| а лења, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом ме |
| о нестална, колико снажна толико слаба, а колико добра толико зла и напрасита.{S} Осим тога је |
| рава, која потиче из душевног сродства, а не са спољашњости, заноса или животињског нагона.</p> |
| ру је било доста уједно сложених књига, а о зидовима је висио један старински сат, неколико сли |
| ала пролећне месеце и неколико сталежа, а где су остали сталежи, па лето, па јесен, па зима?!“ |
| се и на блиским рођацима својега мужа, а често и својим, тек за то, што у својој чапљастој охо |
| >Милан никако да скине очију са кавеза, а образићи му се заруменили.</p> <p>Она га поглади по к |
| азак ти је излишан; било би детињарија, а можда и неупутно.{S} Наши се пути разишли, па нашто б |
| те дала изучити.{S} Сирота си девојка, а мушки су врагови; лажу око девојке, док не дође до же |
| ила је за увек.{S} Патња је моја тешка, а олакшаће се тек онда, кад чујем, да си нам опростила. |
| басне по најрадије, јер сам разумевала, а остали писци беху ми због мешања словенског језика те |
| јци; она је све на врати прислушкивала, а мајка неће да се то зна; још сам за удадбу млада.{S} |
| и капитал.</p> <p>Сестра се насмејала, а шогор ваљда у обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да |
| наљуби, кад сам јој прве чарапе оплела, а течи је чисто коса расла, кад сам му у седмој својој |
| ј рођаци у посету.</p> <p>Ја сам везла, а он је у другој соби читао.{S} На једанпут уђе ми у со |
| ече све док нисам добро читати научила, а после сам је тражила и у течиној, за оно време, богат |
| да ме је језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје ископала, ако би хтело одати, како ми је |
| {S} Мајка је пре кратког времена умрла, а на самрти све му је казала, молећи Даницу и њега, да |
| ам полазила, Даница се гушила у сузама, а блистале се сузе и у помајчиним очима; али моје око о |
| карактерише је хуманистичким особинама, а друго не званично својевољно похађање — не донаша баш |
| дожење оставила сам њезиним родитељима, а поглавито њојзи.</p> <p>Они изабраше ваљана образован |
| а пута без успеха; но дошла сам и дома, а она ми је била у памети.{S} Била је то чудна појава з |
| само је то, да те сад љубим још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме |
| вале, цене и поштују тек устима, речма, а срцем ретко ко за њима жуди.</p> <p>— Зато и јесте св |
| о.</p> <p>„Изашла си тако лако одевена, а већ се захладило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с |
| тило.{S} Жена ми је била лепа и богата, а имао је и сина, више ми није требало, држала сам да с |
| ктицирао је у месту код неког адвоката, а у шогора беше син Душан, с ким се још од пре познавао |
| ако знати; само немојте за мога живота, а нећете дуго чекати, још који дан. </p> <pb n="170" /> |
| ети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће га војници, па и сви званичници.{S} Вредно ће |
| окљун мисли кад се жени: нека је новца, а жена је на свету и више!{S} Па и девојке можеш на прс |
| волела.</p> <p>Помајка ми беше удовица, а имала је двоје деце, Даницу и Милана.{S} Даница беше |
| ало се, да ће она бити моја насљедница, а само кућа и земља вредила ми је преко пет хиљада.</p> |
| а.{S} Читал сам Обрадовича, Видаковича, а и Караџића и све што ми је до руке дошло.{S} Камо сре |
| шта је љубав.{S} Разумем, права љубав, а не оно, што веже падишу за његове буле или петла за к |
| разумели.{S} Ја сам рекла: права љубав, а та незна за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим живото |
| ла сам да то није више братинска љубав, а невеста ни вереница још му нисам била, па би морала п |
| ом обезбеђена варалица, отимач и лопов, а често и посредни убица читавих породица.{S} Па сад он |
| дан ме хтео због овог, други због оног, а ни један због мене саме. т. ј. због мојих мана и врли |
| насилна смрт оставља за собом трагове, а тога није смело бити; била би неблагодарност према ма |
| љиво додаје: да су дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, богатство је да не треба |
| то сад од кад —</p> <p>Старица застаде, а од старости сузне јој очи засузише још већма.</p> <p> |
| на пример, и ја сам некада љубила људе, а сад — ту се старка болно и гласно засмеја — сад љубим |
| вативши их. „Љубав се изнудити не може, а ја сам се томе могао надати још онда, кад си од мене |
| <p>„Шта ти хоћеш од мене?“ викнула је, а очи јој срдито севаше; „ниси дете, да те држим на кри |
| влађивала, тежио је за њом и тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сваку изјаву.</p> <p>Био м |
| це, онда је тек зло.{S} Дужност везује, а срце — хладно.{S} Ту, или се дужност пренебрегне, или |
| не воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се прихватих наде да ме можда заборавља, што држи, |
| моје две ученице тарући ми чело и руке, а чело ногу стајаше он погнутом главом и сузним очима.< |
| а говоримо на сред школе или код табле, а он ако је пре подне, запали чибук, па се не види из д |
| нам се истина слагали, или тек доникле, а после се опет разилазили.{S} Но ту неједнакост изједн |
| шно је, јел те?{S} Али и они мене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па и правичнији су од људи ... |
| рио је он, „овако нећу срдити родитеље, а бићемо обоје сретни.{S} Свет ће само знати, да нећу д |
| дети нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</p> <p>Кад сам ла |
| одговора.{S} Збунило ме њезино питање, а још више поглед, којим као да је хтела да ми прочита |
| друго?!{S} Да си ме љубила нема сумње, а осећам, да ме ни сад презирати не можеш.{S} Па зар не |
| сти и једни и други.</p> <p>Смејала се, а у погледу указа се онај исти живахни израз, што ме је |
| една добра а друга зла; вечито се косе, а ни једна не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у нама с |
| <pb n="154" /> <p>Дотле сам била дете, а од тога тренутка девојка.{S} Већ прво писмо Миланово, |
| а, па званично правити сиротињи посете, а друго је правити их — својевољно...{S} Прво донаша по |
| стално привући?</p> <p>— Најпре једите, а после ћу вам казати, како о томе мислим.{S} Ви слабо |
| ој не зна.{S} Мало је говорила у опште, а о себи никад; и ако је често виђала у касапници.{S} Т |
| , спољашњи блесак и спољашњост у опште, а последица је браколомство и самоубиство.{S} То видите |
| 53" /> одбранио од друге несташне деце, а колико је пута мајку умилостивио, да нас по заслузи н |
| а девојка.{S} Шта је две три стотинице, а он може добити девојку с хиљадама!“</p> <p>„Сирота Ст |
| е.{S} Ретко је земљиште у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и |
| љубављу; само што код једног тек ниче, а код другог се већ суши.</p> <p>Него и ја сам красна д |
| ла сам у дућану, кад се врата отворише, а унутра ступи — Милан.</p> <p>Задрхтала сам и побледил |
| м другом; неће становати у једној соби, а што су ближе, тим боље; ко би још тако луд био да кра |
| и су богату партију и од племићке крви, а не машамоду са три четири хиљаде.</p> <p>Да не изгуби |
| Тако се ћерко, ту обично мисли и ради, а ево на рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко обзире н |
| остаје читањем таки ствари разборитији, а срце бива племенитије.</p> <p>Она диже очи, гледећи м |
| морала сам му по нешто на глас читати, а за тим сам према свом стрпљењу и пажњи с којом сам чи |
| ам. „Тако ће бар нешто и детету остати, а мени није тешко једно дете хранити.{S} Где једу троје |
| ад нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а плетице све звецкају!</p> <p>— Хвала, сека-Мацо!{S} К |
| На што?{S} Стара сам, па ћу заборавити, а ко зна оћул вас још кадгод видити; но ја сам вас заво |
| учете с вама.{S} Ту вас ко може видити, а знате, — ко хоће да се жени, прво гледи, јел девојка |
| ало здравље болесној уображеној лепоти, а душевна лепота спољашној, видели би, куд би свет отиш |
| {S} Сетила сам се само своје прошлости, а стара сам; па то је.</p> <p>У том захукта другом стра |
| {S} Била је то жена у дубокој старости, а смешила се у моменту кад сам је погледала; па ме је т |
| зрок, тргао се, погледао ме испитујући, а за тим уздахнуо, избегавајући одговор на моје брижно |
| S} Зато одавно меркају девојку с новци, а он одмах препоручио мене.{S} Партија је добра, па мис |
| во писмо комотно читала мајци и Даници, а сад сам при сваком нежнијем изразу његовом поруменила |
| ти; била би неблагодарност према мајци, а ни Милан није смео знати, да сам ради њега умрла.{S} |
| то нисам ни мислила! одјекну ми у души, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој постељи.</p> |
| данашњем добу тешко живе и здрав човек, а што ће да чини таки јадник?!{S} Ништа друго, већ да п |
| за том руком...{S} То је видите узрок, а не хладно срце.“</p> <p>Старка ућута.{S} Изгледало ми |
| тако хоће; биће ти венчана“ рекла сам, а глас ми је зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се бар чи |
| ом.“ Заборавила сам да вам га прикажем, а тако зовем своје канарине, мачку и псето.{S} Мислиће |
| Ето на пример, и ја многе мушке штујем, а ни једног не љубим.</p> <p>— Нисте ме, ћерко, разумел |
| ема мајци нагонила ме, да онако учиним, а да се сад не видимо изчекује дужност — твоја.</p> <p> |
| и чинити.{S} Сад још све добро памтим, а после? — После ће ме можда оставити и памтење, као шт |
| томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда сироте немају својих мисли?!</p> |
| а моја тетка беше већ давно под земљом, а требало ми је полазити из куће, у којој сам толико ср |
| е увиђам, да је лакоуман и не постојан, а и мишљење нам се јако разилази; познати су ти његови |
| неби <pb n="156" /> могао бити сретан, а ја сам му тек срећу желила.{S} Та волила сам га <hi>и |
| pb n="151" /> <p>Рукопис је био обичан, а правопис, на моје чуђење, нов и доста правилан.</p> < |
| ежи на мени?{S} Зар нисам био преварен, а превару си потпомагала — ти сама.{S} Не корим те; зна |
| ан и у круговима, у којима је одрастао, а то све болело би га, кад би први љубавни занос прешао |
| узрујана; глас јој је још већма дрхтао, а у оку блистала се суза.</p> <p>— Ви сте много патили? |
| сам још видела једне наочари и плетиво, а у отвореном прозору било је неколико саксија цвећа.{S |
| бе, онда кад би с њоме заједно пропало, а у даљини се сијао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би |
| нек продужи даље?!“ Тако је видиш било, а не као сада.{S} Умориш се ко псето од силних питања.{ |
| меја се старка — везује шупље шаренило, а свесна разборита човека никад.{S} Ко се држи за свесн |
| ање читаву „историју“ за собом повукло, а одкуд ми права да зледим ране, које је време излечило |
| на домаћица.{S} Време ужини већ прошло, а ја вам ништа не износим.{S} Морате се душо, задовољит |
| на станицу. (Неко пошао директно тамо, а неко био на путу, па видио да се светина ускомешала, |
| и него обично.{S} Ни руковали се нисмо, а иначе нам је то био обичај.</p> <p>Дужност ми је била |
| је и одзива.{S} Но опет се узели нисмо, а све зашто:</p> <p>Први је био богат и из племићке пор |
| ро велите, ћерко.{S} Но куда ми одосмо, а хтела сам само рећи, да моји греси нису обични.{S} Ни |
| време успавано, измучено или затупљено, а згодном приликом оживиће опет:{S} Јер</p> <quote> <l> |
| ињом.{S} Остало је женскиње ограничено, а оно се узвисило над њиме, па нико не замера.{S} С рад |
| рече, да ће ми храну давати бесплатно, а са прихода моје „сермије“ да се одевам. „Тако ће бар |
| Ето је сад опет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашња младеж неблагор |
| ам рекла, да сам се давно решила за то, а сада сам добила журан позив од те и те фирме.{S} Гото |
| ни љубавника убити; немам права на то, а зацело и није — један!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ прошапут |
| аве воље за бољитак, па онда још нешто, а последице би дошле саме од себе.</p> <p>— Шта је то „ |
| би били красан пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и не познајемо!“ Узвикнула сам у смеју.</p> <p |
| је у срцу клица сумње у мушку сталност, а понос девојачки још ме научио, како се осмехом растер |
| од куће.</p> <p>Опремила сам се за пут, а пре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула да о |
| ати на мене.</p> <p>Примила сам понуду, а она наточи себи чашу воде, па настави:</p> <p>— Не по |
| {S} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају, а од хладне за час се поболем.{S} Стара сам.{S} Лубениц |
| ости издржавати као рођену матер своју, а док сам млађа, издржаваћу се сама.</p> <p>Десет годин |
| е мајке, као душевну избавитељку своју, а зора ме је затекла за пут спремљену.</p> <p>Отпутовал |
| ћа почела се учити размишљању и моралу, а Рајићева и остала дела што сам читала показаше ми кол |
| одбијем. „Он брка поштовање са љубављу, а док први занос пређе па увиди, да сам и ја погрешива |
| жност.{S} Тако је с мајчинском љубављу, а тако треба да буде и код полске истинске љубави.{S} С |
| гласно плачући бацила у своју постељу, а мајка ме погладила по челу и рекла некако сухопадно;< |
| е замишљено ћутала.{S} За тим се прену, а преко лица јој прелети горак ироничан осмех.</p> <p>— |
| и нам се још у основи; ја неразумем њу, а она мене несваћа; страни смо једно другоме били од по |
| ићеву; има пет хиљада одмах на венчању, а лепа је девојка,“ заврши моја помајка, баш кад сам от |
| Појединости нека замишља свако по ћефу, а оно што ћу написати, довољно ће бити, дај се увиди, ј |
| срце, можда топлије, но стотину других, а остала сам овако, нешто са дужности а нешто баш са то |
| Чекала ме је.</p> <p>— Одржали сте реч, а већ сам мислила, не ћете доћи.{S} Но причекајте, да и |
| <p>Чудићеш се, но тако је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој во |
| м и ја мислила, рече она, оборивши очи: а то је и цела истина; само је зло, што после таки ум и |
| га <hi>истински и већма него себе</hi>; а не тек с моментани страсни осећаји животињска нагона, |
| би, већ је тражило у истој мери одзива; а понос ми није допуштао, да „лижем руку,“ која се могл |
| ег узор песника.</p> <p>— Нисам читала; а и откуд?{S} Ја сам стара а то је млађи човек.{S} Кад |
| и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви с |
| у њој неколико дењчића другог рукописа; а разметнуто било је нешто папира и неког цртежа.{S} Св |
| аци, и цео свет вели, да је ненадмашив; а ја само знадем, да сав његов рад радо читам, и да би |
| ге јаднице ево баш у овој вароши -губе; а могла сам и љубави имати, само да се нисам држала пош |
| говорим.{S} Нису баш пријатне успомене; а можете и из овога све дознати.{S} Писала сам још пре |
| умњам у њега, али га љубим из све душе; а та љубав и дужност према вама учиниће да га заборавим |
| разумем; видила сам, да течу то весели; а за сироче нема веће среће, него кад може да задовољи |
| д изгреда, који би можда иначе учинили; а усамљеним је људима он често и потреба.{S} Но једне з |
| тек тим правописом смеле писма писати; а ради веџбања у томе и у немачком језику, захтевао је, |
| азлике.{S} И пре су била пуна нежности; а ја сам се изражавала како сам умела и како ми је допу |
| госала и уверила га, да га ја не волим; а мој некадашњи нагли одлазак у башту и садашња молба д |
| и — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да чита ил да се |
| .“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дужност, него на право своје, не м |
| још нисам ви сама знала, да је излишно; а још нисам ни сама знала, да је љубав, што према њему |
| говорила.{S} Држала сам да је излишно; а још нисам ви сама знала, да је излишно; а још нисам н |
| p> <p>Притрчала сам да затворим прозор; а мали се Милан узверио, очице му се застаклиле, па сам |
| кроз завесу на врати продире светлост; а то њему квари сан.</p> <p>Учинила сам јој по вољи; би |
| ући жени и детету.{S} То ти је дужност; а они те и већма воле, него ја.{S} У мени нема више ни |
| ене?{S} Зар није било доста увреде?!{S} А друго за цело неће.{S} Та сада има још жену и дете!“< |
| што се не хтедох без љубави удати?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но ниј |
| уд шкрофлезан и јектичав подмладак?!{S} А не питају: која мати негује децу као што треба?{S} Ми |
| ени?{S} Нисам рђава, ако сам сирота!{S} А колико сам пута мислила о вама.{S} Особито сад од кад |
| бар одмори.</p> <p>— Збогом тетице!{S} А ви сека-Мацо, умесите штрудлу као и пре.{S} Онда вам |
| Незнање и невиност није једно исто!{S} А ви нисте данас дете.{S} Бар претпостављам, кад сте ве |
| ју огрешити душу!{S} Тако Јевросима.{S} А шта раде оне?{S} И те се још смеју Српкињама звати.{S |
| но; била сам млада и душевно снажна.{S} А:</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да |
| зоноде.{S} Никад ми није дуго време.{S} А како сам сама морала бих полудети или трчкати од једн |
| к нема своје деце ни блиске родбине.{S} А уз то има велику титулу а мало — новца; приповедао на |
| ом називаш ти моју љубав према теби.{S} А зар није већи грех, да се растанемо сад, кад сам и по |
| у треба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви рано, толико зацело имате?{S} Па га сад не упуштај |
| превелике љубави према својој деци.{S} А она је доста кажњена и онако; са снахом се није слага |
| је баш ко с Димитријем Обрадовичем.{S} А је ли бар он срећан, или је гоњен као Обрадович?</p> |
| ике нагађала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> <p>Оборила сам очи, тражећ |
| канабе.{S} Плакала сам дуго и горко.{S} А кад је та врела река одшила, паде ми поглед на икону, |
| це?</p> <p>— Видила сам га једанпут.{S} А тврде да је такав.{S} Сво се српство њиме поноси.{S} |
| ше и срца треба да веже мужа и жену.{S} А то полско сродство лежи поглавито у сличности каракте |
| ; он је тако добар.</p> <p>Рећи ћеш:{S} А Душан? — Њега сам да боме волела, ал сад га не волим. |
| једете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло је врло добро и свеже.{S} |
| јој газдарицу: где је фрајла Стана?{S} А она мени:{S} Отселила се.{S} Не може да плаћа кирију |
| {S} Ту се обично много мисли, јелте?{S} А да ви немислите <pb n="143" /> о мени рђаво, доказ ми |
| ћ се питаш: да није с твоје кривице?{S} А оне, матере, занемарују своју децу сваки дан.{S} Па з |
| кад сам се с Миланом растала.{S} Тада — а сад — супарница.</p> <p>Даринка јој беше име.{S} Била |
| ивати.{S} Могла си рећи: „не волем те!“ А не да ме тако гадно превариш!“</p> <p>„Милане!{S} Мил |
| чило да свако „зашто“ има своје „зато,“ а самоћа, патња и размишљање, научише ме још и извињава |
| .“</p> <p>То је било пре две недеље...“ А румен стида суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам с |
| ује <pb n="149" /> и лакше „тера кера.“ А колико је уважених госпођа, које се удале, тек да сте |
| ницу и Милана.{S} Даница беше мога доба а Милан је могао имати 16—18 година; свршавао је већ 7 |
| , да је баш то само прегоревање и брига а њему — љубав.</p> <p>Срце ми дакле не беше мртво него |
| црвеном кавезу ми је Дамјан и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Ауроро |
| машамода, па је баба Мара, његова тетка а наша суседкиња срочила, да би били красан пар.</p> <p |
| ној песмарици. — Ту се гласно засмејала а очи јој опет узеше онај живахни младалачки израз. — Б |
| з воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ одлази.</p> <p>— Збогом душо!{S} Па опростите, шт |
| уну.{S} Егзистенцију сам себи осигурала а брак сам сматрала за нешто светије од обичне трговачк |
| ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхтала а смртоносно оружје пало са праском на земљу. </p> <pb |
| о ми се није допало, али деца се волела а родитељи не попуштају, па шта сам знала друго чинити, |
| сестрину Данку.{S} Дете сам врло волела а и оно је мени необично одано, скоро већма но рођеној |
| вет отишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а не могу да појмим: како човек неког може волети тек з |
| ја; модистлук је самном заједно изучила а пре годину дана отворила је и радњу преко пута од мој |
| патити.</l> </quote> <p>Ја сам свршила а ко осећа да је чистији, нека дигне камен на мене и не |
| корачала сам журно: била сам замишљена а и желудац ме је опомињао, да је подне већ прошло.</p> |
| е мајка хтела; и моја је срећа уништена а живот сломљен.{S} Она је моја жена, али не она, за ко |
| и сада.{S} Но буди паметна, буди снажна а време ће све излечити.“</p> <p>„Мислиш?“ питала сам, |
| навао.</p> <p>Душан је био мојих година а Боривој нешто старији.{S} Обојица беху добра срца и и |
| исам читала; а и откуд?{S} Ја сам стара а то је млађи човек.{S} Кад сам била млада, радо сам чи |
| мени као да су две природе; једна добра а друга зла; вечито се косе, а ни једна не попушта.“</p |
| овом свету лакше ће Боривој стећи гласа а и за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео све |
| <p>— Добро велите, ћерко, рече старица а лице јој узе сетан, да не речем, болан израз.{S} Зар |
| опет самном протитра; умро ми је и теча а тетка мораде у оближњу варош својој ћерци и зету.{S} |
| исмо.{S} Дакле с његове стране је љубав а с њене тек симпатија и сажаљење!{S} Зарад њезине мило |
| сте кратке ноге; ми сликамо врага црног а црнац га замишља белог.{S} Ето видите, да појам о леп |
| Отуда и овладао срцем сваки моралан гад а друштвом покор и трулеж!</p> <p>Старка уздахну и заћу |
| га целе породице износи форинта или две а једна ужина изнесе 5—6 форината.{S} Дабоме да је онда |
| а да побијем старичину тврдњу и разлоге а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепш |
| ала сам овде.{S} Радити се могло и овде а тешко ми било враћати онима, који су ме скоро — отера |
| научио, како се осмехом растерују сузе а жеравица ледом заклања...</p> <p>Он је оборио очи и у |
| ту; брак се ту гази нотама, вера издаје а народност продаје.{S} Ништа јој није свето, често ни |
| ели; он је био њежно чедо аристокрације а ја дете народа.{S} Назори нам се истина слагали, или |
| епомично.{S} Груди му се бурно надимале а кроз прсте котрљале се сузе.</p> <p>Неко време је так |
| капитал.{S} Сљед тога ретко беше недеље а да није на моји врати закуцао по који провођаџија.</p |
| , да ради оне церемоније срдим родитеље а нас обоје изложим сиротовању,“ говорио је он, „овако |
| " /> <p>Упро је очајнички поглед у мене а ја сам дрхтала као у грозници.</p> <p>„Што ћутиш?{S} |
| е добро ишла, те не прође ни три године а ја постадох богата „партија.“ Стајала сам на три хиља |
| ца“, подржавајући устима тичије пипкање а рукама лепршање.</p> <p>Сад ми друго не остаде, већ д |
| <p>Ху, како је хладно!{S} Ветар хујуче а мрзну прозори; бура и хладноћа — као у мојој души.</p |
| обро зна.{S} Станује одма у другој соби а она је и неговала у болести. — Молим вас, дозовите је |
| пет година.{S} Теча ме је научио читати а тетка плести.{S} Обоје беху задовољни својом ученицом |
| е почињем.{S} Мислим: не ће ме разумети а могу ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми |
| , а остала сам овако, нешто са дужности а нешто баш са тог топлог срца и поноса.</p> <p>Дужност |
| ј се сјале у светом одушевљењу дужности а лице јој облила лака румен.{S} Гледајући је тако појм |
| на то за тренутак топло погледао у очи а за тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпочео ка |
| би ми за тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад, па хајде самном далеко у свет, где нас |
| рме.{S} Готову робу понела сам са собом а остало оставила да шогор у ред доведе.{S} И Даринка м |
| стаде; ја сам радила нервозном хитрином а он је разгледао цвеће што је лежало на тезги.{S} Ниса |
| ије на три месеца.{S} Већ сам вас жељан а могу учити и код куће.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ првог |
| је могао.{S} Доказа, да ме није разумео а још мање љубио оном љубављу, којом ја њега.</p> <p>Др |
| Кад сам се пробудила кандило је горело а Даница је јецала у својој постељи.</p> <p>Шта си узел |
| тало је суво; срце ми се беше скаменило а душу ми заузеле мисли о неситој и грабљивој човечијој |
| де не подлежу лако.“ Око му је пламтило а глас дрхтао.</p> <p>Извила сам своје из његових усија |
| пала доле; пред очима беше ми се смркло а срце ми стегнула нека ледена рука. </p> <pb n="157" / |
| S} Сада ми је то шупље шаренило досадно а живот несносан.{S} Живим само зато, да тебе још једар |
| >Последње речи изговорила је једвачујно а глава јој клону на прси.</p> <p>— Вама је позлило?!{S |
| ставити.{S} Сад лези и ти, већ је касно а теча ти је легао, па неможе заспати.{S} И кроз завесу |
| еже својој ћерци ногу, да би је полепшо а нама су гадне и смешне те здепнасте кратке ноге; ми с |
| Друга врста јунакиња, сушта је наивност а по лепоти и доброти прави анђео и неко надземно створ |
| е родбине.{S} А уз то има велику титулу а мало — новца; приповедао нам једног дана теча. </p> < |
| Изгледало ми, да ће да прекину ту тему а баш ме је почела интересовати.{S} Зато је упитах:</p> |
| нично предам сво своје добро своме зету а њиховом сину.</p> <p>То ми се није допало, али деца с |
| син из оближњег места.{S} Он је трговац а ја машамода, па је баба Мара, његова тетка а наша сус |
| е не сложиш са сестром, имаш свој новац а вешта си машамода, па отвори трговину.{S} То сам ја и |
| љубав није најмоћнија и најсветија. <hi>А кад мајка пита: какво је лице њезина детета?!{S} Срод |
| љуб ти дала,</l> <l>Отскакутала.</l> <l>А несрећа, ко жена је верна,</l> <l>Пригрли ти та мужић |
| .{S} Пример је најбољи васпитач.</p> <p>А где су ваљани примери?!</p> <p>— Добро, мајко, али ја |
| ичи.</p> <p>Тетка је далеко изашла пред—а—ме.</p> <p>— Где си, девојко, за толико?{S} Да вам се |
| ја праштам,“ свршавао је своје писмо; „а знај, да за мене више среће нема.{S} С мајкином испов |
| а докторка“, њезин је идеал...“</p> <p>„А твоје дете, твој син?“ прошапутала сам, да га сетим д |
| > <p>5. мај 18... год.</p> <p>Младожења адвокат.{S} Провођаџија поносито отвара врата и у понос |
| ао.{S} Практицирао је у месту код неког адвоката, а у шогора беше син Душан, с ким се још од пр |
| .{S} Као електрисан застао ми поглед на адреси тој.{S} Познала сам рукопис — Миланов.</p> <p>За |
| дала прилика, шетала сам се крајем од „ајзнбана,“ не би ли је случајно опазила; али увек без у |
| “ собу.{S} Сад је тамо у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокак |
| те за то наћи увређени?{S} Нисам рђава, ако сам сирота!{S} А колико сам пута мислила о вама.{S} |
| бих га оцекла, а око би своје ископала, ако би хтело одати, како ми је у срцу. — Била сам вулка |
| ће старица и сама отворити своје срце, ако јој симпатије улевам и ако осећа потребу да се коме |
| е срећа, кад се за времена разиђу, Али, ако их је везао који члан породице, онда је тек зло.{S} |
| на клупу.</p> <p>— И ја ћу се одморити, ако допустите? па се спусти уз мене.</p> <p>Ћутале смо |
| животом само сам још додала: да човек, ако се на пример превари у предмету своје љубави, разум |
| нити се може уништити; тако на пример, ако љубимо истински поштење и искреност, љубиће мо то и |
| једнак!{S} Сва божија створења лепа су, ако само нису богаљеви или измет природни.{S} Укус и фа |
| е, запали чибук, па се не види из дима; ако ли је после-подне, наслони главу на катедру па — хр |
| {S} Тамо је и онако живље и веће место; ако се не сложиш са сестром, имаш свој новац а вешта си |
| !</p> <p>Него ви ћерко, и не једете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Ма |
| Велики људи ретко су потпуно сретни.{S} Ако их не гоне људи, хоће да их напати оно — што зовемо |
| аљења: „Ако можда не мисли да врећа?{S} Ако је можда и он несретан?{S} Ако — “</p> <p>Страшне м |
| рећа?{S} Ако је можда и он несретан?{S} Ако — “</p> <p>Страшне мисли кидаше ми душу.{S} Више ни |
| } Ту, или се дужност пренебрегне, или — ако је и мрве понашања у њима — врши се, али како?!{S} |
| ...</p> <p>Да се лакше могу поновити — ако дође до „замерке“ — повела сам са собом и малог Мил |
| дмету своје љубави, разумите ме добро — ако се превари у предмету своје љубави, пренаша ту љуба |
| ечима олакша.{S} Та он је био мушки, па ако је мене морао презрети, зар је морао узети ону, кој |
| је младожења дошао на три хиљаде.{S} Па ако имам толико, да се свршава.{S} Иначе мора казати св |
| је говорила у опште, а о себи никад; и ако је често виђала у касапници.{S} Тамо је куповала ме |
| о пута од моје.</p> <p>Слагале смо се и ако смо биле неједнаке природе; била ми је необично ода |
| своје срце, ако јој симпатије улевам и ако осећа потребу да се коме изјада.</p> <p>Старка се п |
| чем, да спољашност око привлачи.{S} Али ако је унутрашњост шупља, само моментано.{S} Често је т |
| >„Да боме да јој неће бити лако.{S} Али ако буде паметна, увидиће и сама, да тако мора бити.{S} |
| ма носити и бићемо обоје сретни.{S} Или ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да се са женом раставим? |
| нију борбу у мени.</p> <p>„Отићићу, тек ако ме ти не љубиш,“ рекао је човек, кога сам некада та |
| те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не љубиш.“</p> <p>Стресла сам се.{S} Гро |
| оримо на сред школе или код табле, а он ако је пре подне, запали чибук, па се не види из дима; |
| Знам само да је пролетос умрла.{S} Него ако је повољи да дозовем Мари-нени?{S} Она је добро зна |
| > <l>Племенитошћу скопчану?</l> <l>Грех ако је то желити,</l> <l>Ја сам онда црни грешник,</l> |
| воје, не може бити рђав и непоштен, баш ако га и сумњиче.</p> <p>„Остала сам усамљена са дужнос |
| се покрену у мени нека врста сажаљења: „Ако можда не мисли да врећа?{S} Ако је можда и он несре |
| > <p>„Хоћете ли још г. шогоре?“</p> <p>„Ако има читај.“</p> <p>5. мај 18... год.</p> <p>Младоже |
| м ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитства, ал тек је — старка прекиде — тек је и симпатије.{S} Хва |
| шао тако далеко.{S} Има девојака свуда, ал сирома мора; није поповски син, па му треба бар две |
| {S} А Душан? — Њега сам да боме волела, ал сад га не волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда ти је пис |
| љу матер, но у жени, која га је родила, ал не схваћа и занемарује своју дужност.“</p> <p>Ужасну |
| те стране није ми удадба ништа пречила, ал опет нисам мога да се решим за удадбу по рачуну.{S} |
| узевши с ормана котарчицу с бресквама, ал доста си на глас читала.{S} Ја не би могла тако дуго |
| и преври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал тек је тешко — самовати.{S} Сад је јецала.</p> <p>— |
| во је да не треба веће.{S} Свега доста, ал што човек више има, више би хтео, продаје се нека зе |
| ло неколико туцади?“</p> <p>„Толико не, ал једно туце још је на реду.{S} Јели по вољи да настав |
| ти лепа.{S} Црте лица биле су правилне, ал јој се сад од слабости испупчиле јабучице од образа |
| љиво, и тада тужно рече: „Лако је теби, ал у мени као да су две природе; једна добра а друга зл |
| ња, човек осети потребе да се исповеди, ал ономе, ко нас разуме...{S} Званична исповест слабо о |
| ни да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, ал вама ћу казати.</p> <p>Човек осети по кад-кад потреб |
| бри, па ми је донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; ради других; мени није нужна.{S} И |
| ивети и како ћу свршити, не могу знати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у последњем часу остав |
| тице ја.{S} Лако је у добру добар бити, ал на муци знају се јунаци.</p> <p>Добро велите, ћерко. |
| да ме препоручи..{S} Учен је то човек, ал је потрошио много на школе.{S} Отац му, да боме има |
| е.{S} Отац му, да боме има леп капитал, ал још доста деце, па ко паметан човек, жели свако да у |
| {S} Бојадишу га жутом репом и сафраном, ал ја то осетим по мирису, па волим платити новчић два |
| е, ту вам ја живим.{S} Доста је влажно, ал' бар има више светлости и изглед на улицу.{S} И то н |
| д дотичних.{S} Дабоме да је то глупост, ал мрежа глупости је велика, па често хвата и „паметне“ |
| и је баш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код куће, умесими |
| јој светој заповести и дужности човека; ал муке су велике, па ме укрепи и сачувај од даљег иску |
| смо се нашле.{S} Ко би се томе надо!{S} Ал ходите унутра.{S} Ваљда се не ћете за то наћи увређе |
| могла тако дуго.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у мене је учитељско грло...</p> <p>— Грло „новога ме |
| етим.</p> <p>— Здраге воље фрајлице.{S} Ал она се отселила из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам б |
| Но, но, дабоме да то не сме фалити.{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па зар сам ја лења, сека-Мацо!</p |
| слим, да ми је после и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се поред плетива својим мислима |
| а разговарам.{S} Други пут баш нећу.{S} Ал Боже мој — шта ћу онда? ...{S} После ми је тек смешн |
| ног дана теча. </p> <pb n="141" /> <p>— Ал погреб ће за то бити величанствен?{S} Питаше тетка.< |
| мени се чини, да ме те свете очи тужно ал задовољно гледају...</p> <p>Устала сам и целивала ик |
| адожења добија и у месту ваљану девојку ал с мање мираза...</p> <p>Прекинула сам читање и питал |
| te> <l>Нисам баш ни много хтела </l> <l>Ал’ жеља ми беше смела,</l> <l>Задовољство је однела.</ |
| ад је тамо у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је |
| ог тога.</p> <p>— Боже, боже, фрајлице, ала сте непрактични! говорила је често она.{S} Дошли ст |
| ла (то допуштају „госпоцка“ правила...) али да посетим баба-Стану, не носећи јој припомоћ какве |
| Тог зла бивало је и за мог младог доба, али шта велите о женском картању?{S} И мушком оно не сл |
| ему врије и кува.</p> <p>Љубила сам га, али сам била старија, па ми се чинило да ми је дужност |
| ста и невина.</p> <p>Заборавила сам га, али сам другог заволела.{S} Ја, која сам дотле сањала о |
| ојно оцрњујете.{S} Ја не сумњам у њега, али га љубим из све душе; а та љубав и дужност према ва |
| имети она и устаде.{S} Устала сам и ја, али без воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ одл |
| ад је рекао, да је у мени море осећаја, али да су потчињени разуму.</p> <p>Шта ли сам ту препат |
| {S} Желила сам чути, што се није удала, али нисам имала од важности да је упитам.{S} Чинило ми |
| кође имала.{S} И ја сам то радо читала, али су ме и друге ствари интересовале; те сам и његово |
| хату шест.{S} Радо бих била још остала, али код тетке се обично у то доба вечерало па ми се ваљ |
| а доба није ми изјављивао љубав речима, али је сваки поглед козивао, како му је у срцу.</p> <p> |
| а а живот сломљен.{S} Она је моја жена, али не она, за којом сам ја чезнуо.{S} Свака мисао разл |
| ако бити? — Савест ми је чиста и мирна, али срце и опет боли...{S} Успомена за успоменом ређа с |
| лежу.</p> <p>Још нисам била равнодушна, али ни суревњива; сећала сам га се као што се човек сећ |
| ра и према сиротињи милостива женскиња, али — као већина отмених госпођа — много је полагала на |
| них, што су им тек стара времена добра, али ни ово чудо не могу одобрити.{S} Што не ваља не ваљ |
| жда могу помоћи.{S} Али —“</p> <p>„Шта, али?“ питала сам усиљено смешећи се.</p> <p>Он уздахну. |
| :</p> <p>— Добра и оштроумна девојчица, али је јадница несретна.{S} Грбава је.{S} Испустила је |
| најбоље пажње и надзора.</p> <p>— Може, али тек ређе.{S} Још ви незнате по неки варошки свет.{S |
| ије у школу, но што сад учитељи долазе, али прозове нас једно да говоримо на сред школе или код |
| .{S} Нећу ни да испитујем.{S} Доцне је, али да није било лако рушити своју срећу за рад дужност |
| ца од касније зараде моје поштовали ме, али кад је требало који новчић потрошити од онога, што |
| S} Цео намештај је био старинске форме, али чист и још цео.</p> <p>— Деца се увек страше старос |
| авити неће.{S} Поштује и воли она мене, али зависи од — мужа.</p> <p>Нека је просто и њему; ниј |
| ма сретан пут.{S} Жеље су биле искрене, али писмо орошено мојим врелим сузама; пишући га, живо |
| исам сретна!“ То истина говори очајање, али више и чешће лакоумље и себичност.{S} Зар је човек |
| јунакиња обично су женскиње мање лепе, али тим више даровите, образоване и учене.{S} Оне гледа |
| ко је и мрве понашања у њима — врши се, али како?!{S} Свађа, речкања, пребацивање, гунђање, пла |
| к моћан, па човека неко време и занесе, али стално га везати неможе.{S} Особито не може она вез |
| ва у срцу и зрачак среће озари му лице, али тек за тренутак.{S} Доцније је у таким приликама би |
| <p>— Било је и пре тога гада и трулежи, али у много мањој мери, Дешавало се, да је по неко узео |
| сам у први мах, да ћу умрети, полудети, али то не би ни једно; била сам млада и душевно снажна. |
| >Осећаји су им до душе искрени и чисти, али шта вреди, кад је љубавник, на рачун природности ил |
| е, дабоме, као и свуда по неки изнимак, али већина ће пропасти.{S} Пример је најбољи васпитач.< |
| а.</p> <p>— Бабадевојка! узвикнула сам, али само у мислима.{S} Пристојност ми је задржала језик |
| у гадну, ону црну увреду.{S} Невин сам, али и твој је живот отрован.{S} Доказ томе већ је то, ш |
| еду што ћу пред вама, дететом да кажем, али ко год мало оштрије погледа по свету, увидиће, да ј |
| га задржим, да му све кажем и да умрем, али на врати сам се већ стропоштала.{S} Свест ме опет б |
| м очи, као оно деца, да му слику видим, али место њега видила сам — Боривоја.{S} Насмејала сам |
| анствен.{S} Био је „цветан“ и раскошан, али без искрена саучешћа и суза.</p> <p>Сутра-дан сам о |
| ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учинио да не види...</p> <p>То ми је било доста. |
| ваљани примери?!</p> <p>— Добро, мајко, али ја сам од старијих слушала, да у браку понајвише он |
| овом сину.</p> <p>То ми се није допало, али деца се волела а родитељи не попуштају, па шта сам |
| гробље.{S} Метнула јој и каменит крст, али без сваког знака и натписа.{S} Кад сам је питала, з |
| p> <p>Други је био такође ваљан младић, али млађи од мене. </p> <pb n="168" /> <p>Згрозила сам |
| Још је срећа, кад се за времена разиђу, Али, ако их је везао који члан породице, онда је тек зл |
| лежало на тезги.{S} Нисам дизала очију, али сам осећала његов благи али испитујући поглед.</p> |
| ном силом још лакше варају и левентују, али чим се даде прилика да преваре и — једна другу.{S} |
| рт.{S} Волела сам га нада све на свету, али ми се није дало да се дадем љубити од туђа момка. 0 |
| доказ је што сам је узела у своју кућу, али да њу узме не могу допустити, већ тебе ради.{S} Она |
| рташицу или особу са мрачном прошлошћу, али светлом титулом и пуним џепом!..</p> <p>Знала сам т |
| з нижег сталежа.{S} Разлог нисам имала; али љубав је најосетљивија, па с тога често и неповерљи |
| јзнбана,“ не би ли је случајно опазила; али увек без успеха.</p> <p>Већ сам била напустила истр |
| блистале се сузе и у помајчиним очима; али моје око остало је суво; срце ми се беше скаменило |
| арости, рече спустивши се опет уз мене; али само с почетка.{S} После обично постану добри прија |
| а-Мари.</p> <p>Нисам је мислила издати; али новост не беше баш обичне природе, те не остаде без |
| ене побегла у врт.{S} Зато те не корим; али ни после ниси ме морала обмањивати.{S} Могла си рећ |
| е девојка удала без љубави према момку; али тој погрешци су обично родитељи били узрок; млада с |
| рца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи на мени?{S} Зар нисам био прев |
| раво велите, могла сам бити и мајка.{S} Али ја сам девојка — бабадевојка.{S} Ту се старка горко |
| ного патила.{S} То нека ти је утеха.{S} Али сад је све прошло.{S} Дужност моја према мајци наго |
| ама.{S} Не корим те; знам ти назоре.{S} Али промисли се и ти, па буди милостивија.{S} Кажњен са |
| {S} Обрве је имала густе и формасте.{S} Али баш тај иначе „услов лепоте,“ чудно је одударао од |
| те ћерко, овај мало драстичан израз.{S} Али кад се неки свет не стиди трулеж подрањивати, што б |
| S} То се није слагало с моји назори.{S} Али све бадава; ја сам га поштовала и љубила свим срцем |
| р, хоће свет често љубављу да крсти.{S} Али љубав, права света љубав, која није потекла из моме |
| hi> </p> <p>Држала сам да неће доћи.{S} Али већ после неколико дана стајао је предамном блед и |
| , већ нада, да ти можда могу помоћи.{S} Али —“</p> <p>„Шта, али?“ питала сам усиљено смешећи се |
| поричем, да спољашност око привлачи.{S} Али ако је унутрашњост шупља, само моментано.{S} Често |
| ећи се, да га умирим.“</p> <p>„Знам.{S} Али знам и то, да сам несретан; преварен и да љубим тек |
| уком преко чела; ваљда да је отерам.{S} Али све заман; од тога тренутка знала сам и осећала, да |
| тала сам узбуђено ја.</p> <p>„Јесам.{S} Али ја сам сумњао,“ па хоћу из твојих уста да чујем, хо |
| себе, држећи, да нам је срце мртво.{S} Али срце је обично у таквим приликама тек за време успа |
| <p>Падало ми је на ум и самоубиство.{S} Али насилна смрт оставља за собом трагове, а тога није |
| > <p>„Да боме да јој неће бити лако.{S} Али ако буде паметна, увидиће и сама, да тако мора бити |
| особа у близини и да је поседавамо.{S} Али зар се не може љубити и из даљине?{S} Зар на пример |
| огу ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми је опет некако топло око срца.{S} Чини ми |
| е тиче.{S} Слабо водим рабош о њему.{S} Али женски, женски!{S} Само то чудо и покор да видите!{ |
| нежно рече:</p> <p>„Добар бранилац.{S} Али овог пута се трудиш без успеха.{S} Све што си успел |
| p> <p>„Сестри од тетке?{S} Па можеш.{S} Али нико те не тера...“</p> <p>Зајецала сам на глас.</p |
| и сте можда с оним што вас окружава?{S} Али с мојом приповетком не ћете стећи гласа.{S} Таких „ |
| мачку и псето.{S} Смешно је, јел те?{S} Али и они мене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па и прав |
| и некаквим меким гласом, „море осећаја али њима не влада тек срце, бура лакомислености, него с |
| зала очију, али сам осећала његов благи али испитујући поглед.</p> <p>„Што си плакала?{S} Зар г |
| <p>„Разумем!“ узвикнула сам поносито. „Али није нужно да га у мојим очима тако не достојно оцр |
| ранила да ми сину убије срећу!“</p> <p>„Али мајко, мени изгледа, да и Милан њу здраво воли.“</p |
| а ми, да се венчали и да одмах полазе у Америку.</p> <p>Мирно сам прочитала то писмо, мирно сам |
| )</p> <p>Чим се венчамо, отпутоваћемо у Америку.{S} Тамо у новом свету лакше ће Боривој стећи г |
| pb n="169" /> <p>Зарад тога дошла сам и амо у Т., чула сам за овдашњег ваљаног доктора очију.{S |
| је наивност а по лепоти и доброти прави анђео и неко надземно створење.{S} Од ње несме нико — п |
| етињској големој тузи и неприлици прави анђео избавитељ.{S} Да је требало живот жртвовати, и то |
| ову душу.{S} Није она крива што је тако анђеоска створа, па дошла у руке нечовеку......{S} Од њ |
| ној песми што је рекао свети Петар баба Ани.{S} Знате, што сам ја лане у Парку читала у оној ва |
| лила се.{S} Не може да плаћа кирију за „анштендиг“ собу.{S} Сад је тамо у оном крају од „ајзнба |
| е још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дужност, него на право своје, не може бити р |
| </p> <p>С тим отвори и зелени кавез.{S} Аполо и Дијана радосно зацвркутаце, па јој се устремише |
| езу ми је Дамјан и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Аурором и цицаном |
| и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу Аполона и Дијане.{S} Обе тице очевидно тражише излаза и |
| драги моји?“</p> <p>„Можеш.“</p> <p>10. априла 18... године.</p> <p>Младожења богат; економ.{S} |
| це опазише шећер, удесише неку пријатну арију: тек кад су је свршиле, почеше пипкати шећер.</p> |
| ас провалија дели; он је био њежно чедо аристокрације а ја дете народа.{S} Назори нам се истина |
| {S} На њиово лепршање, дотрча старици и Аурора и Марко, па се и они стадоше умиљавати; завидљив |
| ом Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви су добри и сви ме воле |
| пролете; но онда држим у крилу Марка и Аурору.{S} Немам баш неограничено поверење у њима; слуш |
| а један жељезнички влак.</p> <p>— Ето и б...иски цуг; подне је већ прошло, примети она и устаде |
| оби застала сам неку младу раделицу.{S} Баба-Стана беше — мртва.</p> <p>— Знате-ли што о њој? п |
| .{S} Он је трговац а ја машамода, па је баба Мара, његова тетка а наша суседкиња срочила, да би |
| сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и баба-Мари.</p> <p>Нисам је мислила издати; али новост н |
| мила сам се за пут, а пре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула да одлазим, заплакала се |
| ане била у Т., отишла сам опет да видим баба-Стану.{S} У њезиној соби застала сам неку младу ра |
| у „госпоцка“ правила...) али да посетим баба-Стану, не носећи јој припомоћ какве добротворне же |
| варошком парку.{S} Сека-Маца, — управо баба-Маца — теткина куварица, љутила се до душе увек зб |
| се не жури.</l> </quote> <p>— Гле како баба сравњује! насмеја се тетка и прекиде ми читање.</p |
| о у оној песми што је рекао свети Петар баба Ани.{S} Знате, што сам ја лане у Парку читала у он |
| остаде сво моје заузимање, да упозним „баба-девојку“ овога пута без успеха; но дошла сам и дом |
| м бити и мајка.{S} Али ја сам девојка — бабадевојка.{S} Ту се старка горко насмејала.</p> <p>— |
| Ту се старка горко насмејала.</p> <p>— Бабадевојка! узвикнула сам, али само у мислима.{S} Прис |
| body> <!-- <div type="novel"> --> <head>БАБАДЕВОЈКА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18870 |
| , довољно ће бити, дај се увиди, је ли „бабадевојка“ заслужила презирање и поругу, којом се оби |
| и така је видите, уваженија од поштене бабадевојке, која се грозила трговине са срцем и гадила |
| није слагало с моји назори.{S} Али све бадава; ја сам га поштовала и љубила свим срцем својим. |
| /p> <p>Стидила сам се сама себе, но све бадава; ја сам га љубила из свег срца и душе своје.{S} |
| оздравила, чула сам, да се оженио Маром Базићевом.</p> <p>Сад ми је било све јасно.{S} Мојој по |
| но пођох из собе.</p> <p>„Узећу му Мару Базићеву; има пет хиљада одмах на венчању, а лепа је де |
| ушију, да им набави господско одело.{S} Бајаги, гони је на то материнска дужност.{S} Јадно појм |
| ам их било!{S} Хоће с картањем на новац бајаги неке забаве.{S} Лепа забава, која из туђег џепа |
| у вам ја живим.{S} Доста је влажно, ал' бар има више светлости и изглед на улицу.{S} И то нешто |
| нети.{S} Примити је никако нисам смела, бар не с мирном савешћу.{S} Навикнут је био на комотан |
| , да тај лепи шарени свет и не познате, бар не овако, као што сам га ја познавала!{S} Старка ум |
| им.</p> <p>— Нисте ме, ћерко, разумели, бар не онако, како сам ја хтела.{S} Ја нисам одређивала |
| ..“</p> <p>„Какве су то белешке? читај, бар да чујем.“</p> <p>„С драге воље; само док га донесе |
| ас својим бенетањем толико задржала.{S} Бар ће те се кадгод сетити фрајла-Стане Истинићеве.{S} |
| едно исто!{S} А ви нисте данас дете.{S} Бар претпостављам, кад сте већ учитефица...{S} Тело је, |
| би га све више и више читала.</p> <p>— Бар да видим, кад је тако.</p> <p>Читала је неколико пе |
| ма мора; није поповски син, па му треба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви рано, толико зацел |
| ако се само може желети.{S} Провођаџија бар тако тврди, но у својој невиности додаје: да је мла |
| огу знати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у последњем часу оставити неће.{S} Поштује и воли о |
| опет у њојзи уживам; видим, да ме воле бар у неку руку...</p> <p>С тим отвори и зелени кавез.{ |
| лавније успомене свела у једно; нека ме бар после смрти најближа околина позна онакву, каква са |
| ти је рада целе године.{S} Код тетке се бар одмори.</p> <p>— Збогом тетице!{S} А ви сека-Мацо, |
| је зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се бар чинило.</p> <p>Он уздахну и оде прозору.{S} Гледао |
| а моје „сермије“ да се одевам. „Тако ће бар нешто и детету остати, а мени није тешко једно дете |
| ко с Димитријем Обрадовичем.{S} А је ли бар он срећан, или је гоњен као Обрадович?</p> <p>— Вел |
| ичном радњом, могло би тек оно излечити бар потоњи нараштај од трулежи, која све више хвата кор |
| родитељи били узрок; млада срца била су бар увек непокварена и чиста.{S} Сад је и то друкчије.{ |
| ритиче у помоћ.</p> <p>— Умр'о је купци барон Д...ч.{S} Сутра му жељезницом стиже тело.{S} Тамо |
| имала ни каде.{S} Баш је стигао влак с бароном.</p> <p>Погреб је био, као што је теча рекао: „ |
| <p>Све сам радо читала, но Обрадовићеве басне по најрадије, јер сам разумевала, а остали писци |
| а читање понајвише „<title>Обрадовићеве басне</title>“ и остала његова дела.{S} Но ја сам се ка |
| о доћи и књижицу донети.</p> <p>— Секо, баца неможе с тобом тичати; боле га ножице! — рече ми м |
| па све тако, тако чине! — предвари ме „баца“, подржавајући устима тичије пипкање а рукама лепр |
| бабе нам Еве — Књижица је учинила, што „баца“ није могао са „секом“ да — тичи.</p> <p>Тетка је |
| на икону, на распетије спаситељево.{S} Бацила сам се предњу и шапутала:</p> <p>„Оче, јеси ли з |
| ме стролно загрли, па се гласно плачући бацила у своју постељу, а мајка ме погладила по челу и |
| се морам журити, да га стигнем.</p> <p>Бацила сам још један поглед на кућу, па пођох тражити т |
| лепа је девојка,“ заврши моја помајка, баш кад сам отворила врата.</p> <p>Смркло ми се пред оч |
| јем...</p> <p>— Добро фрајлица, богами, баш добро, чула сам ја за тим још и на вратима ходника. |
| во своје, не може бити рђав и непоштен, баш ако га и сумњиче.</p> <p>„Остала сам усамљена са ду |
| аћете се, но кад-кад нас <pb n="150" /> баш та детињарија задржи од изгреда, који би можда инач |
| у од тебе, само за то, што је удата!{S} Баш као да је брак чистилеште сваког душевног гада и фи |
| S} Ал она се отселила из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била на пошти, питам јој газдарицу: гд |
| ишта казала.{S} Нисам имала ни каде.{S} Баш је стигао влак с бароном.</p> <p>Погреб је био, као |
| јој желим добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашња младеж неблагородна.</p> <p>— Манте с |
| да с неким презирањем о теби говори.{S} Баш као да ниси свестан створ, већ мртва роба, која ост |
| о њој баш ништа; само сека-Маца рече, — баш је била унела штрудлу — да је знаде. — Становала је |
| узеше онај живахни младалачки израз. — Баш враг тај песник, но нека га Бог поживи!{S} Да није |
| ако гледате?{S} Зар није тако?</p> <p>— Баш тако сам и ја мислила, рече она, оборивши очи: а то |
| згледало ми, да ће да прекину ту тему а баш ме је почела интересовати.{S} Зато је упитах:</p> < |
| или мушке <hi>несталности</hi> оставља баш онда, кад је она разуму сасвим окренула леђа и — по |
| колко се себичних, на и неморалних жеља баш под том фирмом сакрива!{S} Та зар је један, који се |
| ванично својевољно похађање — не донаша баш ништа....{S} Карактерише је само као простакињу, „ш |
| све док нисам са ужасом увидела, да је баш то само прегоревање и брига а њему — љубав.</p> <p> |
| то болело, после сам тек видила, да је баш та хладноћа у понашању доказ оног осећаја, који се |
| >— Бог с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме у свету да |
| руго вам не умем казати.</p> <p>— То је баш ко с Димитријем Обрадовичем.{S} А је ли бар он срећ |
| S} Још и данас се чешће питам: зашто је баш мене поштедила? ...</p> <p>Била сам као цветак, кад |
| ислите?</p> <p>— хоћу да кажем, да није баш рђаво, што се у младости човек заноси и прецењује с |
| исам почела читати.</p> <p>— Е, онда ме баш мораш примити!{S} Само причекај, док свучем и смест |
| у нехотице.{S} Сетила сам се, да су ме баш они одбацили, које сам жарко љубила...</p> <p>„Коме |
| ора.{S} Сирота, знам зашто; није јој се баш милило живити.{S} Знам ја како је то кад је човек с |
| која ме још воле...</p> <p>— Зар немате баш неког од својих?{S} Питала сам и други пут.</p> <p> |
| м је мислила издати; али новост не беше баш обичне природе, те не остаде без утиска.{S} И нехот |
| о.{S} Пада и мени кашта на памет, да би баш женскиње требало тако да се запита.{S} Радњом, енер |
| вили и људи.</p> <p>Заборавили? — Је ли баш тако?{S} Не, сећају се они мене, кам год им се прох |
| Обрве је имала густе и формасте.{S} Али баш тај иначе „услов лепоте,“ чудно је одударао од стар |
| што о фрајла-Стани.{S} Незнадоше о њој баш ништа; само сека-Маца рече, — баш је била унела штр |
| држим у крилу Марка и Аурору.{S} Немам баш неограничено поверење у њима; слушају ме до душе; в |
| ети; само знам да:</p> <quote> <l>Нисам баш ни много хтела </l> <l>Ал’ жеља ми беше смела,</l> |
| е здравље, као што га многе јаднице ево баш у овој вароши -губе; а могла сам и љубави имати, са |
| ла сам овако, нешто са дужности а нешто баш са тог топлог срца и поноса.</p> <p>Дужност ме је ч |
| својим мислима разговарам.{S} Други пут баш нећу.{S} Ал Боже мој — шта ћу онда? ...{S} После ми |
| {S} Не марим о себи да говорим.{S} Нису баш пријатне успомене; а можете и из овога све дознати. |
| ћност у овом поквареном и леденом свету баш тим особинама спремио.</p> <p>Тако сам проживела де |
| ца; неће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен прозор метнути, па се неће вијнути у с |
| р ваљда у обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да је при женидби главно капитал.“</p> <p>„Чини |
| е пред очима.{S} Посрћући отишла сам до баште, до места, где ми је Милан казао, да ме воли и да |
| није смркло.{S} Тада дође Даница мени у башту.</p> <p>„Што плачеш?“ питала ме са саучешћем.</p> |
| волим; а мој некадашњи нагли одлазак у башту и садашња молба да ми опрости, утврдила га је још |
| ља је чисто горела подамном; морала сам бегати оданде, где могу нанети несрећу и где ме више не |
| стински волети ни спољашње лепа човека, без душевних врлина.{S} Само децу, ма и матору — насмеј |
| забава, која из туђег џепа вади новац, без да си га заслужила!{S} Боље да остану забаве ради д |
| м још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не љубиш.“</p> <p> |
| > <p>— Дабоме да је сталност врлина.{S} Без те врлине и нема праве љубави.{S} Несталан човек и |
| ла трговине са срцем и гадила пољупца — без љубави.</p> <p>Старка заћута, нагло устаде и оде ка |
| обратних случајева, да се девојка удала без љубави према момку; али тој погрешци су обично роди |
| Даница немогосмо бити ни тренутка једна без друге.{S} Милана смо опет обе волеле, као једина бр |
| е, да упозним „баба-девојку“ овога пута без успеха; но дошла сам и дома, а она ми је била у пам |
| е беше баш обичне природе, те не остаде без утиска.{S} И нехотице почела сам премишљати: какав |
| ољубива и поносита.</p> <p>Но нико није без мане и ја сам је волела, врло волела; једно би изгл |
| упају ону јадну дечицу, што их слушкиње без материна надзора тек смуљавају или паре, као пилиће |
| ујући ме својој деци.{S} Но ми смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница немогосмо бити ни |
| а први поглед.{S} Лице ваше остаће ми и без имена у памети.{S} Будите ми здрави и сретни.</p> < |
| ст према вама учиниће да га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лакше |
| и она и устаде.{S} Устала сам и ја, али без воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ одлази. |
| вен.{S} Био је „цветан“ и раскошан, али без искрена саучешћа и суза.</p> <p>Сутра-дан сам отишл |
| бље.{S} Метнула јој и каменит крст, али без сваког знака и натписа.{S} Кад сам је питала, зашто |
| не би ли је случајно опазила; али увек без успеха.</p> <p>Већ сам била напустила истраживање, |
| о очајања.</p> <p>На што живовати живот без сврхе?{S} И моја рука одапе пиштољ.</p> <p>„Збогом |
| оводи за срцем и одаје љубавном уживању без борбе и устезања......</p> <p>Осећаји су им до душе |
| менити сама пред собом, да сам искушењу без опирања подлегла.</p> <p>У врту сам се сита исплака |
| улације, па је ли чудо што се не хтедох без љубави удати?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је |
| ар бранилац.{S} Али овог пута се трудиш без успеха.{S} Све што си успела, само је то, да те сад |
| ;</l> <l>Гадила сам се пољубаца,</l> <l>Без љубави праве.</l> <l>Па зато ме у старости </l> <l> |
| код мене да узбурка и колеба?“</p> <p>„Без тога колебања неби била човек.{S} То није грех; то |
| и да уме мислити.{S} Она је обично тако безазлена, да не зна ни „на чем жито расте...“ Ко год х |
| слабости испупчиле јабучице од образа и безубих вилица, те ни мало не доликују оном широком чел |
| вил'не косе, бисер зуба, чарних очију и бела и румена лица, већ којој је главни основ узајмио п |
| е ја; „изволите само прочитати неколико бележака из мога дневника, па ће те се уверити, да ја п |
| p> <p>(Стеван је био син ондашња имућна бележника, леп но лакоуман младић.{S} Чула сам чешће го |
| ирене муштерије...“</p> <p>„Какве су то белешке? читај, бар да чујем.“</p> <p>„С драге воље; са |
| сликамо врага црног а црнац га замишља белог.{S} Ето видите, да појам о лепоти није једнак!{S} |
| шо!{S} Па опростите, што сам вас својим бенетањем толико задржала.{S} Бар ће те се кадгод сетит |
| них писаца, као и библију и златоустове беседе, од Доситеја Обрадовића, које су биле још у руко |
| и породице му.{S} Но у њему је сад тек беснила „плава крв“. — Осећао се увређен, па из освете |
| стаде и још рече, да ће ми храну давати бесплатно, а са прихода моје „сермије“ да се одевам. „Т |
| Сви дечији писци и песници тога језика, беху заступљени у нашој девојачкој библиотеци.{S} За вр |
| дним и другима подједнако...) Осим тога беху сви прозори отворени и светињом начичкани.{S} Туда |
| беше удао пре 10 година.{S} Он и тетка беху ми драги родитељи.{S} Кад су ме примили, било ми ј |
| ина а Боривој нешто старији.{S} Обојица беху добра срца и изврсни сродници; надметали се, који |
| нас двоје сами дома.{S} Мајка и Даница беху отишле некој рођаци у посету.</p> <p>Ја сам везла, |
| и се појавио и моме срцу.</p> <p>Ферије беху већ на измаку.{S} Једно после подне остадосмо нас |
| научио читати а тетка плести.{S} Обоје беху задовољни својом ученицом; тетка није могла да ме |
| p> <p>И ја сам ћутала.{S} Чудни осећаји беху самном овладали.</p> <p>Ту свечану тишину проби гл |
| чела радити.{S} Умила сам се, но очи ми Беху још исплакане.{S} На једанпут ступи у дућан — Бори |
| ије, јер сам разумевала, а остали писци беху ми због мешања словенског језика тежи и сувопарниј |
| гова преживелих година, што јој на лицу беху исписани.{S} Да је тај поглед изражавао терет преж |
| пут спремљену.</p> <p>Отпутовала сам у Беч, да се тамо боље усавршим у својој струци и да — за |
| ра и радњу женског одела.{S} И то сам у Бечу изучила.{S} Радња ми је добро ишла, те не прође ни |
| пекара, жељезница и разних машинерија, беше се за неко време — као обично пред подне — стишало |
| прва слика што је нађох у својој машти, беше — Милан.</p> <p>Тргла сам се од те мисли и махнула |
| сам била и ја.</p> <p>Најмилија забава беше ми читање у тамошњем врло лепом варошком парку.{S} |
| другу. </p> <pb n="161" /> <p>Та друга беше моја другарица.</p> <p>Тежак беше то тренутак, мно |
| и хиљаде, разуме се у шајну.{S} Но тада беше толика свота знатан капитал.{S} Сљед тога ретко бе |
| веда са дебелом кожом!...</p> <p>Старка беше дошла у ватру.</p> <p>— Мора мајко, да игра по њез |
| даје се замислити.{S} Стара моја тетка беше већ давно под земљом, а требало ми је полазити из |
| у Т.</p> <p>Сека-Мацино место, заузела беше Лиза, те сам могла читати кад ми је воља.{S} Није |
| ам жалила.{S} Не поверење према мушкима беше у мени већ корена ухватило.{S} Жена ми је била леп |
| ано и онесвешћена пала доле; пред очима беше ми се смркло а срце ми стегнула нека ледена рука. |
| сам неку младу раделицу.{S} Баба-Стана беше — мртва.</p> <p>— Знате-ли што о њој? питала сам р |
| у месту код неког адвоката, а у шогора беше син Душан, с ким се још од пре познавао.</p> <p>Ду |
| ће, умесими „на супу.“</p> <p>Сека-Маца беше скроз практичарка.{S} Држала је, припасаћу кецељу |
| двоје деце, Даницу и Милана.{S} Даница беше мога доба а Милан је могао имати 16—18 година; свр |
| у свог старог тече е тетке.</p> <p>Теча беше учитељ, као и отац ми.{S} Деце у кући није имао; ј |
| је нешто папира и неког цртежа.{S} Све беше јако пожутело. — Знак, да им идентитет није тек од |
| овео је два месеца на дому.{S} То време беше мени и Даници најмилије; једва смо чекале да дође. |
| ма он често и потреба.{S} Но једне зиме беше овладала самном нека чама.{S} Држала сам, да ће ми |
| ала сам је тужно.{S} У њезиним очима не беше ни трага од туге.{S} За цело јој не беше жао живот |
| а њему — љубав.</p> <p>Срце ми дакле не беше мртво него тек успавано!</p> <p>Стидила сам се сам |
| у, фрушку гору.</p> <p>С моје стране не беше дакле никакве кривице, па и опет их брзо нестаде с |
| ту.{S} У њих беше већ двоје деце, те не беше места и за мене.</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву |
| " /> <p>Била сам дете.{S} Природа ми не беше маћеха; подарила ми је клицу свега онога, чиме дар |
| је било све јасно.{S} Мојој помајци не беше доста, што сам се из дужности својевољно среће одр |
| еше ни трага од туге.{S} За цело јој не беше жао живота.</p> <p>— Дакле ни ту се нисам преварил |
| >Нисам је мислила издати; али новост не беше баш обичне природе, те не остаде без утиска.{S} И |
| на читала сам опет у парку.{S} Око мене беше необична тишина.{S} Сав велико-варошки жагор: хука |
| али моје око остало је суво; срце ми се беше скаменило а душу ми заузеле мисли о неситој и граб |
| ао сам онуда и свратио сам.{S} Код куће беше само слушкиња и мала Данка.{S} Хтео сад да одем но |
| д тога часа заволела.</p> <p>Помајка ми беше удовица, а имала је двоје деце, Даницу и Милана.{S |
| баш ни много хтела </l> <l>Ал’ жеља ми беше смела,</l> <l>Задовољство је однела.</l> <l>Желила |
| према другоме,“ рекла је старица, то ми беше доказ, да имам посла с поштеном женскињом.{S} Друг |
| олим вас, дозовите је.</p> <p>Мари-нени беше доброћуда изгледа старица и врло разговорна.</p> < |
| С тога ћу пропасти.“</p> <p>Природа јој беше доиста загонетка.{S} Колко је била енергична, толи |
| — а сад — супарница.</p> <p>Даринка јој беше име.{S} Била ми је другарица и сироче као и ја; мо |
| друга беше моја другарица.</p> <p>Тежак беше то тренутак, много тежи и од онога, кад сам се с М |
| н и блеђи но обично.</p> <p>Поздрав нам беше много хладнији него обично.{S} Ни руковали се нисм |
| летила од једног другоме.{S} У његовим беше мале разлике.{S} И пре су била пуна нежности; а ја |
| пису; био је још у првом зачетку, но он беше његов присталица.</p> <p>После смо му тек тим прав |
| им плаћати храну.</p> <p>Први ми посао беше, да пишем Милану.</p> <p>Писала сам му, рекавши, д |
| их у мање и веће пакетиће.{S} Исто тако беше у њој неколико дењчића другог рукописа; а разметну |
| вота знатан капитал.{S} Сљед тога ретко беше недеље а да није на моји врати закуцао по који про |
| исам побегла; нисам имала снаге, јер то беше последњи загрљај.{S} После неколико тренутака је о |
| ашто сам остала неудата.“ Као неки мото беше додато:</p> <quote> <l>Имала сам топло срце,</l> < |
| ам се већ стропоштала.{S} Свест ме опет беше оставила.</p> <p>Дуго сам и тешко за тим боловала. |
| девојачки.</p> <p>Дан по дан, па и опет беше година на измаку.</p> <p>„Још месец, два, па ће и |
| } Деце у кући није имао; јединицу ћерку беше удао пре 10 година.{S} Он и тетка беху ми драги ро |
| сам књижицу.</p> <p>На насловном листу беше написано:</p> <p>„Зашто сам остала неудата.“ Као н |
| жњу варош својој ћерци и зету.{S} У њих беше већ двоје деце, те не беше места и за мене.</p> <p |
| шљати: какав мора бити „делија“ за кога би ја пошла.{S} Нисам дуго морала премишљати; прва слик |
| племенити може.{S} Уверена сам била, да би старицу новчано радо помогла (то допуштају „госпоцка |
| гова тетка а наша суседкиња срочила, да би били красан пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и не п |
| ности да је упитам.{S} Чинило ми се, да би то питање читаву „историју“ за собом повукло, а одку |
| .</p> <p>Он уздахну. „Хтео сам рећи, да би моја помоћ била незнатна.{S} Ти га љубиш и сувише... |
| , па ни то нисам могла; осећала сам, да би ме глас одао.</p> <p>„То је зацело наруџбина?“ рече |
| ерко.{S} Пада и мени кашта на памет, да би баш женскиње требало тако да се запита.{S} Радњом, е |
| м?{S} Кинез стеже својој ћерци ногу, да би је полепшо а нама су гадне и смешне те здепнасте кра |
| д је сасвим обична старачка појава?“ Да би нашла узрока, погледала сам је и опет.</p> <p>У том |
| адем, да сав његов рад радо читам, и да би га све више и више читала.</p> <p>— Бар да видим, ка |
| рка интересовала, те рекох:</p> <p>— Ја би вас молила да ме одведете до њезина стана.{S} Хоћу д |
| те љубим неизмерно.{S} Нема жртве, која би ми за тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад |
| ла сам и стисла се уз њезино раме; била би је још на улици пољубила, од среће, што у њојзи не н |
| м трагове, а тога није смело бити; била би неблагодарност према мајци, а ни Милан није смео зна |
| ну.</p> <p>— Зашто ми ниси казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам |
| веста ни вереница још му нисам била, па би морала поруменити сама пред собом, да сам искушењу б |
| им речма.</p> <p>— Па реците мајко, шта би требало женскиње да чини, да коракне кораком права н |
| је одрастао, а то све болело би га, кад би први љубавни занос прешао; те би ме и нехотице почео |
| атична.{S} То би дошло тек доцније, кад би почео примати утиске и од унутрашњих мојих особина.{ |
| ну удобност, коју неби могао имати, кад би се наслеђа одрекао.{S} Мене ради био би хладније при |
| још у деци управе на прави пут.{S} Кад би се у свету претпостављало здравље болесној уображено |
| д га она неби пустила од себе, онда кад би с њоме заједно пропало, а у даљини се сијао зрачак н |
| } Ми би је велим презирали; особито кад би тај растанак изискивала и друга дужност.{S} Тако је |
| ушевна лепота спољашној, видели би, куд би свет отишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а не могу д |
| бито мушки и не почиње онде љубити, где би требало да поштује.{S} Тек мане, недостаци и слабост |
| .</p> <p>— Чудно питам, јел-те?{S} Коме би се допадала патња!</p> <p>Молила сам је, да ми остав |
| , механично сам питала:</p> <p>„По томе би ја била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам сувише ос |
| шетала сам се крајем од „ајзнбана,“ не би ли је случајно опазила; али увек без успеха.</p> <p> |
| азговарала, онако, као некада; можда не би одобрила корак, што сам га учинила — ја сам вереница |
| а, ал доста си на глас читала.{S} Ја не би могла тако дуго.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у мене је |
| спод достојанства...{S} То ми зацело не би ни она допустила.{S} Та за Бога! — Друго је бити чла |
| мах, да ћу умрети, полудети, али то не би ни једно; била сам млада и душевно снажна.{S} А:</p> |
| а, кад би први љубавни занос прешао; те би ме и нехотице почео сматрати као узрок своје несреће |
| бољитак, па онда још нешто, а последице би дошле саме од себе.</p> <p>— Шта је то „нешто?“ То м |
| е је тек у пола волео као ја њега, срце би му казало, да сам чиста и невина.</p> <p>Заборавила |
| вега доста, ал што човек више има, више би хтео, продаје се нека земља у месту, па неби хтели д |
| ш та детињарија задржи од изгреда, који би можда иначе учинили; а усамљеним је људима он често |
| оти, а душевна лепота спољашној, видели би, куд би свет отишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а н |
| сијао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би је велим презирали; особито кад би тај растанак изис |
| слабо бих успела.{S} Да је старији, тек би можда помислио:</p> <quote> <l>Залуд стриче, дуваш д |
| те сам га зачуђено погледала.</p> <p>Он би ми на то за тренутак топло погледао у очи а за тим б |
| ..{S} Попа ме неби ни разумео.{S} Рекао би ми можда — као у оној песми што је рекао свети Петар |
| је број куће.{S} Да ми је казала, радо би вас одвела.</p> <p>Тако остаде сво моје заузимање, д |
| гао ми је тајни, незаконити брак. „Лудо би било, да ради оне церемоније срдим родитеље а нас об |
| би се наслеђа одрекао.{S} Мене ради био би хладније приман и у круговима, у којима је одрастао, |
| дној соби, а што су ближе, тим боље; ко би још тако луд био да крати себи пријатну забаву и то |
| ћерко!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се томе надо!{S} Ал ходите унутра.{S} Ваљда се не ће |
| биљежим? — Честитао ми није нико.{S} Ко би се мене и сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — ко |
| га оцекла, а око би своје ископала, ако би хтело одати, како ми је у срцу. — Била сам вулкан, п |
| Она га поглади по косици.</p> <p>— Како би ти мајка радо учинила радост са једном таком тичицом |
| је језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје ископала, ако би хтело одати, како ми је у срц |
| чекајте, да изађем пред вас.{S} Требало би времена да ме сами нађете.{S} Читав Лавиринт у овој |
| та.{S} Радњом, енергичном радњом, могло би тек оно излечити бар потоњи нараштај од трулежи, кој |
| , у којима је одрастао, а то све болело би га, кад би први љубавни занос прешао; те би ме и нех |
| какве добротворне женске задруге, било би испод достојанства...{S} То ми зацело не би ни она д |
| тан!</p> <p>Долазак ти је излишан; било би детињарија, а можда и неупутно.{S} Наши се пути рази |
| азили.{S} Но ту неједнакост изједначило би време и љубав, да само није било другога — чинило ми |
| живи!{S} Да није по кад-кад шале, јадно би изгледао овај свет.{S} Јесте ли га лично видели или |
| и ја сам је волела, врло волела; једно би изгледало пријатељство и љубав, које веже тек — непо |
| ам, да сам му већ сад симпатична.{S} То би дошло тек доцније, кад би почео примати утиске и од |
| {S} Да је требало живот жртвовати, и то би била за њу радо учинила, тако сам је од тога часа за |
| па зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То би их било неколико туцади?“</p> <p>„Толико не, ал једн |
| и свет не стиди трулеж подрањивати, што би се ја стидела вама казати, какав је тај трулеж.{S} Ј |
| ала, нисам хтела да испитујем.{S} Нашто би ми и било?{S} Доста што сам знала, да ме он више не |
| у!{S} Разоравала сам је својевољно, јер би њезин темељ био често темељ туђој несрећи.{S} Где ни |
| век и свуда и ми </p> <pb n="171" /> <p>би је презирали, кад га она неби пустила од себе, онда |
| Фенелона и других страних писаца, као и библију и златоустове беседе, од Доситеја Обрадовића, к |
| ика, беху заступљени у нашој девојачкој библиотеци.{S} За време школског свог одмора, научио на |
| жила и у течиној, за оно време, богатој библиотеци.{S} На то ме је свикао сам теча; у данима од |
| ентују обоје и сносе се, нестане ли га, бива свешта.{S} Још је срећа, кад се за времена разиђу, |
| .{S} Шта ће те?{S} Мати велика дама, па бива свашта.</p> <p>— То се може свакоме десети и поред |
| читањем таки ствари разборитији, а срце бива племенитије.</p> <p>Она диже очи, гледећи ме за ча |
| станице одма сњим у гробље.{S} Тако то бива, кад човек нема своје деце ни блиске родбине.{S} А |
| у.</p> <p>„Па што се смејеш?{S} Тако то бива.“ рекла је Даница и почела ме утврђивати да је не |
| узео девојку због мираза.{S} Исто тако, бивало је и обратних случајева, да се девојка удала без |
| тиче, нећу много да говорим.{S} Тог зла бивало је и за мог младог доба, али шта велите о женско |
| ка“ о овој или оној теми, но то је ређе бивало; обично смо се у назори слагали; те је он моје м |
| енутак.{S} Доцније је у таким приликама бивао снужден и зловољан.{S} Јасно сам видела, да га мо |
| <p>Он се тада обично усиљено насмешио и бивао више дана приметно хладнији.{S} Кад сам га питала |
| је учинило своје; постепено почела сам бивати веселија.{S} Боривој је имао право; ја нисам бил |
| b n="155" /> <p>Он ме стиште свим нагло бијућем срцу.{S} Овог пута нисам побегла; нисам имала с |
| у.</p> <p>Овог пута корачала сам журно: била сам замишљена а и желудац ме је опомињао, да је по |
| мо се и ако смо биле неједнаке природе; била ми је необично одата.{S} Доцније сам видила, да с |
| уменила сам и стисла се уз њезино раме; била би је још на улици пољубила, од среће, што у њојзи |
| ри сан.</p> <p>Учинила сам јој по вољи; била сам и поред радозналости санана. </p> <p>Сутра сам |
| собом трагове, а тога није смело бити; била би неблагодарност према мајци, а ни Милан није сме |
| мрети, полудети, али то не би ни једно; била сам млада и душевно снажна.{S} А:</p> <quote> <l>Д |
| е преко од мене.{S} Нисам дизала очију; била сам збуњена.</p> <p>„Шта то везеш?“</p> <p>„Теби к |
| p> <p>Даница му је ретко испунила жељу; била је детињастија и несташнија од мене; радије је у с |
| а и опет заћута.{S} И ја сам ћутала.{S} Била сам изненађена, и некако чудновато расположена.{S} |
| ахрани; после два сата је издахнула.{S} Била је до смрти при свести.{S} Па како се радовала, ка |
| заћута, нагло устаде и оде кавезима.{S} Била је очевидно јако узрујана.</p> <p>— Видите, рече п |
| од људи ...</p> <p>Старица престаде.{S} Била је узрујана; глас јој је још већма дрхтао, а у оку |
| арница.</p> <p>Даринка јој беше име.{S} Била ми је другарица и сироче као и ја; модистлук је са |
| м и дома, а она ми је била у памети.{S} Била је то чудна појава за мене.{S} Није се запослила „ |
| м се да ми неће допустити тај корак.{S} Била је добра и према сиротињи милостива женскиња, али |
| поглед у лице јој учини да устанем.{S} Била је то жена у дубокој старости, а смешила се у моме |
| је оставила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је то честита и добра душа.{S} Није сирота дуго ле |
| а јабуку, разгледала сам јој собицу.{S} Била је малена избица с једним прозором.{S} Сав намешта |
| ко би хтело одати, како ми је у срцу. — Била сам вулкан, по чијој површини често ходим и не слу |
| ми сваки залогај.</p> <p>„Смрт или вид“ била је сад сва жеља моја. — Све што сам још своје имал |
| мој карактер, моју чистоту онако лабава била.{S} Но и тога је давно нестало, па буди миран и ср |
| нично сам питала:</p> <p>„По томе би ја била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам сувише осетљива |
| тим то и чекала.{S} И Милана и Боривоја била сам већ заборавила.{S} Од свега је остала само усп |
| S} Нема жртве, која би ми за тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад, па хајде самном да |
| обично родитељи били узрок; млада срца била су бар увек непокварена и чиста.{S} Сад је и то др |
| ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S} Тада сам га одбила; нисам знала како он мисли, |
| толико зла и напрасита.{S} Осим тога је била веома славољубива и поносита.</p> <p>Но нико није |
| аљица умесила...</p> <p>— је лите да је била добра?{S} За младих година служила сам и код феишп |
| Срем.{S} Учинимо јој по жељи и онда је била мирнија.</p> <p>— Је-ли рођака дошла? питала сам р |
| ива и другу децу своју.</p> <p>Клица је била ту; и ја сам била чила, окретна и задовољна, као и |
| е поболем.{S} Стара сам.{S} Лубеница је била зрела и слатка.</p> <p>— Добро што се десила слатк |
| мени већ корена ухватило.{S} Жена ми је била лепа и богата, а имао је и сина, више ми није треб |
| спеха; но дошла сам и дома, а она ми је била у памети.{S} Била је то чудна појава за мене.{S} Н |
| S} Срце ми се још цепало, но душа ми је била мирна, од прилике онако, као кад учинимо какво доб |
| је то био обичај.</p> <p>Дужност ми је била, да га запитам, где је за толико, па ни то нисам м |
| тво, небих се зацело тргла.{S} Овако је била — необична.</p> <p>— Политика, рече она, пруживши |
| јој беше доиста загонетка.{S} Колко је била енергична, толико нестална, колико снажна толико с |
| аш ништа; само сека-Маца рече, — баш је била унела штрудлу — да је знаде. — Становала је, вели, |
| {S} Нашла сам да јесте.{S} Старица није била „рђава особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло |
| ати до своје смрти!</p> <p>Кад сам лане била у Т., отишла сам опет да видим баба-Стану.{S} У ње |
| Да је требало живот жртвовати, и то би била за њу радо учинила, тако сам је од тога часа завол |
| колеба?“</p> <p>„Без тога колебања неби била човек.{S} То није грех; то је на карактерном човек |
| ми сада душу.{S} Ни једна жртва није ми била велика, кад се тицала Данке.{S} Васпитала сам је о |
| но;</p> <p>„Знала сам.{S} Та ти си увек била моје разборито добро дете!“</p> <p>Склопила сам оч |
| воју.</p> <p>Клица је била ту; и ја сам била чила, окретна и задовољна, као и друга деца.{S} Им |
| </p> <p>— Не замерте ћерко.{S} Така сам била од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Н |
| овати и оплеменити може.{S} Уверена сам била, да би старицу новчано радо помогла (то допуштају |
| , да је у гостима човек комотан, па сам била и ја.</p> <p>Најмилија забава беше ми читање у там |
| лила из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била на пошти, питам јој газдарицу: где је фрајла Стана |
| м стара а то је млађи човек.{S} Кад сам била млада, радо сам читала.{S} Читал сам Обрадовича, В |
| . ма да ми није требало.</p> <p>Сад сам била мирнија.{S} Закључила сам да своје осећаје не одам |
| кчије. </p> <pb n="154" /> <p>Дотле сам била дете, а од тога тренутка девојка.{S} Већ прво писм |
| е и кува.</p> <p>Љубила сам га, али сам била старија, па ми се чинило да ми је дужност да га од |
| иланов друг и брат од тетке.{S} Док сам била у дому моје помајке, долазио је чешће са својом ма |
| ривоју сањала...</p> <p>И сутра-дан сам била узрујана.{S} Чим сам се у дућану видила сама, поче |
| ла; али увек без успеха.</p> <p>Већ сам била напустила истраживање, кад ми случај притиче у пом |
| отињска нагона и ништа више! (Ја) нисам била така.{S} За то сам незгодна јунакиња.{S} Да то буд |
| ија.{S} Боривој је имао право; ја нисам била од оних што лако подлежу.</p> <p>Још нисам била ра |
| оте?!{S} Мислићете да можда никад нисам била способна за љубав, кад тако говорим и кад сам оста |
| бав, а невеста ни вереница још му нисам била, па би морала поруменити сама пред собом, да сам и |
| оних што лако подлежу.</p> <p>Још нисам била равнодушна, али ни суревњива; сећала сам га се као |
| ла сам радознало.{S} Знала сам да је то била Данка.</p> <p>— Дошла је, таман да јој очи склопи |
| га неприметно узео и прочитао; није то била проста радозналост, већ нада, да ти можда могу пом |
| дахну. „Хтео сам рећи, да би моја помоћ била незнатна.{S} Ти га љубиш и сувише...“</p> <p>„Љуби |
| његовим беше мале разлике.{S} И пре су била пуна нежности; а ја сам се изражавала како сам уме |
| У томе изби на сахату шест.{S} Радо бих била још остала, али код тетке се обично у то доба вече |
| xml:id="SRP18870_C0"> <pb n="136" /> <p>Била сам у гостима у Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима |
| </p> <milestone unit="subSection" /> <p>Била сам дете.{S} Природа ми не беше маћеха; подарила м |
| зашто је баш мене поштедила? ...</p> <p>Била сам као цветак, кад га од стабла откинеш; но свену |
| јом се обично за живота срета...</p> <p>Била је већ настанула пета година од кад сам примљена у |
| о да ме сећа на — практичност...</p> <p>Била сам опет у парку и чим сам га опазила сетила сам с |
| тала лист, ја сам је посматрала.</p> <p>Била је повисока слаба старица.{S} Некада, у младости, |
| ском свом животу и наукама које су нама биле непознате.{S} Кад је то видео; доносио нам је и сл |
| дости, могла је бити лепа.{S} Црте лица биле су правилне, ал јој се сад од слабости испупчиле ј |
| једном таком тичицом; само кад ми неби биле тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих растави |
| д моје.</p> <p>Слагале смо се и ако смо биле неједнаке природе; била ми је необично одата.{S} Д |
| беседе, од Доситеја Обрадовића, које су биле још у рукопису.</p> <p>Све сам радо читала, но Обр |
| и желећи обојима сретан пут.{S} Жеље су биле искрене, али писмо орошено мојим врелим сузама; пи |
| десило? питала је она брижно.</p> <p>— Били смо код старе мајке.{S} Има лепе жуте тице, па све |
| мене несваћа; страни смо једно другоме били од почетка, па тако је и сада. </p> <pb n="164" /> |
| а тетка а наша суседкиња срочила, да би били красан пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и не позн |
| ку; али тој погрешци су обично родитељи били узрок; млада срца била су бар увек непокварена и ч |
| помоћ какве добротворне женске задруге, било би испод достојанства...{S} То ми зацело не би ни |
| и драги родитељи.{S} Кад су ме примили, било ми је тек пет година.{S} Теча ме је научио читати |
| ки дан.{S} Једанпут не дође две недеље; било ми је за то време некако чудно и тешко.{S} Питала |
| и сретан!</p> <p>Долазак ти је излишан; било би детињарија, а можда и неупутно.{S} Наши се пути |
| ала.</p> <p>Ви сте зацело много патили? било ми већ на језику, кад ме она запита, показујући у |
| и оборила очи, не рекавши јој ништа.{S} Било ми је срамота, да потврдим и ту ману нашег хваљено |
| жала сам, да није сасвим при свести.{S} Било је на њој нешто необично.</p> <p>— Опростите, душо |
| роја.{S} Разгледала сам јој и одело.{S} Било је скромно, чисто и њезиној дубокој старости и по |
| колико тренутака настави опет:</p> <p>— Било је и пре тога гада и трулежи, али у много мањој ме |
| то сам радила.</p> <p>„Јесте.{S} Седи.“ Било је све што сам му могла рећи.{S} Примио је понуду |
| о темељ туђој несрећи.{S} Где није тога било, ту је опет требало вршити дужност, дужност према |
| i> и једина љубав.</p> <p>У оба случаја било је и одзива.{S} Но опет се узели нисмо, а све зашт |
| тавила међу друга; само ми је у грудима било некако празно, врло празно.{S} Чинило ми се, да ви |
| гу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, па било старо или ново!</p> <p>Што се луксузне ношње тиче, |
| о, хтео је све жртвовати.{S} Но тада је било касно.{S} Осећала сам каква нас провалија дели; он |
| а подиже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било све јасно.{S} Поглед јој се није слагао с оним ста |
| женио Маром Базићевом.</p> <p>Сад ми је било све јасно.{S} Мојој помајци не беше доста, што сам |
| а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепших снова и илузије, што сам их донде има |
| ала сам читајући то писмо:{S} Жао ми је било жене, која је из љубави погрешила.{S} Милана нисам |
| м је одјурио из собе.</p> <p>Како ми је било, тешко је појмити.{S} Полуонесвешћена пала сам на |
| хну и оде од постеље.</p> <p>Како ми је било, даје се замислити.{S} Стара моја тетка беше већ д |
| се учинио да не види...</p> <p>То ми је било доста.{S} Душу су ми растрзале страшне муке.{S} Ср |
| г ума человјеческог</title>.“ Још ми је било слободно читати неке преводе од Фенелона и других |
| кутију, па је метну на сто.{S} У њој је било писама сортираних по величини и везаних у мање и в |
| њи лист свога дневника...“</p> <p>То је било пре две недеље...“ А румен стида суну ми у лице.{S |
| ка и стаклена посуђа.{S} На шифонеру је било доста уједно сложених књига, а о зидовима је висио |
| да испитујем.{S} Доцне је, али да није било лако рушити своју срећу за рад дужности, то је ист |
| едначило би време и љубав, да само није било другога — чинило ми се, да је врло слаб за жртву, |
| а сам. „Шта ће сад од мене?{S} Зар није било доста увреде?!{S} А друго за цело неће.{S} Та сада |
| ам хтела да испитујем.{S} Нашто би ми и било?{S} Доста што сам знала, да ме он више не воли.{S} |
| ми је тајни, незаконити брак. „Лудо би било, да ради оне церемоније срдим родитеље а нас обоје |
| емплар?“ смејао се он.</p> <p>Како неби било!{S} Сад сам вам тек прочитала пролећне месеце и не |
| сад презирати не можеш.{S} Па зар неби било лудо, кад се неби машили среће, која нам је тако б |
| а њу бих и срећу дала.</l> <l>И срце ми било врело </l> <l>— Осећаја бујно врело —</l> <l>Љубав |
| е.{S} Радити се могло и овде а тешко ми било враћати онима, који су ме скоро — отерали.</p> <p> |
| о.{S} Но није тако било.{S} Срце је тек било измучено и успавано.{S} Доказ томе је, што сам у ж |
| “ гласио је он.{S} У души ми је при том било некако топло; срце ми је живље почело куцати, но т |
| вала, смејала се старица.{S} То је тако било од кад је, и биће довека.{S} Права љубав је вечита |
| се да ми је срце мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце је тек било измучено и успавано.{S} Доказ |
| но Боривој није, те ми у почетку чудно било његово саучешће и старање о мени.</p> <p>„Тебе сек |
| о дењчића другог рукописа; а разметнуто било је нешто папира и неког цртежа.{S} Све беше јако п |
| једна другу.{S} Дође ли једно од њих у било какву неприлику, зар се надати саучешћу, пожртвова |
| аочари и плетиво, а у отвореном прозору било је неколико саксија цвећа.{S} Цео намештај је био |
| а?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То би их било неколико туцади?“</p> <p>„Толико не, ал једно туце |
| ма звати.{S} Заиста жалосно.{S} Срам их било!{S} Хоће с картањем на новац бајаги неке забаве.{S |
| реди, нек продужи даље?!“ Тако је видиш било, а не као сада.{S} Умориш се ко псето од силних пи |
| S} Како је лепо увезана, као еванђеље. (било је „дивотиздање.")</p> <p>— То су песме Јована Јов |
| а сувише идеално створење, ексцентрична биљка или томе подобно.{S} Данашње, модерне јунакиње др |
| је ћерко, најнежнија и најплеменитија „биљка“ човечија срца и душе.{S} Ретко је земљиште у ком |
| венула и опет нисам.{S} Деца су као оне биљке, што у сваком земљишту корена хватају; па се и ја |
| јаукнула сам.{S} Он није чуо тај јаук; био је већ на улици.</p> <p>Скочила сам, да га задржим, |
| е људи у њему.{S} Теча се томе радовао; био је сретан што ми је отворио очи, да јасно и чисто в |
| ога дана опазила сам промену и на њему; био је према мени много хладнији.{S} Најпре ме је то бо |
| ора, научио нас је и Вуковом правопису; био је још у првом зачетку, но он беше његов присталица |
| је осим Доситејевих допуштао читати.{S} Био је то Мразовићев „<title>Поучителни магазин за децу |
| ча рекао: „госпоцки“ и величанствен.{S} Био је „цветан“ и раскошан, али без искрена саучешћа и |
| и и он газио углед где год је могао.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека му је просто — није |
| ацију, што је неки свет браком назива,“ био је мој одговор.{S} И тиме се обично свршила та тема |
| /p> <p>„Сетила сам се својих родитеља,“ био ми је одговор.</p> <p>Те вечери добила сам грозницу |
| ао некада Милана. — После неколико дана био је већ веран са ћерком богата поседника П...ћа.{S} |
| су ближе, тим боље; ко би још тако луд био да крати себи пријатну забаву и то „света ради!“ За |
| стигао влак с бароном.</p> <p>Погреб је био, као што је теча рекао: „госпоцки“ и величанствен.{ |
| искреношћу и добротом.</p> <p>Поглед је био у правом смислу младалачки, па је то на први поглед |
| а каквог милог покојника.{S} За мене је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила мисао: у чи |
| Миланом једну исту струку.{S} Иначе је био честит, разборит младић и врло симпатична појава.{S |
| зели нисмо, а све зашто:</p> <p>Први је био богат и из племићке породице.{S} Кад је изјавио, да |
| љубављу, којом ја њега.</p> <p>Други је био такође ваљан младић, али млађи од мене. </p> <pb n= |
| а с једним прозором.{S} Сав намештај је био: једна постеља, сто с две столице, канабе, шифонер |
| олико саксија цвећа.{S} Цео намештај је био старинске форме, али чист и још цео.</p> <p>— Деца |
| есити да ме заборави.</p> <p>(Стеван је био син ондашња имућна бележника, леп но лакоуман млади |
| се још од пре познавао.</p> <p>Душан је био мојих година а Боривој нешто старији.{S} Обојица бе |
| ала сам каква нас провалија дели; он је био њежно чедо аристокрације а ја дете народа.{S} Назор |
| равду топлим речима олакша.{S} Та он је био мушки, па ако је мене морао презрети, зар је морао |
| тала сам се као неки кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но обично.</p> <p>Поздрав нам беше м |
| S} Сад је изледало да је миран, само је био блеђи но обично.</p> <p>„Изашла си тако лако одевен |
| > </quote> <pb n="151" /> <p>Рукопис је био обичан, а правопис, на моје чуђење, нов и доста пра |
| бар не с мирном савешћу.{S} Навикнут је био на комотан живот и раскошну удобност, коју неби мог |
| кад би се наслеђа одрекао.{S} Мене ради био би хладније приман и у круговима, у којима је одрас |
| а сам је својевољно, јер би њезин темељ био често темељ туђој несрећи.{S} Где није тога било, т |
| сва кривица лежи на мени?{S} Зар нисам био преварен, а превару си потпомагала — ти сама.{S} Не |
| ницу. (Неко пошао директно тамо, а неко био на путу, па видио да се светина ускомешала, те хајд |
| Ни руковали се нисмо, а иначе нам је то био обичај.</p> <p>Дужност ми је била, да га запитам, г |
| , да никога више љубити не могу!</p> <p>Био је Миланов друг и брат од тетке.{S} Док сам била у |
| је увиђа, избегава сваку изјаву.</p> <p>Био ми је загонетка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је |
| издао! — Дала ми старица свој дневник, биографију, шта ли је?{S} Још нисам почела читати.</p> |
| евојке, док не дође до женидбе, па онда бирају богатију.{S} Сви су они таки...“</p> <p>Крв ми ј |
| бијала.</p> <p>„Шта чекаш?{S} Докле ћеш бирати?“ љутио се често шогор и сестра.</p> <p>„Имам ка |
| их плећа, црних наусница, свил'не косе, бисер зуба, чарних очију и бела и румена лица, већ којо |
| ; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда бити друкчије.“</p> <p>Сва сам се стресла, кад сам проч |
| е имала врло много; знало се, да ће она бити моја насљедница, а само кућа и земља вредила ми је |
| отице почела сам премишљати: какав мора бити „делија“ за кога би ја пошла.{S} Нисам дуго морала |
| рема мајци одговорила ми; „За тебе мора бити мртав, па шта те се тиче његово мишљиње о теби?{S} |
| е паметна, увидиће и сама, да тако мора бити.{S} Зар сам је за то одхранила да ми сину убије ср |
| а дужност, него на право своје, не може бити рђав и непоштен, баш ако га и сумњиче.</p> <p>„Ост |
| ртво.{S} Осећај, што га осећаш, не може бити љубав.{S} У животу се љуби тек једанпут!“</p> <p>Т |
| тарица.{S} Некада, у младости, могла је бити лепа.{S} Црте лица биле су правилне, ал јој се сад |
| на допустила.{S} Та за Бога! — Друго је бити чланица, па званично правити сиротињи посете, а др |
| ?{S} Па га сад не упуштајте.{S} Лепо је бити попадија.{S} За то ми будите захвални, па га држит |
| ут нећете посетити...{S} Сад ће најбоље бити, да расечем лубеницу.{S} Ено мали сишао са столице |
| шта,“ шапутала сам кроз плач; „мајка ће бити задовољна — дужност је одржала победу над срцем.“< |
| ти!{S} Твоја кћи је доста патила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ |
| е ће Боривој стећи гласа а и за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и ваздух ме |
| ници, па и сви званичници.{S} Вредно ће бити да видите.</p> <p>Закључисмо, да идемо.</p> <p>Кад |
| ћефу, а оно што ћу написати, довољно ће бити, дај се увиди, је ли „бабадевојка“ заслужила прези |
| знати, да нећу да се женим.{S} И то ће бити цела парада.“</p> <p>Тај предлог заболео ме и увре |
| ово Даница.</p> <p>„Да боме да јој неће бити лако.{S} Али ако буде паметна, увидиће и сама, да |
| мном нека чама.{S} Држала сам, да ће ми бити скоро крај, па сам све главније успомене свела у ј |
| ћу из твојих уста да чујем, хоћеш ли ми бити жена, кад свршим науке?“</p> <p>„Хоћу,“ јецала сам |
| ама!“</p> <p>„Сирота Стана, како ће јој бити!“ јецала је поново Даница.</p> <p>„Да боме да јој |
| тичан.</p> <p>— Право велите, могла сам бити и мајка.{S} Али ја сам девојка — бабадевојка.{S} Т |
| мрла.{S} Онда неби <pb n="156" /> могао бити сретан, а ја сам му тек срећу желила.{S} Та волила |
| p>Зашто је то тако? — Је ли морало тако бити? — Савест ми је чиста и мирна, али срце и опет бол |
| ? — То нисам знала: само је тако морало бити; срце ми је кипило од смесе радости и туге, среће |
| вља за собом трагове, а тога није смело бити; била би неблагодарност према мајци, а ни Милан ни |
| брзо сродили.{S} Ја и Даница немогосмо бити ни тренутка једна без друге.{S} Милана смо опет об |
| <pb n="141" /> <p>— Ал погреб ће за то бити величанствен?{S} Питаше тетка.</p> <p>— Као обично |
| и нехотице ја.{S} Лако је у добру добар бити, ал на муци знају се јунаци.</p> <p>Добро велите, |
| ете ме — карактера! — Темпераменти могу бити сасвим различни и појмова о свету.{S} Укратко: у у |
| нисам носио.“</p> <p>„Мајка тако хоће; биће ти венчана“ рекла сам, а глас ми је зацело морао д |
| тарица.{S} То је тако било од кад је, и биће довека.{S} Права љубав је вечита.{S} Она нема крај |
| о је он, „овако нећу срдити родитеље, а бићемо обоје сретни.{S} Свет ће само знати, да нећу да |
| знаје.{S} Тамо ћу те на рукама носити и бићемо обоје сретни.{S} Или ако нећеш тако, реци хоћеш |
| тала ме је радознало.</p> <p>— Тако, да бих волела, да су сви мушки тог мишљења! ...</p> <p>Зас |
| не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје ископала, ако би хтело од |
| е дуго време.{S} А како сам сама морала бих полудети или трчкати од једне до друге породице, да |
| ма колико се око њега умиљавала, слабо бих успела.{S} Да је старији, тек би можда помислио:</p |
| <p>У томе изби на сахату шест.{S} Радо бих била још остала, али код тетке се обично у то доба |
| у осталог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом радо разговарала, онако, као некада; мож |
| ше?{S} Прави вашар и трговина!{S} Често бих таки брачни пар споредила са две варалице, које чес |
| <l>Њу сам вазда поштовала,</l> <l>За њу бих и срећу дала.</l> <l>И срце ми било врело </l> <l>— |
| <quote> <l>Па се моли тамо Богу,</l> <l>Благ да опрости,</l> <l>Што ћу љубит' тебе само</l> <l> |
| сам дизала очију, али сам осећала његов благи али испитујући поглед.</p> <p>„Што си плакала?{S} |
| <pb n="140" /> <p>— Не бојте се. рече, благо се осмехнувши.{S} Неће ми ништа фалити.{S} Сетила |
| ер, весела и живахна природа и осетљиво благо срце?</p> <p>— Видила сам га једанпут.{S} А тврде |
| ше; само она треба да је паметна, да је благодарна, па да не прави сметње.</p> <p>Боже, то ниса |
| ст назора и карактера, мора у браку тек благослов и срећу доносити.{S} Такова љубав је и трајни |
| : даље „<title>Нови плутарх</title>“ по Бланшару и Шилеру, Соларићево „<title>Ново гражданстко |
| после неколико дана стајао је предамном блед и дрхћући од узбуђења.</p> <p>И ја сам дрхтала.{S} |
| ао неки кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но обично.</p> <p>Поздрав нам беше много хладнији |
| ад је изледало да је миран, само је био блеђи но обично.</p> <p>„Изашла си тако лако одевена, а |
| е јунакиња понајвише је идеал, спољашњи блесак и спољашњост у опште, а последица је браколомств |
| својствима и здрављем, већ у спољашњем блеску.{S} Дубок мужевљев џеп, па има шта да црпи! — Гд |
| неће становати у једној соби, а што су ближе, тим боље; ко би још тако луд био да крати себи п |
| њом и чежњом, да нам је љубљена особа у близини и да је поседавамо.{S} Али зар се не може љубит |
| се неби машили среће, која нам је тако близу! ..{S} О, Стано, буди милостива, буди паметна, па |
| о то бива, кад човек нема своје деце ни блиске родбине.{S} А уз то има велику титулу а мало — н |
| на улици пружити руку и јавити се и на блиским рођацима својега мужа, а често и својим, тек за |
| .{S} Тасе се онда јунакиње или дижу, те блистају као звезда, или клизају све даље и даље док не |
| ; глас јој је још већма дрхтао, а у оку блистала се суза.</p> <p>— Ви сте много патили? упитах |
| полазила, Даница се гушила у сузама, а блистале се сузе и у помајчиним очима; али моје око ост |
| госпођа — много је полагала на спољашњи бљесак и етикетна правила.{S} Држа ла је и она, да се т |
| ла.</p> <p>— Добар дан, мајко!</p> <p>— Бог добро дао, ћерко!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко б |
| Па зар сам ја лења, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојк |
| зраз. — Баш враг тај песник, но нека га Бог поживи!{S} Да није по кад-кад шале, јадно би изглед |
| је сад мода.{S} Усили се, па те дочека Бог те пита с каквим ђаконијама.{S} Често таким, да уби |
| не дане.</p> <p>Тако сам писала, но сам Бог зна шта сам претрпила док сам написала то неколико |
| зацело не би ни она допустила.{S} Та за Бога! — Друго је бити чланица, па званично правити сиро |
| на туђе не лакоми, па да суди по правди Бога истинога; јер је боље изгубити главу, него своју о |
| ...{S} После ми је тек смешно, па фалим Бога, што ме још оне нису оставиле.{S} Долете па ме раз |
| божија створења лепа су, ако само нису богаљеви или измет природни.{S} Укус и фантазија моја ћ |
| и наручујем...</p> <p>— Добро фрајлица, богами, баш добро, чула сам ја за тим још и на вратима |
| . априла 18... године.</p> <p>Младожења богат; економ.{S} Провођаџија поверљиво додаје: да су д |
| {S} Нека је ма и сулудаст, само нека је богат.{S} Еквипаж и вранци, кадифа и злато, — то јој је |
| нисмо, а све зашто:</p> <p>Први је био богат и из племићке породице.{S} Кад је изјавио, да хоћ |
| ена ухватило.{S} Жена ми је била лепа и богата, а имао је и сина, више ми није требало, држала |
| еколико дана био је већ веран са ћерком богата поседника П...ћа.{S} Да ли из наклоности, никад |
| те не прође ни три године а ја постадох богата „партија.“ Стајала сам на три хиљаде, разуме се |
| пред очима.{S} Заборавиће је брзо поред богатије и лепше; само она треба да је паметна, да је б |
| ка је рекла: „заборавиће је поред друге богатије и лепште.“ Те речи звучаше ми непрестано у душ |
| док не дође до женидбе, па онда бирају богатију.{S} Сви су они таки...“</p> <p>Крв ми јурну у |
| а: младих и старијих, момака и удоваца, богатих и сиромашних, учених и дресиратих; само не онак |
| м је тражила и у течиној, за оно време, богатој библиотеци.{S} На то ме је свикао сам теча; у д |
| хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, богатство је да не треба веће.{S} Свега доста, ал што ч |
| и њему; није он први у ком је жудња за богатством, уништила сваку човечност.</p> <p>То је моја |
| и трагично.{S} Из славољубља и жудње за богатством, лаћа <pb n="163" /> ли се разних критичких |
| без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лакше и комотније живе, па нећу да сам му на |
| итељи искључити из наслеђа.{S} Хтели су богату партију и од племићке крви, а не машамоду са три |
| видим.{S} Изгледала ми као пилат, који Бого-човека предаје народу да га распне и поред уверења |
| г сунца, падаше на трном окруњену главу Бого-човека, и мени се чини, да ме те свете очи тужно а |
| ју, каква одговорност лежи на њима пред Богом и светом.{S} Закужави ти један цветак или ти се п |
| страше муке и клетве дечије, греха пред Богом и срамоте пред људима?!</p> <p>Него ви ћерко, и н |
| <p>„15. март 18... године.{S} Младожења богослов, провођаџише госпођа Н. Н., сва је сретна и у |
| гласиле</p> <quote> <l>Па се моли тамо Богу,</l> <l>Благ да опрости,</l> <l>Што ћу љубит' тебе |
| до душе увек због тога.</p> <p>— Боже, боже, фрајлице, ала сте непрактични! говорила је често |
| ила се до душе увек због тога.</p> <p>— Боже, боже, фрајлице, ала сте непрактични! говорила је |
| авање света. </p> <pb n="138" /> <p>Дај Боже, да тај лепи шарени свет и не познате, бар не овак |
| азговарам.{S} Други пут баш нећу.{S} Ал Боже мој — шта ћу онда? ...{S} После ми је тек смешно, |
| агодарна, па да не прави сметње.</p> <p>Боже, то нисам ни мислила! одјекну ми у души, а ваљда и |
| , да појам о лепоти није једнак!{S} Сва божија створења лепа су, ако само нису богаљеви или изм |
| ора очију.{S} Годину дана лечио ме је и божијом помоћу спасао вид.</p> <p>Заостала сам овде.{S} |
| тарински сат, неколико слика и два лепо бојадисана кавеза.{S} У сваком кавезу скакутао је по је |
| ира.{S} Масло је врло добро и свеже.{S} Бојадишу га жутом репом и сафраном, ал ја то осетим по |
| p> <p>Постала сам и према њему збуњена; бојала сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{ |
| ци.{S} Тетци сам рекла да ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће допустити тај корак.{S} Била ј |
| ла.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам се бојала, чуће.{S} Устала сам и донела још цвећа. ма да м |
| буџак: но природа остаје природа, па се бојим да не буде каква изгреда...{S} Ретки су и људи, к |
| ше и дрхће од чезње за тицама.</p> <p>— Бојите се, да не излете? осмехну се старица; неће, док |
| мене, гледећи је неповерљиво.</p> <p>— Бојиш се мајке?{S} Немој, душо!{S} Мајка воли децу.{S} |
| диже главу. </p> <pb n="140" /> <p>— Не бојте се. рече, благо се осмехнувши.{S} Неће ми ништа ф |
| ише ме још и извињавати...{S} Иронија и бол звучаше у последњим старичиним речма.</p> <p>— Па р |
| рица а лице јој узе сетан, да не речем, болан израз.{S} Зар се данас склапа брак из узајамне љу |
| <p>— Секо, баца неможе с тобом тичати; боле га ножице! — рече ми мали Милан.{S} Сестре га звал |
| уговима, у којима је одрастао, а то све болело би га, кад би први љубавни занос прешао; те би м |
| ћује и да му је немила.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам се савлађивала, тежио је за њом и тр |
| исам ни срдила на тебе; само ме је дуго болело, што ти је вера у мој карактер, моју чистоту она |
| мени много хладнији.{S} Најпре ме је то болело, после сам тек видила, да је баш та хладноћа у п |
| с таком пажњом, као да сам какво слабо болесно дете.</p> <p>Ја сам заиста дрхтала, но више од |
| ад би се у свету претпостављало здравље болесној уображеној лепоти, а душевна лепота спољашној, |
| дма у другој соби а она је и неговала у болести. — Молим вас, дозовите је.</p> <p>Мари-нени беш |
| разума.{S} Но и опет боли, још те како боли та глупост светска.{S} Како и неби, кад ти предпос |
| ст ми је чиста и мирна, али срце и опет боли...{S} Успомена за успоменом ређа се у души и растр |
| м светског здравог разума.{S} Но и опет боли, још те како боли та глупост светска.{S} Како и не |
| екада љубила људе, а сад — ту се старка болно и гласно засмеја — сад љубим моје канарине, мачку |
| ам га,“ те ми се са усана.</p> <p>Он се болно осмехнуо.</p> <p>„Рђава извина, секо моја.{S} Отв |
| ставила.</p> <p>Дуго сам и тешко за тим боловала.{S} Кад сам оздравила, чула сам, да се оженио |
| боље разонодити, особито за време мога боловања, после оног растанка са Миланом.</p> <p>Душан |
| вади новац, без да си га заслужила!{S} Боље да остану забаве ради дома, па окупају ону јадну д |
| хтела све усмено казати.{S} Но овако је боље.{S} Не марим о себи да говорим.{S} Нису баш пријат |
| да суди по правди Бога истинога; јер је боље изгубити главу, него своју огрешити душу!{S} Тако |
| рсни сродници; надметали се, који ће ме боље разонодити, особито за време мога боловања, после |
| тренутака.</p> <p>„Наравно.{S} Сад ме и боље познајеш.“</p> <p>„У тебе је,“ рече он не дижући о |
| Боривој стећи гласа а и за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и ваздух ме чисто |
| вати у једној соби, а што су ближе, тим боље; ко би још тако луд био да крати себи пријатну заб |
| ње о теби?{S} Што буде горе мислио, тим боље!“</p> <p>„Мајка, нађите ми кола; идем сестри од те |
| /p> <p>Отпутовала сам у Беч, да се тамо боље усавршим у својој струци и да — заборавим.{S} Свој |
| </p> <p>— Пре свега треба праве воље за бољитак, па онда још нешто, а последице би дошле саме о |
| пре.{S} Онда вам је тако добро испала, бољу је неби ни краљица умесила...</p> <p>— је лите да |
| Повешћемо га с нама.{S} У теби ће имати бољу матер, но у жени, која га је родила, ал не схваћа |
| потрошио много на школе.{S} Отац му, да боме има леп капитал, ал још доста деце, па ко паметан |
| > <p>— Вечита! осмехну се старка.{S} Да боме да је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек |
| ти разборита човека.{S} Изузетака је да боме и у томе.{S} Но будите уверени, да су таки људи у |
| <p>Рећи ћеш:{S} А Душан? — Њега сам да боме волела, ал сад га не волим.{S} Он се оженио.{S} Ва |
| и!“ јецала је поново Даница.</p> <p>„Да боме да јој неће бити лако.{S} Али ако буде паметна, ув |
| лепоте,“ чудно је одударао од старачке борасте, жућкасте коже, и модрих усана и око лепог крој |
| ав борила се у мени.{S} Дуго је трајала борба та, док једног дана не дође до очајања.</p> <p>На |
| и за срцем и одаје љубавном уживању без борбе и устезања......</p> <p>Осећаји су им до душе иск |
| е особе спадну и кад руменило са лица у борби живота нестане!</p> <p>— По вашим речма, спољашња |
| паде ми на памет и изазва још грознију борбу у мени.</p> <p>„Отићићу, тек ако ме ти не љубиш,“ |
| И Даринка ме је сузним очима испратила; Боривој није дошао да се опрости, зашто — незнам.</p> < |
| остепено почела сам бивати веселија.{S} Боривој је имао право; ја нисам била од оних што лако п |
| едном је у нас провео читаве ферије.{S} Боривој; учио је заједно с Миланом једну исту струку.{S |
| ради његове среће и своје дужности.{S} Боривој је имао право, кад је рекао, да је у мени море |
| плакане.{S} На једанпут ступи у дућан — Боривој.</p> <p>Уздрхтала сам се као неки кривац.{S} И |
| вао.</p> <p>Душан је био мојих година а Боривој нешто старији.{S} Обојица беху добра срца и изв |
| да и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S} Тада сам га о |
| Америку.{S} Тамо у новом свету лакше ће Боривој стећи гласа а и за мене ће бити боље.{S} Досада |
| вала сам је чешће себи и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он заволео, јасно сам сад видила. |
| /p> <p>Душан је знао све тајне моје, но Боривој није, те ми у почетку чудно било његово саучешћ |
| лику видим, али место њега видила сам — Боривоја.{S} Насмејала сам <pb n="159" /> се и зловољно |
| сам мећу тим то и чекала.{S} И Милана и Боривоја била сам већ заборавила.{S} Од свега је остала |
| милостиње презрео је моју љубав, јадни Боривоју. знадеш ли шта чиниш?!{S} Или те је занела њез |
| моја рука одапе пиштољ.</p> <p>„Збогом Боривоју!....{S} Збогом мајко!....“ Поглед ми је пао на |
| воју некадашњу љубав према Милану.{S} О Боривоју нисам јој ништа говорила.{S} Држала сам да је |
| рам те варљиве мисли; но опет сам тек о Боривоју сањала...</p> <p>И сутра-дан сам била узрујана |
| не муке.{S} Срце и разум, понос и љубав борила се у мени.{S} Дуго је трајала борба та, док једн |
| две недеље си једног јутра заборавила у брави кључ од своје собе.{S} Зацело си се журила у дућа |
| па се стадоше лепршати и пипкати је по бради и лицу; изгледало је, као да је милује и љубе.{S} |
| по то; па руши све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, вера издаје а народност продаје |
| у.{S} Егзистенцију сам себи осигурала а брак сам сматрала за нешто светије од обичне трговачке |
| ем, болан израз.{S} Зар се данас склапа брак из узајамне љубави, поштовања и познавања?!{S} Не, |
| о за то, што је удата!{S} Баш као да је брак чистилеште сваког душевног гада и фирма неприкосно |
| леђе, предлагао ми је тајни, незаконити брак. „Лудо би било, да ради оне церемоније срдим родит |
| се до овог дотерало?!{S} При ступању у брак он шпекулише, она шпекулише, па шта ће те више?{S} |
| ач и уздисаји свакидашњи су гости таког брака.</p> <p>Па из таког јада и гада, зар је очекивати |
| ак и спољашњост у опште, а последица је браколомство и самоубиство.{S} То видите, мени изгледа |
| растем за шпекулацију, што је неки свет браком назива,“ био је мој одговор.{S} И тиме се обично |
| о, али ја сам од старијих слушала, да у браку понајвише они рђаво живе, што се из љубави узимај |
| на, сличност назора и карактера, мора у браку тек благослов и срећу доносити.{S} Такова љубав ј |
| ме за руке и нежно рече:</p> <p>„Добар бранилац.{S} Али овог пута се трудиш без успеха.{S} Све |
| смо опет обе волеле, као једина брата, бранитеља и заштитника свог.{S} Та зар нас је једанпут |
| ски разред.</p> <p>„Слажите се и будите брат и сестре,“ рекла је помајка, приказујући ме својој |
| и не могу!</p> <p>Био је Миланов друг и брат од тетке.{S} Док сам била у дому моје помајке, дол |
| онуду.</p> <p>— Ко вам је то?{S} Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да |
| њега сам поштовала и волела као рођена брата.</p> <p>Сад ме је опет нашао.{S} Практицирао је у |
| Милана смо опет обе волеле, као једина брата, бранитеља и заштитника свог.{S} Та зар нас је је |
| м и осећала, да Милана не љубим тек као брата и пријатеља, већ и некако друкчије. </p> <pb n="1 |
| туђа момка. 0сећала сам да то није више братинска љубав, а невеста ни вереница још му нисам бил |
| Имала сам милу мајку, драгог оца, па и браћицу и сестрице.{S} Све сам их љубила свом снагом де |
| рече ми мали Милан.{S} Сестре га звале „брацом“, па се и сам тако називао; само што још није ум |
| ози, због којих се већина жени и основи брачне среће и љубави. </p> <pb n="167" /> <p>„Имаш ли |
| ави вашар и трговина!{S} Често бих таки брачни пар споредила са две варалице, које често ступе |
| се мало, примети ми тетка.{S} Гле првих бресака, па покваси грло.{S} Сад сам се сетила, да твој |
| а, рече она узевши с ормана котарчицу с бресквама, ал доста си на глас читала.{S} Ја не би могл |
| својој деци.{S} Но ми смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница немогосмо бити ни тренутка |
| ком земљишту корена хватају; па се и ја брзо навикох у дому свог старог тече е тетке.</p> <p>Те |
| ла!{S} Па и опет ме није разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он газио углед где год је могао |
| ек пре десет година, чула сам, да су на брзо обоје свршили трагично.{S} Из славољубља и жудње з |
| што му је пред очима.{S} Заборавиће је брзо поред богатије и лепше; само она треба да је памет |
| а за тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпочео какву тему, што није интересовала ни мене |
| тренутак топло погледао у очи а за тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпочео какву тему, |
| и!</p> <p>Сузе јој грунуше из очију, но брзо их убриса.</p> <p>— Не замерте ћерко.{S} Така сам |
| изјаву.</p> <p>Био ми је загонетка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је заволео — другу. </p> <p |
| обрану.</p> <p>— Манимо се метода, већ брзо кваси грло, па настави читање.{S} Једва чекам да ч |
| еше дакле никакве кривице, па и опет их брзо нестаде са света; колера их једног дана све покоси |
| своје кћери.</p> <p>Опростила сам се на брзу руку, обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне ме за |
| видела, да је баш то само прегоревање и брига а њему — љубав.</p> <p>Срце ми дакле не беше мртв |
| а вам се није што десило? питала је она брижно.</p> <p>— Били смо код старе мајке.{S} Има лепе |
| уздахнуо, избегавајући одговор на моје брижно питање о нерасположењу његовом.</p> <p>Долазио н |
| ило да ми је дужност да га одбијем. „Он брка поштовање са љубављу, а док први занос пређе па ув |
| а да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала, радо би вас одвела.</p> |
| остивио, да нас по заслузи не казни, ни броја се не зна!{S} Шест година провела сам у њих.{S} П |
| е с мајчинском љубављу, а тако треба да буде и код полске истинске љубави.{S} Свуда, где није т |
| ирода остаје природа, па се бојим да не буде каква изгреда...{S} Ретки су и људи, који јачем ис |
| је, па и онда, кад љубљене особе већ не буде.{S} Само сопствена смрт дреши нас од праве љубави, |
| и ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио из собе.</p> <p>К |
| боме да јој неће бити лако.{S} Али ако буде паметна, увидиће и сама, да тако мора бити.{S} Зар |
| е се тиче његово мишљиње о теби?{S} Што буде горе мислио, тим боље!“</p> <p>„Мајка, нађите ми к |
| } За то сам незгодна јунакиња.{S} Да то будем, требала сам се убити или поклизнути......{S} Ја. |
| близу! ..{S} О, Стано, буди милостива, буди паметна, па ме не отискуј од себе.{S} Ја те љубим |
| ла... патиш и сада.{S} Но буди паметна, буди снажна а време ће све излечити.“</p> <p>„Мислиш?“ |
| уступила корак натраг.</p> <p>„Милане, буди човек!{S} Зар ти не знаш да си ожењен? рекла сам т |
| која нам је тако близу! ..{S} О, Стано, буди милостива, буди паметна, па ме не отискуј од себе. |
| ти назоре.{S} Али промисли се и ти, па буди милостивија.{S} Кажњен сам и онако и сувише.{S} Ог |
| била.{S} Но и тога је давно нестало, па буди миран и сретан!</p> <p>Долазак ти је излишан; било |
| дужност — твоја.</p> <p>Заборави све и буди човек!</p> <p> <hi>Стана.</hi> </p> <p>Држала сам |
| си много патила... патиш и сада.{S} Но буди паметна, буди снажна а време ће све излечити.“</p> |
| кад чујем, да си нам опростила.{S} Зато буди милостива, па одговори како живиш и можеш ли нам о |
| исам ни тада сумњала.{S} Кад прочитате, будите добри, па ми је донесите.{S} Не треба ми, ал нек |
| ваше остаће ми и без имена у памети.{S} Будите ми здрави и сретни.</p> <p>Старка ми стиште руку |
| имназијски разред.</p> <p>„Слажите се и будите брат и сестре,“ рекла је помајка, приказујући ме |
| .{S} Лепо је бити попадија.{S} За то ми будите захвални, па га држите за јаку.</p> <p>„Хоћу ли |
| S} Изузетака је да боме и у томе.{S} Но будите уверени, да су таки људи у самој ствари „лакша р |
| утно.{S} Наши се пути разишли, па нашто будити горке успомене.</p> <p>И ја сам много патила.{S} |
| {S} Сиромах, није ни слутио какву ми је будућност у овом поквареном и леденом свету баш тим осо |
| >И срце ми било врело </l> <l>— Осећаја бујно врело —</l> <l>Љубав је тек чисту хтело.</l> <l>П |
| ав, а не оно, што веже падишу за његове буле или петла за кокоши.{S} Извините ћерко, овај мало |
| а наменула.{S} Држала сам је до подне у бунару.{S} Сад је у газдаричином подруму. — Склоне ми п |
| а се онај исти живахни израз, што ме је бунио и у парку.</p> <p>После ме је питала: ко сам, од |
| оре осећаја али њима не влада тек срце, бура лакомислености, него су потчињени, тврдој вољи, ће |
| ладно!{S} Ветар хујуче а мрзну прозори; бура и хладноћа — као у мојој души.</p> <p>Шта ћу данас |
| стајао немо и непомично.{S} Груди му се бурно надимале а кроз прсте котрљале се сузе.</p> <p>Не |
| душе; већ на оштрији поглед повуку се у буџак: но природа остаје природа, па се бојим да не буд |
| или оне песме.</p> <p>— Добро пише.{S} Вади речи из срца и душе.{S} Ту је опет преврнула некол |
| аве.{S} Лепа забава, која из туђег џепа вади новац, без да си га заслужила!{S} Боље да остану з |
| м је образовала како сам најбоље могла; важила је као најбоља и најобразованија девојка у месту |
| , што се није удала, али нисам имала од важности да је упитам.{S} Чинило ми се, да би то питање |
| >Желила сам свуда правду;</l> <l>Њу сам вазда поштовала,</l> <l>За њу бих и срећу дала.</l> <l> |
| учинила, кад им је дала живот и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да им набави господско од |
| ег цвркутања, продирало је сад још кроз ваздух тек по неки сребрнаст дечији гласић и тихо шкрип |
| боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда бити друкчије.“</p> |
| нање на левак у главу не сипаш, па која вајда?{S} Шарлатана у свету више но икада!</p> <p>— Том |
| бли румен стида; и свега нестане. „Која вајда,“ севну ми кроз главу, „кад је твоје срце мртво.{ |
| удо не могу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, па било старо или ново!</p> <p>Што се луксузне но |
| ни ово чудо не могу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, па било старо или ново!</p> <p>Што се лук |
| с узела.{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају, а од хладне за час се поболем.{S} Стара сам.{S} |
| е се обично у то доба вечерало па ми се ваљало журити.</p> <p>Опростила сам се са старицом, обе |
| јом ја њега.</p> <p>Други је био такође ваљан младић, али млађи од мене. </p> <pb n="168" /> <p |
| ...{S} Проси ме трговац из * По изгледу ваљан и честит човек.{S} Провођаџише Н. Н, све је, како |
| ожеш на прсте избројати да траже у мужу ваљан карактер и верна разборита друга.{S} Нека је ма и |
| а поглавито њојзи.</p> <p>Они изабраше ваљана образована младића званичника, јединца сина прил |
| Ја држим да читање никоме не шкоди.{S} Ваљане књижевне ствари увек су корисне.{S} Човек постај |
| си могла једног изабрати.{S} Све су то ваљани људи и згодне партије.“</p> <p>„Чекам да дорасте |
| ер је најбољи васпитач.</p> <p>А где су ваљани примери?!</p> <p>— Добро, мајко, али ја сам од с |
| ла сам и амо у Т., чула сам за овдашњег ваљаног доктора очију.{S} Годину дана лечио ме је и бож |
| ер он, т. ј. младожења добија и у месту ваљану девојку ал с мање мираза...</p> <p>Прекинула сам |
| и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда сироте немају својих мисли?!</p> <p>Насмејала сам |
| од те мисли и махнула руком преко чела; ваљда да је отерам.{S} Али све заман; од тога тренутка |
| и се томе надо!{S} Ал ходите унутра.{S} Ваљда се не ћете за то наћи увређени?{S} Нисам рђава, а |
| дравио те.{S} Но нешто ми је збуњен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} Кад дође, питаћу га.“</p> |
| ал сад га не волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. — И Стевана сам волела, но ни он ниј |
| да је препишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S} Ваљда не мислите с њоме на јвност?</p> <p>Поруменила са |
| нисам ни мислила! одјекну ми у души, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој постељи.</p> < |
| о свет; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда бити друкчије.“</p> <p>Сва сам се стресла, кад са |
| Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер сам поред свег тог остала чиста.{S |
| ал.</p> <p>Сестра се насмејала, а шогор ваљда у обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да је при |
| већ реци, шта чекаш?{S} Измећу толиких ваљда си могла једног изабрати.{S} Све су то ваљани људ |
| сам такође собом понела.</p> <p>— Каква вам је то књига?{S} Како је лепо увезана, као еванђеље. |
| то, мајко?</p> <p>— Рећиће се можда, да вам је јунакиња сувише идеално створење, ексцентрична б |
| <p>— Где си, девојко, за толико?{S} Да вам се није што десило? питала је она брижно.</p> <p>— |
| ом, „мојим друштвом.“ Заборавила сам да вам га прикажем, а тако зовем своје канарине, мачку и п |
| ацо, умесите штрудлу као и пре.{S} Онда вам је тако добро испала, бољу је неби ни краљица умеси |
| маћица.{S} Време ужини већ прошло, а ја вам ништа не износим.{S} Морате се душо, задовољити они |
| прекиде — тек је и симпатије.{S} Хвала вам ћерко, хвала по сто пути!</p> <p>Сузе јој грунуше и |
| ји дан, да је препишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S} Ваљда не мислите с њоме на јвност?</p> <p>Порум |
| боравила.{S} Сада је све прошло, па нек вам је просто!</p> <p> <hi>Стана</hi> </p> <p>После нек |
| е он.</p> <p>Како неби било!{S} Сад сам вам тек прочитала пролећне месеце и неколико сталежа, а |
| >— Ево, рече, пруживши ми. — Најпре сам вам хтела све усмено казати.{S} Но овако је боље.{S} Не |
| ешто?“ То ме интересује.</p> <p>— Видим вам из очију.{S} Но то ћу оставити за други пут.{S} Ина |
| S} Сво се српство њиме поноси.{S} Друго вам не умем казати.</p> <p>— То је баш ко с Димитријем |
| </p> <p>Примила сам понуду.</p> <p>— Ко вам је то?{S} Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше име к |
| l>Целе вечности.</l> </quote> <p>— Како вам се то допада? питала ме је радознало.</p> <p>— Тако |
| н сам јој однела књижицу.</p> <p>— Како вам се допада мој живот? питала ме смешећи се.</p> <p>Ћ |
| иће те да сам каква „чегртаљка“; толико вам говорим.{S} Чудно ми је и самој.{S} Кад-кад немам р |
| ка, радовала се она.{S} Па једите колко вам је воља.{S} Подајте и маломе.{S} Ено се опет игра с |
| сам је не разумевајући.</p> <p>— Чудно вам је што тако говорим, рече она тужно.{S} То показује |
| р ко!</p> <p>— Знам, сека-Мацо, па зато вам и наручујем...</p> <p>— Добро фрајлица, богами, баш |
| раго дете, па седите!{S} Ето видите, ту вам ја живим.{S} Доста је влажно, ал' бар има више свет |
| ући?</p> <p>— Најпре једите, а после ћу вам казати, како о томе мислим.{S} Ви слабо једете! реч |
| сам је ја.</p> <p>— Приповедаћу, казаћу вам све. — Другом нисам; не марим да се тужакам, ни да |
| јно а глава јој клону на прси.</p> <p>— Вама је позлило?!{S} Па је устрашено ухватих за раме.</ |
| рулеж подрањивати, што би се ја стидела вама казати, какав је тај трулеж.{S} Јелте, да је тако? |
| из све душе; а та љубав и дужност према вама учиниће да га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја |
| у, већ новац. — Није у реду што ћу пред вама, дететом да кажем, али ко год мало оштрије погледа |
| да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, ал вама ћу казати.</p> <p>Човек осети по кад-кад потребе д |
| дна лубеница, хладна као лед.{S} Њу сам вама наменула.{S} Држала сам је до подне у бунару.{S} С |
| сирота!{S} А колико сам пута мислила о вама.{S} Особито сад од кад —</p> <p>Старица застаде, а |
| женског човека.</p> <p>— Ту се мајко, с вама не слажем.{S} Зар је љубав и поштовање једно исто? |
| сам ја лења, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на с |
| орсе у госте, па све књижурине вучете с вама.{S} Ту вас ко може видити, а знате, — ко хоће да с |
| име, да се увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад год им се даде прилика.{S} Па и т |
| у савез, да с удвојеном силом још лакше варају и левентују, али чим се даде прилика да преваре |
| оличено среброљубље, законом обезбеђена варалица, отимач и лопов, а често и посредни убица чита |
| то бих таки брачни пар споредила са две варалице, које често ступе у савез, да с удвојеном сило |
| сам да своје осећаје не одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће и приј |
| о гледи, јел девојка вредна...</p> <p>— Варате се, сека-Мацо — прво пита: „има ли мираза?...“</ |
| се да своје осећаје утишам и отерам те варљиве мисли; но опет сам тек о Боривоју сањала...</p> |
| о ми је и теча а тетка мораде у оближњу варош својој ћерци и зету.{S} У њих беше већ двоје деце |
| p>Сад ми тек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспратним кућама они прозори, што су равни |
| као што га многе јаднице ево баш у овој вароши -губе; а могла сам и љубави имати, само да се ни |
| али тек ређе.{S} Још ви незнате по неки варошки свет.{S} Мушки ме се не тиче.{S} Слабо водим ра |
| ене беше необична тишина.{S} Сав велико-варошки жагор: хука, звиждукање пекара, жељезница и раз |
| ешила.</p> <p>Сахранила је лепо, тамо у варошко гробље.{S} Метнула јој и каменит крст, али без |
| ва беше ми читање у тамошњем врло лепом варошком парку.{S} Сека-Маца, — управо баба-Маца — тетк |
| тила, да твој део добила ниси.</p> <p>— Вас као да слабо занима старичин живот? смејала сам се. |
| ала је загрливши ме; <hi>осећам</hi> да вас више видети нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја |
| хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају, а од |
| доћи.{S} Но причекајте, да изађем пред вас.{S} Требало би времена да ме сами нађете.{S} Читав |
| о; мајко?{S} Ето видите, и јабуку је од вас примио.{S} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, ти во |
| S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</p> <p>Кад сам лане била у Т |
| Та понесите плетиво ил вез, па кад нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а плетице све звецкају |
| интересовала, те рекох:</p> <p>— Ја би вас молила да ме одведете до њезина стана.{S} Хоћу да ј |
| број куће.{S} Да ми је казала, радо би вас одвела.</p> <p>Тако остаде сво моје заузимање, да у |
| ра сам, па ћу заборавити, а ко зна оћул вас још кадгод видити; но ја сам вас заволела онако на |
| а оћул вас још кадгод видити; но ја сам вас заволела онако на први поглед.{S} Лице ваше остаће |
| — Збогом душо!{S} Па опростите, што сам вас својим бенетањем толико задржала.{S} Бар ће те се к |
| ести ферерије на три месеца.{S} Већ сам вас жељан а могу учити и код куће.“</p> <p>Дошао је.{S} |
| а она је и неговала у болести. — Молим вас, дозовите је.</p> <p>Мари-нени беше доброћуда изгле |
| о „новога метода,“ насмеши се она, зато вас „стара природа“ и тера у гроб пре времена.{S} Краса |
| "143" /> о мени рђаво, доказ ми је, што вас видим у мојој соби.{S} Из простог љубопитства не ст |
| те?{S} Незадовољни сте можда с оним што вас окружава?{S} Али с мојом приповетком не ћете стећи |
| , па све књижурине вучете с вама.{S} Ту вас ко може видити, а знате, — ко хоће да се жени, прво |
| ад дођем да тражим младожењу, послушаћу вас.{S} Сада још нећу.{S} Допало ми се да читам.{S} Док |
| љици моје добре тетке, да ме издржава и васпита, за оно мало новаца што ми је остало од родитељ |
| ми била велика, кад се тицала Данке.{S} Васпитала сам је образовала како сам најбоље могла; важ |
| е није крива школа ни метод, већ домаће васпитање и окона. „Дете ретко слуша оно шта му се каже |
| ећина ће пропасти.{S} Пример је најбољи васпитач.</p> <p>А где су ваљани примери?!</p> <p>— Доб |
| ом кожом!...</p> <p>Старка беше дошла у ватру.</p> <p>— Мора мајко, да игра по њезином такту — |
| Манте се ви Мацо, придике.{S} Гледајте ваш посао, „тешила“ је обично моја тетка из своје собе. |
| >— Цицико, куцико, волела ме?{S} Ја сам ваша мати!{S} Миловао је старичину мачку и псето.</p> < |
| шпекулише, па шта ће те више?{S} Прави вашар и трговина!{S} Често бих таки брачни пар споредил |
| дгод сетити фрајла-Стане Истинићеве.{S} Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На шт |
| заволела онако на први поглед.{S} Лице ваше остаће ми и без имена у памети.{S} Будите ми здрав |
| {S} Намажите комадић и том малом.{S} Из ваше руке радије ће јести. </p> <pb n="145" /> <p>— Заш |
| е то?{S} Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; говорила је сп |
| ица у борби живота нестане!</p> <p>— По вашим речма, спољашња лепота мало утиче на праву љубав? |
| , што сам ја лане у Парку читала у оној вашој лепо везаној песмарици. — Ту се гласно засмејала |
| </hi>.{S} Сродство душе и срца треба да веже мужа и жену.{S} А то полско сродство лежи поглавит |
| би изгледало пријатељство и љубав, које веже тек — непогрешивост.</p> <p>Да је разонодим призва |
| {S} Разумем, права љубав, а не оно, што веже падишу за његове буле или петла за кокоши.{S} Изви |
| а ил да седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, па кад нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а плет |
| је било писама сортираних по величини и везаних у мање и веће пакетиће.{S} Исто тако беше у њој |
| а лане у Парку читала у оној вашој лепо везаној песмарици. — Ту се гласно засмејала а очи јој о |
| ад се за времена разиђу, Али, ако их је везао који члан породице, онда је тек зло.{S} Дужност в |
| века неко време и занесе, али стално га везати неможе.{S} Особито не може она везати разборита |
| а везати неможе.{S} Особито не може она везати разборита човека.{S} Изузетака је да боме и у то |
| очију; била сам збуњена.</p> <p>„Шта то везеш?“</p> <p>„Теби кошуљу,“ одговорила сам не погледа |
| ле некој рођаци у посету.</p> <p>Ја сам везла, а он је у другој соби читао.{S} На једанпут уђе |
| осле обично постану добри пријатељи.{S} Везује их сличност — немоћни су и детињасти и једни и д |
| децу, ма и матору — насмеја се старка — везује шупље шаренило, а свесна разборита човека никад. |
| н породице, онда је тек зло.{S} Дужност везује, а срце — хладно.{S} Ту, или се дужност пренебре |
| рдим и ту ману нашег хваљеног културног века... </p> <pb n="148" /> <p>— Па шта да се ради? ома |
| штрудлу — да је знаде. — Становала је, вели, у суседству њене некадашње газдарице, поштарке.{S |
| етињасто тврдоглаве. <hi>Онда се обично вели, да су својој љубави сталне</hi>.{S} Она хоће да и |
| ва дела?</p> <p>— Стручњаци, и цео свет вели, да је ненадмашив; а ја само знадем, да сав његов |
| да душу.{S} Ни једна жртва није ми била велика, кад се тицала Данке.{S} Васпитала сам је образо |
| да је то глупост, ал мрежа глупости је велика, па често хвата и „паметне“ и „племените“ рибице |
| као мало одојче.{S} Шта ће те?{S} Мати велика дама, па бива свашта.</p> <p>— То се може сваком |
| ајвише „весело срце кудељу преде.“ Само великани, само изузетци узвишују се и поред патње.{S} О |
| заповести и дужности човека; ал муке су велике, па ме укрепи и сачувај од даљег искушења!“</p> |
| н, или је гоњен као Обрадович?</p> <p>— Велики људи ретко су потпуно сретни.{S} Ако их не гоне |
| } Око мене беше необична тишина.{S} Сав велико-варошки жагор: хука, звиждукање пекара, жељезниц |
| хајд и он у гомилу и не знајући зашто! „Великоварошани“ су често веће радозналице од — „малосељ |
| деце ни блиске родбине.{S} А уз то има велику титулу а мало — новца; приповедао нам једног дан |
| зрачак наде за спас његов.{S} Ми би је велим презирали; особито кад би тај растанак изискивала |
| бивало је и за мог младог доба, али шта велите о женском картању?{S} И мушком оно не служи на ч |
| ичи, него највећа срећа.</p> <p>— Право велите.{S} Но зато опет по, највише „весело срце кудељу |
| ајко, лист је политичан.</p> <p>— Право велите, могла сам бити и мајка.{S} Али ја сам девојка — |
| така.</p> <p>— Шта да се ради?{S} Добро велите, ћерко.{S} Пада и мени кашта на памет, да би баш |
| ом такту — купила га је.</p> <p>— Добро велите, ћерко, рече старица а лице јој узе сетан, да не |
| л на муци знају се јунаци.</p> <p>Добро велите, ћерко.{S} Но куда ми одосмо, а хтела сам само р |
| ио, као што је теча рекао: „госпоцки“ и величанствен.{S} Био је „цветан“ и раскошан, али без ис |
| n="141" /> <p>— Ал погреб ће за то бити величанствен?{S} Питаше тетка.</p> <p>— Као обично код |
| .{S} У њој је било писама сортираних по величини и везаних у мање и веће пакетиће.{S} Исто тако |
| е се видети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће га војници, па и сви званичници.{S} В |
| писмо од Даринке.{S} Јављала ми, да се венчали и да одмах полазе у Америку.</p> <p>Мирно сам п |
| то до сад увек одрицала.)</p> <p>Чим се венчамо, отпутоваћемо у Америку.{S} Тамо у новом свету |
| осио.“</p> <p>„Мајка тако хоће; биће ти венчана“ рекла сам, а глас ми је зацело морао дрхтати.{ |
| Мару Базићеву; има пет хиљада одмах на венчању, а лепа је девојка,“ заврши моја помајка, баш к |
| о зла и напрасита.{S} Осим тога је била веома славољубива и поносита.</p> <p>Но нико није без м |
| јој је на путу; брак се ту гази нотама, вера издаје а народност продаје.{S} Ништа јој није свет |
| тебе; само ме је дуго болело, што ти је вера у мој карактер, моју чистоту онако лабава била.{S} |
| илана. — После неколико дана био је већ веран са ћерком богата поседника П...ћа.{S} Да ли из на |
| није више братинска љубав, а невеста ни вереница још му нисам била, па би морала поруменити сам |
| рила корак, што сам га учинила — ја сам вереница!</p> <p>Чудићеш се, но тако је.{S} Ти знаш, а |
| поигра, јер:</p> <quote> <l>Срећа је ко вереница мила,</l> <l>Несташна, чила;</l> <l>Тек што је |
| скакутала.</l> <l>А несрећа, ко жена је верна,</l> <l>Пригрли ти та мужића њена </l> <l>Па га љ |
| ројати да траже у мужу ваљан карактер и верна разборита друга.{S} Нека је ма и сулудаст, само н |
| ралисање?{S} На што уздизати сталност и верност као врлину?</p> <p>— Дабоме да је сталност врли |
| а, тешила сам је.“</p> <p>Није ми хтела веровати.{S} Да је утешим, приповедала сам јој и своју |
| јер сам поред свег тог остала чиста.{S} Верујте ми, тешко сам грешила.{S} Па онда, човеку по ка |
| мама судећи, редак дар, чврст карактер, весела и живахна природа и осетљиво благо срце?</p> <p> |
| јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам опет весела и задовољна; он је тако добар.</p> <p>Рећи ћеш:{ |
| е да их разумем; видила сам, да течу то весели; а за сироче нема веће среће, него кад може да з |
| нило своје; постепено почела сам бивати веселија.{S} Боривој је имао право; ја нисам била од он |
| какву играчку.{S} Но то нас није толико веселило колико његово приповедање о страном свету, шко |
| сваком кавезу скакутао је по један пар веселих канаринаца.{S} Доле на поду, играло се поред по |
| во велите.{S} Но зато опет по, највише „весело срце кудељу преде.“ Само великани, само изузетци |
| ођен-дан!</p> <p>Ху, како је хладно!{S} Ветар хујуче а мрзну прозори; бура и хладноћа — као у м |
| воју обрану.</p> <p>— Манимо се метода, већ брзо кваси грло, па настави читање.{S} Једва чекам |
| ана не љубим тек као брата и пријатеља, већ и некако друкчије. </p> <pb n="154" /> <p>Дотле сам |
| то се смејете?{S} Ово није измишљотина, већ права истина.{S} Све су то разлози, због којих се в |
| уба, чарних очију и бела и румена лица, већ којој је главни основ узајмио поштовање душевних вр |
| p> <p>— Томе није крива школа ни метод, већ домаће васпитање и окона. „Дете ретко слуша оно шта |
| им слабо се ко обзире на савете његове, већ се поводи за срцем и одаје љубавном уживању без бор |
| епршање.</p> <p>Сад ми друго не остаде, већ да кажем истину.</p> <p>— Зашто ми ниси казала; ишл |
| . „Дете ретко слуша оно шта му се каже, већ радо полази путем, којим види да многи ходе,“ рекао |
| тело да купује љубав, или само да љуби, већ је тражило у истој мери одзива; а понос ми није доп |
| Сутра ћемо наставити.{S} Сад лези и ти, већ је касно а теча ти је легао, па неможе заспати.{S} |
| кућу, али да њу узме не могу допустити, већ тебе ради.{S} Она је сирота девојка.{S} Шта је две |
| и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ у животу.....“</p> <p>Пољубила сам слику своје мајк |
| ни.{S} Нисам ја никад газила заповести, већ сам их вршила.{S} Нисам разорила туђу, већ своју ср |
| .{S} Једанаесте године заболеше ме очи, већ је изгледало да ћу вид сасвим изгубити.</p> <p>Ради |
| , не са душевним својствима и здрављем, већ у спољашњем блеску.{S} Дубок мужевљев џеп, па има ш |
| е да чини таки јадник?!{S} Ништа друго, већ да проклиње час свога рођења!{S} Заиста мени је врл |
| вори.{S} Баш као да ниси свестан створ, већ мртва роба, која остане у дућану, што нема купаца, |
| читао; није то била проста радозналост, већ нада, да ти можда могу помоћи.{S} Али —“</p> <p>„Шт |
| метнути, па се неће вијнути у слободу, већ увек мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби п |
| сам их вршила.{S} Нисам разорила туђу, већ своју срећу!{S} Разоравала сам је својевољно, јер б |
| и момак од 17—20 година не тражи жену, већ новац. — Није у реду што ћу пред вама, дететом да к |
| но поверење у њима; слушају ме до душе; већ на оштрији поглед повуку се у буџак: но природа ост |
| та кошуља не треба, па не квари те очи; већ је сумрак.“</p> <p>Устала сам и збуњено пошла из со |
| м.{S} Знам их,“ рече ми сестра озбиљно; већ реци, шта чекаш?{S} Измећу толиких ваљда си могла ј |
| ек тебе.“</p> <p>„Ћути Милане, ћути!{S} Већ таке речи су грех из уста ожењена човека.</p> <p>„Н |
| ла дете, а од тога тренутка девојка.{S} Већ прво писмо Миланово, што сам га за тим добила, тума |
| не ћу свести ферерије на три месеца.{S} Већ сам вас жељан а могу учити и код куће.“</p> <p>Доша |
| вињавала се; хоћу да видим какав је.{S} Већ одавно нисам читала; можда сам већ и заборавила.{S} |
| учити и код куће.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ првога дана опазила сам промену и на њему; био је п |
| те.{S} Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} Већ с питањем сам хтела потврђујући одговор.</p> <p>Дет |
| е, да је тако. </p> <pb n="146" /> <p>— Већ и тај жутокљун мисли кад се жени: нека је новца, а |
| </p> <p>„Изашла си тако лако одевена, а већ се захладило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с т |
| кала ме је.</p> <p>— Одржали сте реч, а већ сам мислила, не ћете доћи.{S} Но причекајте, да иза |
| воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ одлази.</p> <p>— Збогом душо!{S} Па опростите, што |
| мени, па говори, говори, да сам примила већ и ја.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чија је то песма, |
| едан цветак или ти се поболи тичица, па већ се питаш: да није с твоје кривице?{S} А оне, матере |
| нас траје, па и онда, кад љубљене особе већ не буде.{S} Само сопствена смрт дреши нас од праве |
| бично за живота срета...</p> <p>Била је већ настанула пета година од кад сам примљена у кући мо |
| .</p> <p>— Ето и б...иски цуг; подне је већ прошло, примети она и устаде.{S} Устала сам и ја, а |
| е могао имати 16—18 година; свршавао је већ 7 ми гимназијски разред.</p> <p>„Слажите се и будит |
| ла сам.{S} Он није чуо тај јаук; био је већ на улици.</p> <p>Скочила сам, да га задржим, да му |
| да Милана. — После неколико дана био је већ веран са ћерком богата поседника П...ћа.{S} Да ли и |
| анда не слаже с истином.{S} Зар ти није већ дневник казао, да се то море хоће и код мене да узб |
| им усамљена.{S} Сви сродници осим Данке већ су под земљом.{S} Докле ћу живети и како ћу свршити |
| и твој је живот отрован.{S} Доказ томе већ је то, што ниси пошла мојим путем...{S} Преклињем т |
| а и желудац ме је опомињао, да је подне већ прошло.</p> <p>За ручком сам питала течу и тетку, з |
| то код једног тек ниче, а код другог се већ суши.</p> <p>Него и ја сам красна домаћица.{S} Врем |
| е кажем и да умрем, али на врати сам се већ стропоштала.{S} Свест ме опет беше оставила.</p> <p |
| нас дете.{S} Бар претпостављам, кад сте већ учитефица...{S} Тело је, по мом сваћању, одећа и ск |
| се замислити.{S} Стара моја тетка беше већ давно под земљом, а требало ми је полазити из куће, |
| арош својој ћерци и зету.{S} У њих беше већ двоје деце, те не беше места и за мене.</p> <p>Закљ |
| и кога сам сад опет љубити почела.{S} И већ да подлегнем моћи пробуђене љубави, кад ми се у маш |
| </p> <p>Држала сам да неће доћи.{S} Али већ после неколико дана стајао је предамном блед и дрхћ |
| <p>Ви сте зацело много патили? било ми већ на језику, кад ме она запита, показујући у певанији |
| } Не поверење према мушкима беше у мени већ корена ухватило.{S} Жена ми је била лепа и богата, |
| ја сам красна домаћица.{S} Време ужини већ прошло, а ја вам ништа не износим.{S} Морате се душ |
| .{S} Већ одавно нисам читала; можда сам већ и заборавила.{S} Ту се опет насмешила.</p> <p>Док ј |
| чекала.{S} И Милана и Боривоја била сам већ заборавила.{S} Од свега је остала само успомена.{S} |
| ; нисам знала како он мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам опет |
| дају, као неке накићеве лучице.{S} И то већ показује неку материнску љубав и старање о деци!</p |
| би, куд би свет отишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а не могу да појмим: како човек неког може |
| } За то и нећу да уображавам, да сам му већ сад симпатична.{S} То би дошло тек доцније, кад би |
| у души и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам снизити уједно?</p> <p>Тако ћу и |
| појавио и моме срцу.</p> <p>Ферије беху већ на измаку.{S} Једно после подне остадосмо нас двоје |
| а, чила;</l> <l>Тек што је села,</l> <l>Већ је устала,</l> <l>Пољуб ти дала,</l> <l>Отскакутала |
| но опазила; али увек без успеха.</p> <p>Већ сам била напустила истраживање, кад ми случај прити |
| и више, Знате, богатство је да не треба веће.{S} Свега доста, ал што човек више има, више би хт |
| ам, да течу то весели; а за сироче нема веће среће, него кад може да задовољи оне, који га с љу |
| лудице моја?{S} Тамо је и онако живље и веће место; ако се не сложиш са сестром, имаш свој нова |
| ртираних по величини и везаних у мање и веће пакетиће.{S} Исто тако беше у њој неколико дењчића |
| најући зашто! „Великоварошани“ су често веће радозналице од — „малосељана.“ Прабаба Ева није пр |
| ти моју љубав према теби.{S} А зар није већи грех, да се растанемо сад, кад сам и по други пут |
| на.{S} Све су то разлози, због којих се већина жени и основи брачне среће и љубави. </p> <pb n= |
| абоме, као и свуда по неки изнимак, али већина ће пропасти.{S} Пример је најбољи васпитач.</p> |
| сиротињи милостива женскиња, али — као већина отмених госпођа — много је полагала на спољашњи |
| а ти кажем, да те сад љубим хиљаду пута већма него пре.“</p> <p>Узео ме је за руке, уверавјући |
| детету.{S} То ти је дужност; а они те и већма воле, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љубави |
| ила.{S} Та волила сам га <hi>истински и већма него себе</hi>; а не тек с моментани страсни осећ |
| а а и оно је мени необично одано, скоро већма но рођеној матери својој.</p> <p>Мајчински осећај |
| ити над једним и другим.{S} Патња често већма челичи, него највећа срећа.</p> <p>— Право велите |
| агом детињске душе своје; љубила сам их већма него и тице и цвеће и оно китњасто зеленило и пла |
| сам.{S} Она ме погледа, преко — сад још већма — увела лица, пролети јој зрачак радости и изнена |
| молба да ми опрости, утврдила га је још већма у том погрешном мишљењу.</p> <p>Мислила сам у прв |
| е.{S} Била је узрујана; глас јој је још већма дрхтао, а у оку блистала се суза.</p> <p>— Ви сте |
| од старости сузне јој очи засузише још већма.</p> <p>— Доћи ћу мојко, можда још данас.{S} Доћи |
| успела, само је то, да те сад љубим још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек |
| нађох оне — морске логике.</p> <p>Тога вечера сам раније потражила своју сабу.{S} Рекла сам, д |
| тала, али код тетке се обично у то доба вечерало па ми се ваљало журити.</p> <p>Опростила сам с |
| </p> <pb n="158" /> <p>— То ће те тешко вечерас чути.{S} Има још доста.</p> <p>— Онда, лаку ноћ |
| родитеља,“ био ми је одговор.</p> <p>Те вечери добила сам грозницу.{S} Даница се није одмицала |
| {S} Кад дође, питаћу га.“</p> <p>Те сам вечери много премишљала о свој прошлости; у постељи сам |
| тако размишљам, особито у зимњим дугим вечерима.{S} Чујем какав догађај, прочитам што, или вид |
| ?{S} Та права је љубав вечита!</p> <p>— Вечита! осмехну се старка.{S} Да боме да је тако.{S} За |
| ивоту тек једаред?{S} Та права је љубав вечита!</p> <p>— Вечита! осмехну се старка.{S} Да боме |
| ад је, и биће довека.{S} Права љубав је вечита.{S} Она нема краја, нити се може уништити; тако |
| „Прећи ће све то.{S} Ни љубав није увек вечита, тешила сам је.“</p> <p>Није ми хтела веровати.{ |
| ; да сам се сама тргла од њега.</p> <p>„Вечита загонетко!“ узвикну он, пустивши ми руке; „но и |
| у две природе; једна добра а друга зла; вечито се косе, а ни једна не попушта.“</p> <p>„Добра и |
| поштења и дужности.{S} Овако сам остала вечито усамљена са дужности — дужности према другоме.</ |
| лила „вечитом љубављу“ па и опет остала вечито девојка!</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица вечито у нашем срцу, да у повољним околностима опет изб |
| а појава за мене.{S} Није се запослила „вечитом љубављу“ па и опет остала вечито девојка!</p> < |
| <l>Што ћу љубит' тебе само</l> <l>Целе вечности.</l> </quote> <p>— Како вам се то допада? пита |
| м правописом смеле писма писати; а ради веџбања у томе и у немачком језику, захтевао је, да пре |
| дворила; за то ми је оставила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је то честита и добра душа.{S} Ни |
| } Пред њега смо увек далеко истрчале, и вешале му се око врата.{S} Он нам је увек донео по какв |
| не сложиш са сестром, имаш свој новац а вешта си машамода, па отвори трговину.{S} То сам ја и м |
| p> <p>— Дакле ни ту се нисам преварила? ви и пишете?{S} Незадовољни сте можда с оним што вас ок |
| е ћу вам казати, како о томе мислим.{S} Ви слабо једете! рече она, нудећи ме.{S} Глете само; јо |
| тао, а у оку блистала се суза.</p> <p>— Ви сте много патили? упитах је плашљиво.</p> </div> <di |
| во додаје: да су дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, богатство је да не треба в |
| ар одмори.</p> <p>— Збогом тетице!{S} А ви сека-Мацо, умесите штрудлу као и пре.{S} Онда вам је |
| езнање и невиност није једно исто!{S} А ви нисте данас дете.{S} Бар претпостављам, кад сте већ |
| треба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви рано, толико зацело имате?{S} Па га сад не упуштајте |
| у се обично много мисли, јелте?{S} А да ви немислите <pb n="143" /> о мени рђаво, доказ ми је, |
| у љубав?</p> <p>Спољашња лепота?{S} Шта ви разумете под том лепотом?{S} Кинез стеже својој ћерц |
| гађала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> <p>Оборила сам очи, тражећи згод |
| ала језик од из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и не чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће те |
| младеж неблагородна.</p> <p>— Манте се ви Мацо, придике.{S} Гледајте ваш посао, „тешила“ је об |
| ом листу: „Застава,“ па видим, да сте и ви Српкиња.</p> <p>— Српкиња сам, рекох, па седох опет |
| } Држала сам да је излишно; а још нисам ви сама знала, да је излишно; а још нисам ни сама знала |
| гом и срамоте пред људима?!</p> <p>Него ви ћерко, и не једете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} |
| есталан човек и није прави човек.{S} Но ви ме душо, нисте разумели.{S} Ја сам рекла: права љуба |
| совати.{S} Зато је упитах:</p> <p>— Зар ви мислите, да спољашњост не може човека стално привући |
| ра.</p> <p>— Може, али тек ређе.{S} Још ви незнате по неки варошки свет.{S} Мушки ме се не тиче |
| ти.{S} Ту је опет тихо уздисала.</p> <p>Ви сте зацело много патили? било ми већ на језику, кад |
| едао ми сваки залогај.</p> <p>„Смрт или вид“ била је сад сва жеља моја. — Све што сам још своје |
| ана лечио ме је и божијом помоћу спасао вид.</p> <p>Заостала сам овде.{S} Радити се могло и овд |
| заболеше ме очи, већ је изгледало да ћу вид сасвим изгубити.</p> <p>Радити више нисам смела, те |
| кав немачки роман или по коју првину М. Видаковића, које је мајка такође имала.{S} И ја сам то |
| до сам читала.{S} Читал сам Обрадовича, Видаковича, а и Караџића и све што ми је до руке дошло. |
| е и слатко се насмејала.{S} Тек сад сам видела, да и ја нисам искључена из наслеђа прабабе нам |
| бивао снужден и зловољан.{S} Јасно сам видела, да га моја љубав слабо усрећује и да му је неми |
| о псетанце и мачка.{S} На столу сам још видела једне наочари и плетиво, а у отвореном прозору б |
| ној лепоти, а душевна лепота спољашној, видели би, куд би свет отишао!{S} Ја, сам ето већ остар |
| згледао овај свет.{S} Јесте ли га лично видели или тек на слици?{S} По писмама судећи, редак да |
| ети јој зрачак радости и изненађења.{S} Видело се да ме је познала.</p> <p>— Добар дан, мајко!< |
| је су нама биле непознате.{S} Кад је то видео; доносио нам је и слао место играчака различитих |
| а често и неповерљива.</p> <p>Кад је то видео, хтео је све жртвовати.{S} Но тада је било касно. |
| а је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто ми је |
| ао обично код таке господе.{S} Не ће се видети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће га |
| грливши ме; <hi>осећам</hi> да вас више видети нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се ва |
| овским гласом он.{S} Погледајме, па ћеш видети.{S} Дуже нисам могао издржати, Па сад ме осуђуј |
| је видио и осећао, али се учинио да не види...</p> <p>То ми је било доста.{S} Душу су ми растр |
| ко је пре подне, запали чибук, па се не види из дима; ако ли је после-подне, наслони главу на к |
| зло, што после таки ум и тако срце више види и више осећа, па више и пати.{S} Ту је опет тихо у |
| у се каже, већ радо полази путем, којим види да многи ходе,“ рекао је неко; приметала сам у сво |
| није ствари и трудила се да их разумем; видила сам, да течу то весели; а за сироче нема веће ср |
| природа и осетљиво благо срце?</p> <p>— Видила сам га једанпут.{S} А тврде да је такав.{S} Сво |
| деца, да му слику видим, али место њега видила сам — Боривоја.{S} Насмејала сам <pb n="159" /> |
| </p> <p>Да је он заволео, јасно сам сад видила.{S} Како је она осећала, нисам хтела да испитује |
| свести.{S} Па како се радовала, кад је видила рођаку!{S} О, то никад нећу заборавити.{S} Па и |
| } Најпре ме је то болело, после сам тек видила, да је баш та хладноћа у понашању доказ оног осе |
| ла ми је необично одата.{S} Доцније сам видила, да с тога што је волела Душана, надала се сирот |
| м била узрујана.{S} Чим сам се у дућану видила сама, почела сам плакати.{S} За што? — То нисам |
| та племенито, но и опет у њојзи уживам; видим, да ме воле бар у неку руку...</p> <p>С тим отвор |
| и се, да сам с педесет година млађа.{S} Видим, да има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејат |
| то „нешто?“ То ме интересује.</p> <p>— Видим вам из очију.{S} Но то ћу оставити за други пут.{ |
| све више и више читала.</p> <p>— Бар да видим, кад је тако.</p> <p>Читала је неколико песмица с |
| сам лане била у Т., отишла сам опет да видим баба-Стану.{S} У њезиној соби застала сам неку мл |
| те ми замерити, извињавала се; хоћу да видим какав је.{S} Већ одавно нисам читала; можда сам в |
| очитала сам на том листу: „Застава,“ па видим, да сте и ви Српкиња.</p> <p>— Српкиња сам, рекох |
| S} Живим само зато, да тебе још једаред видим и да из твојих уста чујем, можеш ли ми опростити |
| ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не видим.{S} Кад сам их отворила, рекла сам хладно и одлуч |
| ете!“</p> <p>Склопила сам очи, да је не видим.{S} Изгледала ми као пилат, који Бого-човека пред |
| опрости ми и допусти да могу доћи да те видим и усмено кажем шта сам све до сада препатио.</p> |
| !</p> <p>— Како, мајко?{S} Ја понајвише видим накићеву дечицу.{S} Изгледају, као неке накићеве |
| Чујем какав догађај, прочитам што, или видим какву погрешку што се у свету око мене десила, па |
| што ми је отворио очи, да јасно и чисто видим и поштено осећам.{S} Сиромах, није ни слутио какв |
| " /> о мени рђаво, доказ ми је, што вас видим у мојој соби.{S} Из простог љубопитства не ступа |
| пила сам очи, као оно деца, да му слику видим, али место њега видила сам — Боривоја.{S} Насмеја |
| ила ме, да онако учиним, а да се сад не видимо изчекује дужност — твоја.</p> <p>Заборави све и |
| дознао.{S} Љубав је најтеже сакрити.{S} Видио је шта ми се збива у срцу и зрачак среће озари му |
| о директно тамо, а неко био на путу, па видио да се светина ускомешала, те хајд и он у гомилу и |
| му познати како ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учинио да не види...</p> <p>То м |
| ила је очевидно јако узрујана.</p> <p>— Видите, рече промуклим гласом, у црвеном кавезу ми је Д |
| дећи у тичицу на њезини груди.</p> <p>— Видите суревњивост мога друштва, рече она.{S} Није ништ |
| и сви званичници.{S} Вредно ће бити да видите.</p> <p>Закључисмо, да идемо.</p> <p>Кад сам се |
| ски, женски!{S} Само то чудо и покор да видите!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, па се питам: |
| год им се даде прилика.{S} Па и така је видите, уваженија од поштене бабадевојке, која се грози |
| да сам чезнула за том руком...{S} То је видите узрок, а не хладно срце.“</p> <p>Старка ућута.{S |
| ца је браколомство и самоубиство.{S} То видите, мени изгледа врло себично. „Не ћу да живим, кад |
| ините се, драго дете, па седите!{S} Ето видите, ту вам ја живим.{S} Доста је влажно, ал' бар им |
| црног а црнац га замишља белог.{S} Ето видите, да појам о лепоти није једнак!{S} Сва божија ст |
| pb n="145" /> <p>— Зашто; мајко?{S} Ето видите, и јабуку је од вас примио.{S} Добро је он дете. |
| и тихо и неодлучно: волим.</p> <p>— Ето видите, да ја погађам, смејала се она.{S} Децу привлачи |
| аборавити, а ко зна оћул вас још кадгод видити; но ја сам вас заволела онако на први поглед.{S} |
| оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та понесит |
| журине вучете с вама.{S} Ту вас ко може видити, а знате, — ко хоће да се жени, прво гледи, јел |
| о на среди, нек продужи даље?!“ Тако је видиш било, а не као сада.{S} Умориш се ко псето од сил |
| у опште, а о себи никад; и ако је често виђала у касапници.{S} Тамо је куповала меса за чорбу с |
| и на отворен прозор метнути, па се неће вијнути у слободу, већ увек мени у собу.{S} Пуштам ја њ |
| д нашег трчања по скамија, протре очи и викне: „Ко је то на среди, нек продужи даље?!“ Тако је |
| а узрок.</p> <p>„Шта ти хоћеш од мене?“ викнула је, а очи јој срдито севаше; „ниси дете, да те |
| испупчиле јабучице од образа и безубих вилица, те ни мало не доликују оном широком челу и „грч |
| уједно сложених књига, а о зидовима је висио један старински сат, неколико слика и два лепо бо |
| {S} Свега доста, ал што човек више има, више би хтео, продаје се нека земља у месту, па неби хт |
| е била лепа и богата, а имао је и сина, више ми није требало, држала сам да се у писму јада, те |
| /p> <p>Страшне мисли кидаше ми душу.{S} Више нисам могла издржати.{S} Преломила сам печат.</p> |
| по мирису, па волим платити новчић два више, само да је добро и чисто.{S} Намажите комадић и т |
| с оне стране гроба и држала, да никога више љубити не могу!</p> <p>Био је Миланов друг и брат |
| разно, врло празно.{S} Чинило ми се, да више срца у грудима немам.{S} Сви осећаји ко да ми се с |
| е и већма воле, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љубави за тебе.“</p> <p>Он се тргао, гледе |
| живим.{S} Доста је влажно, ал' бар има више светлости и изглед на улицу.{S} И то нешто вреди.{ |
| и тако срце више види и више осећа, па више и пати.{S} Ту је опет тихо уздисала.</p> <p>Ви сте |
| гадна страст животињска нагона и ништа више! (Ја) нисам била така.{S} За то сам незгодна јунак |
| на; пламен у последњем издисају и ништа више.</p> <p>Да га заборавим, допринела је много и она |
| сам волела, но ни он није за мене; све више увиђам, да је лакоуман и не постојан, а и мишљење |
| ав његов рад радо читам, и да би га све више и више читала.</p> <p>— Бар да видим, кад је тако. |
| ар потоњи нараштај од трулежи, која све више хвата корена.{S} Често тако размишљам, особито у з |
| и од туђа момка. 0сећала сам да то није више братинска љубав, а невеста ни вереница још му ниса |
| данде, где могу нанети несрећу и где ме више не требају...</p> <p>Помишљала сам: шта ће Милан м |
| вао је своје писмо; „а знај, да за мене више среће нема.{S} С мајкином исповести одлетила је за |
| говорити о оном, што је прошло и што се више преиначити не може.</p> <p>Он се тада обично усиље |
| икад нисам поуздано дознала.{S} Нису се више враћали.{S} Тек пре десет година, чула сам, да су |
| шпекулише, она шпекулише, па шта ће те више?{S} Прави вашар и трговина!{S} Често бих таки брач |
| о је зло, што после таки ум и тако срце више види и више осећа, па више и пати.{S} Ту је опет т |
| матера.{S} Сујета је то, моја ћерко, и више ништа.{S} Хоће заједно са децом својом да светли п |
| дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, богатство је да не треба веће.{S} Свега до |
| в рад радо читам, и да би га све више и више читала.</p> <p>— Бар да видим, кад је тако.</p> <p |
| о после таки ум и тако срце више види и више осећа, па више и пати.{S} Ту је опет тихо уздисала |
| 10 фор. месечно.{S} Могла сам добити и више, но ја сам зарад Данкина мира пристала на — најмањ |
| ни: нека је новца, а жена је на свету и више!{S} Па и девојке можеш на прсте избројати да траже |
| сретна!“ То истина говори очајање, али више и чешће лакоумље и себичност.{S} Зар је човек рође |
| рти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не љубиш.“</p> <p>Стресла сам се.{S} Грозна мисао |
| а ћу вид сасвим изгубити.</p> <p>Радити више нисам смела, те дођох њима у кућу.</p> <p>Док је т |
| реба веће.{S} Свега доста, ал што човек више има, више би хтео, продаје се нека земља у месту, |
| само доказ, да таке реткости треба тим више штовати! прекидох је и нехотице ја.{S} Лако је у д |
| а обично су женскиње мање лепе, али тим више даровите, образоване и учене.{S} Оне гледају у све |
| било?{S} Доста што сам знала, да ме он више не воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се пр |
| се тада обично усиљено насмешио и бивао више дана приметно хладнији.{S} Кад сам га питала за уз |
| њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дужност, него на право своје, не може б |
| дете.</p> <p>Ја сам заиста дрхтала, но више од узбуђења, но од зиме.</p> <p>„Хајдемо у собу, д |
| заборавим своју тугу требало ми је што више посла.{S} За то сам одмах отворила на своју руку р |
| стој охолости уображавају, да су „нешто више“ од дотичних.{S} Дабоме да је то глупост, ал мрежа |
| је загрливши ме; <hi>осећам</hi> да вас више видети нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу |
| аш, па која вајда?{S} Шарлатана у свету више но икада!</p> <p>— Томе није крива школа ни метод, |
| ора.{S} Збунило ме њезино питање, а још више поглед, којим као да је хтела да ми прочита мисли |
| ек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспратним кућама они прозори, што су равни с тротуар |
| меким гласом, „море осећаја али њима не влада тек срце, бура лакомислености, него су потчињени, |
| , само животињски полски нагон сада још влада.{S} Праве свете љубави, сада је ретко!{S} Та свет |
| ласом он. „Нисам дошо да иштем рачуна о владању твоме; нећу ти ни љубавника убити; немам права |
| то видите, ту вам ја живим.{S} Доста је влажно, ал' бар има више светлости и изглед на улицу.{S |
| ругом страном перивоја један жељезнички влак.</p> <p>— Ето и б...иски цуг; подне је већ прошло, |
| } Нисам имала ни каде.{S} Баш је стигао влак с бароном.</p> <p>Погреб је био, као што је теча р |
| писао:</p> <p>Твој опроштај је, као кап воде од жећи умирућем патнику.{S} Зар се тако говори, к |
| мила сам понуду, а она наточи себи чашу воде, па настави:</p> <p>— Не поричем, да спољашност ок |
| ала сам још пре 15—20 година, дотле сам водила дневник.{S} Смејаћете се, но кад-кад нас <pb n=" |
| свет.{S} Мушки ме се не тиче.{S} Слабо водим рабош о њему.{S} Али женски, женски!{S} Само то ч |
| сандук од цвећа и венаца, а пратиће га војници, па и сви званичници.{S} Вредно ће бити да види |
| .{S} То ти је дужност; а они те и већма воле, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љубави за те |
| но и опет у њојзи уживам; видим, да ме воле бар у неку руку...</p> <p>С тим отвори и зелени ка |
| ицаном Марком.{S} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и забава.{S} Пазите само шта |
| езрети, зар је морао узети ону, коју не воле?...</p> <p>Тако сам мислила, па села и написала те |
| S} Смешно је, јел те?{S} Али и они мене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па и правичнији су од љу |
| .{S} То су једина створења, која ме још воле...</p> <p>— Зар немате баш неког од својих?{S} Пит |
| малога Милана:</p> <p>— Цицико, куцико, волела ме?{S} Ја сам ваша мати!{S} Миловао је старичину |
| ргла сам се од њега и побегла у врт.{S} Волела сам га нада све на свету, али ми се није дало да |
| импатична појава.{S} Још док сам Милана волела, њега сам поштовала и волела као рођена брата.</ |
| p> <p>Но нико није без мане и ја сам је волела, врло волела; једно би изгледало пријатељство и |
| S} Доцније сам видила, да с тога што је волела Душана, надала се сиротица да ћу посредовати да |
| ећи ћеш:{S} А Душан? — Њега сам да боме волела, ал сад га не волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда т |
| p> <p>То ми се није допало, али деца се волела а родитељи не попуштају, па шта сам знала друго |
| сам Милана волела, њега сам поштовала и волела као рођена брата.</p> <p>Сад ме је опет нашао.{S |
| .{S} Ваљда ти је писао. — И Стевана сам волела, но ни он није за мене; све више увиђам, да је л |
| ао је човек, кога сам некада тако жарко волела и кога сам сад опет љубити почела.{S} И већ да п |
| није без мане и ја сам је волела, врло волела; једно би изгледало пријатељство и љубав, које в |
| ла сам сестрину Данку.{S} Дете сам врло волела а и оно је мени необично одано, скоро већма но р |
| ме је радознало.</p> <p>— Тако, да бих волела, да су сви мушки тог мишљења! ...</p> <p>Засмеја |
| једна без друге.{S} Милана смо опет обе волеле, као једина брата, бранитеља и заштитника свог.{ |
| орала обмањивати.{S} Могла си рећи: „не волем те!“ А не да ме тако гадно превариш!“</p> <p>„Мил |
| сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, срце би му казало, да сам чиста и не |
| знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S} Тада сам га одбила; н |
| није осећао симпатије према њој.</p> <p>Волео је другу, коју је доцније и узео.</p> <p>Кад је п |
| е могу да појмим: како човек неког може волети тек због телесне лепоте?!{S} Мислићете да можда |
| арена одела, исто тако не може истински волети ни спољашње лепа човека, без душевних врлина.{S} |
| ојиш се мајке?{S} Немој, душо!{S} Мајка воли децу.{S} Гле, даћу ти јабуку!</p> <p>Док је она с |
| {S} Љубав је дабоме.{S} И најгора мајка воли своје дете.{S} Но површна је и мајчинска љубав код |
| до места, где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и |
| } Доста што сам знала, да ме он више не воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се прихватих |
| ледњем часу оставити неће.{S} Поштује и воли она мене, али зависи од — мужа.</p> <p>Нека је про |
| >„Воли?!“ Чудна ми посла!{S} Млад мушки воли све што је лепо и што му је пред очима.{S} Заборав |
| јко, мени изгледа, да и Милан њу здраво воли.“</p> <p>„Воли?!“ Чудна ми посла!{S} Млад мушки во |
| да, да и Милан њу здраво воли.“</p> <p>„Воли?!“ Чудна ми посла!{S} Млад мушки воли све што је л |
| ан, а ја сам му тек срећу желила.{S} Та волила сам га <hi>истински и већма него себе</hi>; а не |
| усана једва измигољи тихо и неодлучно: волим.</p> <p>— Ето видите, да ја погађам, смејала се о |
| стеље су им стојале једна уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што сам је узела у своју кућу, али |
| сафраном, ал ја то осетим по мирису, па волим платити новчић два више, само да је добро и чисто |
| — Њега сам да боме волела, ал сад га не волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. — И Стева |
| њиме жигосала и уверила га, да га ја не волим; а мој некадашњи нагли одлазак у башту и садашња |
| рости! не знам шта чиним; та ја га тако волим!“</p> <p>„Прећи ће све то.{S} Ни љубав није увек |
| } Добро је он дете.{S} Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} Већ с питањем сам хтела потврђујући одг |
| еше Лиза, те сам могла читати кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — практичност...</p |
| овала се она.{S} Па једите колко вам је воља.{S} Подајте и маломе.{S} Ено се опет игра са мачко |
| ересује.</p> <p>— Пре свега треба праве воље за бољитак, па онда још нешто, а последице би дошл |
| ? читај, бар да чујем.“</p> <p>„С драге воље; само док га донесем.“ Донела сам и читала:</p> <p |
| {S} Хоћу да је посетим.</p> <p>— Здраге воље фрајлице.{S} Ал она се отселила из тог кварта.{S} |
| а и устаде.{S} Устала сам и ја, али без воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ одлази.</p> |
| и за тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад, па хајде самном далеко у свет, где нас ник |
| комислености, него су потчињени, тврдој вољи, ћерци разума.“</p> <p>„Врло појетички; само се ка |
| его ви ћерко, и не једете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло је врл |
| л једно туце још је на реду.{S} Јели по вољи да наставим?“</p> <p>„Мани их с миром.{S} Знам их, |
| и душо, куд си пошла, па се забављај по вољи.{S} Доста ти је рада целе године.{S} Код тетке се |
| му квари сан.</p> <p>Учинила сам јој по вољи; била сам и поред радозналости санана. </p> <p>Сут |
| сам и његово захтевање свагда радо и с вољом испунила.</p> <p>Тим начином зближисмо се ја и Ми |
| читала, добила по неку награду; обично воћа, колача, коју сличицу или играчку, или сам се смел |
| ше онај живахни младалачки израз. — Баш враг тај песник, но нека га Бог поживи!{S} Да није по к |
| не те здепнасте кратке ноге; ми сликамо врага црног а црнац га замишља белог.{S} Ето видите, да |
| учити.{S} Сирота си девојка, а мушки су врагови; лажу око девојке, док не дође до женидбе, па о |
| удаст, само нека је богат.{S} Еквипаж и вранци, кадифа и злато, — то јој је сва жеља и сав идеа |
| и хтела отпочети читање, отшкрину тетка врата од побочне собе.</p> <p>— Прими и мене у друштво, |
| врши моја помајка, баш кад сам отворила врата.</p> <p>Смркло ми се пред очима.{S} Посрћући отиш |
| адвокат.{S} Провођаџија поносито отвара врата и у поносу поверљиво додаје: да ми се така срећа |
| Једног дана радила сам у дућану, кад се врата отворише, а унутра ступи — Милан.</p> <p>Задрхтал |
| век далеко истрчале, и вешале му се око врата.{S} Он нам је увек донео по какву играчку.{S} Но |
| ати да је не издам мајци; она је све на врати прислушкивала, а мајка неће да се то зна; још сам |
| жим, да му све кажем и да умрем, али на врати сам се већ стропоштала.{S} Свест ме опет беше ост |
| па неможе заспати.{S} И кроз завесу на врати продире светлост; а то њему квари сан.</p> <p>Учи |
| ога ретко беше недеље а да није на моји врати закуцао по који провођаџија.</p> <p>Обично сам их |
| а што се тако десило,“ срдила се жена; „врати ми оца!“ јаукало је и преклињало дете...</p> <p>З |
| ставићу данас Лизи.</p> <p>Док се тетка вратила, разгледала сам књижицу.</p> <p>На насловном ли |
| l:id="SRP18870_C4"> <head>IV.</head> <p>Вратила сам се својима.{S} Радњу нисам одмах хтела отво |
| ш и на вратима ходника.</p> <p>Но да се вратим приповедци. </p> <pb n="137" /> <p>Једног дана ч |
| д матере детета његовог и да им га опет вратим.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао, не скидајући о |
| баш добро, чула сам ја за тим још и на вратима ходника.</p> <p>Но да се вратим приповедци. </p |
| ма другима.</p> <p>У том закуца неко на вратима.</p> <p>На старично „слободно,“ уђе нека по изг |
| ени и светињом начичкани.{S} Туда ће се вратити спровод, па се за времена згодно постирала.</p> |
| дете!“</p> <p>Хтела сам га не отворено вратити.{S} Узела сам и перо, када се покрену у мени не |
| нисам поуздано дознала.{S} Нису се више враћали.{S} Тек пре десет година, чула сам, да су на бр |
| Радити се могло и овде а тешко ми било враћати онима, који су ме скоро — отерали.</p> <p>Од са |
| ујући у певанији песников лик:</p> <p>— Вреде ли што његова дела?</p> <p>— Стручњаци, и цео све |
| су им до душе искрени и чисти, али шта вреди, кад је љубавник, на рачун природности или мушке |
| тлости и изглед на улицу.{S} И то нешто вреди.{S} Олакшава ми самоћу.{S} Оне друге собе гледе у |
| ти моја насљедница, а само кућа и земља вредила ми је преко пет хиљада.</p> <p>Избор младожење |
| оће да се жени, прво гледи, јел девојка вредна...</p> <p>— Варате се, сека-Мацо — прво пита: „и |
| иће га војници, па и сви званичници.{S} Вредно ће бити да видите.</p> <p>Закључисмо, да идемо.< |
| лакала сам дуго и горко.{S} А кад је та врела река одшила, паде ми поглед на икону, на распетиј |
| у биле искрене, али писмо орошено мојим врелим сузама; пишући га, живо сам сахрањивала и подруг |
| бих и срећу дала.</l> <l>И срце ми било врело </l> <l>— Осећаја бујно врело —</l> <l>Љубав је т |
| е ми било врело </l> <l>— Осећаја бујно врело —</l> <l>Љубав је тек чисту хтело.</l> <l>Па сад |
| p> <p>Него и ја сам красна домаћица.{S} Време ужини већ прошло, а ја вам ништа не износим.{S} М |
| сада.{S} Но буди паметна, буди снажна а време ће све излечити.“</p> <p>„Мислиш?“ питала сам, те |
| ни у нашој девојачкој библиотеци.{S} За време школског свог одмора, научио нас је и Вуковом пра |
| рце је обично у таквим приликама тек за време успавано, измучено или затупљено, а згодном прили |
| који ће ме боље разонодити, особито за време мога боловања, после оног растанка са Миланом.</p |
| девојка у месту и околини.</p> <p>Дође време и њезиној удадби.{S} Просилаца је имала врло мног |
| одкуд ми права да зледим ране, које је време излечило?!{S} Ћутала сам, држећи, да ће старица и |
| — џаба ти човека!{S} И снови су у своје време врлина.</p> <p>— Не разумем шта тиме мислите?</p> |
| ли.{S} Но ту неједнакост изједначило би време и љубав, да само није било другога — чинило ми се |
| е па ме разоноде.{S} Никад ми није дуго време.{S} А како сам сама морала бих полудети или трчка |
| <p>Застала је и убрисала сузе.{S} Неко време је замишљено ћутала.{S} За тим се прену, а преко |
| ца и разних машинерија, беше се за неко време — као обично пред подне — стишало.{S} Осим тичије |
| сто је тај утисак моћан, па човека неко време и занесе, али стално га везати неможе.{S} Особито |
| е тек од јуче.</p> <p>Преметала је неко време по кутији и онда извади чак са дна једну сашивену |
| здахну и оде прозору.{S} Гледао је неко време замишљено крозањ; за тим ми опет приђе.</p> <p>„О |
| е?!</p> <p>И ја и Милан играсмо се неко време тичицама.{S} После их старка опет метну у кавезе, |
| спусти уз мене.</p> <p>Ћутале смо неко време обадве.{S} После неколико тренутака, маши се она |
| роз прсте котрљале се сузе.</p> <p>Неко време је тако стајао.{S} Затим тешко уздахнуо, спустио |
| ам провела две године у раду и тузи, но време је учинило своје; постепено почела сам бивати вес |
| осле сам је тражила и у течиној, за оно време, богатој библиотеци.{S} На то ме је свикао сам те |
| ине провео је два месеца на дому.{S} То време беше мени и Даници најмилије; једва смо чекале да |
| ут не дође две недеље; било ми је за то време некако чудно и тешко.{S} Питала сам и Душана, шта |
| S} Туда ће се вратити спровод, па се за времена згодно постирала.</p> <p>Сад ми тек пало у очи, |
| бива свешта.{S} Још је срећа, кад се за времена разиђу, Али, ако их је везао који члан породице |
| нао шта чини.</p> <p>Опет је текла река времена, носећи и добро и зло у море заборава.</p> <p>П |
| .{S} Нисам од оних, што су им тек стара времена добра, али ни ово чудо не могу одобрити.{S} Што |
| нисам знала ни сама.</p> <p>После неког времена дође и он у врт.{S} Преко руке је носио моју ма |
| то ми је нанео.{S} Мајка је пре кратког времена умрла, а на самрти све му је казала, молећи Дан |
| о вас „стара природа“ и тера у гроб пре времена.{S} Красан стари метод уз који живеше учитељи 8 |
| ајте, да изађем пред вас.{S} Требало би времена да ме сами нађете.{S} Читав Лавиринт у овој кућ |
| коме изјада.</p> <p>Старка се по неком времену прену из мисли и погледа око себе.{S} Поглед јо |
| врста сажаљења: „Ако можда не мисли да врећа?{S} Ако је можда и он несретан?{S} Ако — “</p> <p |
| ини често ходим и не слутећи шта у њему врије и кува.</p> <p>Љубила сам га, али сам била стариј |
| ати.</p> <p>— Гостољубље је лепа српска врлина, говорила је застирући сто и спремајући ужину; с |
| ти човека!{S} И снови су у своје време врлина.</p> <p>— Не разумем шта тиме мислите?</p> <p>— |
| због мене саме. т. ј. због мојих мана и врлина заједно.</p> <p>Доцније, кад сам почела осећати |
| врлину?</p> <p>— Дабоме да је сталност врлина.{S} Без те врлине и нема праве љубави.{S} Нестал |
| није грех; то је на карактерном човеку врлина; показује уз разум и топло срце.“</p> <p>„Топло |
| главни основ узајмио поштовање душевних врлина, сличност назора и карактера, мора у браку тек б |
| и ни спољашње лепа човека, без душевних врлина.{S} Само децу, ма и матору — насмеја се старка — |
| т, љубиће мо то и онда, кад носилац тих врлина у гроб сађе; љубимо ли лепоту спољашњу, она ће н |
| остаци и слабост женскиња њих привлачи; врлине се обично узносе, хвале, цене и поштују тек усти |
| ви уважава, не поштујући његове душевне врлине, тај или себе прецењује, или не познаје љубав.{S |
| а поштење, разборитост и остале душевне врлине?{S} Доста кад је лепа ларва и дубок пун џеп!{S} |
| Дабоме да је сталност врлина.{S} Без те врлине и нема праве љубави.{S} Несталан човек и није пр |
| На што уздизати сталност и верност као врлину?</p> <p>— Дабоме да је сталност врлина.{S} Без т |
| нико није без мане и ја сам је волела, врло волела; једно би изгледало пријатељство и љубав, к |
| амо ми је у грудима било некако празно, врло празно.{S} Чинило ми се, да више срца у грудима не |
| вот? смејала сам се.</p> <p>— Не, душо, врло ме занима, рече она узевши с ормана котарчицу с бр |
| самоубиство.{S} То видите, мени изгледа врло себично. „Не ћу да живим, кад га немам и кад нисам |
| и њезиној удадби.{S} Просилаца је имала врло много; знало се, да ће она бити моја насљедница, а |
| није било другога — чинило ми се, да је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднети.{S} Примити |
| иње час свога рођења!{S} Заиста мени је врло чудно понашање такових родитеља, особито матера.{S |
| ка?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло је врло добро и свеже.{S} Бојадишу га жутом репом и сафран |
| и-нени беше доброћуда изгледа старица и врло разговорна.</p> <p>— О, знам је добро, говорила је |
| Иначе је био честит, разборит младић и врло симпатична појава.{S} Још док сам Милана волела, њ |
| својила сам сестрину Данку.{S} Дете сам врло волела а и оно је мени необично одано, скоро већма |
| милија забава беше ми читање у тамошњем врло лепом варошком парку.{S} Сека-Маца, — управо баба- |
| у се старица, да је детињство и старост врло слично, и једно и друго слабо, и једно и друго теж |
| ни, тврдој вољи, ћерци разума.“</p> <p>„Врло појетички; само се канда не слаже с истином.{S} За |
| пропадну у глибу — порока.</p> <p>Друга врста јунакиња, сушта је наивност а по лепоти и доброти |
| вито две врсте.</p> <p>Прва и најновија врста, узор јунакиња обично су женскиње мање лепе, али |
| сам и перо, када се покрену у мени нека врста сажаљења: „Ако можда не мисли да врећа?{S} Ако је |
| акиње друкчије.{S} Има их поглавито две врсте.</p> <p>Прва и најновија врста, узор јунакиња оби |
| на само убиство и вуче пропаст.{S} Ове врсте јунакиња понајвише је идеал, спољашњи блесак и сп |
| слабо олакшава, особито грешницима моје врсте...{S} Попа ме неби ни разумео.{S} Рекао би ми мож |
| о површна је и мајчинска љубав код таке врсте матера.{S} Сујета је то, моја ћерко, и више ништа |
| дати још онда, кад си од мене побегла у врт.{S} Зато те не корим; али ни после ниси ме морала о |
| p> <p>Отргла сам се од њега и побегла у врт.{S} Волела сам га нада све на свету, али ми се није |
| </p> <p>После неког времена дође и он у врт.{S} Преко руке је носио моју мараму.{S} Сад је изле |
| искушењу без опирања подлегла.</p> <p>У врту сам се сита исплакала за што, нисам знала ни сама. |
| сам за вас узела.{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају, а од хладне за час се поболем.{S} Стар |
| , или — ако је и мрве понашања у њима — врши се, али како?!{S} Свађа, речкања, пребацивање, гун |
| м ја никад газила заповести, већ сам их вршила.{S} Нисам разорила туђу, већ своју срећу!{S} Раз |
| Где није тога било, ту је опет требало вршити дужност, дужност према другоме.{S} Је ли то грех |
| за мене.</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву....р некој доброј пријатељици моје добре тетке, да м |
| е школског свог одмора, научио нас је и Вуковом правопису; био је још у првом зачетку, но он бе |
| ло одати, како ми је у срцу. — Била сам вулкан, по чијој површини често ходим и не слутећи шта |
| а гони својом страшћу на само убиство и вуче пропаст.{S} Ове врсте јунакиња понајвише је идеал, |
| и сте токорсе у госте, па све књижурине вучете с вама.{S} Ту вас ко може видити, а знате, — ко |
| девојака свуда.“</p> <p>„Хоћете ли још г. шогоре?“</p> <p>„Ако има читај.“</p> <p>5. мај 18... |
| је пред њиме жигосала и уверила га, да га ја не волим; а мој некадашњи нагли одлазак у башту и |
| ден и зловољан.{S} Јасно сам видела, да га моја љубав слабо усрећује и да му је немила.</p> <p> |
| о обичај.</p> <p>Дужност ми је била, да га запитам, где је за толико, па ни то нисам могла; осе |
| да си ожењен? рекла сам трудећи се, да га умирим.“</p> <p>„Знам.{S} Али знам и то, да сам неср |
| аде да ме можда заборавља, што држи, да га ја неволим.{S} Згодном приликом дадох му познати как |
| од мога друштва, па се морам журити, да га стигнем.</p> <p>Бацила сам још један поглед на кућу, |
| је дете, твој син?“ прошапутала сам, да га сетим дужности оца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаукнуо |
| је већ на улици.</p> <p>Скочила сам, да га задржим, да му све кажем и да умрем, али на врати са |
| агледа ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не видим.{S} Кад сам их отворила, рекла сам хладно и |
| а љубав и дужност према вама учиниће да га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у |
| м.</p> <p>Срцу нисам могла забранити да га не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекл |
| оје осећаје не одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће и пријатељство! |
| икнула сам поносито. „Али није нужно да га у мојим очима тако не достојно оцрњујете.{S} Ја не с |
| ја, па ми се чинило да ми је дужност да га одбијем. „Он брка поштовање са љубављу, а док први з |
| лат, који Бого-човека предаје народу да га распне и поред уверења, да је невин...</p> <p>Она уз |
| те ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; говорила је спустивши се до мене на канабе и м |
| ледњем издисају и ништа више.</p> <p>Да га заборавим, допринела је много и она његова гадна и н |
| ости, опрости! не знам шта чиним; та ја га тако волим!“</p> <p>„Прећи ће све то.{S} Ни љубав ни |
| би ће имати бољу матер, но у жени, која га је родила, ал не схваћа и занемарује своју дужност.“ |
| и израз. — Баш враг тај песник, но нека га Бог поживи!{S} Да није по кад-кад шале, јадно би изг |
| /p> <p>— Чули сте га од мене.{S} Старка га је лане у парку цитирала.</p> <p>Хтела сам наставити |
| муке: умртвила сам своје срце и одбила га, као некада Милана. — После неколико дана био је већ |
| и садашња молба да ми опрости, утврдила га је још већма у том погрешном мишљењу.</p> <p>Мислила |
| ајко, да игра по њезином такту — купила га је.</p> <p>— Добро велите, ћерко, рече старица а лиц |
| амно ме је пред њиме жигосала и уверила га, да га ја не волим; а мој некадашњи нагли одлазак у |
| Ено мали сишао са столице.{S} Не занима га наша „полемика.“</p> <p>Хтела сам да је заменим у се |
| е чедо, кад оно није код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми </p> <pb n="171" /> <p>би је |
| о да себе победи и да та се одрече, она га гони својом страшћу на само убиство и вуче пропаст.{ |
| а образићи му се заруменили.</p> <p>Она га поглади по косици.</p> <p>— Како би ти мајка радо уч |
| падија.{S} За то ми будите захвални, па га држите за јаку.</p> <p>„Хоћу ли читати даље, драги м |
| постаћу му равнодушна.“ мислила сам, па га одбила ради његове среће и своје дужности.{S} Бориво |
| } А ви рано, толико зацело имате?{S} Па га сад не упуштајте.{S} Лепо је бити попадија.{S} За то |
| <l>Пригрли ти та мужића њена </l> <l>Па га љуби, никад се не жури.</l> </quote> <p>— Гле како б |
| <pb n="171" /> <p>би је презирали, кад га она неби пустила од себе, онда кад би с њоме заједно |
| ла? ...</p> <p>Била сам као цветак, кад га од стабла откинеш; но свенула и опет нисам.{S} Деца |
| леда врло себично. „Не ћу да живим, кад га немам и кад нисам сретна!“ То истина говори очајање, |
| ушан? — Њега сам да боме волела, ал сад га не волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. — И |
| Секо, баца неможе с тобом тичати; боле га ножице! — рече ми мали Милан.{S} Сестре га звале „бр |
| ножице! — рече ми мали Милан.{S} Сестре га звале „брацом“, па се и сам тако називао; само што ј |
| и златно одело или здравље?{S} Питајте га, па ће те чути.{S} У данашњем добу тешко живе и здра |
| киде ми тетка читање.</p> <p>— Чули сте га од мене.{S} Старка га је лане у парку цитирала.</p> |
| хлеба са маслом.{S} Та узмите, тек сте га коштали!{S} Немојте гледати на мене.</p> <p>Примила |
| ра му жељезницом стиже тело.{S} Тамо ће га дочекати родбина са свештенством, па са станице одма |
| ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће га војници, па и сви званичници.{S} Вредно ће бити да в |
| је изјавио, да хоће да ме узме, хтедоше га родитељи искључити из наслеђа.{S} Хтели су богату па |
| м, да сав његов рад радо читам, и да би га све више и више читала.</p> <p>— Бар да видим, кад ј |
| којима је одрастао, а то све болело би га, кад би први љубавни занос прешао; те би ме и нехоти |
| ће, него кад може да задовољи оне, који га с љубављу сретају! </p> <pb n="152" /> <p>Још и сад |
| левентују обоје и сносе се, нестане ли га, бива свешта.{S} Још је срећа, кад се за времена раз |
| адно би изгледао овај свет.{S} Јесте ли га лично видели или тек на слици?{S} По писмама судећи, |
| дана Даница. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах и женити?“</p> <p>„Чим отвори канцеларију и от |
| оцрњујете.{S} Ја не сумњам у њега, али га љубим из све душе; а та љубав и дужност према вама у |
| бично га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим изостављао.</p> <p>Умерила сам кораке и сл |
| {S} Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћу заборавити, а |
| </p> <p>Она љутећи оде шифонеру, отвори га и донесе неку кутију, па је метну на сто.{S} У њој ј |
| оја из туђег џепа вади новац, без да си га заслужила!{S} Боље да остану забаве ради дома, па ок |
| , да би моја помоћ била незнатна.{S} Ти га љубиш и сувише...“</p> <p>„Љубила сам га,“ те ми се |
| смо орошено мојим врелим сузама; пишући га, живо сам сахрањивала и подруги пут своје срце.</p> |
| и кошуљу,“ одговорила сам не погледавши га.</p> <p>„Па зашто златом?{S} Досад то нисам носио.“< |
| твоју собу, да ми покаже шешир, што јој га правиш.{S} Хтела ми показати и пантлике што ћеш метн |
| чујем.“</p> <p>„С драге воље; само док га донесем.“ Донела сам и читала:</p> <p>10. март годин |
| „мојим друштвом.“ Заборавила сам да вам га прикажем, а тако зовем своје канарине, мачку и псето |
| ео још док си ти овде била.{S} Тада сам га одбила; нисам знала како он мисли, но сад сам већ да |
| моји назори.{S} Али све бадава; ја сам га поштовала и љубила свим срцем својим.</p> <p>Срцу ни |
| сам се сама себе, но све бадава; ја сам га љубила из свег срца и душе своје.{S} Неки пута ми се |
| авнодушна, али ни суревњива; сећала сам га се као што се човек сећа каквог милог покојника.{S} |
| од њега и побегла у врт.{S} Волела сам га нада све на свету, али ми се није дало да се дадем љ |
| има још жену и дете!“</p> <p>Хтела сам га не отворено вратити.{S} Узела сам и перо, када се по |
| у њему врије и кува.</p> <p>Љубила сам га, али сам била старија, па ми се чинило да ми је дужн |
| а љубиш и сувише...“</p> <p>„Љубила сам га,“ те ми се са усана.</p> <p>Он се болно осмехнуо.</p |
| м чиста и невина.</p> <p>Заборавила сам га, али сам другог заволела.{S} Ја, која сам дотле сања |
| сетљиво благо срце?</p> <p>— Видила сам га једанпут.{S} А тврде да је такав.{S} Сво се српство |
| м му тек срећу желила.{S} Та волила сам га <hi>истински и већма него себе</hi>; а не тек с моме |
| >„Милане, опрости, опрости!“ молила сам га, пруживши му обе руке.</p> <p>„Шта да ти опростим? р |
| више дана приметно хладнији.{S} Кад сам га питала за узрок, тргао се, погледао ме испитујући, а |
| тај смеј је некако чудно звучао; те сам га зачуђено погледала.</p> <p>Он би ми на то за тренута |
| </p> <p>Била сам опет у парку и чим сам га опазила сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад год се да |
| .</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто ми је збуњен.{S |
| Мирно сам прочитала то писмо, мирно сам га оставила међу друга; само ми је у грудима било некак |
| да; можда не би одобрила корак, што сам га учинила — ја сам вереница!</p> <p>Чудићеш се, но так |
| ка.{S} Већ прво писмо Миланово, што сам га за тим добила, тумачила сам друкчије.{S} Дотле сам с |
| тренутака, маши се она за лист, што сам га уз себе спустила.</p> <p>— Неће те ми замерити, изви |
| она, показујући прстом на лист, што сам га читала.{S} Прочитала сам на том листу: „Застава,“ па |
| кутије твој дневник.{S} Опрости што сам га неприметно узео и прочитао; није то била проста радо |
| и не познате, бар не овако, као што сам га ја познавала!{S} Старка умукну и замишљено гледаше у |
| нем углед матере детета његовог и да им га опет вратим.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао, не ски |
| , не може бити рђав и непоштен, баш ако га и сумњиче.</p> <p>„Остала сам усамљена са дужности п |
| лица и рекао одлучно:</p> <p>„Повешћемо га с нама.{S} У теби ће имати бољу матер, но у жени, ко |
| човека неко време и занесе, али стално га везати неможе.{S} Особито не може она везати разбори |
| није умео да изговори глас „р“; обично га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим изостављ |
| е, или не познаје љубав.{S} Осећај, што га таки људи имају, само је страстан занос и животињски |
| кад је твоје срце мртво.{S} Осећај, што га осећаш, не може бити љубав.{S} У животу се љуби тек |
| фабрикама губити своје здравље, као што га многе јаднице ево баш у овој вароши -губе; а могла с |
| поглед.</p> <p>„Што си плакала?{S} Зар га још ниси заборавила?“ питао је прекорним гласом.</p> |
| се што на нас срди.{S} Кад дође, питаћу га.“</p> <p>Те сам вечери много премишљала о свој прошл |
| асло је врло добро и свеже.{S} Бојадишу га жутом репом и сафраном, ал ја то осетим по мирису, п |
| уби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје ископала, ако би хтело одати, |
| ке ноге; ми сликамо врага црног а црнац га замишља белог.{S} Ето видите, да појам о лепоти није |
| <front> <div type="titlepage"> <p>ДРАГА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИПОВЕТК |
| {S} Отуда и овладао срцем сваки моралан гад а друштвом покор и трулеж!</p> <p>Старка уздахну и |
| стави опет:</p> <p>— Било је и пре тога гада и трулежи, али у много мањој мери, Дешавало се, да |
| о да је брак чистилеште сваког душевног гада и фирма неприкосновеног поштења...{S} Ником не пад |
| таког брака.</p> <p>Па из таког јада и гада, зар је очекивати свестан подмладак!{S} Наћиће се, |
| ке, која се грозила трговине са срцем и гадила пољупца — без љубави.</p> <p>Старка заћута, нагл |
| рце,</l> <l>Поред свести здраве;</l> <l>Гадила сам се пољубаца,</l> <l>Без љубави праве.</l> <l |
| оравим, допринела је много и она његова гадна и недостојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у п |
| убави.{S} Свуда, где није тако, само је гадна страст животињска нагона и ништа више! (Ја) нисам |
| ћерци ногу, да би је полепшо а нама су гадне и смешне те здепнасте кратке ноге; ми сликамо вра |
| си рећи: „не волем те!“ А не да ме тако гадно превариш!“</p> <p>„Милане!{S} Милане!{S} Ја нисам |
| х уста чујем, можеш ли ми опростити ону гадну, ону црну увреду.{S} Невин сам, али и твој је жив |
| ла је, вели, у суседству њене некадашње газдарице, поштарке.{S} Сваког месеца долазила је један |
| ш пре, кад сам била на пошти, питам јој газдарицу: где је фрајла Стана?{S} А она мени:{S} Отсел |
| емаш!</l> </quote> <p>То сам научила од газдаричине девојчице.{S} Учила за испит декламовати.{S |
| а сам је до подне у бунару.{S} Сад је у газдаричином подруму. — Склоне ми по где што, кад их за |
| >— Три дана пред смрт, молила је кућњег газду да телеграфише по неку њену рођаку тамо у Срем.{S |
| руши све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, вера издаје а народност продаје.{S} Ништа |
| ји греси нису обични.{S} Нисам ја никад газила заповести, већ сам их вршила.{S} Нисам разорила |
| крв“. — Осећао се увређен, па из освете газио ми углед где год је могао.{S} Доказа, да ме није |
| зумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он газио углед где год је могао.{S} Био је као и сви други |
| љубав, а та незна за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим животом само сам још додала: да човек, |
| сам.{S} Да ће се нагађати о мени разне гатке, нисам ни тада сумњала.{S} Кад прочитате, будите |
| и код полске истинске љубави.{S} Свуда, где није тако, само је гадна страст животињска нагона и |
| своју руку радионицу и трговину шешира, где сам са две девојке радила неуморно.</p> <p>Једног д |
| Посрћући отишла сам до баште, до места, где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} |
| ела подамном; морала сам бегати оданде, где могу нанети несрећу и где ме више не требају...</p> |
| особито мушки и не почиње онде љубити, где би требало да поштује.{S} Тек мане, недостаци и сла |
| > <p>Дужност ми је била, да га запитам, где је за толико, па ни то нисам могла; осећала сам, да |
| за рад, па хајде самном далеко у свет, где нас нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те на рука |
| сам била на пошти, питам јој газдарицу: где је фрајла Стана?{S} А она мени:{S} Отселила се.{S} |
| мени није тешко једно дете хранити.{S} Где једу троје, јешће и четворо“, чула сам говорити мој |
| темељ био често темељ туђој несрећи.{S} Где није тога било, ту је опет требало вршити дужност, |
| се само чудим и крстим, па се питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им матерински осећај, кад та |
| им, па се питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им матерински осећај, кад тако своју децу занема |
| бок мужевљев џеп, па има шта да црпи! — Где тога није, дере му кожу с леђа, да накити своју душ |
| ка је далеко изашла пред—а—ме.</p> <p>— Где си, девојко, за толико?{S} Да вам се није што десил |
| а пролећне месеце и неколико сталежа, а где су остали сталежи, па лето, па јесен, па зима?!“ ша |
| S} Пример је најбољи васпитач.</p> <p>А где су ваљани примери?!</p> <p>— Добро, мајко, али ја с |
| трчкала по другарицама или се склонила где год, па читала какав немачки роман или по коју први |
| се увређен, па из освете газио ми углед где год је могао.{S} Доказа, да ме није разумео а још м |
| брзо се оженио, па ми и он газио углед где год је могао.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека |
| егати оданде, где могу нанети несрећу и где ме више не требају...</p> <p>Помишљала сам: шта ће |
| у газдаричином подруму. — Склоне ми по где што, кад их замолим.</p> <p>Молила сам је да се мен |
| мати 16—18 година; свршавао је већ 7 ми гимназијски разред.</p> <p>„Слажите се и будите брат и |
| оследње речи изговорила је једвачујно а глава јој клону на прси.</p> <p>— Вама је позлило?!{S} |
| е, никако не!{S} Новац, проклети новац, главни је фактор свуда!</p> <p>Грамљивост за њиме, униш |
| чију и бела и румена лица, већ којој је главни основ узајмио поштовање душевних врлина, сличнос |
| м, да ће ми бити скоро крај, па сам све главније успомене свела у једно; нека ме бар после смрт |
| амо ми рекао; „Баш ко да је при женидби главно капитал.“</p> <p>„Чини ми се, да јесте“, смејала |
| S} Укус и фантазија моја ћерко, игра ту главну улагу!{S} То двоје одређују шта је лепо, шта ли |
| и руке, а чело ногу стајаше он погнутом главом и сузним очима.</p> <p>„Милане, опрости, опрости |
| рашено ухватих за раме.</p> <p>Она диже главу. </p> <pb n="140" /> <p>— Не бојте се. рече, благ |
| га нестане. „Која вајда,“ севну ми кроз главу, „кад је твоје срце мртво.{S} Осећај, што га осећ |
| из дима; ако ли је после-подне, наслони главу на катедру па — хрче.{S} Тек на лупу од нашег трч |
| вди Бога истинога; јер је боље изгубити главу, него своју огрешити душу!{S} Тако Јевросима.{S} |
| питања.{S} Тек што им знање на левак у главу не сипаш, па која вајда?{S} Шарлатана у свету виш |
| и су они таки...“</p> <p>Крв ми јурну у главу.</p> <p>„Разумем!“ узвикнула сам поносито. „Али н |
| лазећег сунца, падаше на трном окруњену главу Бого-човека, и мени се чини, да ме те свете очи т |
| > <head>I.</head> <p>— Како се узме.{S} Гладовала нисам никад.{S} Нисам морала ни по фабрикама |
| >Старица престаде.{S} Била је узрујана; глас јој је још већма дрхтао, а у оку блистала се суза. |
| ако хоће; биће ти венчана“ рекла сам, а глас ми је зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се бар чини |
| не подлежу лако.“ Око му је пламтило а глас дрхтао.</p> <p>Извила сам своје из његових усијани |
| ојих мисли?!</p> <p>Насмејала сам се на глас.</p> <p>— Што се смејете?{S} Искуство ме је научил |
| а котарчицу с бресквама, ал доста си на глас читала.{S} Ја не би могла тако дуго.</p> <p>— Могу |
| о те не тера...“</p> <p>Зајецала сам на глас.</p> <p>„Што плачеш, лудице моја?{S} Тамо је и она |
| ним часовима, морала сам му по нешто на глас читати, а за тим сам према свом стрпљењу и пажњи с |
| и то нисам могла; осећала сам, да би ме глас одао.</p> <p>„То је зацело наруџбина?“ рече он, по |
| вао; само што још није умео да изговори глас „р“; обично га је замењивао са „и“ и „л“, или га ј |
| } Али с мојом приповетком не ћете стећи гласа.{S} Таких „романа“ мало ћете продати......</p> <p |
| мо у новом свету лакше ће Боривој стећи гласа а и за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде ц |
| сам гласно показане ми речи.{S} Оне су гласиле</p> <quote> <l>Па се моли тамо Богу,</l> <l>Бла |
| ашти нашла сам и одговор: „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је при том било некако топло |
| владали.</p> <p>Ту свечану тишину проби гласић малога Милана:</p> <p>— Цицико, куцико, волела м |
| роз ваздух тек по неки сребрнаст дечији гласић и тихо шкрипање шљунка, под теретом дечијих коли |
| плакати?“ шапутала јој мајка, но доста гласно; постеље су им стојале једна уз другу. „Ја волим |
| </p> <p>Даница ме стролно загрли, па се гласно плачући бацила у своју постељу, а мајка ме погла |
| ј вашој лепо везаној песмарици. — Ту се гласно засмејала а очи јој опет узеше онај живахни млад |
| била људе, а сад — ту се старка болно и гласно засмеја — сад љубим моје канарине, мачку и псето |
| </p> <p>— Читајте ово!{S} Прочитала сам гласно показане ми речи.{S} Оне су гласиле</p> <quote> |
| од једне до друге породице, да пренашам гласове и решетам ову или ону кућу, као што то чине мно |
| ече он не дижући очију и некаквим меким гласом, „море осећаја али њима не влада тек срце, бура |
| нио?!“</p> <p>„Зашто? понови гробовским гласом он.{S} Погледајме, па ћеш видети.{S} Дуже нисам |
| рујана.</p> <p>— Видите, рече промуклим гласом, у црвеном кавезу ми је Дамјан и Дамјанка а у зе |
| о дрхћеш, змијо глатка?“ рече промуклим гласом он. „Нисам дошо да иштем рачуна о владању твоме; |
| ош ниси заборавила?“ питао је прекорним гласом.</p> <p>„Кога?“ узвикнула сам и дигла очи.</p> < |
| > <p>„Коме треба?“ узвикнуо је дрхћућим гласом, „то ти хоћеш да знадеш?“ Знај дакле. — Застао ј |
| и побледила.</p> <p>„Што дрхћеш, змијо глатка?“ рече промуклим гласом он. „Нисам дошо да иштем |
| ајко!</p> <p>— Бог добро дао, ћерко!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се томе надо!{S} Ал ход |
| <p>Одмори се мало, примети ми тетка.{S} Гле првих бресака, па покваси грло.{S} Сад сам се сетил |
| {S} Немој, душо!{S} Мајка воли децу.{S} Гле, даћу ти јабуку!</p> <p>Док је она с неког орманчић |
| би, никад се не жури.</l> </quote> <p>— Гле како баба сравњује! насмеја се тетка и прекиде ми ч |
| адржала језик од из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и не чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће |
| творен прозор у таку једну избицу.{S} И гле! — код прозора је седила фрајла-Стана.{S} Застала с |
| </p> <p>— Манте се ви Мацо, придике.{S} Гледајте ваш посао, „тешила“ је обично моја тетка из св |
| ше даровите, образоване и учене.{S} Оне гледају у свет смело, разборито и са самопоуздањем.{S} |
| , да ме те свете очи тужно ал задовољно гледају...</p> <p>Устала сам и целивала икону.{S} Срце |
| жности а лице јој облила лака румен.{S} Гледајући је тако појмила сам њезино некадашње самопрег |
| знути......{S} Ја......</p> <p>Зачуђено гледала сам старицу; очи јој се сјале у светом одушевље |
| себи или — модерним јунакињама.</p> <p>Гледала сам је неразумевајући.</p> <p>— Јесте ћерко, пр |
| ти је?“ питаше Даница љубећи ме.</p> <p>Гледала сам их укоченим погледом.{S} На послетку ми гру |
| у поконе ми матере.{S} Прекорно и тужно гледале су ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхтала а см |
| тетом на руци.</p> <p>Обоје ме прекорно гледали.</p> <p>„Не отимај ми име!{S} Нисам ја крива шт |
| ло.</p> <p>Он уздахну и оде прозору.{S} Гледао је неко време замишљено крозањ; за тим ми опет п |
| тога.</p> <p>Није ми одговорио, само ме гледао.</p> <p>„Што ме тако мериш, зар ми је питање так |
| часак нетренштице.</p> <p>— Што ме тако гледате?{S} Зар није тако?</p> <p>— Баш тако сам и ја м |
| узмите, тек сте га коштали!{S} Немојте гледати на мене.</p> <p>Примила сам понуду, а она наточ |
| познавала!{S} Старка умукну и замишљено гледаше у даљину.</p> <p>То је заголицало и моју радозн |
| } Олакшава ми самоћу.{S} Оне друге собе гледе у ходник, немају зрака ни толико, рече старка, ка |
| ам чешће говорити, да се њих двоје радо гледе, но она је то до сад увек одрицала.)</p> <p>Чим с |
| p> <p>Дете се још јаче приљуби уз мене, гледећи је неповерљиво.</p> <p>— Бојиш се мајке?{S} Нем |
| бива племенитије.</p> <p>Она диже очи, гледећи ме за часак нетренштице.</p> <p>— Што ме тако г |
| ве љубави за тебе.“</p> <p>Он се тргао, гледећи ме зачуђено.</p> <p>Оборила сам очи.</p> <p>„Ша |
| а се и они стадоше умиљавати; завидљиво гледећи у тичицу на њезини груди.</p> <p>— Видите сурев |
| ти, а знате, — ко хоће да се жени, прво гледи, јел девојка вредна...</p> <p>— Варате се, сека-М |
| и еманциповане од сваке предрасуде.{S} Гледиште им је хладно и природно.{S} Дружење с мушки ин |
| и слабо једете! рече она, нудећи ме.{S} Глете само; још ово парченце хлеба са маслом.{S} Та узм |
| изају све даље и даље док не пропадну у глибу — порока.</p> <p>Друга врста јунакиња, сушта је н |
| то ме тако мериш, зар ми је питање тако глупо?“ Силом сам хтела да се шалим.</p> <p>Он се трже. |
| {S} Но и опет боли, још те како боли та глупост светска.{S} Како и неби, кад ти предпостављају |
| о више“ од дотичних.{S} Дабоме да је то глупост, ал мрежа глупости је велика, па често хвата и |
| х.{S} Дабоме да је то глупост, ал мрежа глупости је велика, па често хвата и „паметне“ и „племе |
| S} Јесам ли?</p> <p>Догађаји и дела нек говоре!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Била сам |
| екламовати.{S} Дође ту мени, па говори, говори, да сам примила већ и ја.</p> <p>Хтела сам јој р |
| га немам и кад нисам сретна!“ То истина говори очајање, али више и чешће лакоумље и себичност.{ |
| испит декламовати.{S} Дође ту мени, па говори, говори, да сам примила већ и ја.</p> <p>Хтела с |
| ан разлог, да с неким презирањем о теби говори.{S} Баш као да ниси свестан створ, већ мртва роб |
| >— Знала сам да ћете тако рећи.{S} Тако говори младост.{S} Кад неби ни она тако говорила — џаба |
| д жећи умирућем патнику.{S} Зар се тако говори, кад се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад |
| е, боже, фрајлице, ала сте непрактични! говорила је често она.{S} Дошли сте токорсе у госте, па |
| <p>— Гостољубље је лепа српска врлина, говорила је застирући сто и спремајући ужину; само не т |
| ми дала.</p> <p>— Не, то ћу ја урадити, говорила је.{S} Ко зна хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову |
| разговорна.</p> <p>— О, знам је добро, говорила је она.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је ос |
| стлук. „Сироче си, па ти може требати“; говорила је чешће она.</p> <p>Милан је међу тим свршава |
| аше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; говорила је спустивши се до мене на канабе и милујући м |
| „Од овог ме нико не излечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад сам је нудила, да зове доктора.{S} Сир |
| а Милану.{S} О Боривоју нисам јој ништа говорила.{S} Држала сам да је излишно; а још нисам ви с |
| рема.{S} Друго о њој не зна.{S} Мало је говорила у опште, а о себи никад; и ако је често виђала |
| говори младост.{S} Кад неби ни она тако говорила — џаба ти човека!{S} И снови су у своје време |
| Но овако је боље.{S} Не марим о себи да говорим.{S} Нису баш пријатне успомене; а можете и из о |
| ламтећим оком. „Остани, имам с тобом да говорим.“ Па ме ухвати око паса и пољуби у чело.</p> <p |
| о се луксузне ношње тиче, нећу много да говорим.{S} Тог зла бивало је и за мог младог доба, али |
| те да сам каква „чегртаљка“; толико вам говорим.{S} Чудно ми је и самој.{S} Кад-кад немам речи. |
| нисам била способна за љубав, кад тако говорим и кад сам остала неудата.{S} Не, ћерко није так |
| евајући.</p> <p>— Чудно вам је што тако говорим, рече она тужно.{S} То показује добро срце или |
| читељи долазе, али прозове нас једно да говоримо на сред школе или код табле, а он ако је пре п |
| о мени.</p> <p>„Тебе секо, нешто мучи,“ говорио ми чешће; (секом је звао још у детињству и мене |
| дитеље а нас обоје изложим сиротовању,“ говорио је он, „овако нећу срдити родитеље, а бићемо об |
| п но лакоуман младић.{S} Чула сам чешће говорити, да се њих двоје радо гледе, но она је то до с |
| једу троје, јешће и четворо“, чула сам говорити моју нову помајку.</p> <p>Срце ми је задрхтало |
| шалу, држећи, да је смешно и детињасто говорити о оном, што је прошло и што се више преиначити |
| S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме чисто говорити и оно што морам.{S} Разговор овакав никад не п |
| лучности и употребила сву своју снагу и говорничку моћ, да подигнем углед матере детета његовог |
| <p>„Ако има читај.“</p> <p>5. мај 18... год.</p> <p>Младожења адвокат.{S} Провођаџија поносито |
| илу и кадифу и да варају свог мужа, кад год им се даде прилика.{S} Па и така је видите, уважени |
| зила сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад год се дала прилика, шетала сам се крајем од „ајзнбана, |
| говорила је.{S} Ко зна хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не једем.{S |
| кала по другарицама или се склонила где год, па читала какав немачки роман или по коју првину М |
| вређен, па из освете газио ми углед где год је могао.{S} Доказа, да ме није разумео а још мање |
| о се оженио, па ми и он газио углед где год је могао.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека му |
| аш тако?{S} Не, сећају се они мене, кам год им се прохте смејати.{S} Нисам ишла обичним трагом |
| лепоту спољашњу, она ће нас заносити до год нас траје, па и онда, кад љубљене особе већ не буде |
| оме да је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, што му је први пут истинским жаром |
| да не зна ни „на чем жито расте...“ Ко год хоће може је преварити и онда, грех на његову душу. |
| ћу пред вама, дететом да кажем, али ко год мало оштрије погледа по свету, увидиће, да је тако. |
| вас више видети нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</p> < |
| е имао; јединицу ћерку беше удао пре 10 година.{S} Он и тетка беху ми драги родитељи.{S} Кад су |
| ве дознати.{S} Писала сам још пре 15—20 година, дотле сам водила дневник.{S} Смејаћете се, но к |
| и то друкчије.{S} Сад и момак од 17—20 година не тражи жену, већ новац. — Није у реду што ћу п |
| тари метод уз који живеше учитељи 80—90 година!{S} Још и данас се сећам свог учитеља.{S} Крупан |
| мога доба а Милан је могао имати 16—18 година; свршавао је већ 7 ми гимназијски разред.</p> <p |
| та...</p> <p>Била је већ настанула пета година од кад сам примљена у кући моје помајке.{S} Једн |
| ачки.</p> <p>Дан по дан, па и опет беше година на измаку.</p> <p>„Још месец, два, па ће и Милан |
| } Кад су ме примили, било ми је тек пет година.{S} Теча ме је научио читати а тетка плести.{S} |
| сам тако, радећи и хранећи се.{S} Десет година ме поштовали као рођену матер своју.{S} Једанаес |
| Нису се више враћали.{S} Тек пре десет година, чула сам, да су на брзо обоје свршили трагично. |
| млађа, издржаваћу се сама.</p> <p>Десет година живила сам тако, радећи и хранећи се.{S} Десет г |
| о срца.{S} Чини ми се, да сам с педесет година млађа.{S} Видим, да има неког, ко ме разуме и ко |
| > <p>„Имам каде.{S} Нема ми ни тридесет година.“</p> <p>„Нема ти ни тридесет година!“ узвикнуо |
| ет година.“</p> <p>„Нема ти ни тридесет година!“ узвикнуо је шогор зар ти хоћеш тридесету да до |
| и не казни, ни броја се не зна!{S} Шест година провела сам у њих.{S} Помајка није правила разли |
| је лите да је била добра?{S} За младих година служила сам и код феишпана.{S} Није Маца макар к |
| } Шта се може мислити — о девојци мојих година!{S} Ту се обично много мисли, јелте?{S} А да ви |
| пре познавао.</p> <p>Душан је био мојих година а Боривој нешто старији.{S} Обојица беху добра с |
| одударало од оштрих трагова преживелих година, што јој на лицу беху исписани.{S} Да је тај пог |
| >„Све муштерије што ме и сад ишту.{S} С годинама порастиће ми и капитал.</p> <p>Сестра се насме |
| /p> <p>„Можеш.“</p> <p>10. априла 18... године.</p> <p>Младожења богат; економ.{S} Провођаџија |
| смејао се шогор.</p> <p>„15. март 18... године.{S} Младожења богослов, провођаџише госпођа Н. Н |
| незнам.</p> <p>У туђини сам провела две године у раду и тузи, но време је учинило своје; постеп |
| S} Моћи ће и то; скорим ћу дома.{S} Ове године ћу свести ферерије на три месеца.{S} Већ сам вас |
| авао науке.{S} Учио је права у П. сваке године провео је два месеца на дому.{S} То време беше м |
| ављај по вољи.{S} Доста ти је рада целе године.{S} Код тетке се бар одмори.</p> <p>— Збогом тет |
| и као рођену матер своју.{S} Једанаесте године заболеше ме очи, већ је изгледало да ћу вид сасв |
| C3"> <head>III.</head> <p>Прошло је три године.{S} Од негдашње жарке љубави према Милану остала |
| ња ми је добро ишла, те не прође ни три године а ја постадох богата „партија.“ Стајала сам на т |
| .“ Донела сам и читала:</p> <p>10. март године 18...{S} Проси ме трговац из * По изгледу ваљан |
| ?</p> <p>Дознала сам и то.{S} При крају године писала ми Даринка измећу осталог и ово: „Кад ћеш |
| коса расла, кад сам му у седмој својој години помагала другу децу у читању и писању настављати |
| м за овдашњег ваљаног доктора очију.{S} Годину дана лечио ме је и божијом помоћу спасао вид.</p |
| дистлук је самном заједно изучила а пре годину дана отворила је и радњу преко пута од моје.</p> |
| роживела детињство и дочекала дванајсту годину сретно и задовољно.{S} Но сад на једанпут паде о |
| та жена изгледаше ми у мојој детињској големој тузи и неприлици прави анђео избавитељ.{S} Да ј |
| а се светина ускомешала, те хајд и он у гомилу и не знајући зашто! „Великоварошани“ су често ве |
| и ретко су потпуно сретни.{S} Ако их не гоне људи, хоће да их напати оно — што зовемо судбином, |
| а им набави господско одело.{S} Бајаги, гони је на то материнска дужност.{S} Јадно појмање дужн |
| а себе победи и да та се одрече, она га гони својом страшћу на само убиство и вуче пропаст.{S} |
| вичем.{S} А је ли бар он срећан, или је гоњен као Обрадович?</p> <p>— Велики људи ретко су потп |
| за рад тога пред њиме хотимице показала гора но што јесам.</p> <p>То је трајало, све док нисам |
| це се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туге нестат’ мора!</l> </quote> <p>Старка |
| це се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туте нестат мора!</l> </quote> <p>— Тај ст |
| тим се прену, а преко лица јој прелети горак ироничан осмех.</p> <p>— Да, настави она после не |
| тиче његово мишљиње о теби?{S} Што буде горе мислио, тим боље!“</p> <p>„Мајка, нађите ми кола; |
| е остати нисам могла.{S} Земља је чисто горела подамном; морала сам бегати оданде, где могу нан |
| ала.{S} Кад сам се пробудила кандило је горело а Даница је јецала у својој постељи.</p> <p>Шта |
| жарке љубави према Милану остала је тек горка успомена; пламен у последњем издисају и ништа виш |
| } Наши се пути разишли, па нашто будити горке успомене.</p> <p>И ја сам много патила.{S} То нек |
| девојка — бабадевојка.{S} Ту се старка горко насмејала.</p> <p>— Бабадевојка! узвикнула сам, а |
| ла сам на канабе.{S} Плакала сам дуго и горко.{S} А кад је та врела река одшила, паде ми поглед |
| ако красно дичи моју постојбину, фрушку гору.</p> <p>С моје стране не беше дакле никакве кривиц |
| нисам хтела.{S} Чинило ми се, да страна госпа ишчекује мој одлазак.</p> <p>Тек што сам преписал |
| „слободно,“ уђе нека по изгледу отмена госпа.{S} Дошла је да наручи неколико пари чарапа за „ш |
| аше тетка.</p> <p>— Као обично код таке господе.{S} Не ће се видети ни кол ни сандук од цвећа и |
| се јако разилази; познати су ти његови господски назори, па се може лако десити да ме заборави |
| који се оженио тек да са жениним имањем господски левентује <pb n="149" /> и лакше „тера кера.“ |
| дан чегрће мужу око ушију, да им набави господско одело.{S} Бајаги, гони је на то материнска ду |
| ине.{S} Младожења богослов, провођаџише госпођа Н. Н., сва је сретна и у тој срећи поверљиво ми |
| лакше „тера кера.“ А колико је уважених госпођа, које се удале, тек да стеку име, да се увију у |
| тива женскиња, али — као већина отмених госпођа — много је полагала на спољашњи бљесак и етикет |
| за мене из љубави.{S} Новац и титула: „госпођа докторка“, њезин је идеал...“</p> <p>„А твоје д |
| ицу новчано радо помогла (то допуштају „госпоцка“ правила...) али да посетим баба-Стану, не нос |
| >Погреб је био, као што је теча рекао: „госпоцки“ и величанствен.{S} Био је „цветан“ и раскошан |
| Држа ла је и она, да се тек у додиру са госпоштином и „салонским светом“ човек образовати и опл |
| ла је често она.{S} Дошли сте токорсе у госте, па све књижурине вучете с вама.{S} Ту вас ко мож |
| гунђање, плач и уздисаји свакидашњи су гости таког брака.</p> <p>Па из таког јада и гада, зар |
| м у гостима у Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима човек комотан, па сам била и ја.</p> <p>Најмили |
| 18870_C0"> <pb n="136" /> <p>Била сам у гостима у Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима човек комот |
| но она ме не хтеде ни слушати.</p> <p>— Гостољубље је лепа српска врлина, говорила је застирући |
| } За то су дошли чак овамо:{S} Треба им готовине; иначе има девојака свуда.“</p> <p>„Хоћете ли |
| добила журан позив од те и те фирме.{S} Готову робу понела сам са собом а остало оставила да шо |
| нађе и искрен срдачан дочек, најбоље је гошћење.</p> <p>Дабоме да сад тога нема.{S} Чујем каква |
| ило а душу ми заузеле мисли о неситој и грабљивој човечијој природи.</p> <p>Сестра и шогор радо |
| и њезиној дубокој старости и по кроју и градиву сасвим примерено.</p> <p>Што сам се уплашила, к |
| ншару и Шилеру, Соларићево „<title>Ново гражданстко земљеописаније</title>“ и „<title>Улог ума |
| и новац, главни је фактор свуда!</p> <p>Грамљивост за њиме, уништила је сваки племенитији осећа |
| девојчица, али је јадница несретна.{S} Грбава је.{S} Испустила је слушкиња још као мало одојче |
| Пристојност ми је задржала језик од из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и не чудите! рече она.{S} |
| одосмо, а хтела сам само рећи, да моји греси нису обични.{S} Нисам ја никад газила заповести, |
| “ Ко год хоће може је преварити и онда, грех на његову душу.{S} Није она крива што је тако анђе |
| д не знам грех шта ми је,</l> <l>Или је грех правду тражит,</l> <l>За све друго мало марит?</l> |
| >За све друго мало марит?</l> <l>Или је грех хтети љубав,</l> <l>Чисту, праву, непритворну,</l> |
| ју, као и на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер сам поред свег тог остала чиста.{S} Верујте м |
| га колебања неби била човек.{S} То није грех; то је на карактерном човеку врлина; показује уз р |
| то ћутиш?{S} Реци, да хоћеш.{S} То није грех: жени ћу оставити сво добро моје.{S} Она ће ме лак |
| ју љубав према теби.{S} А зар није већи грех, да се растанемо сад, кад сам и по други пут увиде |
| тек чисту хтело.</l> <l>Па сад не знам грех шта ми је,</l> <l>Или је грех правду тражит,</l> < |
| ост, дужност према другоме.{S} Је ли то грех, незнам.{S} Нећу ни да испитујем.{S} Доцне је, али |
| „Ћути Милане, ћути!{S} Већ таке речи су грех из уста ожењена човека.</p> <p>„Нећу, да ћутим.{S} |
| ну</l> <l>Племенитошћу скопчану?</l> <l>Грех ако је то желити,</l> <l>Ја сам онда црни грешник, |
| Зар се не страше муке и клетве дечије, греха пред Богом и срамоте пред људима?!</p> <p>Него ви |
| „Нећу, да ћутим.{S} Доста сам патио!{S} Грехом називаш ти моју љубав према теби.{S} А зар није |
| <p>То је моја историја.{S} У колико сам грешила, не могу сама увидети; само знам да:</p> <quote |
| остала чиста.{S} Верујте ми, тешко сам грешила.{S} Па онда, човеку по кад и кад и преври.{S} С |
| о је то желити,</l> <l>Ја сам онда црни грешник,</l> <l>Не треба му опростити</l> <l>Заслужио ј |
| {S} Така „простакиња,“ така „распуштена грешница,“ заиста заслужује, да је отмени и солидни кру |
| анична исповест слабо олакшава, особито грешницима моје врсте...{S} Попа ме неби ни разумео.{S} |
| Ал у мене је учитељско грло...</p> <p>— Грло „новога метода,“ насмеши се она, зато вас „стара п |
| > <p>— Манимо се метода, већ брзо кваси грло, па настави читање.{S} Једва чекам да чујем свршет |
| тетка.{S} Гле првих бресака, па покваси грло.{S} Сад сам се сетила, да твој део добила ниси.</p |
| >— Могуће је.{S} Ал у мене је учитељско грло...</p> <p>— Грло „новога метода,“ насмеши се она, |
| еби биле тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих раставити.{S} То су једина створења, која м |
| мо то и онда, кад носилац тих врлина у гроб сађе; љубимо ли лепоту спољашњу, она ће нас заноси |
| она, зато вас „стара природа“ и тера у гроб пре времена.{S} Красан стари метод уз који живеше |
| тако не силази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица вечито у нашем срцу, |
| ам дотле сањала о љубави и с оне стране гроба и држала, да никога више љубити не могу!</p> <p>Б |
| p> <p>Сахранила је лепо, тамо у варошко гробље.{S} Метнула јој и каменит крст, али без сваког з |
| свештенством, па са станице одма сњим у гробље.{S} Тако то бива, кад човек нема своје деце ни б |
| то си то чинио?!“</p> <p>„Зашто? понови гробовским гласом он.{S} Погледајме, па ћеш видети.{S} |
| аженија од поштене бабадевојке, која се грозила трговине са срцем и гадила пољупца — без љубави |
| ше не љубиш.“</p> <p>Стресла сам се.{S} Грозна мисао паде ми на памет и изазва још грознију бор |
| зна мисао паде ми на памет и изазва још грознију борбу у мени.</p> <p>„Отићићу, тек ако ме ти н |
| ки поглед у мене а ја сам дрхтала као у грозници.</p> <p>„Што ћутиш?{S} Реци, да хоћеш.{S} То н |
| је одговор.</p> <p>Те вечери добила сам грозницу.{S} Даница се није одмицала од мене Око поноћи |
| ст, изменула се и постала хладна, скоро груба према мени.</p> <p>Питала сам је за узрок.</p> <p |
| це рукама и стајао немо и непомично.{S} Груди му се бурно надимале а кроз прсте котрљале се суз |
| > <p>Свршити нисам могла, пала ми је на груди и јецала: „опрости, опрости! не знам шта чиним; т |
| сно зацвркутаце, па јој се устремише на груди.</p> <p>Притрчала сам да затворим прозор; а мали |
| Дамјанке.{S} Обе тичице јој слетише на груди, па се стадоше лепршати и пипкати је по бради и л |
| и; завидљиво гледећи у тичицу на њезини груди.</p> <p>— Видите суревњивост мога друштва, рече о |
| празно.{S} Чинило ми се, да више срца у грудима немам.{S} Сви осећаји ко да ми се следили.</p> |
| ам га оставила међу друга; само ми је у грудима било некако празно, врло празно.{S} Чинило ми с |
| их укоченим погледом.{S} На послетку ми грунуше сузе, те одреши језик.</p> <p>„Ништа, ништа,“ ш |
| рко, хвала по сто пути!</p> <p>Сузе јој грунуше из очију, но брзо их убриса.</p> <p>— Не замерт |
| и мало не доликују оном широком челу и „грчком“ носу.{S} Обрве је имала густе и формасте.{S} Ал |
| га многе јаднице ево баш у овој вароши -губе; а могла сам и љубави имати, само да се нисам држа |
| никад.{S} Нисам морала ни по фабрикама губити своје здравље, као што га многе јаднице ево баш |
| како?!{S} Свађа, речкања, пребацивање, гунђање, плач и уздисаји свакидашњи су гости таког брак |
| челу и „грчком“ носу.{S} Обрве је имала густе и формасте.{S} Али баш тај иначе „услов лепоте,“ |
| ми је овде цео свет; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда бити друкчије.“</p> <p>Сва сам се с |
| а *.</p> <p>Кад сам полазила, Даница се гушила у сузама, а блистале се сузе и у помајчиним очим |
| а: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинила неком природном искреношћу и неу |
| у помоћ.</p> <p>— Умр'о је купци барон Д...ч.{S} Сутра му жељезницом стиже тело.{S} Тамо ће га |
| о тако, бивало је и обратних случајева, да се девојка удала без љубави према момку; али тој пог |
| ме је пред њиме жигосала и уверила га, да га ја не волим; а мој некадашњи нагли одлазак у башт |
| ећа неби можда ни јавила, да није њега, да ме препоручи..{S} Учен је то човек, ал је потрошио м |
| све му је казала, молећи Даницу и њега, да ме замоле, да јој мртвој опростим.{S} Све је то чини |
| е то била проста радозналост, већ нада, да ти можда могу помоћи.{S} Али —“</p> <p>„Шта, али?“ п |
| рећу!“</p> <p>„Али мајко, мени изгледа, да и Милан њу здраво воли.“</p> <p>„Воли?!“ Чудна ми по |
| Зашто, мајко?</p> <p>— Рећиће се можда, да вам је јунакиња сувише идеално створење, ексцентричн |
| ! — Где тога није, дере му кожу с леђа, да накити своју душевну наготу.{S} Право има, кад је на |
| о ми углед где год је могао.{S} Доказа, да ме није разумео а још мање љубио оном љубављу, којом |
| росима учи свога сина, краљевића Марка, да се на туђе не лакоми, па да суди по правди Бога исти |
| о љубави и с оне стране гроба и држала, да никога више љубити не могу!</p> <p>Био је Миланов др |
| ори обитаћих соба.{S} Дотле сам држала, да су ту у земљи подруми и коморе.</p> <p>„Како живе ти |
| о му је у срцу.</p> <p>Дуго сам држала, да се обоје обмањујемо.{S} Ревносно сам настојала, да т |
| обмањујемо.{S} Ревносно сам настојала, да тај покренути осећај у њему уништим још у клици.{S} |
| је излишно; а још нисам ви сама знала, да је излишно; а још нисам ни сама знала, да је љубав, |
| је излишно; а још нисам ни сама знала, да је љубав, што према њему осећам.</p> <p>Слушала ме ј |
| о би ми и било?{S} Доста што сам знала, да ме он више не воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а |
| .</p> <p>Дужност ме је често приморала, да своју срећу туђој жртвујем; топло срце није хтело да |
| изразу његовом поруменила и задрхтала, да и оне што не ишчитају ...</p> <p>Оне нису ништа ишчи |
| ; од тога тренутка знала сам и осећала, да Милана не љубим тек као брата и пријатеља, већ и нек |
| нису ништа ишчитале, но ја сам осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто се чудила, како пре |
| мајко, али ја сам од старијих слушала, да у браку понајвише они рђаво живе, што се из љубави у |
| ко се насмејала.{S} Тек сад сам видела, да и ја нисам искључена из наслеђа прабабе нам Еве — Књ |
| нужден и зловољан.{S} Јасно сам видела, да га моја љубав слабо усрећује и да му је немила.</p> |
| ајало, све док нисам са ужасом увидела, да је баш то само прегоревање и брига а њему — љубав.</ |
| адознало.</p> <p>— Тако, да бих волела, да су сви мушки тог мишљења! ...</p> <p>Засмејала се не |
| био обичај.</p> <p>Дужност ми је била, да га запитам, где је за толико, па ни то нисам могла; |
| и оплеменити може.{S} Уверена сам била, да би старицу новчано радо помогла (то допуштају „госпо |
| ми се така срећа неби можда ни јавила, да није њега, да ме препоручи..{S} Учен је то човек, ал |
| ме је то болело, после сам тек видила, да је баш та хладноћа у понашању доказ оног осећаја, ко |
| необично одата.{S} Доцније сам видила, да с тога што је волела Душана, надала се сиротица да ћ |
| -Мари,“ говорила ми, кад сам је нудила, да зове доктора.{S} Сирота, знам зашто; није јој се баш |
| па покваси грло.{S} Сад сам се сетила, да твој део добила ниси.</p> <p>— Вас као да слабо зани |
| његова тетка а наша суседкиња срочила, да би били красан пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и н |
| ог „отменог света,“ па сам се страшила, да је не нађем можда прикривљену и у моје иначе разбори |
| и да — заборавим.{S} Својима сам рекла, да сам се давно решила за то, а сада сам добила журан п |
| ређивала, шта је љубав; само сам рекла, да је она љубав права, која потиче из душевног сродства |
| } Али ако буде паметна, увидиће и сама, да тако мора бити.{S} Зар сам је за то одхранила да ми |
| слити.{S} Она је обично тако безазлена, да не зна ни „на чем жито расте...“ Ко год хоће може је |
| етикетна правила.{S} Држа ла је и она, да се тек у додиру са госпоштином и „салонским светом“ |
| и лепше; само она треба да је паметна, да је благодарна, па да не прави сметње.</p> <p>Боже, т |
| је народу да га распне и поред уверења, да је невин...</p> <p>Она уздахну и оде од постеље.</p> |
| племенитија позива?{S} Истина је света, да је свака љубав спојена са тежњом и чежњом, да нам је |
| нисам могла сад живети, те молим зета, да ми даде припомоћ.</p> <p>Лепим није хтео, за то је с |
| кавши јој ништа.{S} Било ми је срамота, да потврдим и ту ману нашег хваљеног културног века... |
| ана.{S} Склопила сам очи, као оно деца, да му слику видим, али место њега видила сам — Боривоја |
| " /> <p>— Кажем ја, осмехну се старица, да је детињство и старост врло слично, и једно и друго |
| једнакост изједначило би време и љубав, да само није било другога — чинило ми се, да је врло сл |
| да ниси удата, и то је довољан разлог, да с неким презирањем о теби говори.{S} Баш као да ниси |
| вршити, не могу знати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у последњем часу оставити неће.{S} Пошт |
| света. </p> <pb n="138" /> <p>Дај Боже, да тај лепи шарени свет и не познате, бар не овако, као |
| е допадала патња!</p> <p>Молила сам је, да ми остави књижицу још за који дан, да је препишем.</ |
| томе и у немачком језику, захтевао је, да преведемо и по неку немачку приповечицу на српски и |
| распуштена грешница,“ заиста заслужује, да је отмени и солидни кругови презру и истисну — пре н |
| ој доброј пријатељици моје добре тетке, да ме издржава и васпита, за оно мало новаца што ми је |
| ла, молећи Даницу и њега, да ме замоле, да јој мртвој опростим.{S} Све је то чинила из превелик |
| } Дужност моја према мајци нагонила ме, да онако учиним, а да се сад не видимо изчекује дужност |
| спођа, које се удале, тек да стеку име, да се увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад |
| </p> <p>Тако остаде сво моје заузимање, да упозним „баба-девојку“ овога пута без успеха; но дош |
| >Била сам у гостима у Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима човек комотан, па сам била и ја.</p> <p |
| вала ни мене ни њега.</p> <p>Разуме се, да му се нисам исповедала, него место тога отпочела как |
| од чезње за тицама.</p> <p>— Бојите се, да не излете? осмехну се старица; неће, док сам ја у со |
| т некако топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с педесет година млађа.{S} Видим, да има неког, |
| би главно капитал.“</p> <p>„Чини ми се, да јесте“, смејала сам се ја; „изволите само прочитати |
| но остати нисам хтела.{S} Чинило ми се, да страна госпа ишчекује мој одлазак.</p> <p>Тек што са |
| едио до дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Разлог н |
| стида суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам се бо |
| важности да је упитам.{S} Чинило ми се, да би то питање читаву „историју“ за собом повукло, а о |
| о празно, врло празно.{S} Чинило ми се, да више срца у грудима немам.{S} Сви осећаји ко да ми с |
| само није било другога — чинило ми се, да је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднети.{S} П |
| наш да си ожењен? рекла сам трудећи се, да га умирим.“</p> <p>„Знам.{S} Али знам и то, да сам н |
| кнула сам у нехотице.{S} Сетила сам се, да су ме баш они одбацили, које сам жарко љубила...</p> |
| и, али у много мањој мери, Дешавало се, да је по неко узео девојку због мираза.{S} Исто тако, б |
| росилаца је имала врло много; знало се, да ће она бити моја насљедница, а само кућа и земља вре |
| е, а очи јој срдито севаше; „ниси дете, да те држим на крилу!“</p> <p>„То и не тражим; само хоћ |
| црнац га замишља белог.{S} Ето видите, да појам о лепоти није једнак!{S} Сва божија створења л |
| неодлучно: волим.</p> <p>— Ето видите, да ја погађам, смејала се она.{S} Децу привлачи на први |
| ато је упитах:</p> <p>— Зар ви мислите, да спољашњост не може човека стално привући?</p> <p>— Н |
| ислила, не ћете доћи.{S} Но причекајте, да изађем пред вас.{S} Требало би времена да ме сами на |
| казати, какав је тај трулеж.{S} Јелте, да је тако?{S} Па ми не замерите!{S} Незнање и невиност |
| мало оштрије погледа по свету, увидиће, да је тако. </p> <pb n="146" /> <p>— Већ и тај жутокљун |
| или трчкати од једне до друге породице, да пренашам гласове и решетам ову или ону кућу, као што |
| а је отпутовао.{S} При поласку ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар |
| итеља.{S} Она радо пристаде и још рече, да ће ми храну давати бесплатно, а са прихода моје „сер |
| ски нагон.{S} Нико на пример не пориче, да мајчина љубав није најмоћнија и најсветија. <hi>А ка |
| одитеља.</p> <p>Родитељи његови искаше, да одмах званично предам сво своје добро своме зету а њ |
| аћати храну.</p> <p>Први ми посао беше, да пишем Милану.</p> <p>Писала сам му, рекавши, да сам |
| беше места и за мене.</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву....р некој доброј пријатељици моје добр |
| огор радо ме примише, особито кад чуше, да ћу им плаћати храну.</p> <p>Први ми посао беше, да п |
| е,“ рекла је старица, то ми беше доказ, да имам посла с поштеном женскињом.{S} Друга каментара |
| а сломити.</p> <p>— И то је само доказ, да таке реткости треба тим више штовати! прекидох је и |
| две варалице, које често ступе у савез, да с удвојеном силом још лакше варају и левентују, али |
| бављу, а док први занос пређе па увиди, да сам и ја погрешива — постаћу му равнодушна.“ мислила |
| х наде да ме можда заборавља, што држи, да га ја неволим.{S} Згодном приликом дадох му познати |
| .{S} Или ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да се са женом раставим?{S} Подићу и небо и земљу док д |
| то тврдоглаве. <hi>Онда се обично вели, да су својој љубави сталне</hi>.{S} Она хоће да има љуб |
| а?</p> <p>— Стручњаци, и цео свет вели, да је ненадмашив; а ја само знадем, да сав његов рад ра |
| ио мене.{S} Партија је добра, па мисли, да не размишљамо ово, оно.{S} Може се после попишманити |
| м опет писмо од Даринке.{S} Јављала ми, да се венчали и да одмах полазе у Америку.</p> <p>Мирно |
| “</p> <p>Старка ућута.{S} Изгледало ми, да ће да прекину ту тему а баш ме је почела интересоват |
| да боме и у томе.{S} Но будите уверени, да су таки људи у самој ствари „лакша роба“ ...{S} Ти и |
| мајко, шта би требало женскиње да чини, да коракне кораком права напретка?{S} Мене то интересуј |
| њену главу Бого-човека, и мени се чини, да ме те свете очи тужно ал задовољно гледају...</p> <p |
| ти.{S} Дође ту мени, па говори, говори, да сам примила већ и ја.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чиј |
| , шта ли не.{S} Зато и треба настојати, да се те две особине још у деци управе на прави пут.{S} |
| рема мајци, а ни Милан није смео знати, да сам ради њега умрла.{S} Онда неби <pb n="156" /> мог |
| мо обоје сретни.{S} Свет ће само знати, да нећу да се женим.{S} И то ће бити цела парада.“</p> |
| ете посетити...{S} Сад ће најбоље бити, да расечем лубеницу.{S} Ено мали сишао са столице.{S} Н |
| из мога дневника, па ће те се уверити, да ја познајем те смирене муштерије...“</p> <p>„Какве с |
| ман младић.{S} Чула сам чешће говорити, да се њих двоје радо гледе, но она је то до сад увек од |
| ла од мога друштва, па се морам журити, да га стигнем.</p> <p>Бацила сам још један поглед на ку |
| знамо.{S} Обмањујемо сами себе, држећи, да нам је срце мртво.{S} Али срце је обично у таквим пр |
| време излечило?!{S} Ћутала сам, држећи, да ће старица и сама отворити своје срце, ако јој симпа |
| ога отпочела какву згодну шалу, држећи, да је смешно и детињасто говорити о оном, што је прошло |
| се.</p> <p>Он уздахну. „Хтео сам рећи, да би моја помоћ била незнатна.{S} Ти га љубиш и сувише |
| куда ми одосмо, а хтела сам само рећи, да моји греси нису обични.{S} Нисам ја никад газила зап |
| у грозници.</p> <p>„Што ћутиш?{S} Реци, да хоћеш.{S} То није грех: жени ћу оставити сво добро м |
| о добро дете!“</p> <p>Склопила сам очи, да је не видим.{S} Изгледала ми као пилат, који Бого-чо |
| о; био је сретан што ми је отворио очи, да јасно и чисто видим и поштено осећам.{S} Сиромах, ни |
| остирала.</p> <p>Сад ми тек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспратним кућама они прозор |
| Милану.</p> <p>Писала сам му, рекавши, да сам отишла од њих.{S} Сирота сам девојка, па ми је д |
| Опростила сам се са старицом, обећавши, да ћу скоро доћи и књижицу донети.</p> <p>— Секо, баца |
| >Предала сам му све у руке, уговоривши, да ме имају у старости издржавати као рођену матер свој |
| там,“ свршавао је своје писмо; „а знај, да за мене више среће нема.{S} С мајкином исповести одл |
| ежа.{S} Све беше јако пожутело. — Знак, да им идентитет није тек од јуче.</p> <p>Преметала је н |
| степено.{S} За то и нећу да уображавам, да сам му већ сад симпатична.{S} То би дошло тек доцниј |
| но ни он није за мене; све више увиђам, да је лакоуман и не постојан, а и мишљење нам се јако р |
| ладала самном нека чама.{S} Држала сам, да ће ми бити скоро крај, па сам све главније успомене |
| ла; па ме је то збунило.{S} Држала сам, да није сасвим при свести.{S} Било је на њој нешто необ |
| твоје дете, твој син?“ прошапутала сам, да га сетим дужности оца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаук |
| ико, па ни то нисам могла; осећала сам, да би ме глас одао.</p> <p>„То је зацело наруџбина?“ ре |
| и трудила се да их разумем; видила сам, да течу то весели; а за сироче нема веће среће, него ка |
| ио је већ на улици.</p> <p>Скочила сам, да га задржим, да му све кажем и да умрем, али на врати |
| ије потражила своју сабу.{S} Рекла сам, да сам уморна.{S} Нисам ни слагала; уморила ме радознал |
| /> <p>— Разним особама?! узвикнула сам, да се старка тргла.{S} Хвала, на таквој љубави!</p> <p> |
| ловала.{S} Кад сам оздравила, чула сам, да се оженио Маром Базићевом.</p> <p>Сад ми је било све |
| али.{S} Тек пре десет година, чула сам, да су на брзо обоје свршили трагично.{S} Из славољубља |
| сад ме осуђуј како знаш!{S} Дошао сам, да те још једном молим, да ми опростиш и да ти кажем, д |
| } Да си ме љубила нема сумње, а осећам, да ме ни сад презирати не можеш.{S} Па зар неби било лу |
| равим и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лакше и комотније живе, па нећу да са |
| ли, да је ненадмашив; а ја само знадем, да сав његов рад радо читам, и да би га све више и више |
| старање о деци!</p> <p>— Нећу да кажем, да није љубав.{S} Љубав је дабоме.{S} И најгора мајка в |
| а тиме мислите?</p> <p>— хоћу да кажем, да није баш рђаво, што се у младости човек заноси и пре |
| ом молим, да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љубим хиљаду пута већма него пре.“</p> <p>Узе |
| шка, а олакшаће се тек онда, кад чујем, да си нам опростила.{S} Зато буди милостива, па одговор |
| воде, па настави:</p> <p>— Не поричем, да спољашност око привлачи.{S} Али ако је унутрашњост ш |
| енито, но и опет у њојзи уживам; видим, да ме воле бар у неку руку...</p> <p>С тим отвори и зел |
| а сам с педесет година млађа.{S} Видим, да има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то |
| сам на том листу: „Застава,“ па видим, да сте и ви Српкиња.</p> <p>— Српкиња сам, рекох, па се |
| је мајка дала секи књигу.{S} Па држим, да је што интересантно, кад је сека тако рано потражила |
| ици.</p> <p>Скочила сам, да га задржим, да му све кажем и да умрем, али на врати сам се већ стр |
| та с каквим ђаконијама.{S} Често таким, да убија кућу.{S} Дневна заслуга целе породице износи ф |
| !{S} Дошао сам, да те још једном молим, да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љубим хиљаду пу |
| ко мене десила, па онда мислим, мислим, да ми је после и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, |
| а би морала поруменити сама пред собом, да сам искушењу без опирања подлегла.</p> <p>У врту сам |
| лепа женица, толико је плакала за њом, да сам мислила, поболеће се.{S} Једва сам је утешила.</ |
| свака љубав спојена са тежњом и чежњом, да нам је љубљена особа у близини и да је поседавамо.{S |
| , да ми остави књижицу још за који дан, да је препишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S} Ваљда не мислит |
| рко, рече старица а лице јој узе сетан, да не речем, болан израз.{S} Зар се данас склапа брак и |
| ином.{S} Зар ти није већ дневник казао, да се то море хоће и код мене да узбурка и колеба?“</p> |
| баште, до места, где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на к |
| S} Боривој је имао право, кад је рекао, да је у мени море осећаја, али да су потчињени разуму.< |
| м замишљена а и желудац ме је опомињао, да је подне већ прошло.</p> <p>За ручком сам питала теч |
| мери одзива; а понос ми није допуштао, да „лижем руку,“ која се могла ма у шали на мене измахн |
| } Једног дана рече ми Даница поверљиво, да ми се јавио младожења, попин син из оближњег места.{ |
| емо сад, кад сам и по други пут увидео, да смо створени једно за друго?!{S} Да си ме љубила нем |
| з племићке породице.{S} Кад је изјавио, да хоће да ме узме, хтедоше га родитељи искључити из на |
| це, а колико је пута мајку умилостивио, да нас по заслузи не казни, ни броја се не зна!{S} Шест |
| питала ме је радознало.</p> <p>— Тако, да бих волела, да су сви мушки тог мишљења! ...</p> <p> |
| о на три хиљаде.{S} Па ако имам толико, да се свршава.{S} Иначе мора казати свекру, јер он, т. |
| еше дошла у ватру.</p> <p>— Мора мајко, да игра по њезином такту — купила га је.</p> <p>— Добро |
| а волео као ја њега, срце би му казало, да сам чиста и невина.</p> <p>Заборавила сам га, али са |
| сам се одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам се бојала, чуће.{S} Устала сам и донела још цвећ |
| тајни, незаконити брак. „Лудо би било, да ради оне церемоније срдим родитеље а нас обоје излож |
| душе своје.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Милану љубила тек њега.</p> <p>Крила сам сво |
| и истом чистотом.{S} Увек ми се чинило, да је то моја <hi>прва</hi> и једина љубав.</p> <p>У об |
| еписала књижицу, дође ми од куће писмо, да сам нужна код куће.</p> <p>Опремила сам се за пут, а |
| о ће бити да видите.</p> <p>Закључисмо, да идемо.</p> <p>Кад сам се сутра дан упутила с тетком |
| м могла забранити да га не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје и |
| пеха.{S} Све што си успела, само је то, да те сад љубим још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Б |
| мирим.“</p> <p>„Знам.{S} Али знам и то, да сам несретан; преварен и да љубим тек тебе.“</p> <p> |
| о а живот несносан.{S} Живим само зато, да тебе још једаред видим и да из твојих уста чујем, мо |
| , ћерко.{S} Пада и мени кашта на памет, да би баш женскиње требало тако да се запита.{S} Радњом |
| ебила сву своју снагу и говорничку моћ, да подигнем углед матере детета његовог и да им га опет |
| а ме узе за руку и одведе у твоју собу, да ми покаже шешир, што јој га правиш.{S} Хтела ми пока |
| отом?{S} Кинез стеже својој ћерци ногу, да би је полепшо а нама су гадне и смешне те здепнасте |
| својој чапљастој охолости уображавају, да су „нешто више“ од дотичних.{S} Дабоме да је то глуп |
| и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да им набави господско одело.{S} Бајаги, гони је на то |
| је потрошио много на школе.{S} Отац му, да боме има леп капитал, ал још доста деце, па ко памет |
| и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам снизити уједно?</p> <p>Тако ћу и чинити.{ |
| г месеца долазила је једанпут на пошту, да прими 10 фор. што јој је шиљао неки рођак из Срема.{ |
| х из уста ожењена човека.</p> <p>„Нећу, да ћутим.{S} Доста сам патио!{S} Грехом називаш ти моју |
| аје као нека клица вечито у нашем срцу, да у повољним околностима опет избије на површину.{S} Е |
| нији; сваки час сам морала молити течу, да ми овај ил онај израз разјасни.</p> <p>Тако сам од О |
| мишљењу.</p> <p>Мислила сам у први мах, да ћу умрети, полудети, али то не би ни једно; била сам |
| ав према теби.{S} А зар није већи грех, да се растанемо сад, кад сам и по други пут увидео, да |
| и загледа ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не видим.{S} Кад сам их отворила, рекла сам хладн |
| већ увек мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби пролете; но онда држим у крилу Марка и Ау |
| спремљену.</p> <p>Отпутовала сам у Беч, да се тамо боље усавршим у својој струци и да — заборав |
| тако је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти о |
| аш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S} Тада |
| ек с нашим животом само сам још додала: да човек, ако се на пример превари у предмету своје љуб |
| етна и у тој срећи поверљиво ми додаје: да момак можда неби дошао тако далеко.{S} Има девојака |
| ко тврди, но у својој невиности додаје: да је младожења дошао на три хиљаде.{S} Па ако имам тол |
| коном.{S} Провођаџија поверљиво додаје: да су дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знат |
| вара врата и у поносу поверљиво додаје: да ми се така срећа неби можда ни јавила, да није њега, |
| осети таку пресуду света не зна шта ће: да се смеје или да плаче над развалинама правде и сасуш |
| и ти се поболи тичица, па већ се питаш: да није с твоје кривице?{S} А оне, матере, занемарују с |
| не тражим; само хоћу и морам ти казати; да немаш право што се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива |
| м недижући очију и тако одлучним тоном; да сам се сама тргла од њега.</p> <p>„Вечита загонетко! |
| је мало примера у свету, <pb n="142" /> да се по неке токорсе образоване, отмене „даме“ стиде н |
| јецала је загрливши ме; <hi>осећам</hi> да вас више видети нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а |
| ео, да смо створени једно за друго?!{S} Да си ме љубила нема сумње, а осећам, да ме ни сад през |
| г тај песник, но нека га Бог поживи!{S} Да није по кад-кад шале, јадно би изгледао овај свет.{S |
| </p> <p>— Вечита! осмехну се старка.{S} Да боме да је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив |
| ко њега умиљавала, слабо бих успела.{S} Да је старији, тек би можда помислио:</p> <quote> <l>За |
| .</p> <p>Настала је несносна тишина.{S} Да је прекинем, механично сам питала:</p> <p>„По томе б |
| ака.{S} За то сам незгодна јунакиња.{S} Да то будем, требала сам се убити или поклизнути......{ |
| н са ћерком богата поседника П...ћа.{S} Да ли из наклоности, никад нисам дознала.{S} Клонила са |
| у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала, радо би вас одвела.</p> <p>Тако остаде |
| дина, што јој на лицу беху исписани.{S} Да је тај поглед изражавао терет преживелих дана, малак |
| је.“</p> <p>Није ми хтела веровати.{S} Да је утешим, приповедала сам јој и своју некадашњу љуб |
| и и неприлици прави анђео избавитељ.{S} Да је требало живот жртвовати, и то би била за њу радо |
| ижа околина позна онакву, каква сам.{S} Да ће се нагађати о мени разне гатке, нисам ни тада сум |
| /p> <p>— Где си, девојко, за толико?{S} Да вам се није што десило? питала је она брижно.</p> <p |
| аца рече, — баш је била унела штрудлу — да је знаде. — Становала је, вели, у суседству њене нек |
| прелети горак ироничан осмех.</p> <p>— Да, настави она после неколико тренутака ћутања, човек |
| кад је сасвим обична старачка појава?“ Да би нашла узрока, погледала сам је и опет.</p> <p>У т |
| бесплатно, а са прихода моје „сермије“ да се одевам. „Тако ће бар нешто и детету остати, а мен |
| инила, што „баца“ није могао са „секом“ да — тичи.</p> <p>Тетка је далеко изашла пред—а—ме.</p> |
| а мајци нагонила ме, да онако учиним, а да се сад не видимо изчекује дужност — твоја.</p> <p>За |
| } Ту се обично много мисли, јелте?{S} А да ви немислите <pb n="143" /> о мени рђаво, доказ ми ј |
| питал.{S} Сљед тога ретко беше недеље а да није на моји врати закуцао по који провођаџија.</p> |
| поред богатије и лепше; само она треба да је паметна, да је благодарна, па да не прави сметње. |
| је</hi>.{S} Сродство душе и срца треба да веже мужа и жену.{S} А то полско сродство лежи погла |
| о је с мајчинском љубављу, а тако треба да буде и код полске истинске љубави.{S} Свуда, где ниј |
| и нагли одлазак у башту и садашња молба да ми опрости, утврдила га је још већма у том погрешном |
| ију“ за собом повукло, а одкуд ми права да зледим ране, које је време излечило?!{S} Ћутала сам, |
| дадба ништа пречила, ал опет нисам мога да се решим за удадбу по рачуну.{S} Егзистенцију сам се |
| > <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која — </l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце |
| > <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која —</l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце |
| мисли и махнула руком преко чела; ваљда да је отерам.{S} Али све заман; од тога тренутка знала |
| ју и левентују, али чим се даде прилика да преваре и — једна другу.{S} Дође ли једно од њих у б |
| сам девојка, па ми је дужност налагала да тако учиним; треба се у младости постарати за старе |
| и не чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће те пљенути рукама и побећи од мене.</p> <p>Поглед |
| е ми непрестано у души; и ја сам остала да живим из дужности и љубави.{S} Остала сам да живим, |
| Срце је у мени дрхтало, па сам осећала да ће задрхтати и рука...</p> <p>Уздахнуо је и махнуо р |
| вољни својом ученицом; тетка није могла да ме се наљуби, кад сам јој прве чарапе оплела, а течи |
| ејала се загонетним смејом; нисам могла да одредим, дали себи или — модерним јунакињама.</p> <p |
| о чудновато расположена.{S} Нисам могла да побијем старичину тврдњу и разлоге а ни сасвим да их |
| још више поглед, којим као да је хтела да ми прочита мисли још у души.</p> <p>— Лудо сам питал |
| је питање тако глупо?“ Силом сам хтела да се шалим.</p> <p>Он се трже.</p> <p>„Желиш ли искрен |
| ла.{S} Како је она осећала, нисам хтела да испитујем.{S} Нашто би ми и било?{S} Доста што сам з |
| у понела сам са собом а остало оставила да шогор у ред доведе.{S} И Даринка ме је сузним очима |
| ла, те рекох:</p> <p>— Ја би вас молила да ме одведете до њезина стана.{S} Хоћу да је посетим.< |
| ора бити.{S} Зар сам је за то одхранила да ми сину убије срећу!“</p> <p>„Али мајко, мени изглед |
| /> <p>Згрозила сам се, кад сам осетила да љубим човека млађег од себе.{S} То се није слагало с |
| сам отишла старици.{S} Тетци сам рекла да ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће допустити тај |
| отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула да одлазим, заплакала се.</p> <p>— Збогом ћерко, јецала |
| е.{S} Устала сам и донела још цвећа. ма да ми није требало.</p> <p>Сад сам била мирнија.{S} Зак |
| изађем пред вас.{S} Требало би времена да ме сами нађете.{S} Читав Лавиринт у овој кући!</p> < |
| крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да |
| еба да је паметна, да је благодарна, па да не прави сметње.</p> <p>Боже, то нисам ни мислила! о |
| вића Марка, да се на туђе не лакоми, па да суди по правди Бога истинога; јер је боље изгубити г |
| гадна и недостојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, срце би му казал |
| о пита, за што си тако остала.{S} Доста да ниси удата, и то је довољан разлог, да с неким прези |
| ја сам сумњао,“ па хоћу из твојих уста да чујем, хоћеш ли ми бити жена, кад свршим науке?“</p> |
| после неколико тренутака.</p> <p>— Шта да се ради?{S} Добро велите, ћерко.{S} Пада и мени кашт |
| еску.{S} Дубок мужевљев џеп, па има шта да црпи! — Где тога није, дере му кожу с леђа, да накит |
| века... </p> <pb n="148" /> <p>— Па шта да се ради? омачеми се са усана, после неколико тренута |
| м га, пруживши му обе руке.</p> <p>„Шта да ти опростим? рече он не прихвативши их. „Љубав се из |
| > </quote> <p>Ја сам свршила а ко осећа да је чистији, нека дигне камен на мене и нека ми каља |
| то је волела Душана, надала се сиротица да ћу посредовати да је узме.{S} Чинила сам све могуће, |
| e> <l>Па се моли тамо Богу,</l> <l>Благ да опрости,</l> <l>Што ћу љубит' тебе само</l> <l>Целе |
| само слушкиња и мала Данка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за руку и одведе у твоју собу, |
| у нећете никад ни прочитати.</p> <p>— Е да, иде полако и то, само стрпљења сека-Мацо, све ће то |
| оја није осећала <pb n="147" /> потребе да ме се маши, па ма иначе како да сам чезнула за том р |
| .</p> <p>Човек осети по кад-кад потребе да се исповеди.</p> <p>Застала је и убрисала сузе.{S} Н |
| о тренутака ћутања, човек осети потребе да се исповеди, ал ономе, ко нас разуме...{S} Званична |
| оповски син, па му треба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви рано, толико зацело имате?{S} Па |
| е маша и сламке, а ја се прихватих наде да ме можда заборавља, што држи, да га ја неволим.{S} З |
| <p>— Видила сам га једанпут.{S} А тврде да је такав.{S} Сво се српство њиме поноси.{S} Друго ва |
| а кад је ко може видити, онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, па к |
| а сироче нема веће среће, него кад може да задовољи оне, који га с љубављу сретају! </p> <pb n= |
| А она мени:{S} Отселила се.{S} Не може да плаћа кирију за „анштендиг“ собу.{S} Сад је тамо у о |
| езати разборита човека.{S} Изузетака је да боме и у томе.{S} Но будите уверени, да су таки људи |
| ка по изгледу отмена госпа.{S} Дошла је да наручи неколико пари чарапа за „штафир“ своје кћери. |
| о, кад их замолим.</p> <p>Молила сам је да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати |
| душо имате и више, Знате, богатство је да не треба веће.{S} Свега доста, ал што човек више има |
| ни и Даници најмилије; једва смо чекале да дође.{S} Пред њега смо увек далеко истрчале, и вешал |
| новац, без да си га заслужила!{S} Боље да остану забаве ради дома, па окупају ону јадну дечицу |
| преварила.{S} Он ми је писао и молио ме да му опростим увреду што ми је нанео.{S} Мајка је пре |
| — Вечита! осмехну се старка.{S} Да боме да је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, |
| ецала је поново Даница.</p> <p>„Да боме да јој неће бити лако.{S} Али ако буде паметна, увидиће |
| ли мираза?...“</p> <p>— Но, но, дабоме да то не сме фалити.{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па зар са |
| тво са особом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитства, ал тек је — старка прекиде — те |
| на ужина изнесе 5—6 форината.{S} Дабоме да је онда ту назатка.{S} Онда није ни чудо, што те пос |
| су „нешто више“ од дотичних.{S} Дабоме да је то глупост, ал мрежа глупости је велика, па често |
| т и верност као врлину?</p> <p>— Дабоме да је сталност врлина.{S} Без те врлине и нема праве љу |
| очек, најбоље је гошћење.</p> <p>Дабоме да сад тога нема.{S} Чујем каква је сад мода.{S} Усили |
| .{S} Могла си рећи: „не волем те!“ А не да ме тако гадно превариш!“</p> <p>„Милане!{S} Милане!{ |
| питала сам, тек да не ћутим.</p> <p>„Не да мислим, него сам и уверен.{S} Таки карактери, таке п |
| ик казао, да се то море хоће и код мене да узбурка и колеба?“</p> <p>„Без тога колебања неби би |
| а реците мајко, шта би требало женскиње да чини, да коракне кораком права напретка?{S} Мене то |
| ала и у сувопарније ствари и трудила се да их разумем; видила сам, да течу то весели; а за сиро |
| вас.{S} Сада још нећу.{S} Допало ми се да читам.{S} Док прочитам ову књигу можда ћу и пробати. |
| ави удати?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце је т |
| т!“</p> <p>Тако сам мислила, трудећи се да своје осећаје утишам и отерам те варљиве мисли; но о |
| сам и према њему збуњена; бојала сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оставила са |
| ам рекла да ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће допустити тај корак.{S} Била је добра и прем |
| ачак радости и изненађења.{S} Видело се да ме је познала.</p> <p>— Добар дан, мајко!</p> <p>— Б |
| канарине, мачку и псето.{S} Мислиће те да сам каква „чегртаљка“; толико вам говорим.{S} Чудно |
| тек због телесне лепоте?!{S} Мислићете да можда никад нисам била способна за љубав, кад тако г |
| ни краљица умесила...</p> <p>— је лите да је била добра?{S} За младих година служила сам и код |
| <p>Старка ућута.{S} Изгледало ми, да ће да прекину ту тему а баш ме је почела интересовати.{S} |
| добу тешко живе и здрав човек, а што ће да чини таки јадник?!{S} Ништа друго, већ да проклиње ч |
| ве на врати прислушкивала, а мајка неће да се то зна; још сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла |
| што ми је до руке дошло.{S} Камо среће да нисам ништа читала!{S} Старка тешко уздахну и отвори |
| а та љубав и дужност према вама учиниће да га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се |
| но сретни.{S} Ако их не гоне људи, хоће да их напати оно — што зовемо судбином, но таки каракте |
| ке породице.{S} Кад је изјавио, да хоће да ме узме, хтедоше га родитељи искључити из наслеђа.{S |
| својој љубави сталне</hi>.{S} Она хоће да има љубљену особу пошто по то; па руши све што јој ј |
| вас ко може видити, а знате, — ко хоће да се жени, прво гледи, јел девојка вредна...</p> <p>— |
| ава, која из туђег џепа вади новац, без да си га заслужила!{S} Боље да остану забаве ради дома, |
| знадем, да сав његов рад радо читам, и да би га све више и више читала.</p> <p>— Бар да видим, |
| подигнем углед матере детета његовог и да им га опет вратим.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао, |
| дела, да га моја љубав слабо усрећује и да му је немила.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам се |
| ене особе, јер у место да себе победи и да та се одрече, она га гони својом страшћу на само уби |
| е у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тера |
| по неку немачку приповечицу на српски и да му своје мишљење о овој или оној теми писмено саопшт |
| Даринке.{S} Јављала ми, да се венчали и да одмах полазе у Америку.</p> <p>Мирно сам прочитала т |
| та, где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и плакал |
| ом, да нам је љубљена особа у близини и да је поседавамо.{S} Али зар се не може љубити и из даљ |
| p>— Дошла је, таман да јој очи склопи и да је сахрани; после два сата је издахнула.{S} Била је |
| се тамо боље усавршим у својој струци и да — заборавим.{S} Својима сам рекла, да сам се давно р |
| а сам, да га задржим, да му све кажем и да умрем, али на врати сам се већ стропоштала.{S} Свест |
| само зато, да тебе још једаред видим и да из твојих уста чујем, можеш ли ми опростити ону гадн |
| знам и то, да сам несретан; преварен и да љубим тек тебе.“</p> <p>„Ћути Милане, ћути!{S} Већ т |
| еку име, да се увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад год им се даде прилика.{S} Па |
| а те још једном молим, да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љубим хиљаду пута већма него пре |
| S} Но овако је боље.{S} Не марим о себи да говорим.{S} Нису баш пријатне успомене; а можете и и |
| каже, већ радо полази путем, којим види да многи ходе,“ рекао је неко; приметала сам у своју об |
| то допуштају „госпоцка“ правила...) али да посетим баба-Стану, не носећи јој припомоћ какве доб |
| е рекао, да је у мени море осећаја, али да су потчињени разуму.</p> <p>Шта ли сам ту препатила! |
| Нећу ни да испитујем.{S} Доцне је, али да није било лако рушити своју срећу за рад дужности, т |
| з је што сам је узела у своју кућу, али да њу узме не могу допустити, већ тебе ради.{S} Она је |
| је се нека земља у месту, па неби хтели да је уступе.{S} За то су дошли чак овамо:{S} Треба им |
| ду света не зна шта ће: да се смеје или да плаче над развалинама правде и сасушеном клицом свет |
| ека врста сажаљења: „Ако можда не мисли да врећа?{S} Ако је можда и он несретан?{S} Ако — “</p> |
| но туце још је на реду.{S} Јели по вољи да наставим?“</p> <p>„Мани их с миром.{S} Знам их,“ реч |
| е пролетос умрла.{S} Него ако је повољи да дозовем Мари-нени?{S} Она је добро зна.{S} Станује о |
| ругом нисам; не марим да се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, ал вама ћу казати.< |
| а се старица.{S} Ко не ради не треба ни да једе.</p> <p>Милан никако да скине очију са кавеза, |
| е љубави, често нећемо то да увидимо ни да признамо.{S} Обмањујемо сами себе, држећи, да нам је |
| ићеве.{S} Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћу заборав |
| е.{S} Је ли то грех, незнам.{S} Нећу ни да испитујем.{S} Доцне је, али да није било лако рушити |
| илика.{S} Један поглед у лице јој учини да устанем.{S} Била је то жена у дубокој старости, а см |
| рекла је Даница и почела ме утврђивати да је не издам мајци; она је све на врати прислушкивала |
| а, надала се сиротица да ћу посредовати да је узме.{S} Чинила сам све могуће, но он није осећао |
| } Па и девојке можеш на прсте избројати да траже у мужу ваљан карактер и верна разборита друга. |
| па и сви званичници.{S} Вредно ће бити да видите.</p> <p>Закључисмо, да идемо.</p> <p>Кад сам |
| д ње несме нико — па ни писац — тражити да уме мислити.{S} Она је обично тако безазлена, да не |
| ојим.</p> <p>Срцу нисам могла забранити да га не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оц |
| осподски назори, па се може лако десити да ме заборави.</p> <p>(Стеван је био син ондашња имућн |
| није удала, али нисам имала од важности да је упитам.{S} Чинило ми се, да би то питање читаву „ |
| ине једнако јаке и тврдоглаве; Та пусти да надјача једна ма која!“</p> <p>Она се смејала на мој |
| .{S} Преклињем те, опрости ми и допусти да могу доћи да те видим и усмено кажем шта сам све до |
| м те, опрости ми и допусти да могу доћи да те видим и усмено кажем шта сам све до сада препатио |
| Опростила сам се на брзу руку, обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне ме задржавала, но остати |
| ало, држала сам да се у писму јада, тек да ми нанешену неправду топлим речима олакша.{S} Та он |
| је уважених госпођа, које се удале, тек да стеку име, да се увију у свилу и кадифу и да варају |
| чити.“</p> <p>„Мислиш?“ питала сам, тек да не ћутим.</p> <p>„Не да мислим, него сам и уверен.{S |
| и себичност.{S} Зар је човек рођен тек да само ужива?{S} Зар он нема племенитија позива?{S} Ис |
| {S} Та зар је један, који се оженио тек да са жениним имањем господски левентује <pb n="149" /> |
| о може видити, онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, па кад нуз вас |
| грло, па настави читање.{S} Једва чекам да чујем свршетак, журила ме тетка. </p> <pb n="158" /> |
| и људи и згодне партије.“</p> <p>„Чекам да дорастем за шпекулацију, што је неки свет браком наз |
| решила, не могу сама увидети; само знам да:</p> <quote> <l>Нисам баш ни много хтела </l> <l>Ал’ |
| своје осећаје не одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће и пријатељст |
| /p> <p>Рећи ћеш:{S} А Душан? — Њега сам да боме волела, ал сад га не волим.{S} Он се оженио.{S} |
| сина, више ми није требало, држала сам да се у писму јада, тек да ми нанешену неправду топлим |
| нисам јој ништа говорила.{S} Држала сам да је излишно; а још нисам ви сама знала, да је излишно |
| <p> <hi>Стана.</hi> </p> <p>Држала сам да неће доћи.{S} Али већ после неколико дана стајао је |
| шла? питала сам радознало.{S} Знала сам да је то била Данка.</p> <p>— Дошла је, таман да јој оч |
| чудновато, па рече:</p> <p>— Знала сам да ћете тако рећи.{S} Тако говори младост.{S} Кад неби |
| вим из дужности и љубави.{S} Остала сам да живим, но у кући тој дуже остати нисам могла.{S} Зем |
| дадем љубити од туђа момка. 0сећала сам да то није више братинска љубав, а невеста ни вереница |
| стремише на груди.</p> <p>Притрчала сам да затворим прозор; а мали се Милан узверио, очице му с |
| ма га наша „полемика.“</p> <p>Хтела сам да је заменим у сечењу.{S} Није ми дала.</p> <p>— Не, т |
| сетом, „мојим друштвом.“ Заборавила сам да вам га прикажем, а тако зовем своје канарине, мачку |
| >Сад сам била мирнија.{S} Закључила сам да своје осећаје не одам. „Та ја се варам да га љубим; |
| ла: јели ми посета умесна?{S} Нашла сам да јесте.{S} Старица није била „рђава особа.“ За њу се |
| /p> <p>— Хвала, сека-Мацо!{S} Кад дођем да тражим младожењу, послушаћу вас.{S} Сада још нећу.{S |
| старичину тврдњу и разлоге а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепших снова и и |
| игу.</p> <p>— Зашто, мајко?{S} Ја држим да читање никоме не шкоди.{S} Ваљане књижевне ствари ув |
| но природа остаје природа, па се бојим да не буде каква изгреда...{S} Ретки су и људи, који ја |
| азаћу вам све. — Другом нисам; не марим да се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, а |
| е пламтећим оком. „Остани, имам с тобом да говорим.“ Па ме ухвати око паса и пољуби у чело.</p> |
| ништа.{S} Хоће заједно са децом својом да светли пред светом, разуме се, не са душевним својст |
| — Није у реду што ћу пред вама, дететом да кажем, али ко год мало оштрије погледа по свету, уви |
| то била Данка.</p> <p>— Дошла је, таман да јој очи склопи и да је сахрани; после два сата је из |
| и је по бради и лицу; изгледало је, као да је милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу Апо |
| “ Па ме огрте у њу, с таком пажњом, као да сам какво слабо болесно дете.</p> <p>Ја сам заиста д |
| т мора!</l> </quote> <p>— Тај стих, као да ми је познат, прекиде ми тетка читање.</p> <p>— Чули |
| ужно рече: „Лако је теби, ал у мени као да су две природе; једна добра а друга зла; вечито се к |
| но питање, а још више поглед, којим као да је хтела да ми прочита мисли још у души.</p> <p>— Лу |
| твој део добила ниси.</p> <p>— Вас као да слабо занима старичин живот? смејала сам се.</p> <p> |
| е, само за то, што је удата!{S} Баш као да је брак чистилеште сваког душевног гада и фирма непр |
| им презирањем о теби говори.{S} Баш као да ниси свестан створ, већ мртва роба, која остане у ду |
| ним очима испратила; Боривој није дошао да се опрости, зашто — незнам.</p> <p>У туђини сам пров |
| дужности својевољно среће одрекла, него да постигне своју цељ, срамно ме је пред њиме жигосала |
| >Што се луксузне ношње тиче, нећу много да говорим.{S} Тог зла бивало је и за мог младог доба, |
| ам тако називао; само што још није умео да изговори глас „р“; обично га је замењивао са „и“ и „ |
| ближе, тим боље; ко би још тако луд био да крати себи пријатну забаву и то „света ради!“ Зар не |
| ктно тамо, а неко био на путу, па видио да се светина ускомешала, те хајд и он у гомилу и не зн |
| вши ми мој дневник.{S} Давно сам опазио да те нешто тишти.{S} Ниси ми се хтела одати, но случај |
| {S} Он је видио и осећао, али се учинио да не види...</p> <p>То ми је било доста.{S} Душу су ми |
| срца у грудима немам.{S} Сви осећаји ко да ми се следили.</p> <p>Како су живели у „новоме свету |
| читати кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — практичност...</p> <p>Била сам опет у п |
| у обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да је при женидби главно капитал.“</p> <p>„Чини ми се, |
| а деце, па ко паметан човек, жели свако да усрећи.{S} Зато одавно меркају девојку с новци, а он |
| потребе да ме се маши, па ма иначе како да сам чезнула за том руком...{S} То је видите узрок, а |
| е треба ни да једе.</p> <p>Милан никако да скине очију са кавеза, а образићи му се заруменили.< |
| памет, да би баш женскиње требало тако да се запита.{S} Радњом, енергичном радњом, могло би те |
| и не почиње онде љубити, где би требало да поштује.{S} Тек мане, недостаци и слабост женскиња њ |
| нада све на свету, али ми се није дало да се дадем љубити од туђа момка. 0сећала сам да то ниј |
| одине заболеше ме очи, већ је изгледало да ћу вид сасвим изгубити.</p> <p>Радити више нисам сме |
| е носио моју мараму.{S} Сад је изледало да је миран, само је био блеђи но обично.</p> <p>„Изашл |
| читање:</p> <p>Јесте, судбини се допало да се опет самном протитра; умро ми је и теча а тетка м |
| у туђој жртвујем; топло срце није хтело да купује љубав, или само да љуби, већ је тражило у ист |
| , али сам била старија, па ми се чинило да ми је дужност да га одбијем. „Он брка поштовање са љ |
| о се смејете?{S} Искуство ме је научило да свако „зашто“ има своје „зато,“ а самоћа, патња и ра |
| па волим платити новчић два више, само да је добро и чисто.{S} Намажите комадић и том малом.{S |
| -губе; а могла сам и љубави имати, само да се нисам држала поштења и дужности.{S} Овако сам ост |
| це није хтело да купује љубав, или само да љуби, већ је тражило у истој мери одзива; а понос ми |
| ала сам раделицу ту.</p> <p>— Знам само да је пролетос умрла.{S} Него ако је повољи да дозовем |
| тим још и на вратима ходника.</p> <p>Но да се вратим приповедци. </p> <pb n="137" /> <p>Једног |
| љење тек одобрио или допунио.</p> <p>Но да скратим; не пишем роман или приповетку, него тек по |
| д учитељи долазе, али прозове нас једно да говоримо на сред школе или код табле, а он ако је пр |
| измећу осталог мајку. „Или хоће усмено да ми одговори?{S} Моћи ће и то; скорим ћу дома.{S} Ове |
| узвикнула сам поносито. „Али није нужно да га у мојим очима тако не достојно оцрњујете.{S} Ја н |
| ши нас од праве љубави, често нећемо то да увидимо ни да признамо.{S} Обмањујемо сами себе, држ |
| а па и живот љубљене особе, јер у место да себе победи и да та се одрече, она га гони својом ст |
| ет се нисам могла отрести мисли: „зашто да је збуњен и зашто не долази?“ У својој машти нашла с |
| “ рече промуклим гласом он. „Нисам дошо да иштем рачуна о владању твоме; нећу ти ни љубавника у |
| /p> <p>„Какве су то белешке? читај, бар да чујем.“</p> <p>„С драге воље; само док га донесем.“ |
| га све више и више читала.</p> <p>— Бар да видим, кад је тако.</p> <p>Читала је неколико песмиц |
| женски, женски!{S} Само то чудо и покор да видите!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, па се пит |
| — као у мојој души.</p> <p>Шта ћу данас да забиљежим? — Честитао ми није нико.{S} Ко би се мене |
| на једанпут паде опет судбини на памет да се самном наново поигра, јер:</p> <quote> <l>Срећа ј |
| Кад сам лане била у Т., отишла сам опет да видим баба-Стану.{S} У њезиној соби застала сам неку |
| арија, па ми се чинило да ми је дужност да га одбијем. „Он брка поштовање са љубављу, а док прв |
| ање.</p> <p>Сад ми друго не остаде, већ да кажем истину.</p> <p>— Зашто ми ниси казала; ишла би |
| чини таки јадник?!{S} Ништа друго, већ да проклиње час свога рођења!{S} Заиста мени је врло чу |
| га сам сад опет љубити почела.{S} И већ да подлегнем моћи пробуђене љубави, кад ми се у машти у |
| ој симпатије улевам и ако осећа потребу да се коме изјада.</p> <p>Старка се по неком времену пр |
| !{S} Ја, сам ето већ остарила а не могу да појмим: како човек неког може волети тек због телесн |
| дана пред смрт, молила је кућњег газду да телеграфише по неку њену рођаку тамо у Срем.{S} Учин |
| пилат, који Бого-човека предаје народу да га распне и поред уверења, да је невин...</p> <p>Она |
| леп или створ, хоће свет често љубављу да крсти.{S} Али љубав, права света љубав, која није по |
| евојка на свом месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код куће, умесими „на супу.“</p> <p> |
| звикнуо је шогор зар ти хоћеш тридесету да дочекаш?{S} Ко ће те онда узети?!“</p> <p>„Све муште |
| дите, мени изгледа врло себично. „Не ћу да живим, кад га немам и кад нисам сретна!“ То истина г |
| у љубав и старање о деци!</p> <p>— Нећу да кажем, да није љубав.{S} Љубав је дабоме.{S} И најго |
| сретни.{S} Свет ће само знати, да нећу да се женим.{S} И то ће бити цела парада.“</p> <p>Тај п |
| гатству лакше и комотније живе, па нећу да сам му на сметњи!“</p> <p>„Сирото моје дете,“ рече о |
| ивуће их тек постепено.{S} За то и нећу да уображавам, да сам му већ сад симпатична.{S} То би д |
| еће те ми замерити, извињавала се; хоћу да видим какав је.{S} Већ одавно нисам читала; можда са |
| да ме одведете до њезина стана.{S} Хоћу да је посетим.</p> <p>— Здраге воље фрајлице.{S} Ал она |
| разумем шта тиме мислите?</p> <p>— хоћу да кажем, да није баш рђаво, што се у младости човек за |
| орате ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; говорила је спустивши се до мене на канабе |
| >„Милане, буди човек!{S} Зар ти не знаш да си ожењен? рекла сам трудећи се, да га умирим.“</p> |
| викнуо је дрхћућим гласом, „то ти хоћеш да знадеш?“ Знај дакле. — Застао је и погледао ми у очи |
| би ја била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам сувише осетљива?{S} Душан ме увек кори због тога |
| и душевно снажна.{S} А:</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која —</l> <l> |
| ком оживиће опет:{S} Јер</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која — </l> <l |
| колико хладни и равнодушни речи!</p> <p>Да заборавим своју тугу требало ми је што више посла.{S |
| метне“ и „племените“ рибице! ...</p> <p>Да се лакше могу поновити — ако дође до „замерке“ — пов |
| е машамоду са три четири хиљаде.</p> <p>Да не изгуби наслеђе, предлагао ми је тајни, незаконити |
| последњем издисају и ништа више.</p> <p>Да га заборавим, допринела је много и она његова гадна |
| е себи и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он заволео, јасно сам сад видила.{S} Како је она |
| , које веже тек — непогрешивост.</p> <p>Да је разонодим призвала сам је чешће себи и ту је позн |
| бити!“ јецала је поново Даница.</p> <p>„Да боме да јој неће бити лако.{S} Али ако буде паметна, |
| кивати свестан подмладак!{S} Наћиће се, дабоме, као и свуда по неки изнимак, али већина ће проп |
| а: „има ли мираза?...“</p> <p>— Но, но, дабоме да то не сме фалити.{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па |
| познанство са особом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитства, ал тек је — старка преки |
| е а једна ужина изнесе 5—6 форината.{S} Дабоме да је онда ту назатка.{S} Онда није ни чудо, што |
| ају, да су „нешто више“ од дотичних.{S} Дабоме да је то глупост, ал мрежа глупости је велика, п |
| сталност и верност као врлину?</p> <p>— Дабоме да је сталност врлина.{S} Без те врлине и нема п |
| ћу да кажем, да није љубав.{S} Љубав је дабоме.{S} И најгора мајка воли своје дете.{S} Но површ |
| по кад и кад и преври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал тек је тешко — самовати.{S} Сад је јец |
| дачан дочек, најбоље је гошћење.</p> <p>Дабоме да сад тога нема.{S} Чујем каква је сад мода.{S} |
| рати оних игара, које сам најволела.{S} Давао ми је за читање понајвише „<title>Обрадовићеве ба |
| адо пристаде и још рече, да ће ми храну давати бесплатно, а са прихода моје „сермије“ да се оде |
| ти“ рече он пруживши ми мој дневник.{S} Давно сам опазио да те нешто тишти.{S} Ниси ми се хтела |
| тоту онако лабава била.{S} Но и тога је давно нестало, па буди миран и сретан!</p> <p>Долазак т |
| је ретко!{S} Та света љубав мужа и жене давно је детињарија, занос и лудорија.{S} Па је ли чудо |
| лагала, па је умрла код Данице, која се давно удала.</p> <p>„Опрости јој Стано као што јој и ја |
| оравим.{S} Својима сам рекла, да сам се давно решила за то, а сада сам добила журан позив од те |
| замислити.{S} Стара моја тетка беше већ давно под земљом, а требало ми је полазити из куће, у к |
| фу и да варају свог мужа, кад год им се даде прилика.{S} Па и така је видите, уваженија од пошт |
| ош лакше варају и левентују, али чим се даде прилика да преваре и — једна другу.{S} Дође ли јед |
| могла сад живети, те молим зета, да ми даде припомоћ.</p> <p>Лепим није хтео, за то је суд реш |
| све на свету, али ми се није дало да се дадем љубити од туђа момка. 0сећала сам да то није више |
| , да га ја неволим.{S} Згодном приликом дадох му познати како ми је у срцу.{S} Он је видио и ос |
| еста и за мене.</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву....р некој доброј пријатељици моје добре тетк |
| а оно што ћу написати, довољно ће бити, дај се увиди, је ли „бабадевојка“ заслужила презирање и |
| познавање света. </p> <pb n="138" /> <p>Дај Боже, да тај лепи шарени свет и не познате, бар не |
| оде од постеље.</p> <p>Како ми је било, даје се замислити.{S} Стара моја тетка беше већ давно п |
| стресла, кад сам прочитала то писмо.{S} Дакле с његове стране је љубав а с њене тек симпатија и |
| а цело јој не беше жао живота.</p> <p>— Дакле ни ту се нисам преварила? ви и пишете?{S} Незадов |
| ушку гору.</p> <p>С моје стране не беше дакле никакве кривице, па и опет их брзо нестаде са све |
| и брига а њему — љубав.</p> <p>Срце ми дакле не беше мртво него тек успавано!</p> <p>Стидила с |
| м гласом, „то ти хоћеш да знадеш?“ Знај дакле. — Застао је и погледао ми у очи.{S} У том поглед |
| /p> <p>— Лолица једна, и ту ме издао! — Дала ми старица свој дневник, биографију, шта ли је?{S} |
| е и ручне послове.{S} Мене је осим тога дала изучити и машамодлук, модистлук. „Сироче си, па ти |
| а.{S} Милан ми приповеда, како је мајка дала секи књигу.{S} Па држим, да је што интересантно, к |
| а?{S} Мисли доста је учинила, кад им је дала живот и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да им |
| тила сам се фрајла-Стане.{S} Кад год се дала прилика, шетала сам се крајем од „ајзнбана,“ не би |
| ину.{S} То сам ја и мислила, кад сам те дала изучити.{S} Сирота си девојка, а мушки су врагови; |
| сам да је заменим у сечењу.{S} Није ми дала.</p> <p>— Не, то ћу ја урадити, говорила је.{S} Ко |
| ,</l> <l>Већ је устала,</l> <l>Пољуб ти дала,</l> <l>Отскакутала.</l> <l>А несрећа, ко жена је |
| сам знала како он мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам опет весе |
| зда поштовала,</l> <l>За њу бих и срећу дала.</l> <l>И срце ми било врело </l> <l>— Осећаја буј |
| /p> <p>Дођох и у „жељезничку улицу.“ Из далека сам опазила старицу на прозору.{S} Чекала ме је. |
| о са „секом“ да — тичи.</p> <p>Тетка је далеко изашла пред—а—ме.</p> <p>— Где си, девојко, за т |
| о чекале да дође.{S} Пред њега смо увек далеко истрчале, и вешале му се око врата.{S} Он нам је |
| а имам а и воље за рад, па хајде самном далеко у свет, где нас нико не зна и не познаје.{S} Там |
| додаје: да момак можда неби дошао тако далеко.{S} Има девојака свуда, ал сирома мора; није поп |
| онетним смејом; нисам могла да одредим, дали себи или — модерним јунакињама.</p> <p>Гледала сам |
| и поласку ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти то ниси увидио?“ |
| ам га нада све на свету, али ми се није дало да се дадем љубити од туђа момка. 0сећала сам да т |
| itle>,“ од Ј. Рајића и његову историју: даље „<title>Нови плутарх</title>“ по Бланшару и Шилеру |
| те блистају као звезда, или клизају све даље и даље док не пропадну у глибу — порока.</p> <p>Др |
| тају као звезда, или клизају све даље и даље док не пропадну у глибу — порока.</p> <p>Друга врс |
| викне: „Ко је то на среди, нек продужи даље?!“ Тако је видиш било, а не као сада.{S} Умориш се |
| ла сам читање и питала: „хоћу ли читати даље?“</p> <p>„Па читај“ смејао се шогор.</p> <p>„15. м |
| држите за јаку.</p> <p>„Хоћу ли читати даље, драги моји?“</p> <p>„Можеш.“</p> <p>10. априла 18 |
| ке су велике, па ме укрепи и сачувај од даљег искушења!“</p> <p>Нико ми није одговора дао; но з |
| вамо.{S} Али зар се не може љубити и из даљине?{S} Зар на пример мајка мање љуби своје чедо, ка |
| онда кад би с њоме заједно пропало, а у даљини се сијао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би је |
| {S} Старка умукну и замишљено гледаше у даљину.</p> <p>То је заголицало и моју радозналост.{S} |
| ло одојче.{S} Шта ће те?{S} Мати велика дама, па бива свашта.</p> <p>— То се може свакоме десет |
| ону кућу, као што то чине многе токорсе даме и матере читаве породице.{S} Често мислим и о томе |
| се по неке токорсе образоване, отмене „даме“ стиде на улици пружити руку и јавити се и на блис |
| ромуклим гласом, у црвеном кавезу ми је Дамјан и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мал |
| шта ће радити.</p> <p>Отворила је кавез Дамјана и Дамјанке.{S} Обе тичице јој слетише на груди, |
| гласом, у црвеном кавезу ми је Дамјан и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се игра |
| ити.</p> <p>Отворила је кавез Дамјана и Дамјанке.{S} Обе тичице јој слетише на груди, па се ста |
| исмо, да идемо.</p> <p>Кад сам се сутра дан упутила с тетком жељезници, једва смо улицом пролаз |
| ља успомену!</p> <p>СТАНА.</p> <p>Сутра дан сам јој однела књижицу.</p> <p>— Како вам се допада |
| ам је, да ми остави књижицу још за који дан, да је препишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S} Ваљда не м |
| живота, а нећете дуго чекати, још који дан. </p> <pb n="170" /> <p>Погледала сам је тужно.{S} |
| њу његовом.</p> <p>Долазио нам је сваки дан.{S} Једанпут не дође две недеље; било ми је за то в |
| не, матере, занемарују своју децу сваки дан.{S} Па зар им то никад не пада на памет?{S} Зар се |
| допуштао понос девојачки.</p> <p>Дан по дан, па и опет беше година на измаку.</p> <p>„Још месец |
| ело се да ме је познала.</p> <p>— Добар дан, мајко!</p> <p>— Бог добро дао, ћерко!{S} Гле опет |
| тек о Боривоју сањала...</p> <p>И сутра-дан сам била узрујана.{S} Чим сам се у дућану видила са |
| з искрена саучешћа и суза.</p> <p>Сутра-дан сам отишла старици.{S} Тетци сам рекла да ћу у парк |
| .{S} Хахаха! — Педесети девојачки рођен-дан!</p> <p>Ху, како је хладно!{S} Ветар хујуче а мрзну |
| /p> <p>И опет девети фебруар, мој рођен-дан.{S} Хахаха! — Педесети девојачки рођен-дан!</p> <p> |
| ми је допуштао понос девојачки.</p> <p>Дан по дан, па и опет беше година на измаку.</p> <p>„Јо |
| уђосмо заједно у кућу.</p> <p>После два дана је отпутовао.{S} При поласку ми рече, да ме љуби и |
| д куће.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ првога дана опазила сам промену и на њему; био је према мени м |
| у чело.{S} Но опет ми је нашла још тога дана кола за *.</p> <p>Кад сам полазила, Даница се гуши |
| не лечити, позледише се опет.{S} Јадног дана добила сам писмо.{S} Као електрисан застао ми погл |
| примљена у кући моје помајке.{S} Једног дана рече ми Даница поверљиво, да ми се јавио младожења |
| , два, па ће и Милан доћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах и жени |
| S} Дуго је трајала борба та, док једног дана не дође до очајања.</p> <p>На што живовати живот б |
| у а мало — новца; приповедао нам једног дана теча. </p> <pb n="141" /> <p>— Ал погреб ће за то |
| брзо нестаде са света; колера их једног дана све покосила.{S} Још и данас се чешће питам: зашто |
| иповедци. </p> <pb n="137" /> <p>Једног дана читала сам опет у парку.{S} Око мене беше необична |
| девојке радила неуморно.</p> <p>Једног дана радила сам у дућану, кад се врата отворише, а унут |
| да обично усиљено насмешио и бивао више дана приметно хладнији.{S} Кад сам га питала за узрок, |
| их руком убриса и настави:</p> <p>— Три дана пред смрт, молила је кућњег газду да телеграфише п |
| га, као некада Милана. — После неколико дана био је већ веран са ћерком богата поседника П...ћа |
| да неће доћи.{S} Али већ после неколико дана стајао је предамном блед и дрхћући од узбуђења.</p |
| > <hi>Стана</hi> </p> <p>После неколико дана опет ми је писао:</p> <p>Твој опроштај је, као кап |
| дашњег ваљаног доктора очију.{S} Годину дана лечио ме је и божијом помоћу спасао вид.</p> <p>За |
| је самном заједно изучила а пре годину дана отворила је и радњу преко пута од моје.</p> <p>Сла |
| е тај поглед изражавао терет преживелих дана, малаксалост и тугу, злоћу и лукавство, небих се з |
| тиске и од унутрашњих мојих особина.{S} Данас их још нема.{S} Па ма колико се око њега умиљавал |
| ан, да не речем, болан израз.{S} Зар се данас склапа брак из узајамне љубави, поштовања и позна |
| невиност није једно исто!{S} А ви нисте данас дете.{S} Бар претпостављам, кад сте већ учитефица |
| и живеше учитељи 80—90 година!{S} Још и данас се сећам свог учитеља.{S} Крупан, сед и румен ста |
| а их једног дана све покосила.{S} Још и данас се чешће питам: зашто је баш мене поштедила? ...< |
| ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми је опет некако топло око срца.{S} Чини ми се, |
| да је на свету мало праве љубави.{S} Ко данас пита за поштење, разборитост и остале душевне врл |
| дноћа — као у мојој души.</p> <p>Шта ћу данас да забиљежим? — Честитао ми није нико.{S} Ко би с |
| м и сместим Милана.{S} Оне две оставићу данас Лизи.</p> <p>Док се тетка вратила, разгледала сам |
| ећма.</p> <p>— Доћи ћу мојко, можда још данас.{S} Доћи ћу за цело; само ме сад светина оцепила |
| добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашња младеж неблагородна.</p> <p>— Манте се ви Мацо, |
| ући.</p> <p>— Јесте ћерко, продужи она; данашње су јунакиње друкчије.{S} Има их поглавито две в |
| ексцентрична биљка или томе подобно.{S} Данашње, модерне јунакиње друкчијег су соја...</p> <p>С |
| вље?{S} Питајте га, па ће те чути.{S} У данашњем добу тешко живе и здрав човек, а што ће да чин |
| а се у младости постарати за старе црне дане.</p> <p>Тако сам писала, но сам Бог зна шта сам пр |
| теци.{S} На то ме је свикао сам теча; у данима одмора и слободним часовима, морала сам му по не |
| ана кола за *.</p> <p>Кад сам полазила, Даница се гушила у сузама, а блистале се сузе и у помај |
| мала је двоје деце, Даницу и Милана.{S} Даница беше мога доба а Милан је могао имати 16—18 годи |
| p> <p>Те вечери добила сам грозницу.{S} Даница се није одмицала од мене Око поноћи сам застала. |
| ад сам се пробудила кандило је горело а Даница је јецала у својој постељи.</p> <p>Шта си узела |
| , па ће и Милан доћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах и женити?“< |
| акала, док се није смркло.{S} Тада дође Даница мени у башту.</p> <p>„Што плачеш?“ питала ме са |
| о се смејеш?{S} Тако то бива.“ рекла је Даница и почела ме утврђивати да је не издам мајци; она |
| јој постељи.</p> <p>„Шта ти је?“ питаше Даница љубећи ме.</p> <p>Гледала сам их укоченим поглед |
| смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница немогосмо бити ни тренутка једна без друге.{S} М |
| тадосмо нас двоје сами дома.{S} Мајка и Даница беху отишле некој рођаци у посету.</p> <p>Ја сам |
| ћи моје помајке.{S} Једног дана рече ми Даница поверљиво, да ми се јавио младожења, попин син и |
| на, како ће јој бити!“ јецала је поново Даница.</p> <p>„Да боме да јој неће бити лако.{S} Али а |
| или оној теми писмено саопштимо.</p> <p>Даница му је ретко испунила жељу; била је детињастија и |
| ст је одржала победу над срцем.“</p> <p>Даница ме стролно загрли, па се гласно плачући бацила у |
| снахом се није слагала, па је умрла код Данице, која се давно удала.</p> <p>„Опрости јој Стано |
| месеца на дому.{S} То време беше мени и Даници најмилије; једва смо чекале да дође.{S} Пред њег |
| ако његово писмо комотно читала мајци и Даници, а сад сам при сваком нежнијем изразу његовом по |
| тко и писала.{S} Оставила сам тај посао Даници, но онда је дуго морао чекати.</p> <p>Што се то |
| ми беше удовица, а имала је двоје деце, Даницу и Милана.{S} Даница беше мога доба а Милан је мо |
| (секом је звао још у детињству и мене и Даницу) повери ми се; у друштву се све лакше сноси. „См |
| а, а на самрти све му је казала, молећи Даницу и њега, да ме замоле, да јој мртвој опростим.{S} |
| .{S} Код куће беше само слушкиња и мала Данка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за руку и од |
| м радознало.{S} Знала сам да је то била Данка.</p> <p>— Дошла је, таман да јој очи склопи и да |
| , не могу знати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у последњем часу оставити неће.{S} Поштује и |
| ња и мала Данка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за руку и одведе у твоју собу, да ми покаж |
| ртва није ми била велика, кад се тицала Данке.{S} Васпитала сам је образовала како сам најбоље |
| м сасвим усамљена.{S} Сви сродници осим Данке већ су под земљом.{S} Докле ћу живети и како ћу с |
| огла сам добити и више, но ја сам зарад Данкина мира пристала на — најмање.</p> <p>Сад сам сасв |
| еног живота свог, усвојила сам сестрину Данку.{S} Дете сам врло волела а и оно је мени необично |
| ти.</p> <p>Што се то „мој мали филозоф“ дао у посао, кад ми не одговара, о оној теми, што сам ј |
| искушења!“</p> <p>Нико ми није одговора дао; но зраци залазећег сунца, падаше на трном окруњену |
| >— Добар дан, мајко!</p> <p>— Бог добро дао, ћерко!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се томе |
| к на слици?{S} По писмама судећи, редак дар, чврст карактер, весела и живахна природа и осетљив |
| подарила ми је клицу свега онога, чиме дарива и другу децу своју.</p> <p>Клица је била ту; и ј |
| ло оставила да шогор у ред доведе.{S} И Даринка ме је сузним очима испратила; Боривој није доша |
| сам и то.{S} При крају године писала ми Даринка измећу осталог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како би |
| ла.{S} Тада — а сад — супарница.</p> <p>Даринка јој беше име.{S} Била ми је другарица и сироче |
| сле две недеље добила сам опет писмо од Даринке.{S} Јављала ми, да се венчали и да одмах полазе |
| чно су женскиње мање лепе, али тим више даровите, образоване и учене.{S} Оне гледају у свет сме |
| емој, душо!{S} Мајка воли децу.{S} Гле, даћу ти јабуку!</p> <p>Док је она с неког орманчића дон |
| ше година на измаку.</p> <p>„Још месец, два, па ће и Милан доћи,“ рече једног дана Даница. „Па |
| ио је права у П. сваке године провео је два месеца на дому.{S} То време беше мени и Даници најм |
| а јој очи склопи и да је сахрани; после два сата је издахнула.{S} Била је до смрти при свести.{ |
| те уђосмо заједно у кућу.</p> <p>После два дана је отпутовао.{S} При поласку ми рече, да ме љу |
| о један старински сат, неколико слика и два лепо бојадисана кавеза.{S} У сваком кавезу скакутао |
| етим по мирису, па волим платити новчић два више, само да је добро и чисто.{S} Намажите комадић |
| Тако сам проживела детињство и дочекала дванајсту годину сретно и задовољно.{S} Но сад на један |
| {S} Доказ томе је, што сам у животу још двапут љубила, истим жаром и истом чистотом.{S} Увек ми |
| о — незнам.</p> <p>У туђини сам провела две године у раду и тузи, но време је учинило своје; по |
| ђаџија поверљиво додаје: да су дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, богатство је |
| Често бих таки брачни пар споредила са две варалице, које често ступе у савез, да с удвојеном |
| радионицу и трговину шешира, где сам са две девојке радила неуморно.</p> <p>Једног дана радила |
| о нам је сваки дан.{S} Једанпут не дође две недеље; било ми је за то време некако чудно и тешко |
| ди.{S} Она је сирота девојка.{S} Шта је две три стотинице, а он може добити девојку с хиљадама! |
| ам на канабету, поред мене клечаше моје две ученице тарући ми чело и руке, а чело ногу стајаше |
| и подруги пут своје срце.</p> <p>После две недеље добила сам опет писмо од Даринке.{S} Јављала |
| ај, док свучем и сместим Милана.{S} Оне две оставићу данас Лизи.</p> <p>Док се тетка вратила, р |
| одати, но случај ми је помогао.{S} Пре две недеље си једног јутра заборавила у брави кључ од с |
| вога дневника...“</p> <p>То је било пре две недеље...“ А румен стида суну ми у лице.{S} Чинило |
| не.{S} Зато и треба настојати, да се те две особине још у деци управе на прави пут.{S} Кад би с |
| аслуга целе породице износи форинта или две а једна ужина изнесе 5—6 форината.{S} Дабоме да је |
| душа.{S} Није сирота дуго лежала; само две недеље.{S} Доктора није хтела. „Од овог ме нико не |
| јунакиње друкчије.{S} Има их поглавито две врсте.</p> <p>Прва и најновија врста, узор јунакиња |
| ора; није поповски син, па му треба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви рано, толико зацело им |
| в намештај је био: једна постеља, сто с две столице, канабе, шифонер и један орманић с рафом, н |
| ече: „Лако је теби, ал у мени као да су две природе; једна добра а друга зла; вечито се косе, а |
| <p>Помајка ми беше удовица, а имала је двоје деце, Даницу и Милана.{S} Даница беше мога доба а |
| моја ћерко, игра ту главну улагу!{S} То двоје одређују шта је лепо, шта ли не.{S} Зато и треба |
| аку.{S} Једно после подне остадосмо нас двоје сами дома.{S} Мајка и Даница беху отишле некој ро |
| својој ћерци и зету.{S} У њих беше већ двоје деце, те не беше места и за мене.</p> <p>Закључиш |
| .{S} Чула сам чешће говорити, да се њих двоје радо гледе, но она је то до сад увек одрицала.)</ |
| добро, говорила је она.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је оставила сав свој „веш“ и одело.{S |
| ме напомен'те...</p> <p>— Ију, како је дебела!{S} Ту нећете никад ни прочитати.</p> <p>— Е да, |
| .{S} Право има, кад је нашла медведа са дебелом кожом!...</p> <p>Старка беше дошла у ватру.</p> |
| лио:</p> <quote> <l>Залуд стриче, дуваш деваш,</l> <l>Не издува чега немаш!</l> </quote> <p>То |
| дошла, почела сам читати:</p> <p>И опет девети фебруар, мој рођен-дан.{S} Хахаха! — Педесети де |
| ак можда неби дошао тако далеко.{S} Има девојака свуда, ал сирома мора; није поповски син, па м |
| овамо:{S} Треба им готовине; иначе има девојака свуда.“</p> <p>„Хоћете ли још г. шогоре?“</p> |
| р, мој рођен-дан.{S} Хахаха! — Педесети девојачки рођен-дан!</p> <p>Ху, како је хладно!{S} Вета |
| у клица сумње у мушку сталност, а понос девојачки још ме научио, како се осмехом растерују сузе |
| о сам умела и како ми је допуштао понос девојачки.</p> <p>Дан по дан, па и опет беше година на |
| ци тога језика, беху заступљени у нашој девојачкој библиотеци.{S} За време школског свог одмора |
| а! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} |
| важила је као најбоља и најобразованија девојка у месту и околини.</p> <p>Дође време и њезиној |
| Дотле сам била дете, а од тога тренутка девојка.{S} Већ прво писмо Миланово, што сам га за тим |
| устити, већ тебе ради.{S} Она је сирота девојка.{S} Шта је две три стотинице, а он може добити |
| пет хиљада одмах на венчању, а лепа је девојка,“ заврши моја помајка, баш кад сам отворила вра |
| , бивало је и обратних случајева, да се девојка удала без љубави према момку; али тој погрешци |
| , кад сам те дала изучити.{S} Сирота си девојка, а мушки су врагови; лажу око девојке, док не д |
| , — ко хоће да се жени, прво гледи, јел девојка вредна...</p> <p>— Варате се, сека-Мацо — прво |
| , могла сам бити и мајка.{S} Али ја сам девојка — бабадевојка.{S} Ту се старка горко насмејала. |
| ши, да сам отишла од њих.{S} Сирота сам девојка, па ми је дужност налагала да тако учиним; треб |
| ечитом љубављу“ па и опет остала вечито девојка!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1887 |
| оницу и трговину шешира, где сам са две девојке радила неуморно.</p> <p>Једног дана радила сам |
| вца, а жена је на свету и више!{S} Па и девојке можеш на прсте избројати да траже у мужу ваљан |
| и девојка, а мушки су врагови; лажу око девојке, док не дође до женидбе, па онда бирају богатиј |
| леко изашла пред—а—ме.</p> <p>— Где си, девојко, за толико?{S} Да вам се није што десило? питал |
| је две три стотинице, а он може добити девојку с хиљадама!“</p> <p>„Сирота Стана, како ће јој |
| ј мери, Дешавало се, да је по неко узео девојку због мираза.{S} Исто тако, бивало је и обратних |
| свако да усрећи.{S} Зато одавно меркају девојку с новци, а он одмах препоручио мене.{S} Партија |
| т. ј. младожења добија и у месту ваљану девојку ал с мање мираза...</p> <p>Прекинула сам читање |
| де сво моје заузимање, да упозним „баба-девојку“ овога пута без успеха; но дошла сам и дома, а |
| уздахну она.{S} Шта се може мислити — о девојци мојих година!{S} Ту се обично много мисли, јелт |
| она настави:</p> <p>— Добра и оштроумна девојчица, али је јадница несретна.{S} Грбава је.{S} Ис |
| quote> <p>То сам научила од газдаричине девојчице.{S} Учила за испит декламовати.{S} Дође ту ме |
| аздаричине девојчице.{S} Учила за испит декламовати.{S} Дође ту мени, па говори, говори, да сам |
| довићеве басне</title>“ и остала његова дела.{S} Но ја сам се касније и сама задубљивала и у су |
| ников лик:</p> <p>— Вреде ли што његова дела?</p> <p>— Стручњаци, и цео свет вели, да је ненадм |
| азмишљању и моралу, а Рајићева и остала дела што сам читала показаше ми колики је свет и каквих |
| ge"> <p>ДРАГА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књига</p> <p |
| служила?{S} Јесам ли?</p> <p>Догађаји и дела нек говоре!</p> <milestone unit="subSection" /> <p |
| и задовољан са својом јадном ћерком?{S} Делала сам по твојој светој заповести и дужности човека |
| сно.{S} Осећала сам каква нас провалија дели; он је био њежно чедо аристокрације а ја дете наро |
| почела сам премишљати: какав мора бити „делија“ за кога би ја пошла.{S} Нисам дуго морала преми |
| лике онако, као кад учинимо какво добро дело. </p> <pb n="166" /> <p>Отворила сам опет трговину |
| етиће.{S} Исто тако беше у њој неколико дењчића другог рукописа; а разметнуто било је нешто пап |
| аси грло.{S} Сад сам се сетила, да твој део добила ниси.</p> <p>— Вас као да слабо занима стари |
| п, па има шта да црпи! — Где тога није, дере му кожу с леђа, да накити своју душевну наготу.{S} |
| ивила сам тако, радећи и хранећи се.{S} Десет година ме поштовали као рођену матер своју.{S} Је |
| ла.{S} Нису се више враћали.{S} Тек пре десет година, чула сам, да су на брзо обоје свршили тра |
| к сам млађа, издржаваћу се сама.</p> <p>Десет година живила сам тако, радећи и хранећи се.{S} Д |
| ива свашта.</p> <p>— То се може свакоме десети и поред најбоље пажње и надзора.</p> <p>— Може, |
| какву погрешку што се у свету око мене десила, па онда мислим, мислим, да ми је после и самој |
| а зрела и слатка.</p> <p>— Добро што се десила слатка, радовала се она.{S} Па једите колко вам |
| амтим много јаче, него оно, што се јуче десило.{S} Успомене најдуже остају у души човечијој.{S} |
| ј ми име!{S} Нисам ја крива што се тако десило,“ срдила се жена; „врати ми оца!“ јаукало је и п |
| .{S} Та ја сам најмање крив што се тако десило!“</p> <p>Јецала сам читајући то писмо:{S} Жао ми |
| војко, за толико?{S} Да вам се није што десило? питала је она брижно.</p> <p>— Били смо код ста |
| егови господски назори, па се може лако десити да ме заборави.</p> <p>(Стеван је био син ондашњ |
| а свог, усвојила сам сестрину Данку.{S} Дете сам врло волела а и оно је мени необично одано, ск |
| он је био њежно чедо аристокрације а ја дете народа.{S} Назори нам се истина слагали, или тек д |
| . </p> <pb n="154" /> <p>Дотле сам била дете, а од тога тренутка девојка.{S} Већ прво писмо Мил |
| е дабоме.{S} И најгора мајка воли своје дете.{S} Но површна је и мајчинска љубав код таке врсте |
| ка“, њезин је идеал...“</p> <p>„А твоје дете, твој син?“ прошапутала сам, да га сетим дужности |
| сам му на сметњи!“</p> <p>„Сирото моје дете,“ рече она тренутно, па ме загрливши и пољуби у че |
| за цело неће.{S} Та сада има још жену и дете!“</p> <p>Хтела сам га не отворено вратити.{S} Узел |
| нула је, а очи јој срдито севаше; „ниси дете, да те држим на крилу!“</p> <p>„То и не тражим; са |
| estone unit="subSection" /> <p>Била сам дете.{S} Природа ми не беше маћеха; подарила ми је клиц |
| јабуку је од вас примио.{S} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} Већ с питањем |
| у овој кући!</p> <p>— Скините се, драго дете, па седите!{S} Ето видите, ту вам ја живим.{S} Дос |
| „врати ми оца!“ јаукало је и преклињало дете...</p> <p>Згрозила сам се од призора тог и покрила |
| детету остати, а мени није тешко једно дете хранити.{S} Где једу троје, јешће и четворо“, чула |
| одрасло несретно јектичаво и шкрофлезно дете, шта му је милије: кадифа и златно одело или здрав |
| пажњом, као да сам какво слабо болесно дете.</p> <p>Ја сам заиста дрхтала, но више од узбуђења |
| Та ти си увек била моје разборито добро дете!“</p> <p>Склопила сам очи, да је не видим.{S} Изгл |
| ст није једно исто!{S} А ви нисте данас дете.{S} Бар претпостављам, кад сте већ учитефица...{S} |
| ене на канабе и милујући малога.</p> <p>Дете се још јаче приљуби уз мене, гледећи је неповерљив |
| м сам хтела потврђујући одговор.</p> <p>Дете погледа у мене, па у старицу, и онда му се преко у |
| и метод, већ домаће васпитање и окона. „Дете ретко слуша оно шта му се каже, већ радо полази пу |
| >А кад мајка пита: какво је лице њезина детета?!{S} Сродство душе и срца привлачи је њему, па ј |
| оворничку моћ, да подигнем углед матере детета његовог и да им га опет вратим.</p> <p>Он ме је |
| новац. — Није у реду што ћу пред вама, дететом да кажем, али ко год мало оштрије погледа по св |
| љубави, кад ми се у машти указа жена с дететом на руци.</p> <p>Обоје ме прекорно гледали.</p> |
| длучно:</p> <p>„Милане, иди кући жени и детету.{S} То ти је дужност; а они те и већма воле, нег |
| ије“ да се одевам. „Тако ће бар нешто и детету остати, а мени није тешко једно дете хранити.{S} |
| е, но кад-кад нас <pb n="150" /> баш та детињарија задржи од изгреда, који би можда иначе учини |
| {S} Та света љубав мужа и жене давно је детињарија, занос и лудорија.{S} Па је ли чудо што се д |
| !</p> <p>Долазак ти је излишан; било би детињарија, а можда и неупутно.{S} Наши се пути разишли |
| и.{S} Везује их сличност — немоћни су и детињасти и једни и други.</p> <p>Смејала се, а у погле |
| ница му је ретко испунила жељу; била је детињастија и несташнија од мене; радије је у слободним |
| ано...</p> <p>Често су такве јунакиње и детињасто тврдоглаве. <hi>Онда се обично вели, да су св |
| кву згодну шалу, држећи, да је смешно и детињасто говорити о оном, што је прошло и што се више |
| трице.{S} Све сам их љубила свом снагом детињске душе своје; љубила сам их већма него и тице и |
| задрхтало, та жена изгледаше ми у мојој детињској големој тузи и неприлици прави анђео избавите |
| нама спремио.</p> <p>Тако сам проживела детињство и дочекала дванајсту годину сретно и задовољн |
| p>— Кажем ја, осмехну се старица, да је детињство и старост врло слично, и једно и друго слабо, |
| говорио ми чешће; (секом је звао још у детињству и мене и Даницу) повери ми се; у друштву се с |
| {S} Љубав и поштовање одавно је постала детњарија.{S} Отуда и овладао срцем сваки моралан гад а |
| ла откинеш; но свенула и опет нисам.{S} Деца су као оне биљке, што у сваком земљишту корена хва |
| ске форме, али чист и још цео.</p> <p>— Деца се увек страше старости, рече спустивши се опет уз |
| чила, окретна и задовољна, као и друга деца.{S} Имала сам милу мајку, драгог оца, па и браћицу |
| сину.</p> <p>То ми се није допало, али деца се волела а родитељи не попуштају, па шта сам знал |
| и Милана.{S} Склопила сам очи, као оно деца, да му слику видим, али место њега видила сам — Бо |
| <p>Теча беше учитељ, као и отац ми.{S} Деце у кући није имао; јединицу ћерку беше удао пре 10 |
| , да боме има леп капитал, ал још доста деце, па ко паметан човек, жели свако да усрећи.{S} Зат |
| мајка ми беше удовица, а имала је двоје деце, Даницу и Милана.{S} Даница беше мога доба а Милан |
| ј ћерци и зету.{S} У њих беше већ двоје деце, те не беше места и за мене.</p> <p>Закључише, да |
| .{S} Тако то бива, кад човек нема своје деце ни блиске родбине.{S} А уз то има велику титулу а |
| b n="153" /> одбранио од друге несташне деце, а колико је пута мајку умилостивио, да нас по зас |
| чинила из превелике љубави према својој деци.{S} А она је доста кажњена и онако; са снахом се н |
| рекла је помајка, приказујући ме својој деци.{S} Но ми смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и |
| азује неку материнску љубав и старање о деци!</p> <p>— Нећу да кажем, да није љубав.{S} Љубав ј |
| а настојати, да се те две особине још у деци управе на прави пут.{S} Кад би се у свету претпост |
| ћерко, и више ништа.{S} Хоће заједно са децом својом да светли пред светом, разуме се, не са ду |
| дите, да ја погађам, смејала се она.{S} Децу привлачи на први поглед тек спољашна лепота и млад |
| разовићев „<title>Поучителни магазин за децу</title>“. „<title>Цветник</title>,“ од Ј. Рајића и |
| адак?!{S} А не питају: која мати негује децу као што треба?{S} Мисли доста је учинила, кад им ј |
| се мајке?{S} Немој, душо!{S} Мајка воли децу.{S} Гле, даћу ти јабуку!</p> <p>Док је она с неког |
| па човека, без душевних врлина.{S} Само децу, ма и матору — насмеја се старка — везује шупље ша |
| у у седмој својој години помагала другу децу у читању и писању настављати.</p> <p>Сву душевну х |
| клицу свега онога, чиме дарива и другу децу своју.</p> <p>Клица је била ту; и ја сам била чила |
| су им матерински осећај, кад тако своју децу занемарују?!</p> <p>— Како, мајко?{S} Ја понајвише |
| ице?{S} А оне, матере, занемарују своју децу сваки дан.{S} Па зар им то никад не пада на памет? |
| амет?{S} Зар се не страше муке и клетве дечије, греха пред Богом и срамоте пред људима?!</p> <p |
| нас је и с немачком литературом.{S} Сви дечији писци и песници тога језика, беху заступљени у н |
| д још кроз ваздух тек по неки сребрнаст дечији гласић и тихо шкрипање шљунка, под теретом дечиј |
| сић и тихо шкрипање шљунка, под теретом дечијих колица, или тешком обућом уморених раденика обо |
| , мајко?{S} Ја понајвише видим накићеву дечицу.{S} Изгледају, као неке накићеве лучице.{S} И то |
| забаве ради дома, па окупају ону јадну дечицу, што их слушкиње без материна надзора тек смуљав |
| гада и трулежи, али у много мањој мери, Дешавало се, да је по неко узео девојку због мираза.{S} |
| е лепо увезана, као еванђеље. (било је „дивотиздање.")</p> <p>— То су песме Јована Јовановића, |
| гласом.</p> <p>„Кога?“ узвикнула сам и дигла очи.</p> <p>„Опрости“ рече он пруживши ми мој дне |
| свршила а ко осећа да је чистији, нека дигне камен на мене и нека ми каља успомену!</p> <p>СТА |
| еданпут зашкрпута шљунак много јаче, те дигох очи.{S} Предамном је стајала женска прилика.{S} Ј |
| ји, а срце бива племенитије.</p> <p>Она диже очи, гледећи ме за часак нетренштице.</p> <p>— Што |
| е устрашено ухватих за раме.</p> <p>Она диже главу. </p> <pb n="140" /> <p>— Не бојте се. рече, |
| стова, и пажљиво читала.{S} На једанпут диже очи и рече:</p> <p>— Читајте ово!{S} Прочитала сам |
| поклизла.{S} Тасе се онда јунакиње или дижу, те блистају као звезда, или клизају све даље и да |
| знајеш.“</p> <p>„У тебе је,“ рече он не дижући очију и некаквим меким гласом, „море осећаја али |
| и у собу и седе преко од мене.{S} Нисам дизала очију; била сам збуњена.</p> <p>„Шта то везеш?“< |
| цвеће што је лежало на тезги.{S} Нисам дизала очију, али сам осећала његов благи али испитујућ |
| С тим отвори и зелени кавез.{S} Аполо и Дијана радосно зацвркутаце, па јој се устремише на груд |
| е Дамјан и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Аурором и цицаном Марком.{ |
| } У исти мах зашушта у кавезу Аполона и Дијане.{S} Обе тице очевидно тражише излаза из свога ка |
| е подне, запали чибук, па се не види из дима; ако ли је после-подне, наслони главу на катедру п |
| не умем казати.</p> <p>— То је баш ко с Димитријем Обрадовичем.{S} А је ли бар он срећан, или ј |
| ветина нагрнула на станицу. (Неко пошао директно тамо, а неко био на путу, па видио да се свети |
| зеленило и плаво небо, што тако красно дичи моју постојбину, фрушку гору.</p> <p>С моје стране |
| , очице му се застаклиле, па само нагло дише и дрхће од чезње за тицама.</p> <p>— Бојите се, да |
| ко време по кутији и онда извади чак са дна једну сашивену рукописану књижицу.</p> <p>— Ево, ре |
| <p>Тај предлог заболео ме и увредио до дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди же |
| јама.{S} Често таким, да убија кућу.{S} Дневна заслуга целе породице износи форинта или две а ј |
| још пре 15—20 година, дотле сам водила дневник.{S} Смејаћете се, но кад-кад нас <pb n="150" /> |
| , и ту ме издао! — Дала ми старица свој дневник, биографију, шта ли је?{S} Још нисам почела чит |
| а извукла место њих из неке кутије твој дневник.{S} Опрости што сам га неприметно узео и прочит |
| p> <p>„Опрости“ рече он пруживши ми мој дневник.{S} Давно сам опазио да те нешто тишти.{S} Ниси |
| не слаже с истином.{S} Зар ти није већ дневник казао, да се то море хоће и код мене да узбурка |
| оја.{S} Отвори само последњи лист свога дневника...“</p> <p>То је било пре две недеље...“ А рум |
| амо прочитати неколико бележака из мога дневника, па ће те се уверити, да ја познајем те смирен |
| очима.{S} Посрћући отишла сам до баште, до места, где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме |
| да те видим и усмено кажем шта сам све до сада препатио.</p> <p>Очекујући одговор, твој несрећ |
| {S} Крупан, сед и румен старац.{S} Дође до душе раније у школу, но што сад учитељи долазе, али |
| ајала борба та, док једног дана не дође до очајања.</p> <p>На што живовати живот без сврхе?{S} |
| врагови; лажу око девојке, док не дође до женидбе, па онда бирају богатију.{S} Сви су они таки |
| <p>Да се лакше могу поновити — ако дође до „замерке“ — повела сам са собом и малог Милана, тетк |
| после два сата је издахнула.{S} Била је до смрти при свести.{S} Па како се радовала, кад је вид |
| идаковича, а и Караџића и све што ми је до руке дошло.{S} Камо среће да нисам ништа читала!{S} |
| Њу сам вама наменула.{S} Држала сам је до подне у бунару.{S} Сад је у газдаричином подруму. — |
| еограничено поверење у њима; слушају ме до душе; већ на оштрији поглед повуку се у буџак: но пр |
| орала бих полудети или трчкати од једне до друге породице, да пренашам гласове и решетам ову ил |
| баба-Маца — теткина куварица, љутила се до душе увек због тога.</p> <p>— Боже, боже, фрајлице, |
| ћу да га знам; говорила је спустивши се до мене на канабе и милујући малога.</p> <p>Дете се још |
| нос и лудорија.{S} Па је ли чудо што се до овог дотерало?!{S} При ступању у брак он шпекулише, |
| p> <p>— Ја би вас молила да ме одведете до њезина стана.{S} Хоћу да је посетим.</p> <p>— Здраге |
| а те сад љубим још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не љу |
| е кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</p> <p>Кад сам лане била у Т., отишла с |
| ли лепоту спољашњу, она ће нас заносити до год нас траје, па и онда, кад љубљене особе већ не б |
| а боме да је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, што му је први пут истинским жар |
| раставим?{S} Подићу и небо и земљу док до цељи не дођем.“ </p> <pb n="165" /> <p>Упро је очајн |
| и се пред очима.{S} Посрћући отишла сам до баште, до места, где ми је Милан казао, да ме воли и |
| е и устезања......</p> <p>Осећаји су им до душе искрени и чисти, али шта вреди, кад је љубавник |
| /p> <p>Тај предлог заболео ме и увредио до дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди |
| а се њих двоје радо гледе, но она је то до сад увек одрицала.)</p> <p>Чим се венчамо, отпутоваћ |
| е, Даницу и Милана.{S} Даница беше мога доба а Милан је могао имати 16—18 година; свршавао је в |
| е оборио очи и уздахнуо.</p> <p>Од тога доба није ми изјављивао љубав речима, али је сваки погл |
| м.{S} Тог зла бивало је и за мог младог доба, али шта велите о женском картању?{S} И мушком оно |
| ош остала, али код тетке се обично у то доба вечерало па ми се ваљало журити.</p> <p>Опростила |
| S} Видело се да ме је познала.</p> <p>— Добар дан, мајко!</p> <p>— Бог добро дао, ћерко!{S} Гле |
| сам опет весела и задовољна; он је тако добар.</p> <p>Рећи ћеш:{S} А Душан? — Њега сам да боме |
| ох је и нехотице ја.{S} Лако је у добру добар бити, ал на муци знају се јунаци.</p> <p>Добро ве |
| а, узе ме за руке и нежно рече:</p> <p>„Добар бранилац.{S} Али овог пута се трудиш без успеха.{ |
| казати свекру, јер он, т. ј. младожења добија и у месту ваљану девојку ал с мање мираза...</p> |
| ом стрпљењу и пажњи с којом сам читала, добила по неку награду; обично воћа, колача, коју сличи |
| чити, позледише се опет.{S} Јадног дана добила сам писмо.{S} Као електрисан застао ми поглед на |
| пут своје срце.</p> <p>После две недеље добила сам опет писмо од Даринке.{S} Јављала ми, да се |
| а,“ био ми је одговор.</p> <p>Те вечери добила сам грозницу.{S} Даница се није одмицала од мене |
| а сам се давно решила за то, а сада сам добила журан позив од те и те фирме.{S} Готову робу пон |
| прво писмо Миланово, што сам га за тим добила, тумачила сам друкчије.{S} Дотле сам свако његов |
| грло.{S} Сад сам се сетила, да твој део добила ниси.</p> <p>— Вас као да слабо занима старичин |
| {S} Шта је две три стотинице, а он може добити девојку с хиљадама!“</p> <p>„Сирота Стана, како |
| суд решио 10 фор. месечно.{S} Могла сам добити и више, но ја сам зарад Данкина мира пристала на |
| а је то песма, но она настави:</p> <p>— Добра и оштроумна девојчица, али је јадница несретна.{S |
| умесила...</p> <p>— је лите да је била добра?{S} За младих година служила сам и код феишпана.{ |
| ал у мени као да су две природе; једна добра а друга зла; вечито се косе, а ни једна не попушт |
| ам од оних, што су им тек стара времена добра, али ни ово чудо не могу одобрити.{S} Што не ваља |
| он одмах препоручио мене.{S} Партија је добра, па мисли, да не размишљамо ово, оно.{S} Може се |
| ми неће допустити тај корак.{S} Била је добра и према сиротињи милостива женскиња, али — као ве |
| што имам.{S} Мало млека, свежа масла и добра сира.{S} Па и једна лубеница, хладна као лед.{S} |
| „веш“ и одело.{S} Била је то честита и добра душа.{S} Није сирота дуго лежала; само две недеље |
| а, колико снажна толико слаба, а колико добра толико зла и напрасита.{S} Осим тога је била веом |
| Боривој нешто старији.{S} Обојица беху добра срца и изврсни сродници; надметали се, који ће ме |
| е косе, а ни једна не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у нама свима, само је зло што су у теби |
| у Ву....р некој доброј пријатељици моје добре тетке, да ме издржава и васпита, за оно мало нова |
| прикривљену и у моје иначе разборите и добре тетице.{S} Зар је мало примера у свету, <pb n="14 |
| тада сумњала.{S} Кад прочитате, будите добри, па ми је донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на |
| само с почетка.{S} После обично постану добри пријатељи.{S} Везује их сличност — немоћни су и д |
| а с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и забава.{S} |
| о усамљено женскиње у друштву са каквим добрим другом; неће становати у једној соби, а што су б |
| о видите, и јабуку је од вас примио.{S} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} В |
| тренутака.</p> <p>— Шта да се ради?{S} Добро велите, ћерко.{S} Пада и мени кашта на памет, да |
| > <p>А где су ваљани примери?!</p> <p>— Добро, мајко, али ја сам од старијих слушала, да у брак |
| цо, па зато вам и наручујем...</p> <p>— Добро фрајлица, богами, баш добро, чула сам ја за тим ј |
| беница је била зрела и слатка.</p> <p>— Добро што се десила слатка, радовала се она.{S} Па једи |
| њезином такту — купила га је.</p> <p>— Добро велите, ћерко, рече старица а лице јој узе сетан, |
| еки одломак ове или оне песме.</p> <p>— Добро пише.{S} Вади речи из срца и душе.{S} Ту је опет |
| /p> <p>— Добар дан, мајко!</p> <p>— Бог добро дао, ћерко!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се |
| /p> <p>Тако ћу и чинити.{S} Сад још све добро памтим, а после? — После ће ме можда оставити и п |
| лим платити новчић два више, само да је добро и чисто.{S} Намажите комадић и том малом.{S} Из в |
| повољи да дозовем Мари-нени?{S} Она је добро зна.{S} Станује одма у другој соби а она је и нег |
| И то сам у Бечу изучила.{S} Радња ми је добро ишла, те не прође ни три године а ја постадох бог |
| и врло разговорна.</p> <p>— О, знам је добро, говорила је она.{S} Ја сам је и дворила; за то м |
| аше, да одмах званично предам сво своје добро своме зету а њиховом сину.</p> <p>То ми се није д |
| говорим, рече она тужно.{S} То показује добро срце или непознавање света. </p> <pb n="138" /> < |
| ри у предмету своје љубави, разумите ме добро — ако се превари у предмету своје љубави, пренаша |
| <p>Опет је текла река времена, носећи и добро и зло у море заборава.</p> <p>Просилаца сам и сад |
| а „рђава особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дужност, него на пра |
| имала сам од тетке и тече све док нисам добро читати научила, а после сам је тражила и у течино |
| рече она, пруживши ми лист.{S} Невидим добро; ситна је, но толико сам назрела.</p> <p>— Јесте |
| > <p>— Ето је сад опет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашња младеж н |
| од прилике онако, као кад учинимо какво добро дело. </p> <pb n="166" /> <p>Отворила сам опет тр |
| .{S} То није грех: жени ћу оставити сво добро моје.{S} Она ће ме лако прегорети.{S} Није ни пош |
| штрудлу као и пре.{S} Онда вам је тако добро испала, бољу је неби ни краљица умесила...</p> <p |
| } А ето: масла и сира.{S} Масло је врло добро и свеже.{S} Бојадишу га жутом репом и сафраном, а |
| м.{S} Та ти си увек била моје разборито добро дете!“</p> <p>Склопила сам очи, да је не видим.{S |
| ..</p> <p>— Добро фрајлица, богами, баш добро, чула сам ја за тим још и на вратима ходника.</p> |
| ити, ал на муци знају се јунаци.</p> <p>Добро велите, ћерко.{S} Но куда ми одосмо, а хтела сам |
| p>Закључише, да ме даду у Ву....р некој доброј пријатељици моје добре тетке, да ме издржава и в |
| оглед тек спољашна лепота и младост.{S} Доброта и остало, привуће их тек постепено.{S} За то и |
| аба-Стану, не носећи јој припомоћ какве добротворне женске задруге, било би испод достојанства. |
| накиња, сушта је наивност а по лепоти и доброти прави анђео и неко надземно створење.{S} Од ње |
| чка живахност, помешана са искреношћу и добротом.</p> <p>Поглед је био у правом смислу младалач |
| вас, дозовите је.</p> <p>Мари-нени беше доброћуда изгледа старица и врло разговорна.</p> <p>— О |
| прекидох је и нехотице ја.{S} Лако је у добру добар бити, ал на муци знају се јунаци.</p> <p>До |
| итајте га, па ће те чути.{S} У данашњем добу тешко живе и здрав човек, а што ће да чини таки ја |
| собом а остало оставила да шогор у ред доведе.{S} И Даринка ме је сузним очима испратила; Бори |
| а.{S} То је тако било од кад је, и биће довека.{S} Права љубав је вечита.{S} Она нема краја, ни |
| остала.{S} Доста да ниси удата, и то је довољан разлог, да с неким презирањем о теби говори.{S} |
| а свако по ћефу, а оно што ћу написати, довољно ће бити, дај се увиди, је ли „бабадевојка“ засл |
| у зимњим дугим вечерима.{S} Чујем какав догађај, прочитам што, или видим какву погрешку што се |
| приповетку, него тек по неке решавајуће догађаје из свога живота.{S} Појединости нека замишља с |
| ам ли то заслужила?{S} Јесам ли?</p> <p>Догађаји и дела нек говоре!</p> <milestone unit="subSec |
| ва је сретна и у тој срећи поверљиво ми додаје: да момак можда неби дошао тако далеко.{S} Има д |
| а бар тако тврди, но у својој невиности додаје: да је младожења дошао на три хиљаде.{S} Па ако |
| богат; економ.{S} Провођаџија поверљиво додаје: да су дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и ви |
| осито отвара врата и у поносу поверљиво додаје: да ми се така срећа неби можда ни јавила, да ни |
| Она се смејала на моју примедбу и тужно додала.</p> <p>„С тога ћу пропасти.“</p> <p>Природа јој |
| е гаси тек с нашим животом само сам још додала: да човек, ако се на пример превари у предмету с |
| сам остала неудата.“ Као неки мото беше додато:</p> <quote> <l>Имала сам топло срце,</l> <l>Пор |
| авила.{S} Држа ла је и она, да се тек у додиру са госпоштином и „салонским светом“ човек образо |
| .</p> <p>Тек што сам преписала књижицу, дође ми од куће писмо, да сам нужна код куће.</p> <p>Оп |
| чице.{S} Учила за испит декламовати.{S} Дође ту мени, па говори, говори, да сам примила већ и ј |
| прилика да преваре и — једна другу.{S} Дође ли једно од њих у било какву неприлику, зар се над |
| теља.{S} Крупан, сед и румен старац.{S} Дође до душе раније у школу, но што сад учитељи долазе, |
| и Даници најмилије; једва смо чекале да дође.{S} Пред њега смо увек далеко истрчале, и вешале м |
| и плакала, док се није смркло.{S} Тада дође Даница мени у башту.</p> <p>„Што плачеш?“ питала м |
| ала ни сама.</p> <p>После неког времена дође и он у врт.{S} Преко руке је носио моју мараму.{S} |
| ен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} Кад дође, питаћу га.“</p> <p>Те сам вечери много премишљала |
| је трајала борба та, док једног дана не дође до очајања.</p> <p>На што живовати живот без сврхе |
| ки су врагови; лажу око девојке, док не дође до женидбе, па онда бирају богатију.{S} Сви су они |
| олазио нам је сваки дан.{S} Једанпут не дође две недеље; било ми је за то време некако чудно и |
| </p> <p>Да се лакше могу поновити — ако дође до „замерке“ — повела сам са собом и малог Милана, |
| анија девојка у месту и околини.</p> <p>Дође време и њезиној удадби.{S} Просилаца је имала врло |
| кају!</p> <p>— Хвала, сека-Мацо!{S} Кад дођем да тражим младожењу, послушаћу вас.{S} Сада још н |
| S} Подићу и небо и земљу док до цељи не дођем.“ </p> <pb n="165" /> <p>Упро је очајнички поглед |
| ити.</p> <p>Радити више нисам смела, те дођох њима у кућу.</p> <p>Док је трајало новца од касни |
| Друга каментара није ми требало.</p> <p>Дођох и у „жељезничку улицу.“ Из далека сам опазила ста |
| l:id="SRP18870_C2"> <head>II.</head> <p>Дођоше и друге ферије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Се |
| у којој сам толико среће и толико туге доживела!</p> <p>Падало ми је на ум и самоубиство.{S} А |
| у чело.{S} Јели истина не могу тврдити; дознала сам тек из непоуздана извора.</p> </div> <div t |
| ћа.{S} Да ли из наклоности, никад нисам дознала.{S} Клонила сам се њега и породице му.{S} Но у |
| у „новоме свету,“ никад нисам поуздано дознала.{S} Нису се више враћали.{S} Тек пре десет годи |
| ла љубав, у његовом или њезином?</p> <p>Дознала сам и то.{S} При крају године писала ми Даринка |
| ила сам своје осећаје, но он их је ипак дознао.{S} Љубав је најтеже сакрити.{S} Видио је шта ми |
| јатне успомене; а можете и из овога све дознати.{S} Писала сам још пре 15—20 година, дотле сам |
| ролетос умрла.{S} Него ако је повољи да дозовем Мари-нени?{S} Она је добро зна.{S} Станује одма |
| а је и неговала у болести. — Молим вас, дозовите је.</p> <p>Мари-нени беше доброћуда изгледа ст |
| а ћу пропасти.“</p> <p>Природа јој беше доиста загонетка.{S} Колко је била енергична, толико не |
| Изнемогло пала сам на клупу и плакала, док се није смркло.{S} Тада дође Даница мени у башту.</ |
| се у мени.{S} Дуго је трајала борба та, док једног дана не дође до очајања.</p> <p>На што живов |
| , а мушки су врагови; лажу око девојке, док не дође до женидбе, па онда бирају богатију.{S} Сви |
| да не излете? осмехну се старица; неће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен прозор м |
| ме баш мораш примити!{S} Само причекај, док свучем и сместим Милана.{S} Оне две оставићу данас |
| Био је Миланов друг и брат од тетке.{S} Док сам била у дому моје помајке, долазио је чешће са с |
| још нећу.{S} Допало ми се да читам.{S} Док прочитам ову књигу можда ћу и пробати.{S} Није згор |
| у је немила.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам се савлађивала, тежио је за њом и тражио је, а |
| ти издржавати као рођену матер своју, а док сам млађа, издржаваћу се сама.</p> <p>Десет година |
| бијем. „Он брка поштовање са љубављу, а док први занос пређе па увиди, да сам и ја погрешива — |
| исала, но сам Бог зна шта сам претрпила док сам написала то неколико хладни и равнодушни речи!< |
| но што јесам.</p> <p>То је трајало, све док нисам са ужасом увидела, да је баш то само прегорев |
| у храну примала сам од тетке и тече све док нисам добро читати научила, а после сам је тражила |
| као звезда, или клизају све даље и даље док не пропадну у глибу — порока.</p> <p>Друга врста ју |
| писала тек ово:</p> <p>Патила сам много док сам те заборавила.{S} Сада је све прошло, па нек ва |
| сека-Мацо, све ће то доћи на ред; само док почнем седити...</p> <p>— Ето је сад опет!{S} Ја јо |
| р да чујем.“</p> <p>„С драге воље; само док га донесем.“ Донела сам и читала:</p> <p>10. март г |
| еном раставим?{S} Подићу и небо и земљу док до цељи не дођем.“ </p> <pb n="165" /> <p>Упро је о |
| младић и врло симпатична појава.{S} Још док сам Милана волела, њега сам поштовала и волела као |
| мо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S} Тада сам га одбила; нисам знала |
| тако је и сада. </p> <pb n="164" /> <p>Док сам сумњао у тебе, привлачила ме њојзи њезина споља |
| у и помоћи од — така савезника?!</p> <p>Док траје новца, левентују обоје и сносе се, нестане ли |
| ли децу.{S} Гле, даћу ти јабуку!</p> <p>Док је она с неког орманчића донела јабуку, разгледала |
| равила.{S} Ту се опет насмешила.</p> <p>Док је она пажљиво превртала лист, ја сам је посматрала |
| {S} Оне две оставићу данас Лизи.</p> <p>Док се тетка вратила, разгледала сам књижицу.</p> <p>На |
| сам смела, те дођох њима у кућу.</p> <p>Док је трајало новца од касније зараде моје поштовали м |
| немислите <pb n="143" /> о мени рђаво, доказ ми је, што вас видим у мојој соби.{S} Из простог |
| стојале једна уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што сам је узела у своју кућу, али да њу узме |
| ин сам, али и твој је живот отрован.{S} Доказ томе већ је то, што ниси пошла мојим путем...{S} |
| рце је тек било измучено и успавано.{S} Доказ томе је, што сам у животу још двапут љубила, исти |
| другоме,“ рекла је старица, то ми беше доказ, да имам посла с поштеном женскињом.{S} Друга кам |
| је кадра сломити.</p> <p>— И то је само доказ, да таке реткости треба тим више штовати! прекидо |
| идила, да је баш та хладноћа у понашању доказ оног осећаја, који се појавио и моме срцу.</p> <p |
| ете газио ми углед где год је могао.{S} Доказа, да ме није разумео а још мање љубио оном љубављ |
| одници осим Данке већ су под земљом.{S} Докле ћу живети и како ћу свршити, не могу знати, ал ср |
| е редом одбијала.</p> <p>„Шта чекаш?{S} Докле ћеш бирати?“ љутио се често шогор и сестра.</p> < |
| сирота дуго лежала; само две недеље.{S} Доктора није хтела. „Од овог ме нико не излечи, сека-Ма |
| амо у Т., чула сам за овдашњег ваљаног доктора очију.{S} Годину дана лечио ме је и божијом пом |
| говорила ми, кад сам је нудила, да зове доктора.{S} Сирота, знам зашто; није јој се баш милило |
| из љубави.{S} Новац и титула: „госпођа докторка“, њезин је идеал...“</p> <p>„А твоје дете, тво |
| нестало, па буди миран и сретан!</p> <p>Долазак ти је излишан; било би детињарија, а можда и не |
| душе раније у школу, но што сад учитељи долазе, али прозове нас једно да говоримо на сред школе |
| и мисли: „зашто да је збуњен и зашто не долази?“ У својој машти нашла сам и одговор: „Он те љуб |
| е газдарице, поштарке.{S} Сваког месеца долазила је једанпут на пошту, да прими 10 фор. што јој |
| е.{S} Док сам била у дому моје помајке, долазио је чешће са својом мајком.{S} Једном је у нас п |
| питање о нерасположењу његовом.</p> <p>Долазио нам је сваки дан.{S} Једанпут не дође две недељ |
| је по један пар веселих канаринаца.{S} Доле на поду, играло се поред постеље на ћебету једно п |
| тала сам испрекидано и онесвешћена пала доле; пред очима беше ми се смркло а срце ми стегнула н |
| Бога, што ме још оне нису оставиле.{S} Долете па ме разоноде.{S} Никад ми није дуго време.{S} |
| образа и безубих вилица, те ни мало не доликују оном широком челу и „грчком“ носу.{S} Обрве је |
| “ овога пута без успеха; но дошла сам и дома, а она ми је била у памети.{S} Била је то чудна по |
| аслужила!{S} Боље да остану забаве ради дома, па окупају ону јадну дечицу, што их слушкиње без |
| но после подне остадосмо нас двоје сами дома.{S} Мајка и Даница беху отишле некој рођаци у посе |
| ми одговори?{S} Моћи ће и то; скорим ћу дома.{S} Ове године ћу свести ферерије на три месеца.{S |
| е обе кувати, месити прати и све женске домаће и ручне послове.{S} Мене је осим тога дала изучи |
| p>— Томе није крива школа ни метод, већ домаће васпитање и окона. „Дете ретко слуша оно шта му |
| е већ суши.</p> <p>Него и ја сам красна домаћица.{S} Време ужини већ прошло, а ја вам ништа не |
| П. сваке године провео је два месеца на дому.{S} То време беше мени и Даници најмилије; једва с |
| друг и брат од тетке.{S} Док сам била у дому моје помајке, долазио је чешће са својом мајком.{S |
| рена хватају; па се и ја брзо навикох у дому свог старог тече е тетке.</p> <p>Теча беше учитељ, |
| го не званично својевољно похађање — не донаша баш ништа....{S} Карактерише је само као простак |
| о је правити их — својевољно...{S} Прво донаша посетилици почаст, карактерише је хуманистичким |
| ојих лепших снова и илузије, што сам их донде имала...</p> <p>— Кад је то природан закон, отпоч |
| <p>„С драге воље; само док га донесем.“ Донела сам и читала:</p> <p>10. март године 18...{S} Пр |
| ку!</p> <p>Док је она с неког орманчића донела јабуку, разгледала сам јој собицу.{S} Била је ма |
| да сам се бојала, чуће.{S} Устала сам и донела још цвећа. ма да ми није требало.</p> <p>Сад сам |
| шале му се око врата.{S} Он нам је увек донео по какву играчку.{S} Но то нас није толико весели |
| <p>Она љутећи оде шифонеру, отвори га и донесе неку кутију, па је метну на сто.{S} У њој је бил |
| јем.“</p> <p>„С драге воље; само док га донесем.“ Донела сам и читала:</p> <p>10. март године 1 |
| } Кад прочитате, будите добри, па ми је донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; ради дру |
| м, обећавши, да ћу скоро доћи и књижицу донети.</p> <p>— Секо, баца неможе с тобом тичати; боле |
| } Назори нам се истина слагали, или тек доникле, а после се опет разилазили.{S} Но ту неједнако |
| ама биле непознате.{S} Кад је то видео; доносио нам је и слао место играчака различитих књига.{ |
| ера, мора у браку тек благослов и срећу доносити.{S} Такова љубав је и трајнија; траје и онда, |
| ој однела књижицу.</p> <p>— Како вам се допада мој живот? питала ме смешећи се.</p> <p>Ћутала с |
| ности.</l> </quote> <p>— Како вам се то допада? питала ме је радознало.</p> <p>— Тако, да бих в |
| <p>— Чудно питам, јел-те?{S} Коме би се допадала патња!</p> <p>Молила сам је, да ми остави књиж |
| њу, послушаћу вас.{S} Сада још нећу.{S} Допало ми се да читам.{S} Док прочитам ову књигу можда |
| ту а њиховом сину.</p> <p>То ми се није допало, али деца се волела а родитељи не попуштају, па |
| тавила читање:</p> <p>Јесте, судбини се допало да се опет самном протитра; умро ми је и теча а |
| у и ништа више.</p> <p>Да га заборавим, допринела је много и она његова гадна и недостојна сумњ |
| ; те је он моје мишљење тек одобрио или допунио.</p> <p>Но да скратим; не пишем роман или припо |
| путем...{S} Преклињем те, опрости ми и допусти да могу доћи да те видим и усмено кажем шта сам |
| јанства...{S} То ми зацело не би ни она допустила.{S} Та за Бога! — Друго је бити чланица, па з |
| лупу.</p> <p>— И ја ћу се одморити, ако допустите? па се спусти уз мене.</p> <p>Ћутале смо неко |
| ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће допустити тај корак.{S} Била је добра и према сиротињи |
| ла у своју кућу, али да њу узме не могу допустити, већ тебе ради.{S} Она је сирота девојка.{S} |
| да би старицу новчано радо помогла (то допуштају „госпоцка“ правила...) али да посетим баба-Ст |
| изражавала како сам умела и како ми је допуштао понос девојачки.</p> <p>Дан по дан, па и опет |
| ло у истој мери одзива; а понос ми није допуштао, да „лижем руку,“ која се могла ма у шали на м |
| сећам књига које ми је осим Доситејевих допуштао читати.{S} Био је то Мразовићев „<title>Поучит |
| уди и згодне партије.“</p> <p>„Чекам да дорастем за шпекулацију, што је неки свет браком назива |
| ледавши га.</p> <p>„Па зашто златом?{S} Досад то нисам носио.“</p> <p>„Мајка тако хоће; биће ти |
| тећи гласа а и за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и ваздух ме чисто гуши; та |
| ашњост.{S} Сада ми је то шупље шаренило досадно а живот несносан.{S} Живим само зато, да тебе ј |
| као и библију и златоустове беседе, од Доситеја Обрадовића, које су биле још у рукопису.</p> < |
| ош и сад се сећам књига које ми је осим Доситејевих допуштао читати.{S} Био је то Мразовићев „< |
| утра сам наставила читање, чим је тетка доспела:</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1887 |
| .{S} Ко пита, за што си тако остала.{S} Доста да ниси удата, и то је довољан разлог, да с неким |
| уд си пошла, па се забављај по вољи.{S} Доста ти је рада целе године.{S} Код тетке се бар одмор |
| ите!{S} Ето видите, ту вам ја живим.{S} Доста је влажно, ал' бар има више светлости и изглед на |
| њена човека.</p> <p>„Нећу, да ћутим.{S} Доста сам патио!{S} Грехом називаш ти моју љубав према |
| разборитост и остале душевне врлине?{S} Доста кад је лепа ларва и дубок пун џеп!{S} Цео свет, о |
| да испитујем.{S} Нашто би ми и било?{S} Доста што сам знала, да ме он више не воли.{S} Утопљени |
| богатство је да не треба веће.{S} Свега доста, ал што човек више има, више би хтео, продаје се |
| е љубави према својој деци.{S} А она је доста кажњена и онако; са снахом се није слагала, па је |
| дошла у руке нечовеку......{S} Од ње је доста, што је лепа и што је умела страсно љубити ма и н |
| нећу ти спомен каљати!{S} Твоја кћи је доста патила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не лежи ј |
| ило све јасно.{S} Мојој помајци не беше доста, што сам се из дужности својевољно среће одрекла, |
| ичан, а правопис, на моје чуђење, нов и доста правилан.</p> <p>Кад је тетка дошла, почела сам ч |
| ати негује децу као што треба?{S} Мисли доста је учинила, кад им је дала живот и кад по ваздан |
| евши с ормана котарчицу с бресквама, ал доста си на глас читала.{S} Ја не би могла тако дуго.</ |
| инио да не види...</p> <p>То ми је било доста.{S} Душу су ми растрзале страшне муке.{S} Срце и |
| стаклена посуђа.{S} На шифонеру је било доста уједно сложених књига, а о зидовима је висио једа |
| . „Шта ће сад од мене?{S} Зар није било доста увреде?!{S} А друго за цело неће.{S} Та сада има |
| толико плакати?“ шапутала јој мајка, но доста гласно; постеље су им стојале једна уз другу. „Ја |
| у заборавити.{S} Па и сирота рођака још доста млада лепа женица, толико је плакала за њом, да с |
| То ће те тешко вечерас чути.{S} Има још доста.</p> <p>— Онда, лаку ноћ!{S} Сутра ћемо наставити |
| тац му, да боме има леп капитал, ал још доста деце, па ко паметан човек, жели свако да усрећи.{ |
| бротворне женске задруге, било би испод достојанства...{S} То ми зацело не би ни она допустила. |
| своје љубави, пренаша ту љубав на други достојнији предмет.{S} Исто тако не силази нама љубав н |
| није нужно да га у мојим очима тако не достојно оцрњујете.{S} Ја не сумњам у њега, али га љуби |
| дорија.{S} Па је ли чудо што се до овог дотерало?!{S} При ступању у брак он шпекулише, она шпек |
| ости уображавају, да су „нешто више“ од дотичних.{S} Дабоме да је то глупост, ал мрежа глупости |
| ти.{S} Писала сам још пре 15—20 година, дотле сам водила дневник.{S} Смејаћете се, но кад-кад н |
| с тротуаром, прозори обитаћих соба.{S} Дотле сам држала, да су ту у земљи подруми и коморе.</p |
| а тим добила, тумачила сам друкчије.{S} Дотле сам свако његово писмо комотно читала мајци и Дан |
| ли сам другог заволела.{S} Ја, која сам дотле сањала о љубави и с оне стране гроба и држала, да |
| некако друкчије. </p> <pb n="154" /> <p>Дотле сам била дете, а од тога тренутка девојка.{S} Већ |
| из свога кавеза.{S} На њиово лепршање, дотрча старици и Аурора и Марко, па се и они стадоше ум |
| ми у души, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој постељи.</p> <p>„Шта ти је?“ питаше Дани |
| <p>— Доћи ћу мојко, можда још данас.{S} Доћи ћу за цело; само ме сад светина оцепила од мога др |
| не јој очи засузише још већма.</p> <p>— Доћи ћу мојко, можда још данас.{S} Доћи ћу за цело; сам |
| али сте реч, а већ сам мислила, не ћете доћи.{S} Но причекајте, да изађем пред вас.{S} Требало |
| >Стана.</hi> </p> <p>Држала сам да неће доћи.{S} Али већ после неколико дана стајао је предамно |
| .</p> <p>„Још месец, два, па ће и Милан доћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' мајко, хоћемо |
| м се са старицом, обећавши, да ћу скоро доћи и књижицу донети.</p> <p>— Секо, баца неможе с тоб |
| то, само стрпљења сека-Мацо, све ће то доћи на ред; само док почнем седити...</p> <p>— Ето је |
| на брзу руку, обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне ме задржавала, но остати нисам хтела.{S} Ч |
| клињем те, опрости ми и допусти да могу доћи да те видим и усмено кажем шта сам све до сада пре |
| Даринка измећу осталог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом радо разговарала, онако, к |
| ех, незнам.{S} Нећу ни да испитујем.{S} Доцне је, али да није било лако рушити своју срећу за р |
| природе; била ми је необично одата.{S} Доцније сам видила, да с тога што је волела Душана, над |
| озари му лице, али тек за тренутак.{S} Доцније је у таким приликама бивао снужден и зловољан.{ |
| ема њој.</p> <p>Волео је другу, коју је доцније и узео.</p> <p>Кад је приметила Душанову равнод |
| већ сад симпатична.{S} То би дошло тек доцније, кад би почео примати утиске и од унутрашњих мо |
| бог мојих мана и врлина заједно.</p> <p>Доцније, кад сам почела осећати празнину усамљеног живо |
| Оно што се у кући нађе и искрен срдачан дочек, најбоље је гошћење.</p> <p>Дабоме да сад тога не |
| м каква је сад мода.{S} Усили се, па те дочека Бог те пита с каквим ђаконијама.{S} Често таким, |
| .</p> <p>Тако сам проживела детињство и дочекала дванајсту годину сретно и задовољно.{S} Но сад |
| му жељезницом стиже тело.{S} Тамо ће га дочекати родбина са свештенством, па са станице одма сњ |
| кнуо је шогор зар ти хоћеш тридесету да дочекаш?{S} Ко ће те онда узети?!“</p> <p>„Све муштериј |
| здржати, Па сад ме осуђуј како знаш!{S} Дошао сам, да те још једном молим, да ми опростиш и да |
| војој невиности додаје: да је младожења дошао на три хиљаде.{S} Па ако имам толико, да се сврша |
| је сузним очима испратила; Боривој није дошао да се опрости, зашто — незнам.</p> <p>У туђини са |
| оверљиво ми додаје: да момак можда неби дошао тако далеко.{S} Има девојака свуда, ал сирома мор |
| жељан а могу учити и код куће.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ првога дана опазила сам промену и на њ |
| ња, но од зиме.</p> <p>„Хајдемо у собу, дошла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане што је ч |
| ,“ уђе нека по изгледу отмена госпа.{S} Дошла је да наручи неколико пари чарапа за „штафир“ сво |
| Знала сам да је то била Данка.</p> <p>— Дошла је, таман да јој очи склопи и да је сахрани; посл |
| лека. </p> <pb n="169" /> <p>Зарад тога дошла сам и амо у Т., чула сам за овдашњег ваљаног докт |
| је била мирнија.</p> <p>— Је-ли рођака дошла? питала сам радознало.{S} Знала сам да је то била |
| в и доста правилан.</p> <p>Кад је тетка дошла, почела сам читати:</p> <p>И опет девети фебруар, |
| а крива што је тако анђеоска створа, па дошла у руке нечовеку......{S} Од ње је доста, што је л |
| са дебелом кожом!...</p> <p>Старка беше дошла у ватру.</p> <p>— Мора мајко, да игра по њезином |
| баба-девојку“ овога пута без успеха; но дошла сам и дома, а она ми је била у памети.{S} Била је |
| итак, па онда још нешто, а последице би дошле саме од себе.</p> <p>— Шта је то „нешто?“ То ме и |
| непрактични! говорила је често она.{S} Дошли сте токорсе у госте, па све књижурине вучете с ва |
| {S} Провођаџија поверљиво додаје: да су дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, бог |
| па неби хтели да је уступе.{S} За то су дошли чак овамо:{S} Треба им готовине; иначе има девоја |
| а, а и Караџића и све што ми је до руке дошло.{S} Камо среће да нисам ништа читала!{S} Старка т |
| да сам му већ сад симпатична.{S} То би дошло тек доцније, кад би почео примати утиске и од уну |
| атка?“ рече промуклим гласом он. „Нисам дошо да иштем рачуна о владању твоме; нећу ти ни љубавн |
| text> <front> <div type="titlepage"> <p>ДРАГА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИ |
| елешке? читај, бар да чујем.“</p> <p>„С драге воље; само док га донесем.“ Донела сам и читала:< |
| е за јаку.</p> <p>„Хоћу ли читати даље, драги моји?“</p> <p>„Можеш.“</p> <p>10. априла 18... го |
| ао пре 10 година.{S} Он и тетка беху ми драги родитељи.{S} Кад су ме примили, било ми је тек пе |
| иринт у овој кући!</p> <p>— Скините се, драго дете, па седите!{S} Ето видите, ту вам ја живим.{ |
| и друга деца.{S} Имала сам милу мајку, драгог оца, па и браћицу и сестрице.{S} Све сам их љуби |
| за кокоши.{S} Извините ћерко, овај мало драстичан израз.{S} Али кад се неки свет не стиди труле |
| удоваца, богатих и сиромашних, учених и дресиратих; само не онаквих каквих сам ја хтела.</p> <p |
| обе већ не буде.{S} Само сопствена смрт дреши нас од праве љубави, често нећемо то да увидимо н |
| спољашњи бљесак и етикетна правила.{S} Држа ла је и она, да се тек у додиру са госпоштином и „ |
| а имао је и сина, више ми није требало, држала сам да се у писму јада, тек да ми нанешену непра |
| <p>Сека-Маца беше скроз практичарка.{S} Држала је, припасаћу кецељу и на ново засука рукаве, чи |
| О Боривоју нисам јој ништа говорила.{S} Држала сам да је излишно; а још нисам ви сама знала, да |
| на као лед.{S} Њу сам вама наменула.{S} Држала сам је до подне у бунару.{S} Сад је у газдаричин |
| зиме беше овладала самном нека чама.{S} Држала сам, да ће ми бити скоро крај, па сам све главни |
| м је погледала; па ме је то збунило.{S} Држала сам, да није сасвим при свести.{S} Било је на њо |
| сањала о љубави и с оне стране гроба и држала, да никога више љубити не могу!</p> <p>Био је Ми |
| ви се и не чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће те пљенути рукама и побећи од мене.</p> <p |
| ом, прозори обитаћих соба.{S} Дотле сам држала, да су ту у земљи подруми и коморе.</p> <p>„Како |
| вао, како му је у срцу.</p> <p>Дуго сам држала, да се обоје обмањујемо.{S} Ревносно сам настоја |
| ла сам и љубави имати, само да се нисам држала поштења и дужности.{S} Овако сам остала вечито у |
| човек!</p> <p> <hi>Стана.</hi> </p> <p>Држала сам да неће доћи.{S} Али већ после неколико дана |
| и да признамо.{S} Обмањујемо сами себе, држећи, да нам је срце мртво.{S} Али срце је обично у т |
| које је време излечило?!{S} Ћутала сам, држећи, да ће старица и сама отворити своје срце, ако ј |
| место тога отпочела какву згодну шалу, држећи, да је смешно и детињасто говорити о оном, што ј |
| свесна разборита човека никад.{S} Ко се држи за свесна, па и опет тек спољашњост на предмету св |
| ихватих наде да ме можда заборавља, што држи, да га ја неволим.{S} Згодном приликом дадох му по |
| ја њих, да се по соби пролете; но онда држим у крилу Марка и Аурору.{S} Немам баш неограничено |
| ори књигу.</p> <p>— Зашто, мајко?{S} Ја држим да читање никоме не шкоди.{S} Ваљане књижевне ств |
| а, како је мајка дала секи књигу.{S} Па држим, да је што интересантно, кад је сека тако рано по |
| чи јој срдито севаше; „ниси дете, да те држим на крилу!“</p> <p>„То и не тражим; само хоћу и мо |
| ија.{S} За то ми будите захвални, па га држите за јаку.</p> <p>„Хоћу ли читати даље, драги моји |
| е љубити не могу!</p> <p>Био је Миланов друг и брат од тетке.{S} Док сам била у дому моје помај |
| да имам посла с поштеном женскињом.{S} Друга каментара није ми требало.</p> <p>Дођох и у „жеље |
| ни као да су две природе; једна добра а друга зла; вечито се косе, а ни једна не попушта.“</p> |
| олео — другу. </p> <pb n="161" /> <p>Та друга беше моја другарица.</p> <p>Тежак беше то тренута |
| у мужу ваљан карактер и верна разборита друга.{S} Нека је ма и сулудаст, само нека је богат.{S} |
| собито кад би тај растанак изискивала и друга дужност.{S} Тако је с мајчинском љубављу, а тако |
| м била чила, окретна и задовољна, као и друга деца.{S} Имала сам милу мајку, драгог оца, па и б |
| ла то писмо, мирно сам га оставила међу друга; само ми је у грудима било некако празно, врло пр |
| ок не пропадну у глибу — порока.</p> <p>Друга врста јунакиња, сушта је наивност а по лепоти и д |
| p> <pb n="161" /> <p>Та друга беше моја другарица.</p> <p>Тежак беше то тренутак, много тежи и |
| <p>Даринка јој беше име.{S} Била ми је другарица и сироче као и ја; модистлук је самном заједн |
| дије је у слободним часовима трчкала по другарицама или се склонила где год, па читала какав не |
| <p>Мајка је рекла: „заборавиће је поред друге богатије и лепште.“ Те речи звучаше ми непрестано |
| је једанпут <pb n="153" /> одбранио од друге несташне деце, а колико је пута мајку умилостивио |
| то вреди.{S} Олакшава ми самоћу.{S} Оне друге собе гледе у ходник, немају зрака ни толико, рече |
| ца немогосмо бити ни тренутка једна без друге.{S} Милана смо опет обе волеле, као једина брата, |
| S} И ја сам то радо читала, али су ме и друге ствари интересовале; те сам и његово захтевање св |
| 18870_C2"> <head>II.</head> <p>Дођоше и друге ферије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино |
| ла бих полудети или трчкати од једне до друге породице, да пренашам гласове и решетам ову или о |
| то ме хоће.{S} Један ме хтео због овог, други због оног, а ни један због мене саме. т. ј. због |
| д плетива својим мислима разговарам.{S} Други пут баш нећу.{S} Ал Боже мој — шта ћу онда? ...{S |
| м вам из очију.{S} Но то ћу оставити за други пут.{S} Иначе ме други пут нећете посетити...{S} |
| дмету своје љубави, пренаша ту љубав на други достојнији предмет.{S} Исто тако не силази нама љ |
| о ћу оставити за други пут.{S} Иначе ме други пут нећете посетити...{S} Сад ће најбоље бити, да |
| ност — немоћни су и детињасти и једни и други.</p> <p>Смејала се, а у погледу указа се онај ист |
| те баш неког од својих?{S} Питала сам и други пут.</p> <p>Она љутећи оде шифонеру, отвори га и |
| д где год је могао.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека му је просто — није знао шта чини.</p |
| грех, да се растанемо сад, кад сам и по други пут увидео, да смо створени једно за друго?!{S} Д |
| био оном љубављу, којом ја њега.</p> <p>Други је био такође ваљан младић, али млађи од мене. </ |
| арактери умеју се узвисити над једним и другим.{S} Патња често већма челичи, него највећа срећа |
| ње самопрегоревање зарад дужности према другима.</p> <p>У том закуца неко на вратима.</p> <p>На |
| S} Оставила је своје особине и једним и другима подједнако...) Осим тога беху сви прозори отвор |
| бодно читати неке преводе од Фенелона и других страних писаца, као и библију и златоустове бесе |
| Не треба ми, ал нека је на окупу; ради других; мени није нужна.{S} И сад све памтим много јаче |
| и моје срце, можда топлије, но стотину других, а остала сам овако, нешто са дужности а нешто б |
| то јој је шиљао неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} Мало је говорила у опште, а о се |
| акав.{S} Сво се српство њиме поноси.{S} Друго вам не умем казати.</p> <p>— То је баш ко с Димит |
| е би ни она допустила.{S} Та за Бога! — Друго је бити чланица, па званично правити сиротињи пос |
| рактерише је хуманистичким особинама, а друго не званично својевољно похађање — не донаша баш н |
| па званично правити сиротињи посете, а друго је правити их — својевољно...{S} Прво донаша посе |
| е?{S} Зар није било доста увреде?!{S} А друго за цело неће.{S} Та сада има још жену и дете!“</p |
| ги пут увидео, да смо створени једно за друго?!{S} Да си ме љубила нема сумње, а осећам, да ме |
| родитељи не попуштају, па шта сам знала друго чинити, ја — која сам знала, шта значи одрећи се |
| а што ће да чини таки јадник?!{S} Ништа друго, већ да проклиње час свога рођења!{S} Заиста мени |
| ли је грех правду тражит,</l> <l>За све друго мало марит?</l> <l>Или је грех хтети љубав,</l> < |
| лично, и једно и друго слабо, и једно и друго тежи за искреном љубављу; само што код једног тек |
| ињство и старост врло слично, и једно и друго слабо, и једно и друго тежи за искреном љубављу; |
| ипкање а рукама лепршање.</p> <p>Сад ми друго не остаде, већ да кажем истину.</p> <p>— Зашто ми |
| } Исто тако беше у њој неколико дењчића другог рукописа; а разметнуто било је нешто папира и не |
| љу; само што код једног тек ниче, а код другог се већ суши.</p> <p>Него и ја сам красна домаћиц |
| вина.</p> <p>Заборавила сам га, али сам другог заволела.{S} Ја, која сам дотле сањала о љубави |
| ило би време и љубав, да само није било другога — чинило ми се, да је врло слаб за жртву, што м |
| {S} Она је добро зна.{S} Станује одма у другој соби а она је и неговала у болести. — Молим вас, |
| посету.</p> <p>Ја сам везла, а он је у другој соби читао.{S} На једанпут уђе ми у собу и седе |
| /p> <p>— Приповедаћу, казаћу вам све. — Другом нисам; не марим да се тужакам, ни да ме жале.{S} |
| ара сам; па то је.</p> <p>У том захукта другом страном перивоја један жељезнички влак.</p> <p>— |
| ено женскиње у друштву са каквим добрим другом; неће становати у једној соби, а што су ближе, т |
| о усамљена са дужности — дужности према другоме.</p> <p>Последње речи изговорила је једвачујно |
| >„Остала сам усамљена са дужности према другоме,“ рекла је старица, то ми беше доказ, да имам п |
| т требало вршити дужност, дужност према другоме.{S} Је ли то грех, незнам.{S} Нећу ни да испиту |
| .</p> <p>Писма су опет летила од једног другоме.{S} У његовим беше мале разлике.{S} И пре су би |
| у, а она мене несваћа; страни смо једно другоме били од почетка, па тако је и сада. </p> <pb n= |
| рзо сам и њу решила.{S} Он је заволео — другу. </p> <pb n="161" /> <p>Та друга беше моја другар |
| сам му у седмој својој години помагала другу децу у читању и писању настављати.</p> <p>Сву душ |
| pb n="159" /> се и зловољно окренула на другу страну; но и опет се нисам могла отрести мисли: „ |
| им се даде прилика да преваре и — једна другу.{S} Дође ли једно од њих у било какву неприлику, |
| ао симпатије према њој.</p> <p>Волео је другу, коју је доцније и узео.</p> <p>Кад је приметила |
| гласно; постеље су им стојале једна уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што сам је узела у свој |
| ми је клицу свега онога, чиме дарива и другу децу своју.</p> <p>Клица је била ту; и ја сам бил |
| S} Гледиште им је хладно и природно.{S} Дружење с мушки интимно, често интимније но с женскињом |
| ћерко, продужи она; данашње су јунакиње друкчије.{S} Има их поглавито две врсте.</p> <p>Прва и |
| аздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда бити друкчије.“</p> <p>Сва сам се стресла, кад сам прочитала |
| што сам га за тим добила, тумачила сам друкчије.{S} Дотле сам свако његово писмо комотно читал |
| тек као брата и пријатеља, већ и некако друкчије. </p> <pb n="154" /> <p>Дотле сам била дете, а |
| век непокварена и чиста.{S} Сад је и то друкчије.{S} Сад и момак од 17—20 година не тражи жену, |
| е подобно.{S} Данашње, модерне јунакиње друкчијег су соја...</p> <p>Смејала се загонетним смејо |
| ло; само ме сад светина оцепила од мога друштва, па се морам журити, да га стигнем.</p> <p>Баци |
| груди.</p> <p>— Видите суревњивост мога друштва, рече она.{S} Није ништа племенито, но и опет у |
| ви су добри и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и забава.{S} Пазите само шта ће радити.</p> <p> |
| д побочне собе.</p> <p>— Прими и мене у друштво, смејала се она.{S} Милан ми приповеда, како је |
| уда и овладао срцем сваки моралан гад а друштвом покор и трулеж!</p> <p>Старка уздахну и заћута |
| се опет игра са мачком и псетом, „мојим друштвом.“ Заборавила сам да вам га прикажем, а тако зо |
| је куповала меса за чорбу себи и „своме друштву“ — тако она зове своје псето и мачку — смејала |
| ињству и мене и Даницу) повери ми се; у друштву се све лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј је |
| шћу узима стан тако усамљено женскиње у друштву са каквим добрим другом; неће становати у једно |
| лабо болесно дете.</p> <p>Ја сам заиста дрхтала, но више од узбуђења, но од зиме.</p> <p>„Хајде |
| про је очајнички поглед у мене а ја сам дрхтала као у грозници.</p> <p>„Што ћутиш?{S} Реци, да |
| и дрхћући од узбуђења.</p> <p>И ја сам дрхтала.{S} Тек после неколико тренутака могла сам рећи |
| сно огледала — љубав.</p> <p>Срце ми је дрхтало, но поглед сам мирно издржала; с последњим изди |
| егових усијаних руку.{S} Срце је у мени дрхтало, па сам осећала да ће задрхтати и рука...</p> < |
| Била је узрујана; глас јој је још већма дрхтао, а у оку блистала се суза.</p> <p>— Ви сте много |
| одлежу лако.“ Око му је пламтило а глас дрхтао.</p> <p>Извила сам своје из његових усијаних рук |
| а“ рекла сам, а глас ми је зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се бар чинило.</p> <p>Он уздахну и |
| му се застаклиле, па само нагло дише и дрхће од чезње за тицама.</p> <p>— Бојите се, да не изл |
| >Задрхтала сам и побледила.</p> <p>„Што дрхћеш, змијо глатка?“ рече промуклим гласом он. „Нисам |
| еколико дана стајао је предамном блед и дрхћући од узбуђења.</p> <p>И ја сам дрхтала.{S} Тек по |
| ила...</p> <p>„Коме треба?“ узвикнуо је дрхћућим гласом, „то ти хоћеш да знадеш?“ Знај дакле. — |
| и здрављем, већ у спољашњем блеску.{S} Дубок мужевљев џеп, па има шта да црпи! — Где тога није |
| не врлине?{S} Доста кад је лепа ларва и дубок пун џеп!{S} Цео свет, особито мушки и не почиње о |
| </p> <p>Кад смо је сахранили, седила је дубоко у ноћ и читала неку рукописну књижицу.{S} Кад је |
| ло.{S} Било је скромно, чисто и њезиној дубокој старости и по кроју и градиву сасвим примерено. |
| учини да устанем.{S} Била је то жена у дубокој старости, а смешила се у моменту кад сам је пог |
| помислио:</p> <quote> <l>Залуд стриче, дуваш деваш,</l> <l>Не издува чега немаш!</l> </quote> |
| Често тако размишљам, особито у зимњим дугим вечерима.{S} Чујем какав догађај, прочитам што, и |
| зум, понос и љубав борила се у мени.{S} Дуго је трајала борба та, док једног дана не дође до оч |
| то честита и добра душа.{S} Није сирота дуго лежала; само две недеље.{S} Доктора није хтела. „О |
| тавила сам тај посао Даници, но онда је дуго морао чекати.</p> <p>Што се то „мој мали филозоф“ |
| се нисам ни срдила на тебе; само ме је дуго болело, што ти је вера у мој карактер, моју чистот |
| Долете па ме разоноде.{S} Никад ми није дуго време.{S} А како сам сама морала бих полудети или |
| ; само немојте за мога живота, а нећете дуго чекати, још који дан. </p> <pb n="170" /> <p>Погле |
| ћена пала сам на канабе.{S} Плакала сам дуго и горко.{S} А кад је та врела река одшила, паде ми |
| „делија“ за кога би ја пошла.{S} Нисам дуго морала премишљати; прва слика што је нађох у својо |
| на глас читала.{S} Ја не би могла тако дуго.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у мене је учитељско грл |
| {S} Свест ме опет беше оставила.</p> <p>Дуго сам и тешко за тим боловала.{S} Кад сам оздравила, |
| глед козивао, како му је у срцу.</p> <p>Дуго сам држала, да се обоје обмањујемо.{S} Ревносно са |
| ом он.{S} Погледајме, па ћеш видети.{S} Дуже нисам могао издржати, Па сад ме осуђуј како знаш!{ |
| у сличицу или играчку, или сам се смела дуже играти оних игара, које сам најволела.{S} Давао ми |
| .{S} Остала сам да живим, но у кући тој дуже остати нисам могла.{S} Земља је чисто горела подам |
| ило, ту је опет требало вршити дужност, дужност према другоме.{S} Је ли то грех, незнам.{S} Нећ |
| који члан породице, онда је тек зло.{S} Дужност везује, а срце — хладно.{S} Ту, или се дужност |
| је утеха.{S} Али сад је све прошло.{S} Дужност моја према мајци нагонила ме, да онако учиним, |
| м кроз плач; „мајка ће бити задовољна — дужност је одржала победу над срцем.“</p> <p>Даница ме |
| кад би тај растанак изискивала и друга дужност.{S} Тако је с мајчинском љубављу, а тако треба |
| ло.{S} Бајаги, гони је на то материнска дужност.{S} Јадно појмање дужности!{S} Питајте само так |
| а ни добро ни зло; а ко више апелује на дужност, него на право своје, не може бити рђав и непош |
| била старија, па ми се чинило да ми је дужност да га одбијем. „Он брка поштовање са љубављу, а |
| од њих.{S} Сирота сам девојка, па ми је дужност налагала да тако учиним; треба се у младости по |
| не, иди кући жени и детету.{S} То ти је дужност; а они те и већма воле, него ја.{S} У мени нема |
| учиним, а да се сад не видимо изчекује дужност — твоја.</p> <p>Заборави све и буди човек!</p> |
| везује, а срце — хладно.{S} Ту, или се дужност пренебрегне, или — ако је и мрве понашања у њим |
| али га љубим из све душе; а та љубав и дужност према вама учиниће да га заборавим и без тога.{ |
| је тога било, ту је опет требало вршити дужност, дужност према другоме.{S} Је ли то грех, незна |
| мени, кад тако изненада одлазим?{S} Но дужност према мајци одговорила ми; „За тебе мора бити м |
| родила, ал не схваћа и занемарује своју дужност.“</p> <p>Ужаснула сам се од толике одлучности и |
| баш са тог топлог срца и поноса.</p> <p>Дужност ме је често приморала, да своју срећу туђој жрт |
| о, а иначе нам је то био обичај.</p> <p>Дужност ми је била, да га запитам, где је за толико, па |
| ам остала вечито усамљена са дужности — дужности према другоме.</p> <p>Последње речи изговорила |
| сумњиче.</p> <p>„Остала сам усамљена са дужности према другоме,“ рекла је старица, то ми беше д |
| {S} Овако сам остала вечито усамљена са дужности — дужности према другоме.</p> <p>Последње речи |
| ну других, а остала сам овако, нешто са дужности а нешто баш са тог топлог срца и поноса.</p> < |
| ије било лако рушити своју срећу за рад дужности, то је истина!</p> <p>Старица уздахну и заћута |
| њезино некадашње самопрегоревање зарад дужности према другима.</p> <p>У том закуца неко на вра |
| па га одбила ради његове среће и своје дужности.{S} Боривој је имао право, кад је рекао, да је |
| то материнска дужност.{S} Јадно појмање дужности!{S} Питајте само тако одрасло несретно јектича |
| ој помајци не беше доста, што сам се из дужности својевољно среће одрекла, него да постигне сво |
| ано у души; и ја сам остала да живим из дужности и љубави.{S} Остала сам да живим, но у кући то |
| мати, само да се нисам држала поштења и дужности.{S} Овако сам остала вечито усамљена са дужнос |
| Делала сам по твојој светој заповести и дужности човека; ал муке су велике, па ме укрепи и сачу |
| твој син?“ прошапутала сам, да га сетим дужности оца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаукнуо је он, п |
| у; очи јој се сјале у светом одушевљењу дужности а лице јој облила лака румен.{S} Гледајући је |
| разборито и са самопоуздањем.{S} Све су дурашне и еманциповане од сваке предрасуде.{S} Гледиште |
| од своје собе.{S} Зацело си се журила у дућан.{S} Прошао сам онуда и свратио сам.{S} Код куће б |
| у још исплакане.{S} На једанпут ступи у дућан — Боривој.</p> <p>Уздрхтала сам се као неки крива |
| ан створ, већ мртва роба, која остане у дућану, што нема купаца, или што је лошија од остале ро |
| -дан сам била узрујана.{S} Чим сам се у дућану видила сама, почела сам плакати.{S} За што? — То |
| уморно.</p> <p>Једног дана радила сам у дућану, кад се врата отворише, а унутра ступи — Милан.< |
| и одело.{S} Била је то честита и добра душа.{S} Није сирота дуго лежала; само две недеље.{S} Д |
| ала икону.{S} Срце ми се још цепало, но душа ми је била мирна, од прилике онако, као кад учиним |
| и не налазиш да сам сувише осетљива?{S} Душан ме увек кори због тога.</p> <p>Није ми одговорио, |
| он је тако добар.</p> <p>Рећи ћеш:{S} А Душан? — Њега сам да боме волела, ал сад га не волим.{S |
| код неког адвоката, а у шогора беше син Душан, с ким се још од пре познавао.</p> <p>Душан је би |
| е срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и то Душан — “</p> <p>Свршити нисам могла, пала ми је на гру |
| после оног растанка са Миланом.</p> <p>Душан је знао све тајне моје, но Боривој није, те ми у |
| н, с ким се још од пре познавао.</p> <p>Душан је био мојих година а Боривој нешто старији.{S} О |
| ије сам видила, да с тога што је волела Душана, надала се сиротица да ћу посредовати да је узме |
| е некако чудно и тешко.{S} Питала сам и Душана, шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео |
| Па сад оне, Српкиње, поносите питомице Душанове славне царевине и Јевросиме мајке, пошле тим т |
| доцније и узео.</p> <p>Кад је приметила Душанову равнодушност, изменула се и постала хладна, ск |
| Тај предлог заболео ме и увредио до дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди жене и |
| а не сумњам у њега, али га љубим из све душе; а та љубав и дужност према вама учиниће да га заб |
| Све сам их љубила свом снагом детињске душе своје; љубила сам их већма него и тице и цвеће и о |
| о је, по мом сваћању, одећа и склониште душе, настави она.{S} Па као што неможе свестан човек з |
| најплеменитија „биљка“ човечија срца и душе.{S} Ретко је земљиште у ком она ниче, а ретко се к |
| бадава; ја сам га љубила из свег срца и душе своје.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Милан |
| <p>— Добро пише.{S} Вади речи из срца и душе.{S} Ту је опет преврнула неколико листова, и пажљи |
| кво је лице њезина детета?!{S} Сродство душе и срца привлачи је њему, па јој је мило</hi><hi>он |
| i><hi>онакво какво је</hi>.{S} Сродство душе и срца треба да веже мужа и жену.{S} А то полско с |
| Крупан, сед и румен старац.{S} Дође до душе раније у школу, но што сад учитељи долазе, али про |
| раничено поверење у њима; слушају ме до душе; већ на оштрији поглед повуку се у буџак: но приро |
| а-Маца — теткина куварица, љутила се до душе увек због тога.</p> <p>— Боже, боже, фрајлице, ала |
| устезања......</p> <p>Осећаји су им до душе искрени и чисти, али шта вреди, кад је љубавник, н |
| о здравље болесној уображеној лепоти, а душевна лепота спољашној, видели би, куд би свет отишао |
| оје љубави уважава, не поштујући његове душевне врлине, тај или себе прецењује, или не познаје |
| с пита за поштење, разборитост и остале душевне врлине?{S} Доста кад је лепа ларва и дубок пун |
| да светли пред светом, разуме се, не са душевним својствима и здрављем, већ у спољашњем блеску. |
| којој је главни основ узајмио поштовање душевних врлина, сличност назора и карактера, мора у бр |
| ски волети ни спољашње лепа човека, без душевних врлина.{S} Само децу, ма и матору — насмеја се |
| али то не би ни једно; била сам млада и душевно снажна.{S} А:</p> <quote> <l>Да је срце како ту |
| S} Баш као да је брак чистилеште сваког душевног гада и фирма неприкосновеног поштења...{S} Ник |
| , да је она љубав права, која потиче из душевног сродства, а не са спољашњости, заноса или живо |
| <p>Пољубила сам слику своје мајке, као душевну избавитељку своју, а зора ме је затекла за пут |
| читању и писању настављати.</p> <p>Сву душевну храну примала сам од тетке и тече све док нисам |
| е, дере му кожу с леђа, да накити своју душевну наготу.{S} Право има, кад је нашла медведа са д |
| прозори; бура и хладноћа — као у мојој души.</p> <p>Шта ћу данас да забиљежим? — Честитао ми н |
| говор: „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је при том било некако топло; срце ми је живље |
| и...{S} Успомена за успоменом ређа се у души и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их поку |
| Боже, то нисам ни мислила! одјекну ми у души, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој постељ |
| епште.“ Те речи звучаше ми непрестано у души; и ја сам остала да живим из дужности и љубави.{S} |
| че десило.{S} Успомене најдуже остају у души човечијој.{S} Умотала је књижицу у папир и метнула |
| о да је хтела да ми прочита мисли још у души.</p> <p>— Лудо сам питала, уздахну она.{S} Шта се |
| чин живот? смејала сам се.</p> <p>— Не, душо, врло ме занима, рече она узевши с ормана котарчиц |
| њој нешто необично.</p> <p>— Опростите, душо, поче она, показујући прстом на лист, што сам га ч |
| иво.</p> <p>— Бојиш се мајке?{S} Немој, душо!{S} Мајка воли децу.{S} Гле, даћу ти јабуку!</p> < |
| н човек и није прави човек.{S} Но ви ме душо, нисте разумели.{S} Ја сам рекла: права љубав, а т |
| а ја вам ништа не износим.{S} Морате се душо, задовољити ониме, што имам.{S} Мало млека, свежа |
| додаје: да су дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, богатство је да не треба веће |
| чно моја тетка из своје собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па се забављај по вољи.{S} Доста ти |
| ена знала а већ одлази.</p> <p>— Збогом душо!{S} Па опростите, што сам вас својим бенетањем тол |
| види...</p> <p>То ми је било доста.{S} Душу су ми растрзале страшне муке.{S} Срце и разум, пон |
| ло је суво; срце ми се беше скаменило а душу ми заузеле мисли о неситој и грабљивој човечијој п |
| <p>Мајчински осећаји пунили су ми сада душу.{S} Ни једна жртва није ми била велика, кад се тиц |
| Ако — “</p> <p>Страшне мисли кидаше ми душу.{S} Више нисам могла издржати.{S} Преломила сам пе |
| оље изгубити главу, него своју огрешити душу!{S} Тако Јевросима.{S} А шта раде оне?{S} И те се |
| оже је преварити и онда, грех на његову душу.{S} Није она крива што је тако анђеоска створа, па |
| и се, па те дочека Бог те пита с каквим ђаконијама.{S} Често таким, да убија кућу.{S} Дневна за |
| иђе.</p> <p>„Остави то,“ рече узевши ми ђерђев из руку; „још ми та кошуља не треба, па не квари |
| заноса или животињског нагона.</p> <p>— Е, мајко, онда је на свету мало праве љубави.{S} Ко дан |
| е?{S} Још нисам почела читати.</p> <p>— Е, онда ме баш мораш примити!{S} Само причекај, док сву |
| Ту нећете никад ни прочитати.</p> <p>— Е да, иде полако и то, само стрпљења сека-Мацо, све ће |
| ја брзо навикох у дому свог старог тече е тетке.</p> <p>Теча беше учитељ, као и отац ми.{S} Дец |
| радозналице од — „малосељана.“ Прабаба Ева није правила разлике.{S} Оставила је своје особине |
| то књига?{S} Како је лепо увезана, као еванђеље. (било је „дивотиздање.")</p> <p>— То су песме |
| нисам искључена из наслеђа прабабе нам Еве — Књижица је учинила, што „баца“ није могао са „сек |
| тако лако одевена, а већ се захладило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с таком пажњом, као д |
| у сашивену рукописану књижицу.</p> <p>— Ево, рече, пруживши ми. — Најпре сам вам хтела све усме |
| ако се ћерко, ту обично мисли и ради, а ево на рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко обзире на |
| своје здравље, као што га многе јаднице ево баш у овој вароши -губе; а могла сам и љубави имати |
| /p> <pb n="167" /> <p>„Имаш ли још који егземплар?“ смејао се он.</p> <p>Како неби било!{S} Сад |
| ога да се решим за удадбу по рачуну.{S} Егзистенцију сам себи осигурала а брак сам сматрала за |
| е ма и сулудаст, само нека је богат.{S} Еквипаж и вранци, кадифа и злато, — то јој је сва жеља |
| а 18... године.</p> <p>Младожења богат; економ.{S} Провођаџија поверљиво додаје: да су дошли на |
| ам је јунакиња сувише идеално створење, ексцентрична биљка или томе подобно.{S} Данашње, модерн |
| S} Јадног дана добила сам писмо.{S} Као електрисан застао ми поглед на адреси тој.{S} Познала с |
| и са самопоуздањем.{S} Све су дурашне и еманциповане од сваке предрасуде.{S} Гледиште им је хла |
| беше доиста загонетка.{S} Колко је била енергична, толико нестална, колико снажна толико слаба, |
| е требало тако да се запита.{S} Радњом, енергичном радњом, могло би тек оно излечити бар потоњи |
| ко вам је воља.{S} Подајте и маломе.{S} Ено се опет игра са мачком и псетом, „мојим друштвом.“ |
| е најбоље бити, да расечем лубеницу.{S} Ено мали сишао са столице.{S} Не занима га наша „полеми |
| Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви су |
| много је полагала на спољашњи бљесак и етикетна правила.{S} Држа ла је и она, да се тек у доди |
| — Скините се, драго дете, па седите!{S} Ето видите, ту вам ја живим.{S} Доста је влажно, ал' ба |
| рага црног а црнац га замишља белог.{S} Ето видите, да појам о лепоти није једнак!{S} Сва божиј |
| месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код куће, умесими „на супу.“</p> <p>Сека-Маца беше |
| околностима опет избије на површину.{S} Ето на пример, и ја сам некада љубила људе, а сад — ту |
| p> <pb n="145" /> <p>— Зашто; мајко?{S} Ето видите, и јабуку је од вас примио.{S} Добро је он д |
| Зар је љубав и поштовање једно исто?{S} Ето на пример, и ја многе мушке штујем, а ни једног не |
| ред; само док почнем седити...</p> <p>— Ето је сад опет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се сме |
| еривоја један жељезнички влак.</p> <p>— Ето и б...иски цуг; подне је већ прошло, примети она и |
| игољи тихо и неодлучно: волим.</p> <p>— Ето видите, да ја погађам, смејала се она.{S} Децу прив |
| дете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло је врло добро и свеже.{S} Б |
| дели би, куд би свет отишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а не могу да појмим: како човек неког |
| необична тишина.{S} Сав велико-варошки жагор: хука, звиждукање пекара, жељезница и разних маши |
| нисам; не марим да се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, ал вама ћу казати.</p> <p |
| је из љубави погрешила.{S} Милана нисам жалила.{S} Не поверење према мушкима беше у мени већ ко |
| се још смеју Српкињама звати.{S} Заиста жалосно.{S} Срам их било!{S} Хоће с картањем на новац б |
| и разлоге а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепших снова и илузије, што сам их |
| /p> <p>Јецала сам читајући то писмо:{S} Жао ми је било жене, која је из љубави погрешила.{S} Ми |
| и трага од туге.{S} За цело јој не беше жао живота.</p> <p>— Дакле ни ту се нисам преварила? ви |
| <p>Прошло је три године.{S} Од негдашње жарке љубави према Милану остала је тек горка успомена; |
| се, да су ме баш они одбацили, које сам жарко љубила...</p> <p>„Коме треба?“ узвикнуо је дрхћућ |
| ,“ рекао је човек, кога сам некада тако жарко волела и кога сам сад опет љубити почела.{S} И ве |
| в тек оно, што му је први пут истинским жаром срце загрејало, па ма и у разним особама. </p> <p |
| о сам у животу још двапут љубила, истим жаром и истом чистотом.{S} Увек ми се чинило, да је то |
| ођаџише Н. Н, све је, како се само може желети.{S} Провођаџија бар тако тврди, но у својој неви |
| /p> <p>Одговорила сам јој честитајући и желећи обојима сретан пут.{S} Жеље су биле искрене, али |
| ал још доста деце, па ко паметан човек, жели свако да усрећи.{S} Зато одавно меркају девојку с |
| То је заголицало и моју радозналост.{S} Желила сам чути, што се није удала, али нисам имала од |
| огао бити сретан, а ја сам му тек срећу желила.{S} Та волила сам га <hi>истински и већма него с |
| а,</l> <l>Задовољство је однела.</l> <l>Желила сам свуда правду;</l> <l>Њу сам вазда поштовала, |
| ...</p> <p>— Ето је сад опет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашња мл |
| нитошћу скопчану?</l> <l>Грех ако је то желити,</l> <l>Ја сам онда црни грешник,</l> <l>Не треб |
| да се шалим.</p> <p>Он се трже.</p> <p>„Желиш ли искрену пресуду?“ питаше после неколико тренут |
| ачала сам журно: била сам замишљена а и желудац ме је опомињао, да је подне већ прошло.</p> <p> |
| <l>Нисам баш ни много хтела </l> <l>Ал’ жеља ми беше смела,</l> <l>Задовољство је однела.</l> < |
| .</p> <p>„Смрт или вид“ била је сад сва жеља моја. — Све што сам још своје имала, претворила са |
| вранци, кадифа и злато, — то јој је сва жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте, ћерко моја, само животи |
| аум, колко се себичних, на и неморалних жеља баш под том фирмом сакрива!{S} Та зар је један, ко |
| ферерије на три месеца.{S} Већ сам вас жељан а могу учити и код куће.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ |
| итајући и желећи обојима сретан пут.{S} Жеље су биле искрене, али писмо орошено мојим врелим су |
| варошки жагор: хука, звиждукање пекара, жељезница и разних машинерија, беше се за неко време — |
| p>Кад сам се сутра дан упутила с тетком жељезници, једва смо улицом пролазиле, тако је светина |
| Умр'о је купци барон Д...ч.{S} Сутра му жељезницом стиже тело.{S} Тамо ће га дочекати родбина с |
| м захукта другом страном перивоја један жељезнички влак.</p> <p>— Ето и б...иски цуг; подне је |
| тара није ми требало.</p> <p>Дођох и у „жељезничку улицу.“ Из далека сам опазила старицу на про |
| е; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио из собе.</p> <p>Како ми ј |
| у рођаку тамо у Срем.{S} Учинимо јој по жељи и онда је била мирнија.</p> <p>— Је-ли рођака дошл |
| имо.</p> <p>Даница му је ретко испунила жељу; била је детињастија и несташнија од мене; радије |
| има беше у мени већ корена ухватило.{S} Жена ми је била лепа и богата, а имао је и сина, више м |
| љун мисли кад се жени: нека је новца, а жена је на свету и више!{S} Па и девојке можеш на прсте |
| обуђене љубави, кад ми се у машти указа жена с дететом на руци.</p> <p>Обоје ме прекорно гледал |
| ништена а живот сломљен.{S} Она је моја жена, али не она, за којом сам ја чезнуо.{S} Свака миса |
| омајку.</p> <p>Срце ми је задрхтало, та жена изгледаше ми у мојој детињској големој тузи и непр |
| ја крива што се тако десило,“ срдила се жена; „врати ми оца!“ јаукало је и преклињало дете...</ |
| твојих уста да чујем, хоћеш ли ми бити жена, кад свршим науке?“</p> <p>„Хоћу,“ јецала сам. </p |
| l> <l>Отскакутала.</l> <l>А несрећа, ко жена је верна,</l> <l>Пригрли ти та мужића њена </l> <l |
| ице јој учини да устанем.{S} Била је то жена у дубокој старости, а смешила се у моменту кад сам |
| сада је ретко!{S} Та света љубав мужа и жене давно је детињарија, занос и лудорија.{S} Па је ли |
| .{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Разлог нисам имала; али љубав |
| ам читајући то писмо:{S} Жао ми је било жене, која је из љубави погрешила.{S} Милана нисам жали |
| иш?{S} Реци, да хоћеш.{S} То није грех: жени ћу оставити сво добро моје.{S} Она ће ме лако прег |
| Све су то разлози, због којих се већина жени и основи брачне среће и љубави. </p> <pb n="167" / |
| о може видити, а знате, — ко хоће да се жени, прво гледи, јел девојка вредна...</p> <p>— Варате |
| /> <p>— Већ и тај жутокљун мисли кад се жени: нека је новца, а жена је на свету и више!{S} Па и |
| дно и одлучно:</p> <p>„Милане, иди кући жени и детету.{S} То ти је дужност; а они те и већма во |
| ма.{S} У теби ће имати бољу матер, но у жени, која га је родила, ал не схваћа и занемарује свој |
| агови; лажу око девојке, док не дође до женидбе, па онда бирају богатију.{S} Сви су они таки... |
| мушких само ми рекао; „Баш ко да је при женидби главно капитал.“</p> <p>„Чини ми се, да јесте“, |
| и.{S} Свет ће само знати, да нећу да се женим.{S} И то ће бити цела парада.“</p> <p>Тај предлог |
| зар је један, који се оженио тек да са жениним имањем господски левентује <pb n="149" /> и лак |
| . „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах и женити?“</p> <p>„Чим отвори канцеларију и отпочне радит |
| Па и сирота рођака још доста млада лепа женица, толико је плакала за њом, да сам мислила, побол |
| ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да се са женом раставим?{S} Подићу и небо и земљу док до цељи не |
| , те дигох очи.{S} Предамном је стајала женска прилика.{S} Један поглед у лице јој учини да уст |
| а нас је обе кувати, месити прати и све женске домаће и ручне послове.{S} Мене је осим тога дал |
| е носећи јој припомоћ какве добротворне женске задруге, било би испод достојанства...{S} То ми |
| лабо водим рабош о њему.{S} Али женски, женски!{S} Само то чудо и покор да видите!{S} Кад-кад с |
| че.{S} Слабо водим рабош о њему.{S} Али женски, женски!{S} Само то чудо и покор да видите!{S} К |
| ила је добра и према сиротињи милостива женскиња, али — као већина отмених госпођа — много је п |
| штује.{S} Тек мане, недостаци и слабост женскиња њих привлачи; врлине се обично узносе, хвале, |
| интимније но с женскињом.{S} Остало је женскиње ограничено, а оно се узвисило над њиме, па ник |
| p> <p>— Па реците мајко, шта би требало женскиње да чини, да коракне кораком права напретка?{S} |
| .{S} С радошћу узима стан тако усамљено женскиње у друштву са каквим добрим другом; неће станов |
| ајновија врста, узор јунакиња обично су женскиње мање лепе, али тим више даровите, образоване и |
| } Пада и мени кашта на памет, да би баш женскиње требало тако да се запита.{S} Радњом, енергичн |
| ми беше доказ, да имам посла с поштеном женскињом.{S} Друга каментара није ми требало.</p> <p>Д |
| е с мушки интимно, често интимније но с женскињом.{S} Остало је женскиње ограничено, а оно се у |
| <p>Знала сам ту „морску логику“ понеког женског и мушког „отменог света,“ па сам се страшила, д |
| Укратко: у узајмном поштовању мушког и женског човека.</p> <p>— Ту се мајко, с вама не слажем. |
| ворила сам опет трговину шешира и радњу женског одела.{S} И то сам у Бечу изучила.{S} Радња ми |
| и за мог младог доба, али шта велите о женском картању?{S} И мушком оно не служи на част.{S} К |
| одство душе и срца треба да веже мужа и жену.{S} А то полско сродство лежи поглавито у сличност |
| S} Сад и момак од 17—20 година не тражи жену, већ новац. — Није у реду што ћу пред вама, детето |
| друго за цело неће.{S} Та сада има још жену и дете!“</p> <p>Хтела сам га не отворено вратити.{ |
| аучио, како се осмехом растерују сузе а жеравица ледом заклања...</p> <p>Он је оборио очи и узд |
| p> <p>Твој опроштај је, као кап воде од жећи умирућем патнику.{S} Зар се тако говори, кад се пр |
| је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, што му је први пут истинским жаром срце за |
| ћи, редак дар, чврст карактер, весела и живахна природа и осетљиво благо срце?</p> <p>— Видила |
| јала се, а у погледу указа се онај исти живахни израз, што ме је бунио и у парку.</p> <p>После |
| сно засмејала а очи јој опет узеше онај живахни младалачки израз. — Баш враг тај песник, но нек |
| У том погледу лежала је нека младалачка живахност, помешана са искреношћу и добротом.</p> <p>По |
| ем, да се у богатству лакше и комотније живе, па нећу да сам му на сметњи!“</p> <p>„Сирото моје |
| слушала, да у браку понајвише они рђаво живе, што се из љубави узимају?</p> <p>— Љубав! љубав! |
| у земљи подруми и коморе.</p> <p>„Како живе ти људи?“ мислила сам и поглед ми паде кроз отворе |
| па ће те чути.{S} У данашњем добу тешко живе и здрав човек, а што ће да чини таки јадник?!{S} Н |
| аји ко да ми се следили.</p> <p>Како су живели у „новоме свету,“ никад нисам поуздано дознала.{ |
| <p>Од саме зараде своје нисам могла сад живети, те молим зета, да ми даде припомоћ.</p> <p>Лепи |
| им Данке већ су под земљом.{S} Докле ћу живети и како ћу свршити, не могу знати, ал срце ми каж |
| времена.{S} Красан стари метод уз који живеше учитељи 80—90 година!{S} Још и данас се сећам св |
| издржаваћу се сама.</p> <p>Десет година живила сам тако, радећи и хранећи се.{S} Десет година м |
| е шаренило досадно а живот несносан.{S} Живим само зато, да тебе још једаред видим и да из твој |
| и непрестано у души; и ја сам остала да живим из дужности и љубави.{S} Остала сам да живим, но |
| из дужности и љубави.{S} Остала сам да живим, но у кући тој дуже остати нисам могла.{S} Земља |
| е, мени изгледа врло себично. „Не ћу да живим, кад га немам и кад нисам сретна!“ То истина гово |
| те, па седите!{S} Ето видите, ту вам ја живим.{S} Доста је влажно, ал' бар има више светлости и |
| ме је питала: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинила неком природном искре |
| ота, знам зашто; није јој се баш милило живити.{S} Знам ја како је то кад је човек сам!</p> <p> |
| } Зато буди милостива, па одговори како живиш и можеш ли нам опростити.{S} Та ја сам најмање кр |
| е при том било некако топло; срце ми је живље почело куцати, но тек за тренутак; после ме обли |
| плачеш, лудице моја?{S} Тамо је и онако живље и веће место; ако се не сложиш са сестром, имаш с |
| орошено мојим врелим сузама; пишући га, живо сам сахрањивала и подруги пут своје срце.</p> <p>П |
| дана не дође до очајања.</p> <p>На што живовати живот без сврхе?{S} И моја рука одапе пиштољ.< |
| мајка хтела; и моја је срећа уништена а живот сломљен.{S} Она је моја жена, али не она, за којо |
| Сада ми је то шупље шаренило досадно а живот несносан.{S} Живим само зато, да тебе још једаред |
| Мисли доста је учинила, кад им је дала живот и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да им наба |
| рну увреду.{S} Невин сам, али и твој је живот отрован.{S} Доказ томе већ је то, што ниси пошла |
| ој није свето, често ни сама срећа па и живот љубљене особе, јер у место да себе победи и да та |
| дође до очајања.</p> <p>На што живовати живот без сврхе?{S} И моја рука одапе пиштољ.</p> <p>„З |
| њижицу.</p> <p>— Како вам се допада мој живот? питала ме смешећи се.</p> <p>Ћутала сам за трену |
| савешћу.{S} Навикнут је био на комотан живот и раскошну удобност, коју неби могао имати, кад б |
| > <p>— Вас као да слабо занима старичин живот? смејала сам се.</p> <p>— Не, душо, врло ме заним |
| прави анђео избавитељ.{S} Да је требало живот жртвовати, и то би била за њу радо учинила, тако |
| ек по неке решавајуће догађаје из свога живота.{S} Појединости нека замишља свако по ћефу, а он |
| } Сме свако знати; само немојте за мога живота, а нећете дуго чекати, још који дан. </p> <pb n= |
| презирање и поругу, којом се обично за живота срета...</p> <p>Била је већ настанула пета годин |
| д сам почела осећати празнину усамљеног живота свог, усвојила сам сестрину Данку.{S} Дете сам в |
| е спадну и кад руменило са лица у борби живота нестане!</p> <p>— По вашим речма, спољашња лепот |
| ага од туге.{S} За цело јој не беше жао живота.</p> <p>— Дакле ни ту се нисам преварила? ви и п |
| жу.{S} Па шта могу тражити од неразумне животиње?!</p> <p>И ја и Милан играсмо се неко време ти |
| >; а не тек с моментани страсни осећаји животињска нагона, који су обично <hi>себичност</hi>, ј |
| да, где није тако, само је гадна страст животињска нагона и ништа више! (Ја) нисам била така.{S |
| бав што се тим светим именом назива?{S} Животињски нагон, сањалачки занос, или навика на леп ил |
| ки људи имају, само је страстан занос и животињски нагон.{S} Нико на пример не пориче, да мајчи |
| в идеал!</p> <p>Јесте, ћерко моја, само животињски полски нагон сада још влада.{S} Праве свете |
| одства, а не са спољашњости, заноса или животињског нагона.</p> <p>— Е, мајко, онда је на свету |
| а за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим животом само сам још додала: да човек, ако се на пример |
| поведање о страном свету, школском свом животу и наукама које су нама биле непознате.{S} Кад је |
| што га осећаш, не може бити љубав.{S} У животу се љуби тек једанпут!“</p> <p>Тако сам мислила, |
| Зар је то занос?{S} Зар човек не љуби у животу тек једаред?{S} Та права је љубав вечита!</p> <p |
| и успавано.{S} Доказ томе је, што сам у животу још двапут љубила, истим жаром и истом чистотом. |
| ада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ у животу.....“</p> <p>Пољубила сам слику своје мајке, као |
| тигне своју цељ, срамно ме је пред њиме жигосала и уверила га, да га ја не волим; а мој некадаш |
| но тако безазлена, да не зна ни „на чем жито расте...“ Ко год хоће може је преварити и онда, гр |
| аји пунили су ми сада душу.{S} Ни једна жртва није ми била велика, кад се тицала Данке.{S} Васп |
| себе.{S} Ја те љубим неизмерно.{S} Нема жртве, која би ми за тебе тешка била.{S} Знања имам а и |
| ва.</p> <p>Кад је то видео, хтео је све жртвовати.{S} Но тада је било касно.{S} Осећала сам как |
| анђео избавитељ.{S} Да је требало живот жртвовати, и то би била за њу радо учинила, тако сам је |
| гога — чинило ми се, да је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднети.{S} Примити је никако ни |
| е често приморала, да своју срећу туђој жртвујем; топло срце није хтело да купује љубав, или са |
| устима, речма, а срцем ретко ко за њима жуди.</p> <p>— Зато и јесте све мање љубави на свету.{S |
| је просто и њему; није он први у ком је жудња за богатством, уништила сваку човечност.</p> <p>Т |
| је свршили трагично.{S} Из славољубља и жудње за богатством, лаћа <pb n="163" /> ли се разних к |
| е давно решила за то, а сада сам добила журан позив од те и те фирме.{S} Готову робу понела сам |
| ћа њена </l> <l>Па га љуби, никад се не жури.</l> </quote> <p>— Гле како баба сравњује! насмеја |
| тање.{S} Једва чекам да чујем свршетак, журила ме тетка. </p> <pb n="158" /> <p>— То ће те тешк |
| ави кључ од своје собе.{S} Зацело си се журила у дућан.{S} Прошао сам онуда и свратио сам.{S} К |
| на оцепила од мога друштва, па се морам журити, да га стигнем.</p> <p>Бацила сам још један погл |
| ично у то доба вечерало па ми се ваљало журити.</p> <p>Опростила сам се са старицом, обећавши, |
| у страну.</p> <p>Овог пута корачала сам журно: била сам замишљена а и желудац ме је опомињао, д |
| — Били смо код старе мајке.{S} Има лепе жуте тице, па све тако, тако чине! — предвари ме „баца“ |
| ако. </p> <pb n="146" /> <p>— Већ и тај жутокљун мисли кад се жени: нека је новца, а жена је на |
| о је врло добро и свеже.{S} Бојадишу га жутом репом и сафраном, ал ја то осетим по мирису, па в |
| чудно је одударао од старачке борасте, жућкасте коже, и модрих усана и око лепог кроја.{S} Раз |
| омљен.{S} Она је моја жена, али не она, за којом сам ја чезнуо.{S} Свака мисао разлази нам се ј |
| елицу свет обично исмејава.{S} Ко пита, за што си тако остала.{S} Доста да ниси удата, и то је |
| добре тетке, да ме издржава и васпита, за оно мало новаца што ми је остало од родитеља.{S} Она |
| ла, а после сам је тражила и у течиној, за оно време, богатој библиотеци.{S} На то ме је свикао |
| даде припомоћ.</p> <p>Лепим није хтео, за то је суд решио 10 фор. месечно.{S} Могла сам добити |
| ла пред—а—ме.</p> <p>— Где си, девојко, за толико?{S} Да вам се није што десило? питала је она |
| оворила је она.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је оставила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је |
| Гледао је неко време замишљено крозањ; за тим ми опет приђе.</p> <p>„Остави то,“ рече узевши м |
| упуштајте.{S} Лепо је бити попадија.{S} За то ми будите захвални, па га држите за јаку.</p> <p> |
| и ништа више! (Ја) нисам била така.{S} За то сам незгодна јунакиња.{S} Да то будем, требала са |
| е човек сећа каквог милог покојника.{S} За мене је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила |
| .{S} Неко време је замишљено ћутала.{S} За тим се прену, а преко лица јој прелети горак иронича |
| у тугу требало ми је што више посла.{S} За то сам одмах отворила на своју руку радионицу и трго |
| иним очима не беше ни трага од туге.{S} За цело јој не беше жао живота.</p> <p>— Дакле ни ту се |
| у месту, па неби хтели да је уступе.{S} За то су дошли чак овамо:{S} Треба им готовине; иначе и |
| ану видила сама, почела сам плакати.{S} За што? — То нисам знала: само је тако морало бити; срц |
| пљени у нашој девојачкој библиотеци.{S} За време школског свог одмора, научио нас је и Вуковом |
| и остало, привуће их тек постепено.{S} За то и нећу да уображавам, да сам му већ сад симпатичн |
| .</p> <p>— је лите да је била добра?{S} За младих година служила сам и код феишпана.{S} Није Ма |
| те.{S} Старица није била „рђава особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује |
| ам премишљати: какав мора бити „делија“ за кога би ја пошла.{S} Нисам дуго морала премишљати; п |
| и се, да би то питање читаву „историју“ за собом повукло, а одкуд ми права да зледим ране, које |
| орала сам му по нешто на глас читати, а за тим сам према свом стрпљењу и пажњи с којом сам чита |
| ок, тргао се, погледао ме испитујући, а за тим уздахнуо, избегавајући одговор на моје брижно пи |
| зумем; видила сам, да течу то весели; а за сироче нема веће среће, него кад може да задовољи он |
| то се не хтедох без љубави удати?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но није |
| а то за тренутак топло погледао у очи а за тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпочео какв |
| ла у памети.{S} Била је то чудна појава за мене.{S} Није се запослила „вечитом љубављу“ па и оп |
| {S} Већ прво писмо Миланово, што сам га за тим добила, тумачила сам друкчије.{S} Дотле сам свак |
| ,“ свршавао је своје писмо; „а знај, да за мене више среће нема.{S} С мајкином исповести одлети |
| рајлица, богами, баш добро, чула сам ја за тим још и на вратима ходника.</p> <p>Но да се вратим |
| та млада лепа женица, толико је плакала за њом, да сам мислила, поболеће се.{S} Једва сам је ут |
| ла.</p> <p>У врту сам се сита исплакала за што, нисам знала ни сама.</p> <p>После неког времена |
| сам себи осигурала а брак сам сматрала за нешто светије од обичне трговачке спекулације, па је |
| приметно хладнији.{S} Кад сам га питала за узрок, тргао се, погледао ме испитујући, а за тим уз |
| е требало живот жртвовати, и то би била за њу радо учинила, тако сам је од тога часа заволела.< |
| чила од газдаричине девојчице.{S} Учила за испит декламовати.{S} Дође ту мени, па говори, говор |
| ојима сам рекла, да сам се давно решила за то, а сада сам добила журан позив од те и те фирме.{ |
| избавитељку своју, а зора ме је затекла за пут спремљену.</p> <p>Отпутовала сам у Беч, да се та |
| Но опет ми је нашла још тога дана кола за *.</p> <p>Кад сам полазила, Даница се гушила у сузам |
| то веже падишу за његове буле или петла за кокоши.{S} Извините ћерко, овај мало драстичан израз |
| е маши, па ма иначе како да сам чезнула за том руком...{S} То је видите узрок, а не хладно срце |
| ће ме лако прегорети.{S} Није ни пошла за мене из љубави.{S} Новац и титула: „госпођа докторка |
| амоубиство.{S} Али насилна смрт оставља за собом трагове, а тога није смело бити; била би небла |
| ћете да можда никад нисам била способна за љубав, кад тако говорим и кад сам остала неудата.{S} |
| на, али срце и опет боли...{S} Успомена за успоменом ређа се у души и растрза ми срце.{S} Па ка |
| } Ја сам рекла: права љубав, а та незна за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим животом само сам |
| } После неколико тренутака, маши се она за лист, што сам га уз себе спустила.</p> <p>— Неће те |
| сто и њему; није он први у ком је жудња за богатством, уништила сваку човечност.</p> <p>То је м |
| Дошла је да наручи неколико пари чарапа за „штафир“ своје кћери.</p> <p>Опростила сам се на брз |
| а у касапници.{S} Тамо је куповала меса за чорбу себи и „своме друштву“ — тако она зове своје п |
| ми зацело не би ни она допустила.{S} Та за Бога! — Друго је бити чланица, па званично правити с |
| ету мало праве љубави.{S} Ко данас пита за поштење, разборитост и остале душевне врлине?{S} Дос |
| другога — чинило ми се, да је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднети.{S} Примити је никако |
| ме радозналост.</p> <p>Тек што сам све за ноћ спремила и хтела отпочети читање, отшкрину тетка |
| ропало, а у даљини се сијао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би је велим презирали; особито кад |
| ка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за руку и одведе у твоју собу, да ми покаже шешир, што |
| демо у собу, дошла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане што је чинио, те уђосмо заједно у к |
| ма.{S} С мајкином исповести одлетила је за увек.{S} Патња је моја тешка, а олакшаће се тек онда |
| жност ми је била, да га запитам, где је за толико, па ни то нисам могла; осећала сам, да би ме |
| пута већма него пре.“</p> <p>Узео ме је за руке, уверавјући ме нежним и страсним речима о својо |
| ара, које сам најволела.{S} Давао ми је за читање понајвише „<title>Обрадовићеве басне</title>“ |
| Једанпут не дође две недеље; било ми је за то време некако чудно и тешко.{S} Питала сам и Душан |
| груба према мени.</p> <p>Питала сам је за узрок.</p> <p>„Шта ти хоћеш од мене?“ викнула је, а |
| сама, да тако мора бити.{S} Зар сам је за то одхранила да ми сину убије срећу!“</p> <p>„Али ма |
| ло.{S} Док сам се савлађивала, тежио је за њом и тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сваку |
| . — И Стевана сам волела, но ни он није за мене; све више увиђам, да је лакоуман и не постојан, |
| је.</p> <p>— Пре свега треба праве воље за бољитак, па онда још нешто, а последице би дошле сам |
| тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад, па хајде самном далеко у свет, где нас нико не |
| ока са мене.{S} Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно рече:</p> <p>„Добар бранилац.{S} Али ов |
| нитије.</p> <p>Она диже очи, гледећи ме за часак нетренштице.</p> <p>— Што ме тако гледате?{S} |
| једем.{S} Вруће не ваљају, а од хладне за час се поболем.{S} Стара сам.{S} Лубеница је била зр |
| шили трагично.{S} Из славољубља и жудње за богатством, лаћа <pb n="163" /> ли се разних критичк |
| ле, па само нагло дише и дрхће од чезње за тицама.</p> <p>— Бојите се, да не излете? осмехну се |
| и.{S} Туда ће се вратити спровод, па се за времена згодно постирала.</p> <p>Сад ми тек пало у о |
| а, бива свешта.{S} Још је срећа, кад се за времена разиђу, Али, ако их је везао који члан пород |
| жељезница и разних машинерија, беше се за неко време — као обично пред подне — стишало.{S} Оси |
| нужна код куће.</p> <p>Опремила сам се за пут, а пре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је ч |
| } Ал ходите унутра.{S} Ваљда се не ћете за то наћи увређени?{S} Нисам рђава, ако сам сирота!{S} |
| За то ми будите захвални, па га држите за јаку.</p> <p>„Хоћу ли читати даље, драги моји?“</p> |
| тајна.{S} Сме свако знати; само немојте за мога живота, а нећете дуго чекати, још који дан. </p |
| . </p> <pb n="141" /> <p>— Ал погреб ће за то бити величанствен?{S} Питаше тетка.</p> <p>— Као |
| свету лакше ће Боривој стећи гласа а и за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и |
| беше већ двоје деце, те не беше места и за мене.</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву....р некој д |
| ного да говорим.{S} Тог зла бивало је и за мог младог доба, али шта велите о женском картању?{S |
| ја.{S} У мени нема више ни мрве љубави за тебе.“</p> <p>Он се тргао, гледећи ме зачуђено.</p> |
| обзире на савете његове, већ се поводи за срцем и одаје љубавном уживању без борбе и устезања. |
| дно и друго слабо, и једно и друго тежи за искреном љубављу; само што код једног тек ниче, а ко |
| а разборита човека никад.{S} Ко се држи за свесна, па и опет тек спољашњост на предмету своје љ |
| сам од прилике нагађала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> <p>Оборила сам |
| им неизмерно.{S} Нема жртве, која би ми за тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад, па х |
| ог, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, што сам овако остала.{S} Уседелицу свет обично и |
| о учиним; треба се у младости постарати за старе црне дане.</p> <p>Тако сам писала, но сам Бог |
| идим вам из очију.{S} Но то ћу оставити за други пут.{S} Иначе ме други пут нећете посетити...{ |
| има својега мужа, а често и својим, тек за то, што у својој чапљастој охолости уображавају, да |
| и срце је обично у таквим приликама тек за време успавано, измучено или затупљено, а згодном пр |
| у и зрачак среће озари му лице, али тек за тренутак.{S} Доцније је у таким приликама бивао снуж |
| срце ми је живље почело куцати, но тек за тренутак; после ме обли румен стида; и свега нестане |
| питала ме смешећи се.</p> <p>Ћутала сам за тренутак.{S} Нисам одмах нашла згодна одговора.</p> |
| рад тога дошла сам и амо у Т., чула сам за овдашњег ваљаног доктора очију.{S} Годину дана лечио |
| на хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају, а |
| ала, а мајка неће да се то зна; још сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и баба-Мари.</p> <p>Н |
| дне партије.“</p> <p>„Чекам да дорастем за шпекулацију, што је неки свет браком назива,“ био је |
| пречила, ал опет нисам мога да се решим за удадбу по рачуну.{S} Егзистенцију сам себи осигурала |
| о Мразовићев „<title>Поучителни магазин за децу</title>“. „<title>Цветник</title>,“ од Ј. Рајић |
| Зар није било доста увреде?!{S} А друго за цело неће.{S} Та сада има још жену и дете!“</p> <p>Х |
| ују тек устима, речма, а срцем ретко ко за њима жуди.</p> <p>— Зато и јесте све мање љубави на |
| беше оставила.</p> <p>Дуго сам и тешко за тим боловала.{S} Кад сам оздравила, чула сам, да се |
| p> <p>„Стано,“ рече он ухватив ме нагло за руке; „ти си много патила... патиш и сада.{S} Но буд |
| ти предпостављају лошију од тебе, само за то, што је удата!{S} Баш као да је брак чистилеште с |
| други пут увидео, да смо створени једно за друго?!{S} Да си ме љубила нема сумње, а осећам, да |
| ила презирање и поругу, којом се обично за живота срета...</p> <p>Била је већ настанула пета го |
| чуђено погледала.</p> <p>Он би ми на то за тренутак топло погледао у очи а за тим брзо оборио п |
| се, који ће ме боље разонодити, особито за време мога боловања, после оног растанка са Миланом. |
| p>„Шалиш ли се? питао је узевши ме опет за руке.</p> <p>„Не шалим се“, рекла сам недижући очију |
| авни је фактор свуда!</p> <p>Грамљивост за њиме, уништила је сваки племенитији осећај.{S} Љубав |
| им још у клици.{S} Зар сам се један пут за рад тога пред њиме хотимице показала гора но што јес |
| Отселила се.{S} Не може да плаћа кирију за „анштендиг“ собу.{S} Сад је тамо у оном крају од „ај |
| и ћу мојко, можда још данас.{S} Доћи ћу за цело; само ме сад светина оцепила од мога друштва, п |
| ли да није било лако рушити своју срећу за рад дужности, то је истина!</p> <p>Старица уздахну и |
| права љубав, а не оно, што веже падишу за његове буле или петла за кокоши.{S} Извините ћерко, |
| је позлило?!{S} Па је устрашено ухватих за раме.</p> <p>Она диже главу. </p> <pb n="140" /> <p> |
| Молила сам је, да ми остави књижицу још за који дан, да је препишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S} Ва |
| ;</l> <l>Њу сам вазда поштовала,</l> <l>За њу бих и срећу дала.</l> <l>И срце ми било врело </l |
| l> <l>Или је грех правду тражит,</l> <l>За све друго мало марит?</l> <l>Или је грех хтети љубав |
| помињао, да је подне већ прошло.</p> <p>За ручком сам питала течу и тетку, знајули што о фрајла |
| Но дужност према мајци одговорила ми; „За тебе мора бити мртав, па шта те се тиче његово мишљи |
| тан, па сам била и ја.</p> <p>Најмилија забава беше ми читање у тамошњем врло лепом варошком па |
| ем на новац бајаги неке забаве.{S} Лепа забава, која из туђег џепа вади новац, без да си га зас |
| и и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и забава.{S} Пазите само шта ће радити.</p> <p>Отворила ј |
| S} Хоће с картањем на новац бајаги неке забаве.{S} Лепа забава, која из туђег џепа вади новац, |
| з да си га заслужила!{S} Боље да остану забаве ради дома, па окупају ону јадну дечицу, што их с |
| бе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па се забављај по вољи.{S} Доста ти је рада целе године.{S} К |
| још тако луд био да крати себи пријатну забаву и то „света ради!“ Зар не пролази и сунце кроз к |
| ао у мојој души.</p> <p>Шта ћу данас да забиљежим? — Честитао ми није нико.{S} Ко би се мене и |
| е бити цела парада.“</p> <p>Тај предлог заболео ме и увредио до дна душе моје.{S} Чинило ми се, |
| ођену матер своју.{S} Једанаесте године заболеше ме очи, већ је изгледало да ћу вид сасвим изгу |
| ка времена, носећи и добро и зло у море заборава.</p> <p>Просилаца сам и сад имала: младих и ст |
| ки назори, па се може лако десити да ме заборави.</p> <p>(Стеван је био син ондашња имућна беле |
| видимо изчекује дужност — твоја.</p> <p>Заборави све и буди човек!</p> <p> <hi>Стана.</hi> </p> |
| а са мачком и псетом, „мојим друштвом.“ Заборавила сам да вам га прикажем, а тако зовем своје к |
| огао.{S} Пре две недеље си једног јутра заборавила у брави кључ од своје собе.{S} Зацело си се |
| ово:</p> <p>Патила сам много док сам те заборавила.{S} Сада је све прошло, па нек вам је просто |
| ећ одавно нисам читала; можда сам већ и заборавила.{S} Ту се опет насмешила.</p> <p>Док је она |
| <p>„Што си плакала?{S} Зар га још ниси заборавила?“ питао је прекорним гласом.</p> <p>„Кога?“ |
| ла.{S} И Милана и Боривоја била сам већ заборавила.{S} Од свега је остала само успомена.{S} С т |
| у казало, да сам чиста и невина.</p> <p>Заборавила сам га, али сам другог заволела.{S} Ја, која |
| није нико.{S} Ко би се мене и сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — које сам ја усрећила!</p> |
| можда оставити и памтење, као што су ме заборавили и људи.</p> <p>Заборавили? — Је ли баш тако? |
| као што су ме заборавили и људи.</p> <p>Заборавили? — Је ли баш тако?{S} Не, сећају се они мене |
| мо боље усавршим у својој струци и да — заборавим.{S} Својима сам рекла, да сам се давно решила |
| убав и дужност према вама учиниће да га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у бог |
| њем издисају и ништа више.</p> <p>Да га заборавим, допринела је много и она његова гадна и недо |
| ико хладни и равнодушни речи!</p> <p>Да заборавим своју тугу требало ми је што више посла.{S} З |
| кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћу заборавити, а ко зна оћул вас још кадгод видити; но ја |
| д је видила рођаку!{S} О, то никад нећу заборавити.{S} Па и сирота рођака још доста млада лепа |
| што је лепо и што му је пред очима.{S} Заборавиће је брзо поред богатије и лепше; само она тре |
| и се ни на што.</p> <p>Мајка је рекла: „заборавиће је поред друге богатије и лепште.“ Те речи з |
| мке, а ја се прихватих наде да ме можда заборавља, што држи, да га ја неволим.{S} Згодном прили |
| м срцем својим.</p> <p>Срцу нисам могла забранити да га не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја |
| је легао, па неможе заспати.{S} И кроз завесу на врати продире светлост; а то њему квари сан.< |
| и Марко, па се и они стадоше умиљавати; завидљиво гледећи у тичицу на њезини груди.</p> <p>— Ви |
| и неће.{S} Поштује и воли она мене, али зависи од — мужа.</p> <p>Нека је просто и њему; није он |
| радо учинила, тако сам је од тога часа заволела.</p> <p>Помајка ми беше удовица, а имала је дв |
| p> <p>Заборавила сам га, али сам другог заволела.{S} Ја, која сам дотле сањала о љубави и с оне |
| ул вас још кадгод видити; но ја сам вас заволела онако на први поглед.{S} Лице ваше остаће ми и |
| етка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је заволео — другу. </p> <pb n="161" /> <p>Та друга беше м |
| ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он заволео, јасно сам сад видила.{S} Како је она осећала, |
| она.{S} Па као што неможе свестан човек заволети мртву лутку, са њезина шарена одела, исто тако |
| а одмах на венчању, а лепа је девојка,“ заврши моја помајка, баш кад сам отворила врата.</p> <p |
| ила лице рукама.{S} Он их нежно скиде и загледа ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не видим.{S |
| амишљено гледаше у даљину.</p> <p>То је заголицало и моју радозналост.{S} Желила сам чути, што |
| опасти.“</p> <p>Природа јој беше доиста загонетка.{S} Колко је била енергична, толико нестална, |
| избегава сваку изјаву.</p> <p>Био ми је загонетка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је заволео — |
| м се сама тргла од њега.</p> <p>„Вечита загонетко!“ узвикну он, пустивши ми руке; „но и ја сам |
| друкчијег су соја...</p> <p>Смејала се загонетним смејом; нисам могла да одредим, дали себи ил |
| l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туге нес |
| l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туте нес |
| што му је први пут истинским жаром срце загрејало, па ма и у разним особама. </p> <pb n="139" / |
| ду над срцем.“</p> <p>Даница ме стролно загрли, па се гласно плачући бацила у своју постељу, а |
| ла се.</p> <p>— Збогом ћерко, јецала је загрливши ме; <hi>осећам</hi> да вас више видети нећу.{ |
| то моје дете,“ рече она тренутно, па ме загрливши и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла још т |
| нисам имала снаге, јер то беше последњи загрљај.{S} После неколико тренутака је отпутовао.</p> |
| S} После их старка опет метну у кавезе, заденувши у сваку по парченце шећера.</p> <p>Чим тичице |
| предњу и шапутала:</p> <p>„Оче, јеси ли задовољан са својом јадном ћерком?{S} Делала сам по тво |
| ироче нема веће среће, него кад може да задовољи оне, који га с љубављу сретају! </p> <pb n="15 |
| ам ништа не износим.{S} Морате се душо, задовољити ониме, што имам.{S} Мало млека, свежа масла |
| се прстеновали.{S} Ја сам опет весела и задовољна; он је тако добар.</p> <p>Рећи ћеш:{S} А Душа |
| била ту; и ја сам била чила, окретна и задовољна, као и друга деца.{S} Имала сам милу мајку, д |
| шапутала сам кроз плач; „мајка ће бити задовољна — дужност је одржала победу над срцем.“</p> < |
| ио читати а тетка плести.{S} Обоје беху задовољни својом ученицом; тетка није могла да ме се на |
| во и дочекала дванајсту годину сретно и задовољно.{S} Но сад на једанпут паде опет судбини на п |
| ни се чини, да ме те свете очи тужно ал задовољно гледају...</p> <p>Устала сам и целивала икону |
| </l> <l>Ал’ жеља ми беше смела,</l> <l>Задовољство је однела.</l> <l>Желила сам свуда правду;< |
| ећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне ме задржавала, но остати нисам хтела.{S} Чинило ми се, да |
| ли само у мислима.{S} Пристојност ми је задржала језик од из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и не |
| те, што сам вас својим бенетањем толико задржала.{S} Бар ће те се кадгод сетити фрајла-Стане Ис |
| ад нас <pb n="150" /> баш та детињарија задржи од изгреда, који би можда иначе учинили; а усамљ |
| већ на улици.</p> <p>Скочила сам, да га задржим, да му све кажем и да умрем, али на врати сам с |
| и јој припомоћ какве добротворне женске задруге, било би испод достојанства...{S} То ми зацело |
| ледале су ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхтала а смртоносно оружје пало са праском на земљу. |
| ом нежнијем изразу његовом поруменила и задрхтала, да и оне што не ишчитају ...</p> <p>Оне нису |
| } Познала сам рукопис — Миланов.</p> <p>Задрхтала сам. „Шта ће сад од мене?{S} Зар није било до |
| творише, а унутра ступи — Милан.</p> <p>Задрхтала сам и побледила.</p> <p>„Што дрхћеш, змијо гл |
| ти моју нову помајку.</p> <p>Срце ми је задрхтало, та жена изгледаше ми у мојој детињској голем |
| је у мени дрхтало, па сам осећала да ће задрхтати и рука...</p> <p>Уздахнуо је и махнуо руком п |
| ва дела.{S} Но ја сам се касније и сама задубљивала и у сувопарније ствари и трудила се да их р |
| о, већ да проклиње час свога рођења!{S} Заиста мени је врло чудно понашање такових родитеља, ос |
| } И те се још смеју Српкињама звати.{S} Заиста жалосно.{S} Срам их било!{S} Хоће с картањем на |
| ростакиња,“ така „распуштена грешница,“ заиста заслужује, да је отмени и солидни кругови презру |
| какво слабо болесно дете.</p> <p>Ја сам заиста дрхтала, но више од узбуђења, но од зиме.</p> <p |
| не саме. т. ј. због мојих мана и врлина заједно.</p> <p>Доцније, кад сам почела осећати празнин |
| овео читаве ферије.{S} Боривој; учио је заједно с Миланом једну исту струку.{S} Иначе је био че |
| еби пустила од себе, онда кад би с њоме заједно пропало, а у даљини се сијао зрачак наде за спа |
| е то, моја ћерко, и више ништа.{S} Хоће заједно са децом својом да светли пред светом, разуме с |
| и сироче као и ја; модистлук је самном заједно изучила а пре годину дана отворила је и радњу п |
| уку, као и лане што је чинио, те уђосмо заједно у кућу.</p> <p>После два дана је отпутовао.{S} |
| ожеш.{S} Али нико те не тера...“</p> <p>Зајецала сам на глас.</p> <p>„Што плачеш, лудице моја?{ |
| осмехом растерују сузе а жеравица ледом заклања...</p> <p>Он је оборио очи и уздахнуо.</p> <p>О |
| ребало.</p> <p>Сад сам била мирнија.{S} Закључила сам да своје осећаје не одам. „Та ја се варам |
| ци.{S} Вредно ће бити да видите.</p> <p>Закључисмо, да идемо.</p> <p>Кад сам се сутра дан упути |
| еце, те не беше места и за мене.</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву....р некој доброј пријатељиц |
| де имала...</p> <p>— Кад је то природан закон, отпочела сам најпосле, нашто онда толико моралис |
| част.{S} Карташ је оличено среброљубље, законом обезбеђена варалица, отимач и лопов, а често и |
| ст лежи на њима пред Богом и светом.{S} Закужави ти један цветак или ти се поболи тичица, па ве |
| ад дужности према другима.</p> <p>У том закуца неко на вратима.</p> <p>На старично „слободно,“ |
| тко беше недеље а да није на моји врати закуцао по који провођаџија.</p> <p>Обично сам их све р |
| <p>Нико ми није одговора дао; но зраци залазећег сунца, падаше на трном окруњену главу Бого-чо |
| што сам им поклонила, преседао ми сваки залогај.</p> <p>„Смрт или вид“ била је сад сва жеља мој |
| , тек би можда помислио:</p> <quote> <l>Залуд стриче, дуваш деваш,</l> <l>Не издува чега немаш! |
| ко чела; ваљда да је отерам.{S} Али све заман; од тога тренутка знала сам и осећала, да Милана |
| наша „полемика.“</p> <p>Хтела сам да је заменим у сечењу.{S} Није ми дала.</p> <p>— Не, то ћу ј |
| умео да изговори глас „р“; обично га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим изостављао.</p |
| а оно се узвисило над њиме, па нико не замера.{S} С радошћу узима стан тако усамљено женскиње |
| улеж.{S} Јелте, да је тако?{S} Па ми не замерите!{S} Незнање и невиност није једно исто!{S} А в |
| а уз себе спустила.</p> <p>— Неће те ми замерити, извињавала се; хоћу да видим какав је.{S} Већ |
| а се лакше могу поновити — ако дође до „замерке“ — повела сам са собом и малог Милана, теткиног |
| з очију, но брзо их убриса.</p> <p>— Не замерте ћерко.{S} Така сам била од кад сам.{S} Лака на |
| остеље.</p> <p>Како ми је било, даје се замислити.{S} Стара моја тетка беше већ давно под земљо |
| ноге; ми сликамо врага црног а црнац га замишља белог.{S} Ето видите, да појам о лепоти није је |
| је из свога живота.{S} Појединости нека замишља свако по ћефу, а оно што ћу написати, довољно ћ |
| >Овог пута корачала сам журно: била сам замишљена а и желудац ме је опомињао, да је подне већ п |
| ла је и убрисала сузе.{S} Неко време је замишљено ћутала.{S} За тим се прену, а преко лица јој |
| и оде прозору.{S} Гледао је неко време замишљено крозањ; за тим ми опет приђе.</p> <p>„Остави |
| сам га ја познавала!{S} Старка умукну и замишљено гледаше у даљину.</p> <p>То је заголицало и м |
| је казала, молећи Даницу и њега, да ме замоле, да јој мртвој опростим.{S} Све је то чинила из |
| подруму. — Склоне ми по где што, кад их замолим.</p> <p>Молила сам је да се мене ради не труди, |
| оју. знадеш ли шта чиниш?!{S} Или те је занела њезина спољашност?!....</p> <p>Пробудио се понос |
| жени, која га је родила, ал не схваћа и занемарује своју дужност.“</p> <p>Ужаснула сам се од то |
| није с твоје кривице?{S} А оне, матере, занемарују своју децу сваки дан.{S} Па зар им то никад |
| матерински осећај, кад тако своју децу занемарују?!</p> <p>— Како, мајко?{S} Ја понајвише види |
| ај утисак моћан, па човека неко време и занесе, али стално га везати неможе.{S} Особито не може |
| јала сам се.</p> <p>— Не, душо, врло ме занима, рече она узевши с ормана котарчицу с бресквама, |
| цу.{S} Ено мали сишао са столице.{S} Не занима га наша „полемика.“</p> <p>Хтела сам да је замен |
| добила ниси.</p> <p>— Вас као да слабо занима старичин живот? смејала сам се.</p> <p>— Не, душ |
| љубав мужа и жене давно је детињарија, занос и лудорија.{S} Па је ли чудо што се до овог дотер |
| н брка поштовање са љубављу, а док први занос пређе па увиди, да сам и ја погрешива — постаћу м |
| назива?{S} Животињски нагон, сањалачки занос, или навика на леп или створ, хоће свет често љуб |
| о све болело би га, кад би први љубавни занос прешао; те би ме и нехотице почео сматрати као уз |
| то га таки људи имају, само је страстан занос и животињски нагон.{S} Нико на пример не пориче, |
| прецењује своју моћ.</p> <p>— Зар је то занос?{S} Зар човек не љуби у животу тек једаред?{S} Та |
| душевног сродства, а не са спољашњости, заноса или животињског нагона.</p> <p>— Е, мајко, онда |
| није баш рђаво, што се у младости човек заноси и прецењује своју моћ.</p> <p>— Зар је то занос? |
| ; љубимо ли лепоту спољашњу, она ће нас заносити до год нас траје, па и онда, кад љубљене особе |
| је и божијом помоћу спасао вид.</p> <p>Заостала сам овде.{S} Радити се могло и овде а тешко ми |
| е или код табле, а он ако је пре подне, запали чибук, па се не види из дима; ако ли је после-по |
| тили? било ми већ на језику, кад ме она запита, показујући у певанији песников лик:</p> <p>— Вр |
| , да би баш женскиње требало тако да се запита.{S} Радњом, енергичном радњом, могло би тек оно |
| бичај.</p> <p>Дужност ми је била, да га запитам, где је за толико, па ни то нисам могла; осећал |
| а-Стани.</p> <p>Кад је чула да одлазим, заплакала се.</p> <p>— Збогом ћерко, јецала је загрливш |
| и нису обични.{S} Нисам ја никад газила заповести, већ сам их вршила.{S} Нисам разорила туђу, в |
| ћерком?{S} Делала сам по твојој светој заповести и дужности човека; ал муке су велике, па ме у |
| и син, па му треба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви рано, толико зацело имате?{S} Па га сад |
| је то чудна појава за мене.{S} Није се запослила „вечитом љубављу“ па и опет остала вечито дев |
| љубави узимају?</p> <p>— Љубав! љубав! зар је све љубав што се тим светим именом назива?{S} Жи |
| брака.</p> <p>Па из таког јада и гада, зар је очекивати свестан подмладак!{S} Наћиће се, дабом |
| о мушки, па ако је мене морао презрети, зар је морао узети ону, коју не воле?...</p> <p>Тако са |
| ли једно од њих у било какву неприлику, зар се надати саучешћу, пожртвовању и помоћи од — така |
| о ме гледао.</p> <p>„Што ме тако мериш, зар ми је питање тако глупо?“ Силом сам хтела да се шал |
| натраг.</p> <p>„Милане, буди човек!{S} Зар ти не знаш да си ожењен? рекла сам трудећи се, да г |
| а:</p> <p>„По томе би ја била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам сувише осетљива?{S} Душан ме у |
| ње такових родитеља, особито матера.{S} Зар оне не увиђају, каква одговорност лежи на њима пред |
| моје иначе разборите и добре тетице.{S} Зар је мало примера у свету, <pb n="142" /> да се по не |
| узе сетан, да не речем, болан израз.{S} Зар се данас склапа брак из узајамне љубави, поштовања |
| , увидиће и сама, да тако мора бити.{S} Зар сам је за то одхранила да ми сину убије срећу!“</p> |
| и осећај у њему уништим још у клици.{S} Зар сам се један пут за рад тога пред њиме хотимице пок |
| <p>— Ту се мајко, с вама не слажем.{S} Зар је љубав и поштовање једно исто?{S} Ето на пример, |
| и; само се канда не слаже с истином.{S} Зар ти није већ дневник казао, да се то море хоће и код |
| и више и чешће лакоумље и себичност.{S} Зар је човек рођен тек да само ужива?{S} Зар он нема пл |
| о кап воде од жећи умирућем патнику.{S} Зар се тако говори, кад се прашта од срца?{S} Не Стано, |
| ар је човек рођен тек да само ужива?{S} Зар он нема племенитија позива?{S} Истина је света, да |
| јући поглед.</p> <p>„Што си плакала?{S} Зар га још ниси заборавила?“ питао је прекорним гласом. |
| >Задрхтала сам. „Шта ће сад од мене?{S} Зар није било доста увреде?!{S} А друго за цело неће.{S |
| и зар се не може љубити и из даљине?{S} Зар на пример мајка мање љуби своје чедо, кад оно није |
| штице.</p> <p>— Што ме тако гледате?{S} Зар није тако?</p> <p>— Баш тако сам и ја мислила, рече |
| S} Али зар сва кривица лежи на мени?{S} Зар нисам био преварен, а превару си потпомагала — ти с |
| своју моћ.</p> <p>— Зар је то занос?{S} Зар човек не љуби у животу тек једаред?{S} Та права је |
| Па зар им то никад не пада на памет?{S} Зар се не страше муке и клетве дечије, греха пред Богом |
| створења, која ме још воле...</p> <p>— Зар немате баш неког од својих?{S} Питала сам и други п |
| — самовати.{S} Сад је јецала.</p> <p>— Зар немате никог свог? питала сам је ја.</p> <p>— Припо |
| заноси и прецењује своју моћ.</p> <p>— Зар је то занос?{S} Зар човек не љуби у животу тек једа |
| тересовати.{S} Зато је упитах:</p> <p>— Зар ви мислите, да спољашњост не може човека стално при |
| себи пријатну забаву и то „света ради!“ Зар не пролази и сунце кроз каљава места, на остане чис |
| називаш ти моју љубав према теби.{S} А зар није већи грех, да се растанемо сад, кад сам и по д |
| занемарују своју децу сваки дан.{S} Па зар им то никад не пада на памет?{S} Зар се не страше м |
| да ме ни сад презирати не можеш.{S} Па зар неби било лудо, кад се неби машили среће, која нам |
| сме фалити.{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па зар сам ја лења, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко т |
| жеља баш под том фирмом сакрива!{S} Та зар је један, који се оженио тек да са жениним имањем г |
| ата, бранитеља и заштитника свог.{S} Та зар нас је једанпут <pb n="153" /> одбранио од друге не |
| {S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи на мени?{S} Зар нисам био преварен |
| ба у близини и да је поседавамо.{S} Али зар се не може љубити и из даљине?{S} Зар на пример мај |
| ни тридесет година!“ узвикнуо је шогор зар ти хоћеш тридесету да дочекаш?{S} Ко ће те онда узе |
| <p>Рекла сам јој и свој разлог.</p> <p>Зар си и о мени тако судила? питаше она прекорно.</p> < |
| питаше: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти то ниси увидио?“ шапутала сам узбуђено ја.</p> < |
| в а с њене тек симпатија и сажаљење!{S} Зарад њезине милостиње презрео је моју љубав, јадни Бор |
| ла сам њезино некадашње самопрегоревање зарад дужности према другима.</p> <p>У том закуца неко |
| .{S} Могла сам добити и више, но ја сам зарад Данкина мира пристала на — најмање.</p> <p>Сад са |
| ажила себи лека. </p> <pb n="169" /> <p>Зарад тога дошла сам и амо у Т., чула сам за овдашњег в |
| </p> <p>Док је трајало новца од касније зараде моје поштовали ме, али кад је требало који новчи |
| и су ме скоро — отерали.</p> <p>Од саме зараде своје нисам могла сад живети, те молим зета, да |
| скине очију са кавеза, а образићи му се заруменили.</p> <p>Она га поглади по косици.</p> <p>— К |
| то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се засијаше у очима.{S} Она их руком убриса и настави:</p> |
| } Често таким, да убија кућу.{S} Дневна заслуга целе породице износи форинта или две а једна уж |
| бити, дај се увиди, је ли „бабадевојка“ заслужила презирање и поругу, којом се обично за живота |
| из туђег џепа вади новац, без да си га заслужила!{S} Боље да остану забаве ради дома, па окупа |
| обична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то заслужила?{S} Јесам ли?</p> <p>Догађаји и дела нек гово |
| ипкати шећер.</p> <p>— Тако.{S} Сад сте заслужиле, смејала се старица.{S} Ко не ради не треба н |
| ик,</l> <l>Не треба му опростити</l> <l>Заслужио је патити.</l> </quote> <p>Ја сам свршила а ко |
| ња,“ така „распуштена грешница,“ заиста заслужује, да је отмени и солидни кругови презру и исти |
| ко је пута мајку умилостивио, да нас по заслузи не казни, ни броја се не зна!{S} Шест година пр |
| де, а сад — ту се старка болно и гласно засмеја — сад љубим моје канарине, мачку и псето.{S} См |
| лепо везаној песмарици. — Ту се гласно засмејала а очи јој опет узеше онај живахни младалачки |
| да су сви мушки тог мишљења! ...</p> <p>Засмејала се некако чудновато, па рече:</p> <p>— Знала |
| је касно а теча ти је легао, па неможе заспати.{S} И кроз завесу на врати продире светлост; а |
| читала.{S} Прочитала сам на том листу: „Застава,“ па видим, да сте и ви Српкиња.</p> <p>— Српки |
| {S} Особито сад од кад —</p> <p>Старица застаде, а од старости сузне јој очи засузише још већма |
| мисли и погледа око себе.{S} Поглед јој застаде на „<title>Змајевој певанији</title>," коју сам |
| вишују се и поред патње.{S} Обични људи застају поред таке немиле пратилице на пола пута, или п |
| р; а мали се Милан узверио, очице му се застаклиле, па само нагло дише и дрхће од чезње за тица |
| код прозора је седила фрајла-Стана.{S} Застала сам.{S} Она ме погледа, преко — сад још већма — |
| да видим баба-Стану.{S} У њезиној соби застала сам неку младу раделицу.{S} Баба-Стана беше — м |
| се није одмицала од мене Око поноћи сам застала.{S} Кад сам се пробудила кандило је горело а Да |
| кад-кад потребе да се исповеди.</p> <p>Застала је и убрисала сузе.{S} Неко време је замишљено |
| „то ти хоћеш да знадеш?“ Знај дакле. — Застао је и погледао ми у очи.{S} У том погледу се јасн |
| ана добила сам писмо.{S} Као електрисан застао ми поглед на адреси тој.{S} Познала сам рукопис |
| убље је лепа српска врлина, говорила је застирући сто и спремајући ужину; само не треба претери |
| ечији писци и песници тога језика, беху заступљени у нашој девојачкој библиотеци.{S} За време ш |
| ца застаде, а од старости сузне јој очи засузише још већма.</p> <p>— Доћи ћу мојко, можда још д |
| } Држала је, припасаћу кецељу и на ново засука рукаве, чим ме похвали — и ради чак и оно, што ј |
| емише на груди.</p> <p>Притрчала сам да затворим прозор; а мали се Милан узверио, очице му се з |
| душевну избавитељку своју, а зора ме је затекла за пут спремљену.</p> <p>Отпутовала сам у Беч, |
| е.</p> <p>Неко време је тако стајао.{S} Затим тешко уздахнуо, спустио руке са лица и рекао одлу |
| — Грло „новога метода,“ насмеши се она, зато вас „стара природа“ и тера у гроб пре времена.{S} |
| ацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме |
| нда, кад чујем, да си нам опростила.{S} Зато буди милостива, па одговори како живиш и можеш ли |
| , а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тера — швиндлерај.</p |
| оје одређују шта је лепо, шта ли не.{S} Зато и треба настојати, да се те две особине још у деци |
| ему а баш ме је почела интересовати.{S} Зато је упитах:</p> <p>— Зар ви мислите, да спољашњост |
| паметан човек, жели свако да усрећи.{S} Зато одавно меркају девојку с новци, а он одмах препору |
| ну се старка.{S} Да боме да је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, што му је први |
| онда, кад си од мене побегла у врт.{S} Зато те не корим; али ни после ниси ме морала обмањиват |
| а срцем ретко ко за њима жуди.</p> <p>— Зато и јесте све мање љубави на свету.{S} Љубав је ћерк |
| макар ко!</p> <p>— Знам, сека-Мацо, па зато вам и наручујем...</p> <p>— Добро фрајлица, богами |
| аца,</l> <l>Без љубави праве.</l> <l>Па зато ме у старости </l> <l>Презирали људи;</l> <l>Ти се |
| досадно а живот несносан.{S} Живим само зато, да тебе још једаред видим и да из твојих уста чуј |
| ећа срећа.</p> <p>— Право велите.{S} Но зато опет по, највише „весело срце кудељу преде.“ Само |
| је научило да свако „зашто“ има своје „зато,“ а самоћа, патња и размишљање, научише ме још и и |
| ама тек за време успавано, измучено или затупљено, а згодном приликом оживиће опет:{S} Јер</p> |
| ге нестат’ мора!</l> </quote> <p>Старка заћута.</p> <p>— Чија је то песма? питала сам је после |
| ила пољупца — без љубави.</p> <p>Старка заћута, нагло устаде и оде кавезима.{S} Била је очевидн |
| покор и трулеж!</p> <p>Старка уздахну и заћута.{S} После неколико тренутака настави опет:</p> < |
| то је истина!</p> <p>Старица уздахну и заћута.</p> <p>И ја сам ћутала.{S} Чудни осећаји беху с |
| тренутака.</p> <p>— Моја.{S} Па и опет заћута.{S} И ја сам ћутала.{S} Била сам изненађена, и н |
| ет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино место, заузела беше Лиза, те сам могла читати кад ми је воља.{ |
| во; срце ми се беше скаменило а душу ми заузеле мисли о неситој и грабљивој човечијој природи.< |
| вас одвела.</p> <p>Тако остаде сво моје заузимање, да упозним „баба-девојку“ овога пута без усп |
| по је бити попадија.{S} За то ми будите захвални, па га држите за јаку.</p> <p>„Хоћу ли читати |
| >„Изашла си тако лако одевена, а већ се захладило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с таком па |
| ге ствари интересовале; те сам и његово захтевање свагда радо и с вољом испунила.</p> <p>Тим на |
| ади веџбања у томе и у немачком језику, захтевао је, да преведемо и по неку немачку приповечицу |
| ти, а стара сам; па то је.</p> <p>У том захукта другом страном перивоја један жељезнички влак.< |
| зелени кавез.{S} Аполо и Дијана радосно зацвркутаце, па јој се устремише на груди.</p> <p>Притр |
| боравила у брави кључ од своје собе.{S} Зацело си се журила у дућан.{S} Прошао сам онуда и свра |
| а сам понуду.</p> <p>— Ко вам је то?{S} Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше име казати.{S} Сад |
| и љубавника убити; немам права на то, а зацело и није — један!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ прошапутал |
| иће ти венчана“ рекла сам, а глас ми је зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се бар чинило.</p> <p> |
| сам, да би ме глас одао.</p> <p>„То је зацело наруџбина?“ рече он, показујући на шешир што сам |
| ост и тугу, злоћу и лукавство, небих се зацело тргла.{S} Овако је била — необична.</p> <p>— Пол |
| Ту је опет тихо уздисала.</p> <p>Ви сте зацело много патили? било ми већ на језику, кад ме она |
| било би испод достојанства...{S} То ми зацело не би ни она допустила.{S} Та за Бога! — Друго ј |
| љаде да се запопи.{S} А ви рано, толико зацело имате?{S} Па га сад не упуштајте.{S} Лепо је бит |
| и Вуковом правопису; био је још у првом зачетку, но он беше његов присталица.</p> <p>После смо |
| смеј је некако чудно звучао; те сам га зачуђено погледала.</p> <p>Он би ми на то за тренутак т |
| а тебе.“</p> <p>Он се тргао, гледећи ме зачуђено.</p> <p>Оборила сам очи.</p> <p>„Шалиш ли се? |
| или поклизнути......{S} Ја......</p> <p>Зачуђено гледала сам старицу; очи јој се сјале у светом |
| деника обојега пола.</p> <p>На једанпут зашкрпута шљунак много јаче, те дигох очи.{S} Предамном |
| е волеле, као једина брата, бранитеља и заштитника свог.{S} Та зар нас је једанпут <pb n="153" |
| знака и натписа.{S} Кад сам је питала, зашто: каже: „тако ми је покојница наручила.“</p> <p>Ка |
| тила; Боривој није дошао да се опрости, зашто — незнам.</p> <p>У туђини сам провела две године |
| окосила.{S} Још и данас се чешће питам: зашто је баш мене поштедила? ...</p> <p>Била сам као цв |
| дије ће јести. </p> <pb n="145" /> <p>— Зашто; мајко?{S} Ето видите, и јабуку је од вас примио. |
| омана“ мало ћете продати......</p> <p>— Зашто, мајко?</p> <p>— Рећиће се можда, да вам је јунак |
| тешко уздахну и отвори књигу.</p> <p>— Зашто, мајко?{S} Ја држим да читање никоме не шкоди.{S} |
| е остаде, већ да кажем истину.</p> <p>— Зашто ми ниси казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на |
| ла.</p> <p>Сваки од њих имао је разлога зашто ме хоће.{S} Један ме хтео због овог, други због о |
| ворила сам не погледавши га.</p> <p>„Па зашто златом?{S} Досад то нисам носио.“</p> <p>„Мајка т |
| дзива.{S} Но опет се узели нисмо, а све зашто:</p> <p>Први је био богат и из племићке породице. |
| ла отрести мисли: „зашто да је збуњен и зашто не долази?“ У својој машти нашла сам и одговор: „ |
| ала, те хајд и он у гомилу и не знајући зашто! „Великоварошани“ су често веће радозналице од — |
| удила, да зове доктора.{S} Сирота, знам зашто; није јој се баш милило живити.{S} Знам ја како ј |
| па и они — које сам ја усрећила!</p> <p>Зашто је то тако? — Је ли морало тако бити? — Савест ми |
| о и опет се нисам могла отрести мисли: „зашто да је збуњен и зашто не долази?“ У својој машти н |
| те?{S} Искуство ме је научило да свако „зашто“ има своје „зато,“ а самоћа, патња и размишљање, |
| олико тренутака могла сам рећи:</p> <p>„Зашто си то чинио?!“</p> <p>„Зашто? понови гробовским г |
| насловном листу беше написано:</p> <p>„Зашто сам остала неудата.“ Као неки мото беше додато:</ |
| и:</p> <p>„Зашто си то чинио?!“</p> <p>„Зашто? понови гробовским гласом он.{S} Погледајме, па ћ |
| као да је милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу Аполона и Дијане.{S} Обе тице очевидно |
| најтеже сакрити.{S} Видио је шта ми се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, али тек за т |
| и с вољом испунила.</p> <p>Тим начином зближисмо се ја и Милан још јаче.{S} Често се међу нама |
| већ права истина.{S} Све су то разлози, због којих се већина жени и основи брачне среће и љубав |
| оног, а ни један због мене саме. т. ј. због мојих мана и врлина заједно.</p> <p>Доцније, кад с |
| хоће.{S} Један ме хтео због овог, други због оног, а ни један због мене саме. т. ј. због мојих |
| сам разумевала, а остали писци беху ми због мешања словенског језика тежи и сувопарнији; сваки |
| сувише осетљива?{S} Душан ме увек кори због тога.</p> <p>Није ми одговорио, само ме гледао.</p |
| еткина куварица, љутила се до душе увек због тога.</p> <p>— Боже, боже, фрајлице, ала сте непра |
| ојмим: како човек неког може волети тек због телесне лепоте?!{S} Мислићете да можда никад нисам |
| због овог, други због оног, а ни један због мене саме. т. ј. због мојих мана и врлина заједно. |
| разлога зашто ме хоће.{S} Један ме хтео због овог, други због оног, а ни један због мене саме. |
| Дешавало се, да је по неко узео девојку због мираза.{S} Исто тако, бивало је и обратних случаје |
| пиштољ.</p> <p>„Збогом Боривоју!....{S} Збогом мајко!....“ Поглед ми је пао на месецом осветљен |
| чула да одлазим, заплакала се.</p> <p>— Збогом ћерко, јецала је загрливши ме; <hi>осећам</hi> д |
| ј ни имена знала а већ одлази.</p> <p>— Збогом душо!{S} Па опростите, што сам вас својим бенета |
| е.{S} Код тетке се бар одмори.</p> <p>— Збогом тетице!{S} А ви сека-Мацо, умесите штрудлу као и |
| е?{S} И моја рука одапе пиштољ.</p> <p>„Збогом Боривоју!....{S} Збогом мајко!....“ Поглед ми је |
| ла сам очи, тражећи згодна одговора.{S} Збунило ме њезино питање, а још више поглед, којим као |
| менту кад сам је погледала; па ме је то збунило.{S} Држала сам, да није сасвим при свести.{S} Б |
| нисам могла отрести мисли: „зашто да је збуњен и зашто не долази?“ У својој машти нашла сам и о |
| уче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто ми је збуњен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} Кад дође, питаћ |
| сам се као неки кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но обично.</p> <p>Поздрав нам беше много |
| д мене.{S} Нисам дизала очију; била сам збуњена.</p> <p>„Шта то везеш?“</p> <p>„Теби кошуљу,“ о |
| нисам.</p> <p>Постала сам и према њему збуњена; бојала сам се да се не одам, па сам му ретко и |
| а око.</p> <p>Мени јурну крв у лице, те збуњено пођох из собе.</p> <p>„Узећу му Мару Базићеву; |
| дао у очи а за тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпочео какву тему, што није интересовал |
| чи; већ је сумрак.“</p> <p>Устала сам и збуњено пошла из собе.</p> <p>„Куда ћеш?“ шапутао је пл |
| ице! — рече ми мали Милан.{S} Сестре га звале „брацом“, па се и сам тако називао; само што још |
| исповеди, ал ономе, ко нас разуме...{S} Званична исповест слабо олакшава, особито грешницима мо |
| >Они изабраше ваљана образована младића званичника, јединца сина прилично имућних родитеља.</p> |
| венаца, а пратиће га војници, па и сви званичници.{S} Вредно ће бити да видите.</p> <p>Закључи |
| Та за Бога! — Друго је бити чланица, па званично правити сиротињи посете, а друго је правити их |
| је хуманистичким особинама, а друго не званично својевољно похађање — не донаша баш ништа....{ |
| /p> <p>Родитељи његови искаше, да одмах званично предам сво своје добро своме зету а њиховом си |
| ешто мучи,“ говорио ми чешће; (секом је звао још у детињству и мене и Даницу) повери ми се; у д |
| аде оне?{S} И те се још смеју Српкињама звати.{S} Заиста жалосно.{S} Срам их било!{S} Хоће с ка |
| онда јунакиње или дижу, те блистају као звезда, или клизају све даље и даље док не пропадну у г |
| ћу, нек шиваћка све лети, а плетице све звецкају!</p> <p>— Хвала, сека-Мацо!{S} Кад дођем да тр |
| ина.{S} Сав велико-варошки жагор: хука, звиждукање пекара, жељезница и разних машинерија, беше |
| „Смејао се, но тај смеј је некако чудно звучао; те сам га зачуђено погледала.</p> <p>Он би ми н |
| поред друге богатије и лепште.“ Те речи звучаше ми непрестано у души; и ја сам остала да живим |
| ме још и извињавати...{S} Иронија и бол звучаше у последњим старичиним речма.</p> <p>— Па рецит |
| а сам за тренутак.{S} Нисам одмах нашла згодна одговора.</p> <p>— Чудно питам, јел-те?{S} Коме |
| о мени?</p> <p>Оборила сам очи, тражећи згодна одговора.{S} Збунило ме њезино питање, а још виш |
| ог изабрати.{S} Све су то ваљани људи и згодне партије.“</p> <p>„Чекам да дорастем за шпекулаци |
| ће се вратити спровод, па се за времена згодно постирала.</p> <p>Сад ми тек пало у очи, да су и |
| боравља, што држи, да га ја неволим.{S} Згодном приликом дадох му познати како ми је у срцу.{S} |
| еме успавано, измучено или затупљено, а згодном приликом оживиће опет:{S} Јер</p> <quote> <l>Да |
| оведала, него место тога отпочела какву згодну шалу, држећи, да је смешно и детињасто говорити |
| м ову књигу можда ћу и пробати.{S} Није згорег; само ме напомен'те...</p> <p>— Ију, како је деб |
| и млађи од мене. </p> <pb n="168" /> <p>Згрозила сам се, кад сам осетила да љубим човека млађег |
| јаукало је и преклињало дете...</p> <p>Згрозила сам се од призора тог и покрила лице рукама.{S |
| је полепшо а нама су гадне и смешне те здепнасте кратке ноге; ми сликамо врага црног а црнац г |
| е чути.{S} У данашњем добу тешко живе и здрав човек, а што ће да чини таки јадник?!{S} Ништа др |
| ала сам топло срце,</l> <l>Поред свести здраве;</l> <l>Гадила сам се пољубаца,</l> <l>Без љубав |
| е ми и без имена у памети.{S} Будите ми здрави и сретни.</p> <p>Старка ми стиште руку.</p> <p>Ј |
| сам морала ни по фабрикама губити своје здравље, као што га многе јаднице ево баш у овој вароши |
| му је милије: кадифа и златно одело или здравље?{S} Питајте га, па ће те чути.{S} У данашњем до |
| ут.{S} Кад би се у свету претпостављало здравље болесној уображеној лепоти, а душевна лепота сп |
| разуме се, не са душевним својствима и здрављем, већ у спољашњем блеску.{S} Дубок мужевљев џеп |
| „Али мајко, мени изгледа, да и Милан њу здраво воли.“</p> <p>„Воли?!“ Чудна ми посла!{S} Млад м |
| нама правде и сасушеном клицом светског здравог разума.{S} Но и опет боли, још те како боли та |
| стана.{S} Хоћу да је посетим.</p> <p>— Здраге воље фрајлице.{S} Ал она се отселила из тог квар |
| ар у неку руку...</p> <p>С тим отвори и зелени кавез.{S} Аполо и Дијана радосно зацвркутаце, па |
| ећма него и тице и цвеће и оно китњасто зеленило и плаво небо, што тако красно дичи моју постој |
| еном кавезу ми је Дамјан и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Аурором и |
| у кући тој дуже остати нисам могла.{S} Земља је чисто горела подамном; морала сам бегати оданд |
| више има, више би хтео, продаје се нека земља у месту, па неби хтели да је уступе.{S} За то су |
| она бити моја насљедница, а само кућа и земља вредила ми је преко пет хиљада.</p> <p>Избор млад |
| ру, Соларићево „<title>Ново гражданстко земљеописаније</title>“ и „<title>Улог ума человјеческо |
| х соба.{S} Дотле сам држала, да су ту у земљи подруми и коморе.</p> <p>„Како живе ти људи?“ мис |
| иљка“ човечија срца и душе.{S} Ретко је земљиште у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је по |
| {S} Деца су као оне биљке, што у сваком земљишту корена хватају; па се и ја брзо навикох у дому |
| {S} Стара моја тетка беше већ давно под земљом, а требало ми је полазити из куће, у којој сам т |
| .{S} Сви сродници осим Данке већ су под земљом.{S} Докле ћу живети и како ћу свршити, не могу з |
| а смртоносно оружје пало са праском на земљу. </p> <pb n="162" /> <p>„Не, мајко, нећу ти споме |
| е са женом раставим?{S} Подићу и небо и земљу док до цељи не дођем.“ </p> <pb n="165" /> <p>Упр |
| своје нисам могла сад живети, те молим зета, да ми даде припомоћ.</p> <p>Лепим није хтео, за т |
| х званично предам сво своје добро своме зету а њиховом сину.</p> <p>То ми се није допало, али д |
| а мораде у оближњу варош својој ћерци и зету.{S} У њих беше већ двоје деце, те не беше места и |
| е било доста уједно сложених књига, а о зидовима је висио један старински сат, неколико слика и |
| у остали сталежи, па лето, па јесен, па зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То би их било неколик |
| ста дрхтала, но више од узбуђења, но од зиме.</p> <p>„Хајдемо у собу, дошла је мајка;“ па ме уз |
| људима он често и потреба.{S} Но једне зиме беше овладала самном нека чама.{S} Држала сам, да |
| ена.{S} Често тако размишљам, особито у зимњим дугим вечерима.{S} Чујем какав догађај, прочитам |
| да су две природе; једна добра а друга зла; вечито се косе, а ни једна не попушта.“</p> <p>„До |
| шње тиче, нећу много да говорим.{S} Тог зла бивало је и за мог младог доба, али шта велите о же |
| а ни једна не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у нама свима, само је зло што су у теби те особи |
| жна толико слаба, а колико добра толико зла и напрасита.{S} Осим тога је била веома славољубива |
| флезно дете, шта му је милије: кадифа и златно одело или здравље?{S} Питајте га, па ће те чути. |
| је богат.{S} Еквипаж и вранци, кадифа и злато, — то јој је сва жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте, |
| сам не погледавши га.</p> <p>„Па зашто златом?{S} Досад то нисам носио.“</p> <p>„Мајка тако хо |
| других страних писаца, као и библију и златоустове беседе, од Доситеја Обрадовића, које су бил |
| “ за собом повукло, а одкуд ми права да зледим ране, које је време излечило?!{S} Ћутала сам, др |
| p>„Добра и зла је у нама свима, само је зло што су у теби те особине једнако јаке и тврдоглаве; |
| вши очи: а то је и цела истина; само је зло, што после таки ум и тако срце више види и више осе |
| је текла река времена, носећи и добро и зло у море заборава.</p> <p>Просилаца сам и сад имала: |
| особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дужност, него на право своје, |
| е везао који члан породице, онда је тек зло.{S} Дужност везује, а срце — хладно.{S} Ту, или се |
| је је у таким приликама бивао снужден и зловољан.{S} Јасно сам видела, да га моја љубав слабо у |
| а.{S} Насмејала сам <pb n="159" /> се и зловољно окренула на другу страну; но и опет се нисам м |
| ет преживелих дана, малаксалост и тугу, злоћу и лукавство, небих се зацело тргла.{S} Овако је б |
| себе.{S} Поглед јој застаде на „<title>Змајевој певанији</title>," коју сам такође собом понел |
| ла сам и побледила.</p> <p>„Што дрхћеш, змијо глатка?“ рече промуклим гласом он. „Нисам дошо да |
| ане.</p> <p>Тако сам писала, но сам Бог зна шта сам претрпила док сам написала то неколико хлад |
| {S} Она је обично тако безазлена, да не зна ни „на чем жито расте...“ Ко год хоће може је прева |
| , или чак и осети таку пресуду света не зна шта ће: да се смеје или да плаче над развалинама пр |
| нас по заслузи не казни, ни броја се не зна!{S} Шест година провела сам у њих.{S} Помајка није |
| неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} Мало је говорила у опште, а о себи никад; и ако |
| тамо у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је број к |
| е самном далеко у свет, где нас нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те на рукама носити и биће |
| ије била „рђава особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дужност, него |
| е, то ћу ја урадити, говорила је.{S} Ко зна хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{ |
| о?{S} Стара сам, па ћу заборавити, а ко зна оћул вас још кадгод видити; но ја сам вас заволела |
| и да дозовем Мари-нени?{S} Она је добро зна.{S} Станује одма у другој соби а она је и неговала |
| ти прислушкивала, а мајка неће да се то зна; још сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и баба-М |
| 6" /> <p>Била сам у гостима у Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима човек комотан, па сам била и ја |
| че, — баш је била унела штрудлу — да је знаде. — Становала је, вели, у суседству њене некадашње |
| га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лакше и комотније живе, па не |
| свет вели, да је ненадмашив; а ја само знадем, да сав његов рад радо читам, и да би га све виш |
| презрео је моју љубав, јадни Боривоју. знадеш ли шта чиниш?!{S} Или те је занела њезина спољаш |
| нуо је дрхћућим гласом, „то ти хоћеш да знадеш?“ Знај дакле. — Застао је и погледао ми у очи.{S |
| хћућим гласом, „то ти хоћеш да знадеш?“ Знај дакле. — Застао је и погледао ми у очи.{S} У том п |
| а праштам,“ свршавао је своје писмо; „а знај, да за мене више среће нема.{S} С мајкином исповес |
| Лако је у добру добар бити, ал на муци знају се јунаци.</p> <p>Добро велите, ћерко.{S} Но куда |
| > <p>За ручком сам питала течу и тетку, знајули што о фрајла-Стани.{S} Незнадоше о њој баш ништ |
| ускомешала, те хајд и он у гомилу и не знајући зашто! „Великоварошани“ су често веће радознали |
| ог цртежа.{S} Све беше јако пожутело. — Знак, да им идентитет није тек од јуче.</p> <p>Преметал |
| нула јој и каменит крст, али без сваког знака и натписа.{S} Кад сам је питала, зашто: каже: „та |
| рођака дошла? питала сам радознало.{S} Знала сам да је то била Данка.</p> <p>— Дошла је, таман |
| се некако чудновато, па рече:</p> <p>— Знала сам да ћете тако рећи.{S} Тако говори младост.{S} |
| рам.{S} Али све заман; од тога тренутка знала сам и осећала, да Милана не љубим тек као брата и |
| сам да је излишно; а још нисам ви сама знала, да је излишно; а још нисам ни сама знала, да је |
| ала, да је излишно; а још нисам ни сама знала, да је љубав, што према њему осећам.</p> <p>Слуша |
| али без воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ одлази.</p> <p>— Збогом душо!{S} Па опрости |
| а сам знала друго чинити, ја — која сам знала, шта значи одрећи се љубави своје?!</p> <p>Предал |
| ела а родитељи не попуштају, па шта сам знала друго чинити, ја — која сам знала, шта значи одре |
| S} Нашто би ми и било?{S} Доста што сам знала, да ме он више не воли.{S} Утопљеник се маша и сл |
| рту сам се сита исплакала за што, нисам знала ни сама.</p> <p>После неког времена дође и он у в |
| овде била.{S} Тада сам га одбила; нисам знала како он мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо |
| чела сам плакати.{S} За што? — То нисам знала: само је тако морало бити; срце ми је кипило од с |
| светлом титулом и пуним џепом!..</p> <p>Знала сам ту „морску логику“ понеког женског и мушког „ |
| челу и рекла некако сухопадно;</p> <p>„Знала сам.{S} Та ти си увек била моје разборито добро д |
| адби.{S} Просилаца је имала врло много; знало се, да ће она бити моја насљедница, а само кућа и |
| је нудила, да зове доктора.{S} Сирота, знам зашто; није јој се баш милило живити.{S} Знам ја к |
| старица и врло разговорна.</p> <p>— О, знам је добро, говорила је она.{S} Ја сам је и дворила; |
| потпомагала — ти сама.{S} Не корим те; знам ти назоре.{S} Али промисли се и ти, па буди милост |
| ашто; није јој се баш милило живити.{S} Знам ја како је то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се |
| наставим?“</p> <p>„Мани их с миром.{S} Знам их,“ рече ми сестра озбиљно; већ реци, шта чекаш?{ |
| ишпана.{S} Није Маца макар ко!</p> <p>— Знам, сека-Мацо, па зато вам и наручујем...</p> <p>— До |
| о њој? питала сам раделицу ту.</p> <p>— Знам само да је пролетос умрла.{S} Него ако је повољи д |
| ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; говорила је спустивши се до мене на канабе и милу |
| а груди и јецала: „опрости, опрости! не знам шта чиним; та ја га тако волим!“</p> <p>„Прећи ће |
| ав је тек чисту хтело.</l> <l>Па сад не знам грех шта ми је,</l> <l>Или је грех правду тражит,< |
| фрајла-Стане Истинићеве.{S} Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Стара |
| се, да га умирим.“</p> <p>„Знам.{S} Али знам и то, да сам несретан; преварен и да љубим тек теб |
| сам грешила, не могу сама увидети; само знам да:</p> <quote> <l>Нисам баш ни много хтела </l> < |
| сам трудећи се, да га умирим.“</p> <p>„Знам.{S} Али знам и то, да сам несретан; преварен и да |
| ртве, која би ми за тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад, па хајде самном далеко у св |
| о псето од силних питања.{S} Тек што им знање на левак у главу не сипаш, па која вајда?{S} Шарл |
| ог растанка са Миланом.</p> <p>Душан је знао све тајне моје, но Боривој није, те ми у почетку ч |
| и други.{S} Но нека му је просто — није знао шта чини.</p> <p>Опет је текла река времена, носећ |
| е у шајну.{S} Но тада беше толика свота знатан капитал.{S} Сљед тога ретко беше недеље а да ниј |
| на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, богатство је да не треба веће.{S} Свега доста, а |
| и што је рекао свети Петар баба Ани.{S} Знате, што сам ја лане у Парку читала у оној вашој лепо |
| у.{S} Баба-Стана беше — мртва.</p> <p>— Знате-ли што о њој? питала сам раделицу ту.</p> <p>— Зн |
| ете с вама.{S} Ту вас ко може видити, а знате, — ко хоће да се жени, прво гледи, јел девојка вр |
| рност према мајци, а ни Милан није смео знати, да сам ради њега умрла.{S} Онда неби <pb n="156" |
| рабрила ме; није то тајна.{S} Сме свако знати; само немојте за мога живота, а нећете дуго чекат |
| а бићемо обоје сретни.{S} Свет ће само знати, да нећу да се женим.{S} И то ће бити цела парада |
| ле ћу живети и како ћу свршити, не могу знати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у последњем час |
| друго чинити, ја — која сам знала, шта значи одрећи се љубави своје?!</p> <p>Предала сам му св |
| е, но тако је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док с |
| p> <p>„Милане, буди човек!{S} Зар ти не знаш да си ожењен? рекла сам трудећи се, да га умирим.“ |
| а!</p> <p>Чудићеш се, но тако је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Бори |
| м могао издржати, Па сад ме осуђуј како знаш!{S} Дошао сам, да те још једном молим, да ми опрос |
| ри,“ говорила ми, кад сам је нудила, да зове доктора.{S} Сирота, знам зашто; није јој се баш ми |
| чорбу себи и „своме друштву“ — тако она зове своје псето и мачку — смејала се сека-Маца.</p> <p |
| боравила сам да вам га прикажем, а тако зовем своје канарине, мачку и псето.{S} Мислиће те да с |
| гоне људи, хоће да их напати оно — што зовемо судбином, но таки карактери умеју се узвисити на |
| мајке, као душевну избавитељку своју, а зора ме је затекла за пут спремљену.</p> <p>Отпутовала |
| } Оне друге собе гледе у ходник, немају зрака ни толико, рече старка, кад нас је у собу увела.< |
| !“</p> <p>Нико ми није одговора дао; но зраци залазећег сунца, падаше на трном окруњену главу Б |
| и.{S} Видио је шта ми се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, али тек за тренутак.{S} Доц |
| сад још већма — увела лица, пролети јој зрачак радости и изненађења.{S} Видело се да ме је позн |
| ме заједно пропало, а у даљини се сијао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би је велим презирали; |
| олем.{S} Стара сам.{S} Лубеница је била зрела и слатка.</p> <p>— Добро што се десила слатка, ра |
| ћа, црних наусница, свил'не косе, бисер зуба, чарних очију и бела и румена лица, већ којој је г |
| Ту је опет преврнула неколико листова, и пажљиво читала.{S} На једанпут диже очи и рече:</p> < |
| ше на трном окруњену главу Бого-човека, и мени се чини, да ме те свете очи тужно ал задовољно г |
| ила своју собу?!</p> <p>— Лолица једна, и ту ме издао! — Дала ми старица свој дневник, биографи |
| ја сам ћутала.{S} Била сам изненађена, и некако чудновато расположена.{S} Нисам могла да побиј |
| си тако остала.{S} Доста да ниси удата, и то је довољан разлог, да с неким презирањем о теби го |
| итала, спалила је ту у камину.{S} Каже, и то јој покојница наручила.</p> </div> <!-- </div> --> |
| рао од старачке борасте, жућкасте коже, и модрих усана и око лепог кроја.{S} Разгледала сам јој |
| старица.{S} То је тако било од кад је, и биће довека.{S} Права љубав је вечита.{S} Она нема кр |
| {S} Пред њега смо увек далеко истрчале, и вешале му се око врата.{S} Он нам је увек донео по ка |
| 5" /> <p>— Зашто; мајко?{S} Ето видите, и јабуку је од вас примио.{S} Добро је он дете.{S} Је л |
| итељ.{S} Да је требало живот жртвовати, и то би била за њу радо учинила, тако сам је од тога ча |
| ли што његова дела?</p> <p>— Стручњаци, и цео свет вели, да је ненадмашив; а ја само знадем, да |
| мо знадем, да сав његов рад радо читам, и да би га све више и више читала.</p> <p>— Бар да види |
| ост врло слично, и једно и друго слабо, и једно и друго тежи за искреном љубављу; само што код |
| осећам.</p> <p>Слушала ме је стрпљиво, и тада тужно рече: „Лако је теби, ал у мени као да су д |
| те матера.{S} Сујета је то, моја ћерко, и више ништа.{S} Хоће заједно са децом својом да светли |
| оте пред људима?!</p> <p>Него ви ћерко, и не једете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} А ето: мас |
| да је детињство и старост врло слично, и једно и друго слабо, и једно и друго тежи за искреном |
| т избије на површину.{S} Ето на пример, и ја сам некада љубила људе, а сад — ту се старка болно |
| поштовање једно исто?{S} Ето на пример, и ја многе мушке штујем, а ни једног не љубим.</p> <p>— |
| > <p>Дете погледа у мене, па у старицу, и онда му се преко усана једва измигољи тихо и неодлучн |
| за тренутак; после ме обли румен стида; и свега нестане. „Која вајда,“ севну ми кроз главу, „ка |
| енио сам се оном, којом је мајка хтела; и моја је срећа уништена а живот сломљен.{S} Она је мој |
| ло је говорила у опште, а о себи никад; и ако је често виђала у касапници.{S} Тамо је куповала |
| “ Те речи звучаше ми непрестано у души; и ја сам остала да живим из дужности и љубави.{S} Остал |
| и боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда бити друкчије.“</ |
| гу децу своју.</p> <p>Клица је била ту; и ја сам била чила, окретна и задовољна, као и друга де |
| ањем господски левентује <pb n="149" /> и лакше „тера кера.“ А колико је уважених госпођа, које |
| се чинило, да је то моја <hi>прва</hi> и једина љубав.</p> <p>У оба случаја било је и одзива.{ |
| она тако говорила — џаба ти човека!{S} И снови су у своје време врлина.</p> <p>— Не разумем шт |
| не природе, те не остаде без утиска.{S} И нехотице почела сам премишљати: какав мора бити „дели |
| </p> <p>Ја сам мећу тим то и чекала.{S} И Милана и Боривоја била сам већ заборавила.{S} Од свег |
| аковића, које је мајка такође имала.{S} И ја сам то радо читала, али су ме и друге ствари интер |
| говину шешира и радњу женског одела.{S} И то сам у Бечу изучила.{S} Радња ми је добро ишла, те |
| а и кога сам сад опет љубити почела.{S} И већ да подлегнем моћи пробуђене љубави, кад ми се у м |
| окупу; ради других; мени није нужна.{S} И сад све памтим много јаче, него оно, што се јуче деси |
| </p> <p>— Моја.{S} Па и опет заћута.{S} И ја сам ћутала.{S} Била сам изненађена, и некако чудно |
| тало оставила да шогор у ред доведе.{S} И Даринка ме је сузним очима испратила; Боривој није до |
| оме.{S} У његовим беше мале разлике.{S} И пре су била пуна нежности; а ја сам се изражавала как |
| , да није љубав.{S} Љубав је дабоме.{S} И најгора мајка воли своје дете.{S} Но површна је и мај |
| Изгледају, као неке накићеве лучице.{S} И то већ показује неку материнску љубав и старање о дец |
| теча ти је легао, па неможе заспати.{S} И кроз завесу на врати продире светлост; а то њему квар |
| ће само знати, да нећу да се женим.{S} И то ће бити цела парада.“</p> <p>Тај предлог заболео м |
| браком назива,“ био је мој одговор.{S} И тиме се обично свршила та тема.</p> <p>Ја сам мећу ти |
| отворен прозор у таку једну избицу.{S} И гле! — код прозора је седила фрајла-Стана.{S} Застала |
| ма више светлости и изглед на улицу.{S} И то нешто вреди.{S} Олакшава ми самоћу.{S} Оне друге с |
| <p>Уздрхтала сам се као неки кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но обично.</p> <p>Поздрав на |
| } Тако Јевросима.{S} А шта раде оне?{S} И те се још смеју Српкињама звати.{S} Заиста жалосно.{S |
| <p>На што живовати живот без сврхе?{S} И моја рука одапе пиштољ.</p> <p>„Збогом Боривоју!....{ |
| а, али шта велите о женском картању?{S} И мушком оно не служи на част.{S} Карташ је оличено сре |
| } Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. — И Стевана сам волела, но ни он није за мене; све више у |
| на ново засука рукаве, чим ме похвали — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може ви |
| које патња није кадра сломити.</p> <p>— И то је само доказ, да таке реткости треба тим више што |
| рекох, па седох опет на клупу.</p> <p>— И ја ћу се одморити, ако допустите? па се спусти уз мен |
| ово гражданстко земљеописаније</title>“ и „<title>Улог ума человјеческог</title>.“ Још ми је би |
| ише „<title>Обрадовићеве басне</title>“ и остала његова дела.{S} Но ја сам се касније и сама за |
| асмеши се она, зато вас „стара природа“ и тера у гроб пре времена.{S} Красан стари метод уз кој |
| и је велика, па често хвата и „паметне“ и „племените“ рибице! ...</p> <p>Да се лакше могу понов |
| глас „р“; обично га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим изостављао.</p> <p>Умерила сам |
| био, као што је теча рекао: „госпоцки“ и величанствен.{S} Био је „цветан“ и раскошан, али без |
| цки“ и величанствен.{S} Био је „цветан“ и раскошан, али без искрена саучешћа и суза.</p> <p>Сут |
| ла; за то ми је оставила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је то честита и добра душа.{S} Није си |
| {S} Читал сам Обрадовича, Видаковича, а и Караџића и све што ми је до руке дошло.{S} Камо среће |
| увиђам, да је лакоуман и не постојан, а и мишљење нам се јако разилази; познати су ти његови го |
| узор песника.</p> <p>— Нисам читала; а и откуд?{S} Ја сам стара а то је млађи човек.{S} Кад са |
| стрину Данку.{S} Дете сам врло волела а и оно је мени необично одано, скоро већма но рођеној ма |
| орачала сам журно: била сам замишљена а и желудац ме је опомињао, да је подне већ прошло.</p> < |
| ом свету лакше ће Боривој стећи гласа а и за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; |
| ми за тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад, па хајде самном далеко у свет, где нас н |
| ле сањала о љубави и с оне стране гроба и држала, да никога више љубити не могу!</p> <p>Био је |
| тељици моје добре тетке, да ме издржава и васпита, за оно мало новаца што ми је остало од родит |
| е учити размишљању и моралу, а Рајићева и остала дела што сам читала показаше ми колики је свет |
| {S} Осим тога је била веома славољубива и поносита.</p> <p>Но нико није без мане и ја сам је во |
| ла ми је клицу свега онога, чиме дарива и другу децу своју.</p> <p>Клица је била ту; и ја сам б |
| што се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и то Душан — “</p> <p>Свршити нисам могла, пала ми је н |
| м.{S} Жао ми је било мојих лепших снова и илузије, што сам их донде имала...</p> <p>— Кад је то |
| евне врлине?{S} Доста кад је лепа ларва и дубок пун џеп!{S} Цео свет, особито мушки и не почиње |
| Има их поглавито две врсте.</p> <p>Прва и најновија врста, узор јунакиња обично су женскиње мањ |
| > <p>Она љутећи оде шифонеру, отвори га и донесе неку кутију, па је метну на сто.{S} У њој је б |
| p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто ми је збуњен.{S} В |
| е може бити рђав и непоштен, баш ако га и сумњиче.</p> <p>„Остала сам усамљена са дужности прем |
| би у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега и побегла у врт.{S} Волела сам га нада све на свету, ал |
| д нисам дознала.{S} Клонила сам се њега и породице му.{S} Но у њему је сад тек беснила „плава к |
| у!“</p> <p>„Али мајко, мени изгледа, да и Милан њу здраво воли.“</p> <p>„Воли?!“ Чудна ми посла |
| разу његовом поруменила и задрхтала, да и оне што не ишчитају ...</p> <p>Оне нису ништа ишчитал |
| у ништа ишчитале, но ја сам осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто се чудила, како пре то |
| се насмејала.{S} Тек сад сам видела, да и ја нисам искључена из наслеђа прабабе нам Еве — Књижи |
| опет:</p> <p>— Било је и пре тога гада и трулежи, али у много мањој мери, Дешавало се, да је п |
| је брак чистилеште сваког душевног гада и фирма неприкосновеног поштења...{S} Ником не пада нау |
| ти таког брака.</p> <p>Па из таког јада и гада, зар је очекивати свестан подмладак!{S} Наћиће с |
| , али то не би ни једно; била сам млада и душевно снажна.{S} А:</p> <quote> <l>Да је срце како |
| е ради?{S} Добро велите, ћерко.{S} Пада и мени кашта на памет, да би баш женскиње требало тако |
| је излишан; било би детињарија, а можда и неупутно.{S} Наши се пути разишли, па нашто будити го |
| ћеш се, но тако је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још |
| ожда не мисли да врећа?{S} Ако је можда и он несретан?{S} Ако — “</p> <p>Страшне мисли кидаше м |
| ни мислила! одјекну ми у души, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој постељи.</p> <p>„Шта |
| врст карактер, весела и живахна природа и осетљиво благо срце?</p> <p>— Видила сам га једанпут. |
| код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми </p> <pb n="171" /> <p>би је презирали, кад га она |
| се журила у дућан.{S} Прошао сам онуда и свратио сам.{S} Код куће беше само слушкиња и мала Да |
| е одавно је постала детњарија.{S} Отуда и овладао срцем сваки моралан гад а друштвом покор и тр |
| кад је она разуму сасвим окренула леђа и — поклизла.{S} Тасе се онда јунакиње или дижу, те бли |
| , сада је ретко!{S} Та света љубав мужа и жене давно је детињарија, занос и лудорија.{S} Па је |
| Сродство душе и срца треба да веже мужа и жену.{S} А то полско сродство лежи поглавито у слично |
| д слабости испупчиле јабучице од образа и безубих вилица, те ни мало не доликују оном широком ч |
| и смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница немогосмо бити ни тренутка једна без друге.{S} |
| ила.</p> <p>Тим начином зближисмо се ја и Милан још јаче.{S} Често се међу нама изродила читава |
| ити од неразумне животиње?!</p> <p>И ја и Милан играсмо се неко време тичицама.{S} После их ста |
| амода, па отвори трговину.{S} То сам ја и мислила, кад сам те дала изучити.{S} Сирота си девојк |
| свекру, јер он, т. ј. младожења добија и у месту ваљану девојку ал с мање мираза...</p> <p>Пре |
| на свету.{S} Љубав је ћерко, најнежнија и најплеменитија „биљка“ човечија срца и душе.{S} Ретко |
| учише ме још и извињавати...{S} Иронија и бол звучаше у последњим старичиним речма.</p> <p>— Па |
| ориче, да мајчина љубав није најмоћнија и најсветија. <hi>А кад мајка пита: какво је лице њезин |
| стране је љубав а с њене тек симпатија и сажаљење!{S} Зарад њезине милостиње презрео је моју љ |
| етко испунила жељу; била је детињастија и несташнија од мене; радије је у слободним часовима тр |
| и сад имала: младих и старијих, момака и удоваца, богатих и сиромашних, учених и дресиратих; с |
| ој и каменит крст, али без сваког знака и натписа.{S} Кад сам је питала, зашто: каже: „тако ми |
| сио један старински сат, неколико слика и два лепо бојадисана кавеза.{S} У сваком кавезу скакут |
| остадосмо нас двоје сами дома.{S} Мајка и Даница беху отишле некој рођаци у посету.</p> <p>Ја с |
| би пролете; но онда држим у крилу Марка и Аурору.{S} Немам баш неограничено поверење у њима; сл |
| а се то море хоће и код мене да узбурка и колеба?“</p> <p>„Без тога колебања неби била човек.{S |
| м, на коме је стајало нешто порцуланска и стаклена посуђа.{S} На шифонеру је било доста уједно |
| ле како баба сравњује! насмеја се тетка и прекиде ми читање.</p> <p>— Можда није њезина умотвор |
| особито кад би тај растанак изискивала и друга дужност.{S} Тако је с мајчинском љубављу, а так |
| Но ја сам се касније и сама задубљивала и у сувопарније ствари и трудила се да их разумем; види |
| сузама; пишући га, живо сам сахрањивала и подруги пут своје срце.</p> <p>После две недеље добил |
| {S} Али све бадава; ја сам га поштовала и љубила свим срцем својим.</p> <p>Срцу нисам могла заб |
| к сам Милана волела, њега сам поштовала и волела као рођена брата.</p> <p>Сад ме је опет нашао. |
| .</p> <p>— Тако сам од прилике нагађала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> |
| ју цељ, срамно ме је пред њиме жигосала и уверила га, да га ја не волим; а мој некадашњи нагли |
| рне слутње.</p> <p>После сам се утишала и почела радити.{S} Умила сам се, но очи ми Беху још ис |
| е косе, бисер зуба, чарних очију и бела и румена лица, већ којој је главни основ узајмио поштов |
| овек, кога сам некада тако жарко волела и кога сам сад опет љубити почела.{S} И већ да подлегне |
| ; а ја сам се изражавала како сам умела и како ми је допуштао понос девојачки.</p> <p>Дан по да |
| S} Стара сам.{S} Лубеница је била зрела и слатка.</p> <p>— Добро што се десила слатка, радовала |
| ле?...</p> <p>Тако сам мислила, па села и написала тек ово:</p> <p>Патила сам много док сам те |
| дећи, редак дар, чврст карактер, весела и живахна природа и осетљиво благо срце?</p> <p>— Видил |
| о се прстеновали.{S} Ја сам опет весела и задовољна; он је тако добар.</p> <p>Рећи ћеш:{S} А Ду |
| толико слаба, а колико добра толико зла и напрасита.{S} Осим тога је била веома славољубива и п |
| је у гостима човек комотан, па сам била и ја.</p> <p>Најмилија забава беше ми читање у тамошњем |
| читати научила, а после сам је тражила и у течиној, за оно време, богатој библиотеци.{S} На то |
| </p> <p>Тек што сам све за ноћ спремила и хтела отпочети читање, отшкрину тетка врата од побочн |
| аком нежнијем изразу његовом поруменила и задрхтала, да и оне што не ишчитају ...</p> <p>Оне ни |
| ш сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и баба-Мари.</p> <p>Нисам је мислила издати; али новост |
| о је по вољи још млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло је врло добро и свеже.{S} Бојадишу га |
| е, што имам.{S} Мало млека, свежа масла и добра сира.{S} Па и једна лубеница, хладна као лед.{S |
| к, кад га од стабла откинеш; но свенула и опет нисам.{S} Деца су као оне биљке, што у сваком зе |
| ремила сам се за пут, а пре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула да одлазим, заплакала |
| боје свршили трагично.{S} Из славољубља и жудње за богатством, лаћа <pb n="163" /> ли се разних |
| и, кадифа и злато, — то јој је сва жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте, ћерко моја, само животињски |
| обе волеле, као једина брата, бранитеља и заштитника свог.{S} Та зар нас је једанпут <pb n="153 |
| ам најбоље могла; важила је као најбоља и најобразованија девојка у месту и околини.</p> <p>Дођ |
| , без душевних врлина.{S} Само децу, ма и матору — насмеја се старка — везује шупље шаренило, а |
| т истинским жаром срце загрејало, па ма и у разним особама. </p> <pb n="139" /> <p>— Разним осо |
| и верна разборита друга.{S} Нека је ма и сулудаст, само нека је богат.{S} Еквипаж и вранци, ка |
| е лепа и што је умела страсно љубити ма и недостојно и моментано...</p> <p>Често су такве јунак |
| син?“ јаукнуо је он, покрио лице рукама и стајао немо и непомично.{S} Груди му се бурно надимал |
| } Ја сам држала да ће те пљенути рукама и побећи од мене.</p> <p>Погледала сам је не разумевају |
| тице привукла њезину руку својим уснама и пољубила је.</p> <p>Тако се растадосмо и упутисмо сва |
| м, разуме се, не са душевним својствима и здрављем, већ у спољашњем блеску.{S} Дубок мужевљев џ |
| ком не пада наум, колко се себичних, на и неморалних жеља баш под том фирмом сакрива!{S} Та зар |
| адити.</p> <p>Отворила је кавез Дамјана и Дамјанке.{S} Обе тичице јој слетише на груди, па се с |
| а сам мећу тим то и чекала.{S} И Милана и Боривоја била сам већ заборавила.{S} Од свега је оста |
| н због мене саме. т. ј. због мојих мана и врлина заједно.</p> <p>Доцније, кад сам почела осећат |
| борасте, жућкасте коже, и модрих усана и око лепог кроја.{S} Разгледала сам јој и одело.{S} Би |
| , допринела је много и она његова гадна и недостојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола во |
| својој деци.{S} А она је доста кажњена и онако; са снахом се није слагала, па је умрла код Дан |
| млада срца била су бар увек непокварена и чиста.{S} Сад је и то друкчије.{S} Сад и момак од 17— |
| кћи је доста патила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ у животу... |
| мном далеко у свет, где нас нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те на рукама носити и бићемо о |
| и цуг; подне је већ прошло, примети она и устаде.{S} Устала сам и ја, али без воље.{S} Још ниса |
| само је гадна страст животињска нагона и ништа више! (Ја) нисам била така.{S} За то сам незгод |
| лободно читати неке преводе од Фенелона и других страних писаца, као и библију и златоустове бе |
| {S} У исти мах зашушта у кавезу Аполона и Дијане.{S} Обе тице очевидно тражише излаза из свога |
| је била ту; и ја сам била чила, окретна и задовољна, као и друга деца.{S} Имала сам милу мајку, |
| ровођаџише госпођа Н. Н., сва је сретна и у тој срећи поверљиво ми додаје: да момак можда неби |
| м — стазом утрвеном, па сам им необична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то заслужила?{S} Јесам ли |
| лапа брак из узајамне љубави, поштовања и познавања?!{S} Не, никако не!{S} Новац, проклети нова |
| имати, само да се нисам држала поштења и дужности.{S} Овако сам остала вечито усамљена са дужн |
| тио сам.{S} Код куће беше само слушкиња и мала Данка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за ру |
| ашто“ има своје „зато,“ а самоћа, патња и размишљање, научише ме још и извињавати...{S} Иронија |
| века никад.{S} Ко се држи за свесна, па и опет тек спољашњост на предмету своје љубави уважава, |
| S} Имала сам милу мајку, драгог оца, па и браћицу и сестрице.{S} Све сам их љубила свом снагом |
| на ће нас заносити до год нас траје, па и онда, кад љубљене особе већ не буде.{S} Само сопствен |
| тране не беше дакле никакве кривице, па и опет их брзо нестаде са света; колера их једног дана |
| мене и сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — које сам ја усрећила!</p> <p>Зашто је то тако? |
| већа и венаца, а пратиће га војници, па и сви званичници.{S} Вредно ће бити да видите.</p> <p>З |
| понос девојачки.</p> <p>Дан по дан, па и опет беше година на измаку.</p> <p>„Још месец, два, п |
| е одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће и пријатељство!“ </p> <pb n= |
| .</p> <p>Шта ли сам ту препатила!{S} Па и опет ме није разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и о |
| новца, а жена је на свету и више!{S} Па и девојке можеш на прсте избројати да траже у мужу ваља |
| мене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па и правичнији су од људи ...</p> <p>Старица престаде.{S} |
| еколико тренутака.</p> <p>— Моја.{S} Па и опет заћута.{S} И ја сам ћутала.{S} Била сам изненађе |
| мужа, кад год им се даде прилика.{S} Па и така је видите, уваженија од поштене бабадевојке, кој |
| млека, свежа масла и добра сира.{S} Па и једна лубеница, хладна као лед.{S} Њу сам вама намену |
| !{S} О, то никад нећу заборавити.{S} Па и сирота рођака још доста млада лепа женица, толико је |
| Није се запослила „вечитом љубављу“ па и опет остала вечито девојка!</p> </div> <div type="cha |
| јој није свето, често ни сама срећа па и живот љубљене особе, јер у место да себе победи и да |
| орена ухватило.{S} Жена ми је била лепа и богата, а имао је и сина, више ми није требало, држал |
| ку......{S} Од ње је доста, што је лепа и што је умела страсно љубити ма и недостојно и момента |
| о песма, но она настави:</p> <p>— Добра и оштроумна девојчица, али је јадница несретна.{S} Грба |
| е допустити тај корак.{S} Била је добра и према сиротињи милостива женскиња, али — као већина о |
| , а ни једна не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у нама свима, само је зло што су у теби те осо |
| писа; а разметнуто било је нешто папира и неког цртежа.{S} Све беше јако пожутело. — Знак, да и |
| /> <p>Отворила сам опет трговину шешира и радњу женског одела.{S} И то сам у Бечу изучила.{S} Р |
| товање душевних врлина, сличност назора и карактера, мора у браку тек благослов и срећу доносит |
| ме је свикао сам теча; у данима одмора и слободним часовима, морала сам му по нешто на глас чи |
| њиово лепршање, дотрча старици и Аурора и Марко, па се и они стадоше умиљавати; завидљиво гледе |
| бљивој човечијој природи.</p> <p>Сестра и шогор радо ме примише, особито кад чуше, да ћу им пла |
| !{S} Ветар хујуче а мрзну прозори; бура и хладноћа — као у мојој души.</p> <p>Шта ћу данас да з |
| обом да говорим.“ Па ме ухвати око паса и пољуби у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега и побегла |
| асијаше у очима.{S} Она их руком убриса и настави:</p> <p>— Три дана пред смрт, молила је кућње |
| ће да га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лакше и комотније живе, |
| режа глупости је велика, па често хвата и „паметне“ и „племените“ рибице! ...</p> <p>Да се лакш |
| ећала, да Милана не љубим тек као брата и пријатеља, већ и некако друкчије. </p> <pb n="154" /> |
| т.{S} Провођаџија поносито отвара врата и у поносу поверљиво додаје: да ми се така срећа неби м |
| ој „веш“ и одело.{S} Била је то честита и добра душа.{S} Није сирота дуго лежала; само две неде |
| лачи на први поглед тек спољашна лепота и младост.{S} Доброта и остало, привуће их тек постепен |
| к спољашна лепота и младост.{S} Доброта и остало, привуће их тек постепено.{S} За то и нећу да |
| х беше већ двоје деце, те не беше места и за мене.</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву....р некој |
| морало тако бити? — Савест ми је чиста и мирна, али срце и опет боли...{S} Успомена за успомен |
| а њега, срце би му казало, да сам чиста и невина.</p> <p>Заборавила сам га, али сам другог заво |
| у жени, која га је родила, ал не схваћа и занемарује своју дужност.“</p> <p>Ужаснула сам се од |
| ће се видети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће га војници, па и сви званичници.{S} |
| ца...{S} Тело је, по мом сваћању, одећа и склониште душе, настави она.{S} Па као што неможе све |
| разјасни.</p> <p>Тако сам од Обрадовића и Соларића почела се учити размишљању и моралу, а Рајић |
| „<title>Цветник</title>,“ од Ј. Рајића и његову историју: даље „<title>Нови плутарх</title>“ п |
| ам Обрадовича, Видаковича, а и Караџића и све што ми је до руке дошло.{S} Камо среће да нисам н |
| е она бити моја насљедница, а само кућа и земља вредила ми је преко пет хиљада.</p> <p>Избор мл |
| н“ и раскошан, али без искрена саучешћа и суза.</p> <p>Сутра-дан сам отишла старици.{S} Тетци с |
| а је богат.{S} Еквипаж и вранци, кадифа и злато, — то јој је сва жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте |
| рофлезно дете, шта му је милије: кадифа и златно одело или здравље?{S} Питајте га, па ће те чут |
| им тешко уздахнуо, спустио руке са лица и рекао одлучно:</p> <p>„Повешћемо га с нама.{S} У теби |
| ејеш?{S} Тако то бива.“ рекла је Даница и почела ме утврђивати да је не издам мајци; она је све |
| гор: хука, звиждукање пекара, жељезница и разних машинерија, беше се за неко време — као обично |
| а јој беше име.{S} Била ми је другарица и сироче као и ја; модистлук је самном заједно изучила |
| ари-нени беше доброћуда изгледа старица и врло разговорна.</p> <p>— О, знам је добро, говорила |
| ?!{S} Ћутала сам, држећи, да ће старица и сама отворити своје срце, ако јој симпатије улевам и |
| ошапутала сам, да га сетим дужности оца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаукнуо је он, покрио лице ру |
| и најплеменитија „биљка“ човечија срца и душе.{S} Ретко је земљиште у ком она ниче, а ретко се |
| што старији.{S} Обојица беху добра срца и изврсни сродници; надметали се, који ће ме боље разон |
| е бадава; ја сам га љубила из свег срца и душе своје.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Мил |
| дужности а нешто баш са тог топлог срца и поноса.</p> <p>Дужност ме је често приморала, да свој |
| > <p>— Добро пише.{S} Вади речи из срца и душе.{S} Ту је опет преврнула неколико листова, и паж |
| е он више не воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се прихватих наде да ме можда заборавља, |
| а је сваки племенитији осећај.{S} Љубав и поштовање одавно је постала детњарија.{S} Отуда и овл |
| а, али га љубим из све душе; а та љубав и дужност према вама учиниће да га заборавим и без тога |
| ајко, с вама не слажем.{S} Зар је љубав и поштовање једно исто?{S} Ето на пример, и ја многе му |
| И то већ показује неку материнску љубав и старање о деци!</p> <p>— Нећу да кажем, да није љубав |
| него на право своје, не може бити рђав и непоштен, баш ако га и сумњиче.</p> <p>„Остала сам ус |
| и карактера, мора у браку тек благослов и срећу доносити.{S} Такова љубав је и трајнија; траје |
| обичан, а правопис, на моје чуђење, нов и доста правилан.</p> <p>Кад је тетка дошла, почела сам |
| да подигнем углед матере детета његовог и да им га опет вратим.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао |
| сам ту „морску логику“ понеког женског и мушког „отменог света,“ па сам се страшила, да је не |
| S} Укратко: у узајмном поштовању мушког и женског човека.</p> <p>— Ту се мајко, с вама не слаже |
| године писала ми Даринка измећу осталог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом радо разго |
| .</p> <p>Згрозила сам се од призора тог и покрила лице рукама.{S} Он их нежно скиде и загледа м |
| ити не могу!</p> <p>Био је Миланов друг и брат од тетке.{S} Док сам била у дому моје помајке, д |
| решила.{S} Па онда, човеку по кад и кад и преври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал тек је тешко |
| сам грешила.{S} Па онда, човеку по кад и кад и преври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал тек је |
| чиста.{S} Сад је и то друкчије.{S} Сад и момак од 17—20 година не тражи жену, већ новац. — Ниј |
| неколико дана стајао је предамном блед и дрхћући од узбуђења.</p> <p>И ја сам дрхтала.{S} Тек |
| ледао у очи а за тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпочео какву тему, што није интересов |
| с се сећам свог учитеља.{S} Крупан, сед и румен старац.{S} Дође до душе раније у школу, но што |
| видио да се светина ускомешала, те хајд и он у гомилу и не знајући зашто! „Великоварошани“ су ч |
| више видети нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</p> <p>Ка |
| орила је спустивши се до мене на канабе и милујући малога.</p> <p>Дете се још јаче приљуби уз м |
| рцем и одаје љубавном уживању без борбе и устезања......</p> <p>Осећаји су им до душе искрени и |
| те чути.{S} У данашњем добу тешко живе и здрав човек, а што ће да чини таки јадник?!{S} Ништа |
| до друге породице, да пренашам гласове и решетам ову или ону кућу, као што то чине многе токор |
| је дужност — твоја.</p> <p>Заборави све и буди човек!</p> <p> <hi>Стана.</hi> </p> <p>Држала са |
| се радости и туге, среће не среће, наде и неке црне слутње.</p> <p>После сам се утишала и почел |
| стало од родитеља.{S} Она радо пристаде и још рече, да ће ми храну давати бесплатно, а са прихо |
| ави.</p> <p>Старка заћута, нагло устаде и оде кавезима.{S} Била је очевидно јако узрујана.</p> |
| еје или да плаче над развалинама правде и сасушеном клицом светског здравог разума.{S} Но и опе |
| крила лице рукама.{S} Он их нежно скиде и загледа ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не видим. |
| ајчинском љубављу, а тако треба да буде и код полске истинске љубави.{S} Свуда, где није тако, |
| претеривати.{S} Оно што се у кући нађе и искрен срдачан дочек, најбоље је гошћење.</p> <p>Дабо |
| и сама.</p> <p>После неког времена дође и он у врт.{S} Преко руке је носио моју мараму.{S} Сад |
| се гушила у сузама, а блистале се сузе и у помајчиним очима; али моје око остало је суво; срце |
| љесак и етикетна правила.{S} Држа ла је и она, да се тек у додиру са госпоштином и „салонским с |
| требе да се исповеди.</p> <p>Застала је и убрисала сузе.{S} Неко време је замишљено ћутала.{S} |
| о изучила а пре годину дана отворила је и радњу преко пута од моје.</p> <p>Слагале смо се и ако |
| {S} Станује одма у другој соби а она је и неговала у болести. — Молим вас, дозовите је.</p> <p> |
| мајка воли своје дете.{S} Но површна је и мајчинска љубав код таке врсте матера.{S} Сујета је т |
| ов и срећу доносити.{S} Такова љубав је и трајнија; траје и онда, кад једра плећа љубљене особе |
| бар увек непокварена и чиста.{S} Сад је и то друкчије.{S} Сад и момак од 17—20 година не тражи |
| ктора очију.{S} Годину дана лечио ме је и божијом помоћу спасао вид.</p> <p>Заостала сам овде.{ |
| ка“; толико вам говорим.{S} Чудно ми је и самој.{S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме чисто говори |
| да се опет самном протитра; умро ми је и теча а тетка мораде у оближњу варош својој ћерци и зе |
| ва, ал тек је — старка прекиде — тек је и симпатије.{S} Хвала вам ћерко, хвала по сто пути!</p> |
| ате.{S} Кад је то видео; доносио нам је и слао место играчака различитих књига.{S} Упознао нас |
| је добро, говорила је она.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је оставила сав свој „веш“ и одело. |
| ?“ Да би нашла узрока, погледала сам је и опет.</p> <p>У том старка подиже очи и погледа ме.{S} |
| ена ми је била лепа и богата, а имао је и сина, више ми није требало, држала сам да се у писму |
| ћеш да знадеш?“ Знај дакле. — Застао је и погледао ми у очи.{S} У том погледу се јасно огледала |
| ли се дужност пренебрегне, или — ако је и мрве понашања у њима — врши се, али како?!{S} Свађа, |
| дно другоме били од почетка, па тако је и сада. </p> <pb n="164" /> <p>Док сам сумњао у тебе, п |
| ку због мираза.{S} Исто тако, бивало је и обратних случајева, да се девојка удала без љубави пр |
| много да говорим.{S} Тог зла бивало је и за мог младог доба, али шта велите о женском картању? |
| ила се жена; „врати ми оца!“ јаукало је и преклињало дете...</p> <p>Згрозила сам се од призора |
| ренутака настави опет:</p> <p>— Било је и пре тога гада и трулежи, али у много мањој мери, Деша |
| ина љубав.</p> <p>У оба случаја било је и одзива.{S} Но опет се узели нисмо, а све зашто:</p> < |
| <p>„Што плачеш, лудице моја?{S} Тамо је и онако живље и веће место; ако се не сложиш са сестром |
| ислила, рече она, оборивши очи: а то је и цела истина; само је зло, што после таки ум и тако ср |
| задрхтати и рука...</p> <p>Уздахнуо је и махнуо руком преко чела.</p> <p>Настала је несносна т |
| ака различитих књига.{S} Упознао нас је и с немачком литературом.{S} Сви дечији писци и песници |
| еме школског свог одмора, научио нас је и Вуковом правопису; био је још у првом зачетку, но он |
| сти треба тим више штовати! прекидох је и нехотице ја.{S} Лако је у добру добар бити, ал на муц |
| и.{S} Такова љубав је и трајнија; траје и онда, кад једра плећа љубљене особе спадну и кад руме |
| ла његова дела.{S} Но ја сам се касније и сама задубљивала и у сувопарније ствари и трудила се |
| </p> <p>Волео је другу, коју је доцније и узео.</p> <p>Кад је приметила Душанову равнодушност, |
| сто ходим и не слутећи шта у њему врије и кува.</p> <p>Љубила сам га, али сам била старија, па |
| ead>II.</head> <p>Дођоше и друге ферије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино место, заузе |
| а.{S} Заборавиће је брзо поред богатије и лепше; само она треба да је паметна, да је благодарна |
| ла: „заборавиће је поред друге богатије и лепште.“ Те речи звучаше ми непрестано у души; и ја с |
| /p> <p>Док траје новца, левентују обоје и сносе се, нестане ли га, бива свешта.{S} Још је срећа |
| и лицу; изгледало је, као да је милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу Аполона и Дијане |
| оследњем часу оставити неће.{S} Поштује и воли она мене, али зависи од — мужа.</p> <p>Нека је п |
| видела, да га моја љубав слабо усрећује и да му је немила.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам с |
| о што су у теби те особине једнако јаке и тврдоглаве; Та пусти да надјача једна ма која!“</p> < |
| м изостављао.</p> <p>Умерила сам кораке и слатко се насмејала.{S} Тек сад сам видела, да и ја н |
| ек доцније, кад би почео примати утиске и од унутрашњих мојих особина.{S} Данас их још нема.{S} |
| >Сву душевну храну примала сам од тетке и тече све док нисам добро читати научила, а после сам |
| пада на памет?{S} Зар се не страше муке и клетве дечије, греха пред Богом и срамоте пред људима |
| ене.{S} Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно рече:</p> <p>„Добар бранилац.{S} Али овог пута |
| па онда мислим, мислим, да ми је после и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се поред пле |
| истају као звезда, или клизају све даље и даље док не пропадну у глибу — порока.</p> <p>Друга в |
| , лудице моја?{S} Тамо је и онако живље и веће место; ако се не сложиш са сестром, имаш свој но |
| вори очајање, али више и чешће лакоумље и себичност.{S} Зар је човек рођен тек да само ужива?{S |
| о тренутака.</p> <p>„Наравно.{S} Сад ме и боље познајеш.“</p> <p>„У тебе је,“ рече он не дижући |
| би први љубавни занос прешао; те би ме и нехотице почео сматрати као узрок своје несреће.</p> |
| парада.“</p> <p>Тај предлог заболео ме и увредио до дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он |
| а узети?!“</p> <p>„Све муштерије што ме и сад ишту.{S} С годинама порастиће ми и капитал.</p> < |
| {S} Мислим: не ће ме разумети а могу ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми је опет н |
| .{S} И ја сам то радо читала, али су ме и друге ствари интересовале; те сам и његово захтевање |
| ућу, као што то чине многе токорсе даме и матере читаве породице.{S} Често мислим и о томе, па |
| ка у месту и околини.</p> <p>Дође време и њезиној удадби.{S} Просилаца је имала врло много; зна |
| Но ту неједнакост изједначило би време и љубав, да само није било другога — чинило ми се, да ј |
| тај утисак моћан, па човека неко време и занесе, али стално га везати неможе.{S} Особито не мо |
| зборита човека.{S} Изузетака је да боме и у томе.{S} Но будите уверени, да су таки људи у самој |
| труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тера — швиндлерај.</p> <p>Уздахнула |
| еле писма писати; а ради веџбања у томе и у немачком језику, захтевао је, да преведемо и по нек |
| а.{S} Видим, да има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, што сам овако остала.{S} |
| лепе, али тим више даровите, образоване и учене.{S} Оне гледају у свет смело, разборито и са са |
| поносита.</p> <p>Но нико није без мане и ја сам је волела, врло волела; једно би изгледало при |
| ногу, да би је полепшо а нама су гадне и смешне те здепнасте кратке ноге; ми сликамо врага црн |
| да је чистији, нека дигне камен на мене и нека ми каља успомену!</p> <p>СТАНА.</p> <p>Сутра дан |
| Честитао ми није нико.{S} Ко би се мене и сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — које сам ја у |
| ; (секом је звао још у детињству и мене и Даницу) повери ми се; у друштву се све лакше сноси. „ |
| омајка није правила разлике између мене и своје кћери; учила нас је обе кувати, месити прати и |
| и; врлине се обично узносе, хвале, цене и поштују тек устима, речма, а срцем ретко ко за њима ж |
| а разлике.{S} Оставила је своје особине и једним и другима подједнако...) Осим тога беху сви пр |
| осите питомице Душанове славне царевине и Јевросиме мајке, пошле тим трагом!{S} Јевросима учи с |
| да је сталност врлина.{S} Без те врлине и нема праве љубави.{S} Несталан човек и није прави чов |
| Бого-човека предаје народу да га распне и поред уверења, да је невин...</p> <p>Она уздахну и од |
| о и са самопоуздањем.{S} Све су дурашне и еманциповане од сваке предрасуде.{S} Гледиште им је х |
| увидела, да је баш то само прегоревање и брига а њему — љубав.</p> <p>Срце ми дакле не беше мр |
| сортираних по величини и везаних у мање и веће пакетиће.{S} Исто тако беше у њој неколико дењчи |
| тако?{S} Па ми не замерите!{S} Незнање и невиност није једно исто!{S} А ви нисте данас дете.{S |
| је ли „бабадевојка“ заслужила презирање и поругу, којом се обично за живота срета...</p> <p>Бил |
| ва школа ни метод, већ домаће васпитање и окона. „Дете ретко слуша оно шта му се каже, већ радо |
| е мираза...</p> <p>Прекинула сам читање и питала: „хоћу ли читати даље?“</p> <p>„Па читај“ смеј |
| на пример, ако љубимо истински поштење и искреност, љубиће мо то и онда, кад носилац тих врлин |
| же свакоме десети и поред најбоље пажње и надзора.</p> <p>— Може, али тек ређе.{S} Још ви незна |
| нтано...</p> <p>Често су такве јунакиње и детињасто тврдоглаве. <hi>Онда се обично вели, да су |
| ују, али чим се даде прилика да преваре и — једна другу.{S} Дође ли једно од њих у било какву н |
| оја.{S} Насмејала сам <pb n="159" /> се и зловољно окренула на другу страну; но и опет се нисам |
| о дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Разлог нисам и |
| тила Душанову равнодушност, изменула се и постала хладна, скоро груба према мени.</p> <p>Питала |
| лан.{S} Сестре га звале „брацом“, па се и сам тако називао; само што још није умео да изговори |
| дотрча старици и Аурора и Марко, па се и они стадоше умиљавати; завидљиво гледећи у тичицу на |
| у сваком земљишту корена хватају; па се и ја брзо навикох у дому свог старог тече е тетке.</p> |
| гимназијски разред.</p> <p>„Слажите се и будите брат и сестре,“ рекла је помајка, приказујући |
| зик од из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и не чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће те пљенут |
| те; знам ти назоре.{S} Али промисли се и ти, па буди милостивија.{S} Кажњен сам и онако и суви |
| д се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи на мени?{S} За |
| стиде на улици пружити руку и јавити се и на блиским рођацима својега мужа, а често и својим, т |
| еде привући својим прсима, тргла сам се и уступила корак натраг.</p> <p>„Милане, буди човек!{S} |
| постељи сам и плакала.{S} Сетила сам се и Милана.{S} Склопила сам очи, као оно деца, да му слик |
| еко пута од моје.</p> <p>Слагале смо се и ако смо биле неједнаке природе; била ми је необично о |
| азујући ме својој деци.{S} Но ми смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница немогосмо бити |
| амо великани, само изузетци узвишују се и поред патње.{S} Обични људи застају поред таке немиле |
| расан пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и не познајемо!“ Узвикнула сам у смеју.</p> <p>„Па што |
| то, а сада сам добила журан позив од те и те фирме.{S} Готову робу понела сам са собом а остало |
| и детету.{S} То ти је дужност; а они те и већма воле, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љуба |
| да те сад љубим још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не |
| су дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, богатство је да не треба веће.{S} Свега |
| S} Нису баш пријатне успомене; а можете и из овога све дознати.{S} Писала сам још пре 15—20 год |
| да прикривљену и у моје иначе разборите и добре тетице.{S} Зар је мало примера у свету, <pb n=" |
| Па једите колко вам је воља.{S} Подајте и маломе.{S} Ено се опет игра са мачком и псетом, „моји |
| том листу: „Застава,“ па видим, да сте и ви Српкиња.</p> <p>— Српкиња сам, рекох, па седох опе |
| „грчком“ носу.{S} Обрве је имала густе и формасте.{S} Али баш тај иначе „услов лепоте,“ чудно |
| а измаку.</p> <p>„Још месец, два, па ће и Милан доћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' мајко |
| хоће усмено да ми одговори?{S} Моћи ће и то; скорим ћу дома.{S} Ове године ћу свести ферерије |
| увати, месити прати и све женске домаће и ручне послове.{S} Мене је осим тога дала изучити и ма |
| љубила сам их већма него и тице и цвеће и оно китњасто зеленило и плаво небо, што тако красно д |
| ила сам, па га одбила ради његове среће и своје дужности.{S} Боривој је имао право, кад је река |
| их се већина жени и основи брачне среће и љубави. </p> <pb n="167" /> <p>„Имаш ли још који егзе |
| азити из куће, у којој сам толико среће и толико туге доживела!</p> <p>Падало ми је на ум и сам |
| лако.{S} Али ако буде паметна, увидиће и сама, да тако мора бити.{S} Зар сам је за то одхранил |
| е већ дневник казао, да се то море хоће и код мене да узбурка и колеба?“</p> <p>„Без тога колеб |
| дете хранити.{S} Где једу троје, јешће и четворо“, чула сам говорити моју нову помајку.</p> <p |
| га љубим; па и код њега је тек саучешће и пријатељство!“ </p> <pb n="160" /> <p>Тако сам мислил |
| ми у почетку чудно било његово саучешће и старање о мени.</p> <p>„Тебе секо, нешто мучи,“ говор |
| д сам вам тек прочитала пролећне месеце и неколико сталежа, а где су остали сталежи, па лето, п |
| своје; љубила сам их већма него и тице и цвеће и оно китњасто зеленило и плаво небо, што тако |
| поред постеље на ћебету једно псетанце и мачка.{S} На столу сам још видела једне наочари и пле |
| у су ми растрзале страшне муке.{S} Срце и разум, понос и љубав борила се у мени.{S} Дуго је тра |
| препаћене муке: умртвила сам своје срце и одбила га, као некада Милана. — После неколико дана б |
| — Савест ми је чиста и мирна, али срце и опет боли...{S} Успомена за успоменом ређа се у души |
| ко срце више види и више осећа, па више и пати.{S} Ту је опет тихо уздисала.</p> <p>Ви сте заце |
| гов рад радо читам, и да би га све више и више читала.</p> <p>— Бар да видим, кад је тако.</p> |
| на!“ То истина говори очајање, али више и чешће лакоумље и себичност.{S} Зар је човек рођен тек |
| це му се застаклиле, па само нагло дише и дрхће од чезње за тицама.</p> <p>— Бојите се, да не и |
| та и ја знадем, да се у богатству лакше и комотније живе, па нећу да сам му на сметњи!“</p> <p> |
| RP18870_C2"> <head>II.</head> <p>Дођоше и друге ферије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Маци |
| е лице њезина детета?!{S} Сродство душе и срца привлачи је њему, па јој је мило</hi><hi>онакво |
| >онакво какво је</hi>.{S} Сродство душе и срца треба да веже мужа и жену.{S} А то полско сродст |
| улудаст, само нека је богат.{S} Еквипаж и вранци, кадифа и злато, — то јој је сва жеља и сав ид |
| </p> <p>— Зашто ми ниси казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој |
| је разонодим призвала сам је чешће себи и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он заволео, јасн |
| {S} Тамо је куповала меса за чорбу себи и „своме друштву“ — тако она зове своје псето и мачку — |
| вао.{S} При поласку ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти то ниси |
| ам осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто се чудила, како пре то увидила нисам.</p> <p>По |
| <p>— Дакле ни ту се нисам преварила? ви и пишете?{S} Незадовољни сте можда с оним што вас окруж |
| .{S} Ја, која сам дотле сањала о љубави и с оне стране гроба и држала, да никога више љубити не |
| без имена у памети.{S} Будите ми здрави и сретни.</p> <p>Старка ми стиште руку.</p> <p>Ја сам и |
| стадоше лепршати и пипкати је по бради и лицу; изгледало је, као да је милује и љубе.{S} У ист |
| бљене особе, јер у место да себе победи и да та се одрече, она га гони својом страшћу на само у |
| што после таки ум и тако срце више види и више осећа, па више и пати.{S} Ту је опет тихо уздиса |
| дног изабрати.{S} Све су то ваљани људи и згодне партије.“</p> <p>„Чекам да дорастем за шпекула |
| вршити нисам могла, пала ми је на груди и јецала: „опрости, опрости! не знам шта чиним; та ја г |
| ште у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тер |
| у ми због мешања словенског језика тежи и сувопарнији; сваки час сам морала молити течу, да ми |
| > <p>Тежак беше то тренутак, много тежи и од онога, кад сам се с Миланом растала.{S} Тада — а с |
| абаву и то „света ради!“ Зар не пролази и сунце кроз каљава места, на остане чисто?!{S} Тако се |
| ћ!{S} Сутра ћемо наставити.{S} Сад лези и ти, већ је касно а теча ти је легао, па неможе заспат |
| едаше ми у мојој детињској големој тузи и неприлици прави анђео избавитељ.{S} Да је требало жив |
| заслужила?{S} Јесам ли?</p> <p>Догађаји и дела нек говоре!</p> <milestone unit="subSection" /> |
| p> <p>Преметала је неко време по кутији и онда извади чак са дна једну сашивену рукописану књиж |
| елила.{S} Та волила сам га <hi>истински и већма него себе</hi>; а не тек с моментани страсни ос |
| и по неку немачку приповечицу на српски и да му своје мишљење о овој или оној теми писмено саоп |
| бок пун џеп!{S} Цео свет, особито мушки и не почиње онде љубити, где би требало да поштује.{S} |
| дну, ону црну увреду.{S} Невин сам, али и твој је живот отрован.{S} Доказ томе већ је то, што н |
| у и псето.{S} Смешно је, јел те?{S} Али и они мене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па и правични |
| аску ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти то ниси увидио?“ шапут |
| д Даринке.{S} Јављала ми, да се венчали и да одмах полазе у Америку.</p> <p>Мирно сам прочитала |
| ити и памтење, као што су ме заборавили и људи.</p> <p>Заборавили? — Је ли баш тако?{S} Не, сећ |
| еста, где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и плак |
| Милан.</p> <p>Тргла сам се од те мисли и махнула руком преко чела; ваљда да је отерам.{S} Али |
| арка се по неком времену прену из мисли и погледа око себе.{S} Поглед јој застаде на „<title>Зм |
| сто?!{S} Тако се ћерко, ту обично мисли и ради, а ево на рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко |
| аку тамо у Срем.{S} Учинимо јој по жељи и онда је била мирнија.</p> <p>— Је-ли рођака дошла? пи |
| је разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он газио углед где год је могао.{S} Био је као и сви |
| је то?{S} Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; говорила је |
| на први поглед.{S} Лице ваше остаће ми и без имена у памети.{S} Будите ми здрави и сретни.</p> |
| и сад ишту.{S} С годинама порастиће ми и капитал.</p> <p>Сестра се насмејала, а шогор ваљда у |
| исам хтела да испитујем.{S} Нашто би ми и било?{S} Доста што сам знала, да ме он више не воли.{ |
| им путем...{S} Преклињем те, опрости ми и допусти да могу доћи да те видим и усмено кажем шта с |
| а врата од побочне собе.</p> <p>— Прими и мене у друштво, смејала се она.{S} Милан ми приповеда |
| ле сам држала, да су ту у земљи подруми и коморе.</p> <p>„Како живе ти људи?“ мислила сам и пог |
| ила док сам написала то неколико хладни и равнодушни речи!</p> <p>Да заборавим своју тугу треба |
| ичност — немоћни су и детињасти и једни и други.</p> <p>Смејала се, а у погледу указа се онај и |
| у то разлози, због којих се већина жени и основи брачне среће и љубави. </p> <pb n="167" /> <p> |
| одлучно:</p> <p>„Милане, иди кући жени и детету.{S} То ти је дужност; а они те и већма воле, н |
| а месеца на дому.{S} То време беше мени и Даници најмилије; једва смо чекале да дође.{S} Пред њ |
| т?!....</p> <p>Пробудио се понос у мени и ја сам јој одмах одговорила.</p> <p>Одговорила сам јо |
| ешница,“ заиста заслужује, да је отмени и солидни кругови презру и истисну — пре него ма коју к |
| ..</p> <p>Осећаји су им до душе искрени и чисти, али шта вреди, кад је љубавник, на рачун приро |
| ..) Осим тога беху сви прозори отворени и светињом начичкани.{S} Туда ће се вратити спровод, па |
| жњом, да нам је љубљена особа у близини и да је поседавамо.{S} Али зар се не може љубити и из д |
| ј је било писама сортираних по величини и везаних у мање и веће пакетиће.{S} Исто тако беше у њ |
| Темпераменти могу бити сасвим различни и појмова о свету.{S} Укратко: у узајмном поштовању муш |
| човека; ал муке су велике, па ме укрепи и сачувај од даљег искушења!“</p> <p>Нико ми није одгов |
| <p>— Дошла је, таман да јој очи склопи и да је сахрани; после два сата је издахнула.{S} Била ј |
| сама задубљивала и у сувопарније ствари и трудила се да их разумем; видила сам, да течу то весе |
| } На столу сам још видела једне наочари и плетиво, а у отвореном прозору било је неколико сакси |
| рором и цицаном Марком.{S} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и забава.{S} Пазите |
| бар у неку руку...</p> <p>С тим отвори и зелени кавез.{S} Аполо и Дијана радосно зацвркутаце, |
| ла сам јој и свој разлог.</p> <p>Зар си и о мени тако судила? питаше она прекорно.</p> <p>Порум |
| ш рђаво, што се у младости човек заноси и прецењује своју моћ.</p> <p>— Зар је то занос?{S} Зар |
| и у самој ствари „лакша роба“ ...{S} Ти и незнају шта је љубав.{S} Разумем, права љубав, а не о |
| м и „салонским светом“ човек образовати и оплеменити може.{S} Уверена сам била, да би старицу н |
| што јој га правиш.{S} Хтела ми показати и пантлике што ћеш метнути на шешир, па извукла место њ |
| ; учила нас је обе кувати, месити прати и све женске домаће и ручне послове.{S} Мене је осим то |
| дрхтало, па сам осећала да ће задрхтати и рука...</p> <p>Уздахнуо је и махнуо руком преко чела. |
| летише на груди, па се стадоше лепршати и пипкати је по бради и лицу; изгледало је, као да је м |
| е већ су под земљом.{S} Докле ћу живети и како ћу свршити, не могу знати, ал срце ми каже, да м |
| шта.</p> <p>— То се може свакоме десети и поред најбоље пажње и надзора.</p> <p>— Може, али тек |
| .</p> <p>— Право велите, могла сам бити и мајка.{S} Али ја сам девојка — бабадевојка.{S} Ту се |
| ио 10 фор. месечно.{S} Могла сам добити и више, но ја сам зарад Данкина мира пристала на — најм |
| оседавамо.{S} Али зар се не може љубити и из даљине?{S} Зар на пример мајка мање љуби своје чед |
| , а после? — После ће ме можда оставити и памтење, као што су ме заборавили и људи.</p> <p>Забо |
| расте...“ Ко год хоће може је преварити и онда, грех на његову душу.{S} Није она крива што је т |
| д немам речи.{S} Мрзи ме чисто говорити и оно што морам.{S} Разговор овакав никад не почињем.{S |
| познаје.{S} Тамо ћу те на рукама носити и бићемо обоје сретни.{S} Или ако нећеш тако, реци хоће |
| сеца.{S} Већ сам вас жељан а могу учити и код куће.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ првога дана опазил |
| лове.{S} Мене је осим тога дала изучити и машамодлук, модистлук. „Сироче си, па ти може требати |
| јунакиња, сушта је наивност а по лепоти и доброти прави анђео и неко надземно створење.{S} Од њ |
| је их сличност — немоћни су и детињасти и једни и други.</p> <p>Смејала се, а у погледу указа с |
| } Делала сам по твојој светој заповести и дужности човека; ал муке су велике, па ме укрепи и са |
| ити; срце ми је кипило од смесе радости и туге, среће не среће, наде и неке црне слутње.</p> <p |
| увела лица, пролети јој зрачак радости и изненађења.{S} Видело се да ме је познала.</p> <p>— Д |
| а је влажно, ал' бар има више светлости и изглед на улицу.{S} И то нешто вреди.{S} Олакшава ми |
| и; и ја сам остала да живим из дужности и љубави.{S} Остала сам да живим, но у кући тој дуже ос |
| <p>Ужаснула сам се од толике одлучности и употребила сву своју снагу и говорничку моћ, да подиг |
| ромно, чисто и њезиној дубокој старости и по кроју и градиву сасвим примерено.</p> <p>Што сам с |
| <p>Десет година живила сам тако, радећи и хранећи се.{S} Десет година ме поштовали као рођену м |
| > <p>Опет је текла река времена, носећи и добро и зло у море заборава.</p> <p>Просилаца сам и с |
| са старицом, обећавши, да ћу скоро доћи и књижицу донети.</p> <p>— Секо, баца неможе с тобом ти |
| .</p> <p>Одговорила сам јој честитајући и желећи обојима сретан пут.{S} Жеље су биле искрене, а |
| бало да поштује.{S} Тек мане, недостаци и слабост женскиња њих привлачи; врлине се обично узнос |
| а.{S} На њиово лепршање, дотрча старици и Аурора и Марко, па се и они стадоше умиљавати; завидљ |
| свако његово писмо комотно читала мајци и Даници, а сад сам при сваком нежнијем изразу његовом |
| тка мораде у оближњу варош својој ћерци и зету.{S} У њих беше већ двоје деце, те не беше места |
| мачком литературом.{S} Сви дечији писци и песници тога језика, беху заступљени у нашој девојачк |
| а се тамо боље усавршим у својој струци и да — заборавим.{S} Својима сам рекла, да сам се давно |
| пажљиво читала.{S} На једанпут диже очи и рече:</p> <p>— Читајте ово!{S} Прочитала сам гласно п |
| и опет.</p> <p>У том старка подиже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било све јасно.{S} Поглед јо |
| од нашег трчања по скамија, протре очи и викне: „Ко је то на среди, нек продужи даље?!“ Тако ј |
| едом заклања...</p> <p>Он је оборио очи и уздахнуо.</p> <p>Од тога доба није ми изјављивао љуба |
| те,“ рече она тренутно, па ме загрливши и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла још тога дана к |
| S} Успомена за успоменом ређа се у души и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам с |
| , тамо у варошко гробље.{S} Метнула јој и каменит крст, али без сваког знака и натписа.{S} Кад |
| и.{S} Да је утешим, приповедала сам јој и своју некадашњу љубав према Милану.{S} О Боривоју нис |
| око лепог кроја.{S} Разгледала сам јој и одело.{S} Било је скромно, чисто и њезиној дубокој ст |
| че ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и свој разлог.</p> <p>Зар си и о мени тако судила? пита |
| .</p> <p>„Опрости јој Стано као што јој и ја праштам,“ свршавао је своје писмо; „а знај, да за |
| енило а душу ми заузеле мисли о неситој и грабљивој човечијој природи.</p> <p>Сестра и шогор ра |
| иња понајвише је идеал, спољашњи блесак и спољашњост у опште, а последица је браколомство и сам |
| — много је полагала на спољашњи бљесак и етикетна правила.{S} Држа ла је и она, да се тек у до |
| ука рукаве, чим ме похвали — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда |
| ле робе.</p> <p>Кад човек чује, или чак и осети таку пресуду света не зна шта ће: да се смеје и |
| и нема праве љубави.{S} Несталан човек и није прави човек.{S} Но ви ме душо, нисте разумели.{S |
| но није код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми </p> <pb n="171" /> <p>би је презирали, ка |
| !</p> <p>— Знам, сека-Мацо, па зато вам и наручујем...</p> <p>— Добро фрајлица, богами, баш доб |
| ти своје срце, ако јој симпатије улевам и ако осећа потребу да се коме изјада.</p> <p>Старка се |
| себично. „Не ћу да живим, кад га немам и кад нисам сретна!“ То истина говори очајање, али више |
| а га умирим.“</p> <p>„Знам.{S} Али знам и то, да сам несретан; преварен и да љубим тек тебе.“</ |
| а док први занос пређе па увиди, да сам и ја погрешива — постаћу му равнодушна.“ мислила сам, п |
| воје.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Милану љубила тек њега.</p> <p>Крила сам своје осећ |
| <p>Старка ми стиште руку.</p> <p>Ја сам и нехотице привукла њезину руку својим уснама и пољубил |
| и све заман; од тога тренутка знала сам и осећала, да Милана не љубим тек као брата и пријатеља |
| његовом или њезином?</p> <p>Дознала сам и то.{S} При крају године писала ми Даринка измећу оста |
| еме некако чудно и тешко.{S} Питала сам и Душана, шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „вид |
| мате баш неког од својих?{S} Питала сам и други пут.</p> <p>Она љутећи оде шифонеру, отвори га |
| ре то увидила нисам.</p> <p>Постала сам и према њему збуњена; бојала сам се да се не одам, па с |
| ло, примети она и устаде.{S} Устала сам и ја, али без воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а в |
| , да сам се бојала, чуће.{S} Устала сам и донела још цвећа. ма да ми није требало.</p> <p>Сад с |
| задовољно гледају...</p> <p>Устала сам и целивала икону.{S} Срце ми се још цепало, но душа ми |
| очи; већ је сумрак.“</p> <p>Устала сам и збуњено пошла из собе.</p> <p>„Куда ћеш?“ шапутао је |
| чима о својој љубави.</p> <p>Ћутала сам и јецала.{S} Тек кад ме хтеде привући својим прсима, тр |
| тра ступи — Милан.</p> <p>Задрхтала сам и побледила.</p> <p>„Што дрхћеш, змијо глатка?“ рече пр |
| во баш у овој вароши -губе; а могла сам и љубави имати, само да се нисам држала поштења и дужно |
| ам га не отворено вратити.{S} Узела сам и перо, када се покрену у мени нека врста сажаљења: „Ак |
| воље; само док га донесем.“ Донела сам и читала:</p> <p>10. март године 18...{S} Проси ме трго |
| p> <p>Учинила сам јој по вољи; била сам и поред радозналости санана. </p> <p>Сутра сам наставил |
| добра?{S} За младих година служила сам и код феишпана.{S} Није Маца макар ко!</p> <p>— Знам, с |
| /p> <p>„Како живе ти људи?“ мислила сам и поглед ми паде кроз отворен прозор у таку једну избиц |
| аше она прекорно.</p> <p>Поруменила сам и стисла се уз њезино раме; била би је још на улици пољ |
| а није њезина умотворина, приметила сам и наставила читање:</p> <p>Јесте, судбини се допало да |
| им гласом.</p> <p>„Кога?“ узвикнула сам и дигла очи.</p> <p>„Опрости“ рече он пруживши ми мој д |
| тера — швиндлерај.</p> <p>Уздахнула сам и оборила очи, не рекавши јој ништа.{S} Било ми је срам |
| то не долази?“ У својој машти нашла сам и одговор: „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је |
| <pb n="169" /> <p>Зарад тога дошла сам и амо у Т., чула сам за овдашњег ваљаног доктора очију. |
| ку“ овога пута без успеха; но дошла сам и дома, а она ми је била у памети.{S} Била је то чудна |
| о у море заборава.</p> <p>Просилаца сам и сад имала: младих и старијих, момака и удоваца, богат |
| већи грех, да се растанемо сад, кад сам и по други пут увидео, да смо створени једно за друго?! |
| ме и друге ствари интересовале; те сам и његово захтевање свагда радо и с вољом испунила.</p> |
| мишљала о свој прошлости; у постељи сам и плакала.{S} Сетила сам се и Милана.{S} Склопила сам о |
| г трогодишњег синчића.</p> <p>Путем сам и опет размишљала: јели ми посета умесна?{S} Нашла сам |
| ти, па буди милостивија.{S} Кажњен сам и онако и сувише.{S} Огорчен на тебе, оженио сам се оно |
| е ћутим.</p> <p>„Не да мислим, него сам и уверен.{S} Таки карактери, таке природе не подлежу ла |
| ме опет беше оставила.</p> <p>Дуго сам и тешко за тим боловала.{S} Кад сам оздравила, чула сам |
| /p> <p>Био ми је загонетка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је заволео — другу. </p> <pb n="161" |
| S} Зар није тако?</p> <p>— Баш тако сам и ја мислила, рече она, оборивши очи: а то је и цела ис |
| ила, трудећи се да своје осећаје утишам и отерам те варљиве мисли; но опет сам тек о Боривоју с |
| ила сам, да га задржим, да му све кажем и да умрем, али на врати сам се већ стропоштала.{S} Све |
| а савете његове, већ се поводи за срцем и одаје љубавном уживању без борбе и устезања......</p> |
| ојке, која се грозила трговине са срцем и гадила пољупца — без љубави.</p> <p>Старка заћута, на |
| ш примити!{S} Само причекај, док свучем и сместим Милана.{S} Оне две оставићу данас Лизи.</p> < |
| ност према вама учиниће да га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лак |
| питала: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинила неком природном искреношћу |
| им само зато, да тебе још једаред видим и да из твојих уста чујем, можеш ли ми опростити ону га |
| и ми и допусти да могу доћи да те видим и усмено кажем шта сам све до сада препатио.</p> <p>Оче |
| је отворио очи, да јасно и чисто видим и поштено осећам.{S} Сиромах, није ни слутио какву ми ј |
| м вулкан, по чијој површини често ходим и не слутећи шта у њему врије и кува.</p> <p>Љубила сам |
| шта.{S} Било ми је срамота, да потврдим и ту ману нашег хваљеног културног века... </p> <pb n=" |
| кор да видите!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, па се питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им |
| су им стојале једна уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што сам је узела у своју кућу, али да њу |
| матере читаве породице.{S} Често мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мис |
| карактери умеју се узвисити над једним и другим.{S} Патња често већма челичи, него највећа сре |
| .{S} Оставила је своје особине и једним и другима подједнако...) Осим тога беху сви прозори отв |
| зео ме је за руке, уверавјући ме нежним и страсним речима о својој љубави.</p> <p>Ћутала сам и |
| ила способна за љубав, кад тако говорим и кад сам остала неудата.{S} Не, ћерко није тако.{S} Ку |
| дође до „замерке“ — повела сам са собом и малог Милана, теткиног трогодишњег синчића.</p> <p>Пу |
| а чело ногу стајаше он погнутом главом и сузним очима.</p> <p>„Милане, опрости, опрости!“ моли |
| ква одговорност лежи на њима пред Богом и светом.{S} Закужави ти један цветак или ти се поболи |
| муке и клетве дечије, греха пред Богом и срамоте пред људима?!</p> <p>Него ви ћерко, и не једе |
| и маломе.{S} Ено се опет игра са мачком и псетом, „мојим друштвом.“ Заборавила сам да вам га пр |
| мрачном прошлошћу, али светлом титулом и пуним џепом!..</p> <p>Знала сам ту „морску логику“ по |
| зна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тера — швиндлерај.</p> <p>Уздахнула сам и оборила очи |
| какву ми је будућност у овом поквареном и леденом свету баш тим особинама спремио.</p> <p>Тако |
| она, да се тек у додиру са госпоштином и „салонским светом“ човек образовати и оплеменити може |
| Док сам се савлађивала, тежио је за њом и тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сваку изјаву. |
| та, да је свака љубав спојена са тежњом и чежњом, да нам је љубљена особа у близини и да је пос |
| бро и свеже.{S} Бојадишу га жутом репом и сафраном, ал ја то осетим по мирису, па волим платити |
| у животу још двапут љубила, истим жаром и истом чистотом.{S} Увек ми се чинило, да је то моја < |
| и Дијана; а ено мали се игра с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они |
| уге доживела!</p> <p>Падало ми је на ум и самоубиство.{S} Али насилна смрт оставља за собом тра |
| истина; само је зло, што после таки ум и тако срце више види и више осећа, па више и пати.{S} |
| терном човеку врлина; показује уз разум и топло срце.“</p> <p>„Топло срце.{S} Коме још то треба |
| иће.{S} Чуде се после: одкуд шкрофлезан и јектичав подмладак?!{S} А не питају: која мати негује |
| м гласом, у црвеном кавезу ми је Дамјан и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се иг |
| Проси ме трговац из * По изгледу ваљан и честит човек.{S} Провођаџише Н. Н, све је, како се са |
| ао.{S} Мене ради био би хладније приман и у круговима, у којима је одрастао, а то све болело би |
| а мене; све више увиђам, да је лакоуман и не постојан, а и мишљење нам се јако разилази; познат |
| и тога је давно нестало, па буди миран и сретан!</p> <p>Долазак ти је излишан; било би детињар |
| није је у таким приликама бивао снужден и зловољан.{S} Јасно сам видела, да га моја љубав слабо |
| огла отрести мисли: „зашто да је збуњен и зашто не долази?“ У својој машти нашла сам и одговор: |
| као неки кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но обично.</p> <p>Поздрав нам беше много хладни |
| ли знам и то, да сам несретан; преварен и да љубим тек тебе.“</p> <p>„Ћути Милане, ћути!{S} Већ |
| цу ћерку беше удао пре 10 година.{S} Он и тетка беху ми драги родитељи.{S} Кад су ме примили, б |
| сам била чила, окретна и задовољна, као и друга деца.{S} Имала сам милу мајку, драгог оца, па и |
| д Фенелона и других страних писаца, као и библију и златоустове беседе, од Доситеја Обрадовића, |
| ан подмладак!{S} Наћиће се, дабоме, као и свуда по неки изнимак, али већина ће пропасти.{S} При |
| е е тетке.</p> <p>Теча беше учитељ, као и отац ми.{S} Деце у кући није имао; јединицу ћерку беш |
| била од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер сам поред све |
| дошла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане што је чинио, те уђосмо заједно у кућу.</p> <p>П |
| о углед где год је могао.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека му је просто — није знао шта чи |
| е.{S} Била ми је другарица и сироче као и ја; модистлук је самном заједно изучила а пре годину |
| {S} А ви сека-Мацо, умесите штрудлу као и пре.{S} Онда вам је тако добро испала, бољу је неби н |
| извала сам је чешће себи и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он заволео, јасно сам сад видил |
| p>Нисам се преварила.{S} Он ми је писао и молио ме да му опростим увреду што ми је нанео.{S} Ма |
| се са женом раставим?{S} Подићу и небо и земљу док до цељи не дођем.“ </p> <pb n="165" /> <p>У |
| те само тако одрасло несретно јектичаво и шкрофлезно дете, шта му је милије: кадифа и златно од |
| га гони својом страшћу на само убиство и вуче пропаст.{S} Ове врсте јунакиња понајвише је идеа |
| волела; једно би изгледало пријатељство и љубав, које веже тек — непогрешивост.</p> <p>Да је ра |
| ст у опште, а последица је браколомство и самоубиство.{S} То видите, мени изгледа врло себично. |
| ио.</p> <p>Тако сам проживела детињство и дочекала дванајсту годину сретно и задовољно.{S} Но с |
| ја, осмехну се старица, да је детињство и старост врло слично, и једно и друго слабо, и једно и |
| бри и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и забава.{S} Пазите само шта ће радити.</p> <p>Отворила |
| ке душе своје; љубила сам их већма него и тице и цвеће и оно китњасто зеленило и плаво небо, шт |
| , а код другог се већ суши.</p> <p>Него и ја сам красна домаћица.{S} Време ужини већ прошло, а |
| <p>Да га заборавим, допринела је много и она његова гадна и недостојна сумња о мени.{S} Та да |
| пала сам на канабе.{S} Плакала сам дуго и горко.{S} А кад је та врела река одшила, паде ми погл |
| ; те сам и његово захтевање свагда радо и с вољом испунила.</p> <p>Тим начином зближисмо се ја |
| {S} Али женски, женски!{S} Само то чудо и покор да видите!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, п |
| вност а по лепоти и доброти прави анђео и неко надземно створење.{S} Од ње несме нико — па ни п |
| .{S} Опрости што сам га неприметно узео и прочитао; није то била проста радозналост, већ нада, |
| ању доказ оног осећаја, који се појавио и моме срцу.</p> <p>Ферије беху већ на измаку.{S} Једно |
| знати како ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учинио да не види...</p> <p>То ми је б |
| нај исти живахни израз, што ме је бунио и у парку.</p> <p>После ме је питала: ко сам, од куда с |
| далачки, па је то на први поглед смешио и чудновато одударало од оштрих трагова преживелих годи |
| > <p>Он се тада обично усиљено насмешио и бивао више дана приметно хладнији.{S} Кад сам га пита |
| е како боли та глупост светска.{S} Како и неби, кад ти предпостављају лошију од тебе, само за т |
| ни прочитати.</p> <p>— Е да, иде полако и то, само стрпљења сека-Мацо, све ће то доћи на ред; с |
| буди милостивија.{S} Кажњен сам и онако и сувише.{S} Огорчен на тебе, оженио сам се оном, којом |
| а сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оставила сам тај посао Даници, но онда је |
| едаше у даљину.</p> <p>То је заголицало и моју радозналост.{S} Желила сам чути, што се није уда |
| p>Заостала сам овде.{S} Радити се могло и овде а тешко ми било враћати онима, који су ме скоро |
| ника убити; немам права на то, а зацело и није — један!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ прошапутала сам и |
| клечаше моје две ученице тарући ми чело и руке, а чело ногу стајаше он погнутом главом и сузним |
| и тице и цвеће и оно китњасто зеленило и плаво небо, што тако красно дичи моју постојбину, фру |
| p>С тим отвори и зелени кавез.{S} Аполо и Дијана радосно зацвркутаце, па јој се устремише на гр |
| је Дамјан и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Аурором и цицаном Марком |
| Не, ћерко није тако.{S} Куцало је топло и моје срце, можда топлије, но стотину других, а остала |
| етињасто говорити о оном, што је прошло и што се више преиначити не може.</p> <p>Он се тада оби |
| ачком језику, захтевао је, да преведемо и по неку немачку приповечицу на српски и да му своје м |
| је он, покрио лице рукама и стајао немо и непомично.{S} Груди му се бурно надимале а кроз прсте |
| пољубила је.</p> <p>Тако се растадосмо и упутисмо свака на своју страну.</p> <p>Овог пута кора |
| , рече она.{S} Није ништа племенито, но и опет у њојзи уживам; видим, да ме воле бар у неку рук |
| и зловољно окренула на другу страну; но и опет се нисам могла отрести мисли: „зашто да је збуње |
| , моју чистоту онако лабава била.{S} Но и тога је давно нестало, па буди миран и сретан!</p> <p |
| м клицом светског здравог разума.{S} Но и опет боли, још те како боли та глупост светска.{S} Ка |
| тко!“ узвикну он, пустивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је |
| „Ми—ла—не!“ прошапутала сам испрекидано и онесвешћена пала доле; пред очима беше ми се смркло а |
| ке предрасуде.{S} Гледиште им је хладно и природно.{S} Дружење с мушки интимно, често интимније |
| } Кад сам их отворила, рекла сам хладно и одлучно:</p> <p>„Милане, иди кући жени и детету.{S} Т |
| слично, и једно и друго слабо, и једно и друго тежи за искреном љубављу; само што код једног т |
| етињство и старост врло слично, и једно и друго слабо, и једно и друго тежи за искреном љубављу |
| ље; било ми је за то време некако чудно и тешко.{S} Питала сам и Душана, шта је с њим.</p> <p>„ |
| и а за тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпочео какву тему, што није интересовала ни мен |
| тако било.{S} Срце је тек било измучено и успавано.{S} Доказ томе је, што сам у животу још двап |
| је умела страсно љубити ма и недостојно и моментано...</p> <p>Често су такве јунакиње и детињас |
| љубила људе, а сад — ту се старка болно и гласно засмеја — сад љубим моје канарине, мачку и псе |
| ену слику поконе ми матере.{S} Прекорно и тужно гледале су ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхт |
| сретан што ми је отворио очи, да јасно и чисто видим и поштено осећам.{S} Сиромах, није ни слу |
| ство и дочекала дванајсту годину сретно и задовољно.{S} Но сад на једанпут паде опет судбини на |
| какву згодну шалу, држећи, да је смешно и детињасто говорити о оном, што је прошло и што се виш |
| сла!{S} Млад мушки воли све што је лепо и што му је пред очима.{S} Заборавиће је брзо поред бог |
| атити новчић два више, само да је добро и чисто.{S} Намажите комадић и том малом.{S} Из ваше ру |
| т је текла река времена, носећи и добро и зло у море заборава.</p> <p>Просилаца сам и сад имала |
| о: масла и сира.{S} Масло је врло добро и свеже.{S} Бојадишу га жутом репом и сафраном, ал ја т |
| ало, привуће их тек постепено.{S} За то и нећу да уображавам, да сам му већ сад симпатична.{S} |
| шила та тема.</p> <p>Ја сам мећу тим то и чекала.{S} И Милана и Боривоја била сам већ заборавил |
| ински поштење и искреност, љубиће мо то и онда, кад носилац тих врлина у гроб сађе; љубимо ли л |
| дете, да те држим на крилу!“</p> <p>„То и не тражим; само хоћу и морам ти казати; да немаш прав |
| дређују шта је лепо, шта ли не.{S} Зато и треба настојати, да се те две особине још у деци упра |
| старка.{S} Да боме да је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, што му је први пут |
| ем ретко ко за њима жуди.</p> <p>— Зато и јесте све мање љубави на свету.{S} Љубав је ћерко, на |
| оја један жељезнички влак.</p> <p>— Ето и б...иски цуг; подне је већ прошло, примети она и уста |
| ме друштву“ — тако она зове своје псето и мачку — смејала се сека-Маца.</p> <p>Сад ме је тек ст |
| {S} Оне гледају у свет смело, разборито и са самопоуздањем.{S} Све су дурашне и еманциповане од |
| рпска врлина, говорила је застирући сто и спремајући ужину; само не треба претеривати.{S} Оно ш |
| блиским рођацима својега мужа, а често и својим, тек за то, што у својој чапљастој охолости уо |
| еђена варалица, отимач и лопов, а често и посредни убица читавих породица.{S} Па сад оне, Српки |
| љубав је најосетљивија, па с тога често и неповерљива.</p> <p>Кад је то видео, хтео је све жртв |
| учинили; а усамљеним је људима он често и потреба.{S} Но једне зиме беше овладала самном нека ч |
| јој и одело.{S} Било је скромно, чисто и њезиној дубокој старости и по кроју и градиву сасвим |
| зависи од — мужа.</p> <p>Нека је просто и њему; није он први у ком је жудња за богатством, униш |
| рмије“ да се одевам. „Тако ће бар нешто и детету остати, а мени није тешко једно дете хранити.{ |
| а му се преко усана једва измигољи тихо и неодлучно: волим.</p> <p>— Ето видите, да ја погађам, |
| лише, па шта ће те више?{S} Прави вашар и трговина!{S} Често бих таки брачни пар споредила са д |
| еља, сто с две столице, канабе, шифонер и један орманић с рафом, на коме је стајало нешто порцу |
| збројати да траже у мужу ваљан карактер и верна разборита друга.{S} Нека је ма и сулудаст, само |
| овечијој.{S} Умотала је књижицу у папир и метнула крај стола.</p> <p>У томе изби на сахату шест |
| Докле ћеш бирати?“ љутио се често шогор и сестра.</p> <p>„Имам каде.{S} Нема ми ни тридесет год |
| рцем сваки моралан гад а друштвом покор и трулеж!</p> <p>Старка уздахну и заћута.{S} После неко |
| мужа и жене давно је детињарија, занос и лудорија.{S} Па је ли чудо што се до овог дотерало?!{ |
| таки људи имају, само је страстан занос и животињски нагон.{S} Нико на пример не пориче, да мај |
| ле страшне муке.{S} Срце и разум, понос и љубав борила се у мени.{S} Дуго је трајала борба та, |
| су богаљеви или измет природни.{S} Укус и фантазија моја ћерко, игра ту главну улагу!{S} То дво |
| , а све зашто:</p> <p>Први је био богат и из племићке породице.{S} Кад је изјавио, да хоће да м |
| азред.</p> <p>„Слажите се и будите брат и сестре,“ рекла је помајка, приказујући ме својој деци |
| о сам читала показаше ми колики је свет и каквих је људи у њему.{S} Теча се томе радовао; био ј |
| /> <p>Дај Боже, да тај лепи шарени свет и не познате, бар не овако, као што сам га ја познавала |
| ам се.{S} Грозна мисао паде ми на памет и изазва још грознију борбу у мени.</p> <p>„Отићићу, те |
| доста је учинила, кад им је дала живот и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да им набави гос |
| ћу.{S} Навикнут је био на комотан живот и раскошну удобност, коју неби могао имати, кад би се н |
| мештај је био старинске форме, али чист и још цео.</p> <p>— Деца се увек страше старости, рече |
| авао терет преживелих дана, малаксалост и тугу, злоћу и лукавство, небих се зацело тргла.{S} Ов |
| моралисање?{S} На што уздизати сталност и верност као врлину?</p> <p>— Дабоме да је сталност вр |
| } Ко данас пита за поштење, разборитост и остале душевне врлине?{S} Доста кад је лепа ларва и д |
| не љубим тек као брата и пријатеља, већ и некако друкчије. </p> <pb n="154" /> <p>Дотле сам бил |
| а је тако. </p> <pb n="146" /> <p>— Већ и тај жутокљун мисли кад се жени: нека је новца, а жена |
| , па говори, говори, да сам примила већ и ја.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чија је то песма, но о |
| Већ одавно нисам читала; можда сам већ и заборавила.{S} Ту се опет насмешила.</p> <p>Док је он |
| S} Иначе је био честит, разборит младић и врло симпатична појава.{S} Још док сам Милана волела, |
| а је добро и чисто.{S} Намажите комадић и том малом.{S} Из ваше руке радије ће јести. </p> <pb |
| дух тек по неки сребрнаст дечији гласић и тихо шкрипање шљунка, под теретом дечијих колица, или |
| мо је сахранили, седила је дубоко у ноћ и читала неку рукописну књижицу.{S} Кад је прочитала, с |
| </p> <p>Она се смејала на моју примедбу и тужно додала.</p> <p>„С тога ћу пропасти.“</p> <p>При |
| оби читао.{S} На једанпут уђе ми у собу и седе преко од мене.{S} Нисам дизала очију; била сам з |
| о луд био да крати себи пријатну забаву и то „света ради!“ Зар не пролази и сунце кроз каљава м |
| и чешће; (секом је звао још у детињству и мене и Даницу) повери ми се; у друштву се све лакше с |
| одлучности и употребила сву своју снагу и говорничку моћ, да подигнем углед матере детета његов |
| >У туђини сам провела две године у раду и тузи, но време је учинило своје; постепено почела сам |
| сам му могла рећи.{S} Примио је понуду и ћутање опет настаде; ја сам радила нервозном хитрином |
| , да с удвојеном силом још лакше варају и левентују, али чим се даде прилика да преваре и — јед |
| а успомена; пламен у последњем издисају и ништа више.</p> <p>Да га заборавим, допринела је мног |
| и других страних писаца, као и библију и златоустове беседе, од Доситеја Обрадовића, које су б |
| женити?“</p> <p>„Чим отвори канцеларију и отпочне радити,” рече мајка, узевши ме оштро на око.< |
| из наслеђа.{S} Хтели су богату партију и од племићке крви, а не машамоду са три четири хиљаде. |
| <p>„У тебе је,“ рече он не дижући очију и некаквим меким гласом, „море осећаја али њима не влад |
| „Не шалим се“, рекла сам недижући очију и тако одлучним тоном; да сам се сама тргла од њега.</p |
| свил'не косе, бисер зуба, чарних очију и бела и румена лица, већ којој је главни основ узајмио |
| о и њезиној дубокој старости и по кроју и градиву сасвим примерено.</p> <p>Што сам се уплашила, |
| зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала, радо би вас од |
| тичност...</p> <p>Била сам опет у парку и чим сам га опазила сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад |
| тео сад да одем но Данка ме узе за руку и одведе у твоју собу, да ми покаже шешир, што јој га п |
| мене „даме“ стиде на улици пружити руку и јавити се и на блиским рођацима својега мужа, а често |
| жем, а тако зовем своје канарине, мачку и псето.{S} Мислиће те да сам каква „чегртаљка“; толико |
| асмеја — сад љубим моје канарине, мачку и псето.{S} Смешно је, јел те?{S} Али и они мене воле, |
| аша мати!{S} Миловао је старичину мачку и псето.</p> <p>Обе се пренусмо. </p> <pb n="144" /> <p |
| е ни мало не доликују оном широком челу и „грчком“ носу.{S} Обрве је имала густе и формасте.{S} |
| у постељу, а мајка ме погладила по челу и рекла некако сухопадно;</p> <p>„Знала сам.{S} Та ти с |
| , тек да стеку име, да се увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад год им се даде прил |
| етина ускомешала, те хајд и он у гомилу и не знајући зашто! „Великоварошани“ су често веће радо |
| тичарка.{S} Држала је, припасаћу кецељу и на ново засука рукаве, чим ме похвали — и ради чак и |
| а, кад једра плећа љубљене особе спадну и кад руменило са лица у борби живота нестане!</p> <p>— |
| о за цело неће.{S} Та сада има још жену и дете!“</p> <p>Хтела сам га не отворено вратити.{S} Уз |
| ашила, да је не нађем можда прикривљену и у моје иначе разборите и добре тетице.{S} Зар је мало |
| {S} Већ првога дана опазила сам промену и на њему; био је према мени много хладнији.{S} Најпре |
| о сам га ја познавала!{S} Старка умукну и замишљено гледаше у даљину.</p> <p>То је заголицало и |
| м покор и трулеж!</p> <p>Старка уздахну и заћута.{S} После неколико тренутака настави опет:</p> |
| рења, да је невин...</p> <p>Она уздахну и оде од постеље.</p> <p>Како ми је било, даје се замис |
| и, то је истина!</p> <p>Старица уздахну и заћута.</p> <p>И ја сам ћутала.{S} Чудни осећаји беху |
| ако ми се бар чинило.</p> <p>Он уздахну и оде прозору.{S} Гледао је неко време замишљено крозањ |
| м ништа читала!{S} Старка тешко уздахну и отвори књигу.</p> <p>— Зашто, мајко?{S} Ја држим да ч |
| ку, зар се надати саучешћу, пожртвовању и помоћи од — така савезника?!</p> <p>Док траје новца, |
| а и Соларића почела се учити размишљању и моралу, а Рајићева и остала дела што сам читала показ |
| јој години помагала другу децу у читању и писању настављати.</p> <p>Сву душевну храну примала с |
| је спаситељево.{S} Бацила сам се предњу и шапутала:</p> <p>„Оче, јеси ли задовољан са својом ја |
| Нисам могла да побијем старичину тврдњу и разлоге а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било |
| итати, а за тим сам према свом стрпљењу и пажњи с којом сам читала, добила по неку награду; оби |
| е узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и плакала, док се није смркло.{S} Тада дође Даница мени |
| title>Нови плутарх</title>“ по Бланшару и Шилеру, Соларићево „<title>Ново гражданстко земљеопис |
| , да је отмени и солидни кругови презру и истисну — пре него ма коју карташицу или особу са мра |
| ла.</p> <p>Сад ми тек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспратним кућама они прозори, што |
| да не буде каква изгреда...{S} Ретки су и људи, који јачем искушењу не подлежу.{S} Па шта могу |
| ељи.{S} Везује их сличност — немоћни су и детињасти и једни и други.</p> <p>Смејала се, а у пог |
| обом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитства, ал тек је — старка прекиде — тек је и си |
| жени: нека је новца, а жена је на свету и више!{S} Па и девојке можеш на прсте избројати да тра |
| е о страном свету, школском свом животу и наукама које су нама биле непознате.{S} Кад је то вид |
| јбоља и најобразованија девојка у месту и околини.</p> <p>Дође време и њезиној удадби.{S} Проси |
| ; а мој некадашњи нагли одлазак у башту и садашња молба да ми опрости, утврдила га је још већма |
| там.{S} Док прочитам ову књигу можда ћу и пробати.{S} Није згорег; само ме напомен'те...</p> <p |
| покушам снизити уједно?</p> <p>Тако ћу и чинити.{S} Сад још све добро памтим, а после? — После |
| бегати оданде, где могу нанети несрећу и где ме више не требају...</p> <p>Помишљала сам: шта ћ |
| ли, да се са женом раставим?{S} Подићу и небо и земљу док до цељи не дођем.“ </p> <pb n="165" |
| живелих дана, малаксалост и тугу, злоћу и лукавство, небих се зацело тргла.{S} Овако је била — |
| илу!“</p> <p>„То и не тражим; само хоћу и морам ти казати; да немаш право што се срдиш на мене. |
| лачка живахност, помешана са искреношћу и добротом.</p> <p>Поглед је био у правом смислу младал |
| је то чинила неком природном искреношћу и неусиљеном учтивости.</p> <p>— Тако сам од прилике на |
| стеку име, да се увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад год им се даде прилика.{S} П |
| удовица, а имала је двоје деце, Даницу и Милана.{S} Даница беше мога доба а Милан је могао има |
| самрти све му је казала, молећи Даницу и њега, да ме замоле, да јој мртвој опростим.{S} Све је |
| одмах отворила на своју руку радионицу и трговину шешира, где сам са две девојке радила неумор |
| ам милу мајку, драгог оца, па и браћицу и сестрице.{S} Све сам их љубила свом снагом детињске д |
| ити.{S} Видио је шта ми се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, али тек за тренутак.{S} Д |
| рошло.</p> <p>За ручком сам питала течу и тетку, знајули што о фрајла-Стани.{S} Незнадоше о њој |
| ца. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах и женити?“</p> <p>„Чим отвори канцеларију и отпочне рад |
| у сам вазда поштовала,</l> <l>За њу бих и срећу дала.</l> <l>И срце ми било врело </l> <l>— Осе |
| p> <p>Просилаца сам и сад имала: младих и старијих, момака и удоваца, богатих и сиромашних, уче |
| и удоваца, богатих и сиромашних, учених и дресиратих; само не онаквих каквих сам ја хтела.</p> |
| мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда сироте немају својих м |
| х и старијих, момака и удоваца, богатих и сиромашних, учених и дресиратих; само не онаквих какв |
| каментара није ми требало.</p> <p>Дођох и у „жељезничку улицу.“ Из далека сам опазила старицу н |
| је ни пошла за мене из љубави.{S} Новац и титула: „госпођа докторка“, њезин је идеал...“</p> <p |
| још своје имала, претворила сам у новац и тражила себи лека. </p> <pb n="169" /> <p>Зарад тога |
| ђа, речкања, пребацивање, гунђање, плач и уздисаји свакидашњи су гости таког брака.</p> <p>Па и |
| ље, законом обезбеђена варалица, отимач и лопов, а често и посредни убица читавих породица.{S} |
| како он мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам опет весела и задо |
| ог с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме у свету да се |
| неће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен прозор метнути, па се неће вијнути у слобо |
| оја помоћ била незнатна.{S} Ти га љубиш и сувише...“</p> <p>„Љубила сам га,“ те ми се са усана. |
| буди милостива, па одговори како живиш и можеш ли нам опростити.{S} Та ја сам најмање крив што |
| о за руке; „ти си много патила... патиш и сада.{S} Но буди паметна, буди снажна а време ће све |
| да те још једном молим, да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љубим хиљаду пута већма него п |
| оји живеше учитељи 80—90 година!{S} Још и данас се сећам свог учитеља.{S} Крупан, сед и румен с |
| ера их једног дана све покосила.{S} Још и данас се чешће питам: зашто је баш мене поштедила? .. |
| оћа, патња и размишљање, научише ме још и извињавати...{S} Иронија и бол звучаше у последњим ст |
| гами, баш добро, чула сам ја за тим још и на вратима ходника.</p> <p>Но да се вратим приповедци |
| вљу сретају! </p> <pb n="152" /> <p>Још и сад се сећам књига које ми је осим Доситејевих допушт |
| це.{S} Често мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда сироте не |
| ,</l> <l>За њу бих и срећу дала.</l> <l>И срце ми било врело </l> <l>— Осећаја бујно врело —</l |
| тражити од неразумне животиње?!</p> <p>И ја и Милан играсмо се неко време тичицама.{S} После и |
| пет сам тек о Боривоју сањала...</p> <p>И сутра-дан сам била узрујана.{S} Чим сам се у дућану в |
| мном блед и дрхћући од узбуђења.</p> <p>И ја сам дрхтала.{S} Тек после неколико тренутака могла |
| /p> <p>Старица уздахну и заћута.</p> <p>И ја сам ћутала.{S} Чудни осећаји беху самном овладали. |
| па нашто будити горке успомене.</p> <p>И ја сам много патила.{S} То нека ти је утеха.{S} Али с |
| тетка дошла, почела сам читати:</p> <p>И опет девети фебруар, мој рођен-дан.{S} Хахаха! — Педе |
| ри глас „р“; обично га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим изостављао.</p> <p>Умерила с |
| ачку, или сам се смела дуже играти оних игара, које сам најволела.{S} Давао ми је за читање пон |
| иродни.{S} Укус и фантазија моја ћерко, игра ту главну улагу!{S} То двоје одређују шта је лепо, |
| дошла у ватру.</p> <p>— Мора мајко, да игра по њезином такту — купила га је.</p> <p>— Добро ве |
| у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви су добри и сви |
| ља.{S} Подајте и маломе.{S} Ено се опет игра са мачком и псетом, „мојим друштвом.“ Заборавила с |
| ар веселих канаринаца.{S} Доле на поду, играло се поред постеље на ћебету једно псетанце и мачк |
| еразумне животиње?!</p> <p>И ја и Милан играсмо се неко време тичицама.{S} После их старка опет |
| чицу или играчку, или сам се смела дуже играти оних игара, које сам најволела.{S} Давао ми је з |
| е то видео; доносио нам је и слао место играчака различитих књига.{S} Упознао нас је и с немачк |
| ; обично воћа, колача, коју сличицу или играчку, или сам се смела дуже играти оних игара, које |
| врата.{S} Он нам је увек донео по какву играчку.{S} Но то нас није толико веселило колико његов |
| ћете никад ни прочитати.</p> <p>— Е да, иде полако и то, само стрпљења сека-Мацо, све ће то доћ |
| ифа и злато, — то јој је сва жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте, ћерко моја, само животињски полски |
| аст.{S} Ове врсте јунакиња понајвише је идеал, спољашњи блесак и спољашњост у опште, а последиц |
| и титула: „госпођа докторка“, њезин је идеал...“</p> <p>„А твоје дете, твој син?“ прошапутала |
| иће се можда, да вам је јунакиња сувише идеално створење, ексцентрична биљка или томе подобно.{ |
| м боље!“</p> <p>„Мајка, нађите ми кола; идем сестри од тетке у * рекла сам помајци спремајући с |
| е бити да видите.</p> <p>Закључисмо, да идемо.</p> <p>Кад сам се сутра дан упутила с тетком жељ |
| } Све беше јако пожутело. — Знак, да им идентитет није тек од јуче.</p> <p>Преметала је неко вр |
| а сам хладно и одлучно:</p> <p>„Милане, иди кући жени и детету.{S} То ти је дужност; а они те и |
| је обично моја тетка из своје собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па се забављај по вољи.{S} Д |
| з ми је, што вас видим у мојој соби.{S} Из простог љубопитства не ступа се у познанство са особ |
| то.{S} Намажите комадић и том малом.{S} Из ваше руке радије ће јести. </p> <pb n="145" /> <p>— |
| а су на брзо обоје свршили трагично.{S} Из славољубља и жудње за богатством, лаћа <pb n="163" / |
| о.</p> <p>Дођох и у „жељезничку улицу.“ Из далека сам опазила старицу на прозору.{S} Чекала ме |
| мо зато, да тебе још једаред видим и да из твојих уста чујем, можеш ли ми опростити ону гадну, |
| не.{S} Обе тице очевидно тражише излаза из свога кавеза.{S} На њиово лепршање, дотрча старици и |
| ајаги неке забаве.{S} Лепа забава, која из туђег џепа вади новац, без да си га заслужила!{S} Бо |
| волите само прочитати неколико бележака из мога дневника, па ће те се уверити, да ја познајем т |
| аш посао, „тешила“ је обично моја тетка из своје собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па се заба |
| а себе, но све бадава; ја сам га љубила из свег срца и душе своје.{S} Неки пута ми се чинило, д |
| ге воље фрајлице.{S} Ал она се отселила из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била на пошти, питам |
| ој мртвој опростим.{S} Све је то чинила из превелике љубави према својој деци.{S} А она је дост |
| в, права света љубав, која није потекла из моменталних утисака једрих плећа, црних наусница, св |
| рак.“</p> <p>Устала сам и збуњено пошла из собе.</p> <p>„Куда ћеш?“ шапутао је пламтећим оком. |
| сад сам видела, да и ја нисам искључена из наслеђа прабабе нам Еве — Књижица је учинила, што „б |
| ла „плава крв“. — Осећао се увређен, па из освете газио ми углед где год је могао.{S} Доказа, д |
| кидашњи су гости таког брака.</p> <p>Па из таког јада и гада, зар је очекивати свестан подмлада |
| > <p>„Остави то,“ рече узевши ми ђерђев из руку; „још ми та кошуља не треба, па не квари те очи |
| {S} Пристојност ми је задржала језик од из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и не чудите! рече она. |
| писмо:{S} Жао ми је било жене, која је из љубави погрешила.{S} Милана нисам жалила.{S} Не пове |
| у, него тек по неке решавајуће догађаје из свога живота.{S} Појединости нека замишља свако по ћ |
| а глас дрхтао.</p> <p>Извила сам своје из његових усијаних руку.{S} Срце је у мени дрхтало, па |
| Чинило ми се, да се и он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Разлог нисам имала; али љубав је н |
| ако прегорети.{S} Није ни пошла за мене из љубави.{S} Новац и титула: „госпођа докторка“, њезин |
| Мојој помајци не беше доста, што сам се из дужности својевољно среће одрекла, него да постигне |
| браку понајвише они рђаво живе, што се из љубави узимају?</p> <p>— Љубав! љубав! зар је све љу |
| кла, да је она љубав права, која потиче из душевног сродства, а не са спољашњости, заноса или ж |
| ла по сто пути!</p> <p>Сузе јој грунуше из очију, но брзо их убриса.</p> <p>— Не замерте ћерко. |
| Нису баш пријатне успомене; а можете и из овога све дознати.{S} Писала сам још пре 15—20 годин |
| едавамо.{S} Али зар се не може љубити и из даљине?{S} Зар на пример мајка мање љуби своје чедо, |
| а све зашто:</p> <p>Први је био богат и из племићке породице.{S} Кад је изјавио, да хоће да ме |
| пре подне, запали чибук, па се не види из дима; ако ли је после-подне, наслони главу на катедр |
| ерком богата поседника П...ћа.{S} Да ли из наклоности, никад нисам дознала.{S} Клонила сам се њ |
| оворила сам му овако:</p> <p>Праштам ти из свег срца.{S} Никада се нисам ни срдила на тебе; сам |
| но под земљом, а требало ми је полазити из куће, у којој сам толико среће и толико туге доживел |
| ме узме, хтедоше га родитељи искључити из наслеђа.{S} Хтели су богату партију и од племићке кр |
| есме.</p> <p>— Добро пише.{S} Вади речи из срца и душе.{S} Ту је опет преврнула неколико листов |
| ими 10 фор. што јој је шиљао неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} Мало је говорила у |
| олан израз.{S} Зар се данас склапа брак из узајамне љубави, поштовања и познавања?!{S} Не, ника |
| истина не могу тврдити; дознала сам тек из непоуздана извора.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ?“ То ме интересује.</p> <p>— Видим вам из очију.{S} Но то ћу оставити за други пут.{S} Иначе м |
| е.{S} Ја не сумњам у њега, али га љубим из све душе; а та љубав и дужност према вама учиниће да |
| естано у души; и ја сам остала да живим из дужности и љубави.{S} Остала сам да живим, но у кући |
| во, да ми се јавио младожења, попин син из оближњег места.{S} Он је трговац а ја машамода, па ј |
| и буде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио из собе.</p> <p>Како ми је било, тешко је појмити.{S} П |
| /p> <p>Старка се по неком времену прену из мисли и погледа око себе.{S} Поглед јој застаде на „ |
| >„Јесам.{S} Али ја сам сумњао,“ па хоћу из твојих уста да чујем, хоћеш ли ми бити жена, кад свр |
| Милане, ћути!{S} Већ таке речи су грех из уста ожењена човека.</p> <p>„Нећу, да ћутим.{S} Дост |
| метнути на шешир, па извукла место њих из неке кутије твој дневник.{S} Опрости што сам га непр |
| Мени јурну крв у лице, те збуњено пођох из собе.</p> <p>„Узећу му Мару Базићеву; има пет хиљада |
| . март године 18...{S} Проси ме трговац из * По изгледу ваљан и честит човек.{S} Провођаџише Н. |
| S} Измећу толиких ваљда си могла једног изабрати.{S} Све су то ваљани људи и згодне партије.“</ |
| дитељима, а поглавито њојзи.</p> <p>Они изабраше ваљана образована младића званичника, јединца |
| ила, не ћете доћи.{S} Но причекајте, да изађем пред вас.{S} Требало би времена да ме сами нађет |
| се.{S} Грозна мисао паде ми на памет и изазва још грознију борбу у мени.</p> <p>„Отићићу, тек |
| еком“ да — тичи.</p> <p>Тетка је далеко изашла пред—а—ме.</p> <p>— Где си, девојко, за толико?{ |
| н, само је био блеђи но обично.</p> <p>„Изашла си тако лако одевена, а већ се захладило; ево ти |
| ој големој тузи и неприлици прави анђео избавитељ.{S} Да је требало живот жртвовати, и то би би |
| била сам слику своје мајке, као душевну избавитељку своју, а зора ме је затекла за пут спремљен |
| за њом и тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сваку изјаву.</p> <p>Био ми је загонетка; но б |
| ледао ме испитујући, а за тим уздахнуо, избегавајући одговор на моје брижно питање о нерасполож |
| пир и метнула крај стола.</p> <p>У томе изби на сахату шест.{S} Радо бих била још остала, али к |
| ем срцу, да у повољним околностима опет избије на површину.{S} Ето на пример, и ја сам некада љ |
| едала сам јој собицу.{S} Била је малена избица с једним прозором.{S} Сав намештај је био: једна |
| и паде кроз отворен прозор у таку једну избицу.{S} И гле! — код прозора је седила фрајла-Стана. |
| вредила ми је преко пет хиљада.</p> <p>Избор младожење оставила сам њезиним родитељима, а погл |
| и више!{S} Па и девојке можеш на прсте избројати да траже у мужу ваљан карактер и верна разбор |
| реметала је неко време по кутији и онда извади чак са дна једну сашивену рукописану књижицу.</p |
| ко му је пламтило а глас дрхтао.</p> <p>Извила сам своје из његових усијаних руку.{S} Срце је у |
| <p>Он се болно осмехнуо.</p> <p>„Рђава извина, секо моја.{S} Отвори само последњи лист свога д |
| за његове буле или петла за кокоши.{S} Извините ћерко, овај мало драстичан израз.{S} Али кад с |
| спустила.</p> <p>— Неће те ми замерити, извињавала се; хоћу да видим какав је.{S} Већ одавно ни |
| а, патња и размишљање, научише ме још и извињавати...{S} Иронија и бол звучаше у последњим стар |
| и ми се, да јесте“, смејала сам се ја; „изволите само прочитати неколико бележака из мога дневн |
| тврдити; дознала сам тек из непоуздана извора.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18870 |
| о старији.{S} Обојица беху добра срца и изврсни сродници; надметали се, који ће ме боље разонод |
| и пантлике што ћеш метнути на шешир, па извукла место њих из неке кутије твој дневник.{S} Опрос |
| је влажно, ал' бар има више светлости и изглед на улицу.{S} И то нешто вреди.{S} Олакшава ми са |
| ите је.</p> <p>Мари-нени беше доброћуда изгледа старица и врло разговорна.</p> <p>— О, знам је |
| мство и самоубиство.{S} То видите, мени изгледа врло себично. „Не ћу да живим, кад га немам и к |
| у убије срећу!“</p> <p>„Али мајко, мени изгледа, да и Милан њу здраво воли.“</p> <p>„Воли?!“ Чу |
| Ја понајвише видим накићеву дечицу.{S} Изгледају, као неке накићеве лучице.{S} И то већ показу |
| <p>Склопила сам очи, да је не видим.{S} Изгледала ми као пилат, који Бого-човека предаје народу |
| лепршати и пипкати је по бради и лицу; изгледало је, као да је милује и љубе.{S} У исти мах за |
| е хладно срце.“</p> <p>Старка ућута.{S} Изгледало ми, да ће да прекину ту тему а баш ме је поче |
| данаесте године заболеше ме очи, већ је изгледало да ћу вид сасвим изгубити.</p> <p>Радити више |
| ја сам је волела, врло волела; једно би изгледало пријатељство и љубав, које веже тек — непогре |
| и!{S} Да није по кад-кад шале, јадно би изгледао овај свет.{S} Јесте ли га лично видели или тек |
| у.</p> <p>Срце ми је задрхтало, та жена изгледаше ми у мојој детињској големој тузи и неприлици |
| одине 18...{S} Проси ме трговац из * По изгледу ваљан и честит човек.{S} Провођаџише Н. Н, све |
| <p>На старично „слободно,“ уђе нека по изгледу отмена госпа.{S} Дошла је да наручи неколико па |
| тако називао; само што још није умео да изговори глас „р“; обично га је замењивао са „и“ и „л“, |
| сти према другоме.</p> <p>Последње речи изговорила је једвачујно а глава јој клону на прси.</p> |
| е природа, па се бојим да не буде каква изгреда...{S} Ретки су и људи, који јачем искушењу не п |
| n="150" /> баш та детињарија задржи од изгреда, који би можда иначе учинили; а усамљеним је љу |
| моду са три четири хиљаде.</p> <p>Да не изгуби наслеђе, предлагао ми је тајни, незаконити брак. |
| ди по правди Бога истинога; јер је боље изгубити главу, него своју огрешити душу!{S} Тако Јевро |
| очи, већ је изгледало да ћу вид сасвим изгубити.</p> <p>Радити више нисам смела, те дођох њима |
| е на путу; брак се ту гази нотама, вера издаје а народност продаје.{S} Ништа јој није свето, че |
| Даница и почела ме утврђивати да је не издам мајци; она је све на врати прислушкивала, а мајка |
| РИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Кикинда 1990.</p> </div> </front> <body> |
| у собу?!</p> <p>— Лолица једна, и ту ме издао! — Дала ми старица свој дневник, биографију, шта |
| ла и баба-Мари.</p> <p>Нисам је мислила издати; али новост не беше баш обичне природе, те не ос |
| лопи и да је сахрани; после два сата је издахнула.{S} Била је до смрти при свести.{S} Па како с |
| поглед сам мирно издржала; с последњим издисајем моје љубави према Милану никла ми је у срцу к |
| тек горка успомена; пламен у последњем издисају и ништа више.</p> <p>Да га заборавим, допринел |
| рој пријатељици моје добре тетке, да ме издржава и васпита, за оно мало новаца што ми је остало |
| уке, уговоривши, да ме имају у старости издржавати као рођену матер своју, а док сам млађа, изд |
| ао рођену матер своју, а док сам млађа, издржаваћу се сама.</p> <p>Десет година живила сам тако |
| Срце ми је дрхтало, но поглед сам мирно издржала; с последњим издисајем моје љубави према Милан |
| сли кидаше ми душу.{S} Више нисам могла издржати.{S} Преломила сам печат.</p> <p>Нисам се прева |
| јме, па ћеш видети.{S} Дуже нисам могао издржати, Па сад ме осуђуј како знаш!{S} Дошао сам, да |
| <l>Залуд стриче, дуваш деваш,</l> <l>Не издува чега немаш!</l> </quote> <p>То сам научила од га |
| презирали; особито кад би тај растанак изискивала и друга дужност.{S} Тако је с мајчинском љуб |
| богат и из племићке породице.{S} Кад је изјавио, да хоће да ме узме, хтедоше га родитељи искључ |
| и уздахнуо.</p> <p>Од тога доба није ми изјављивао љубав речима, али је сваки поглед козивао, к |
| је, а сад кад је увиђа, избегава сваку изјаву.</p> <p>Био ми је загонетка; но брзо сам и њу ре |
| е улевам и ако осећа потребу да се коме изјада.</p> <p>Старка се по неком времену прену из мисл |
| е опет разилазили.{S} Но ту неједнакост изједначило би време и љубав, да само није било другога |
| и Дијане.{S} Обе тице очевидно тражише излаза из свога кавеза.{S} На њиово лепршање, дотрча ст |
| ко руке је носио моју мараму.{S} Сад је изледало да је миран, само је био блеђи но обично.</p> |
| ње за тицама.</p> <p>— Бојите се, да не излете? осмехну се старица; неће, док сам ја у соби.{S} |
| Доктора није хтела. „Од овог ме нико не излечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад сам је нудила, да |
| ми права да зледим ране, које је време излечило?!{S} Ћутала сам, држећи, да ће старица и сама |
| уди паметна, буди снажна а време ће све излечити.“</p> <p>„Мислиш?“ питала сам, тек да не ћутим |
| ом, енергичном радњом, могло би тек оно излечити бар потоњи нараштај од трулежи, која све више |
| ди миран и сретан!</p> <p>Долазак ти је излишан; било би детињарија, а можда и неупутно.{S} Наш |
| лишно; а још нисам ви сама знала, да је излишно; а још нисам ни сама знала, да је љубав, што пр |
| јој ништа говорила.{S} Држала сам да је излишно; а још нисам ви сама знала, да је излишно; а јо |
| е церемоније срдим родитеље а нас обоје изложим сиротовању,“ говорио је он, „овако нећу срдити |
| <p>Дан по дан, па и опет беше година на измаку.</p> <p>„Још месец, два, па ће и Милан доћи,“ ре |
| и моме срцу.</p> <p>Ферије беху већ на измаку.{S} Једно после подне остадосмо нас двоје сами д |
| руку,“ која се могла ма у шали на мене измахнути, или која није осећала <pb n="147" /> потребе |
| у њих.{S} Помајка није правила разлике између мене и своје кћери; учила нас је обе кувати, мес |
| Кад је приметила Душанову равнодушност, изменула се и постала хладна, скоро груба према мени.</ |
| ења лепа су, ако само нису богаљеви или измет природни.{S} Укус и фантазија моја ћерко, игра ту |
| сестра озбиљно; већ реци, шта чекаш?{S} Измећу толиких ваљда си могла једног изабрати.{S} Све с |
| .{S} При крају године писала ми Даринка измећу осталог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с т |
| то сам јој писао?“ питао је на послетку измећу осталог мајку. „Или хоће усмено да ми одговори?{ |
| старицу, и онда му се преко усана једва измигољи тихо и неодлучно: волим.</p> <p>— Ето видите, |
| ао.</p> <p>„Што се смејете?{S} Ово није измишљотина, већ права истина.{S} Све су то разлози, зб |
| таквим приликама тек за време успавано, измучено или затупљено, а згодном приликом оживиће опет |
| Но није тако било.{S} Срце је тек било измучено и успавано.{S} Доказ томе је, што сам у животу |
| разних критичких подузећа.{S} Срећа их изневерила, те се материјално убили.{S} Она се после от |
| казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и плакала, док се није смрк |
| : шта ће Милан мислити о мени, кад тако изненада одлазим?{S} Но дужност према мајци одговорила |
| заћута.{S} И ја сам ћутала.{S} Била сам изненађена, и некако чудновато расположена.{S} Нисам мо |
| вела лица, пролети јој зрачак радости и изненађења.{S} Видело се да ме је познала.</p> <p>— Доб |
| це износи форинта или две а једна ужина изнесе 5—6 форината.{S} Дабоме да је онда ту назатка.{S |
| Наћиће се, дабоме, као и свуда по неки изнимак, али већина ће пропасти.{S} Пример је најбољи в |
| а кућу.{S} Дневна заслуга целе породице износи форинта или две а једна ужина изнесе 5—6 форинат |
| еме ужини већ прошло, а ја вам ништа не износим.{S} Морате се душо, задовољити ониме, што имам. |
| м? рече он не прихвативши их. „Љубав се изнудити не може, а ја сам се томе могао надати још онд |
| амењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим изостављао.</p> <p>Умерила сам кораке и слатко се насме |
| пре су била пуна нежности; а ја сам се изражавала како сам умела и како ми је допуштао понос д |
| лицу беху исписани.{S} Да је тај поглед изражавао терет преживелих дана, малаксалост и тугу, зл |
| јој опет узеше онај живахни младалачки израз. — Баш враг тај песник, но нека га Бог поживи!{S} |
| а у погледу указа се онај исти живахни израз, што ме је бунио и у парку.</p> <p>После ме је пи |
| морала молити течу, да ми овај ил онај израз разјасни.</p> <p>Тако сам од Обрадовића и Соларић |
| лице јој узе сетан, да не речем, болан израз.{S} Зар се данас склапа брак из узајамне љубави, |
| {S} Извините ћерко, овај мало драстичан израз.{S} Али кад се неки свет не стиди трулеж подрањив |
| и Даници, а сад сам при сваком нежнијем изразу његовом поруменила и задрхтала, да и оне што не |
| и Милан још јаче.{S} Често се међу нама изродила читава „полемика“ о овој или оној теми, но то |
| не може она везати разборита човека.{S} Изузетака је да боме и у томе.{S} Но будите уверени, да |
| срце кудељу преде.“ Само великани, само изузетци узвишују се и поред патње.{S} Обични људи заст |
| е као и ја; модистлук је самном заједно изучила а пре годину дана отворила је и радњу преко пут |
| радњу женског одела.{S} И то сам у Бечу изучила.{S} Радња ми је добро ишла, те не прође ни три |
| учне послове.{S} Мене је осим тога дала изучити и машамодлук, модистлук. „Сироче си, па ти може |
| S} То сам ја и мислила, кад сам те дала изучити.{S} Сирота си девојка, а мушки су врагови; лажу |
| да онако учиним, а да се сад не видимо изчекује дужност — твоја.</p> <p>Заборави све и буди чо |
| згорег; само ме напомен'те...</p> <p>— Ију, како је дебела!{S} Ту нећете никад ни прочитати.</ |
| оја вајда?{S} Шарлатана у свету више но икада!</p> <p>— Томе није крива школа ни метод, већ дом |
| гледају...</p> <p>Устала сам и целивала икону.{S} Срце ми се још цепало, но душа ми је била мир |
| та врела река одшила, паде ми поглед на икону, на распетије спаситељево.{S} Бацила сам се предњ |
| е ко може видити, онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, па кад нуз в |
| час сам морала молити течу, да ми овај ил онај израз разјасни.</p> <p>Тако сам од Обрадовића и |
| чита ил да седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, па кад нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а п |
| “; обично га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим изостављао.</p> <p>Умерила сам кораке |
| акиње или дижу, те блистају као звезда, или клизају све даље и даље док не пропадну у глибу — п |
| ред таке немиле пратилице на пола пута, или подлегну одмах у почетку.</p> <p>Ретки су људи, кој |
| која остане у дућану, што нема купаца, или што је лошија од остале робе.</p> <p>Кад човек чује |
| ање шљунка, под теретом дечијих колица, или тешком обућом уморених раденика обојега пола.</p> < |
| топло срце није хтело да купује љубав, или само да љуби, већ је тражило у истој мери одзива; а |
| душевне врлине, тај или себе прецењује, или не познаје љубав.{S} Осећај, што га таки људи имају |
| од остале робе.</p> <p>Кад човек чује, или чак и осети таку пресуду света не зна шта ће: да се |
| дно.{S} Ту, или се дужност пренебрегне, или — ако је и мрве понашања у њима — врши се, али како |
| арода.{S} Назори нам се истина слагали, или тек доникле, а после се опет разилазили.{S} Но ту н |
| а се могла ма у шали на мене измахнути, или која није осећала <pb n="147" /> потребе да ме се м |
| Обрадовичем.{S} А је ли бар он срећан, или је гоњен као Обрадович?</p> <p>— Велики људи ретко |
| .{S} Чујем какав догађај, прочитам што, или видим какву погрешку што се у свету око мене десила |
| ?{S} Животињски нагон, сањалачки занос, или навика на леп или створ, хоће свет често љубављу да |
| воћа, колача, коју сличицу или играчку, или сам се смела дуже играти оних игара, које сам најво |
| Дужност везује, а срце — хладно.{S} Ту, или се дужност пренебрегне, или — ако је и мрве понашањ |
| адни Боривоју. знадеш ли шта чиниш?!{S} Или те је занела њезина спољашност?!....</p> <p>Пробуди |
| рукама носити и бићемо обоје сретни.{S} Или ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да се са женом раста |
| ше идеално створење, ексцентрична биљка или томе подобно.{S} Данашње, модерне јунакиње друкчије |
| ободним часовима трчкала по другарицама или се склонила где год, па читала какав немачки роман |
| г сродства, а не са спољашњости, заноса или животињског нагона.</p> <p>— Е, мајко, онда је на с |
| на заслуга целе породице износи форинта или две а једна ужина изнесе 5—6 форината.{S} Дабоме да |
| овде-онде читајући по неки одломак ове или оне песме.</p> <p>— Добро пише.{S} Вади речи из срц |
| ресуду света не зна шта ће: да се смеје или да плаче над развалинама правде и сасушеном клицом |
| ове нас једно да говоримо на сред школе или код табле, а он ако је пре подне, запали чибук, па |
| не оно, што веже падишу за његове буле или петла за кокоши.{S} Извините ћерко, овај мало драст |
| и — поклизла.{S} Тасе се онда јунакиње или дижу, те блистају као звезда, или клизају све даље |
| че она тужно.{S} То показује добро срце или непознавање света. </p> <pb n="138" /> <p>Дај Боже, |
| ејом; нисам могла да одредим, дали себи или — модерним јунакињама.</p> <p>Гледала сам је неразу |
| творења лепа су, ако само нису богаљеви или измет природни.{S} Укус и фантазија моја ћерко, игр |
| овај свет.{S} Јесте ли га лично видели или тек на слици?{S} По писмама судећи, редак дар, чврс |
| {S} А како сам сама морала бих полудети или трчкати од једне до друге породице, да пренашам гла |
| а.{S} Да то будем, требала сам се убити или поклизнути......{S} Ја......</p> <p>Зачуђено гледал |
| , кад је љубавник, на рачун природности или мушке <hi>несталности</hi> оставља баш онда, кад је |
| не поштујући његове душевне врлине, тај или себе прецењује, или не познаје љубав.{S} Осећај, шт |
| нама изродила читава „полемика“ о овој или оној теми, но то је ређе бивало; обично смо се у на |
| на српски и да му своје мишљење о овој или оној теми писмено саопштимо.</p> <p>Даница му је ре |
| м и светом.{S} Закужави ти један цветак или ти се поболи тичица, па већ се питаш: да није с тво |
| м је срцу прво поникла љубав, у његовом или њезином?</p> <p>Дознала сам и то.{S} При крају годи |
| где год, па читала какав немачки роман или по коју првину М. Видаковића, које је мајка такође |
| о.</p> <p>Но да скратим; не пишем роман или приповетку, него тек по неке решавајуће догађаје из |
| гали; те је он моје мишљење тек одобрио или допунио.</p> <p>Но да скратим; не пишем роман или п |
| шта му је милије: кадифа и златно одело или здравље?{S} Питајте га, па ће те чути.{S} У данашње |
| иликама тек за време успавано, измучено или затупљено, а згодном приликом оживиће опет:{S} Јер< |
| .{S} Што не ваља не ваља, па било старо или ново!</p> <p>Што се луксузне ношње тиче, нећу много |
| гон, сањалачки занос, или навика на леп или створ, хоће свет често љубављу да крсти.{S} Али љуб |
| преседао ми сваки залогај.</p> <p>„Смрт или вид“ била је сад сва жеља моја. — Све што сам још с |
| дице, да пренашам гласове и решетам ову или ону кућу, као што то чине многе токорсе даме и мате |
| киње без материна надзора тек смуљавају или паре, као пилиће.{S} Чуде се после: одкуд шкрофлеза |
| раду; обично воћа, колача, коју сличицу или играчку, или сам се смела дуже играти оних игара, к |
| и истисну — пре него ма коју карташицу или особу са мрачном прошлошћу, али светлом титулом и п |
| l>Па сад не знам грех шта ми је,</l> <l>Или је грех правду тражит,</l> <l>За све друго мало мар |
| </l> <l>За све друго мало марит?</l> <l>Или је грех хтети љубав,</l> <l>Чисту, праву, непритвор |
| о је на послетку измећу осталог мајку. „Или хоће усмено да ми одговори?{S} Моћи ће и то; скорим |
| {S} Жао ми је било мојих лепших снова и илузије, што сам их донде имала...</p> <p>— Кад је то п |
| .{S} За то су дошли чак овамо:{S} Треба им готовине; иначе има девојака свуда.“</p> <p>„Хоћете |
| .{S} Све беше јако пожутело. — Знак, да им идентитет није тек од јуче.</p> <p>Преметала је неко |
| кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да им набави господско одело.{S} Бајаги, гони је на то мат |
| дигнем углед матере детета његовог и да им га опет вратим.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао, не |
| о треба?{S} Мисли доста је учинила, кад им је дала живот и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, |
| и кадифу и да варају свог мужа, кад год им се даде прилика.{S} Па и така је видите, уваженија о |
| ако?{S} Не, сећају се они мене, кам год им се прохте смејати.{S} Нисам ишла обичним трагом — ст |
| амо чудим и крстим, па се питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им матерински осећај, кад тако с |
| поване од сваке предрасуде.{S} Гледиште им је хладно и природно.{S} Дружење с мушки интимно, че |
| бичним трагом — стазом утрвеном, па сам им необична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то заслужила? |
| који новчић потрошити од онога, што сам им поклонила, преседао ми сваки залогај.</p> <p>„Смрт и |
| е ко псето од силних питања.{S} Тек што им знање на левак у главу не сипаш, па која вајда?{S} Ш |
| емарују своју децу сваки дан.{S} Па зар им то никад не пада на памет?{S} Зар се не страше муке |
| се питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им матерински осећај, кад тако своју децу занемарују?!< |
| јој мајка, но доста гласно; постеље су им стојале једна уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што |
| орбе и устезања......</p> <p>Осећаји су им до душе искрени и чисти, али шта вреди, кад је љубав |
| о се разорава.{S} Нисам од оних, што су им тек стара времена добра, али ни ово чудо не могу одо |
| адо ме примише, особито кад чуше, да ћу им плаћати храну.</p> <p>Први ми посао беше, да пишем М |
| з собе.</p> <p>„Узећу му Мару Базићеву; има пет хиљада одмах на венчању, а лепа је девојка,“ за |
| и она; данашње су јунакиње друкчије.{S} Има их поглавито две врсте.</p> <p>Прва и најновија врс |
| .</p> <p>— Били смо код старе мајке.{S} Има лепе жуте тице, па све тако, тако чине! — предвари |
| /> <p>— То ће те тешко вечерас чути.{S} Има још доста.</p> <p>— Онда, лаку ноћ!{S} Сутра ћемо н |
| момак можда неби дошао тако далеко.{S} Има девојака свуда, ал сирома мора; није поповски син, |
| Искуство ме је научило да свако „зашто“ има своје „зато,“ а самоћа, патња и размишљање, научише |
| ам с педесет година млађа.{S} Видим, да има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, ш |
| ојој љубави сталне</hi>.{S} Она хоће да има љубљену особу пошто по то; па руши све што јој је н |
| е?!{S} А друго за цело неће.{S} Та сада има још жену и дете!“</p> <p>Хтела сам га не отворено в |
| ашњем блеску.{S} Дубок мужевљев џеп, па има шта да црпи! — Где тога није, дере му кожу с леђа, |
| шио много на школе.{S} Отац му, да боме има леп капитал, ал још доста деце, па ко паметан човек |
| чак овамо:{S} Треба им готовине; иначе има девојака свуда.“</p> <p>„Хоћете ли још г. шогоре?“< |
| веће.{S} Свега доста, ал што човек више има, више би хтео, продаје се нека земља у месту, па не |
| а накити своју душевну наготу.{S} Право има, кад је нашла медведа са дебелом кожом!...</p> <p>С |
| >„Хоћете ли још г. шогоре?“</p> <p>„Ако има читај.“</p> <p>5. мај 18... год.</p> <p>Младожења а |
| воје деце ни блиске родбине.{S} А уз то има велику титулу а мало — новца; приповедао нам једног |
| м ја живим.{S} Доста је влажно, ал' бар има више светлости и изглед на улицу.{S} И то нешто вре |
| <p>— Варате се, сека-Мацо — прво пита: „има ли мираза?...“</p> <p>— Но, но, дабоме да то не сме |
| ла сам му све у руке, уговоривши, да ме имају у старости издржавати као рођену матер своју, а д |
| наје љубав.{S} Осећај, што га таки људи имају, само је страстан занос и животињски нагон.{S} Ни |
| ретна и задовољна, као и друга деца.{S} Имала сам милу мајку, драгог оца, па и браћицу и сестри |
| лела.</p> <p>Помајка ми беше удовица, а имала је двоје деце, Даницу и Милана.{S} Даница беше мо |
| ре заборава.</p> <p>Просилаца сам и сад имала: младих и старијих, момака и удоваца, богатих и с |
| епших снова и илузије, што сам их донде имала...</p> <p>— Кад је то природан закон, отпочела са |
| ину М. Видаковића, које је мајка такође имала.{S} И ја сам то радо читала, али су ме и друге ст |
| време и њезиној удадби.{S} Просилаца је имала врло много; знало се, да ће она бити моја насљедн |
| роком челу и „грчком“ носу.{S} Обрве је имала густе и формасте.{S} Али баш тај иначе „услов леп |
| сва жеља моја. — Све што сам још своје имала, претворила сам у новац и тражила себи лека. </p> |
| срцу.{S} Овог пута нисам побегла; нисам имала снаге, јер то беше последњи загрљај.{S} После нек |
| тарици јој нисам ништа казала.{S} Нисам имала ни каде.{S} Баш је стигао влак с бароном.</p> <p> |
| жене из нижег сталежа.{S} Разлог нисам имала; али љубав је најосетљивија, па с тога често и не |
| сам чути, што се није удала, али нисам имала од важности да је упитам.{S} Чинило ми се, да би |
| о неки мото беше додато:</p> <quote> <l>Имала сам топло срце,</l> <l>Поред свести здраве;</l> < |
| ш?“ шапутао је пламтећим оком. „Остани, имам с тобом да говорим.“ Па ме ухвати око паса и пољуб |
| рекла је старица, то ми беше доказ, да имам посла с поштеном женскињом.{S} Друга каментара ниј |
| која би ми за тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад, па хајде самном далеко у свет, гд |
| ладожења дошао на три хиљаде.{S} Па ако имам толико, да се свршава.{S} Иначе мора казати свекру |
| } Морате се душо, задовољити ониме, што имам.{S} Мало млека, свежа масла и добра сира.{S} Па и |
| љутио се често шогор и сестра.</p> <p>„Имам каде.{S} Нема ми ни тридесет година.“</p> <p>„Нема |
| један, који се оженио тек да са жениним имањем господски левентује <pb n="149" /> и лакше „тера |
| ло.{S} Жена ми је била лепа и богата, а имао је и сина, више ми није требало, држала сам да се |
| чела сам бивати веселија.{S} Боривој је имао право; ја нисам била од оних што лако подлежу.</p> |
| е среће и своје дужности.{S} Боривој је имао право, кад је рекао, да је у мени море осећаја, ал |
| ам могла читати кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — практичност...</p> <p>Била сам |
| тељ, као и отац ми.{S} Деце у кући није имао; јединицу ћерку беше удао пре 10 година.{S} Он и т |
| аквих сам ја хтела.</p> <p>Сваки од њих имао је разлога зашто ме хоће.{S} Један ме хтео због ов |
| се запопи.{S} А ви рано, толико зацело имате?{S} Па га сад не упуштајте.{S} Лепо је бити попад |
| е: да су дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, богатство је да не треба веће.{S} |
| > <p>„Повешћемо га с нама.{S} У теби ће имати бољу матер, но у жени, која га је родила, ал не с |
| овој вароши -губе; а могла сам и љубави имати, само да се нисам држала поштења и дужности.{S} О |
| Даница беше мога доба а Милан је могао имати 16—18 година; свршавао је већ 7 ми гимназијски ра |
| от и раскошну удобност, коју неби могао имати, кад би се наслеђа одрекао.{S} Мене ради био би х |
| ост</hi>, јер кад не могу љубљену особу имати, слепо јуре у пропаст, не обзирући се ни на што.< |
| еће место; ако се не сложиш са сестром, имаш свој новац а вешта си машамода, па отвори трговину |
| среће и љубави. </p> <pb n="167" /> <p>„Имаш ли још који егземплар?“ смејао се он.</p> <p>Како |
| сетити фрајла-Стане Истинићеве.{S} Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} |
| {S} Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; говорила је спустив |
| ад — супарница.</p> <p>Даринка јој беше име.{S} Била ми је другарица и сироче као и ја; модистл |
| прекорно гледали.</p> <p>„Не отимај ми име!{S} Нисам ја крива што се тако десило,“ срдила се ж |
| их госпођа, које се удале, тек да стеку име, да се увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа |
| ви поглед.{S} Лице ваше остаће ми и без имена у памети.{S} Будите ми здрави и сретни.</p> <p>Ст |
| и ја, али без воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ одлази.</p> <p>— Збогом душо!{S} Па о |
| а је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тера — швиндлерај.</p> <p>Уздахнула сам и обор |
| бав! зар је све љубав што се тим светим именом назива?{S} Животињски нагон, сањалачки занос, ил |
| рави.</p> <p>(Стеван је био син ондашња имућна бележника, леп но лакоуман младић.{S} Чула сам ч |
| адића званичника, јединца сина прилично имућних родитеља.</p> <p>Родитељи његови искаше, да одм |
| дошли чак овамо:{S} Треба им готовине; иначе има девојака свуда.“</p> <p>„Хоћете ли још г. шог |
| } Па ако имам толико, да се свршава.{S} Иначе мора казати свекру, јер он, т. ј. младожења добиј |
| .{S} Но то ћу оставити за други пут.{S} Иначе ме други пут нећете посетити...{S} Сад ће најбоље |
| заједно с Миланом једну исту струку.{S} Иначе је био честит, разборит младић и врло симпатична |
| него обично.{S} Ни руковали се нисмо, а иначе нам је то био обичај.</p> <p>Дужност ми је била, |
| њарија задржи од изгреда, који би можда иначе учинили; а усамљеним је људима он често и потреба |
| n="147" /> потребе да ме се маши, па ма иначе како да сам чезнула за том руком...{S} То је види |
| је не нађем можда прикривљену и у моје иначе разборите и добре тетице.{S} Зар је мало примера |
| имала густе и формасте.{S} Али баш тај иначе „услов лепоте,“ чудно је одударао од старачке бор |
| дала секи књигу.{S} Па држим, да је што интересантно, кад је сека тако рано потражила своју соб |
| сека-Маца.</p> <p>Сад ме је тек старка интересовала, те рекох:</p> <p>— Ја би вас молила да ме |
| ено и брзо отпочео какву тему, што није интересовала ни мене ни њега.</p> <p>Разуме се, да му с |
| о радо читала, али су ме и друге ствари интересовале; те сам и његово захтевање свагда радо и с |
| е да прекину ту тему а баш ме је почела интересовати.{S} Зато је упитах:</p> <p>— Зар ви мислит |
| себе.</p> <p>— Шта је то „нешто?“ То ме интересује.</p> <p>— Видим вам из очију.{S} Но то ћу ос |
| акне кораком права напретка?{S} Мене то интересује.</p> <p>— Пре свега треба праве воље за бољи |
| одно.{S} Дружење с мушки интимно, често интимније но с женскињом.{S} Остало је женскиње огранич |
| е хладно и природно.{S} Дружење с мушки интимно, често интимније но с женскињом.{S} Остало је ж |
| <p>Крила сам своје осећаје, но он их је ипак дознао.{S} Љубав је најтеже сакрити.{S} Видио је ш |
| љање, научише ме још и извињавати...{S} Иронија и бол звучаше у последњим старичиним речма.</p> |
| е прену, а преко лица јој прелети горак ироничан осмех.</p> <p>— Да, настави она после неколико |
| ле оговара; не увиђа своју погрешку, па искали срце на онима, што их је токорсе угостила.{S} Та |
| мућних родитеља.</p> <p>Родитељи његови искаше, да одмах званично предам сво своје добро своме |
| дан жељезнички влак.</p> <p>— Ето и б...иски цуг; подне је већ прошло, примети она и устаде.{S} |
| а.{S} Тек сад сам видела, да и ја нисам искључена из наслеђа прабабе нам Еве — Књижица је учини |
| да хоће да ме узме, хтедоше га родитељи искључити из наслеђа.{S} Хтели су богату партију и од п |
| одао, ја бих га оцекла, а око би своје ископала, ако би хтело одати, како ми је у срцу. — Била |
| ретеривати.{S} Оно што се у кући нађе и искрен срдачан дочек, најбоље је гошћење.</p> <p>Дабоме |
| {S} Био је „цветан“ и раскошан, али без искрена саучешћа и суза.</p> <p>Сутра-дан сам отишла ст |
| ећи обојима сретан пут.{S} Жеље су биле искрене, али писмо орошено мојим врелим сузама; пишући |
| зања......</p> <p>Осећаји су им до душе искрени и чисти, али шта вреди, кад је љубавник, на рач |
| и друго слабо, и једно и друго тежи за искреном љубављу; само што код једног тек ниче, а код д |
| а пример, ако љубимо истински поштење и искреност, љубиће мо то и онда, кад носилац тих врлина |
| нека младалачка живахност, помешана са искреношћу и добротом.</p> <p>Поглед је био у правом см |
| д.{S} Све је то чинила неком природном искреношћу и неусиљеном учтивости.</p> <p>— Тако сам од |
| ну,</l> <l>Себичношћу несмешану </l> <l>Искреношћу провејану</l> <l>Племенитошћу скопчану?</l> |
| им.</p> <p>Он се трже.</p> <p>„Желиш ли искрену пресуду?“ питаше после неколико тренутака.</p> |
| се на глас.</p> <p>— Што се смејете?{S} Искуство ме је научило да свако „зашто“ има своје „зато |
| велике, па ме укрепи и сачувај од даљег искушења!“</p> <p>Нико ми није одговора дао; но зраци з |
| рала поруменити сама пред собом, да сам искушењу без опирања подлегла.</p> <p>У врту сам се сит |
| греда...{S} Ретки су и људи, који јачем искушењу не подлежу.{S} Па шта могу тражити од неразумн |
| овако остала.{S} Уседелицу свет обично исмејава.{S} Ко пита, за што си тако остала.{S} Доста д |
| а има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, што сам овако остала.{S} Уседелицу свет |
| } Мислим: не ће ме разумети а могу ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми је опет нек |
| лу као и пре.{S} Онда вам је тако добро испала, бољу је неби ни краљица умесила...</p> <p>— је |
| преживелих година, што јој на лицу беху исписани.{S} Да је тај поглед изражавао терет преживели |
| а од газдаричине девојчице.{S} Учила за испит декламовати.{S} Дође ту мени, па говори, говори, |
| {S} Како је она осећала, нисам хтела да испитујем.{S} Нашто би ми и било?{S} Доста што сам знал |
| S} Је ли то грех, незнам.{S} Нећу ни да испитујем.{S} Доцне је, али да није било лако рушити св |
| питала за узрок, тргао се, погледао ме испитујући, а за тим уздахнуо, избегавајући одговор на |
| очију, али сам осећала његов благи али испитујући поглед.</p> <p>„Што си плакала?{S} Зар га јо |
| ања подлегла.</p> <p>У врту сам се сита исплакала за што, нисам знала ни сама.</p> <p>После нек |
| ти.{S} Умила сам се, но очи ми Беху још исплакане.{S} На једанпут ступи у дућан — Боривој.</p> |
| њега.</p> <p>Разуме се, да му се нисам исповедала, него место тога отпочела какву згодну шалу, |
| <p>Човек осети по кад-кад потребе да се исповеди.</p> <p>Застала је и убрисала сузе.{S} Неко вр |
| утака ћутања, човек осети потребе да се исповеди, ал ономе, ко нас разуме...{S} Званична испове |
| ал ономе, ко нас разуме...{S} Званична исповест слабо олакшава, особито грешницима моје врсте. |
| за мене више среће нема.{S} С мајкином исповести одлетила је за увек.{S} Патња је моја тешка, |
| кве добротворне женске задруге, било би испод достојанства...{S} То ми зацело не би ни она допу |
| доведе.{S} И Даринка ме је сузним очима испратила; Боривој није дошао да се опрости, зашто — не |
| !...</p> <p>„Ми—ла—не!“ прошапутала сам испрекидано и онесвешћена пала доле; пред очима беше ми |
| његово захтевање свагда радо и с вољом испунила.</p> <p>Тим начином зближисмо се ја и Милан јо |
| но саопштимо.</p> <p>Даница му је ретко испунила жељу; била је детињастија и несташнија од мене |
| су правилне, ал јој се сад од слабости испупчиле јабучице од образа и безубих вилица, те ни ма |
| и је јадница несретна.{S} Грбава је.{S} Испустила је слушкиња још као мало одојче.{S} Шта ће те |
| p>Смејала се, а у погледу указа се онај исти живахни израз, што ме је бунио и у парку.</p> <p>П |
| едало је, као да је милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу Аполона и Дијане.{S} Обе тице |
| је, што сам у животу још двапут љубила, истим жаром и истом чистотом.{S} Увек ми се чинило, да |
| ?{S} Зар он нема племенитија позива?{S} Истина је света, да је свака љубав спојена са тежњом и |
| ете?{S} Ово није измишљотина, већ права истина.{S} Све су то разлози, због којих се већина жени |
| рече она, оборивши очи: а то је и цела истина; само је зло, што после таки ум и тако срце више |
| шити своју срећу за рад дужности, то је истина!</p> <p>Старица уздахну и заћута.</p> <p>И ја са |
| ције а ја дете народа.{S} Назори нам се истина слагали, или тек доникле, а после се опет разила |
| а, он сјурио себи куглу у чело.{S} Јели истина не могу тврдити; дознала сам тек из непоуздана и |
| м, кад га немам и кад нисам сретна!“ То истина говори очајање, али више и чешће лакоумље и себи |
| Бар ће те се кадгод сетити фрајла-Стане Истинићеве.{S} Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да ми га к |
| ђе не лакоми, па да суди по правди Бога истинога; јер је боље изгубити главу, него своју огреши |
| рло појетички; само се канда не слаже с истином.{S} Зар ти није већ дневник казао, да се то мор |
| ављу, а тако треба да буде и код полске истинске љубави.{S} Свуда, где није тако, само је гадна |
| њезина шарена одела, исто тако не може истински волети ни спољашње лепа човека, без душевних в |
| же уништити; тако на пример, ако љубимо истински поштење и искреност, љубиће мо то и онда, кад |
| к срећу желила.{S} Та волила сам га <hi>истински и већма него себе</hi>; а не тек с моментани с |
| год је жив тек оно, што му је први пут истинским жаром срце загрејало, па ма и у разним особам |
| <p>Сад ми друго не остаде, већ да кажем истину.</p> <p>— Зашто ми ниси казала; ишла би и ја с т |
| да је отмени и солидни кругови презру и истисну — пре него ма коју карташицу или особу са мрачн |
| ти мртву лутку, са њезина шарена одела, исто тако не може истински волети ни спољашње лепа чове |
| је по неко узео девојку због мираза.{S} Исто тако, бивало је и обратних случајева, да се девојк |
| ни и везаних у мање и веће пакетиће.{S} Исто тако беше у њој неколико дењчића другог рукописа; |
| у љубав на други достојнији предмет.{S} Исто тако не силази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} О |
| е, но ја сам осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто се чудила, како пре то увидила нисам. |
| ерите!{S} Незнање и невиност није једно исто!{S} А ви нисте данас дете.{S} Бар претпостављам, к |
| ажем.{S} Зар је љубав и поштовање једно исто?{S} Ето на пример, и ја многе мушке штујем, а ни ј |
| бав, или само да љуби, већ је тражило у истој мери одзива; а понос ми није допуштао, да „лижем |
| животу још двапут љубила, истим жаром и истом чистотом.{S} Увек ми се чинило, да је то моја <hi |
| тила сваку човечност.</p> <p>То је моја историја.{S} У колико сам грешила, не могу сама увидети |
| Цветник</title>,“ од Ј. Рајића и његову историју: даље „<title>Нови плутарх</title>“ по Бланшар |
| } Чинило ми се, да би то питање читаву „историју“ за собом повукло, а одкуд ми права да зледим |
| з успеха.</p> <p>Већ сам била напустила истраживање, кад ми случај притиче у помоћ.</p> <p>— Ум |
| е да дође.{S} Пред њега смо увек далеко истрчале, и вешале му се око врата.{S} Он нам је увек д |
| оривој; учио је заједно с Миланом једну исту струку.{S} Иначе је био честит, разборит младић и |
| астрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам снизити уједно?</p> <p>Тако ћу и чинити.{S} |
| и у сувопарније ствари и трудила се да их разумем; видила сам, да течу то весели; а за сироче |
| сретни.{S} Ако их не гоне људи, хоће да их напати оно — што зовемо судбином, но таки карактери |
| аричину тврдњу и разлоге а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепших снова и илуз |
| од сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају, а од хладне за час се |
| а; данашње су јунакиње друкчије.{S} Има их поглавито две врсте.</p> <p>Прва и најновија врста, |
| <p>Сузе јој се засијаше у очима.{S} Она их руком убриса и настави:</p> <p>— Три дана пред смрт, |
| и опет их брзо нестаде са света; колера их једног дана све покосила.{S} Још и данас се чешће пи |
| се разних критичких подузећа.{S} Срећа их изневерила, те се материјално убили.{S} Она се после |
| ом подруму. — Склоне ми по где што, кад их замолим.</p> <p>Молила сам је да се мене ради не тру |
| ично постану добри пријатељи.{S} Везује их сличност — немоћни су и детињасти и једни и други.</ |
| грасмо се неко време тичицама.{S} После их старка опет метну у кавезе, заденувши у сваку по пар |
| и младост.{S} Доброта и остало, привуће их тек постепено.{S} За то и нећу да уображавам, да сам |
| зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То би их било неколико туцади?“</p> <p>„Толико не, ал једно т |
| Јели по вољи да наставим?“</p> <p>„Мани их с миром.{S} Знам их,“ рече ми сестра озбиљно; већ ре |
| ити сиротињи посете, а друго је правити их — својевољно...{S} Прво донаша посетилици почаст, ка |
| да ти опростим? рече он не прихвативши их. „Љубав се изнудити не може, а ја сам се томе могао |
| авим?“</p> <p>„Мани их с миром.{S} Знам их,“ рече ми сестра озбиљно; већ реци, шта чекаш?{S} Из |
| ињама звати.{S} Заиста жалосно.{S} Срам их било!{S} Хоће с картањем на новац бајаги неке забаве |
| ше Даница љубећи ме.</p> <p>Гледала сам их укоченим погледом.{S} На послетку ми грунуше сузе, т |
| снагом детињске душе своје; љубила сам их већма него и тице и цвеће и оно китњасто зеленило и |
| иде и загледа ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не видим.{S} Кад сам их отворила, рекла сам х |
| пила сам их, да га не видим.{S} Кад сам их отворила, рекла сам хладно и одлучно:</p> <p>„Милане |
| ца, па и браћицу и сестрице.{S} Све сам их љубила свом снагом детињске душе своје; љубила сам и |
| по који провођаџија.</p> <p>Обично сам их све редом одбијала.</p> <p>„Шта чекаш?{S} Докле ћеш |
| о мојих лепших снова и илузије, што сам их донде имала...</p> <p>— Кад је то природан закон, от |
| исам ја никад газила заповести, већ сам их вршила.{S} Нисам разорила туђу, већ своју срећу!{S} |
| ризора тог и покрила лице рукама.{S} Он их нежно скиде и загледа ми у очи.{S} Склопила сам их, |
| .</p> <p>Крила сам своје осећаје, но он их је ипак дознао.{S} Љубав је најтеже сакрити.{S} Види |
| > <p>Сузе јој грунуше из очију, но брзо их убриса.</p> <p>— Не замерте ћерко.{S} Така сам била |
| ећа, кад се за времена разиђу, Али, ако их је везао који члан породице, онда је тек зло.{S} Дуж |
| ки људи ретко су потпуно сретни.{S} Ако их не гоне људи, хоће да их напати оно — што зовемо суд |
| погрешку, па искали срце на онима, што их је токорсе угостила.{S} Тако се кућа не кући.{S} Так |
| дома, па окупају ону јадну дечицу, што их слушкиње без материна надзора тек смуљавају или паре |
| и од унутрашњих мојих особина.{S} Данас их још нема.{S} Па ма колико се око њега умиљавала, сла |
| е беше дакле никакве кривице, па и опет их брзо нестаде са света; колера их једног дана све пок |
| арица; неће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен прозор метнути, па се неће вијнути |
| истину.</p> <p>— Зашто ми ниси казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла |
| кам год им се прохте смејати.{S} Нисам ишла обичним трагом — стазом утрвеном, па сам им необич |
| ам у Бечу изучила.{S} Радња ми је добро ишла, те не прође ни три године а ја постадох богата „п |
| ече промуклим гласом он. „Нисам дошо да иштем рачуна о владању твоме; нећу ти ни љубавника убит |
| и?!“</p> <p>„Све муштерије што ме и сад ишту.{S} С годинама порастиће ми и капитал.</p> <p>Сест |
| хтела.{S} Чинило ми се, да страна госпа ишчекује мој одлазак.</p> <p>Тек што сам преписала књиж |
| поруменила и задрхтала, да и оне што не ишчитају ...</p> <p>Оне нису ништа ишчитале, но ја сам |
| о не ишчитају ...</p> <p>Оне нису ништа ишчитале, но ја сам осећала, да и он мене тако исто љуб |
| знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S} Т |
| S} Иначе мора казати свекру, јер он, т. ј. младожења добија и у месту ваљану девојку ал с мање |
| бог оног, а ни један због мене саме. т. ј. због мојих мана и врлина заједно.</p> <p>Доцније, ка |
| </title>“. „<title>Цветник</title>,“ од Ј. Рајића и његову историју: даље „<title>Нови плутарх< |
| пуштају, па шта сам знала друго чинити, ја — која сам знала, шта значи одрећи се љубави своје?! |
| га не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје ископала, ако би хтело |
| > <p>Док је она пажљиво превртала лист, ја сам је посматрала.</p> <p>Била је повисока слаба ста |
| агало с моји назори.{S} Али све бадава; ја сам га поштовала и љубила свим срцем својим.</p> <p> |
| тидила сам се сама себе, но све бадава; ја сам га љубила из свег срца и душе своје.{S} Неки пут |
| Примио је понуду и ћутање опет настаде; ја сам радила нервозном хитрином а он је разгледао цвећ |
| вака мисао разлази нам се још у основи; ја неразумем њу, а она мене несваћа; страни смо једно д |
| ати веселија.{S} Боривој је имао право; ја нисам била од оних што лако подлежу.</p> <p>Још ниса |
| ревариш!“</p> <p>„Милане!{S} Милане!{S} Ја нисам крива!“ јаукнула сам.{S} Он није чуо тај јаук; |
| шној, видели би, куд би свет отишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а не могу да појмим: како чове |
| седити...</p> <p>— Ето је сад опет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је дан |
| ла сам се убити или поклизнути......{S} Ја......</p> <p>Зачуђено гледала сам старицу; очи јој с |
| есквама, ал доста си на глас читала.{S} Ја не би могла тако дуго.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у м |
| д год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају, а од хладне за час |
| ила сам га, али сам другог заволела.{S} Ја, која сам дотле сањала о љубави и с оне стране гроба |
| ли, бар не онако, како сам ја хтела.{S} Ја нисам одређивала, шта је љубав; само сам рекла, да ј |
| — О, знам је добро, говорила је она.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је оставила сав свој „веш |
| p>— Гле ви се и не чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће те пљенути рукама и побећи од мене. |
| и паметна, па ме не отискуј од себе.{S} Ја те љубим неизмерно.{S} Нема жртве, која би ми за теб |
| им очима тако не достојно оцрњујете.{S} Ја не сумњам у њега, али га љубим из све душе; а та љуб |
| дала реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам опет весела и задовољна; он је тако добар.</p> < |
| к.{S} Но ви ме душо, нисте разумели.{S} Ја сам рекла: права љубав, а та незна за неверу.{S} Она |
| о ми смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница немогосмо бити ни тренутка једна без друге. |
| а.</p> <p>— Нисам читала; а и откуд?{S} Ја сам стара а то је млађи човек.{S} Кад сам била млада |
| </p> <p>— Цицико, куцико, волела ме?{S} Ја сам ваша мати!{S} Миловао је старичину мачку и псето |
| у занемарују?!</p> <p>— Како, мајко?{S} Ја понајвише видим накићеву дечицу.{S} Изгледају, као н |
| отвори књигу.</p> <p>— Зашто, мајко?{S} Ја држим да читање никоме не шкоди.{S} Ваљане књижевне |
| би одобрила корак, што сам га учинила — ја сам вереница!</p> <p>Чудићеш се, но тако је.{S} Ти з |
| старка интересовала, те рекох:</p> <p>— Ја би вас молила да ме одведете до њезина стана.{S} Хоћ |
| тивши их. „Љубав се изнудити не може, а ја сам се томе могао надати још онда, кад си од мене по |
| воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се прихватих наде да ме можда заборавља, што држи, д |
| ти нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</p> <p>Кад сам лане |
| еби <pb n="156" /> могао бити сретан, а ја сам му тек срећу желила.{S} Та волила сам га <hi>ист |
| домаћица.{S} Време ужини већ прошло, а ја вам ништа не износим.{S} Морате се душо, задовољити |
| и, и цео свет вели, да је ненадмашив; а ја само знадем, да сав његов рад радо читам, и да би га |
| лике.{S} И пре су била пуна нежности; а ја сам се изражавала како сам умела и како ми је допушт |
| и; он је био њежно чедо аристокрације а ја дете народа.{S} Назори нам се истина слагали, или те |
| /> <p>Упро је очајнички поглед у мене а ја сам дрхтала као у грозници.</p> <p>„Што ћутиш?{S} Ре |
| добро ишла, те не прође ни три године а ја постадох богата „партија.“ Стајала сам на три хиљаде |
| н из оближњег места.{S} Он је трговац а ја машамода, па је баба Мара, његова тетка а наша сусед |
| пред њиме жигосала и уверила га, да га ја не волим; а мој некадашњи нагли одлазак у башту и са |
| да ме можда заборавља, што држи, да га ја неволим.{S} Згодном приликом дадох му познати како м |
| е познате, бар не овако, као што сам га ја познавала!{S} Старка умукну и замишљено гледаше у да |
| одлучно: волим.</p> <p>— Ето видите, да ја погађам, смејала се она.{S} Децу привлачи на први по |
| мога дневника, па ће те се уверити, да ја познајем те смирене муштерије...“</p> <p>„Какве су т |
| опрости, опрости! не знам шта чиним; та ја га тако волим!“</p> <p>„Прећи ће све то.{S} Ни љубав |
| о живиш и можеш ли нам опростити.{S} Та ја сам најмање крив што се тако десило!“</p> <p>Јецала |
| учила сам да своје осећаје не одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће |
| >— Зар немате никог свог? питала сам је ја.</p> <p>— Приповедаћу, казаћу вам све. — Другом ниса |
| не стиди трулеж подрањивати, што би се ја стидела вама казати, какав је тај трулеж.{S} Јелте, |
| >„Чини ми се, да јесте“, смејала сам се ја; „изволите само прочитати неколико бележака из мога |
| ето, па јесен, па зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То би их било неколико туцади?“</p> <p>„Тол |
| пунила.</p> <p>Тим начином зближисмо се ја и Милан још јаче.{S} Често се међу нама изродила чит |
| им више штовати! прекидох је и нехотице ја.{S} Лако је у добру добар бити, ал на муци знају се |
| избије на површину.{S} Ето на пример, и ја сам некада љубила људе, а сад — ту се старка болно и |
| штовање једно исто?{S} Ето на пример, и ја многе мушке штујем, а ни једног не љубим.</p> <p>— Н |
| Те речи звучаше ми непрестано у души; и ја сам остала да живим из дужности и љубави.{S} Остала |
| децу своју.</p> <p>Клица је била ту; и ја сам била чила, окретна и задовољна, као и друга деца |
| овића, које је мајка такође имала.{S} И ја сам то радо читала, али су ме и друге ствари интерес |
| p> <p>— Моја.{S} Па и опет заћута.{S} И ја сам ћутала.{S} Била сам изненађена, и некако чуднова |
| кох, па седох опет на клупу.</p> <p>— И ја ћу се одморити, ако допустите? па се спусти уз мене. |
| насмејала.{S} Тек сад сам видела, да и ја нисам искључена из наслеђа прабабе нам Еве — Књижица |
| у гостима човек комотан, па сам била и ја.</p> <p>Најмилија забава беше ми читање у тамошњем в |
| да га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лакше и комотније живе, па |
| d>II.</head> <p>Дођоше и друге ферије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино место, заузела |
| оносита.</p> <p>Но нико није без мане и ја сам је волела, врло волела; једно би изгледало прија |
| сваком земљишту корена хватају; па се и ја брзо навикох у дому свог старог тече е тетке.</p> <p |
| p> <p>— Зашто ми ниси казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и |
| ку ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти то ниси увидио?“ шапутал |
| !....</p> <p>Пробудио се понос у мени и ја сам јој одмах одговорила.</p> <p>Одговорила сам јој |
| /p> <p>„Опрости јој Стано као што јој и ја праштам,“ свршавао је своје писмо; „а знај, да за ме |
| док први занос пређе па увиди, да сам и ја погрешива — постаћу му равнодушна.“ мислила сам, па |
| , примети она и устаде.{S} Устала сам и ја, али без воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ |
| Зар није тако?</p> <p>— Баш тако сам и ја мислила, рече она, оборивши очи: а то је и цела исти |
| {S} Била ми је другарица и сироче као и ја; модистлук је самном заједно изучила а пре годину да |
| а код другог се већ суши.</p> <p>Него и ја сам красна домаћица.{S} Време ужини већ прошло, а ја |
| о!“ узвикну он, пустивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је од |
| па говори, говори, да сам примила већ и ја.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чија је то песма, но она |
| ражити од неразумне животиње?!</p> <p>И ја и Милан играсмо се неко време тичицама.{S} После их |
| ом блед и дрхћући од узбуђења.</p> <p>И ја сам дрхтала.{S} Тек после неколико тренутака могла с |
| > <p>Старица уздахну и заћута.</p> <p>И ја сам ћутала.{S} Чудни осећаји беху самном овладали.</ |
| а нашто будити горке успомене.</p> <p>И ја сам много патила.{S} То нека ти је утеха.{S} Али сад |
| ти: какав мора бити „делија“ за кога би ја пошла.{S} Нисам дуго морала премишљати; прва слика ш |
| еханично сам питала:</p> <p>„По томе би ја била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам сувише осетљ |
| ни примери?!</p> <p>— Добро, мајко, али ја сам од старијих слушала, да у браку понајвише они рђ |
| велите, могла сам бити и мајка.{S} Али ја сам девојка — бабадевојка.{S} Ту се старка горко нас |
| сам узбуђено ја.</p> <p>„Јесам.{S} Али ја сам сумњао,“ па хоћу из твојих уста да чујем, хоћеш |
| Бојадишу га жутом репом и сафраном, ал ја то осетим по мирису, па волим платити новчић два виш |
| дете, па седите!{S} Ето видите, ту вам ја живим.{S} Доста је влажно, ал' бар има више светлост |
| није јој се баш милило живити.{S} Знам ја како је то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се заси |
| о фрајлица, богами, баш добро, чула сам ја за тим још и на вратима ходника.</p> <p>Но да се вра |
| Заборавили ме сви, па и они — које сам ја усрећила!</p> <p>Зашто је то тако? — Је ли морало та |
| лете? осмехну се старица; неће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен прозор метнути, |
| је моја жена, али не она, за којом сам ја чезнуо.{S} Свака мисао разлази нам се још у основи; |
| ћерко, разумели, бар не онако, како сам ја хтела.{S} Ја нисам одређивала, шта је љубав; само са |
| машамода, па отвори трговину.{S} То сам ја и мислила, кад сам те дала изучити.{S} Сирота си дев |
| свети Петар баба Ани.{S} Знате, што сам ја лане у Парку читала у оној вашој лепо везаној песмар |
| а се у познанство са особом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитства, ал тек је — старк |
| ти.{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па зар сам ја лења, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? |
| дресиратих; само не онаквих каквих сам ја хтела.</p> <p>Сваки од њих имао је разлога зашто ме |
| али.</p> <p>„Не отимај ми име!{S} Нисам ја крива што се тако десило,“ срдила се жена; „врати ми |
| аш право што се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и то Душан — “</p> <p>Свршити нисам могла, пал |
| ћи, да моји греси нису обични.{S} Нисам ја никад газила заповести, већ сам их вршила.{S} Нисам |
| лободу, већ увек мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби пролете; но онда држим у крилу Ма |
| ренусмо. </p> <pb n="144" /> <p>— Кажем ја, осмехну се старица, да је детињство и старост врло |
| ео а још мање љубио оном љубављу, којом ја њега.</p> <p>Други је био такође ваљан младић, али м |
| ни.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, срце би му казало, да сам чиста и невина.</p> |
| је дужност; а они те и већма воле, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љубави за тебе.“</p> <p |
| ...</p> <p>Оне нису ништа ишчитале, но ја сам осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто се |
| месечно.{S} Могла сам добити и више, но ја сам зарад Данкина мира пристала на — најмање.</p> <p |
| а ко зна оћул вас још кадгод видити; но ја сам вас заволела онако на први поглед.{S} Лице ваше |
| не</title>“ и остала његова дела.{S} Но ја сам се касније и сама задубљивала и у сувопарније ст |
| то ниси увидио?“ шапутала сам узбуђено ја.</p> <p>„Јесам.{S} Али ја сам сумњао,“ па хоћу из тв |
| њу.{S} Није ми дала.</p> <p>— Не, то ћу ја урадити, говорила је.{S} Ко зна хоћу ли још кад год |
| страст животињска нагона и ништа више! (Ја) нисам била така.{S} За то сам незгодна јунакиња.{S} |
| у?</l> <l>Грех ако је то желити,</l> <l>Ја сам онда црни грешник,</l> <l>Не треба му опростити< |
| <l>Заслужио је патити.</l> </quote> <p>Ја сам свршила а ко осећа да је чистији, нека дигне кам |
| тиме се обично свршила та тема.</p> <p>Ја сам мећу тим то и чекала.{S} И Милана и Боривоја бил |
| да сам какво слабо болесно дете.</p> <p>Ја сам заиста дрхтала, но више од узбуђења, но од зиме. |
| и.</p> <p>Старка ми стиште руку.</p> <p>Ја сам и нехотице привукла њезину руку својим уснама и |
| ху отишле некој рођаци у посету.</p> <p>Ја сам везла, а он је у другој соби читао.{S} На једанп |
| постеље су им стојале једна уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што сам је узела у своју кућу, |
| <p>Док је она с неког орманчића донела јабуку, разгледала сам јој собицу.{S} Била је малена из |
| /> <p>— Зашто; мајко?{S} Ето видите, и јабуку је од вас примио.{S} Добро је он дете.{S} Је ли |
| шо!{S} Мајка воли децу.{S} Гле, даћу ти јабуку!</p> <p>Док је она с неког орманчића донела јабу |
| не, ал јој се сад од слабости испупчиле јабучице од образа и безубих вилица, те ни мало не доли |
| даје: да ми се така срећа неби можда ни јавила, да није њега, да ме препоручи..{S} Учен је то ч |
| дана рече ми Даница поверљиво, да ми се јавио младожења, попин син из оближњег места.{S} Он је |
| не „даме“ стиде на улици пружити руку и јавити се и на блиским рођацима својега мужа, а често и |
| ље добила сам опет писмо од Даринке.{S} Јављала ми, да се венчали и да одмах полазе у Америку.< |
| у гости таког брака.</p> <p>Па из таког јада и гада, зар је очекивати свестан подмладак!{S} Наћ |
| није требало, држала сам да се у писму јада, тек да ми нанешену неправду топлим речима олакша. |
| есрећни</p> <p> <hi>Милан.</hi> </p> <p>Јадна мајко, је си ли се томе надала, кад си своју погр |
| њезине милостиње презрео је моју љубав, јадни Боривоју. знадеш ли шта чиниш?!{S} Или те је зане |
| ве и здрав човек, а што ће да чини таки јадник?!{S} Ништа друго, већ да проклиње час свога рође |
| p>— Добра и оштроумна девојчица, али је јадница несретна.{S} Грбава је.{S} Испустила је слушкињ |
| губити своје здравље, као што га многе јаднице ево баш у овој вароши -губе; а могла сам и љуба |
| Бог поживи!{S} Да није по кад-кад шале, јадно би изгледао овај свет.{S} Јесте ли га лично видел |
| и, гони је на то материнска дужност.{S} Јадно појмање дужности!{S} Питајте само тако одрасло не |
| чеше ране лечити, позледише се опет.{S} Јадног дана добила сам писмо.{S} Као електрисан застао |
| p> <p>„Оче, јеси ли задовољан са својом јадном ћерком?{S} Делала сам по твојој светој заповести |
| остану забаве ради дома, па окупају ону јадну дечицу, што их слушкиње без материна надзора тек |
| је зло што су у теби те особине једнако јаке и тврдоглаве; Та пусти да надјача једна ма која!“< |
| оуман и не постојан, а и мишљење нам се јако разилази; познати су ти његови господски назори, п |
| ешто папира и неког цртежа.{S} Све беше јако пожутело. — Знак, да им идентитет није тек од јуче |
| аде и оде кавезима.{S} Била је очевидно јако узрујана.</p> <p>— Видите, рече промуклим гласом, |
| то ми будите захвални, па га држите за јаку.</p> <p>„Хоћу ли читати даље, драги моји?“</p> <p> |
| нао и Боривој.</p> <p>Да је он заволео, јасно сам сад видила.{S} Како је она осећала, нисам хте |
| приликама бивао снужден и зловољан.{S} Јасно сам видела, да га моја љубав слабо усрећује и да |
| био је сретан што ми је отворио очи, да јасно и чисто видим и поштено осећам.{S} Сиромах, није |
| очи и погледа ме.{S} Сад ми је било све јасно.{S} Поглед јој се није слагао с оним старачким ли |
| ом Базићевом.</p> <p>Сад ми је било све јасно.{S} Мојој помајци не беше доста, што сам се из ду |
| погледао ми у очи.{S} У том погледу се јасно огледала — љубав.</p> <p>Срце ми је дрхтало, но п |
| рива!“ јаукнула сам.{S} Он није чуо тај јаук; био је већ на улици.</p> <p>Скочила сам, да га за |
| есило,“ срдила се жена; „врати ми оца!“ јаукало је и преклињало дете...</p> <p>Згрозила сам се |
| „Милане!{S} Милане!{S} Ја нисам крива!“ јаукнула сам.{S} Он није чуо тај јаук; био је већ на ул |
| дужности оца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаукнуо је он, покрио лице рукама и стајао немо и непом |
| > <p>На једанпут зашкрпута шљунак много јаче, те дигох очи.{S} Предамном је стајала женска прил |
| и није нужна.{S} И сад све памтим много јаче, него оно, што се јуче десило.{S} Успомене најдуже |
| е и милујући малога.</p> <p>Дете се још јаче приљуби уз мене, гледећи је неповерљиво.</p> <p>— |
| Тим начином зближисмо се ја и Милан још јаче.{S} Често се међу нама изродила читава „полемика“ |
| ква изгреда...{S} Ретки су и људи, који јачем искушењу не подлежу.{S} Па шта могу тражити од не |
| а ће вам?{S} Ваљда не мислите с њоме на јвност?</p> <p>Поруменила сам.</p> <p>— Ништа, ништа, х |
| аписати, довољно ће бити, дај се увиди, је ли „бабадевојка“ заслужила презирање и поругу, којом |
| p> <hi>Милан.</hi> </p> <p>Јадна мајко, је си ли се томе надала, кад си своју погрешку сину ода |
| шити дужност, дужност према другоме.{S} Је ли то грех, незнам.{S} Нећу ни да испитујем.{S} Доцн |
| од вас примио.{S} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} Већ с питањем сам хтел |
| заборавили и људи.</p> <p>Заборавили? — Је ли баш тако?{S} Не, сећају се они мене, кам год им с |
| ја усрећила!</p> <p>Зашто је то тако? — Је ли морало тако бити? — Савест ми је чиста и мирна, а |
| је неби ни краљица умесила...</p> <p>— је лите да је била добра?{S} За младих година служила с |
| о жељи и онда је била мирнија.</p> <p>— Је-ли рођака дошла? питала сам радознало.{S} Знала сам |
| ридике.{S} Гледајте ваш посао, „тешила“ је обично моја тетка из своје собе.{S} Иди ти душо, куд |
| е баш ко с Димитријем Обрадовичем.{S} А је ли бар он срећан, или је гоњен као Обрадович?</p> <p |
| ица, али је јадница несретна.{S} Грбава је.{S} Испустила је слушкиња још као мало одојче.{S} Шт |
| љуби у животу тек једаред?{S} Та права је љубав вечита!</p> <p>— Вечита! осмехну се старка.{S} |
| Дабоме да сад тога нема.{S} Чујем каква је сад мода.{S} Усили се, па те дочека Бог те пита с ка |
| огослов, провођаџише госпођа Н. Н., сва је сретна и у тој срећи поверљиво ми додаје: да момак м |
| ће имати бољу матер, но у жени, која га је родила, ал не схваћа и занемарује своју дужност.“</p |
| <p>— Чули сте га од мене.{S} Старка га је лане у парку цитирала.</p> <p>Хтела сам наставити чи |
| адашња молба да ми опрости, утврдила га је још већма у том погрешном мишљењу.</p> <p>Мислила са |
| о, да игра по њезином такту — купила га је.</p> <p>— Добро велите, ћерко, рече старица а лице ј |
| но га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим изостављао.</p> <p>Умерила сам кораке и слатк |
| је умео да изговори глас „р“; обично га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим изостављао. |
| ја била сам већ заборавила.{S} Од свега је остала само успомена.{S} С те стране није ми удадба |
| ја се варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће и пријатељство!“ </p> <pb n="160" /> <p |
| чистоту онако лабава била.{S} Но и тога је давно нестало, па буди миран и сретан!</p> <p>Долаза |
| ра толико зла и напрасита.{S} Осим тога је била веома славољубива и поносита.</p> <p>Но нико ни |
| излишно; а још нисам ви сама знала, да је излишно; а још нисам ни сама знала, да је љубав, што |
| излишно; а још нисам ни сама знала, да је љубав, што према њему осећам.</p> <p>Слушала ме је с |
| ло, све док нисам са ужасом увидела, да је баш то само прегоревање и брига а њему — љубав.</p> |
| је то болело, после сам тек видила, да је баш та хладноћа у понашању доказ оног осећаја, који |
| „отменог света,“ па сам се страшила, да је не нађем можда прикривљену и у моје иначе разборите |
| ивала, шта је љубав; само сам рекла, да је она љубав права, која потиче из душевног сродства, а |
| лепше; само она треба да је паметна, да је благодарна, па да не прави сметње.</p> <p>Боже, то н |
| народу да га распне и поред уверења, да је невин...</p> <p>Она уздахну и оде од постеље.</p> <p |
| менитија позива?{S} Истина је света, да је свака љубав спојена са тежњом и чежњом, да нам је љу |
| > <p>— Кажем ја, осмехну се старица, да је детињство и старост врло слично, и једно и друго сла |
| пуштена грешница,“ заиста заслужује, да је отмени и солидни кругови презру и истисну — пре него |
| ла сам у гостима у Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима човек комотан, па сам била и ја.</p> <p>На |
| мо није било другога — чинило ми се, да је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднети.{S} Прим |
| али у много мањој мери, Дешавало се, да је по неко узео девојку због мираза.{S} Исто тако, бива |
| зати, какав је тај трулеж.{S} Јелте, да је тако?{S} Па ми не замерите!{S} Незнање и невиност ни |
| о оштрије погледа по свету, увидиће, да је тако. </p> <pb n="146" /> <p>— Већ и тај жутокљун ми |
| /p> <p>— Стручњаци, и цео свет вели, да је ненадмашив; а ја само знадем, да сав његов рад радо |
| отпочела какву згодну шалу, држећи, да је смешно и детињасто говорити о оном, што је прошло и |
| обро дете!“</p> <p>Склопила сам очи, да је не видим.{S} Изгледала ми као пилат, који Бого-човек |
| ни он није за мене; све више увиђам, да је лакоуман и не постојан, а и мишљење нам се јако рази |
| мајка дала секи књигу.{S} Па држим, да је што интересантно, кад је сека тако рано потражила св |
| а ми остави књижицу још за који дан, да је препишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S} Ваљда не мислите с |
| Боривој је имао право, кад је рекао, да је у мени море осећаја, али да су потчињени разуму.</p> |
| амишљена а и желудац ме је опомињао, да је подне већ прошло.</p> <p>За ручком сам питала течу и |
| стом чистотом.{S} Увек ми се чинило, да је то моја <hi>прва</hi> и једина љубав.</p> <p>У оба с |
| тврди, но у својој невиности додаје: да је младожења дошао на три хиљаде.{S} Па ако имам толико |
| њега умиљавала, слабо бих успела.{S} Да је старији, тек би можда помислио:</p> <quote> <l>Залуд |
| p> <p>Настала је несносна тишина.{S} Да је прекинем, механично сам питала:</p> <p>„По томе би ј |
| а, што јој на лицу беху исписани.{S} Да је тај поглед изражавао терет преживелих дана, малаксал |
| .“</p> <p>Није ми хтела веровати.{S} Да је утешим, приповедала сам јој и своју некадашњу љубав |
| неприлици прави анђео избавитељ.{S} Да је требало живот жртвовати, и то би била за њу радо учи |
| рече, — баш је била унела штрудлу — да је знаде. — Становала је, вели, у суседству њене некада |
| ред богатије и лепше; само она треба да је паметна, да је благодарна, па да не прави сметње.</p |
| l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која — </l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се |
| l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која —</l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се |
| ли и махнула руком преко чела; ваљда да је отерам.{S} Али све заман; од тога тренутка знала сам |
| /quote> <p>Ја сам свршила а ко осећа да је чистији, нека дигне камен на мене и нека ми каља усп |
| — Видила сам га једанпут.{S} А тврде да је такав.{S} Сво се српство њиме поноси.{S} Друго вам н |
| ечита! осмехну се старка.{S} Да боме да је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, шт |
| са особом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитства, ал тек је — старка прекиде — тек ј |
| ужина изнесе 5—6 форината.{S} Дабоме да је онда ту назатка.{S} Онда није ни чудо, што те после |
| „нешто више“ од дотичних.{S} Дабоме да је то глупост, ал мрежа глупости је велика, па често хв |
| верност као врлину?</p> <p>— Дабоме да је сталност врлина.{S} Без те врлине и нема праве љубав |
| краљица умесила...</p> <p>— је лите да је била добра?{S} За младих година служила сам и код фе |
| ком она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тера — ш |
| да нам је љубљена особа у близини и да је поседавамо.{S} Али зар се не може љубити и из даљине |
| Дошла је, таман да јој очи склопи и да је сахрани; после два сата је издахнула.{S} Била је до |
| се нека земља у месту, па неби хтели да је уступе.{S} За то су дошли чак овамо:{S} Треба им гот |
| кла је Даница и почела ме утврђивати да је не издам мајци; она је све на врати прислушкивала, а |
| надала се сиротица да ћу посредовати да је узме.{S} Чинила сам све могуће, но он није осећао си |
| е удала, али нисам имала од важности да је упитам.{S} Чинило ми се, да би то питање читаву „ист |
| ам јој ништа говорила.{S} Држала сам да је излишно; а још нисам ви сама знала, да је излишно; а |
| ? питала сам радознало.{S} Знала сам да је то била Данка.</p> <p>— Дошла је, таман да јој очи с |
| га наша „полемика.“</p> <p>Хтела сам да је заменим у сечењу.{S} Није ми дала.</p> <p>— Не, то ћ |
| е по бради и лицу; изгледало је, као да је милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу Аполон |
| питање, а још више поглед, којим као да је хтела да ми прочита мисли још у души.</p> <p>— Лудо |
| само за то, што је удата!{S} Баш као да је брак чистилеште сваког душевног гада и фирма неприко |
| обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да је при женидби главно капитал.“</p> <p>„Чини ми се, да |
| осио моју мараму.{S} Сад је изледало да је миран, само је био блеђи но обично.</p> <p>„Изашла с |
| волим платити новчић два више, само да је добро и чисто.{S} Намажите комадић и том малом.{S} И |
| сам раделицу ту.</p> <p>— Знам само да је пролетос умрла.{S} Него ако је повољи да дозовем Мар |
| се нисам могла отрести мисли: „зашто да је збуњен и зашто не долази?“ У својој машти нашла сам |
| ме одведете до њезина стана.{S} Хоћу да је посетим.</p> <p>— Здраге воље фрајлице.{S} Ал она се |
| душевно снажна.{S} А:</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која —</l> <l>Сун |
| оживиће опет:{S} Јер</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која — </l> <l>Су |
| еби и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он заволео, јасно сам сад видила.{S} Како је она осе |
| оје веже тек — непогрешивост.</p> <p>Да је разонодим призвала сам је чешће себи и ту је познао |
| још влада.{S} Праве свете љубави, сада је ретко!{S} Та света љубав мужа и жене давно је детиња |
| ам много док сам те заборавила.{S} Сада је све прошло, па нек вам је просто!</p> <p> <hi>Стана< |
| идео, хтео је све жртвовати.{S} Но тада је било касно.{S} Осећала сам каква нас провалија дели; |
| ко их је везао који члан породице, онда је тек зло.{S} Дужност везује, а срце — хладно.{S} Ту, |
| тињског нагона.</p> <p>— Е, мајко, онда је на свету мало праве љубави.{S} Ко данас пита за пошт |
| о у Срем.{S} Учинимо јој по жељи и онда је била мирнија.</p> <p>— Је-ли рођака дошла? питала са |
| Оставила сам тај посао Даници, но онда је дуго морао чекати.</p> <p>Што се то „мој мали филозо |
| а он одмах препоручио мене.{S} Партија је добра, па мисли, да не размишљамо ово, оно.{S} Може |
| ћ и ја.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чија је то песма, но она настави:</p> <p>— Добра и оштроумна |
| /quote> <p>Старка заћута.</p> <p>— Чија је то песма? питала сам је после неколико тренутака.</p |
| то писмо:{S} Жао ми је било жене, која је из љубави погрешила.{S} Милана нисам жалила.{S} Не п |
| м се оном, којом је мајка хтела; и моја је срећа уништена а живот сломљен.{S} Она је моја жена, |
| ад год им се даде прилика.{S} Па и така је видите, уваженија од поштене бабадевојке, која се гр |
| а везати разборита човека.{S} Изузетака је да боме и у томе.{S} Но будите уверени, да су таки љ |
| њи загрљај.{S} После неколико тренутака је отпутовао.</p> <p>Писма су опет летила од једног дру |
| и тај жутокљун мисли кад се жени: нека је новца, а жена је на свету и више!{S} Па и девојке мо |
| рактер и верна разборита друга.{S} Нека је ма и сулудаст, само нека је богат.{S} Еквипаж и вран |
| ми је донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; ради других; мени није нужна.{S} И сад све |
| га.{S} Нека је ма и сулудаст, само нека је богат.{S} Еквипаж и вранци, кадифа и злато, — то јој |
| мене, али зависи од — мужа.</p> <p>Нека је просто и њему; није он први у ком је жудња за богатс |
| ростим увреду што ми је нанео.{S} Мајка је пре кратког времена умрла, а на самрти све му је каз |
| не обзирући се ни на што.</p> <p>Мајка је рекла: „заборавиће је поред друге богатије и лепште. |
| огао са „секом“ да — тичи.</p> <p>Тетка је далеко изашла пред—а—ме.</p> <p>— Где си, девојко, з |
| и бљесак и етикетна правила.{S} Држа ла је и она, да се тек у додиру са госпоштином и „салонски |
| нела штрудлу — да је знаде. — Становала је, вели, у суседству њене некадашње газдарице, поштарк |
| тарачким лицем.{S} У том погледу лежала је нека младалачка живахност, помешана са искреношћу и |
| -Маца беше скроз практичарка.{S} Држала је, припасаћу кецељу и на ново засука рукаве, чим ме по |
| /p> <p>Помајка ми беше удовица, а имала је двоје деце, Даницу и Милана.{S} Даница беше мога доб |
| итет није тек од јуче.</p> <p>Преметала је неко време по кутији и онда извади чак са дна једну |
| о?{S} Да вам се није што десило? питала је она брижно.</p> <p>— Били смо код старе мајке.{S} Им |
| ар да видим, кад је тако.</p> <p>Читала је неколико песмица смешећи се.{S} После преврташе лист |
| уже остају у души човечијој.{S} Умотала је књижицу у папир и метнула крај стола.</p> <p>У томе |
| потребе да се исповеди.</p> <p>Застала је и убрисала сузе.{S} Неко време је замишљено ћутала.{ |
| махнуо руком преко чела.</p> <p>Настала је несносна тишина.{S} Да је прекинем, механично сам пи |
| гдашње жарке љубави према Милану остала је тек горка успомена; пламен у последњем издисају и ни |
| акала се.</p> <p>— Збогом ћерко, јецала је загрливши ме; <hi>осећам</hi> да вас више видети нећ |
| Сирота Стана, како ће јој бити!“ јецала је поново Даница.</p> <p>„Да боме да јој неће бити лако |
| а старица.{S} Некада, у младости, могла је бити лепа.{S} Црте лица биле су правилне, ал јој се |
| више.</p> <p>Да га заборавим, допринела је много и она његова гадна и недостојна сумња о мени.{ |
| једна не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у нама свима, само је зло што су у теби те особине ј |
| >Даница му је ретко испунила жељу; била је детињастија и несташнија од мене; радије је у слобод |
| и; после два сата је издахнула.{S} Била је до смрти при свести.{S} Па како се радовала, кад је |
| а, нагло устаде и оде кавезима.{S} Била је очевидно јако узрујана.</p> <p>— Видите, рече промук |
| ди ...</p> <p>Старица престаде.{S} Била је узрујана; глас јој је још већма дрхтао, а у оку блис |
| ома, а она ми је била у памети.{S} Била је то чудна појава за мене.{S} Није се запослила „вечит |
| да ми неће допустити тај корак.{S} Била је добра и према сиротињи милостива женскиња, али — као |
| ед у лице јој учини да устанем.{S} Била је то жена у дубокој старости, а смешила се у моменту к |
| ставила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је то честита и добра душа.{S} Није сирота дуго лежала; |
| уку, разгледала сам јој собицу.{S} Била је малена избица с једним прозором.{S} Сав намештај је |
| аки залогај.</p> <p>„Смрт или вид“ била је сад сва жеља моја. — Све што сам још своје имала, пр |
| е обично за живота срета...</p> <p>Била је већ настанула пета година од кад сам примљена у кући |
| лист, ја сам је посматрала.</p> <p>Била је повисока слаба старица.{S} Некада, у младости, могла |
| ла њезину руку својим уснама и пољубила је.</p> <p>Тако се растадосмо и упутисмо свака на своју |
| а Ева није правила разлике.{S} Оставила је своје особине и једним и другима подједнако...) Осим |
| а.“</p> <p>Кад смо је сахранили, седила је дубоко у ноћ и читала неку рукописну књижицу.{S} Кад |
| разовала како сам најбоље могла; важила је као најбоља и најобразованија девојка у месту и окол |
| це, поштарке.{S} Сваког месеца долазила је једанпут на пошту, да прими 10 фор. што јој је шиљао |
| у књижицу.{S} Кад је прочитала, спалила је ту у камину.{S} Каже, и то јој покојница наручила.</ |
| ви:</p> <p>— Три дана пред смрт, молила је кућњег газду да телеграфише по неку њену рођаку тамо |
| Једва сам је утешила.</p> <p>Сахранила је лепо, тамо у варошко гробље.{S} Метнула јој и камени |
| фрајлице, ала сте непрактични! говорила је често она.{S} Дошли сте токорсе у госте, па све књиж |
| тољубље је лепа српска врлина, говорила је застирући сто и спремајући ужину; само не треба прет |
| /p> <p>— Не, то ћу ја урадити, говорила је.{S} Ко зна хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за в |
| на.</p> <p>— О, знам је добро, говорила је она.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је оставила са |
| ироче си, па ти може требати“; говорила је чешће она.</p> <p>Милан је међу тим свршавао науке.{ |
| азати.{S} Сад хоћу да га знам; говорила је спустивши се до мене на канабе и милујући малога.</p |
| ругоме.</p> <p>Последње речи изговорила је једвачујно а глава јој клону на прси.</p> <p>— Вама |
| едно изучила а пре годину дана отворила је и радњу преко пута од моје.</p> <p>Слагале смо се и |
| ите само шта ће радити.</p> <p>Отворила је кавез Дамјана и Дамјанке.{S} Обе тичице јој слетише |
| нема.{S} С мајкином исповести одлетила је за увек.{S} Патња је моја тешка, а олакшаће се тек о |
| ца несретна.{S} Грбава је.{S} Испустила је слушкиња још као мало одојче.{S} Шта ће те?{S} Мати |
| да!</p> <p>Грамљивост за њиме, уништила је сваки племенитији осећај.{S} Љубав и поштовање одавн |
| мљена са дужности према другоме,“ рекла је старица, то ми беше доказ, да имам посла с поштеном |
| ажите се и будите брат и сестре,“ рекла је помајка, приказујући ме својој деци.{S} Но ми смо се |
| што се смејеш?{S} Тако то бива.“ рекла је Даница и почела ме утврђивати да је не издам мајци; |
| </p> <p>„Шта ти хоћеш од мене?“ викнула је, а очи јој срдито севаше; „ниси дете, да те држим на |
| од зиме.</p> <p>„Хајдемо у собу, дошла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане што је чинио, |
| нека по изгледу отмена госпа.{S} Дошла је да наручи неколико пари чарапа за „штафир“ своје кће |
| сам да је то била Данка.</p> <p>— Дошла је, таман да јој очи склопи и да је сахрани; после два |
| и тој дуже остати нисам могла.{S} Земља је чисто горела подамном; морала сам бегати оданде, где |
| глава јој клону на прси.</p> <p>— Вама је позлило?!{S} Па је устрашено ухватих за раме.</p> <p |
| ста уједно сложених књига, а о зидовима је висио један старински сат, неколико слика и два лепо |
| хладније приман и у круговима, у којима је одрастао, а то све болело би га, кад би први љубавни |
| о заједно у кућу.</p> <p>После два дана је отпутовао.{S} При поласку ми рече, да ме љуби и пита |
| исли кад се жени: нека је новца, а жена је на свету и више!{S} Па и девојке можеш на прсте избр |
| >Отскакутала.</l> <l>А несрећа, ко жена је верна,</l> <l>Пригрли ти та мужића њена </l> <l>Па г |
| р он нема племенитија позива?{S} Истина је света, да је свака љубав спојена са тежњом и чежњом, |
| ме утврђивати да је не издам мајци; она је све на врати прислушкивала, а мајка неће да се то зн |
| е могу допустити, већ тебе ради.{S} Она је сирота девојка.{S} Шта је две три стотинице, а он мо |
| писац — тражити да уме мислити.{S} Она је обично тако безазлена, да не зна ни „на чем жито рас |
| срећа уништена а живот сломљен.{S} Она је моја жена, али не она, за којом сам ја чезнуо.{S} Св |
| је повољи да дозовем Мари-нени?{S} Она је добро зна.{S} Станује одма у другој соби а она је и |
| лике љубави према својој деци.{S} А она је доста кажњена и онако; са снахом се није слагала, па |
| на.{S} Станује одма у другој соби а она је и неговала у болести. — Молим вас, дозовите је.</p> |
| ити, да се њих двоје радо гледе, но она је то до сад увек одрицала.)</p> <p>Чим се венчамо, отп |
| уживши ми лист.{S} Невидим добро; ситна је, но толико сам назрела.</p> <p>— Јесте мајко, лист ј |
| ра мајка воли своје дете.{S} Но површна је и мајчинска љубав код таке врсте матера.{S} Сујета ј |
| исповести одлетила је за увек.{S} Патња је моја тешка, а олакшаће се тек онда, кад чујем, да си |
| ста.{S} Он је трговац а ја машамода, па је баба Мара, његова тетка а наша суседкиња срочила, да |
| и онако; са снахом се није слагала, па је умрла код Данице, која се давно удала.</p> <p>„Опрос |
| ије од обичне трговачке спекулације, па је ли чудо што се не хтедох без љубави удати?!{S} А за |
| д је био у правом смислу младалачки, па је то на први поглед смешио и чудновато одударало од ош |
| еру, отвори га и донесе неку кутију, па је метну на сто.{S} У њој је било писама сортираних по |
| прси.</p> <p>— Вама је позлило?!{S} Па је устрашено ухватих за раме.</p> <p>Она диже главу. </ |
| је детињарија, занос и лудорија.{S} Па је ли чудо што се до овог дотерало?!{S} При ступању у б |
| лан доћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах и женити?“</p> <p>„Чим |
| има пет хиљада одмах на венчању, а лепа је девојка,“ заврши моја помајка, баш кад сам отворила |
| у једну избицу.{S} И гле! — код прозора је седила фрајла-Стана.{S} Застала сам.{S} Она ме погле |
| склопи и да је сахрани; после два сата је издахнула.{S} Била је до смрти при свести.{S} Па как |
| љубав код таке врсте матера.{S} Сујета је то, моја ћерко, и више ништа.{S} Хоће заједно са дец |
| } Ето видите, ту вам ја живим.{S} Доста је влажно, ал' бар има више светлости и изглед на улицу |
| гује децу као што треба?{S} Мисли доста је учинила, кад им је дала живот и кад по ваздан чегрће |
| м ја хтела.{S} Ја нисам одређивала, шта је љубав; само сам рекла, да је она љубав права, која п |
| но и тешко.{S} Питала сам и Душана, шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и ју |
| ради.{S} Она је сирота девојка.{S} Шта је две три стотинице, а он може добити девојку с хиљада |
| ице би дошле саме од себе.</p> <p>— Шта је то „нешто?“ То ме интересује.</p> <p>— Видим вам из |
| ри „лакша роба“ ...{S} Ти и незнају шта је љубав.{S} Разумем, права љубав, а не оно, што веже п |
| главну улагу!{S} То двоје одређују шта је лепо, шта ли не.{S} Зато и треба настојати, да се те |
| ока.</p> <p>Друга врста јунакиња, сушта је наивност а по лепоти и доброти прави анђео и неко на |
| аново поигра, јер:</p> <quote> <l>Срећа је ко вереница мила,</l> <l>Несташна, чила;</l> <l>Тек |
| ђе време и њезиној удадби.{S} Просилаца је имала врло много; знало се, да ће она бити моја насљ |
| лесак и спољашњост у опште, а последица је браколомство и самоубиство.{S} То видите, мени изгле |
| на из наслеђа прабабе нам Еве — Књижица је учинила, што „баца“ није могао са „секом“ да — тичи. |
| дарива и другу децу своју.</p> <p>Клица је била ту; и ја сам била чила, окретна и задовољна, ка |
| се пробудила кандило је горело а Даница је јецала у својој постељи.</p> <p>Шта си узела толико |
| с се поболем.{S} Стара сам.{S} Лубеница је била зрела и слатка.</p> <p>— Добро што се десила сл |
| је стигао влак с бароном.</p> <p>Погреб је био, као што је теча рекао: „госпоцки“ и величанстве |
| Нећу да кажем, да није љубав.{S} Љубав је дабоме.{S} И најгора мајка воли своје дете.{S} Но по |
| ћаје, но он их је ипак дознао.{S} Љубав је најтеже сакрити.{S} Видио је шта ми се збива у срцу |
| есте све мање љубави на свету.{S} Љубав је ћерко, најнежнија и најплеменитија „биљка“ човечија |
| д кад је, и биће довека.{S} Права љубав је вечита.{S} Она нема краја, нити се може уништити; та |
| ослов и срећу доносити.{S} Такова љубав је и трајнија; траје и онда, кад једра плећа љубљене ос |
| алежа.{S} Разлог нисам имала; али љубав је најосетљивија, па с тога често и неповерљива.</p> <p |
| <l>— Осећаја бујно врело —</l> <l>Љубав је тек чисту хтело.</l> <l>Па сад не знам грех шта ми ј |
| што би се ја стидела вама казати, какав је тај трулеж.{S} Јелте, да је тако?{S} Па ми не замери |
| ити, извињавала се; хоћу да видим какав је.{S} Већ одавно нисам читала; можда сам већ и заборав |
| >несталности</hi> оставља баш онда, кад је она разуму сасвим окренула леђа и — поклизла.{S} Тас |
| при свести.{S} Па како се радовала, кад је видила рођаку!{S} О, то никад нећу заборавити.{S} Па |
| мерено.</p> <p>Што сам се уплашила, кад је сасвим обична старачка појава?“ Да би нашла узрока, |
| своју душевну наготу.{S} Право има, кад је нашла медведа са дебелом кожом!...</p> <p>Старка беш |
| уше искрени и чисти, али шта вреди, кад је љубавник, на рачун природности или мушке <hi>несталн |
| више читала.</p> <p>— Бар да видим, кад је тако.</p> <p>Читала је неколико песмица смешећи се.{ |
| дужности.{S} Боривој је имао право, кад је рекао, да је у мени море осећаја, али да су потчињен |
| } Па држим, да је што интересантно, кад је сека тако рано потражила своју собу?!</p> <p>— Лолиц |
| ама које су нама биле непознате.{S} Кад је то видео; доносио нам је и слао место играчака разли |
| ио богат и из племићке породице.{S} Кад је изјавио, да хоће да ме узме, хтедоше га родитељи иск |
| и читала неку рукописну књижицу.{S} Кад је прочитала, спалила је ту у камину.{S} Каже, и то јој |
| што сам их донде имала...</p> <p>— Кад је то природан закон, отпочела сам најпосле, нашто онда |
| ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да чита ил да седи.{S} |
| .{S} Плакала сам дуго и горко.{S} А кад је та врела река одшила, паде ми поглед на икону, на ра |
| т и остале душевне врлине?{S} Доста кад је лепа ларва и дубок пун џеп!{S} Цео свет, особито муш |
| тежио је за њом и тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сваку изјаву.</p> <p>Био ми је загон |
| а се старица.{S} То је тако било од кад је, и биће довека.{S} Права љубав је вечита.{S} Она нем |
| сније зараде моје поштовали ме, али кад је требало који новчић потрошити од онога, што сам им п |
| илило живити.{S} Знам ја како је то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се засијаше у очима.{S} О |
| с тога често и неповерљива.</p> <p>Кад је то видео, хтео је све жртвовати.{S} Но тада је било |
| ре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула да одлазим, заплакала се.</p> <p>— Збогом ћерко |
| уђење, нов и доста правилан.</p> <p>Кад је тетка дошла, почела сам читати:</p> <p>И опет девети |
| угу, коју је доцније и узео.</p> <p>Кад је приметила Душанову равнодушност, изменула се и поста |
| „Која вајда,“ севну ми кроз главу, „кад је твоје срце мртво.{S} Осећај, што га осећаш, не може |
| су бар увек непокварена и чиста.{S} Сад је и то друкчије.{S} Сад и момак од 17—20 година не тра |
| ста, ал тек је тешко — самовати.{S} Сад је јецала.</p> <p>— Зар немате никог свог? питала сам ј |
| лаћа кирију за „анштендиг“ собу.{S} Сад је тамо у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она д |
| Преко руке је носио моју мараму.{S} Сад је изледало да је миран, само је био блеђи но обично.</ |
| Држала сам је до подне у бунару.{S} Сад је у газдаричином подруму. — Склоне ми по где што, кад |
| ила.{S} То нека ти је утеха.{S} Али сад је све прошло.{S} Дужност моја према мајци нагонила ме, |
| са искреношћу и добротом.</p> <p>Поглед је био у правом смислу младалачки, па је то на први пог |
| ен, па из освете газио ми углед где год је могао.{S} Доказа, да ме није разумео а још мање љуби |
| оженио, па ми и он газио углед где год је могао.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека му је п |
| да је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, што му је први пут истинским жаром срце |
| Сад ме и боље познајеш.“</p> <p>„У тебе је,“ рече он не дижући очију и некаквим меким гласом, „ |
| широком челу и „грчком“ носу.{S} Обрве је имала густе и формасте.{S} Али баш тај иначе „услов |
| честит човек.{S} Провођаџише Н. Н, све је, како се само може желети.{S} Провођаџија бар тако т |
| од куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинила неком природном искреношћу и неусиљеном уч |
| замоле, да јој мртвој опростим.{S} Све је то чинила из превелике љубави према својој деци.{S} |
| >Дужност ми је била, да га запитам, где је за толико, па ни то нисам могла; осећала сам, да би |
| била на пошти, питам јој газдарицу: где је фрајла Стана?{S} А она мени:{S} Отселила се.{S} Не м |
| „на чем жито расте...“ Ко год хоће може је преварити и онда, грех на његову душу.{S} Није она к |
| етињастија и несташнија од мене; радије је у слободним часовима трчкала по другарицама или се с |
| у лице, али тек за тренутак.{S} Доцније је у таким приликама бивао снужден и зловољан.{S} Јасно |
| или по коју првину М. Видаковића, које је мајка такође имала.{S} И ја сам то радо читала, али |
| , а одкуд ми права да зледим ране, које је време излечило?!{S} Ћутала сам, држећи, да ће стариц |
| времена дође и он у врт.{S} Преко руке је носио моју мараму.{S} Сад је изледало да је миран, с |
| е хтеде ни слушати.</p> <p>— Гостољубље је лепа српска врлина, говорила је застирући сто и спре |
| ћи нађе и искрен срдачан дочек, најбоље је гошћење.</p> <p>Дабоме да сад тога нема.{S} Чујем ка |
| а забранити да га не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје ископал |
| можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S} Тада сам г |
| и недостојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, срце би му казало, да |
| адости и изненађења.{S} Видело се да ме је познала.</p> <p>— Добар дан, мајко!</p> <p>— Бог доб |
| да шогор у ред доведе.{S} И Даринка ме је сузним очима испратила; Боривој није дошао да се опр |
| пазила старицу на прозору.{S} Чекала ме је.</p> <p>— Одржали сте реч, а већ сам мислила, не ћет |
| > <p>— Како вам се то допада? питала ме је радознало.</p> <p>— Тако, да бих волела, да су сви м |
| то према њему осећам.</p> <p>Слушала ме је стрпљиво, и тада тужно рече: „Лако је теби, ал у мен |
| е у моменту кад сам је погледала; па ме је то збунило.{S} Држала сам, да није сасвим при свести |
| ао душевну избавитељку своју, а зора ме је затекла за пут спремљену.</p> <p>Отпутовала сам у Бе |
| , било ми је тек пет година.{S} Теча ме је научио читати а тетка плести.{S} Обоје беху задовољн |
| волела као рођена брата.</p> <p>Сад ме је опет нашао.{S} Практицирао је у месту код неког адво |
| у — смејала се сека-Маца.</p> <p>Сад ме је тек старка интересовала, те рекох:</p> <p>— Ја би ва |
| ме је бунио и у парку.</p> <p>После ме је питала: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} С |
| према мени много хладнији.{S} Најпре ме је то болело, после сам тек видила, да је баш та хладно |
| ог и да им га опет вратим.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао, не скидајући ока са мене.{S} Кад са |
| /p> <p>— Што се смејете?{S} Искуство ме је научило да свако „зашто“ има своје „зато,“ а самоћа, |
| ду пута већма него пре.“</p> <p>Узео ме је за руке, уверавјући ме нежним и страсним речима о св |
| доктора очију.{S} Годину дана лечио ме је и божијом помоћу спасао вид.</p> <p>Заостала сам овд |
| ада се нисам ни срдила на тебе; само ме је дуго болело, што ти је вера у мој карактер, моју чис |
| , него да постигне своју цељ, срамно ме је пред њиме жигосала и уверила га, да га ја не волим; |
| време, богатој библиотеци.{S} На то ме је свикао сам теча; у данима одмора и слободним часовим |
| срећује и да му је немила.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам се савлађивала, тежио је за њом и |
| каза се онај исти живахни израз, што ме је бунио и у парку.</p> <p>После ме је питала: ко сам, |
| а.{S} За мене је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво поникл |
| топлог срца и поноса.</p> <p>Дужност ме је често приморала, да своју срећу туђој жртвујем; топл |
| урно: била сам замишљена а и желудац ме је опомињао, да је подне већ прошло.</p> <p>За ручком с |
| о ми, да ће да прекину ту тему а баш ме је почела интересовати.{S} Зато је упитах:</p> <p>— Зар |
| стала је и убрисала сузе.{S} Неко време је замишљено ћутала.{S} За тим се прену, а преко лица ј |
| сте котрљале се сузе.</p> <p>Неко време је тако стајао.{S} Затим тешко уздахнуо, спустио руке с |
| вела две године у раду и тузи, но време је учинило своје; постепено почела сам бивати веселија. |
| ифонер и један орманић с рафом, на коме је стајало нешто порцуланска и стаклена посуђа.{S} На ш |
| било измучено и успавано.{S} Доказ томе је, што сам у животу још двапут љубила, истим жаром и и |
| тала то писмо.{S} Дакле с његове стране је љубав а с њене тек симпатија и сажаљење!{S} Зарад ње |
| лак.</p> <p>— Ето и б...иски цуг; подне је већ прошло, примети она и устаде.{S} Устала сам и ја |
| женске домаће и ручне послове.{S} Мене је осим тога дала изучити и машамодлук, модистлук. „Сир |
| сећа каквог милог покојника.{S} За мене је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила мисао: у |
| дуго.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у мене је учитељско грло...</p> <p>— Грло „новога метода,“ нас |
| знам.{S} Нећу ни да испитујем.{S} Доцне је, али да није било лако рушити своју срећу за рад дуж |
| па дошла у руке нечовеку......{S} Од ње је доста, што је лепа и што је умела страсно љубити ма |
| ало; обично смо се у назори слагали; те је он моје мишљење тек одобрио или допунио.</p> <p>Но д |
| ривоју. знадеш ли шта чиниш?!{S} Или те је занела њезина спољашност?!....</p> <p>Пробудио се по |
| говала у болести. — Молим вас, дозовите је.</p> <p>Мари-нени беше доброћуда изгледа старица и в |
| о и што му је пред очима.{S} Заборавиће је брзо поред богатије и лепше; само она треба да је па |
| што.</p> <p>Мајка је рекла: „заборавиће је поред друге богатије и лепште.“ Те речи звучаше ми н |
| не би могла тако дуго.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у мене је учитељско грло...</p> <p>— Грло „но |
| це мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце је тек било измучено и успавано.{S} Доказ томе је, што |
| своје из његових усијаних руку.{S} Срце је у мени дрхтало, па сам осећала да ће задрхтати и рук |
| жећи, да нам је срце мртво.{S} Али срце је обично у таквим приликама тек за време успавано, изм |
| о с Миланом једну исту струку.{S} Иначе је био честит, разборит младић и врло симпатична појава |
| ропаст.{S} Ове врсте јунакиња понајвише је идеал, спољашњи блесак и спољашњост у опште, а после |
| о донаша посетилици почаст, карактерише је хуманистичким особинама, а друго не званично својево |
| не донаша баш ништа....{S} Карактерише је само као простакињу, „што се меша са сваким;“ те тим |
| е једна уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што сам је узела у своју кућу, али да њу узме не мог |
| S} Кинез стеже својој ћерци ногу, да би је полепшо а нама су гадне и смешне те здепнасте кратке |
| сам и стисла се уз њезино раме; била би је још на улици пољубила, од среће, што у њојзи не нађо |
| јао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би је велим презирали; особито кад би тај растанак изискив |
| и свуда и ми </p> <pb n="171" /> <p>би је презирали, кад га она неби пустила од себе, онда кад |
| е узели нисмо, а све зашто:</p> <p>Први је био богат и из племићке породице.{S} Кад је изјавио, |
| ом љубављу, којом ја њега.</p> <p>Други је био такође ваљан младић, али млађи од мене. </p> <pb |
| она да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала, радо би вас одвела.</ |
| дела што сам читала показаше ми колики је свет и каквих је људи у њему.{S} Теча се томе радова |
| тарица свој дневник, биографију, шта ли је?{S} Још нисам почела читати.</p> <p>— Е, онда ме баш |
| а сам се крајем од „ајзнбана,“ не би ли је случајно опазила; али увек без успеха.</p> <p>Већ са |
| ли чибук, па се не види из дима; ако ли је после-подне, наслони главу на катедру па — хрче.{S} |
| ба није ми изјављивао љубав речима, али је сваки поглед козивао, како му је у срцу.</p> <p>Дуго |
| > <p>— Добра и оштроумна девојчица, али је јадница несретна.{S} Грбава је.{S} Испустила је слуш |
| адовичем.{S} А је ли бар он срећан, или је гоњен као Обрадович?</p> <p>— Велики људи ретко су п |
| сад не знам грех шта ми је,</l> <l>Или је грех правду тражит,</l> <l>За све друго мало марит?< |
| <l>За све друго мало марит?</l> <l>Или је грех хтети љубав,</l> <l>Чисту, праву, непритворну,< |
| е десила, па онда мислим, мислим, да ми је после и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се |
| је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала, радо би вас одвела.</p> <p>Тако остаде сво м |
| ати?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце је тек бил |
| !</l> </quote> <p>— Тај стих, као да ми је познат, прекиде ми тетка читање.</p> <p>— Чули сте г |
| сам била старија, па ми се чинило да ми је дужност да га одбијем. „Он брка поштовање са љубављу |
| ме њојзи њезина спољашњост.{S} Сада ми је то шупље шаренило досадно а живот несносан.{S} Живим |
| о гледале су ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхтала а смртоносно оружје пало са праском на зем |
| — “</p> <p>Свршити нисам могла, пала ми је на груди и јецала: „опрости, опрости! не знам шта чи |
| ако смо биле неједнаке природе; била ми је необично одата.{S} Доцније сам видила, да с тога што |
| /p> <p>Даринка јој беше име.{S} Била ми је другарица и сироче као и ја; модистлук је самном зај |
| љедница, а само кућа и земља вредила ми је преко пет хиљада.</p> <p>Избор младожење оставила са |
| Природа ми не беше маћеха; подарила ми је клицу свега онога, чиме дарива и другу децу своју.</ |
| сајем моје љубави према Милану никла ми је у срцу клица сумње у мушку сталност, а понос девојач |
| у мени већ корена ухватило.{S} Жена ми је била лепа и богата, а имао је и сина, више ми није т |
| з успеха; но дошла сам и дома, а она ми је била у памети.{S} Била је то чудна појава за мене.{S |
| S} И то сам у Бечу изучила.{S} Радња ми је добро ишла, те не прође ни три године а ја постадох |
| ла од њих.{S} Сирота сам девојка, па ми је дужност налагала да тако учиним; треба се у младости |
| .{S} Кад прочитате, будите добри, па ми је донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; ради |
| тело.</l> <l>Па сад не знам грех шта ми је,</l> <l>Или је грех правду тражит,</l> <l>За све дру |
| у.{S} Срце ми се још цепало, но душа ми је била мирна, од прилике онако, као кад учинимо какво |
| а беше Лиза, те сам могла читати кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — практичност... |
| арка подиже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било све јасно.{S} Поглед јој се није слагао с оним |
| е оженио Маром Базићевом.</p> <p>Сад ми је било све јасно.{S} Мојој помајци не беше доста, што |
| ју!....{S} Збогом мајко!....“ Поглед ми је пао на месецом осветљену слику поконе ми матере.{S} |
| и отишла сам до баште, до места, где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемог |
| /> <p>Још и сад се сећам књига које ми је осим Доситејевих допуштао читати.{S} Био је то Мразо |
| Боже мој — шта ћу онда? ...{S} После ми је тек смешно, па фалим Бога, што ме још оне нису остав |
| нала: само је тако морало бити; срце ми је кипило од смесе радости и туге, среће не среће, наде |
| и је при том било некако топло; срце ми је живље почело куцати, но тек за тренутак; после ме об |
| ми се, да сам се одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам се бојала, чуће.{S} Устала сам и доне |
| јасно огледала — љубав.</p> <p>Срце ми је дрхтало, но поглед сам мирно издржала; с последњим и |
| орити моју нову помајку.</p> <p>Срце ми је задрхтало, та жена изгледаше ми у мојој детињској го |
| е <pb n="143" /> о мени рђаво, доказ ми је, што вас видим у мојој соби.{S} Из простог љубопитст |
| Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је при том било некако топло; срце ми је живље почело к |
| S} Ниси ми се хтела одати, но случај ми је помогао.{S} Пре две недеље си једног јутра заборавил |
| а и за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда |
| ат.</p> <p>Нисам се преварила.{S} Он ми је писао и молио ме да му опростим увреду што ми је нан |
| игара, које сам најволела.{S} Давао ми је за читање понајвише „<title>Обрадовићеве басне</titl |
| > <p>Да не изгуби наслеђе, предлагао ми је тајни, незаконити брак. „Лудо би било, да ради оне ц |
| ге а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепших снова и илузије, што сам их донде |
| Јецала сам читајући то писмо:{S} Жао ми је било жене, која је из љубави погрешила.{S} Милана ни |
| „Сетила сам се својих родитеља,“ био ми је одговор.</p> <p>Те вечери добила сам грозницу.{S} Да |
| а, избегава сваку изјаву.</p> <p>Био ми је загонетка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је заволео |
| е ископала, ако би хтело одати, како ми је у срцу. — Била сам вулкан, по чијој површини често х |
| се изражавала како сам умела и како ми је допуштао понос девојачки.</p> <p>Дан по дан, па и оп |
| одном приликом дадох му познати како ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учинио да не |
| тим је одјурио из собе.</p> <p>Како ми је било, тешко је појмити.{S} Полуонесвешћена пала сам |
| здахну и оде од постеље.</p> <p>Како ми је било, даје се замислити.{S} Стара моја тетка беше ве |
| ад сам је питала, зашто: каже: „тако ми је покојница наручила.“</p> <p>Кад смо је сахранили, се |
| нисам одмах хтела отворити; требало ми је одмора у сваком погледу.</p> <p>Тек што ми се почеше |
| беше већ давно под земљом, а требало ми је полазити из куће, у којој сам толико среће и толико |
| > <p>Да заборавим своју тугу требало ми је што више посла.{S} За то сам одмах отворила на своју |
| толико туге доживела!</p> <p>Падало ми је на ум и самоубиство.{S} Али насилна смрт оставља за |
| родитељи.{S} Кад су ме примили, било ми је тек пет година.{S} Теча ме је научио читати а тетка |
| S} Једанпут не дође две недеље; било ми је за то време некако чудно и тешко.{S} Питала сам и Ду |
| а очи, не рекавши јој ништа.{S} Било ми је срамота, да потврдим и ту ману нашег хваљеног култур |
| рно сам га оставила међу друга; само ми је у грудима било некако празно, врло празно.{S} Чинило |
| таљка“; толико вам говорим.{S} Чудно ми је и самој.{S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме чисто гов |
| ало да се опет самном протитра; умро ми је и теча а тетка мораде у оближњу варош својој ћерци и |
| е она.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је оставила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је то чести |
| ли се учинио да не види...</p> <p>То ми је било доста.{S} Душу су ми растрзале страшне муке.{S} |
| <p>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме у свету |
| ми се, да је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднети.{S} Примити је никако нисам смела, бар |
| ва и васпита, за оно мало новаца што ми је остало од родитеља.{S} Она радо пристаде и још рече, |
| , Видаковича, а и Караџића и све што ми је до руке дошло.{S} Камо среће да нисам ништа читала!{ |
| а се томе радовао; био је сретан што ми је отворио очи, да јасно и чисто видим и поштено осећам |
| и молио ме да му опростим увреду што ми је нанео.{S} Мајка је пре кратког времена умрла, а на с |
| и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто ми је збуњен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} Кад дође, пи |
| едао.</p> <p>„Што ме тако мериш, зар ми је питање тако глупо?“ Силом сам хтела да се шалим.</p> |
| ; биће ти венчана“ рекла сам, а глас ми је зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се бар чинило.</p> |
| јати.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми је опет некако топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с |
| hi> </p> <p>После неколико дана опет ми је писао:</p> <p>Твој опроштај је, као кап воде од жећи |
| агрливши и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла још тога дана кола за *.</p> <p>Кад сам полази |
| еку по кад и кад и преври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал тек је тешко — самовати.{S} Сад је |
| ? — Је ли морало тако бити? — Савест ми је чиста и мирна, али срце и опет боли...{S} Успомена з |
| нам је то био обичај.</p> <p>Дужност ми је била, да га запитам, где је за толико, па ни то ниса |
| , али само у мислима.{S} Пристојност ми је задржала језик од из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и |
| ам.{S} Сиромах, није ни слутио какву ми је будућност у овом поквареном и леденом свету баш тим |
| е промуклим гласом, у црвеном кавезу ми је Дамјан и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено |
| Улог ума человјеческог</title>.“ Још ми је било слободно читати неке преводе од Фенелона и друг |
| ко не!{S} Новац, проклети новац, главни је фактор свуда!</p> <p>Грамљивост за њиме, уништила је |
| оклиње час свога рођења!{S} Заиста мени је врло чудно понашање такових родитеља, особито матера |
| набави господско одело.{S} Бајаги, гони је на то материнска дужност.{S} Јадно појмање дужности! |
| не волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. — И Стевана сам волела, но ни он није за мене |
| <p>И ја сам много патила.{S} То нека ти је утеха.{S} Али сад је све прошло.{S} Дужност моја пре |
| ла, па се забављај по вољи.{S} Доста ти је рада целе године.{S} Код тетке се бар одмори.</p> <p |
| дотрчаше мојој постељи.</p> <p>„Шта ти је?“ питаше Даница љубећи ме.</p> <p>Гледала сам их уко |
| } Сад лези и ти, већ је касно а теча ти је легао, па неможе заспати.{S} И кроз завесу на врати |
| буди миран и сретан!</p> <p>Долазак ти је излишан; било би детињарија, а можда и неупутно.{S} |
| илане, иди кући жени и детету.{S} То ти је дужност; а они те и већма воле, него ја.{S} У мени н |
| на тебе; само ме је дуго болело, што ти је вера у мој карактер, моју чистоту онако лабава била. |
| лим добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашња младеж неблагородна.</p> <p>— Манте се ви Ма |
| груди, па се стадоше лепршати и пипкати је по бради и лицу; изгледало је, као да је милује и љу |
| ву, што ми је хтеде поднети.{S} Примити је никако нисам смела, бар не с мирном савешћу.{S} Нави |
| оме да је то глупост, ал мрежа глупости је велика, па често хвата и „паметне“ и „племените“ риб |
| те се још јаче приљуби уз мене, гледећи је неповерљиво.</p> <p>— Бојиш се мајке?{S} Немој, душо |
| ко, нећу ти спомен каљати!{S} Твоја кћи је доста патила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не леж |
| ице јој облила лака румен.{S} Гледајући је тако појмила сам њезино некадашње самопрегоревање за |
| тета?!{S} Сродство душе и срца привлачи је њему, па јој је мило</hi><hi>онакво какво је</hi>.{S |
| кад сам јој прве чарапе оплела, а течи је чисто коса расла, кад сам му у седмој својој години |
| бица с једним прозором.{S} Сав намештај је био: једна постеља, сто с две столице, канабе, шифон |
| неколико саксија цвећа.{S} Цео намештај је био старинске форме, али чист и још цео.</p> <p>— Де |
| опет ми је писао:</p> <p>Твој опроштај је, као кап воде од жећи умирућем патнику.{S} Зар се та |
| ве лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј је некако чудно звучао; те сам га зачуђено погледала.</ |
| почела сам бивати веселија.{S} Боривој је имао право; ја нисам била од оних што лако подлежу.< |
| гове среће и своје дужности.{S} Боривој је имао право, кад је рекао, да је у мени море осећаја, |
| у црну увреду.{S} Невин сам, али и твој је живот отрован.{S} Доказ томе већ је то, што ниси пош |
| во душе и срца привлачи је њему, па јој је мило</hi><hi>онакво какво је</hi>.{S} Сродство душе |
| ипаж и вранци, кадифа и злато, — то јој је сва жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте, ћерко моја, само |
| нпут на пошту, да прими 10 фор. што јој је шиљао неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} |
| особу пошто по то; па руши све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, вера издаје а народ |
| престаде.{S} Била је узрујана; глас јој је још већма дрхтао, а у оку блистала се суза.</p> <p>— |
| х очију и бела и румена лица, већ којој је главни основ узајмио поштовање душевних врлина, слич |
| ку кутију, па је метну на сто.{S} У њој је било писама сортираних по величини и везаних у мање |
| тства, ал тек је — старка прекиде — тек је и симпатије.{S} Хвала вам ћерко, хвала по сто пути!< |
| } Дабоме да је ту и љубопитства, ал тек је — старка прекиде — тек је и симпатије.{S} Хвала вам |
| и.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал тек је тешко — самовати.{S} Сад је јецала.</p> <p>— Зар нем |
| ецу.{S} Гле, даћу ти јабуку!</p> <p>Док је она с неког орманчића донела јабуку, разгледала сам |
| ла.{S} Ту се опет насмешила.</p> <p>Док је она пажљиво превртала лист, ја сам је посматрала.</p |
| смела, те дођох њима у кућу.</p> <p>Док је трајало новца од касније зараде моје поштовали ме, а |
| другарица и сироче као и ја; модистлук је самном заједно изучила а пре годину дана отворила је |
| ме препоручи..{S} Учен је то човек, ал је потрошио много на школе.{S} Отац му, да боме има леп |
| такође собом понела.</p> <p>— Каква вам је то књига?{S} Како је лепо увезана, као еванђеље. (би |
| мајко?</p> <p>— Рећиће се можда, да вам је јунакиња сувише идеално створење, ексцентрична биљка |
| умесите штрудлу као и пре.{S} Онда вам је тако добро испала, бољу је неби ни краљица умесила.. |
| вила.{S} Сада је све прошло, па нек вам је просто!</p> <p> <hi>Стана</hi> </p> <p>После неколик |
| <p>Примила сам понуду.</p> <p>— Ко вам је то?{S} Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше име казат |
| радовала се она.{S} Па једите колко вам је воља.{S} Подајте и маломе.{S} Ено се опет игра са ма |
| је не разумевајући.</p> <p>— Чудно вам је што тако говорим, рече она тужно.{S} То показује доб |
| S} Обмањујемо сами себе, држећи, да нам је срце мртво.{S} Али срце је обично у таквим приликама |
| убав спојена са тежњом и чежњом, да нам је љубљена особа у близини и да је поседавамо.{S} Али з |
| удо, кад се неби машили среће, која нам је тако близу! ..{S} О, Стано, буди милостива, буди пам |
| о.{S} Ни руковали се нисмо, а иначе нам је то био обичај.</p> <p>Дужност ми је била, да га запи |
| ле, и вешале му се око врата.{S} Он нам је увек донео по какву играчку.{S} Но то нас није толик |
| расположењу његовом.</p> <p>Долазио нам је сваки дан.{S} Једанпут не дође две недеље; било ми ј |
| ознате.{S} Кад је то видео; доносио нам је и слао место играчака различитих књига.{S} Упознао н |
| ица и врло разговорна.</p> <p>— О, знам је добро, говорила је она.{S} Ја сам је и дворила; за т |
| сам мислила, поболеће се.{S} Једва сам је утешила.</p> <p>Сахранила је лепо, тамо у варошко гр |
| к је она пажљиво превртала лист, ја сам је посматрала.</p> <p>Била је повисока слаба старица.{S |
| ам је добро, говорила је она.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је оставила сав свој „веш“ и оде |
| .</p> <p>Но нико није без мане и ја сам је волела, врло волела; једно би изгледало пријатељство |
| уђу, већ своју срећу!{S} Разоравала сам је својевољно, јер би њезин темељ био често темељ туђој |
| ст.</p> <p>Да је разонодим призвала сам је чешће себи и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он |
| модерним јунакињама.</p> <p>Гледала сам је неразумевајући.</p> <p>— Јесте ћерко, продужи она; д |
| ава?“ Да би нашла узрока, погледала сам је и опет.</p> <p>У том старка подиже очи и погледа ме. |
| н. </p> <pb n="170" /> <p>Погледала сам је тужно.{S} У њезиним очима не беше ни трага од туге.{ |
| и побећи од мене.</p> <p>Погледала сам је не разумевајући.</p> <p>— Чудно вам је што тако гово |
| {S} Њу сам вама наменула.{S} Држала сам је до подне у бунару.{S} Сад је у газдаричином подруму. |
| .</p> <p>— Чија је то песма? питала сам је после неколико тренутака.</p> <p>— Моја.{S} Па и опе |
| <p>— Зар немате никог свог? питала сам је ја.</p> <p>— Приповедаћу, казаћу вам све. — Другом н |
| оро груба према мени.</p> <p>Питала сам је за узрок.</p> <p>„Шта ти хоћеш од мене?“ викнула је, |
| , кад се тицала Данке.{S} Васпитала сам је образовала како сам најбоље могла; важила је као нај |
| би се допадала патња!</p> <p>Молила сам је, да ми остави књижицу још за који дан, да је препише |
| што, кад их замолим.</p> <p>Молила сам је да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слуш |
| } Ни љубав није увек вечита, тешила сам је.“</p> <p>Није ми хтела веровати.{S} Да је утешим, пр |
| а пођох тражити тетку.</p> <p>Нашла сам је с неким познаницима тек на станици.{S} О старици јој |
| злечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад сам је нудила, да зове доктора.{S} Сирота, знам зашто; није |
| без сваког знака и натписа.{S} Кад сам је питала, зашто: каже: „тако ми је покојница наручила. |
| тарости, а смешила се у моменту кад сам је погледала; па ме је то збунило.{S} Држала сам, да ни |
| нисам добро читати научила, а после сам је тражила и у течиној, за оно време, богатој библиотец |
| то би била за њу радо учинила, тако сам је од тога часа заволела.</p> <p>Помајка ми беше удовиц |
| другу. „Ја волим и њу; доказ је што сам је узела у своју кућу, али да њу узме не могу допустити |
| е и сама, да тако мора бити.{S} Зар сам је за то одхранила да ми сину убије срећу!“</p> <p>„Али |
| Тако је рекла и баба-Мари.</p> <p>Нисам је мислила издати; али новост не беше баш обичне природ |
| ме је по кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво поникла љубав, у његовом или њезином?</p> |
| реба?{S} Мисли доста је учинила, кад им је дала живот и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да |
| чудим и крстим, па се питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им матерински осећај, кад тако свој |
| ане од сваке предрасуде.{S} Гледиште им је хладно и природно.{S} Дружење с мушки интимно, често |
| оји би можда иначе учинили; а усамљеним је људима он често и потреба.{S} Но једне зиме беше овл |
| в, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио из собе.</p> <p>Како ми је било, тешко је по |
| </p> <p>Сутра сам наставила читање, чим је тетка доспела:</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| рчен на тебе, оженио сам се оном, којом је мајка хтела; и моја је срећа уништена а живот сломље |
| а.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала, радо |
| ка је просто и њему; није он први у ком је жудња за богатством, уништила сваку човечност.</p> < |
| , нешто мучи,“ говорио ми чешће; (секом је звао још у детињству и мене и Даницу) повери ми се; |
| ио је чешће са својом мајком.{S} Једном је у нас провео читаве ферије.{S} Боривој; учио је заје |
| много јаче, те дигох очи.{S} Предамном је стајала женска прилика.{S} Један поглед у лице јој у |
| о десити да ме заборави.</p> <p>(Стеван је био син ондашња имућна бележника, леп но лакоуман мл |
| разумети а могу ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми је опет некако топло око срца. |
| илана.{S} Даница беше мога доба а Милан је могао имати 16—18 година; свршавао је већ 7 ми гимна |
| и“; говорила је чешће она.</p> <p>Милан је међу тим свршавао науке.{S} Учио је права у П. сваке |
| оног растанка са Миланом.</p> <p>Душан је знао све тајне моје, но Боривој није, те ми у почетк |
| им се још од пре познавао.</p> <p>Душан је био мојих година а Боривој нешто старији.{S} Обојица |
| да није њега, да ме препоручи..{S} Учен је то човек, ал је потрошио много на школе.{S} Отац му, |
| вац и титула: „госпођа докторка“, њезин је идеал...“</p> <p>„А твоје дете, твој син?“ прошапута |
| .{S} Ја сам опет весела и задовољна; он је тако добар.</p> <p>Рећи ћеш:{S} А Душан? — Њега сам |
| сећала сам каква нас провалија дели; он је био њежно чедо аристокрације а ја дете народа.{S} На |
| гонетка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је заволео — другу. </p> <pb n="161" /> <p>Та друга беш |
| ења, попин син из оближњег места.{S} Он је трговац а ја машамода, па је баба Мара, његова тетка |
| дох му познати како ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учинио да не види...</p> <p>Т |
| аци у посету.</p> <p>Ја сам везла, а он је у другој соби читао.{S} На једанпут уђе ми у собу и |
| ; ја сам радила нервозном хитрином а он је разгледао цвеће што је лежало на тезги.{S} Нисам диз |
| неправду топлим речима олакша.{S} Та он је био мушки, па ако је мене морао презрети, зар је мор |
| дрхтала сам се као неки кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но обично.</p> <p>Поздрав нам беш |
| е а жеравица ледом заклања...</p> <p>Он је оборио очи и уздахнуо.</p> <p>Од тога доба није ми и |
| случај притиче у помоћ.</p> <p>— Умр'о је купци барон Д...ч.{S} Сутра му жељезницом стиже тело |
| н је могао имати 16—18 година; свршавао је већ 7 ми гимназијски разред.</p> <p>„Слажите се и бу |
| ано као што јој и ја праштам,“ свршавао је своје писмо; „а знај, да за мене више среће нема.{S} |
| ња у томе и у немачком језику, захтевао је, да преведемо и по неку немачку приповечицу на српск |
| ела ме?{S} Ја сам ваша мати!{S} Миловао је старичину мачку и псето.</p> <p>Обе се пренусмо. </p |
| <p>Он уздахну и оде прозору.{S} Гледао је неко време замишљено крозањ; за тим ми опет приђе.</ |
| .{S} Али већ после неколико дана стајао је предамном блед и дрхћући од узбуђења.</p> <p>И ја са |
| путем, којим види да многи ходе,“ рекао је неко; приметала сам у своју обрану.</p> <p>— Манимо |
| Отићићу, тек ако ме ти не љубиш,“ рекао је човек, кога сам некада тако жарко волела и кога сам |
| } Жена ми је била лепа и богата, а имао је и сина, више ми није требало, држала сам да се у пис |
| сам ја хтела.</p> <p>Сваки од њих имао је разлога зашто ме хоће.{S} Један ме хтео због овог, д |
| <p>Сад ме је опет нашао.{S} Практицирао је у месту код неког адвоката, а у шогора беше син Душа |
| ила сам очи.</p> <p>„Шалиш ли се? питао је узевши ме опет за руке.</p> <p>„Не шалим се“, рекла |
| ?{S} Зар га још ниси заборавила?“ питао је прекорним гласом.</p> <p>„Кога?“ узвикнула сам и диг |
| о оној теми, што сам јој писао?“ питао је на послетку измећу осталог мајку. „Или хоће усмено д |
| хоћеш да знадеш?“ Знај дакле. — Застао је и погледао ми у очи.{S} У том погледу се јасно оглед |
| ана кавеза.{S} У сваком кавезу скакутао је по један пар веселих канаринаца.{S} Доле на поду, иг |
| шла из собе.</p> <p>„Куда ћеш?“ шапутао је пламтећим оком. „Остани, имам с тобом да говорим.“ П |
| а могу учити и код куће.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ првога дана опазила сам промену и на њему; б |
| најсветија. <hi>А кад мајка пита: какво је лице њезина детета?!{S} Сродство душе и срца привлач |
| му, па јој је мило</hi><hi>онакво какво је</hi>.{S} Сродство душе и срца треба да веже мужа и ж |
| жеља ми беше смела,</l> <l>Задовољство је однела.</l> <l>Желила сам свуда правду;</l> <l>Њу са |
| ви душо имате и више, Знате, богатство је да не треба веће.{S} Свега доста, ал што човек више |
| ли — као већина отмених госпођа — много је полагала на спољашњи бљесак и етикетна правила.{S} Д |
| понос и љубав борила се у мени.{S} Дуго је трајала борба та, док једног дана не дође до очајања |
| и она допустила.{S} Та за Бога! — Друго је бити чланица, па званично правити сиротињи посете, а |
| анично правити сиротињи посете, а друго је правити их — својевољно...{S} Прво донаша посетилици |
| Учио је права у П. сваке године провео је два месеца на дому.{S} То време беше мени и Даници н |
| сећао симпатије према њој.</p> <p>Волео је другу, коју је доцније и узео.</p> <p>Кад је примети |
| љење!{S} Зарад њезине милостиње презрео је моју љубав, јадни Боривоју. знадеш ли шта чиниш?!{S} |
| поверљива.</p> <p>Кад је то видео, хтео је све жртвовати.{S} Но тада је било касно.{S} Осећала |
| кнула сам.{S} Он није чуо тај јаук; био је већ на улици.</p> <p>Скочила сам, да га задржим, да |
| ди у њему.{S} Теча се томе радовао; био је сретан што ми је отворио очи, да јасно и чисто видим |
| дана опазила сам промену и на њему; био је према мени много хладнији.{S} Најпре ме је то болело |
| научио нас је и Вуковом правопису; био је још у првом зачетку, но он беше његов присталица.</p |
| сим Доситејевих допуштао читати.{S} Био је то Мразовићев „<title>Поучителни магазин за децу</ti |
| екао: „госпоцки“ и величанствен.{S} Био је „цветан“ и раскошан, али без искрена саучешћа и суза |
| он газио углед где год је могао.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека му је просто — није знао |
| у, што је неки свет браком назива,“ био је мој одговор.{S} И тиме се обично свршила та тема.</p |
| екада Милана. — После неколико дана био је већ веран са ћерком богата поседника П...ћа.{S} Да л |
| никога више љубити не могу!</p> <p>Био је Миланов друг и брат од тетке.{S} Док сам била у дому |
| .{S} Љубав је најтеже сакрити.{S} Видио је шта ми се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, |
| е савлађивала, тежио је за њом и тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сваку изјаву.</p> <p>Б |
| олело.{S} Док сам се савлађивала, тежио је за њом и тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сва |
| l>Не треба му опростити</l> <l>Заслужио је патити.</l> </quote> <p>Ја сам свршила а ко осећа да |
| к сам била у дому моје помајке, долазио је чешће са својом мајком.{S} Једном је у нас провео чи |
| је све што сам му могла рећи.{S} Примио је понуду и ћутање опет настаде; ја сам радила нервозно |
| нас обоје изложим сиротовању,“ говорио је он, „овако нећу срдити родитеље, а бићемо обоје срет |
| шла сам и одговор: „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је при том било некако топло; срце |
| провео читаве ферије.{S} Боривој; учио је заједно с Миланом једну исту струку.{S} Иначе је био |
| лан је међу тим свршавао науке.{S} Учио је права у П. сваке године провео је два месеца на дому |
| ања по скамија, протре очи и викне: „Ко је то на среди, нек продужи даље?!“ Тако је видиш било, |
| > <p>Него ви ћерко, и не једете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло |
| а: „Ако можда не мисли да врећа?{S} Ако је можда и он несретан?{S} Ако — “</p> <p>Страшне мисли |
| , или се дужност пренебрегне, или — ако је и мрве понашања у њима — врши се, али како?!{S} Свађ |
| а олакша.{S} Та он је био мушки, па ако је мене морао презрети, зар је морао узети ону, коју не |
| говорила у опште, а о себи никад; и ако је често виђала у касапници.{S} Тамо је куповала меса з |
| да спољашност око привлачи.{S} Али ако је унутрашњост шупља, само моментано.{S} Често је тај у |
| о на сред школе или код табле, а он ако је пре подне, запали чибук, па се не види из дима; ако |
| само да је пролетос умрла.{S} Него ако је повољи да дозовем Мари-нени?{S} Она је добро зна.{S} |
| >Племенитошћу скопчану?</l> <l>Грех ако је то желити,</l> <l>Ја сам онда црни грешник,</l> <l>Н |
| авство, небих се зацело тргла.{S} Овако је била — необична.</p> <p>— Политика, рече она, пружив |
| ам хтела све усмено казати.{S} Но овако је боље.{S} Не марим о себи да говорим.{S} Нису баш при |
| ала се она.{S} Милан ми приповеда, како је мајка дала секи књигу.{S} Па држим, да је што интере |
| амо ме напомен'те...</p> <p>— Ију, како је дебела!{S} Ту нећете никад ни прочитати.</p> <p>— Е |
| ти девојачки рођен-дан!</p> <p>Ху, како је хладно!{S} Ветар хујуче а мрзну прозори; бура и хлад |
| заволео, јасно сам сад видила.{S} Како је она осећала, нисам хтела да испитујем.{S} Нашто би м |
| /p> <p>— Каква вам је то књига?{S} Како је лепо увезана, као еванђеље. (било је „дивотиздање.") |
| ј се баш милило живити.{S} Знам ја како је то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се засијаше у о |
| ати! прекидох је и нехотице ја.{S} Лако је у добру добар бити, ал на муци знају се јунаци.</p> |
| е је стрпљиво, и тада тужно рече: „Лако је теби, ал у мени као да су две природе; једна добра а |
| зници, једва смо улицом пролазиле, тако је светина нагрнула на станицу. (Неко пошао директно та |
| о зна; још сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и баба-Мари.</p> <p>Нисам је мислила издати; а |
| нак изискивала и друга дужност.{S} Тако је с мајчинском љубављу, а тако треба да буде и код пол |
| е то на среди, нек продужи даље?!“ Тако је видиш било, а не као сада.{S} Умориш се ко псето од |
| једно другоме били од почетка, па тако је и сада. </p> <pb n="164" /> <p>Док сам сумњао у тебе |
| ам вереница!</p> <p>Чудићеш се, но тако је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да |
| бранио од друге несташне деце, а колико је пута мајку умилостивио, да нас по заслузи не казни, |
| ="149" /> и лакше „тера кера.“ А колико је уважених госпођа, које се удале, тек да стеку име, д |
| ака још доста млада лепа женица, толико је плакала за њом, да сам мислила, поболеће се.{S} Једв |
| ода јој беше доиста загонетка.{S} Колко је била енергична, толико нестална, колико снажна толик |
| „биљка“ човечија срца и душе.{S} Ретко је земљиште у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је |
| из собе.</p> <p>Како ми је било, тешко је појмити.{S} Полуонесвешћена пала сам на канабе.{S} П |
| војку због мираза.{S} Исто тако, бивало је и обратних случајева, да се девојка удала без љубави |
| ећу много да говорим.{S} Тог зла бивало је и за мог младог доба, али шта велите о женском карта |
| и пипкати је по бради и лицу; изгледало је, као да је милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у ка |
| срдила се жена; „врати ми оца!“ јаукало је и преклињало дете...</p> <p>Згрозила сам се од призо |
| з Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} Мало је говорила у опште, а о себи никад; и ако је често виђ |
| о.{S} Осим тичијег цвркутања, продирало је сад још кроз ваздух тек по неки сребрнаст дечији гла |
| сто интимније но с женскињом.{S} Остало је женскиње ограничено, а оно се узвисило над њиме, па |
| у помајчиним очима; али моје око остало је суво; срце ми се беше скаменило а душу ми заузеле ми |
| дата.{S} Не, ћерко није тако.{S} Куцало је топло и моје срце, можда топлије, но стотину других, |
| ављам, кад сте већ учитефица...{S} Тело је, по мом сваћању, одећа и склониште душе, настави она |
| сам, да није сасвим при свести.{S} Било је на њој нешто необично.</p> <p>— Опростите, душо, поч |
| {S} Разгледала сам јој и одело.{S} Било је скромно, чисто и њезиној дубокој старости и по кроју |
| о тренутака настави опет:</p> <p>— Било је и пре тога гада и трулежи, али у много мањој мери, Д |
| м радила.</p> <p>„Јесте.{S} Седи.“ Било је све што сам му могла рећи.{S} Примио је понуду и ћут |
| једина љубав.</p> <p>У оба случаја било је и одзива.{S} Но опет се узели нисмо, а све зашто:</p |
| чића другог рукописа; а разметнуто било је нешто папира и неког цртежа.{S} Све беше јако пожуте |
| и и плетиво, а у отвореном прозору било је неколико саксија цвећа.{S} Цео намештај је био стари |
| ко је лепо увезана, као еванђеље. (било је „дивотиздање.")</p> <p>— То су песме Јована Јованови |
| астала.{S} Кад сам се пробудила кандило је горело а Даница је јецала у својој постељи.</p> <p>Ш |
| млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло је врло добро и свеже.{S} Бојадишу га жутом репом и саф |
| P18870_C3"> <head>III.</head> <p>Прошло је три године.{S} Од негдашње жарке љубави према Милану |
| без успеха.{S} Све што си успела, само је то, да те сад љубим још већма, а љубићу те и до смрт |
| > <p>„Добра и зла је у нама свима, само је зло што су у теби те особине једнако јаке и тврдогла |
| у.{S} Сад је изледало да је миран, само је био блеђи но обично.</p> <p>„Изашла си тако лако оде |
| е љубави.{S} Свуда, где није тако, само је гадна страст животињска нагона и ништа више! (Ја) ни |
| S} Осећај, што га таки људи имају, само је страстан занос и животињски нагон.{S} Нико на пример |
| кати.{S} За што? — То нисам знала: само је тако морало бити; срце ми је кипило од смесе радости |
| оривши очи: а то је и цела истина; само је зло, што после таки ум и тако срце више види и више |
| ко је често виђала у касапници.{S} Тамо је куповала меса за чорбу себи и „своме друштву“ — тако |
| p> <p>„Што плачеш, лудице моја?{S} Тамо је и онако живље и веће место; ако се не сложиш са сест |
| је покојница наручила.“</p> <p>Кад смо је сахранили, седила је дубоко у ноћ и читала неку руко |
| ко!{S} Та света љубав мужа и жене давно је детињарија, занос и лудорија.{S} Па је ли чудо што с |
| ији осећај.{S} Љубав и поштовање одавно је постала детњарија.{S} Отуда и овладао срцем сваки мо |
| Али баш тај иначе „услов лепоте,“ чудно је одударао од старачке борасте, жућкасте коже, и модри |
| Данку.{S} Дете сам врло волела а и оно је мени необично одано, скоро већма но рођеној матери с |
| моје канарине, мачку и псето.{S} Смешно је, јел те?{S} Али и они мене воле, а љубав тражи одзив |
| ате?{S} Па га сад не упуштајте.{S} Лепо је бити попадија.{S} За то ми будите захвални, па га др |
| те, и јабуку је од вас примио.{S} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} Већ с п |
| не дођем.“ </p> <pb n="165" /> <p>Упро је очајнички поглед у мене а ја сам дрхтала као у грозн |
| рушити своју срећу за рад дужности, то је истина!</p> <p>Старица уздахну и заћута.</p> <p>И ја |
| ња неби била човек.{S} То није грех; то је на карактерном човеку врлина; показује уз разум и то |
| ко да сам чезнула за том руком...{S} То је видите узрок, а не хладно срце.“</p> <p>Старка ућута |
| ла, не хвала, смејала се старица.{S} То је тако било од кад је, и биће довека.{S} Права љубав ј |
| } Друго вам не умем казати.</p> <p>— То је баш ко с Димитријем Обрадовичем.{S} А је ли бар он с |
| а мислила, рече она, оборивши очи: а то је и цела истина; само је зло, што после таки ум и тако |
| читала; а и откуд?{S} Ја сам стара а то је млађи човек.{S} Кад сам била млада, радо сам читала. |
| припомоћ.</p> <p>Лепим није хтео, за то је суд решио 10 фор. месечно.{S} Могла сам добити и виш |
| амо своје прошлости, а стара сам; па то је.</p> <p>У том захукта другом страном перивоја један |
| ко остала.{S} Доста да ниси удата, и то је довољан разлог, да с неким презирањем о теби говори. |
| патња није кадра сломити.</p> <p>— И то је само доказ, да таке реткости треба тим више штовати! |
| „полемика“ о овој или оној теми, но то је ређе бивало; обично смо се у назори слагали; те је о |
| е показала гора но што јесам.</p> <p>То је трајало, све док нисам са ужасом увидела, да је баш |
| ом, уништила сваку човечност.</p> <p>То је моја историја.{S} У колико сам грешила, не могу сама |
| и замишљено гледаше у даљину.</p> <p>То је заголицало и моју радозналост.{S} Желила сам чути, ш |
| ледњи лист свога дневника...“</p> <p>То је било пре две недеље...“ А румен стида суну ми у лице |
| ала сам, да би ме глас одао.</p> <p>„То је зацело наруџбина?“ рече он, показујући на шешир што |
| баш ме је почела интересовати.{S} Зато је упитах:</p> <p>— Зар ви мислите, да спољашњост не мо |
| само док почнем седити...</p> <p>— Ето је сад опет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се смеје.{ |
| рашњост шупља, само моментано.{S} Често је тај утисак моћан, па човека неко време и занесе, али |
| е нечовеку......{S} Од ње је доста, што је лепа и што је умела страсно љубити ма и недостојно и |
| смешно и детињасто говорити о оном, што је прошло и што се више преиначити не може.</p> <p>Он с |
| чим ме похвали — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да |
| тављају лошију од тебе, само за то, што је удата!{S} Баш као да је брак чистилеште сваког душев |
| >„Чекам да дорастем за шпекулацију, што је неки свет браком назива,“ био је мој одговор.{S} И т |
| х на његову душу.{S} Није она крива што је тако анђеоска створа, па дошла у руке нечовеку...... |
| а.{S} Доцније сам видила, да с тога што је волела Душана, надала се сиротица да ћу посредовати |
| дуго морала премишљати; прва слика што је нађох у својој машти, беше — Милан.</p> <p>Тргла сам |
| на ми посла!{S} Млад мушки воли све што је лепо и што му је пред очима.{S} Заборавиће је брзо п |
| јка;“ па ме узе за руку, као и лане што је чинио, те уђосмо заједно у кућу.</p> <p>После два да |
| ом хитрином а он је разгледао цвеће што је лежало на тезги.{S} Нисам дизала очију, али сам осећ |
| ..{S} Од ње је доста, што је лепа и што је умела страсно љубити ма и недостојно и моментано...< |
| тане у дућану, што нема купаца, или што је лошија од остале робе.</p> <p>Кад човек чује, или ча |
| екао би ми можда — као у оној песми што је рекао свети Петар баба Ани.{S} Знате, што сам ја лан |
| ,</l> <l>Несташна, чила;</l> <l>Тек што је села,</l> <l>Већ је устала,</l> <l>Пољуб ти дала,</l |
| бароном.</p> <p>Погреб је био, као што је теча рекао: „госпоцки“ и величанствен.{S} Био је „цв |
| а.{S} Још и данас се чешће питам: зашто је баш мене поштедила? ...</p> <p>Била сам као цветак, |
| ни — које сам ја усрећила!</p> <p>Зашто је то тако? — Је ли морало тако бити? — Савест ми је чи |
| >„Нема ти ни тридесет година!“ узвикнуо је шогор зар ти хоћеш тридесету да дочекаш?{S} Ко ће те |
| љубила...</p> <p>„Коме треба?“ узвикнуо је дрхћућим гласом, „то ти хоћеш да знадеш?“ Знај дакле |
| и оца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаукнуо је он, покрио лице рукама и стајао немо и непомично.{S} |
| ће задрхтати и рука...</p> <p>Уздахнуо је и махнуо руком преко чела.</p> <p>Настала је несносн |
| ави узимају?</p> <p>— Љубав! љубав! зар је све љубав што се тим светим именом назива?{S} Животи |
| ка.</p> <p>Па из таког јада и гада, зар је очекивати свестан подмладак!{S} Наћиће се, дабоме, к |
| шки, па ако је мене морао презрети, зар је морао узети ону, коју не воле?...</p> <p>Тако сам ми |
| иначе разборите и добре тетице.{S} Зар је мало примера у свету, <pb n="142" /> да се по неке т |
| — Ту се мајко, с вама не слажем.{S} Зар је љубав и поштовање једно исто?{S} Ето на пример, и ја |
| ше и чешће лакоумље и себичност.{S} Зар је човек рођен тек да само ужива?{S} Зар он нема племен |
| оси и прецењује своју моћ.</p> <p>— Зар је то занос?{S} Зар човек не љуби у животу тек једаред? |
| а баш под том фирмом сакрива!{S} Та зар је један, који се оженио тек да са жениним имањем госпо |
| па да суди по правди Бога истинога; јер је боље изгубити главу, него своју огрешити душу!{S} Та |
| имак, али већина ће пропасти.{S} Пример је најбољи васпитач.</p> <p>А где су ваљани примери?!</ |
| ке између мене и своје кћери; учила нас је обе кувати, месити прати и све женске домаће и ручне |
| у зрака ни толико, рече старка, кад нас је у собу увела.</p> <p>Примила сам понуду.</p> <p>— Ко |
| рачака различитих књига.{S} Упознао нас је и с немачком литературом.{S} Сви дечији писци и песн |
| време школског свог одмора, научио нас је и Вуковом правопису; био је још у првом зачетку, но |
| нитеља и заштитника свог.{S} Та зар нас је једанпут <pb n="153" /> одбранио од друге несташне д |
| </l> </quote> <pb n="151" /> <p>Рукопис је био обичан, а правопис, на моје чуђење, нов и доста |
| росто — није знао шта чини.</p> <p>Опет је текла река времена, носећи и добро и зло у море забо |
| сам назрела.</p> <p>— Јесте мајко, лист је политичан.</p> <p>— Право велите, могла сам бити и м |
| лач; „мајка ће бити задовољна — дужност је одржала победу над срцем.“</p> <p>Даница ме стролно |
| а, бар не с мирном савешћу.{S} Навикнут је био на комотан живот и раскошну удобност, коју неби |
| да купује љубав, или само да љуби, већ је тражило у истој мери одзива; а понос ми није допушта |
| а ћемо наставити.{S} Сад лези и ти, већ је касно а теча ти је легао, па неможе заспати.{S} И кр |
| Једанаесте године заболеше ме очи, већ је изгледало да ћу вид сасвим изгубити.</p> <p>Радити в |
| ошуља не треба, па не квари те очи; већ је сумрак.“</p> <p>Устала сам и збуњено пошла из собе.< |
| вој је живот отрован.{S} Доказ томе већ је то, што ниси пошла мојим путем...{S} Преклињем те, о |
| ила;</l> <l>Тек што је села,</l> <l>Већ је устала,</l> <l>Пољуб ти дала,</l> <l>Отскакутала.</l |
| према њој.</p> <p>Волео је другу, коју је доцније и узео.</p> <p>Кад је приметила Душанову рав |
| — Зашто; мајко?{S} Ето видите, и јабуку је од вас примио.{S} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, |
| {S} Онда вам је тако добро испала, бољу је неби ни краљица умесила...</p> <p>— је лите да је би |
| да га моја љубав слабо усрећује и да му је немила.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам се савлађ |
| } Био је као и сви други.{S} Но нека му је просто — није знао шта чини.</p> <p>Опет је текла ре |
| тно јектичаво и шкрофлезно дете, шта му је милије: кадифа и златно одело или здравље?{S} Питајт |
| еми писмено саопштимо.</p> <p>Даница му је ретко испунила жељу; била је детињастија и несташниј |
| атког времена умрла, а на самрти све му је казала, молећи Даницу и њега, да ме замоле, да јој м |
| а, али је сваки поглед козивао, како му је у срцу.</p> <p>Дуго сам држала, да се обоје обмањује |
| , таке природе не подлежу лако.“ Око му је пламтило а глас дрхтао.</p> <p>Извила сам своје из њ |
| уби човек до год је жив тек оно, што му је први пут истинским жаром срце загрејало, па ма и у р |
| лад мушки воли све што је лепо и што му је пред очима.{S} Заборавиће је брзо поред богатије и л |
| сам се њега и породице му.{S} Но у њему је сад тек беснила „плава крв“. — Осећао се увређен, па |
| анска и стаклена посуђа.{S} На шифонеру је било доста уједно сложених књига, а о зидовима је ви |
| удесише неку пријатну арију: тек кад су је свршиле, почеше пипкати шећер.</p> <p>— Тако.{S} Сад |
| уђој несрећи.{S} Где није тога било, ту је опет требало вршити дужност, дужност према другоме.{ |
| ише.{S} Вади речи из срца и душе.{S} Ту је опет преврнула неколико листова, и пажљиво читала.{S |
| иди и више осећа, па више и пати.{S} Ту је опет тихо уздисала.</p> <p>Ви сте зацело много патил |
| зонодим призвала сам је чешће себи и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он заволео, јасно сам |
| сам и Душана, шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и јуче.{S} Паздравио те.{ |
| а.</p> <p>— Ви сте много патили? упитах је плашљиво.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| p> <p>Крила сам своје осећаје, но он их је ипак дознао.{S} Љубав је најтеже сакрити.{S} Видио ј |
| , кад се за времена разиђу, Али, ако их је везао који члан породице, онда је тек зло.{S} Дужнос |
| грешку, па искали срце на онима, што их је токорсе угостила.{S} Тако се кућа не кући.{S} Тако с |
| ала показаше ми колики је свет и каквих је људи у њему.{S} Теча се томе радовао; био је сретан |
| ткости треба тим више штовати! прекидох је и нехотице ја.{S} Лако је у добру добар бити, ал на |
| казала.{S} Нисам имала ни каде.{S} Баш је стигао влак с бароном.</p> <p>Погреб је био, као што |
| ј баш ништа; само сека-Маца рече, — баш је била унела штрудлу — да је знаде. — Становала је, ве |
| мушком оно не служи на част.{S} Карташ је оличено среброљубље, законом обезбеђена варалица, от |
| се, нестане ли га, бива свешта.{S} Још је срећа, кад се за времена разиђу, Али, ако их је веза |
| ?“</p> <p>„Толико не, ал једно туце још је на реду.{S} Јели по вољи да наставим?“</p> <p>„Мани |
| и Јевросиме мајке, пошле тим трагом!{S} Јевросима учи свога сина, краљевића Марка, да се на туђ |
| лаву, него своју огрешити душу!{S} Тако Јевросима.{S} А шта раде оне?{S} И те се још смеју Српк |
| ите питомице Душанове славне царевине и Јевросиме мајке, пошле тим трагом!{S} Јевросима учи сво |
| Предамном је стајала женска прилика.{S} Један поглед у лице јој учини да устанем.{S} Била је то |
| д њих имао је разлога зашто ме хоће.{S} Један ме хтео због овог, други због оног, а ни један зб |
| и; немам права на то, а зацело и није — један!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ прошапутала сам испрекидан |
| p>У том захукта другом страном перивоја један жељезнички влак.</p> <p>— Ето и б...иски цуг; под |
| аш под том фирмом сакрива!{S} Та зар је један, који се оженио тек да са жениним имањем господск |
| њему уништим још у клици.{S} Зар сам се један пут за рад тога пред њиме хотимице показала гора |
| а, сто с две столице, канабе, шифонер и један орманић с рафом, на коме је стајало нешто порцула |
| е хтео због овог, други због оног, а ни један због мене саме. т. ј. због мојих мана и врлина за |
| има пред Богом и светом.{S} Закужави ти један цветак или ти се поболи тичица, па већ се питаш: |
| о сложених књига, а о зидовима је висио један старински сат, неколико слика и два лепо бојадиса |
| веза.{S} У сваком кавезу скакутао је по један пар веселих канаринаца.{S} Доле на поду, играло с |
| и, да га стигнем.</p> <p>Бацила сам још један поглед на кућу, па пођох тражити тетку.</p> <p>На |
| ме поштовали као рођену матер своју.{S} Једанаесте године заболеше ме очи, већ је изгледало да |
| ом.</p> <p>Долазио нам је сваки дан.{S} Једанпут не дође две недеље; било ми је за то време нек |
| љиво благо срце?</p> <p>— Видила сам га једанпут.{S} А тврде да је такав.{S} Сво се српство њим |
| колико листова, и пажљиво читала.{S} На једанпут диже очи и рече:</p> <p>— Читајте ово!{S} Проч |
| се, но очи ми Беху још исплакане.{S} На једанпут ступи у дућан — Боривој.</p> <p>Уздрхтала сам |
| зла, а он је у другој соби читао.{S} На једанпут уђе ми у собу и седе преко од мене.{S} Нисам д |
| годину сретно и задовољно.{S} Но сад на једанпут паде опет судбини на памет да се самном наново |
| орених раденика обојега пола.</p> <p>На једанпут зашкрпута шљунак много јаче, те дигох очи.{S} |
| поштарке.{S} Сваког месеца долазила је једанпут на пошту, да прими 10 фор. што јој је шиљао не |
| еља и заштитника свог.{S} Та зар нас је једанпут <pb n="153" /> одбранио од друге несташне деце |
| оже бити љубав.{S} У животу се љуби тек једанпут!“</p> <p>Тако сам мислила, трудећи се да своје |
| анос?{S} Зар човек не љуби у животу тек једаред?{S} Та права је љубав вечита!</p> <p>— Вечита! |
| сносан.{S} Живим само зато, да тебе још једаред видим и да из твојих уста чујем, можеш ли ми оп |
| е сутра дан упутила с тетком жељезници, једва смо улицом пролазиле, тако је светина нагрнула на |
| То време беше мени и Даници најмилије; једва смо чекале да дође.{S} Пред њега смо увек далеко |
| брзо кваси грло, па настави читање.{S} Једва чекам да чујем свршетак, журила ме тетка. </p> <p |
| за њом, да сам мислила, поболеће се.{S} Једва сам је утешила.</p> <p>Сахранила је лепо, тамо у |
| па у старицу, и онда му се преко усана једва измигољи тихо и неодлучно: волим.</p> <p>— Ето ви |
| оме.</p> <p>Последње речи изговорила је једвачујно а глава јој клону на прси.</p> <p>— Вама је |
| е старица.{S} Ко не ради не треба ни да једе.</p> <p>Милан никако да скине очију са кавеза, а о |
| и.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају, а од хладне за час се поболе |
| ред људима?!</p> <p>Него ви ћерко, и не једете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} А ето: масла и |
| казати, како о томе мислим.{S} Ви слабо једете! рече она, нудећи ме.{S} Глете само; још ово пар |
| е чинило, да је то моја <hi>прва</hi> и једина љубав.</p> <p>У оба случаја било је и одзива.{S} |
| уге.{S} Милана смо опет обе волеле, као једина брата, бранитеља и заштитника свог.{S} Та зар на |
| ме тек гроб од њих раставити.{S} То су једина створења, која ме још воле...</p> <p>— Зар немат |
| ао и отац ми.{S} Деце у кући није имао; јединицу ћерку беше удао пре 10 година.{S} Он и тетка б |
| е ваљана образована младића званичника, јединца сина прилично имућних родитеља.</p> <p>Родитељи |
| е десила слатка, радовала се она.{S} Па једите колко вам је воља.{S} Подајте и маломе.{S} Ено с |
| човека стално привући?</p> <p>— Најпре једите, а после ћу вам казати, како о томе мислим.{S} В |
| едним прозором.{S} Сав намештај је био: једна постеља, сто с две столице, канабе, шифонер и јед |
| теби, ал у мени као да су две природе; једна добра а друга зла; вечито се косе, а ни једна не |
| али чим се даде прилика да преваре и — једна другу.{S} Дође ли једно од њих у било какву непри |
| целе породице износи форинта или две а једна ужина изнесе 5—6 форината.{S} Дабоме да је онда т |
| Ја и Даница немогосмо бити ни тренутка једна без друге.{S} Милана смо опет обе волеле, као јед |
| потражила своју собу?!</p> <p>— Лолица једна, и ту ме издао! — Дала ми старица свој дневник, б |
| јаке и тврдоглаве; Та пусти да надјача једна ма која!“</p> <p>Она се смејала на моју примедбу |
| но доста гласно; постеље су им стојале једна уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што сам је узе |
| лека, свежа масла и добра сира.{S} Па и једна лубеница, хладна као лед.{S} Њу сам вама наменула |
| и осећаји пунили су ми сада душу.{S} Ни једна жртва није ми била велика, кад се тицала Данке.{S |
| добра а друга зла; вечито се косе, а ни једна не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у нама свима, |
| .{S} Ето видите, да појам о лепоти није једнак!{S} Сва божија створења лепа су, ако само нису б |
| а, само је зло што су у теби те особине једнако јаке и тврдоглаве; Та пусти да надјача једна ма |
| нце и мачка.{S} На столу сам још видела једне наочари и плетиво, а у отвореном прозору било је |
| сама морала бих полудети или трчкати од једне до друге породице, да пренашам гласове и решетам |
| ним је људима он често и потреба.{S} Но једне зиме беше овладала самном нека чама.{S} Држала са |
| их сличност — немоћни су и детињасти и једни и други.</p> <p>Смејала се, а у погледу указа се |
| но таки карактери умеју се узвисити над једним и другим.{S} Патња често већма челичи, него најв |
| разлике.{S} Оставила је своје особине и једним и другима подједнако...) Осим тога беху сви проз |
| јој собицу.{S} Била је малена избица с једним прозором.{S} Сав намештај је био: једна постеља, |
| з мане и ја сам је волела, врло волела; једно би изгледало пријатељство и љубав, које веже тек |
| у.</p> <p>Ферије беху већ на измаку.{S} Једно после подне остадосмо нас двоје сами дома.{S} Мај |
| не замерите!{S} Незнање и невиност није једно исто!{S} А ви нисте данас дете.{S} Бар претпостав |
| не слажем.{S} Зар је љубав и поштовање једно исто?{S} Ето на пример, и ја многе мушке штујем, |
| т врло слично, и једно и друго слабо, и једно и друго тежи за искреном љубављу; само што код је |
| а је детињство и старост врло слично, и једно и друго слабо, и једно и друго тежи за искреном љ |
| да преваре и — једна другу.{S} Дође ли једно од њих у било какву неприлику, зар се надати сауч |
| да ћу умрети, полудети, али то не би ни једно; била сам млада и душевно снажна.{S} А:</p> <quot |
| и по други пут увидео, да смо створени једно за друго?!{S} Да си ме љубила нема сумње, а осећа |
| неколико туцади?“</p> <p>„Толико не, ал једно туце још је на реду.{S} Јели по вољи да наставим? |
| ешто и детету остати, а мени није тешко једно дете хранити.{S} Где једу троје, јешће и четворо“ |
| умем њу, а она мене несваћа; страни смо једно другоме били од почетка, па тако је и сада. </p> |
| што сад учитељи долазе, али прозове нас једно да говоримо на сред школе или код табле, а он ако |
| ј, па сам све главније успомене свела у једно; нека ме бар после смрти најближа околина позна о |
| поду, играло се поред постеље на ћебету једно псетанце и мачка.{S} На столу сам још видела једн |
| ад сам примљена у кући моје помајке.{S} Једног дана рече ми Даница поверљиво, да ми се јавио мл |
| чекаш?{S} Измећу толиких ваљда си могла једног изабрати.{S} Све су то ваљани људи и згодне парт |
| путовао.</p> <p>Писма су опет летила од једног другоме.{S} У његовим беше мале разлике.{S} И пр |
| тежи за искреном љубављу; само што код једног тек ниче, а код другог се већ суши.</p> <p>Него |
| ш месец, два, па ће и Милан доћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах |
| а пример, и ја многе мушке штујем, а ни једног не љубим.</p> <p>— Нисте ме, ћерко, разумели, ба |
| чај ми је помогао.{S} Пре две недеље си једног јутра заборавила у брави кључ од своје собе.{S} |
| мени.{S} Дуго је трајала борба та, док једног дана не дође до очајања.</p> <p>На што живовати |
| у титулу а мало — новца; приповедао нам једног дана теча. </p> <pb n="141" /> <p>— Ал погреб ће |
| пет их брзо нестаде са света; колера их једног дана све покосила.{S} Још и данас се чешће питам |
| атим приповедци. </p> <pb n="137" /> <p>Једног дана читала сам опет у парку.{S} Око мене беше н |
| са две девојке радила неуморно.</p> <p>Једног дана радила сам у дућану, кад се врата отворише, |
| каквим добрим другом; неће становати у једној соби, а што су ближе, тим боље; ко би још тако л |
| , долазио је чешће са својом мајком.{S} Једном је у нас провео читаве ферије.{S} Боривој; учио |
| Како би ти мајка радо учинила радост са једном таком тичицом; само кад ми неби биле тако одане! |
| уђуј како знаш!{S} Дошао сам, да те још једном молим, да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љ |
| реме по кутији и онда извади чак са дна једну сашивену рукописану књижицу.</p> <p>— Ево, рече, |
| .{S} Боривој; учио је заједно с Миланом једну исту струку.{S} Иначе је био честит, разборит мла |
| глед ми паде кроз отворен прозор у таку једну избицу.{S} И гле! — код прозора је седила фрајла- |
| љубав је и трајнија; траје и онда, кад једра плећа љубљене особе спадну и кад руменило са лица |
| оја није потекла из моменталних утисака једрих плећа, црних наусница, свил'не косе, бисер зуба, |
| и није тешко једно дете хранити.{S} Где једу троје, јешће и четворо“, чула сам говорити моју но |
| мислима.{S} Пристојност ми је задржала језик од из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и не чудите! |
| абранити да га не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје ископала, |
| На послетку ми грунуше сузе, те одреши језик.</p> <p>„Ништа, ништа,“ шапутала сам кроз плач; „ |
| ром.{S} Сви дечији писци и песници тога језика, беху заступљени у нашој девојачкој библиотеци.{ |
| ли писци беху ми због мешања словенског језика тежи и сувопарнији; сваки час сам морала молити |
| сте зацело много патили? било ми већ на језику, кад ме она запита, показујући у певанији песник |
| ати; а ради веџбања у томе и у немачком језику, захтевао је, да преведемо и по неку немачку при |
| е.{S} Чуде се после: одкуд шкрофлезан и јектичав подмладак?!{S} А не питају: која мати негује д |
| !{S} Питајте само тако одрасло несретно јектичаво и шкрофлезно дете, шта му је милије: кадифа и |
| канарине, мачку и псето.{S} Смешно је, јел те?{S} Али и они мене воле, а љубав тражи одзива.{S |
| нате, — ко хоће да се жени, прво гледи, јел девојка вредна...</p> <p>— Варате се, сека-Мацо — п |
| згодна одговора.</p> <p>— Чудно питам, јел-те?{S} Коме би се допадала патња!</p> <p>Молила сам |
| ћа.</p> <p>Путем сам и опет размишљала: јели ми посета умесна?{S} Нашла сам да јесте.{S} Стариц |
| ровала, он сјурио себи куглу у чело.{S} Јели истина не могу тврдити; дознала сам тек из непоузд |
| ко не, ал једно туце још је на реду.{S} Јели по вољи да наставим?“</p> <p>„Мани их с миром.{S} |
| их година!{S} Ту се обично много мисли, јелте?{S} А да ви немислите <pb n="143" /> о мени рђаво |
| ла вама казати, какав је тај трулеж.{S} Јелте, да је тако?{S} Па ми не замерите!{S} Незнање и н |
| она, који су обично <hi>себичност</hi>, јер кад не могу љубљену особу имати, слепо јуре у пропа |
| одјекну ми у души, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој постељи.</p> <p>„Шта ти је?“ пит |
| ни на памет да се самном наново поигра, јер:</p> <quote> <l>Срећа је ко вереница мила,</l> <l>Н |
| ни сама срећа па и живот љубљене особе, јер у место да себе победи и да та се одрече, она га го |
| пута нисам побегла; нисам имала снаге, јер то беше последњи загрљај.{S} После неколико тренута |
| ла, но Обрадовићеве басне по најрадије, јер сам разумевала, а остали писци беху ми због мешања |
| срећу!{S} Разоравала сам је својевољно, јер би њезин темељ био често темељ туђој несрећи.{S} Гд |
| е свршава.{S} Иначе мора казати свекру, јер он, т. ј. младожења добија и у месту ваљану девојку |
| о и на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер сам поред свег тог остала чиста.{S} Верујте ми, теш |
| ми, па да суди по правди Бога истинога; јер је боље изгубити главу, него своју огрешити душу!{S |
| но, а згодном приликом оживиће опет:{S} Јер</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга д |
| ми се.{S} Но јесам ли то заслужила?{S} Јесам ли?</p> <p>Догађаји и дела нек говоре!</p> <miles |
| па сам им необична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то заслужила?{S} Јесам ли?</p> <p>Догађаји и д |
| пред њиме хотимице показала гора но што јесам.</p> <p>То је трајало, све док нисам са ужасом ув |
| дио?“ шапутала сам узбуђено ја.</p> <p>„Јесам.{S} Али ја сам сумњао,“ па хоћу из твојих уста да |
| а, а где су остали сталежи, па лето, па јесен, па зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То би их би |
| сам се предњу и шапутала:</p> <p>„Оче, јеси ли задовољан са својом јадном ћерком?{S} Делала са |
| д шале, јадно би изгледао овај свет.{S} Јесте ли га лично видели или тек на слици?{S} По писмам |
| тна је, но толико сам назрела.</p> <p>— Јесте мајко, лист је политичан.</p> <p>— Право велите, |
| Гледала сам је неразумевајући.</p> <p>— Јесте ћерко, продужи она; данашње су јунакиње друкчије. |
| главно капитал.“</p> <p>„Чини ми се, да јесте“, смејала сам се ја; „изволите само прочитати нек |
| јели ми посета умесна?{S} Нашла сам да јесте.{S} Старица није била „рђава особа.“ За њу се још |
| ретко ко за њима жуди.</p> <p>— Зато и јесте све мање љубави на свету.{S} Љубав је ћерко, најн |
| то јој је сва жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте, ћерко моја, само животињски полски нагон сада јо |
| риметила сам и наставила читање:</p> <p>Јесте, судбини се допало да се опет самном протитра; ум |
| зујући на шешир што сам радила.</p> <p>„Јесте.{S} Седи.“ Било је све што сам му могла рећи.{S} |
| и том малом.{S} Из ваше руке радије ће јести. </p> <pb n="145" /> <p>— Зашто; мајко?{S} Ето ви |
| м, заплакала се.</p> <p>— Збогом ћерко, јецала је загрливши ме; <hi>осећам</hi> да вас више вид |
| p> <p>„Сирота Стана, како ће јој бити!“ јецала је поново Даница.</p> <p>„Да боме да јој неће би |
| жена, кад свршим науке?“</p> <p>„Хоћу,“ јецала сам. </p> <pb n="155" /> <p>Он ме стиште свим на |
| пробудила кандило је горело а Даница је јецала у својој постељи.</p> <p>Шта си узела толико пла |
| , ал тек је тешко — самовати.{S} Сад је јецала.</p> <p>— Зар немате никог свог? питала сам је ј |
| шити нисам могла, пала ми је на груди и јецала: „опрости, опрости! не знам шта чиним; та ја га |
| ма о својој љубави.</p> <p>Ћутала сам и јецала.{S} Тек кад ме хтеде привући својим прсима, тргл |
| ајмање крив што се тако десило!“</p> <p>Јецала сам читајући то писмо:{S} Жао ми је било жене, к |
| једно дете хранити.{S} Где једу троје, јешће и четворо“, чула сам говорити моју нову помајку.< |
| је „дивотиздање.")</p> <p>— То су песме Јована Јовановића, нашег узор песника.</p> <p>— Нисам ч |
| отиздање.")</p> <p>— То су песме Јована Јовановића, нашег узор песника.</p> <p>— Нисам читала; |
| е речи изговорила је једвачујно а глава јој клону на прси.</p> <p>— Вама је позлило?!{S} Па је |
| молећи Даницу и њега, да ме замоле, да јој мртвој опростим.{S} Све је то чинила из превелике љ |
| ла је поново Даница.</p> <p>„Да боме да јој неће бити лако.{S} Али ако буде паметна, увидиће и |
| била Данка.</p> <p>— Дошла је, таман да јој очи склопи и да је сахрани; после два сата је издах |
| <p>„С тога ћу пропасти.“</p> <p>Природа јој беше доиста загонетка.{S} Колко је била енергична, |
| дити...</p> <p>— Ето је сад опет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашњ |
| ада — а сад — супарница.</p> <p>Даринка јој беше име.{S} Била ми је другарица и сироче као и ја |
| >Шта си узела толико плакати?“ шапутала јој мајка, но доста гласно; постеље су им стојале једна |
| лепо, тамо у варошко гробље.{S} Метнула јој и каменит крст, али без сваког знака и натписа.{S} |
| Аполо и Дијана радосно зацвркутаце, па јој се устремише на груди.</p> <p>Притрчала сам да затв |
| одство душе и срца привлачи је њему, па јој је мило</hi><hi>онакво какво је</hi>.{S} Сродство д |
| ра издаје а народност продаје.{S} Ништа јој није свето, често ни сама срећа па и живот љубљене |
| утала.{S} За тим се прену, а преко лица јој прелети горак ироничан осмех.</p> <p>— Да, настави |
| из мисли и погледа око себе.{S} Поглед јој застаде на „<title>Змајевој певанији</title>," коју |
| {S} Сад ми је било све јасно.{S} Поглед јој се није слагао с оним старачким лицем.{S} У том пог |
| м ћерко, хвала по сто пути!</p> <p>Сузе јој грунуше из очију, но брзо их убриса.</p> <p>— Не за |
| ако је то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се засијаше у очима.{S} Она их руком убриса и наста |
| ве доктора.{S} Сирота, знам зашто; није јој се баш милило живити.{S} Знам ја како је то кад је |
| <p>Старица застаде, а од старости сузне јој очи засузише још већма.</p> <p>— Доћи ћу мојко, мож |
| иљадама!“</p> <p>„Сирота Стана, како ће јој бити!“ јецала је поново Даница.</p> <p>„Да боме да |
| обро велите, ћерко, рече старица а лице јој узе сетан, да не речем, болан израз.{S} Зар се дана |
| але у светом одушевљењу дужности а лице јој облила лака румен.{S} Гледајући је тако појмила сам |
| женска прилика.{S} Један поглед у лице јој учини да устанем.{S} Била је то жена у дубокој стар |
| кавез Дамјана и Дамјанке.{S} Обе тичице јој слетише на груди, па се стадоше лепршати и пипкати |
| о — сад још већма — увела лица, пролети јој зрачак радости и изненађења.{S} Видело се да ме је |
| е, која се давно удала.</p> <p>„Опрости јој Стано као што јој и ја праштам,“ свршавао је своје |
| .) али да посетим баба-Стану, не носећи јој припомоћ какве добротворне женске задруге, било би |
| ознаницима тек на станици.{S} О старици јој нисам ништа казала.{S} Нисам имала ни каде.{S} Баш |
| p> <p>Зачуђено гледала сам старицу; очи јој се сјале у светом одушевљењу дужности а лице јој об |
| та ти хоћеш од мене?“ викнула је, а очи јој срдито севаше; „ниси дете, да те држим на крилу!“</ |
| смарици. — Ту се гласно засмејала а очи јој опет узеше онај живахни младалачки израз. — Баш вра |
| Уздахнула сам и оборила очи, не рекавши јој ништа.{S} Било ми је срамота, да потврдим и ту ману |
| лепа.{S} Црте лица биле су правилне, ал јој се сад од слабости испупчиле јабучице од образа и б |
| p> <p>Пробудио се понос у мени и ја сам јој одмах одговорила.</p> <p>Одговорила сам јој честита |
| овати.{S} Да је утешим, приповедала сам јој и своју некадашњу љубав према Милану.{S} О Боривоју |
| орманчића донела јабуку, разгледала сам јој собицу.{S} Била је малена избица с једним прозором. |
| на и око лепог кроја.{S} Разгледала сам јој и одело.{S} Било је скромно, чисто и њезиној дубоко |
| сам примила већ и ја.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чија је то песма, но она настави:</p> <p>— До |
| а то њему квари сан.</p> <p>Учинила сам јој по вољи; била сам и поред радозналости санана. </p> |
| одмах одговорила.</p> <p>Одговорила сам јој честитајући и желећи обојима сретан пут.{S} Жеље су |
| , рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и свој разлог.</p> <p>Зар си и о мени тако судила? |
| тка није могла да ме се наљуби, кад сам јој прве чарапе оплела, а течи је чисто коса расла, кад |
| ену!</p> <p>СТАНА.</p> <p>Сутра дан сам јој однела књижицу.</p> <p>— Како вам се допада мој жив |
| ад ми не одговара, о оној теми, што сам јој писао?“ питао је на послетку измећу осталог мајку. |
| љубав према Милану.{S} О Боривоју нисам јој ништа говорила.{S} Држала сам да је излишно; а још |
| ла сам и ја, али без воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ одлази.</p> <p>— Збогом душо!{ |
| } Баш пре, кад сам била на пошти, питам јој газдарицу: где је фрајла Стана?{S} А она мени:{S} О |
| старица и сама отворити своје срце, ако јој симпатије улевам и ако осећа потребу да се коме изј |
| ма не беше ни трага од туге.{S} За цело јој не беше жао живота.</p> <p>— Дакле ни ту се нисам п |
| еку њену рођаку тамо у Срем.{S} Учинимо јој по жељи и онда је била мирнија.</p> <p>— Је-ли рођа |
| Еквипаж и вранци, кадифа и злато, — то јој је сва жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте, ћерко моја, |
| , спалила је ту у камину.{S} Каже, и то јој покојница наручила.</p> </div> <!-- </div> --> </bo |
| д оштрих трагова преживелих година, што јој на лицу беху исписани.{S} Да је тај поглед изражава |
| е у твоју собу, да ми покаже шешир, што јој га правиш.{S} Хтела ми показати и пантлике што ћеш |
| једанпут на пошту, да прими 10 фор. што јој је шиљао неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не зна |
| љену особу пошто по то; па руши све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, вера издаје а н |
| дала.</p> <p>„Опрости јој Стано као што јој и ја праштам,“ свршавао је своје писмо; „а знај, да |
| ица престаде.{S} Била је узрујана; глас јој је још већма дрхтао, а у оку блистала се суза.</p> |
| ског здравог разума.{S} Но и опет боли, још те како боли та глупост светска.{S} Како и неби, ка |
| е за мога живота, а нећете дуго чекати, још који дан. </p> <pb n="170" /> <p>Погледала сам је т |
| ислушкивала, а мајка неће да се то зна; још сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и баба-Мари.< |
| те! рече она, нудећи ме.{S} Глете само; још ово парченце хлеба са маслом.{S} Та узмите, тек сте |
| уз који живеше учитељи 80—90 година!{S} Још и данас се сећам свог учитеља.{S} Крупан, сед и рум |
| рит младић и врло симпатична појава.{S} Још док сам Милана волела, њега сам поштовала и волела |
| колера их једног дана све покосила.{S} Још и данас се чешће питам: зашто је баш мене поштедила |
| носе се, нестане ли га, бива свешта.{S} Још је срећа, кад се за времена разиђу, Али, ако их је |
| адзора.</p> <p>— Може, али тек ређе.{S} Још ви незнате по неки варошки свет.{S} Мушки ме се не |
| е.{S} Устала сам и ја, али без воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ одлази.</p> <p>— Збо |
| свој дневник, биографију, шта ли је?{S} Још нисам почела читати.</p> <p>— Е, онда ме баш мораш |
| <title>Улог ума человјеческог</title>.“ Још ми је било слободно читати неке преводе од Фенелона |
| дговора.{S} Збунило ме њезино питање, а још више поглед, којим као да је хтела да ми прочита ми |
| били красан пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и не познајемо!“ Узвикнула сам у смеју.</p> <p>„ |
| ш нисам ви сама знала, да је излишно; а још нисам ни сама знала, да је љубав, што према њему ос |
| оворила.{S} Држала сам да је излишно; а још нисам ви сама знала, да је излишно; а још нисам ни |
| могао.{S} Доказа, да ме није разумео а још мање љубио оном љубављу, којом ја њега.</p> <p>Друг |
| Грозна мисао паде ми на памет и изазва још грознију борбу у мени.</p> <p>„Отићићу, тек ако ме |
| глед.</p> <p>„Што си плакала?{S} Зар га још ниси заборавила?“ питао је прекорним гласом.</p> <p |
| ражим младожењу, послушаћу вас.{S} Сада још нећу.{S} Допало ми се да читам.{S} Док прочитам ову |
| моја, само животињски полски нагон сада још влада.{S} Праве свете љубави, сада је ретко!{S} Та |
| ош већма.</p> <p>— Доћи ћу мојко, можда још данас.{S} Доћи ћу за цело; само ме сад светина оцеп |
| га треба праве воље за бољитак, па онда још нешто, а последице би дошле саме од себе.</p> <p>— |
| нећу заборавити.{S} Па и сирота рођака још доста млада лепа женица, толико је плакала за њом, |
| се бојала, чуће.{S} Устала сам и донела још цвећа. ма да ми није требало.</p> <p>Сад сам била м |
| е изби на сахату шест.{S} Радо бих била још остала, али код тетке се обично у то доба вечерало |
| и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла још тога дана кола за *.</p> <p>Кад сам полазила, Даниц |
| p>— То ће те тешко вечерас чути.{S} Има још доста.</p> <p>— Онда, лаку ноћ!{S} Сутра ћемо наста |
| S} А друго за цело неће.{S} Та сада има још жену и дете!“</p> <p>Хтела сам га не отворено врати |
| {S} Грбава је.{S} Испустила је слушкиња још као мало одојче.{S} Шта ће те?{S} Мати велика дама, |
| братинска љубав, а невеста ни вереница још му нисам била, па би морала поруменити сама пред со |
| уједно?</p> <p>Тако ћу и чинити.{S} Сад још све добро памтим, а после? — После ће ме можда оста |
| ала сам.{S} Она ме погледа, преко — сад још већма — увела лица, пролети јој зрачак радости и из |
| сим тичијег цвркутања, продирало је сад још кроз ваздух тек по неки сребрнаст дечији гласић и т |
| т несносан.{S} Живим само зато, да тебе још једаред видим и да из твојих уста чујем, можеш ли м |
| шња молба да ми опрости, утврдила га је још већма у том погрешном мишљењу.</p> <p>Мислила сам у |
| и стисла се уз њезино раме; била би је још на улици пољубила, од среће, што у њојзи не нађох о |
| стаде.{S} Била је узрујана; глас јој је још већма дрхтао, а у оку блистала се суза.</p> <p>— Ви |
| учио нас је и Вуковом правопису; био је још у првом зачетку, но он беше његов присталица.</p> < |
| е, од Доситеја Обрадовића, које су биле још у рукопису.</p> <p>Све сам радо читала, но Обрадови |
| вити.{S} То су једина створења, која ме још воле...</p> <p>— Зар немате баш неког од својих?{S} |
| самоћа, патња и размишљање, научише ме још и извињавати...{S} Иронија и бол звучаше у последњи |
| ми је тек смешно, па фалим Бога, што ме још оне нису оставиле.{S} Долете па ме разоноде.{S} Ник |
| опло срце.“</p> <p>„Топло срце.{S} Коме још то треба?!“ узвикнула сам у нехотице.{S} Сетила сам |
| и треба настојати, да се те две особине још у деци управе на прави пут.{S} Кад би се у свету пр |
| евросима.{S} А шта раде оне?{S} И те се још смеју Српкињама звати.{S} Заиста жалосно.{S} Срам и |
| анабе и милујући малога.</p> <p>Дете се још јаче приљуби уз мене, гледећи је неповерљиво.</p> < |
| ала сам и целивала икону.{S} Срце ми се још цепало, но душа ми је била мирна, од прилике онако, |
| а чезнуо.{S} Свака мисао разлази нам се још у основи; ја неразумем њу, а она мене несваћа; стра |
| та, а у шогора беше син Душан, с ким се још од пре познавао.</p> <p>Душан је био мојих година а |
| арица није била „рђава особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дужнос |
| е осуђуј како знаш!{S} Дошао сам, да те још једном молим, да ми опростиш и да ти кажем, да те с |
| цади?“</p> <p>„Толико не, ал једно туце још је на реду.{S} Јели по вољи да наставим?“</p> <p>„М |
| е, а од старости сузне јој очи засузише још већма.</p> <p>— Доћи ћу мојко, можда још данас.{S} |
| ало од родитеља.{S} Она радо пристаде и још рече, да ће ми храну давати бесплатно, а са прихода |
| штај је био старинске форме, али чист и још цео.</p> <p>— Деца се увек страше старости, рече сп |
| ј соби, а што су ближе, тим боље; ко би још тако луд био да крати себи пријатну забаву и то „св |
| мње у мушку сталност, а понос девојачки још ме научио, како се осмехом растерују сузе а жеравиц |
| има девојака свуда.“</p> <p>„Хоћете ли још г. шогоре?“</p> <p>„Ако има читај.“</p> <p>5. мај 1 |
| урадити, говорила је.{S} Ко зна хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не |
| љубави. </p> <pb n="167" /> <p>„Имаш ли још који егземплар?“ смејао се он.</p> <p>Како неби бил |
| јим као да је хтела да ми прочита мисли још у души.</p> <p>— Лудо сам питала, уздахну она.{S} Ш |
| и ћерко, и не једете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло је врло доб |
| не може, а ја сам се томе могао надати још онда, кад си од мене побегла у врт.{S} Зато те не к |
| S} Отац му, да боме има леп капитал, ал још доста деце, па ко паметан човек, жели свако да усре |
| е и из овога све дознати.{S} Писала сам још пре 15—20 година, дотле сам водила дневник.{S} Смеј |
| урити, да га стигнем.</p> <p>Бацила сам још један поглед на кућу, па пођох тражити тетку.</p> < |
| на се гаси тек с нашим животом само сам још додала: да човек, ако се на пример превари у предме |
| ила је сад сва жеља моја. — Све што сам још своје имала, претворила сам у новац и тражила себи |
| једно псетанце и мачка.{S} На столу сам још видела једне наочари и плетиво, а у отвореном прозо |
| си успела, само је то, да те сад љубим још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи |
| , богами, баш добро, чула сам ја за тим још и на вратима ходника.</p> <p>Но да се вратим припов |
| да тај покренути осећај у њему уништим још у клици.{S} Зар сам се један пут за рад тога пред њ |
| сто ступе у савез, да с удвојеном силом још лакше варају и левентују, али чим се даде прилика д |
| <p>Тим начином зближисмо се ја и Милан још јаче.{S} Често се међу нама изродила читава „полеми |
| мучи,“ говорио ми чешће; (секом је звао још у детињству и мене и Даницу) повери ми се; у друштв |
| да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S} Тада сам га одбила; нисам з |
| ом“, па се и сам тако називао; само што још није умео да изговори глас „р“; обично га је замењи |
| ам, па ћу заборавити, а ко зна оћул вас још кадгод видити; но ја сам вас заволела онако на први |
| ано.{S} Доказ томе је, што сам у животу још двапут љубила, истим жаром и истом чистотом.{S} Уве |
| радити.{S} Умила сам се, но очи ми Беху још исплакане.{S} На једанпут ступи у дућан — Боривој.< |
| <p>Молила сам је, да ми остави књижицу још за који дан, да је препишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S |
| д унутрашњих мојих особина.{S} Данас их још нема.{S} Па ма колико се око њега умиљавала, слабо |
| љубављу сретају! </p> <pb n="152" /> <p>Још и сад се сећам књига које ми је осим Доситејевих до |
| м била од оних што лако подлежу.</p> <p>Још нисам била равнодушна, али ни суревњива; сећала сам |
| ви то,“ рече узевши ми ђерђев из руку; „још ми та кошуља не треба, па не квари те очи; већ је с |
| а и опет беше година на измаку.</p> <p>„Још месец, два, па ће и Милан доћи,“ рече једног дана Д |
| нисам била така.{S} За то сам незгодна јунакиња.{S} Да то будем, требала сам се убити или покл |
| ну у глибу — порока.</p> <p>Друга врста јунакиња, сушта је наивност а по лепоти и доброти прави |
| ко?</p> <p>— Рећиће се можда, да вам је јунакиња сувише идеално створење, ексцентрична биљка ил |
| мо убиство и вуче пропаст.{S} Ове врсте јунакиња понајвише је идеал, спољашњи блесак и спољашњо |
| те.</p> <p>Прва и најновија врста, узор јунакиња обично су женскиње мање лепе, али тим више дар |
| ла да одредим, дали себи или — модерним јунакињама.</p> <p>Гледала сам је неразумевајући.</p> < |
| нула леђа и — поклизла.{S} Тасе се онда јунакиње или дижу, те блистају као звезда, или клизају |
| но и моментано...</p> <p>Често су такве јунакиње и детињасто тврдоглаве. <hi>Онда се обично вел |
| а или томе подобно.{S} Данашње, модерне јунакиње друкчијег су соја...</p> <p>Смејала се загонет |
| >— Јесте ћерко, продужи она; данашње су јунакиње друкчије.{S} Има их поглавито две врсте.</p> < |
| у добру добар бити, ал на муци знају се јунаци.</p> <p>Добро велите, ћерко.{S} Но куда ми одосм |
| па ће бити снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ у животу.....“</p> <p>Пољубила са |
| кад не могу љубљену особу имати, слепо јуре у пропаст, не обзирући се ни на што.</p> <p>Мајка |
| у.{S} Сви су они таки...“</p> <p>Крв ми јурну у главу.</p> <p>„Разумем!“ узвикнула сам поносито |
| ка, узевши ме оштро на око.</p> <p>Мени јурну крв у лице, те збуњено пођох из собе.</p> <p>„Узе |
| је помогао.{S} Пре две недеље си једног јутра заборавила у брави кључ од своје собе.{S} Зацело |
| ло. — Знак, да им идентитет није тек од јуче.</p> <p>Преметала је неко време по кутији и онда и |
| све памтим много јаче, него оно, што се јуче десило.{S} Успомене најдуже остају у души човечијо |
| <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто ми је збуњен.{S} Ваљ |
| ако он мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам опет весела и задово |
| само шта ће радити.</p> <p>Отворила је кавез Дамјана и Дамјанке.{S} Обе тичице јој слетише на |
| ку руку...</p> <p>С тим отвори и зелени кавез.{S} Аполо и Дијана радосно зацвркутаце, па јој се |
| е тице очевидно тражише излаза из свога кавеза.{S} На њиово лепршање, дотрча старици и Аурора и |
| т, неколико слика и два лепо бојадисана кавеза.{S} У сваком кавезу скакутао је по један пар вес |
| .</p> <p>Милан никако да скине очију са кавеза, а образићи му се заруменили.</p> <p>Она га погл |
| чицама.{S} После их старка опет метну у кавезе, заденувши у сваку по парченце шећера.</p> <p>Чи |
| p> <p>Старка заћута, нагло устаде и оде кавезима.{S} Била је очевидно јако узрујана.</p> <p>— В |
| два лепо бојадисана кавеза.{S} У сваком кавезу скакутао је по један пар веселих канаринаца.{S} |
| идите, рече промуклим гласом, у црвеном кавезу ми је Дамјан и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дија |
| милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу Аполона и Дијане.{S} Обе тице очевидно тражише и |
| це одма сњим у гробље.{S} Тако то бива, кад човек нема своје деце ни блиске родбине.{S} А уз то |
| има је одрастао, а то све болело би га, кад би први љубавни занос прешао; те би ме и нехотице п |
| еше то тренутак, много тежи и од онога, кад сам се с Миланом растала.{S} Тада — а сад — супарни |
| с заносити до год нас траје, па и онда, кад љубљене особе већ не буде.{S} Само сопствена смрт д |
| кова љубав је и трајнија; траје и онда, кад једра плећа љубљене особе спадну и кад руменило са |
| штење и искреност, љубиће мо то и онда, кад носилац тих врлина у гроб сађе; љубимо ли лепоту сп |
| је моја тешка, а олакшаће се тек онда, кад чујем, да си нам опростила.{S} Зато буди милостива, |
| <hi>несталности</hi> оставља баш онда, кад је она разуму сасвим окренула леђа и — поклизла.{S} |
| а ја сам се томе могао надати још онда, кад си од мене побегла у врт.{S} Зато те не корим; али |
| у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад год им се даде прилика.{S} Па и така је видите, ува |
| {S} Ни једна жртва није ми била велика, кад се тицала Данке.{S} Васпитала сам је образовала как |
| к, немају зрака ни толико, рече старка, кад нас је у собу увела.</p> <p>Примила сам понуду.</p> |
| рти при свести.{S} Па како се радовала, кад је видила рођаку!{S} О, то никад нећу заборавити.{S |
| p>Јадна мајко, је си ли се томе надала, кад си своју погрешку сину одала?!{S} Уздахнула сам, ка |
| твори трговину.{S} То сам ја и мислила, кад сам те дала изучити.{S} Сирота си девојка, а мушки |
| о што треба?{S} Мисли доста је учинила, кад им је дала живот и кад по ваздан чегрће мужу око уш |
| примерено.</p> <p>Што сам се уплашила, кад је сасвим обична старачка појава?“ Да би нашла узро |
| апе оплела, а течи је чисто коса расла, кад сам му у седмој својој години помагала другу децу у |
| и друкчије.“</p> <p>Сва сам се стресла, кад сам прочитала то писмо.{S} Дакле с његове стране је |
| ити своју душевну наготу.{S} Право има, кад је нашла медведа са дебелом кожом!...</p> <p>Старка |
| х уста да чујем, хоћеш ли ми бити жена, кад свршим науке?“</p> <p>„Хоћу,“ јецала сам. </p> <pb |
| не ли га, бива свешта.{S} Још је срећа, кад се за времена разиђу, Али, ако их је везао који чла |
| жда никад нисам била способна за љубав, кад тако говорим и кад сам остала неудата.{S} Не, ћерко |
| ар није већи грех, да се растанемо сад, кад сам и по други пут увидео, да смо створени једно за |
| симпатична.{S} То би дошло тек доцније, кад би почео примати утиске и од унутрашњих мојих особи |
| мана и врлина заједно.</p> <p>Доцније, кад сам почела осећати празнину усамљеног живота свог, |
| <p>Већ сам била напустила истраживање, кад ми случај притиче у помоћ.</p> <p>— Умр'о је купци |
| се отселила из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била на пошти, питам јој газдарицу: где је фрај |
| </p> <pb n="168" /> <p>Згрозила сам се, кад сам осетила да љубим човека млађег од себе.{S} То с |
| оли та глупост светска.{S} Како и неби, кад ти предпостављају лошију од тебе, само за то, што ј |
| ицом; тетка није могла да ме се наљуби, кад сам јој прве чарапе оплела, а течи је чисто коса ра |
| већ да подлегнем моћи пробуђене љубави, кад ми се у машти указа жена с дететом на руци.</p> <p> |
| до душе искрени и чисти, али шта вреди, кад је љубавник, на рачун природности или мушке <hi>нес |
| </p> <pb n="171" /> <p>би је презирали, кад га она неби пустила од себе, онда кад би с њоме зај |
| ико не излечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад сам је нудила, да зове доктора.{S} Сирота, знам заш |
| шљала сам: шта ће Милан мислити о мени, кад тако изненада одлазим?{S} Но дужност према мајци од |
| мирућем патнику.{S} Зар се тако говори, кад се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{ |
| скошну удобност, коју неби могао имати, кад би се наслеђа одрекао.{S} Мене ради био би хладније |
| свест?{S} Где су им матерински осећај, кад тако своју децу занемарују?!</p> <p>— Како, мајко?{ |
| тедила? ...</p> <p>Била сам као цветак, кад га од стабла откинеш; но свенула и опет нисам.{S} Д |
| нисте данас дете.{S} Бар претпостављам, кад сте већ учитефица...{S} Тело је, по мом сваћању, од |
| погрешку сину одала?!{S} Уздахнула сам, кад сам прочитала то писмо.</p> <p>Одговорила сам му ов |
| изгледа врло себично. „Не ћу да живим, кад га немам и кад нисам сретна!“ То истина говори очај |
| е и више читала.</p> <p>— Бар да видим, кад је тако.</p> <p>Читала је неколико песмица смешећи |
| о се то „мој мали филозоф“ дао у посао, кад ми не одговара, о оној теми, што сам јој писао?“ пи |
| оје дужности.{S} Боривој је имао право, кад је рекао, да је у мени море осећаја, али да су потч |
| р на пример мајка мање љуби своје чедо, кад оно није код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и |
| ати не можеш.{S} Па зар неби било лудо, кад се неби машили среће, која нам је тако близу! ..{S} |
| у.{S} Па држим, да је што интересантно, кад је сека тако рано потражила своју собу?!</p> <p>— Л |
| ичином подруму. — Склоне ми по где што, кад их замолим.</p> <p>Молила сам је да се мене ради не |
| ло много патили? било ми већ на језику, кад ме она запита, показујући у певанији песников лик:< |
| /p> <p>Једног дана радила сам у дућану, кад се врата отворише, а унутра ступи — Милан.</p> <p>З |
| !{S} Само то чудо и покор да видите!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, па се питам:{S} Где им |
| звецкају!</p> <p>— Хвала, сека-Мацо!{S} Кад дођем да тражим младожењу, послушаћу вас.{S} Сада ј |
| <p>Дуго сам и тешко за тим боловала.{S} Кад сам оздравила, чула сам, да се оженио Маром Базићев |
| разне гатке, нисам ни тада сумњала.{S} Кад прочитате, будите добри, па ми је донесите.{S} Не т |
| цала од мене Око поноћи сам застала.{S} Кад сам се пробудила кандило је горело а Даница је јеца |
| рст, али без сваког знака и натписа.{S} Кад сам је питала, зашто: каже: „тако ми је покојница н |
| опазила сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад год се дала прилика, шетала сам се крајем од „ајзнб |
| во слушао, не скидајући ока са мене.{S} Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно рече:</p> <p>„Д |
| наукама које су нама биле непознате.{S} Кад је то видео; доносио нам је и слао место играчака р |
| је био богат и из племићке породице.{S} Кад је изјавио, да хоће да ме узме, хтедоше га родитељи |
| збуњен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} Кад дође, питаћу га.“</p> <p>Те сам вечери много премиш |
| и бивао више дана приметно хладнији.{S} Кад сам га питала за узрок, тргао се, погледао ме испит |
| } Он и тетка беху ми драги родитељи.{S} Кад су ме примили, било ми је тек пет година.{S} Теча м |
| вам говорим.{S} Чудно ми је и самој.{S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме чисто говорити и оно што |
| S} Ја сам стара а то је млађи човек.{S} Кад сам била млада, радо сам читала.{S} Читал сам Обрад |
| {S} Склопила сам их, да га не видим.{S} Кад сам их отворила, рекла сам хладно и одлучно:</p> <p |
| е тако рећи.{S} Тако говори младост.{S} Кад неби ни она тако говорила — џаба ти човека!{S} И сн |
| бине још у деци управе на прави пут.{S} Кад би се у свету претпостављало здравље болесној уобра |
| ноћ и читала неку рукописну књижицу.{S} Кад је прочитала, спалила је ту у камину.{S} Каже, и то |
| ије, што сам их донде имала...</p> <p>— Кад је то природан закон, отпочела сам најпосле, нашто |
| — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да чита ил да седи |
| набе.{S} Плакала сам дуго и горко.{S} А кад је та врела река одшила, паде ми поглед на икону, н |
| бав није најмоћнија и најсветија. <hi>А кад мајка пита: какво је лице њезина детета?!{S} Сродст |
| , кад га она неби пустила од себе, онда кад би с њоме заједно пропало, а у даљини се сијао зрач |
| седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, па кад нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а плетице све |
| ређа се у души и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам снизити уједно?</p> <p>Так |
| итост и остале душевне врлине?{S} Доста кад је лепа ларва и дубок пун џеп!{S} Цео свет, особито |
| ала, тежио је за њом и тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сваку изјаву.</p> <p>Био ми је з |
| — Не замерте ћерко.{S} Така сам била од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљ |
| <p>Била је већ настанула пета година од кад сам примљена у кући моје помајке.{S} Једног дана ре |
| пута мислила о вама.{S} Особито сад од кад —</p> <p>Старица застаде, а од старости сузне јој о |
| ејала се старица.{S} То је тако било од кад је, и биће довека.{S} Права љубав је вечита.{S} Она |
| родице.{S} Често мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда сирот |
| > да вас више видети нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</ |
| ам грешила.{S} Па онда, човеку по кад и кад и преври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал тек је т |
| ебично. „Не ћу да живим, кад га немам и кад нисам сретна!“ То истина говори очајање, али више и |
| а способна за љубав, кад тако говорим и кад сам остала неудата.{S} Не, ћерко није тако.{S} Куца |
| оста је учинила, кад им је дала живот и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да им набави госпо |
| кад једра плећа љубљене особе спадну и кад руменило са лица у борби живота нестане!</p> <p>— П |
| д касније зараде моје поштовали ме, али кад је требало који новчић потрошити од онога, што сам |
| ерко, овај мало драстичан израз.{S} Али кад се неки свет не стиди трулеж подрањивати, што би се |
| ="146" /> <p>— Већ и тај жутокљун мисли кад се жени: нека је новца, а жена је на свету и више!{ |
| заузела беше Лиза, те сам могла читати кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — практич |
| шећер, удесише неку пријатну арију: тек кад су је свршиле, почеше пипкати шећер.</p> <p>— Тако. |
| ави.</p> <p>Ћутала сам и јецала.{S} Тек кад ме хтеде привући својим прсима, тргла сам се и усту |
| ми је била мирна, од прилике онако, као кад учинимо какво добро дело. </p> <pb n="166" /> <p>От |
| сели; а за сироче нема веће среће, него кад може да задовољи оне, који га с љубављу сретају! </ |
| ла радост са једном таком тичицом; само кад ми неби биле тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од |
| сам водила дневник.{S} Смејаћете се, но кад-кад нас <pb n="150" /> баш та детињарија задржи од |
| к, но нека га Бог поживи!{S} Да није по кад-кад шале, јадно би изгледао овај свет.{S} Јесте ли |
| л вама ћу казати.</p> <p>Човек осети по кад-кад потребе да се исповеди.</p> <p>Застала је и убр |
| ешко сам грешила.{S} Па онда, човеку по кад и кад и преври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал те |
| аш милило живити.{S} Знам ја како је то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се засијаше у очима.{ |
| Сестра и шогор радо ме примише, особито кад чуше, да ћу им плаћати храну.</p> <p>Први ми посао |
| в.{S} Ми би је велим презирали; особито кад би тај растанак изискивала и друга дужност.{S} Тако |
| који су обично <hi>себичност</hi>, јер кад не могу љубљену особу имати, слепо јуре у пропаст, |
| убокој старости, а смешила се у моменту кад сам је погледала; па ме је то збунило.{S} Држала са |
| а је девојка,“ заврши моја помајка, баш кад сам отворила врата.</p> <p>Смркло ми се пред очима. |
| ити, говорила је.{S} Ко зна хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не једе |
| Само то чудо и покор да видите!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, па се питам:{S} Где им је с |
| говорим.{S} Чудно ми је и самој.{S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме чисто говорити и оно што мор |
| водила дневник.{S} Смејаћете се, но кад-кад нас <pb n="150" /> баш та детињарија задржи од изгр |
| о нека га Бог поживи!{S} Да није по кад-кад шале, јадно би изгледао овај свет.{S} Јесте ли га л |
| ма ћу казати.</p> <p>Човек осети по кад-кад потребе да се исповеди.</p> <p>Застала је и убрисал |
| .{S} Често мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда сироте нема |
| ене је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво поникла љубав, у |
| ека ледена рука. </p> <pb n="157" /> <p>Кад сам се освестила, лежала сам на канабету, поред мен |
| ћу се вас сећати до своје смрти!</p> <p>Кад сам лане била у Т., отишла сам опет да видим баба-С |
| е нашла још тога дана кола за *.</p> <p>Кад сам полазила, Даница се гушила у сузама, а блистале |
| , па с тога често и неповерљива.</p> <p>Кад је то видео, хтео је све жртвовати.{S} Но тада је б |
| ли што је лошија од остале робе.</p> <p>Кад човек чује, или чак и осети таку пресуду света не з |
| а пре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула да одлазим, заплакала се.</p> <p>— Збогом ћ |
| је чуђење, нов и доста правилан.</p> <p>Кад је тетка дошла, почела сам читати:</p> <p>И опет де |
| е другу, коју је доцније и узео.</p> <p>Кад је приметила Душанову равнодушност, изменула се и п |
| те.</p> <p>Закључисмо, да идемо.</p> <p>Кад сам се сутра дан упутила с тетком жељезници, једва |
| „тако ми је покојница наручила.“</p> <p>Кад смо је сахранили, седила је дубоко у ноћ и читала н |
| не. „Која вајда,“ севну ми кроз главу, „кад је твоје срце мртво.{S} Осећај, што га осећаш, не м |
| исала ми Даринка измећу осталог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом радо разговарала, |
| отворено вратити.{S} Узела сам и перо, када се покрену у мени нека врста сажаљења: „Ако можда |
| етањем толико задржала.{S} Бар ће те се кадгод сетити фрајла-Стане Истинићеве.{S} Ваше име не з |
| па ћу заборавити, а ко зна оћул вас још кадгод видити; но ја сам вас заволела онако на први пог |
| ј нисам ништа казала.{S} Нисам имала ни каде.{S} Баш је стигао влак с бароном.</p> <p>Погреб је |
| о се често шогор и сестра.</p> <p>„Имам каде.{S} Нема ми ни тридесет година.“</p> <p>„Нема ти н |
| амо нека је богат.{S} Еквипаж и вранци, кадифа и злато, — то јој је сва жеља и сав идеал!</p> < |
| во и шкрофлезно дете, шта му је милије: кадифа и златно одело или здравље?{S} Питајте га, па ће |
| тек да стеку име, да се увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад год им се даде прилик |
| .</p> <p>Ретки су људи, које патња није кадра сломити.</p> <p>— И то је само доказ, да таке рет |
| и натписа.{S} Кад сам је питала, зашто: каже: „тако ми је покојница наручила.“</p> <p>Кад смо ј |
| е прочитала, спалила је ту у камину.{S} Каже, и то јој покојница наручила.</p> </div> <!-- </di |
| окона. „Дете ретко слуша оно шта му се каже, већ радо полази путем, којим види да многи ходе,“ |
| од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је |
| о ћу свршити, не могу знати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у последњем часу оставити неће.{S |
| сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом месту, ал |
| е се пренусмо. </p> <pb n="144" /> <p>— Кажем ја, осмехну се старица, да је детињство и старост |
| ије у реду што ћу пред вама, дететом да кажем, али ко год мало оштрије погледа по свету, увидић |
| .</p> <p>Сад ми друго не остаде, већ да кажем истину.</p> <p>— Зашто ми ниси казала; ишла би и |
| убав и старање о деци!</p> <p>— Нећу да кажем, да није љубав.{S} Љубав је дабоме.{S} И најгора |
| умем шта тиме мислите?</p> <p>— хоћу да кажем, да није баш рђаво, што се у младости човек занос |
| p>Скочила сам, да га задржим, да му све кажем и да умрем, али на врати сам се већ стропоштала.{ |
| ош једном молим, да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љубим хиљаду пута већма него пре.“</p> |
| пусти да могу доћи да те видим и усмено кажем шта сам све до сада препатио.</p> <p>Очекујући од |
| Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћу заборавити, а ко |
| омисли се и ти, па буди милостивија.{S} Кажњен сам и онако и сувише.{S} Огорчен на тебе, оженио |
| ви према својој деци.{S} А она је доста кажњена и онако; са снахом се није слагала, па је умрла |
| а станици.{S} О старици јој нисам ништа казала.{S} Нисам имала ни каде.{S} Баш је стигао влак с |
| сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала, радо би вас одвела.</p> <p>Тако остаде сво моје |
| ог времена умрла, а на самрти све му је казала, молећи Даницу и њега, да ме замоле, да јој мртв |
| да кажем истину.</p> <p>— Зашто ми ниси казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тетка.</p> |
| ек у пола волео као ја њега, срце би му казало, да сам чиста и невина.</p> <p>Заборавила сам га |
| е с истином.{S} Зар ти није већ дневник казао, да се то море хоће и код мене да узбурка и колеб |
| сам до баште, до места, где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала с |
| подрањивати, што би се ја стидела вама казати, какав је тај трулеж.{S} Јелте, да је тако?{S} П |
| ам толико, да се свршава.{S} Иначе мора казати свекру, јер он, т. ј. младожења добија и у месту |
| Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; говорила је спустивши с |
| p>„То и не тражим; само хоћу и морам ти казати; да немаш право што се срдиш на мене.{S} Нисам ј |
| </p> <p>— Најпре једите, а после ћу вам казати, како о томе мислим.{S} Ви слабо једете! рече он |
| пство њиме поноси.{S} Друго вам не умем казати.</p> <p>— То је баш ко с Димитријем Обрадовичем. |
| и ми. — Најпре сам вам хтела све усмено казати.{S} Но овако је боље.{S} Не марим о себи да гово |
| але.{S} Неби ме ни разумели, ал вама ћу казати.</p> <p>Човек осети по кад-кад потребе да се исп |
| питала сам је ја.</p> <p>— Приповедаћу, казаћу вам све. — Другом нисам; не марим да се тужакам, |
| мајку умилостивио, да нас по заслузи не казни, ни броја се не зна!{S} Шест година провела сам у |
| вати, што би се ја стидела вама казати, какав је тај трулеж.{S} Јелте, да је тако?{S} Па ми не |
| а.{S} И нехотице почела сам премишљати: какав мора бити „делија“ за кога би ја пошла.{S} Нисам |
| цама или се склонила где год, па читала какав немачки роман или по коју првину М. Видаковића, к |
| обито у зимњим дугим вечерима.{S} Чујем какав догађај, прочитам што, или видим какву погрешку ш |
| замерити, извињавала се; хоћу да видим какав је.{S} Већ одавно нисам читала; можда сам већ и з |
| ле смрти најближа околина позна онакву, каква сам.{S} Да ће се нагађати о мени разне гатке, нис |
| особито матера.{S} Зар оне не увиђају, каква одговорност лежи на њима пред Богом и светом.{S} |
| коју сам такође собом понела.</p> <p>— Каква вам је то књига?{S} Како је лепо увезана, као ева |
| остаје природа, па се бојим да не буде каква изгреда...{S} Ретки су и људи, који јачем искушењ |
| не, мачку и псето.{S} Мислиће те да сам каква „чегртаљка“; толико вам говорим.{S} Чудно ми је и |
| } Но тада је било касно.{S} Осећала сам каква нас провалија дели; он је био њежно чедо аристокр |
| p> <p>Дабоме да сад тога нема.{S} Чујем каква је сад мода.{S} Усили се, па те дочека Бог те пит |
| етим баба-Стану, не носећи јој припомоћ какве добротворне женске задруге, било би испод достоја |
| знајем те смирене муштерије...“</p> <p>„Какве су то белешке? читај, бар да чујем.“</p> <p>„С др |
| тан тако усамљено женскиње у друштву са каквим добрим другом; неће становати у једној соби, а ш |
| S} Усили се, па те дочека Бог те пита с каквим ђаконијама.{S} Често таким, да убија кућу.{S} Дн |
| сам читала показаше ми колики је свет и каквих је људи у њему.{S} Теча се томе радовао; био је |
| х, учених и дресиратих; само не онаквих каквих сам ја хтела.</p> <p>Сваки од њих имао је разлог |
| ија и најсветија. <hi>А кад мајка пита: какво је лице њезина детета?!{S} Сродство душе и срца п |
| огрте у њу, с таком пажњом, као да сам какво слабо болесно дете.</p> <p>Ја сам заиста дрхтала, |
| је њему, па јој је мило</hi><hi>онакво какво је</hi>.{S} Сродство душе и срца треба да веже му |
| ирна, од прилике онако, као кад учинимо какво добро дело. </p> <pb n="166" /> <p>Отворила сам о |
| сећала сам га се као што се човек сећа каквог милог покојника.{S} За мене је био мртав; само ш |
| ам исповедала, него место тога отпочела какву згодну шалу, држећи, да је смешно и детињасто гов |
| какав догађај, прочитам што, или видим какву погрешку што се у свету око мене десила, па онда |
| оборио поглед и збуњено и брзо отпочео какву тему, што није интересовала ни мене ни њега.</p> |
| тено осећам.{S} Сиромах, није ни слутио какву ми је будућност у овом поквареном и леденом свету |
| а другу.{S} Дође ли једно од њих у било какву неприлику, зар се надати саучешћу, пожртвовању и |
| е око врата.{S} Он нам је увек донео по какву играчку.{S} Но то нас није толико веселило колико |
| смејала се она.{S} Милан ми приповеда, како је мајка дала секи књигу.{S} Па држим, да је што и |
| мене тако исто љуби и чисто се чудила, како пре то увидила нисам.</p> <p>Постала сам и према њ |
| ојку с хиљадама!“</p> <p>„Сирота Стана, како ће јој бити!“ јецала је поново Даница.</p> <p>„Да |
| тит човек.{S} Провођаџише Н. Н, све је, како се само може желети.{S} Провођаџија бар тако тврди |
| би своје ископала, ако би хтело одати, како ми је у срцу. — Била сам вулкан, по чијој површини |
| — Најпре једите, а после ћу вам казати, како о томе мислим.{S} Ви слабо једете! рече она, нудећ |
| осле ме је питала: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинила неком природном |
| ав речима, али је сваки поглед козивао, како му је у срцу.</p> <p>Дуго сам држала, да се обоје |
| лност, а понос девојачки још ме научио, како се осмехом растерују сузе а жеравица ледом заклања |
| исте ме, ћерко, разумели, бар не онако, како сам ја хтела.{S} Ја нисам одређивала, шта је љубав |
| ег; само ме напомен'те...</p> <p>— Ију, како је дебела!{S} Ту нећете никад ни прочитати.</p> <p |
| едесети девојачки рођен-дан!</p> <p>Ху, како је хладно!{S} Ветар хујуче а мрзну прозори; бура и |
| м ето већ остарила а не могу да појмим: како човек неког може волети тек због телесне лепоте?!{ |
| још те како боли та глупост светска.{S} Како и неби, кад ти предпостављају лошију од тебе, само |
| је он заволео, јасно сам сад видила.{S} Како је она осећала, нисам хтела да испитујем.{S} Нашто |
| ела.</p> <p>— Каква вам је то књига?{S} Како је лепо увезана, као еванђеље. (било је „дивотизда |
| измећу осталог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом радо разговарала, онако, као некада |
| :id="SRP18870_C1"> <head>I.</head> <p>— Како се узме.{S} Гладовала нисам никад.{S} Нисам морала |
| /l> <l>Целе вечности.</l> </quote> <p>— Како вам се то допада? питала ме је радознало.</p> <p>— |
| д тако своју децу занемарују?!</p> <p>— Како, мајко?{S} Ја понајвише видим накићеву дечицу.{S} |
| > <p>Она га поглади по косици.</p> <p>— Како би ти мајка радо учинила радост са једном таком ти |
| ра дан сам јој однела књижицу.</p> <p>— Како вам се допада мој живот? питала ме смешећи се.</p> |
| ноде.{S} Никад ми није дуго време.{S} А како сам сама морала бих полудети или трчкати од једне |
| је јој се баш милило живити.{S} Знам ја како је то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се засијаш |
| а пуна нежности; а ја сам се изражавала како сам умела и како ми је допуштао понос девојачки.</ |
| а Данке.{S} Васпитала сам је образовала како сам најбоље могла; важила је као најбоља и најобра |
| ила.{S} Тада сам га одбила; нисам знала како он мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се пр |
| .{S} Била је до смрти при свести.{S} Па како се радовала, кад је видила рођаку!{S} О, то никад |
| никад се не жури.</l> </quote> <p>— Гле како баба сравњује! насмеја се тетка и прекиде ми читањ |
| равог разума.{S} Но и опет боли, још те како боли та глупост светска.{S} Како и неби, кад ти пр |
| снажна.{S} А:</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која —</l> <l>Сунце сија, |
| опет:{S} Јер</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која — </l> <l>Сунце сија |
| " /> потребе да ме се маши, па ма иначе како да сам чезнула за том руком...{S} То је видите узр |
| а ја сам се изражавала како сам умела и како ми је допуштао понос девојачки.</p> <p>Дан по дан, |
| већ су под земљом.{S} Докле ћу живети и како ћу свршити, не могу знати, ал срце ми каже, да ме |
| е и мрве понашања у њима — врши се, али како?!{S} Свађа, речкања, пребацивање, гунђање, плач и |
| ла.{S} Зато буди милостива, па одговори како живиш и можеш ли нам опростити.{S} Та ја сам најма |
| м.{S} Згодном приликом дадох му познати како ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учин |
| нисам могао издржати, Па сад ме осуђуј како знаш!{S} Дошао сам, да те још једном молим, да ми |
| /p> <p>С тим је одјурио из собе.</p> <p>Како ми је било, тешко је појмити.{S} Полуонесвешћена п |
| <p>Она уздахну и оде од постеље.</p> <p>Како ми је било, даје се замислити.{S} Стара моја тетка |
| Сви осећаји ко да ми се следили.</p> <p>Како су живели у „новоме свету,“ никад нисам поуздано д |
| ш који егземплар?“ смејао се он.</p> <p>Како неби било!{S} Сад сам вам тек прочитала пролећне м |
| су ту у земљи подруми и коморе.</p> <p>„Како живе ти људи?“ мислила сам и поглед ми паде кроз о |
| ији, нека дигне камен на мене и нека ми каља успомену!</p> <p>СТАНА.</p> <p>Сутра дан сам јој о |
| вета ради!“ Зар не пролази и сунце кроз каљава места, на остане чисто?!{S} Тако се ћерко, ту об |
| ="162" /> <p>„Не, мајко, нећу ти спомен каљати!{S} Твоја кћи је доста патила, па ће бити снажна |
| ли баш тако?{S} Не, сећају се они мене, кам год им се прохте смејати.{S} Нисам ишла обичним тра |
| ла а ко осећа да је чистији, нека дигне камен на мене и нека ми каља успомену!</p> <p>СТАНА.</p |
| тамо у варошко гробље.{S} Метнула јој и каменит крст, али без сваког знака и натписа.{S} Кад са |
| ам посла с поштеном женскињом.{S} Друга каментара није ми требало.</p> <p>Дођох и у „жељезничку |
| у.{S} Кад је прочитала, спалила је ту у камину.{S} Каже, и то јој покојница наручила.</p> </div |
| аџића и све што ми је до руке дошло.{S} Камо среће да нисам ништа читала!{S} Старка тешко уздах |
| био: једна постеља, сто с две столице, канабе, шифонер и један орманић с рафом, на коме је ста |
| ам; говорила је спустивши се до мене на канабе и милујући малога.</p> <p>Дете се још јаче приљу |
| појмити.{S} Полуонесвешћена пала сам на канабе.{S} Плакала сам дуго и горко.{S} А кад је та вре |
| <p>Кад сам се освестила, лежала сам на канабету, поред мене клечаше моје две ученице тарући ми |
| кавезу скакутао је по један пар веселих канаринаца.{S} Доле на поду, играло се поред постеље на |
| да вам га прикажем, а тако зовем своје канарине, мачку и псето.{S} Мислиће те да сам каква „че |
| болно и гласно засмеја — сад љубим моје канарине, мачку и псето.{S} Смешно је, јел те?{S} Али и |
| азума.“</p> <p>„Врло појетички; само се канда не слаже с истином.{S} Зар ти није већ дневник ка |
| ћи сам застала.{S} Кад сам се пробудила кандило је горело а Даница је јецала у својој постељи.< |
| га одмах и женити?“</p> <p>„Чим отвори канцеларију и отпочне радити,” рече мајка, узевши ме ош |
| е: умртвила сам своје срце и одбила га, као некада Милана. — После неколико дана био је већ вер |
| м је то књига?{S} Како је лепо увезана, као еванђеље. (било је „дивотиздање.")</p> <p>— То су п |
| ја сам била чила, окретна и задовољна, као и друга деца.{S} Имала сам милу мајку, драгог оца, |
| де од Фенелона и других страних писаца, као и библију и златоустове беседе, од Доситеја Обрадов |
| т ми је писао:</p> <p>Твој опроштај је, као кап воде од жећи умирућем патнику.{S} Зар се тако г |
| пкати је по бради и лицу; изгледало је, као да је милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу |
| </p> <p>Пољубила сам слику своје мајке, као душевну избавитељку своју, а зора ме је затекла за |
| з друге.{S} Милана смо опет обе волеле, као једина брата, бранитеља и заштитника свог.{S} Та за |
| а ни по фабрикама губити своје здравље, као што га многе јаднице ево баш у овој вароши -губе; а |
| вестан подмладак!{S} Наћиће се, дабоме, као и свуда по неки изнимак, али већина ће пропасти.{S} |
| — После ће ме можда оставити и памтење, као што су ме заборавили и људи.</p> <p>Заборавили? — Ј |
| атерина надзора тек смуљавају или паре, као пилиће.{S} Чуде се после: одкуд шкрофлезан и јектич |
| а сам се и Милана.{S} Склопила сам очи, као оно деца, да му слику видим, али место њега видила |
| тече е тетке.</p> <p>Теча беше учитељ, као и отац ми.{S} Деце у кући није имао; јединицу ћерку |
| аме.“ Па ме огрте у њу, с таком пажњом, као да сам какво слабо болесно дете.</p> <p>Ја сам заис |
| о влак с бароном.</p> <p>Погреб је био, као што је теча рекао: „госпоцки“ и величанствен.{S} Би |
| шарени свет и не познате, бар не овако, као што сам га ја познавала!{S} Старка умукну и замишље |
| бих се с тобом радо разговарала, онако, као некада; можда не би одобрила корак, што сам га учин |
| уша ми је била мирна, од прилике онако, као кад учинимо какво добро дело. </p> <pb n="166" /> < |
| ше видим накићеву дечицу.{S} Изгледају, као неке накићеве лучице.{S} И то већ показује неку мат |
| сам била од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер сам поред |
| бу, дошла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане што је чинио, те уђосмо заједно у кућу.</p> |
| шам гласове и решетам ову или ону кућу, као што то чине многе токорсе даме и матере читаве поро |
| естат мора!</l> </quote> <p>— Тај стих, као да ми је познат, прекиде ми тетка читање.</p> <p>— |
| ет.{S} Јадног дана добила сам писмо.{S} Као електрисан застао ми поглед на адреси тој.{S} Позна |
| неби ни разумео.{S} Рекао би ми можда — као у оној песми што је рекао свети Петар баба Ани.{S} |
| јуче а мрзну прозори; бура и хладноћа — као у мојој души.</p> <p>Шта ћу данас да забиљежим? — Ч |
| них машинерија, беше се за неко време — као обично пред подне — стишало.{S} Осим тичијег цвркут |
| рема сиротињи милостива женскиња, али — као већина отмених госпођа — много је полагала на споља |
| величанствен?{S} Питаше тетка.</p> <p>— Као обично код таке господе.{S} Не ће се видети ни кол |
| ано:</p> <p>„Зашто сам остала неудата.“ Као неки мото беше додато:</p> <quote> <l>Имала сам топ |
| чајнички поглед у мене а ја сам дрхтала као у грозници.</p> <p>„Што ћутиш?{S} Реци, да хоћеш.{S |
| ана волела, њега сам поштовала и волела као рођена брата.</p> <p>Сад ме је опет нашао.{S} Практ |
| ра сира.{S} Па и једна лубеница, хладна као лед.{S} Њу сам вама наменула.{S} Држала сам је до п |
| ћа и склониште душе, настави она.{S} Па као што неможе свестан човек заволети мртву лутку, са њ |
| овала како сам најбоље могла; важила је као најбоља и најобразованија девојка у месту и околини |
| газио углед где год је могао.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека му је просто — није знао шт |
| љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица вечито у нашем срцу, да у повољним околн |
| родужи даље?!“ Тако је видиш било, а не као сада.{S} Умориш се ко псето од силних питања.{S} Те |
| шна, али ни суревњива; сећала сам га се као што се човек сећа каквог милог покојника.{S} За мен |
| ућан — Боривој.</p> <p>Уздрхтала сам се као неки кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но обичн |
| е име.{S} Била ми је другарица и сироче као и ја; модистлук је самном заједно изучила а пре год |
| ранећи се.{S} Десет година ме поштовали као рођену матер своју.{S} Једанаесте године заболеше м |
| ам очи, да је не видим.{S} Изгледала ми као пилат, који Бого-човека предаје народу да га распне |
| да тужно рече: „Лако је теби, ал у мени као да су две природе; једна добра а друга зла; вечито |
| ивши, да ме имају у старости издржавати као рођену матер своју, а док сам млађа, издржаваћу се |
| шао; те би ме и нехотице почео сматрати као узрок своје несреће.</p> <p>Опет се поновиле препаћ |
| а сам и осећала, да Милана не љубим тек као брата и пријатеља, већ и некако друкчије. </p> <pb |
| баш мене поштедила? ...</p> <p>Била сам као цветак, кад га од стабла откинеш; но свенула и опет |
| њезино питање, а још више поглед, којим као да је хтела да ми прочита мисли још у души.</p> <p> |
| ства не ступа се у познанство са особом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитства, ал те |
| {S} А је ли бар он срећан, или је гоњен као Обрадович?</p> <p>— Велики људи ретко су потпуно ср |
| о мени.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, срце би му казало, да сам чиста и невина.< |
| ша баш ништа....{S} Карактерише је само као простакињу, „што се меша са сваким;“ те тиме руши у |
| давно удала.</p> <p>„Опрости јој Стано као што јој и ја праштам,“ свршавао је своје писмо; „а |
| , да твој део добила ниси.</p> <p>— Вас као да слабо занима старичин живот? смејала сам се.</p> |
| ?{S} На што уздизати сталност и верност као врлину?</p> <p>— Дабоме да је сталност врлина.{S} Б |
| се онда јунакиње или дижу, те блистају као звезда, или клизају све даље и даље док не пропадну |
| ице!{S} А ви сека-Мацо, умесите штрудлу као и пре.{S} Онда вам је тако добро испала, бољу је не |
| еш; но свенула и опет нисам.{S} Деца су као оне биљке, што у сваком земљишту корена хватају; па |
| !{S} А не питају: која мати негује децу као што треба?{S} Мисли доста је учинила, кад им је дал |
| тебе, само за то, што је удата!{S} Баш као да је брак чистилеште сваког душевног гада и фирма |
| неким презирањем о теби говори.{S} Баш као да ниси свестан створ, већ мртва роба, која остане |
| Грбава је.{S} Испустила је слушкиња још као мало одојче.{S} Шта ће те?{S} Мати велика дама, па |
| је писао:</p> <p>Твој опроштај је, као кап воде од жећи умирућем патнику.{S} Зар се тако говор |
| сад ишту.{S} С годинама порастиће ми и капитал.</p> <p>Сестра се насмејала, а шогор ваљда у об |
| ну.{S} Но тада беше толика свота знатан капитал.{S} Сљед тога ретко беше недеље а да није на мо |
| рекао; „Баш ко да је при женидби главно капитал.“</p> <p>„Чини ми се, да јесте“, смејала сам се |
| о на школе.{S} Отац му, да боме има леп капитал, ал још доста деце, па ко паметан човек, жели с |
| ме је дуго болело, што ти је вера у мој карактер, моју чистоту онако лабава била.{S} Но и тога |
| а прсте избројати да траже у мужу ваљан карактер и верна разборита друга.{S} Нека је ма и сулуд |
| {S} По писмама судећи, редак дар, чврст карактер, весела и живахна природа и осетљиво благо срц |
| у сличности карактера.{S} Разумете ме — карактера! — Темпераменти могу бити сасвим различни и п |
| вање душевних врлина, сличност назора и карактера, мора у браку тек благослов и срећу доносити. |
| ско сродство лежи поглавито у сличности карактера.{S} Разумете ме — карактера! — Темпераменти м |
| е да мислим, него сам и уверен.{S} Таки карактери, таке природе не подлежу лако.“ Око му је пла |
| пати оно — што зовемо судбином, но таки карактери умеју се узвисити над једним и другим.{S} Пат |
| но...{S} Прво донаша посетилици почаст, карактерише је хуманистичким особинама, а друго не зван |
| о похађање — не донаша баш ништа....{S} Карактерише је само као простакињу, „што се меша са сва |
| и била човек.{S} То није грех; то је на карактерном човеку врлина; показује уз разум и топло ср |
| } Читал сам Обрадовича, Видаковича, а и Караџића и све што ми је до руке дошло.{S} Камо среће д |
| ста жалосно.{S} Срам их било!{S} Хоће с картањем на новац бајаги неке забаве.{S} Лепа забава, к |
| г младог доба, али шта велите о женском картању?{S} И мушком оно не служи на част.{S} Карташ је |
| у?{S} И мушком оно не служи на част.{S} Карташ је оличено среброљубље, законом обезбеђена варал |
| ови презру и истисну — пре него ма коју карташицу или особу са мрачном прошлошћу, али светлом т |
| а о себи никад; и ако је често виђала у касапници.{S} Тамо је куповала меса за чорбу себи и „св |
| у кућу.</p> <p>Док је трајало новца од касније зараде моје поштовали ме, али кад је требало ко |
| “ и остала његова дела.{S} Но ја сам се касније и сама задубљивала и у сувопарније ствари и тру |
| емо наставити.{S} Сад лези и ти, већ је касно а теча ти је легао, па неможе заспати.{S} И кроз |
| ео је све жртвовати.{S} Но тада је било касно.{S} Осећала сам каква нас провалија дели; он је б |
| За мене је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво поникла љуба |
| ако ли је после-подне, наслони главу на катедру па — хрче.{S} Тек на лупу од нашег трчања по ск |
| {S} Добро велите, ћерко.{S} Пада и мени кашта на памет, да би баш женскиње требало тако да се з |
| руку; „још ми та кошуља не треба, па не квари те очи; већ је сумрак.“</p> <p>Устала сам и збуње |
| су на врати продире светлост; а то њему квари сан.</p> <p>Учинила сам јој по вољи; била сам и п |
| фрајлице.{S} Ал она се отселила из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била на пошти, питам јој га |
| ну.</p> <p>— Манимо се метода, већ брзо кваси грло, па настави читање.{S} Једва чекам да чујем |
| левентује <pb n="149" /> и лакше „тера кера.“ А колико је уважених госпођа, које се удале, тек |
| оз практичарка.{S} Држала је, припасаћу кецељу и на ново засука рукаве, чим ме похвали — и ради |
| сретан?{S} Ако — “</p> <p>Страшне мисли кидаше ми душу.{S} Више нисам могла издржати.{S} Прелом |
| <p>Прва књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Кикинда 1990.</p> </div> </front> <body> <!-- <div type |
| адвоката, а у шогора беше син Душан, с ким се још од пре познавао.</p> <p>Душан је био мојих г |
| {S} Исто тако не силази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица вечито у на |
| {S} Шта ви разумете под том лепотом?{S} Кинез стеже својој ћерци ногу, да би је полепшо а нама |
| а: само је тако морало бити; срце ми је кипило од смесе радости и туге, среће не среће, наде и |
| ни:{S} Отселила се.{S} Не може да плаћа кирију за „анштендиг“ собу.{S} Сад је тамо у оном крају |
| сам их већма него и тице и цвеће и оно китњасто зеленило и плаво небо, што тако красно дичи мо |
| да на памет?{S} Зар се не страше муке и клетве дечије, греха пред Богом и срамоте пред људима?! |
| ила, лежала сам на канабету, поред мене клечаше моје две ученице тарући ми чело и руке, а чело |
| е или дижу, те блистају као звезда, или клизају све даље и даље док не пропадну у глибу — порок |
| с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица вечито у нашем срцу, да у повољним околностима оп |
| љубави према Милану никла ми је у срцу клица сумње у мушку сталност, а понос девојачки још ме |
| чиме дарива и другу децу своју.</p> <p>Клица је била ту; и ја сам била чила, окретна и задовољ |
| ј покренути осећај у њему уништим још у клици.{S} Зар сам се један пут за рад тога пред њиме хо |
| лаче над развалинама правде и сасушеном клицом светског здравог разума.{S} Но и опет боли, још |
| ирода ми не беше маћеха; подарила ми је клицу свега онога, чиме дарива и другу децу своју.</p> |
| из наклоности, никад нисам дознала.{S} Клонила сам се њега и породице му.{S} Но у њему је сад |
| чи изговорила је једвачујно а глава јој клону на прси.</p> <p>— Вама је позлило?!{S} Па је устр |
| а ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и плакала, док се није смркло.{S} Тада дође Даниц |
| >— Српкиња сам, рекох, па седох опет на клупу.</p> <p>— И ја ћу се одморити, ако допустите? па |
| деље си једног јутра заборавила у брави кључ од своје собе.{S} Зацело си се журила у дућан.{S} |
| А</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Кикинда 1990.</p> </div |
| p> <pb n="152" /> <p>Још и сад се сећам књига које ми је осим Доситејевих допуштао читати.{S} Б |
| собом понела.</p> <p>— Каква вам је то књига?{S} Како је лепо увезана, као еванђеље. (било је |
| шифонеру је било доста уједно сложених књига, а о зидовима је висио један старински сат, некол |
| нам је и слао место играчака различитих књига.{S} Упознао нас је и с немачком литературом.{S} С |
| н ми приповеда, како је мајка дала секи књигу.{S} Па држим, да је што интересантно, кад је сека |
| итала!{S} Старка тешко уздахну и отвори књигу.</p> <p>— Зашто, мајко?{S} Ја држим да читање ник |
| ало ми се да читам.{S} Док прочитам ову књигу можда ћу и пробати.{S} Није згорег; само ме напом |
| им да читање никоме не шкоди.{S} Ваљане књижевне ствари увек су корисне.{S} Човек постаје читањ |
| искључена из наслеђа прабабе нам Еве — Књижица је учинила, што „баца“ није могао са „секом“ да |
| ј одлазак.</p> <p>Тек што сам преписала књижицу, дође ми од куће писмо, да сам нужна код куће.< |
| >СТАНА.</p> <p>Сутра дан сам јој однела књижицу.</p> <p>— Како вам се допада мој живот? питала |
| остају у души човечијој.{S} Умотала је књижицу у папир и метнула крај стола.</p> <p>У томе изб |
| старицом, обећавши, да ћу скоро доћи и књижицу донети.</p> <p>— Секо, баца неможе с тобом тича |
| тња!</p> <p>Молила сам је, да ми остави књижицу још за који дан, да је препишем.</p> <p>— Шта ћ |
| <p>Док се тетка вратила, разгледала сам књижицу.</p> <p>На насловном листу беше написано:</p> < |
| ди чак са дна једну сашивену рукописану књижицу.</p> <p>— Ево, рече, пруживши ми. — Најпре сам |
| је дубоко у ноћ и читала неку рукописну књижицу.{S} Кад је прочитала, спалила је ту у камину.{S |
| а.{S} Дошли сте токорсе у госте, па све књижурине вучете с вама.{S} Ту вас ко може видити, а зн |
| ,</l> <l>Отскакутала.</l> <l>А несрећа, ко жена је верна,</l> <l>Пригрли ти та мужића њена </l> |
| т година млађа.{S} Видим, да има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, што сам овак |
| осети потребе да се исповеди, ал ономе, ко нас разуме...{S} Званична исповест слабо олакшава, о |
| о и у парку.</p> <p>После ме је питала: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чи |
| једној соби, а што су ближе, тим боље; ко би још тако луд био да крати себи пријатну забаву и |
| .{S} Уседелицу свет обично исмејава.{S} Ко пита, за што си тако остала.{S} Доста да ниси удата, |
| д сте заслужиле, смејала се старица.{S} Ко не ради не треба ни да једе.</p> <p>Милан никако да |
| ло, а свесна разборита човека никад.{S} Ко се држи за свесна, па и опет тек спољашњост на предм |
| — Не, то ћу ја урадити, говорила је.{S} Ко зна хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узел |
| ао, ћерко!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се томе надо!{S} Ал ходите унутра.{S} Ваљда се не |
| онда је на свету мало праве љубави.{S} Ко данас пита за поштење, разборитост и остале душевне |
| забиљежим? — Честитао ми није нико.{S} Ко би се мене и сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — |
| р зар ти хоћеш тридесету да дочекаш?{S} Ко ће те онда узети?!“</p> <p>„Све муштерије што ме и с |
| а.{S} Ту вас ко може видити, а знате, — ко хоће да се жени, прво гледи, јел девојка вредна...</ |
| ла.</p> <p>Примила сам понуду.</p> <p>— Ко вам је то?{S} Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше им |
| на, да не зна ни „на чем жито расте...“ Ко год хоће може је преварити и онда, грех на његову ду |
| лења, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом мест |
| што?{S} Стара сам, па ћу заборавити, а ко зна оћул вас још кадгод видити; но ја сам вас заволе |
| За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дужност, него на право своје, не мож |
| атити.</l> </quote> <p>Ја сам свршила а ко осећа да је чистији, нека дигне камен на мене и нека |
| има леп капитал, ал још доста деце, па ко паметан човек, жели свако да усрећи.{S} Зато одавно |
| во поигра, јер:</p> <quote> <l>Срећа је ко вереница мила,</l> <l>Несташна, чила;</l> <l>Тек што |
| и чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та |
| о на рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко обзире на савете његове, већ се поводи за срцем и од |
| је земљиште у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним име |
| видиш било, а не као сада.{S} Умориш се ко псето од силних питања.{S} Тек што им знање на левак |
| {S} Видим, да има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, што сам овако остала.{S} Ус |
| ше срца у грудима немам.{S} Сви осећаји ко да ми се следили.</p> <p>Како су живели у „новоме св |
| што ћу пред вама, дететом да кажем, али ко год мало оштрије погледа по свету, увидиће, да је та |
| гла читати кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — практичност...</p> <p>Била сам опет |
| оштују тек устима, речма, а срцем ретко ко за њима жуди.</p> <p>— Зато и јесте све мање љубави |
| сам и код феишпана.{S} Није Маца макар ко!</p> <p>— Знам, сека-Мацо, па зато вам и наручујем.. |
| све књижурине вучете с вама.{S} Ту вас ко може видити, а знате, — ко хоће да се жени, прво гле |
| вам не умем казати.</p> <p>— То је баш ко с Димитријем Обрадовичем.{S} А је ли бар он срећан, |
| љда у обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да је при женидби главно капитал.“</p> <p>„Чини ми с |
| трчања по скамија, протре очи и викне: „Ко је то на среди, нек продужи даље?!“ Тако је видиш би |
| ек ако ме ти не љубиш,“ рекао је човек, кога сам некада тако жарко волела и кога сам сад опет љ |
| премишљати: какав мора бити „делија“ за кога би ја пошла.{S} Нисам дуго морала премишљати; прва |
| ек, кога сам некада тако жарко волела и кога сам сад опет љубити почела.{S} И већ да подлегнем |
| ла?“ питао је прекорним гласом.</p> <p>„Кога?“ узвикнула сам и дигла очи.</p> <p>„Опрости“ рече |
| љи.{S} Доста ти је рада целе године.{S} Код тетке се бар одмори.</p> <p>— Збогом тетице!{S} А в |
| .{S} Прошао сам онуда и свратио сам.{S} Код куће беше само слушкиња и мала Данка.{S} Хтео сад д |
| прозор у таку једну избицу.{S} И гле! — код прозора је седила фрајла-Стана.{S} Застала сам.{S} |
| убављу; само што код једног тек ниче, а код другог се већ суши.</p> <p>Него и ја сам красна дом |
| са снахом се није слагала, па је умрла код Данице, која се давно удала.</p> <p>„Опрости јој Ст |
| цу, дође ми од куће писмо, да сам нужна код куће.</p> <p>Опремила сам се за пут, а пре тога оти |
| ете.{S} Но површна је и мајчинска љубав код таке врсте матера.{S} Сујета је то, моја ћерко, и в |
| ајка мање љуби своје чедо, кад оно није код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми </p> <pb n |
| одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће и пријатељство!“ </p> <pb n="1 |
| чинском љубављу, а тако треба да буде и код полске истинске љубави.{S} Свуда, где није тако, са |
| већ дневник казао, да се то море хоће и код мене да узбурка и колеба?“</p> <p>„Без тога колебањ |
| ца.{S} Већ сам вас жељан а могу учити и код куће.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ првога дана опазила |
| обра?{S} За младих година служила сам и код феишпана.{S} Није Маца макар ко!</p> <p>— Знам, сек |
| шест.{S} Радо бих била још остала, али код тетке се обично у то доба вечерало па ми се ваљало |
| нас једно да говоримо на сред школе или код табле, а он ако је пре подне, запали чибук, па се н |
| питала је она брижно.</p> <p>— Били смо код старе мајке.{S} Има лепе жуте тице, па све тако, та |
| н?{S} Питаше тетка.</p> <p>— Као обично код таке господе.{S} Не ће се видети ни кол ни сандук о |
| у, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код куће, умесими „на супу.“</p> <p>Сека-Маца беше скро |
| руго тежи за искреном љубављу; само што код једног тек ниче, а код другог се већ суши.</p> <p>Н |
| е опет нашао.{S} Практицирао је у месту код неког адвоката, а у шогора беше син Душан, с ким се |
| одударао од старачке борасте, жућкасте коже, и модрих усана и око лепог кроја.{S} Разгледала с |
| во има, кад је нашла медведа са дебелом кожом!...</p> <p>Старка беше дошла у ватру.</p> <p>— Мо |
| а шта да црпи! — Где тога није, дере му кожу с леђа, да накити своју душевну наготу.{S} Право и |
| љивао љубав речима, али је сваки поглед козивао, како му је у срцу.</p> <p>Дуго сам држала, да |
| да ниси свестан створ, већ мртва роба, која остане у дућану, што нема купаца, или што је лошиј |
| вац бајаги неке забаве.{S} Лепа забава, која из туђег џепа вади новац, без да си га заслужила!{ |
| само сам рекла, да је она љубав права, која потиче из душевног сродства, а не са спољашњости, |
| сам га, али сам другог заволела.{S} Ја, која сам дотле сањала о љубави и с оне стране гроба и д |
| их раставити.{S} То су једина створења, која ме још воле...</p> <p>— Зар немате баш неког од св |
| крсти.{S} Али љубав, права света љубав, која није потекла из моменталних утисака једрих плећа, |
| } Ја те љубим неизмерно.{S} Нема жртве, која би ми за тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље з |
| дите, уваженија од поштене бабадевојке, која се грозила трговине са срцем и гадила пољупца — бе |
| ајући то писмо:{S} Жао ми је било жене, која је из љубави погрешила.{S} Милана нисам жалила.{S} |
| би било лудо, кад се неби машили среће, која нам је тако близу! ..{S} О, Стано, буди милостива, |
| е није слагала, па је умрла код Данице, која се давно удала.</p> <p>„Опрости јој Стано као што |
| злечити бар потоњи нараштај од трулежи, која све више хвата корена.{S} Често тако размишљам, ос |
| У теби ће имати бољу матер, но у жени, која га је родила, ал не схваћа и занемарује своју дужн |
| и јектичав подмладак?!{S} А не питају: која мати негује децу као што треба?{S} Мисли доста је |
| ју, па шта сам знала друго чинити, ја — која сам знала, шта значи одрећи се љубави своје?!</p> |
| онос ми није допуштао, да „лижем руку,“ која се могла ма у шали на мене измахнути, или која ниј |
| врдоглаве; Та пусти да надјача једна ма која!“</p> <p>Она се смејала на моју примедбу и тужно д |
| им знање на левак у главу не сипаш, па која вајда?{S} Шарлатана у свету више но икада!</p> <p> |
| а је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која — </l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се за |
| а је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која —</l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се заг |
| могла ма у шали на мене измахнути, или која није осећала <pb n="147" /> потребе да ме се маши, |
| ме обли румен стида; и свега нестане. „Која вајда,“ севну ми кроз главу, „кад је твоје срце мр |
| ра кера.“ А колико је уважених госпођа, које се удале, тек да стеку име, да се увију у свилу и |
| ли сам се смела дуже играти оних игара, које сам најволела.{S} Давао ми је за читање понајвише |
| оустове беседе, од Доситеја Обрадовића, које су биле још у рукопису.</p> <p>Све сам радо читала |
| роман или по коју првину М. Видаковића, које је мајка такође имала.{S} И ја сам то радо читала, |
| едно би изгледало пријатељство и љубав, које веже тек — непогрешивост.</p> <p>Да је разонодим п |
| вукло, а одкуд ми права да зледим ране, које је време излечило?!{S} Ћутала сам, држећи, да ће с |
| и брачни пар споредила са две варалице, које често ступе у савез, да с удвојеном силом још лакш |
| одмах у почетку.</p> <p>Ретки су људи, које патња није кадра сломити.</p> <p>— И то је само до |
| тила сам се, да су ме баш они одбацили, које сам жарко љубила...</p> <p>„Коме треба?“ узвикнуо |
| сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — које сам ја усрећила!</p> <p>Зашто је то тако? — Је ли |
| n="152" /> <p>Још и сад се сећам књига које ми је осим Доситејевих допуштао читати.{S} Био је |
| м свету, школском свом животу и наукама које су нама биле непознате.{S} Кад је то видео; доноси |
| /> баш та детињарија задржи од изгреда, који би можда иначе учинили; а усамљеним је људима он ч |
| хладноћа у понашању доказ оног осећаја, који се појавио и моме срцу.</p> <p>Ферије беху већ на |
| о и овде а тешко ми било враћати онима, који су ме скоро — отерали.</p> <p>Од саме зараде своје |
| тани страсни осећаји животињска нагона, који су обично <hi>себичност</hi>, јер кад не могу љубљ |
| е среће, него кад може да задовољи оне, који га с љубављу сретају! </p> <pb n="152" /> <p>Још и |
| срца и изврсни сродници; надметали се, који ће ме боље разонодити, особито за време мога болов |
| де каква изгреда...{S} Ретки су и људи, који јачем искушењу не подлежу.{S} Па шта могу тражити |
| том фирмом сакрива!{S} Та зар је један, који се оженио тек да са жениним имањем господски левен |
| је не видим.{S} Изгледала ми као пилат, који Бого-човека предаје народу да га распне и поред ув |
| ила сам је, да ми остави књижицу још за који дан, да је препишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S} Ваљда |
| б пре времена.{S} Красан стари метод уз који живеше учитељи 80—90 година!{S} Још и данас се сећ |
| на ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала, радо би вас одве |
| за времена разиђу, Али, ако их је везао који члан породице, онда је тек зло.{S} Дужност везује, |
| е моје поштовали ме, али кад је требало који новчић потрошити од онога, што сам им поклонила, п |
| деље а да није на моји врати закуцао по који провођаџија.</p> <p>Обично сам их све редом одбија |
| мога живота, а нећете дуго чекати, још који дан. </p> <pb n="170" /> <p>Погледала сам је тужно |
| ви. </p> <pb n="167" /> <p>„Имаш ли још који егземплар?“ смејао се он.</p> <p>Како неби било!{S |
| ло ме њезино питање, а још више поглед, којим као да је хтела да ми прочита мисли још у души.</ |
| шта му се каже, већ радо полази путем, којим види да многи ходе,“ рекао је неко; приметала сам |
| био би хладније приман и у круговима, у којима је одрастао, а то све болело би га, кад би први |
| рава истина.{S} Све су то разлози, због којих се већина жени и основи брачне среће и љубави. </ |
| чарних очију и бела и румена лица, већ којој је главни основ узајмио поштовање душевних врлина |
| ом, а требало ми је полазити из куће, у којој сам толико среће и толико туге доживела!</p> <p>П |
| S} Огорчен на тебе, оженио сам се оном, којом је мајка хтела; и моја је срећа уништена а живот |
| адевојка“ заслужила презирање и поругу, којом се обично за живота срета...</p> <p>Била је већ н |
| разумео а још мање љубио оном љубављу, којом ја њега.</p> <p>Други је био такође ваљан младић, |
| ен.{S} Она је моја жена, али не она, за којом сам ја чезнуо.{S} Свака мисао разлази нам се још |
| а тим сам према свом стрпљењу и пажњи с којом сам читала, добила по неку награду; обично воћа, |
| на „<title>Змајевој певанији</title>," коју сам такође собом понела.</p> <p>— Каква вам је то |
| а по неку награду; обично воћа, колача, коју сличицу или играчку, или сам се смела дуже играти |
| о на комотан живот и раскошну удобност, коју неби могао имати, кад би се наслеђа одрекао.{S} Ме |
| атије према њој.</p> <p>Волео је другу, коју је доцније и узео.</p> <p>Кад је приметила Душанов |
| морао презрети, зар је морао узети ону, коју не воле?...</p> <p>Тако сам мислила, па села и нап |
| кругови презру и истисну — пре него ма коју карташицу или особу са мрачном прошлошћу, али свет |
| д, па читала какав немачки роман или по коју првину М. Видаковића, које је мајка такође имала.{ |
| веже падишу за његове буле или петла за кокоши.{S} Извините ћерко, овај мало драстичан израз.{S |
| код таке господе.{S} Не ће се видети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће га војници, |
| о.{S} Но опет ми је нашла још тога дана кола за *.</p> <p>Кад сам полазила, Даница се гушила у |
| ио, тим боље!“</p> <p>„Мајка, нађите ми кола; идем сестри од тетке у * рекла сам помајци спрема |
| а, добила по неку награду; обично воћа, колача, коју сличицу или играчку, или сам се смела дуже |
| се то море хоће и код мене да узбурка и колеба?“</p> <p>„Без тога колебања неби била човек.{S} |
| да узбурка и колеба?“</p> <p>„Без тога колебања неби била човек.{S} То није грех; то је на кар |
| це, па и опет их брзо нестаде са света; колера их једног дана све покосила.{S} Још и данас се ч |
| остала дела што сам читала показаше ми колики је свет и каквих је људи у њему.{S} Теча се томе |
| лко је била енергична, толико нестална, колико снажна толико слаба, а колико добра толико зла и |
| нестална, колико снажна толико слаба, а колико добра толико зла и напрасита.{S} Осим тога је би |
| " /> одбранио од друге несташне деце, а колико је пута мајку умилостивио, да нас по заслузи не |
| и?{S} Нисам рђава, ако сам сирота!{S} А колико сам пута мислила о вама.{S} Особито сад од кад — |
| е <pb n="149" /> и лакше „тера кера.“ А колико је уважених госпођа, које се удале, тек да стеку |
| особина.{S} Данас их још нема.{S} Па ма колико се око њега умиљавала, слабо бих успела.{S} Да ј |
| ачку.{S} Но то нас није толико веселило колико његово приповедање о страном свету, школском сво |
| чност.</p> <p>То је моја историја.{S} У колико сам грешила, не могу сама увидети; само знам да: |
| хо шкрипање шљунка, под теретом дечијих колица, или тешком обућом уморених раденика обојега пол |
| веног поштења...{S} Ником не пада наум, колко се себичних, на и неморалних жеља баш под том фир |
| p>Природа јој беше доиста загонетка.{S} Колко је била енергична, толико нестална, колико снажна |
| а слатка, радовала се она.{S} Па једите колко вам је воља.{S} Подајте и маломе.{S} Ено се опет |
| нбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала, |
| ија срца и душе.{S} Ретко је земљиште у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зат |
| p>Нека је просто и њему; није он први у ком је жудња за богатством, уништила сваку човечност.</ |
| , само да је добро и чисто.{S} Намажите комадић и том малом.{S} Из ваше руке радије ће јести. < |
| м и топло срце.“</p> <p>„Топло срце.{S} Коме још то треба?!“ узвикнула сам у нехотице.{S} Сетил |
| овора.</p> <p>— Чудно питам, јел-те?{S} Коме би се допадала патња!</p> <p>Молила сам је, да ми |
| бе, шифонер и један орманић с рафом, на коме је стајало нешто порцуланска и стаклена посуђа.{S} |
| патије улевам и ако осећа потребу да се коме изјада.</p> <p>Старка се по неком времену прену из |
| са сваким;“ те тиме руши углед кругу, у коме се налази.{S} Така „простакиња,“ така „распуштена |
| ацили, које сам жарко љубила...</p> <p>„Коме треба?“ узвикнуо је дрхћућим гласом, „то ти хоћеш |
| сам држала, да су ту у земљи подруми и коморе.</p> <p>„Како живе ти људи?“ мислила сам и погле |
| с мирном савешћу.{S} Навикнут је био на комотан живот и раскошну удобност, коју неби могао имат |
| Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима човек комотан, па сам била и ја.</p> <p>Најмилија забава беше |
| и ја знадем, да се у богатству лакше и комотније живе, па нећу да сам му на сметњи!“</p> <p>„С |
| укчије.{S} Дотле сам свако његово писмо комотно читала мајци и Даници, а сад сам при сваком неж |
| својим прсима, тргла сам се и уступила корак натраг.</p> <p>„Милане, буди човек!{S} Зар ти не |
| онако, као некада; можда не би одобрила корак, што сам га учинила — ја сам вереница!</p> <p>Чуд |
| Бојала сам се да ми неће допустити тај корак.{S} Била је добра и према сиротињи милостива женс |
| е сасвим изостављао.</p> <p>Умерила сам кораке и слатко се насмејала.{S} Тек сад сам видела, да |
| ко, шта би требало женскиње да чини, да коракне кораком права напретка?{S} Мене то интересује.< |
| би требало женскиње да чини, да коракне кораком права напретка?{S} Мене то интересује.</p> <p>— |
| свака на своју страну.</p> <p>Овог пута корачала сам журно: била сам замишљена а и желудац ме ј |
| араштај од трулежи, која све више хвата корена.{S} Често тако размишљам, особито у зимњим дугим |
| поверење према мушкима беше у мени већ корена ухватило.{S} Жена ми је била лепа и богата, а им |
| су као оне биљке, што у сваком земљишту корена хватају; па се и ја брзо навикох у дому свог ста |
| а сам сувише осетљива?{S} Душан ме увек кори због тога.</p> <p>Није ми одговорио, само ме гледа |
| превару си потпомагала — ти сама.{S} Не корим те; знам ти назоре.{S} Али промисли се и ти, па б |
| си од мене побегла у врт.{S} Зато те не корим; али ни после ниси ме морала обмањивати.{S} Могла |
| коди.{S} Ваљане књижевне ствари увек су корисне.{S} Човек постаје читањем таки ствари разборити |
| јој прве чарапе оплела, а течи је чисто коса расла, кад сам му у седмој својој години помагала |
| а једрих плећа, црних наусница, свил'не косе, бисер зуба, чарних очију и бела и румена лица, ве |
| оде; једна добра а друга зла; вечито се косе, а ни једна не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у |
| се заруменили.</p> <p>Она га поглади по косици.</p> <p>— Како би ти мајка радо учинила радост с |
| рло ме занима, рече она узевши с ормана котарчицу с бресквама, ал доста си на глас читала.{S} Ј |
| Груди му се бурно надимале а кроз прсте котрљале се сузе.</p> <p>Неко време је тако стајао.{S} |
| еба са маслом.{S} Та узмите, тек сте га коштали!{S} Немојте гледати на мене.</p> <p>Примила сам |
| че узевши ми ђерђев из руку; „још ми та кошуља не треба, па не квари те очи; већ је сумрак.“</p |
| на.</p> <p>„Шта то везеш?“</p> <p>„Теби кошуљу,“ одговорила сам не погледавши га.</p> <p>„Па за |
| S} Умотала је књижицу у папир и метнула крај стола.</p> <p>У томе изби на сахату шест.{S} Радо |
| ама.{S} Држала сам, да ће ми бити скоро крај, па сам све главније успомене свела у једно; нека |
| .{S} Права љубав је вечита.{S} Она нема краја, нити се може уништити; тако на пример, ако љубим |
| Кад год се дала прилика, шетала сам се крајем од „ајзнбана,“ не би ли је случајно опазила; али |
| езином?</p> <p>Дознала сам и то.{S} При крају године писала ми Даринка измећу осталог и ово: „К |
| „анштендиг“ собу.{S} Сад је тамо у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ко |
| им трагом!{S} Јевросима учи свога сина, краљевића Марка, да се на туђе не лакоми, па да суди по |
| м је тако добро испала, бољу је неби ни краљица умесила...</p> <p>— је лите да је била добра?{S |
| природа“ и тера у гроб пре времена.{S} Красан стари метод уз који живеше учитељи 80—90 година! |
| ка а наша суседкиња срочила, да би били красан пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и не познајемо |
| срочила, да би били красан пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и не познајемо!“ Узвикнула сам у с |
| ругог се већ суши.</p> <p>Него и ја сам красна домаћица.{S} Време ужини већ прошло, а ја вам ни |
| итњасто зеленило и плаво небо, што тако красно дичи моју постојбину, фрушку гору.</p> <p>С моје |
| же, тим боље; ко би још тако луд био да крати себи пријатну забаву и то „света ради!“ Зар не пр |
| о а нама су гадне и смешне те здепнасте кратке ноге; ми сликамо врага црног а црнац га замишља |
| увреду што ми је нанео.{S} Мајка је пре кратког времена умрла, а на самрти све му је казала, мо |
| {S} Но у њему је сад тек беснила „плава крв“. — Осећао се увређен, па из освете газио ми углед |
| евши ме оштро на око.</p> <p>Мени јурну крв у лице, те збуњено пођох из собе.</p> <p>„Узећу му |
| богатију.{S} Сви су они таки...“</p> <p>Крв ми јурну у главу.</p> <p>„Разумем!“ узвикнула сам п |
| } Хтели су богату партију и од племићке крви, а не машамоду са три четири хиљаде.</p> <p>Да не |
| ли нам опростити.{S} Та ја сам најмање крив што се тако десило!“</p> <p>Јецала сам читајући то |
| икну он, пустивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио и |
| .</p> <p>„Не отимај ми име!{S} Нисам ја крива што се тако десило,“ срдила се жена; „врати ми оц |
| право што се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и то Душан — “</p> <p>Свршити нисам могла, пала м |
| онда, грех на његову душу.{S} Није она крива што је тако анђеоска створа, па дошла у руке нечо |
| свету више но икада!</p> <p>— Томе није крива школа ни метод, већ домаће васпитање и окона. „Де |
| </p> <p>„Милане!{S} Милане!{S} Ја нисам крива!“ јаукнула сам.{S} Он није чуо тај јаук; био је в |
| ривој.</p> <p>Уздрхтала сам се као неки кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но обично.</p> <p |
| тано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи на мени?{S} Зар нисам био преварен, а прев |
| <p>С моје стране не беше дакле никакве кривице, па и опет их брзо нестаде са света; колера их |
| ичица, па већ се питаш: да није с твоје кривице?{S} А оне, матере, занемарују своју децу сваки |
| сам и у Милану љубила тек њега.</p> <p>Крила сам своје осећаје, но он их је ипак дознао.{S} Љу |
| дито севаше; „ниси дете, да те држим на крилу!“</p> <p>„То и не тражим; само хоћу и морам ти ка |
| да се по соби пролете; но онда држим у крилу Марка и Аурору.{S} Немам баш неограничено поверењ |
| ством, лаћа <pb n="163" /> ли се разних критичких подузећа.{S} Срећа их изневерила, те се матер |
| омично.{S} Груди му се бурно надимале а кроз прсте котрљале се сузе.</p> <p>Неко време је тако |
| ти људи?“ мислила сам и поглед ми паде кроз отворен прозор у таку једну избицу.{S} И гле! — ко |
| то „света ради!“ Зар не пролази и сунце кроз каљава места, на остане чисто?!{S} Тако се ћерко, |
| ча ти је легао, па неможе заспати.{S} И кроз завесу на врати продире светлост; а то њему квари |
| и свега нестане. „Која вајда,“ севну ми кроз главу, „кад је твоје срце мртво.{S} Осећај, што га |
| ик.</p> <p>„Ништа, ништа,“ шапутала сам кроз плач; „мајка ће бити задовољна — дужност је одржал |
| тичијег цвркутања, продирало је сад још кроз ваздух тек по неки сребрнаст дечији гласић и тихо |
| зору.{S} Гледао је неко време замишљено крозањ; за тим ми опет приђе.</p> <p>„Остави то,“ рече |
| ћкасте коже, и модрих усана и око лепог кроја.{S} Разгледала сам јој и одело.{S} Било је скромн |
| , чисто и њезиној дубокој старости и по кроју и градиву сасвим примерено.</p> <p>Што сам се упл |
| арошко гробље.{S} Метнула јој и каменит крст, али без сваког знака и натписа.{S} Кад сам је пит |
| п или створ, хоће свет често љубављу да крсти.{S} Али љубав, права света љубав, која није потек |
| р да видите!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, па се питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им м |
| аиста заслужује, да је отмени и солидни кругови презру и истисну — пре него ма коју карташицу и |
| S} Мене ради био би хладније приман и у круговима, у којима је одрастао, а то све болело би га, |
| се меша са сваким;“ те тиме руши углед кругу, у коме се налази.{S} Така „простакиња,“ така „ра |
| } Још и данас се сећам свог учитеља.{S} Крупан, сед и румен старац.{S} Дође до душе раније у шк |
| неколико пари чарапа за „штафир“ своје кћери.</p> <p>Опростила сам се на брзу руку, обећавши д |
| ије правила разлике између мене и своје кћери; учила нас је обе кувати, месити прати и све женс |
| мајко, нећу ти спомен каљати!{S} Твоја кћи је доста патила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не |
| о ходим и не слутећи шта у њему врије и кува.</p> <p>Љубила сам га, али сам била старија, па ми |
| Сека-Маца, — управо баба-Маца — теткина куварица, љутила се до душе увек због тога.</p> <p>— Бо |
| ђу мене и своје кћери; учила нас је обе кувати, месити прати и све женске домаће и ручне послов |
| } Она се после отровала, он сјурио себи куглу у чело.{S} Јели истина не могу тврдити; дознала с |
| а душевна лепота спољашној, видели би, куд би свет отишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а не мо |
| ја тетка из своје собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па се забављај по вољи.{S} Доста ти је ра |
| .</p> <p>После ме је питала: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинила неком |
| наци.</p> <p>Добро велите, ћерко.{S} Но куда ми одосмо, а хтела сам само рећи, да моји греси ни |
| ла сам и збуњено пошла из собе.</p> <p>„Куда ћеш?“ шапутао је пламтећим оком. „Остани, имам с т |
| } Но зато опет по, највише „весело срце кудељу преде.“ Само великани, само изузетци узвишују се |
| а, да потврдим и ту ману нашег хваљеног културног века... </p> <pb n="148" /> <p>— Па шта да се |
| ва роба, која остане у дућану, што нема купаца, или што је лошија од остале робе.</p> <p>Кад чо |
| Мора мајко, да игра по њезином такту — купила га је.</p> <p>— Добро велите, ћерко, рече стариц |
| је често виђала у касапници.{S} Тамо је куповала меса за чорбу себи и „своме друштву“ — тако он |
| уђој жртвујем; топло срце није хтело да купује љубав, или само да љуби, већ је тражило у истој |
| учај притиче у помоћ.</p> <p>— Умр'о је купци барон Д...ч.{S} Сутра му жељезницом стиже тело.{S |
| на шешир, па извукла место њих из неке кутије твој дневник.{S} Опрости што сам га неприметно у |
| јуче.</p> <p>Преметала је неко време по кутији и онда извади чак са дна једну сашивену рукописа |
| и оде шифонеру, отвори га и донесе неку кутију, па је метну на сто.{S} У њој је било писама сор |
| што их је токорсе угостила.{S} Тако се кућа не кући.{S} Тако се разорава.{S} Нисам од оних, шт |
| да ће она бити моја насљедница, а само кућа и земља вредила ми је преко пет хиљада.</p> <p>Изб |
| , да су и у овој вароши на вишеспратним кућама они прозори, што су равни с тротуаром, прозори о |
| к што сам преписала књижицу, дође ми од куће писмо, да сам нужна код куће.</p> <p>Опремила сам |
| Прошао сам онуда и свратио сам.{S} Код куће беше само слушкиња и мала Данка.{S} Хтео сад да од |
| дође ми од куће писмо, да сам нужна код куће.</p> <p>Опремила сам се за пут, а пре тога отишла |
| S} Већ сам вас жељан а могу учити и код куће.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ првога дана опазила сам |
| л не уме у свету да се нађе.{S} Ето код куће, умесими „на супу.“</p> <p>Сека-Маца беше скроз пр |
| под земљом, а требало ми је полазити из куће, у којој сам толико среће и толико туге доживела!< |
| ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала, радо би вас одвела.</p> <p>Та |
| је токорсе угостила.{S} Тако се кућа не кући.{S} Тако се разорава.{S} Нисам од оних, што су им |
| м хладно и одлучно:</p> <p>„Милане, иди кући жени и детету.{S} То ти је дужност; а они те и већ |
| е сами нађете.{S} Читав Лавиринт у овој кући!</p> <p>— Скините се, драго дете, па седите!{S} Ет |
| анула пета година од кад сам примљена у кући моје помајке.{S} Једног дана рече ми Даница поверљ |
| о не треба претеривати.{S} Оно што се у кући нађе и искрен срдачан дочек, најбоље је гошћење.</ |
| а беше учитељ, као и отац ми.{S} Деце у кући није имао; јединицу ћерку беше удао пре 10 година. |
| и љубави.{S} Остала сам да живим, но у кући тој дуже остати нисам могла.{S} Земља је чисто гор |
| </p> <p>— Три дана пред смрт, молила је кућњег газду да телеграфише по неку њену рођаку тамо у |
| им ђаконијама.{S} Често таким, да убија кућу.{S} Дневна заслуга целе породице износи форинта ил |
| .</p> <p>Бацила сам још један поглед на кућу, па пођох тражити тетку.</p> <p>Нашла сам је с нек |
| адити више нисам смела, те дођох њима у кућу.</p> <p>Док је трајало новца од касније зараде мој |
| лане што је чинио, те уђосмо заједно у кућу.</p> <p>После два дана је отпутовао.{S} При поласк |
| и њу; доказ је што сам је узела у своју кућу, али да њу узме не могу допустити, већ тебе ради.{ |
| пренашам гласове и решетам ову или ону кућу, као што то чине многе токорсе даме и матере читав |
| ала неудата.{S} Не, ћерко није тако.{S} Куцало је топло и моје срце, можда топлије, но стотину |
| о некако топло; срце ми је живље почело куцати, но тек за тренутак; после ме обли румен стида; |
| гласић малога Милана:</p> <p>— Цицико, куцико, волела ме?{S} Ја сам ваша мати!{S} Миловао је с |
| доћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах и женити?“</p> <p>„Чим отв |
| с „р“; обично га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим изостављао.</p> <p>Умерила сам кор |
| ашњи бљесак и етикетна правила.{S} Држа ла је и она, да се тек у додиру са госпоштином и „салон |
| а зацело и није — један!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ прошапутала сам испрекидано и онесвешћена пала |
| вера у мој карактер, моју чистоту онако лабава била.{S} Но и тога је давно нестало, па буди мир |
| би времена да ме сами нађете.{S} Читав Лавиринт у овој кући!</p> <p>— Скините се, драго дете, |
| Сирота си девојка, а мушки су врагови; лажу око девојке, док не дође до женидбе, па онда бирај |
| ћерко.{S} Така сам била од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљда није грех |
| м одушевљењу дужности а лице јој облила лака румен.{S} Гледајући је тако појмила сам њезино нек |
| штовати! прекидох је и нехотице ја.{S} Лако је у добру добар бити, ал на муци знају се јунаци. |
| ти његови господски назори, па се може лако десити да ме заборави.</p> <p>(Стеван је био син о |
| у оставити сво добро моје.{S} Она ће ме лако прегорети.{S} Није ни пошла за мене из љубави.{S} |
| аница.</p> <p>„Да боме да јој неће бити лако.{S} Али ако буде паметна, увидиће и сама, да тако |
| блеђи но обично.</p> <p>„Изашла си тако лако одевена, а већ се захладило; ево ти мараме.“ Па ме |
| спитујем.{S} Доцне је, али да није било лако рушити своју срећу за рад дужности, то је истина!< |
| е имао право; ја нисам била од оних што лако подлежу.</p> <p>Још нисам била равнодушна, али ни |
| Таки карактери, таке природе не подлежу лако.“ Око му је пламтило а глас дрхтао.</p> <p>Извила |
| ала ме је стрпљиво, и тада тужно рече: „Лако је теби, ал у мени као да су две природе; једна до |
| сина, краљевића Марка, да се на туђе не лакоми, па да суди по правди Бога истинога; јер је боље |
| сећаја али њима не влада тек срце, бура лакомислености, него су потчињени, тврдој вољи, ћерци р |
| он није за мене; све више увиђам, да је лакоуман и не постојан, а и мишљење нам се јако разилаз |
| ио син ондашња имућна бележника, леп но лакоуман младић.{S} Чула сам чешће говорити, да се њих |
| истина говори очајање, али више и чешће лакоумље и себичност.{S} Зар је човек рођен тек да само |
| чути.{S} Има још доста.</p> <p>— Онда, лаку ноћ!{S} Сутра ћемо наставити.{S} Сад лези и ти, ве |
| верени, да су таки људи у самој ствари „лакша роба“ ...{S} Ти и незнају шта је љубав.{S} Разуме |
| Даницу) повери ми се; у друштву се све лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј је некако чудно зв |
| и „племените“ рибице! ...</p> <p>Да се лакше могу поновити — ако дође до „замерке“ — повела са |
| ем господски левентује <pb n="149" /> и лакше „тера кера.“ А колико је уважених госпођа, које с |
| S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лакше и комотније живе, па нећу да сам му на сметњи!“</ |
| ваћемо у Америку.{S} Тамо у новом свету лакше ће Боривој стећи гласа а и за мене ће бити боље.{ |
| ступе у савез, да с удвојеном силом још лакше варају и левентују, али чим се даде прилика да пр |
| ти Петар баба Ани.{S} Знате, што сам ја лане у Парку читала у оној вашој лепо везаној песмарици |
| >— Чули сте га од мене.{S} Старка га је лане у парку цитирала.</p> <p>Хтела сам наставити читањ |
| шла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане што је чинио, те уђосмо заједно у кућу.</p> <p>Пос |
| с сећати до своје смрти!</p> <p>Кад сам лане била у Т., отишла сам опет да видим баба-Стану.{S} |
| ле душевне врлине?{S} Доста кад је лепа ларва и дубок пун џеп!{S} Цео свет, особито мушки и не |
| S} Из славољубља и жудње за богатством, лаћа <pb n="163" /> ли се разних критичких подузећа.{S} |
| д силних питања.{S} Тек што им знање на левак у главу не сипаш, па која вајда?{S} Шарлатана у с |
| енио тек да са жениним имањем господски левентује <pb n="149" /> и лакше „тера кера.“ А колико |
| ака савезника?!</p> <p>Док траје новца, левентују обоје и сносе се, нестане ли га, бива свешта. |
| да с удвојеном силом још лакше варају и левентују, али чим се даде прилика да преваре и — једна |
| ад лези и ти, већ је касно а теча ти је легао, па неможе заспати.{S} И кроз завесу на врати про |
| ира.{S} Па и једна лубеница, хладна као лед.{S} Њу сам вама наменула.{S} Држала сам је до подне |
| ше ми се смркло а срце ми стегнула нека ледена рука. </p> <pb n="157" /> <p>Кад сам се освестил |
| кву ми је будућност у овом поквареном и леденом свету баш тим особинама спремио.</p> <p>Тако са |
| ко се осмехом растерују сузе а жеравица ледом заклања...</p> <p>Он је оборио очи и уздахнуо.</p |
| онда, кад је она разуму сасвим окренула леђа и — поклизла.{S} Тасе се онда јунакиње или дижу, т |
| а црпи! — Где тога није, дере му кожу с леђа, да накити своју душевну наготу.{S} Право има, кад |
| <pb n="157" /> <p>Кад сам се освестила, лежала сам на канабету, поред мене клечаше моје две уче |
| стита и добра душа.{S} Није сирота дуго лежала; само две недеље.{S} Доктора није хтела. „Од ово |
| оним старачким лицем.{S} У том погледу лежала је нека младалачка живахност, помешана са искрен |
| хитрином а он је разгледао цвеће што је лежало на тезги.{S} Нисам дизала очију, али сам осећала |
| се и сад срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи на мени?{S} Зар нисам био преварен, а превару си п |
| ила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ у животу.....“</p> <p>Пољуби |
| же мужа и жену.{S} А то полско сродство лежи поглавито у сличности карактера.{S} Разумете ме — |
| } Зар оне не увиђају, каква одговорност лежи на њима пред Богом и светом.{S} Закужави ти један |
| ку ноћ!{S} Сутра ћемо наставити.{S} Сад лези и ти, већ је касно а теча ти је легао, па неможе з |
| , претворила сам у новац и тражила себи лека. </p> <pb n="169" /> <p>Зарад тога дошла сам и амо |
| {S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па зар сам ја лења, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? зат |
| ан је био син ондашња имућна бележника, леп но лакоуман младић.{S} Чула сам чешће говорити, да |
| много на школе.{S} Отац му, да боме има леп капитал, ал још доста деце, па ко паметан човек, же |
| и нагон, сањалачки занос, или навика на леп или створ, хоће свет често љубављу да крсти.{S} Али |
| артањем на новац бајаги неке забаве.{S} Лепа забава, која из туђег џепа вади новац, без да си г |
| еву; има пет хиљада одмах на венчању, а лепа је девојка,“ заврши моја помајка, баш кад сам отво |
| .{S} Па и сирота рођака још доста млада лепа женица, толико је плакала за њом, да сам мислила, |
| већ корена ухватило.{S} Жена ми је била лепа и богата, а имао је и сина, више ми није требало, |
| оти није једнак!{S} Сва божија створења лепа су, ако само нису богаљеви или измет природни.{S} |
| остале душевне врлине?{S} Доста кад је лепа ларва и дубок пун џеп!{S} Цео свет, особито мушки |
| теде ни слушати.</p> <p>— Гостољубље је лепа српска врлина, говорила је застирући сто и спремај |
| ечовеку......{S} Од ње је доста, што је лепа и што је умела страсно љубити ма и недостојно и мо |
| ако не може истински волети ни спољашње лепа човека, без душевних врлина.{S} Само децу, ма и ма |
| а.{S} Некада, у младости, могла је бити лепа.{S} Црте лица биле су правилне, ал јој се сад од с |
| > <p>— Били смо код старе мајке.{S} Има лепе жуте тице, па све тако, тако чине! — предвари ме „ |
| , узор јунакиња обично су женскиње мање лепе, али тим више даровите, образоване и учене.{S} Оне |
| </p> <pb n="138" /> <p>Дај Боже, да тај лепи шарени свет и не познате, бар не овако, као што са |
| молим зета, да ми даде припомоћ.</p> <p>Лепим није хтео, за то је суд решио 10 фор. месечно.{S} |
| ло имате?{S} Па га сад не упуштајте.{S} Лепо је бити попадија.{S} За то ми будите захвални, па |
| дан старински сат, неколико слика и два лепо бојадисана кавеза.{S} У сваком кавезу скакутао је |
| два сам је утешила.</p> <p>Сахранила је лепо, тамо у варошко гробље.{S} Метнула јој и каменит к |
| авну улагу!{S} То двоје одређују шта је лепо, шта ли не.{S} Зато и треба настојати, да се те дв |
| <p>— Каква вам је то књига?{S} Како је лепо увезана, као еванђеље. (било је „дивотиздање.")</p |
| ми посла!{S} Млад мушки воли све што је лепо и што му је пред очима.{S} Заборавиће је брзо поре |
| сам ја лане у Парку читала у оној вашој лепо везаној песмарици. — Ту се гласно засмејала а очи |
| те, жућкасте коже, и модрих усана и око лепог кроја.{S} Разгледала сам јој и одело.{S} Било је |
| а забава беше ми читање у тамошњем врло лепом варошком парку.{S} Сека-Маца, — управо баба-Маца |
| е болесној уображеној лепоти, а душевна лепота спољашној, видели би, куд би свет отишао!{S} Ја, |
| цу привлачи на први поглед тек спољашна лепота и младост.{S} Доброта и остало, привуће их тек п |
| тане!</p> <p>— По вашим речма, спољашња лепота мало утиче на праву љубав?</p> <p>Спољашња лепот |
| о утиче на праву љубав?</p> <p>Спољашња лепота?{S} Шта ви разумете под том лепотом?{S} Кинез ст |
| и формасте.{S} Али баш тај иначе „услов лепоте,“ чудно је одударао од старачке борасте, жућкаст |
| овек неког може волети тек због телесне лепоте?!{S} Мислићете да можда никад нисам била способн |
| тпостављало здравље болесној уображеној лепоти, а душевна лепота спољашној, видели би, куд би с |
| амишља белог.{S} Ето видите, да појам о лепоти није једнак!{S} Сва божија створења лепа су, ако |
| врста јунакиња, сушта је наивност а по лепоти и доброти прави анђео и неко надземно створење.{ |
| ашња лепота?{S} Шта ви разумете под том лепотом?{S} Кинез стеже својој ћерци ногу, да би је пол |
| силац тих врлина у гроб сађе; љубимо ли лепоту спољашњу, она ће нас заносити до год нас траје, |
| жавајући устима тичије пипкање а рукама лепршање.</p> <p>Сад ми друго не остаде, већ да кажем и |
| ише излаза из свога кавеза.{S} На њиово лепршање, дотрча старици и Аурора и Марко, па се и они |
| ице јој слетише на груди, па се стадоше лепршати и пипкати је по бради и лицу; изгледало је, ка |
| {S} Заборавиће је брзо поред богатије и лепше; само она треба да је паметна, да је благодарна, |
| да их одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепших снова и илузије, што сам их донде имала...</p> < |
| : „заборавиће је поред друге богатије и лепште.“ Те речи звучаше ми непрестано у души; и ја сам |
| , па кад нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а плетице све звецкају!</p> <p>— Хвала, сека-Мацо |
| така је отпутовао.</p> <p>Писма су опет летила од једног другоме.{S} У његовим беше мале разлик |
| ко сталежа, а где су остали сталежи, па лето, па јесен, па зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То |
| г ваљаног доктора очију.{S} Годину дана лечио ме је и божијом помоћу спасао вид.</p> <p>Заостал |
| гледу.</p> <p>Тек што ми се почеше ране лечити, позледише се опет.{S} Јадног дана добила сам пи |
| удње за богатством, лаћа <pb n="163" /> ли се разних критичких подузећа.{S} Срећа их изневерила |
| а ћерком богата поседника П...ћа.{S} Да ли из наклоности, никад нисам дознала.{S} Клонила сам с |
| Варате се, сека-Мацо — прво пита: „има ли мираза?...“</p> <p>— Но, но, дабоме да то не сме фал |
| !{S} То двоје одређују шта је лепо, шта ли не.{S} Зато и треба настојати, да се те две особине |
| и старица свој дневник, биографију, шта ли је?{S} Још нисам почела читати.</p> <p>— Е, онда ме |
| али да су потчињени разуму.</p> <p>Шта ли сам ту препатила!{S} Па и опет ме није разумео.{S} Н |
| у певанији песников лик:</p> <p>— Вреде ли што његова дела?</p> <p>— Стручњаци, и цео свет вели |
| ика да преваре и — једна другу.{S} Дође ли једно од њих у било какву неприлику, зар се надати с |
| сати, довољно ће бити, дај се увиди, је ли „бабадевојка“ заслужила презирање и поругу, којом се |
| и дужност, дужност према другоме.{S} Је ли то грех, незнам.{S} Нећу ни да испитујем.{S} Доцне ј |
| вас примио.{S} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} Већ с питањем сам хтела п |
| оравили и људи.</p> <p>Заборавили? — Је ли баш тако?{S} Не, сећају се они мене, кам год им се п |
| усрећила!</p> <p>Зашто је то тако? — Је ли морало тако бити? — Савест ми је чиста и мирна, али |
| аш ко с Димитријем Обрадовичем.{S} А је ли бар он срећан, или је гоњен као Обрадович?</p> <p>— |
| од обичне трговачке спекулације, па је ли чудо што се не хтедох без љубави удати?!{S} А за љуб |
| детињарија, занос и лудорија.{S} Па је ли чудо што се до овог дотерало?!{S} При ступању у брак |
| ца, левентују обоје и сносе се, нестане ли га, бива свешта.{S} Још је срећа, кад се за времена |
| аче има девојака свуда.“</p> <p>„Хоћете ли још г. шогоре?“</p> <p>„Ако има читај.“</p> <p>5. ма |
| , јадно би изгледао овај свет.{S} Јесте ли га лично видели или тек на слици?{S} По писмама суде |
| тала сам се крајем од „ајзнбана,“ не би ли је случајно опазила; али увек без успеха.</p> <p>Већ |
| >Милан.</hi> </p> <p>Јадна мајко, је си ли се томе надала, кад си своју погрешку сину одала?!{S |
| се предњу и шапутала:</p> <p>„Оче, јеси ли задовољан са својом јадном ћерком?{S} Делала сам по |
| .{S} Но јесам ли то заслужила?{S} Јесам ли?</p> <p>Догађаји и дела нек говоре!</p> <milestone u |
| им необична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то заслужила?{S} Јесам ли?</p> <p>Догађаји и дела не |
| апали чибук, па се не види из дима; ако ли је после-подне, наслони главу на катедру па — хрче.{ |
| ог дана Даница. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах и женити?“</p> <p>„Чим отвори канцеларију и |
| носилац тих врлина у гроб сађе; љубимо ли лепоту спољашњу, она ће нас заносити до год нас трај |
| ја урадити, говорила је.{S} Ко зна хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их |
| <p>Прекинула сам читање и питала: „хоћу ли читати даље?“</p> <p>„Па читај“ смејао се шогор.</p> |
| лни, па га држите за јаку.</p> <p>„Хоћу ли читати даље, драги моји?“</p> <p>„Можеш.“</p> <p>10. |
| и љубави. </p> <pb n="167" /> <p>„Имаш ли још који егземплар?“ смејао се он.</p> <p>Како неби |
| о је моју љубав, јадни Боривоју. знадеш ли шта чиниш?!{S} Или те је занела њезина спољашност?!. |
| видим и да из твојих уста чујем, можеш ли ми опростити ону гадну, ону црну увреду.{S} Невин са |
| лостива, па одговори како живиш и можеш ли нам опростити.{S} Та ја сам најмање крив што се тако |
| па хоћу из твојих уста да чујем, хоћеш ли ми бити жена, кад свршим науке?“</p> <p>„Хоћу,“ јеца |
| етни.{S} Или ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да се са женом раставим?{S} Подићу и небо и земљу д |
| .</p> <p>Оборила сам очи.</p> <p>„Шалиш ли се? питао је узевши ме опет за руке.</p> <p>„Не шали |
| шалим.</p> <p>Он се трже.</p> <p>„Желиш ли искрену пресуду?“ питаше после неколико тренутака.</ |
| ељи и онда је била мирнија.</p> <p>— Је-ли рођака дошла? питала сам радознало.{S} Знала сам да |
| Баба-Стана беше — мртва.</p> <p>— Знате-ли што о њој? питала сам раделицу ту.</p> <p>— Знам сам |
| и одзива; а понос ми није допуштао, да „лижем руку,“ која се могла ма у шали на мене измахнути, |
| </p> <p>Сека-Мацино место, заузела беше Лиза, те сам могла читати кад ми је воља.{S} Није имао |
| естим Милана.{S} Оне две оставићу данас Лизи.</p> <p>Док се тетка вратила, разгледала сам књижи |
| запита, показујући у певанији песников лик:</p> <p>— Вреде ли што његова дела?</p> <p>— Стручњ |
| лико сам назрела.</p> <p>— Јесте мајко, лист је политичан.</p> <p>— Право велите, могла сам бит |
| осле неколико тренутака, маши се она за лист, што сам га уз себе спустила.</p> <p>— Неће те ми |
| ла.</p> <p>Док је она пажљиво превртала лист, ја сам је посматрала.</p> <p>Била је повисока сла |
| е, душо, поче она, показујући прстом на лист, што сам га читала.{S} Прочитала сам на том листу: |
| p> <p>— Политика, рече она, пруживши ми лист.{S} Невидим добро; ситна је, но толико сам назрела |
| ина, секо моја.{S} Отвори само последњи лист свога дневника...“</p> <p>То је било пре две недељ |
| <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туге нестат’ мора!</l> </quote> <p>С |
| <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туте нестат мора!</l> </quote> <p>— |
| душе.{S} Ту је опет преврнула неколико листова, и пажљиво читала.{S} На једанпут диже очи и ре |
| песмица смешећи се.{S} После преврташе листове, овде-онде читајући по неки одломак ове или оне |
| ледала сам књижицу.</p> <p>На насловном листу беше написано:</p> <p>„Зашто сам остала неудата.“ |
| сам га читала.{S} Прочитала сам на том листу: „Застава,“ па видим, да сте и ви Српкиња.</p> <p |
| неби ни краљица умесила...</p> <p>— је лите да је била добра?{S} За младих година служила сам |
| х књига.{S} Упознао нас је и с немачком литературом.{S} Сви дечији писци и песници тога језика, |
| погледа, преко — сад још већма — увела лица, пролети јој зрачак радости и изненађења.{S} Видел |
| исер зуба, чарних очију и бела и румена лица, већ којој је главни основ узајмио поштовање душев |
| } Затим тешко уздахнуо, спустио руке са лица и рекао одлучно:</p> <p>„Повешћемо га с нама.{S} У |
| љубљене особе спадну и кад руменило са лица у борби живота нестане!</p> <p>— По вашим речма, с |
| у младости, могла је бити лепа.{S} Црте лица биле су правилне, ал јој се сад од слабости испупч |
| ено ћутала.{S} За тим се прену, а преко лица јој прелети горак ироничан осмех.</p> <p>— Да, нас |
| м вас заволела онако на први поглед.{S} Лице ваше остаће ми и без имена у памети.{S} Будите ми |
| p>— Добро велите, ћерко, рече старица а лице јој узе сетан, да не речем, болан израз.{S} Зар се |
| се сјале у светом одушевљењу дужности а лице јој облила лака румен.{S} Гледајући је тако појмил |
| грозила сам се од призора тог и покрила лице рукама.{S} Он их нежно скиде и загледа ми у очи.{S |
| светија. <hi>А кад мајка пита: какво је лице њезина детета?!{S} Сродство душе и срца привлачи ј |
| /p> <p>„Мој син?“ јаукнуо је он, покрио лице рукама и стајао немо и непомично.{S} Груди му се б |
| е оштро на око.</p> <p>Мени јурну крв у лице, те збуњено пођох из собе.</p> <p>„Узећу му Мару Б |
| ајала женска прилика.{S} Један поглед у лице јој учини да устанем.{S} Била је то жена у дубокој |
| две недеље...“ А румен стида суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се одала.</p> <p>Срце ми |
| се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, али тек за тренутак.{S} Доцније је у таким прилик |
| лед јој се није слагао с оним старачким лицем.{S} У том погледу лежала је нека младалачка живах |
| х трагова преживелих година, што јој на лицу беху исписани.{S} Да је тај поглед изражавао терет |
| тадоше лепршати и пипкати је по бради и лицу; изгледало је, као да је милује и љубе.{S} У исти |
| о би изгледао овај свет.{S} Јесте ли га лично видели или тек на слици?{S} По писмама судећи, ре |
| реће, што у њојзи не нађох оне — морске логике.</p> <p>Тога вечера сам раније потражила своју с |
| им џепом!..</p> <p>Знала сам ту „морску логику“ понеког женског и мушког „отменог света,“ па са |
| ко рано потражила своју собу?!</p> <p>— Лолица једна, и ту ме издао! — Дала ми старица свој дне |
| , законом обезбеђена варалица, отимач и лопов, а често и посредни убица читавих породица.{S} Па |
| е у дућану, што нема купаца, или што је лошија од остале робе.</p> <p>Кад човек чује, или чак и |
| .{S} Како и неби, кад ти предпостављају лошију од тебе, само за то, што је удата!{S} Баш као да |
| дне за час се поболем.{S} Стара сам.{S} Лубеница је била зрела и слатка.</p> <p>— Добро што се |
| свежа масла и добра сира.{S} Па и једна лубеница, хладна као лед.{S} Њу сам вама наменула.{S} Д |
| и...{S} Сад ће најбоље бити, да расечем лубеницу.{S} Ено мали сишао са столице.{S} Не занима га |
| што су ближе, тим боље; ко би још тако луд био да крати себи пријатну забаву и то „света ради! |
| јецала сам на глас.</p> <p>„Што плачеш, лудице моја?{S} Тамо је и онако живље и веће место; ако |
| а ми прочита мисли још у души.</p> <p>— Лудо сам питала, уздахну она.{S} Шта се може мислити — |
| презирати не можеш.{S} Па зар неби било лудо, кад се неби машили среће, која нам је тако близу! |
| редлагао ми је тајни, незаконити брак. „Лудо би било, да ради оне церемоније срдим родитеље а н |
| ужа и жене давно је детињарија, занос и лудорија.{S} Па је ли чудо што се до овог дотерало?!{S} |
| велих дана, малаксалост и тугу, злоћу и лукавство, небих се зацело тргла.{S} Овако је била — не |
| , па било старо или ново!</p> <p>Што се луксузне ношње тиче, нећу много да говорим.{S} Тог зла |
| се, да сам се одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам се бојала, чуће.{S} Устала сам и донела |
| и главу на катедру па — хрче.{S} Тек на лупу од нашег трчања по скамија, протре очи и викне: „К |
| што неможе свестан човек заволети мртву лутку, са њезина шарена одела, исто тако не може истинс |
| дечицу.{S} Изгледају, као неке накићеве лучице.{S} И то већ показује неку материнску љубав и ст |
| о се из љубави узимају?</p> <p>— Љубав! љубав! зар је све љубав што се тим светим именом назива |
| > <p>— Нећу да кажем, да није љубав.{S} Љубав је дабоме.{S} И најгора мајка воли своје дете.{S} |
| ништила је сваки племенитији осећај.{S} Љубав и поштовање одавно је постала детњарија.{S} Отуда |
| је осећаје, но он их је ипак дознао.{S} Љубав је најтеже сакрити.{S} Видио је шта ми се збива у |
| то и јесте све мање љубави на свету.{S} Љубав је ћерко, најнежнија и најплеменитија „биљка“ чов |
| и.{S} У том погледу се јасно огледала — љубав.</p> <p>Срце ми је дрхтало, но поглед сам мирно и |
| аш то само прегоревање и брига а њему — љубав.</p> <p>Срце ми дакле не беше мртво него тек успа |
| иве, што се из љубави узимају?</p> <p>— Љубав! љубав! зар је све љубав што се тим светим именом |
| о је, јел те?{S} Али и они мене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па и правичнији су од људи ...</ |
| незнају шта је љубав.{S} Разумем, права љубав, а не оно, што веже падишу за његове буле или пет |
| нисте разумели.{S} Ја сам рекла: права љубав, а та незна за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим |
| било од кад је, и биће довека.{S} Права љубав је вечита.{S} Она нема краја, нити се може уништи |
| к благослов и срећу доносити.{S} Такова љубав је и трајнија; траје и онда, кад једра плећа љубљ |
| се не хтедох без љубави удати?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но није так |
| е да можда никад нисам била способна за љубав, кад тако говорим и кад сам остала неудата.{S} Не |
| овољан.{S} Јасно сам видела, да га моја љубав слабо усрећује и да му је немила.</p> <p>То ме је |
| позива?{S} Истина је света, да је свака љубав спојена са тежњом и чежњом, да нам је љубљена осо |
| . 0сећала сам да то није више братинска љубав, а невеста ни вереница још му нисам била, па би м |
| воје дете.{S} Но површна је и мајчинска љубав код таке врсте матера.{S} Сујета је то, моја ћерк |
| ила мисао: у чијем је срцу прво поникла љубав, у његовом или њезином?</p> <p>Дознала сам и то.{ |
| ји предмет.{S} Исто тако не силази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица |
| о, да је то моја <hi>прва</hi> и једина љубав.</p> <p>У оба случаја било је и одзива.{S} Но опе |
| S} Нико на пример не пориче, да мајчина љубав није најмоћнија и најсветија. <hi>А кад мајка пит |
| шта је љубав; само сам рекла, да је она љубав права, која потиче из душевног сродства, а не са |
| у њега, али га љубим из све душе; а та љубав и дужност према вама учиниће да га заборавим и бе |
| вљу да крсти.{S} Али љубав, права света љубав, која није потекла из моменталних утисака једрих |
| вете љубави, сада је ретко!{S} Та света љубав мужа и жене давно је детињарија, занос и лудорија |
| мају?</p> <p>— Љубав! љубав! зар је све љубав што се тим светим именом назива?{S} Животињски на |
| би у животу тек једаред?{S} Та права је љубав вечита!</p> <p>— Вечита! осмехну се старка.{S} Да |
| лишно; а још нисам ни сама знала, да је љубав, што према њему осећам.</p> <p>Слушала ме је стрп |
| а хтела.{S} Ја нисам одређивала, шта је љубав; само сам рекла, да је она љубав права, која поти |
| „лакша роба“ ...{S} Ти и незнају шта је љубав.{S} Разумем, права љубав, а не оно, што веже пади |
| а то писмо.{S} Дакле с његове стране је љубав а с њене тек симпатија и сажаљење!{S} Зарад њезин |
| у се мајко, с вама не слажем.{S} Зар је љубав и поштовање једно исто?{S} Ето на пример, и ја мн |
| тај или себе прецењује, или не познаје љубав.{S} Осећај, што га таки људи имају, само је страс |
| о деци!</p> <p>— Нећу да кажем, да није љубав.{S} Љубав је дабоме.{S} И најгора мајка воли свој |
| твујем; топло срце није хтело да купује љубав, или само да љуби, већ је тражило у истој мери од |
| о ту неједнакост изједначило би време и љубав, да само није било другога — чинило ми се, да је |
| лела; једно би изгледало пријатељство и љубав, које веже тек — непогрешивост.</p> <p>Да је разо |
| страшне муке.{S} Срце и разум, понос и љубав борила се у мени.{S} Дуго је трајала борба та, до |
| жег сталежа.{S} Разлог нисам имала; али љубав је најосетљивија, па с тога често и неповерљива.< |
| оће свет често љубављу да крсти.{S} Али љубав, права света љубав, која није потекла из моментал |
| волим!“</p> <p>„Прећи ће све то.{S} Ни љубав није увек вечита, тешила сам је.“</p> <p>Није ми |
| го мало марит?</l> <l>Или је грех хтети љубав,</l> <l>Чисту, праву, непритворну,</l> <l>Себично |
| {S} Осећај, што га осећаш, не може бити љубав.{S} У животу се љуби тек једанпут!“</p> <p>Тако с |
| </p> <p>Од тога доба није ми изјављивао љубав речима, али је сваки поглед козивао, како му је у |
| ма, спољашња лепота мало утиче на праву љубав?</p> <p>Спољашња лепота?{S} Шта ви разумете под т |
| Зарад њезине милостиње презрео је моју љубав, јадни Боривоју. знадеш ли шта чиниш?!{S} Или те |
| та сам патио!{S} Грехом називаш ти моју љубав према теби.{S} А зар није већи грех, да се растан |
| е.{S} И то већ показује неку материнску љубав и старање о деци!</p> <p>— Нећу да кажем, да није |
| , приповедала сам јој и своју некадашњу љубав према Милану.{S} О Боривоју нисам јој ништа говор |
| ари у предмету своје љубави, пренаша ту љубав на други достојнији предмет.{S} Исто тако не сила |
| </l> <l>— Осећаја бујно врело —</l> <l>Љубав је тек чисту хтело.</l> <l>Па сад не знам грех шт |
| и опростим? рече он не прихвативши их. „Љубав се изнудити не може, а ја сам се томе могао надат |
| т врлина.{S} Без те врлине и нема праве љубави.{S} Несталан човек и није прави човек.{S} Но ви |
| Само сопствена смрт дреши нас од праве љубави, често нећемо то да увидимо ни да признамо.{S} О |
| — Е, мајко, онда је на свету мало праве љубави.{S} Ко данас пита за поштење, разборитост и оста |
| е, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љубави за тебе.“</p> <p>Он се тргао, гледећи ме зачуђен |
| и опет тек спољашњост на предмету своје љубави уважава, не поштујући његове душевне врлине, тај |
| добро — ако се превари у предмету своје љубави, пренаша ту љубав на други достојнији предмет.{S |
| о се на пример превари у предмету своје љубави, разумите ме добро — ако се превари у предмету с |
| но издржала; с последњим издисајем моје љубави према Милану никла ми је у срцу клица сумње у му |
| остим.{S} Све је то чинила из превелике љубави према својој деци.{S} А она је доста кажњена и о |
| шло је три године.{S} Од негдашње жарке љубави према Милану остала је тек горка успомена; пламе |
| ако треба да буде и код полске истинске љубави.{S} Свуда, где није тако, само је гадна страст ж |
| а.{S} И већ да подлегнем моћи пробуђене љубави, кад ми се у машти указа жена с дететом на руци. |
| S} Зар се данас склапа брак из узајамне љубави, поштовања и познавања?!{S} Не, никако не!{S} Но |
| ма жуди.</p> <p>— Зато и јесте све мање љубави на свету.{S} Љубав је ћерко, најнежнија и најпле |
| а — која сам знала, шта значи одрећи се љубави своје?!</p> <p>Предала сам му све у руке, уговор |
| ки нагон сада још влада.{S} Праве свете љубави, сада је ретко!{S} Та света љубав мужа и жене да |
| рговине са срцем и гадила пољупца — без љубави.</p> <p>Старка заћута, нагло устаде и оде кавези |
| тних случајева, да се девојка удала без љубави према момку; али тој погрешци су обично родитељи |
| ије, па је ли чудо што се не хтедох без љубави удати?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је срц |
| > <l>Гадила сам се пољубаца,</l> <l>Без љубави праве.</l> <l>Па зато ме у старости </l> <l>През |
| смо:{S} Жао ми је било жене, која је из љубави погрешила.{S} Милана нисам жалила.{S} Не поверењ |
| прегорети.{S} Није ни пошла за мене из љубави.{S} Новац и титула: „госпођа докторка“, њезин је |
| аку понајвише они рђаво живе, што се из љубави узимају?</p> <p>— Љубав! љубав! зар је све љубав |
| се већина жени и основи брачне среће и љубави. </p> <pb n="167" /> <p>„Имаш ли још који егземп |
| и ја сам остала да живим из дужности и љубави.{S} Остала сам да живим, но у кући тој дуже оста |
| баш у овој вароши -губе; а могла сам и љубави имати, само да се нисам држала поштења и дужност |
| да се старка тргла.{S} Хвала, на таквој љубави!</p> <p>— Хвала, не хвала, смејала се старица.{S |
| ћи ме нежним и страсним речима о својој љубави.</p> <p>Ћутала сам и јецала.{S} Тек кад ме хтеде |
| . <hi>Онда се обично вели, да су својој љубави сталне</hi>.{S} Она хоће да има љубљену особу по |
| аволела.{S} Ја, која сам дотле сањала о љубави и с оне стране гроба и држала, да никога више љу |
| ст да га одбијем. „Он брка поштовање са љубављу, а док први занос пређе па увиди, да сам и ја п |
| друга дужност.{S} Тако је с мајчинском љубављу, а тако треба да буде и код полске истинске љуб |
| слабо, и једно и друго тежи за искреном љубављу; само што код једног тек ниче, а код другог се |
| а ме није разумео а још мање љубио оном љубављу, којом ја њега.</p> <p>Други је био такође ваља |
| за мене.{S} Није се запослила „вечитом љубављу“ па и опет остала вечито девојка!</p> </div> <d |
| авика на леп или створ, хоће свет често љубављу да крсти.{S} Али љубав, права света љубав, која |
| его кад може да задовољи оне, који га с љубављу сретају! </p> <pb n="152" /> <p>Још и сад се се |
| тао, а то све болело би га, кад би први љубавни занос прешао; те би ме и нехотице почео сматрат |
| искрени и чисти, али шта вреди, кад је љубавник, на рачун природности или мушке <hi>несталност |
| штем рачуна о владању твоме; нећу ти ни љубавника убити; немам права на то, а зацело и није — ј |
| његове, већ се поводи за срцем и одаје љубавном уживању без борбе и устезања......</p> <p>Осећ |
| лицу; изгледало је, као да је милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу Аполона и Дијане.{ |
| тељи.</p> <p>„Шта ти је?“ питаше Даница љубећи ме.</p> <p>Гледала сам их укоченим погледом.{S} |
| едо, кад оно није код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми </p> <pb n="171" /> <p>би је пре |
| Пригрли ти та мужића њена </l> <l>Па га љуби, никад се не жури.</l> </quote> <p>— Гле како баба |
| није хтело да купује љубав, или само да љуби, већ је тражило у истој мери одзива; а понос ми ни |
| тпутовао.{S} При поласку ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти то |
| <p>Срцу нисам могла забранити да га не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекла, а о |
| > <p>— Зар је то занос?{S} Зар човек не љуби у животу тек једаред?{S} Та права је љубав вечита! |
| из даљине?{S} Зар на пример мајка мање љуби своје чедо, кад оно није код ње?{S} Не, она га љуб |
| ћаш, не може бити љубав.{S} У животу се љуби тек једанпут!“</p> <p>Тако сам мислила, трудећи се |
| војој машти нашла сам и одговор: „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је при том било некак |
| тарка.{S} Да боме да је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, што му је први пут ис |
| ја сам осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто се чудила, како пре то увидила нисам.</p> |
| љубила свом снагом детињске душе своје; љубила сам их већма него и тице и цвеће и оно китњасто |
| се сама себе, но све бадава; ја сам га љубила из свег срца и душе своје.{S} Неки пута ми се чи |
| шину.{S} Ето на пример, и ја сам некада љубила људе, а сад — ту се старка болно и гласно засмеј |
| о створени једно за друго?!{S} Да си ме љубила нема сумње, а осећам, да ме ни сад презирати не |
| } Али све бадава; ја сам га поштовала и љубила свим срцем својим.</p> <p>Срцу нисам могла забра |
| су ме баш они одбацили, које сам жарко љубила...</p> <p>„Коме треба?“ узвикнуо је дрхћућим гла |
| аз томе је, што сам у животу још двапут љубила, истим жаром и истом чистотом.{S} Увек ми се чин |
| ки пута ми се чинило, да сам и у Милану љубила тек њега.</p> <p>Крила сам своје осећаје, но он |
| па и браћицу и сестрице.{S} Све сам их љубила свом снагом детињске душе своје; љубила сам их в |
| слутећи шта у њему врије и кува.</p> <p>Љубила сам га, али сам била старија, па ми се чинило да |
| на.{S} Ти га љубиш и сувише...“</p> <p>„Љубила сам га,“ те ми се са усана.</p> <p>Он се болно о |
| осећаје не одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће и пријатељство!“ < |
| рњујете.{S} Ја не сумњам у њега, али га љубим из све душе; а та љубав и дужност према вама учин |
| <p>Згрозила сам се, кад сам осетила да љубим човека млађег од себе.{S} То се није слагало с мо |
| ам и то, да сам несретан; преварен и да љубим тек тебе.“</p> <p>„Ћути Милане, ћути!{S} Већ таке |
| се старка болно и гласно засмеја — сад љубим моје канарине, мачку и псето.{S} Смешно је, јел т |
| да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љубим хиљаду пута већма него пре.“</p> <p>Узео ме је за |
| ве што си успела, само је то, да те сад љубим још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу |
| нутка знала сам и осећала, да Милана не љубим тек као брата и пријатеља, већ и некако друкчије. |
| и ја многе мушке штујем, а ни једног не љубим.</p> <p>— Нисте ме, ћерко, разумели, бар не онако |
| тна, па ме не отискуј од себе.{S} Ја те љубим неизмерно.{S} Нема жртве, која би ми за тебе тешк |
| да, кад носилац тих врлина у гроб сађе; љубимо ли лепоту спољашњу, она ће нас заносити до год н |
| и се може уништити; тако на пример, ако љубимо истински поштење и искреност, љубиће мо то и онд |
| } Доказа, да ме није разумео а још мање љубио оном љубављу, којом ја њега.</p> <p>Други је био |
| ,</l> <l>Благ да опрости,</l> <l>Што ћу љубит' тебе само</l> <l>Целе вечности.</l> </quote> <p> |
| ео свет, особито мушки и не почиње онде љубити, где би требало да поштује.{S} Тек мане, недоста |
| да је поседавамо.{S} Али зар се не може љубити и из даљине?{S} Зар на пример мајка мање љуби св |
| е стране гроба и држала, да никога више љубити не могу!</p> <p>Био је Миланов друг и брат од те |
| свету, али ми се није дало да се дадем љубити од туђа момка. 0сећала сам да то није више брати |
| ста, што је лепа и што је умела страсно љубити ма и недостојно и моментано...</p> <p>Често су т |
| а тако жарко волела и кога сам сад опет љубити почела.{S} И већ да подлегнем моћи пробуђене љуб |
| ко љубимо истински поштење и искреност, љубиће мо то и онда, кад носилац тих врлина у гроб сађе |
| амо је то, да те сад љубим још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме т |
| а би моја помоћ била незнатна.{S} Ти га љубиш и сувише...“</p> <p>„Љубила сам га,“ те ми се са |
| Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не љубиш.“</p> <p>Стресла сам се.{S} Грозна мисао паде ми |
| мени.</p> <p>„Отићићу, тек ако ме ти не љубиш,“ рекао је човек, кога сам некада тако жарко воле |
| в спојена са тежњом и чежњом, да нам је љубљена особа у близини и да је поседавамо.{S} Али зар |
| трајнија; траје и онда, кад једра плећа љубљене особе спадну и кад руменило са лица у борби жив |
| носити до год нас траје, па и онда, кад љубљене особе већ не буде.{S} Само сопствена смрт дреши |
| е свето, често ни сама срећа па и живот љубљене особе, јер у место да себе победи и да та се од |
| љубави сталне</hi>.{S} Она хоће да има љубљену особу пошто по то; па руши све што јој је на пу |
| чно <hi>себичност</hi>, јер кад не могу љубљену особу имати, слепо јуре у пропаст, не обзирући |
| о вас видим у мојој соби.{S} Из простог љубопитства не ступа се у познанство са особом као што |
| ом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитства, ал тек је — старка прекиде — тек је и симп |
| } Ето на пример, и ја сам некада љубила људе, а сад — ту се старка болно и гласно засмеја — сад |
| тражи одзива.{S} Па и правичнији су од људи ...</p> <p>Старица престаде.{S} Била је узрујана; |
| показаше ми колики је свет и каквих је људи у њему.{S} Теча се томе радовао; био је сретан што |
| ко су потпуно сретни.{S} Ако их не гоне људи, хоће да их напати оно — што зовемо судбином, но т |
| и и памтење, као што су ме заборавили и људи.</p> <p>Заборавили? — Је ли баш тако?{S} Не, сећај |
| не буде каква изгреда...{S} Ретки су и људи, који јачем искушењу не подлежу.{S} Па шта могу тр |
| е познаје љубав.{S} Осећај, што га таки људи имају, само је страстан занос и животињски нагон.{ |
| томе.{S} Но будите уверени, да су таки људи у самој ствари „лакша роба“ ...{S} Ти и незнају шт |
| је гоњен као Обрадович?</p> <p>— Велики људи ретко су потпуно сретни.{S} Ако их не гоне људи, х |
| Па зато ме у старости </l> <l>Презирали људи;</l> <l>Ти се мртвој смејат немој,</l> <l>Прочитај |
| ла једног изабрати.{S} Све су то ваљани људи и згодне партије.“</p> <p>„Чекам да дорастем за шп |
| ци узвишују се и поред патње.{S} Обични људи застају поред таке немиле пратилице на пола пута, |
| подруми и коморе.</p> <p>„Како живе ти људи?“ мислила сам и поглед ми паде кроз отворен прозор |
| длегну одмах у почетку.</p> <p>Ретки су људи, које патња није кадра сломити.</p> <p>— И то је с |
| дечије, греха пред Богом и срамоте пред људима?!</p> <p>Него ви ћерко, и не једете.{S} Ако је п |
| би можда иначе учинили; а усамљеним је људима он често и потреба.{S} Но једне зиме беше овлада |
| ?{S} Питала сам и други пут.</p> <p>Она љутећи оде шифонеру, отвори га и донесе неку кутију, па |
| — управо баба-Маца — теткина куварица, љутила се до душе увек због тога.</p> <p>— Боже, боже, |
| p> <p>„Шта чекаш?{S} Докле ћеш бирати?“ љутио се често шогор и сестра.</p> <p>„Имам каде.{S} Не |
| какав немачки роман или по коју првину М. Видаковића, које је мајка такође имала.{S} И ја сам |
| ека, без душевних врлина.{S} Само децу, ма и матору — насмеја се старка — везује шупље шаренило |
| чуће.{S} Устала сам и донела још цвећа. ма да ми није требало.</p> <p>Сад сам била мирнија.{S} |
| опуштао, да „лижем руку,“ која се могла ма у шали на мене измахнути, или која није осећала <pb |
| и тврдоглаве; Та пусти да надјача једна ма која!“</p> <p>Она се смејала на моју примедбу и тужн |
| pb n="147" /> потребе да ме се маши, па ма иначе како да сам чезнула за том руком...{S} То је в |
| пут истинским жаром срце загрејало, па ма и у разним особама. </p> <pb n="139" /> <p>— Разним |
| их особина.{S} Данас их још нема.{S} Па ма колико се око њега умиљавала, слабо бих успела.{S} Д |
| тер и верна разборита друга.{S} Нека је ма и сулудаст, само нека је богат.{S} Еквипаж и вранци, |
| о је лепа и што је умела страсно љубити ма и недостојно и моментано...</p> <p>Често су такве ју |
| дни кругови презру и истисну — пре него ма коју карташицу или особу са мрачном прошлошћу, али с |
| Био је то Мразовићев „<title>Поучителни магазин за децу</title>“. „<title>Цветник</title>,“ од |
| оре?“</p> <p>„Ако има читај.“</p> <p>5. мај 18... год.</p> <p>Младожења адвокат.{S} Провођаџија |
| <p>— Бојиш се мајке?{S} Немој, душо!{S} Мајка воли децу.{S} Гле, даћу ти јабуку!</p> <p>Док је |
| подне остадосмо нас двоје сами дома.{S} Мајка и Даница беху отишле некој рођаци у посету.</p> < |
| му опростим увреду што ми је нанео.{S} Мајка је пре кратког времена умрла, а на самрти све му |
| и; она је све на врати прислушкивала, а мајка неће да се то зна; још сам за удадбу млада.{S} Та |
| ласно плачући бацила у своју постељу, а мајка ме погладила по челу и рекла некако сухопадно;</p |
| љубав.{S} Љубав је дабоме.{S} И најгора мајка воли своје дете.{S} Но површна је и мајчинска љуб |
| није најмоћнија и најсветија. <hi>А кад мајка пита: какво је лице њезина детета?!{S} Сродство д |
| зиме.</p> <p>„Хајдемо у собу, дошла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане што је чинио, те |
| и по коју првину М. Видаковића, које је мајка такође имала.{S} И ја сам то радо читала, али су |
| н на тебе, оженио сам се оном, којом је мајка хтела; и моја је срећа уништена а живот сломљен.{ |
| се она.{S} Милан ми приповеда, како је мајка дала секи књигу.{S} Па држим, да је што интересан |
| ори канцеларију и отпочне радити,” рече мајка, узевши ме оштро на око.</p> <p>Мени јурну крв у |
| /p> <p>— Право велите, могла сам бити и мајка.{S} Али ја сам девојка — бабадевојка.{S} Ту се ст |
| поглади по косици.</p> <p>— Како би ти мајка радо учинила радост са једном таком тичицом; само |
| си узела толико плакати?“ шапутала јој мајка, но доста гласно; постеље су им стојале једна уз |
| же љубити и из даљине?{S} Зар на пример мајка мање љуби своје чедо, кад оно није код ње?{S} Не, |
| опаст, не обзирући се ни на што.</p> <p>Мајка је рекла: „заборавиће је поред друге богатије и л |
| Ништа, ништа,“ шапутала сам кроз плач; „мајка ће бити задовољна — дужност је одржала победу над |
| то буде горе мислио, тим боље!“</p> <p>„Мајка, нађите ми кола; идем сестри од тетке у * рекла с |
| атом?{S} Досад то нисам носио.“</p> <p>„Мајка тако хоће; биће ти венчана“ рекла сам, а глас ми |
| у.....“</p> <p>Пољубила сам слику своје мајке, као душевну избавитељку своју, а зора ме је зате |
| це Душанове славне царевине и Јевросиме мајке, пошле тим трагом!{S} Јевросима учи свога сина, к |
| она брижно.</p> <p>— Били смо код старе мајке.{S} Има лепе жуте тице, па све тако, тако чине! — |
| едећи је неповерљиво.</p> <p>— Бојиш се мајке?{S} Немој, душо!{S} Мајка воли децу.{S} Гле, даћу |
| знај, да за мене више среће нема.{S} С мајкином исповести одлетила је за увек.{S} Патња је мој |
| ћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах и женити?“</p> <p>„Чим отвори |
| оса или животињског нагона.</p> <p>— Е, мајко, онда је на свету мало праве љубави.{S} Ко данас |
| м на земљу. </p> <pb n="162" /> <p>„Не, мајко, нећу ти спомен каљати!{S} Твоја кћи је доста пат |
| е да ме је познала.</p> <p>— Добар дан, мајко!</p> <p>— Бог добро дао, ћерко!{S} Гле опет смо с |
| своју децу занемарују?!</p> <p>— Како, мајко?{S} Ја понајвише видим накићеву дечицу.{S} Изглед |
| где су ваљани примери?!</p> <p>— Добро, мајко, али ја сам од старијих слушала, да у браку понај |
| мало ћете продати......</p> <p>— Зашто, мајко?</p> <p>— Рећиће се можда, да вам је јунакиња сув |
| уздахну и отвори књигу.</p> <p>— Зашто, мајко?{S} Ја држим да читање никоме не шкоди.{S} Ваљане |
| јести. </p> <pb n="145" /> <p>— Зашто; мајко?{S} Ето видите, и јабуку је од вас примио.{S} Доб |
| и</p> <p> <hi>Милан.</hi> </p> <p>Јадна мајко, је си ли се томе надала, кад си своју погрешку с |
| тарка беше дошла у ватру.</p> <p>— Мора мајко, да игра по њезином такту — купила га је.</p> <p> |
| мушког и женског човека.</p> <p>— Ту се мајко, с вама не слажем.{S} Зар је љубав и поштовање је |
| им старичиним речма.</p> <p>— Па реците мајко, шта би требало женскиње да чини, да коракне кора |
| , но толико сам назрела.</p> <p>— Јесте мајко, лист је политичан.</p> <p>— Право велите, могла |
| ла да ми сину убије срећу!“</p> <p>„Али мајко, мени изгледа, да и Милан њу здраво воли.“</p> <p |
| </p> <p>„Збогом Боривоју!....{S} Збогом мајко!....“ Поглед ми је пао на месецом осветљену слику |
| оје помајке, долазио је чешће са својом мајком.{S} Једном је у нас провео читаве ферије.{S} Бор |
| д друге несташне деце, а колико је пута мајку умилостивио, да нас по заслузи не казни, ни броја |
| о?“ питао је на послетку измећу осталог мајку. „Или хоће усмено да ми одговори?{S} Моћи ће и то |
| на, као и друга деца.{S} Имала сам милу мајку, драгог оца, па и браћицу и сестрице.{S} Све сам |
| о је он дете.{S} Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} Већ с питањем сам хтела потврђујући одговор.< |
| е сам свако његово писмо комотно читала мајци и Даници, а сад сам при сваком нежнијем изразу ње |
| ад је све прошло.{S} Дужност моја према мајци нагонила ме, да онако учиним, а да се сад не види |
| о изненада одлазим?{S} Но дужност према мајци одговорила ми; „За тебе мора бити мртав, па шта т |
| мело бити; била би неблагодарност према мајци, а ни Милан није смео знати, да сам ради њега умр |
| а и почела ме утврђивати да је не издам мајци; она је све на врати прислушкивала, а мајка неће |
| нагон.{S} Нико на пример не пориче, да мајчина љубав није најмоћнија и најсветија. <hi>А кад м |
| јка воли своје дете.{S} Но површна је и мајчинска љубав код таке врсте матера.{S} Сујета је то, |
| већма но рођеној матери својој.</p> <p>Мајчински осећаји пунили су ми сада душу.{S} Ни једна ж |
| зискивала и друга дужност.{S} Тако је с мајчинском љубављу, а тако треба да буде и код полске и |
| лужила сам и код феишпана.{S} Није Маца макар ко!</p> <p>— Знам, сека-Мацо, па зато вам и наруч |
| о сам.{S} Код куће беше само слушкиња и мала Данка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за руку |
| поглед изражавао терет преживелих дана, малаксалост и тугу, злоћу и лукавство, небих се зацело |
| ла од једног другоме.{S} У његовим беше мале разлике.{S} И пре су била пуна нежности; а ја сам |
| , разгледала сам јој собицу.{S} Била је малена избица с једним прозором.{S} Сав намештај је био |
| <p>Притрчала сам да затворим прозор; а мали се Милан узверио, очице му се застаклиле, па само |
| тобом тичати; боле га ножице! — рече ми мали Милан.{S} Сестре га звале „брацом“, па се и сам та |
| уго морао чекати.</p> <p>Што се то „мој мали филозоф“ дао у посао, кад ми не одговара, о оној т |
| јбоље бити, да расечем лубеницу.{S} Ено мали сишао са столице.{S} Не занима га наша „полемика.“ |
| јанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви су добр |
| ђак из Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} Мало је говорила у опште, а о себи никад; и ако је чест |
| се душо, задовољити ониме, што имам.{S} Мало млека, свежа масла и добра сира.{S} Па и једна луб |
| не ћете стећи гласа.{S} Таких „романа“ мало ћете продати......</p> <p>— Зашто, мајко?</p> <p>— |
| родбине.{S} А уз то има велику титулу а мало — новца; приповедао нам једног дана теча. </p> <pb |
| p> <p>— По вашим речма, спољашња лепота мало утиче на праву љубав?</p> <p>Спољашња лепота?{S} Ш |
| пред вама, дететом да кажем, али ко год мало оштрије погледа по свету, увидиће, да је тако. </p |
| аче разборите и добре тетице.{S} Зар је мало примера у свету, <pb n="142" /> да се по неке токо |
| сам наставити читање.</p> <p>Одмори се мало, примети ми тетка.{S} Гле првих бресака, па поквас |
| учице од образа и безубих вилица, те ни мало не доликују оном широком челу и „грчком“ носу.{S} |
| етла за кокоши.{S} Извините ћерко, овај мало драстичан израз.{S} Али кад се неки свет не стиди |
| ва је.{S} Испустила је слушкиња још као мало одојче.{S} Шта ће те?{S} Мати велика дама, па бива |
| грех правду тражит,</l> <l>За све друго мало марит?</l> <l>Или је грех хтети љубав,</l> <l>Чист |
| тетке, да ме издржава и васпита, за оно мало новаца што ми је остало од родитеља.{S} Она радо п |
| на.</p> <p>— Е, мајко, онда је на свету мало праве љубави.{S} Ко данас пита за поштење, разбори |
| ђе до „замерке“ — повела сам са собом и малог Милана, теткиног трогодишњег синчића.</p> <p>Путе |
| устивши се до мене на канабе и милујући малога.</p> <p>Дете се још јаче приљуби уз мене, гледећ |
| .</p> <p>Ту свечану тишину проби гласић малога Милана:</p> <p>— Цицико, куцико, волела ме?{S} Ј |
| обро и чисто.{S} Намажите комадић и том малом.{S} Из ваше руке радије ће јести. </p> <pb n="145 |
| једите колко вам је воља.{S} Подајте и маломе.{S} Ено се опет игра са мачком и псетом, „мојим |
| рошани“ су често веће радозналице од — „малосељана.“ Прабаба Ева није правила разлике.{S} Остав |
| један због мене саме. т. ј. због мојих мана и врлина заједно.</p> <p>Доцније, кад сам почела о |
| ива и поносита.</p> <p>Но нико није без мане и ја сам је волела, врло волела; једно би изгледал |
| бити, где би требало да поштује.{S} Тек мане, недостаци и слабост женскиња њих привлачи; врлине |
| .{S} Јели по вољи да наставим?“</p> <p>„Мани их с миром.{S} Знам их,“ рече ми сестра озбиљно; в |
| приметала сам у своју обрану.</p> <p>— Манимо се метода, већ брзо кваси грло, па настави читањ |
| е данашња младеж неблагородна.</p> <p>— Манте се ви Мацо, придике.{S} Гледајте ваш посао, „теши |
| S} Било ми је срамота, да потврдим и ту ману нашег хваљеног културног века... </p> <pb n="148" |
| ити и из даљине?{S} Зар на пример мајка мање љуби своје чедо, кад оно није код ње?{S} Не, она г |
| за њима жуди.</p> <p>— Зато и јесте све мање љубави на свету.{S} Љубав је ћерко, најнежнија и н |
| врста, узор јунакиња обично су женскиње мање лепе, али тим више даровите, образоване и учене.{S |
| ња добија и у месту ваљану девојку ал с мање мираза...</p> <p>Прекинула сам читање и питала: „х |
| сама сортираних по величини и везаних у мање и веће пакетиће.{S} Исто тако беше у њој неколико |
| ао.{S} Доказа, да ме није разумео а још мање љубио оном љубављу, којом ја њега.</p> <p>Други је |
| и пре тога гада и трулежи, али у много мањој мери, Дешавало се, да је по неко узео девојку збо |
| Он је трговац а ја машамода, па је баба Мара, његова тетка а наша суседкиња срочила, да би били |
| ако одевена, а већ се захладило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с таком пажњом, као да сам к |
| и он у врт.{S} Преко руке је носио моју мараму.{S} Сад је изледало да је миран, само је био бле |
| умрла.{S} Него ако је повољи да дозовем Мари-нени?{S} Она је добро зна.{S} Станује одма у друго |
| а удадбу млада.{S} Тако је рекла и баба-Мари.</p> <p>Нисам је мислила издати; али новост не беш |
| хтела. „Од овог ме нико не излечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад сам је нудила, да зове доктора. |
| лести. — Молим вас, дозовите је.</p> <p>Мари-нени беше доброћуда изгледа старица и врло разгово |
| аћу, казаћу вам све. — Другом нисам; не марим да се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни разум |
| мено казати.{S} Но овако је боље.{S} Не марим о себи да говорим.{S} Нису баш пријатне успомене; |
| правду тражит,</l> <l>За све друго мало марит?</l> <l>Или је грех хтети љубав,</l> <l>Чисту, пр |
| {S} Јевросима учи свога сина, краљевића Марка, да се на туђе не лакоми, па да суди по правди Бо |
| по соби пролете; но онда држим у крилу Марка и Аурору.{S} Немам баш неограничено поверење у њи |
| ово лепршање, дотрча старици и Аурора и Марко, па се и они стадоше умиљавати; завидљиво гледећи |
| а ено мали се игра с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они су ми дру |
| д сам оздравила, чула сам, да се оженио Маром Базићевом.</p> <p>Сад ми је било све јасно.{S} Мо |
| несем.“ Донела сам и читала:</p> <p>10. март године 18...{S} Проси ме трговац из * По изгледу в |
| „Па читај“ смејао се шогор.</p> <p>„15. март 18... године.{S} Младожења богослов, провођаџише г |
| збуњено пођох из собе.</p> <p>„Узећу му Мару Базићеву; има пет хиљада одмах на венчању, а лепа |
| {S} Ако је по вољи још млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло је врло добро и свеже.{S} Бојади |
| и ониме, што имам.{S} Мало млека, свежа масла и добра сира.{S} Па и једна лубеница, хладна као |
| и још млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло је врло добро и свеже.{S} Бојадишу га жутом репом |
| } Глете само; још ово парченце хлеба са маслом.{S} Та узмите, тек сте га коштали!{S} Немојте гл |
| ћемо га с нама.{S} У теби ће имати бољу матер, но у жени, која га је родила, ал не схваћа и зан |
| S} Десет година ме поштовали као рођену матер своју.{S} Једанаесте године заболеше ме очи, већ |
| имају у старости издржавати као рођену матер своју, а док сам млађа, издржаваћу се сама.</p> < |
| шна је и мајчинска љубав код таке врсте матера.{S} Сујета је то, моја ћерко, и више ништа.{S} Х |
| удно понашање такових родитеља, особито матера.{S} Зар оне не увиђају, каква одговорност лежи н |
| таш: да није с твоје кривице?{S} А оне, матере, занемарују своју децу сваки дан.{S} Па зар им т |
| агу и говорничку моћ, да подигнем углед матере детета његовог и да им га опет вратим.</p> <p>Он |
| у, као што то чине многе токорсе даме и матере читаве породице.{S} Често мислим и о томе, па се |
| ао на месецом осветљену слику поконе ми матере.{S} Прекорно и тужно гледале су ме те миле очи.{ |
| необично одано, скоро већма но рођеној матери својој.</p> <p>Мајчински осећаји пунили су ми са |
| подузећа.{S} Срећа их изневерила, те се материјално убили.{S} Она се после отровала, он сјурио |
| у ону јадну дечицу, што их слушкиње без материна надзора тек смуљавају или паре, као пилиће.{S} |
| сподско одело.{S} Бајаги, гони је на то материнска дужност.{S} Јадно појмање дужности!{S} Питај |
| питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им матерински осећај, кад тако своју децу занемарују?!</p> |
| ићеве лучице.{S} И то већ показује неку материнску љубав и старање о деци!</p> <p>— Нећу да каж |
| а још као мало одојче.{S} Шта ће те?{S} Мати велика дама, па бива свашта.</p> <p>— То се може с |
| ктичав подмладак?!{S} А не питају: која мати негује децу као што треба?{S} Мисли доста је учини |
| цико, куцико, волела ме?{S} Ја сам ваша мати!{S} Миловао је старичину мачку и псето.</p> <p>Обе |
| без душевних врлина.{S} Само децу, ма и матору — насмеја се старка — везује шупље шаренило, а с |
| <p>Била сам дете.{S} Природа ми не беше маћеха; подарила ми је клицу свега онога, чиме дарива и |
| шном мишљењу.</p> <p>Мислила сам у први мах, да ћу умрети, полудети, али то не би ни једно; бил |
| је, као да је милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу Аполона и Дијане.{S} Обе тице очев |
| илан.</p> <p>Тргла сам се од те мисли и махнула руком преко чела; ваљда да је отерам.{S} Али св |
| адрхтати и рука...</p> <p>Уздахнуо је и махнуо руком преко чела.</p> <p>Настала је несносна тиш |
| ина служила сам и код феишпана.{S} Није Маца макар ко!</p> <p>— Знам, сека-Мацо, па зато вам и |
| шком парку.{S} Сека-Маца, — управо баба-Маца — теткина куварица, љутила се до душе увек због то |
| шњем врло лепом варошком парку.{S} Сека-Маца, — управо баба-Маца — теткина куварица, љутила се |
| е своје псето и мачку — смејала се сека-Маца.</p> <p>Сад ме је тек старка интересовала, те реко |
| S} Незнадоше о њој баш ништа; само сека-Маца рече, — баш је била унела штрудлу — да је знаде. — |
| од куће, умесими „на супу.“</p> <p>Сека-Маца беше скроз практичарка.{S} Држала је, припасаћу ке |
| ије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино место, заузела беше Лиза, те сам могла читати ка |
| адеж неблагородна.</p> <p>— Манте се ви Мацо, придике.{S} Гледајте ваш посао, „тешила“ је обичн |
| тице све звецкају!</p> <p>— Хвала, сека-Мацо!{S} Кад дођем да тражим младожењу, послушаћу вас.{ |
| тек.</p> <p>— Па зар сам ја лења, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми је баш |
| ојка вредна...</p> <p>— Варате се, сека-Мацо — прво пита: „има ли мираза?...“</p> <p>— Но, но, |
| Није Маца макар ко!</p> <p>— Знам, сека-Мацо, па зато вам и наручујем...</p> <p>— Добро фрајлиц |
| да, иде полако и то, само стрпљења сека-Мацо, све ће то доћи на ред; само док почнем седити...< |
| и.</p> <p>— Збогом тетице!{S} А ви сека-Мацо, умесите штрудлу као и пре.{S} Онда вам је тако до |
| оред постеље на ћебету једно псетанце и мачка.{S} На столу сам још видела једне наочари и плети |
| одајте и маломе.{S} Ено се опет игра са мачком и псетом, „мојим друштвом.“ Заборавила сам да ва |
| прикажем, а тако зовем своје канарине, мачку и псето.{S} Мислиће те да сам каква „чегртаљка“; |
| асно засмеја — сад љубим моје канарине, мачку и псето.{S} Смешно је, јел те?{S} Али и они мене |
| друштву“ — тако она зове своје псето и мачку — смејала се сека-Маца.</p> <p>Сад ме је тек стар |
| сам ваша мати!{S} Миловао је старичину мачку и псето.</p> <p>Обе се пренусмо. </p> <pb n="144" |
| да ме он више не воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се прихватих наде да ме можда забор |
| з оближњег места.{S} Он је трговац а ја машамода, па је баба Мара, његова тетка а наша суседкињ |
| са сестром, имаш свој новац а вешта си машамода, па отвори трговину.{S} То сам ја и мислила, к |
| ве.{S} Мене је осим тога дала изучити и машамодлук, модистлук. „Сироче си, па ти може требати“; |
| богату партију и од племићке крви, а не машамоду са три четири хиљаде.</p> <p>Да не изгуби насл |
| ме обадве.{S} После неколико тренутака, маши се она за лист, што сам га уз себе спустила.</p> < |
| осећала <pb n="147" /> потребе да ме се маши, па ма иначе како да сам чезнула за том руком...{S |
| .{S} Па зар неби било лудо, кад се неби машили среће, која нам је тако близу! ..{S} О, Стано, б |
| , звиждукање пекара, жељезница и разних машинерија, беше се за неко време — као обично пред под |
| је збуњен и зашто не долази?“ У својој машти нашла сам и одговор: „Он те љуби,“ гласио је он.{ |
| шљати; прва слика што је нађох у својој машти, беше — Милан.</p> <p>Тргла сам се од те мисли и |
| гнем моћи пробуђене љубави, кад ми се у машти указа жена с дететом на руци.</p> <p>Обоје ме пре |
| неби можда ни јавила, да није њега, да ме препоручи..{S} Учен је то човек, ал је потрошио мног |
| му је казала, молећи Даницу и њега, да ме замоле, да јој мртвој опростим.{S} Све је то чинила |
| и углед где год је могао.{S} Доказа, да ме није разумео а још мање љубио оном љубављу, којом ја |
| и ми и било?{S} Доста што сам знала, да ме он више не воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја |
| ити, не могу знати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у последњем часу оставити неће.{S} Поштује |
| доброј пријатељици моје добре тетке, да ме издржава и васпита, за оно мало новаца што ми је ост |
| е отпутовао.{S} При поласку ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти |
| е места и за мене.</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву....р некој доброј пријатељици моје добре т |
| у главу Бого-човека, и мени се чини, да ме те свете очи тужно ал задовољно гледају...</p> <p>Ус |
| едала сам му све у руке, уговоривши, да ме имају у старости издржавати као рођену матер своју, |
| а си ме љубила нема сумње, а осећам, да ме ни сад презирати не можеш.{S} Па зар неби било лудо, |
| то, но и опет у њојзи уживам; видим, да ме воле бар у неку руку...</p> <p>С тим отвори и зелени |
| те, до места, где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на клуп |
| огла забранити да га не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје иско |
| а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S} Тада са |
| ни својом ученицом; тетка није могла да ме се наљуби, кад сам јој прве чарапе оплела, а течи је |
| те рекох:</p> <p>— Ја би вас молила да ме одведете до њезина стана.{S} Хоћу да је посетим.</p> |
| ађем пред вас.{S} Требало би времена да ме сами нађете.{S} Читав Лавиринт у овој кући!</p> <p>— |
| дна и недостојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, срце би му казало, |
| није осећала <pb n="147" /> потребе да ме се маши, па ма иначе како да сам чезнула за том руко |
| аша и сламке, а ја се прихватих наде да ме можда заборавља, што држи, да га ја неволим.{S} Згод |
| } Могла си рећи: „не волем те!“ А не да ме тако гадно превариш!“</p> <p>„Милане!{S} Милане!{S} |
| к радости и изненађења.{S} Видело се да ме је познала.</p> <p>— Добар дан, мајко!</p> <p>— Бог |
| породице.{S} Кад је изјавио, да хоће да ме узме, хтедоше га родитељи искључити из наслеђа.{S} Х |
| ом нисам; не марим да се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, ал вама ћу казати.</p> |
| одски назори, па се може лако десити да ме заборави.</p> <p>(Стеван је био син ондашња имућна б |
| тати кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — практичност...</p> <p>Била сам опет у парк |
| p> <p>У том старка подиже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било све јасно.{S} Поглед јој се није |
| ш нисам почела читати.</p> <p>— Е, онда ме баш мораш примити!{S} Само причекај, док свучем и см |
| ставити.{S} То су једина створења, која ме још воле...</p> <p>— Зар немате баш неког од својих? |
| е главније успомене свела у једно; нека ме бар после смрти најближа околина позна онакву, каква |
| плачући бацила у своју постељу, а мајка ме погладила по челу и рекла некако сухопадно;</p> <p>„ |
| ала Данка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за руку и одведе у твоју собу, да ми покаже шеши |
| ила да шогор у ред доведе.{S} И Даринка ме је сузним очима испратила; Боривој није дошао да се |
| м опазила старицу на прозору.{S} Чекала ме је.</p> <p>— Одржали сте реч, а већ сам мислила, не |
| ote> <p>— Како вам се то допада? питала ме је радознало.</p> <p>— Тако, да бих волела, да су св |
| >— Како вам се допада мој живот? питала ме смешећи се.</p> <p>Ћутала сам за тренутак.{S} Нисам |
| ни у башту.</p> <p>„Што плачеш?“ питала ме са саучешћем.</p> <p>„Сетила сам се својих родитеља, |
| , што према њему осећам.</p> <p>Слушала ме је стрпљиво, и тада тужно рече: „Лако је теби, ал у |
| Милана:</p> <p>— Цицико, куцико, волела ме?{S} Ја сам ваша мати!{S} Миловао је старичину мачку |
| Тако то бива.“ рекла је Даница и почела ме утврђивати да је не издам мајци; она је све на врати |
| о.{S} Дужност моја према мајци нагонила ме, да онако учиним, а да се сад не видимо изчекује дуж |
| ла сам.</p> <p>— Ништа, ништа, храбрила ме; није то тајна.{S} Сме свако знати; само немојте за |
| ам уморна.{S} Нисам ни слагала; уморила ме радозналост.</p> <p>Тек што сам све за ноћ спремила |
| } Једва чекам да чујем свршетак, журила ме тетка. </p> <pb n="158" /> <p>— То ће те тешко вечер |
| /> <p>Док сам сумњао у тебе, привлачила ме њојзи њезина спољашњост.{S} Сада ми је то шупље шаре |
| о, радећи и хранећи се.{S} Десет година ме поштовали као рођену матер своју.{S} Једанаесте годи |
| ла фрајла-Стана.{S} Застала сам.{S} Она ме погледа, преко — сад још већма — увела лица, пролети |
| сам је да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати.</p> <p>— Гостољубље је лепа срп |
| Стано, буди милостива, буди паметна, па ме не отискуј од себе.{S} Ја те љубим неизмерно.{S} Нем |
| дужности човека; ал муке су велике, па ме укрепи и сачувај од даљег искушења!“</p> <p>Нико ми |
| ирото моје дете,“ рече она тренутно, па ме загрливши и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла јо |
| а се у моменту кад сам је погледала; па ме је то збунило.{S} Држала сам, да није сасвим при све |
| а већ се захладило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с таком пажњом, као да сам какво слабо б |
| . „Остани, имам с тобом да говорим.“ Па ме ухвати око паса и пољуби у чело.</p> <p>Отргла сам с |
| <p>„Хајдемо у собу, дошла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане што је чинио, те уђосмо заје |
| ме још оне нису оставиле.{S} Долете па ме разоноде.{S} Никад ми није дуго време.{S} А како сам |
| собито грешницима моје врсте...{S} Попа ме неби ни разумео.{S} Рекао би ми можда — као у оној п |
| , као душевну избавитељку своју, а зора ме је затекла за пут спремљену.</p> <p>Отпутовала сам у |
| држала победу над срцем.“</p> <p>Даница ме стролно загрли, па се гласно плачући бацила у своју |
| или, било ми је тек пет година.{S} Теча ме је научио читати а тетка плести.{S} Обоје беху задов |
| место.</p> <p>„Стано,“ рече он ухватив ме нагло за руке; „ти си много патила... патиш и сада.{ |
| недеље.{S} Доктора није хтела. „Од овог ме нико не излечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад сам је |
| ного патили? било ми већ на језику, кад ме она запита, показујући у певанији песников лик:</p> |
| </p> <p>Ћутала сам и јецала.{S} Тек кад ме хтеде привући својим прсима, тргла сам се и уступила |
| лико тренутака.</p> <p>„Наравно.{S} Сад ме и боље познајеш.“</p> <p>„У тебе је,“ рече он не диж |
| и.{S} Дуже нисам могао издржати, Па сад ме осуђуј како знаш!{S} Дошао сам, да те још једном мол |
| а и волела као рођена брата.</p> <p>Сад ме је опет нашао.{S} Практицирао је у месту код неког а |
| ачку — смејала се сека-Маца.</p> <p>Сад ме је тек старка интересовала, те рекох:</p> <p>— Ја би |
| и оданде, где могу нанети несрећу и где ме више не требају...</p> <p>Помишљала сам: шта ће Мила |
| ћи ока са мене.{S} Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно рече:</p> <p>„Добар бранилац.{S} Али |
| за жена с дететом на руци.</p> <p>Обоје ме прекорно гледали.</p> <p>„Не отимај ми име!{S} Нисам |
| очело куцати, но тек за тренутак; после ме обли румен стида; и свега нестане. „Која вајда,“ сев |
| што ме је бунио и у парку.</p> <p>После ме је питала: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S |
| обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне ме задржавала, но остати нисам хтела.{S} Чинило ми се, |
| је према мени много хладнији.{S} Најпре ме је то болело, после сам тек видила, да је баш та хла |
| вито у сличности карактера.{S} Разумете ме — карактера! — Темпераменти могу бити сасвим различн |
| евари у предмету своје љубави, разумите ме добро — ако се превари у предмету своје љубави, прен |
| м, а ни једног не љубим.</p> <p>— Нисте ме, ћерко, разумели, бар не онако, како сам ја хтела.{S |
| е ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и плакала, док |
| и ћу оставити сво добро моје.{S} Она ће ме лако прегорети.{S} Није ни пошла за мене из љубави.{ |
| ш све добро памтим, а после? — После ће ме можда оставити и памтење, као што су ме заборавили и |
| акав никад не почињем.{S} Мислим: не ће ме разумети а могу ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{S} |
| изврсни сродници; надметали се, који ће ме боље разонодити, особито за време мога боловања, пос |
| ад ми неби биле тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих раставити.{S} То су једина створења, |
| о то ћу оставити за други пут.{S} Иначе ме други пут нећете посетити...{S} Сад ће најбоље бити, |
| ер своју.{S} Једанаесте године заболеше ме очи, већ је изгледало да ћу вид сасвим изгубити.</p> |
| “ а самоћа, патња и размишљање, научише ме још и извињавати...{S} Иронија и бол звучаше у после |
| а ни то нисам могла; осећала сам, да би ме глас одао.</p> <p>„То је зацело наруџбина?“ рече он, |
| кад би први љубавни занос прешао; те би ме и нехотице почео сматрати као узрок своје несреће.</ |
| м да се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, ал вама ћу казати.</p> <p>Човек осети п |
| алан човек и није прави човек.{S} Но ви ме душо, нисте разумели.{S} Ја сам рекла: права љубав, |
| и цицаном Марком.{S} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и забава.{S} Пазите само |
| и самој.{S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме чисто говорити и оно што морам.{S} Разговор овакав н |
| незнате по неки варошки свет.{S} Мушки ме се не тиче.{S} Слабо водим рабош о њему.{S} Али женс |
| новца од касније зараде моје поштовали ме, али кад је требало који новчић потрошити од онога, |
| S} Ко би се мене и сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — које сам ја усрећила!</p> <p>Зашто ј |
| ице, па све тако, тако чине! — предвари ме „баца“, подржавајући устима тичије пипкање а рукама |
| смо створени једно за друго?!{S} Да си ме љубила нема сумње, а осећам, да ме ни сад презирати |
| {S} Зато те не корим; али ни после ниси ме морала обмањивати.{S} Могла си рећи: „не волем те!“ |
| :</p> <p>10. март године 18...{S} Проси ме трговац из * По изгледу ваљан и честит човек.{S} Про |
| p> <p>„Шта ти је?“ питаше Даница љубећи ме.</p> <p>Гледала сам их укоченим погледом.{S} На посл |
| еменитије.</p> <p>Она диже очи, гледећи ме за часак нетренштице.</p> <p>— Што ме тако гледате?{ |
| и за тебе.“</p> <p>Он се тргао, гледећи ме зачуђено.</p> <p>Оборила сам очи.</p> <p>„Шалиш ли с |
| м.{S} Ви слабо једете! рече она, нудећи ме.{S} Глете само; још ово парченце хлеба са маслом.{S} |
| “</p> <p>Узео ме је за руке, уверавјући ме нежним и страсним речима о својој љубави.</p> <p>Ћут |
| сестре,“ рекла је помајка, приказујући ме својој деци.{S} Но ми смо се и без тога брзо сродили |
| у и отпочне радити,” рече мајка, узевши ме оштро на око.</p> <p>Мени јурну крв у лице, те збуње |
| и.</p> <p>„Шалиш ли се? питао је узевши ме опет за руке.</p> <p>„Не шалим се“, рекла сам недижу |
| <p>— Збогом ћерко, јецала је загрливши ме; <hi>осећам</hi> да вас више видети нећу.{S} Сетите |
| аћу кецељу и на ново засука рукаве, чим ме похвали — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад |
| имао је разлога зашто ме хоће.{S} Један ме хтео због овог, други због оног, а ни један због мен |
| алазиш да сам сувише осетљива?{S} Душан ме увек кори због тога.</p> <p>Није ми одговорио, само |
| “ јецала сам. </p> <pb n="155" /> <p>Он ме стиште свим нагло бијућем срцу.{S} Овог пута нисам п |
| говог и да им га опет вратим.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао, не скидајући ока са мене.{S} Кад |
| га питала за узрок, тргао се, погледао ме испитујући, а за тим уздахнуо, избегавајући одговор |
| с.</p> <p>— Што се смејете?{S} Искуство ме је научило да свако „зашто“ има своје „зато,“ а само |
| јој природи.</p> <p>Сестра и шогор радо ме примише, особито кад чуше, да ћу им плаћати храну.</ |
| иљаду пута већма него пре.“</p> <p>Узео ме је за руке, уверавјући ме нежним и страсним речима о |
| ела парада.“</p> <p>Тај предлог заболео ме и увредио до дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и |
| се преварила.{S} Он ми је писао и молио ме да му опростим увреду што ми је нанео.{S} Мајка је п |
| ног доктора очију.{S} Годину дана лечио ме је и божијом помоћу спасао вид.</p> <p>Заостала сам |
| одина млађа.{S} Видим, да има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, што сам овако о |
| Видим, да има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, што сам овако остала.{S} Уседе |
| борбу у мени.</p> <p>„Отићићу, тек ако ме ти не љубиш,“ рекао је човек, кога сам некада тако ж |
| до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не љубиш.“</p> <p>Стресла сам се.{S} Грозна |
| чи, тражећи згодна одговора.{S} Збунило ме њезино питање, а још више поглед, којим као да је хт |
| смејала сам се.</p> <p>— Не, душо, врло ме занима, рече она узевши с ормана котарчицу с бресква |
| ог тога.</p> <p>Није ми одговорио, само ме гледао.</p> <p>„Што ме тако мериш, зар ми је питање |
| ожда ћу и пробати.{S} Није згорег; само ме напомен'те...</p> <p>— Ију, како је дебела!{S} Ту не |
| Никада се нисам ни срдила на тебе; само ме је дуго болело, што ти је вера у мој карактер, моју |
| жда још данас.{S} Доћи ћу за цело; само ме сад светина оцепила од мога друштва, па се морам жур |
| кла, него да постигне своју цељ, срамно ме је пред њиме жигосала и уверила га, да га ја не воли |
| од себе.</p> <p>— Шта је то „нешто?“ То ме интересује.</p> <p>— Видим вам из очију.{S} Но то ћу |
| оно време, богатој библиотеци.{S} На то ме је свикао сам теча; у данима одмора и слободним часо |
| о усрећује и да му је немила.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам се савлађивала, тежио је за њо |
| /l> <l>Без љубави праве.</l> <l>Па зато ме у старости </l> <l>Презирали људи;</l> <l>Ти се мртв |
| ле ми је тек смешно, па фалим Бога, што ме још оне нису оставиле.{S} Долете па ме разоноде.{S} |
| у указа се онај исти живахни израз, што ме је бунио и у парку.</p> <p>После ме је питала: ко са |
| и ме за часак нетренштице.</p> <p>— Што ме тако гледате?{S} Зар није тако?</p> <p>— Баш тако са |
| онда узети?!“</p> <p>„Све муштерије што ме и сад ишту.{S} С годинама порастиће ми и капитал.</p |
| ника.{S} За мене је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво пон |
| одговорио, само ме гледао.</p> <p>„Што ме тако мериш, зар ми је питање тако глупо?“ Силом сам |
| > <p>Сваки од њих имао је разлога зашто ме хоће.{S} Један ме хтео због овог, други због оног, а |
| p>Шта ли сам ту препатила!{S} Па и опет ме није разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он газио |
| врати сам се већ стропоштала.{S} Свест ме опет беше оставила.</p> <p>Дуго сам и тешко за тим б |
| ог топлог срца и поноса.</p> <p>Дужност ме је често приморала, да своју срећу туђој жртвујем; т |
| ем.{S} Мислим: не ће ме разумети а могу ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми је опе |
| ш неограничено поверење у њима; слушају ме до душе; већ на оштрији поглед повуку се у буџак: но |
| сам у нехотице.{S} Сетила сам се, да су ме баш они одбацили, које сам жарко љубила...</p> <p>„К |
| тетка беху ми драги родитељи.{S} Кад су ме примили, било ми је тек пет година.{S} Теча ме је на |
| матере.{S} Прекорно и тужно гледале су ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхтала а смртоносно ор |
| а тешко ми било враћати онима, који су ме скоро — отерали.</p> <p>Од саме зараде своје нисам м |
| ала.{S} И ја сам то радо читала, али су ме и друге ствари интересовале; те сам и његово захтева |
| ме можда оставити и памтење, као што су ме заборавили и људи.</p> <p>Заборавили? — Је ли баш та |
| воју собу?!</p> <p>— Лолица једна, и ту ме издао! — Дала ми старица свој дневник, биографију, ш |
| } Досадан ми је овде цео свет; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда бити друкчије.“</p> <p>Сва |
| м журно: била сам замишљена а и желудац ме је опомињао, да је подне већ прошло.</p> <p>За ручко |
| дало ми, да ће да прекину ту тему а баш ме је почела интересовати.{S} Зато је упитах:</p> <p>— |
| у мушку сталност, а понос девојачки још ме научио, како се осмехом растерују сузе а жеравица ле |
| и.</p> <p>Тетка је далеко изашла пред—а—ме.</p> <p>— Где си, девојко, за толико?{S} Да вам се н |
| евну наготу.{S} Право има, кад је нашла медведа са дебелом кожом!...</p> <p>Старка беше дошла у |
| мисли и ради, а ево на рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко обзире на савете његове, већ се по |
| очитала то писмо, мирно сам га оставила међу друга; само ми је у грудима било некако празно, вр |
| говорила је чешће она.</p> <p>Милан је међу тим свршавао науке.{S} Учио је права у П. сваке го |
| смо се ја и Милан још јаче.{S} Често се међу нама изродила читава „полемика“ о овој или оној те |
| је,“ рече он не дижући очију и некаквим меким гласом, „море осећаја али њима не влада тек срце, |
| и све женске домаће и ручне послове.{S} Мене је осим тога дала изучити и машамодлук, модистлук. |
| ао имати, кад би се наслеђа одрекао.{S} Мене ради био би хладније приман и у круговима, у којим |
| , да коракне кораком права напретка?{S} Мене то интересује.</p> <p>— Пре свега треба праве воље |
| овек сећа каквог милог покојника.{S} За мене је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила мис |
| у памети.{S} Била је то чудна појава за мене.{S} Није се запослила „вечитом љубављу“ па и опет |
| свршавао је своје писмо; „а знај, да за мене више среће нема.{S} С мајкином исповести одлетила |
| ме лако прегорети.{S} Није ни пошла за мене из љубави.{S} Новац и титула: „госпођа докторка“, |
| И Стевана сам волела, но ни он није за мене; све више увиђам, да је лакоуман и не постојан, а |
| ету лакше ће Боривој стећи гласа а и за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и ва |
| е већ двоје деце, те не беше места и за мене.</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву....р некој добр |
| лижем руку,“ која се могла ма у шали на мене измахнути, или која није осећала <pb n="147" /> по |
| к сте га коштали!{S} Немојте гледати на мене.</p> <p>Примила сам понуду, а она наточи себи чашу |
| сећа да је чистији, нека дигне камен на мене и нека ми каља успомену!</p> <p>СТАНА.</p> <p>Сутр |
| казати; да немаш право што се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и то Душан — “</p> <p>Свршити н |
| се још у основи; ја неразумем њу, а она мене несваћа; страни смо једно другоме били од почетка, |
| су оставити неће.{S} Поштује и воли она мене, али зависи од — мужа.</p> <p>Нека је просто и њем |
| је стрпљиво слушао, не скидајући ока са мене.{S} Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно рече:< |
| овог, други због оног, а ни један због мене саме. т. ј. због мојих мана и врлина заједно.</p> |
| свестила, лежала сам на канабету, поред мене клечаше моје две ученице тарући ми чело и руке, а |
| и тетка читање.</p> <p>— Чули сте га од мене.{S} Старка га је лане у парку цитирала.</p> <p>Хте |
| љу; била је детињастија и несташнија од мене; радије је у слободним часовима трчкала по другари |
| грозницу.{S} Даница се није одмицала од мене Око поноћи сам застала.{S} Кад сам се пробудила ка |
| в.</p> <p>Задрхтала сам. „Шта ће сад од мене?{S} Зар није било доста увреде?!{S} А друго за цел |
| е био такође ваљан младић, али млађи од мене. </p> <pb n="168" /> <p>Згрозила сам се, кад сам о |
| е томе могао надати још онда, кад си од мене побегла у врт.{S} Зато те не корим; али ни после н |
| ала да ће те пљенути рукама и побећи од мене.</p> <p>Погледала сам је не разумевајући.</p> <p>— |
| једанпут уђе ми у собу и седе преко од мене.{S} Нисам дизала очију; била сам збуњена.</p> <p>„ |
| ам је за узрок.</p> <p>„Шта ти хоћеш од мене?“ викнула је, а очи јој срдито севаше; „ниси дете, |
| дневник казао, да се то море хоће и код мене да узбурка и колеба?“</p> <p>„Без тога колебања не |
| лакша.{S} Та он је био мушки, па ако је мене морао презрети, зар је морао узети ону, коју не во |
| их замолим.</p> <p>Молила сам је да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати.</p> |
| м? — Честитао ми није нико.{S} Ко би се мене и сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — које сам |
| ога.</p> <p>Дете се још јаче приљуби уз мене, гледећи је неповерљиво.</p> <p>— Бојиш се мајке?{ |
| дморити, ако допустите? па се спусти уз мене.</p> <p>Ћутале смо неко време обадве.{S} После нек |
| аше старости, рече спустивши се опет уз мене; али само с почетка.{S} После обично постану добри |
| ише видети нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</p> <p>Кад |
| врата од побочне собе.</p> <p>— Прими и мене у друштво, смејала се она.{S} Милан ми приповеда, |
| чешће; (секом је звао још у детињству и мене и Даницу) повери ми се; у друштву се све лакше сно |
| ео какву тему, што није интересовала ни мене ни њега.</p> <p>Разуме се, да му се нисам исповеда |
| — Је ли баш тако?{S} Не, сећају се они мене, кам год им се прохте смејати.{S} Нисам ишла обичн |
| ето.{S} Смешно је, јел те?{S} Али и они мене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па и правичнији су |
| та ишчитале, но ја сам осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто се чудила, како пре то увид |
| да га знам; говорила је спустивши се до мене на канабе и милујући малога.</p> <p>Дете се још ја |
| девојку с новци, а он одмах препоручио мене.{S} Партија је добра, па мисли, да не размишљамо о |
| ог дана читала сам опет у парку.{S} Око мене беше необична тишина.{S} Сав велико-варошки жагор: |
| видим какву погрешку што се у свету око мене десила, па онда мислим, мислим, да ми је после и с |
| врђујући одговор.</p> <p>Дете погледа у мене, па у старицу, и онда му се преко усана једва изми |
| ="165" /> <p>Упро је очајнички поглед у мене а ја сам дрхтала као у грозници.</p> <p>„Што ћутиш |
| тако дуго.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у мене је учитељско грло...</p> <p>— Грло „новога метода, |
| {S} Помајка није правила разлике између мене и своје кћери; учила нас је обе кувати, месити пра |
| ош и данас се чешће питам: зашто је баш мене поштедила? ...</p> <p>Била сам као цветак, кад га |
| аколомство и самоубиство.{S} То видите, мени изгледа врло себично. „Не ћу да живим, кад га нема |
| и сину убије срећу!“</p> <p>„Али мајко, мени изгледа, да и Милан њу здраво воли.“</p> <p>„Воли? |
| а ми, ал нека је на окупу; ради других; мени није нужна.{S} И сад све памтим много јаче, него о |
| . „Тако ће бар нешто и детету остати, а мени није тешко једно дете хранити.{S} Где једу троје, |
| се и постала хладна, скоро груба према мени.</p> <p>Питала сам је за узрок.</p> <p>„Шта ти хоћ |
| ила сам промену и на њему; био је према мени много хладнији.{S} Најпре ме је то болело, после с |
| д срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи на мени?{S} Зар нисам био преварен, а превару си потпомага |
| аздарицу: где је фрајла Стана?{S} А она мени:{S} Отселила се.{S} Не може да плаћа кирију за „ан |
| да проклиње час свога рођења!{S} Заиста мени је врло чудно понашање такових родитеља, особито м |
| док се није смркло.{S} Тада дође Даница мени у башту.</p> <p>„Што плачеш?“ питала ме са саучешћ |
| нку.{S} Дете сам врло волела а и оно је мени необично одано, скоро већма но рођеној матери свој |
| је два месеца на дому.{S} То време беше мени и Даници најмилије; једва смо чекале да дође.{S} П |
| на трном окруњену главу Бого-човека, и мени се чини, да ме те свете очи тужно ал задовољно гле |
| ради?{S} Добро велите, ћерко.{S} Пада и мени кашта на памет, да би баш женскиње требало тако да |
| па се неће вијнути у слободу, већ увек мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби пролете; н |
| ?{S} А да ви немислите <pb n="143" /> о мени рђаво, доказ ми је, што вас видим у мојој соби.{S} |
| и она његова гадна и недостојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, срце |
| чудно било његово саучешће и старање о мени.</p> <p>„Тебе секо, нешто мучи,“ говорио ми чешће; |
| , рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> <p>Оборила сам очи, тражећи згодна одговора.{ |
| ам јој и свој разлог.</p> <p>Зар си и о мени тако судила? питаше она прекорно.</p> <p>Поруменил |
| акву, каква сам.{S} Да ће се нагађати о мени разне гатке, нисам ни тада сумњала.{S} Кад прочита |
| p>Помишљала сам: шта ће Милан мислити о мени, кад тако изненада одлазим?{S} Но дужност према ма |
| т; а они те и већма воле, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љубави за тебе.“</p> <p>Он се тр |
| ој је имао право, кад је рекао, да је у мени море осећаја, али да су потчињени разуму.</p> <p>Ш |
| из његових усијаних руку.{S} Срце је у мени дрхтало, па сам осећала да ће задрхтати и рука...< |
| Срце и разум, понос и љубав борила се у мени.{S} Дуго је трајала борба та, док једног дана не д |
| ла.{S} Не поверење према мушкима беше у мени већ корена ухватило.{S} Жена ми је била лепа и бог |
| и тада тужно рече: „Лако је теби, ал у мени као да су две природе; једна добра а друга зла; ве |
| ашност?!....</p> <p>Пробудио се понос у мени и ја сам јој одмах одговорила.</p> <p>Одговорила с |
| на памет и изазва још грознију борбу у мени.</p> <p>„Отићићу, тек ако ме ти не љубиш,“ рекао ј |
| {S} Узела сам и перо, када се покрену у мени нека врста сажаљења: „Ако можда не мисли да врећа? |
| Учила за испит декламовати.{S} Дође ту мени, па говори, говори, да сам примила већ и ја.</p> < |
| е мајка, узевши ме оштро на око.</p> <p>Мени јурну крв у лице, те збуњено пођох из собе.</p> <p |
| тога гада и трулежи, али у много мањој мери, Дешавало се, да је по неко узео девојку због мира |
| ли само да љуби, већ је тражило у истој мери одзива; а понос ми није допуштао, да „лижем руку,“ |
| ио, само ме гледао.</p> <p>„Што ме тако мериш, зар ми је питање тако глупо?“ Силом сам хтела да |
| к, жели свако да усрећи.{S} Зато одавно меркају девојку с новци, а он одмах препоручио мене.{S} |
| виђала у касапници.{S} Тамо је куповала меса за чорбу себи и „своме друштву“ — тако она зове св |
| опет беше година на измаку.</p> <p>„Још месец, два, па ће и Милан доћи,“ рече једног дана Даниц |
| е права у П. сваке године провео је два месеца на дому.{S} То време беше мени и Даници најмилиј |
| екадашње газдарице, поштарке.{S} Сваког месеца долазила је једанпут на пошту, да прими 10 фор. |
| S} Ове године ћу свести ферерије на три месеца.{S} Већ сам вас жељан а могу учити и код куће.“< |
| !{S} Сад сам вам тек прочитала пролећне месеце и неколико сталежа, а где су остали сталежи, па |
| Збогом мајко!....“ Поглед ми је пао на месецом осветљену слику поконе ми матере.{S} Прекорно и |
| м није хтео, за то је суд решио 10 фор. месечно.{S} Могла сам добити и више, но ја сам зарад Да |
| и своје кћери; учила нас је обе кувати, месити прати и све женске домаће и ручне послове.{S} Ме |
| ди!“ Зар не пролази и сунце кроз каљава места, на остане чисто?!{S} Тако се ћерко, ту обично ми |
| јавио младожења, попин син из оближњег места.{S} Он је трговац а ја машамода, па је баба Мара, |
| } У њих беше већ двоје деце, те не беше места и за мене.</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву....р |
| ма.{S} Посрћући отишла сам до баште, до места, где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узе |
| ке што ћеш метнути на шешир, па извукла место њих из неке кутије твој дневник.{S} Опрости што с |
| > <p>Тако сам мислила седајући на своје место.</p> <p>„Стано,“ рече он ухватив ме нагло за руке |
| е моја?{S} Тамо је и онако живље и веће место; ако се не сложиш са сестром, имаш свој новац а в |
| и, као оно деца, да му слику видим, али место њега видила сам — Боривоја.{S} Насмејала сам <pb |
| Кад је то видео; доносио нам је и слао место играчака различитих књига.{S} Упознао нас је и с |
| уме се, да му се нисам исповедала, него место тога отпочела какву згодну шалу, држећи, да је см |
| а се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино место, заузела беше Лиза, те сам могла читати кад ми је |
| а срећа па и живот љубљене особе, јер у место да себе победи и да та се одрече, она га гони сво |
| зато ми је баш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код куће, у |
| као најбоља и најобразованија девојка у месту и околини.</p> <p>Дође време и њезиној удадби.{S} |
| , више би хтео, продаје се нека земља у месту, па неби хтели да је уступе.{S} За то су дошли ча |
| д ме је опет нашао.{S} Практицирао је у месту код неког адвоката, а у шогора беше син Душан, с |
| кру, јер он, т. ј. младожења добија и у месту ваљану девојку ал с мање мираза...</p> <p>Прекину |
| , отвори га и донесе неку кутију, па је метну на сто.{S} У њој је било писама сортираних по вел |
| време тичицама.{S} После их старка опет метну у кавезе, заденувши у сваку по парченце шећера.</ |
| нила је лепо, тамо у варошко гробље.{S} Метнула јој и каменит крст, али без сваког знака и натп |
| ечијој.{S} Умотала је књижицу у папир и метнула крај стола.</p> <p>У томе изби на сахату шест.{ |
| оби.{S} Могу их баш и на отворен прозор метнути, па се неће вијнути у слободу, већ увек мени у |
| S} Хтела ми показати и пантлике што ћеш метнути на шешир, па извукла место њих из неке кутије т |
| када!</p> <p>— Томе није крива школа ни метод, већ домаће васпитање и окона. „Дете ретко слуша |
| ера у гроб пре времена.{S} Красан стари метод уз који живеше учитељи 80—90 година!{S} Још и дан |
| учитељско грло...</p> <p>— Грло „новога метода,“ насмеши се она, зато вас „стара природа“ и тер |
| сам у своју обрану.</p> <p>— Манимо се метода, већ брзо кваси грло, па настави читање.{S} Једв |
| е обично свршила та тема.</p> <p>Ја сам мећу тим то и чекала.{S} И Милана и Боривоја била сам в |
| је несносна тишина.{S} Да је прекинем, механично сам питала:</p> <p>„По томе би ја била њежна. |
| ктерише је само као простакињу, „што се меша са сваким;“ те тиме руши углед кругу, у коме се на |
| разумевала, а остали писци беху ми због мешања словенског језика тежи и сувопарнији; сваки час |
| о имати 16—18 година; свршавао је већ 7 ми гимназијски разред.</p> <p>„Слажите се и будите брат |
| адне и смешне те здепнасте кратке ноге; ми сликамо врага црног а црнац га замишља белог.{S} Ето |
| се сијао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би је велим презирали; особито кад би тај растанак и |
| е добри, па ми је донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; ради других; мени није нужна.{ |
| улицу.{S} И то нешто вреди.{S} Олакшава ми самоћу.{S} Оне друге собе гледе у ходник, немају зра |
| сам могла сад живети, те молим зета, да ми даде припомоћ.</p> <p>Лепим није хтео, за то је суд |
| опадала патња!</p> <p>Молила сам је, да ми остави књижицу још за који дан, да је препишем.</p> |
| } Дошао сам, да те још једном молим, да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љубим хиљаду пута |
| мене десила, па онда мислим, мислим, да ми је после и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па |
| едног дана рече ми Даница поверљиво, да ми се јавио младожења, попин син из оближњег места.{S} |
| е узе за руку и одведе у твоју собу, да ми покаже шешир, што јој га правиш.{S} Хтела ми показат |
| и; сваки час сам морала молити течу, да ми овај ил онај израз разјасни.</p> <p>Тако сам од Обра |
| а врата и у поносу поверљиво додаје: да ми се така срећа неби можда ни јавила, да није њега, да |
| ом је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала, радо би вас одвела.</p> <p>Тако остаде св |
| агли одлазак у башту и садашња молба да ми опрости, утврдила га је још већма у том погрешном ми |
| ш више поглед, којим као да је хтела да ми прочита мисли још у души.</p> <p>— Лудо сам питала, |
| бити.{S} Зар сам је за то одхранила да ми сину убије срећу!“</p> <p>„Али мајко, мени изгледа, |
| S} Устала сам и донела још цвећа. ма да ми није требало.</p> <p>Сад сам била мирнија.{S} Закључ |
| ају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да ми |
| удати?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце је тек |
| рекла да ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће допустити тај корак.{S} Била је добра и према с |
| ве.{S} Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћу заборавити |
| , држала сам да се у писму јада, тек да ми нанешену неправду топлим речима олакша.{S} Та он је |
| ора!</l> </quote> <p>— Тај стих, као да ми је познат, прекиде ми тетка читање.</p> <p>— Чули ст |
| а у грудима немам.{S} Сви осећаји ко да ми се следили.</p> <p>Како су живели у „новоме свету,“ |
| ли сам била старија, па ми се чинило да ми је дужност да га одбијем. „Он брка поштовање са љуба |
| мећу осталог мајку. „Или хоће усмено да ми одговори?{S} Моћи ће и то; скорим ћу дома.{S} Ове го |
| ила ме њојзи њезина спољашњост.{S} Сада ми је то шупље шаренило досадно а живот несносан.{S} Жи |
| рукама.{S} Он их нежно скиде и загледа ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не видим.{S} Кад са |
| ection" /> <p>Била сам дете.{S} Природа ми не беше маћеха; подарила ми је клицу свега онога, чи |
| </p> <p>Добро велите, ћерко.{S} Но куда ми одосмо, а хтела сам само рећи, да моји греси нису об |
| а за успоменом ређа се у души и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам снизити ује |
| истији, нека дигне камен на мене и нека ми каља успомену!</p> <p>СТАНА.</p> <p>Сутра дан сам јо |
| е од тога часа заволела.</p> <p>Помајка ми беше удовица, а имала је двоје деце, Даницу и Милана |
| удите ми здрави и сретни.</p> <p>Старка ми стиште руку.</p> <p>Ја сам и нехотице привукла њезин |
| ужно гледале су ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхтала а смртоносно оружје пало са праском на |
| p>— Лолица једна, и ту ме издао! — Дала ми старица свој дневник, биографију, шта ли је?{S} Још |
| а сам очи, да је не видим.{S} Изгледала ми као пилат, који Бого-човека предаје народу да га рас |
| а сам опет писмо од Даринке.{S} Јављала ми, да се венчали и да одмах полазе у Америку.</p> <p>М |
| ан — “</p> <p>Свршити нисам могла, пала ми је на груди и јецала: „опрости, опрости! не знам шта |
| ла сам и то.{S} При крају године писала ми Даринка измећу осталог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како |
| каже шешир, што јој га правиш.{S} Хтела ми показати и пантлике што ћеш метнути на шешир, па изв |
| и ако смо биле неједнаке природе; била ми је необично одата.{S} Доцније сам видила, да с тога |
| а.</p> <p>Даринка јој беше име.{S} Била ми је другарица и сироче као и ја; модистлук је самном |
| насљедница, а само кућа и земља вредила ми је преко пет хиљада.</p> <p>Избор младожење оставила |
| {S} Природа ми не беше маћеха; подарила ми је клицу свега онога, чиме дарива и другу децу своју |
| ме нико не излечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад сам је нудила, да зове доктора.{S} Сирота, знам |
| м?{S} Но дужност према мајци одговорила ми; „За тебе мора бити мртав, па шта те се тиче његово |
| здисајем моје љубави према Милану никла ми је у срцу клица сумње у мушку сталност, а понос дево |
| сам баш ни много хтела </l> <l>Ал’ жеља ми беше смела,</l> <l>Задовољство је однела.</l> <l>Жел |
| ор и сестра.</p> <p>„Имам каде.{S} Нема ми ни тридесет година.“</p> <p>„Нема ти ни тридесет год |
| њу здраво воли.“</p> <p>„Воли?!“ Чудна ми посла!{S} Млад мушки воли све што је лепо и што му ј |
| еше у мени већ корена ухватило.{S} Жена ми је била лепа и богата, а имао је и сина, више ми ниј |
| без успеха; но дошла сам и дома, а она ми је била у памети.{S} Била је то чудна појава за мене |
| сад опет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашња младеж неблагородна.< |
| а.{S} И то сам у Бечу изучила.{S} Радња ми је добро ишла, те не прође ни три године а ја постад |
| Љубила сам га, али сам била старија, па ми се чинило да ми је дужност да га одбијем. „Он брка п |
| тишла од њих.{S} Сирота сам девојка, па ми је дужност налагала да тако учиним; треба се у младо |
| ала.{S} Кад прочитате, будите добри, па ми је донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; ра |
| није разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он газио углед где год је могао.{S} Био је као и с |
| тај трулеж.{S} Јелте, да је тако?{S} Па ми не замерите!{S} Незнање и невиност није једно исто!{ |
| д тетке се обично у то доба вечерало па ми се ваљало журити.</p> <p>Опростила сам се са старицо |
| из свег срца и душе своје.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Милану љубила тек њега.</p> <p |
| бав је најтеже сакрити.{S} Видио је шта ми се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, али те |
| у хтело.</l> <l>Па сад не знам грех шта ми је,</l> <l>Или је грех правду тражит,</l> <l>За све |
| кону.{S} Срце ми се још цепало, но душа ми је била мирна, од прилике онако, као кад учинимо как |
| тију.{S} Сви су они таки...“</p> <p>Крв ми јурну у главу.</p> <p>„Разумем!“ узвикнула сам понос |
| Већ сам била напустила истраживање, кад ми случај притиче у помоћ.</p> <p>— Умр'о је купци баро |
| да подлегнем моћи пробуђене љубави, кад ми се у машти указа жена с дететом на руци.</p> <p>Обој |
| то „мој мали филозоф“ дао у посао, кад ми не одговара, о оној теми, што сам јој писао?“ питао |
| зела беше Лиза, те сам могла читати кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — практичност |
| адост са једном таком тичицом; само кад ми неби биле тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих |
| иле.{S} Долете па ме разоноде.{S} Никад ми није дуго време.{S} А како сам сама морала бих полуд |
| старка подиже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било све јасно.{S} Поглед јој се није слагао с он |
| за времена згодно постирала.</p> <p>Сад ми тек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспратни |
| е пипкање а рукама лепршање.</p> <p>Сад ми друго не остаде, већ да кажем истину.</p> <p>— Зашто |
| а се оженио Маром Базићевом.</p> <p>Сад ми је било све јасно.{S} Мојој помајци не беше доста, ш |
| ивоју!....{S} Збогом мајко!....“ Поглед ми је пао на месецом осветљену слику поконе ми матере.{ |
| ако живе ти људи?“ мислила сам и поглед ми паде кроз отворен прозор у таку једну избицу.{S} И г |
| ву „историју“ за собом повукло, а одкуд ми права да зледим ране, које је време излечило?!{S} Ћу |
| {S} А кад је та врела река одшила, паде ми поглед на икону, на распетије спаситељево.{S} Бацила |
| <p>Стресла сам се.{S} Грозна мисао паде ми на памет и изазва још грознију борбу у мени.</p> <p> |
| ћући отишла сам до баште, до места, где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изне |
| Тај стих, као да ми је познат, прекиде ми тетка читање.</p> <p>— Чули сте га од мене.{S} Старк |
| ба сравњује! насмеја се тетка и прекиде ми читање.</p> <p>— Можда није њезина умотворина, приме |
| <p>Тек што сам преписала књижицу, дође ми од куће писмо, да сам нужна код куће.</p> <p>Опремил |
| у другој соби читао.{S} На једанпут уђе ми у собу и седе преко од мене.{S} Нисам дизала очију; |
| ела сам да је заменим у сечењу.{S} Није ми дала.</p> <p>— Не, то ћу ја урадити, говорила је.{S} |
| чи и уздахнуо.</p> <p>Од тога доба није ми изјављивао љубав речима, али је сваки поглед козивао |
| су ми сада душу.{S} Ни једна жртва није ми била велика, кад се тицала Данке.{S} Васпитала сам ј |
| еном женскињом.{S} Друга каментара није ми требало.</p> <p>Дођох и у „жељезничку улицу.“ Из дал |
| тала само успомена.{S} С те стране није ми удадба ништа пречила, ал опет нисам мога да се решим |
| шан ме увек кори због тога.</p> <p>Није ми одговорио, само ме гледао.</p> <p>„Што ме тако мериш |
| век вечита, тешила сам је.“</p> <p>Није ми хтела веровати.{S} Да је утешим, приповедала сам јој |
| 52" /> <p>Још и сад се сећам књига које ми је осим Доситејевих допуштао читати.{S} Био је то Мр |
| Ал Боже мој — шта ћу онда? ...{S} После ми је тек смешно, па фалим Бога, што ме још оне нису ос |
| е ово!{S} Прочитала сам гласно показане ми речи.{S} Оне су гласиле</p> <quote> <l>Па се моли та |
| е пао на месецом осветљену слику поконе ми матере.{S} Прекорно и тужно гледале су ме те миле оч |
| Сад је у газдаричином подруму. — Склоне ми по где што, кад их замолим.</p> <p>Молила сам је да |
| нао све тајне моје, но Боривој није, те ми у почетку чудно било његово саучешће и старање о мен |
| и сувише...“</p> <p>„Љубила сам га,“ те ми се са усана.</p> <p>Он се болно осмехнуо.</p> <p>„Рђ |
| м га уз себе спустила.</p> <p>— Неће те ми замерити, извињавала се; хоћу да видим какав је.{S} |
| вам је то?{S} Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; говорила |
| таће ми и без имена у памети.{S} Будите ми здрави и сретни.</p> <p>Старка ми стиште руку.</p> < |
| ислио, тим боље!“</p> <p>„Мајка, нађите ми кола; идем сестри од тетке у * рекла сам помајци спр |
| поред свег тог остала чиста.{S} Верујте ми, тешко сам грешила.{S} Па онда, човеку по кад и кад |
| {S} Она радо пристаде и још рече, да ће ми храну давати бесплатно, а са прихода моје „сермије“ |
| самном нека чама.{S} Држала сам, да ће ми бити скоро крај, па сам све главније успомене свела |
| ако на први поглед.{S} Лице ваше остаће ми и без имена у памети.{S} Будите ми здрави и сретни.< |
| се. рече, благо се осмехнувши.{S} Неће ми ништа фалити.{S} Сетила сам се само своје прошлости, |
| ме и сад ишту.{S} С годинама порастиће ми и капитал.</p> <p>Сестра се насмејала, а шогор ваљда |
| м знала: само је тако морало бити; срце ми је кипило од смесе радости и туге, среће не среће, н |
| чима; али моје око остало је суво; срце ми се беше скаменило а душу ми заузеле мисли о неситој |
| и ми је при том било некако топло; срце ми је живље почело куцати, но тек за тренутак; после ме |
| <p>Устала сам и целивала икону.{S} Срце ми се још цепало, но душа ми је била мирна, од прилике |
| ле; пред очима беше ми се смркло а срце ми стегнула нека ледена рука. </p> <pb n="157" /> <p>Ка |
| l>За њу бих и срећу дала.</l> <l>И срце ми било врело </l> <l>— Осећаја бујно врело —</l> <l>Љу |
| како ћу свршити, не могу знати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у последњем часу оставити неће |
| ило ми се, да сам се одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам се бојала, чуће.{S} Устала сам и д |
| се јасно огледала — љубав.</p> <p>Срце ми је дрхтало, но поглед сам мирно издржала; с последњи |
| ање и брига а њему — љубав.</p> <p>Срце ми дакле не беше мртво него тек успавано!</p> <p>Стидил |
| говорити моју нову помајку.</p> <p>Срце ми је задрхтало, та жена изгледаше ми у мојој детињској |
| ко сам од прилике нагађала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> <p>Оборила с |
| ниси казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и свој разлог.</p> |
| с тобом тичати; боле га ножице! — рече ми мали Милан.{S} Сестре га звале „брацом“, па се и сам |
| ана, шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешт |
| <p>„Мани их с миром.{S} Знам их,“ рече ми сестра озбиљно; већ реци, шта чекаш?{S} Измећу толик |
| кући моје помајке.{S} Једног дана рече ми Даница поверљиво, да ми се јавио младожења, попин си |
| Срце ми је задрхтало, та жена изгледаше ми у мојој детињској големој тузи и неприлици прави анђ |
| {S} Ако — “</p> <p>Страшне мисли кидаше ми душу.{S} Више нисам могла издржати.{S} Преломила сам |
| а и остала дела што сам читала показаше ми колики је свет и каквих је људи у њему.{S} Теча се т |
| уге богатије и лепште.“ Те речи звучаше ми непрестано у души; и ја сам остала да живим из дужно |
| била и ја.</p> <p>Најмилија забава беше ми читање у тамошњем врло лепом варошком парку.{S} Сека |
| онесвешћена пала доле; пред очима беше ми се смркло а срце ми стегнула нека ледена рука. </p> |
| а лепа и богата, а имао је и сина, више ми није требало, држала сам да се у писму јада, тек да |
| лите <pb n="143" /> о мени рђаво, доказ ми је, што вас видим у мојој соби.{S} Из простог љубопи |
| д ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми </p> <pb n="171" /> <p>би је презирали, кад га она н |
| љубим неизмерно.{S} Нема жртве, која би ми за тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад, п |
| сам га зачуђено погледала.</p> <p>Он би ми на то за тренутак топло погледао у очи а за тим брзо |
| S} Попа ме неби ни разумео.{S} Рекао би ми можда — као у оној песми што је рекао свети Петар ба |
| , нисам хтела да испитујем.{S} Нашто би ми и било?{S} Доста што сам знала, да ме он више не вол |
| ше, да ћу им плаћати храну.</p> <p>Први ми посао беше, да пишем Милану.</p> <p>Писала сам му, р |
| дим и да из твојих уста чујем, можеш ли ми опростити ону гадну, ону црну увреду.{S} Невин сам, |
| хоћу из твојих уста да чујем, хоћеш ли ми бити жена, кад свршим науке?“</p> <p>„Хоћу,“ јецала |
| S} Волела сам га нада све на свету, али ми се није дало да се дадем љубити од туђа момка. 0сећа |
| p> <p>Путем сам и опет размишљала: јели ми посета умесна?{S} Нашла сам да јесте.{S} Старица ниј |
| је опет некако топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с педесет година млађа.{S} Видим, да има |
| и женидби главно капитал.“</p> <p>„Чини ми се, да јесте“, смејала сам се ја; „изволите само про |
| још у детињству и мене и Даницу) повери ми се; у друштву се све лакше сноси. „Смејао се, но тај |
| о сам опазио да те нешто тишти.{S} Ниси ми се хтела одати, но случај ми је помогао.{S} Пре две |
| се тако десило,“ срдила се жена; „врати ми оца!“ јаукало је и преклињало дете...</p> <p>Згрозил |
| читање.</p> <p>Одмори се мало, примети ми тетка.{S} Гле првих бресака, па покваси грло.{S} Сад |
| мојим путем...{S} Преклињем те, опрости ми и допусти да могу доћи да те видим и усмено кажем шт |
| ед мене клечаше моје две ученице тарући ми чело и руке, а чело ногу стајаше он погнутом главом |
| почела радити.{S} Умила сам се, но очи ми Беху још исплакане.{S} На једанпут ступи у дућан — Б |
| приђе.</p> <p>„Остави то,“ рече узевши ми ђерђев из руку; „још ми та кошуља не треба, па не кв |
| .</p> <p>— Политика, рече она, пруживши ми лист.{S} Невидим добро; ситна је, но толико сам назр |
| у књижицу.</p> <p>— Ево, рече, пруживши ми. — Најпре сам вам хтела све усмено казати.{S} Но ова |
| очи.</p> <p>„Опрости“ рече он пруживши ми мој дневник.{S} Давно сам опазио да те нешто тишти.{ |
| Вечита загонетко!“ узвикну он, пустивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> |
| : „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је при том било некако топло; срце ми је живље почел |
| ме прекорно гледали.</p> <p>„Не отимај ми име!{S} Нисам ја крива што се тако десило,“ срдила с |
| и.{S} Ниси ми се хтела одати, но случај ми је помогао.{S} Пре две недеље си једног јутра забора |
| , истим жаром и истом чистотом.{S} Увек ми се чинило, да је то моја <hi>прва</hi> и једина љуба |
| је неко време замишљено крозањ; за тим ми опет приђе.</p> <p>„Остави то,“ рече узевши ми ђерђе |
| са а и за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ва |
| ене у друштво, смејала се она.{S} Милан ми приповеда, како је мајка дала секи књигу.{S} Па држи |
| печат.</p> <p>Нисам се преварила.{S} Он ми је писао и молио ме да му опростим увреду што ми је |
| них игара, које сам најволела.{S} Давао ми је за читање понајвише „<title>Обрадовићеве басне</t |
| </p> <p>Да не изгуби наслеђе, предлагао ми је тајни, незаконити брак. „Лудо би било, да ради он |
| еш?“ Знај дакле. — Застао је и погледао ми у очи.{S} У том погледу се јасно огледала — љубав.</ |
| д онога, што сам им поклонила, преседао ми сваки залогај.</p> <p>„Смрт или вид“ била је сад сва |
| злоге а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепших снова и илузије, што сам их дон |
| <p>Јецала сам читајући то писмо:{S} Жао ми је било жене, која је из љубави погрешила.{S} Милана |
| p>Шта ћу данас да забиљежим? — Честитао ми није нико.{S} Ко би се мене и сећао?{S} Заборавили м |
| ила сам писмо.{S} Као електрисан застао ми поглед на адреси тој.{S} Познала сам рукопис — Милан |
| , сва је сретна и у тој срећи поверљиво ми додаје: да момак можда неби дошао тако далеко.{S} Им |
| <p>„Сетила сам се својих родитеља,“ био ми је одговор.</p> <p>Те вечери добила сам грозницу.{S} |
| виђа, избегава сваку изјаву.</p> <p>Био ми је загонетка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је заво |
| — Осећао се увређен, па из освете газио ми углед где год је могао.{S} Доказа, да ме није разуме |
| /p> <p>„Тебе секо, нешто мучи,“ говорио ми чешће; (секом је звао још у детињству и мене и Даниц |
| воје ископала, ако би хтело одати, како ми је у срцу. — Била сам вулкан, по чијој површини чест |
| сам се изражавала како сам умела и како ми је допуштао понос девојачки.</p> <p>Дан по дан, па и |
| Згодном приликом дадох му познати како ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учинио да |
| p>С тим је одјурио из собе.</p> <p>Како ми је било, тешко је појмити.{S} Полуонесвешћена пала с |
| а уздахну и оде од постеље.</p> <p>Како ми је било, даје се замислити.{S} Стара моја тетка беше |
| лас ми је зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се бар чинило.</p> <p>Он уздахну и оде прозору.{S} Г |
| } Кад сам је питала, зашто: каже: „тако ми је покојница наручила.“</p> <p>Кад смо је сахранили, |
| сачувај од даљег искушења!“</p> <p>Нико ми није одговора дао; но зраци залазећег сунца, падаше |
| овде.{S} Радити се могло и овде а тешко ми било враћати онима, који су ме скоро — отерали.</p> |
| дњу нисам одмах хтела отворити; требало ми је одмора у сваком погледу.</p> <p>Тек што ми се поч |
| ка беше већ давно под земљом, а требало ми је полазити из куће, у којој сам толико среће и толи |
| </p> <p>Да заборавим своју тугу требало ми је што више посла.{S} За то сам одмах отворила на св |
| е и толико туге доживела!</p> <p>Падало ми је на ум и самоубиство.{S} Али насилна смрт оставља |
| рце.“</p> <p>Старка ућута.{S} Изгледало ми, да ће да прекину ту тему а баш ме је почела интерес |
| лушаћу вас.{S} Сада још нећу.{S} Допало ми се да читам.{S} Док прочитам ову књигу можда ћу и пр |
| ги родитељи.{S} Кад су ме примили, било ми је тек пет година.{S} Теча ме је научио читати а тет |
| н.{S} Једанпут не дође две недеље; било ми је за то време некако чудно и тешко.{S} Питала сам и |
| /p> <p>Ви сте зацело много патили? било ми већ на језику, кад ме она запита, показујући у певан |
| рила очи, не рекавши јој ништа.{S} Било ми је срамота, да потврдим и ту ману нашег хваљеног кул |
| ез љубави удати?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но није тако било.{S} Срц |
| авала, но остати нисам хтела.{S} Чинило ми се, да страна госпа ишчекује мој одлазак.</p> <p>Тек |
| е и увредио до дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Р |
| А румен стида суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да са |
| ала од важности да је упитам.{S} Чинило ми се, да би то питање читаву „историју“ за собом повук |
| о некако празно, врло празно.{S} Чинило ми се, да више срца у грудима немам.{S} Сви осећаји ко |
| бав, да само није било другога — чинило ми се, да је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднет |
| ш кад сам отворила врата.</p> <p>Смркло ми се пред очима.{S} Посрћући отишла сам до баште, до м |
| мирно сам га оставила међу друга; само ми је у грудима било некако празно, врло празно.{S} Чин |
| ала, а шогор ваљда у обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да је при женидби главно капитал.“</p |
| ајка, приказујући ме својој деци.{S} Но ми смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница немог |
| егртаљка“; толико вам говорим.{S} Чудно ми је и самој.{S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме чисто |
| допало да се опет самном протитра; умро ми је и теча а тетка мораде у оближњу варош својој ћерц |
| ти према другоме,“ рекла је старица, то ми беше доказ, да имам посла с поштеном женскињом.{S} Д |
| ге, било би испод достојанства...{S} То ми зацело не би ни она допустила.{S} Та за Бога! — Друг |
| а је она.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је оставила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је то че |
| јте.{S} Лепо је бити попадија.{S} За то ми будите захвални, па га држите за јаку.</p> <p>„Хоћу |
| , али се учинио да не види...</p> <p>То ми је било доста.{S} Душу су ми растрзале страшне муке. |
| ро своме зету а њиховом сину.</p> <p>То ми се није допало, али деца се волела а родитељи не поп |
| /p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме у св |
| ло ми се, да је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднети.{S} Примити је никако нисам смела, |
| ржава и васпита, за оно мало новаца што ми је остало од родитеља.{S} Она радо пристаде и још ре |
| ича, Видаковича, а и Караџића и све што ми је до руке дошло.{S} Камо среће да нисам ништа читал |
| одмора у сваком погледу.</p> <p>Тек што ми се почеше ране лечити, позледише се опет.{S} Јадног |
| Теча се томе радовао; био је сретан што ми је отворио очи, да јасно и чисто видим и поштено осе |
| ао и молио ме да му опростим увреду што ми је нанео.{S} Мајка је пре кратког времена умрла, а н |
| де, већ да кажем истину.</p> <p>— Зашто ми ниси казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тет |
| га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто ми је збуњен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} Кад дође, |
| гледао.</p> <p>„Што ме тако мериш, зар ми је питање тако глупо?“ Силом сам хтела да се шалим.< |
| оће; биће ти венчана“ рекла сам, а глас ми је зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се бар чинило.</ |
| смејати.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми је опет некако топло око срца.{S} Чини ми се, да сам |
| је тражило у истој мери одзива; а понос ми није допуштао, да „лижем руку,“ која се могла ма у ш |
| а</hi> </p> <p>После неколико дана опет ми је писао:</p> <p>Твој опроштај је, као кап воде од ж |
| е загрливши и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла још тога дана кола за *.</p> <p>Кад сам пол |
| човеку по кад и кад и преври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал тек је тешко — самовати.{S} Сад |
| ако? — Је ли морало тако бити? — Савест ми је чиста и мирна, али срце и опет боли...{S} Успомен |
| че нам је то био обичај.</p> <p>Дужност ми је била, да га запитам, где је за толико, па ни то н |
| сам, али само у мислима.{S} Пристојност ми је задржала језик од из греда тог.</p> <p>— Гле ви с |
| сећам.{S} Сиромах, није ни слутио какву ми је будућност у овом поквареном и леденом свету баш т |
| рече промуклим гласом, у црвеном кавезу ми је Дамјан и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а е |
| ом утрвеном, па сам им необична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то заслужила?{S} Јесам ли?</p> <p |
| е два дана је отпутовао.{S} При поласку ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја тако осећам.</p |
| ам их укоченим погледом.{S} На послетку ми грунуше сузе, те одреши језик.</p> <p>„Ништа, ништа, |
| а; и свега нестане. „Која вајда,“ севну ми кроз главу, „кад је твоје срце мртво.{S} Осећај, што |
| > <p>Боже, то нисам ни мислила! одјекну ми у души, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој п |
| о пре две недеље...“ А румен стида суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се одала.</p> <p>Срц |
| јој.</p> <p>Мајчински осећаји пунили су ми сада душу.{S} Ни једна жртва није ми била велика, ка |
| } Сви су добри и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и забава.{S} Пазите само шта ће радити.</p> |
| </p> <p>То ми је било доста.{S} Душу су ми растрзале страшне муке.{S} Срце и разум, понос и љуб |
| удао пре 10 година.{S} Он и тетка беху ми драги родитељи.{S} Кад су ме примили, било ми је тек |
| јер сам разумевала, а остали писци беху ми због мешања словенског језика тежи и сувопарнији; св |
| суво; срце ми се беше скаменило а душу ми заузеле мисли о неситој и грабљивој човечијој природ |
| ке.</p> <p>Теча беше учитељ, као и отац ми.{S} Деце у кући није имао; јединицу ћерку беше удао |
| le>Улог ума человјеческог</title>.“ Још ми је било слободно читати неке преводе од Фенелона и д |
| о,“ рече узевши ми ђерђев из руку; „још ми та кошуља не треба, па не квари те очи; већ је сумра |
| то, а зацело и није — један!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ прошапутала сам испрекидано и онесвешћена па |
| ер:</p> <quote> <l>Срећа је ко вереница мила,</l> <l>Несташна, чила;</l> <l>Тек што је села,</l |
| ми и мене у друштво, смејала се она.{S} Милан ми приповеда, како је мајка дала секи књигу.{S} П |
| ика што је нађох у својој машти, беше — Милан.</p> <p>Тргла сам се од те мисли и махнула руком |
| кад се врата отворише, а унутра ступи — Милан.</p> <p>Задрхтала сам и побледила.</p> <p>„Што др |
| цу и Милана.{S} Даница беше мога доба а Милан је могао имати 16—18 година; свршавао је већ 7 ми |
| тишла сам до баште, до места, где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемогло |
| рчала сам да затворим прозор; а мали се Милан узверио, очице му се застаклиле, па само нагло ди |
| требају...</p> <p>Помишљала сам: шта ће Милан мислити о мени, кад тако изненада одлазим?{S} Но |
| “</p> <p>„Али мајко, мени изгледа, да и Милан њу здраво воли.“</p> <p>„Воли?!“ Чудна ми посла!{ |
| а.</p> <p>Тим начином зближисмо се ја и Милан још јаче.{S} Често се међу нама изродила читава „ |
| и од неразумне животиње?!</p> <p>И ја и Милан играсмо се неко време тичицама.{S} После их старк |
| измаку.</p> <p>„Још месец, два, па ће и Милан доћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' мајко, |
| тичати; боле га ножице! — рече ми мали Милан.{S} Сестре га звале „брацом“, па се и сам тако на |
| ила би неблагодарност према мајци, а ни Милан није смео знати, да сам ради њега умрла.{S} Онда |
| јући одговор, твој несрећни</p> <p> <hi>Милан.</hi> </p> <p>Јадна мајко, је си ли се томе надал |
| требати“; говорила је чешће она.</p> <p>Милан је међу тим свршавао науке.{S} Учио је права у П. |
| Ко не ради не треба ни да једе.</p> <p>Милан никако да скине очију са кавеза, а образићи му се |
| о жене, која је из љубави погрешила.{S} Милана нисам жалила.{S} Не поверење према мушкима беше |
| мо бити ни тренутка једна без друге.{S} Милана смо опет обе волеле, као једина брата, бранитеља |
| p>Ту свечану тишину проби гласић малога Милана:</p> <p>— Цицико, куцико, волела ме?{S} Ја сам в |
| д тога тренутка знала сам и осећала, да Милана не љубим тек као брата и пријатеља, већ и некако |
| сам своје срце и одбила га, као некада Милана. — После неколико дана био је већ веран са ћерко |
| „замерке“ — повела сам са собом и малог Милана, теткиног трогодишњег синчића.</p> <p>Путем сам |
| p> <p>Ја сам мећу тим то и чекала.{S} И Милана и Боривоја била сам већ заборавила.{S} Од свега |
| стељи сам и плакала.{S} Сетила сам се и Милана.{S} Склопила сам очи, као оно деца, да му слику |
| довица, а имала је двоје деце, Даницу и Милана.{S} Даница беше мога доба а Милан је могао имати |
| врло симпатична појава.{S} Још док сам Милана волела, њега сам поштовала и волела као рођена б |
| {S} Само причекај, док свучем и сместим Милана.{S} Оне две оставићу данас Лизи.</p> <p>Док се т |
| ако гадно превариш!“</p> <p>„Милане!{S} Милане!{S} Ја нисам крива!“ јаукнула сам.{S} Он није чу |
| с примио.{S} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} Већ с питањем сам хтела потв |
| арен и да љубим тек тебе.“</p> <p>„Ћути Милане, ћути!{S} Већ таке речи су грех из уста ожењена |
| погнутом главом и сузним очима.</p> <p>„Милане, опрости, опрости!“ молила сам га, пруживши му о |
| сам се и уступила корак натраг.</p> <p>„Милане, буди човек!{S} Зар ти не знаш да си ожењен? рек |
| ла, рекла сам хладно и одлучно:</p> <p>„Милане, иди кући жени и детету.{S} То ти је дужност; а |
| не да ме тако гадно превариш!“</p> <p>„Милане!{S} Милане!{S} Ја нисам крива!“ јаукнула сам.{S} |
| на адреси тој.{S} Познала сам рукопис — Миланов.</p> <p>Задрхтала сам. „Шта ће сад од мене?{S} |
| кога више љубити не могу!</p> <p>Био је Миланов друг и брат од тетке.{S} Док сам била у дому мо |
| ога тренутка девојка.{S} Већ прво писмо Миланово, што сам га за тим добила, тумачила сам друкчи |
| е мога боловања, после оног растанка са Миланом.</p> <p>Душан је знао све тајне моје, но Бориво |
| ак, много тежи и од онога, кад сам се с Миланом растала.{S} Тада — а сад — супарница.</p> <p>Да |
| е ферије.{S} Боривој; учио је заједно с Миланом једну исту струку.{S} Иначе је био честит, разб |
| а сам јој и своју некадашњу љубав према Милану.{S} О Боривоју нисам јој ништа говорила.{S} Држа |
| с последњим издисајем моје љубави према Милану никла ми је у срцу клица сумње у мушку сталност, |
| дине.{S} Од негдашње жарке љубави према Милану остала је тек горка успомена; пламен у последњем |
| ну.</p> <p>Први ми посао беше, да пишем Милану.</p> <p>Писала сам му, рекавши, да сам отишла од |
| .{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Милану љубила тек њега.</p> <p>Крила сам своје осећаје, |
| е.{S} Прекорно и тужно гледале су ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхтала а смртоносно оружје п |
| јектичаво и шкрофлезно дете, шта му је милије: кадифа и златно одело или здравље?{S} Питајте г |
| {S} Сирота, знам зашто; није јој се баш милило живити.{S} Знам ја како је то кад је човек сам!< |
| душе и срца привлачи је њему, па јој је мило</hi><hi>онакво какво је</hi>.{S} Сродство душе и с |
| ико, волела ме?{S} Ја сам ваша мати!{S} Миловао је старичину мачку и псето.</p> <p>Обе се прену |
| сам га се као што се човек сећа каквог милог покојника.{S} За мене је био мртав; само што ме ј |
| нам је тако близу! ..{S} О, Стано, буди милостива, буди паметна, па ме не отискуј од себе.{S} Ј |
| ујем, да си нам опростила.{S} Зато буди милостива, па одговори како живиш и можеш ли нам опрост |
| орак.{S} Била је добра и према сиротињи милостива женскиња, али — као већина отмених госпођа — |
| азоре.{S} Али промисли се и ти, па буди милостивија.{S} Кажњен сам и онако и сувише.{S} Огорчен |
| к симпатија и сажаљење!{S} Зарад њезине милостиње презрео је моју љубав, јадни Боривоју. знадеш |
| довољна, као и друга деца.{S} Имала сам милу мајку, драгог оца, па и браћицу и сестрице.{S} Све |
| о бради и лицу; изгледало је, као да је милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу Аполона и |
| ила је спустивши се до мене на канабе и милујући малога.</p> <p>Дете се још јаче приљуби уз мен |
| добити и више, но ја сам зарад Данкина мира пристала на — најмање.</p> <p>Сад сам сасвим усамљ |
| ало се, да је по неко узео девојку због мираза.{S} Исто тако, бивало је и обратних случајева, д |
| бија и у месту ваљану девојку ал с мање мираза...</p> <p>Прекинула сам читање и питала: „хоћу л |
| рате се, сека-Мацо — прво пита: „има ли мираза?...“</p> <p>— Но, но, дабоме да то не сме фалити |
| о моју мараму.{S} Сад је изледало да је миран, само је био блеђи но обично.</p> <p>„Изашла си т |
| {S} Но и тога је давно нестало, па буди миран и сретан!</p> <p>Долазак ти је излишан; било би д |
| а,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туге нестат’ мора!</l> </quote |
| а,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туте нестат мора!</l> </quote> |
| ом репом и сафраном, ал ја то осетим по мирису, па волим платити новчић два више, само да је до |
| це ми се још цепало, но душа ми је била мирна, од прилике онако, као кад учинимо какво добро де |
| орало тако бити? — Савест ми је чиста и мирна, али срце и опет боли...{S} Успомена за успоменом |
| .{S} Учинимо јој по жељи и онда је била мирнија.</p> <p>— Је-ли рођака дошла? питала сам радозн |
| да ми није требало.</p> <p>Сад сам била мирнија.{S} Закључила сам да своје осећаје не одам. „Та |
| у.</p> <p>Мирно сам прочитала то писмо, мирно сам га оставила међу друга; само ми је у грудима |
| p> <p>Срце ми је дрхтало, но поглед сам мирно издржала; с последњим издисајем моје љубави према |
| али и да одмах полазе у Америку.</p> <p>Мирно сам прочитала то писмо, мирно сам га оставила међ |
| Примити је никако нисам смела, бар не с мирном савешћу.{S} Навикнут је био на комотан живот и р |
| по вољи да наставим?“</p> <p>„Мани их с миром.{S} Знам их,“ рече ми сестра озбиљно; већ реци, ш |
| е она, за којом сам ја чезнуо.{S} Свака мисао разлази нам се још у основи; ја неразумем њу, а о |
| мртав; само што ме је по кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво поникла љубав, у његовом ил |
| убиш.“</p> <p>Стресла сам се.{S} Грозна мисао паде ми на памет и изазва још грознију борбу у ме |
| која мати негује децу као што треба?{S} Мисли доста је учинила, кад им је дала живот и кад по в |
| репоручио мене.{S} Партија је добра, па мисли, да не размишљамо ово, оно.{S} Може се после попи |
| ед, којим као да је хтела да ми прочита мисли још у души.</p> <p>— Лудо сам питала, уздахну она |
| воје осећаје утишам и отерам те варљиве мисли; но опет сам тек о Боривоју сањала...</p> <p>И су |
| ми се беше скаменило а душу ми заузеле мисли о неситој и грабљивој човечијој природи.</p> <p>С |
| мени нека врста сажаљења: „Ако можда не мисли да врећа?{S} Ако је можда и он несретан?{S} Ако — |
| он несретан?{S} Ако — “</p> <p>Страшне мисли кидаше ми душу.{S} Више нисам могла издржати.{S} |
| беше — Милан.</p> <p>Тргла сам се од те мисли и махнула руком преко чела; ваљда да је отерам.{S |
| <p>Старка се по неком времену прену из мисли и погледа око себе.{S} Поглед јој застаде на „<ti |
| трану; но и опет се нисам могла отрести мисли: „зашто да је збуњен и зашто не долази?“ У својој |
| Тада сам га одбила; нисам знала како он мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстеновал |
| <pb n="146" /> <p>— Већ и тај жутокљун мисли кад се жени: нека је новца, а жена је на свету и |
| јци мојих година!{S} Ту се обично много мисли, јелте?{S} А да ви немислите <pb n="143" /> о мен |
| ане чисто?!{S} Тако се ћерко, ту обично мисли и ради, а ево на рачун разума.{S} Међу тим слабо |
| осле мислим: ваљда сироте немају својих мисли?!</p> <p>Насмејала сам се на глас.</p> <p>— Што с |
| ја погрешива — постаћу му равнодушна.“ мислила сам, па га одбила ради његове среће и своје дуж |
| и и коморе.</p> <p>„Како живе ти људи?“ мислила сам и поглед ми паде кроз отворен прозор у таку |
| р није тако?</p> <p>— Баш тако сам и ја мислила, рече она, оборивши очи: а то је и цела истина; |
| а, ако сам сирота!{S} А колико сам пута мислила о вама.{S} Особито сад од кад —</p> <p>Старица |
| о је рекла и баба-Мари.</p> <p>Нисам је мислила издати; али новост не беше баш обичне природе, |
| ода, па отвори трговину.{S} То сам ја и мислила, кад сам те дала изучити.{S} Сирота си девојка, |
| прави сметње.</p> <p>Боже, то нисам ни мислила! одјекну ми у души, а ваљда и са усана, јер обе |
| еница, толико је плакала за њом, да сам мислила, поболеће се.{S} Једва сам је утешила.</p> <p>С |
| љство!“ </p> <pb n="160" /> <p>Тако сам мислила седајући на своје место.</p> <p>„Стано,“ рече о |
| и ону, коју не воле?...</p> <p>Тако сам мислила, па села и написала тек ово:</p> <p>Патила сам |
| се љуби тек једанпут!“</p> <p>Тако сам мислила, трудећи се да своје осећаје утишам и отерам те |
| је.</p> <p>— Одржали сте реч, а већ сам мислила, не ћете доћи.{S} Но причекајте, да изађем пред |
| ш већма у том погрешном мишљењу.</p> <p>Мислила сам у први мах, да ћу умрети, полудети, али то |
| свету око мене десила, па онда мислим, мислим, да ми је после и самој смешно.{S} Ал шта ћу? са |
| S} Разговор овакав никад не почињем.{S} Мислим: не ће ме разумети а могу ме и исмејати.{S} Чуда |
| ала сам, тек да не ћутим.</p> <p>„Не да мислим, него сам и уверен.{S} Таки карактери, таке прир |
| што се у свету око мене десила, па онда мислим, мислим, да ми је после и самој смешно.{S} Ал шт |
| се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда сироте немају својих мисли?!</p> <p>Насме |
| ите, а после ћу вам казати, како о томе мислим.{S} Ви слабо једете! рече она, нудећи ме.{S} Гле |
| даме и матере читаве породице.{S} Често мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а по |
| у? сама сам, па се поред плетива својим мислима разговарам.{S} Други пут баш нећу.{S} Ал Боже м |
| Бабадевојка! узвикнула сам, али само у мислима.{S} Пристојност ми је задржала језик од из гред |
| његово мишљиње о теби?{S} Што буде горе мислио, тим боље!“</p> <p>„Мајка, нађите ми кола; идем |
| ме врлина.</p> <p>— Не разумем шта тиме мислите?</p> <p>— хоћу да кажем, да није баш рђаво, што |
| пишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S} Ваљда не мислите с њоме на јвност?</p> <p>Поруменила сам.</p> <p |
| ала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> <p>Оборила сам очи, тражећи згодна |
| ати.{S} Зато је упитах:</p> <p>— Зар ви мислите, да спољашњост не може човека стално привући?</ |
| сам питала, уздахну она.{S} Шта се може мислити — о девојци мојих година!{S} Ту се обично много |
| сме нико — па ни писац — тражити да уме мислити.{S} Она је обично тако безазлена, да не зна ни |
| у...</p> <p>Помишљала сам: шта ће Милан мислити о мени, кад тако изненада одлазим?{S} Но дужнос |
| зовем своје канарине, мачку и псето.{S} Мислиће те да сам каква „чегртаљка“; толико вам говорим |
| оже волети тек због телесне лепоте?!{S} Мислићете да можда никад нисам била способна за љубав, |
| нажна а време ће све излечити.“</p> <p>„Мислиш?“ питала сам, тек да не ћутим.</p> <p>„Не да мис |
| ако, да бих волела, да су сви мушки тог мишљења! ...</p> <p>Засмејала се некако чудновато, па р |
| чку приповечицу на српски и да му своје мишљење о овој или оној теми писмено саопштимо.</p> <p> |
| смо се у назори слагали; те је он моје мишљење тек одобрио или допунио.</p> <p>Но да скратим; |
| иђам, да је лакоуман и не постојан, а и мишљење нам се јако разилази; познати су ти његови госп |
| тврдила га је још већма у том погрешном мишљењу.</p> <p>Мислила сам у први мах, да ћу умрети, п |
| ра бити мртав, па шта те се тиче његово мишљиње о теби?{S} Што буде горе мислио, тим боље!“</p> |
| ли.“</p> <p>„Воли?!“ Чудна ми посла!{S} Млад мушки воли све што је лепо и што му је пред очима. |
| погрешци су обично родитељи били узрок; млада срца била су бар увек непокварена и чиста.{S} Сад |
| ра а то је млађи човек.{S} Кад сам била млада, радо сам читала.{S} Читал сам Обрадовича, Видако |
| равити.{S} Па и сирота рођака још доста млада лепа женица, толико је плакала за њом, да сам мис |
| лудети, али то не би ни једно; била сам млада и душевно снажна.{S} А:</p> <quote> <l>Да је срце |
| ка неће да се то зна; још сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и баба-Мари.</p> <p>Нисам је ми |
| лицем.{S} У том погледу лежала је нека младалачка живахност, помешана са искреношћу и добротом |
| ејала а очи јој опет узеше онај живахни младалачки израз. — Баш враг тај песник, но нека га Бог |
| м.</p> <p>Поглед је био у правом смислу младалачки, па је то на први поглед смешио и чудновато |
| а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашња младеж неблагородна.</p> <p>— Манте се ви Мацо, придике |
| њега.</p> <p>Други је био такође ваљан младић, али млађи од мене. </p> <pb n="168" /> <p>Згроз |
| дашња имућна бележника, леп но лакоуман младић.{S} Чула сам чешће говорити, да се њих двоје рад |
| труку.{S} Иначе је био честит, разборит младић и врло симпатична појава.{S} Још док сам Милана |
| .</p> <p>Они изабраше ваљана образована младића званичника, јединца сина прилично имућних родит |
| рава.</p> <p>Просилаца сам и сад имала: младих и старијих, момака и удоваца, богатих и сиромашн |
| p> <p>— је лите да је била добра?{S} За младих година служила сам и код феишпана.{S} Није Маца |
| говорим.{S} Тог зла бивало је и за мог младог доба, али шта велите о женском картању?{S} И муш |
| Иначе мора казати свекру, јер он, т. ј. младожења добија и у месту ваљану девојку ал с мање мир |
| огор.</p> <p>„15. март 18... године.{S} Младожења богослов, провођаџише госпођа Н. Н., сва је с |
| ди, но у својој невиности додаје: да је младожења дошао на три хиљаде.{S} Па ако имам толико, д |
| ече ми Даница поверљиво, да ми се јавио младожења, попин син из оближњег места.{S} Он је тргова |
| читај.“</p> <p>5. мај 18... год.</p> <p>Младожења адвокат.{S} Провођаџија поносито отвара врата |
| </p> <p>10. априла 18... године.</p> <p>Младожења богат; економ.{S} Провођаџија поверљиво додај |
| ла ми је преко пет хиљада.</p> <p>Избор младожење оставила сам њезиним родитељима, а поглавито |
| вала, сека-Мацо!{S} Кад дођем да тражим младожењу, послушаћу вас.{S} Сада још нећу.{S} Допало м |
| чи на први поглед тек спољашна лепота и младост.{S} Доброта и остало, привуће их тек постепено. |
| а сам да ћете тако рећи.{S} Тако говори младост.{S} Кад неби ни она тако говорила — џаба ти чов |
| је повисока слаба старица.{S} Некада, у младости, могла је бити лепа.{S} Црте лица биле су прав |
| ост налагала да тако учиним; треба се у младости постарати за старе црне дане.</p> <p>Тако сам |
| у да кажем, да није баш рђаво, што се у младости човек заноси и прецењује своју моћ.</p> <p>— З |
| ану.{S} У њезиној соби застала сам неку младу раделицу.{S} Баба-Стана беше — мртва.</p> <p>— Зн |
| {S} Чини ми се, да сам с педесет година млађа.{S} Видим, да има неког, ко ме разуме и ко ме не |
| авати као рођену матер своју, а док сам млађа, издржаваћу се сама.</p> <p>Десет година живила с |
| сам се, кад сам осетила да љубим човека млађег од себе.{S} То се није слагало с моји назори.{S} |
| ала; а и откуд?{S} Ја сам стара а то је млађи човек.{S} Кад сам била млада, радо сам читала.{S} |
| p>Други је био такође ваљан младић, али млађи од мене. </p> <pb n="168" /> <p>Згрозила сам се, |
| шо, задовољити ониме, што имам.{S} Мало млека, свежа масла и добра сира.{S} Па и једна лубеница |
| рко, и не једете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло је врло добро и |
| рикама губити своје здравље, као што га многе јаднице ево баш у овој вароши -губе; а могла сам |
| вање једно исто?{S} Ето на пример, и ја многе мушке штујем, а ни једног не љубим.</p> <p>— Нист |
| шетам ову или ону кућу, као што то чине многе токорсе даме и матере читаве породице.{S} Често м |
| е, већ радо полази путем, којим види да многи ходе,“ рекао је неко; приметала сам у своју обран |
| угарица.</p> <p>Тежак беше то тренутак, много тежи и од онога, кад сам се с Миланом растала.{S} |
| иња, али — као већина отмених госпођа — много је полагала на спољашњи бљесак и етикетна правила |
| е.</p> <p>Да га заборавим, допринела је много и она његова гадна и недостојна сумња о мени.{S} |
| у оку блистала се суза.</p> <p>— Ви сте много патили? упитах је плашљиво.</p> </div> <div type= |
| леђи но обично.</p> <p>Поздрав нам беше много хладнији него обично.{S} Ни руковали се нисмо, а |
| мо знам да:</p> <quote> <l>Нисам баш ни много хтела </l> <l>Ал’ жеља ми беше смела,</l> <l>Задо |
| ам промену и на њему; био је према мени много хладнији.{S} Најпре ме је то болело, после сам те |
| дође, питаћу га.“</p> <p>Те сам вечери много премишљала о свој прошлости; у постељи сам и плак |
| ече он ухватив ме нагло за руке; „ти си много патила... патиш и сада.{S} Но буди паметна, буди |
| ла.</p> <p>На једанпут зашкрпута шљунак много јаче, те дигох очи.{S} Предамном је стајала женск |
| будити горке успомене.</p> <p>И ја сам много патила.{S} То нека ти је утеха.{S} Али сад је све |
| а и написала тек ово:</p> <p>Патила сам много док сам те заборавила.{S} Сада је све прошло, па |
| х; мени није нужна.{S} И сад све памтим много јаче, него оно, што се јуче десило.{S} Успомене н |
| и..{S} Учен је то човек, ал је потрошио много на школе.{S} Отац му, да боме има леп капитал, ал |
| пет тихо уздисала.</p> <p>Ви сте зацело много патили? било ми већ на језику, кад ме она запита, |
| иној удадби.{S} Просилаца је имала врло много; знало се, да ће она бити моја насљедница, а само |
| о девојци мојих година!{S} Ту се обично много мисли, јелте?{S} А да ви немислите <pb n="143" /> |
| ило је и пре тога гада и трулежи, али у много мањој мери, Дешавало се, да је по неко узео девој |
| /p> <p>Што се луксузне ношње тиче, нећу много да говорим.{S} Тог зла бивало је и за мог младог |
| мо истински поштење и искреност, љубиће мо то и онда, кад носилац тих врлина у гроб сађе; љубим |
| о да говорим.{S} Тог зла бивало је и за мог младог доба, али шта велите о женском картању?{S} И |
| на.{S} Сме свако знати; само немојте за мога живота, а нећете дуго чекати, још који дан. </p> < |
| за цело; само ме сад светина оцепила од мога друштва, па се морам журити, да га стигнем.</p> <p |
| ће ме боље разонодити, особито за време мога боловања, после оног растанка са Миланом.</p> <p>Д |
| е деце, Даницу и Милана.{S} Даница беше мога доба а Милан је могао имати 16—18 година; свршавао |
| ите само прочитати неколико бележака из мога дневника, па ће те се уверити, да ја познајем те с |
| ми удадба ништа пречила, ал опет нисам мога да се решим за удадбу по рачуну.{S} Егзистенцију с |
| зини груди.</p> <p>— Видите суревњивост мога друштва, рече она.{S} Није ништа племенито, но и о |
| њега умрла.{S} Онда неби <pb n="156" /> могао бити сретан, а ја сам му тек срећу желила.{S} Та |
| па из освете газио ми углед где год је могао.{S} Доказа, да ме није разумео а још мање љубио о |
| енио, па ми и он газио углед где год је могао.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека му је прос |
| на.{S} Даница беше мога доба а Милан је могао имати 16—18 година; свршавао је већ 7 ми гимназиј |
| е — Књижица је учинила, што „баца“ није могао са „секом“ да — тичи.</p> <p>Тетка је далеко изаш |
| в се изнудити не може, а ја сам се томе могао надати још онда, кад си од мене побегла у врт.{S} |
| ан живот и раскошну удобност, коју неби могао имати, кад би се наслеђа одрекао.{S} Мене ради би |
| огледајме, па ћеш видети.{S} Дуже нисам могао издржати, Па сад ме осуђуј како знаш!{S} Дошао са |
| ст је политичан.</p> <p>— Право велите, могла сам бити и мајка.{S} Али ја сам девојка — бабадев |
| а слаба старица.{S} Некада, у младости, могла је бити лепа.{S} Црте лица биле су правилне, ал ј |
| ни после ниси ме морала обмањивати.{S} Могла си рећи: „не волем те!“ А не да ме тако гадно пре |
| за то је суд решио 10 фор. месечно.{S} Могла сам добити и више, но ја сам зарад Данкина мира п |
| јаднице ево баш у овој вароши -губе; а могла сам и љубави имати, само да се нисам држала поште |
| рхтала.{S} Тек после неколико тренутака могла сам рећи:</p> <p>„Зашто си то чинио?!“</p> <p>„За |
| у задовољни својом ученицом; тетка није могла да ме се наљуби, кад сам јој прве чарапе оплела, |
| тала сам је образовала како сам најбоље могла; важила је као најбоља и најобразованија девојка |
| није допуштао, да „лижем руку,“ која се могла ма у шали на мене измахнути, или која није осећал |
| ал доста си на глас читала.{S} Ја не би могла тако дуго.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у мене је уч |
| , шта чекаш?{S} Измећу толиких ваљда си могла једног изабрати.{S} Све су то ваљани људи и згодн |
| Мацино место, заузела беше Лиза, те сам могла читати кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа |
| <p>Смејала се загонетним смејом; нисам могла да одредим, дали себи или — модерним јунакињама.< |
| некако чудновато расположена.{S} Нисам могла да побијем старичину тврдњу и разлоге а ни сасвим |
| рали.</p> <p>Од саме зараде своје нисам могла сад живети, те молим зета, да ми даде припомоћ.</ |
| ула на другу страну; но и опет се нисам могла отрести мисли: „зашто да је збуњен и зашто не дол |
| шне мисли кидаше ми душу.{S} Више нисам могла издржати.{S} Преломила сам печат.</p> <p>Нисам се |
| живим, но у кући тој дуже остати нисам могла.{S} Земља је чисто горела подамном; морала сам бе |
| ива и то Душан — “</p> <p>Свршити нисам могла, пала ми је на груди и јецала: „опрости, опрости! |
| питам, где је за толико, па ни то нисам могла; осећала сам, да би ме глас одао.</p> <p>„То је з |
| ла свим срцем својим.</p> <p>Срцу нисам могла забранити да га не љуби.{S} Но, да ме је језик од |
| Јесте.{S} Седи.“ Било је све што сам му могла рећи.{S} Примио је понуду и ћутање опет настаде; |
| е запита.{S} Радњом, енергичном радњом, могло би тек оно излечити бар потоњи нараштај од трулеж |
| </p> <p>Заостала сам овде.{S} Радити се могло и овде а тешко ми било враћати онима, који су ме |
| се старица; неће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен прозор метнути, па се неће виј |
| почињем.{S} Мислим: не ће ме разумети а могу ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми ј |
| е на три месеца.{S} Већ сам вас жељан а могу учити и код куће.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ првога |
| } Преклињем те, опрости ми и допусти да могу доћи да те видим и усмено кажем шта сам све до сад |
| оста радозналост, већ нада, да ти можда могу помоћи.{S} Али —“</p> <p>„Шта, али?“ питала сам ус |
| ји јачем искушењу не подлежу.{S} Па шта могу тражити од неразумне животиње?!</p> <p>И ја и Мила |
| подамном; морала сам бегати оданде, где могу нанети несрећу и где ме више не требају...</p> <p> |
| а историја.{S} У колико сам грешила, не могу сама увидети; само знам да:</p> <quote> <l>Нисам б |
| } Докле ћу живети и како ћу свршити, не могу знати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у последње |
| тишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а не могу да појмим: како човек неког може волети тек због т |
| ио себи куглу у чело.{S} Јели истина не могу тврдити; дознала сам тек из непоуздана извора.</p> |
| у обично <hi>себичност</hi>, јер кад не могу љубљену особу имати, слепо јуре у пропаст, не обзи |
| е узела у своју кућу, али да њу узме не могу допустити, већ тебе ради.{S} Она је сирота девојка |
| роба и држала, да никога више љубити не могу!</p> <p>Био је Миланов друг и брат од тетке.{S} До |
| стара времена добра, али ни ово чудо не могу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, па било старо ил |
| емените“ рибице! ...</p> <p>Да се лакше могу поновити — ако дође до „замерке“ — повела сам са с |
| Разумете ме — карактера! — Темпераменти могу бити сасвим различни и појмова о свету.{S} Укратко |
| .{S} Ја не би могла тако дуго.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у мене је учитељско грло...</p> <p>— Г |
| средовати да је узме.{S} Чинила сам све могуће, но он није осећао симпатије према њој.</p> <p>В |
| да сад тога нема.{S} Чујем каква је сад мода.{S} Усили се, па те дочека Бог те пита с каквим ђа |
| чна биљка или томе подобно.{S} Данашње, модерне јунакиње друкчијег су соја...</p> <p>Смејала се |
| нисам могла да одредим, дали себи или — модерним јунакињама.</p> <p>Гледала сам је неразумевају |
| је осим тога дала изучити и машамодлук, модистлук. „Сироче си, па ти може требати“; говорила је |
| Била ми је другарица и сироче као и ја; модистлук је самном заједно изучила а пре годину дана о |
| о од старачке борасте, жућкасте коже, и модрих усана и око лепог кроја.{S} Разгледала сам јој и |
| е тако.{S} Куцало је топло и моје срце, можда топлије, но стотину других, а остала сам овако, н |
| зише још већма.</p> <p>— Доћи ћу мојко, можда још данас.{S} Доћи ћу за цело; само ме сад светин |
| ом радо разговарала, онако, као некада; можда не би одобрила корак, што сам га учинила — ја сам |
| м какав је.{S} Већ одавно нисам читала; можда сам већ и заборавила.{S} Ту се опет насмешила.</p |
| се тетка и прекиде ми читање.</p> <p>— Можда није њезина умотворина, приметила сам и наставила |
| ак ти је излишан; било би детињарија, а можда и неупутно.{S} Наши се пути разишли, па нашто буд |
| p>Чудићеш се, но тако је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој воле |
| к због телесне лепоте?!{S} Мислићете да можда никад нисам била способна за љубав, кад тако гово |
| „Ако можда не мисли да врећа?{S} Ако је можда и он несретан?{S} Ако — “</p> <p>Страшне мисли ки |
| и сламке, а ја се прихватих наде да ме можда заборавља, што држи, да га ја неволим.{S} Згодном |
| ве добро памтим, а после? — После ће ме можда оставити и памтење, као што су ме заборавили и љу |
| > <p>— Зашто, мајко?</p> <p>— Рећиће се можда, да вам је јунакиња сувише идеално створење, ексц |
| варила? ви и пишете?{S} Незадовољни сте можда с оним што вас окружава?{S} Али с мојом приповетк |
| а детињарија задржи од изгреда, који би можда иначе учинили; а усамљеним је људима он често и п |
| бо бих успела.{S} Да је старији, тек би можда помислио:</p> <quote> <l>Залуд стриче, дуваш дева |
| ерљиво додаје: да ми се така срећа неби можда ни јавила, да није њега, да ме препоручи..{S} Уче |
| Попа ме неби ни разумео.{S} Рекао би ми можда — као у оној песми што је рекао свети Петар баба |
| ила проста радозналост, већ нада, да ти можда могу помоћи.{S} Али —“</p> <p>„Шта, али?“ питала |
| тој срећи поверљиво ми додаје: да момак можда неби дошао тако далеко.{S} Има девојака свуда, ал |
| та,“ па сам се страшила, да је не нађем можда прикривљену и у моје иначе разборите и добре тети |
| окрену у мени нека врста сажаљења: „Ако можда не мисли да врећа?{S} Ако је можда и он несретан? |
| се да читам.{S} Док прочитам ову књигу можда ћу и пробати.{S} Није згорег; само ме напомен'те. |
| па мисли, да не размишљамо ово, оно.{S} Може се после попишманити...</p> <p>Шогор се смејао.</p |
| поред најбоље пажње и надзора.</p> <p>— Може, али тек ређе.{S} Још ви незнате по неки варошки с |
| а а не могу да појмим: како човек неког може волети тек због телесне лепоте?!{S} Мислићете да м |
| ; а за сироче нема веће среће, него кад може да задовољи оне, који га с љубављу сретају! </p> < |
| ује на дужност, него на право своје, не може бити рђав и непоштен, баш ако га и сумњиче.</p> <p |
| рце мртво.{S} Осећај, што га осећаш, не може бити љубав.{S} У животу се љуби тек једанпут!“</p> |
| а?{S} А она мени:{S} Отселила се.{S} Не може да плаћа кирију за „анштендиг“ собу.{S} Сад је там |
| ни и да је поседавамо.{S} Али зар се не може љубити и из даљине?{S} Зар на пример мајка мање љу |
| е прихвативши их. „Љубав се изнудити не може, а ја сам се томе могао надати још онда, кад си од |
| о је прошло и што се више преиначити не може.</p> <p>Он се тада обично усиљено насмешио и бивао |
| у, са њезина шарена одела, исто тако не може истински волети ни спољашње лепа човека, без душев |
| стално га везати неможе.{S} Особито не може она везати разборита човека.{S} Изузетака је да бо |
| > <p>— Зар ви мислите, да спољашњост не може човека стално привући?</p> <p>— Најпре једите, а п |
| ти су ти његови господски назори, па се може лако десити да ме заборави.</p> <p>(Стеван је био |
| Лудо сам питала, уздахну она.{S} Шта се може мислити — о девојци мојих година!{S} Ту се обично |
| в је вечита.{S} Она нема краја, нити се може уништити; тако на пример, ако љубимо истински пошт |
| ка дама, па бива свашта.</p> <p>— То се може свакоме десети и поред најбоље пажње и надзора.</p |
| а ни „на чем жито расте...“ Ко год хоће може је преварити и онда, грех на његову душу.{S} Није |
| ашамодлук, модистлук. „Сироче си, па ти може требати“; говорила је чешће она.</p> <p>Милан је м |
| м светом“ човек образовати и оплеменити може.{S} Уверена сам била, да би старицу новчано радо п |
| ојка.{S} Шта је две три стотинице, а он може добити девојку с хиљадама!“</p> <p>„Сирота Стана, |
| ак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та по |
| е књижурине вучете с вама.{S} Ту вас ко може видити, а знате, — ко хоће да се жени, прво гледи, |
| Провођаџише Н. Н, све је, како се само може желети.{S} Провођаџија бар тако тврди, но у својој |
| ворим.{S} Нису баш пријатне успомене; а можете и из овога све дознати.{S} Писала сам још пре 15 |
| едаред видим и да из твојих уста чујем, можеш ли ми опростити ону гадну, ону црну увреду.{S} Не |
| ствари.</p> <p>„Сестри од тетке?{S} Па можеш.{S} Али нико те не тера...“</p> <p>Зајецала сам н |
| ена је на свету и више!{S} Па и девојке можеш на прсте избројати да траже у мужу ваљан карактер |
| ње, а осећам, да ме ни сад презирати не можеш.{S} Па зар неби било лудо, кад се неби машили сре |
| уди милостива, па одговори како живиш и можеш ли нам опростити.{S} Та ја сам најмање крив што с |
| ћу ли читати даље, драги моји?“</p> <p>„Можеш.“</p> <p>10. априла 18... године.</p> <p>Младожењ |
| м читати:</p> <p>И опет девети фебруар, мој рођен-дан.{S} Хахаха! — Педесети девојачки рођен-да |
| сала и уверила га, да га ја не волим; а мој некадашњи нагли одлазак у башту и садашња молба да |
| ла књижицу.</p> <p>— Како вам се допада мој живот? питала ме смешећи се.</p> <p>Ћутала сам за т |
| арам.{S} Други пут баш нећу.{S} Ал Боже мој — шта ћу онда? ...{S} После ми је тек смешно, па фа |
| што је неки свет браком назива,“ био је мој одговор.{S} И тиме се обично свршила та тема.</p> < |
| м ме похвали — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да чи |
| Чинило ми се, да страна госпа ишчекује мој одлазак.</p> <p>Тек што сам преписала књижицу, дође |
| и.</p> <p>„Опрости“ рече он пруживши ми мој дневник.{S} Давно сам опазио да те нешто тишти.{S} |
| амо ме је дуго болело, што ти је вера у мој карактер, моју чистоту онако лабава била.{S} Но и т |
| је дуго морао чекати.</p> <p>Што се то „мој мали филозоф“ дао у посао, кад ми не одговара, о он |
| а га сетим дужности оца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаукнуо је он, покрио лице рукама и стајао не |
| код таке врсте матера.{S} Сујета је то, моја ћерко, и више ништа.{S} Хоће заједно са децом свој |
| м је после неколико тренутака.</p> <p>— Моја.{S} Па и опет заћута.{S} И ја сам ћутала.{S} Била |
| и зловољан.{S} Јасно сам видела, да га моја љубав слабо усрећује и да му је немила.</p> <p>То |
| или измет природни.{S} Укус и фантазија моја ћерко, игра ту главну улагу!{S} То двоје одређују |
| <p>„Смрт или вид“ била је сад сва жеља моја. — Све што сам још своје имала, претворила сам у н |
| ми је било, даје се замислити.{S} Стара моја тетка беше већ давно под земљом, а требало ми је п |
| ећа уништена а живот сломљен.{S} Она је моја жена, али не она, за којом сам ја чезнуо.{S} Свака |
| овести одлетила је за увек.{S} Патња је моја тешка, а олакшаће се тек онда, кад чујем, да си на |
| уништила сваку човечност.</p> <p>То је моја историја.{S} У колико сам грешила, не могу сама ув |
| сам на глас.</p> <p>„Што плачеш, лудице моја?{S} Тамо је и онако живље и веће место; ако се не |
| у. </p> <pb n="161" /> <p>Та друга беше моја другарица.</p> <p>Тежак беше то тренутак, много те |
| ио сам се оном, којом је мајка хтела; и моја је срећа уништена а живот сломљен.{S} Она је моја |
| p>На што живовати живот без сврхе?{S} И моја рука одапе пиштољ.</p> <p>„Збогом Боривоју!....{S} |
| p> <p>Он уздахну. „Хтео сам рећи, да би моја помоћ била незнатна.{S} Ти га љубиш и сувише...“</ |
| ла врло много; знало се, да ће она бити моја насљедница, а само кућа и земља вредила ми је прек |
| на венчању, а лепа је девојка,“ заврши моја помајка, баш кад сам отворила врата.</p> <p>Смркло |
| но осмехнуо.</p> <p>„Рђава извина, секо моја.{S} Отвори само последњи лист свога дневника...“</ |
| а жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте, ћерко моја, само животињски полски нагон сада још влада.{S} П |
| Гледајте ваш посао, „тешила“ је обично моја тетка из своје собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, |
| истотом.{S} Увек ми се чинило, да је то моја <hi>прва</hi> и једина љубав.</p> <p>У оба случаја |
| а.{S} Али сад је све прошло.{S} Дужност моја према мајци нагонила ме, да онако учиним, а да се |
| ми храну давати бесплатно, а са прихода моје „сермије“ да се одевам. „Тако ће бар нешто и детет |
| p> <p>„Знала сам.{S} Та ти си увек била моје разборито добро дете!“</p> <p>Склопила сам очи, да |
| вест слабо олакшава, особито грешницима моје врсте...{S} Попа ме неби ни разумео.{S} Рекао би м |
| p>Рукопис је био обичан, а правопис, на моје чуђење, нов и доста правилан.</p> <p>Кад је тетка |
| а тим уздахнуо, избегавајући одговор на моје брижно питање о нерасположењу његовом.</p> <p>Дола |
| дана отворила је и радњу преко пута од моје.</p> <p>Слагале смо се и ако смо биле неједнаке пр |
| >Док је трајало новца од касније зараде моје поштовали ме, али кад је требало који новчић потро |
| Миланом.</p> <p>Душан је знао све тајне моје, но Боривој није, те ми у почетку чудно било његов |
| ала сам на канабету, поред мене клечаше моје две ученице тарући ми чело и руке, а чело ногу ста |
| редлог заболео ме и увредио до дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди жене из ниж |
| , ћерко није тако.{S} Куцало је топло и моје срце, можда топлије, но стотину других, а остала с |
| стале се сузе и у помајчиним очима; али моје око остало је суво; срце ми се беше скаменило а ду |
| пета година од кад сам примљена у кући моје помајке.{S} Једног дана рече ми Даница поверљиво, |
| даду у Ву....р некој доброј пријатељици моје добре тетке, да ме издржава и васпита, за оно мало |
| м мирно издржала; с последњим издисајем моје љубави према Милану никла ми је у срцу клица сумње |
| арка болно и гласно засмеја — сад љубим моје канарине, мачку и псето.{S} Смешно је, јел те?{S} |
| бично смо се у назори слагали; те је он моје мишљење тек одобрио или допунио.</p> <p>Но да скра |
| о би вас одвела.</p> <p>Тако остаде сво моје заузимање, да упозним „баба-девојку“ овога пута бе |
| о није грех: жени ћу оставити сво добро моје.{S} Она ће ме лако прегорети.{S} Није ни пошла за |
| ћу да сам му на сметњи!“</p> <p>„Сирото моје дете,“ рече она тренутно, па ме загрливши и пољуби |
| моју постојбину, фрушку гору.</p> <p>С моје стране не беше дакле никакве кривице, па и опет их |
| а, да је не нађем можда прикривљену и у моје иначе разборите и добре тетице.{S} Зар је мало при |
| и брат од тетке.{S} Док сам била у дому моје помајке, долазио је чешће са својом мајком.{S} Јед |
| да ми одосмо, а хтела сам само рећи, да моји греси нису обични.{S} Нисам ја никад газила запове |
| љед тога ретко беше недеље а да није на моји врати закуцао по који провођаџија.</p> <p>Обично с |
| аку.</p> <p>„Хоћу ли читати даље, драги моји?“</p> <p>„Можеш.“</p> <p>10. априла 18... године.< |
| млађег од себе.{S} То се није слагало с моји назори.{S} Али све бадава; ја сам га поштовала и љ |
| S} Доказ томе већ је то, што ниси пошла мојим путем...{S} Преклињем те, опрости ми и допусти да |
| Жеље су биле искрене, али писмо орошено мојим врелим сузама; пишући га, живо сам сахрањивала и |
| а сам поносито. „Али није нужно да га у мојим очима тако не достојно оцрњујете.{S} Ја не сумњам |
| } Ено се опет игра са мачком и псетом, „мојим друштвом.“ Заборавила сам да вам га прикажем, а т |
| , а ни један због мене саме. т. ј. због мојих мана и врлина заједно.</p> <p>Доцније, кад сам по |
| она.{S} Шта се може мислити — о девојци мојих година!{S} Ту се обично много мисли, јелте?{S} А |
| ош од пре познавао.</p> <p>Душан је био мојих година а Боривој нешто старији.{S} Обојица беху д |
| сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепших снова и илузије, што сам их донде имала... |
| би почео примати утиске и од унутрашњих мојих особина.{S} Данас их још нема.{S} Па ма колико се |
| чи засузише још већма.</p> <p>— Доћи ћу мојко, можда још данас.{S} Доћи ћу за цело; само ме сад |
| ом.</p> <p>Сад ми је било све јасно.{S} Мојој помајци не беше доста, што сам се из дужности сво |
| и, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој постељи.</p> <p>„Шта ти је?“ питаше Даница љубећи |
| ми је задрхтало, та жена изгледаше ми у мојој детињској големој тузи и неприлици прави анђео из |
| ени рђаво, доказ ми је, што вас видим у мојој соби.{S} Из простог љубопитства не ступа се у поз |
| мрзну прозори; бура и хладноћа — као у мојој души.</p> <p>Шта ћу данас да забиљежим? — Честита |
| можда с оним што вас окружава?{S} Али с мојом приповетком не ћете стећи гласа.{S} Таких „романа |
| болело, што ти је вера у мој карактер, моју чистоту онако лабава била.{S} Но и тога је давно н |
| една ма која!“</p> <p>Она се смејала на моју примедбу и тужно додала.</p> <p>„С тога ћу пропаст |
| е!{S} Зарад њезине милостиње презрео је моју љубав, јадни Боривоју. знадеш ли шта чиниш?!{S} Ил |
| аше у даљину.</p> <p>То је заголицало и моју радозналост.{S} Желила сам чути, што се није удала |
| } Доста сам патио!{S} Грехом називаш ти моју љубав према теби.{S} А зар није већи грех, да се р |
| је, јешће и четворо“, чула сам говорити моју нову помајку.</p> <p>Срце ми је задрхтало, та жена |
| нило и плаво небо, што тако красно дичи моју постојбину, фрушку гору.</p> <p>С моје стране не б |
| дође и он у врт.{S} Преко руке је носио моју мараму.{S} Сад је изледало да је миран, само је би |
| кадашњи нагли одлазак у башту и садашња молба да ми опрости, утврдила га је још већма у том пог |
| на умрла, а на самрти све му је казала, молећи Даницу и њега, да ме замоле, да јој мртвој опрос |
| {S} Оне су гласиле</p> <quote> <l>Па се моли тамо Богу,</l> <l>Благ да опрости,</l> <l>Што ћу љ |
| и настави:</p> <p>— Три дана пред смрт, молила је кућњег газду да телеграфише по неку њену рођа |
| има.</p> <p>„Милане, опрости, опрости!“ молила сам га, пруживши му обе руке.</p> <p>„Шта да ти |
| ересовала, те рекох:</p> <p>— Ја би вас молила да ме одведете до њезина стана.{S} Хоћу да је по |
| е?{S} Коме би се допадала патња!</p> <p>Молила сам је, да ми остави књижицу још за који дан, да |
| е ми по где што, кад их замолим.</p> <p>Молила сам је да се мене ради не труди, но она ме не хт |
| ј соби а она је и неговала у болести. — Молим вас, дозовите је.</p> <p>Мари-нени беше доброћуда |
| зараде своје нисам могла сад живети, те молим зета, да ми даде припомоћ.</p> <p>Лепим није хтео |
| ко знаш!{S} Дошао сам, да те још једном молим, да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љубим хи |
| Нисам се преварила.{S} Он ми је писао и молио ме да му опростим увреду што ми је нанео.{S} Мајк |
| ежи и сувопарнији; сваки час сам морала молити течу, да ми овај ил онај израз разјасни.</p> <p> |
| кад сте већ учитефица...{S} Тело је, по мом сваћању, одећа и склониште душе, настави она.{S} Па |
| а и у тој срећи поверљиво ми додаје: да момак можда неби дошао тако далеко.{S} Има девојака сву |
| иста.{S} Сад је и то друкчије.{S} Сад и момак од 17—20 година не тражи жену, већ новац. — Није |
| аца сам и сад имала: младих и старијих, момака и удоваца, богатих и сиромашних, учених и дресир |
| у доказ оног осећаја, који се појавио и моме срцу.</p> <p>Ферије беху већ на измаку.{S} Једно п |
| права света љубав, која није потекла из моменталних утисака једрих плећа, црних наусница, свил' |
| нски и већма него себе</hi>; а не тек с моментани страсни осећаји животињска нагона, који су об |
| умела страсно љубити ма и недостојно и моментано...</p> <p>Често су такве јунакиње и детињасто |
| .{S} Али ако је унутрашњост шупља, само моментано.{S} Често је тај утисак моћан, па човека неко |
| жена у дубокој старости, а смешила се у моменту кад сам је погледала; па ме је то збунило.{S} Д |
| се није дало да се дадем љубити од туђа момка. 0сећала сам да то није више братинска љубав, а н |
| а, да се девојка удала без љубави према момку; али тој погрешци су обично родитељи били узрок; |
| их врлина, сличност назора и карактера, мора у браку тек благослов и срећу доносити.{S} Такова |
| <p>Старка беше дошла у ватру.</p> <p>— Мора мајко, да игра по њезином такту — купила га је.</p |
| е мири, листа гора,</l> <l>Туге нестат’ мора!</l> </quote> <p>Старка заћута.</p> <p>— Чија је т |
| алеко.{S} Има девојака свуда, ал сирома мора; није поповски син, па му треба бар две хиљаде да |
| И нехотице почела сам премишљати: какав мора бити „делија“ за кога би ја пошла.{S} Нисам дуго м |
| ост према мајци одговорила ми; „За тебе мора бити мртав, па шта те се тиче његово мишљиње о теб |
| ко имам толико, да се свршава.{S} Иначе мора казати свекру, јер он, т. ј. младожења добија и у |
| о буде паметна, увидиће и сама, да тако мора бити.{S} Зар сам је за то одхранила да ми сину уби |
| ће мири, листа гора,</l> <l>Туте нестат мора!</l> </quote> <p>— Тај стих, као да ми је познат, |
| ном протитра; умро ми је и теча а тетка мораде у оближњу варош својој ћерци и зету.{S} У њих бе |
| ; у данима одмора и слободним часовима, морала сам му по нешто на глас читати, а за тим сам пре |
| гла.{S} Земља је чисто горела подамном; морала сам бегати оданде, где могу нанети несрећу и где |
| ми није дуго време.{S} А како сам сама морала бих полудети или трчкати од једне до друге пород |
| Зато те не корим; али ни после ниси ме морала обмањивати.{S} Могла си рећи: „не волем те!“ А н |
| та ни вереница још му нисам била, па би морала поруменити сама пред собом, да сам искушењу без |
| езика тежи и сувопарнији; сваки час сам морала молити течу, да ми овај ил онај израз разјасни.< |
| зме.{S} Гладовала нисам никад.{S} Нисам морала ни по фабрикама губити своје здравље, као што га |
| ија“ за кога би ја пошла.{S} Нисам дуго морала премишљати; прва слика што је нађох у својој маш |
| тњарија.{S} Отуда и овладао срцем сваки моралан гад а друштвом покор и трулеж!</p> <p>Старка уз |
| тпочела сам најпосле, нашто онда толико моралисање?{S} На што уздизати сталност и верност као в |
| ећила!</p> <p>Зашто је то тако? — Је ли морало тако бити? — Савест ми је чиста и мирна, али срц |
| За што? — То нисам знала: само је тако морало бити; срце ми је кипило од смесе радости и туге, |
| и Соларића почела се учити размишљању и моралу, а Рајићева и остала дела што сам читала показаш |
| светина оцепила од мога друштва, па се морам журити, да га стигнем.</p> <p>Бацила сам још једа |
| у!“</p> <p>„То и не тражим; само хоћу и морам ти казати; да немаш право што се срдиш на мене.{S |
| чи.{S} Мрзи ме чисто говорити и оно што морам.{S} Разговор овакав никад не почињем.{S} Мислим: |
| , па ако је мене морао презрети, зар је морао узети ону, коју не воле?...</p> <p>Тако сам мисли |
| .{S} Та он је био мушки, па ако је мене морао презрети, зар је морао узети ону, коју не воле?.. |
| а сам тај посао Даници, но онда је дуго морао чекати.</p> <p>Што се то „мој мали филозоф“ дао у |
| венчана“ рекла сам, а глас ми је зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се бар чинило.</p> <p>Он узда |
| ћ прошло, а ја вам ништа не износим.{S} Морате се душо, задовољити ониме, што имам.{S} Мало мле |
| p>— Ко вам је то?{S} Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; го |
| почела читати.</p> <p>— Е, онда ме баш мораш примити!{S} Само причекај, док свучем и сместим М |
| имао право, кад је рекао, да је у мени море осећаја, али да су потчињени разуму.</p> <p>Шта ли |
| Зар ти није већ дневник казао, да се то море хоће и код мене да узбурка и колеба?“</p> <p>„Без |
| ла река времена, носећи и добро и зло у море заборава.</p> <p>Просилаца сам и сад имала: младих |
| дижући очију и некаквим меким гласом, „море осећаја али њима не влада тек срце, бура лакомисле |
| а, од среће, што у њојзи не нађох оне — морске логике.</p> <p>Тога вечера сам раније потражила |
| м и пуним џепом!..</p> <p>Знала сам ту „морску логику“ понеког женског и мушког „отменог света, |
| <p>„Зашто сам остала неудата.“ Као неки мото беше додато:</p> <quote> <l>Имала сам топло срце,< |
| младости човек заноси и прецењује своју моћ.</p> <p>— Зар је то занос?{S} Зар човек не љуби у ж |
| употребила сву своју снагу и говорничку моћ, да подигнем углед матере детета његовог и да им га |
| само моментано.{S} Често је тај утисак моћан, па човека неко време и занесе, али стално га вез |
| ку. „Или хоће усмено да ми одговори?{S} Моћи ће и то; скорим ћу дома.{S} Ове године ћу свести ф |
| ет љубити почела.{S} И већ да подлегнем моћи пробуђене љубави, кад ми се у машти указа жена с д |
| ситејевих допуштао читати.{S} Био је то Мразовићев „<title>Поучителни магазин за децу</title>“. |
| пре него ма коју карташицу или особу са мрачном прошлошћу, али светлом титулом и пуним џепом!.. |
| се дужност пренебрегне, или — ако је и мрве понашања у њима — врши се, али како?!{S} Свађа, ре |
| а воле, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љубави за тебе.“</p> <p>Он се тргао, гледећи ме за |
| отичних.{S} Дабоме да је то глупост, ал мрежа глупости је велика, па често хвата и „паметне“ и |
| и је и самој.{S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме чисто говорити и оно што морам.{S} Разговор ова |
| p>Ху, како је хладно!{S} Ветар хујуче а мрзну прозори; бура и хладноћа — као у мојој души.</p> |
| мајци одговорила ми; „За тебе мора бити мртав, па шта те се тиче његово мишљиње о теби?{S} Што |
| квог милог покојника.{S} За мене је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила мисао: у чијем |
| ку младу раделицу.{S} Баба-Стана беше — мртва.</p> <p>— Знате-ли што о њој? питала сам раделицу |
| .{S} Баш као да ниси свестан створ, већ мртва роба, која остане у дућану, што нема купаца, или |
| А за љубав, чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце је тек било измуче |
| ујемо сами себе, држећи, да нам је срце мртво.{S} Али срце је обично у таквим приликама тек за |
| севну ми кроз главу, „кад је твоје срце мртво.{S} Осећај, што га осећаш, не може бити љубав.{S} |
| у — љубав.</p> <p>Срце ми дакле не беше мртво него тек успавано!</p> <p>Стидила сам се сама себ |
| ти </l> <l>Презирали људи;</l> <l>Ти се мртвој смејат немој,</l> <l>Прочитај па суди!</l> </quo |
| ећи Даницу и њега, да ме замоле, да јој мртвој опростим.{S} Све је то чинила из превелике љубав |
| а као што неможе свестан човек заволети мртву лутку, са њезина шарена одела, исто тако не може |
| сам онда црни грешник,</l> <l>Не треба му опростити</l> <l>Заслужио је патити.</l> </quote> <p |
| .{S} Склопила сам очи, као оно деца, да му слику видим, али место њега видила сам — Боривоја.{S |
| а ни мене ни њега.</p> <p>Разуме се, да му се нисам исповедала, него место тога отпочела какву |
| .</p> <p>Скочила сам, да га задржим, да му све кажем и да умрем, али на врати сам се већ стропо |
| варила.{S} Он ми је писао и молио ме да му опростим увреду што ми је нанео.{S} Мајка је пре кра |
| а, да га моја љубав слабо усрећује и да му је немила.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам се сав |
| неку немачку приповечицу на српски и да му своје мишљење о овој или оној теми писмено саопштимо |
| те погледа у мене, па у старицу, и онда му се преко усана једва измигољи тихо и неодлучно: воли |
| .{S} Био је као и сви други.{S} Но нека му је просто — није знао шта чини.</p> <p>Опет је текла |
| , ал сирома мора; није поповски син, па му треба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви рано, тол |
| >— Умр'о је купци барон Д...ч.{S} Сутра му жељезницом стиже тело.{S} Тамо ће га дочекати родбин |
| сретно јектичаво и шкрофлезно дете, шта му је милије: кадифа и златно одело или здравље?{S} Пит |
| тање и окона. „Дете ретко слуша оно шта му се каже, већ радо полази путем, којим види да многи |
| ј теми писмено саопштимо.</p> <p>Даница му је ретко испунила жељу; била је детињастија и несташ |
| кратког времена умрла, а на самрти све му је казала, молећи Даницу и њега, да ме замоле, да јо |
| њега смо увек далеко истрчале, и вешале му се око врата.{S} Он нам је увек донео по какву играч |
| има шта да црпи! — Где тога није, дере му кожу с леђа, да накити своју душевну наготу.{S} Прав |
| нала.{S} Клонила сам се њега и породице му.{S} Но у њему је сад тек беснила „плава крв“. — Осећ |
| прозор; а мали се Милан узверио, очице му се застаклиле, па само нагло дише и дрхће од чезње з |
| е тек у пола волео као ја њега, срце би му казало, да сам чиста и невина.</p> <p>Заборавила сам |
| ама и стајао немо и непомично.{S} Груди му се бурно надимале а кроз прсте котрљале се сузе.</p> |
| ми се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, али тек за тренутак.{S} Доцније је у таким при |
| ко да скине очију са кавеза, а образићи му се заруменили.</p> <p>Она га поглади по косици.</p> |
| ости, опрости!“ молила сам га, пруживши му обе руке.</p> <p>„Шта да ти опростим? рече он не при |
| .{S} За то и нећу да уображавам, да сам му већ сад симпатична.{S} То би дошло тек доцније, кад |
| лакше и комотније живе, па нећу да сам му на сметњи!“</p> <p>„Сирото моје дете,“ рече она трен |
| n="156" /> могао бити сретан, а ја сам му тек срећу желила.{S} Та волила сам га <hi>истински и |
| ћи се љубави своје?!</p> <p>Предала сам му све у руке, уговоривши, да ме имају у старости издрж |
| одмора и слободним часовима, морала сам му по нешто на глас читати, а за тим сам према свом стр |
| еше, да пишем Милану.</p> <p>Писала сам му, рекавши, да сам отишла од њих.{S} Сирота сам девојк |
| очитала то писмо.</p> <p>Одговорила сам му овако:</p> <p>Праштам ти из свег срца.{S} Никада се |
| на; бојала сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оставила сам тај посао Даници, но |
| ла, а течи је чисто коса расла, кад сам му у седмој својој години помагала другу децу у читању |
| p>„Јесте.{S} Седи.“ Било је све што сам му могла рећи.{S} Примио је понуду и ћутање опет настад |
| чима, али је сваки поглед козивао, како му је у срцу.</p> <p>Дуго сам држала, да се обоје обмањ |
| ери, таке природе не подлежу лако.“ Око му је пламтило а глас дрхтао.</p> <p>Извила сам своје и |
| беше његов присталица.</p> <p>После смо му тек тим правописом смеле писма писати; а ради веџбањ |
| и љуби човек до год је жив тек оно, што му је први пут истинским жаром срце загрејало, па ма и |
| } Млад мушки воли све што је лепо и што му је пред очима.{S} Заборавиће је брзо поред богатије |
| увиди, да сам и ја погрешива — постаћу му равнодушна.“ мислила сам, па га одбила ради његове с |
| те збуњено пођох из собе.</p> <p>„Узећу му Мару Базићеву; има пет хиљада одмах на венчању, а ле |
| а ја неволим.{S} Згодном приликом дадох му познати како ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, |
| ал је потрошио много на школе.{S} Отац му, да боме има леп капитал, ал још доста деце, па ко п |
| тинска љубав, а невеста ни вереница још му нисам била, па би морала поруменити сама пред собом, |
| оштује и воли она мене, али зависи од — мужа.</p> <p>Нека је просто и њему; није он први у ком |
| јавити се и на блиским рођацима својега мужа, а често и својим, тек за то, што у својој чапљаст |
| убави, сада је ретко!{S} Та света љубав мужа и жене давно је детињарија, занос и лудорија.{S} П |
| увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад год им се даде прилика.{S} Па и така је видит |
| .{S} Сродство душе и срца треба да веже мужа и жену.{S} А то полско сродство лежи поглавито у с |
| апутала сам, да га сетим дужности оца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаукнуо је он, покрио лице рука |
| ављем, већ у спољашњем блеску.{S} Дубок мужевљев џеп, па има шта да црпи! — Где тога није, дере |
| ко жена је верна,</l> <l>Пригрли ти та мужића њена </l> <l>Па га љуби, никад се не жури.</l> < |
| им је дала живот и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да им набави господско одело.{S} Бајаги |
| јке можеш на прсте избројати да траже у мужу ваљан карактер и верна разборита друга.{S} Нека је |
| реће.</p> <p>Опет се поновиле препаћене муке: умртвила сам своје срце и одбила га, као некада М |
| доста.{S} Душу су ми растрзале страшне муке.{S} Срце и разум, понос и љубав борила се у мени.{ |
| д не пада на памет?{S} Зар се не страше муке и клетве дечије, греха пред Богом и срамоте пред љ |
| светој заповести и дужности човека; ал муке су велике, па ме укрепи и сачувај од даљег искушењ |
| а.{S} Лако је у добру добар бити, ал на муци знају се јунаци.</p> <p>Добро велите, ћерко.{S} Но |
| тарање о мени.</p> <p>„Тебе секо, нешто мучи,“ говорио ми чешће; (секом је звао још у детињству |
| је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво поникла љубав, у њег |
| едно исто?{S} Ето на пример, и ја многе мушке штујем, а ни једног не љубим.</p> <p>— Нисте ме, |
| д је љубавник, на рачун природности или мушке <hi>несталности</hi> оставља баш онда, кад је она |
| Још ви незнате по неки варошки свет.{S} Мушки ме се не тиче.{S} Слабо водим рабош о њему.{S} Ал |
| е дала изучити.{S} Сирота си девојка, а мушки су врагови; лажу око девојке, док не дође до жени |
| /p> <p>„Воли?!“ Чудна ми посла!{S} Млад мушки воли све што је лепо и што му је пред очима.{S} З |
| /p> <p>— Тако, да бих волела, да су сви мушки тог мишљења! ...</p> <p>Засмејала се некако чудно |
| у топлим речима олакша.{S} Та он је био мушки, па ако је мене морао презрети, зар је морао узет |
| а и дубок пун џеп!{S} Цео свет, особито мушки и не почиње онде љубити, где би требало да поштуј |
| е им је хладно и природно.{S} Дружење с мушки интимно, често интимније но с женскињом.{S} Остал |
| лана нисам жалила.{S} Не поверење према мушкима беше у мени већ корена ухватило.{S} Жена ми је |
| ра се насмејала, а шогор ваљда у обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да је при женидби главно |
| ам ту „морску логику“ понеког женског и мушког „отменог света,“ па сам се страшила, да је не на |
| свету.{S} Укратко: у узајмном поштовању мушког и женског човека.</p> <p>— Ту се мајко, с вама н |
| али шта велите о женском картању?{S} И мушком оно не служи на част.{S} Карташ је оличено сребр |
| Милану никла ми је у срцу клица сумње у мушку сталност, а понос девојачки још ме научио, како с |
| ?{S} Ко ће те онда узети?!“</p> <p>„Све муштерије што ме и сад ишту.{S} С годинама порастиће ми |
| е се уверити, да ја познајем те смирене муштерије...“</p> <p>„Какве су то белешке? читај, бар д |
| дожења богослов, провођаџише госпођа Н. Н., сва је сретна и у тој срећи поверљиво ми додаје: да |
| ваљан и честит човек.{S} Провођаџише Н. Н, све је, како се само може желети.{S} Провођаџија бар |
| Младожења богослов, провођаџише госпођа Н. Н., сва је сретна и у тој срећи поверљиво ми додаје: |
| ду ваљан и честит човек.{S} Провођаџише Н. Н, све је, како се само може желети.{S} Провођаџија |
| нула сам, да се старка тргла.{S} Хвала, на таквој љубави!</p> <p>— Хвала, не хвала, смејала се |
| р не пролази и сунце кроз каљава места, на остане чисто?!{S} Тако се ћерко, ту обично мисли и р |
| чисти, али шта вреди, кад је љубавник, на рачун природности или мушке <hi>несталности</hi> ост |
| анабе, шифонер и један орманић с рафом, на коме је стајало нешто порцуланска и стаклена посуђа. |
| > <p>Рукопис је био обичан, а правопис, на моје чуђење, нов и доста правилан.</p> <p>Кад је тет |
| а река одшила, паде ми поглед на икону, на распетије спаситељево.{S} Бацила сам се предњу и шап |
| Ником не пада наум, колко се себичних, на и неморалних жеља баш под том фирмом сакрива!{S} Та |
| нешто порцуланска и стаклена посуђа.{S} На шифонеру је било доста уједно сложених књига, а о зи |
| идно тражише излаза из свога кавеза.{S} На њиово лепршање, дотрча старици и Аурора и Марко, па |
| ље на ћебету једно псетанце и мачка.{S} На столу сам још видела једне наочари и плетиво, а у от |
| неколико листова, и пажљиво читала.{S} На једанпут диже очи и рече:</p> <p>— Читајте ово!{S} П |
| ам се, но очи ми Беху још исплакане.{S} На једанпут ступи у дућан — Боривој.</p> <p>Уздрхтала с |
| е знам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћу заборавити, а ко зна оћул в |
| ј, за оно време, богатој библиотеци.{S} На то ме је свикао сам теча; у данима одмора и слободни |
| <p>Гледала сам их укоченим погледом.{S} На послетку ми грунуше сузе, те одреши језик.</p> <p>„Н |
| везла, а он је у другој соби читао.{S} На једанпут уђе ми у собу и седе преко од мене.{S} Ниса |
| атила!{S} Па и опет ме није разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он газио углед где год је мо |
| после, нашто онда толико моралисање?{S} На што уздизати сталност и верност као врлину?</p> <p>— |
| } Мајка је пре кратког времена умрла, а на самрти све му је казала, молећи Даницу и њега, да ме |
| нећу ти ни љубавника убити; немам права на то, а зацело и није — један!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ п |
| ваки дан.{S} Па зар им то никад не пада на памет?{S} Зар се не страше муке и клетве дечије, гре |
| <p>Тако се растадосмо и упутисмо свака на своју страну.</p> <p>Овог пута корачала сам журно: б |
| о.{S} Така сам била од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер |
| њски нагон, сањалачки занос, или навика на леп или створ, хоће свет често љубављу да крсти.{S} |
| то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код |
| ина отмених госпођа — много је полагала на спољашњи бљесак и етикетна правила.{S} Држа ла је и |
| а једна ма која!“</p> <p>Она се смејала на моју примедбу и тужно додала.</p> <p>„С тога ћу проп |
| , но ја сам зарад Данкина мира пристала на — најмање.</p> <p>Сад сам сасвим усамљена.{S} Сви ср |
| из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била на пошти, питам јој газдарицу: где је фрајла Стана?{S} |
| свег срца.{S} Никада се нисам ни срдила на тебе; само ме је дуго болело, што ти је вера у мој к |
| више посла.{S} За то сам одмах отворила на своју руку радионицу и трговину шешира, где сам са д |
| м <pb n="159" /> се и зловољно окренула на другу страну; но и опет се нисам могла отрести мисли |
| цом пролазиле, тако је светина нагрнула на станицу. (Неко пошао директно тамо, а неко био на пу |
| p> <p>Дан по дан, па и опет беше година на измаку.</p> <p>„Још месец, два, па ће и Милан доћи,“ |
| бро велите, ћерко.{S} Пада и мени кашта на памет, да би баш женскиње требало тако да се запита. |
| ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — практичност...</p> <p>Била сам опет у парку и чим |
| у П. сваке године провео је два месеца на дому.{S} То време беше мени и Даници најмилије; једв |
| предмету своје љубави, пренаша ту љубав на други достојнији предмет.{S} Исто тако не силази нам |
| Често мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда сироте немају с |
| ту годину сретно и задовољно.{S} Но сад на једанпут паде опет судбини на памет да се самном нан |
| но, ал' бар има више светлости и изглед на улицу.{S} И то нешто вреди.{S} Олакшава ми самоћу.{S |
| је та врела река одшила, паде ми поглед на икону, на распетије спаситељево.{S} Бацила сам се пр |
| смо.{S} Као електрисан застао ми поглед на адреси тој.{S} Познала сам рукопис — Миланов.</p> <p |
| нем.</p> <p>Бацила сам још један поглед на кућу, па пођох тражити тетку.</p> <p>Нашла сам је с |
| да се те две особине још у деци управе на прави пут.{S} Кад би се у свету претпостављало здрав |
| обегла у врт.{S} Волела сам га нада све на свету, али ми се није дало да се дадем љубити од туђ |
| ђивати да је не издам мајци; она је све на врати прислушкивала, а мајка неће да се то зна; још |
| погледа око себе.{S} Поглед јој застаде на „<title>Змајевој певанији</title>," коју сам такође |
| токорсе образоване, отмене „даме“ стиде на улици пружити руку и јавити се и на блиским рођацима |
| ског нагона.</p> <p>— Е, мајко, онда је на свету мало праве љубави.{S} Ко данас пита за поштење |
| је донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; ради других; мени није нужна.{S} И сад све па |
| и кад се жени: нека је новца, а жена је на свету и више!{S} Па и девојке можеш на прсте изброја |
| </p> <p>Свршити нисам могла, пала ми је на груди и јецала: „опрости, опрости! не знам шта чиним |
| лико туге доживела!</p> <p>Падало ми је на ум и самоубиство.{S} Али насилна смрт оставља за соб |
| ави господско одело.{S} Бајаги, гони је на то материнска дужност.{S} Јадно појмање дужности!{S} |
| обу пошто по то; па руши све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, вера издаје а народнос |
| оној теми, што сам јој писао?“ питао је на послетку измећу осталог мајку. „Или хоће усмено да м |
| , да није сасвим при свести.{S} Било је на њој нешто необично.</p> <p>— Опростите, душо, поче о |
| неби била човек.{S} То није грех; то је на карактерном човеку врлина; показује уз разум и топло |
| /p> <p>„Толико не, ал једно туце још је на реду.{S} Јели по вољи да наставим?“</p> <p>„Мани их |
| , да у повољним околностима опет избије на површину.{S} Ето на пример, и ја сам некада љубила љ |
| } Сљед тога ретко беше недеље а да није на моји врати закуцао по који провођаџија.</p> <p>Обичн |
| дома.{S} Ове године ћу свести ферерије на три месеца.{S} Већ сам вас жељан а могу учити и код |
| зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дужност, него на право своје, не може бити рђав и не |
| о један пар веселих канаринаца.{S} Доле на поду, играло се поред постеље на ћебету једно псетан |
| } Доле на поду, играло се поред постеље на ћебету једно псетанце и мачка.{S} На столу сам још в |
| Шта ће вам?{S} Ваљда не мислите с њоме на јвност?</p> <p>Поруменила сам.</p> <p>— Ништа, ништа |
| знам; говорила је спустивши се до мене на канабе и милујући малога.</p> <p>Дете се још јаче пр |
| о од силних питања.{S} Тек што им знање на левак у главу не сипаш, па која вајда?{S} Шарлатана |
| разума.{S} Међу тим слабо се ко обзире на савете његове, већ се поводи за срцем и одаје љубавн |
| учи свога сина, краљевића Марка, да се на туђе не лакоми, па да суди по правди Бога истинога; |
| својих мисли?!</p> <p>Насмејала сам се на глас.</p> <p>— Што се смејете?{S} Искуство ме је нау |
| р“ своје кћери.</p> <p>Опростила сам се на брзу руку, обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне ме |
| м само сам још додала: да човек, ако се на пример превари у предмету своје љубави, разумите ме |
| нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те на рукама носити и бићемо обоје сретни.{S} Или ако неће |
| уди застају поред таке немиле пратилице на пола пута, или подлегну одмах у почетку.</p> <p>Ретк |
| не увиђа своју погрешку, па искали срце на онима, што их је токорсе угостила.{S} Тако се кућа н |
| вашим речма, спољашња лепота мало утиче на праву љубав?</p> <p>Спољашња лепота?{S} Шта ви разум |
| а дао; но зраци залазећег сунца, падаше на трном окруњену главу Бого-човека, и мени се чини, да |
| адосно зацвркутаце, па јој се устремише на груди.</p> <p>Притрчала сам да затворим прозор; а ма |
| а и Дамјанке.{S} Обе тичице јој слетише на груди, па се стадоше лепршати и пипкати је по бради |
| иде на улици пружити руку и јавити се и на блиским рођацима својега мужа, а често и својим, тек |
| ила од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер сам поред свег |
| чарка.{S} Држала је, припасаћу кецељу и на ново засука рукаве, чим ме похвали — и ради чак и он |
| } Већ првога дана опазила сам промену и на њему; био је према мени много хладнији.{S} Најпре ме |
| ће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен прозор метнути, па се неће вијнути у слободу |
| ми, баш добро, чула сам ја за тим још и на вратима ходника.</p> <p>Но да се вратим приповедци. |
| метнула крај стола.</p> <p>У томе изби на сахату шест.{S} Радо бих била још остала, али код те |
| .</p> <p>— Зато и јесте све мање љубави на свету.{S} Љубав је ћерко, најнежнија и најплеменитиј |
| сад срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи на мени?{S} Зар нисам био преварен, а превару си потпом |
| оне не увиђају, каква одговорност лежи на њима пред Богом и светом.{S} Закужави ти један цвета |
| нском картању?{S} И мушком оно не служи на част.{S} Карташ је оличено среброљубље, законом обез |
| адржим, да му све кажем и да умрем, али на врати сам се већ стропоштала.{S} Свест ме опет беше |
| а „лижем руку,“ која се могла ма у шали на мене измахнути, или која није осећала <pb n="147" /> |
| овођаџија поверљиво додаје: да су дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, богатство |
| Стресла сам се.{S} Грозна мисао паде ми на памет и изазва још грознију борбу у мени.</p> <p>„От |
| и казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и свој разлог.</p> <p |
| га зачуђено погледала.</p> <p>Он би ми на то за тренутак топло погледао у очи а за тим брзо об |
| слепо јуре у пропаст, не обзирући се ни на што.</p> <p>Мајка је рекла: „заборавиће је поред дру |
| S} Но сад на једанпут паде опет судбини на памет да се самном наново поигра, јер:</p> <quote> < |
| мана котарчицу с бресквама, ал доста си на глас читала.{S} Ја не би могла тако дуго.</p> <p>— М |
| тек сте га коштали!{S} Немојте гледати на мене.</p> <p>Примила сам понуду, а она наточи себи ч |
| ми показати и пантлике што ћеш метнути на шешир, па извукла место њих из неке кутије твој днев |
| само стрпљења сека-Мацо, све ће то доћи на ред; само док почнем седити...</p> <p>— Ето је сад о |
| n="160" /> <p>Тако сам мислила седајући на своје место.</p> <p>„Стано,“ рече он ухватив ме нагл |
| зацело наруџбина?“ рече он, показујући на шешир што сам радила.</p> <p>„Јесте.{S} Седи.“ Било |
| гађам, смејала се она.{S} Децу привлачи на први поглед тек спољашна лепота и младост.{S} Доброт |
| и тек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспратним кућама они прозори, што су равни с трот |
| трих трагова преживелих година, што јој на лицу беху исписани.{S} Да је тај поглед изражавао те |
| лони главу на катедру па — хрче.{S} Тек на лупу од нашег трчања по скамија, протре очи и викне: |
| <p>Нашла сам је с неким познаницима тек на станици.{S} О старици јој нисам ништа казала.{S} Нис |
| ет.{S} Јесте ли га лично видели или тек на слици?{S} По писмама судећи, редак дар, чврст каракт |
| е ја.{S} Лако је у добру добар бити, ал на муци знају се јунаци.</p> <p>Добро велите, ћерко.{S} |
| /> <p>Кад сам се освестила, лежала сам на канабету, поред мене клечаше моје две ученице тарући |
| постадох богата „партија.“ Стајала сам на три хиљаде, разуме се у шајну.{S} Но тада беше толик |
| је појмити.{S} Полуонесвешћена пала сам на канабе.{S} Плакала сам дуго и горко.{S} А кад је та |
| и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и плакала, док се није смркло.{S} Тада дође Да |
| ст, што сам га читала.{S} Прочитала сам на том листу: „Застава,“ па видим, да сте и ви Српкиња. |
| нико те не тера...“</p> <p>Зајецала сам на глас.</p> <p>„Што плачеш, лудице моја?{S} Тамо је и |
| но.{S} Срам их било!{S} Хоће с картањем на новац бајаги неке забаве.{S} Лепа забава, која из ту |
| срдито севаше; „ниси дете, да те држим на крилу!“</p> <p>„То и не тражим; само хоћу и морам ти |
| ала а смртоносно оружје пало са праском на земљу. </p> <pb n="162" /> <p>„Не, мајко, нећу ти сп |
| кад ми се у машти указа жена с дететом на руци.</p> <p>Обоје ме прекорно гледали.</p> <p>„Не о |
| тите, душо, поче она, показујући прстом на лист, што сам га читала.{S} Прочитала сам на том лис |
| о осећа да је чистији, нека дигне камен на мене и нека ми каља успомену!</p> <p>СТАНА.</p> <p>С |
| Кажњен сам и онако и сувише.{S} Огорчен на тебе, оженио сам се оном, којом је мајка хтела; и мо |
| {S} Збогом мајко!....“ Поглед ми је пао на месецом осветљену слику поконе ми матере.{S} Прекорн |
| невиности додаје: да је младожења дошао на три хиљаде.{S} Па ако имам толико, да се свршава.{S} |
| се ћерко, ту обично мисли и ради, а ево на рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко обзире на саве |
| зло; а ко више апелује на дужност, него на право своје, не може бити рђав и непоштен, баш ако г |
| Учен је то човек, ал је потрошио много на школе.{S} Отац му, да боме има леп капитал, ал још д |
| не с мирном савешћу.{S} Навикнут је био на комотан живот и раскошну удобност, коју неби могао и |
| . (Неко пошао директно тамо, а неко био на путу, па видио да се светина ускомешала, те хајд и о |
| од видити; но ја сам вас заволела онако на први поглед.{S} Лице ваше остаће ми и без имена у па |
| нема краја, нити се може уништити; тако на пример, ако љубимо истински поштење и искреност, љуб |
| према другима.</p> <p>У том закуца неко на вратима.</p> <p>На старично „слободно,“ уђе нека по |
| астан занос и животињски нагон.{S} Нико на пример не пориче, да мајчина љубав није најмоћнија и |
| м а он је разгледао цвеће што је лежало на тезги.{S} Нисам дизала очију, али сам осећала његов |
| лазе, али прозове нас једно да говоримо на сред школе или код табле, а он ако је пре подне, зап |
| не радити,” рече мајка, узевши ме оштро на око.</p> <p>Мени јурну крв у лице, те збуњено пођох |
| ио у правом смислу младалачки, па је то на први поглед смешио и чудновато одударало од оштрих т |
| скамија, протре очи и викне: „Ко је то на среди, нек продужи даље?!“ Тако је видиш било, а не |
| ностима опет избије на површину.{S} Ето на пример, и ја сам некада љубила људе, а сад — ту се с |
| је љубав и поштовање једно исто?{S} Ето на пример, и ја многе мушке штујем, а ни једног не љуби |
| Но нешто ми је збуњен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} Кад дође, питаћу га.“</p> <p>Те сам веч |
| бодним часовима, морала сам му по нешто на глас читати, а за тим сам према свом стрпљењу и пажњ |
| р се не може љубити и из даљине?{S} Зар на пример мајка мање љуби своје чедо, кад оно није код |
| а за тим уздахнуо, избегавајући одговор на моје брижно питање о нерасположењу његовом.</p> <p>Д |
| <p>— Српкиња сам, рекох, па седох опет на клупу.</p> <p>— И ја ћу се одморити, ако допустите? |
| ржи за свесна, па и опет тек спољашњост на предмету своје љубави уважава, не поштујући његове д |
| .{S} Сваког месеца долазила је једанпут на пошту, да прими 10 фор. што јој је шиљао неки рођак |
| оверење у њима; слушају ме до душе; већ на оштрији поглед повуку се у буџак: но природа остаје |
| ам.{S} Он није чуо тај јаук; био је већ на улици.</p> <p>Скочила сам, да га задржим, да му све |
| Ви сте зацело много патили? било ми већ на језику, кад ме она запита, показујући у певанији пес |
| вио и моме срцу.</p> <p>Ферије беху већ на измаку.{S} Једно после подне остадосмо нас двоје сам |
| а; ако ли је после-подне, наслони главу на катедру па — хрче.{S} Тек на лупу од нашег трчања по |
| кше и комотније живе, па нећу да сам му на сметњи!“</p> <p>„Сирото моје дете,“ рече она тренутн |
| оворила је једвачујно а глава јој клону на прси.</p> <p>— Вама је позлило?!{S} Па је устрашено |
| ри га и донесе неку кутију, па је метну на сто.{S} У њој је било писама сортираних по величини |
| } Тек пре десет година, чула сам, да су на брзо обоје свршили трагично.{S} Из славољубља и жудњ |
| ао, па неможе заспати.{S} И кроз завесу на врати продире светлост; а то њему квари сан.</p> <p> |
| а се одрече, она га гони својом страшћу на само убиство и вуче пропаст.{S} Ове врсте јунакиња п |
| у улицу.“ Из далека сам опазила старицу на прозору.{S} Чекала ме је.</p> <p>— Одржали сте реч, |
| преведемо и по неку немачку приповечицу на српски и да му своје мишљење о овој или оној теми пи |
| е умиљавати; завидљиво гледећи у тичицу на њезини груди.</p> <p>— Видите суревњивост мога друшт |
| му Мару Базићеву; има пет хиљада одмах на венчању, а лепа је девојка,“ заврши моја помајка, ба |
| год хоће може је преварити и онда, грех на његову душу.{S} Није она крива што је тако анђеоска |
| на свету и више!{S} Па и девојке можеш на прсте избројати да траже у мужу ваљан карактер и вер |
| ти казати; да немаш право што се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и то Душан — “</p> <p>Свршит |
| тисла се уз њезино раме; била би је још на улици пољубила, од среће, што у њојзи не нађох оне — |
| уморених раденика обојега пола.</p> <p>На једанпут зашкрпута шљунак много јаче, те дигох очи.{ |
| <p>У том закуца неко на вратима.</p> <p>На старично „слободно,“ уђе нека по изгледу отмена госп |
| једног дана не дође до очајања.</p> <p>На што живовати живот без сврхе?{S} И моја рука одапе п |
| вратила, разгледала сам књижицу.</p> <p>На насловном листу беше написано:</p> <p>„Зашто сам ост |
| у да се нађе.{S} Ето код куће, умесими „на супу.“</p> <p>Сека-Маца беше скроз практичарка.{S} Д |
| је обично тако безазлена, да не зна ни „на чем жито расте...“ Ко год хоће може је преварити и о |
| по ваздан чегрће мужу око ушију, да им набави господско одело.{S} Бајаги, гони је на то матери |
| Животињски нагон, сањалачки занос, или навика на леп или створ, хоће свет често љубављу да крс |
| исам смела, бар не с мирном савешћу.{S} Навикнут је био на комотан живот и раскошну удобност, к |
| емљишту корена хватају; па се и ја брзо навикох у дому свог старог тече е тетке.</p> <p>Теча бе |
| учтивости.</p> <p>— Тако сам од прилике нагађала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о |
| на позна онакву, каква сам.{S} Да ће се нагађати о мени разне гатке, нисам ни тада сумњала.{S} |
| га, да га ја не волим; а мој некадашњи нагли одлазак у башту и садашња молба да ми опрости, ут |
| пца — без љубави.</p> <p>Старка заћута, нагло устаде и оде кавезима.{S} Била је очевидно јако у |
| сто.</p> <p>„Стано,“ рече он ухватив ме нагло за руке; „ти си много патила... патиш и сада.{S} |
| /p> <pb n="155" /> <p>Он ме стиште свим нагло бијућем срцу.{S} Овог пута нисам побегла; нисам и |
| зверио, очице му се застаклиле, па само нагло дише и дрхће од чезње за тицама.</p> <p>— Бојите |
| сте, ћерко моја, само животињски полски нагон сада још влада.{S} Праве свете љубави, сада је ре |
| тим светим именом назива?{S} Животињски нагон, сањалачки занос, или навика на леп или створ, хо |
| ју, само је страстан занос и животињски нагон.{S} Нико на пример не пориче, да мајчина љубав ни |
| с моментани страсни осећаји животињска нагона, који су обично <hi>себичност</hi>, јер кад не м |
| е тако, само је гадна страст животињска нагона и ништа више! (Ја) нисам била така.{S} За то сам |
| са спољашњости, заноса или животињског нагона.</p> <p>— Е, мајко, онда је на свету мало праве |
| све прошло.{S} Дужност моја према мајци нагонила ме, да онако учиним, а да се сад не видимо изч |
| му кожу с леђа, да накити своју душевну наготу.{S} Право има, кад је нашла медведа са дебелом к |
| ажњи с којом сам читала, добила по неку награду; обично воћа, колача, коју сличицу или играчку, |
| а смо улицом пролазиле, тако је светина нагрнула на станицу. (Неко пошао директно тамо, а неко |
| не зна шта ће: да се смеје или да плаче над развалинама правде и сасушеном клицом светског здра |
| ом, но таки карактери умеју се узвисити над једним и другим.{S} Патња често већма челичи, него |
| женскиње ограничено, а оно се узвисило над њиме, па нико не замера.{S} С радошћу узима стан та |
| и задовољна — дужност је одржала победу над срцем.“</p> <p>Даница ме стролно загрли, па се глас |
| њега и побегла у врт.{S} Волела сам га нада све на свету, али ми се није дало да се дадем љуби |
| о; није то била проста радозналост, већ нада, да ти можда могу помоћи.{S} Али —“</p> <p>„Шта, а |
| видила, да с тога што је волела Душана, надала се сиротица да ћу посредовати да је узме.{S} Чин |
| > </p> <p>Јадна мајко, је си ли се томе надала, кад си своју погрешку сину одала?!{S} Уздахнула |
| о од њих у било какву неприлику, зар се надати саучешћу, пожртвовању и помоћи од — така савезни |
| знудити не може, а ја сам се томе могао надати још онда, кад си од мене побегла у врт.{S} Зато |
| д смесе радости и туге, среће не среће, наде и неке црне слутње.</p> <p>После сам се утишала и |
| дно пропало, а у даљини се сијао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би је велим презирали; особит |
| ник се маша и сламке, а ја се прихватих наде да ме можда заборавља, што држи, да га ја неволим. |
| по лепоти и доброти прави анђео и неко надземно створење.{S} Од ње несме нико — па ни писац — |
| ну дечицу, што их слушкиње без материна надзора тек смуљавају или паре, као пилиће.{S} Чуде се |
| свакоме десети и поред најбоље пажње и надзора.</p> <p>— Може, али тек ређе.{S} Још ви незнате |
| немо и непомично.{S} Груди му се бурно надимале а кроз прсте котрљале се сузе.</p> <p>Неко вре |
| једнако јаке и тврдоглаве; Та пусти да надјача једна ма која!“</p> <p>Она се смејала на моју п |
| ица беху добра срца и изврсни сродници; надметали се, који ће ме боље разонодити, особито за вр |
| Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се томе надо!{S} Ал ходите унутра.{S} Ваљда се не ћете за то на |
| ос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, |
| на свом месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код куће, умесими „на супу.“</p> <p>Сека-М |
| треба претеривати.{S} Оно што се у кући нађе и искрен срдачан дочек, најбоље је гошћење.</p> <p |
| ог света,“ па сам се страшила, да је не нађем можда прикривљену и у моје иначе разборите и добр |
| д вас.{S} Требало би времена да ме сами нађете.{S} Читав Лавиринт у овој кући!</p> <p>— Скините |
| горе мислио, тим боље!“</p> <p>„Мајка, нађите ми кола; идем сестри од тетке у * рекла сам пома |
| го морала премишљати; прва слика што је нађох у својој машти, беше — Милан.</p> <p>Тргла сам се |
| лици пољубила, од среће, што у њојзи не нађох оне — морске логике.</p> <p>Тога вечера сам раниј |
| > <p>Дођоше и друге ферије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино место, заузела беше Лиза, |
| е 5—6 форината.{S} Дабоме да је онда ту назатка.{S} Онда није ни чудо, што те после оговара; не |
| за шпекулацију, што је неки свет браком назива,“ био је мој одговор.{S} И тиме се обично свршил |
| р је све љубав што се тим светим именом назива?{S} Животињски нагон, сањалачки занос, или навик |
| тре га звале „брацом“, па се и сам тако називао; само што још није умео да изговори глас „р“; о |
| да ћутим.{S} Доста сам патио!{S} Грехом називаш ти моју љубав према теби.{S} А зар није већи гр |
| мио поштовање душевних врлина, сличност назора и карактера, мора у браку тек благослов и срећу |
| гала — ти сама.{S} Не корим те; знам ти назоре.{S} Али промисли се и ти, па буди милостивија.{S |
| чедо аристокрације а ја дете народа.{S} Назори нам се истина слагали, или тек доникле, а после |
| г од себе.{S} То се није слагало с моји назори.{S} Али све бадава; ја сам га поштовала и љубила |
| азилази; познати су ти његови господски назори, па се може лако десити да ме заборави.</p> <p>( |
| , но то је ређе бивало; обично смо се у назори слагали; те је он моје мишљење тек одобрио или д |
| Невидим добро; ситна је, но толико сам назрела.</p> <p>— Јесте мајко, лист је политичан.</p> < |
| .</p> <p>Друга врста јунакиња, сушта је наивност а по лепоти и доброти прави анђео и неко надзе |
| свела у једно; нека ме бар после смрти најближа околина позна онакву, каква сам.{S} Да ће се н |
| а како сам најбоље могла; важила је као најбоља и најобразованија девојка у месту и околини.</p |
| се у кући нађе и искрен срдачан дочек, најбоље је гошћење.</p> <p>Дабоме да сад тога нема.{S} |
| <p>— То се може свакоме десети и поред најбоље пажње и надзора.</p> <p>— Може, али тек ређе.{S |
| други пут нећете посетити...{S} Сад ће најбоље бити, да расечем лубеницу.{S} Ено мали сишао са |
| S} Васпитала сам је образовала како сам најбоље могла; важила је као најбоља и најобразованија |
| к, али већина ће пропасти.{S} Пример је најбољи васпитач.</p> <p>А где су ваљани примери?!</p> |
| угим.{S} Патња често већма челичи, него највећа срећа.</p> <p>— Право велите.{S} Но зато опет п |
| <p>— Право велите.{S} Но зато опет по, највише „весело срце кудељу преде.“ Само великани, само |
| смела дуже играти оних игара, које сам најволела.{S} Давао ми је за читање понајвише „<title>О |
| да није љубав.{S} Љубав је дабоме.{S} И најгора мајка воли своје дете.{S} Но површна је и мајчи |
| го оно, што се јуче десило.{S} Успомене најдуже остају у души човечијој.{S} Умотала је књижицу |
| ја сам зарад Данкина мира пристала на — најмање.</p> <p>Сад сам сасвим усамљена.{S} Сви сродниц |
| и можеш ли нам опростити.{S} Та ја сам најмање крив што се тако десило!“</p> <p>Јецала сам чит |
| човек комотан, па сам била и ја.</p> <p>Најмилија забава беше ми читање у тамошњем врло лепом в |
| на дому.{S} То време беше мени и Даници најмилије; једва смо чекале да дође.{S} Пред њега смо у |
| пример не пориче, да мајчина љубав није најмоћнија и најсветија. <hi>А кад мајка пита: какво је |
| ање љубави на свету.{S} Љубав је ћерко, најнежнија и најплеменитија „биљка“ човечија срца и душ |
| а их поглавито две врсте.</p> <p>Прва и најновија врста, узор јунакиња обично су женскиње мање |
| најбоље могла; важила је као најбоља и најобразованија девојка у месту и околини.</p> <p>Дође |
| жа.{S} Разлог нисам имала; али љубав је најосетљивија, па с тога често и неповерљива.</p> <p>Ка |
| свету.{S} Љубав је ћерко, најнежнија и најплеменитија „биљка“ човечија срца и душе.{S} Ретко ј |
| Кад је то природан закон, отпочела сам најпосле, нашто онда толико моралисање?{S} На што уздиз |
| у; био је према мени много хладнији.{S} Најпре ме је то болело, после сам тек видила, да је баш |
| ицу.</p> <p>— Ево, рече, пруживши ми. — Најпре сам вам хтела све усмено казати.{S} Но овако је |
| не може човека стално привући?</p> <p>— Најпре једите, а после ћу вам казати, како о томе мисли |
| м радо читала, но Обрадовићеве басне по најрадије, јер сам разумевала, а остали писци беху ми з |
| иче, да мајчина љубав није најмоћнија и најсветија. <hi>А кад мајка пита: какво је лице њезина |
| е, но он их је ипак дознао.{S} Љубав је најтеже сакрити.{S} Видио је шта ми се збива у срцу и з |
| Где тога није, дере му кожу с леђа, да накити своју душевну наготу.{S} Право има, кад је нашла |
| накићеву дечицу.{S} Изгледају, као неке накићеве лучице.{S} И то већ показује неку материнску љ |
| <p>— Како, мајко?{S} Ја понајвише видим накићеву дечицу.{S} Изгледају, као неке накићеве лучице |
| ом богата поседника П...ћа.{S} Да ли из наклоности, никад нисам дознала.{S} Клонила сам се њега |
| S} Сирота сам девојка, па ми је дужност налагала да тако учиним; треба се у младости постарати |
| м;“ те тиме руши углед кругу, у коме се налази.{S} Така „простакиња,“ така „распуштена грешница |
| „По томе би ја била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам сувише осетљива?{S} Душан ме увек кори з |
| јом ученицом; тетка није могла да ме се наљуби, кад сам јој прве чарапе оплела, а течи је чисто |
| слим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда сироте немају својих мис |
| мо.{S} Обмањујемо сами себе, држећи, да нам је срце мртво.{S} Али срце је обично у таквим прили |
| ка љубав спојена са тежњом и чежњом, да нам је љубљена особа у близини и да је поседавамо.{S} А |
| ло лудо, кад се неби машили среће, која нам је тако близу! ..{S} О, Стано, буди милостива, буди |
| буњен и блеђи но обично.</p> <p>Поздрав нам беше много хладнији него обично.{S} Ни руковали се |
| и ја нисам искључена из наслеђа прабабе нам Еве — Књижица је учинила, што „баца“ није могао са |
| је лакоуман и не постојан, а и мишљење нам се јако разилази; познати су ти његови господски на |
| бично.{S} Ни руковали се нисмо, а иначе нам је то био обичај.</p> <p>Дужност ми је била, да га |
| м сам ја чезнуо.{S} Свака мисао разлази нам се још у основи; ја неразумем њу, а она мене несваћ |
| тива, па одговори како живиш и можеш ли нам опростити.{S} Та ја сам најмање крив што се тако де |
| истокрације а ја дете народа.{S} Назори нам се истина слагали, или тек доникле, а после се опет |
| олакшаће се тек онда, кад чујем, да си нам опростила.{S} Зато буди милостива, па одговори како |
| трчале, и вешале му се око врата.{S} Он нам је увек донео по какву играчку.{S} Но то нас није т |
| елику титулу а мало — новца; приповедао нам једног дана теча. </p> <pb n="141" /> <p>— Ал погре |
| о нерасположењу његовом.</p> <p>Долазио нам је сваки дан.{S} Једанпут не дође две недеље; било |
| непознате.{S} Кад је то видео; доносио нам је и слао место играчака различитих књига.{S} Упозн |
| е својој ћерци ногу, да би је полепшо а нама су гадне и смешне те здепнасте кратке ноге; ми сли |
| тојнији предмет.{S} Исто тако не силази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека к |
| и рекао одлучно:</p> <p>„Повешћемо га с нама.{S} У теби ће имати бољу матер, но у жени, која га |
| а не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у нама свима, само је зло што су у теби те особине једнак |
| е ја и Милан још јаче.{S} Често се међу нама изродила читава „полемика“ о овој или оној теми, н |
| школском свом животу и наукама које су нама биле непознате.{S} Кад је то видео; доносио нам је |
| два више, само да је добро и чисто.{S} Намажите комадић и том малом.{S} Из ваше руке радије ће |
| убеница, хладна као лед.{S} Њу сам вама наменула.{S} Држала сам је до подне у бунару.{S} Сад је |
| малена избица с једним прозором.{S} Сав намештај је био: једна постеља, сто с две столице, кана |
| било је неколико саксија цвећа.{S} Цео намештај је био старинске форме, али чист и још цео.</p |
| олио ме да му опростим увреду што ми је нанео.{S} Мајка је пре кратког времена умрла, а на самр |
| ном; морала сам бегати оданде, где могу нанети несрећу и где ме више не требају...</p> <p>Помиш |
| ржала сам да се у писму јада, тек да ми нанешену неправду топлим речима олакша.{S} Та он је био |
| паде опет судбини на памет да се самном наново поигра, јер:</p> <quote> <l>Срећа је ко вереница |
| мачка.{S} На столу сам још видела једне наочари и плетиво, а у отвореном прозору било је неколи |
| тни.{S} Ако их не гоне људи, хоће да их напати оно — што зовемо судбином, но таки карактери уме |
| ?...</p> <p>Тако сам мислила, па села и написала тек ово:</p> <p>Патила сам много док сам те за |
| о сам Бог зна шта сам претрпила док сам написала то неколико хладни и равнодушни речи!</p> <p>Д |
| књижицу.</p> <p>На насловном листу беше написано:</p> <p>„Зашто сам остала неудата.“ Као неки м |
| ека замишља свако по ћефу, а оно што ћу написати, довољно ће бити, дај се увиди, је ли „бабадев |
| а ћу и пробати.{S} Није згорег; само ме напомен'те...</p> <p>— Ију, како је дебела!{S} Ту нећет |
| лико слаба, а колико добра толико зла и напрасита.{S} Осим тога је била веома славољубива и пон |
| скиње да чини, да коракне кораком права напретка?{S} Мене то интересује.</p> <p>— Пре свега тре |
| ли увек без успеха.</p> <p>Већ сам била напустила истраживање, кад ми случај притиче у помоћ.</ |
| иташе после неколико тренутака.</p> <p>„Наравно.{S} Сад ме и боље познајеш.“</p> <p>„У тебе је, |
| м, могло би тек оно излечити бар потоњи нараштај од трулежи, која све више хвата корена.{S} Чес |
| био њежно чедо аристокрације а ја дете народа.{S} Назори нам се истина слагали, или тек доникл |
| ; брак се ту гази нотама, вера издаје а народност продаје.{S} Ништа јој није свето, често ни са |
| ми као пилат, који Бого-човека предаје народу да га распне и поред уверења, да је невин...</p> |
| по изгледу отмена госпа.{S} Дошла је да наручи неколико пари чарапа за „штафир“ своје кћери.</p |
| ала, зашто: каже: „тако ми је покојница наручила.“</p> <p>Кад смо је сахранили, седила је дубок |
| у у камину.{S} Каже, и то јој покојница наручила.</p> </div> <!-- </div> --> </body> </text> </ |
| /p> <p>— Знам, сека-Мацо, па зато вам и наручујем...</p> <p>— Добро фрајлица, богами, баш добро |
| а би ме глас одао.</p> <p>„То је зацело наруџбина?“ рече он, показујући на шешир што сам радила |
| да ради оне церемоније срдим родитеље а нас обоје изложим сиротовању,“ говорио је он, „овако не |
| ада је било касно.{S} Осећала сам каква нас провалија дели; он је био њежно чедо аристокрације |
| а колико је пута мајку умилостивио, да нас по заслузи не казни, ни броја се не зна!{S} Шест го |
| азлике између мене и своје кћери; учила нас је обе кувати, месити прати и све женске домаће и р |
| нешто ми је збуњен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} Кад дође, питаћу га.“</p> <p>Те сам вечери |
| емају зрака ни толико, рече старка, кад нас је у собу увела.</p> <p>Примила сам понуду.</p> <p> |
| ла дневник.{S} Смејаћете се, но кад-кад нас <pb n="150" /> баш та детињарија задржи од изгреда, |
| ту спољашњу, она ће нас заносити до год нас траје, па и онда, кад љубљене особе већ не буде.{S} |
| но што сад учитељи долазе, али прозове нас једно да говоримо на сред школе или код табле, а он |
| рад, па хајде самном далеко у свет, где нас нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те на рукама н |
| сађе; љубимо ли лепоту спољашњу, она ће нас заносити до год нас траје, па и онда, кад љубљене о |
| ћ не буде.{S} Само сопствена смрт дреши нас од праве љубави, често нећемо то да увидимо ни да п |
| о играчака различитих књига.{S} Упознао нас је и с немачком литературом.{S} Сви дечији писци и |
| } За време школског свог одмора, научио нас је и Вуковом правопису; био је још у првом зачетку, |
| ти потребе да се исповеди, ал ономе, ко нас разуме...{S} Званична исповест слабо олакшава, особ |
| измаку.{S} Једно после подне остадосмо нас двоје сами дома.{S} Мајка и Даница беху отишле неко |
| е увек донео по какву играчку.{S} Но то нас није толико веселило колико његово приповедање о ст |
| бранитеља и заштитника свог.{S} Та зар нас је једанпут <pb n="153" /> одбранио од друге несташ |
| чешће са својом мајком.{S} Једном је у нас провео читаве ферије.{S} Боривој; учио је заједно с |
| адало ми је на ум и самоубиство.{S} Али насилна смрт оставља за собом трагове, а тога није смел |
| бност, коју неби могао имати, кад би се наслеђа одрекао.{S} Мене ради био би хладније приман и |
| сам видела, да и ја нисам искључена из наслеђа прабабе нам Еве — Књижица је учинила, што „баца |
| узме, хтедоше га родитељи искључити из наслеђа.{S} Хтели су богату партију и од племићке крви, |
| три четири хиљаде.</p> <p>Да не изгуби наслеђе, предлагао ми је тајни, незаконити брак. „Лудо |
| тила, разгледала сам књижицу.</p> <p>На насловном листу беше написано:</p> <p>„Зашто сам остала |
| не види из дима; ако ли је после-подне, наслони главу на катедру па — хрче.{S} Тек на лупу од н |
| ло много; знало се, да ће она бити моја насљедница, а само кућа и земља вредила ми је преко пет |
| > </quote> <p>— Гле како баба сравњује! насмеја се тетка и прекиде ми читање.</p> <p>— Можда ни |
| них врлина.{S} Само децу, ма и матору — насмеја се старка — везује шупље шаренило, а свесна раз |
| ли место њега видила сам — Боривоја.{S} Насмејала сам <pb n="159" /> се и зловољно окренула на |
| орастиће ми и капитал.</p> <p>Сестра се насмејала, а шогор ваљда у обрану мушких само ми рекао; |
| .</p> <p>Умерила сам кораке и слатко се насмејала.{S} Тек сад сам видела, да и ја нисам искључе |
| ка — бабадевојка.{S} Ту се старка горко насмејала.</p> <p>— Бабадевојка! узвикнула сам, али сам |
| љда сироте немају својих мисли?!</p> <p>Насмејала сам се на глас.</p> <p>— Што се смејете?{S} И |
| грло...</p> <p>— Грло „новога метода,“ насмеши се она, зато вас „стара природа“ и тера у гроб |
| жда сам већ и заборавила.{S} Ту се опет насмешила.</p> <p>Док је она пажљиво превртала лист, ја |
| може.</p> <p>Он се тада обично усиљено насмешио и бивао више дана приметно хладнији.{S} Кад са |
| лети горак ироничан осмех.</p> <p>— Да, настави она после неколико тренутака ћутања, човек осет |
| по мом сваћању, одећа и склониште душе, настави она.{S} Па као што неможе свестан човек заволет |
| у и заћута.{S} После неколико тренутака настави опет:</p> <p>— Било је и пре тога гада и трулеж |
| сам јој рећи, чија је то песма, но она настави:</p> <p>— Добра и оштроумна девојчица, али је ј |
| понуду, а она наточи себи чашу воде, па настави:</p> <p>— Не поричем, да спољашност око привлач |
| нимо се метода, већ брзо кваси грло, па настави читање.{S} Једва чекам да чујем свршетак, журил |
| ијаше у очима.{S} Она их руком убриса и настави:</p> <p>— Три дана пред смрт, молила је кућњег |
| није њезина умотворина, приметила сам и наставила читање:</p> <p>Јесте, судбини се допало да се |
| радозналости санана. </p> <p>Сутра сам наставила читање, чим је тетка доспела:</p> </div> <div |
| туце још је на реду.{S} Јели по вољи да наставим?“</p> <p>„Мани их с миром.{S} Знам их,“ рече м |
| лане у парку цитирала.</p> <p>Хтела сам наставити читање.</p> <p>Одмори се мало, примети ми тет |
| </p> <p>— Онда, лаку ноћ!{S} Сутра ћемо наставити.{S} Сад лези и ти, већ је касно а теча ти је |
| и помагала другу децу у читању и писању настављати.</p> <p>Сву душевну храну примала сам од тет |
| рећи.{S} Примио је понуду и ћутање опет настаде; ја сам радила нервозном хитрином а он је разгл |
| уо је и махнуо руком преко чела.</p> <p>Настала је несносна тишина.{S} Да је прекинем, механичн |
| о за живота срета...</p> <p>Била је већ настанула пета година од кад сам примљена у кући моје п |
| да се обоје обмањујемо.{S} Ревносно сам настојала, да тај покренути осећај у њему уништим још у |
| шта је лепо, шта ли не.{S} Зато и треба настојати, да се те две особине још у деци управе на пр |
| мене.</p> <p>Примила сам понуду, а она наточи себи чашу воде, па настави:</p> <p>— Не поричем, |
| и каменит крст, али без сваког знака и натписа.{S} Кад сам је питала, зашто: каже: „тако ми је |
| м прсима, тргла сам се и уступила корак натраг.</p> <p>„Милане, буди човек!{S} Зар ти не знаш д |
| одите унутра.{S} Ваљда се не ћете за то наћи увређени?{S} Нисам рђава, ако сам сирота!{S} А кол |
| зар је очекивати свестан подмладак!{S} Наћиће се, дабоме, као и свуда по неки изнимак, али већ |
| о страном свету, школском свом животу и наукама које су нама биле непознате.{S} Кад је то видео |
| ујем, хоћеш ли ми бити жена, кад свршим науке?“</p> <p>„Хоћу,“ јецала сам. </p> <pb n="155" /> |
| она.</p> <p>Милан је међу тим свршавао науке.{S} Учио је права у П. сваке године провео је два |
| икосновеног поштења...{S} Ником не пада наум, колко се себичних, на и неморалних жеља баш под т |
| моменталних утисака једрих плећа, црних наусница, свил'не косе, бисер зуба, чарних очију и бела |
| тетке и тече све док нисам добро читати научила, а после сам је тражила и у течиној, за оно вре |
| дува чега немаш!</l> </quote> <p>То сам научила од газдаричине девојчице.{S} Учила за испит дек |
| <p>— Што се смејете?{S} Искуство ме је научило да свако „зашто“ има своје „зато,“ а самоћа, па |
| теци.{S} За време школског свог одмора, научио нас је и Вуковом правопису; био је још у првом з |
| ило ми је тек пет година.{S} Теча ме је научио читати а тетка плести.{S} Обоје беху задовољни с |
| ушку сталност, а понос девојачки још ме научио, како се осмехом растерују сузе а жеравица ледом |
| е „зато,“ а самоћа, патња и размишљање, научише ме још и извињавати...{S} Иронија и бол звучаше |
| гда радо и с вољом испунила.</p> <p>Тим начином зближисмо се ја и Милан још јаче.{S} Често се м |
| га беху сви прозори отворени и светињом начичкани.{S} Туда ће се вратити спровод, па се за врем |
| шамода, па је баба Мара, његова тетка а наша суседкиња срочила, да би били красан пар.</p> <p>„ |
| мали сишао са столице.{S} Не занима га наша „полемика.“</p> <p>Хтела сам да је заменим у сечењ |
| као рођена брата.</p> <p>Сад ме је опет нашао.{S} Практицирао је у месту код неког адвоката, а |
| /p> <p>— То су песме Јована Јовановића, нашег узор песника.</p> <p>— Нисам читала; а и откуд?{S |
| на катедру па — хрче.{S} Тек на лупу од нашег трчања по скамија, протре очи и викне: „Ко је то |
| ло ми је срамота, да потврдим и ту ману нашег хваљеног културног века... </p> <pb n="148" /> <p |
| .{S} Она остаје као нека клица вечито у нашем срцу, да у повољним околностима опет избије на по |
| о би детињарија, а можда и неупутно.{S} Наши се пути разишли, па нашто будити горке успомене.</ |
| а незна за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим животом само сам још додала: да човек, ако се на |
| т размишљала: јели ми посета умесна?{S} Нашла сам да јесте.{S} Старица није била „рђава особа.“ |
| ју душевну наготу.{S} Право има, кад је нашла медведа са дебелом кожом!...</p> <p>Старка беше д |
| ливши и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла још тога дана кола за *.</p> <p>Кад сам полазила, |
| е сасвим обична старачка појава?“ Да би нашла узрока, погледала сам је и опет.</p> <p>У том ста |
| уњен и зашто не долази?“ У својој машти нашла сам и одговор: „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У д |
| >Ћутала сам за тренутак.{S} Нисам одмах нашла згодна одговора.</p> <p>— Чудно питам, јел-те?{S} |
| на кућу, па пођох тражити тетку.</p> <p>Нашла сам је с неким познаницима тек на станици.{S} О с |
| ог добро дао, ћерко!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се томе надо!{S} Ал ходите унутра.{S} В |
| песници тога језика, беху заступљени у нашој девојачкој библиотеци.{S} За време школског свог |
| природан закон, отпочела сам најпосле, нашто онда толико моралисање?{S} На што уздизати стално |
| а осећала, нисам хтела да испитујем.{S} Нашто би ми и било?{S} Доста што сам знала, да ме он ви |
| и неупутно.{S} Наши се пути разишли, па нашто будити горке успомене.</p> <p>И ја сам много пати |
| е на груди и јецала: „опрости, опрости! не знам шта чиним; та ја га тако волим!“</p> <p>„Прећи |
| шњост на предмету своје љубави уважава, не поштујући његове душевне врлине, тај или себе прецењ |
| вала, на таквој љубави!</p> <p>— Хвала, не хвала, смејала се старица.{S} То је тако било од кад |
| p>— Одржали сте реч, а већ сам мислила, не ћете доћи.{S} Но причекајте, да изађем пред вас.{S} |
| моја историја.{S} У колико сам грешила, не могу сама увидети; само знам да:</p> <quote> <l>Ниса |
| пелује на дужност, него на право своје, не може бити рђав и непоштен, баш ако га и сумњиче.</p> |
| војом да светли пред светом, разуме се, не са душевним својствима и здрављем, већ у спољашњем б |
| .{S} Докле ћу живети и како ћу свршити, не могу знати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у после |
| ај.</p> <p>Уздахнула сам и оборила очи, не рекавши јој ништа.{S} Било ми је срамота, да потврди |
| ратим.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао, не скидајући ока са мене.{S} Кад сам свршила, узе ме за |
| љену особу имати, слепо јуре у пропаст, не обзирући се ни на што.</p> <p>Мајка је рекла: „забор |
| правила...) али да посетим баба-Стану, не носећи јој припомоћ какве добротворне женске задруге |
| е срце мртво.{S} Осећај, што га осећаш, не може бити љубав.{S} У животу се љуби тек једанпут!“< |
| вор овакав никад не почињем.{S} Мислим: не ће ме разумети а могу ме и исмејати.{S} Чудан је све |
| нда није ни чудо, што те после оговара; не увиђа своју погрешку, па искали срце на онима, што и |
| ведаћу, казаћу вам све. — Другом нисам; не марим да се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни ра |
| брио или допунио.</p> <p>Но да скратим; не пишем роман или приповетку, него тек по неке решавај |
| амне љубави, поштовања и познавања?!{S} Не, никако не!{S} Новац, проклети новац, главни је факт |
| патила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ у животу.....“</p> <p>Пољ |
| и погрешила.{S} Милана нисам жалила.{S} Не поверење према мушкима беше у мени већ корена ухвати |
| а превару си потпомагала — ти сама.{S} Не корим те; знам ти назоре.{S} Али промисли се и ти, п |
| ко говорим и кад сам остала неудата.{S} Не, ћерко није тако.{S} Куцало је топло и моје срце, мо |
| p> <p>— Као обично код таке господе.{S} Не ће се видети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а п |
| усмено казати.{S} Но овако је боље.{S} Не марим о себи да говорим.{S} Нису баш пријатне успоме |
| тана?{S} А она мени:{S} Отселила се.{S} Не може да плаћа кирију за „анштендиг“ собу.{S} Сад је |
| те, будите добри, па ми је донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; ради других; мени ниј |
| еницу.{S} Ено мали сишао са столице.{S} Не занима га наша „полемика.“</p> <p>Хтела сам да је за |
| ане Истинићеве.{S} Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћ |
| тако говори, кад се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва кривица леж |
| уби своје чедо, кад оно није код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми </p> <pb n="171" /> < |
| /p> <p>Заборавили? — Је ли баш тако?{S} Не, сећају се они мене, кам год им се прохте смејати.{S |
| друго не званично својевољно похађање — не донаша баш ништа....{S} Карактерише је само као прос |
| на диже главу. </p> <pb n="140" /> <p>— Не бојте се. рече, благо се осмехнувши.{S} Неће ми ништ |
| ним у сечењу.{S} Није ми дала.</p> <p>— Не, то ћу ја урадити, говорила је.{S} Ко зна хоћу ли јо |
| снови су у своје време врлина.</p> <p>— Не разумем шта тиме мислите?</p> <p>— хоћу да кажем, да |
| е из очију, но брзо их убриса.</p> <p>— Не замерте ћерко.{S} Така сам била од кад сам.{S} Лака |
| таричин живот? смејала сам се.</p> <p>— Не, душо, врло ме занима, рече она узевши с ормана кота |
| чи себи чашу воде, па настави:</p> <p>— Не поричем, да спољашност око привлачи.{S} Али ако је у |
| ка, шетала сам се крајем од „ајзнбана,“ не би ли је случајно опазила; али увек без успеха.</p> |
| ва, која потиче из душевног сродства, а не са спољашњости, заноса или животињског нагона.</p> < |
| та је љубав.{S} Разумем, права љубав, а не оно, што веже падишу за његове буле или петла за кок |
| су богату партију и од племићке крви, а не машамоду са три четири хиљаде.</p> <p>Да не изгуби н |
| а том руком...{S} То је видите узрок, а не хладно срце.“</p> <p>Старка ућута.{S} Изгледало ми, |
| к продужи даље?!“ Тако је видиш било, а не као сада.{S} Умориш се ко псето од силних питања.{S} |
| <hi>истински и већма него себе</hi>; а не тек с моментани страсни осећаји животињска нагона, к |
| шкрофлезан и јектичав подмладак?!{S} А не питају: која мати негује децу као што треба?{S} Мисл |
| ати.{S} Могла си рећи: „не волем те!“ А не да ме тако гадно превариш!“</p> <p>„Милане!{S} Милан |
| т отишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а не могу да појмим: како човек неког може волети тек збо |
| у мојој соби.{S} Из простог љубопитства не ступа се у познанство са особом као што сам ја.{S} Д |
| еда ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не видим.{S} Кад сам их отворила, рекла сам хладно и од |
| /p> <p>Срцу нисам могла забранити да га не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекла, |
| н? — Њега сам да боме волела, ал сад га не волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. — И Ст |
| а још жену и дете!“</p> <p>Хтела сам га не отворено вратити.{S} Узела сам и перо, када се покре |
| ти.{S} Она је обично тако безазлена, да не зна ни „на чем жито расте...“ Ко год хоће може је пр |
| чезње за тицама.</p> <p>— Бојите се, да не излете? осмехну се старица; неће, док сам ја у соби. |
| мене.{S} Партија је добра, па мисли, да не размишљамо ово, оно.{S} Може се после попишманити... |
| , рече старица а лице јој узе сетан, да не речем, болан израз.{S} Зар се данас склапа брак из у |
| да је паметна, да је благодарна, па да не прави сметње.</p> <p>Боже, то нисам ни мислила! одје |
| шо имате и више, Знате, богатство је да не треба веће.{S} Свега доста, ал што човек више има, в |
| и.“</p> <p>„Мислиш?“ питала сам, тек да не ћутим.</p> <p>„Не да мислим, него сам и уверен.{S} Т |
| природа остаје природа, па се бојим да не буде каква изгреда...{S} Ретки су и људи, који јачем |
| Он је видио и осећао, али се учинио да не види...</p> <p>То ми је било доста.{S} Душу су ми ра |
| ашамоду са три четири хиљаде.</p> <p>Да не изгуби наслеђе, предлагао ми је тајни, незаконити бр |
| о разговарала, онако, као некада; можда не би одобрила корак, што сам га учинила — ја сам верен |
| у мени нека врста сажаљења: „Ако можда не мисли да врећа?{S} Ако је можда и он несретан?{S} Ак |
| препишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S} Ваљда не мислите с њоме на јвност?</p> <p>Поруменила сам.</p> |
| “</p> <p>„Врло појетички; само се канда не слаже с истином.{S} Зар ти није већ дневник казао, д |
| вама, ал доста си на глас читала.{S} Ја не би могла тако дуго.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у мене |
| очима тако не достојно оцрњујете.{S} Ја не сумњам у њега, али га љубим из све душе; а та љубав |
| ед њиме жигосала и уверила га, да га ја не волим; а мој некадашњи нагли одлазак у башту и садаш |
| о чудо не могу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, па било старо или ново!</p> <p>Што се луксузне |
| ши ми ђерђев из руку; „још ми та кошуља не треба, па не квари те очи; већ је сумрак.“</p> <p>Ус |
| ог човека.</p> <p>— Ту се мајко, с вама не слажем.{S} Зар је љубав и поштовање једно исто?{S} Е |
| им меким гласом, „море осећаја али њима не влада тек срце, бура лакомислености, него су потчиње |
| ледала сам је тужно.{S} У њезиним очима не беше ни трага од туге.{S} За цело јој не беше жао жи |
| го је трајала борба та, док једног дана не дође до очајања.</p> <p>На што живовати живот без св |
| тренутка знала сам и осећала, да Милана не љубим тек као брата и пријатеља, већ и некако друкчи |
| а друга зла; вечито се косе, а ни једна не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у нама свима, само |
| рукчије.{S} Сад и момак од 17—20 година не тражи жену, већ новац. — Није у реду што ћу пред вам |
| јурио себи куглу у чело.{S} Јели истина не могу тврдити; дознала сам тек из непоуздана извора.< |
| из руку; „још ми та кошуља не треба, па не квари те очи; већ је сумрак.“</p> <p>Устала сам и зб |
| ује, или чак и осети таку пресуду света не зна шта ће: да се смеје или да плаче над развалинама |
| Време ужини већ прошло, а ја вам ништа не износим.{S} Морате се душо, задовољити ониме, што им |
| их је токорсе угостила.{S} Тако се кућа не кући.{S} Тако се разорава.{S} Нисам од оних, што су |
| р, и ја многе мушке штујем, а ни једног не љубим.</p> <p>— Нисте ме, ћерко, разумели, бар не он |
| и су обично <hi>себичност</hi>, јер кад не могу љубљену особу имати, слепо јуре у пропаст, не о |
| оно што морам.{S} Разговор овакав никад не почињем.{S} Мислим: не ће ме разумети а могу ме и ис |
| у децу сваки дан.{S} Па зар им то никад не пада на памет?{S} Зар се не страше муке и клетве деч |
| рано, толико зацело имате?{S} Па га сад не упуштајте.{S} Лепо је бити попадија.{S} За то ми буд |
| Љубав је тек чисту хтело.</l> <l>Па сад не знам грех шта ми је,</l> <l>Или је грех правду тражи |
| гонила ме, да онако учиним, а да се сад не видимо изчекује дужност — твоја.</p> <p>Заборави све |
| уверен.{S} Таки карактери, таке природе не подлежу лако.“ Око му је пламтило а глас дрхтао.</p> |
| га сина, краљевића Марка, да се на туђе не лакоми, па да суди по правди Бога истинога; јер је б |
| меног света,“ па сам се страшила, да је не нађем можда прикривљену и у моје иначе разборите и д |
| о дете!“</p> <p>Склопила сам очи, да је не видим.{S} Изгледала ми као пилат, који Бого-човека п |
| је Даница и почела ме утврђивати да је не издам мајци; она је све на врати прислушкивала, а ма |
| побећи од мене.</p> <p>Погледала сам је не разумевајући.</p> <p>— Чудно вам је што тако говорим |
| нија.{S} Закључила сам да своје осећаје не одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је |
| га а њему — љубав.</p> <p>Срце ми дакле не беше мртво него тек успавано!</p> <p>Стидила сам се |
| је да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати.</p> <p>— Гостољубље је лепа српска |
| но, буди милостива, буди паметна, па ме не отискуј од себе.{S} Ја те љубим неизмерно.{S} Нема ж |
| дим, да има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, што сам овако остала.{S} Уседелиц |
| м је узела у своју кућу, али да њу узме не могу допустити, већ тебе ради.{S} Она је сирота дево |
| ти фрајла-Стане Истинићеве.{S} Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Ста |
| то, мајко?{S} Ја држим да читање никоме не шкоди.{S} Ваљане књижевне ствари увек су корисне.{S} |
| бину, фрушку гору.</p> <p>С моје стране не беше дакле никакве кривице, па и опет их брзо нестад |
| их родитеља, особито матера.{S} Зар оне не увиђају, каква одговорност лежи на њима пред Богом и |
| према њему збуњена; бојала сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оставила сам тај |
| надо!{S} Ал ходите унутра.{S} Ваљда се не ћете за то наћи увређени?{S} Нисам рђава, ако сам си |
| да нас по заслузи не казни, ни броја се не зна!{S} Шест година провела сам у њих.{S} Помајка ни |
| н ако је пре подне, запали чибук, па се не види из дима; ако ли је после-подне, наслони главу н |
| ужића њена </l> <l>Па га љуби, никад се не жури.</l> </quote> <p>— Гле како баба сравњује! насм |
| те по неки варошки свет.{S} Мушки ме се не тиче.{S} Слабо водим рабош о њему.{S} Али женски, же |
| о је и онако живље и веће место; ако се не сложиш са сестром, имаш свој новац а вешта си машамо |
| вачке спекулације, па је ли чудо што се не хтедох без љубави удати?!{S} А за љубав, чинило ми с |
| им то никад не пада на памет?{S} Зар се не страше муке и клетве дечије, греха пред Богом и срам |
| изини и да је поседавамо.{S} Али зар се не може љубити и из даљине?{S} Зар на пример мајка мање |
| изучила.{S} Радња ми је добро ишла, те не прође ни три године а ја постадох богата „партија.“ |
| и новост не беше баш обичне природе, те не остаде без утиска.{S} И нехотице почела сам премишља |
| зету.{S} У њих беше већ двоје деце, те не беше места и за мене.</p> <p>Закључише, да ме даду у |
| и од тетке?{S} Па можеш.{S} Али нико те не тера...“</p> <p>Зајецала сам на глас.</p> <p>„Што пл |
| ад си од мене побегла у врт.{S} Зато те не корим; али ни после ниси ме морала обмањивати.{S} Мо |
| е кипило од смесе радости и туге, среће не среће, наде и неке црне слутње.</p> <p>После сам се |
| вас узела.{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају, а од хладне за час се поболем.{S} Стара сам. |
| , где могу нанети несрећу и где ме више не требају...</p> <p>Помишљала сам: шта ће Милан мислит |
| S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не љубиш.“</p> <p>Стресла сам се.{S} Грозна мисао паде |
| ?{S} Доста што сам знала, да ме он више не воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се прихват |
| е пред људима?!</p> <p>Него ви ћерко, и не једете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} А ето: масла |
| ш се, но тако је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још до |
| ом далеко у свет, где нас нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те на рукама носити и бићемо обо |
| к од из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и не чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће те пљенути |
| сан пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и не познајемо!“ Узвикнула сам у смеју.</p> <p>„Па што се |
| к пун џеп!{S} Цео свет, особито мушки и не почиње онде љубити, где би требало да поштује.{S} Те |
| вулкан, по чијој површини често ходим и не слутећи шта у њему врије и кува.</p> <p>Љубила сам г |
| мене; све више увиђам, да је лакоуман и не постојан, а и мишљење нам се јако разилази; познати |
| те, да те држим на крилу!“</p> <p>„То и не тражим; само хоћу и морам ти казати; да немаш право |
| <p>Дај Боже, да тај лепи шарени свет и не познате, бар не овако, као што сам га ја познавала!{ |
| ина ускомешала, те хајд и он у гомилу и не знајући зашто! „Великоварошани“ су често веће радозн |
| жиле, смејала се старица.{S} Ко не ради не треба ни да једе.</p> <p>Милан никако да скине очију |
| м.</p> <p>Молила сам је да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати.</p> <p>— Госто |
| а улици пољубила, од среће, што у њојзи не нађох оне — морске логике.</p> <p>Тога вечера сам ра |
| та мајку умилостивио, да нас по заслузи не казни, ни броја се не зна!{S} Шест година провела са |
| } То двоје одређују шта је лепо, шта ли не.{S} Зато и треба настојати, да се те две особине још |
| живот сломљен.{S} Она је моја жена, али не она, за којом сам ја чезнуо.{S} Свака мисао разлази |
| вне врлине, тај или себе прецењује, или не познаје љубав.{S} Осећај, што га таки људи имају, са |
| е допало, али деца се волела а родитељи не попуштају, па шта сам знала друго чинити, ја — која |
| м?{S} Подићу и небо и земљу док до цељи не дођем.“ </p> <pb n="165" /> <p>Упро је очајнички пог |
| ion" /> <p>Била сам дете.{S} Природа ми не беше маћеха; подарила ми је клицу свега онога, чиме |
| трулеж.{S} Јелте, да је тако?{S} Па ми не замерите!{S} Незнање и невиност није једно исто!{S} |
| „мој мали филозоф“ дао у посао, кад ми не одговара, о оној теми, што сам јој писао?“ питао је |
| у мени.</p> <p>„Отићићу, тек ако ме ти не љубиш,“ рекао је човек, кога сам некада тако жарко в |
| .</p> <p>„Милане, буди човек!{S} Зар ти не знаш да си ожењен? рекла сам трудећи се, да га умири |
| <p>„По томе би ја била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам сувише осетљива?{S} Душан ме увек кор |
| сумње, а осећам, да ме ни сад презирати не можеш.{S} Па зар неби било лудо, кад се неби машили |
| е гроба и држала, да никога више љубити не могу!</p> <p>Био је Миланов друг и брат од тетке.{S} |
| н не прихвативши их. „Љубав се изнудити не може, а ја сам се томе могао надати још онда, кад си |
| што је прошло и што се више преиначити не може.</p> <p>Он се тада обично усиљено насмешио и би |
| ми је било све јасно.{S} Мојој помајци не беше доста, што сам се из дужности својевољно среће |
| е беше ни трага од туге.{S} За цело јој не беше жао живота.</p> <p>— Дакле ни ту се нисам прева |
| љао неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} Мало је говорила у опште, а о себи никад; и |
| </p> <p>— Зар је то занос?{S} Зар човек не љуби у животу тек једаред?{S} Та права је љубав вечи |
| мушки су врагови; лажу око девојке, док не дође до женидбе, па онда бирају богатију.{S} Сви су |
| звезда, или клизају све даље и даље док не пропадну у глибу — порока.</p> <p>Друга врста јунаки |
| матер, но у жени, која га је родила, ал не схваћа и занемарује своју дужност.“</p> <p>Ужаснула |
| е баш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код куће, умесими „на |
| је тамо у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је бро |
| во се српство њиме поноси.{S} Друго вам не умем казати.</p> <p>— То је баш ко с Димитријем Обра |
| ?“</p> <p>„Теби кошуљу,“ одговорила сам не погледавши га.</p> <p>„Па зашто златом?{S} Досад то |
| рма неприкосновеног поштења...{S} Ником не пада наум, колко се себичних, на и неморалних жеља б |
| ас окружава?{S} Али с мојом приповетком не ћете стећи гласа.{S} Таких „романа“ мало ћете продат |
| ке.</p> <p>„Шта да ти опростим? рече он не прихвативши их. „Љубав се изнудити не може, а ја сам |
| познајеш.“</p> <p>„У тебе је,“ рече он не дижући очију и некаквим меким гласом, „море осећаја |
| ише је хуманистичким особинама, а друго не званично својевољно похађање — не донаша баш ништа.. |
| а рукама лепршање.</p> <p>Сад ми друго не остаде, већ да кажем истину.</p> <p>— Зашто ми ниси |
| ек стара времена добра, али ни ово чудо не могу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, па било старо |
| те заслужиле, смејала се старица.{S} Ко не ради не треба ни да једе.</p> <p>Милан никако да ски |
| , поштовања и познавања?!{S} Не, никако не!{S} Новац, проклети новац, главни је фактор свуда!</ |
| Али није нужно да га у мојим очима тако не достојно оцрњујете.{S} Ја не сумњам у њега, али га љ |
| утку, са њезина шарена одела, исто тако не може истински волети ни спољашње лепа човека, без ду |
| други достојнији предмет.{S} Исто тако не силази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје |
| х било неколико туцади?“</p> <p>„Толико не, ал једно туце још је на реду.{S} Јели по вољи да на |
| но, а оно се узвисило над њиме, па нико не замера.{S} С радошћу узима стан тако усамљено женски |
| S} Доктора није хтела. „Од овог ме нико не излечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад сам је нудила, |
| ајде самном далеко у свет, где нас нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те на рукама носити и б |
| од образа и безубих вилица, те ни мало не доликују оном широком челу и „грчком“ носу.{S} Обрве |
| и испод достојанства...{S} То ми зацело не би ни она допустила.{S} Та за Бога! — Друго је бити |
| застирући сто и спремајући ужину; само не треба претеривати.{S} Оно што се у кући нађе и искре |
| и сиромашних, учених и дресиратих; само не онаквих каквих сам ја хтела.</p> <p>Сваки од њих има |
| лите о женском картању?{S} И мушком оно не служи на част.{S} Карташ је оличено среброљубље, зак |
| раза?...“</p> <p>— Но, но, дабоме да то не сме фалити.{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па зар сам ја л |
| рви мах, да ћу умрети, полудети, али то не би ни једно; била сам млада и душевно снажна.{S} А:< |
| али стално га везати неможе.{S} Особито не може она везати разборита човека.{S} Изузетака је да |
| ли ни ово чудо не могу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, па било старо или ново!</p> <p>Што се |
| ом поруменила и задрхтала, да и оне што не ишчитају ...</p> <p>Оне нису ништа ишчитале, но ја с |
| ести мисли: „зашто да је збуњен и зашто не долази?“ У својој машти нашла сам и одговор: „Он те |
| .{S} Примити је никако нисам смела, бар не с мирном савешћу.{S} Навикнут је био на комотан живо |
| тај лепи шарени свет и не познате, бар не овако, као што сам га ја познавала!{S} Старка умукну |
| /p> <p>— Нисте ме, ћерко, разумели, бар не онако, како сам ја хтела.{S} Ја нисам одређивала, шт |
| пријатну забаву и то „света ради!“ Зар не пролази и сунце кроз каљава места, на остане чисто?! |
| с и животињски нагон.{S} Нико на пример не пориче, да мајчина љубав није најмоћнија и најсветиј |
| растичан израз.{S} Али кад се неки свет не стиди трулеж подрањивати, што би се ја стидела вама |
| <p>Нисам је мислила издати; али новост не беше баш обичне природе, те не остаде без утиска.{S} |
| </p> <p>— Зар ви мислите, да спољашњост не може човека стално привући?</p> <p>— Најпре једите, |
| p>Долазио нам је сваки дан.{S} Једанпут не дође две недеље; било ми је за то време некако чудно |
| траје, па и онда, кад љубљене особе већ не буде.{S} Само сопствена смрт дреши нас од праве љуба |
| а.{S} Тек што им знање на левак у главу не сипаш, па која вајда?{S} Шарлатана у свету више но и |
| презрети, зар је морао узети ону, коју не воле?...</p> <p>Тако сам мислила, па села и написала |
| S} Ретки су и људи, који јачем искушењу не подлежу.{S} Па шта могу тражити од неразумне животињ |
| сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају, а од хладне за час се поб |
| људи ретко су потпуно сретни.{S} Ако их не гоне људи, хоће да их напати оно — што зовемо судбин |
| а није била „рђава особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дужност, н |
| сака једрих плећа, црних наусница, свил'не косе, бисер зуба, чарних очију и бела и румена лица, |
| /l> <l>Ја сам онда црни грешник,</l> <l>Не треба му опростити</l> <l>Заслужио је патити.</l> </ |
| e> <l>Залуд стриче, дуваш деваш,</l> <l>Не издува чега немаш!</l> </quote> <p>То сам научила од |
| зацело и није — један!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ прошапутала сам испрекидано и онесвешћена пала дол |
| То видите, мени изгледа врло себично. „Не ћу да живим, кад га немам и кад нисам сретна!“ То ис |
| е морала обмањивати.{S} Могла си рећи: „не волем те!“ А не да ме тако гадно превариш!“</p> <p>„ |
| аском на земљу. </p> <pb n="162" /> <p>„Не, мајко, нећу ти спомен каљати!{S} Твоја кћи је доста |
| итао је узевши ме опет за руке.</p> <p>„Не шалим се“, рекла сам недижући очију и тако одлучним |
| > <p>Обоје ме прекорно гледали.</p> <p>„Не отимај ми име!{S} Нисам ја крива што се тако десило, |
| ?“ питала сам, тек да не ћутим.</p> <p>„Не да мислим, него сам и уверен.{S} Таки карактери, так |
| марим да се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, ал вама ћу казати.</p> <p>Човек ос |
| ећи поверљиво ми додаје: да момак можда неби дошао тако далеко.{S} Има девојака свуда, ал сиром |
| знати, да сам ради њега умрла.{S} Онда неби <pb n="156" /> могао бити сретан, а ја сам му тек |
| "171" /> <p>би је презирали, кад га она неби пустила од себе, онда кад би с њоме заједно пропал |
| ка и колеба?“</p> <p>„Без тога колебања неби била човек.{S} То није грех; то је на карактерном |
| хтео, продаје се нека земља у месту, па неби хтели да је уступе.{S} За то су дошли чак овамо:{S |
| у поверљиво додаје: да ми се така срећа неби можда ни јавила, да није њега, да ме препоручи..{S |
| ко рећи.{S} Тако говори младост.{S} Кад неби ни она тако говорила — џаба ти човека!{S} И снови |
| Онда вам је тако добро испала, бољу је неби ни краљица умесила...</p> <p>— је лите да је била |
| ито грешницима моје врсте...{S} Попа ме неби ни разумео.{S} Рекао би ми можда — као у оној песм |
| можеш.{S} Па зар неби било лудо, кад се неби машили среће, која нам је тако близу! ..{S} О, Ста |
| како боли та глупост светска.{S} Како и неби, кад ти предпостављају лошију од тебе, само за то, |
| ст са једном таком тичицом; само кад ми неби биле тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих ра |
| и егземплар?“ смејао се он.</p> <p>Како неби било!{S} Сад сам вам тек прочитала пролећне месеце |
| ме ни сад презирати не можеш.{S} Па зар неби било лудо, кад се неби машили среће, која нам је т |
| комотан живот и раскошну удобност, коју неби могао имати, кад би се наслеђа одрекао.{S} Мене ра |
| малаксалост и тугу, злоћу и лукавство, небих се зацело тргла.{S} Овако је била — необична.</p> |
| рагове, а тога није смело бити; била би неблагодарност према мајци, а ни Милан није смео знати, |
| и се смеје.{S} Баш ти је данашња младеж неблагородна.</p> <p>— Манте се ви Мацо, придике.{S} Гл |
| и, да се са женом раставим?{S} Подићу и небо и земљу док до цељи не дођем.“ </p> <pb n="165" /> |
| и цвеће и оно китњасто зеленило и плаво небо, што тако красно дичи моју постојбину, фрушку гору |
| а сам рекла: права љубав, а та незна за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим животом само сам још |
| сам да то није више братинска љубав, а невеста ни вереница још му нисам била, па би морала пор |
| олитика, рече она, пруживши ми лист.{S} Невидим добро; ситна је, но толико сам назрела.</p> <p> |
| простити ону гадну, ону црну увреду.{S} Невин сам, али и твој је живот отрован.{S} Доказ томе в |
| оду да га распне и поред уверења, да је невин...</p> <p>Она уздахну и оде од постеље.</p> <p>Ка |
| њега, срце би му казало, да сам чиста и невина.</p> <p>Заборавила сам га, али сам другог заволе |
| ако?{S} Па ми не замерите!{S} Незнање и невиност није једно исто!{S} А ви нисте данас дете.{S} |
| Провођаџија бар тако тврди, но у својој невиности додаје: да је младожења дошао на три хиљаде.{ |
| ме можда заборавља, што држи, да га ја неволим.{S} Згодном приликом дадох му познати како ми ј |
| .</head> <p>Прошло је три године.{S} Од негдашње жарке љубави према Милану остала је тек горка |
| p>Разуме се, да му се нисам исповедала, него место тога отпочела какву згодну шалу, држећи, да |
| е из дужности својевољно среће одрекла, него да постигне своју цељ, срамно ме је пред њиме жиго |
| о ти је дужност; а они те и већма воле, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љубави за тебе.“</ |
| то весели; а за сироче нема веће среће, него кад може да задовољи оне, који га с љубављу сретај |
| нужна.{S} И сад све памтим много јаче, него оно, што се јуче десило.{S} Успомене најдуже остај |
| не влада тек срце, бура лакомислености, него су потчињени, тврдој вољи, ћерци разума.“</p> <p>„ |
| и другим.{S} Патња често већма челичи, него највећа срећа.</p> <p>— Право велите.{S} Но зато о |
| тек да не ћутим.</p> <p>„Не да мислим, него сам и уверен.{S} Таки карактери, таке природе не п |
| о ни зло; а ко више апелује на дужност, него на право своје, не може бити рђав и непоштен, баш |
| а истинога; јер је боље изгубити главу, него своју огрешити душу!{S} Тако Јевросима.{S} А шта р |
| скратим; не пишем роман или приповетку, него тек по неке решавајуће догађаје из свога живота.{S |
| <p>— Знам само да је пролетос умрла.{S} Него ако је повољи да дозовем Мари-нени?{S} Она је добр |
| ажем, да те сад љубим хиљаду пута већма него пре.“</p> <p>Узео ме је за руке, уверавјући ме неж |
| } Та волила сам га <hi>истински и већма него себе</hi>; а не тек с моментани страсни осећаји жи |
| етињске душе своје; љубила сам их већма него и тице и цвеће и оно китњасто зеленило и плаво неб |
| солидни кругови презру и истисну — пре него ма коју карташицу или особу са мрачном прошлошћу, |
| </p> <p>Поздрав нам беше много хладнији него обично.{S} Ни руковали се нисмо, а иначе нам је то |
| бав.</p> <p>Срце ми дакле не беше мртво него тек успавано!</p> <p>Стидила сам се сама себе, но |
| ед Богом и срамоте пред људима?!</p> <p>Него ви ћерко, и не једете.{S} Ако је по вољи још млека |
| ниче, а код другог се већ суши.</p> <p>Него и ја сам красна домаћица.{S} Време ужини већ прошл |
| } Станује одма у другој соби а она је и неговала у болести. — Молим вас, дозовите је.</p> <p>Ма |
| в подмладак?!{S} А не питају: која мати негује децу као што треба?{S} Мисли доста је учинила, к |
| м је сваки дан.{S} Једанпут не дође две недеље; било ми је за то време некако чудно и тешко.{S} |
| одруги пут своје срце.</p> <p>После две недеље добила сам опет писмо од Даринке.{S} Јављала ми, |
| ти, но случај ми је помогао.{S} Пре две недеље си једног јутра заборавила у брави кључ од своје |
| дневника...“</p> <p>То је било пре две недеље...“ А румен стида суну ми у лице.{S} Чинило ми с |
| а.{S} Није сирота дуго лежала; само две недеље.{S} Доктора није хтела. „Од овог ме нико не изле |
| знатан капитал.{S} Сљед тога ретко беше недеље а да није на моји врати закуцао по који провођаџ |
| а руке.</p> <p>„Не шалим се“, рекла сам недижући очију и тако одлучним тоном; да сам се сама тр |
| где би требало да поштује.{S} Тек мане, недостаци и слабост женскиња њих привлачи; врлине се об |
| допринела је много и она његова гадна и недостојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола воле |
| лепа и што је умела страсно љубити ма и недостојно и моментано...</p> <p>Често су такве јунакињ |
| ла мајци и Даници, а сад сам при сваком нежнијем изразу његовом поруменила и задрхтала, да и он |
| p> <p>Узео ме је за руке, уверавјући ме нежним и страсним речима о својој љубави.</p> <p>Ћутала |
| е.{S} Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно рече:</p> <p>„Добар бранилац.{S} Али овог пута се |
| ора тог и покрила лице рукама.{S} Он их нежно скиде и загледа ми у очи.{S} Склопила сам их, да |
| еше мале разлике.{S} И пре су била пуна нежности; а ја сам се изражавала како сам умела и како |
| ту се нисам преварила? ви и пишете?{S} Незадовољни сте можда с оним што вас окружава?{S} Али с |
| изгуби наслеђе, предлагао ми је тајни, незаконити брак. „Лудо би било, да ради оне церемоније |
| ише! (Ја) нисам била така.{S} За то сам незгодна јунакиња.{S} Да то будем, требала сам се убити |
| ели.{S} Ја сам рекла: права љубав, а та незна за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим животом сам |
| и тетку, знајули што о фрајла-Стани.{S} Незнадоше о њој баш ништа; само сека-Маца рече, — баш ј |
| у самој ствари „лакша роба“ ...{S} Ти и незнају шта је љубав.{S} Разумем, права љубав, а не оно |
| ужност према другоме.{S} Је ли то грех, незнам.{S} Нећу ни да испитујем.{S} Доцне је, али да ни |
| ривој није дошао да се опрости, зашто — незнам.</p> <p>У туђини сам провела две године у раду и |
| е, да је тако?{S} Па ми не замерите!{S} Незнање и невиност није једно исто!{S} А ви нисте данас |
| </p> <p>— Може, али тек ређе.{S} Још ви незнате по неки варошки свет.{S} Мушки ме се не тиче.{S |
| . „Хтео сам рећи, да би моја помоћ била незнатна.{S} Ти га љубиш и сувише...“</p> <p>„Љубила са |
| а ме не отискуј од себе.{S} Ја те љубим неизмерно.{S} Нема жртве, која би ми за тебе тешка била |
| е.</p> <p>Слагале смо се и ако смо биле неједнаке природе; била ми је необично одата.{S} Доцниј |
| е, а после се опет разилазили.{S} Но ту неједнакост изједначило би време и љубав, да само није |
| протре очи и викне: „Ко је то на среди, нек продужи даље?!“ Тако је видиш било, а не као сада.{ |
| е плетиво ил вез, па кад нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а плетице све звецкају!</p> <p>— |
| ла?{S} Јесам ли?</p> <p>Догађаји и дела нек говоре!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Била |
| пустивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио из собе.</ |
| е заборавила.{S} Сада је све прошло, па нек вам је просто!</p> <p> <hi>Стана</hi> </p> <p>После |
| а сам свршила а ко осећа да је чистији, нека дигне камен на мене и нека ми каља успомену!</p> < |
| — Већ и тај жутокљун мисли кад се жени: нека је новца, а жена је на свету и више!{S} Па и девој |
| ам све главније успомене свела у једно; нека ме бар после смрти најближа околина позна онакву, |
| ан карактер и верна разборита друга.{S} Нека је ма и сулудаст, само нека је богат.{S} Еквипаж и |
| ма беше ми се смркло а срце ми стегнула нека ледена рука. </p> <pb n="157" /> <p>Кад сам се осв |
| има.</p> <p>На старично „слободно,“ уђе нека по изгледу отмена госпа.{S} Дошла је да наручи нек |
| ачким лицем.{S} У том погледу лежала је нека младалачка живахност, помешана са искреношћу и доб |
| овек више има, више би хтео, продаје се нека земља у месту, па неби хтели да је уступе.{S} За т |
| је чистији, нека дигне камен на мене и нека ми каља успомену!</p> <p>СТАНА.</p> <p>Сутра дан с |
| зела сам и перо, када се покрену у мени нека врста сажаљења: „Ако можда не мисли да врећа?{S} А |
| огађаје из свога живота.{S} Појединости нека замишља свако по ћефу, а оно што ћу написати, дово |
| , па ми је донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; ради других; мени није нужна.{S} И са |
| .{S} Но једне зиме беше овладала самном нека чама.{S} Држала сам, да ће ми бити скоро крај, па |
| в ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица вечито у нашем срцу, да у повољним околности |
| а друга.{S} Нека је ма и сулудаст, само нека је богат.{S} Еквипаж и вранци, кадифа и злато, — т |
| алачки израз. — Баш враг тај песник, но нека га Бог поживи!{S} Да није по кад-кад шале, јадно б |
| могао.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека му је просто — није знао шта чини.</p> <p>Опет је |
| не.</p> <p>И ја сам много патила.{S} То нека ти је утеха.{S} Али сад је све прошло.{S} Дужност |
| она мене, али зависи од — мужа.</p> <p>Нека је просто и њему; није он први у ком је жудња за б |
| > <p>Била је повисока слаба старица.{S} Некада, у младости, могла је бити лепа.{S} Црте лица би |
| ти не љубиш,“ рекао је човек, кога сам некада тако жарко волела и кога сам сад опет љубити поч |
| на површину.{S} Ето на пример, и ја сам некада љубила људе, а сад — ту се старка болно и гласно |
| мртвила сам своје срце и одбила га, као некада Милана. — После неколико дана био је већ веран с |
| се с тобом радо разговарала, онако, као некада; можда не би одобрила корак, што сам га учинила |
| — Становала је, вели, у суседству њене некадашње газдарице, поштарке.{S} Сваког месеца долазил |
| S} Гледајући је тако појмила сам њезино некадашње самопрегоревање зарад дужности према другима. |
| и уверила га, да га ја не волим; а мој некадашњи нагли одлазак у башту и садашња молба да ми о |
| је утешим, приповедала сам јој и своју некадашњу љубав према Милану.{S} О Боривоју нисам јој н |
| >„У тебе је,“ рече он не дижући очију и некаквим меким гласом, „море осећаја али њима не влада |
| у, а мајка ме погладила по челу и рекла некако сухопадно;</p> <p>„Знала сам.{S} Та ти си увек б |
| лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј је некако чудно звучао; те сам га зачуђено погледала.</p> |
| дође две недеље; било ми је за то време некако чудно и тешко.{S} Питала сам и Душана, шта је с |
| ки тог мишљења! ...</p> <p>Засмејала се некако чудновато, па рече:</p> <p>— Знала сам да ћете т |
| а сам ћутала.{S} Била сам изненађена, и некако чудновато расположена.{S} Нисам могла да побијем |
| љубим тек као брата и пријатеља, већ и некако друкчије. </p> <pb n="154" /> <p>Дотле сам била |
| а међу друга; само ми је у грудима било некако празно, врло празно.{S} Чинило ми се, да више ср |
| сио је он.{S} У души ми је при том било некако топло; срце ми је живље почело куцати, но тек за |
| Чудан је свет.{S} Али данас ми је опет некако топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с педесет |
| тнути на шешир, па извукла место њих из неке кутије твој дневник.{S} Опрости што сам га неприме |
| радости и туге, среће не среће, наде и неке црне слутње.</p> <p>После сам се утишала и почела |
| ило!{S} Хоће с картањем на новац бајаги неке забаве.{S} Лепа забава, која из туђег џепа вади но |
| title>.“ Још ми је било слободно читати неке преводе од Фенелона и других страних писаца, као и |
| идим накићеву дечицу.{S} Изгледају, као неке накићеве лучице.{S} И то већ показује неку материн |
| римера у свету, <pb n="142" /> да се по неке токорсе образоване, отмене „даме“ стиде на улици п |
| пишем роман или приповетку, него тек по неке решавајуће догађаје из свога живота.{S} Појединост |
| га љубила из свег срца и душе своје.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Милану љубила тек ње |
| екам да дорастем за шпекулацију, што је неки свет браком назива,“ био је мој одговор.{S} И тиме |
| вај мало драстичан израз.{S} Али кад се неки свет не стиди трулеж подрањивати, што би се ја сти |
| </p> <p>„Зашто сам остала неудата.“ Као неки мото беше додато:</p> <quote> <l>Имала сам топло с |
| — Боривој.</p> <p>Уздрхтала сам се као неки кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но обично.</ |
| ошту, да прими 10 фор. што јој је шиљао неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} Мало је |
| к!{S} Наћиће се, дабоме, као и свуда по неки изнимак, али већина ће пропасти.{S} Пример је најб |
| оже, али тек ређе.{S} Још ви незнате по неки варошки свет.{S} Мушки ме се не тиче.{S} Слабо вод |
| реврташе листове, овде-онде читајући по неки одломак ове или оне песме.</p> <p>— Добро пише.{S} |
| продирало је сад још кроз ваздух тек по неки сребрнаст дечији гласић и тихо шкрипање шљунка, по |
| иси удата, и то је довољан разлог, да с неким презирањем о теби говори.{S} Баш као да ниси свес |
| ох тражити тетку.</p> <p>Нашла сам је с неким познаницима тек на станици.{S} О старици јој ниса |
| .</p> <p>Застала је и убрисала сузе.{S} Неко време је замишљено ћутала.{S} За тим се прену, а п |
| а станицу. (Неко пошао директно тамо, а неко био на путу, па видио да се светина ускомешала, те |
| љезница и разних машинерија, беше се за неко време — као обично пред подне — стишало.{S} Осим т |
| S} Често је тај утисак моћан, па човека неко време и занесе, али стално га везати неможе.{S} Ос |
| ости према другима.</p> <p>У том закуца неко на вратима.</p> <p>На старично „слободно,“ уђе нек |
| т није тек од јуче.</p> <p>Преметала је неко време по кутији и онда извади чак са дна једну саш |
| >Он уздахну и оде прозору.{S} Гледао је неко време замишљено крозањ; за тим ми опет приђе.</p> |
| ем, којим види да многи ходе,“ рекао је неко; приметала сам у своју обрану.</p> <p>— Манимо се |
| вотиње?!</p> <p>И ја и Милан играсмо се неко време тичицама.{S} После их старка опет метну у ка |
| ост а по лепоти и доброти прави анђео и неко надземно створење.{S} Од ње несме нико — па ни пис |
| па се спусти уз мене.</p> <p>Ћутале смо неко време обадве.{S} После неколико тренутака, маши се |
| много мањој мери, Дешавало се, да је по неко узео девојку због мираза.{S} Исто тако, бивало је |
| , тако је светина нагрнула на станицу. (Неко пошао директно тамо, а неко био на путу, па видио |
| е а кроз прсте котрљале се сузе.</p> <p>Неко време је тако стајао.{S} Затим тешко уздахнуо, спу |
| педесет година млађа.{S} Видим, да има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, што с |
| ет нашао.{S} Практицирао је у месту код неког адвоката, а у шогора беше син Душан, с ким се још |
| што, нисам знала ни сама.</p> <p>После неког времена дође и он у врт.{S} Преко руке је носио м |
| са; а разметнуто било је нешто папира и неког цртежа.{S} Све беше јако пожутело. — Знак, да им |
| старила а не могу да појмим: како човек неког може волети тек због телесне лепоте?!{S} Мислићет |
| ле, даћу ти јабуку!</p> <p>Док је она с неког орманчића донела јабуку, разгледала сам јој собиц |
| ме још воле...</p> <p>— Зар немате баш неког од својих?{S} Питала сам и други пут.</p> <p>Она |
| ами дома.{S} Мајка и Даница беху отишле некој рођаци у посету.</p> <p>Ја сам везла, а он је у д |
| </p> <p>Закључише, да ме даду у Ву....р некој доброј пријатељици моје добре тетке, да ме издржа |
| зидовима је висио један старински сат, неколико слика и два лепо бојадисана кавеза.{S} У свако |
| из срца и душе.{S} Ту је опет преврнула неколико листова, и пажљиво читала.{S} На једанпут диже |
| да видим, кад је тако.</p> <p>Читала је неколико песмица смешећи се.{S} После преврташе листове |
| плетиво, а у отвореном прозору било је неколико саксија цвећа.{S} Цео намештај је био старинск |
| да се ради? омачеми се са усана, после неколико тренутака.</p> <p>— Шта да се ради?{S} Добро в |
| p> <p>Старка уздахну и заћута.{S} После неколико тренутака настави опет:</p> <p>— Било је и пре |
| >Ћутале смо неко време обадве.{S} После неколико тренутака, маши се она за лист, што сам га уз |
| јер то беше последњи загрљај.{S} После неколико тренутака је отпутовао.</p> <p>Писма су опет л |
| и одбила га, као некада Милана. — После неколико дана био је већ веран са ћерком богата поседни |
| н осмех.</p> <p>— Да, настави она после неколико тренутака ћутања, човек осети потребе да се ис |
| — Чија је то песма? питала сам је после неколико тренутака.</p> <p>— Моја.{S} Па и опет заћута. |
| Желиш ли искрену пресуду?“ питаше после неколико тренутака.</p> <p>„Наравно.{S} Сад ме и боље п |
| .</p> <p>И ја сам дрхтала.{S} Тек после неколико тренутака могла сам рећи:</p> <p>„Зашто си то |
| жала сам да неће доћи.{S} Али већ после неколико дана стајао је предамном блед и дрхћући од узб |
| о!</p> <p> <hi>Стана</hi> </p> <p>После неколико дана опет ми је писао:</p> <p>Твој опроштај је |
| сам вам тек прочитала пролећне месеце и неколико сталежа, а где су остали сталежи, па лето, па |
| ала сам се ја; „изволите само прочитати неколико бележака из мога дневника, па ће те се уверити |
| еду отмена госпа.{S} Дошла је да наручи неколико пари чарапа за „штафир“ своје кћери.</p> <p>Оп |
| веће пакетиће.{S} Исто тако беше у њој неколико дењчића другог рукописа; а разметнуто било је |
| шалила сам се ја.</p> <p>„То би их било неколико туцади?“</p> <p>„Толико не, ал једно туце још |
| а шта сам претрпила док сам написала то неколико хладни и равнодушни речи!</p> <p>Да заборавим |
| како живим и т. д.{S} Све је то чинила неком природном искреношћу и неусиљеном учтивости.</p> |
| да се коме изјада.</p> <p>Старка се по неком времену прену из мисли и погледа око себе.{S} Пог |
| ранили, седила је дубоко у ноћ и читала неку рукописну књижицу.{S} Кад је прочитала, спалила је |
| е накићеве лучице.{S} И то већ показује неку материнску љубав и старање о деци!</p> <p>— Нећу д |
| љутећи оде шифонеру, отвори га и донесе неку кутију, па је метну на сто.{S} У њој је било писам |
| p> <p>Чим тичице опазише шећер, удесише неку пријатну арију: тек кад су је свршиле, почеше пипк |
| ба-Стану.{S} У њезиној соби застала сам неку младу раделицу.{S} Баба-Стана беше — мртва.</p> <p |
| у и пажњи с којом сам читала, добила по неку награду; обично воћа, колача, коју сличицу или игр |
| олила је кућњег газду да телеграфише по неку њену рођаку тамо у Срем.{S} Учинимо јој по жељи и |
| језику, захтевао је, да преведемо и по неку немачку приповечицу на српски и да му своје мишљењ |
| у њојзи уживам; видим, да ме воле бар у неку руку...</p> <p>С тим отвори и зелени кавез.{S} Апо |
| о шогор и сестра.</p> <p>„Имам каде.{S} Нема ми ни тридесет година.“</p> <p>„Нема ти ни тридесе |
| ј од себе.{S} Ја те љубим неизмерно.{S} Нема жртве, која би ми за тебе тешка била.{S} Знања има |
| е је гошћење.</p> <p>Дабоме да сад тога нема.{S} Чујем каква је сад мода.{S} Усили се, па те до |
| ени једно за друго?!{S} Да си ме љубила нема сумње, а осећам, да ме ни сад презирати не можеш.{ |
| овека.{S} Права љубав је вечита.{S} Она нема краја, нити се може уништити; тако на пример, ако |
| е писмо; „а знај, да за мене више среће нема.{S} С мајкином исповести одлетила је за увек.{S} П |
| ила сам, да течу то весели; а за сироче нема веће среће, него кад може да задовољи оне, који га |
| је сталност врлина.{S} Без те врлине и нема праве љубави.{S} Несталан човек и није прави човек |
| они те и већма воле, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љубави за тебе.“</p> <p>Он се тргао, |
| им у гробље.{S} Тако то бива, кад човек нема своје деце ни блиске родбине.{S} А уз то има велик |
| овек рођен тек да само ужива?{S} Зар он нема племенитија позива?{S} Истина је света, да је свак |
| ћ мртва роба, која остане у дућану, што нема купаца, или што је лошија од остале робе.</p> <p>К |
| утрашњих мојих особина.{S} Данас их још нема.{S} Па ма колико се око њега умиљавала, слабо бих |
| S} Нема ми ни тридесет година.“</p> <p>„Нема ти ни тридесет година!“ узвикнуо је шогор зар ти х |
| моћу.{S} Оне друге собе гледе у ходник, немају зрака ни толико, рече старка, кад нас је у собу |
| и наљутим, а после мислим: ваљда сироте немају својих мисли?!</p> <p>Насмејала сам се на глас.< |
| дању твоме; нећу ти ни љубавника убити; немам права на то, а зацело и није — један!...</p> <p>„ |
| о онда држим у крилу Марка и Аурору.{S} Немам баш неограничено поверење у њима; слушају ме до д |
| а врло себично. „Не ћу да живим, кад га немам и кад нисам сретна!“ То истина говори очајање, ал |
| S} Чинило ми се, да више срца у грудима немам.{S} Сви осећаји ко да ми се следили.</p> <p>Како |
| рим.{S} Чудно ми је и самој.{S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме чисто говорити и оно што морам.{ |
| орења, која ме још воле...</p> <p>— Зар немате баш неког од својих?{S} Питала сам и други пут.< |
| амовати.{S} Сад је јецала.</p> <p>— Зар немате никог свог? питала сам је ја.</p> <p>— Приповеда |
| ли се склонила где год, па читала какав немачки роман или по коју првину М. Видаковића, које је |
| различитих књига.{S} Упознао нас је и с немачком литературом.{S} Сви дечији писци и песници тог |
| писма писати; а ради веџбања у томе и у немачком језику, захтевао је, да преведемо и по неку не |
| ку, захтевао је, да преведемо и по неку немачку приповечицу на српски и да му своје мишљење о о |
| иче, дуваш деваш,</l> <l>Не издува чега немаш!</l> </quote> <p>То сам научила од газдаричине де |
| тражим; само хоћу и морам ти казати; да немаш право што се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и т |
| га моја љубав слабо усрећује и да му је немила.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам се савлађива |
| атње.{S} Обични људи застају поред таке немиле пратилице на пола пута, или подлегну одмах у поч |
| е обично много мисли, јелте?{S} А да ви немислите <pb n="143" /> о мени рђаво, доказ ми је, што |
| кнуо је он, покрио лице рукама и стајао немо и непомично.{S} Груди му се бурно надимале а кроз |
| и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница немогосмо бити ни тренутка једна без друге.{S} Милана с |
| ти, већ је касно а теча ти је легао, па неможе заспати.{S} И кроз завесу на врати продире светл |
| и и књижицу донети.</p> <p>— Секо, баца неможе с тобом тичати; боле га ножице! — рече ми мали М |
| ко време и занесе, али стално га везати неможе.{S} Особито не може она везати разборита човека. |
| ониште душе, настави она.{S} Па као што неможе свестан човек заволети мртву лутку, са њезина ша |
| еповерљиво.</p> <p>— Бојиш се мајке?{S} Немој, душо!{S} Мајка воли децу.{S} Гле, даћу ти јабуку |
| зирали људи;</l> <l>Ти се мртвој смејат немој,</l> <l>Прочитај па суди!</l> </quote> <pb n="151 |
| м.{S} Та узмите, тек сте га коштали!{S} Немојте гледати на мене.</p> <p>Примила сам понуду, а о |
| није то тајна.{S} Сме свако знати; само немојте за мога живота, а нећете дуго чекати, још који |
| м не пада наум, колко се себичних, на и неморалних жеља баш под том фирмом сакрива!{S} Та зар ј |
| обри пријатељи.{S} Везује их сличност — немоћни су и детињасти и једни и други.</p> <p>Смејала |
| <p>— Стручњаци, и цео свет вели, да је ненадмашив; а ја само знадем, да сав његов рад радо чит |
| .{S} Него ако је повољи да дозовем Мари-нени?{S} Она је добро зна.{S} Станује одма у другој соб |
| . — Молим вас, дозовите је.</p> <p>Мари-нени беше доброћуда изгледа старица и врло разговорна.< |
| бих се зацело тргла.{S} Овако је била — необична.</p> <p>— Политика, рече она, пруживши ми лист |
| тала сам опет у парку.{S} Око мене беше необична тишина.{S} Сав велико-варошки жагор: хука, зви |
| ним трагом — стазом утрвеном, па сам им необична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то заслужила?{S} |
| смо биле неједнаке природе; била ми је необично одата.{S} Доцније сам видила, да с тога што је |
| S} Дете сам врло волела а и оно је мени необично одано, скоро већма но рођеној матери својој.</ |
| вим при свести.{S} Било је на њој нешто необично.</p> <p>— Опростите, душо, поче она, показујућ |
| им у крилу Марка и Аурору.{S} Немам баш неограничено поверење у њима; слушају ме до душе; већ н |
| му се преко усана једва измигољи тихо и неодлучно: волим.</p> <p>— Ето видите, да ја погађам, с |
| бав је најосетљивија, па с тога често и неповерљива.</p> <p>Кад је то видео, хтео је све жртвов |
| се још јаче приљуби уз мене, гледећи је неповерљиво.</p> <p>— Бојиш се мајке?{S} Немој, душо!{S |
| о пријатељство и љубав, које веже тек — непогрешивост.</p> <p>Да је разонодим призвала сам је ч |
| на тужно.{S} То показује добро срце или непознавање света. </p> <pb n="138" /> <p>Дај Боже, да |
| свом животу и наукама које су нама биле непознате.{S} Кад је то видео; доносио нам је и слао ме |
| били узрок; млада срца била су бар увек непокварена и чиста.{S} Сад је и то друкчије.{S} Сад и |
| он, покрио лице рукама и стајао немо и непомично.{S} Груди му се бурно надимале а кроз прсте к |
| ина не могу тврдити; дознала сам тек из непоуздана извора.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| его на право своје, не може бити рђав и непоштен, баш ако га и сумњиче.</p> <p>„Остала сам усам |
| да се у писму јада, тек да ми нанешену неправду топлим речима олакша.{S} Та он је био мушки, п |
| </p> <p>— Боже, боже, фрајлице, ала сте непрактични! говорила је често она.{S} Дошли сте токорс |
| богатије и лепште.“ Те речи звучаше ми непрестано у души; и ја сам остала да живим из дужности |
| чистилеште сваког душевног гада и фирма неприкосновеног поштења...{S} Ником не пада наум, колко |
| у.{S} Дође ли једно од њих у било какву неприлику, зар се надати саучешћу, пожртвовању и помоћи |
| аше ми у мојој детињској големој тузи и неприлици прави анђео избавитељ.{S} Да је требало живот |
| ије твој дневник.{S} Опрости што сам га неприметно узео и прочитао; није то била проста радозна |
| грех хтети љубав,</l> <l>Чисту, праву, непритворну,</l> <l>Себичношћу несмешану </l> <l>Искрен |
| ерним јунакињама.</p> <p>Гледала сам је неразумевајући.</p> <p>— Јесте ћерко, продужи она; дана |
| а мисао разлази нам се још у основи; ја неразумем њу, а она мене несваћа; страни смо једно друг |
| у не подлежу.{S} Па шта могу тражити од неразумне животиње?!</p> <p>И ја и Милан играсмо се нек |
| авајући одговор на моје брижно питање о нерасположењу његовом.</p> <p>Долазио нам је сваки дан. |
| ду и ћутање опет настаде; ја сам радила нервозном хитрином а он је разгледао цвеће што је лежал |
| ш у основи; ја неразумем њу, а она мене несваћа; страни смо једно другоме били од почетка, па т |
| еше скаменило а душу ми заузеле мисли о неситој и грабљивој човечијој природи.</p> <p>Сестра и |
| нђео и неко надземно створење.{S} Од ње несме нико — па ни писац — тражити да уме мислити.{S} О |
| , праву, непритворну,</l> <l>Себичношћу несмешану </l> <l>Искреношћу провејану</l> <l>Племенито |
| ми је то шупље шаренило досадно а живот несносан.{S} Живим само зато, да тебе још једаред видим |
| нуо руком преко чела.</p> <p>Настала је несносна тишина.{S} Да је прекинем, механично сам питал |
| </p> <p>„Знам.{S} Али знам и то, да сам несретан; преварен и да љубим тек тебе.“</p> <p>„Ћути М |
| не мисли да врећа?{S} Ако је можда и он несретан?{S} Ако — “</p> <p>Страшне мисли кидаше ми душ |
| а и оштроумна девојчица, али је јадница несретна.{S} Грбава је.{S} Испустила је слушкиња још ка |
| дужности!{S} Питајте само тако одрасло несретно јектичаво и шкрофлезно дете, шта му је милије: |
| б ти дала,</l> <l>Отскакутала.</l> <l>А несрећа, ко жена је верна,</l> <l>Пригрли ти та мужића |
| нехотице почео сматрати као узрок своје несреће.</p> <p>Опет се поновиле препаћене муке: умртви |
| ер би њезин темељ био често темељ туђој несрећи.{S} Где није тога било, ту је опет требало врши |
| репатио.</p> <p>Очекујући одговор, твој несрећни</p> <p> <hi>Милан.</hi> </p> <p>Јадна мајко, ј |
| рала сам бегати оданде, где могу нанети несрећу и где ме више не требају...</p> <p>Помишљала са |
| акле никакве кривице, па и опет их брзо нестаде са света; колера их једног дана све покосила.{S |
| } Без те врлине и нема праве љубави.{S} Несталан човек и није прави човек.{S} Но ви ме душо, ни |
| тка.{S} Колко је била енергична, толико нестална, колико снажна толико слаба, а колико добра то |
| ник, на рачун природности или мушке <hi>несталности</hi> оставља баш онда, кад је она разуму са |
| нако лабава била.{S} Но и тога је давно нестало, па буди миран и сретан!</p> <p>Долазак ти је и |
| раје новца, левентују обоје и сносе се, нестане ли га, бива свешта.{S} Још је срећа, кад се за |
| так; после ме обли румен стида; и свега нестане. „Која вајда,“ севну ми кроз главу, „кад је тво |
| у и кад руменило са лица у борби живота нестане!</p> <p>— По вашим речма, спољашња лепота мало |
| <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туге нестат’ мора!</l> </quote> <p>Старка заћута.</p> <p>— Ч |
| <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туте нестат мора!</l> </quote> <p>— Тај стих, као да ми је п |
| e> <l>Срећа је ко вереница мила,</l> <l>Несташна, чила;</l> <l>Тек што је села,</l> <l>Већ је у |
| данпут <pb n="153" /> одбранио од друге несташне деце, а колико је пута мајку умилостивио, да н |
| ко испунила жељу; била је детињастија и несташнија од мене; радије је у слободним часовима трчк |
| p> <p>Она диже очи, гледећи ме за часак нетренштице.</p> <p>— Што ме тако гледате?{S} Зар није |
| е се, да не излете? осмехну се старица; неће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен пр |
| киње у друштву са каквим добрим другом; неће становати у једној соби, а што су ближе, тим боље; |
| бојте се. рече, благо се осмехнувши.{S} Неће ми ништа фалити.{S} Сетила сам се само своје прошл |
| , што сам га уз себе спустила.</p> <p>— Неће те ми замерити, извињавала се; хоћу да видим какав |
| > <hi>Стана.</hi> </p> <p>Држала сам да неће доћи.{S} Али већ после неколико дана стајао је пре |
| је све на врати прислушкивала, а мајка неће да се то зна; још сам за удадбу млада.{S} Тако је |
| баш и на отворен прозор метнути, па се неће вијнути у слободу, већ увек мени у собу.{S} Пуштам |
| ла да ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће допустити тај корак.{S} Била је добра и према сиро |
| ме Данка бар у последњем часу оставити неће.{S} Поштује и воли она мене, али зависи од — мужа. |
| е поново Даница.</p> <p>„Да боме да јој неће бити лако.{S} Али ако буде паметна, увидиће и сама |
| било доста увреде?!{S} А друго за цело неће.{S} Та сада има још жену и дете!“</p> <p>Хтела сам |
| а смрт дреши нас од праве љубави, често нећемо то да увидимо ни да признамо.{S} Обмањујемо сами |
| о знати; само немојте за мога живота, а нећете дуго чекати, још који дан. </p> <pb n="170" /> < |
| ити за други пут.{S} Иначе ме други пут нећете посетити...{S} Сад ће најбоље бити, да расечем л |
| ...</p> <p>— Ију, како је дебела!{S} Ту нећете никад ни прочитати.</p> <p>— Е да, иде полако и |
| осити и бићемо обоје сретни.{S} Или ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да се са женом раставим?{S} |
| ово!</p> <p>Што се луксузне ношње тиче, нећу много да говорим.{S} Тог зла бивало је и за мог мл |
| мљу. </p> <pb n="162" /> <p>„Не, мајко, нећу ти спомен каљати!{S} Твоја кћи је доста патила, па |
| м дошо да иштем рачуна о владању твоме; нећу ти ни љубавника убити; немам права на то, а зацело |
| а другоме.{S} Је ли то грех, незнам.{S} Нећу ни да испитујем.{S} Доцне је, али да није било лак |
| ринску љубав и старање о деци!</p> <p>— Нећу да кажем, да није љубав.{S} Љубав је дабоме.{S} И |
| обоје сретни.{S} Свет ће само знати, да нећу да се женим.{S} И то ће бити цела парада.“</p> <p> |
| у богатству лакше и комотније живе, па нећу да сам му на сметњи!“</p> <p>„Сирото моје дете,“ р |
| а, кад је видила рођаку!{S} О, то никад нећу заборавити.{S} Па и сирота рођака још доста млада |
| о, привуће их тек постепено.{S} За то и нећу да уображавам, да сам му већ сад симпатична.{S} То |
| ме; <hi>осећам</hi> да вас више видети нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећат |
| ожим сиротовању,“ говорио је он, „овако нећу срдити родитеље, а бићемо обоје сретни.{S} Свет ће |
| им мислима разговарам.{S} Други пут баш нећу.{S} Ал Боже мој — шта ћу онда? ...{S} После ми је |
| м младожењу, послушаћу вас.{S} Сада још нећу.{S} Допало ми се да читам.{S} Док прочитам ову књи |
| су грех из уста ожењена човека.</p> <p>„Нећу, да ћутим.{S} Доста сам патио!{S} Грехом називаш т |
| убав, кад тако говорим и кад сам остала неудата.{S} Не, ћерко није тако.{S} Куцало је топло и м |
| беше написано:</p> <p>„Зашто сам остала неудата.“ Као неки мото беше додато:</p> <quote> <l>Има |
| у шешира, где сам са две девојке радила неуморно.</p> <p>Једног дана радила сам у дућану, кад с |
| излишан; било би детињарија, а можда и неупутно.{S} Наши се пути разишли, па нашто будити горк |
| то чинила неком природном искреношћу и неусиљеном учтивости.</p> <p>— Тако сам од прилике нага |
| природе, те не остаде без утиска.{S} И нехотице почела сам премишљати: какав мора бити „делија |
| и треба тим више штовати! прекидох је и нехотице ја.{S} Лако је у добру добар бити, ал на муци |
| и први љубавни занос прешао; те би ме и нехотице почео сматрати као узрок своје несреће.</p> <p |
| >Старка ми стиште руку.</p> <p>Ја сам и нехотице привукла њезину руку својим уснама и пољубила |
| S} Коме још то треба?!“ узвикнула сам у нехотице.{S} Сетила сам се, да су ме баш они одбацили, |
| е тако анђеоска створа, па дошла у руке нечовеку......{S} Од ње је доста, што је лепа и што је |
| но стотину других, а остала сам овако, нешто са дужности а нешто баш са тог топлог срца и поно |
| ће и старање о мени.</p> <p>„Тебе секо, нешто мучи,“ говорио ми чешће; (секом је звао још у дет |
| а остала сам овако, нешто са дужности а нешто баш са тог топлог срца и поноса.</p> <p>Дужност м |
| м себи осигурала а брак сам сматрала за нешто светије од обичне трговачке спекулације, па је ли |
| а другог рукописа; а разметнуто било је нешто папира и неког цртежа.{S} Све беше јако пожутело. |
| мој дневник.{S} Давно сам опазио да те нешто тишти.{S} Ниси ми се хтела одати, но случај ми је |
| <p>Душан је био мојих година а Боривој нешто старији.{S} Обојица беху добра срца и изврсни сро |
| је сасвим при свести.{S} Било је на њој нешто необично.</p> <p>— Опростите, душо, поче она, пок |
| дан орманић с рафом, на коме је стајало нешто порцуланска и стаклена посуђа.{S} На шифонеру је |
| о сам га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто ми је збуњен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} Кад |
| и слободним часовима, морала сам му по нешто на глас читати, а за тим сам према свом стрпљењу |
| ше светлости и изглед на улицу.{S} И то нешто вреди.{S} Олакшава ми самоћу.{S} Оне друге собе г |
| је „сермије“ да се одевам. „Тако ће бар нешто и детету остати, а мени није тешко једно дете хра |
| реба праве воље за бољитак, па онда још нешто, а последице би дошле саме од себе.</p> <p>— Шта |
| дошле саме од себе.</p> <p>— Шта је то „нешто?“ То ме интересује.</p> <p>— Видим вам из очију.{ |
| чапљастој охолости уображавају, да су „нешто више“ од дотичних.{S} Дабоме да је то глупост, ал |
| милостивио, да нас по заслузи не казни, ни броја се не зна!{S} Шест година провела сам у њих.{S |
| — Другом нисам; не марим да се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, ал вама ћу казат |
| нам беше много хладнији него обично.{S} Ни руковали се нисмо, а иначе нам је то био обичај.</p> |
| ако волим!“</p> <p>„Прећи ће све то.{S} Ни љубав није увек вечита, тешила сам је.“</p> <p>Није |
| нски осећаји пунили су ми сада душу.{S} Ни једна жртва није ми била велика, кад се тицала Данке |
| н ме хтео због овог, други због оног, а ни један због мене саме. т. ј. због мојих мана и врлина |
| на добра а друга зла; вечито се косе, а ни једна не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у нама сви |
| ; била би неблагодарност према мајци, а ни Милан није смео знати, да сам ради њега умрла.{S} Он |
| о на пример, и ја многе мушке штујем, а ни једног не љубим.</p> <p>— Нисте ме, ћерко, разумели, |
| да побијем старичину тврдњу и разлоге а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепших |
| јала се старица.{S} Ко не ради не треба ни да једе.</p> <p>Милан никако да скине очију са кавез |
| додаје: да ми се така срећа неби можда ни јавила, да није њега, да ме препоручи..{S} Учен је т |
| друге собе гледе у ходник, немају зрака ни толико, рече старка, кад нас је у собу увела.</p> <p |
| почео какву тему, што није интересовала ни мене ни њега.</p> <p>Разуме се, да му се нисам испов |
| јој нисам ништа казала.{S} Нисам имала ни каде.{S} Баш је стигао влак с бароном.</p> <p>Погреб |
| м се сита исплакала за што, нисам знала ни сама.</p> <p>После неког времена дође и он у врт.{S} |
| Гладовала нисам никад.{S} Нисам морала ни по фабрикама губити своје здравље, као што га многе |
| о икада!</p> <p>— Томе није крива школа ни метод, већ домаће васпитање и окона. „Дете ретко слу |
| Она је обично тако безазлена, да не зна ни „на чем жито расте...“ Ко год хоће може је преварити |
| у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће. |
| била „рђава особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дужност, него на |
| ла, да га запитам, где је за толико, па ни то нисам могла; осећала сам, да би ме глас одао.</p> |
| емно створење.{S} Од ње несме нико — па ни писац — тражити да уме мислити.{S} Она је обично так |
| то није више братинска љубав, а невеста ни вереница још му нисам била, па би морала поруменити |
| дмет.{S} Исто тако не силази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица вечито |
| Ију, како је дебела!{S} Ту нећете никад ни прочитати.</p> <p>— Е да, иде полако и то, само стрп |
| мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати.</p> <p>— Гостољубље је лепа српска врлина, |
| {S} Радња ми је добро ишла, те не прође ни три године а ја постадох богата „партија.“ Стајала с |
| идим и поштено осећам.{S} Сиромах, није ни слутио какву ми је будућност у овом поквареном и лед |
| е.{S} Она ће ме лако прегорети.{S} Није ни пошла за мене из љубави.{S} Новац и титула: „госпођа |
| оме да је онда ту назатка.{S} Онда није ни чудо, што те после оговара; не увиђа своју погрешку, |
| јој не беше жао живота.</p> <p>— Дакле ни ту се нисам преварила? ви и пишете?{S} Незадовољни с |
| и ме љубила нема сумње, а осећам, да ме ни сад презирати не можеш.{S} Па зар неби било лудо, ка |
| а се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, ал вама ћу казати.</p> <p>Човек осети по к |
| кву тему, што није интересовала ни мене ни њега.</p> <p>Разуме се, да му се нисам исповедала, н |
| и, слепо јуре у пропаст, не обзирући се ни на што.</p> <p>Мајка је рекла: „заборавиће је поред |
| јабучице од образа и безубих вилица, те ни мало не доликују оном широком челу и „грчком“ носу.{ |
| Тако то бива, кад човек нема своје деце ни блиске родбине.{S} А уз то има велику титулу а мало |
| ам је тужно.{S} У њезиним очима не беше ни трага од туге.{S} За цело јој не беше жао живота.</p |
| ећма воле, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љубави за тебе.“</p> <p>Он се тргао, гледећи ме |
| д достојанства...{S} То ми зацело не би ни она допустила.{S} Та за Бога! — Друго је бити чланиц |
| х, да ћу умрети, полудети, али то не би ни једно; била сам млада и душевно снажна.{S} А:</p> <q |
| ћи.{S} Тако говори младост.{S} Кад неби ни она тако говорила — џаба ти човека!{S} И снови су у |
| вам је тако добро испала, бољу је неби ни краљица умесила...</p> <p>— је лите да је била добра |
| решницима моје врсте...{S} Попа ме неби ни разумео.{S} Рекао би ми можда — као у оној песми што |
| .</p> <p>Још нисам била равнодушна, али ни суревњива; сећала сам га се као што се човек сећа ка |
| што су им тек стара времена добра, али ни ово чудо не могу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, п |
| побегла у врт.{S} Зато те не корим; али ни после ниси ме морала обмањивати.{S} Могла си рећи: „ |
| и сестра.</p> <p>„Имам каде.{S} Нема ми ни тридесет година.“</p> <p>„Нема ти ни тридесет година |
| ми ни тридесет година.“</p> <p>„Нема ти ни тридесет година!“ узвикнуо је шогор зар ти хоћеш три |
| а иштем рачуна о владању твоме; нећу ти ни љубавника убити; немам права на то, а зацело и није |
| но код таке господе.{S} Не ће се видети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће га војниц |
| дела, исто тако не може истински волети ни спољашње лепа човека, без душевних врлина.{S} Само д |
| сродили.{S} Ја и Даница немогосмо бити ни тренутка једна без друге.{S} Милана смо опет обе вол |
| ам и ја, али без воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ одлази.</p> <p>— Збогом душо!{S} П |
| таке господе.{S} Не ће се видети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће га војници, па и |
| е се нагађати о мени разне гатке, нисам ни тада сумњала.{S} Кад прочитате, будите добри, па ми |
| .{S} Рекла сам, да сам уморна.{S} Нисам ни слагала; уморила ме радозналост.</p> <p>Тек што сам |
| там ти из свег срца.{S} Никада се нисам ни срдила на тебе; само ме је дуго болело, што ти је ве |
| не прави сметње.</p> <p>Боже, то нисам ни мислила! одјекну ми у души, а ваљда и са усана, јер |
| сама знала, да је излишно; а још нисам ни сама знала, да је љубав, што према њему осећам.</p> |
| Исто тако не силази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица вечито у нашем |
| раве љубави, често нећемо то да увидимо ни да признамо.{S} Обмањујемо сами себе, држећи, да нам |
| ти је писао. — И Стевана сам волела, но ни он није за мене; све више увиђам, да је лакоуман и н |
| ва особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дужност, него на право сво |
| продаје.{S} Ништа јој није свето, често ни сама срећа па и живот љубљене особе, јер у место да |
| тинићеве.{S} Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћу забо |
| гоме.{S} Је ли то грех, незнам.{S} Нећу ни да испитујем.{S} Доцне је, али да није било лако руш |
| само знам да:</p> <quote> <l>Нисам баш ни много хтела </l> <l>Ал’ жеља ми беше смела,</l> <l>З |
| ило ми се, да се и он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Разлог нисам имала; али љубав је најо |
| сто видим и поштено осећам.{S} Сиромах, није ни слутио какву ми је будућност у овом поквареном |
| {S} Има девојака свуда, ал сирома мора; није поповски син, па му треба бар две хиљаде да се зап |
| ам.</p> <p>— Ништа, ништа, храбрила ме; није то тајна.{S} Сме свако знати; само немојте за мога |
| што сам га неприметно узео и прочитао; није то била проста радозналост, већ нада, да ти можда |
| да зове доктора.{S} Сирота, знам зашто; није јој се баш милило живити.{S} Знам ја како је то ка |
| д — мужа.</p> <p>Нека је просто и њему; није он први у ком је жудња за богатством, уништила сва |
| те сам могла читати кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — практичност...</p> <p>Била |
| х година служила сам и код феишпана.{S} Није Маца макар ко!</p> <p>— Знам, сека-Мацо, па зато в |
| суревњивост мога друштва, рече она.{S} Није ништа племенито, но и опет у њојзи уживам; видим, |
| {S} Била је то честита и добра душа.{S} Није сирота дуго лежала; само две недеље.{S} Доктора ни |
| {S} Била је то чудна појава за мене.{S} Није се запослила „вечитом љубављу“ па и опет остала ве |
| очитам ову књигу можда ћу и пробати.{S} Није згорег; само ме напомен'те...</p> <p>— Ију, како ј |
| о моје.{S} Она ће ме лако прегорети.{S} Није ни пошла за мене из љубави.{S} Новац и титула: „го |
| <p>Хтела сам да је заменим у сечењу.{S} Није ми дала.</p> <p>— Не, то ћу ја урадити, говорила ј |
| еварити и онда, грех на његову душу.{S} Није она крива што је тако анђеоска створа, па дошла у |
| 7—20 година не тражи жену, већ новац. — Није у реду што ћу пред вама, дететом да кажем, али ко |
| и сви други.{S} Но нека му је просто — није знао шта чини.</p> <p>Опет је текла река времена, |
| ам Еве — Књижица је учинила, што „баца“ није могао са „секом“ да — тичи.</p> <p>Тетка је далеко |
| рио очи и уздахнуо.</p> <p>Од тога доба није ми изјављивао љубав речима, али је сваки поглед ко |
| озналице од — „малосељана.“ Прабаба Ева није правила разлике.{S} Оставила је своје особине и је |
| нили су ми сада душу.{S} Ни једна жртва није ми била велика, кад се тицала Данке.{S} Васпитала |
| а смрт оставља за собом трагове, а тога није смело бити; била би неблагодарност према мајци, а |
| љев џеп, па има шта да црпи! — Где тога није, дере му кожу с леђа, да накити своју душевну наго |
| се така срећа неби можда ни јавила, да није њега, да ме препоручи..{S} Учен је то човек, ал је |
| па ме је то збунило.{S} Држала сам, да није сасвим при свести.{S} Било је на њој нешто необичн |
| рање о деци!</p> <p>— Нећу да кажем, да није љубав.{S} Љубав је дабоме.{S} И најгора мајка воли |
| име мислите?</p> <p>— хоћу да кажем, да није баш рђаво, што се у младости човек заноси и прецењ |
| и се поболи тичица, па већ се питаш: да није с твоје кривице?{S} А оне, матере, занемарују свој |
| ај песник, но нека га Бог поживи!{S} Да није по кад-кад шале, јадно би изгледао овај свет.{S} Ј |
| ал.{S} Сљед тога ретко беше недеље а да није на моји врати закуцао по који провођаџија.</p> <p> |
| ћу ни да испитујем.{S} Доцне је, али да није било лако рушити своју срећу за рад дужности, то ј |
| тка и прекиде ми читање.</p> <p>— Можда није њезина умотворина, приметила сам и наставила читањ |
| а смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер сам поред свег тог остала чиста.{S} Веру |
| } Дабоме да је онда ту назатка.{S} Онда није ни чудо, што те после оговара; не увиђа своју погр |
| .{S} Али љубав, права света љубав, која није потекла из моменталних утисака једрих плећа, црних |
| а ма у шали на мене измахнути, или која није осећала <pb n="147" /> потребе да ме се маши, па м |
| ст година провела сам у њих.{S} Помајка није правила разлике између мене и своје кћери; учила н |
| е беху задовољни својом ученицом; тетка није могла да ме се наљуби, кад сам јој прве чарапе опл |
| четку.</p> <p>Ретки су људи, које патња није кадра сломити.</p> <p>— И то је само доказ, да так |
| поштеном женскињом.{S} Друга каментара није ми требало.</p> <p>Дођох и у „жељезничку улицу.“ И |
| уго лежала; само две недеље.{S} Доктора није хтела. „Од овог ме нико не излечи, сека-Мари,“ гов |
| есна?{S} Нашла сам да јесте.{S} Старица није била „рђава особа.“ За њу се још не зна ни добро н |
| о на пример не пориче, да мајчина љубав није најмоћнија и најсветија. <hi>А кад мајка пита: как |
| !“</p> <p>„Прећи ће све то.{S} Ни љубав није увек вечита, тешила сам је.“</p> <p>Није ми хтела |
| д полске истинске љубави.{S} Свуда, где није тако, само је гадна страст животињска нагона и ниш |
| љ био често темељ туђој несрећи.{S} Где није тога било, ту је опет требало вршити дужност, дужн |
| глед где год је могао.{S} Доказа, да ме није разумео а још мање љубио оном љубављу, којом ја ње |
| та ли сам ту препатила!{S} Па и опет ме није разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он газио уг |
| на у свету више но икада!</p> <p>— Томе није крива школа ни метод, већ домаће васпитање и окона |
| је остала само успомена.{S} С те стране није ми удадба ништа пречила, ал опет нисам мога да се |
| ечери добила сам грозницу.{S} Даница се није одмицала од мене Око поноћи сам застала.{S} Кад са |
| ела сам га нада све на свету, али ми се није дало да се дадем љубити од туђа момка. 0сећала сам |
| ме зету а њиховом сину.</p> <p>То ми се није допало, али деца се волела а родитељи не попуштају |
| ми је било све јасно.{S} Поглед јој се није слагао с оним старачким лицем.{S} У том погледу ле |
| гло пала сам на клупу и плакала, док се није смркло.{S} Тада дође Даница мени у башту.</p> <p>„ |
| де си, девојко, за толико?{S} Да вам се није што десило? питала је она брижно.</p> <p>— Били см |
| је доста кажњена и онако; са снахом се није слагала, па је умрла код Данице, која се давно уда |
| а љубим човека млађег од себе.{S} То се није слагало с моји назори.{S} Али све бадава; ја сам г |
| радозналост.{S} Желила сам чути, што се није удала, али нисам имала од важности да је упитам.{S |
| своју срећу туђој жртвујем; топло срце није хтело да купује љубав, или само да љуби, већ је тр |
| нема праве љубави.{S} Несталан човек и није прави човек.{S} Но ви ме душо, нисте разумели.{S} |
| ка убити; немам права на то, а зацело и није — један!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ прошапутала сам исп |
| „Разумем!“ узвикнула сам поносито. „Али није нужно да га у мојим очима тако не достојно оцрњује |
| Устала сам и донела још цвећа. ма да ми није требало.</p> <p>Сад сам била мирнија.{S} Закључила |
| .{S} Долете па ме разоноде.{S} Никад ми није дуго време.{S} А како сам сама морала бих полудети |
| епа и богата, а имао је и сина, више ми није требало, држала сам да се у писму јада, тек да ми |
| та ћу данас да забиљежим? — Честитао ми није нико.{S} Ко би се мене и сећао?{S} Заборавили ме с |
| увај од даљег искушења!“</p> <p>Нико ми није одговора дао; но зраци залазећег сунца, падаше на |
| тражило у истој мери одзива; а понос ми није допуштао, да „лижем руку,“ која се могла ма у шали |
| ал нека је на окупу; ради других; мени није нужна.{S} И сад све памтим много јаче, него оно, ш |
| ко ће бар нешто и детету остати, а мени није тешко једно дете хранити.{S} Где једу троје, јешће |
| се канда не слаже с истином.{S} Зар ти није већ дневник казао, да се то море хоће и код мене д |
| белог.{S} Ето видите, да појам о лепоти није једнак!{S} Сва божија створења лепа су, ако само н |
| е учитељ, као и отац ми.{S} Деце у кући није имао; јединицу ћерку беше удао пре 10 година.{S} О |
| а ме је сузним очима испратила; Боривој није дошао да се опрости, зашто — незнам.</p> <p>У туђи |
| ушан је знао све тајне моје, но Боривој није, те ми у почетку чудно било његово саучешће и стар |
| здаје а народност продаје.{S} Ништа јој није свето, често ни сама срећа па и живот љубљене особ |
| зета, да ми даде припомоћ.</p> <p>Лепим није хтео, за то је суд решио 10 фор. месечно.{S} Могла |
| неблагодарност према мајци, а ни Милан није смео знати, да сам ради њега умрла.{S} Онда неби < |
| S} Ја нисам крива!“ јаукнула сам.{S} Он није чуо тај јаук; био је већ на улици.</p> <p>Скочила |
| писао. — И Стевана сам волела, но ни он није за мене; све више увиђам, да је лакоуман и не пост |
| е узме.{S} Чинила сам све могуће, но он није осећао симпатије према њој.</p> <p>Волео је другу, |
| смејао.</p> <p>„Што се смејете?{S} Ово није измишљотина, већ права истина.{S} Све су то разлоз |
| славољубива и поносита.</p> <p>Но нико није без мане и ја сам је волела, врло волела; једно би |
| и кад сам остала неудата.{S} Не, ћерко није тако.{S} Куцало је топло и моје срце, можда топлиј |
| т изједначило би време и љубав, да само није било другога — чинило ми се, да је врло слаб за жр |
| чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце је тек било измучено и успавано |
| мер мајка мање љуби своје чедо, кад оно није код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми </p> |
| ез тога колебања неби била човек.{S} То није грех; то је на карактерном човеку врлина; показује |
| <p>„Што ћутиш?{S} Реци, да хоћеш.{S} То није грех: жени ћу оставити сво добро моје.{S} Она ће м |
| љубити од туђа момка. 0сећала сам да то није више братинска љубав, а невеста ни вереница још му |
| збуњено и брзо отпочео какву тему, што није интересовала ни мене ни њега.</p> <p>Разуме се, да |
| рхтала сам. „Шта ће сад од мене?{S} Зар није било доста увреде?!{S} А друго за цело неће.{S} Та |
| е.</p> <p>— Што ме тако гледате?{S} Зар није тако?</p> <p>— Баш тако сам и ја мислила, рече она |
| иваш ти моју љубав према теби.{S} А зар није већи грех, да се растанемо сад, кад сам и по други |
| ек донео по какву играчку.{S} Но то нас није толико веселило колико његово приповедање о страно |
| јако пожутело. — Знак, да им идентитет није тек од јуче.</p> <p>Преметала је неко време по кут |
| а ми не замерите!{S} Незнање и невиност није једно исто!{S} А ви нисте данас дете.{S} Бар претп |
| па се и сам тако називао; само што још није умео да изговори глас „р“; обично га је замењивао |
| S} Душан ме увек кори због тога.</p> <p>Није ми одговорио, само ме гледао.</p> <p>„Што ме тако |
| ије увек вечита, тешила сам је.“</p> <p>Није ми хтела веровати.{S} Да је утешим, приповедала са |
| и ти та мужића њена </l> <l>Па га љуби, никад се не жури.</l> </quote> <p>— Гле како баба сравњ |
| седника П...ћа.{S} Да ли из наклоности, никад нисам дознала.{S} Клонила сам се њега и породице |
| оставиле.{S} Долете па ме разоноде.{S} Никад ми није дуго време.{S} А како сам сама морала бих |
| /p> <p>Како су живели у „новоме свету,“ никад нисам поуздано дознала.{S} Нису се више враћали.{ |
| телесне лепоте?!{S} Мислићете да можда никад нисам била способна за љубав, кад тако говорим и |
| да моји греси нису обични.{S} Нисам ја никад газила заповести, већ сам их вршила.{S} Нисам раз |
| пље шаренило, а свесна разборита човека никад.{S} Ко се држи за свесна, па и опет тек спољашњос |
| ити и оно што морам.{S} Разговор овакав никад не почињем.{S} Мислим: не ће ме разумети а могу м |
| <p>— Ију, како је дебела!{S} Ту нећете никад ни прочитати.</p> <p>— Е да, иде полако и то, сам |
| .{S} Мало је говорила у опште, а о себи никад; и ако је често виђала у касапници.{S} Тамо је ку |
| > <p>— Како се узме.{S} Гладовала нисам никад.{S} Нисам морала ни по фабрикама губити своје здр |
| адовала, кад је видила рођаку!{S} О, то никад нећу заборавити.{S} Па и сирота рођака још доста |
| у своју децу сваки дан.{S} Па зар им то никад не пада на памет?{S} Зар се не страше муке и клет |
| ако:</p> <p>Праштам ти из свег срца.{S} Никада се нисам ни срдила на тебе; само ме је дуго боле |
| ору.</p> <p>С моје стране не беше дакле никакве кривице, па и опет их брзо нестаде са света; ко |
| љубави, поштовања и познавања?!{S} Не, никако не!{S} Новац, проклети новац, главни је фактор с |
| што ми је хтеде поднети.{S} Примити је никако нисам смела, бар не с мирном савешћу.{S} Навикну |
| ради не треба ни да једе.</p> <p>Милан никако да скине очију са кавеза, а образићи му се зарум |
| дњим издисајем моје љубави према Милану никла ми је у срцу клица сумње у мушку сталност, а поно |
| е страстан занос и животињски нагон.{S} Нико на пример не пориче, да мајчина љубав није најмоћн |
| аничено, а оно се узвисило над њиме, па нико не замера.{S} С радошћу узима стан тако усамљено ж |
| данас да забиљежим? — Честитао ми није нико.{S} Ко би се мене и сећао?{S} Заборавили ме сви, п |
| еље.{S} Доктора није хтела. „Од овог ме нико не излечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад сам је нуд |
| неко надземно створење.{S} Од ње несме нико — па ни писац — тражити да уме мислити.{S} Она је |
| p>„Сестри од тетке?{S} Па можеш.{S} Али нико те не тера...“</p> <p>Зајецала сам на глас.</p> <p |
| веома славољубива и поносита.</p> <p>Но нико није без мане и ја сам је волела, врло волела; јед |
| па хајде самном далеко у свет, где нас нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те на рукама носит |
| пи и сачувај од даљег искушења!“</p> <p>Нико ми није одговора дао; но зраци залазећег сунца, па |
| .{S} Сад је јецала.</p> <p>— Зар немате никог свог? питала сам је ја.</p> <p>— Приповедаћу, каз |
| убави и с оне стране гроба и држала, да никога више љубити не могу!</p> <p>Био је Миланов друг |
| а и фирма неприкосновеног поштења...{S} Ником не пада наум, колко се себичних, на и неморалних |
| p>— Зашто, мајко?{S} Ја држим да читање никоме не шкоди.{S} Ваљане књижевне ствари увек су кори |
| ст животињска нагона и ништа више! (Ја) нисам била така.{S} За то сам незгодна јунакиња.{S} Да |
| сам сад видила.{S} Како је она осећала, нисам хтела да испитујем.{S} Нашто би ми и било?{S} Дос |
| } Да ће се нагађати о мени разне гатке, нисам ни тада сумњала.{S} Кад прочитате, будите добри, |
| <p>У врту сам се сита исплакала за што, нисам знала ни сама.</p> <p>После неког времена дође и |
| јућем срцу.{S} Овог пута нисам побегла; нисам имала снаге, јер то беше последњи загрљај.{S} Пос |
| си ти овде била.{S} Тада сам га одбила; нисам знала како он мисли, но сад сам већ дала реч и ју |
| ..</p> <p>Смејала се загонетним смејом; нисам могла да одредим, дали себи или — модерним јунаки |
| о гледали.</p> <p>„Не отимај ми име!{S} Нисам ја крива што се тако десило,“ срдила се жена; „вр |
| е кућа не кући.{S} Тако се разорава.{S} Нисам од оних, што су им тек стара времена добра, али н |
| S} О старици јој нисам ништа казала.{S} Нисам имала ни каде.{S} Баш је стигао влак с бароном.</ |
| газила заповести, већ сам их вршила.{S} Нисам разорила туђу, већ своју срећу!{S} Разоравала сам |
| а бити „делија“ за кога би ја пошла.{S} Нисам дуго морала премишљати; прва слика што је нађох у |
| ена, и некако чудновато расположена.{S} Нисам могла да побијем старичину тврдњу и разлоге а ни |
| у сабу.{S} Рекла сам, да сам уморна.{S} Нисам ни слагала; уморила ме радозналост.</p> <p>Тек шт |
| о се узме.{S} Гладовала нисам никад.{S} Нисам морала ни по фабрикама губити своје здравље, као |
| да немаш право што се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и то Душан — “</p> <p>Свршити нисам могл |
| уђе ми у собу и седе преко од мене.{S} Нисам дизала очију; била сам збуњена.</p> <p>„Шта то ве |
| гледао цвеће што је лежало на тезги.{S} Нисам дизала очију, али сам осећала његов благи али исп |
| амо рећи, да моји греси нису обични.{S} Нисам ја никад газила заповести, већ сам их вршила.{S} |
| мене, кам год им се прохте смејати.{S} Нисам ишла обичним трагом — стазом утрвеном, па сам им |
| и се.</p> <p>Ћутала сам за тренутак.{S} Нисам одмах нашла згодна одговора.</p> <p>— Чудно питам |
| аљда се не ћете за то наћи увређени?{S} Нисам рђава, ако сам сирота!{S} А колико сам пута мисли |
| овановића, нашег узор песника.</p> <p>— Нисам читала; а и откуд?{S} Ја сам стара а то је млађи |
| о ми је до руке дошло.{S} Камо среће да нисам ништа читала!{S} Старка тешко уздахну и отвори књ |
| веселија.{S} Боривој је имао право; ја нисам била од оних што лако подлежу.</p> <p>Још нисам б |
| ариш!“</p> <p>„Милане!{S} Милане!{S} Ја нисам крива!“ јаукнула сам.{S} Он није чуо тај јаук; би |
| бар не онако, како сам ја хтела.{S} Ја нисам одређивала, шта је љубав; само сам рекла, да је о |
| смејала.{S} Тек сад сам видела, да и ја нисам искључена из наслеђа прабабе нам Еве — Књижица је |
| </head> <p>— Како се узме.{S} Гладовала нисам никад.{S} Нисам морала ни по фабрикама губити сво |
| и чисто се чудила, како пре то увидила нисам.</p> <p>Постала сам и према њему збуњена; бојала |
| која је из љубави погрешила.{S} Милана нисам жалила.{S} Не поверење према мушкима беше у мени |
| е свим нагло бијућем срцу.{S} Овог пута нисам побегла; нисам имала снаге, јер то беше последњи |
| стиди жене из нижег сталежа.{S} Разлог нисам имала; али љубав је најосетљивија, па с тога чест |
| но. „Не ћу да живим, кад га немам и кад нисам сретна!“ То истина говори очајање, али више и чеш |
| а П...ћа.{S} Да ли из наклоности, никад нисам дознала.{S} Клонила сам се њега и породице му.{S} |
| >Како су живели у „новоме свету,“ никад нисам поуздано дознала.{S} Нису се више враћали.{S} Тек |
| не лепоте?!{S} Мислићете да можда никад нисам била способна за љубав, кад тако говорим и кад са |
| .{S} Погледајме, па ћеш видети.{S} Дуже нисам могао издржати, Па сад ме осуђуј како знаш!{S} До |
| — отерали.</p> <p>Од саме зараде своје нисам могла сад живети, те молим зета, да ми даде припо |
| а могла сам и љубави имати, само да се нисам држала поштења и дужности.{S} Овако сам остала ве |
| p>Праштам ти из свег срца.{S} Никада се нисам ни срдила на тебе; само ме је дуго болело, што ти |
| окренула на другу страну; но и опет се нисам могла отрести мисли: „зашто да је збуњен и зашто |
| ене ни њега.</p> <p>Разуме се, да му се нисам исповедала, него место тога отпочела какву згодну |
| еше жао живота.</p> <p>— Дакле ни ту се нисам преварила? ви и пишете?{S} Незадовољни сте можда |
| p>Страшне мисли кидаше ми душу.{S} Више нисам могла издржати.{S} Преломила сам печат.</p> <p>Ни |
| вид сасвим изгубити.</p> <p>Радити више нисам смела, те дођох њима у кућу.</p> <p>Док је трајал |
| Желила сам чути, што се није удала, али нисам имала од важности да је упитам.{S} Чинило ми се, |
| сам да живим, но у кући тој дуже остати нисам могла.{S} Земља је чисто горела подамном; морала |
| т доћи.{S} Оне ме задржавала, но остати нисам хтела.{S} Чинило ми се, да страна госпа ишчекује |
| ја крива и то Душан — “</p> <p>Свршити нисам могла, пала ми је на груди и јецала: „опрости, оп |
| ницима тек на станици.{S} О старици јој нисам ништа казала.{S} Нисам имала ни каде.{S} Баш је с |
| то јесам.</p> <p>То је трајало, све док нисам са ужасом увидела, да је баш то само прегоревање |
| ану примала сам од тетке и тече све док нисам добро читати научила, а после сам је тражила и у |
| — Приповедаћу, казаћу вам све. — Другом нисам; не марим да се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби м |
| је хтеде поднети.{S} Примити је никако нисам смела, бар не с мирном савешћу.{S} Навикнут је би |
| ; хоћу да видим какав је.{S} Већ одавно нисам читала; можда сам већ и заборавила.{S} Ту се опет |
| па да не прави сметње.</p> <p>Боже, то нисам ни мислила! одјекну ми у души, а ваљда и са усана |
| ма, почела сам плакати.{S} За што? — То нисам знала: само је тако морало бити; срце ми је кипил |
| а.</p> <p>„Па зашто златом?{S} Досад то нисам носио.“</p> <p>„Мајка тако хоће; биће ти венчана“ |
| га запитам, где је за толико, па ни то нисам могла; осећала сам, да би ме глас одао.</p> <p>„Т |
| ли зар сва кривица лежи на мени?{S} Зар нисам био преварен, а превару си потпомагала — ти сама. |
| га од стабла откинеш; но свенула и опет нисам.{S} Деца су као оне биљке, што у сваком земљишту |
| е није ми удадба ништа пречила, ал опет нисам мога да се решим за удадбу по рачуну.{S} Егзистен |
| дашњу љубав према Милану.{S} О Боривоју нисам јој ништа говорила.{S} Држала сам да је излишно; |
| ска љубав, а невеста ни вереница још му нисам била, па би морала поруменити сама пред собом, да |
| ad> <p>Вратила сам се својима.{S} Радњу нисам одмах хтела отворити; требало ми је одмора у свак |
| и љубила свим срцем својим.</p> <p>Срцу нисам могла забранити да га не љуби.{S} Но, да ме је је |
| } Устала сам и ја, али без воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ одлази.</p> <p>— Збогом |
| дневник, биографију, шта ли је?{S} Још нисам почела читати.</p> <p>— Е, онда ме баш мораш прим |
| сам ви сама знала, да је излишно; а још нисам ни сама знала, да је љубав, што према њему осећам |
| ила.{S} Држала сам да је излишно; а још нисам ви сама знала, да је излишно; а још нисам ни сама |
| ла од оних што лако подлежу.</p> <p>Још нисам била равнодушна, али ни суревњива; сећала сам га |
| а увидети; само знам да:</p> <quote> <l>Нисам баш ни много хтела </l> <l>Ал’ жеља ми беше смела |
| а.{S} Тако је рекла и баба-Мари.</p> <p>Нисам је мислила издати; али новост не беше баш обичне |
| здржати.{S} Преломила сам печат.</p> <p>Нисам се преварила.{S} Он ми је писао и молио ме да му |
| ијо глатка?“ рече промуклим гласом он. „Нисам дошо да иштем рачуна о владању твоме; нећу ти ни |
| Давно сам опазио да те нешто тишти.{S} Ниси ми се хтела одати, но случај ми је помогао.{S} Пре |
| ита, за што си тако остала.{S} Доста да ниси удата, и то је довољан разлог, да с неким презирањ |
| презирањем о теби говори.{S} Баш као да ниси свестан створ, већ мртва роба, која остане у дућан |
| } Сад сам се сетила, да твој део добила ниси.</p> <p>— Вас као да слабо занима старичин живот? |
| врт.{S} Зато те не корим; али ни после ниси ме морала обмањивати.{S} Могла си рећи: „не волем |
| већ да кажем истину.</p> <p>— Зашто ми ниси казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тетка. |
| али и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти то ниси увидио?“ шапутала сам узбуђено ја.</p> <p>„Јесам.{ |
| т отрован.{S} Доказ томе већ је то, што ниси пошла мојим путем...{S} Преклињем те, опрости ми и |
| .</p> <p>„Што си плакала?{S} Зар га још ниси заборавила?“ питао је прекорним гласом.</p> <p>„Ко |
| “ викнула је, а очи јој срдито севаше; „ниси дете, да те држим на крилу!“</p> <p>„То и не тражи |
| хладнији него обично.{S} Ни руковали се нисмо, а иначе нам је то био обичај.</p> <p>Дужност ми |
| а било је и одзива.{S} Но опет се узели нисмо, а све зашто:</p> <p>Први је био богат и из племи |
| к и није прави човек.{S} Но ви ме душо, нисте разумели.{S} Ја сам рекла: права љубав, а та незн |
| штујем, а ни једног не љубим.</p> <p>— Нисте ме, ћерко, разумели, бар не онако, како сам ја хт |
| ање и невиност није једно исто!{S} А ви нисте данас дете.{S} Бар претпостављам, кад сте већ учи |
| вету,“ никад нисам поуздано дознала.{S} Нису се више враћали.{S} Тек пре десет година, чула сам |
| боље.{S} Не марим о себи да говорим.{S} Нису баш пријатне успомене; а можете и из овога све доз |
| к смешно, па фалим Бога, што ме још оне нису оставиле.{S} Долете па ме разоноде.{S} Никад ми ни |
| да и оне што не ишчитају ...</p> <p>Оне нису ништа ишчитале, но ја сам осећала, да и он мене та |
| о, а хтела сам само рећи, да моји греси нису обични.{S} Нисам ја никад газила заповести, већ са |
| } Сва божија створења лепа су, ако само нису богаљеви или измет природни.{S} Укус и фантазија м |
| ава љубав је вечита.{S} Она нема краја, нити се може уништити; тако на пример, ако љубимо истин |
| и душе.{S} Ретко је земљиште у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њ |
| креном љубављу; само што код једног тек ниче, а код другог се већ суши.</p> <p>Него и ја сам кр |
| </p> <p>Поруменила сам.</p> <p>— Ништа, ништа, храбрила ме; није то тајна.{S} Сме свако знати; |
| е сузе, те одреши језик.</p> <p>„Ништа, ништа,“ шапутала сам кроз плач; „мајка ће бити задовољн |
| овек, а што ће да чини таки јадник?!{S} Ништа друго, већ да проклиње час свога рођења!{S} Заист |
| ма, вера издаје а народност продаје.{S} Ништа јој није свето, често ни сама срећа па и живот љу |
| јвност?</p> <p>Поруменила сам.</p> <p>— Ништа, ништа, храбрила ме; није то тајна.{S} Сме свако |
| успомена.{S} С те стране није ми удадба ништа пречила, ал опет нисам мога да се решим за удадбу |
| вњивост мога друштва, рече она.{S} Није ништа племенито, но и опет у њојзи уживам; видим, да ме |
| ра.{S} Сујета је то, моја ћерко, и више ништа.{S} Хоће заједно са децом својом да светли пред с |
| амо је гадна страст животињска нагона и ништа више! (Ја) нисам била така.{S} За то сам незгодна |
| успомена; пламен у последњем издисају и ништа више.</p> <p>Да га заборавим, допринела је много |
| . рече, благо се осмехнувши.{S} Неће ми ништа фалити.{S} Сетила сам се само своје прошлости, а |
| хнула сам и оборила очи, не рекавши јој ништа.{S} Било ми је срамота, да потврдим и ту ману наш |
| в према Милану.{S} О Боривоју нисам јој ништа говорила.{S} Држала сам да је излишно; а још ниса |
| ца.{S} Време ужини већ прошло, а ја вам ништа не износим.{S} Морате се душо, задовољити ониме, |
| е до руке дошло.{S} Камо среће да нисам ништа читала!{S} Старка тешко уздахну и отвори књигу.</ |
| тек на станици.{S} О старици јој нисам ништа казала.{S} Нисам имала ни каде.{S} Баш је стигао |
| оне што не ишчитају ...</p> <p>Оне нису ништа ишчитале, но ја сам осећала, да и он мене тако ис |
| чно својевољно похађање — не донаша баш ништа....{S} Карактерише је само као простакињу, „што с |
| о фрајла-Стани.{S} Незнадоше о њој баш ништа; само сека-Маца рече, — баш је била унела штрудлу |
| грунуше сузе, те одреши језик.</p> <p>„Ништа, ништа,“ шапутала сам кроз плач; „мајка ће бити з |
| ла толико плакати?“ шапутала јој мајка, но доста гласно; постеље су им стојале једна уз другу. |
| скоро опет доћи.{S} Оне ме задржавала, но остати нисам хтела.{S} Чинило ми се, да страна госпа |
| таре црне дане.</p> <p>Тако сам писала, но сам Бог зна шта сам претрпила док сам написала то не |
| у рукопису.</p> <p>Све сам радо читала, но Обрадовићеве басне по најрадије, јер сам разумевала, |
| сно дете.</p> <p>Ја сам заиста дрхтала, но више од узбуђења, но од зиме.</p> <p>„Хајдемо у собу |
| да ти је писао. — И Стевана сам волела, но ни он није за мене; све више увиђам, да је лакоуман |
| p>Хтела сам јој рећи, чија је то песма, но она настави:</p> <p>— Добра и оштроумна девојчица, а |
| ам заиста дрхтала, но више од узбуђења, но од зиме.</p> <p>„Хајдемо у собу, дошла је мајка;“ па |
| авано!</p> <p>Стидила сам се сама себе, но све бадава; ја сам га љубила из свег срца и душе сво |
| е говорити, да се њих двоје радо гледе, но она је то до сад увек одрицала.)</p> <p>Чим се венча |
| ши ми лист.{S} Невидим добро; ситна је, но толико сам назрела.</p> <p>— Јесте мајко, лист је по |
| к њега.</p> <p>Крила сам своје осећаје, но он их је ипак дознао.{S} Љубав је најтеже сакрити.{S |
| ло је топло и моје срце, можда топлије, но стотину других, а остала сам овако, нешто са дужност |
| м.</p> <p>Душан је знао све тајне моје, но Боривој није, те ми у почетку чудно било његово сауч |
| ају ...</p> <p>Оне нису ништа ишчитале, но ја сам осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто |
| ле сам водила дневник.{S} Смејаћете се, но кад-кад нас <pb n="150" /> баш та детињарија задржи |
| ишала и почела радити.{S} Умила сам се, но очи ми Беху још исплакане.{S} На једанпут ступи у ду |
| друштву се све лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј је некако чудно звучао; те сам га зачуђено |
| а — ја сам вереница!</p> <p>Чудићеш се, но тако је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т |
| и да је узме.{S} Чинила сам све могуће, но он није осећао симпатије према њој.</p> <p>Волео је |
| р. месечно.{S} Могла сам добити и више, но ја сам зарад Данкина мира пристала на — најмање.</p> |
| желети.{S} Провођаџија бар тако тврди, но у својој невиности додаје: да је младожења дошао на |
| Молила сам је да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати.</p> <p>— Гостољубље је л |
| и сам провела две године у раду и тузи, но време је учинило своје; постепено почела сам бивати |
| м га одбила; нисам знала како он мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ј |
| читава „полемика“ о овој или оној теми, но то је ређе бивало; обично смо се у назори слагали; т |
| нешто тишти.{S} Ниси ми се хтела одати, но случај ми је помогао.{S} Пре две недеље си једног ју |
| топло; срце ми је живље почело куцати, но тек за тренутак; после ме обли румен стида; и свега |
| сала.{S} Оставила сам тај посао Даници, но онда је дуго морао чекати.</p> <p>Што се то „мој мал |
| ладалачки израз. — Баш враг тај песник, но нека га Бог поживи!{S} Да није по кад-кад шале, јадн |
| ности и љубави.{S} Остала сам да живим, но у кући тој дуже остати нисам могла.{S} Земља је чист |
| да их напати оно — што зовемо судбином, но таки карактери умеју се узвисити над једним и другим |
| ливала икону.{S} Срце ми се још цепало, но душа ми је била мирна, од прилике онако, као кад учи |
| ала — љубав.</p> <p>Срце ми је дрхтало, но поглед сам мирно издржала; с последњим издисајем мој |
| пита: „има ли мираза?...“</p> <p>— Но, но, дабоме да то не сме фалити.{S} Ал тек, тек.</p> <p> |
| тва, рече она.{S} Није ништа племенито, но и опет у њојзи уживам; видим, да ме воле бар у неку |
| с нама.{S} У теби ће имати бољу матер, но у жени, која га је родила, ал не схваћа и занемарује |
| пути!</p> <p>Сузе јој грунуше из очију, но брзо их убриса.</p> <p>— Не замерте ћерко.{S} Така с |
| правопису; био је још у првом зачетку, но он беше његов присталица.</p> <p>После смо му тек ти |
| старац.{S} Дође до душе раније у школу, но што сад учитељи долазе, али прозове нас једно да гов |
| ећ на оштрији поглед повуку се у буџак: но природа остаје природа, па се бојим да не буде каква |
| аку изјаву.</p> <p>Био ми је загонетка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је заволео — другу. </p> |
| м „баба-девојку“ овога пута без успеха; но дошла сам и дома, а она ми је била у памети.{S} Била |
| } Пуштам ја њих, да се по соби пролете; но онда држим у крилу Марка и Аурору.{S} Немам баш неог |
| ећаје утишам и отерам те варљиве мисли; но опет сам тек о Боривоју сањала...</p> <p>И сутра-дан |
| и, а ко зна оћул вас још кадгод видити; но ја сам вас заволела онако на први поглед.{S} Лице ва |
| ења!“</p> <p>Нико ми није одговора дао; но зраци залазећег сунца, падаше на трном окруњену глав |
| се и зловољно окренула на другу страну; но и опет се нисам могла отрести мисли: „зашто да је зб |
| м као цветак, кад га од стабла откинеш; но свенула и опет нисам.{S} Деца су као оне биљке, што |
| мљеним је људима он често и потреба.{S} Но једне зиме беше овладала самном нека чама.{S} Држала |
| > <p>У оба случаја било је и одзива.{S} Но опет се узели нисмо, а све зашто:</p> <p>Први је био |
| „ти си много патила... патиш и сада.{S} Но буди паметна, буди снажна а време ће све излечити.“< |
| басне</title>“ и остала његова дела.{S} Но ја сам се касније и сама задубљивала и у сувопарније |
| тер, моју чистоту онако лабава била.{S} Но и тога је давно нестало, па буди миран и сретан!</p> |
| еном клицом светског здравог разума.{S} Но и опет боли, још те како боли та глупост светска.{S} |
| а.{S} Изузетака је да боме и у томе.{S} Но будите уверени, да су таки људи у самој ствари „лакш |
| м, па сам им необична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то заслужила?{S} Јесам ли?</p> <p>Догађаји |
| идео сам га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто ми је збуњен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} |
| {S} И најгора мајка воли своје дете.{S} Но површна је и мајчинска љубав код таке врсте матера.{ |
| ајвећа срећа.</p> <p>— Право велите.{S} Но зато опет по, највише „весело срце кудељу преде.“ Са |
| нисам могла забранити да га не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекла, а око би сво |
| је могао.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека му је просто — није знао шта чини.</p> <p>Опет |
| доникле, а после се опет разилазили.{S} Но ту неједнакост изједначило би време и љубав, да само |
| је то видео, хтео је све жртвовати.{S} Но тада је било касно.{S} Осећала сам каква нас провали |
| пре сам вам хтела све усмено казати.{S} Но овако је боље.{S} Не марим о себи да говорим.{S} Нис |
| еч, а већ сам мислила, не ћете доћи.{S} Но причекајте, да изађем пред вас.{S} Требало би времен |
| помајка, приказујући ме својој деци.{S} Но ми смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница не |
| } Несталан човек и није прави човек.{S} Но ви ме душо, нисте разумели.{S} Ја сам рекла: права љ |
| в, чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце је тек било измучено и успав |
| јунаци.</p> <p>Добро велите, ћерко.{S} Но куда ми одосмо, а хтела сам само рећи, да моји греси |
| но, па ме загрливши и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла још тога дана кола за *.</p> <p>Кад |
| дванајсту годину сретно и задовољно.{S} Но сад на једанпут паде опет судбини на памет да се сам |
| ресује.</p> <p>— Видим вам из очију.{S} Но то ћу оставити за други пут.{S} Иначе ме други пут н |
| нам је увек донео по какву играчку.{S} Но то нас није толико веселило колико његово приповедањ |
| } Клонила сам се њега и породице му.{S} Но у њему је сад тек беснила „плава крв“. — Осећао се у |
| ам на три хиљаде, разуме се у шајну.{S} Но тада беше толика свота знатан капитал.{S} Сљед тога |
| м.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер сам поред свег тог остала чи |
| и о мени, кад тако изненада одлазим?{S} Но дужност према мајци одговорила ми; „За тебе мора бит |
| прво пита: „има ли мираза?...“</p> <p>— Но, но, дабоме да то не сме фалити.{S} Ал тек, тек.</p> |
| оно је мени необично одано, скоро већма но рођеној матери својој.</p> <p>Мајчински осећаји пуни |
| д тога пред њиме хотимице показала гора но што јесам.</p> <p>То је трајало, све док нисам са уж |
| ружење с мушки интимно, често интимније но с женскињом.{S} Остало је женскиње ограничено, а оно |
| а која вајда?{S} Шарлатана у свету више но икада!</p> <p>— Томе није крива школа ни метод, већ |
| и кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но обично.</p> <p>Поздрав нам беше много хладнији него |
| изледало да је миран, само је био блеђи но обично.</p> <p>„Изашла си тако лако одевена, а већ с |
| шкиња и мала Данка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за руку и одведе у твоју собу, да ми по |
| е био син ондашња имућна бележника, леп но лакоуман младић.{S} Чула сам чешће говорити, да се њ |
| за тим још и на вратима ходника.</p> <p>Но да се вратим приповедци. </p> <pb n="137" /> <p>Једн |
| ла веома славољубива и поносита.</p> <p>Но нико није без мане и ја сам је волела, врло волела; |
| мишљење тек одобрио или допунио.</p> <p>Но да скратим; не пишем роман или приповетку, него тек |
| онетко!“ узвикну он, пустивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим |
| био обичан, а правопис, на моје чуђење, нов и доста правилан.</p> <p>Кад је тетка дошла, почела |
| вања и познавања?!{S} Не, никако не!{S} Новац, проклети новац, главни је фактор свуда!</p> <p>Г |
| {S} Није ни пошла за мене из љубави.{S} Новац и титула: „госпођа докторка“, њезин је идеал...“< |
| {S} Срам их било!{S} Хоће с картањем на новац бајаги неке забаве.{S} Лепа забава, која из туђег |
| S} Лепа забава, која из туђег џепа вади новац, без да си га заслужила!{S} Боље да остану забаве |
| ?!{S} Не, никако не!{S} Новац, проклети новац, главни је фактор свуда!</p> <p>Грамљивост за њим |
| ако се не сложиш са сестром, имаш свој новац а вешта си машамода, па отвори трговину.{S} То са |
| омак од 17—20 година не тражи жену, већ новац. — Није у реду што ћу пред вама, дететом да кажем |
| о сам још своје имала, претворила сам у новац и тражила себи лека. </p> <pb n="169" /> <p>Зарад |
| , да ме издржава и васпита, за оно мало новаца што ми је остало од родитеља.{S} Она радо приста |
| Рајића и његову историју: даље „<title>Нови плутарх</title>“ по Бланшару и Шилеру, Соларићево |
| ка.{S} Држала је, припасаћу кецељу и на ново засука рукаве, чим ме похвали — и ради чак и оно, |
| Што не ваља не ваља, па било старо или ново!</p> <p>Што се луксузне ношње тиче, нећу много да |
| о Бланшару и Шилеру, Соларићево „<title>Ново гражданстко земљеописаније</title>“ и „<title>Улог |
| ене је учитељско грло...</p> <p>— Грло „новога метода,“ насмеши се она, зато вас „стара природа |
| чамо, отпутоваћемо у Америку.{S} Тамо у новом свету лакше ће Боривој стећи гласа а и за мене ће |
| ми се следили.</p> <p>Како су живели у „новоме свету,“ никад нисам поуздано дознала.{S} Нису се |
| ри.</p> <p>Нисам је мислила издати; али новост не беше баш обичне природе, те не остаде без ути |
| ешће и четворо“, чула сам говорити моју нову помајку.</p> <p>Срце ми је задрхтало, та жена изгл |
| .{S} А уз то има велику титулу а мало — новца; приповедао нам једног дана теча. </p> <pb n="141 |
| тај жутокљун мисли кад се жени: нека је новца, а жена је на свету и више!{S} Па и девојке можеш |
| од — така савезника?!</p> <p>Док траје новца, левентују обоје и сносе се, нестане ли га, бива |
| ођох њима у кућу.</p> <p>Док је трајало новца од касније зараде моје поштовали ме, али кад је т |
| срећи.{S} Зато одавно меркају девојку с новци, а он одмах препоручио мене.{S} Партија је добра, |
| оже.{S} Уверена сам била, да би старицу новчано радо помогла (то допуштају „госпоцка“ правила.. |
| е поштовали ме, али кад је требало који новчић потрошити од онога, што сам им поклонила, пресед |
| а то осетим по мирису, па волим платити новчић два више, само да је добро и чисто.{S} Намажите |
| а су гадне и смешне те здепнасте кратке ноге; ми сликамо врага црног а црнац га замишља белог.{ |
| ом лепотом?{S} Кинез стеже својој ћерци ногу, да би је полепшо а нама су гадне и смешне те здеп |
| е ученице тарући ми чело и руке, а чело ногу стајаше он погнутом главом и сузним очима.</p> <p> |
| ко, баца неможе с тобом тичати; боле га ножице! — рече ми мали Милан.{S} Сестре га звале „брацо |
| ини.</p> <p>Опет је текла река времена, носећи и добро и зло у море заборава.</p> <p>Просилаца |
| авила...) али да посетим баба-Стану, не носећи јој припомоћ какве добротворне женске задруге, б |
| е и искреност, љубиће мо то и онда, кад носилац тих врлина у гроб сађе; љубимо ли лепоту спољаш |
| емена дође и он у врт.{S} Преко руке је носио моју мараму.{S} Сад је изледало да је миран, само |
| <p>„Па зашто златом?{S} Досад то нисам носио.“</p> <p>„Мајка тако хоће; биће ти венчана“ рекла |
| а и не познаје.{S} Тамо ћу те на рукама носити и бићемо обоје сретни.{S} Или ако нећеш тако, ре |
| е доликују оном широком челу и „грчком“ носу.{S} Обрве је имала густе и формасте.{S} Али баш та |
| све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, вера издаје а народност продаје.{S} Ништа јој н |
| радозналост.</p> <p>Тек што сам све за ноћ спремила и хтела отпочети читање, отшкрину тетка вр |
| ад смо је сахранили, седила је дубоко у ноћ и читала неку рукописну књижицу.{S} Кад је прочитал |
| .{S} Има још доста.</p> <p>— Онда, лаку ноћ!{S} Сутра ћемо наставити.{S} Сад лези и ти, већ је |
| старо или ново!</p> <p>Што се луксузне ношње тиче, нећу много да говорим.{S} Тог зла бивало је |
| е мислим.{S} Ви слабо једете! рече она, нудећи ме.{S} Глете само; још ово парченце хлеба са мас |
| чи, сека-Мари,“ говорила ми, кад сам је нудила, да зове доктора.{S} Сирота, знам зашто; није јо |
| ека је на окупу; ради других; мени није нужна.{S} И сад све памтим много јаче, него оно, што се |
| књижицу, дође ми од куће писмо, да сам нужна код куће.</p> <p>Опремила сам се за пут, а пре то |
| мем!“ узвикнула сам поносито. „Али није нужно да га у мојим очима тако не достојно оцрњујете.{S |
| .{S} Та понесите плетиво ил вез, па кад нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а плетице све звец |
| а, па дошла у руке нечовеку......{S} Од ње је доста, што је лепа и што је умела страсно љубити |
| и анђео и неко надземно створење.{S} Од ње несме нико — па ни писац — тражити да уме мислити.{S |
| мање љуби своје чедо, кад оно није код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми </p> <pb n="17 |
| а појава.{S} Још док сам Милана волела, њега сам поштовала и волела као рођена брата.</p> <p>Са |
| о добар.</p> <p>Рећи ћеш:{S} А Душан? — Њега сам да боме волела, ал сад га не волим.{S} Он се о |
| а још мање љубио оном љубављу, којом ја њега.</p> <p>Други је био такође ваљан младић, али млађ |
| {S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, срце би му казало, да сам чиста и невина.</p> <p> |
| лије; једва смо чекале да дође.{S} Пред њега смо увек далеко истрчале, и вешале му се око врата |
| одлучним тоном; да сам се сама тргла од њега.</p> <p>„Вечита загонетко!“ узвикну он, пустивши м |
| пољуби у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега и побегла у врт.{S} Волела сам га нада све на свет |
| . „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће и пријатељство!“ </p> <pb n="160" |
| ака срећа неби можда ни јавила, да није њега, да ме препоручи..{S} Учен је то човек, ал је потр |
| никад нисам дознала.{S} Клонила сам се њега и породице му.{S} Но у њему је сад тек беснила „пл |
| амрти све му је казала, молећи Даницу и њега, да ме замоле, да јој мртвој опростим.{S} Све је т |
| а ни Милан није смео знати, да сам ради њега умрла.{S} Онда неби <pb n="156" /> могао бити срет |
| тему, што није интересовала ни мене ни њега.</p> <p>Разуме се, да му се нисам исповедала, него |
| се чинило, да сам и у Милану љубила тек њега.</p> <p>Крила сам своје осећаје, но он их је ипак |
| нас их још нема.{S} Па ма колико се око њега умиљавала, слабо бих успела.{S} Да је старији, тек |
| оно деца, да му слику видим, али место њега видила сам — Боривоја.{S} Насмејала сам <pb n="159 |
| е достојно оцрњујете.{S} Ја не сумњам у њега, али га љубим из све душе; а та љубав и дужност пр |
| {S} Нисам дизала очију, али сам осећала његов благи али испитујући поглед.</p> <p>„Што си плака |
| је ненадмашив; а ја само знадем, да сав његов рад радо читам, и да би га све више и више читала |
| био је још у првом зачетку, но он беше његов присталица.</p> <p>После смо му тек тим правописо |
| а у даљини се сијао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би је велим презирали; особито кад би тај |
| трговац а ја машамода, па је баба Мара, његова тетка а наша суседкиња срочила, да би били краса |
| le>Обрадовићеве басне</title>“ и остала његова дела.{S} Но ја сам се касније и сама задубљивала |
| га заборавим, допринела је много и она његова гадна и недостојна сумња о мени.{S} Та да ме је |
| ији песников лик:</p> <p>— Вреде ли што његова дела?</p> <p>— Стручњаци, и цео свет вели, да је |
| ава љубав, а не оно, што веже падишу за његове буле или петла за кокоши.{S} Извините ћерко, ова |
| } Међу тим слабо се ко обзире на савете његове, већ се поводи за срцем и одаје љубавном уживању |
| одушна.“ мислила сам, па га одбила ради његове среће и своје дужности.{S} Боривој је имао право |
| мету своје љубави уважава, не поштујући његове душевне врлине, тај или себе прецењује, или не п |
| кад сам прочитала то писмо.{S} Дакле с његове стране је љубав а с њене тек симпатија и сажаљењ |
| лично имућних родитеља.</p> <p>Родитељи његови искаше, да одмах званично предам сво своје добро |
| ење нам се јако разилази; познати су ти његови господски назори, па се може лако десити да ме з |
| су опет летила од једног другоме.{S} У његовим беше мале разлике.{S} И пре су била пуна нежнос |
| глас дрхтао.</p> <p>Извила сам своје из његових усијаних руку.{S} Срце је у мени дрхтало, па са |
| тебе мора бити мртав, па шта те се тиче његово мишљиње о теби?{S} Што буде горе мислио, тим бољ |
| е и друге ствари интересовале; те сам и његово захтевање свагда радо и с вољом испунила.</p> <p |
| мачила сам друкчије.{S} Дотле сам свако његово писмо комотно читала мајци и Даници, а сад сам п |
| } Но то нас није толико веселило колико његово приповедање о страном свету, школском свом живот |
| оривој није, те ми у почетку чудно било његово саучешће и старање о мени.</p> <p>„Тебе секо, не |
| ку моћ, да подигнем углед матере детета његовог и да им га опет вратим.</p> <p>Он ме је стрпљив |
| : у чијем је срцу прво поникла љубав, у његовом или њезином?</p> <p>Дознала сам и то.{S} При кр |
| и, а сад сам при сваком нежнијем изразу његовом поруменила и задрхтала, да и оне што не ишчитај |
| р на моје брижно питање о нерасположењу његовом.</p> <p>Долазио нам је сваки дан.{S} Једанпут н |
| хоће може је преварити и онда, грех на његову душу.{S} Није она крива што је тако анђеоска ств |
| <title>Цветник</title>,“ од Ј. Рајића и његову историју: даље „<title>Нови плутарх</title>“ по |
| сам питала:</p> <p>„По томе би ја била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам сувише осетљива?{S} |
| сам каква нас провалија дели; он је био њежно чедо аристокрације а ја дете народа.{S} Назори на |
| {S} Новац и титула: „госпођа докторка“, њезин је идеал...“</p> <p>„А твоје дете, твој син?“ про |
| S} Разоравала сам је својевољно, јер би њезин темељ био често темељ туђој несрећи.{S} Где није |
| адеш ли шта чиниш?!{S} Или те је занела њезина спољашност?!....</p> <p>Пробудио се понос у мени |
| свестан човек заволети мртву лутку, са њезина шарена одела, исто тако не може истински волети |
| прекиде ми читање.</p> <p>— Можда није њезина умотворина, приметила сам и наставила читање:</p |
| ја. <hi>А кад мајка пита: какво је лице њезина детета?!{S} Сродство душе и срца привлачи је њем |
| сам сумњао у тебе, привлачила ме њојзи њезина спољашњост.{S} Сада ми је то шупље шаренило доса |
| <p>— Ја би вас молила да ме одведете до њезина стана.{S} Хоћу да је посетим.</p> <p>— Здраге во |
| њене тек симпатија и сажаљење!{S} Зарад њезине милостиње презрео је моју љубав, јадни Боривоју. |
| миљавати; завидљиво гледећи у тичицу на њезини груди.</p> <p>— Видите суревњивост мога друштва, |
| руди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тера — швиндлерај.</p> <p>Уздахнула са |
| да.</p> <p>Избор младожење оставила сам њезиним родитељима, а поглавито њојзи.</p> <p>Они изабр |
| 170" /> <p>Погледала сам је тужно.{S} У њезиним очима не беше ни трага од туге.{S} За цело јој |
| тражећи згодна одговора.{S} Збунило ме њезино питање, а још више поглед, којим као да је хтела |
| о.</p> <p>Поруменила сам и стисла се уз њезино раме; била би је још на улици пољубила, од среће |
| румен.{S} Гледајући је тако појмила сам њезино некадашње самопрегоревање зарад дужности према д |
| у месту и околини.</p> <p>Дође време и њезиној удадби.{S} Просилаца је имала врло много; знало |
| ој и одело.{S} Било је скромно, чисто и њезиној дубокој старости и по кроју и градиву сасвим пр |
| ишла сам опет да видим баба-Стану.{S} У њезиној соби застала сам неку младу раделицу.{S} Баба-С |
| срцу прво поникла љубав, у његовом или њезином?</p> <p>Дознала сам и то.{S} При крају године п |
| ватру.</p> <p>— Мора мајко, да игра по њезином такту — купила га је.</p> <p>— Добро велите, ће |
| руку.</p> <p>Ја сам и нехотице привукла њезину руку својим уснама и пољубила је.</p> <p>Тако се |
| да је баш то само прегоревање и брига а њему — љубав.</p> <p>Срце ми дакле не беше мртво него т |
| идила нисам.</p> <p>Постала сам и према њему збуњена; бојала сам се да се не одам, па сам му ре |
| м ни сама знала, да је љубав, што према њему осећам.</p> <p>Слушала ме је стрпљиво, и тада тужн |
| ећ првога дана опазила сам промену и на њему; био је према мени много хладнији.{S} Најпре ме је |
| а?!{S} Сродство душе и срца привлачи је њему, па јој је мило</hi><hi>онакво какво је</hi>.{S} С |
| виси од — мужа.</p> <p>Нека је просто и њему; није он први у ком је жудња за богатством, уништи |
| и ме се не тиче.{S} Слабо водим рабош о њему.{S} Али женски, женски!{S} Само то чудо и покор да |
| завесу на врати продире светлост; а то њему квари сан.</p> <p>Учинила сам јој по вољи; била са |
| површини често ходим и не слутећи шта у њему врије и кува.</p> <p>Љубила сам га, али сам била с |
| ше ми колики је свет и каквих је људи у њему.{S} Теча се томе радовао; био је сретан што ми је |
| ам настојала, да тај покренути осећај у њему уништим још у клици.{S} Зар сам се један пут за ра |
| нила сам се њега и породице му.{S} Но у њему је сад тек беснила „плава крв“. — Осећао се увређе |
| а је верна,</l> <l>Пригрли ти та мужића њена </l> <l>Па га љуби, никад се не жури.</l> </quote> |
| .{S} Дакле с његове стране је љубав а с њене тек симпатија и сажаљење!{S} Зарад њезине милостињ |
| наде. — Становала је, вели, у суседству њене некадашње газдарице, поштарке.{S} Сваког месеца до |
| је кућњег газду да телеграфише по неку њену рођаку тамо у Срем.{S} Учинимо јој по жељи и онда |
| тешко.{S} Питала сам и Душана, шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и јуче.{S |
| тек устима, речма, а срцем ретко ко за њима жуди.</p> <p>— Зато и јесте све мање љубави на све |
| е не увиђају, каква одговорност лежи на њима пред Богом и светом.{S} Закужави ти један цветак и |
| екаквим меким гласом, „море осећаја али њима не влада тек срце, бура лакомислености, него су по |
| ебрегне, или — ако је и мрве понашања у њима — врши се, али како?!{S} Свађа, речкања, пребацива |
| у.{S} Немам баш неограничено поверење у њима; слушају ме до душе; већ на оштрији поглед повуку |
| p> <p>Радити више нисам смела, те дођох њима у кућу.</p> <p>Док је трајало новца од касније зар |
| и је фактор свуда!</p> <p>Грамљивост за њиме, уништила је сваки племенитији осећај.{S} Љубав и |
| скиње ограничено, а оно се узвисило над њиме, па нико не замера.{S} С радошћу узима стан тако у |
| } Зар сам се један пут за рад тога пред њиме хотимице показала гора но што јесам.</p> <p>То је |
| а постигне своју цељ, срамно ме је пред њиме жигосала и уверила га, да га ја не волим; а мој не |
| А тврде да је такав.{S} Сво се српство њиме поноси.{S} Друго вам не умем казати.</p> <p>— То ј |
| о тражише излаза из свога кавеза.{S} На њиово лепршање, дотрча старици и Аурора и Марко, па се |
| оду, већ увек мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби пролете; но онда држим у крилу Марка |
| сто мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда сироте немају свој |
| Тек мане, недостаци и слабост женскиња њих привлачи; врлине се обично узносе, хвале, цене и по |
| исала сам му, рекавши, да сам отишла од њих.{S} Сирота сам девојка, па ми је дужност налагала д |
| тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих раставити.{S} То су једина створења, која ме још во |
| их каквих сам ја хтела.</p> <p>Сваки од њих имао је разлога зашто ме хоће.{S} Један ме хтео збо |
| ре и — једна другу.{S} Дође ли једно од њих у било какву неприлику, зар се надати саучешћу, пож |
| адић.{S} Чула сам чешће говорити, да се њих двоје радо гледе, но она је то до сад увек одрицала |
| ћеш метнути на шешир, па извукла место њих из неке кутије твој дневник.{S} Опрости што сам га |
| оближњу варош својој ћерци и зету.{S} У њих беше већ двоје деце, те не беше места и за мене.</p |
| се не зна!{S} Шест година провела сам у њих.{S} Помајка није правила разлике између мене и свој |
| чно предам сво своје добро своме зету а њиховом сину.</p> <p>То ми се није допало, али деца се |
| гуће, но он није осећао симпатије према њој.</p> <p>Волео је другу, коју је доцније и узео.</p> |
| а није сасвим при свести.{S} Било је на њој нешто необично.</p> <p>— Опростите, душо, поче она, |
| јули што о фрајла-Стани.{S} Незнадоше о њој баш ништа; само сека-Маца рече, — баш је била унела |
| е шиљао неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} Мало је говорила у опште, а о себи никад |
| а беше — мртва.</p> <p>— Знате-ли што о њој? питала сам раделицу ту.</p> <p>— Знам само да је п |
| е неку кутију, па је метну на сто.{S} У њој је било писама сортираних по величини и везаних у м |
| ње и веће пакетиће.{S} Исто тако беше у њој неколико дењчића другог рукописа; а разметнуто било |
| <p>Док сам сумњао у тебе, привлачила ме њојзи њезина спољашњост.{S} Сада ми је то шупље шаренил |
| ила сам њезиним родитељима, а поглавито њојзи.</p> <p>Они изабраше ваљана образована младића зв |
| још на улици пољубила, од среће, што у њојзи не нађох оне — морске логике.</p> <p>Тога вечера |
| а.{S} Није ништа племенито, но и опет у њојзи уживам; видим, да ме воле бар у неку руку...</p> |
| млада лепа женица, толико је плакала за њом, да сам мислила, поболеће се.{S} Једва сам је утеши |
| {S} Док сам се савлађивала, тежио је за њом и тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сваку изј |
| се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тера — швиндлерај.</p> <p>Уздах |
| <p>— Шта ће вам?{S} Ваљда не мислите с њоме на јвност?</p> <p>Поруменила сам.</p> <p>— Ништа, |
| она неби пустила од себе, онда кад би с њоме заједно пропало, а у даљини се сијао зрачак наде з |
| Па и једна лубеница, хладна као лед.{S} Њу сам вама наменула.{S} Држала сам је до подне у бунар |
| е што сам је узела у своју кућу, али да њу узме не могу допустити, већ тебе ради.{S} Она је сир |
| {S} Старица није била „рђава особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на |
| ребало живот жртвовати, и то би била за њу радо учинила, тако сам је од тога часа заволела.</p> |
| l> <l>Њу сам вазда поштовала,</l> <l>За њу бих и срећу дала.</l> <l>И срце ми било врело </l> < |
| > <p>Био ми је загонетка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је заволео — другу. </p> <pb n="161" / |
| им стојале једна уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што сам је узела у своју кућу, али да њу у |
| злази нам се још у основи; ја неразумем њу, а она мене несваћа; страни смо једно другоме били о |
| <p>„Али мајко, мени изгледа, да и Милан њу здраво воли.“</p> <p>„Воли?!“ Чудна ми посла!{S} Мла |
| ахладило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с таком пажњом, као да сам какво слабо болесно дете |
| </l> <l>Желила сам свуда правду;</l> <l>Њу сам вазда поштовала,</l> <l>За њу бих и срећу дала.< |
| лозоф“ дао у посао, кад ми не одговара, о оној теми, што сам јој писао?“ питао је на послетку и |
| те?{S} А да ви немислите <pb n="143" /> о мени рђаво, доказ ми је, што вас видим у мојој соби.{ |
| о се радовала, кад је видила рођаку!{S} О, то никад нећу заборавити.{S} Па и сирота рођака још |
| ли среће, која нам је тако близу! ..{S} О, Стано, буди милостива, буди паметна, па ме не отиску |
| с неким познаницима тек на станици.{S} О старици јој нисам ништа казала.{S} Нисам имала ни кад |
| своју некадашњу љубав према Милану.{S} О Боривоју нисам јој ништа говорила.{S} Држала сам да ј |
| , уздахну она.{S} Шта се може мислити — о девојци мојих година!{S} Ту се обично много мисли, је |
| еда старица и врло разговорна.</p> <p>— О, знам је добро, говорила је она.{S} Ја сам је и двори |
| се међу нама изродила читава „полемика“ о овој или оној теми, но то је ређе бивало; обично смо |
| је било доста уједно сложених књига, а о зидовима је висио један старински сат, неколико слика |
| не зна.{S} Мало је говорила у опште, а о себи никад; и ако је често виђала у касапници.{S} Там |
| нти могу бити сасвим различни и појмова о свету.{S} Укратко: у узајмном поштовању мушког и женс |
| “</p> <p>Те сам вечери много премишљала о свој прошлости; у постељи сам и плакала.{S} Сетила са |
| заволела.{S} Ја, која сам дотле сањала о љубави и с оне стране гроба и држала, да никога више |
| ам сирота!{S} А колико сам пута мислила о вама.{S} Особито сад од кад —</p> <p>Старица застаде, |
| уверавјући ме нежним и страсним речима о својој љубави.</p> <p>Ћутала сам и јецала.{S} Тек кад |
| гласом он. „Нисам дошо да иштем рачуна о владању твоме; нећу ти ни љубавника убити; немам прав |
| о и она његова гадна и недостојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, ср |
| лико веселило колико његово приповедање о страном свету, школском свом животу и наукама које су |
| оказује неку материнску љубав и старање о деци!</p> <p>— Нећу да кажем, да није љубав.{S} Љубав |
| ку чудно било његово саучешће и старање о мени.</p> <p>„Тебе секо, нешто мучи,“ говорио ми чешћ |
| егавајући одговор на моје брижно питање о нерасположењу његовом.</p> <p>Долазио нам је сваки да |
| овечицу на српски и да му своје мишљење о овој или оној теми писмено саопштимо.</p> <p>Даница м |
| мртав, па шта те се тиче његово мишљиње о теби?{S} Што буде горе мислио, тим боље!“</p> <p>„Мај |
| је и за мог младог доба, али шта велите о женском картању?{S} И мушком оно не служи на част.{S} |
| ма, рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> <p>Оборила сам очи, тражећи згодна одговора |
| најули што о фрајла-Стани.{S} Незнадоше о њој баш ништа; само сека-Маца рече, — баш је била уне |
| сам јој и свој разлог.</p> <p>Зар си и о мени тако судила? питаше она прекорно.</p> <p>Порумен |
| тере читаве породице.{S} Често мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мисли |
| беше скаменило а душу ми заузеле мисли о неситој и грабљивој човечијој природи.</p> <p>Сестра |
| онакву, каква сам.{S} Да ће се нагађати о мени разне гатке, нисам ни тада сумњала.{S} Кад прочи |
| <p>Помишљала сам: шта ће Милан мислити о мени, кад тако изненада одлазим?{S} Но дужност према |
| жећи, да је смешно и детињасто говорити о оном, што је прошло и што се више преиначити не може. |
| терам те варљиве мисли; но опет сам тек о Боривоју сањала...</p> <p>И сутра-дан сам била узруја |
| замишља белог.{S} Ето видите, да појам о лепоти није једнак!{S} Сва божија створења лепа су, а |
| е довољан разлог, да с неким презирањем о теби говори.{S} Баш као да ниси свестан створ, већ мр |
| азати.{S} Но овако је боље.{S} Не марим о себи да говорим.{S} Нису баш пријатне успомене; а мож |
| је шиљао неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} Мало је говорила у опште, а о себи ник |
| пре једите, а после ћу вам казати, како о томе мислим.{S} Ви слабо једете! рече она, нудећи ме. |
| ана беше — мртва.</p> <p>— Знате-ли што о њој? питала сам раделицу ту.</p> <p>— Знам само да је |
| ом сам питала течу и тетку, знајули што о фрајла-Стани.{S} Незнадоше о њој баш ништа; само сека |
| шки ме се не тиче.{S} Слабо водим рабош о њему.{S} Али женски, женски!{S} Само то чудо и покор |
| ми случај притиче у помоћ.</p> <p>— Умр'о је купци барон Д...ч.{S} Сутра му жељезницом стиже те |
| вали — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да чита ил да |
| <hi>прва</hi> и једина љубав.</p> <p>У оба случаја било је и одзива.{S} Но опет се узели нисмо |
| и уз мене.</p> <p>Ћутале смо неко време обадве.{S} После неколико тренутака, маши се она за лис |
| творила је кавез Дамјана и Дамјанке.{S} Обе тичице јој слетише на груди, па се стадоше лепршати |
| х зашушта у кавезу Аполона и Дијане.{S} Обе тице очевидно тражише излаза из свога кавеза.{S} На |
| између мене и своје кћери; учила нас је обе кувати, месити прати и све женске домаће и ручне по |
| екну ми у души, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој постељи.</p> <p>„Шта ти је?“ питаше |
| тка једна без друге.{S} Милана смо опет обе волеле, као једина брата, бранитеља и заштитника св |
| и, опрости!“ молила сам га, пруживши му обе руке.</p> <p>„Шта да ти опростим? рече он не прихва |
| овао је старичину мачку и псето.</p> <p>Обе се пренусмо. </p> <pb n="144" /> <p>— Кажем ја, осм |
| Карташ је оличено среброљубље, законом обезбеђена варалица, отимач и лопов, а често и посредни |
| и.</p> <p>Опростила сам се са старицом, обећавши, да ћу скоро доћи и књижицу донети.</p> <p>— С |
| .</p> <p>Опростила сам се на брзу руку, обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне ме задржавала, н |
| а рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко обзире на савете његове, већ се поводи за срцем и одаје |
| у особу имати, слепо јуре у пропаст, не обзирући се ни на што.</p> <p>Мајка је рекла: „заборави |
| зори, што су равни с тротуаром, прозори обитаћих соба.{S} Дотле сам држала, да су ту у земљи по |
| уковали се нисмо, а иначе нам је то био обичај.</p> <p>Дужност ми је била, да га запитам, где ј |
| quote> <pb n="151" /> <p>Рукопис је био обичан, а правопис, на моје чуђење, нов и доста правила |
| > <p>Што сам се уплашила, кад је сасвим обична старачка појава?“ Да би нашла узрока, погледала |
| а брак сам сматрала за нешто светије од обичне трговачке спекулације, па је ли чудо што се не х |
| мислила издати; али новост не беше баш обичне природе, те не остаде без утиска.{S} И нехотице |
| изузетци узвишују се и поред патње.{S} Обични људи застају поред таке немиле пратилице на пола |
| хтела сам само рећи, да моји греси нису обични.{S} Нисам ја никад газила заповести, већ сам их |
| год им се прохте смејати.{S} Нисам ишла обичним трагом — стазом утрвеном, па сам им необична и |
| што још није умео да изговори глас „р“; обично га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим и |
| ој или оној теми, но то је ређе бивало; обично смо се у назори слагали; те је он моје мишљење т |
| јом сам читала, добила по неку награду; обично воћа, колача, коју сличицу или играчку, или сам |
| е преиначити не може.</p> <p>Он се тада обично усиљено насмешио и бивао више дана приметно хлад |
| p>Прва и најновија врста, узор јунакиња обично су женскиње мање лепе, али тим више даровите, об |
| ике.{S} Гледајте ваш посао, „тешила“ је обично моја тетка из своје собе.{S} Иди ти душо, куд си |
| сац — тражити да уме мислити.{S} Она је обично тако безазлена, да не зна ни „на чем жито расте. |
| и, да нам је срце мртво.{S} Али срце је обично у таквим приликама тек за време успавано, измуче |
| т уз мене; али само с почетка.{S} После обично постану добри пријатељи.{S} Везује их сличност — |
| иње и детињасто тврдоглаве. <hi>Онда се обично вели, да су својој љубави сталне</hi>.{S} Она хо |
| о бих била још остала, али код тетке се обично у то доба вечерало па ми се ваљало журити.</p> < |
| зива,“ био је мој одговор.{S} И тиме се обично свршила та тема.</p> <p>Ја сам мећу тим то и чек |
| лабост женскиња њих привлачи; врлине се обично узносе, хвале, цене и поштују тек устима, речма, |
| заслужила презирање и поругу, којом се обично за живота срета...</p> <p>Била је већ настанула |
| лити — о девојци мојих година!{S} Ту се обично много мисли, јелте?{S} А да ви немислите <pb n=" |
| машинерија, беше се за неко време — као обично пред подне — стишало.{S} Осим тичијег цвркутања, |
| чанствен?{S} Питаше тетка.</p> <p>— Као обично код таке господе.{S} Не ће се видети ни кол ни с |
| <p>Поздрав нам беше много хладнији него обично.{S} Ни руковали се нисмо, а иначе нам је то био |
| ривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но обично.</p> <p>Поздрав нам беше много хладнији него оби |
| едало да је миран, само је био блеђи но обично.</p> <p>„Изашла си тако лако одевена, а већ се з |
| што сам овако остала.{S} Уседелицу свет обично исмејава.{S} Ко пита, за што си тако остала.{S} |
| асни осећаји животињска нагона, који су обично <hi>себичност</hi>, јер кад не могу љубљену особ |
| љубави према момку; али тој погрешци су обично родитељи били узрок; млада срца била су бар увек |
| на остане чисто?!{S} Тако се ћерко, ту обично мисли и ради, а ево на рачун разума.{S} Међу тим |
| ати закуцао по који провођаџија.</p> <p>Обично сам их све редом одбијала.</p> <p>„Шта чекаш?{S} |
| ло куцати, но тек за тренутак; после ме обли румен стида; и свега нестане. „Која вајда,“ севну |
| да ми се јавио младожења, попин син из оближњег места.{S} Он је трговац а ја машамода, па је б |
| тра; умро ми је и теча а тетка мораде у оближњу варош својој ћерци и зету.{S} У њих беше већ дв |
| у светом одушевљењу дужности а лице јој облила лака румен.{S} Гледајући је тако појмила сам њез |
| е не корим; али ни после ниси ме морала обмањивати.{S} Могла си рећи: „не волем те!“ А не да ме |
| нећемо то да увидимо ни да признамо.{S} Обмањујемо сами себе, држећи, да нам је срце мртво.{S} |
| цу.</p> <p>Дуго сам држала, да се обоје обмањујемо.{S} Ревносно сам настојала, да тај покренути |
| ме је научио читати а тетка плести.{S} Обоје беху задовољни својом ученицом; тетка није могла |
| е у срцу.</p> <p>Дуго сам држала, да се обоје обмањујемо.{S} Ревносно сам настојала, да тај пок |
| е десет година, чула сам, да су на брзо обоје свршили трагично.{S} Из славољубља и жудње за бог |
| , „овако нећу срдити родитеље, а бићемо обоје сретни.{S} Свет ће само знати, да нећу да се жени |
| S} Тамо ћу те на рукама носити и бићемо обоје сретни.{S} Или ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да |
| ади оне церемоније срдим родитеље а нас обоје изложим сиротовању,“ говорио је он, „овако нећу с |
| ика?!</p> <p>Док траје новца, левентују обоје и сносе се, нестане ли га, бива свешта.{S} Још је |
| ти указа жена с дететом на руци.</p> <p>Обоје ме прекорно гледали.</p> <p>„Не отимај ми име!{S} |
| ца, или тешком обућом уморених раденика обојега пола.</p> <p>На једанпут зашкрпута шљунак много |
| Одговорила сам јој честитајући и желећи обојима сретан пут.{S} Жеље су биле искрене, али писмо |
| ојих година а Боривој нешто старији.{S} Обојица беху добра срца и изврсни сродници; надметали с |
| >— Баш тако сам и ја мислила, рече она, оборивши очи: а то је и цела истина; само је зло, што п |
| ра — швиндлерај.</p> <p>Уздахнула сам и оборила очи, не рекавши јој ништа.{S} Било ми је срамот |
| н се тргао, гледећи ме зачуђено.</p> <p>Оборила сам очи.</p> <p>„Шалиш ли се? питао је узевши м |
| тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> <p>Оборила сам очи, тражећи згодна одговора.{S} Збунило ме |
| жеравица ледом заклања...</p> <p>Он је оборио очи и уздахнуо.</p> <p>Од тога доба није ми изја |
| утак топло погледао у очи а за тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпочео какву тему, што |
| блију и златоустове беседе, од Доситеја Обрадовића, које су биле још у рукопису.</p> <p>Све сам |
| онај израз разјасни.</p> <p>Тако сам од Обрадовића и Соларића почела се учити размишљању и мора |
| укопису.</p> <p>Све сам радо читала, но Обрадовићеве басне по најрадије, јер сам разумевала, а |
| Давао ми је за читање понајвише „<title>Обрадовићеве басне</title>“ и остала његова дела.{S} Но |
| А је ли бар он срећан, или је гоњен као Обрадович?</p> <p>— Велики људи ретко су потпуно сретни |
| ла млада, радо сам читала.{S} Читал сам Обрадовича, Видаковича, а и Караџића и све што ми је до |
| ати.</p> <p>— То је баш ко с Димитријем Обрадовичем.{S} А је ли бар он срећан, или је гоњен као |
| е сад од слабости испупчиле јабучице од образа и безубих вилица, те ни мало не доликују оном ши |
| илан никако да скине очију са кавеза, а образићи му се заруменили.</p> <p>Она га поглади по кос |
| ад се тицала Данке.{S} Васпитала сам је образовала како сам најбоље могла; важила је као најбољ |
| авито њојзи.</p> <p>Они изабраше ваљана образована младића званичника, јединца сина прилично им |
| скиње мање лепе, али тим више даровите, образоване и учене.{S} Оне гледају у свет смело, разбор |
| у, <pb n="142" /> да се по неке токорсе образоване, отмене „даме“ стиде на улици пружити руку и |
| госпоштином и „салонским светом“ човек образовати и оплеменити може.{S} Уверена сам била, да б |
| <p>Сестра се насмејала, а шогор ваљда у обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да је при женидби |
| ,“ рекао је неко; приметала сам у своју обрану.</p> <p>— Манимо се метода, већ брзо кваси грло, |
| због мираза.{S} Исто тако, бивало је и обратних случајева, да се девојка удала без љубави прем |
| у оном широком челу и „грчком“ носу.{S} Обрве је имала густе и формасте.{S} Али баш тај иначе „ |
| под теретом дечијих колица, или тешком обућом уморених раденика обојега пола.</p> <p>На једанп |
| или петла за кокоши.{S} Извините ћерко, овај мало драстичан израз.{S} Али кад се неки свет не с |
| сваки час сам морала молити течу, да ми овај ил онај израз разјасни.</p> <p>Тако сам од Обрадов |
| није по кад-кад шале, јадно би изгледао овај свет.{S} Јесте ли га лично видели или тек на слици |
| о говорити и оно што морам.{S} Разговор овакав никад не почињем.{S} Мислим: не ће ме разумети а |
| м; само кад ми неби биле тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих раставити.{S} То су једина |
| и лукавство, небих се зацело тргла.{S} Овако је била — необична.</p> <p>— Политика, рече она, |
| се нисам држала поштења и дужности.{S} Овако сам остала вечито усамљена са дужности — дужности |
| ј лепи шарени свет и не познате, бар не овако, као што сам га ја познавала!{S} Старка умукну и |
| оплије, но стотину других, а остала сам овако, нешто са дужности а нешто баш са тог топлог срца |
| е и ко ме не ће исмејати за то, што сам овако остала.{S} Уседелицу свет обично исмејава.{S} Ко |
| сам вам хтела све усмено казати.{S} Но овако је боље.{S} Не марим о себи да говорим.{S} Нису б |
| тала то писмо.</p> <p>Одговорила сам му овако:</p> <p>Праштам ти из свег срца.{S} Никада се нис |
| је изложим сиротовању,“ говорио је он, „овако нећу срдити родитеље, а бићемо обоје сретни.{S} С |
| ели да је уступе.{S} За то су дошли чак овамо:{S} Треба им готовине; иначе има девојака свуда.“ |
| тога дошла сам и амо у Т., чула сам за овдашњег ваљаног доктора очију.{S} Годину дана лечио ме |
| смешећи се.{S} После преврташе листове, овде-онде читајући по неки одломак ове или оне песме.</ |
| за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда би |
| Заостала сам овде.{S} Радити се могло и овде а тешко ми било враћати онима, који су ме скоро — |
| ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S} Тада сам га одбила; нисам знала како он м |
| помоћу спасао вид.</p> <p>Заостала сам овде.{S} Радити се могло и овде а тешко ми било враћати |
| ри?{S} Моћи ће и то; скорим ћу дома.{S} Ове године ћу свести ферерије на три месеца.{S} Већ сам |
| ашћу на само убиство и вуче пропаст.{S} Ове врсте јунакиња понајвише је идеал, спољашњи блесак |
| ове, овде-онде читајући по неки одломак ове или оне песме.</p> <p>— Добро пише.{S} Вади речи из |
| често и потреба.{S} Но једне зиме беше овладала самном нека чама.{S} Држала сам, да ће ми бити |
| ам ћутала.{S} Чудни осећаји беху самном овладали.</p> <p>Ту свечану тишину проби гласић малога |
| одавно је постала детњарија.{S} Отуда и овладао срцем сваки моралан гад а друштвом покор и трул |
| р се смејао.</p> <p>„Што се смејете?{S} Ово није измишљотина, већ права истина.{S} Све су то ра |
| анпут диже очи и рече:</p> <p>— Читајте ово!{S} Прочитала сам гласно показане ми речи.{S} Оне с |
| дине писала ми Даринка измећу осталог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом радо разгова |
| о су им тек стара времена добра, али ни ово чудо не могу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, па б |
| ако сам мислила, па села и написала тек ово:</p> <p>Патила сам много док сам те заборавила.{S} |
| ја је добра, па мисли, да не размишљамо ово, оно.{S} Може се после попишманити...</p> <p>Шогор |
| рече она, нудећи ме.{S} Глете само; још ово парченце хлеба са маслом.{S} Та узмите, тек сте га |
| н ме стиште свим нагло бијућем срцу.{S} Овог пута нисам побегла; нисам имала снаге, јер то беше |
| га зашто ме хоће.{S} Један ме хтео због овог, други због оног, а ни један због мене саме. т. ј. |
| две недеље.{S} Доктора није хтела. „Од овог ме нико не излечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад са |
| но рече:</p> <p>„Добар бранилац.{S} Али овог пута се трудиш без успеха.{S} Све што си успела, с |
| и лудорија.{S} Па је ли чудо што се до овог дотерало?!{S} При ступању у брак он шпекулише, она |
| упутисмо свака на своју страну.</p> <p>Овог пута корачала сам журно: била сам замишљена а и же |
| је заузимање, да упозним „баба-девојку“ овога пута без успеха; но дошла сам и дома, а она ми је |
| су баш пријатне успомене; а можете и из овога све дознати.{S} Писала сам још пре 15—20 година, |
| међу нама изродила читава „полемика“ о овој или оној теми, но то је ређе бивало; обично смо се |
| ечицу на српски и да му своје мишљење о овој или оној теми писмено саопштимо.</p> <p>Даница му |
| /p> <p>Сад ми тек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспратним кућама они прозори, што су |
| да ме сами нађете.{S} Читав Лавиринт у овој кући!</p> <p>— Скините се, драго дете, па седите!{ |
| вље, као што га многе јаднице ево баш у овој вароши -губе; а могла сам и љубави имати, само да |
| није ни слутио какву ми је будућност у овом поквареном и леденом свету баш тим особинама спрем |
| {S} Ко зна хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ва |
| породице, да пренашам гласове и решетам ову или ону кућу, као што то чине многе токорсе даме и |
| Допало ми се да читам.{S} Док прочитам ову књигу можда ћу и пробати.{S} Није згорег; само ме н |
| дао ми у очи.{S} У том погледу се јасно огледала — љубав.</p> <p>Срце ми је дрхтало, но поглед |
| тка.{S} Онда није ни чудо, што те после оговара; не увиђа своју погрешку, па искали срце на они |
| ија.{S} Кажњен сам и онако и сувише.{S} Огорчен на тебе, оженио сам се оном, којом је мајка хте |
| е но с женскињом.{S} Остало је женскиње ограничено, а оно се узвисило над њиме, па нико не заме |
| јер је боље изгубити главу, него своју огрешити душу!{S} Тако Јевросима.{S} А шта раде оне?{S} |
| већ се захладило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с таком пажњом, као да сам какво слабо боле |
| раме; била би је још на улици пољубила, од среће, што у њојзи не нађох оне — морске логике.</p> |
| е још цепало, но душа ми је била мирна, од прилике онако, као кад учинимо какво добро дело. </p |
| ца, као и библију и златоустове беседе, од Доситеја Обрадовића, које су биле још у рукопису.</p |
| рку.</p> <p>После ме је питала: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинила нек |
| ; ваљда да је отерам.{S} Али све заман; од тога тренутка знала сам и осећала, да Милана не љуби |
| вора, па дошла у руке нечовеку......{S} Од ње је доста, што је лепа и што је умела страсно љуби |
| и Боривоја била сам већ заборавила.{S} Од свега је остала само успомена.{S} С те стране није м |
| III.</head> <p>Прошло је три године.{S} Од негдашње жарке љубави према Милану остала је тек гор |
| рави анђео и неко надземно створење.{S} Од ње несме нико — па ни писац — тражити да уме мислити |
| ецу</title>“. „<title>Цветник</title>,“ од Ј. Рајића и његову историју: даље „<title>Нови плута |
| холости уображавају, да су „нешто више“ од дотичних.{S} Дабоме да је то глупост, ал мрежа глупо |
| сад од кад —</p> <p>Старица застаде, а од старости сузне јој очи засузише још већма.</p> <p>— |
| pb n="154" /> <p>Дотле сам била дете, а од тога тренутка девојка.{S} Већ прво писмо Миланово, ш |
| } Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају, а од хладне за час се поболем.{S} Стара сам.{S} Лубеница |
| ...</p> <p>Била сам као цветак, кад га од стабла откинеш; но свенула и опет нисам.{S} Деца су |
| е ми тетка читање.</p> <p>— Чули сте га од мене.{S} Старка га је лане у парку цитирала.</p> <p> |
| но.{S} У њезиним очима не беше ни трага од туге.{S} За цело јој не беше жао живота.</p> <p>— Да |
| лика.{S} Па и така је видите, уваженија од поштене бабадевојке, која се грозила трговине са срц |
| жељу; била је детињастија и несташнија од мене; радије је у слободним часовима трчкала по друг |
| ану, што нема купаца, или што је лошија од остале робе.</p> <p>Кад човек чује, или чак и осети |
| ути, што се није удала, али нисам имала од важности да је упитам.{S} Чинило ми се, да би то пит |
| ам грозницу.{S} Даница се није одмицала од мене Око поноћи сам застала.{S} Кад сам се пробудила |
| ко одлучним тоном; да сам се сама тргла од њега.</p> <p>„Вечита загонетко!“ узвикну он, пустивш |
| <p>— Не замерте ћерко.{S} Така сам била од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то |
| S} Боривој је имао право; ја нисам била од оних што лако подлежу.</p> <p>Још нисам била равноду |
| ћу за цело; само ме сад светина оцепила од мога друштва, па се морам журити, да га стигнем.</p> |
| отпутовао.</p> <p>Писма су опет летила од једног другоме.{S} У његовим беше мале разлике.{S} И |
| и је презирали, кад га она неби пустила од себе, онда кад би с њоме заједно пропало, а у даљини |
| а немаш!</l> </quote> <p>То сам научила од газдаричине девојчице.{S} Учила за испит декламовати |
| p>Писала сам му, рекавши, да сам отишла од њих.{S} Сирота сам девојка, па ми је дужност налагал |
| p> <p>Била је већ настанула пета година од кад сам примљена у кући моје помајке.{S} Једног дана |
| а отпочети читање, отшкрину тетка врата од побочне собе.</p> <p>— Прими и мене у друштво, смеја |
| ину дана отворила је и радњу преко пута од моје.</p> <p>Слагале смо се и ако смо биле неједнаке |
| у.{S} Зар се тако говори, кад се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва |
| има у кућу.</p> <p>Док је трајало новца од касније зараде моје поштовали ме, али кад је требало |
| иле тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих раставити.{S} То су једина створења, која ме још |
| ла за то, а сада сам добила журан позив од те и те фирме.{S} Готову робу понела сам са собом а |
| кад сам осетила да љубим човека млађег од себе.{S} То се није слагало с моји назори.{S} Али св |
| ш воле...</p> <p>— Зар немате баш неког од својих?{S} Питала сам и други пут.</p> <p>Она љутећи |
| те лица биле су правилне, ал јој се сад од слабости испупчиле јабучице од образа и безубих вили |
| анов.</p> <p>Задрхтала сам. „Шта ће сад од мене?{S} Зар није било доста увреде?!{S} А друго за |
| сам пута мислила о вама.{S} Особито сад од кад —</p> <p>Старица застаде, а од старости сузне јо |
| да је невин...</p> <p>Она уздахну и оде од постеље.</p> <p>Како ми је било, даје се замислити.{ |
| :</p> <p>Твој опроштај је, као кап воде од жећи умирућем патнику.{S} Зар се тако говори, кад се |
| ми је било слободно читати неке преводе од Фенелона и других страних писаца, као и библију и зл |
| би била за њу радо учинила, тако сам је од тога часа заволела.</p> <p>Помајка ми беше удовица, |
| ашто; мајко?{S} Ето видите, и јабуку је од вас примио.{S} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, ти |
| ла а брак сам сматрала за нешто светије од обичне трговачке спекулације, па је ли чудо што се н |
| да још нешто, а последице би дошле саме од себе.</p> <p>— Шта је то „нешто?“ То ме интересује.< |
| дањем.{S} Све су дурашне и еманциповане од сваке предрасуде.{S} Гледиште им је хладно и природн |
| ашти, беше — Милан.</p> <p>Тргла сам се од те мисли и махнула руком преко чела; ваљда да је оте |
| а и пољуби у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега и побегла у врт.{S} Волела сам га нада све на с |
| еклињало дете...</p> <p>Згрозила сам се од призора тог и покрила лице рукама.{S} Он их нежно ск |
| своју дужност.“</p> <p>Ужаснула сам се од толике одлучности и употребила сву своју снагу и гов |
| застаклиле, па само нагло дише и дрхће од чезње за тицама.</p> <p>— Бојите се, да не излете? о |
| ликоварошани“ су често веће радозналице од — „малосељана.“ Прабаба Ева није правила разлике.{S} |
| ј се сад од слабости испупчиле јабучице од образа и безубих вилица, те ни мало не доликују оном |
| .</p> <p>Ја сам заиста дрхтала, но више од узбуђења, но од зиме.</p> <p>„Хајдемо у собу, дошла |
| ћи је доста патила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ у животу..... |
| доцније, кад би почео примати утиске и од унутрашњих мојих особина.{S} Данас их још нема.{S} П |
| <p>Тежак беше то тренутак, много тежи и од онога, кад сам се с Миланом растала.{S} Тада — а сад |
| з наслеђа.{S} Хтели су богату партију и од племићке крви, а не машамоду са три четири хиљаде.</ |
| и је био такође ваљан младић, али млађи од мене. </p> <pb n="168" /> <p>Згрозила сам се, кад са |
| <pb n="150" /> баш та детињарија задржи од изгреда, који би можда иначе учинили; а усамљеним је |
| аквих каквих сам ја хтела.</p> <p>Сваки од њих имао је разлога зашто ме хоће.{S} Један ме хтео |
| несваћа; страни смо једно другоме били од почетка, па тако је и сада. </p> <pb n="164" /> <p>Д |
| >Тек што сам преписала књижицу, дође ми од куће писмо, да сам нужна код куће.</p> <p>Опремила с |
| <p>„Мајка, нађите ми кола; идем сестри од тетке у * рекла сам помајци спремајући своје ствари. |
| спремајући своје ствари.</p> <p>„Сестри од тетке?{S} Па можеш.{S} Али нико те не тера...“</p> < |
| м се томе могао надати још онда, кад си од мене побегла у врт.{S} Зато те не корим; али ни посл |
| {S} Поштује и воли она мене, али зависи од — мужа.</p> <p>Нека је просто и њему; није он први у |
| ам сама морала бих полудети или трчкати од једне до друге породице, да пренашам гласове и решет |
| али ми се није дало да се дадем љубити од туђа момка. 0сећала сам да то није више братинска љу |
| шењу не подлежу.{S} Па шта могу тражити од неразумне животиње?!</p> <p>И ја и Милан играсмо се |
| ли кад је требало који новчић потрошити од онога, што сам им поклонила, преседао ми сваки залог |
| држала да ће те пљенути рукама и побећи од мене.</p> <p>Погледала сам је не разумевајући.</p> < |
| е надати саучешћу, пожртвовању и помоћи од — така савезника?!</p> <p>Док траје новца, левентују |
| дана стајао је предамном блед и дрхћући од узбуђења.</p> <p>И ја сам дрхтала.{S} Тек после неко |
| муке су велике, па ме укрепи и сачувај од даљег искушења!“</p> <p>Нико ми није одговора дао; н |
| би тек оно излечити бар потоњи нараштај од трулежи, која све више хвата корена.{S} Често тако р |
| лостива, буди паметна, па ме не отискуј од себе.{S} Ја те љубим неизмерно.{S} Нема жртве, која |
| S} Сад је и то друкчије.{S} Сад и момак од 17—20 година не тражи жену, већ новац. — Није у реду |
| утело. — Знак, да им идентитет није тек од јуче.</p> <p>Преметала је неко време по кутији и онд |
| ма.{S} Пристојност ми је задржала језик од из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и не чудите! рече о |
| де.{S} Не ће се видети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће га војници, па и сви звани |
| ери?!</p> <p>— Добро, мајко, али ја сам од старијих слушала, да у браку понајвише они рђаво жив |
| и.</p> <p>Сву душевну храну примала сам од тетке и тече све док нисам добро читати научила, а п |
| неусиљеном учтивости.</p> <p>— Тако сам од прилике нагађала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви |
| ил онај израз разјасни.</p> <p>Тако сам од Обрадовића и Соларића почела се учити размишљању и м |
| не кући.{S} Тако се разорава.{S} Нисам од оних, што су им тек стара времена добра, али ни ово |
| д се дала прилика, шетала сам се крајем од „ајзнбана,“ не би ли је случајно опазила; али увек б |
| иначе „услов лепоте,“ чудно је одударао од старачке борасте, жућкасте коже, и модрих усана и ок |
| нас је једанпут <pb n="153" /> одбранио од друге несташне деце, а колико је пута мајку умилости |
| На једанпут уђе ми у собу и седе преко од мене.{S} Нисам дизала очију; била сам збуњена.</p> < |
| рви поглед смешио и чудновато одударало од оштрих трагова преживелих година, што јој на лицу бе |
| та, за оно мало новаца што ми је остало од родитеља.{S} Она радо пристаде и још рече, да ће ми |
| смејала се старица.{S} То је тако било од кад је, и биће довека.{S} Права љубав је вечита.{S} |
| је тако морало бити; срце ми је кипило од смесе радости и туге, среће не среће, наде и неке цр |
| >После две недеље добила сам опет писмо од Даринке.{S} Јављала ми, да се венчали и да одмах пол |
| заиста дрхтала, но више од узбуђења, но од зиме.</p> <p>„Хајдемо у собу, дошла је мајка;“ па ме |
| еваре и — једна другу.{S} Дође ли једно од њих у било какву неприлику, зар се надати саучешћу, |
| о, а не као сада.{S} Умориш се ко псето од силних питања.{S} Тек што им знање на левак у главу |
| буде.{S} Само сопствена смрт дреши нас од праве љубави, често нећемо то да увидимо ни да призн |
| могу!</p> <p>Био је Миланов друг и брат од тетке.{S} Док сам била у дому моје помајке, долазио |
| ндиг“ собу.{S} Сад је тамо у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је с |
| ко и неби, кад ти предпостављају лошију од тебе, само за то, што је удата!{S} Баш као да је бра |
| ву на катедру па — хрче.{S} Тек на лупу од нашег трчања по скамија, протре очи и викне: „Ко је |
| бав тражи одзива.{S} Па и правичнији су од људи ...</p> <p>Старица престаде.{S} Била је узрујан |
| си једног јутра заборавила у брави кључ од своје собе.{S} Зацело си се журила у дућан.{S} Проша |
| а сам је за узрок.</p> <p>„Шта ти хоћеш од мене?“ викнула је, а очи јој срдито севаше; „ниси де |
| а у шогора беше син Душан, с ким се још од пре познавао.</p> <p>Душан је био мојих година а Бор |
| има, који су ме скоро — отерали.</p> <p>Од саме зараде своје нисам могла сад живети, те молим з |
| <p>Он је оборио очи и уздахнуо.</p> <p>Од тога доба није ми изјављивао љубав речима, али је св |
| амо две недеље.{S} Доктора није хтела. „Од овог ме нико не излечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад |
| леменитији осећај.{S} Љубав и поштовање одавно је постала детњарија.{S} Отуда и овладао срцем с |
| ан човек, жели свако да усрећи.{S} Зато одавно меркају девојку с новци, а он одмах препоручио м |
| вала се; хоћу да видим какав је.{S} Већ одавно нисам читала; можда сам већ и заборавила.{S} Ту |
| савете његове, већ се поводи за срцем и одаје љубавном уживању без борбе и устезања......</p> < |
| у ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам се бојала, чуће |
| томе надала, кад си своју погрешку сину одала?!{S} Уздахнула сам, кад сам прочитала то писмо.</ |
| а.{S} Закључила сам да своје осећаје не одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је тек |
| ма њему збуњена; бојала сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оставила сам тај пос |
| исто горела подамном; морала сам бегати оданде, где могу нанети несрећу и где ме више не требај |
| ком тичицом; само кад ми неби биле тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих раставити.{S} То |
| ам врло волела а и оно је мени необично одано, скоро већма но рођеној матери својој.</p> <p>Мај |
| ти да га не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје ископала, ако би |
| нисам могла; осећала сам, да би ме глас одао.</p> <p>„То је зацело наруџбина?“ рече он, показуј |
| ивовати живот без сврхе?{S} И моја рука одапе пиштољ.</p> <p>„Збогом Боривоју!....{S} Збогом ма |
| неједнаке природе; била ми је необично одата.{S} Доцније сам видила, да с тога што је волела Д |
| да те нешто тишти.{S} Ниси ми се хтела одати, но случај ми је помогао.{S} Пре две недеље си је |
| , а око би своје ископала, ако би хтело одати, како ми је у срцу. — Била сам вулкан, по чијој п |
| ице.{S} Сетила сам се, да су ме баш они одбацили, које сам жарко љубила...</p> <p>„Коме треба?“ |
| ођаџија.</p> <p>Обично сам их све редом одбијала.</p> <p>„Шта чекаш?{S} Докле ћеш бирати?“ љути |
| па ми се чинило да ми је дужност да га одбијем. „Он брка поштовање са љубављу, а док први зано |
| таћу му равнодушна.“ мислила сам, па га одбила ради његове среће и своје дужности.{S} Боривој ј |
| још док си ти овде била.{S} Тада сам га одбила; нисам знала како он мисли, но сад сам већ дала |
| епаћене муке: умртвила сам своје срце и одбила га, као некада Милана. — После неколико дана био |
| } Та зар нас је једанпут <pb n="153" /> одбранио од друге несташне деце, а колико је пута мајку |
| о сад да одем но Данка ме узе за руку и одведе у твоју собу, да ми покаже шешир, што јој га пра |
| рекох:</p> <p>— Ја би вас молила да ме одведете до њезина стана.{S} Хоћу да је посетим.</p> <p |
| ј куће.{S} Да ми је казала, радо би вас одвела.</p> <p>Тако остаде сво моје заузимање, да упозн |
| ој мали филозоф“ дао у посао, кад ми не одговара, о оној теми, што сам јој писао?“ питао је на |
| тила сам се својих родитеља,“ био ми је одговор.</p> <p>Те вечери добила сам грозницу.{S} Даниц |
| не долази?“ У својој машти нашла сам и одговор: „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је пр |
| тујући, а за тим уздахнуо, избегавајући одговор на моје брижно питање о нерасположењу његовом.< |
| {S} Већ с питањем сам хтела потврђујући одговор.</p> <p>Дете погледа у мене, па у старицу, и он |
| све до сада препатио.</p> <p>Очекујући одговор, твој несрећни</p> <p> <hi>Милан.</hi> </p> <p> |
| је неки свет браком назива,“ био је мој одговор.{S} И тиме се обично свршила та тема.</p> <p>Ја |
| а тренутак.{S} Нисам одмах нашла згодна одговора.</p> <p>— Чудно питам, јел-те?{S} Коме би се д |
| </p> <p>Оборила сам очи, тражећи згодна одговора.{S} Збунило ме њезино питање, а још више погле |
| од даљег искушења!“</p> <p>Нико ми није одговора дао; но зраци залазећег сунца, падаше на трном |
| м опростила.{S} Зато буди милостива, па одговори како живиш и можеш ли нам опростити.{S} Та ја |
| у осталог мајку. „Или хоће усмено да ми одговори?{S} Моћи ће и то; скорим ћу дома.{S} Ове годин |
| p>„Шта то везеш?“</p> <p>„Теби кошуљу,“ одговорила сам не погледавши га.</p> <p>„Па зашто злато |
| нада одлазим?{S} Но дужност према мајци одговорила ми; „За тебе мора бити мртав, па шта те се т |
| удио се понос у мени и ја сам јој одмах одговорила.</p> <p>Одговорила сам јој честитајући и жел |
| и и ја сам јој одмах одговорила.</p> <p>Одговорила сам јој честитајући и желећи обојима сретан |
| сам, кад сам прочитала то писмо.</p> <p>Одговорила сам му овако:</p> <p>Праштам ти из свег срца |
| ме увек кори због тога.</p> <p>Није ми одговорио, само ме гледао.</p> <p>„Што ме тако мериш, з |
| то матера.{S} Зар оне не увиђају, каква одговорност лежи на њима пред Богом и светом.{S} Закужа |
| и.</p> <p>Старка заћута, нагло устаде и оде кавезима.{S} Била је очевидно јако узрујана.</p> <p |
| ња, да је невин...</p> <p>Она уздахну и оде од постеље.</p> <p>Како ми је било, даје се замисли |
| о ми се бар чинило.</p> <p>Он уздахну и оде прозору.{S} Гледао је неко време замишљено крозањ; |
| тала сам и други пут.</p> <p>Она љутећи оде шифонеру, отвори га и донесе неку кутију, па је мет |
| атно, а са прихода моје „сермије“ да се одевам. „Тако ће бар нешто и детету остати, а мени није |
| но обично.</p> <p>„Изашла си тако лако одевена, а већ се захладило; ево ти мараме.“ Па ме огрт |
| заволети мртву лутку, са њезина шарена одела, исто тако не може истински волети ни спољашње ле |
| ам опет трговину шешира и радњу женског одела.{S} И то сам у Бечу изучила.{S} Радња ми је добро |
| ; за то ми је оставила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је то честита и добра душа.{S} Није сиро |
| ко лепог кроја.{S} Разгледала сам јој и одело.{S} Било је скромно, чисто и њезиној дубокој стар |
| мужу око ушију, да им набави господско одело.{S} Бајаги, гони је на то материнска дужност.{S} |
| дете, шта му је милије: кадифа и златно одело или здравље?{S} Питајте га, па ће те чути.{S} У д |
| о слушкиња и мала Данка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за руку и одведе у твоју собу, да |
| читефица...{S} Тело је, по мом сваћању, одећа и склониште душе, настави она.{S} Па као што немо |
| а љубав.</p> <p>У оба случаја било је и одзива.{S} Но опет се узели нисмо, а све зашто:</p> <p> |
| ?{S} Али и они мене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па и правичнији су од људи ...</p> <p>Стариц |
| мо да љуби, већ је тражило у истој мери одзива; а понос ми није допуштао, да „лижем руку,“ која |
| етње.</p> <p>Боже, то нисам ни мислила! одјекну ми у души, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше |
| па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио из собе.</p> <p>Како ми је било, тешко је појми |
| или паре, као пилиће.{S} Чуде се после: одкуд шкрофлезан и јектичав подмладак?!{S} А не питају: |
| е читаву „историју“ за собом повукло, а одкуд ми права да зледим ране, које је време излечило?! |
| а га ја не волим; а мој некадашњи нагли одлазак у башту и садашња молба да ми опрости, утврдила |
| ило ми се, да страна госпа ишчекује мој одлазак.</p> <p>Тек што сам преписала књижицу, дође ми |
| .{S} Још нисам јој ни имена знала а већ одлази.</p> <p>— Збогом душо!{S} Па опростите, што сам |
| шла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула да одлазим, заплакала се.</p> <p>— Збогом ћерко, јецала је |
| Милан мислити о мени, кад тако изненада одлазим?{S} Но дужност према мајци одговорила ми; „За т |
| ише среће нема.{S} С мајкином исповести одлетила је за увек.{S} Патња је моја тешка, а олакшаће |
| аше листове, овде-онде читајући по неки одломак ове или оне песме.</p> <p>— Добро пише.{S} Вади |
| им се“, рекла сам недижући очију и тако одлучним тоном; да сам се сама тргла од њега.</p> <p>„В |
| Кад сам их отворила, рекла сам хладно и одлучно:</p> <p>„Милане, иди кући жени и детету.{S} То |
| уздахнуо, спустио руке са лица и рекао одлучно:</p> <p>„Повешћемо га с нама.{S} У теби ће имат |
| ност.“</p> <p>Ужаснула сам се од толике одлучности и употребила сву своју снагу и говорничку мо |
| и-нени?{S} Она је добро зна.{S} Станује одма у другој соби а она је и неговала у болести. — Мол |
| родбина са свештенством, па са станице одма сњим у гробље.{S} Тако то бива, кад човек нема сво |
| а Даница. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах и женити?“</p> <p>„Чим отвори канцеларију и отпоч |
| теља.</p> <p>Родитељи његови искаше, да одмах званично предам сво своје добро своме зету а њихо |
| инке.{S} Јављала ми, да се венчали и да одмах полазе у Америку.</p> <p>Мирно сам прочитала то п |
| „Узећу му Мару Базићеву; има пет хиљада одмах на венчању, а лепа је девојка,“ заврши моја помај |
| p>Пробудио се понос у мени и ја сам јој одмах одговорила.</p> <p>Одговорила сам јој честитајући |
| бало ми је што више посла.{S} За то сам одмах отворила на своју руку радионицу и трговину шешир |
| /p> <p>Ћутала сам за тренутак.{S} Нисам одмах нашла згодна одговора.</p> <p>— Чудно питам, јел- |
| >Вратила сам се својима.{S} Радњу нисам одмах хтела отворити; требало ми је одмора у сваком пог |
| то одавно меркају девојку с новци, а он одмах препоручио мене.{S} Партија је добра, па мисли, д |
| ле пратилице на пола пута, или подлегну одмах у почетку.</p> <p>Ретки су људи, које патња није |
| добила сам грозницу.{S} Даница се није одмицала од мене Око поноћи сам застала.{S} Кад сам се |
| } На то ме је свикао сам теча; у данима одмора и слободним часовима, морала сам му по нешто на |
| ј библиотеци.{S} За време школског свог одмора, научио нас је и Вуковом правопису; био је још у |
| сам одмах хтела отворити; требало ми је одмора у сваком погледу.</p> <p>Тек што ми се почеше ра |
| е рада целе године.{S} Код тетке се бар одмори.</p> <p>— Збогом тетице!{S} А ви сека-Мацо, умес |
| > <p>Хтела сам наставити читање.</p> <p>Одмори се мало, примети ми тетка.{S} Гле првих бресака, |
| едох опет на клупу.</p> <p>— И ја ћу се одморити, ако допустите? па се спусти уз мене.</p> <p>Ћ |
| ља ми беше смела,</l> <l>Задовољство је однела.</l> <l>Желила сам свуда правду;</l> <l>Њу сам в |
| </p> <p>СТАНА.</p> <p>Сутра дан сам јој однела књижицу.</p> <p>— Како вам се допада мој живот? |
| оварала, онако, као некада; можда не би одобрила корак, што сам га учинила — ја сам вереница!</ |
| чину тврдњу и разлоге а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепших снова и илузије |
| зори слагали; те је он моје мишљење тек одобрио или допунио.</p> <p>Но да скратим; не пишем ром |
| времена добра, али ни ово чудо не могу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, па било старо или нов |
| .{S} Испустила је слушкиња још као мало одојче.{S} Шта ће те?{S} Мати велика дама, па бива сваш |
| > <p>Добро велите, ћерко.{S} Но куда ми одосмо, а хтела сам само рећи, да моји греси нису обичн |
| појмање дужности!{S} Питајте само тако одрасло несретно јектичаво и шкрофлезно дете, шта му је |
| дније приман и у круговима, у којима је одрастао, а то све болело би га, кад би први љубавни за |
| ла се загонетним смејом; нисам могла да одредим, дали себи или — модерним јунакињама.</p> <p>Гл |
| е онако, како сам ја хтела.{S} Ја нисам одређивала, шта је љубав; само сам рекла, да је она љуб |
| ерко, игра ту главну улагу!{S} То двоје одређују шта је лепо, шта ли не.{S} Зато и треба настој |
| оју неби могао имати, кад би се наслеђа одрекао.{S} Мене ради био би хладније приман и у кругов |
| што сам се из дужности својевољно среће одрекла, него да постигне своју цељ, срамно ме је пред |
| чинити, ја — која сам знала, шта значи одрећи се љубави своје?!</p> <p>Предала сам му све у ру |
| , јер у место да себе победи и да та се одрече, она га гони својом страшћу на само убиство и ву |
| дом.{S} На послетку ми грунуше сузе, те одреши језик.</p> <p>„Ништа, ништа,“ шапутала сам кроз |
| ; „мајка ће бити задовољна — дужност је одржала победу над срцем.“</p> <p>Даница ме стролно заг |
| у на прозору.{S} Чекала ме је.</p> <p>— Одржали сте реч, а већ сам мислила, не ћете доћи.{S} Но |
| је радо гледе, но она је то до сад увек одрицала.)</p> <p>Чим се венчамо, отпутоваћемо у Америк |
| је то на први поглед смешио и чудновато одударало од оштрих трагова преживелих година, што јој |
| баш тај иначе „услов лепоте,“ чудно је одударао од старачке борасте, жућкасте коже, и модрих у |
| сам старицу; очи јој се сјале у светом одушевљењу дужности а лице јој облила лака румен.{S} Гл |
| да тако мора бити.{S} Зар сам је за то одхранила да ми сину убије срећу!“</p> <p>„Али мајко, м |
| дуго и горко.{S} А кад је та врела река одшила, паде ми поглед на икону, на распетије спаситеље |
| м и онако и сувише.{S} Огорчен на тебе, оженио сам се оном, којом је мајка хтела; и моја је сре |
| .{S} Кад сам оздравила, чула сам, да се оженио Маром Базићевом.</p> <p>Сад ми је било све јасно |
| ом сакрива!{S} Та зар је један, који се оженио тек да са жениним имањем господски левентује <pb |
| ме волела, ал сад га не волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. — И Стевана сам волела, н |
| а и опет ме није разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он газио углед где год је могао.{S} Био |
| не, буди човек!{S} Зар ти не знаш да си ожењен? рекла сам трудећи се, да га умирим.“</p> <p>„Зн |
| ћути!{S} Већ таке речи су грех из уста ожењена човека.</p> <p>„Нећу, да ћутим.{S} Доста сам па |
| учено или затупљено, а згодном приликом оживиће опет:{S} Јер</p> <quote> <l>Да је срце како туж |
| е шта ми се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, али тек за тренутак.{S} Доцније је у так |
| их с миром.{S} Знам их,“ рече ми сестра озбиљно; већ реци, шта чекаш?{S} Измећу толиких ваљда с |
| сам и тешко за тим боловала.{S} Кад сам оздравила, чула сам, да се оженио Маром Базићевом.</p> |
| >Он ме је стрпљиво слушао, не скидајући ока са мене.{S} Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно |
| Једног дана читала сам опет у парку.{S} Око мене беше необична тишина.{S} Сав велико-варошки жа |
| рактери, таке природе не подлежу лако.“ Око му је пламтило а глас дрхтао.</p> <p>Извила сам сво |
| а ме је језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје ископала, ако би хтело одати, како ми је у |
| неком времену прену из мисли и погледа око себе.{S} Поглед јој застаде на „<title>Змајевој пев |
| радити,” рече мајка, узевши ме оштро на око.</p> <p>Мени јурну крв у лице, те збуњено пођох из |
| се сузе и у помајчиним очима; али моје око остало је суво; срце ми се беше скаменило а душу ми |
| ицу.{S} Даница се није одмицала од мене Око поноћи сам застала.{S} Кад сам се пробудила кандило |
| } Данас их још нема.{S} Па ма колико се око њега умиљавала, слабо бих успела.{S} Да је старији, |
| мо увек далеко истрчале, и вешале му се око врата.{S} Он нам је увек донео по какву играчку.{S} |
| орасте, жућкасте коже, и модрих усана и око лепог кроја.{S} Разгледала сам јој и одело.{S} Било |
| имам с тобом да говорим.“ Па ме ухвати око паса и пољуби у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега |
| т.{S} Али данас ми је опет некако топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с педесет година млађа. |
| ави:</p> <p>— Не поричем, да спољашност око привлачи.{S} Али ако је унутрашњост шупља, само мом |
| та си девојка, а мушки су врагови; лажу око девојке, док не дође до женидбе, па онда бирају бог |
| дала живот и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да им набави господско одело.{S} Бајаги, гон |
| или видим какву погрешку што се у свету око мене десила, па онда мислим, мислим, да ми је после |
| једно; нека ме бар после смрти најближа околина позна онакву, каква сам.{S} Да ће се нагађати о |
| оља и најобразованија девојка у месту и околини.</p> <p>Дође време и њезиној удадби.{S} Просила |
| лица вечито у нашем срцу, да у повољним околностима опет избије на површину.{S} Ето на пример, |
| /p> <p>„Куда ћеш?“ шапутао је пламтећим оком. „Остани, имам с тобом да говорим.“ Па ме ухвати о |
| школа ни метод, већ домаће васпитање и окона. „Дете ретко слуша оно шта му се каже, већ радо п |
| авља баш онда, кад је она разуму сасвим окренула леђа и — поклизла.{S} Тасе се онда јунакиње ил |
| мејала сам <pb n="159" /> се и зловољно окренула на другу страну; но и опет се нисам могла отре |
| p>Клица је била ту; и ја сам била чила, окретна и задовољна, као и друга деца.{S} Имала сам мил |
| S} Незадовољни сте можда с оним што вас окружава?{S} Али с мојом приповетком не ћете стећи глас |
| зраци залазећег сунца, падаше на трном окруњену главу Бого-човека, и мени се чини, да ме те св |
| јана; глас јој је још већма дрхтао, а у оку блистала се суза.</p> <p>— Ви сте много патили? упи |
| {S} Боље да остану забаве ради дома, па окупају ону јадну дечицу, што их слушкиње без материна |
| донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; ради других; мени није нужна.{S} И сад све памти |
| к да ми нанешену неправду топлим речима олакша.{S} Та он је био мушки, па ако је мене морао пре |
| зглед на улицу.{S} И то нешто вреди.{S} Олакшава ми самоћу.{S} Оне друге собе гледе у ходник, н |
| ас разуме...{S} Званична исповест слабо олакшава, особито грешницима моје врсте...{S} Попа ме н |
| а је за увек.{S} Патња је моја тешка, а олакшаће се тек онда, кад чујем, да си нам опростила.{S |
| шком оно не служи на част.{S} Карташ је оличено среброљубље, законом обезбеђена варалица, отима |
| <pb n="148" /> <p>— Па шта да се ради? омачеми се са усана, после неколико тренутака.</p> <p>— |
| ијално убили.{S} Она се после отровала, он сјурио себи куглу у чело.{S} Јели истина не могу твр |
| али.{S} Ја сам опет весела и задовољна; он је тако добар.</p> <p>Рећи ћеш:{S} А Душан? — Њега с |
| } Осећала сам каква нас провалија дели; он је био њежно чедо аристокрације а ја дете народа.{S} |
| ам печат.</p> <p>Нисам се преварила.{S} Он ми је писао и молио ме да му опростим увреду што ми |
| загонетка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је заволео — другу. </p> <pb n="161" /> <p>Та друга |
| д призора тог и покрила лице рукама.{S} Он их нежно скиде и загледа ми у очи.{S} Склопила сам и |
| иницу ћерку беше удао пре 10 година.{S} Он и тетка беху ми драги родитељи.{S} Кад су ме примили |
| истрчале, и вешале му се око врата.{S} Он нам је увек донео по какву играчку.{S} Но то нас ниј |
| дожења, попин син из оближњег места.{S} Он је трговац а ја машамода, па је баба Мара, његова те |
| е!{S} Ја нисам крива!“ јаукнула сам.{S} Он није чуо тај јаук; био је већ на улици.</p> <p>Скочи |
| да боме волела, ал сад га не волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. — И Стевана сам вол |
| дадох му познати како ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учинио да не види...</p> < |
| рођаци у посету.</p> <p>Ја сам везла, а он је у другој соби читао.{S} На једанпут уђе ми у собу |
| говоримо на сред школе или код табле, а он ако је пре подне, запали чибук, па се не види из дим |
| девојка.{S} Шта је две три стотинице, а он може добити девојку с хиљадама!“</p> <p>„Сирота Стан |
| Зато одавно меркају девојку с новци, а он одмах препоручио мене.{S} Партија је добра, па мисли |
| аде; ја сам радила нервозном хитрином а он је разгледао цвеће што је лежало на тезги.{S} Нисам |
| да иначе учинили; а усамљеним је људима он често и потреба.{S} Но једне зиме беше овладала самн |
| ну неправду топлим речима олакша.{S} Та он је био мушки, па ако је мене морао презрети, зар је |
| и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он заволео, јасно сам сад видила.{S} Како је она осећал |
| ; обично смо се у назори слагали; те је он моје мишљење тек одобрио или допунио.</p> <p>Но да с |
| с обоје изложим сиротовању,“ говорио је он, „овако нећу срдити родитеље, а бићемо обоје сретни. |
| сам и одговор: „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је при том било некако топло; срце ми |
| и јабуку је од вас примио.{S} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} Већ с пита |
| ца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаукнуо је он, покрио лице рукама и стајао немо и непомично.{S} Гр |
| ужа.</p> <p>Нека је просто и њему; није он први у ком је жудња за богатством, уништила сваку чо |
| и и било?{S} Доста што сам знала, да ме он више не воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се |
| „Имаш ли још који егземплар?“ смејао се он.</p> <p>Како неби било!{S} Сад сам вам тек прочитала |
| руке.</p> <p>„Шта да ти опростим? рече он не прихвативши их. „Љубав се изнудити не може, а ја |
| оље познајеш.“</p> <p>„У тебе је,“ рече он не дижући очију и некаквим меким гласом, „море осећа |
| ћи на своје место.</p> <p>„Стано,“ рече он ухватив ме нагло за руке; „ти си много патила... пат |
| .</p> <p>„То је зацело наруџбина?“ рече он, показујући на шешир што сам радила.</p> <p>„Јесте.{ |
| сам и дигла очи.</p> <p>„Опрости“ рече он пруживши ми мој дневник.{S} Давно сам опазио да те н |
| ући ми чело и руке, а чело ногу стајаше он погнутом главом и сузним очима.</p> <p>„Милане, опро |
| >Уздрхтала сам се као неки кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но обично.</p> <p>Поздрав нам |
| ништа ишчитале, но ја сам осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто се чудила, како пре то у |
| да не мисли да врећа?{S} Ако је можда и он несретан?{S} Ако — “</p> <p>Страшне мисли кидаше ми |
| дио да се светина ускомешала, те хајд и он у гомилу и не знајући зашто! „Великоварошани“ су чес |
| сама.</p> <p>После неког времена дође и он у врт.{S} Преко руке је носио моју мараму.{S} Сад је |
| дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Разлог нисам има |
| разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он газио углед где год је могао.{S} Био је као и сви др |
| , шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто м |
| је писао. — И Стевана сам волела, но ни он није за мене; све више увиђам, да је лакоуман и не п |
| о овог дотерало?!{S} При ступању у брак он шпекулише, она шпекулише, па шта ће те више?{S} Прав |
| /p> <p>„Зашто? понови гробовским гласом он.{S} Погледајме, па ћеш видети.{S} Дуже нисам могао и |
| ш, змијо глатка?“ рече промуклим гласом он. „Нисам дошо да иштем рачуна о владању твоме; нећу т |
| S} Тада сам га одбила; нисам знала како он мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстено |
| ега.</p> <p>Крила сам своје осећаје, но он их је ипак дознао.{S} Љубав је најтеже сакрити.{S} В |
| а је узме.{S} Чинила сам све могуће, но он није осећао симпатије према њој.</p> <p>Волео је дру |
| авопису; био је још у првом зачетку, но он беше његов присталица.</p> <p>После смо му тек тим п |
| Димитријем Обрадовичем.{S} А је ли бар он срећан, или је гоњен као Обрадович?</p> <p>— Велики |
| е човек рођен тек да само ужива?{S} Зар он нема племенитија позива?{S} Истина је света, да је с |
| ршава.{S} Иначе мора казати свекру, јер он, т. ј. младожења добија и у месту ваљану девојку ал |
| ега.</p> <p>„Вечита загонетко!“ узвикну он, пустивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде |
| ћу,“ јецала сам. </p> <pb n="155" /> <p>Он ме стиште свим нагло бијућем срцу.{S} Овог пута ниса |
| сузе а жеравица ледом заклања...</p> <p>Он је оборио очи и уздахнуо.</p> <p>Од тога доба није м |
| о; те сам га зачуђено погледала.</p> <p>Он би ми на то за тренутак топло погледао у очи а за ти |
| била сам га,“ те ми се са усана.</p> <p>Он се болно осмехнуо.</p> <p>„Рђава извина, секо моја.{ |
| што се више преиначити не може.</p> <p>Он се тада обично усиљено насмешио и бивао више дана пр |
| “ питала сам усиљено смешећи се.</p> <p>Он уздахну. „Хтео сам рећи, да би моја помоћ била незна |
| о?“ Силом сам хтела да се шалим.</p> <p>Он се трже.</p> <p>„Желиш ли искрену пресуду?“ питаше п |
| његовог и да им га опет вратим.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао, не скидајући ока са мене.{S} |
| хтати.{S} Тако ми се бар чинило.</p> <p>Он уздахну и оде прозору.{S} Гледао је неко време замиш |
| ма више ни мрве љубави за тебе.“</p> <p>Он се тргао, гледећи ме зачуђено.</p> <p>Оборила сам оч |
| чинило да ми је дужност да га одбијем. „Он брка поштовање са љубављу, а док први занос пређе па |
| ?“ У својој машти нашла сам и одговор: „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је при том било |
| своје чедо, кад оно није код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми </p> <pb n="171" /> <p>би |
| место да себе победи и да та се одрече, она га гони својом страшћу на само убиство и вуче пропа |
| о?!{S} При ступању у брак он шпекулише, она шпекулише, па шта ће те више?{S} Прави вашар и трго |
| у гроб сађе; љубимо ли лепоту спољашњу, она ће нас заносити до год нас траје, па и онда, кад љу |
| ела ме утврђивати да је не издам мајци; она је све на врати прислушкивала, а мајка неће да се т |
| ли, да су својој љубави сталне</hi>.{S} Она хоће да има љубљену особу пошто по то; па руши све |
| новаца што ми је остало од родитеља.{S} Она радо пристаде и још рече, да ће ми храну давати бес |
| /p> <p>Сузе јој се засијаше у очима.{S} Она их руком убриса и настави:</p> <p>— Три дана пред с |
| ће довека.{S} Права љубав је вечита.{S} Она нема краја, нити се може уништити; тако на пример, |
| илази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица вечито у нашем срцу, да у пов |
| ех: жени ћу оставити сво добро моје.{S} Она ће ме лако прегорети.{S} Није ни пошла за мене из љ |
| ме не могу допустити, већ тебе ради.{S} Она је сирота девојка.{S} Шта је две три стотинице, а о |
| изневерила, те се материјално убили.{S} Она се после отровала, он сјурио себи куглу у чело.{S} |
| а ни писац — тражити да уме мислити.{S} Она је обично тако безазлена, да не зна ни „на чем жито |
| седила фрајла-Стана.{S} Застала сам.{S} Она ме погледа, преко — сад још већма — увела лица, про |
| а је срећа уништена а живот сломљен.{S} Она је моја жена, али не она, за којом сам ја чезнуо.{S |
| : права љубав, а та незна за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим животом само сам још додала: да |
| ако је повољи да дозовем Мари-нени?{S} Она је добро зна.{S} Станује одма у другој соби а она ј |
| пута без успеха; но дошла сам и дома, а она ми је била у памети.{S} Била је то чудна појава за |
| о је сад опет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашња младеж неблагород |
| и на мене.</p> <p>Примила сам понуду, а она наточи себи чашу воде, па настави:</p> <p>— Не пори |
| нам се још у основи; ја неразумем њу, а она мене несваћа; страни смо једно другоме били од поче |
| ревелике љубави према својој деци.{S} А она је доста кажњена и онако; са снахом се није слагала |
| ој газдарицу: где је фрајла Стана?{S} А она мени:{S} Отселила се.{S} Не може да плаћа кирију за |
| ро зна.{S} Станује одма у другој соби а она је и неговала у болести. — Молим вас, дозовите је.< |
| b n="171" /> <p>би је презирали, кад га она неби пустила од себе, онда кад би с њоме заједно пр |
| ој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та понесите плетиво ил |
| но га везати неможе.{S} Особито не може она везати разборита човека.{S} Изузетака је да боме и |
| ла, шта је љубав; само сам рекла, да је она љубав права, која потиче из душевног сродства, а не |
| S} Да вам се није што десило? питала је она брижно.</p> <p>— Били смо код старе мајке.{S} Има л |
| </p> <p>— О, знам је добро, говорила је она.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је оставила сав с |
| сталности</hi> оставља баш онда, кад је она разуму сасвим окренула леђа и — поклизла.{S} Тасе с |
| .{S} Гле, даћу ти јабуку!</p> <p>Док је она с неког орманчића донела јабуку, разгледала сам јој |
| {S} Ту се опет насмешила.</p> <p>Док је она пажљиво превртала лист, ја сам је посматрала.</p> < |
| волео, јасно сам сад видила.{S} Како је она осећала, нисам хтела да испитујем.{S} Нашто би ми и |
| ти и онда, грех на његову душу.{S} Није она крива што је тако анђеоска створа, па дошла у руке |
| о патили? било ми већ на језику, кад ме она запита, показујући у певанији песников лик:</p> <p> |
| от сломљен.{S} Она је моја жена, али не она, за којом сам ја чезнуо.{S} Свака мисао разлази нам |
| Добро што се десила слатка, радовала се она.{S} Па једите колко вам је воља.{S} Подајте и малом |
| — Ето видите, да ја погађам, смејала се она.{S} Децу привлачи на први поглед тек спољашна лепот |
| <p>— Прими и мене у друштво, смејала се она.{S} Милан ми приповеда, како је мајка дала секи књи |
| е.{S} После неколико тренутака, маши се она за лист, што сам га уз себе спустила.</p> <p>— Неће |
| > <p>— Грло „новога метода,“ насмеши се она, зато вас „стара природа“ и тера у гроб пре времена |
| ца је имала врло много; знало се, да ће она бити моја насљедница, а само кућа и земља вредила м |
| па ти може требати“; говорила је чешће она.</p> <p>Милан је међу тим свршавао науке.{S} Учио ј |
| о томе мислим.{S} Ви слабо једете! рече она, нудећи ме.{S} Глете само; још ово парченце хлеба с |
| г.</p> <p>— Гле ви се и не чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће те пљенути рукама и побећи |
| — Видите суревњивост мога друштва, рече она.{S} Није ништа племенито, но и опет у њојзи уживам; |
| ила — необична.</p> <p>— Политика, рече она, пруживши ми лист.{S} Невидим добро; ситна је, но т |
| p> <p>— Баш тако сам и ја мислила, рече она, оборивши очи: а то је и цела истина; само је зло, |
| /p> <p>— Не, душо, врло ме занима, рече она узевши с ормана котарчицу с бресквама, ал доста си |
| p>— Чудно вам је што тако говорим, рече она тужно.{S} То показује добро срце или непознавање св |
| метњи!“</p> <p>„Сирото моје дете,“ рече она тренутно, па ме загрливши и пољуби у чело.{S} Но оп |
| еобично.</p> <p>— Опростите, душо, поче она, показујући прстом на лист, што сам га читала.{S} П |
| <p>Зар си и о мени тако судила? питаше она прекорно.</p> <p>Поруменила сам и стисла се уз њези |
| сак и етикетна правила.{S} Држа ла је и она, да се тек у додиру са госпоштином и „салонским све |
| p>Да га заборавим, допринела је много и она његова гадна и недостојна сумња о мени.{S} Та да ме |
| ак ироничан осмех.</p> <p>— Да, настави она после неколико тренутака ћутања, човек осети потреб |
| ваћању, одећа и склониште душе, настави она.{S} Па као што неможе свестан човек заволети мртву |
| мевајући.</p> <p>— Јесте ћерко, продужи она; данашње су јунакиње друкчије.{S} Има их поглавито |
| м часу оставити неће.{S} Поштује и воли она мене, али зависи од — мужа.</p> <p>Нека је просто и |
| оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} |
| остојанства...{S} То ми зацело не би ни она допустила.{S} Та за Бога! — Друго је бити чланица, |
| {S} Тако говори младост.{S} Кад неби ни она тако говорила — џаба ти човека!{S} И снови су у сво |
| .иски цуг; подне је већ прошло, примети она и устаде.{S} Устала сам и ја, али без воље.{S} Још |
| м.</p> <p>— Здраге воље фрајлице.{S} Ал она се отселила из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била |
| срца и душе.{S} Ретко је земљиште у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зато се |
| за чорбу себи и „своме друштву“ — тако она зове своје псето и мачку — смејала се сека-Маца.</p |
| ће је брзо поред богатије и лепше; само она треба да је паметна, да је благодарна, па да не пра |
| тела сам јој рећи, чија је то песма, но она настави:</p> <p>— Добра и оштроумна девојчица, али |
| оворити, да се њих двоје радо гледе, но она је то до сад увек одрицала.)</p> <p>Чим се венчамо, |
| ила сам је да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати.</p> <p>— Гостољубље је лепа |
| ала сте непрактични! говорила је често она.{S} Дошли сте токорсе у госте, па све књижурине вуч |
| души.</p> <p>— Лудо сам питала, уздахну она.{S} Шта се може мислити — о девојци мојих година!{S |
| и поред уверења, да је невин...</p> <p>Она уздахну и оде од постеље.</p> <p>Како ми је било, д |
| ритији, а срце бива племенитије.</p> <p>Она диже очи, гледећи ме за часак нетренштице.</p> <p>— |
| Па је устрашено ухватих за раме.</p> <p>Она диже главу. </p> <pb n="140" /> <p>— Не бојте се. р |
| за, а образићи му се заруменили.</p> <p>Она га поглади по косици.</p> <p>— Како би ти мајка рад |
| ојих?{S} Питала сам и други пут.</p> <p>Она љутећи оде шифонеру, отвори га и донесе неку кутију |
| пусти да надјача једна ма која!“</p> <p>Она се смејала на моју примедбу и тужно додала.</p> <p> |
| /p> <p>Смејала се, а у погледу указа се онај исти живахни израз, што ме је бунио и у парку.</p> |
| е гласно засмејала а очи јој опет узеше онај живахни младалачки израз. — Баш враг тај песник, н |
| с сам морала молити течу, да ми овај ил онај израз разјасни.</p> <p>Тако сам од Обрадовића и Со |
| иромашних, учених и дресиратих; само не онаквих каквих сам ја хтела.</p> <p>Сваки од њих имао ј |
| ривлачи је њему, па јој је мило</hi><hi>онакво какво је</hi>.{S} Сродство душе и срца треба да |
| бар после смрти најближа околина позна онакву, каква сам.{S} Да ће се нагађати о мени разне га |
| } Како бих се с тобом радо разговарала, онако, као некада; можда не би одобрила корак, што сам |
| ужност моја према мајци нагонила ме, да онако учиним, а да се сад не видимо изчекује дужност — |
| ш кадгод видити; но ја сам вас заволела онако на први поглед.{S} Лице ваше остаће ми и без имен |
| о, но душа ми је била мирна, од прилике онако, као кад учинимо какво добро дело. </p> <pb n="16 |
| <p>— Нисте ме, ћерко, разумели, бар не онако, како сам ја хтела.{S} Ја нисам одређивала, шта ј |
| војој деци.{S} А она је доста кажњена и онако; са снахом се није слагала, па је умрла код Даниц |
| >„Што плачеш, лудице моја?{S} Тамо је и онако живље и веће место; ако се не сложиш са сестром, |
| и, па буди милостивија.{S} Кажњен сам и онако и сувише.{S} Огорчен на тебе, оженио сам се оном, |
| ти је вера у мој карактер, моју чистоту онако лабава била.{S} Но и тога је давно нестало, па бу |
| S} Још нисам почела читати.</p> <p>— Е, онда ме баш мораш примити!{S} Само причекај, док свучем |
| ирали, кад га она неби пустила од себе, онда кад би с њоме заједно пропало, а у даљини се сијао |
| ли, ако их је везао који члан породице, онда је тек зло.{S} Дужност везује, а срце — хладно.{S} |
| је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та понесите плетив |
| животињског нагона.</p> <p>— Е, мајко, онда је на свету мало праве љубави.{S} Ко данас пита за |
| та.{S} Дабоме да је онда ту назатка.{S} Онда није ни чудо, што те после оговара; не увиђа своју |
| смео знати, да сам ради њега умрла.{S} Онда неби <pb n="156" /> могао бити сретан, а ја сам му |
| ека-Мацо, умесите штрудлу као и пре.{S} Онда вам је тако добро испала, бољу је неби ни краљица |
| ечерас чути.{S} Има још доста.</p> <p>— Онда, лаку ноћ!{S} Сутра ћемо наставити.{S} Сад лези и |
| ешку што се у свету око мене десила, па онда мислим, мислим, да ми је после и самој смешно.{S} |
| око девојке, док не дође до женидбе, па онда бирају богатију.{S} Сви су они таки...“</p> <p>Крв |
| е свега треба праве воље за бољитак, па онда још нешто, а последице би дошле саме од себе.</p> |
| S} Верујте ми, тешко сам грешила.{S} Па онда, човеку по кад и кад и преври.{S} Савест ми је даб |
| на изнесе 5—6 форината.{S} Дабоме да је онда ту назатка.{S} Онда није ни чудо, што те после ого |
| окренула леђа и — поклизла.{S} Тасе се онда јунакиње или дижу, те блистају као звезда, или кли |
| хоћеш тридесету да дочекаш?{S} Ко ће те онда узети?!“</p> <p>„Све муштерије што ме и сад ишту.{ |
| <p>Дете погледа у мене, па у старицу, и онда му се преко усана једва измигољи тихо и неодлучно: |
| ће нас заносити до год нас траје, па и онда, кад љубљене особе већ не буде.{S} Само сопствена |
| {S} Такова љубав је и трајнија; траје и онда, кад једра плећа љубљене особе спадну и кад румени |
| <p>Преметала је неко време по кутији и онда извади чак са дна једну сашивену рукописану књижиц |
| у тамо у Срем.{S} Учинимо јој по жељи и онда је била мирнија.</p> <p>— Је-ли рођака дошла? пита |
| сте...“ Ко год хоће може је преварити и онда, грех на његову душу.{S} Није она крива што је так |
| ски поштење и искреност, љубиће мо то и онда, кад носилац тих врлина у гроб сађе; љубимо ли леп |
| Патња је моја тешка, а олакшаће се тек онда, кад чујем, да си нам опростила.{S} Зато буди мило |
| <l>Грех ако је то желити,</l> <l>Ја сам онда црни грешник,</l> <l>Не треба му опростити</l> <l> |
| а.{S} Оставила сам тај посао Даници, но онда је дуго морао чекати.</p> <p>Што се то „мој мали ф |
| уштам ја њих, да се по соби пролете; но онда држим у крилу Марка и Аурору.{S} Немам баш неогран |
| дан закон, отпочела сам најпосле, нашто онда толико моралисање?{S} На што уздизати сталност и в |
| и пут баш нећу.{S} Ал Боже мој — шта ћу онда? ...{S} После ми је тек смешно, па фалим Бога, што |
| мушке <hi>несталности</hi> оставља баш онда, кад је она разуму сасвим окренула леђа и — поклиз |
| може, а ја сам се томе могао надати још онда, кад си од мене побегла у врт.{S} Зато те не корим |
| ве јунакиње и детињасто тврдоглаве. <hi>Онда се обично вели, да су својој љубави сталне</hi>.{S |
| ме заборави.</p> <p>(Стеван је био син ондашња имућна бележника, леп но лакоуман младић.{S} Чу |
| {S} Цео свет, особито мушки и не почиње онде љубити, где би требало да поштује.{S} Тек мане, не |
| ћи се.{S} После преврташе листове, овде-онде читајући по неки одломак ове или оне песме.</p> <p |
| ичекај, док свучем и сместим Милана.{S} Оне две оставићу данас Лизи.</p> <p>Док се тетка вратил |
| м више даровите, образоване и учене.{S} Оне гледају у свет смело, разборито и са самопоуздањем. |
| уку, обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне ме задржавала, но остати нисам хтела.{S} Чинило ми |
| очитала сам гласно показане ми речи.{S} Оне су гласиле</p> <quote> <l>Па се моли тамо Богу,</l> |
| нешто вреди.{S} Олакшава ми самоћу.{S} Оне друге собе гледе у ходник, немају зрака ни толико, |
| се питаш: да није с твоје кривице?{S} А оне, матере, занемарују своју децу сваки дан.{S} Па зар |
| редни убица читавих породица.{S} Па сад оне, Српкиње, поносите питомице Душанове славне царевин |
| душу!{S} Тако Јевросима.{S} А шта раде оне?{S} И те се још смеју Српкињама звати.{S} Заиста жа |
| зу његовом поруменила и задрхтала, да и оне што не ишчитају ...</p> <p>Оне нису ништа ишчитале, |
| незаконити брак. „Лудо би било, да ради оне церемоније срдим родитеље а нас обоје изложим сирот |
| е-онде читајући по неки одломак ове или оне песме.</p> <p>— Добро пише.{S} Вади речи из срца и |
| а веће среће, него кад може да задовољи оне, који га с љубављу сретају! </p> <pb n="152" /> <p> |
| но свенула и опет нисам.{S} Деца су као оне биљке, што у сваком земљишту корена хватају; па се |
| акових родитеља, особито матера.{S} Зар оне не увиђају, каква одговорност лежи на њима пред Бог |
| Ја, која сам дотле сањала о љубави и с оне стране гроба и држала, да никога више љубити не мог |
| ољубила, од среће, што у њојзи не нађох оне — морске логике.</p> <p>Тога вечера сам раније потр |
| е тек смешно, па фалим Бога, што ме још оне нису оставиле.{S} Долете па ме разоноде.{S} Никад м |
| ла, да и оне што не ишчитају ...</p> <p>Оне нису ништа ишчитале, но ја сам осећала, да и он мен |
| и—ла—не!“ прошапутала сам испрекидано и онесвешћена пала доле; пред очима беше ми се смркло а с |
| рком.{S} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и забава.{S} Пазите само шта ће радит |
| и жени и детету.{S} То ти је дужност; а они те и већма воле, него ја.{S} У мени нема више ни мр |
| и у овој вароши на вишеспратним кућама они прозори, што су равни с тротуаром, прозори обитаћих |
| или? — Је ли баш тако?{S} Не, сећају се они мене, кам год им се прохте смејати.{S} Нисам ишла о |
| старијих слушала, да у браку понајвише они рђаво живе, што се из љубави узимају?</p> <p>— Љуба |
| ене и сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — које сам ја усрећила!</p> <p>Зашто је то тако? — |
| отрча старици и Аурора и Марко, па се и они стадоше умиљавати; завидљиво гледећи у тичицу на ње |
| и псето.{S} Смешно је, јел те?{S} Али и они мене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па и правичнији |
| дбе, па онда бирају богатију.{S} Сви су они таки...“</p> <p>Крв ми јурну у главу.</p> <p>„Разум |
| ехотице.{S} Сетила сам се, да су ме баш они одбацили, које сам жарко љубила...</p> <p>„Коме тре |
| м родитељима, а поглавито њојзи.</p> <p>Они изабраше ваљана образована младића званичника, једи |
| ви и пишете?{S} Незадовољни сте можда с оним што вас окружава?{S} Али с мојом приповетком не ће |
| е јасно.{S} Поглед јој се није слагао с оним старачким лицем.{S} У том погледу лежала је нека м |
| увиђа своју погрешку, па искали срце на онима, што их је токорсе угостила.{S} Тако се кућа не к |
| се могло и овде а тешко ми било враћати онима, који су ме скоро — отерали.</p> <p>Од саме зарад |
| износим.{S} Морате се душо, задовољити ониме, што имам.{S} Мало млека, свежа масла и добра сир |
| Боривој је имао право; ја нисам била од оних што лако подлежу.</p> <p>Још нисам била равнодушна |
| кући.{S} Тако се разорава.{S} Нисам од оних, што су им тек стара времена добра, али ни ово чуд |
| и играчку, или сам се смела дуже играти оних игара, које сам најволела.{S} Давао ми је за читањ |
| добра, па мисли, да не размишљамо ово, оно.{S} Може се после попишманити...</p> <p>Шогор се см |
| ћи ужину; само не треба претеривати.{S} Оно што се у кући нађе и искрен срдачан дочек, најбоље |
| ом.{S} Остало је женскиње ограничено, а оно се узвисило над њиме, па нико не замера.{S} С радош |
| јединости нека замишља свако по ћефу, а оно што ћу написати, довољно ће бити, дај се увиди, је |
| бре тетке, да ме издржава и васпита, за оно мало новаца што ми је остало од родитеља.{S} Она ра |
| а после сам је тражила и у течиној, за оно време, богатој библиотеци.{S} На то ме је свикао са |
| ће васпитање и окона. „Дете ретко слуша оно шта му се каже, већ радо полази путем, којим види д |
| пример мајка мање љуби своје чедо, кад оно није код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми < |
| је љубав.{S} Разумем, права љубав, а не оно, што веже падишу за његове буле или петла за кокоши |
| рину Данку.{S} Дете сам врло волела а и оно је мени необично одано, скоро већма но рођеној мате |
| била сам их већма него и тице и цвеће и оно китњасто зеленило и плаво небо, што тако красно дич |
| немам речи.{S} Мрзи ме чисто говорити и оно што морам.{S} Разговор овакав никад не почињем.{S} |
| а рукаве, чим ме похвали — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда он |
| Ако их не гоне људи, хоће да их напати оно — што зовемо судбином, но таки карактери умеју се у |
| {S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, што му је први пут истинским жаром срце загрејало, |
| Радњом, енергичном радњом, могло би тек оно излечити бар потоњи нараштај од трулежи, која све в |
| а велите о женском картању?{S} И мушком оно не служи на част.{S} Карташ је оличено среброљубље, |
| м се и Милана.{S} Склопила сам очи, као оно деца, да му слику видим, али место њега видила сам |
| а.{S} И сад све памтим много јаче, него оно, што се јуче десило.{S} Успомене најдуже остају у д |
| {S} Један ме хтео због овог, други због оног, а ни један због мене саме. т. ј. због мојих мана |
| , особито за време мога боловања, после оног растанка са Миланом.</p> <p>Душан је знао све тајн |
| да је баш та хладноћа у понашању доказ оног осећаја, који се појавио и моме срцу.</p> <p>Фериј |
| беше маћеха; подарила ми је клицу свега онога, чиме дарива и другу децу своју.</p> <p>Клица је |
| Тежак беше то тренутак, много тежи и од онога, кад сам се с Миланом растала.{S} Тада — а сад — |
| кад је требало који новчић потрошити од онога, што сам им поклонила, преседао ми сваки залогај. |
| а изродила читава „полемика“ о овој или оној теми, но то је ређе бивало; обично смо се у назори |
| српски и да му своје мишљење о овој или оној теми писмено саопштимо.</p> <p>Даница му је ретко |
| зоф“ дао у посао, кад ми не одговара, о оној теми, што сам јој писао?“ питао је на послетку изм |
| Знате, што сам ја лане у Парку читала у оној вашој лепо везаној песмарици. — Ту се гласно засме |
| и разумео.{S} Рекао би ми можда — као у оној песми што је рекао свети Петар баба Ани.{S} Знате, |
| више.{S} Огорчен на тебе, оженио сам се оном, којом је мајка хтела; и моја је срећа уништена а |
| ћи, да је смешно и детињасто говорити о оном, што је прошло и што се више преиначити не може.</ |
| за, да ме није разумео а још мање љубио оном љубављу, којом ја њега.</p> <p>Други је био такође |
| у за „анштендиг“ собу.{S} Сад је тамо у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, |
| безубих вилица, те ни мало не доликују оном широком челу и „грчком“ носу.{S} Обрве је имала гу |
| човек осети потребе да се исповеди, ал ономе, ко нас разуме...{S} Званична исповест слабо олак |
| чујем, можеш ли ми опростити ону гадну, ону црну увреду.{S} Невин сам, али и твој је живот отро |
| , да пренашам гласове и решетам ову или ону кућу, као што то чине многе токорсе даме и матере ч |
| мене морао презрети, зар је морао узети ону, коју не воле?...</p> <p>Тако сам мислила, па села |
| војих уста чујем, можеш ли ми опростити ону гадну, ону црну увреду.{S} Невин сам, али и твој је |
| да остану забаве ради дома, па окупају ону јадну дечицу, што их слушкиње без материна надзора |
| ело си се журила у дућан.{S} Прошао сам онуда и свратио сам.{S} Код куће беше само слушкиња и м |
| > <p>Била сам опет у парку и чим сам га опазила сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад год се дала |
| е.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ првога дана опазила сам промену и на њему; био је према мени много |
| х и у „жељезничку улицу.“ Из далека сам опазила старицу на прозору.{S} Чекала ме је.</p> <p>— О |
| јем од „ајзнбана,“ не би ли је случајно опазила; али увек без успеха.</p> <p>Већ сам била напус |
| н пруживши ми мој дневник.{S} Давно сам опазио да те нешто тишти.{S} Ниси ми се хтела одати, но |
| у по парченце шећера.</p> <p>Чим тичице опазише шећер, удесише неку пријатну арију: тек кад су |
| углед матере детета његовог и да им га опет вратим.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао, не скидај |
| неко време тичицама.{S} После их старка опет метну у кавезе, заденувши у сваку по парченце шеће |
| у нашем срцу, да у повољним околностима опет избије на површину.{S} Ето на пример, и ја сам нек |
| >Стана</hi> </p> <p>После неколико дана опет ми је писао:</p> <p>Твој опроштај је, као кап воде |
| ок почнем седити...</p> <p>— Ето је сад опет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се смеје.{S} Баш |
| некада тако жарко волела и кога сам сад опет љубити почела.{S} И већ да подлегнем моћи пробуђен |
| и задовољно.{S} Но сад на једанпут паде опет судбини на памет да се самном наново поигра, јер:< |
| лела као рођена брата.</p> <p>Сад ме је опет нашао.{S} Практицирао је у месту код неког адвокат |
| и.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми је опет некако топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с пед |
| ј несрећи.{S} Где није тога било, ту је опет требало вршити дужност, дужност према другоме.{S} |
| .{S} Вади речи из срца и душе.{S} Ту је опет преврнула неколико листова, и пажљиво читала.{S} Н |
| и више осећа, па више и пати.{S} Ту је опет тихо уздисала.</p> <p>Ви сте зацело много патили? |
| !</p> <p>— Бог добро дао, ћерко!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се томе надо!{S} Ал ходите |
| /p> <p>„Шалиш ли се? питао је узевши ме опет за руке.</p> <p>„Не шалим се“, рекла сам недижући |
| ати сам се већ стропоштала.{S} Свест ме опет беше оставила.</p> <p>Дуго сам и тешко за тим боло |
| огла рећи.{S} Примио је понуду и ћутање опет настаде; ја сам радила нервозном хитрином а он је |
| :</p> <p>Јесте, судбини се допало да се опет самном протитра; умро ми је и теча а тетка мораде |
| /head> <p>Дођоше и друге ферије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино место, заузела беше |
| на слагали, или тек доникле, а после се опет разилазили.{S} Но ту неједнакост изједначило би вр |
| ми се почеше ране лечити, позледише се опет.{S} Јадног дана добила сам писмо.{S} Као електриса |
| увек страше старости, рече спустивши се опет уз мене; али само с почетка.{S} После обично поста |
| је воља.{S} Подајте и маломе.{S} Ено се опет игра са мачком и псетом, „мојим друштвом.“ Заборав |
| а; можда сам већ и заборавила.{S} Ту се опет насмешила.</p> <p>Док је она пажљиво превртала лис |
| и затупљено, а згодном приликом оживиће опет:{S} Јер</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> |
| кад га од стабла откинеш; но свенула и опет нисам.{S} Деца су као оне биљке, што у сваком земљ |
| ка никад.{S} Ко се држи за свесна, па и опет тек спољашњост на предмету своје љубави уважава, н |
| ане не беше дакле никакве кривице, па и опет их брзо нестаде са света; колера их једног дана св |
| онос девојачки.</p> <p>Дан по дан, па и опет беше година на измаку.</p> <p>„Још месец, два, па |
| /p> <p>Шта ли сам ту препатила!{S} Па и опет ме није разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он |
| олико тренутака.</p> <p>— Моја.{S} Па и опет заћута.{S} И ја сам ћутала.{S} Била сам изненађена |
| ије се запослила „вечитом љубављу“ па и опет остала вечито девојка!</p> </div> <div type="chapt |
| Да би нашла узрока, погледала сам је и опет.</p> <p>У том старка подиже очи и погледа ме.{S} С |
| Савест ми је чиста и мирна, али срце и опет боли...{S} Успомена за успоменом ређа се у души и |
| трогодишњег синчића.</p> <p>Путем сам и опет размишљала: јели ми посета умесна?{S} Нашла сам да |
| рече она.{S} Није ништа племенито, но и опет у њојзи уживам; видим, да ме воле бар у неку руку. |
| зловољно окренула на другу страну; но и опет се нисам могла отрести мисли: „зашто да је збуњен |
| клицом светског здравог разума.{S} Но и опет боли, још те како боли та глупост светска.{S} Како |
| етка дошла, почела сам читати:</p> <p>И опет девети фебруар, мој рођен-дан.{S} Хахаха! — Педесе |
| та.{S} После неколико тренутака настави опет:</p> <p>— Било је и пре тога гада и трулежи, али у |
| неко време замишљено крозањ; за тим ми опет приђе.</p> <p>„Остави то,“ рече узевши ми ђерђев и |
| ици. — Ту се гласно засмејала а очи јој опет узеше онај живахни младалачки израз. — Баш враг та |
| стране није ми удадба ништа пречила, ал опет нисам мога да се решим за удадбу по рачуну.{S} Егз |
| еч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам опет весела и задовољна; он је тако добар.</p> <p>Рећи |
| pb n="137" /> <p>Једног дана читала сам опет у парку.{S} Око мене беше необична тишина.{S} Сав |
| ећа на — практичност...</p> <p>Била сам опет у парку и чим сам га опазила сетила сам се фрајла- |
| рце.</p> <p>После две недеље добила сам опет писмо од Даринке.{S} Јављала ми, да се венчали и д |
| ло. </p> <pb n="166" /> <p>Отворила сам опет трговину шешира и радњу женског одела.{S} И то сам |
| > <p>Кад сам лане била у Т., отишла сам опет да видим баба-Стану.{S} У њезиној соби застала сам |
| тренутка једна без друге.{S} Милана смо опет обе волеле, као једина брата, бранитеља и заштитни |
| је утишам и отерам те варљиве мисли; но опет сам тек о Боривоју сањала...</p> <p>И сутра-дан са |
| p>У оба случаја било је и одзива.{S} Но опет се узели нисмо, а све зашто:</p> <p>Први је био бо |
| па ме загрливши и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла још тога дана кола за *.</p> <p>Кад са |
| м се на брзу руку, обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне ме задржавала, но остати нисам хтела. |
| рећа.</p> <p>— Право велите.{S} Но зато опет по, највише „весело срце кудељу преде.“ Само велик |
| тренутака је отпутовао.</p> <p>Писма су опет летила од једног другоме.{S} У његовим беше мале р |
| .</p> <p>— Српкиња сам, рекох, па седох опет на клупу.</p> <p>— И ја ћу се одморити, ако допуст |
| матрати као узрок своје несреће.</p> <p>Опет се поновиле препаћене муке: умртвила сам своје срц |
| је просто — није знао шта чини.</p> <p>Опет је текла река времена, носећи и добро и зло у море |
| ти сама пред собом, да сам искушењу без опирања подлегла.</p> <p>У врту сам се сита исплакала з |
| а ме се наљуби, кад сам јој прве чарапе оплела, а течи је чисто коса расла, кад сам му у седмој |
| и „салонским светом“ човек образовати и оплеменити може.{S} Уверена сам била, да би старицу нов |
| о: била сам замишљена а и желудац ме је опомињао, да је подне већ прошло.</p> <p>За ручком сам |
| ће писмо, да сам нужна код куће.</p> <p>Опремила сам се за пут, а пре тога отишла и баба-Стани. |
| главом и сузним очима.</p> <p>„Милане, опрости, опрости!“ молила сам га, пруживши му обе руке. |
| и пошла мојим путем...{S} Преклињем те, опрости ми и допусти да могу доћи да те видим и усмено |
| сузним очима.</p> <p>„Милане, опрости, опрости!“ молила сам га, пруживши му обе руке.</p> <p>„ |
| пала ми је на груди и јецала: „опрости, опрости! не знам шта чиним; та ја га тако волим!“</p> < |
| сто њих из неке кутије твој дневник.{S} Опрости што сам га неприметно узео и прочитао; није то |
| <l>Па се моли тамо Богу,</l> <l>Благ да опрости,</l> <l>Што ћу љубит' тебе само</l> <l>Целе веч |
| има испратила; Боривој није дошао да се опрости, зашто — незнам.</p> <p>У туђини сам провела дв |
| и одлазак у башту и садашња молба да ми опрости, утврдила га је још већма у том погрешном мишље |
| м могла, пала ми је на груди и јецала: „опрости, опрости! не знам шта чиним; та ја га тако воли |
| од Данице, која се давно удала.</p> <p>„Опрости јој Стано као што јој и ја праштам,“ свршавао ј |
| га?“ узвикнула сам и дигла очи.</p> <p>„Опрости“ рече он пруживши ми мој дневник.{S} Давно сам |
| кшаће се тек онда, кад чујем, да си нам опростила.{S} Зато буди милостива, па одговори како жив |
| чарапа за „штафир“ своје кћери.</p> <p>Опростила сам се на брзу руку, обећавши да ћу скоро опе |
| вечерало па ми се ваљало журити.</p> <p>Опростила сам се са старицом, обећавши, да ћу скоро доћ |
| пруживши му обе руке.</p> <p>„Шта да ти опростим? рече он не прихвативши их. „Љубав се изнудити |
| ицу и њега, да ме замоле, да јој мртвој опростим.{S} Све је то чинила из превелике љубави према |
| ила.{S} Он ми је писао и молио ме да му опростим увреду што ми је нанео.{S} Мајка је пре кратко |
| Било је на њој нешто необично.</p> <p>— Опростите, душо, поче она, показујући прстом на лист, ш |
| већ одлази.</p> <p>— Збогом душо!{S} Па опростите, што сам вас својим бенетањем толико задржала |
| и да из твојих уста чујем, можеш ли ми опростити ону гадну, ону црну увреду.{S} Невин сам, али |
| , па одговори како живиш и можеш ли нам опростити.{S} Та ја сам најмање крив што се тако десило |
| м онда црни грешник,</l> <l>Не треба му опростити</l> <l>Заслужио је патити.</l> </quote> <p>Ја |
| ошао сам, да те још једном молим, да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љубим хиљаду пута већ |
| лико дана опет ми је писао:</p> <p>Твој опроштај је, као кап воде од жећи умирућем патнику.{S} |
| уго о њој не зна.{S} Мало је говорила у опште, а о себи никад; и ако је често виђала у касапниц |
| е идеал, спољашњи блесак и спољашњост у опште, а последица је браколомство и самоубиство.{S} То |
| душо, врло ме занима, рече она узевши с ормана котарчицу с бресквама, ал доста си на глас читал |
| с две столице, канабе, шифонер и један орманић с рафом, на коме је стајало нешто порцуланска и |
| ћу ти јабуку!</p> <p>Док је она с неког орманчића донела јабуку, разгледала сам јој собицу.{S} |
| пут.{S} Жеље су биле искрене, али писмо орошено мојим врелим сузама; пишући га, живо сам сахрањ |
| и.{S} Рука ми је задрхтала а смртоносно оружје пало са праском на земљу. </p> <pb n="162" /> <p |
| рука. </p> <pb n="157" /> <p>Кад сам се освестила, лежала сам на канабету, поред мене клечаше м |
| „плава крв“. — Осећао се увређен, па из освете газио ми углед где год је могао.{S} Доказа, да м |
| мајко!....“ Поглед ми је пао на месецом осветљену слику поконе ми матере.{S} Прекорно и тужно г |
| робе.</p> <p>Кад човек чује, или чак и осети таку пресуду света не зна шта ће: да се смеје или |
| после неколико тренутака ћутања, човек осети потребе да се исповеди, ал ономе, ко нас разуме.. |
| зумели, ал вама ћу казати.</p> <p>Човек осети по кад-кад потребе да се исповеди.</p> <p>Застала |
| n="168" /> <p>Згрозила сам се, кад сам осетила да љубим човека млађег од себе.{S} То се није с |
| ишу га жутом репом и сафраном, ал ја то осетим по мирису, па волим платити новчић два више, сам |
| жна.{S} Зар ти не налазиш да сам сувише осетљива?{S} Душан ме увек кори због тога.</p> <p>Није |
| ст карактер, весела и живахна природа и осетљиво благо срце?</p> <p>— Видила сам га једанпут.{S |
| ле таки ум и тако срце више види и више осећа, па више и пати.{S} Ту је опет тихо уздисала.</p> |
| ти.</l> </quote> <p>Ја сам свршила а ко осећа да је чистији, нека дигне камен на мене и нека ми |
| је срце, ако јој симпатије улевам и ако осећа потребу да се коме изјада.</p> <p>Старка се по не |
| ебе прецењује, или не познаје љубав.{S} Осећај, што га таки људи имају, само је страстан занос |
| роз главу, „кад је твоје срце мртво.{S} Осећај, што га осећаш, не може бити љубав.{S} У животу |
| за њиме, уништила је сваки племенитији осећај.{S} Љубав и поштовање одавно је постала детњариј |
| де им је свест?{S} Где су им матерински осећај, кад тако своју децу занемарују?!</p> <p>— Како, |
| евносно сам настојала, да тај покренути осећај у њему уништим још у клици.{S} Зар сам се један |
| .</l> <l>И срце ми било врело </l> <l>— Осећаја бујно врело —</l> <l>Љубав је тек чисту хтело.< |
| е баш та хладноћа у понашању доказ оног осећаја, који се појавио и моме срцу.</p> <p>Ферије бех |
| право, кад је рекао, да је у мени море осећаја, али да су потчињени разуму.</p> <p>Шта ли сам |
| ћи очију и некаквим меким гласом, „море осећаја али њима не влада тек срце, бура лакомислености |
| p>Тако сам мислила, трудећи се да своје осећаје утишам и отерам те варљиве мисли; но опет сам т |
| била мирнија.{S} Закључила сам да своје осећаје не одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код |
| љубила тек њега.</p> <p>Крила сам своје осећаје, но он их је ипак дознао.{S} Љубав је најтеже с |
| е, да више срца у грудима немам.{S} Сви осећаји ко да ми се следили.</p> <p>Како су живели у „н |
| рођеној матери својој.</p> <p>Мајчински осећаји пунили су ми сада душу.{S} Ни једна жртва није |
| аћута.</p> <p>И ја сам ћутала.{S} Чудни осећаји беху самном овладали.</p> <p>Ту свечану тишину |
| себе</hi>; а не тек с моментани страсни осећаји животињска нагона, који су обично <hi>себичност |
| ивању без борбе и устезања......</p> <p>Осећаји су им до душе искрени и чисти, али шта вреди, к |
| где је за толико, па ни то нисам могла; осећала сам, да би ме глас одао.</p> <p>„То је зацело н |
| жртвовати.{S} Но тада је било касно.{S} Осећала сам каква нас провалија дели; он је био њежно ч |
| о, јасно сам сад видила.{S} Како је она осећала, нисам хтела да испитујем.{S} Нашто би ми и бил |
| у шали на мене измахнути, или која није осећала <pb n="147" /> потребе да ме се маши, па ма ина |
| све заман; од тога тренутка знала сам и осећала, да Милана не љубим тек као брата и пријатеља, |
| > <p>Оне нису ништа ишчитале, но ја сам осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто се чудила, |
| руку.{S} Срце је у мени дрхтало, па сам осећала да ће задрхтати и рука...</p> <p>Уздахнуо је и |
| а тезги.{S} Нисам дизала очију, али сам осећала његов благи али испитујући поглед.</p> <p>„Што |
| руго?!{S} Да си ме љубила нема сумње, а осећам, да ме ни сад презирати не можеш.{S} Па зар неби |
| че, да ме љуби и питаше: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти то ниси увидио?“ шапутала сам уз |
| о очи, да јасно и чисто видим и поштено осећам.{S} Сиромах, није ни слутио какву ми је будућнос |
| сама знала, да је љубав, што према њему осећам.</p> <p>Слушала ме је стрпљиво, и тада тужно реч |
| огом ћерко, јецала је загрливши ме; <hi>осећам</hi> да вас више видети нећу.{S} Сетите се кад-г |
| њему је сад тек беснила „плава крв“. — Осећао се увређен, па из освете газио ми углед где год |
| е.{S} Чинила сам све могуће, но он није осећао симпатије према њој.</p> <p>Волео је другу, коју |
| ати како ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учинио да не види...</p> <p>То ми је бил |
| заједно.</p> <p>Доцније, кад сам почела осећати празнину усамљеног живота свог, усвојила сам се |
| је твоје срце мртво.{S} Осећај, што га осећаш, не може бити љубав.{S} У животу се љуби тек јед |
| дбу по рачуну.{S} Егзистенцију сам себи осигурала а брак сам сматрала за нешто светије од обичн |
| обине и једним и другима подједнако...) Осим тога беху сви прозори отворени и светињом начичкан |
| колико добра толико зла и напрасита.{S} Осим тога је била веома славољубива и поносита.</p> <p> |
| е — као обично пред подне — стишало.{S} Осим тичијег цвркутања, продирало је сад још кроз вазду |
| нске домаће и ручне послове.{S} Мене је осим тога дала изучити и машамодлук, модистлук. „Сироче |
| <p>Још и сад се сећам књига које ми је осим Доситејевих допуштао читати.{S} Био је то Мразовић |
| ад сам сасвим усамљена.{S} Сви сродници осим Данке већ су под земљом.{S} Докле ћу живети и како |
| а преко лица јој прелети горак ироничан осмех.</p> <p>— Да, настави она после неколико тренутак |
| права је љубав вечита!</p> <p>— Вечита! осмехну се старка.{S} Да боме да је тако.{S} Зато и љуб |
| смо. </p> <pb n="144" /> <p>— Кажем ја, осмехну се старица, да је детињство и старост врло слич |
| цама.</p> <p>— Бојите се, да не излете? осмехну се старица; неће, док сам ја у соби.{S} Могу их |
| 40" /> <p>— Не бојте се. рече, благо се осмехнувши.{S} Неће ми ништа фалити.{S} Сетила сам се с |
| “ те ми се са усана.</p> <p>Он се болно осмехнуо.</p> <p>„Рђава извина, секо моја.{S} Отвори са |
| понос девојачки још ме научио, како се осмехом растерују сузе а жеравица ледом заклања...</p> |
| бела и румена лица, већ којој је главни основ узајмио поштовање душевних врлина, сличност назор |
| то разлози, због којих се већина жени и основи брачне среће и љубави. </p> <pb n="167" /> <p>„И |
| уо.{S} Свака мисао разлази нам се још у основи; ја неразумем њу, а она мене несваћа; страни смо |
| м да јесте.{S} Старица није била „рђава особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више |
| а са тежњом и чежњом, да нам је љубљена особа у близини и да је поседавамо.{S} Али зар се не мо |
| собама. </p> <pb n="139" /> <p>— Разним особама?! узвикнула сам, да се старка тргла.{S} Хвала, |
| жаром срце загрејало, па ма и у разним особама. </p> <pb n="139" /> <p>— Разним особама?! узви |
| ; траје и онда, кад једра плећа љубљене особе спадну и кад руменило са лица у борби живота нест |
| о год нас траје, па и онда, кад љубљене особе већ не буде.{S} Само сопствена смрт дреши нас од |
| често ни сама срећа па и живот љубљене особе, јер у место да себе победи и да та се одрече, он |
| ео примати утиске и од унутрашњих мојих особина.{S} Данас их још нема.{S} Па ма колико се око њ |
| ци почаст, карактерише је хуманистичким особинама, а друго не званично својевољно похађање — не |
| овом поквареном и леденом свету баш тим особинама спремио.</p> <p>Тако сам проживела детињство |
| S} Зато и треба настојати, да се те две особине још у деци управе на прави пут.{S} Кад би се у |
| е правила разлике.{S} Оставила је своје особине и једним и другима подједнако...) Осим тога бех |
| ама свима, само је зло што су у теби те особине једнако јаке и тврдоглаве; Та пусти да надјача |
| ..{S} Званична исповест слабо олакшава, особито грешницима моје врсте...{S} Попа ме неби ни раз |
| е врло чудно понашање такових родитеља, особито матера.{S} Зар оне не увиђају, каква одговорнос |
| </p> <p>Сестра и шогор радо ме примише, особито кад чуше, да ћу им плаћати храну.</p> <p>Први м |
| дметали се, који ће ме боље разонодити, особито за време мога боловања, после оног растанка са |
| хвата корена.{S} Често тако размишљам, особито у зимњим дугим вечерима.{S} Чујем какав догађај |
| епа ларва и дубок пун џеп!{S} Цео свет, особито мушки и не почиње онде љубити, где би требало д |
| пас његов.{S} Ми би је велим презирали; особито кад би тај растанак изискивала и друга дужност. |
| S} А колико сам пута мислила о вама.{S} Особито сад од кад —</p> <p>Старица застаде, а од старо |
| занесе, али стално га везати неможе.{S} Особито не може она везати разборита човека.{S} Изузета |
| љубопитства не ступа се у познанство са особом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитства |
| стисну — пре него ма коју карташицу или особу са мрачном прошлошћу, али светлом титулом и пуним |
| сталне</hi>.{S} Она хоће да има љубљену особу пошто по то; па руши све што јој је на путу; брак |
| себичност</hi>, јер кад не могу љубљену особу имати, слепо јуре у пропаст, не обзирући се ни на |
| дала патња!</p> <p>Молила сам је, да ми остави књижицу још за који дан, да је препишем.</p> <p> |
| о крозањ; за тим ми опет приђе.</p> <p>„Остави то,“ рече узевши ми ђерђев из руку; „још ми та к |
| е не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оставила сам тај посао Даници, но онда је дуго морао че |
| .“ Прабаба Ева није правила разлике.{S} Оставила је своје особине и једним и другима подједнако |
| но сам прочитала то писмо, мирно сам га оставила међу друга; само ми је у грудима било некако п |
| на.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је оставила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је то честита |
| реко пет хиљада.</p> <p>Избор младожење оставила сам њезиним родитељима, а поглавито њојзи.</p> |
| већ стропоштала.{S} Свест ме опет беше оставила.</p> <p>Дуго сам и тешко за тим боловала.{S} К |
| отову робу понела сам са собом а остало оставила да шогор у ред доведе.{S} И Даринка ме је сузн |
| шно, па фалим Бога, што ме још оне нису оставиле.{S} Долете па ме разоноде.{S} Никад ми није ду |
| ро памтим, а после? — После ће ме можда оставити и памтење, као што су ме заборавили и људи.</p |
| каже, да ме Данка бар у последњем часу оставити неће.{S} Поштује и воли она мене, али зависи о |
| еци, да хоћеш.{S} То није грех: жени ћу оставити сво добро моје.{S} Она ће ме лако прегорети.{S |
| p> <p>— Видим вам из очију.{S} Но то ћу оставити за други пут.{S} Иначе ме други пут нећете пос |
| док свучем и сместим Милана.{S} Оне две оставићу данас Лизи.</p> <p>Док се тетка вратила, разгл |
| родности или мушке <hi>несталности</hi> оставља баш онда, кад је она разуму сасвим окренула леђ |
| а ум и самоубиство.{S} Али насилна смрт оставља за собом трагове, а тога није смело бити; била |
| овост не беше баш обичне природе, те не остаде без утиска.{S} И нехотице почела сам премишљати: |
| рукама лепршање.</p> <p>Сад ми друго не остаде, већ да кажем истину.</p> <p>— Зашто ми ниси каз |
| казала, радо би вас одвела.</p> <p>Тако остаде сво моје заузимање, да упозним „баба-девојку“ ов |
| еху већ на измаку.{S} Једно после подне остадосмо нас двоје сами дома.{S} Мајка и Даница беху о |
| ји поглед повуку се у буџак: но природа остаје природа, па се бојим да не буде каква изгреда... |
| и нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица вечито у нашем срцу, да у повољни |
| што се јуче десило.{S} Успомене најдуже остају у души човечијој.{S} Умотала је књижицу у папир |
| стала да живим из дужности и љубави.{S} Остала сам да живим, но у кући тој дуже остати нисам мо |
| це, можда топлије, но стотину других, а остала сам овако, нешто са дужности а нешто баш са тог |
| ваљда није грех, јер сам поред свег тог остала чиста.{S} Верујте ми, тешко сам грешила.{S} Па о |
| била сам већ заборавила.{S} Од свега је остала само успомена.{S} С те стране није ми удадба ниш |
| е „<title>Обрадовићеве басне</title>“ и остала његова дела.{S} Но ја сам се касније и сама заду |
| учити размишљању и моралу, а Рајићева и остала дела што сам читала показаше ми колики је свет и |
| звучаше ми непрестано у души; и ја сам остала да живим из дужности и љубави.{S} Остала сам да |
| на за љубав, кад тако говорим и кад сам остала неудата.{S} Не, ћерко није тако.{S} Куцало је то |
| држала поштења и дужности.{S} Овако сам остала вечито усамљена са дужности — дужности према дру |
| листу беше написано:</p> <p>„Зашто сам остала неудата.“ Као неки мото беше додато:</p> <quote> |
| ме не ће исмејати за то, што сам овако остала.{S} Уседелицу свет обично исмејава.{S} Ко пита, |
| но исмејава.{S} Ко пита, за што си тако остала.{S} Доста да ниси удата, и то је довољан разлог, |
| е запослила „вечитом љубављу“ па и опет остала вечито девојка!</p> </div> <div type="chapter" x |
| } Од негдашње жарке љубави према Милану остала је тек горка успомена; пламен у последњем издиса |
| би на сахату шест.{S} Радо бих била још остала, али код тетке се обично у то доба вечерало па м |
| непоштен, баш ако га и сумњиче.</p> <p>„Остала сам усамљена са дужности према другоме,“ рекла ј |
| , што нема купаца, или што је лошија од остале робе.</p> <p>Кад човек чује, или чак и осети так |
| Ко данас пита за поштење, разборитост и остале душевне врлине?{S} Доста кад је лепа ларва и дуб |
| сне по најрадије, јер сам разумевала, а остали писци беху ми због мешања словенског језика тежи |
| ћне месеце и неколико сталежа, а где су остали сталежи, па лето, па јесен, па зима?!“ шалила са |
| мно, често интимније но с женскињом.{S} Остало је женскиње ограничено, а оно се узвисило над њи |
| е.{S} Готову робу понела сам са собом а остало оставила да шогор у ред доведе.{S} И Даринка ме |
| и васпита, за оно мало новаца што ми је остало од родитеља.{S} Она радо пристаде и још рече, да |
| спољашна лепота и младост.{S} Доброта и остало, привуће их тек постепено.{S} За то и нећу да уо |
| сузе и у помајчиним очима; али моје око остало је суво; срце ми се беше скаменило а душу ми зау |
| и крају године писала ми Даринка измећу осталог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом ра |
| јој писао?“ питао је на послетку измећу осталог мајку. „Или хоће усмено да ми одговори?{S} Моћи |
| иси свестан створ, већ мртва роба, која остане у дућану, што нема купаца, или што је лошија од |
| е пролази и сунце кроз каљава места, на остане чисто?!{S} Тако се ћерко, ту обично мисли и ради |
| „Куда ћеш?“ шапутао је пламтећим оком. „Остани, имам с тобом да говорим.“ Па ме ухвати око паса |
| вац, без да си га заслужила!{S} Боље да остану забаве ради дома, па окупају ону јадну дечицу, ш |
| куд би свет отишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а не могу да појмим: како човек неког може вол |
| Остала сам да живим, но у кући тој дуже остати нисам могла.{S} Земља је чисто горела подамном; |
| оро опет доћи.{S} Оне ме задржавала, но остати нисам хтела.{S} Чинило ми се, да страна госпа иш |
| се одевам. „Тако ће бар нешто и детету остати, а мени није тешко једно дете хранити.{S} Где је |
| лела онако на први поглед.{S} Лице ваше остаће ми и без имена у памети.{S} Будите ми здрави и с |
| S} Дуже нисам могао издржати, Па сад ме осуђуј како знаш!{S} Дошао сам, да те још једном молим, |
| овек, ал је потрошио много на школе.{S} Отац му, да боме има леп капитал, ал још доста деце, па |
| е тетке.</p> <p>Теча беше учитељ, као и отац ми.{S} Деце у кући није имао; јединицу ћерку беше |
| дожења адвокат.{S} Провођаџија поносито отвара врата и у поносу поверљиво додаје: да ми се така |
| док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен прозор метнути, па се неће вијнути у слободу, в |
| уди?“ мислила сам и поглед ми паде кроз отворен прозор у таку једну избицу.{S} И гле! — код про |
| дједнако...) Осим тога беху сви прозори отворени и светињом начичкани.{S} Туда ће се вратити сп |
| ош жену и дете!“</p> <p>Хтела сам га не отворено вратити.{S} Узела сам и перо, када се покрену |
| још видела једне наочари и плетиво, а у отвореном прозору било је неколико саксија цвећа.{S} Це |
| ги пут.</p> <p>Она љутећи оде шифонеру, отвори га и донесе неку кутију, па је метну на сто.{S} |
| уо.</p> <p>„Рђава извина, секо моја.{S} Отвори само последњи лист свога дневника...“</p> <p>То |
| имаш свој новац а вешта си машамода, па отвори трговину.{S} То сам ја и мислила, кад сам те дал |
| ништа читала!{S} Старка тешко уздахну и отвори књигу.</p> <p>— Зашто, мајко?{S} Ја држим да чит |
| ме воле бар у неку руку...</p> <p>С тим отвори и зелени кавез.{S} Аполо и Дијана радосно зацврк |
| ћемо ли га одмах и женити?“</p> <p>„Чим отвори канцеларију и отпочне радити,” рече мајка, узевш |
| амном заједно изучила а пре годину дана отворила је и радњу преко пута од моје.</p> <p>Слагале |
| ојка,“ заврши моја помајка, баш кад сам отворила врата.</p> <p>Смркло ми се пред очима.{S} Поср |
| и је што више посла.{S} За то сам одмах отворила на своју руку радионицу и трговину шешира, где |
| а сам их, да га не видим.{S} Кад сам их отворила, рекла сам хладно и одлучно:</p> <p>„Милане, и |
| акво добро дело. </p> <pb n="166" /> <p>Отворила сам опет трговину шешира и радњу женског одела |
| а.{S} Пазите само шта ће радити.</p> <p>Отворила је кавез Дамјана и Дамјанке.{S} Обе тичице јој |
| е томе радовао; био је сретан што ми је отворио очи, да јасно и чисто видим и поштено осећам.{S |
| се својима.{S} Радњу нисам одмах хтела отворити; требало ми је одмора у сваком погледу.</p> <p |
| утала сам, држећи, да ће старица и сама отворити своје срце, ако јој симпатије улевам и ако осе |
| дана радила сам у дућану, кад се врата отворише, а унутра ступи — Милан.</p> <p>Задрхтала сам |
| било враћати онима, који су ме скоро — отерали.</p> <p>Од саме зараде своје нисам могла сад жи |
| и махнула руком преко чела; ваљда да је отерам.{S} Али све заман; од тога тренутка знала сам и |
| а, трудећи се да своје осећаје утишам и отерам те варљиве мисли; но опет сам тек о Боривоју сањ |
| p>Обоје ме прекорно гледали.</p> <p>„Не отимај ми име!{S} Нисам ја крива што се тако десило,“ с |
| еброљубље, законом обезбеђена варалица, отимач и лопов, а често и посредни убица читавих породи |
| буди милостива, буди паметна, па ме не отискуј од себе.{S} Ја те љубим неизмерно.{S} Нема жртв |
| а љубићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не љубиш.“</p> <p>Стресла сам |
| азва још грознију борбу у мени.</p> <p>„Отићићу, тек ако ме ти не љубиш,“ рекао је човек, кога |
| епота спољашној, видели би, куд би свет отишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а не могу да појмим |
| е смрти!</p> <p>Кад сам лане била у Т., отишла сам опет да видим баба-Стану.{S} У њезиној соби |
| > <p>Опремила сам се за пут, а пре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула да одлазим, зап |
| <p>Смркло ми се пред очима.{S} Посрћући отишла сам до баште, до места, где ми је Милан казао, д |
| .</p> <p>Писала сам му, рекавши, да сам отишла од њих.{S} Сирота сам девојка, па ми је дужност |
| а саучешћа и суза.</p> <p>Сутра-дан сам отишла старици.{S} Тетци сам рекла да ћу у парк.{S} Бој |
| двоје сами дома.{S} Мајка и Даница беху отишле некој рођаци у посету.</p> <p>Ја сам везла, а он |
| p>Била сам као цветак, кад га од стабла откинеш; но свенула и опет нисам.{S} Деца су као оне би |
| зор песника.</p> <p>— Нисам читала; а и откуд?{S} Ја сам стара а то је млађи човек.{S} Кад сам |
| тарично „слободно,“ уђе нека по изгледу отмена госпа.{S} Дошла је да наручи неколико пари чарап |
| 2" /> да се по неке токорсе образоване, отмене „даме“ стиде на улици пружити руку и јавити се и |
| тена грешница,“ заиста заслужује, да је отмени и солидни кругови презру и истисну — пре него ма |
| њи милостива женскиња, али — као већина отмених госпођа — много је полагала на спољашњи бљесак |
| орску логику“ понеког женског и мушког „отменог света,“ па сам се страшила, да је не нађем можд |
| а...</p> <p>— Кад је то природан закон, отпочела сам најпосле, нашто онда толико моралисање?{S} |
| му се нисам исповедала, него место тога отпочела какву згодну шалу, држећи, да је смешно и дети |
| тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпочео какву тему, што није интересовала ни мене ни ње |
| Тек што сам све за ноћ спремила и хтела отпочети читање, отшкрину тетка врата од побочне собе.< |
| нити?“</p> <p>„Чим отвори канцеларију и отпочне радити,” рече мајка, узевши ме оштро на око.</p |
| ме је затекла за пут спремљену.</p> <p>Отпутовала сам у Беч, да се тамо боље усавршим у својој |
| загрљај.{S} После неколико тренутака је отпутовао.</p> <p>Писма су опет летила од једног другом |
| аједно у кућу.</p> <p>После два дана је отпутовао.{S} При поласку ми рече, да ме љуби и питаше: |
| увек одрицала.)</p> <p>Чим се венчамо, отпутоваћемо у Америку.{S} Тамо у новом свету лакше ће |
| ухвати око паса и пољуби у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега и побегла у врт.{S} Волела сам га |
| другу страну; но и опет се нисам могла отрести мисли: „зашто да је збуњен и зашто не долази?“ |
| е се материјално убили.{S} Она се после отровала, он сјурио себи куглу у чело.{S} Јели истина н |
| реду.{S} Невин сам, али и твој је живот отрован.{S} Доказ томе већ је то, што ниси пошла мојим |
| где је фрајла Стана?{S} А она мени:{S} Отселила се.{S} Не може да плаћа кирију за „анштендиг“ |
| <p>— Здраге воље фрајлице.{S} Ал она се отселила из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била на пош |
| је устала,</l> <l>Пољуб ти дала,</l> <l>Отскакутала.</l> <l>А несрећа, ко жена је верна,</l> <l |
| штовање одавно је постала детњарија.{S} Отуда и овладао срцем сваки моралан гад а друштвом поко |
| а ноћ спремила и хтела отпочети читање, отшкрину тетка врата од побочне собе.</p> <p>— Прими и |
| } Стара сам, па ћу заборавити, а ко зна оћул вас још кадгод видити; но ја сам вас заволела онак |
| учиниће да га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лакше и комотније |
| ојим, тек за то, што у својој чапљастој охолости уображавају, да су „нешто више“ од дотичних.{S |
| а деца.{S} Имала сам милу мајку, драгог оца, па и браћицу и сестрице.{S} Све сам их љубила свом |
| тако десило,“ срдила се жена; „врати ми оца!“ јаукало је и преклињало дете...</p> <p>Згрозила с |
| “ прошапутала сам, да га сетим дужности оца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаукнуо је он, покрио лиц |
| .{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје ископала, ако би хтело одати, ка |
| S} Доћи ћу за цело; само ме сад светина оцепила од мога друштва, па се морам журити, да га стиг |
| но да га у мојим очима тако не достојно оцрњујете.{S} Ја не сумњам у њега, али га љубим из све |
| ла борба та, док једног дана не дође до очајања.</p> <p>На што живовати живот без сврхе?{S} И м |
| м и кад нисам сретна!“ То истина говори очајање, али више и чешће лакоумље и себичност.{S} Зар |
| дођем.“ </p> <pb n="165" /> <p>Упро је очајнички поглед у мене а ја сам дрхтала као у грозници |
| ацила сам се предњу и шапутала:</p> <p>„Оче, јеси ли задовољан са својом јадном ћерком?{S} Дела |
| нагло устаде и оде кавезима.{S} Била је очевидно јако узрујана.</p> <p>— Видите, рече промуклим |
| у кавезу Аполона и Дијане.{S} Обе тице очевидно тражише излаза из свога кавеза.{S} На њиово ле |
| </p> <p>Па из таког јада и гада, зар је очекивати свестан подмладак!{S} Наћиће се, дабоме, као |
| ем шта сам све до сада препатио.</p> <p>Очекујући одговор, твој несрећни</p> <p> <hi>Милан.</hi |
| ..</p> <p>Зачуђено гледала сам старицу; очи јој се сјале у светом одушевљењу дужности а лице јо |
| p>„Шта ти хоћеш од мене?“ викнула је, а очи јој срдито севаше; „ниси дете, да те држим на крилу |
| ј песмарици. — Ту се гласно засмејала а очи јој опет узеше онај живахни младалачки израз. — Баш |
| м.</p> <p>„Кога?“ узвикнула сам и дигла очи.</p> <p>„Опрости“ рече он пруживши ми мој дневник.{ |
| ндлерај.</p> <p>Уздахнула сам и оборила очи, не рекавши јој ништа.{S} Било ми је срамота, да по |
| срце бива племенитије.</p> <p>Она диже очи, гледећи ме за часак нетренштице.</p> <p>— Што ме т |
| , и пажљиво читала.{S} На једанпут диже очи и рече:</p> <p>— Читајте ово!{S} Прочитала сам глас |
| м је и опет.</p> <p>У том старка подиже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било све јасно.{S} Погле |
| Прекорно и тужно гледале су ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхтала а смртоносно оружје пало с |
| своју.{S} Једанаесте године заболеше ме очи, већ је изгледало да ћу вид сасвим изгубити.</p> <p |
| лупу од нашег трчања по скамија, протре очи и викне: „Ко је то на среди, нек продужи даље?!“ Та |
| ш ми та кошуља не треба, па не квари те очи; већ је сумрак.“</p> <p>Устала сам и збуњено пошла |
| -човека, и мени се чини, да ме те свете очи тужно ал задовољно гледају...</p> <p>Устала сам и ц |
| ко сам и ја мислила, рече она, оборивши очи: а то је и цела истина; само је зло, што после таки |
| Данка.</p> <p>— Дошла је, таман да јој очи склопи и да је сахрани; после два сата је издахнула |
| тарица застаде, а од старости сузне јој очи засузише још већма.</p> <p>— Доћи ћу мојко, можда ј |
| Сетила сам се и Милана.{S} Склопила сам очи, као оно деца, да му слику видим, али место њега ви |
| борито добро дете!“</p> <p>Склопила сам очи, да је не видим.{S} Изгледала ми као пилат, који Бо |
| гледећи ме зачуђено.</p> <p>Оборила сам очи.</p> <p>„Шалиш ли се? питао је узевши ме опет за ру |
| а ви мислите о мени?</p> <p>Оборила сам очи, тражећи згодна одговора.{S} Збунило ме њезино пита |
| ца ледом заклања...</p> <p>Он је оборио очи и уздахнуо.</p> <p>Од тога доба није ми изјављивао |
| адовао; био је сретан што ми је отворио очи, да јасно и чисто видим и поштено осећам.{S} Сирома |
| ла и почела радити.{S} Умила сам се, но очи ми Беху још исплакане.{S} На једанпут ступи у дућан |
| ма.{S} Он их нежно скиде и загледа ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не видим.{S} Кад сам их |
| Знај дакле. — Застао је и погледао ми у очи.{S} У том погледу се јасно огледала — љубав.</p> <p |
| и ми на то за тренутак топло погледао у очи а за тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпоче |
| дно постирала.</p> <p>Сад ми тек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспратним кућама они п |
| т зашкрпута шљунак много јаче, те дигох очи.{S} Предамном је стајала женска прилика.{S} Један п |
| у и седе преко од мене.{S} Нисам дизала очију; била сам збуњена.</p> <p>„Шта то везеш?“</p> <p> |
| што је лежало на тезги.{S} Нисам дизала очију, али сам осећала његов благи али испитујући погле |
| ., чула сам за овдашњег ваљаног доктора очију.{S} Годину дана лечио ме је и божијом помоћу спас |
| и да једе.</p> <p>Милан никако да скине очију са кавеза, а образићи му се заруменили.</p> <p>Он |
| по сто пути!</p> <p>Сузе јој грунуше из очију, но брзо их убриса.</p> <p>— Не замерте ћерко.{S} |
| То ме интересује.</p> <p>— Видим вам из очију.{S} Но то ћу оставити за други пут.{S} Иначе ме д |
| “</p> <p>„У тебе је,“ рече он не дижући очију и некаквим меким гласом, „море осећаја али њима н |
| p> <p>„Не шалим се“, рекла сам недижући очију и тако одлучним тоном; да сам се сама тргла од ње |
| сница, свил'не косе, бисер зуба, чарних очију и бела и румена лица, већ којој је главни основ у |
| прекидано и онесвешћена пала доле; пред очима беше ми се смркло а срце ми стегнула нека ледена |
| и воли све што је лепо и што му је пред очима.{S} Заборавиће је брзо поред богатије и лепше; са |
| творила врата.</p> <p>Смркло ми се пред очима.{S} Посрћући отишла сам до баште, до места, где м |
| поносито. „Али није нужно да га у мојим очима тако не достојно оцрњујете.{S} Ја не сумњам у њег |
| у ред доведе.{S} И Даринка ме је сузним очима испратила; Боривој није дошао да се опрости, зашт |
| огу стајаше он погнутом главом и сузним очима.</p> <p>„Милане, опрости, опрости!“ молила сам га |
| <p>Погледала сам је тужно.{S} У њезиним очима не беше ни трага од туге.{S} За цело јој не беше |
| зама, а блистале се сузе и у помајчиним очима; али моје око остало је суво; срце ми се беше ска |
| овек сам!</p> <p>Сузе јој се засијаше у очима.{S} Она их руком убриса и настави:</p> <p>— Три д |
| творим прозор; а мали се Милан узверио, очице му се застаклиле, па само нагло дише и дрхће од ч |
| вама, дететом да кажем, али ко год мало оштрије погледа по свету, увидиће, да је тако. </p> <pb |
| рење у њима; слушају ме до душе; већ на оштрији поглед повуку се у буџак: но природа остаје при |
| поглед смешио и чудновато одударало од оштрих трагова преживелих година, што јој на лицу беху |
| отпочне радити,” рече мајка, узевши ме оштро на око.</p> <p>Мени јурну крв у лице, те збуњено |
| песма, но она настави:</p> <p>— Добра и оштроумна девојчица, али је јадница несретна.{S} Грбава |
| је већ веран са ћерком богата поседника П...ћа.{S} Да ли из наклоности, никад нисам дознала.{S} |
| тим свршавао науке.{S} Учио је права у П. сваке године провео је два месеца на дому.{S} То вре |
| али Милан.{S} Сестре га звале „брацом“, па се и сам тако називао; само што још није умео да изг |
| ев из руку; „још ми та кошуља не треба, па не квари те очи; већ је сумрак.“</p> <p>Устала сам и |
| дина на измаку.</p> <p>„Још месец, два, па ће и Милан доћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' |
| нам опростила.{S} Зато буди милостива, па одговори како живиш и можеш ли нам опростити.{S} Та |
| ме сад светина оцепила од мога друштва, па се морам журити, да га стигнем.</p> <p>Бацила сам јо |
| латно одело или здравље?{S} Питајте га, па ће те чути.{S} У данашњем добу тешко живе и здрав чо |
| места.{S} Он је трговац а ја машамода, па је баба Мара, његова тетка а наша суседкиња срочила, |
| м, имаш свој новац а вешта си машамода, па отвори трговину.{S} То сам ја и мислила, кад сам те |
| се у буџак: но природа остаје природа, па се бојим да не буде каква изгреда...{S} Ретки су и љ |
| исам имала; али љубав је најосетљивија, па с тога често и неповерљива.</p> <p>Кад је то видео, |
| <p>Љубила сам га, али сам била старија, па ми се чинило да ми је дужност да га одбијем. „Он брк |
| примети ми тетка.{S} Гле првих бресака, па покваси грло.{S} Сад сам се сетила, да твој део доби |
| о глупост, ал мрежа глупости је велика, па често хвата и „паметне“ и „племените“ рибице! ...</p |
| ати неколико бележака из мога дневника, па ће те се уверити, да ја познајем те смирене муштериј |
| м отишла од њих.{S} Сирота сам девојка, па ми је дужност налагала да тако учиним; треба се у мл |
| рани смо једно другоме били од почетка, па тако је и сада. </p> <pb n="164" /> <p>Док сам сумња |
| ена и онако; са снахом се није слагала, па је умрла код Данице, која се давно удала.</p> <p>„Оп |
| невеста ни вереница још му нисам била, па би морала поруменити сама пред собом, да сам искушењ |
| ју не воле?...</p> <p>Тако сам мислила, па села и написала тек ово:</p> <p>Патила сам много док |
| огрешку што се у свету око мене десила, па онда мислим, мислим, да ми је после и самој смешно.{ |
| н каљати!{S} Твоја кћи је доста патила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрт |
| оје собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па се забављај по вољи.{S} Доста ти је рада целе године |
| могу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, па било старо или ново!</p> <p>Што се луксузне ношње ти |
| јче.{S} Шта ће те?{S} Мати велика дама, па бива свашта.</p> <p>— То се може свакоме десети и по |
| ла!{S} Боље да остану забаве ради дома, па окупају ону јадну дечицу, што их слушкиње без матери |
| треба да је паметна, да је благодарна, па да не прави сметње.</p> <p>Боже, то нисам ни мислила |
| човека никад.{S} Ко се држи за свесна, па и опет тек спољашњост на предмету своје љубави уважа |
| О, Стано, буди милостива, буди паметна, па ме не отискуј од себе.{S} Ја те љубим неизмерно.{S} |
| х препоручио мене.{S} Партија је добра, па мисли, да не размишљамо ово, оно.{S} Може се после п |
| она крива што је тако анђеоска створа, па дошла у руке нечовеку......{S} Од ње је доста, што ј |
| ум и тако срце више види и више осећа, па више и пати.{S} Ту је опет тихо уздисала.</p> <p>Ви |
| S} Та за Бога! — Друго је бити чланица, па званично правити сиротињи посете, а друго је правити |
| и један цветак или ти се поболи тичица, па већ се питаш: да није с твоје кривице?{S} А оне, мат |
| а.{S} Имала сам милу мајку, драгог оца, па и браћицу и сестрице.{S} Све сам их љубила свом снаг |
| дговорила ми; „За тебе мора бити мртав, па шта те се тиче његово мишљиње о теби?{S} Што буде го |
| н, пустивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио из собе |
| ка била.{S} Знања имам а и воље за рад, па хајде самном далеко у свет, где нас нико не зна и не |
| чичкани.{S} Туда ће се вратити спровод, па се за времена згодно постирала.</p> <p>Сад ми тек па |
| по другарицама или се склонила где год, па читала какав немачки роман или по коју првину М. Вид |
| жу око девојке, док не дође до женидбе, па онда бирају богатију.{S} Сви су они таки...“</p> <p> |
| се у богатству лакше и комотније живе, па нећу да сам му на сметњи!“</p> <p>„Сирото моје дете, |
| ам понуду, а она наточи себи чашу воде, па настави:</p> <p>— Не поричем, да спољашност око прив |
| , она ће нас заносити до год нас траје, па и онда, кад љубљене особе већ не буде.{S} Само сопст |
| ветије од обичне трговачке спекулације, па је ли чудо што се не хтедох без љубави удати?!{S} А |
| и и дужности човека; ал муке су велике, па ме укрепи и сачувај од даљег искушења!“</p> <p>Нико |
| Милан узверио, очице му се застаклиле, па само нагло дише и дрхће од чезње за тицама.</p> <p>— |
| ограничено, а оно се узвисило над њиме, па нико не замера.{S} С радошћу узима стан тако усамљен |
| ви гробовским гласом он.{S} Погледајме, па ћеш видети.{S} Дуже нисам могао издржати, Па сад ме |
| аве породице.{S} Често мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда |
| ћи одговор.</p> <p>Дете погледа у мене, па у старицу, и онда му се преко усана једва измигољи т |
| } Чујем каква је сад мода.{S} Усили се, па те дочека Бог те пита с каквим ђаконијама.{S} Често |
| кући!</p> <p>— Скините се, драго дете, па седите!{S} Ето видите, ту вам ја живим.{S} Доста је |
| есто она.{S} Дошли сте токорсе у госте, па све књижурине вучете с вама.{S} Ту вас ко може видит |
| {S} Аполо и Дијана радосно зацвркутаце, па јој се устремише на груди.</p> <p>Притрчала сам да з |
| оме има леп капитал, ал још доста деце, па ко паметан човек, жели свако да усрећи.{S} Зато одав |
| е стране не беше дакле никакве кривице, па и опет их брзо нестаде са света; колера их једног да |
| код старе мајке.{S} Има лепе жуте тице, па све тако, тако чине! — предвари ме „баца“, подржавај |
| ању у брак он шпекулише, она шпекулише, па шта ће те више?{S} Прави вашар и трговина!{S} Често |
| да седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, па кад нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а плетице с |
| се мене и сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — које сам ја усрећила!</p> <p>Зашто је то так |
| ке.{S} Обе тичице јој слетише на груди, па се стадоше лепршати и пипкати је по бради и лицу; из |
| олико сталежа, а где су остали сталежи, па лето, па јесен, па зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p> |
| глед је био у правом смислу младалачки, па је то на први поглед смешио и чудновато одударало од |
| м речима олакша.{S} Та он је био мушки, па ако је мене морао презрети, зар је морао узети ону, |
| рцем.“</p> <p>Даница ме стролно загрли, па се гласно плачући бацила у своју постељу, а мајка ме |
| да и неупутно.{S} Наши се пути разишли, па нашто будити горке успомене.</p> <p>И ја сам много п |
| аљевића Марка, да се на туђе не лакоми, па да суди по правди Бога истинога; јер је боље изгубит |
| за испит декламовати.{S} Дође ту мени, па говори, говори, да сам примила већ и ја.</p> <p>Хтел |
| попадија.{S} За то ми будите захвални, па га држите за јаку.</p> <p>„Хоћу ли читати даље, драг |
| умњала.{S} Кад прочитате, будите добри, па ми је донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; |
| познати су ти његови господски назори, па се може лако десити да ме заборави.</p> <p>(Стеван ј |
| ти и машамодлук, модистлук. „Сироче си, па ти може требати“; говорила је чешће она.</p> <p>Мила |
| нам ти назоре.{S} Али промисли се и ти, па буди милостивија.{S} Кажњен сам и онако и сувише.{S} |
| ш видети.{S} Дуже нисам могао издржати, Па сад ме осуђуј како знаш!{S} Дошао сам, да те још јед |
| огу их баш и на отворен прозор метнути, па се неће вијнути у слободу, већ увек мени у собу.{S} |
| д цвећа и венаца, а пратиће га војници, па и сви званичници.{S} Вредно ће бити да видите.</p> < |
| а <pb n="147" /> потребе да ме се маши, па ма иначе како да сам чезнула за том руком...{S} То ј |
| } Држала сам, да ће ми бити скоро крај, па сам све главније успомене свела у једно; нека ме бар |
| Пре свега треба праве воље за бољитак, па онда још нешто, а последице би дошле саме од себе.</ |
| е, а он ако је пре подне, запали чибук, па се не види из дима; ако ли је после-подне, наслони г |
| у збуњена; бојала сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оставила сам тај посао Дан |
| — постаћу му равнодушна.“ мислила сам, па га одбила ради његове среће и своје дужности.{S} Бор |
| и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се поред плетива својим мислима разговарам.{S} Други |
| ми га кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћу заборавити, а ко зна оћул вас још кадгод видити; |
| ите!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, па се питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им материнск |
| ће га дочекати родбина са свештенством, па са станице одма сњим у гробље.{S} Тако то бива, кад |
| ишла обичним трагом — стазом утрвеном, па сам им необична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то зас |
| тао понос девојачки.</p> <p>Дан по дан, па и опет беше година на измаку.</p> <p>„Још месец, два |
| >Зна се, да је у гостима човек комотан, па сам била и ја.</p> <p>Најмилија забава беше ми читањ |
| оментано.{S} Често је тај утисак моћан, па човека неко време и занесе, али стално га везати нем |
| снила „плава крв“. — Осећао се увређен, па из освете газио ми углед где год је могао.{S} Доказа |
| е су остали сталежи, па лето, па јесен, па зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То би их било неко |
| уда, ал сирома мора; није поповски син, па му треба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви рано, |
| и ти, већ је касно а теча ти је легао, па неможе заспати.{S} И кроз завесу на врати продире св |
| ме није разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он газио углед где год је могао.{S} Био је као |
| била, да га запитам, где је за толико, па ни то нисам могла; осећала сам, да би ме глас одао.< |
| ршање, дотрча старици и Аурора и Марко, па се и они стадоше умиљавати; завидљиво гледећи у тичи |
| рви пут истинским жаром срце загрејало, па ма и у разним особама. </p> <pb n="139" /> <p>— Разн |
| ва била.{S} Но и тога је давно нестало, па буди миран и сретан!</p> <p>Долазак ти је излишан; б |
| ијаних руку.{S} Срце је у мени дрхтало, па сам осећала да ће задрхтати и рука...</p> <p>Уздахну |
| Манимо се метода, већ брзо кваси грло, па настави читање.{S} Једва чекам да чујем свршетак, жу |
| м те заборавила.{S} Сада је све прошло, па нек вам је просто!</p> <p> <hi>Стана</hi> </p> <p>По |
| >„Сирото моје дете,“ рече она тренутно, па ме загрливши и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла |
| ћу онда? ...{S} После ми је тек смешно, па фалим Бога, што ме још оне нису оставиле.{S} Долете |
| .</p> <p>Засмејала се некако чудновато, па рече:</p> <p>— Знала сам да ћете тако рећи.{S} Тако |
| лежа, а где су остали сталежи, па лето, па јесен, па зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То би их |
| аца макар ко!</p> <p>— Знам, сека-Мацо, па зато вам и наручујем...</p> <p>— Добро фрајлица, бог |
| пољашњем блеску.{S} Дубок мужевљев џеп, па има шта да црпи! — Где тога није, дере му кожу с леђ |
| ти и пантлике што ћеш метнути на шешир, па извукла место њих из неке кутије твој дневник.{S} Оп |
| деца се волела а родитељи не попуштају, па шта сам знала друго чинити, ја — која сам знала, шта |
| фонеру, отвори га и донесе неку кутију, па је метну на сто.{S} У њој је било писама сортираних |
| после оговара; не увиђа своју погрешку, па искали срце на онима, што их је токорсе угостила.{S} |
| Сродство душе и срца привлачи је њему, па јој је мило</hi><hi>онакво какво је</hi>.{S} Сродств |
| и сафраном, ал ја то осетим по мирису, па волим платити новчић два више, само да је добро и чи |
| би хтео, продаје се нека земља у месту, па неби хтели да је уступе.{S} За то су дошли чак овамо |
| ошао директно тамо, а неко био на путу, па видио да се светина ускомешала, те хајд и он у гомил |
| <p>Бацила сам још један поглед на кућу, па пођох тражити тетку.</p> <p>Нашла сам је с неким поз |
| и Српкиња.</p> <p>— Српкиња сам, рекох, па седох опет на клупу.</p> <p>— И ја ћу се одморити, а |
| што им знање на левак у главу не сипаш, па која вајда?{S} Шарлатана у свету више но икада!</p> |
| шила се у моменту кад сам је погледала; па ме је то збунило.{S} Држала сам, да није сасвим при |
| м се само своје прошлости, а стара сам; па то је.</p> <p>У том захукта другом страном перивоја |
| е не одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће и пријатељство!“ </p> <pb |
| хоће да има љубљену особу пошто по то; па руши све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, |
| , што у сваком земљишту корена хватају; па се и ја брзо навикох у дому свог старог тече е тетке |
| p>— И ја ћу се одморити, ако допустите? па се спусти уз мене.</p> <p>Ћутале смо неко време обад |
| на прси.</p> <p>— Вама је позлило?!{S} Па је устрашено ухватих за раме.</p> <p>Она диже главу. |
| уму.</p> <p>Шта ли сам ту препатила!{S} Па и опет ме није разумео.{S} На брзо се оженио, па ми |
| је новца, а жена је на свету и више!{S} Па и девојке можеш на прсте избројати да траже у мужу в |
| а већ одлази.</p> <p>— Збогом душо!{S} Па опростите, што сам вас својим бенетањем толико задрж |
| они мене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па и правичнији су од људи ...</p> <p>Старица престаде. |
| вно је детињарија, занос и лудорија.{S} Па је ли чудо што се до овог дотерало?!{S} При ступању |
| е неколико тренутака.</p> <p>— Моја.{S} Па и опет заћута.{S} И ја сам ћутала.{S} Била сам изнен |
| ог мужа, кад год им се даде прилика.{S} Па и така је видите, уваженија од поштене бабадевојке, |
| а.{S} Верујте ми, тешко сам грешила.{S} Па онда, човеку по кад и кад и преври.{S} Савест ми је |
| мојих особина.{S} Данас их још нема.{S} Па ма колико се око њега умиљавала, слабо бих успела.{S |
| о се десила слатка, радовала се она.{S} Па једите колко вам је воља.{S} Подајте и маломе.{S} Ен |
| одећа и склониште душе, настави она.{S} Па као што неможе свестан човек заволети мртву лутку, с |
| ало млека, свежа масла и добра сира.{S} Па и једна лубеница, хладна као лед.{S} Њу сам вама нам |
| о и посредни убица читавих породица.{S} Па сад оне, Српкиње, поносите питомице Душанове славне |
| да је младожења дошао на три хиљаде.{S} Па ако имам толико, да се свршава.{S} Иначе мора казати |
| ом ређа се у души и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам снизити уједно?</p> <p> |
| аку!{S} О, то никад нећу заборавити.{S} Па и сирота рођака још доста млада лепа женица, толико |
| ула.{S} Била је до смрти при свести.{S} Па како се радовала, кад је видила рођаку!{S} О, то ник |
| ре, занемарују своју децу сваки дан.{S} Па зар им то никад не пада на памет?{S} Зар се не страш |
| веда, како је мајка дала секи књигу.{S} Па држим, да је што интересантно, кад је сека тако рано |
| уди, који јачем искушењу не подлежу.{S} Па шта могу тражити од неразумне животиње?!</p> <p>И ја |
| ам, да ме ни сад презирати не можеш.{S} Па зар неби било лудо, кад се неби машили среће, која н |
| оје ствари.</p> <p>„Сестри од тетке?{S} Па можеш.{S} Али нико те не тера...“</p> <p>Зајецала са |
| .{S} А ви рано, толико зацело имате?{S} Па га сад не упуштајте.{S} Лепо је бити попадија.{S} За |
| је тај трулеж.{S} Јелте, да је тако?{S} Па ми не замерите!{S} Незнање и невиност није једно ист |
| > <p>— Ко вам је то?{S} Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; |
| адземно створење.{S} Од ње несме нико — па ни писац — тражити да уме мислити.{S} Она је обично |
| турног века... </p> <pb n="148" /> <p>— Па шта да се ради? омачеми се са усана, после неколико |
| у последњим старичиним речма.</p> <p>— Па реците мајко, шта би требало женскиње да чини, да ко |
| не сме фалити.{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па зар сам ја лења, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а к |
| Прочитала сам на том листу: „Застава,“ па видим, да сте и ви Српкиња.</p> <p>— Српкиња сам, ре |
| неког женског и мушког „отменог света,“ па сам се страшила, да је не нађем можда прикривљену и |
| .</p> <p>„Јесам.{S} Али ја сам сумњао,“ па хоћу из твојих уста да чујем, хоћеш ли ми бити жена, |
| на, а већ се захладило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с таком пажњом, као да сам какво слаб |
| ком. „Остани, имам с тобом да говорим.“ Па ме ухвати око паса и пољуби у чело.</p> <p>Отргла са |
| p> <p>„Хајдемо у собу, дошла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане што је чинио, те уђосмо з |
| {S} Није се запослила „вечитом љубављу“ па и опет остала вечито девојка!</p> </div> <div type=" |
| шта јој није свето, често ни сама срећа па и живот љубљене особе, јер у место да себе победи и |
| вање са љубављу, а док први занос пређе па увиди, да сам и ја погрешива — постаћу му равнодушна |
| што ме још оне нису оставиле.{S} Долете па ме разоноде.{S} Никад ми није дуго време.{S} А како |
| се мртвој смејат немој,</l> <l>Прочитај па суди!</l> </quote> <pb n="151" /> <p>Рукопис је био |
| код тетке се обично у то доба вечерало па ми се ваљало журити.</p> <p>Опростила сам се са стар |
| е после-подне, наслони главу на катедру па — хрче.{S} Тек на лупу од нашег трчања по скамија, п |
| речи.{S} Оне су гласиле</p> <quote> <l>Па се моли тамо Богу,</l> <l>Благ да опрости,</l> <l>Шт |
| l> <l>Пригрли ти та мужића њена </l> <l>Па га љуби, никад се не жури.</l> </quote> <p>— Гле как |
| љубаца,</l> <l>Без љубави праве.</l> <l>Па зато ме у старости </l> <l>Презирали људи;</l> <l>Ти |
| /l> <l>Љубав је тек чисту хтело.</l> <l>Па сад не знам грех шта ми је,</l> <l>Или је грех правд |
| свакидашњи су гости таког брака.</p> <p>Па из таког јада и гада, зар је очекивати свестан подмл |
| Милан доћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах и женити?“</p> <p>„Ч |
| дговорила сам не погледавши га.</p> <p>„Па зашто златом?{S} Досад то нисам носио.“</p> <p>„Мајк |
| најемо!“ Узвикнула сам у смеју.</p> <p>„Па што се смејеш?{S} Тако то бива.“ рекла је Даница и п |
| питала: „хоћу ли читати даље?“</p> <p>„Па читај“ смејао се шогор.</p> <p>„15. март 18... годин |
| да се ради?{S} Добро велите, ћерко.{S} Пада и мени кашта на памет, да би баш женскиње требало |
| ецу сваки дан.{S} Па зар им то никад не пада на памет?{S} Зар се не страше муке и клетве дечије |
| неприкосновеног поштења...{S} Ником не пада наум, колко се себичних, на и неморалних жеља баш |
| ко среће и толико туге доживела!</p> <p>Падало ми је на ум и самоубиство.{S} Али насилна смрт о |
| одговора дао; но зраци залазећег сунца, падаше на трном окруњену главу Бого-човека, и мени се ч |
| орко.{S} А кад је та врела река одшила, паде ми поглед на икону, на распетије спаситељево.{S} Б |
| живе ти људи?“ мислила сам и поглед ми паде кроз отворен прозор у таку једну избицу.{S} И гле! |
| </p> <p>Стресла сам се.{S} Грозна мисао паде ми на памет и изазва још грознију борбу у мени.</p |
| етно и задовољно.{S} Но сад на једанпут паде опет судбини на памет да се самном наново поигра, |
| азумем, права љубав, а не оно, што веже падишу за његове буле или петла за кокоши.{S} Извините |
| Ту се опет насмешила.</p> <p>Док је она пажљиво превртала лист, ја сам је посматрала.</p> <p>Би |
| у је опет преврнула неколико листова, и пажљиво читала.{S} На једанпут диже очи и рече:</p> <p> |
| се може свакоме десети и поред најбоље пажње и надзора.</p> <p>— Може, али тек ређе.{S} Још ви |
| ати, а за тим сам према свом стрпљењу и пажњи с којом сам читала, добила по неку награду; обичн |
| о ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с таком пажњом, као да сам какво слабо болесно дете.</p> <p>Ја |
| е,“ рече ми он „видео сам га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто ми је збуњен.{S} Ваљда се што |
| воле.{S} Они су ми друштво и забава.{S} Пазите само шта ће радити.</p> <p>Отворила је кавез Дам |
| них по величини и везаних у мање и веће пакетиће.{S} Исто тако беше у њој неколико дењчића друг |
| о Душан — “</p> <p>Свршити нисам могла, пала ми је на груди и јецала: „опрости, опрости! не зна |
| ошапутала сам испрекидано и онесвешћена пала доле; пред очима беше ми се смркло а срце ми стегн |
| о, тешко је појмити.{S} Полуонесвешћена пала сам на канабе.{S} Плакала сам дуго и горко.{S} А к |
| ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и плакала, док се није смркло.{S} Тад |
| ука ми је задрхтала а смртоносно оружје пало са праском на земљу. </p> <pb n="162" /> <p>„Не, м |
| ена згодно постирала.</p> <p>Сад ми тек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспратним кућам |
| и дан.{S} Па зар им то никад не пада на памет?{S} Зар се не страше муке и клетве дечије, греха |
| велите, ћерко.{S} Пада и мени кашта на памет, да би баш женскиње требало тако да се запита.{S} |
| есла сам се.{S} Грозна мисао паде ми на памет и изазва још грознију борбу у мени.</p> <p>„Отићи |
| Но сад на једанпут паде опет судбини на памет да се самном наново поигра, јер:</p> <quote> <l>С |
| а леп капитал, ал још доста деце, па ко паметан човек, жели свако да усрећи.{S} Зато одавно мер |
| но дошла сам и дома, а она ми је била у памети.{S} Била је то чудна појава за мене.{S} Није се |
| д.{S} Лице ваше остаће ми и без имена у памети.{S} Будите ми здрави и сретни.</p> <p>Старка ми |
| да јој неће бити лако.{S} Али ако буде паметна, увидиће и сама, да тако мора бити.{S} Зар сам |
| богатије и лепше; само она треба да је паметна, да је благодарна, па да не прави сметње.</p> < |
| у! ..{S} О, Стано, буди милостива, буди паметна, па ме не отискуј од себе.{S} Ја те љубим неизм |
| ного патила... патиш и сада.{S} Но буди паметна, буди снажна а време ће све излечити.“</p> <p>„ |
| а глупости је велика, па често хвата и „паметне“ и „племените“ рибице! ...</p> <p>Да се лакше м |
| а после? — После ће ме можда оставити и памтење, као што су ме заборавили и људи.</p> <p>Забора |
| и других; мени није нужна.{S} И сад све памтим много јаче, него оно, што се јуче десило.{S} Усп |
| >Тако ћу и чинити.{S} Сад још све добро памтим, а после? — После ће ме можда оставити и памтење |
| о јој га правиш.{S} Хтела ми показати и пантлике што ћеш метнути на шешир, па извукла место њих |
| ....{S} Збогом мајко!....“ Поглед ми је пао на месецом осветљену слику поконе ми матере.{S} Пре |
| души човечијој.{S} Умотала је књижицу у папир и метнула крај стола.</p> <p>У томе изби на сахат |
| ог рукописа; а разметнуто било је нешто папира и неког цртежа.{S} Све беше јако пожутело. — Зна |
| ар и трговина!{S} Често бих таки брачни пар споредила са две варалице, које често ступе у савез |
| S} У сваком кавезу скакутао је по један пар веселих канаринаца.{S} Доле на поду, играло се поре |
| ша суседкиња срочила, да би били красан пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и не познајемо!“ Узви |
| , да би били красан пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и не познајемо!“ Узвикнула сам у смеју.</ |
| нећу да се женим.{S} И то ће бити цела парада.“</p> <p>Тај предлог заболео ме и увредио до дна |
| без материна надзора тек смуљавају или паре, као пилиће.{S} Чуде се после: одкуд шкрофлезан и |
| а госпа.{S} Дошла је да наручи неколико пари чарапа за „штафир“ своје кћери.</p> <p>Опростила с |
| шла старици.{S} Тетци сам рекла да ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће допустити тај корак.{ |
| и читање у тамошњем врло лепом варошком парку.{S} Сека-Маца, — управо баба-Маца — теткина кувар |
| р баба Ани.{S} Знате, што сам ја лане у Парку читала у оној вашој лепо везаној песмарици. — Ту |
| сте га од мене.{S} Старка га је лане у парку цитирала.</p> <p>Хтела сам наставити читање.</p> |
| исти живахни израз, што ме је бунио и у парку.</p> <p>После ме је питала: ко сам, од куда сам, |
| 37" /> <p>Једног дана читала сам опет у парку.{S} Око мене беше необична тишина.{S} Сав велико- |
| — практичност...</p> <p>Била сам опет у парку и чим сам га опазила сетила сам се фрајла-Стане.{ |
| с новци, а он одмах препоручио мене.{S} Партија је добра, па мисли, да не размишљамо ово, оно.{ |
| ође ни три године а ја постадох богата „партија.“ Стајала сам на три хиљаде, разуме се у шајну. |
| рати.{S} Све су то ваљани људи и згодне партије.“</p> <p>„Чекам да дорастем за шпекулацију, што |
| скључити из наслеђа.{S} Хтели су богату партију и од племићке крви, а не машамоду са три четири |
| она, нудећи ме.{S} Глете само; још ово парченце хлеба са маслом.{S} Та узмите, тек сте га кошт |
| ет метну у кавезе, заденувши у сваку по парченце шећера.</p> <p>Чим тичице опазише шећер, удеси |
| м с тобом да говорим.“ Па ме ухвати око паса и пољуби у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега и по |
| срце више види и више осећа, па више и пати.{S} Ту је опет тихо уздисала.</p> <p>Ви сте зацело |
| ти спомен каљати!{S} Твоја кћи је доста патила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштв |
| ухватив ме нагло за руке; „ти си много патила... патиш и сада.{S} Но буди паметна, буди снажна |
| и горке успомене.</p> <p>И ја сам много патила.{S} То нека ти је утеха.{S} Али сад је све прошл |
| ила, па села и написала тек ово:</p> <p>Патила сам много док сам те заборавила.{S} Сада је све |
| блистала се суза.</p> <p>— Ви сте много патили? упитах је плашљиво.</p> </div> <div type="chapt |
| хо уздисала.</p> <p>Ви сте зацело много патили? било ми већ на језику, кад ме она запита, показ |
| а.</p> <p>„Нећу, да ћутим.{S} Доста сам патио!{S} Грехом називаш ти моју љубав према теби.{S} А |
| е треба му опростити</l> <l>Заслужио је патити.</l> </quote> <p>Ја сам свршила а ко осећа да је |
| е нагло за руке; „ти си много патила... патиш и сада.{S} Но буди паметна, буди снажна а време ћ |
| оштај је, као кап воде од жећи умирућем патнику.{S} Зар се тако говори, кад се прашта од срца?{ |
| ако „зашто“ има своје „зато,“ а самоћа, патња и размишљање, научише ме још и извињавати...{S} И |
| кином исповести одлетила је за увек.{S} Патња је моја тешка, а олакшаће се тек онда, кад чујем, |
| еју се узвисити над једним и другим.{S} Патња често већма челичи, него највећа срећа.</p> <p>— |
| о питам, јел-те?{S} Коме би се допадала патња!</p> <p>Молила сам је, да ми остави књижицу још з |
| х у почетку.</p> <p>Ретки су људи, које патња није кадра сломити.</p> <p>— И то је само доказ, |
| кани, само изузетци узвишују се и поред патње.{S} Обични људи застају поред таке немиле пратили |
| а да је која — </l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа |
| га да је која —</l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа |
| Поглед јој застаде на „<title>Змајевој певанији</title>," коју сам такође собом понела.</p> <p |
| језику, кад ме она запита, показујући у певанији песников лик:</p> <p>— Вреде ли што његова дел |
| топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с педесет година млађа.{S} Видим, да има неког, ко ме раз |
| ти фебруар, мој рођен-дан.{S} Хахаха! — Педесети девојачки рођен-дан!</p> <p>Ху, како је хладно |
| велико-варошки жагор: хука, звиждукање пекара, жељезница и разних машинерија, беше се за неко |
| је.</p> <p>У том захукта другом страном перивоја један жељезнички влак.</p> <p>— Ето и б...иски |
| га не отворено вратити.{S} Узела сам и перо, када се покрену у мени нека врста сажаљења: „Ако |
| .</p> <p>Хтела сам јој рећи, чија је то песма, но она настави:</p> <p>— Добра и оштроумна девој |
| > <p>Старка заћута.</p> <p>— Чија је то песма? питала сам је после неколико тренутака.</p> <p>— |
| Парку читала у оној вашој лепо везаној песмарици. — Ту се гласно засмејала а очи јој опет узеш |
| де читајући по неки одломак ове или оне песме.</p> <p>— Добро пише.{S} Вади речи из срца и душе |
| (било је „дивотиздање.")</p> <p>— То су песме Јована Јовановића, нашег узор песника.</p> <p>— Н |
| А ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књига</p> <p>Прво издање |
| умео.{S} Рекао би ми можда — као у оној песми што је рекао свети Петар баба Ани.{S} Знате, што |
| кад је тако.</p> <p>Читала је неколико песмица смешећи се.{S} После преврташе листове, овде-он |
| ивахни младалачки израз. — Баш враг тај песник, но нека га Бог поживи!{S} Да није по кад-кад ша |
| су песме Јована Јовановића, нашег узор песника.</p> <p>— Нисам читала; а и откуд?{S} Ја сам ст |
| ад ме она запита, показујући у певанији песников лик:</p> <p>— Вреде ли што његова дела?</p> <p |
| чком литературом.{S} Сви дечији писци и песници тога језика, беху заступљени у нашој девојачкој |
| бе.</p> <p>„Узећу му Мару Базићеву; има пет хиљада одмах на венчању, а лепа је девојка,“ заврши |
| и.{S} Кад су ме примили, било ми је тек пет година.{S} Теча ме је научио читати а тетка плести. |
| а само кућа и земља вредила ми је преко пет хиљада.</p> <p>Избор младожење оставила сам њезиним |
| а срета...</p> <p>Била је већ настанула пета година од кад сам примљена у кући моје помајке.{S} |
| а — као у оној песми што је рекао свети Петар баба Ани.{S} Знате, што сам ја лане у Парку читал |
| оно, што веже падишу за његове буле или петла за кокоши.{S} Извините ћерко, овај мало драстичан |
| нисам могла издржати.{S} Преломила сам печат.</p> <p>Нисам се преварила.{S} Он ми је писао и м |
| чи, да је не видим.{S} Изгледала ми као пилат, који Бого-човека предаје народу да га распне и п |
| ина надзора тек смуљавају или паре, као пилиће.{S} Чуде се после: одкуд шкрофлезан и јектичав п |
| и ме „баца“, подржавајући устима тичије пипкање а рукама лепршање.</p> <p>Сад ми друго не остад |
| ну арију: тек кад су је свршиле, почеше пипкати шећер.</p> <p>— Тако.{S} Сад сте заслужиле, сме |
| тише на груди, па се стадоше лепршати и пипкати је по бради и лицу; изгледало је, као да је мил |
| не; а можете и из овога све дознати.{S} Писала сам још пре 15—20 година, дотле сам водила дневн |
| p>Дознала сам и то.{S} При крају године писала ми Даринка измећу осталог и ово: „Кад ћеш доћи?{ |
| сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оставила сам тај посао Даници, но онда је ду |
| ати за старе црне дане.</p> <p>Тако сам писала, но сам Бог зна шта сам претрпила док сам написа |
| ми посао беше, да пишем Милану.</p> <p>Писала сам му, рекавши, да сам отишла од њих.{S} Сирота |
| у, па је метну на сто.{S} У њој је било писама сортираних по величини и везаних у мање и веће п |
| ј години помагала другу децу у читању и писању настављати.</p> <p>Сву душевну храну примала сам |
| </p> <p>Нисам се преварила.{S} Он ми је писао и молио ме да му опростим увреду што ми је нанео. |
| </p> <p>После неколико дана опет ми је писао:</p> <p>Твој опроштај је, као кап воде од жећи ум |
| волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. — И Стевана сам волела, но ни он није за мене; с |
| и не одговара, о оној теми, што сам јој писао?“ питао је на послетку измећу осталог мајку. „Или |
| е смо му тек тим правописом смеле писма писати; а ради веџбања у томе и у немачком језику, захт |
| о створење.{S} Од ње несме нико — па ни писац — тражити да уме мислити.{S} Она је обично тако б |
| ке преводе од Фенелона и других страних писаца, као и библију и златоустове беседе, од Доситеја |
| p>После смо му тек тим правописом смеле писма писати; а ради веџбања у томе и у немачком језику |
| неколико тренутака је отпутовао.</p> <p>Писма су опет летила од једног другоме.{S} У његовим бе |
| га лично видели или тек на слици?{S} По писмама судећи, редак дар, чврст карактер, весела и жив |
| а му своје мишљење о овој или оној теми писмено саопштимо.</p> <p>Даница му је ретко испунила ж |
| то јој и ја праштам,“ свршавао је своје писмо; „а знај, да за мене више среће нема.{S} С мајкин |
| сам преписала књижицу, дође ми од куће писмо, да сам нужна код куће.</p> <p>Опремила сам се за |
| ретан пут.{S} Жеље су биле искрене, али писмо орошено мојим врелим сузама; пишући га, живо сам |
| дише се опет.{S} Јадног дана добила сам писмо.{S} Као електрисан застао ми поглед на адреси тој |
| сам друкчије.{S} Дотле сам свако његово писмо комотно читала мајци и Даници, а сад сам при свак |
| а од тога тренутка девојка.{S} Већ прво писмо Миланово, што сам га за тим добила, тумачила сам |
| ва сам се стресла, кад сам прочитала то писмо.{S} Дакле с његове стране је љубав а с њене тек с |
| {S} Уздахнула сам, кад сам прочитала то писмо.</p> <p>Одговорила сам му овако:</p> <p>Праштам т |
| Америку.</p> <p>Мирно сам прочитала то писмо, мирно сам га оставила међу друга; само ми је у г |
| десило!“</p> <p>Јецала сам читајући то писмо:{S} Жао ми је било жене, која је из љубави погреш |
| /p> <p>После две недеље добила сам опет писмо од Даринке.{S} Јављала ми, да се венчали и да одм |
| ише ми није требало, држала сам да се у писму јада, тек да ми нанешену неправду топлим речима о |
| и с немачком литературом.{S} Сви дечији писци и песници тога језика, беху заступљени у нашој де |
| најрадије, јер сам разумевала, а остали писци беху ми због мешања словенског језика тежи и суво |
| ајмоћнија и најсветија. <hi>А кад мајка пита: какво је лице њезина детета?!{S} Сродство душе и |
| мода.{S} Усили се, па те дочека Бог те пита с каквим ђаконијама.{S} Често таким, да убија кућу |
| ..</p> <p>— Варате се, сека-Мацо — прво пита: „има ли мираза?...“</p> <p>— Но, но, дабоме да то |
| } Уседелицу свет обично исмејава.{S} Ко пита, за што си тако остала.{S} Доста да ниси удата, и |
| на свету мало праве љубави.{S} Ко данас пита за поштење, разборитост и остале душевне врлине?{S |
| дужност.{S} Јадно појмање дужности!{S} Питајте само тако одрасло несретно јектичаво и шкрофлез |
| : кадифа и златно одело или здравље?{S} Питајте га, па ће те чути.{S} У данашњем добу тешко жив |
| рофлезан и јектичав подмладак?!{S} А не питају: која мати негује децу као што треба?{S} Мисли д |
| l> </quote> <p>— Како вам се то допада? питала ме је радознало.</p> <p>— Тако, да бих волела, д |
| а мирнија.</p> <p>— Је-ли рођака дошла? питала сам радознало.{S} Знала сам да је то била Данка. |
| арка заћута.</p> <p>— Чија је то песма? питала сам је после неколико тренутака.</p> <p>— Моја.{ |
| јецала.</p> <p>— Зар немате никог свог? питала сам је ја.</p> <p>— Приповедаћу, казаћу вам све. |
| е — мртва.</p> <p>— Знате-ли што о њој? питала сам раделицу ту.</p> <p>— Знам само да је пролет |
| а толико?{S} Да вам се није што десило? питала је она брижно.</p> <p>— Били смо код старе мајке |
| </p> <p>— Како вам се допада мој живот? питала ме смешећи се.</p> <p>Ћутала сам за тренутак.{S} |
| је за то време некако чудно и тешко.{S} Питала сам и Душана, шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече |
| <p>— Зар немате баш неког од својих?{S} Питала сам и други пут.</p> <p>Она љутећи оде шифонеру, |
| гу помоћи.{S} Али —“</p> <p>„Шта, али?“ питала сам усиљено смешећи се.</p> <p>Он уздахну. „Хтео |
| ница мени у башту.</p> <p>„Што плачеш?“ питала ме са саучешћем.</p> <p>„Сетила сам се својих ро |
| реме ће све излечити.“</p> <p>„Мислиш?“ питала сам, тек да не ћутим.</p> <p>„Не да мислим, него |
| е дана приметно хладнији.{S} Кад сам га питала за узрок, тргао се, погледао ме испитујући, а за |
| је бунио и у парку.</p> <p>После ме је питала: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} Све |
| з сваког знака и натписа.{S} Кад сам је питала, зашто: каже: „тако ми је покојница наручила.“</ |
| мираза...</p> <p>Прекинула сам читање и питала: „хоћу ли читати даље?“</p> <p>„Па читај“ смејао |
| подне већ прошло.</p> <p>За ручком сам питала течу и тетку, знајули што о фрајла-Стани.{S} Нез |
| ита мисли још у души.</p> <p>— Лудо сам питала, уздахну она.{S} Шта се може мислити — о девојци |
| ишина.{S} Да је прекинем, механично сам питала:</p> <p>„По томе би ја била њежна.{S} Зар ти не |
| хладна, скоро груба према мени.</p> <p>Питала сам је за узрок.</p> <p>„Шта ти хоћеш од мене?“ |
| рта.{S} Баш пре, кад сам била на пошти, питам јој газдарицу: где је фрајла Стана?{S} А она мени |
| } Кад-кад се само чудим и крстим, па се питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им матерински осећ |
| а све покосила.{S} Још и данас се чешће питам: зашто је баш мене поштедила? ...</p> <p>Била сам |
| х нашла згодна одговора.</p> <p>— Чудно питам, јел-те?{S} Коме би се допадала патња!</p> <p>Мол |
| о сада.{S} Умориш се ко псето од силних питања.{S} Тек што им знање на левак у главу не сипаш, |
| о.</p> <p>„Што ме тако мериш, зар ми је питање тако глупо?“ Силом сам хтела да се шалим.</p> <p |
| уо, избегавајући одговор на моје брижно питање о нерасположењу његовом.</p> <p>Долазио нам је с |
| и згодна одговора.{S} Збунило ме њезино питање, а још више поглед, којим као да је хтела да ми |
| да је упитам.{S} Чинило ми се, да би то питање читаву „историју“ за собом повукло, а одкуд ми п |
| Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} Већ с питањем сам хтела потврђујући одговор.</p> <p>Дете погл |
| p>Оборила сам очи.</p> <p>„Шалиш ли се? питао је узевши ме опет за руке.</p> <p>„Не шалим се“, |
| лакала?{S} Зар га још ниси заборавила?“ питао је прекорним гласом.</p> <p>„Кога?“ узвикнула сам |
| овара, о оној теми, што сам јој писао?“ питао је на послетку измећу осталог мајку. „Или хоће ус |
| Ваљда се што на нас срди.{S} Кад дође, питаћу га.“</p> <p>Те сам вечери много премишљала о сво |
| етак или ти се поболи тичица, па већ се питаш: да није с твоје кривице?{S} А оне, матере, занем |
| ог.</p> <p>Зар си и о мени тако судила? питаше она прекорно.</p> <p>Поруменила сам и стисла се |
| л погреб ће за то бити величанствен?{S} Питаше тетка.</p> <p>— Као обично код таке господе.{S} |
| чаше мојој постељи.</p> <p>„Шта ти је?“ питаше Даница љубећи ме.</p> <p>Гледала сам их укоченим |
| рже.</p> <p>„Желиш ли искрену пресуду?“ питаше после неколико тренутака.</p> <p>„Наравно.{S} Са |
| о.{S} При поласку ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти то ниси у |
| одица.{S} Па сад оне, Српкиње, поносите питомице Душанове славне царевине и Јевросиме мајке, по |
| ломак ове или оне песме.</p> <p>— Добро пише.{S} Вади речи из срца и душе.{S} Ту је опет преврн |
| ти храну.</p> <p>Први ми посао беше, да пишем Милану.</p> <p>Писала сам му, рекавши, да сам оти |
| о или допунио.</p> <p>Но да скратим; не пишем роман или приповетку, него тек по неке решавајуће |
| >— Дакле ни ту се нисам преварила? ви и пишете?{S} Незадовољни сте можда с оним што вас окружав |
| и живот без сврхе?{S} И моја рука одапе пиштољ.</p> <p>„Збогом Боривоју!....{S} Збогом мајко!.. |
| али писмо орошено мојим врелим сузама; пишући га, живо сам сахрањивала и подруги пут своје срц |
| це му.{S} Но у њему је сад тек беснила „плава крв“. — Осећао се увређен, па из освете газио ми |
| тице и цвеће и оно китњасто зеленило и плаво небо, што тако красно дичи моју постојбину, фрушк |
| Полуонесвешћена пала сам на канабе.{S} Плакала сам дуго и горко.{S} А кад је та врела река одш |
| још доста млада лепа женица, толико је плакала за њом, да сам мислила, поболеће се.{S} Једва с |
| шљала о свој прошлости; у постељи сам и плакала.{S} Сетила сам се и Милана.{S} Склопила сам очи |
| узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и плакала, док се није смркло.{S} Тада дође Даница мени у |
| и али испитујући поглед.</p> <p>„Што си плакала?{S} Зар га још ниси заборавила?“ питао је преко |
| сам се у дућану видила сама, почела сам плакати.{S} За што? — То нисам знала: само је тако мора |
| јој постељи.</p> <p>Шта си узела толико плакати?“ шапутала јој мајка, но доста гласно; постеље |
| ма Милану остала је тек горка успомена; пламен у последњем издисају и ништа више.</p> <p>Да га |
| из собе.</p> <p>„Куда ћеш?“ шапутао је пламтећим оком. „Остани, имам с тобом да говорим.“ Па м |
| аке природе не подлежу лако.“ Око му је пламтило а глас дрхтао.</p> <p>Извила сам своје из њего |
| ом, ал ја то осетим по мирису, па волим платити новчић два више, само да је добро и чисто.{S} Н |
| она мени:{S} Отселила се.{S} Не може да плаћа кирију за „анштендиг“ собу.{S} Сад је тамо у оном |
| ме примише, особито кад чуше, да ћу им плаћати храну.</p> <p>Први ми посао беше, да пишем Мила |
| } Свађа, речкања, пребацивање, гунђање, плач и уздисаји свакидашњи су гости таког брака.</p> <p |
| p> <p>„Ништа, ништа,“ шапутала сам кроз плач; „мајка ће бити задовољна — дужност је одржала поб |
| света не зна шта ће: да се смеје или да плаче над развалинама правде и сасушеном клицом светско |
| p> <p>Зајецала сам на глас.</p> <p>„Што плачеш, лудице моја?{S} Тамо је и онако живље и веће ме |
| а дође Даница мени у башту.</p> <p>„Што плачеш?“ питала ме са саучешћем.</p> <p>„Сетила сам се |
| од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер сам поред свег тог |
| >Даница ме стролно загрли, па се гласно плачући бацила у своју постељу, а мајка ме погладила по |
| /p> <p>— Ви сте много патили? упитах је плашљиво.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
| е велика, па често хвата и „паметне“ и „племените“ рибице! ...</p> <p>Да се лакше могу поновити |
| рођен тек да само ужива?{S} Зар он нема племенитија позива?{S} Истина је света, да је свака љуб |
| ем таки ствари разборитији, а срце бива племенитије.</p> <p>Она диже очи, гледећи ме за часак н |
| p>Грамљивост за њиме, уништила је сваки племенитији осећај.{S} Љубав и поштовање одавно је пост |
| т мога друштва, рече она.{S} Није ништа племенито, но и опет у њојзи уживам; видим, да ме воле |
| ану </l> <l>Искреношћу провејану</l> <l>Племенитошћу скопчану?</l> <l>Грех ако је то желити,</l |
| аслеђа.{S} Хтели су богату партију и од племићке крви, а не машамоду са три четири хиљаде.</p> |
| ве зашто:</p> <p>Први је био богат и из племићке породице.{S} Кад је изјавио, да хоће да ме узм |
| на.{S} Теча ме је научио читати а тетка плести.{S} Обоје беху задовољни својом ученицом; тетка |
| но.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се поред плетива својим мислима разговарам.{S} Други пут баш нећ |
| нађе да чита ил да седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, па кад нуз вас проћу, нек шиваћка све л |
| На столу сам још видела једне наочари и плетиво, а у отвореном прозору било је неколико саксија |
| нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а плетице све звецкају!</p> <p>— Хвала, сека-Мацо!{S} Кад |
| је и трајнија; траје и онда, кад једра плећа љубљене особе спадну и кад руменило са лица у бор |
| е потекла из моменталних утисака једрих плећа, црних наусница, свил'не косе, бисер зуба, чарних |
| ћа и његову историју: даље „<title>Нови плутарх</title>“ по Бланшару и Шилеру, Соларићево „<tit |
| те! рече она.{S} Ја сам држала да ће те пљенути рукама и побећи од мене.</p> <p>Погледала сам ј |
| т године 18...{S} Проси ме трговац из * По изгледу ваљан и честит човек.{S} Провођаџише Н. Н, с |
| м, кад сте већ учитефица...{S} Тело је, по мом сваћању, одећа и склониште душе, настави она.{S} |
| , како ми је у срцу. — Била сам вулкан, по чијој површини често ходим и не слутећи шта у њему в |
| ли га лично видели или тек на слици?{S} По писмама судећи, редак дар, чврст карактер, весела и |
| а лица у борби живота нестане!</p> <p>— По вашим речма, спољашња лепота мало утиче на праву љуб |
| ију: даље „<title>Нови плутарх</title>“ по Бланшару и Шилеру, Соларићево „<title>Ново гражданст |
| уга врста јунакиња, сушта је наивност а по лепоти и доброти прави анђео и неко надземно створењ |
| кажем, али ко год мало оштрије погледа по свету, увидиће, да је тако. </p> <pb n="146" /> <p>— |
| адак!{S} Наћиће се, дабоме, као и свуда по неки изнимак, али већина ће пропасти.{S} Пример је н |
| /p> <p>На старично „слободно,“ уђе нека по изгледу отмена госпа.{S} Дошла је да наручи неколико |
| и симпатије.{S} Хвала вам ћерко, хвала по сто пути!</p> <p>Сузе јој грунуше из очију, но брзо |
| радије је у слободним часовима трчкала по другарицама или се склонила где год, па читала какав |
| љењу и пажњи с којом сам читала, добила по неку награду; обично воћа, колача, коју сличицу или |
| а у своју постељу, а мајка ме погладила по челу и рекла некако сухопадно;</p> <p>„Знала сам.{S} |
| — хрче.{S} Тек на лупу од нашег трчања по скамија, протре очи и викне: „Ко је то на среди, нек |
| а у ватру.</p> <p>— Мора мајко, да игра по њезином такту — купила га је.</p> <p>— Добро велите, |
| је учинила, кад им је дала живот и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да им набави господско |
| руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио из собе.</p> <p>Како м |
| у много мањој мери, Дешавало се, да је по неко узео девојку због мираза.{S} Исто тако, бивало |
| S} За мене је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво поникла љ |
| ди, па се стадоше лепршати и пипкати је по бради и лицу; изгледало је, као да је милује и љубе. |
| кавеза.{S} У сваком кавезу скакутао је по један пар веселих канаринаца.{S} Доле на поду, играл |
| p>Него ви ћерко, и не једете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло је |
| сник, но нека га Бог поживи!{S} Да није по кад-кад шале, јадно би изгледао овај свет.{S} Јесте |
| од јуче.</p> <p>Преметала је неко време по кутији и онда извади чак са дна једну сашивену рукоп |
| сам радо читала, но Обрадовићеве басне по најрадије, јер сам разумевала, а остали писци беху м |
| ек мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби пролете; но онда држим у крилу Марка и Аурору.{ |
| о примера у свету, <pb n="142" /> да се по неке токорсе образоване, отмене „даме“ стиде на улиц |
| ебу да се коме изјада.</p> <p>Старка се по неком времену прену из мисли и погледа око себе.{S} |
| — Може, али тек ређе.{S} Још ви незнате по неки варошки свет.{S} Мушки ме се не тиче.{S} Слабо |
| , молила је кућњег газду да телеграфише по неку њену рођаку тамо у Срем.{S} Учинимо јој по жељи |
| мно, чисто и њезиној дубокој старости и по кроју и градиву сасвим примерено.</p> <p>Што сам се |
| ћи грех, да се растанемо сад, кад сам и по други пут увидео, да смо створени једно за друго?!{S |
| ком језику, захтевао је, да преведемо и по неку немачку приповечицу на српски и да му своје миш |
| му се заруменили.</p> <p>Она га поглади по косици.</p> <p>— Како би ти мајка радо учинила радос |
| ка, да се на туђе не лакоми, па да суди по правди Бога истинога; јер је боље изгубити главу, не |
| , ал једно туце још је на реду.{S} Јели по вољи да наставим?“</p> <p>„Мани их с миром.{S} Знам |
| год, па читала какав немачки роман или по коју првину М. Видаковића, које је мајка такође имал |
| је у газдаричином подруму. — Склоне ми по где што, кад их замолим.</p> <p>Молила сам је да се |
| адовала нисам никад.{S} Нисам морала ни по фабрикама губити своје здравље, као што га многе јад |
| , ал вама ћу казати.</p> <p>Човек осети по кад-кад потребе да се исповеди.</p> <p>Застала је и |
| е преврташе листове, овде-онде читајући по неки одломак ове или оне песме.</p> <p>— Добро пише. |
| и ти душо, куд си пошла, па се забављај по вољи.{S} Доста ти је рада целе године.{S} Код тетке |
| њему квари сан.</p> <p>Учинила сам јој по вољи; била сам и поред радозналости санана. </p> <p> |
| њену рођаку тамо у Срем.{S} Учинимо јој по жељи и онда је била мирнија.</p> <p>— Је-ли рођака д |
| не пишем роман или приповетку, него тек по неке решавајуће догађаје из свога живота.{S} Поједин |
| а, продирало је сад још кроз ваздух тек по неки сребрнаст дечији гласић и тихо шкрипање шљунка, |
| са својом јадном ћерком?{S} Делала сам по твојој светој заповести и дужности човека; ал муке с |
| жутом репом и сафраном, ал ја то осетим по мирису, па волим платити новчић два више, само да је |
| је допуштао понос девојачки.</p> <p>Дан по дан, па и опет беше година на измаку.</p> <p>„Још ме |
| недеље а да није на моји врати закуцао по који провођаџија.</p> <p>Обично сам их све редом одб |
| у се око врата.{S} Он нам је увек донео по какву играчку.{S} Но то нас није толико веселило кол |
| вота.{S} Појединости нека замишља свако по ћефу, а оно што ћу написати, довољно ће бити, дај се |
| {S} Она хоће да има љубљену особу пошто по то; па руши све што јој је на путу; брак се ту гази |
| олико је пута мајку умилостивио, да нас по заслузи не казни, ни броја се не зна!{S} Шест година |
| </p> <p>— Право велите.{S} Но зато опет по, највише „весело срце кудељу преде.“ Само великани, |
| л опет нисам мога да се решим за удадбу по рачуну.{S} Егзистенцију сам себи осигурала а брак са |
| опет метну у кавезе, заденувши у сваку по парченце шећера.</p> <p>Чим тичице опазише шећер, уд |
| , тешко сам грешила.{S} Па онда, човеку по кад и кад и преври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал |
| ора и слободним часовима, морала сам му по нешто на глас читати, а за тим сам према свом стрпље |
| сто.{S} У њој је било писама сортираних по величини и везаних у мање и веће пакетиће.{S} Исто т |
| прекинем, механично сам питала:</p> <p>„По томе би ја била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам с |
| е могао надати још онда, кад си од мене побегла у врт.{S} Зато те не корим; али ни после ниси м |
| у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега и побегла у врт.{S} Волела сам га нада све на свету, али |
| нагло бијућем срцу.{S} Овог пута нисам побегла; нисам имала снаге, јер то беше последњи загрља |
| ивот љубљене особе, јер у место да себе победи и да та се одрече, она га гони својом страшћу на |
| ће бити задовољна — дужност је одржала победу над срцем.“</p> <p>Даница ме стролно загрли, па |
| Ја сам држала да ће те пљенути рукама и побећи од мене.</p> <p>Погледала сам је не разумевајући |
| удновато расположена.{S} Нисам могла да побијем старичину тврдњу и разлоге а ни сасвим да их од |
| а ступи — Милан.</p> <p>Задрхтала сам и побледила.</p> <p>„Што дрхћеш, змијо глатка?“ рече пром |
| Вруће не ваљају, а од хладне за час се поболем.{S} Стара сам.{S} Лубеница је била зрела и слат |
| лико је плакала за њом, да сам мислила, поболеће се.{S} Једва сам је утешила.</p> <p>Сахранила |
| .{S} Закужави ти један цветак или ти се поболи тичица, па већ се питаш: да није с твоје кривице |
| тпочети читање, отшкрину тетка врата од побочне собе.</p> <p>— Прими и мене у друштво, смејала |
| могу поновити — ако дође до „замерке“ — повела сам са собом и малог Милана, теткиног трогодишње |
| огрешила.{S} Милана нисам жалила.{S} Не поверење према мушкима беше у мени већ корена ухватило. |
| рка и Аурору.{S} Немам баш неограничено поверење у њима; слушају ме до душе; већ на оштрији пог |
| е звао још у детињству и мене и Даницу) повери ми се; у друштву се све лакше сноси. „Смејао се, |
| Младожења богат; економ.{S} Провођаџија поверљиво додаје: да су дошли на две хиЉаде, а ви душо |
| помајке.{S} Једног дана рече ми Даница поверљиво, да ми се јавио младожења, попин син из оближ |
| пођа Н. Н., сва је сретна и у тој срећи поверљиво ми додаје: да момак можда неби дошао тако дал |
| ђаџија поносито отвара врата и у поносу поверљиво додаје: да ми се така срећа неби можда ни јав |
| о руке са лица и рекао одлучно:</p> <p>„Повешћемо га с нама.{S} У теби ће имати бољу матер, но |
| т, ја сам је посматрала.</p> <p>Била је повисока слаба старица.{S} Некада, у младости, могла је |
| о се ко обзире на савете његове, већ се поводи за срцем и одаје љубавном уживању без борбе и ус |
| мо да је пролетос умрла.{S} Него ако је повољи да дозовем Мари-нени?{S} Она је добро зна.{S} Ст |
| ао нека клица вечито у нашем срцу, да у повољним околностима опет избије на површину.{S} Ето на |
| је у срцу. — Била сам вулкан, по чијој површини често ходим и не слутећи шта у њему врије и ку |
| а у повољним околностима опет избије на површину.{S} Ето на пример, и ја сам некада љубила људе |
| И најгора мајка воли своје дете.{S} Но површна је и мајчинска љубав код таке врсте матера.{S} |
| би то питање читаву „историју“ за собом повукло, а одкуд ми права да зледим ране, које је време |
| ушају ме до душе; већ на оштрији поглед повуку се у буџак: но природа остаје природа, па се бој |
| учно: волим.</p> <p>— Ето видите, да ја погађам, смејала се она.{S} Децу привлачи на први погле |
| жење оставила сам њезиним родитељима, а поглавито њојзи.</p> <p>Они изабраше ваљана образована |
| жа и жену.{S} А то полско сродство лежи поглавито у сличности карактера.{S} Разумете ме — карак |
| данашње су јунакиње друкчије.{S} Има их поглавито две врсте.</p> <p>Прва и најновија врста, узо |
| бразићи му се заруменили.</p> <p>Она га поглади по косици.</p> <p>— Како би ти мајка радо учини |
| чући бацила у своју постељу, а мајка ме погладила по челу и рекла некако сухопадно;</p> <p>„Зна |
| у прену из мисли и погледа око себе.{S} Поглед јој застаде на „<title>Змајевој певанији</title> |
| еда ме.{S} Сад ми је било све јасно.{S} Поглед јој се није слагао с оним старачким лицем.{S} У |
| гом Боривоју!....{S} Збогом мајко!....“ Поглед ми је пао на месецом осветљену слику поконе ми м |
| S} Збунило ме њезино питање, а још више поглед, којим као да је хтела да ми прочита мисли још у |
| > <p>„Како живе ти људи?“ мислила сам и поглед ми паде кроз отворен прозор у таку једну избицу. |
| мејала се она.{S} Децу привлачи на први поглед тек спољашна лепота и младост.{S} Доброта и оста |
| и; но ја сам вас заволела онако на први поглед.{S} Лице ваше остаће ми и без имена у памети.{S} |
| вом смислу младалачки, па је то на први поглед смешио и чудновато одударало од оштрих трагова п |
| има; слушају ме до душе; већ на оштрији поглед повуку се у буџак: но природа остаје природа, па |
| и изјављивао љубав речима, али је сваки поглед козивао, како му је у срцу.</p> <p>Дуго сам држа |
| /p> <pb n="165" /> <p>Упро је очајнички поглед у мене а ја сам дрхтала као у грозници.</p> <p>„ |
| А кад је та врела река одшила, паде ми поглед на икону, на распетије спаситељево.{S} Бацила са |
| сам писмо.{S} Као електрисан застао ми поглед на адреси тој.{S} Познала сам рукопис — Миланов. |
| сам осећала његов благи али испитујући поглед.</p> <p>„Што си плакала?{S} Зар га још ниси забо |
| јој на лицу беху исписани.{S} Да је тај поглед изражавао терет преживелих дана, малаксалост и т |
| ном је стајала женска прилика.{S} Један поглед у лице јој учини да устанем.{S} Била је то жена |
| га стигнем.</p> <p>Бацила сам још један поглед на кућу, па пођох тражити тетку.</p> <p>Нашла са |
| пло погледао у очи а за тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпочео какву тему, што није ин |
| — љубав.</p> <p>Срце ми је дрхтало, но поглед сам мирно издржала; с последњим издисајем моје љ |
| мешана са искреношћу и добротом.</p> <p>Поглед је био у правом смислу младалачки, па је то на п |
| тетом да кажем, али ко год мало оштрије погледа по свету, увидиће, да је тако. </p> <pb n="146" |
| фрајла-Стана.{S} Застала сам.{S} Она ме погледа, преко — сад још већма — увела лица, пролети јо |
| хтела потврђујући одговор.</p> <p>Дете погледа у мене, па у старицу, и онда му се преко усана |
| ка се по неком времену прену из мисли и погледа око себе.{S} Поглед јој застаде на „<title>Змај |
| опет.</p> <p>У том старка подиже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било све јасно.{S} Поглед јој |
| /p> <p>„Теби кошуљу,“ одговорила сам не погледавши га.</p> <p>„Па зашто златом?{S} Досад то нис |
| „Зашто? понови гробовским гласом он.{S} Погледајме, па ћеш видети.{S} Дуже нисам могао издржати |
| а старачка појава?“ Да би нашла узрока, погледала сам је и опет.</p> <p>У том старка подиже очи |
| ости, а смешила се у моменту кад сам је погледала; па ме је то збунило.{S} Држала сам, да није |
| некако чудно звучао; те сам га зачуђено погледала.</p> <p>Он би ми на то за тренутак топло погл |
| и, још који дан. </p> <pb n="170" /> <p>Погледала сам је тужно.{S} У њезиним очима не беше ни т |
| пљенути рукама и побећи од мене.</p> <p>Погледала сам је не разумевајући.</p> <p>— Чудно вам је |
| } Кад сам га питала за узрок, тргао се, погледао ме испитујући, а за тим уздахнуо, избегавајући |
| ш да знадеш?“ Знај дакле. — Застао је и погледао ми у очи.{S} У том погледу се јасно огледала — |
| /p> <p>Он би ми на то за тренутак топло погледао у очи а за тим брзо оборио поглед и збуњено и |
| бећи ме.</p> <p>Гледала сам их укоченим погледом.{S} На послетку ми грунуше сузе, те одреши јез |
| отворити; требало ми је одмора у сваком погледу.</p> <p>Тек што ми се почеше ране лечити, позле |
| Застао је и погледао ми у очи.{S} У том погледу се јасно огледала — љубав.</p> <p>Срце ми је др |
| слагао с оним старачким лицем.{S} У том погледу лежала је нека младалачка живахност, помешана с |
| и једни и други.</p> <p>Смејала се, а у погледу указа се онај исти живахни израз, што ме је бун |
| ми чело и руке, а чело ногу стајаше он погнутом главом и сузним очима.</p> <p>„Милане, опрости |
| дана теча. </p> <pb n="141" /> <p>— Ал погреб ће за то бити величанствен?{S} Питаше тетка.</p> |
| S} Баш је стигао влак с бароном.</p> <p>Погреб је био, као што је теча рекао: „госпоцки“ и вели |
| први занос пређе па увиди, да сам и ја погрешива — постаћу му равнодушна.“ мислила сам, па га |
| Жао ми је било жене, која је из љубави погрешила.{S} Милана нисам жалила.{S} Не поверење према |
| догађај, прочитам што, или видим какву погрешку што се у свету око мене десила, па онда мислим |
| о, што те после оговара; не увиђа своју погрешку, па искали срце на онима, што их је токорсе уг |
| , је си ли се томе надала, кад си своју погрешку сину одала?!{S} Уздахнула сам, кад сам прочита |
| опрости, утврдила га је још већма у том погрешном мишљењу.</p> <p>Мислила сам у први мах, да ћу |
| а удала без љубави према момку; али тој погрешци су обично родитељи били узрок; млада срца била |
| т дечији гласић и тихо шкрипање шљунка, под теретом дечијих колица, или тешком обућом уморених |
| <p>Спољашња лепота?{S} Шта ви разумете под том лепотом?{S} Кинез стеже својој ћерци ногу, да б |
| ити.{S} Стара моја тетка беше већ давно под земљом, а требало ми је полазити из куће, у којој с |
| љена.{S} Сви сродници осим Данке већ су под земљом.{S} Докле ћу живети и како ћу свршити, не мо |
| о се себичних, на и неморалних жеља баш под том фирмом сакрива!{S} Та зар је један, који се оже |
| она.{S} Па једите колко вам је воља.{S} Подајте и маломе.{S} Ено се опет игра са мачком и псето |
| и нисам могла.{S} Земља је чисто горела подамном; морала сам бегати оданде, где могу нанети нес |
| сам дете.{S} Природа ми не беше маћеха; подарила ми је клицу свега онога, чиме дарива и другу д |
| ла сву своју снагу и говорничку моћ, да подигнем углед матере детета његовог и да им га опет вр |
| дала сам је и опет.</p> <p>У том старка подиже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било све јасно.{S |
| и хоћеш ли, да се са женом раставим?{S} Подићу и небо и земљу док до цељи не дођем.“ </p> <pb n |
| ила је своје особине и једним и другима подједнако...) Осим тога беху сви прозори отворени и св |
| пред собом, да сам искушењу без опирања подлегла.</p> <p>У врту сам се сита исплакала за што, н |
| сам сад опет љубити почела.{S} И већ да подлегнем моћи пробуђене љубави, кад ми се у машти указ |
| таке немиле пратилице на пола пута, или подлегну одмах у почетку.</p> <p>Ретки су људи, које па |
| рен.{S} Таки карактери, таке природе не подлежу лако.“ Око му је пламтило а глас дрхтао.</p> <p |
| Ретки су и људи, који јачем искушењу не подлежу.{S} Па шта могу тражити од неразумне животиње?! |
| о право; ја нисам била од оних што лако подлежу.</p> <p>Још нисам била равнодушна, али ни сурев |
| е се после: одкуд шкрофлезан и јектичав подмладак?!{S} А не питају: која мати негује децу као ш |
| г јада и гада, зар је очекивати свестан подмладак!{S} Наћиће се, дабоме, као и свуда по неки из |
| ички влак.</p> <p>— Ето и б...иски цуг; подне је већ прошло, примети она и устаде.{S} Устала са |
| беше се за неко време — као обично пред подне — стишало.{S} Осим тичијег цвркутања, продирало ј |
| шљена а и желудац ме је опомињао, да је подне већ прошло.</p> <p>За ручком сам питала течу и те |
| рије беху већ на измаку.{S} Једно после подне остадосмо нас двоје сами дома.{S} Мајка и Даница |
| ед школе или код табле, а он ако је пре подне, запали чибук, па се не види из дима; ако ли је п |
| сам вама наменула.{S} Држала сам је до подне у бунару.{S} Сад је у газдаричином подруму. — Скл |
| па се не види из дима; ако ли је после-подне, наслони главу на катедру па — хрче.{S} Тек на лу |
| је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднети.{S} Примити је никако нисам смела, бар не с мир |
| о створење, ексцентрична биљка или томе подобно.{S} Данашње, модерне јунакиње друкчијег су соја |
| S} Али кад се неки свет не стиди трулеж подрањивати, што би се ја стидела вама казати, какав је |
| тако, тако чине! — предвари ме „баца“, подржавајући устима тичије пипкање а рукама лепршање.</ |
| зама; пишући га, живо сам сахрањивала и подруги пут своје срце.</p> <p>После две недеље добила |
| .{S} Дотле сам држала, да су ту у земљи подруми и коморе.</p> <p>„Како живе ти људи?“ мислила с |
| одне у бунару.{S} Сад је у газдаричином подруму. — Склоне ми по где што, кад их замолим.</p> <p |
| едан пар веселих канаринаца.{S} Доле на поду, играло се поред постеље на ћебету једно псетанце |
| а <pb n="163" /> ли се разних критичких подузећа.{S} Срећа их изневерила, те се материјално уби |
| Бацила сам још један поглед на кућу, па пођох тражити тетку.</p> <p>Нашла сам је с неким познан |
| p> <p>Мени јурну крв у лице, те збуњено пођох из собе.</p> <p>„Узећу му Мару Базићеву; има пет |
| . — Баш враг тај песник, но нека га Бог поживи!{S} Да није по кад-кад шале, јадно би изгледао о |
| акву неприлику, зар се надати саучешћу, пожртвовању и помоћи од — така савезника?!</p> <p>Док т |
| папира и неког цртежа.{S} Све беше јако пожутело. — Знак, да им идентитет није тек од јуче.</p> |
| је био збуњен и блеђи но обично.</p> <p>Поздрав нам беше много хладнији него обично.{S} Ни руко |
| о решила за то, а сада сам добила журан позив од те и те фирме.{S} Готову робу понела сам са со |
| само ужива?{S} Зар он нема племенитија позива?{S} Истина је света, да је свака љубав спојена с |
| p> <p>Тек што ми се почеше ране лечити, позледише се опет.{S} Јадног дана добила сам писмо.{S} |
| ава јој клону на прси.</p> <p>— Вама је позлило?!{S} Па је устрашено ухватих за раме.</p> <p>Он |
| ека ме бар после смрти најближа околина позна онакву, каква сам.{S} Да ће се нагађати о мени ра |
| м она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тера — швин |
| ознате, бар не овако, као што сам га ја познавала!{S} Старка умукну и замишљено гледаше у даљин |
| па брак из узајамне љубави, поштовања и познавања?!{S} Не, никако не!{S} Новац, проклети новац, |
| ора беше син Душан, с ким се још од пре познавао.</p> <p>Душан је био мојих година а Боривој не |
| далеко у свет, где нас нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те на рукама носити и бићемо обоје |
| врлине, тај или себе прецењује, или не познаје љубав.{S} Осећај, што га таки људи имају, само |
| га дневника, па ће те се уверити, да ја познајем те смирене муштерије...“</p> <p>„Какве су то б |
| пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и не познајемо!“ Узвикнула сам у смеју.</p> <p>„Па што се см |
| така.</p> <p>„Наравно.{S} Сад ме и боље познајеш.“</p> <p>„У тебе је,“ рече он не дижући очију |
| исан застао ми поглед на адреси тој.{S} Познала сам рукопис — Миланов.</p> <p>Задрхтала сам. „Ш |
| сти и изненађења.{S} Видело се да ме је познала.</p> <p>— Добар дан, мајко!</p> <p>— Бог добро |
| жити тетку.</p> <p>Нашла сам је с неким познаницима тек на станици.{S} О старици јој нисам ништ |
| S} Из простог љубопитства не ступа се у познанство са особом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту |
| одим призвала сам је чешће себи и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он заволео, јасно сам са |
| l> </quote> <p>— Тај стих, као да ми је познат, прекиде ми тетка читање.</p> <p>— Чули сте га о |
| >Дај Боже, да тај лепи шарени свет и не познате, бар не овако, као што сам га ја познавала!{S} |
| ојан, а и мишљење нам се јако разилази; познати су ти његови господски назори, па се може лако |
| а неволим.{S} Згодном приликом дадох му познати како ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али |
| ет судбини на памет да се самном наново поигра, јер:</p> <quote> <l>Срећа је ко вереница мила,< |
| уплашила, кад је сасвим обична старачка појава?“ Да би нашла узрока, погледала сам је и опет.</ |
| и је била у памети.{S} Била је то чудна појава за мене.{S} Није се запослила „вечитом љубављу“ |
| стит, разборит младић и врло симпатична појава.{S} Још док сам Милана волела, њега сам поштовал |
| у понашању доказ оног осећаја, који се појавио и моме срцу.</p> <p>Ферије беху већ на измаку.{ |
| нац га замишља белог.{S} Ето видите, да појам о лепоти није једнак!{S} Сва божија створења лепа |
| решавајуће догађаје из свога живота.{S} Појединости нека замишља свако по ћефу, а оно што ћу на |
| врдој вољи, ћерци разума.“</p> <p>„Врло појетички; само се канда не слаже с истином.{S} Зар ти |
| и је на то материнска дужност.{S} Јадно појмање дужности!{S} Питајте само тако одрасло несретно |
| облила лака румен.{S} Гледајући је тако појмила сам њезино некадашње самопрегоревање зарад дужн |
| } Ја, сам ето већ остарила а не могу да појмим: како човек неког може волети тек због телесне л |
| собе.</p> <p>Како ми је било, тешко је појмити.{S} Полуонесвешћена пала сам на канабе.{S} Плак |
| емпераменти могу бити сасвим различни и појмова о свету.{S} Укратко: у узајмном поштовању мушко |
| зе за руку и одведе у твоју собу, да ми покаже шешир, што јој га правиш.{S} Хтела ми показати и |
| едан пут за рад тога пред њиме хотимице показала гора но што јесам.</p> <p>То је трајало, све д |
| >— Читајте ово!{S} Прочитала сам гласно показане ми речи.{S} Оне су гласиле</p> <quote> <l>Па с |
| е шешир, што јој га правиш.{S} Хтела ми показати и пантлике што ћеш метнути на шешир, па извукл |
| а Рајићева и остала дела што сам читала показаше ми колики је свет и каквих је људи у њему.{S} |
| ех; то је на карактерном човеку врлина; показује уз разум и топло срце.“</p> <p>„Топло срце.{S} |
| што тако говорим, рече она тужно.{S} То показује добро срце или непознавање света. </p> <pb n=" |
| , као неке накићеве лучице.{S} И то већ показује неку материнску љубав и старање о деци!</p> <p |
| но.</p> <p>— Опростите, душо, поче она, показујући прстом на лист, што сам га читала.{S} Прочит |
| ло ми већ на језику, кад ме она запита, показујући у певанији песников лик:</p> <p>— Вреде ли ш |
| > <p>„То је зацело наруџбина?“ рече он, показујући на шешир што сам радила.</p> <p>„Јесте.{S} С |
| ни слутио какву ми је будућност у овом поквареном и леденом свету баш тим особинама спремио.</ |
| мети ми тетка.{S} Гле првих бресака, па покваси грло.{S} Сад сам се сетила, да твој део добила |
| је она разуму сасвим окренула леђа и — поклизла.{S} Тасе се онда јунакиње или дижу, те блистај |
| } Да то будем, требала сам се убити или поклизнути......{S} Ја......</p> <p>Зачуђено гледала са |
| и новчић потрошити од онога, што сам им поклонила, преседао ми сваки залогај.</p> <p>„Смрт или |
| а се као што се човек сећа каквог милог покојника.{S} За мене је био мртав; само што ме је по к |
| сам је питала, зашто: каже: „тако ми је покојница наручила.“</p> <p>Кад смо је сахранили, седил |
| алила је ту у камину.{S} Каже, и то јој покојница наручила.</p> </div> <!-- </div> --> </body> |
| ед ми је пао на месецом осветљену слику поконе ми матере.{S} Прекорно и тужно гледале су ме те |
| } Али женски, женски!{S} Само то чудо и покор да видите!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, па |
| адао срцем сваки моралан гад а друштвом покор и трулеж!</p> <p>Старка уздахну и заћута.{S} Посл |
| аде са света; колера их једног дана све покосила.{S} Још и данас се чешће питам: зашто је баш м |
| о вратити.{S} Узела сам и перо, када се покрену у мени нека врста сажаљења: „Ако можда не мисли |
| јемо.{S} Ревносно сам настојала, да тај покренути осећај у њему уништим још у клици.{S} Зар сам |
| /p> <p>Згрозила сам се од призора тог и покрила лице рукама.{S} Он их нежно скиде и загледа ми |
| мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаукнуо је он, покрио лице рукама и стајао немо и непомично.{S} Груди |
| рза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам снизити уједно?</p> <p>Тако ћу и чинити.{S} Сад |
| тешком обућом уморених раденика обојега пола.</p> <p>На једанпут зашкрпута шљунак много јаче, т |
| застају поред таке немиле пратилице на пола пута, или подлегну одмах у почетку.</p> <p>Ретки с |
| ојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, срце би му казало, да сам чиста |
| — као већина отмених госпођа — много је полагала на спољашњи бљесак и етикетна правила.{S} Држа |
| S} Јављала ми, да се венчали и да одмах полазе у Америку.</p> <p>Мирно сам прочитала то писмо, |
| етко слуша оно шта му се каже, већ радо полази путем, којим види да многи ходе,“ рекао је неко; |
| још тога дана кола за *.</p> <p>Кад сам полазила, Даница се гушила у сузама, а блистале се сузе |
| е већ давно под земљом, а требало ми је полазити из куће, у којој сам толико среће и толико туг |
| никад ни прочитати.</p> <p>— Е да, иде полако и то, само стрпљења сека-Мацо, све ће то доћи на |
| <p>После два дана је отпутовао.{S} При поласку ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја тако ос |
| {S} Често се међу нама изродила читава „полемика“ о овој или оној теми, но то је ређе бивало; о |
| сишао са столице.{S} Не занима га наша „полемика.“</p> <p>Хтела сам да је заменим у сечењу.{S} |
| Кинез стеже својој ћерци ногу, да би је полепшо а нама су гадне и смешне те здепнасте кратке но |
| .{S} Овако је била — необична.</p> <p>— Политика, рече она, пруживши ми лист.{S} Невидим добро; |
| назрела.</p> <p>— Јесте мајко, лист је политичан.</p> <p>— Право велите, могла сам бити и мајк |
| ком љубављу, а тако треба да буде и код полске истинске љубави.{S} Свуда, где није тако, само ј |
| > <p>Јесте, ћерко моја, само животињски полски нагон сада још влада.{S} Праве свете љубави, сад |
| срца треба да веже мужа и жену.{S} А то полско сродство лежи поглавито у сличности карактера.{S |
| p>Мислила сам у први мах, да ћу умрети, полудети, али то не би ни једно; била сам млада и душев |
| го време.{S} А како сам сама морала бих полудети или трчкати од једне до друге породице, да пре |
| p>Како ми је било, тешко је појмити.{S} Полуонесвешћена пала сам на канабе.{S} Плакала сам дуго |
| о је села,</l> <l>Већ је устала,</l> <l>Пољуб ти дала,</l> <l>Отскакутала.</l> <l>А несрећа, ко |
| ред свести здраве;</l> <l>Гадила сам се пољубаца,</l> <l>Без љубави праве.</l> <l>Па зато ме у |
| ом да говорим.“ Па ме ухвати око паса и пољуби у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега и побегла у |
| ,“ рече она тренутно, па ме загрливши и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла још тога дана кол |
| це привукла њезину руку својим уснама и пољубила је.</p> <p>Тако се растадосмо и упутисмо свака |
| уз њезино раме; била би је још на улици пољубила, од среће, што у њојзи не нађох оне — морске л |
| штво у смрти, већ у животу.....“</p> <p>Пољубила сам слику своје мајке, као душевну избавитељку |
| а се грозила трговине са срцем и гадила пољупца — без љубави.</p> <p>Старка заћута, нагло устад |
| асла, кад сам му у седмој својој години помагала другу децу у читању и писању настављати.</p> < |
| а!{S} Шест година провела сам у њих.{S} Помајка није правила разлике између мене и своје кћери; |
| енчању, а лепа је девојка,“ заврши моја помајка, баш кад сам отворила врата.</p> <p>Смркло ми с |
| те се и будите брат и сестре,“ рекла је помајка, приказујући ме својој деци.{S} Но ми смо се и |
| ко сам је од тога часа заволела.</p> <p>Помајка ми беше удовица, а имала је двоје деце, Даницу |
| година од кад сам примљена у кући моје помајке.{S} Једног дана рече ми Даница поверљиво, да ми |
| т од тетке.{S} Док сам била у дому моје помајке, долазио је чешће са својом мајком.{S} Једном ј |
| и четворо“, чула сам говорити моју нову помајку.</p> <p>Срце ми је задрхтало, та жена изгледаше |
| > <p>Сад ми је било све јасно.{S} Мојој помајци не беше доста, што сам се из дужности својевољн |
| ола; идем сестри од тетке у * рекла сам помајци спремајући своје ствари.</p> <p>„Сестри од тетк |
| гушила у сузама, а блистале се сузе и у помајчиним очима; али моје око остало је суво; срце ми |
| ду лежала је нека младалачка живахност, помешана са искреношћу и добротом.</p> <p>Поглед је био |
| успела.{S} Да је старији, тек би можда помислио:</p> <quote> <l>Залуд стриче, дуваш деваш,</l> |
| рећу и где ме више не требају...</p> <p>Помишљала сам: шта ће Милан мислити о мени, кад тако из |
| Ниси ми се хтела одати, но случај ми је помогао.{S} Пре две недеље си једног јутра заборавила у |
| на сам била, да би старицу новчано радо помогла (то допуштају „госпоцка“ правила...) али да пос |
| >Он уздахну. „Хтео сам рећи, да би моја помоћ била незнатна.{S} Ти га љубиш и сувише...“</p> <p |
| ла истраживање, кад ми случај притиче у помоћ.</p> <p>— Умр'о је купци барон Д...ч.{S} Сутра му |
| , зар се надати саучешћу, пожртвовању и помоћи од — така савезника?!</p> <p>Док траје новца, ле |
| радозналост, већ нада, да ти можда могу помоћи.{S} Али —“</p> <p>„Шта, али?“ питала сам усиљено |
| у.{S} Годину дана лечио ме је и божијом помоћу спасао вид.</p> <p>Заостала сам овде.{S} Радити |
| анемарују?!</p> <p>— Како, мајко?{S} Ја понајвише видим накићеву дечицу.{S} Изгледају, као неке |
| о и вуче пропаст.{S} Ове врсте јунакиња понајвише је идеал, спољашњи блесак и спољашњост у општ |
| сам најволела.{S} Давао ми је за читање понајвише „<title>Обрадовићеве басне</title>“ и остала |
| ја сам од старијих слушала, да у браку понајвише они рђаво живе, што се из љубави узимају?</p> |
| ужност пренебрегне, или — ако је и мрве понашања у њима — врши се, али како?!{S} Свађа, речкања |
| га рођења!{S} Заиста мени је врло чудно понашање такових родитеља, особито матера.{S} Зар оне н |
| сам тек видила, да је баш та хладноћа у понашању доказ оног осећаја, који се појавио и моме срц |
| !..</p> <p>Знала сам ту „морску логику“ понеког женског и мушког „отменог света,“ па сам се стр |
| еванији</title>," коју сам такође собом понела.</p> <p>— Каква вам је то књига?{S} Како је лепо |
| позив од те и те фирме.{S} Готову робу понела сам са собом а остало оставила да шогор у ред до |
| онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, па кад нуз вас проћу, нек шива |
| -кад мучила мисао: у чијем је срцу прво поникла љубав, у његовом или њезином?</p> <p>Дознала са |
| <p>„Зашто си то чинио?!“</p> <p>„Зашто? понови гробовским гласом он.{S} Погледајме, па ћеш виде |
| као узрок своје несреће.</p> <p>Опет се поновиле препаћене муке: умртвила сам своје срце и одби |
| те“ рибице! ...</p> <p>Да се лакше могу поновити — ако дође до „замерке“ — повела сам са собом |
| ота Стана, како ће јој бити!“ јецала је поново Даница.</p> <p>„Да боме да јој неће бити лако.{S |
| астрзале страшне муке.{S} Срце и разум, понос и љубав борила се у мени.{S} Дуго је трајала борб |
| у срцу клица сумње у мушку сталност, а понос девојачки још ме научио, како се осмехом растеруј |
| , већ је тражило у истој мери одзива; а понос ми није допуштао, да „лижем руку,“ која се могла |
| ина спољашност?!....</p> <p>Пробудио се понос у мени и ја сам јој одмах одговорила.</p> <p>Одго |
| ла како сам умела и како ми је допуштао понос девојачки.</p> <p>Дан по дан, па и опет беше годи |
| жности а нешто баш са тог топлог срца и поноса.</p> <p>Дужност ме је често приморала, да своју |
| рде да је такав.{S} Сво се српство њиме поноси.{S} Друго вам не умем казати.</p> <p>— То је баш |
| } Осим тога је била веома славољубива и поносита.</p> <p>Но нико није без мане и ја сам је воле |
| тавих породица.{S} Па сад оне, Српкиње, поносите питомице Душанове славне царевине и Јевросиме |
| p> <p>Младожења адвокат.{S} Провођаџија поносито отвара врата и у поносу поверљиво додаје: да м |
| главу.</p> <p>„Разумем!“ узвикнула сам поносито. „Али није нужно да га у мојим очима тако не д |
| } Провођаџија поносито отвара врата и у поносу поверљиво додаје: да ми се така срећа неби можда |
| {S} Даница се није одмицала од мене Око поноћи сам застала.{S} Кад сам се пробудила кандило је |
| све што сам му могла рећи.{S} Примио је понуду и ћутање опет настаде; ја сам радила нервозном х |
| нас је у собу увела.</p> <p>Примила сам понуду.</p> <p>— Ко вам је то?{S} Зацело брат?{S} Па мо |
| јте гледати на мене.</p> <p>Примила сам понуду, а она наточи себи чашу воде, па настави:</p> <p |
| ва, особито грешницима моје врсте...{S} Попа ме неби ни разумео.{S} Рекао би ми можда — као у о |
| Па га сад не упуштајте.{S} Лепо је бити попадија.{S} За то ми будите захвални, па га држите за |
| ца поверљиво, да ми се јавио младожења, попин син из оближњег места.{S} Он је трговац а ја маша |
| е размишљамо ово, оно.{S} Може се после попишманити...</p> <p>Шогор се смејао.</p> <p>„Што се с |
| ма девојака свуда, ал сирома мора; није поповски син, па му треба бар две хиљаде да се запопи.{ |
| руга зла; вечито се косе, а ни једна не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у нама свима, само је |
| опало, али деца се волела а родитељи не попуштају, па шта сам знала друго чинити, ја — која сам |
| терије што ме и сад ишту.{S} С годинама порастиће ми и капитал.</p> <p>Сестра се насмејала, а ш |
| м се освестила, лежала сам на канабету, поред мене клечаше моје две ученице тарући ми чело и ру |
| .</p> <p>Мајка је рекла: „заборавиће је поред друге богатије и лепште.“ Те речи звучаше ми непр |
| ј смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се поред плетива својим мислима разговарам.{S} Други пут б |
| канаринаца.{S} Доле на поду, играло се поред постеље на ћебету једно псетанце и мачка.{S} На с |
| го-човека предаје народу да га распне и поред уверења, да је невин...</p> <p>Она уздахну и оде |
| о великани, само изузетци узвишују се и поред патње.{S} Обични људи застају поред таке немиле п |
| а.</p> <p>— То се може свакоме десети и поред најбоље пажње и надзора.</p> <p>— Може, али тек р |
| <p>Учинила сам јој по вољи; била сам и поред радозналости санана. </p> <p>Сутра сам наставила |
| лачу.{S} Но то ваљда није грех, јер сам поред свег тог остала чиста.{S} Верујте ми, тешко сам г |
| му је пред очима.{S} Заборавиће је брзо поред богатије и лепше; само она треба да је паметна, д |
| е и поред патње.{S} Обични људи застају поред таке немиле пратилице на пола пута, или подлегну |
| <quote> <l>Имала сам топло срце,</l> <l>Поред свести здраве;</l> <l>Гадила сам се пољубаца,</l> |
| животињски нагон.{S} Нико на пример не пориче, да мајчина љубав није најмоћнија и најсветија. |
| себи чашу воде, па настави:</p> <p>— Не поричем, да спољашност око привлачи.{S} Али ако је унут |
| лопов, а често и посредни убица читавих породица.{S} Па сад оне, Српкиње, поносите питомице Душ |
| чине многе токорсе даме и матере читаве породице.{S} Често мислим и о томе, па се кад-и-кад на |
| полудети или трчкати од једне до друге породице, да пренашам гласове и решетам ову или ону кућ |
| </p> <p>Први је био богат и из племићке породице.{S} Кад је изјавио, да хоће да ме узме, хтедош |
| , да убија кућу.{S} Дневна заслуга целе породице износи форинта или две а једна ужина изнесе 5— |
| нисам дознала.{S} Клонила сам се њега и породице му.{S} Но у њему је сад тек беснила „плава крв |
| разиђу, Али, ако их је везао који члан породице, онда је тек зло.{S} Дужност везује, а срце — |
| е даље и даље док не пропадну у глибу — порока.</p> <p>Друга врста јунакиња, сушта је наивност |
| ли „бабадевојка“ заслужила презирање и поругу, којом се обично за живота срета...</p> <p>Била |
| сам при сваком нежнијем изразу његовом поруменила и задрхтала, да и оне што не ишчитају ...</p |
| ако судила? питаше она прекорно.</p> <p>Поруменила сам и стисла се уз њезино раме; била би је ј |
| љда не мислите с њоме на јвност?</p> <p>Поруменила сам.</p> <p>— Ништа, ништа, храбрила ме; ниј |
| ереница још му нисам била, па би морала поруменити сама пред собом, да сам искушењу без опирања |
| манић с рафом, на коме је стајало нешто порцуланска и стаклена посуђа.{S} На шифонеру је било д |
| похвали — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да чита и |
| да ћу им плаћати храну.</p> <p>Први ми посао беше, да пишем Милану.</p> <p>Писала сам му, река |
| му ретко и писала.{S} Оставила сам тај посао Даници, но онда је дуго морао чекати.</p> <p>Што |
| > <p>Што се то „мој мали филозоф“ дао у посао, кад ми не одговара, о оној теми, што сам јој пис |
| те се ви Мацо, придике.{S} Гледајте ваш посао, „тешила“ је обично моја тетка из своје собе.{S} |
| нам је љубљена особа у близини и да је поседавамо.{S} Али зар се не може љубити и из даљине?{S |
| дана био је већ веран са ћерком богата поседника П...ћа.{S} Да ли из наклоности, никад нисам д |
| <p>Путем сам и опет размишљала: јели ми посета умесна?{S} Нашла сам да јесте.{S} Старица није б |
| и чланица, па званично правити сиротињи посете, а друго је правити их — својевољно...{S} Прво д |
| авити их — својевољно...{S} Прво донаша посетилици почаст, карактерише је хуманистичким особина |
| допуштају „госпоцка“ правила...) али да посетим баба-Стану, не носећи јој припомоћ какве доброт |
| одведете до њезина стана.{S} Хоћу да је посетим.</p> <p>— Здраге воље фрајлице.{S} Ал она се от |
| други пут.{S} Иначе ме други пут нећете посетити...{S} Сад ће најбоље бити, да расечем лубеницу |
| јка и Даница беху отишле некој рођаци у посету.</p> <p>Ја сам везла, а он је у другој соби чита |
| равим своју тугу требало ми је што више посла.{S} За то сам одмах отворила на своју руку радион |
| здраво воли.“</p> <p>„Воли?!“ Чудна ми посла!{S} Млад мушки воли све што је лепо и што му је п |
| а је старица, то ми беше доказ, да имам посла с поштеном женскињом.{S} Друга каментара није ми |
| Па шта да се ради? омачеми се са усана, после неколико тренутака.</p> <p>— Шта да се ради?{S} Д |
| нодити, особито за време мога боловања, после оног растанка са Миланом.</p> <p>Душан је знао св |
| го хладнији.{S} Најпре ме је то болело, после сам тек видила, да је баш та хладноћа у понашању |
| аман да јој очи склопи и да је сахрани; после два сата је издахнула.{S} Била је до смрти при св |
| ивље почело куцати, но тек за тренутак; после ме обли румен стида; и свега нестане. „Која вајда |
| у.{S} Ал Боже мој — шта ћу онда? ...{S} После ми је тек смешно, па фалим Бога, што ме још оне н |
| се опет уз мене; али само с почетка.{S} После обично постану добри пријатељи.{S} Везује их слич |
| илан играсмо се неко време тичицама.{S} После их старка опет метну у кавезе, заденувши у сваку |
| леж!</p> <p>Старка уздахну и заћута.{S} После неколико тренутака настави опет:</p> <p>— Било је |
| /p> <p>Ћутале смо неко време обадве.{S} После неколико тренутака, маши се она за лист, што сам |
| тала је неколико песмица смешећи се.{S} После преврташе листове, овде-онде читајући по неки одл |
| снаге, јер то беше последњи загрљај.{S} После неколико тренутака је отпутовао.</p> <p>Писма су |
| срце и одбила га, као некада Милана. — После неколико дана био је већ веран са ћерком богата п |
| S} Сад још све добро памтим, а после? — После ће ме можда оставити и памтење, као што су ме заб |
| е све док нисам добро читати научила, а после сам је тражила и у течиној, за оно време, богатој |
| м се истина слагали, или тек доникле, а после се опет разилазили.{S} Но ту неједнакост изједнач |
| ално привући?</p> <p>— Најпре једите, а после ћу вам казати, како о томе мислим.{S} Ви слабо је |
| чинити.{S} Сад још све добро памтим, а после? — После ће ме можда оставити и памтење, као што |
| ме, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда сироте немају својих мисли?!</p> <p |
| роничан осмех.</p> <p>— Да, настави она после неколико тренутака ћутања, човек осети потребе да |
| чибук, па се не види из дима; ако ли је после-подне, наслони главу на катедру па — хрче.{S} Тек |
| есила, па онда мислим, мислим, да ми је после и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се пор |
| p> <p>— Чија је то песма? питала сам је после неколико тренутака.</p> <p>— Моја.{S} Па и опет з |
| ила, те се материјално убили.{S} Она се после отровала, он сјурио себи куглу у чело.{S} Јели ис |
| љавају или паре, као пилиће.{S} Чуде се после: одкуд шкрофлезан и јектичав подмладак?!{S} А не |
| , да не размишљамо ово, оно.{S} Може се после попишманити...</p> <p>Шогор се смејао.</p> <p>„Шт |
| у назатка.{S} Онда није ни чудо, што те после оговара; не увиђа своју погрешку, па искали срце |
| > <p>„Желиш ли искрену пресуду?“ питаше после неколико тренутака.</p> <p>„Наравно.{S} Сад ме и |
| егла у врт.{S} Зато те не корим; али ни после ниси ме морала обмањивати.{S} Могла си рећи: „не |
| буђења.</p> <p>И ја сам дрхтала.{S} Тек после неколико тренутака могла сам рећи:</p> <p>„Зашто |
| <p>Ферије беху већ на измаку.{S} Једно после подне остадосмо нас двоје сами дома.{S} Мајка и Д |
| а то је и цела истина; само је зло, што после таки ум и тако срце више види и више осећа, па ви |
| ије успомене свела у једно; нека ме бар после смрти најближа околина позна онакву, каква сам.{S |
| <p>Држала сам да неће доћи.{S} Али већ после неколико дана стајао је предамном блед и дрхћући |
| просто!</p> <p> <hi>Стана</hi> </p> <p>После неколико дана опет ми је писао:</p> <p>Твој опрош |
| ала за што, нисам знала ни сама.</p> <p>После неког времена дође и он у врт.{S} Преко руке је н |
| ку, но он беше његов присталица.</p> <p>После смо му тек тим правописом смеле писма писати; а р |
| среће, наде и неке црне слутње.</p> <p>После сам се утишала и почела радити.{S} Умила сам се, |
| њивала и подруги пут своје срце.</p> <p>После две недеље добила сам опет писмо од Даринке.{S} Ј |
| зраз, што ме је бунио и у парку.</p> <p>После ме је питала: ко сам, од куда сам, како живим и т |
| чинио, те уђосмо заједно у кућу.</p> <p>После два дана је отпутовао.{S} При поласку ми рече, да |
| спољашњи блесак и спољашњост у опште, а последица је браколомство и самоубиство.{S} То видите, |
| е воље за бољитак, па онда још нешто, а последице би дошле саме од себе.</p> <p>— Шта је то „не |
| жности — дужности према другоме.</p> <p>Последње речи изговорила је једвачујно а глава јој клон |
| остала је тек горка успомена; пламен у последњем издисају и ништа више.</p> <p>Да га заборавим |
| ати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у последњем часу оставити неће.{S} Поштује и воли она мен |
| побегла; нисам имала снаге, јер то беше последњи загрљај.{S} После неколико тренутака је отпуто |
| Рђава извина, секо моја.{S} Отвори само последњи лист свога дневника...“</p> <p>То је било пре |
| рхтало, но поглед сам мирно издржала; с последњим издисајем моје љубави према Милану никла ми ј |
| звињавати...{S} Иронија и бол звучаше у последњим старичиним речма.</p> <p>— Па реците мајко, ш |
| Гледала сам их укоченим погледом.{S} На послетку ми грунуше сузе, те одреши језик.</p> <p>„Ништ |
| ј теми, што сам јој писао?“ питао је на послетку измећу осталог мајку. „Или хоће усмено да ми о |
| есити прати и све женске домаће и ручне послове.{S} Мене је осим тога дала изучити и машамодлук |
| Мацо!{S} Кад дођем да тражим младожењу, послушаћу вас.{S} Сада још нећу.{S} Допало ми се да чит |
| е она пажљиво превртала лист, ја сам је посматрала.</p> <p>Била је повисока слаба старица.{S} Н |
| ена варалица, отимач и лопов, а често и посредни убица читавих породица.{S} Па сад оне, Српкиње |
| волела Душана, надала се сиротица да ћу посредовати да је узме.{S} Чинила сам све могуће, но он |
| ата.</p> <p>Смркло ми се пред очима.{S} Посрћући отишла сам до баште, до места, где ми је Милан |
| ро ишла, те не прође ни три године а ја постадох богата „партија.“ Стајала сам на три хиљаде, р |
| ижевне ствари увек су корисне.{S} Човек постаје читањем таки ствари разборитији, а срце бива пл |
| осећај.{S} Љубав и поштовање одавно је постала детњарија.{S} Отуда и овладао срцем сваки морал |
| ла Душанову равнодушност, изменула се и постала хладна, скоро груба према мени.</p> <p>Питала с |
| дила, како пре то увидила нисам.</p> <p>Постала сам и према њему збуњена; бојала сам се да се н |
| не; али само с почетка.{S} После обично постану добри пријатељи.{S} Везује их сличност — немоћн |
| ала да тако учиним; треба се у младости постарати за старе црне дане.</p> <p>Тако сам писала, н |
| пређе па увиди, да сам и ја погрешива — постаћу му равнодушна.“ мислила сам, па га одбила ради |
| прозором.{S} Сав намештај је био: једна постеља, сто с две столице, канабе, шифонер и један орм |
| ?“ шапутала јој мајка, но доста гласно; постеље су им стојале једна уз другу. „Ја волим и њу; д |
| инаца.{S} Доле на поду, играло се поред постеље на ћебету једно псетанце и мачка.{S} На столу с |
| је невин...</p> <p>Она уздахну и оде од постеље.</p> <p>Како ми је било, даје се замислити.{S} |
| о је горело а Даница је јецала у својој постељи.</p> <p>Шта си узела толико плакати?“ шапутала |
| аљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој постељи.</p> <p>„Шта ти је?“ питаше Даница љубећи ме.</ |
| ри много премишљала о свој прошлости; у постељи сам и плакала.{S} Сетила сам се и Милана.{S} Ск |
| ли, па се гласно плачући бацила у своју постељу, а мајка ме погладила по челу и рекла некако су |
| раду и тузи, но време је учинило своје; постепено почела сам бивати веселија.{S} Боривој је има |
| ст.{S} Доброта и остало, привуће их тек постепено.{S} За то и нећу да уображавам, да сам му већ |
| ности својевољно среће одрекла, него да постигне своју цељ, срамно ме је пред њиме жигосала и у |
| ратити спровод, па се за времена згодно постирала.</p> <p>Сад ми тек пало у очи, да су и у овој |
| е; све више увиђам, да је лакоуман и не постојан, а и мишљење нам се јако разилази; познати су |
| и плаво небо, што тако красно дичи моју постојбину, фрушку гору.</p> <p>С моје стране не беше д |
| је стајало нешто порцуланска и стаклена посуђа.{S} На шифонеру је било доста уједно сложених књ |
| ши јој ништа.{S} Било ми је срамота, да потврдим и ту ману нашег хваљеног културног века... </p |
| волиш мајку?{S} Већ с питањем сам хтела потврђујући одговор.</p> <p>Дете погледа у мене, па у с |
| Али љубав, права света љубав, која није потекла из моменталних утисака једрих плећа, црних наус |
| сам рекла, да је она љубав права, која потиче из душевног сродства, а не са спољашњости, занос |
| м радњом, могло би тек оно излечити бар потоњи нараштај од трулежи, која све више хвата корена. |
| S} Зар нисам био преварен, а превару си потпомагала — ти сама.{S} Не корим те; знам ти назоре.{ |
| брадович?</p> <p>— Велики људи ретко су потпуно сретни.{S} Ако их не гоне људи, хоће да их напа |
| е логике.</p> <p>Тога вечера сам раније потражила своју сабу.{S} Рекла сам, да сам уморна.{S} Н |
| што интересантно, кад је сека тако рано потражила своју собу?!</p> <p>— Лолица једна, и ту ме и |
| инили; а усамљеним је људима он често и потреба.{S} Но једне зиме беше овладала самном нека чам |
| и, или која није осећала <pb n="147" /> потребе да ме се маши, па ма иначе како да сам чезнула |
| у казати.</p> <p>Човек осети по кад-кад потребе да се исповеди.</p> <p>Застала је и убрисала су |
| неколико тренутака ћутања, човек осети потребе да се исповеди, ал ономе, ко нас разуме...{S} З |
| е, ако јој симпатије улевам и ако осећа потребу да се коме изјада.</p> <p>Старка се по неком вр |
| препоручи..{S} Учен је то човек, ал је потрошио много на школе.{S} Отац му, да боме има леп ка |
| вали ме, али кад је требало који новчић потрошити од онога, што сам им поклонила, преседао ми с |
| о, да је у мени море осећаја, али да су потчињени разуму.</p> <p>Шта ли сам ту препатила!{S} Па |
| тек срце, бура лакомислености, него су потчињени, тврдој вољи, ћерци разума.“</p> <p>„Врло пој |
| су живели у „новоме свету,“ никад нисам поуздано дознала.{S} Нису се више враћали.{S} Тек пре д |
| читати.{S} Био је то Мразовићев „<title>Поучителни магазин за децу</title>“. „<title>Цветник</t |
| обинама, а друго не званично својевољно похађање — не донаша баш ништа....{S} Карактерише је са |
| кецељу и на ново засука рукаве, чим ме похвали — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је |
| својевољно...{S} Прво донаша посетилици почаст, карактерише је хуманистичким особинама, а друго |
| што необично.</p> <p>— Опростите, душо, поче она, показујући прстом на лист, што сам га читала. |
| та правилан.</p> <p>Кад је тетка дошла, почела сам читати:</p> <p>И опет девети фебруар, мој ро |
| на.{S} Чим сам се у дућану видила сама, почела сам плакати.{S} За што? — То нисам знала: само ј |
| p> <p>Тако сам од Обрадовића и Соларића почела се учити размишљању и моралу, а Рајићева и остал |
| и, да ће да прекину ту тему а баш ме је почела интересовати.{S} Зато је упитах:</p> <p>— Зар ви |
| те не остаде без утиска.{S} И нехотице почела сам премишљати: какав мора бити „делија“ за кога |
| е слутње.</p> <p>После сам се утишала и почела радити.{S} Умила сам се, но очи ми Беху још испл |
| еш?{S} Тако то бива.“ рекла је Даница и почела ме утврђивати да је не издам мајци; она је све н |
| жарко волела и кога сам сад опет љубити почела.{S} И већ да подлегнем моћи пробуђене љубави, ка |
| врлина заједно.</p> <p>Доцније, кад сам почела осећати празнину усамљеног живота свог, усвојила |
| ик, биографију, шта ли је?{S} Још нисам почела читати.</p> <p>— Е, онда ме баш мораш примити!{S |
| и, но време је учинило своје; постепено почела сам бивати веселија.{S} Боривој је имао право; ј |
| том било некако топло; срце ми је живље почело куцати, но тек за тренутак; после ме обли румен |
| бавни занос прешао; те би ме и нехотице почео сматрати као узрок своје несреће.</p> <p>Опет се |
| чна.{S} То би дошло тек доцније, кад би почео примати утиске и од унутрашњих мојих особина.{S} |
| сваћа; страни смо једно другоме били од почетка, па тако је и сада. </p> <pb n="164" /> <p>Док |
| е спустивши се опет уз мене; али само с почетка.{S} После обично постану добри пријатељи.{S} Ве |
| ве тајне моје, но Боривој није, те ми у почетку чудно било његово саучешће и старање о мени.</p |
| лице на пола пута, или подлегну одмах у почетку.</p> <p>Ретки су људи, које патња није кадра сл |
| пријатну арију: тек кад су је свршиле, почеше пипкати шећер.</p> <p>— Тако.{S} Сад сте заслужи |
| у сваком погледу.</p> <p>Тек што ми се почеше ране лечити, позледише се опет.{S} Јадног дана д |
| ун џеп!{S} Цео свет, особито мушки и не почиње онде љубити, где би требало да поштује.{S} Тек м |
| што морам.{S} Разговор овакав никад не почињем.{S} Мислим: не ће ме разумети а могу ме и исмеј |
| а-Мацо, све ће то доћи на ред; само док почнем седити...</p> <p>— Ето је сад опет!{S} Ја јој же |
| о је светина нагрнула на станицу. (Неко пошао директно тамо, а неко био на путу, па видио да се |
| какав мора бити „делија“ за кога би ја пошла.{S} Нисам дуго морала премишљати; прва слика што |
| S} Она ће ме лако прегорети.{S} Није ни пошла за мене из љубави.{S} Новац и титула: „госпођа до |
| а из своје собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па се забављај по вољи.{S} Доста ти је рада целе |
| ован.{S} Доказ томе већ је то, што ниси пошла мојим путем...{S} Преклињем те, опрости ми и допу |
| је сумрак.“</p> <p>Устала сам и збуњено пошла из собе.</p> <p>„Куда ћеш?“ шапутао је пламтећим |
| нове славне царевине и Јевросиме мајке, пошле тим трагом!{S} Јевросима учи свога сина, краљевић |
| , у суседству њене некадашње газдарице, поштарке.{S} Сваког месеца долазила је једанпут на пошт |
| данас се чешће питам: зашто је баш мене поштедила? ...</p> <p>Била сам као цветак, кад га од ст |
| а.{S} Па и така је видите, уваженија од поштене бабадевојке, која се грозила трговине са срцем |
| е отворио очи, да јасно и чисто видим и поштено осећам.{S} Сиромах, није ни слутио какву ми је |
| рица, то ми беше доказ, да имам посла с поштеном женскињом.{S} Друга каментара није ми требало. |
| и љубави имати, само да се нисам држала поштења и дужности.{S} Овако сам остала вечито усамљена |
| г душевног гада и фирма неприкосновеног поштења...{S} Ником не пада наум, колко се себичних, на |
| мало праве љубави.{S} Ко данас пита за поштење, разборитост и остале душевне врлине?{S} Доста |
| ти; тако на пример, ако љубимо истински поштење и искреност, љубиће мо то и онда, кад носилац т |
| тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била на пошти, питам јој газдарицу: где је фрајла Стана?{S} А о |
| </hi>.{S} Она хоће да има љубљену особу пошто по то; па руши све што јој је на путу; брак се ту |
| ји назори.{S} Али све бадава; ја сам га поштовала и љубила свим срцем својим.</p> <p>Срцу нисам |
| а сам свуда правду;</l> <l>Њу сам вазда поштовала,</l> <l>За њу бих и срећу дала.</l> <l>И срце |
| {S} Још док сам Милана волела, њега сам поштовала и волела као рођена брата.</p> <p>Сад ме је о |
| је трајало новца од касније зараде моје поштовали ме, али кад је требало који новчић потрошити |
| радећи и хранећи се.{S} Десет година ме поштовали као рођену матер своју.{S} Једанаесте године |
| е данас склапа брак из узајамне љубави, поштовања и познавања?!{S} Не, никако не!{S} Новац, про |
| а ми је дужност да га одбијем. „Он брка поштовање са љубављу, а док први занос пређе па увиди, |
| је сваки племенитији осећај.{S} Љубав и поштовање одавно је постала детњарија.{S} Отуда и овлад |
| ко, с вама не слажем.{S} Зар је љубав и поштовање једно исто?{S} Ето на пример, и ја многе мушк |
| лица, већ којој је главни основ узајмио поштовање душевних врлина, сличност назора и карактера, |
| појмова о свету.{S} Укратко: у узајмном поштовању мушког и женског човека.</p> <p>— Ту се мајко |
| } Сваког месеца долазила је једанпут на пошту, да прими 10 фор. што јој је шиљао неки рођак из |
| бар у последњем часу оставити неће.{S} Поштује и воли она мене, али зависи од — мужа.</p> <p>Н |
| е почиње онде љубити, где би требало да поштује.{S} Тек мане, недостаци и слабост женскиња њих |
| врлине се обично узносе, хвале, цене и поштују тек устима, речма, а срцем ретко ко за њима жуд |
| ст на предмету своје љубави уважава, не поштујући његове душевне врлине, тај или себе прецењује |
| сто веће радозналице од — „малосељана.“ Прабаба Ева није правила разлике.{S} Оставила је своје |
| ела, да и ја нисам искључена из наслеђа прабабе нам Еве — Књижица је учинила, што „баца“ није м |
| т често љубављу да крсти.{S} Али љубав, права света љубав, која није потекла из моменталних ути |
| Ти и незнају шта је љубав.{S} Разумем, права љубав, а не оно, што веже падишу за његове буле и |
| душо, нисте разумели.{S} Ја сам рекла: права љубав, а та незна за неверу.{S} Она се гаси тек с |
| тако било од кад је, и биће довека.{S} Права љубав је вечита.{S} Она нема краја, нити се може |
| век не љуби у животу тек једаред?{S} Та права је љубав вечита!</p> <p>— Вечита! осмехну се стар |
| љубав; само сам рекла, да је она љубав права, која потиче из душевног сродства, а не са спољаш |
| је међу тим свршавао науке.{S} Учио је права у П. сваке године провео је два месеца на дому.{S |
| „историју“ за собом повукло, а одкуд ми права да зледим ране, које је време излечило?!{S} Ћутал |
| воме; нећу ти ни љубавника убити; немам права на то, а зацело и није — један!...</p> <p>„Ми—ла— |
| ло женскиње да чини, да коракне кораком права напретка?{S} Мене то интересује.</p> <p>— Пре све |
| е смејете?{S} Ово није измишљотина, већ права истина.{S} Све су то разлози, због којих се већин |
| а се смеје или да плаче над развалинама правде и сасушеном клицом светског здравог разума.{S} Н |
| да се на туђе не лакоми, па да суди по правди Бога истинога; јер је боље изгубити главу, него |
| ство је однела.</l> <l>Желила сам свуда правду;</l> <l>Њу сам вазда поштовала,</l> <l>За њу бих |
| знам грех шта ми је,</l> <l>Или је грех правду тражит,</l> <l>За све друго мало марит?</l> <l>И |
| отињски полски нагон сада још влада.{S} Праве свете љубави, сада је ретко!{S} Та света љубав му |
| то интересује.</p> <p>— Пре свега треба праве воље за бољитак, па онда још нешто, а последице б |
| талност врлина.{S} Без те врлине и нема праве љубави.{S} Несталан човек и није прави човек.{S} |
| де.{S} Само сопствена смрт дреши нас од праве љубави, често нећемо то да увидимо ни да признамо |
| дила сам се пољубаца,</l> <l>Без љубави праве.</l> <l>Па зато ме у старости </l> <l>Презирали љ |
| p> <p>— Е, мајко, онда је на свету мало праве љубави.{S} Ко данас пита за поштење, разборитост |
| е, она шпекулише, па шта ће те више?{S} Прави вашар и трговина!{S} Често бих таки брачни пар сп |
| се те две особине још у деци управе на прави пут.{S} Кад би се у свету претпостављало здравље |
| праве љубави.{S} Несталан човек и није прави човек.{S} Но ви ме душо, нисте разумели.{S} Ја са |
| је паметна, да је благодарна, па да не прави сметње.</p> <p>Боже, то нисам ни мислила! одјекну |
| сушта је наивност а по лепоти и доброти прави анђео и неко надземно створење.{S} Од ње несме ни |
| ојој детињској големој тузи и неприлици прави анђео избавитељ.{S} Да је требало живот жртвовати |
| о радо помогла (то допуштају „госпоцка“ правила...) али да посетим баба-Стану, не носећи јој пр |
| полагала на спољашњи бљесак и етикетна правила.{S} Држа ла је и она, да се тек у додиру са гос |
| ице од — „малосељана.“ Прабаба Ева није правила разлике.{S} Оставила је своје особине и једним |
| дина провела сам у њих.{S} Помајка није правила разлике између мене и своје кћери; учила нас је |
| а правопис, на моје чуђење, нов и доста правилан.</p> <p>Кад је тетка дошла, почела сам читати: |
| огла је бити лепа.{S} Црте лица биле су правилне, ал јој се сад од слабости испупчиле јабучице |
| чно правити сиротињи посете, а друго је правити их — својевољно...{S} Прво донаша посетилици по |
| а! — Друго је бити чланица, па званично правити сиротињи посете, а друго је правити их — својев |
| ене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па и правичнији су од људи ...</p> <p>Старица престаде.{S} Б |
| ју собу, да ми покаже шешир, што јој га правиш.{S} Хтела ми показати и пантлике што ћеш метнути |
| еђа, да накити своју душевну наготу.{S} Право има, кад је нашла медведа са дебелом кожом!...</p |
| ма челичи, него највећа срећа.</p> <p>— Право велите.{S} Но зато опет по, највише „весело срце |
| есте мајко, лист је политичан.</p> <p>— Право велите, могла сам бити и мајка.{S} Али ја сам дев |
| ; а ко више апелује на дужност, него на право своје, не може бити рђав и непоштен, баш ако га и |
| сам бивати веселија.{S} Боривој је имао право; ја нисам била од оних што лако подлежу.</p> <p>Ј |
| ће и своје дужности.{S} Боривој је имао право, кад је рекао, да је у мени море осећаја, али да |
| ; само хоћу и морам ти казати; да немаш право што се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и то Душа |
| ошћу и добротом.</p> <p>Поглед је био у правом смислу младалачки, па је то на први поглед смеши |
| n="151" /> <p>Рукопис је био обичан, а правопис, на моје чуђење, нов и доста правилан.</p> <p> |
| присталица.</p> <p>После смо му тек тим правописом смеле писма писати; а ради веџбања у томе и |
| ог свог одмора, научио нас је и Вуковом правопису; био је још у првом зачетку, но он беше његов |
| >Или је грех хтети љубав,</l> <l>Чисту, праву, непритворну,</l> <l>Себичношћу несмешану </l> <l |
| им речма, спољашња лепота мало утиче на праву љубав?</p> <p>Спољашња лепота?{S} Шта ви разумете |
| </p> <p>Доцније, кад сам почела осећати празнину усамљеног живота свог, усвојила сам сестрину Д |
| друга; само ми је у грудима било некако празно, врло празно.{S} Чинило ми се, да више срца у гр |
| и је у грудима било некако празно, врло празно.{S} Чинило ми се, да више срца у грудима немам.{ |
| брата.</p> <p>Сад ме је опет нашао.{S} Практицирао је у месту код неког адвоката, а у шогора б |
| „на супу.“</p> <p>Сека-Маца беше скроз практичарка.{S} Држала је, припасаћу кецељу и на ново з |
| е воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — практичност...</p> <p>Била сам опет у парку и чим сам г |
| е задрхтала а смртоносно оружје пало са праском на земљу. </p> <pb n="162" /> <p>„Не, мајко, не |
| кћери; учила нас је обе кувати, месити прати и све женске домаће и ручне послове.{S} Мене је о |
| } Обични људи застају поред таке немиле пратилице на пола пута, или подлегну одмах у почетку.</ |
| и ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће га војници, па и сви званичници.{S} Вредно ће б |
| патнику.{S} Зар се тако говори, кад се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али |
| <p>„Опрости јој Стано као што јој и ја праштам,“ свршавао је своје писмо; „а знај, да за мене |
| </p> <p>Одговорила сам му овако:</p> <p>Праштам ти из свег срца.{S} Никада се нисам ни срдила н |
| пошла.{S} Нисам дуго морала премишљати; прва слика што је нађох у својој машти, беше — Милан.</ |
| S} Увек ми се чинило, да је то моја <hi>прва</hi> и једина љубав.</p> <p>У оба случаја било је |
| .{S} Има их поглавито две врсте.</p> <p>Прва и најновија врста, узор јунакиња обично су женскињ |
| А ДЕЛА</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Кикинда 1990.</p> |
| није могла да ме се наљуби, кад сам јој прве чарапе оплела, а течи је чисто коса расла, кад сам |
| ам, смејала се она.{S} Децу привлачи на први поглед тек спољашна лепота и младост.{S} Доброта и |
| видити; но ја сам вас заволела онако на први поглед.{S} Лице ваше остаће ми и без имена у памет |
| у правом смислу младалачки, па је то на први поглед смешио и чудновато одударало од оштрих траг |
| човек до год је жив тек оно, што му је први пут истинским жаром срце загрејало, па ма и у разн |
| одрастао, а то све болело би га, кад би први љубавни занос прешао; те би ме и нехотице почео см |
| м. „Он брка поштовање са љубављу, а док први занос пређе па увиди, да сам и ја погрешива — пост |
| .</p> <p>Нека је просто и њему; није он први у ком је жудња за богатством, уништила сваку човеч |
| погрешном мишљењу.</p> <p>Мислила сам у први мах, да ћу умрети, полудети, али то не би ни једно |
| ад чуше, да ћу им плаћати храну.</p> <p>Први ми посао беше, да пишем Милану.</p> <p>Писала сам |
| пет се узели нисмо, а све зашто:</p> <p>Први је био богат и из племићке породице.{S} Кад је изј |
| читала какав немачки роман или по коју првину М. Видаковића, које је мајка такође имала.{S} И |
| дмори се мало, примети ми тетка.{S} Гле првих бресака, па покваси грло.{S} Сад сам се сетила, д |
| видити, а знате, — ко хоће да се жени, прво гледи, јел девојка вредна...</p> <p>— Варате се, с |
| друго је правити их — својевољно...{S} Прво донаша посетилици почаст, карактерише је хуманисти |
| една...</p> <p>— Варате се, сека-Мацо — прво пита: „има ли мираза?...“</p> <p>— Но, но, дабоме |
| ете, а од тога тренутка девојка.{S} Већ прво писмо Миланово, што сам га за тим добила, тумачила |
| о кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво поникла љубав, у његовом или њезином?</p> <p>Дозна |
| Е - ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Кикинда 1990.</p> </div> </front> <b |
| ти и код куће.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ првога дана опазила сам промену и на њему; био је према |
| ас је и Вуковом правопису; био је још у првом зачетку, но он беше његов присталица.</p> <p>Посл |
| тела одати, но случај ми је помогао.{S} Пре две недеље си једног јутра заборавила у брави кључ |
| ни и солидни кругови презру и истисну — пре него ма коју карташицу или особу са мрачном прошлош |
| претка?{S} Мене то интересује.</p> <p>— Пре свега треба праве воље за бољитак, па онда још нешт |
| куће.</p> <p>Опремила сам се за пут, а пре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула да одл |
| ; модистлук је самном заједно изучила а пре годину дана отворила је и радњу преко пута од моје. |
| зато вас „стара природа“ и тера у гроб пре времена.{S} Красан стари метод уз који живеше учите |
| шогора беше син Душан, с ким се још од пре познавао.</p> <p>Душан је био мојих година а Бориво |
| тим увреду што ми је нанео.{S} Мајка је пре кратког времена умрла, а на самрти све му је казала |
| а сред школе или код табле, а он ако је пре подне, запали чибук, па се не види из дима; ако ли |
| е.{S} У његовим беше мале разлике.{S} И пре су била пуна нежности; а ја сам се изражавала како |
| нутака настави опет:</p> <p>— Било је и пре тога гада и трулежи, али у много мањој мери, Дешава |
| } А ви сека-Мацо, умесите штрудлу као и пре.{S} Онда вам је тако добро испала, бољу је неби ни |
| ознала.{S} Нису се више враћали.{S} Тек пре десет година, чула сам, да су на брзо обоје свршили |
| ући није имао; јединицу ћерку беше удао пре 10 година.{S} Он и тетка беху ми драги родитељи.{S} |
| да те сад љубим хиљаду пута већма него пре.“</p> <p>Узео ме је за руке, уверавјући ме нежним и |
| тако исто љуби и чисто се чудила, како пре то увидила нисам.</p> <p>Постала сам и према њему з |
| ст свога дневника...“</p> <p>То је било пре две недеље...“ А румен стида суну ми у лице.{S} Чин |
| л она се отселила из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била на пошти, питам јој газдарицу: где је |
| из овога све дознати.{S} Писала сам још пре 15—20 година, дотле сам водила дневник.{S} Смејаћет |
| врши се, али како?!{S} Свађа, речкања, пребацивање, гунђање, плач и уздисаји свакидашњи су гос |
| и левентују, али чим се даде прилика да преваре и — једна другу.{S} Дође ли једно од њих у било |
| нам.{S} Али знам и то, да сам несретан; преварен и да љубим тек тебе.“</p> <p>„Ћути Милане, ћут |
| кривица лежи на мени?{S} Зар нисам био преварен, а превару си потпомагала — ти сама.{S} Не кор |
| воје љубави, разумите ме добро — ако се превари у предмету своје љубави, пренаша ту љубав на др |
| још додала: да човек, ако се на пример превари у предмету своје љубави, разумите ме добро — ак |
| S} Преломила сам печат.</p> <p>Нисам се преварила.{S} Он ми је писао и молио ме да му опростим |
| о живота.</p> <p>— Дакле ни ту се нисам преварила? ви и пишете?{S} Незадовољни сте можда с оним |
| чем жито расте...“ Ко год хоће може је преварити и онда, грех на његову душу.{S} Није она крив |
| и: „не волем те!“ А не да ме тако гадно превариш!“</p> <p>„Милане!{S} Милане!{S} Ја нисам крива |
| и на мени?{S} Зар нисам био преварен, а превару си потпомагала — ти сама.{S} Не корим те; знам |
| ме и у немачком језику, захтевао је, да преведемо и по неку немачку приповечицу на српски и да |
| мртвој опростим.{S} Све је то чинила из превелике љубави према својој деци.{S} А она је доста к |
| >.“ Још ми је било слободно читати неке преводе од Фенелона и других страних писаца, као и библ |
| шила.{S} Па онда, човеку по кад и кад и преври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал тек је тешко — |
| Вади речи из срца и душе.{S} Ту је опет преврнула неколико листова, и пажљиво читала.{S} На јед |
| ет насмешила.</p> <p>Док је она пажљиво превртала лист, ја сам је посматрала.</p> <p>Била је по |
| е неколико песмица смешећи се.{S} После преврташе листове, овде-онде читајући по неки одломак о |
| ам са ужасом увидела, да је баш то само прегоревање и брига а њему — љубав.</p> <p>Срце ми дакл |
| авити сво добро моје.{S} Она ће ме лако прегорети.{S} Није ни пошла за мене из љубави.{S} Новац |
| ам испрекидано и онесвешћена пала доле; пред очима беше ми се смркло а срце ми стегнула нека ле |
| најмилије; једва смо чекале да дође.{S} Пред њега смо увек далеко истрчале, и вешале му се око |
| ци.{S} Зар сам се један пут за рад тога пред њиме хотимице показала гора но што јесам.</p> <p>Т |
| а — тичи.</p> <p>Тетка је далеко изашла пред—а—ме.</p> <p>— Где си, девојко, за толико?{S} Да в |
| исам била, па би морала поруменити сама пред собом, да сам искушењу без опирања подлегла.</p> < |
| увиђају, каква одговорност лежи на њима пред Богом и светом.{S} Закужави ти један цветак или ти |
| ком убриса и настави:</p> <p>— Три дана пред смрт, молила је кућњег газду да телеграфише по нек |
| е не страше муке и клетве дечије, греха пред Богом и срамоте пред људима?!</p> <p>Него ви ћерко |
| его да постигне своју цељ, срамно ме је пред њиме жигосала и уверила га, да га ја не волим; а м |
| мушки воли све што је лепо и што му је пред очима.{S} Заборавиће је брзо поред богатије и лепш |
| сам отворила врата.</p> <p>Смркло ми се пред очима.{S} Посрћући отишла сам до баште, до места, |
| етве дечије, греха пред Богом и срамоте пред људима?!</p> <p>Него ви ћерко, и не једете.{S} Ако |
| Хоће заједно са децом својом да светли пред светом, разуме се, не са душевним својствима и здр |
| ћете доћи.{S} Но причекајте, да изађем пред вас.{S} Требало би времена да ме сами нађете.{S} Ч |
| ија, беше се за неко време — као обично пред подне — стишало.{S} Осим тичијег цвркутања, продир |
| и жену, већ новац. — Није у реду што ћу пред вама, дететом да кажем, али ко год мало оштрије по |
| згледала ми као пилат, који Бого-човека предаје народу да га распне и поред уверења, да је неви |
| а значи одрећи се љубави своје?!</p> <p>Предала сам му све у руке, уговоривши, да ме имају у ст |
| дитељи његови искаше, да одмах званично предам сво своје добро своме зету а њиховом сину.</p> < |
| ута шљунак много јаче, те дигох очи.{S} Предамном је стајала женска прилика.{S} Један поглед у |
| } Али већ после неколико дана стајао је предамном блед и дрхћући од узбуђења.</p> <p>И ја сам д |
| пе жуте тице, па све тако, тако чине! — предвари ме „баца“, подржавајући устима тичије пипкање |
| то опет по, највише „весело срце кудељу преде.“ Само великани, само изузетци узвишују се и поре |
| ри хиљаде.</p> <p>Да не изгуби наслеђе, предлагао ми је тајни, незаконити брак. „Лудо би било, |
| } И то ће бити цела парада.“</p> <p>Тај предлог заболео ме и увредио до дна душе моје.{S} Чинил |
| и, пренаша ту љубав на други достојнији предмет.{S} Исто тако не силази нама љубав ни с ким ни |
| за свесна, па и опет тек спољашњост на предмету своје љубави уважава, не поштујући његове душе |
| и, разумите ме добро — ако се превари у предмету своје љубави, пренаша ту љубав на други достој |
| а: да човек, ако се на пример превари у предмету своје љубави, разумите ме добро — ако се прева |
| распетије спаситељево.{S} Бацила сам се предњу и шапутала:</p> <p>„Оче, јеси ли задовољан са св |
| глупост светска.{S} Како и неби, кад ти предпостављају лошију од тебе, само за то, што је удата |
| Све су дурашне и еманциповане од сваке предрасуде.{S} Гледиште им је хладно и природно.{S} Дру |
| поштовање са љубављу, а док први занос пређе па увиди, да сам и ја погрешива — постаћу му равн |
| и чудновато одударало од оштрих трагова преживелих година, што јој на лицу беху исписани.{S} Да |
| ни.{S} Да је тај поглед изражавао терет преживелих дана, малаксалост и тугу, злоћу и лукавство, |
| свуда и ми </p> <pb n="171" /> <p>би је презирали, кад га она неби пустила од себе, онда кад би |
| к наде за спас његов.{S} Ми би је велим презирали; особито кад би тај растанак изискивала и дру |
| е.</l> <l>Па зато ме у старости </l> <l>Презирали људи;</l> <l>Ти се мртвој смејат немој,</l> < |
| се увиди, је ли „бабадевојка“ заслужила презирање и поругу, којом се обично за живота срета...< |
| ата, и то је довољан разлог, да с неким презирањем о теби говори.{S} Баш као да ниси свестан ст |
| била нема сумње, а осећам, да ме ни сад презирати не можеш.{S} Па зар неби било лудо, кад се не |
| а и сажаљење!{S} Зарад њезине милостиње презрео је моју љубав, јадни Боривоју. знадеш ли шта чи |
| а он је био мушки, па ако је мене морао презрети, зар је морао узети ону, коју не воле?...</p> |
| служује, да је отмени и солидни кругови презру и истисну — пре него ма коју карташицу или особу |
| ити о оном, што је прошло и што се више преиначити не може.</p> <p>Он се тада обично усиљено на |
| te> <p>— Тај стих, као да ми је познат, прекиде ми тетка читање.</p> <p>— Чули сте га од мене.{ |
| је ту и љубопитства, ал тек је — старка прекиде — тек је и симпатије.{S} Хвала вам ћерко, хвала |
| како баба сравњује! насмеја се тетка и прекиде ми читање.</p> <p>— Можда није њезина умотворин |
| а таке реткости треба тим више штовати! прекидох је и нехотице ја.{S} Лако је у добру добар бит |
| <p>Настала је несносна тишина.{S} Да је прекинем, механично сам питала:</p> <p>„По томе би ја б |
| Старка ућута.{S} Изгледало ми, да ће да прекину ту тему а баш ме је почела интересовати.{S} Зат |
| љану девојку ал с мање мираза...</p> <p>Прекинула сам читање и питала: „хоћу ли читати даље?“</ |
| а се жена; „врати ми оца!“ јаукало је и преклињало дете...</p> <p>Згрозила сам се од призора то |
| је то, што ниси пошла мојим путем...{S} Преклињем те, опрости ми и допусти да могу доћи да те в |
| ана.{S} Застала сам.{S} Она ме погледа, преко — сад још већма — увела лица, пролети јој зрачак |
| После неког времена дође и он у врт.{S} Преко руке је носио моју мараму.{S} Сад је изледало да |
| замишљено ћутала.{S} За тим се прену, а преко лица јој прелети горак ироничан осмех.</p> <p>— Д |
| ао.{S} На једанпут уђе ми у собу и седе преко од мене.{S} Нисам дизала очију; била сам збуњена. |
| ница, а само кућа и земља вредила ми је преко пет хиљада.</p> <p>Избор младожење оставила сам њ |
| леда у мене, па у старицу, и онда му се преко усана једва измигољи тихо и неодлучно: волим.</p> |
| ргла сам се од те мисли и махнула руком преко чела; ваљда да је отерам.{S} Али све заман; од то |
| ка...</p> <p>Уздахнуо је и махнуо руком преко чела.</p> <p>Настала је несносна тишина.{S} Да је |
| а а пре годину дана отворила је и радњу преко пута од моје.</p> <p>Слагале смо се и ако смо бил |
| } Зар га још ниси заборавила?“ питао је прекорним гласом.</p> <p>„Кога?“ узвикнула сам и дигла |
| ом осветљену слику поконе ми матере.{S} Прекорно и тужно гледале су ме те миле очи.{S} Рука ми |
| Зар си и о мени тако судила? питаше она прекорно.</p> <p>Поруменила сам и стисла се уз њезино р |
| жена с дететом на руци.</p> <p>Обоје ме прекорно гледали.</p> <p>„Не отимај ми име!{S} Нисам ја |
| а.{S} За тим се прену, а преко лица јој прелети горак ироничан осмех.</p> <p>— Да, настави она |
| душу.{S} Више нисам могла издржати.{S} Преломила сам печат.</p> <p>Нисам се преварила.{S} Он м |
| менула се и постала хладна, скоро груба према мени.</p> <p>Питала сам је за узрок.</p> <p>„Шта |
| Али сад је све прошло.{S} Дужност моја према мајци нагонила ме, да онако учиним, а да се сад н |
| патио!{S} Грехом називаш ти моју љубав према теби.{S} А зар није већи грех, да се растанемо са |
| оведала сам јој и своју некадашњу љубав према Милану.{S} О Боривоју нисам јој ништа говорила.{S |
| а опазила сам промену и на њему; био је према мени много хладнији.{S} Најпре ме је то болело, п |
| све могуће, но он није осећао симпатије према њој.</p> <p>Волео је другу, коју је доцније и узе |
| {S} Милана нисам жалила.{S} Не поверење према мушкима беше у мени већ корена ухватило.{S} Жена |
| допустити тај корак.{S} Била је добра и према сиротињи милостива женскиња, али — као већина отм |
| то увидила нисам.</p> <p>Постала сам и према њему збуњена; бојала сам се да се не одам, па сам |
| жала; с последњим издисајем моје љубави према Милану никла ми је у срцу клица сумње у мушку ста |
| S} Све је то чинила из превелике љубави према својој деци.{S} А она је доста кажњена и онако; с |
| три године.{S} Од негдашње жарке љубави према Милану остала је тек горка успомена; пламен у пос |
| учајева, да се девојка удала без љубави према момку; али тој погрешци су обично родитељи били у |
| вечито усамљена са дужности — дужности према другоме.</p> <p>Последње речи изговорила је једва |
| /p> <p>„Остала сам усамљена са дужности према другоме,“ рекла је старица, то ми беше доказ, да |
| екадашње самопрегоревање зарад дужности према другима.</p> <p>У том закуца неко на вратима.</p> |
| у по нешто на глас читати, а за тим сам према свом стрпљењу и пажњи с којом сам читала, добила |
| ш нисам ни сама знала, да је љубав, што према њему осећам.</p> <p>Слушала ме је стрпљиво, и тад |
| је опет требало вршити дужност, дужност према другоме.{S} Је ли то грех, незнам.{S} Нећу ни да |
| љубим из све душе; а та љубав и дужност према вама учиниће да га заборавим и без тога.{S} Ох та |
| ад тако изненада одлазим?{S} Но дужност према мајци одговорила ми; „За тебе мора бити мртав, па |
| није смело бити; била би неблагодарност према мајци, а ни Милан није смео знати, да сам ради ње |
| а им идентитет није тек од јуче.</p> <p>Преметала је неко време по кутији и онда извади чак са |
| питаћу га.“</p> <p>Те сам вечери много премишљала о свој прошлости; у постељи сам и плакала.{S |
| кога би ја пошла.{S} Нисам дуго морала премишљати; прва слика што је нађох у својој машти, беш |
| де без утиска.{S} И нехотице почела сам премишљати: какав мора бити „делија“ за кога би ја пошл |
| ако се превари у предмету своје љубави, пренаша ту љубав на други достојнији предмет.{S} Исто т |
| трчкати од једне до друге породице, да пренашам гласове и решетам ову или ону кућу, као што то |
| а срце — хладно.{S} Ту, или се дужност пренебрегне, или — ако је и мрве понашања у њима — врши |
| време је замишљено ћутала.{S} За тим се прену, а преко лица јој прелети горак ироничан осмех.</ |
| јада.</p> <p>Старка се по неком времену прену из мисли и погледа око себе.{S} Поглед јој застад |
| старичину мачку и псето.</p> <p>Обе се пренусмо. </p> <pb n="144" /> <p>— Кажем ја, осмехну се |
| потчињени разуму.</p> <p>Шта ли сам ту препатила!{S} Па и опет ме није разумео.{S} На брзо се |
| идим и усмено кажем шта сам све до сада препатио.</p> <p>Очекујући одговор, твој несрећни</p> < |
| своје несреће.</p> <p>Опет се поновиле препаћене муке: умртвила сам своје срце и одбила га, ка |
| шчекује мој одлазак.</p> <p>Тек што сам преписала књижицу, дође ми од куће писмо, да сам нужна |
| и остави књижицу још за који дан, да је препишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S} Ваљда не мислите с њо |
| би можда ни јавила, да није њега, да ме препоручи..{S} Учен је то човек, ал је потрошио много н |
| вно меркају девојку с новци, а он одмах препоручио мене.{S} Партија је добра, па мисли, да не р |
| трошити од онога, што сам им поклонила, преседао ми сваки залогај.</p> <p>„Смрт или вид“ била ј |
| равичнији су од људи ...</p> <p>Старица престаде.{S} Била је узрујана; глас јој је још већма др |
| <p>Кад човек чује, или чак и осети таку пресуду света не зна шта ће: да се смеје или да плаче н |
| <p>Он се трже.</p> <p>„Желиш ли искрену пресуду?“ питаше после неколико тренутака.</p> <p>„Нара |
| ља моја. — Све што сам још своје имала, претворила сам у новац и тражила себи лека. </p> <pb n= |
| и сто и спремајући ужину; само не треба претеривати.{S} Оно што се у кући нађе и искрен срдачан |
| раве на прави пут.{S} Кад би се у свету претпостављало здравље болесној уображеној лепоти, а ду |
| исто!{S} А ви нисте данас дете.{S} Бар претпостављам, кад сте већ учитефица...{S} Тело је, по |
| Тако сам писала, но сам Бог зна шта сам претрпила док сам написала то неколико хладни и равноду |
| та чиним; та ја га тако волим!“</p> <p>„Прећи ће све то.{S} Ни љубав није увек вечита, тешила с |
| ући његове душевне врлине, тај или себе прецењује, или не познаје љубав.{S} Осећај, што га таки |
| рђаво, што се у младости човек заноси и прецењује своју моћ.</p> <p>— Зар је то занос?{S} Зар ч |
| на.{S} С те стране није ми удадба ништа пречила, ал опет нисам мога да се решим за удадбу по ра |
| болело би га, кад би први љубавни занос прешао; те би ме и нехотице почео сматрати као узрок св |
| је ли чудо што се до овог дотерало?!{S} При ступању у брак он шпекулише, она шпекулише, па шта |
| </p> <p>После два дана је отпутовао.{S} При поласку ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја так |
| ли њезином?</p> <p>Дознала сам и то.{S} При крају године писала ми Даринка измећу осталог и ово |
| ану мушких само ми рекао; „Баш ко да је при женидби главно капитал.“</p> <p>„Чини ми се, да јес |
| те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је при том било некако топло; срце ми је живље почело куца |
| сата је издахнула.{S} Била је до смрти при свести.{S} Па како се радовала, кад је видила рођак |
| омотно читала мајци и Даници, а сад сам при сваком нежнијем изразу његовом поруменила и задрхта |
| збунило.{S} Држала сам, да није сасвим при свести.{S} Било је на њој нешто необично.</p> <p>— |
| њезина детета?!{S} Сродство душе и срца привлачи је њему, па јој је мило</hi><hi>онакво какво ј |
| </p> <p>— Не поричем, да спољашност око привлачи.{S} Али ако је унутрашњост шупља, само момента |
| да ја погађам, смејала се она.{S} Децу привлачи на први поглед тек спољашна лепота и младост.{ |
| мане, недостаци и слабост женскиња њих привлачи; врлине се обично узносе, хвале, цене и поштуј |
| pb n="164" /> <p>Док сам сумњао у тебе, привлачила ме њојзи њезина спољашњост.{S} Сада ми је то |
| и стиште руку.</p> <p>Ја сам и нехотице привукла њезину руку својим уснама и пољубила је.</p> < |
| лепота и младост.{S} Доброта и остало, привуће их тек постепено.{S} За то и нећу да уображавам |
| утала сам и јецала.{S} Тек кад ме хтеде привући својим прсима, тргла сам се и уступила корак на |
| те, да спољашњост не може човека стално привући?</p> <p>— Најпре једите, а после ћу вам казати, |
| <l>А несрећа, ко жена је верна,</l> <l>Пригрли ти та мужића њена </l> <l>Па га љуби, никад се |
| еблагородна.</p> <p>— Манте се ви Мацо, придике.{S} Гледајте ваш посао, „тешила“ је обично моја |
| време замишљено крозањ; за тим ми опет приђе.</p> <p>„Остави то,“ рече узевши ми ђерђев из рук |
| — непогрешивост.</p> <p>Да је разонодим призвала сам је чешће себи и ту је познао и Боривој.</p |
| убави, често нећемо то да увидимо ни да признамо.{S} Обмањујемо сами себе, држећи, да нам је ср |
| ињало дете...</p> <p>Згрозила сам се од призора тог и покрила лице рукама.{S} Он их нежно скиде |
| ала, да Милана не љубим тек као брата и пријатеља, већ и некако друкчије. </p> <pb n="154" /> < |
| почетка.{S} После обично постану добри пријатељи.{S} Везује их сличност — немоћни су и детињас |
| чише, да ме даду у Ву....р некој доброј пријатељици моје добре тетке, да ме издржава и васпита, |
| љубим; па и код њега је тек саучешће и пријатељство!“ </p> <pb n="160" /> <p>Тако сам мислила |
| волела, врло волела; једно би изгледало пријатељство и љубав, које веже тек — непогрешивост.</p |
| Не марим о себи да говорим.{S} Нису баш пријатне успомене; а можете и из овога све дознати.{S} |
| е; ко би још тако луд био да крати себи пријатну забаву и то „света ради!“ Зар не пролази и сун |
| >Чим тичице опазише шећер, удесише неку пријатну арију: тек кад су је свршиле, почеше пипкати ш |
| јим друштвом.“ Заборавила сам да вам га прикажем, а тако зовем своје канарине, мачку и псето.{S |
| удите брат и сестре,“ рекла је помајка, приказујући ме својој деци.{S} Но ми смо се и без тога |
| а сам се страшила, да је не нађем можда прикривљену и у моје иначе разборите и добре тетице.{S} |
| гох очи.{S} Предамном је стајала женска прилика.{S} Један поглед у лице јој учини да устанем.{S |
| сам се фрајла-Стане.{S} Кад год се дала прилика, шетала сам се крајем од „ајзнбана,“ не би ли ј |
| да варају свог мужа, кад год им се даде прилика.{S} Па и така је видите, уваженија од поштене б |
| кше варају и левентују, али чим се даде прилика да преваре и — једна другу.{S} Дође ли једно од |
| е мртво.{S} Али срце је обично у таквим приликама тек за време успавано, измучено или затупљено |
| тек за тренутак.{S} Доцније је у таким приликама бивао снужден и зловољан.{S} Јасно сам видела |
| ош цепало, но душа ми је била мирна, од прилике онако, као кад учинимо какво добро дело. </p> < |
| сиљеном учтивости.</p> <p>— Тако сам од прилике нагађала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви ми |
| што држи, да га ја неволим.{S} Згодном приликом дадох му познати како ми је у срцу.{S} Он је в |
| вано, измучено или затупљено, а згодном приликом оживиће опет:{S} Јер</p> <quote> <l>Да је срце |
| зована младића званичника, јединца сина прилично имућних родитеља.</p> <p>Родитељи његови искаш |
| илујући малога.</p> <p>Дете се још јаче приљуби уз мене, гледећи је неповерљиво.</p> <p>— Бојиш |
| њу настављати.</p> <p>Сву душевну храну примала сам од тетке и тече све док нисам добро читати |
| а одрекао.{S} Мене ради био би хладније приман и у круговима, у којима је одрастао, а то све бо |
| } То би дошло тек доцније, кад би почео примати утиске и од унутрашњих мојих особина.{S} Данас |
| ма која!“</p> <p>Она се смејала на моју примедбу и тужно додала.</p> <p>„С тога ћу пропасти.“</ |
| еки изнимак, али већина ће пропасти.{S} Пример је најбољи васпитач.</p> <p>А где су ваљани прим |
| амо сам још додала: да човек, ако се на пример превари у предмету своје љубави, разумите ме доб |
| а краја, нити се може уништити; тако на пример, ако љубимо истински поштење и искреност, љубиће |
| ан занос и животињски нагон.{S} Нико на пример не пориче, да мајчина љубав није најмоћнија и на |
| тима опет избије на површину.{S} Ето на пример, и ја сам некада љубила људе, а сад — ту се стар |
| љубав и поштовање једно исто?{S} Ето на пример, и ја многе мушке штујем, а ни једног не љубим.< |
| е не може љубити и из даљине?{S} Зар на пример мајка мање љуби своје чедо, кад оно није код ње? |
| азборите и добре тетице.{S} Зар је мало примера у свету, <pb n="142" /> да се по неке токорсе о |
| ој старости и по кроју и градиву сасвим примерено.</p> <p>Што сам се уплашила, кад је сасвим об |
| ајбољи васпитач.</p> <p>А где су ваљани примери?!</p> <p>— Добро, мајко, али ја сам од старијих |
| јим види да многи ходе,“ рекао је неко; приметала сам у своју обрану.</p> <p>— Манимо се метода |
| аставити читање.</p> <p>Одмори се мало, примети ми тетка.{S} Гле првих бресака, па покваси грло |
| то и б...иски цуг; подне је већ прошло, примети она и устаде.{S} Устала сам и ја, али без воље. |
| </p> <p>— Можда није њезина умотворина, приметила сам и наставила читање:</p> <p>Јесте, судбини |
| , коју је доцније и узео.</p> <p>Кад је приметила Душанову равнодушност, изменула се и постала |
| ично усиљено насмешио и бивао више дана приметно хладнији.{S} Кад сам га питала за узрок, тргао |
| у тетка врата од побочне собе.</p> <p>— Прими и мене у друштво, смејала се она.{S} Милан ми при |
| есеца долазила је једанпут на пошту, да прими 10 фор. што јој је шиљао неки рођак из Срема.{S} |
| Дође ту мени, па говори, говори, да сам примила већ и ја.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чија је то |
| старка, кад нас је у собу увела.</p> <p>Примила сам понуду.</p> <p>— Ко вам је то?{S} Зацело бр |
| али!{S} Немојте гледати на мене.</p> <p>Примила сам понуду, а она наточи себи чашу воде, па нас |
| ка беху ми драги родитељи.{S} Кад су ме примили, било ми је тек пет година.{S} Теча ме је научи |
| “ Било је све што сам му могла рећи.{S} Примио је понуду и ћутање опет настаде; ја сам радила н |
| ајко?{S} Ето видите, и јабуку је од вас примио.{S} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, ти волиш |
| б за жртву, што ми је хтеде поднети.{S} Примити је никако нисам смела, бар не с мирном савешћу. |
| а читати.</p> <p>— Е, онда ме баш мораш примити!{S} Само причекај, док свучем и сместим Милана. |
| природи.</p> <p>Сестра и шогор радо ме примише, особито кад чуше, да ћу им плаћати храну.</p> |
| је већ настанула пета година од кад сам примљена у кући моје помајке.{S} Једног дана рече ми Да |
| ца и поноса.</p> <p>Дужност ме је често приморала, да своју срећу туђој жртвујем; топло срце ни |
| а беше скроз практичарка.{S} Држала је, припасаћу кецељу и на ново засука рукаве, чим ме похвал |
| у друштво, смејала се она.{S} Милан ми приповеда, како је мајка дала секи књигу.{S} Па држим, |
| ије ми хтела веровати.{S} Да је утешим, приповедала сам јој и своју некадашњу љубав према Милан |
| нас није толико веселило колико његово приповедање о страном свету, школском свом животу и нау |
| уз то има велику титулу а мало — новца; приповедао нам једног дана теча. </p> <pb n="141" /> <p |
| никог свог? питала сам је ја.</p> <p>— Приповедаћу, казаћу вам све. — Другом нисам; не марим д |
| вратима ходника.</p> <p>Но да се вратим приповедци. </p> <pb n="137" /> <p>Једног дана читала с |
| ОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књига</p> <p>Прво издање</p> <p> |
| с оним што вас окружава?{S} Али с мојом приповетком не ћете стећи гласа.{S} Таких „романа“ мало |
| p> <p>Но да скратим; не пишем роман или приповетку, него тек по неке решавајуће догађаје из сво |
| евао је, да преведемо и по неку немачку приповечицу на српски и да му своје мишљење о овој или |
| а сад живети, те молим зета, да ми даде припомоћ.</p> <p>Лепим није хтео, за то је суд решио 10 |
| ли да посетим баба-Стану, не носећи јој припомоћ какве добротворне женске задруге, било би испо |
| it="subSection" /> <p>Била сам дете.{S} Природа ми не беше маћеха; подарила ми је клицу свега о |
| к дар, чврст карактер, весела и живахна природа и осетљиво благо срце?</p> <p>— Видила сам га ј |
| етода,“ насмеши се она, зато вас „стара природа“ и тера у гроб пре времена.{S} Красан стари мет |
| ед повуку се у буџак: но природа остаје природа, па се бојим да не буде каква изгреда...{S} Рет |
| на оштрији поглед повуку се у буџак: но природа остаје природа, па се бојим да не буде каква из |
| ла.</p> <p>„С тога ћу пропасти.“</p> <p>Природа јој беше доиста загонетка.{S} Колко је била ене |
| ам их донде имала...</p> <p>— Кад је то природан закон, отпочела сам најпосле, нашто онда толик |
| „Лако је теби, ал у мени као да су две природе; једна добра а друга зла; вечито се косе, а ни |
| Слагале смо се и ако смо биле неједнаке природе; била ми је необично одата.{S} Доцније сам види |
| о сам и уверен.{S} Таки карактери, таке природе не подлежу лако.“ Око му је пламтило а глас дрх |
| а издати; али новост не беше баш обичне природе, те не остаде без утиска.{S} И нехотице почела |
| е мисли о неситој и грабљивој човечијој природи.</p> <p>Сестра и шогор радо ме примише, особито |
| па су, ако само нису богаљеви или измет природни.{S} Укус и фантазија моја ћерко, игра ту главн |
| предрасуде.{S} Гледиште им је хладно и природно.{S} Дружење с мушки интимно, често интимније н |
| живим и т. д.{S} Све је то чинила неком природном искреношћу и неусиљеном учтивости.</p> <p>— Т |
| ли шта вреди, кад је љубавник, на рачун природности или мушке <hi>несталности</hi> оставља баш |
| је не издам мајци; она је све на врати прислушкивала, а мајка неће да се то зна; још сам за уд |
| о ми је остало од родитеља.{S} Она радо пристаде и још рече, да ће ми храну давати бесплатно, а |
| ти и више, но ја сам зарад Данкина мира пристала на — најмање.</p> <p>Сад сам сасвим усамљена.{ |
| е још у првом зачетку, но он беше његов присталица.</p> <p>После смо му тек тим правописом смел |
| ! узвикнула сам, али само у мислима.{S} Пристојност ми је задржала језик од из греда тог.</p> < |
| ла напустила истраживање, кад ми случај притиче у помоћ.</p> <p>— Умр'о је купци барон Д...ч.{S |
| е, па јој се устремише на груди.</p> <p>Притрчала сам да затворим прозор; а мали се Милан узвер |
| </p> <p>„Шта да ти опростим? рече он не прихвативши их. „Љубав се изнудити не може, а ја сам се |
| {S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се прихватих наде да ме можда заборавља, што држи, да га ј |
| , да ће ми храну давати бесплатно, а са прихода моје „сермије“ да се одевам. „Тако ће бар нешто |
| — Е, онда ме баш мораш примити!{S} Само причекај, док свучем и сместим Милана.{S} Оне две остав |
| а већ сам мислила, не ћете доћи.{S} Но причекајте, да изађем пред вас.{S} Требало би времена д |
| м.{S} Док прочитам ову књигу можда ћу и пробати.{S} Није згорег; само ме напомен'те...</p> <p>— |
| мном овладали.</p> <p>Ту свечану тишину проби гласић малога Милана:</p> <p>— Цицико, куцико, во |
| е Око поноћи сам застала.{S} Кад сам се пробудила кандило је горело а Даница је јецала у својој |
| е занела њезина спољашност?!....</p> <p>Пробудио се понос у мени и ја сам јој одмах одговорила. |
| бити почела.{S} И већ да подлегнем моћи пробуђене љубави, кад ми се у машти указа жена с детето |
| је било касно.{S} Осећала сам каква нас провалија дели; он је био њежно чедо аристокрације а ја |
| Себичношћу несмешану </l> <l>Искреношћу провејану</l> <l>Племенитошћу скопчану?</l> <l>Грех ако |
| зни, ни броја се не зна!{S} Шест година провела сам у њих.{S} Помајка није правила разлике изме |
| ти, зашто — незнам.</p> <p>У туђини сам провела две године у раду и тузи, но време је учинило с |
| уке.{S} Учио је права у П. сваке године провео је два месеца на дому.{S} То време беше мени и Д |
| ће са својом мајком.{S} Једном је у нас провео читаве ферије.{S} Боривој; учио је заједно с Мил |
| Н, све је, како се само може желети.{S} Провођаџија бар тако тврди, но у својој невиности додај |
| ине.</p> <p>Младожења богат; економ.{S} Провођаџија поверљиво додаје: да су дошли на две хиЉаде |
| 18... год.</p> <p>Младожења адвокат.{S} Провођаџија поносито отвара врата и у поносу поверљиво |
| а да није на моји врати закуцао по који провођаџија.</p> <p>Обично сам их све редом одбијала.</ |
| рт 18... године.{S} Младожења богослов, провођаџише госпођа Н. Н., сва је сретна и у тој срећи |
| з * По изгледу ваљан и честит човек.{S} Провођаџише Н. Н, све је, како се само може желети.{S} |
| а, ал што човек више има, више би хтео, продаје се нека земља у месту, па неби хтели да је усту |
| ту гази нотама, вера издаје а народност продаје.{S} Ништа јој није свето, често ни сама срећа п |
| тећи гласа.{S} Таких „романа“ мало ћете продати......</p> <p>— Зашто, мајко?</p> <p>— Рећиће се |
| е — стишало.{S} Осим тичијег цвркутања, продирало је сад још кроз ваздух тек по неки сребрнаст |
| може заспати.{S} И кроз завесу на врати продире светлост; а то њему квари сан.</p> <p>Учинила с |
| е неразумевајући.</p> <p>— Јесте ћерко, продужи она; данашње су јунакиње друкчије.{S} Има их по |
| ре очи и викне: „Ко је то на среди, нек продужи даље?!“ Тако је видиш било, а не као сада.{S} У |
| учила.{S} Радња ми је добро ишла, те не прође ни три године а ја постадох богата „партија.“ Ста |
| тим особинама спремио.</p> <p>Тако сам проживела детињство и дочекала дванајсту годину сретно |
| у школу, но што сад учитељи долазе, али прозове нас једно да говоримо на сред школе или код таб |
| груди.</p> <p>Притрчала сам да затворим прозор; а мали се Милан узверио, очице му се застаклиле |
| ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен прозор метнути, па се неће вијнути у слободу, већ увек |
| слила сам и поглед ми паде кроз отворен прозор у таку једну избицу.{S} И гле! — код прозора је |
| ор у таку једну избицу.{S} И гле! — код прозора је седила фрајла-Стана.{S} Застала сам.{S} Она |
| они прозори, што су равни с тротуаром, прозори обитаћих соба.{S} Дотле сам држала, да су ту у |
| угима подједнако...) Осим тога беху сви прозори отворени и светињом начичкани.{S} Туда ће се вр |
| овој вароши на вишеспратним кућама они прозори, што су равни с тротуаром, прозори обитаћих соб |
| како је хладно!{S} Ветар хујуче а мрзну прозори; бура и хладноћа — као у мојој души.</p> <p>Шта |
| бицу.{S} Била је малена избица с једним прозором.{S} Сав намештај је био: једна постеља, сто с |
| лицу.“ Из далека сам опазила старицу на прозору.{S} Чекала ме је.</p> <p>— Одржали сте реч, а в |
| се бар чинило.</p> <p>Он уздахну и оде прозору.{S} Гледао је неко време замишљено крозањ; за т |
| једне наочари и плетиво, а у отвореном прозору било је неколико саксија цвећа.{S} Цео намештај |
| познавања?!{S} Не, никако не!{S} Новац, проклети новац, главни је фактор свуда!</p> <p>Грамљиво |
| ни таки јадник?!{S} Ништа друго, већ да проклиње час свога рођења!{S} Заиста мени је врло чудно |
| ијатну забаву и то „света ради!“ Зар не пролази и сунце кроз каљава места, на остане чисто?!{S} |
| ла с тетком жељезници, једва смо улицом пролазиле, тако је светина нагрнула на станицу. (Неко п |
| у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби пролете; но онда држим у крилу Марка и Аурору.{S} Немам |
| да, преко — сад још већма — увела лица, пролети јој зрачак радости и изненађења.{S} Видело се д |
| м раделицу ту.</p> <p>— Знам само да је пролетос умрла.{S} Него ако је повољи да дозовем Мари-н |
| неби било!{S} Сад сам вам тек прочитала пролећне месеце и неколико сталежа, а где су остали ста |
| ошао је.{S} Већ првога дана опазила сам промену и на њему; био је према мени много хладнији.{S} |
| {S} Не корим те; знам ти назоре.{S} Али промисли се и ти, па буди милостивија.{S} Кажњен сам и |
| но јако узрујана.</p> <p>— Видите, рече промуклим гласом, у црвеном кавезу ми је Дамјан и Дамја |
| /p> <p>„Што дрхћеш, змијо глатка?“ рече промуклим гласом он. „Нисам дошо да иштем рачуна о влад |
| зда, или клизају све даље и даље док не пропадну у глибу — порока.</p> <p>Друга врста јунакиња, |
| ила од себе, онда кад би с њоме заједно пропало, а у даљини се сијао зрачак наде за спас његов. |
| и својом страшћу на само убиство и вуче пропаст.{S} Ове врсте јунакиња понајвише је идеал, спољ |
| могу љубљену особу имати, слепо јуре у пропаст, не обзирући се ни на што.</p> <p>Мајка је рекл |
| и свуда по неки изнимак, али већина ће пропасти.{S} Пример је најбољи васпитач.</p> <p>А где с |
| медбу и тужно додала.</p> <p>„С тога ћу пропасти.“</p> <p>Природа јој беше доиста загонетка.{S} |
| читала:</p> <p>10. март године 18...{S} Проси ме трговац из * По изгледу ваљан и честит човек.{ |
| </p> <p>Дође време и њезиној удадби.{S} Просилаца је имала врло много; знало се, да ће она бити |
| и и добро и зло у море заборава.</p> <p>Просилаца сам и сад имала: младих и старијих, момака и |
| еприметно узео и прочитао; није то била проста радозналост, већ нада, да ти можда могу помоћи.{ |
| углед кругу, у коме се налази.{S} Така „простакиња,“ така „распуштена грешница,“ заиста заслужу |
| аш ништа....{S} Карактерише је само као простакињу, „што се меша са сваким;“ те тиме руши углед |
| е, али зависи од — мужа.</p> <p>Нека је просто и њему; није он први у ком је жудња за богатство |
| а.{S} Сада је све прошло, па нек вам је просто!</p> <p> <hi>Стана</hi> </p> <p>После неколико д |
| ио је као и сви други.{S} Но нека му је просто — није знао шта чини.</p> <p>Опет је текла река |
| и је, што вас видим у мојој соби.{S} Из простог љубопитства не ступа се у познанство са особом |
| те, судбини се допало да се опет самном протитра; умро ми је и теча а тетка мораде у оближњу ва |
| Тек на лупу од нашег трчања по скамија, протре очи и викне: „Ко је то на среди, нек продужи даљ |
| понесите плетиво ил вез, па кад нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а плетице све звецкају!</p |
| } Не, сећају се они мене, кам год им се прохте смејати.{S} Нисам ишла обичним трагом — стазом у |
| ише поглед, којим као да је хтела да ми прочита мисли још у души.</p> <p>— Лудо сам питала, узд |
| l> <l>Ти се мртвој смејат немој,</l> <l>Прочитај па суди!</l> </quote> <pb n="151" /> <p>Рукопи |
| же очи и рече:</p> <p>— Читајте ово!{S} Прочитала сам гласно показане ми речи.{S} Оне су гласил |
| и прстом на лист, што сам га читала.{S} Прочитала сам на том листу: „Застава,“ па видим, да сте |
| итала неку рукописну књижицу.{S} Кад је прочитала, спалила је ту у камину.{S} Каже, и то јој по |
| > <p>Како неби било!{S} Сад сам вам тек прочитала пролећне месеце и неколико сталежа, а где су |
| је.“</p> <p>Сва сам се стресла, кад сам прочитала то писмо.{S} Дакле с његове стране је љубав а |
| сину одала?!{S} Уздахнула сам, кад сам прочитала то писмо.</p> <p>Одговорила сам му овако:</p> |
| дмах полазе у Америку.</p> <p>Мирно сам прочитала то писмо, мирно сам га оставила међу друга; с |
| дугим вечерима.{S} Чујем какав догађај, прочитам што, или видим какву погрешку што се у свету о |
| нећу.{S} Допало ми се да читам.{S} Док прочитам ову књигу можда ћу и пробати.{S} Није згорег; |
| S} Опрости што сам га неприметно узео и прочитао; није то била проста радозналост, већ нада, да |
| не гатке, нисам ни тада сумњала.{S} Кад прочитате, будите добри, па ми је донесите.{S} Не треба |
| , како је дебела!{S} Ту нећете никад ни прочитати.</p> <p>— Е да, иде полако и то, само стрпљењ |
| сте“, смејала сам се ја; „изволите само прочитати неколико бележака из мога дневника, па ће те |
| обе.{S} Зацело си се журила у дућан.{S} Прошао сам онуда и свратио сам.{S} Код куће беше само с |
| о и није — један!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ прошапутала сам испрекидано и онесвешћена пала доле; пр |
| ал...“</p> <p>„А твоје дете, твој син?“ прошапутала сам, да га сетим дужности оца и мужа.</p> < |
| о док сам те заборавила.{S} Сада је све прошло, па нек вам је просто!</p> <p> <hi>Стана</hi> </ |
| То нека ти је утеха.{S} Али сад је све прошло.{S} Дужност моја према мајци нагонила ме, да она |
| шно и детињасто говорити о оном, што је прошло и што се више преиначити не може.</p> <p>Он се т |
| > <p>— Ето и б...иски цуг; подне је већ прошло, примети она и устаде.{S} Устала сам и ја, али б |
| желудац ме је опомињао, да је подне већ прошло.</p> <p>За ручком сам питала течу и тетку, знају |
| сам красна домаћица.{S} Време ужини већ прошло, а ја вам ништа не износим.{S} Морате се душо, з |
| :id="SRP18870_C3"> <head>III.</head> <p>Прошло је три године.{S} Од негдашње жарке љубави према |
| шта фалити.{S} Сетила сам се само своје прошлости, а стара сам; па то је.</p> <p>У том захукта |
| p>Те сам вечери много премишљала о свој прошлости; у постељи сам и плакала.{S} Сетила сам се и |
| ма коју карташицу или особу са мрачном прошлошћу, али светлом титулом и пуним џепом!..</p> <p> |
| рила је једвачујно а глава јој клону на прси.</p> <p>— Вама је позлило?!{S} Па је устрашено ухв |
| ала.{S} Тек кад ме хтеде привући својим прсима, тргла сам се и уступила корак натраг.</p> <p>„М |
| свету и више!{S} Па и девојке можеш на прсте избројати да траже у мужу ваљан карактер и верна |
| о.{S} Груди му се бурно надимале а кроз прсте котрљале се сузе.</p> <p>Неко време је тако стаја |
| , но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам опет весела и задовољна; он је т |
| — Опростите, душо, поче она, показујући прстом на лист, што сам га читала.{S} Прочитала сам на |
| лане, опрости, опрости!“ молила сам га, пруживши му обе руке.</p> <p>„Шта да ти опростим? рече |
| необична.</p> <p>— Политика, рече она, пруживши ми лист.{S} Невидим добро; ситна је, но толико |
| рукописану књижицу.</p> <p>— Ево, рече, пруживши ми. — Најпре сам вам хтела све усмено казати.{ |
| м и дигла очи.</p> <p>„Опрости“ рече он пруживши ми мој дневник.{S} Давно сам опазио да те нешт |
| бразоване, отмене „даме“ стиде на улици пружити руку и јавити се и на блиским рођацима својега |
| играло се поред постеље на ћебету једно псетанце и мачка.{S} На столу сам још видела једне наоч |
| и „своме друштву“ — тако она зове своје псето и мачку — смејала се сека-Маца.</p> <p>Сад ме је |
| м, а тако зовем своје канарине, мачку и псето.{S} Мислиће те да сам каква „чегртаљка“; толико в |
| меја — сад љубим моје канарине, мачку и псето.{S} Смешно је, јел те?{S} Али и они мене воле, а |
| а мати!{S} Миловао је старичину мачку и псето.</p> <p>Обе се пренусмо. </p> <pb n="144" /> <p>— |
| иш било, а не као сада.{S} Умориш се ко псето од силних питања.{S} Тек што им знање на левак у |
| маломе.{S} Ено се опет игра са мачком и псетом, „мојим друштвом.“ Заборавила сам да вам га прик |
| ине?{S} Доста кад је лепа ларва и дубок пун џеп!{S} Цео свет, особито мушки и не почиње онде љу |
| вим беше мале разлике.{S} И пре су била пуна нежности; а ја сам се изражавала како сам умела и |
| матери својој.</p> <p>Мајчински осећаји пунили су ми сада душу.{S} Ни једна жртва није ми била |
| рачном прошлошћу, али светлом титулом и пуним џепом!..</p> <p>Знала сам ту „морску логику“ поне |
| е особине једнако јаке и тврдоглаве; Та пусти да надјача једна ма која!“</p> <p>Она се смејала |
| </p> <p>„Вечита загонетко!“ узвикну он, пустивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по |
| /> <p>би је презирали, кад га она неби пустила од себе, онда кад би с њоме заједно пропало, а |
| авитељку своју, а зора ме је затекла за пут спремљену.</p> <p>Отпутовала сам у Беч, да се тамо |
| жна код куће.</p> <p>Опремила сам се за пут, а пре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула |
| две особине још у деци управе на прави пут.{S} Кад би се у свету претпостављало здравље болесн |
| к до год је жив тек оно, што му је први пут истинским жаром срце загрејало, па ма и у разним ос |
| ива својим мислима разговарам.{S} Други пут баш нећу.{S} Ал Боже мој — шта ћу онда? ...{S} Посл |
| из очију.{S} Но то ћу оставити за други пут.{S} Иначе ме други пут нећете посетити...{S} Сад ће |
| ставити за други пут.{S} Иначе ме други пут нећете посетити...{S} Сад ће најбоље бити, да расеч |
| неког од својих?{S} Питала сам и други пут.</p> <p>Она љутећи оде шифонеру, отвори га и донесе |
| да се растанемо сад, кад сам и по други пут увидео, да смо створени једно за друго?!{S} Да си м |
| шући га, живо сам сахрањивала и подруги пут своје срце.</p> <p>После две недеље добила сам опет |
| ништим још у клици.{S} Зар сам се један пут за рад тога пред њиме хотимице показала гора но што |
| јој честитајући и желећи обојима сретан пут.{S} Жеље су биле искрене, али писмо орошено мојим в |
| зимање, да упозним „баба-девојку“ овога пута без успеха; но дошла сам и дома, а она ми је била |
| ају поред таке немиле пратилице на пола пута, или подлегну одмах у почетку.</p> <p>Ретки су људ |
| стиште свим нагло бијућем срцу.{S} Овог пута нисам побегла; нисам имала снаге, јер то беше посл |
| че:</p> <p>„Добар бранилац.{S} Али овог пута се трудиш без успеха.{S} Све што си успела, само ј |
| исмо свака на своју страну.</p> <p>Овог пута корачала сам журно: била сам замишљена а и желудац |
| нио од друге несташне деце, а колико је пута мајку умилостивио, да нас по заслузи не казни, ни |
| била из свег срца и душе своје.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Милану љубила тек њега.</ |
| рђава, ако сам сирота!{S} А колико сам пута мислила о вама.{S} Особито сад од кад —</p> <p>Ста |
| е годину дана отворила је и радњу преко пута од моје.</p> <p>Слагале смо се и ако смо биле неје |
| ш и да ти кажем, да те сад љубим хиљаду пута већма него пре.“</p> <p>Узео ме је за руке, уверав |
| уша оно шта му се каже, већ радо полази путем, којим види да многи ходе,“ рекао је неко; примет |
| аз томе већ је то, што ниси пошла мојим путем...{S} Преклињем те, опрости ми и допусти да могу |
| а, теткиног трогодишњег синчића.</p> <p>Путем сам и опет размишљала: јели ми посета умесна?{S} |
| ињарија, а можда и неупутно.{S} Наши се пути разишли, па нашто будити горке успомене.</p> <p>И |
| атије.{S} Хвала вам ћерко, хвала по сто пути!</p> <p>Сузе јој грунуше из очију, но брзо их убри |
| пошто по то; па руши све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, вера издаје а народност п |
| Неко пошао директно тамо, а неко био на путу, па видио да се светина ускомешала, те хајд и он у |
| ути у слободу, већ увек мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби пролете; но онда држим у к |
| е.</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву....р некој доброј пријатељици моје добре тетке, да ме издр |
| амо што још није умео да изговори глас „р“; обично га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасв |
| {S} Мушки ме се не тиче.{S} Слабо водим рабош о њему.{S} Али женски, женски!{S} Само то чудо и |
| вишеспратним кућама они прозори, што су равни с тротуаром, прозори обитаћих соба.{S} Дотле сам |
| што лако подлежу.</p> <p>Још нисам била равнодушна, али ни суревњива; сећала сам га се као што |
| иди, да сам и ја погрешива — постаћу му равнодушна.“ мислила сам, па га одбила ради његове срећ |
| а док сам написала то неколико хладни и равнодушни речи!</p> <p>Да заборавим своју тугу требало |
| узео.</p> <p>Кад је приметила Душанову равнодушност, изменула се и постала хладна, скоро груба |
| е тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад, па хајде самном далеко у свет, где нас нико не зна |
| још у клици.{S} Зар сам се један пут за рад тога пред њиме хотимице показала гора но што јесам. |
| да није било лако рушити своју срећу за рад дужности, то је истина!</p> <p>Старица уздахну и за |
| адмашив; а ја само знадем, да сав његов рад радо читам, и да би га све више и више читала.</p> |
| па се забављај по вољи.{S} Доста ти је рада целе године.{S} Код тетке се бар одмори.</p> <p>— |
| ешити душу!{S} Тако Јевросима.{S} А шта раде оне?{S} И те се још смеју Српкињама звати.{S} Заис |
| /p> <p>— Знате-ли што о њој? питала сам раделицу ту.</p> <p>— Знам само да је пролетос умрла.{S |
| } У њезиној соби застала сам неку младу раделицу.{S} Баба-Стана беше — мртва.</p> <p>— Знате-ли |
| ијих колица, или тешком обућом уморених раденика обојега пола.</p> <p>На једанпут зашкрпута шљу |
| а.</p> <p>Десет година живила сам тако, радећи и хранећи се.{S} Десет година ме поштовали као р |
| е.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; ради других; мени није нужна.{S} И сад све памтим много |
| ек тим правописом смеле писма писати; а ради веџбања у томе и у немачком језику, захтевао је, д |
| јни, незаконити брак. „Лудо би било, да ради оне церемоније срдим родитеље а нас обоје изложим |
| равнодушна.“ мислила сам, па га одбила ради његове среће и своје дужности.{S} Боривој је имао |
| крати себи пријатну забаву и то „света ради!“ Зар не пролази и сунце кроз каљава места, на ост |
| да њу узме не могу допустити, већ тебе ради.{S} Она је сирота девојка.{S} Шта је две три стоти |
| га заслужила!{S} Боље да остану забаве ради дома, па окупају ону јадну дечицу, што их слушкиње |
| заслужиле, смејала се старица.{S} Ко не ради не треба ни да једе.</p> <p>Милан никако да скине |
| ати, кад би се наслеђа одрекао.{S} Мене ради био би хладније приман и у круговима, у којима је |
| амолим.</p> <p>Молила сам је да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати.</p> <p>— |
| неколико тренутака.</p> <p>— Шта да се ради?{S} Добро велите, ћерко.{S} Пада и мени кашта на п |
| . </p> <pb n="148" /> <p>— Па шта да се ради? омачеми се са усана, после неколико тренутака.</p |
| ново засука рукаве, чим ме похвали — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може види |
| о?!{S} Тако се ћерко, ту обично мисли и ради, а ево на рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко об |
| јци, а ни Милан није смео знати, да сам ради њега умрла.{S} Онда неби <pb n="156" /> могао бити |
| ла је детињастија и несташнија од мене; радије је у слободним часовима трчкала по другарицама и |
| те комадић и том малом.{S} Из ваше руке радије ће јести. </p> <pb n="145" /> <p>— Зашто; мајко? |
| јке радила неуморно.</p> <p>Једног дана радила сам у дућану, кад се врата отворише, а унутра ст |
| трговину шешира, где сам са две девојке радила неуморно.</p> <p>Једног дана радила сам у дућану |
| је понуду и ћутање опет настаде; ја сам радила нервозном хитрином а он је разгледао цвеће што ј |
| ?“ рече он, показујући на шешир што сам радила.</p> <p>„Јесте.{S} Седи.“ Било је све што сам му |
| За то сам одмах отворила на своју руку радионицу и трговину шешира, где сам са две девојке рад |
| пасао вид.</p> <p>Заостала сам овде.{S} Радити се могло и овде а тешко ми било враћати онима, к |
| е.</p> <p>После сам се утишала и почела радити.{S} Умила сам се, но очи ми Беху још исплакане.{ |
| p> <p>„Чим отвори канцеларију и отпочне радити,” рече мајка, узевши ме оштро на око.</p> <p>Мен |
| друштво и забава.{S} Пазите само шта ће радити.</p> <p>Отворила је кавез Дамјана и Дамјанке.{S} |
| едало да ћу вид сасвим изгубити.</p> <p>Радити више нисам смела, те дођох њима у кућу.</p> <p>Д |
| г одела.{S} И то сам у Бечу изучила.{S} Радња ми је добро ишла, те не прође ни три године а ја |
| женскиње требало тако да се запита.{S} Радњом, енергичном радњом, могло би тек оно излечити ба |
| ако да се запита.{S} Радњом, енергичном радњом, могло би тек оно излечити бар потоњи нараштај о |
| V.</head> <p>Вратила сам се својима.{S} Радњу нисам одмах хтела отворити; требало ми је одмора |
| <p>Отворила сам опет трговину шешира и радњу женског одела.{S} И то сам у Бечу изучила.{S} Рад |
| изучила а пре годину дана отворила је и радњу преко пута од моје.</p> <p>Слагале смо се и ако с |
| је млађи човек.{S} Кад сам била млада, радо сам читала.{S} Читал сам Обрадовича, Видаковича, а |
| који је број куће.{S} Да ми је казала, радо би вас одвела.</p> <p>Тако остаде сво моје заузима |
| .</p> <p>У томе изби на сахату шест.{S} Радо бих била још остала, али код тетке се обично у то |
| овале; те сам и његово захтевање свагда радо и с вољом испунила.</p> <p>Тим начином зближисмо с |
| ди по косици.</p> <p>— Како би ти мајка радо учинила радост са једном таком тичицом; само кад м |
| ца што ми је остало од родитеља.{S} Она радо пристаде и још рече, да ће ми храну давати бесплат |
| шив; а ја само знадем, да сав његов рад радо читам, и да би га све више и више читала.</p> <p>— |
| ула сам чешће говорити, да се њих двоје радо гледе, но она је то до сад увек одрицала.)</p> <p> |
| су биле још у рукопису.</p> <p>Све сам радо читала, но Обрадовићеве басне по најрадије, јер са |
| : „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом радо разговарала, онако, као некада; можда не би одобри |
| Уверена сам била, да би старицу новчано радо помогла (то допуштају „госпоцка“ правила...) али д |
| е је мајка такође имала.{S} И ја сам то радо читала, али су ме и друге ствари интересовале; те |
| овечијој природи.</p> <p>Сестра и шогор радо ме примише, особито кад чуше, да ћу им плаћати хра |
| ете ретко слуша оно шта му се каже, већ радо полази путем, којим види да многи ходе,“ рекао је |
| ало живот жртвовати, и то би била за њу радо учинила, тако сам је од тога часа заволела.</p> <p |
| а.</p> <p>— Добро што се десила слатка, радовала се она.{S} Па једите колко вам је воља.{S} Под |
| а је до смрти при свести.{S} Па како се радовала, кад је видила рођаку!{S} О, то никад нећу заб |
| каквих је људи у њему.{S} Теча се томе радовао; био је сретан што ми је отворио очи, да јасно |
| и зашто! „Великоварошани“ су често веће радозналице од — „малосељана.“ Прабаба Ева није правила |
| p>— Како вам се то допада? питала ме је радознало.</p> <p>— Тако, да бих волела, да су сви мушк |
| /p> <p>— Је-ли рођака дошла? питала сам радознало.{S} Знала сам да је то била Данка.</p> <p>— Д |
| но узео и прочитао; није то била проста радозналост, већ нада, да ти можда могу помоћи.{S} Али |
| уморна.{S} Нисам ни слагала; уморила ме радозналост.</p> <p>Тек што сам све за ноћ спремила и х |
| даљину.</p> <p>То је заголицало и моју радозналост.{S} Желила сам чути, што се није удала, али |
| инила сам јој по вољи; била сам и поред радозналости санана. </p> <p>Сутра сам наставила читање |
| твори и зелени кавез.{S} Аполо и Дијана радосно зацвркутаце, па јој се устремише на груди.</p> |
| </p> <p>— Како би ти мајка радо учинила радост са једном таком тичицом; само кад ми неби биле т |
| морало бити; срце ми је кипило од смесе радости и туге, среће не среће, наде и неке црне слутње |
| већма — увела лица, пролети јој зрачак радости и изненађења.{S} Видело се да ме је познала.</p |
| исило над њиме, па нико не замера.{S} С радошћу узима стан тако усамљено женскиње у друштву са |
| p> <p>У туђини сам провела две године у раду и тузи, но време је учинило своје; постепено почел |
| ну исту струку.{S} Иначе је био честит, разборит младић и врло симпатична појава.{S} Још док са |
| да траже у мужу ваљан карактер и верна разборита друга.{S} Нека је ма и сулудаст, само нека је |
| тарка — везује шупље шаренило, а свесна разборита човека никад.{S} Ко се држи за свесна, па и о |
| и неможе.{S} Особито не може она везати разборита човека.{S} Изузетака је да боме и у томе.{S} |
| нађем можда прикривљену и у моје иначе разборите и добре тетице.{S} Зар је мало примера у свет |
| е.{S} Човек постаје читањем таки ствари разборитији, а срце бива племенитије.</p> <p>Она диже о |
| е и учене.{S} Оне гледају у свет смело, разборито и са самопоуздањем.{S} Све су дурашне и еманц |
| >„Знала сам.{S} Та ти си увек била моје разборито добро дете!“</p> <p>Склопила сам очи, да је н |
| ве љубави.{S} Ко данас пита за поштење, разборитост и остале душевне врлине?{S} Доста кад је ле |
| на шта ће: да се смеје или да плаче над развалинама правде и сасушеном клицом светског здравог |
| анас Лизи.</p> <p>Док се тетка вратила, разгледала сам књижицу.</p> <p>На насловном листу беше |
| је она с неког орманчића донела јабуку, разгледала сам јој собицу.{S} Била је малена избица с ј |
| е, и модрих усана и око лепог кроја.{S} Разгледала сам јој и одело.{S} Било је скромно, чисто и |
| а сам радила нервозном хитрином а он је разгледао цвеће што је лежало на тезги.{S} Нисам дизала |
| д ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом радо разговарала, онако, као некада; можда не би одобрила ко |
| сам, па се поред плетива својим мислима разговарам.{S} Други пут баш нећу.{S} Ал Боже мој — шта |
| и ме чисто говорити и оно што морам.{S} Разговор овакав никад не почињем.{S} Мислим: не ће ме р |
| и беше доброћуда изгледа старица и врло разговорна.</p> <p>— О, знам је добро, говорила је она. |
| шта.{S} Још је срећа, кад се за времена разиђу, Али, ако их је везао који члан породице, онда ј |
| и не постојан, а и мишљење нам се јако разилази; познати су ти његови господски назори, па се |
| агали, или тек доникле, а после се опет разилазили.{S} Но ту неједнакост изједначило би време и |
| ја, а можда и неупутно.{S} Наши се пути разишли, па нашто будити горке успомене.</p> <p>И ја са |
| а молити течу, да ми овај ил онај израз разјасни.</p> <p>Тако сам од Обрадовића и Соларића поче |
| за којом сам ја чезнуо.{S} Свака мисао разлази нам се још у основи; ја неразумем њу, а она мен |
| „малосељана.“ Прабаба Ева није правила разлике.{S} Оставила је своје особине и једним и другим |
| вела сам у њих.{S} Помајка није правила разлике између мене и своје кћери; учила нас је обе кув |
| једног другоме.{S} У његовим беше мале разлике.{S} И пре су била пуна нежности; а ја сам се из |
| о; доносио нам је и слао место играчака различитих књига.{S} Упознао нас је и с немачком литера |
| актера! — Темпераменти могу бити сасвим различни и појмова о свету.{S} Укратко: у узајмном пошт |
| он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Разлог нисам имала; али љубав је најосетљивија, па с то |
| а то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и свој разлог.</p> <p>Зар си и о мени тако судила? питаше она |
| S} Доста да ниси удата, и то је довољан разлог, да с неким презирањем о теби говори.{S} Баш као |
| м ја хтела.</p> <p>Сваки од њих имао је разлога зашто ме хоће.{S} Један ме хтео због овог, друг |
| сам могла да побијем старичину тврдњу и разлоге а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било мо |
| шљотина, већ права истина.{S} Све су то разлози, због којих се већина жени и основи брачне срећ |
| њој неколико дењчића другог рукописа; а разметнуто било је нешто папира и неког цртежа.{S} Све |
| дишњег синчића.</p> <p>Путем сам и опет размишљала: јели ми посета умесна?{S} Нашла сам да јест |
| ја све више хвата корена.{S} Често тако размишљам, особито у зимњим дугим вечерима.{S} Чујем ка |
| е.{S} Партија је добра, па мисли, да не размишљамо ово, оно.{S} Може се после попишманити...</p |
| то“ има своје „зато,“ а самоћа, патња и размишљање, научише ме још и извињавати...{S} Иронија и |
| д Обрадовића и Соларића почела се учити размишљању и моралу, а Рајићева и остала дела што сам ч |
| каква сам.{S} Да ће се нагађати о мени разне гатке, нисам ни тада сумњала.{S} Кад прочитате, б |
| азним особама. </p> <pb n="139" /> <p>— Разним особама?! узвикнула сам, да се старка тргла.{S} |
| тинским жаром срце загрејало, па ма и у разним особама. </p> <pb n="139" /> <p>— Разним особама |
| а богатством, лаћа <pb n="163" /> ли се разних критичких подузећа.{S} Срећа их изневерила, те с |
| р: хука, звиждукање пекара, жељезница и разних машинерија, беше се за неко време — као обично п |
| још оне нису оставиле.{S} Долете па ме разоноде.{S} Никад ми није дуго време.{S} А како сам са |
| веже тек — непогрешивост.</p> <p>Да је разонодим призвала сам је чешће себи и ту је познао и Б |
| сродници; надметали се, који ће ме боље разонодити, особито за време мога боловања, после оног |
| ла.{S} Тако се кућа не кући.{S} Тако се разорава.{S} Нисам од оних, што су им тек стара времена |
| исам разорила туђу, већ своју срећу!{S} Разоравала сам је својевољно, јер би њезин темељ био че |
| заповести, већ сам их вршила.{S} Нисам разорила туђу, већ своју срећу!{S} Разоравала сам је св |
| одина; свршавао је већ 7 ми гимназијски разред.</p> <p>„Слажите се и будите брат и сестре,“ рек |
| карактерном човеку врлина; показује уз разум и топло срце.“</p> <p>„Топло срце.{S} Коме још то |
| су ми растрзале страшне муке.{S} Срце и разум, понос и љубав борила се у мени.{S} Дуго је траја |
| вде и сасушеном клицом светског здравог разума.{S} Но и опет боли, још те како боли та глупост |
| , него су потчињени, тврдој вољи, ћерци разума.“</p> <p>„Врло појетички; само се канда не слаже |
| ту обично мисли и ради, а ево на рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко обзире на савете његове |
| а „партија.“ Стајала сам на три хиљаде, разуме се у шајну.{S} Но тада беше толика свота знатан |
| са децом својом да светли пред светом, разуме се, не са душевним својствима и здрављем, већ у |
| на млађа.{S} Видим, да има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, што сам овако оста |
| отребе да се исповеди, ал ономе, ко нас разуме...{S} Званична исповест слабо олакшава, особито |
| је интересовала ни мене ни њега.</p> <p>Разуме се, да му се нисам исповедала, него место тога о |
| ећи од мене.</p> <p>Погледала сам је не разумевајући.</p> <p>— Чудно вам је што тако говорим, р |
| брадовићеве басне по најрадије, јер сам разумевала, а остали писци беху ми због мешања словенск |
| ног не љубим.</p> <p>— Нисте ме, ћерко, разумели, бар не онако, како сам ја хтела.{S} Ја нисам |
| је прави човек.{S} Но ви ме душо, нисте разумели.{S} Ја сам рекла: права љубав, а та незна за н |
| е тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, ал вама ћу казати.</p> <p>Човек осети по кад- |
| а“ ...{S} Ти и незнају шта је љубав.{S} Разумем, права љубав, а не оно, што веже падишу за њего |
| ви су у своје време врлина.</p> <p>— Не разумем шта тиме мислите?</p> <p>— хоћу да кажем, да ни |
| у сувопарније ствари и трудила се да их разумем; видила сам, да течу то весели; а за сироче нем |
| .“</p> <p>Крв ми јурну у главу.</p> <p>„Разумем!“ узвикнула сам поносито. „Али није нужно да га |
| где год је могао.{S} Доказа, да ме није разумео а још мање љубио оном љубављу, којом ја њега.</ |
| сам ту препатила!{S} Па и опет ме није разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он газио углед г |
| ницима моје врсте...{S} Попа ме неби ни разумео.{S} Рекао би ми можда — као у оној песми што је |
| ежи поглавито у сличности карактера.{S} Разумете ме — карактера! — Темпераменти могу бити сасви |
| убав?</p> <p>Спољашња лепота?{S} Шта ви разумете под том лепотом?{S} Кинез стеже својој ћерци н |
| в никад не почињем.{S} Мислим: не ће ме разумети а могу ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{S} Али |
| пример превари у предмету своје љубави, разумите ме добро — ако се превари у предмету своје љуб |
| ности</hi> оставља баш онда, кад је она разуму сасвим окренула леђа и — поклизла.{S} Тасе се он |
| мени море осећаја, али да су потчињени разуму.</p> <p>Шта ли сам ту препатила!{S} Па и опет ме |
| itle>“. „<title>Цветник</title>,“ од Ј. Рајића и његову историју: даље „<title>Нови плутарх</ti |
| почела се учити размишљању и моралу, а Рајићева и остала дела што сам читала показаше ми колик |
| позлило?!{S} Па је устрашено ухватих за раме.</p> <p>Она диже главу. </p> <pb n="140" /> <p>— Н |
| <p>Поруменила сам и стисла се уз њезино раме; била би је још на улици пољубила, од среће, што у |
| ом погледу.</p> <p>Тек што ми се почеше ране лечити, позледише се опет.{S} Јадног дана добила с |
| бом повукло, а одкуд ми права да зледим ране, које је време излечило?!{S} Ћутала сам, држећи, д |
| ан, сед и румен старац.{S} Дође до душе раније у школу, но што сад учитељи долазе, али прозове |
| — морске логике.</p> <p>Тога вечера сам раније потражила своју сабу.{S} Рекла сам, да сам уморн |
| ба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви рано, толико зацело имате?{S} Па га сад не упуштајте.{S |
| а је што интересантно, кад је сека тако рано потражила своју собу?!</p> <p>— Лолица једна, и ту |
| посетити...{S} Сад ће најбоље бити, да расечем лубеницу.{S} Ено мали сишао са столице.{S} Не з |
| и“ и величанствен.{S} Био је „цветан“ и раскошан, али без искрена саучешћа и суза.</p> <p>Сутра |
| .{S} Навикнут је био на комотан живот и раскошну удобност, коју неби могао имати, кад би се нас |
| рве чарапе оплела, а течи је чисто коса расла, кад сам му у седмој својој години помагала другу |
| ека одшила, паде ми поглед на икону, на распетије спаситељево.{S} Бацила сам се предњу и шапута |
| , који Бого-човека предаје народу да га распне и поред уверења, да је невин...</p> <p>Она уздах |
| Била сам изненађена, и некако чудновато расположена.{S} Нисам могла да побијем старичину тврдњу |
| се налази.{S} Така „простакиња,“ така „распуштена грешница,“ заиста заслужује, да је отмени и |
| ћеш тако, реци хоћеш ли, да се са женом раставим?{S} Подићу и небо и земљу док до цељи не дођем |
| о одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих раставити.{S} То су једина створења, која ме још воле.. |
| им уснама и пољубила је.</p> <p>Тако се растадосмо и упутисмо свака на своју страну.</p> <p>Ово |
| о тежи и од онога, кад сам се с Миланом растала.{S} Тада — а сад — супарница.</p> <p>Даринка јо |
| је велим презирали; особито кад би тај растанак изискивала и друга дужност.{S} Тако је с мајчи |
| ма теби.{S} А зар није већи грех, да се растанемо сад, кад сам и по други пут увидео, да смо ст |
| бито за време мога боловања, после оног растанка са Миланом.</p> <p>Душан је знао све тајне мој |
| ко безазлена, да не зна ни „на чем жито расте...“ Ко год хоће може је преварити и онда, грех на |
| евојачки још ме научио, како се осмехом растерују сузе а жеравица ледом заклања...</p> <p>Он је |
| Успомена за успоменом ређа се у души и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам сни |
| > <p>То ми је било доста.{S} Душу су ми растрзале страшне муке.{S} Срце и разум, понос и љубав |
| лице, канабе, шифонер и један орманић с рафом, на коме је стајало нешто порцуланска и стаклена |
| сти, али шта вреди, кад је љубавник, на рачун природности или мушке <hi>несталности</hi> остављ |
| ћерко, ту обично мисли и ради, а ево на рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко обзире на савете |
| омуклим гласом он. „Нисам дошо да иштем рачуна о владању твоме; нећу ти ни љубавника убити; нем |
| пет нисам мога да се решим за удадбу по рачуну.{S} Егзистенцију сам себи осигурала а брак сам с |
| ност, него на право своје, не може бити рђав и непоштен, баш ако га и сумњиче.</p> <p>„Остала с |
| е не ћете за то наћи увређени?{S} Нисам рђава, ако сам сирота!{S} А колико сам пута мислила о в |
| шла сам да јесте.{S} Старица није била „рђава особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко |
| а.</p> <p>Он се болно осмехнуо.</p> <p>„Рђава извина, секо моја.{S} Отвори само последњи лист с |
| А да ви немислите <pb n="143" /> о мени рђаво, доказ ми је, што вас видим у мојој соби.{S} Из п |
| ријих слушала, да у браку понајвише они рђаво живе, што се из љубави узимају?</p> <p>— Љубав! љ |
| те?</p> <p>— хоћу да кажем, да није баш рђаво, што се у младости човек заноси и прецењује своју |
| сам држала, да се обоје обмањујемо.{S} Ревносно сам настојала, да тај покренути осећај у њему |
| о стрпљења сека-Мацо, све ће то доћи на ред; само док почнем седити...</p> <p>— Ето је сад опет |
| м са собом а остало оставила да шогор у ред доведе.{S} И Даринка ме је сузним очима испратила; |
| или тек на слици?{S} По писмама судећи, редак дар, чврст карактер, весела и живахна природа и о |
| и провођаџија.</p> <p>Обично сам их све редом одбијала.</p> <p>„Шта чекаш?{S} Докле ћеш бирати? |
| <p>„Толико не, ал једно туце још је на реду.{S} Јели по вољи да наставим?“</p> <p>„Мани их с м |
| дина не тражи жену, већ новац. — Није у реду што ћу пред вама, дететом да кажем, али ко год мал |
| и опет боли...{S} Успомена за успоменом ређа се у души и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, |
| олемика“ о овој или оној теми, но то је ређе бивало; обично смо се у назори слагали; те је он м |
| пажње и надзора.</p> <p>— Може, али тек ређе.{S} Још ви незнате по неки варошки свет.{S} Мушки |
| сам дуго и горко.{S} А кад је та врела река одшила, паде ми поглед на икону, на распетије спас |
| ије знао шта чини.</p> <p>Опет је текла река времена, носећи и добро и зло у море заборава.</p> |
| да пишем Милану.</p> <p>Писала сам му, рекавши, да сам отишла од њих.{S} Сирота сам девојка, п |
| </p> <p>Уздахнула сам и оборила очи, не рекавши јој ништа.{S} Било ми је срамота, да потврдим и |
| врсте...{S} Попа ме неби ни разумео.{S} Рекао би ми можда — као у оној песми што је рекао свети |
| олази путем, којим види да многи ходе,“ рекао је неко; приметала сам у своју обрану.</p> <p>— М |
| > <p>„Отићићу, тек ако ме ти не љубиш,“ рекао је човек, кога сам некада тако жарко волела и ког |
| .</p> <p>Погреб је био, као што је теча рекао: „госпоцки“ и величанствен.{S} Био је „цветан“ и |
| ности.{S} Боривој је имао право, кад је рекао, да је у мени море осећаја, али да су потчињени р |
| о би ми можда — као у оној песми што је рекао свети Петар баба Ани.{S} Знате, што сам ја лане у |
| тешко уздахнуо, спустио руке са лица и рекао одлучно:</p> <p>„Повешћемо га с нама.{S} У теби ћ |
| , а шогор ваљда у обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да је при женидби главно капитал.“</p> < |
| ађите ми кола; идем сестри од тетке у * рекла сам помајци спремајући своје ствари.</p> <p>„Сест |
| ме опет за руке.</p> <p>„Не шалим се“, рекла сам недижући очију и тако одлучним тоном; да сам |
| да га не видим.{S} Кад сам их отворила, рекла сам хладно и одлучно:</p> <p>„Милане, иди кући же |
| човек!{S} Зар ти не знаш да си ожењен? рекла сам трудећи се, да га умирим.“</p> <p>„Знам.{S} А |
| ера сам раније потражила своју сабу.{S} Рекла сам, да сам уморна.{S} Нисам ни слагала; уморила |
| ам усамљена са дужности према другоме,“ рекла је старица, то ми беше доказ, да имам посла с пош |
| <p>„Слажите се и будите брат и сестре,“ рекла је помајка, приказујући ме својој деци.{S} Но ми |
| <p>„Па што се смејеш?{S} Тако то бива.“ рекла је Даница и почела ме утврђивати да је не издам м |
| > <p>„Мајка тако хоће; биће ти венчана“ рекла сам, а глас ми је зацело морао дрхтати.{S} Тако м |
| обзирући се ни на што.</p> <p>Мајка је рекла: „заборавиће је поред друге богатије и лепште.“ Т |
| на; још сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и баба-Мари.</p> <p>Нисам је мислила издати; али |
| постељу, а мајка ме погладила по челу и рекла некако сухопадно;</p> <p>„Знала сам.{S} Та ти си |
| о ви ме душо, нисте разумели.{S} Ја сам рекла: права љубав, а та незна за неверу.{S} Она се гас |
| струци и да — заборавим.{S} Својима сам рекла, да сам се давно решила за то, а сада сам добила |
| ра-дан сам отишла старици.{S} Тетци сам рекла да ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће допусти |
| исам одређивала, шта је љубав; само сам рекла, да је она љубав права, која потиче из душевног с |
| ја с тобом, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и свој разлог.</p> <p>Зар си и о мени так |
| сте и ви Српкиња.</p> <p>— Српкиња сам, рекох, па седох опет на клупу.</p> <p>— И ја ћу се одмо |
| p>Сад ме је тек старка интересовала, те рекох:</p> <p>— Ја би вас молила да ме одведете до њези |
| рло добро и свеже.{S} Бојадишу га жутом репом и сафраном, ал ја то осетим по мирису, па волим п |
| се бојим да не буде каква изгреда...{S} Ретки су и људи, који јачем искушењу не подлежу.{S} Па |
| а, или подлегну одмах у почетку.</p> <p>Ретки су људи, које патња није кадра сломити.</p> <p>— |
| нитија „биљка“ човечија срца и душе.{S} Ретко је земљиште у ком она ниче, а ретко се ко труди и |
| {S} Ретко је земљиште у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и ње |
| лика свота знатан капитал.{S} Сљед тога ретко беше недеље а да није на моји врати закуцао по ко |
| ш влада.{S} Праве свете љубави, сада је ретко!{S} Та света љубав мужа и жене давно је детињариј |
| писмено саопштимо.</p> <p>Даница му је ретко испунила жељу; била је детињастија и несташнија о |
| од, већ домаће васпитање и окона. „Дете ретко слуша оно шта му се каже, већ радо полази путем, |
| њен као Обрадович?</p> <p>— Велики људи ретко су потпуно сретни.{S} Ако их не гоне људи, хоће д |
| не и поштују тек устима, речма, а срцем ретко ко за њима жуди.</p> <p>— Зато и јесте све мање љ |
| бојала сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оставила сам тај посао Даници, но он |
| и.</p> <p>— И то је само доказ, да таке реткости треба тим више штовати! прекидох је и нехотице |
| {S} Седи.“ Било је све што сам му могла рећи.{S} Примио је понуду и ћутање опет настаде; ја сам |
| ниси ме морала обмањивати.{S} Могла си рећи: „не волем те!“ А не да ме тако гадно превариш!“</ |
| примила већ и ја.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чија је то песма, но она настави:</p> <p>— Добра |
| Тек после неколико тренутака могла сам рећи:</p> <p>„Зашто си то чинио?!“</p> <p>„Зашто? понов |
| мешећи се.</p> <p>Он уздахну. „Хтео сам рећи, да би моја помоћ била незнатна.{S} Ти га љубиш и |
| а рече:</p> <p>— Знала сам да ћете тако рећи.{S} Тако говори младост.{S} Кад неби ни она тако г |
| {S} Но куда ми одосмо, а хтела сам само рећи, да моји греси нису обични.{S} Нисам ја никад гази |
| а и задовољна; он је тако добар.</p> <p>Рећи ћеш:{S} А Душан? — Њега сам да боме волела, ал сад |
| и......</p> <p>— Зашто, мајко?</p> <p>— Рећиће се можда, да вам је јунакиња сувише идеално ство |
| мо обоје сретни.{S} Или ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да се са женом раставим?{S} Подићу и неб |
| а као у грозници.</p> <p>„Што ћутиш?{S} Реци, да хоћеш.{S} То није грех: жени ћу оставити сво д |
| } Знам их,“ рече ми сестра озбиљно; већ реци, шта чекаш?{S} Измећу толиких ваљда си могла једно |
| последњим старичиним речма.</p> <p>— Па реците мајко, шта би требало женскиње да чини, да корак |
| нала како он мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам опет весела и |
| .{S} Чекала ме је.</p> <p>— Одржали сте реч, а већ сам мислила, не ћете доћи.{S} Но причекајте, |
| како о томе мислим.{S} Ви слабо једете! рече она, нудећи ме.{S} Глете само; још ово парченце хл |
| да тог.</p> <p>— Гле ви се и не чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће те пљенути рукама и по |
| > <p>— Видите суревњивост мога друштва, рече она.{S} Није ништа племенито, но и опет у њојзи уж |
| је била — необична.</p> <p>— Политика, рече она, пруживши ми лист.{S} Невидим добро; ситна је, |
| ко?</p> <p>— Баш тако сам и ја мислила, рече она, оборивши очи: а то је и цела истина; само је |
| >— Тако сам од прилике нагађала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> <p>Обор |
| се.</p> <p>— Не, душо, врло ме занима, рече она узевши с ормана котарчицу с бресквама, ал дост |
| чевидно јако узрујана.</p> <p>— Видите, рече промуклим гласом, у црвеном кавезу ми је Дамјан и |
| </p> <p>— Деца се увек страше старости, рече спустивши се опет уз мене; али само с почетка.{S} |
| /p> <p>— Чудно вам је што тако говорим, рече она тужно.{S} То показује добро срце или непознава |
| о ми ниси казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и свој разлог |
| ивену рукописану књижицу.</p> <p>— Ево, рече, пруживши ми. — Најпре сам вам хтела све усмено ка |
| гледе у ходник, немају зрака ни толико, рече старка, кад нас је у собу увела.</p> <p>Примила са |
| ла га је.</p> <p>— Добро велите, ћерко, рече старица а лице јој узе сетан, да не речем, болан и |
| . </p> <pb n="140" /> <p>— Не бојте се. рече, благо се осмехнувши.{S} Неће ми ништа фалити.{S} |
| у обе руке.</p> <p>„Шта да ти опростим? рече он не прихвативши их. „Љубав се изнудити не може, |
| еможе с тобом тичати; боле га ножице! — рече ми мали Милан.{S} Сестре га звале „брацом“, па се |
| е и боље познајеш.“</p> <p>„У тебе је,“ рече он не дижући очију и некаквим меким гласом, „море |
| и Душана, шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но |
| на сметњи!“</p> <p>„Сирото моје дете,“ рече она тренутно, па ме загрливши и пољуби у чело.{S} |
| p>„Још месец, два, па ће и Милан доћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' мајко, хоћемо ли га |
| едајући на своје место.</p> <p>„Стано,“ рече он ухватив ме нагло за руке; „ти си много патила.. |
| тим ми опет приђе.</p> <p>„Остави то,“ рече узевши ми ђерђев из руку; „још ми та кошуља не тре |
| “</p> <p>„Мани их с миром.{S} Знам их,“ рече ми сестра озбиљно; већ реци, шта чекаш?{S} Измећу |
| ила.</p> <p>„Што дрхћеш, змијо глатка?“ рече промуклим гласом он. „Нисам дошо да иштем рачуна о |
| одао.</p> <p>„То је зацело наруџбина?“ рече он, показујући на шешир што сам радила.</p> <p>„Је |
| кнула сам и дигла очи.</p> <p>„Опрости“ рече он пруживши ми мој дневник.{S} Давно сам опазио да |
| м отвори канцеларију и отпочне радити,” рече мајка, узевши ме оштро на око.</p> <p>Мени јурну к |
| ена у кући моје помајке.{S} Једног дана рече ми Даница поверљиво, да ми се јавио младожења, поп |
| p> <p>Засмејала се некако чудновато, па рече:</p> <p>— Знала сам да ћете тако рећи.{S} Тако гов |
| знадоше о њој баш ништа; само сека-Маца рече, — баш је била унела штрудлу — да је знаде. — Стан |
| жљиво читала.{S} На једанпут диже очи и рече:</p> <p>— Читајте ово!{S} Прочитала сам гласно пок |
| ва дана је отпутовао.{S} При поласку ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја тако осећам.</p> < |
| Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно рече:</p> <p>„Добар бранилац.{S} Али овог пута се труди |
| <p>Слушала ме је стрпљиво, и тада тужно рече: „Лако је теби, ал у мени као да су две природе; ј |
| од родитеља.{S} Она радо пристаде и још рече, да ће ми храну давати бесплатно, а са прихода мој |
| ече старица а лице јој узе сетан, да не речем, болан израз.{S} Зар се данас склапа брак из узај |
| </p> <p>„Ћути Милане, ћути!{S} Већ таке речи су грех из уста ожењена човека.</p> <p>„Нећу, да ћ |
| дужности према другоме.</p> <p>Последње речи изговорила је једвачујно а глава јој клону на прси |
| е је поред друге богатије и лепште.“ Те речи звучаше ми непрестано у души; и ја сам остала да ж |
| оне песме.</p> <p>— Добро пише.{S} Вади речи из срца и душе.{S} Ту је опет преврнула неколико л |
| во!{S} Прочитала сам гласно показане ми речи.{S} Оне су гласиле</p> <quote> <l>Па се моли тамо |
| аписала то неколико хладни и равнодушни речи!</p> <p>Да заборавим своју тугу требало ми је што |
| } Чудно ми је и самој.{S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме чисто говорити и оно што морам.{S} Раз |
| p>Од тога доба није ми изјављивао љубав речима, али је сваки поглед козивао, како му је у срцу. |
| ада, тек да ми нанешену неправду топлим речима олакша.{S} Та он је био мушки, па ако је мене мо |
| а руке, уверавјући ме нежним и страсним речима о својој љубави.</p> <p>Ћутала сам и јецала.{S} |
| у њима — врши се, али како?!{S} Свађа, речкања, пребацивање, гунђање, плач и уздисаји свакидаш |
| носе, хвале, цене и поштују тек устима, речма, а срцем ретко ко за њима жуди.</p> <p>— Зато и ј |
| ја и бол звучаше у последњим старичиним речма.</p> <p>— Па реците мајко, шта би требало женскињ |
| борби живота нестане!</p> <p>— По вашим речма, спољашња лепота мало утиче на праву љубав?</p> < |
| роман или приповетку, него тек по неке решавајуће догађаје из свога живота.{S} Појединости нек |
| о друге породице, да пренашам гласове и решетам ову или ону кућу, као што то чине многе токорсе |
| .{S} Својима сам рекла, да сам се давно решила за то, а сада сам добила журан позив од те и те |
| p>Био ми је загонетка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је заволео — другу. </p> <pb n="161" /> < |
| ништа пречила, ал опет нисам мога да се решим за удадбу по рачуну.{S} Егзистенцију сам себи оси |
| ћ.</p> <p>Лепим није хтео, за то је суд решио 10 фор. месечно.{S} Могла сам добити и више, но ј |
| а често хвата и „паметне“ и „племените“ рибице! ...</p> <p>Да се лакше могу поновити — ако дође |
| аш као да ниси свестан створ, већ мртва роба, која остане у дућану, што нема купаца, или што је |
| , да су таки људи у самој ствари „лакша роба“ ...{S} Ти и незнају шта је љубав.{S} Разумем, пра |
| ема купаца, или што је лошија од остале робе.</p> <p>Кад човек чује, или чак и осети таку пресу |
| журан позив од те и те фирме.{S} Готову робу понела сам са собом а остало оставила да шогор у р |
| ицом стиже тело.{S} Тамо ће га дочекати родбина са свештенством, па са станице одма сњим у гроб |
| ва, кад човек нема своје деце ни блиске родбине.{S} А уз то има велику титулу а мало — новца; п |
| имати бољу матер, но у жени, која га је родила, ал не схваћа и занемарује своју дужност.“</p> < |
| за оно мало новаца што ми је остало од родитеља.{S} Она радо пристаде и још рече, да ће ми хра |
| ста мени је врло чудно понашање такових родитеља, особито матера.{S} Зар оне не увиђају, каква |
| саучешћем.</p> <p>„Сетила сам се својих родитеља,“ био ми је одговор.</p> <p>Те вечери добила с |
| аничника, јединца сина прилично имућних родитеља.</p> <p>Родитељи његови искаше, да одмах звани |
| ању,“ говорио је он, „овако нећу срдити родитеље, а бићемо обоје сретни.{S} Свет ће само знати, |
| о би било, да ради оне церемоније срдим родитеље а нас обоје изложим сиротовању,“ говорио је он |
| ми се није допало, али деца се волела а родитељи не попуштају, па шта сам знала друго чинити, ј |
| изјавио, да хоће да ме узме, хтедоше га родитељи искључити из наслеђа.{S} Хтели су богату парти |
| 10 година.{S} Он и тетка беху ми драги родитељи.{S} Кад су ме примили, било ми је тек пет годи |
| према момку; али тој погрешци су обично родитељи били узрок; млада срца била су бар увек непокв |
| сина прилично имућних родитеља.</p> <p>Родитељи његови искаше, да одмах званично предам сво св |
| <p>Избор младожење оставила сам њезиним родитељима, а поглавито њојзи.</p> <p>Они изабраше ваља |
| да прими 10 фор. што јој је шиљао неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} Мало је говор |
| о никад нећу заборавити.{S} Па и сирота рођака још доста млада лепа женица, толико је плакала з |
| и онда је била мирнија.</p> <p>— Је-ли рођака дошла? питала сам радознало.{S} Знала сам да је |
| .{S} Па како се радовала, кад је видила рођаку!{S} О, то никад нећу заборавити.{S} Па и сирота |
| ућњег газду да телеграфише по неку њену рођаку тамо у Срем.{S} Учинимо јој по жељи и онда је би |
| ма.{S} Мајка и Даница беху отишле некој рођаци у посету.</p> <p>Ја сам везла, а он је у другој |
| и пружити руку и јавити се и на блиским рођацима својега мужа, а често и својим, тек за то, што |
| ен-дан.{S} Хахаха! — Педесети девојачки рођен-дан!</p> <p>Ху, како је хладно!{S} Ветар хујуче а |
| тати:</p> <p>И опет девети фебруар, мој рођен-дан.{S} Хахаха! — Педесети девојачки рођен-дан!</ |
| е лакоумље и себичност.{S} Зар је човек рођен тек да само ужива?{S} Зар он нема племенитија поз |
| волела, њега сам поштовала и волела као рођена брата.</p> <p>Сад ме је опет нашао.{S} Практицир |
| је мени необично одано, скоро већма но рођеној матери својој.</p> <p>Мајчински осећаји пунили |
| ћи се.{S} Десет година ме поштовали као рођену матер своју.{S} Једанаесте године заболеше ме оч |
| , да ме имају у старости издржавати као рођену матер своју, а док сам млађа, издржаваћу се сама |
| Ништа друго, већ да проклиње час свога рођења!{S} Заиста мени је врло чудно понашање такових р |
| лонила где год, па читала какав немачки роман или по коју првину М. Видаковића, које је мајка т |
| допунио.</p> <p>Но да скратим; не пишем роман или приповетку, него тек по неке решавајуће догађ |
| поветком не ћете стећи гласа.{S} Таких „романа“ мало ћете продати......</p> <p>— Зашто, мајко?< |
| о и тужно гледале су ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхтала а смртоносно оружје пало са праско |
| што живовати живот без сврхе?{S} И моја рука одапе пиштољ.</p> <p>„Збогом Боривоју!....{S} Због |
| е смркло а срце ми стегнула нека ледена рука. </p> <pb n="157" /> <p>Кад сам се освестила, лежа |
| хтало, па сам осећала да ће задрхтати и рука...</p> <p>Уздахнуо је и махнуо руком преко чела.</ |
| а је, припасаћу кецељу и на ново засука рукаве, чим ме похвали — и ради чак и оно, што је мој п |
| “, подржавајући устима тичије пипкање а рукама лепршање.</p> <p>Сад ми друго не остаде, већ да |
| о не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те на рукама носити и бићемо обоје сретни.{S} Или ако нећеш т |
| ла сам се од призора тог и покрила лице рукама.{S} Он их нежно скиде и загледа ми у очи.{S} Скл |
| p>„Мој син?“ јаукнуо је он, покрио лице рукама и стајао немо и непомично.{S} Груди му се бурно |
| она.{S} Ја сам држала да ће те пљенути рукама и побећи од мене.</p> <p>Погледала сам је не раз |
| а већма него пре.“</p> <p>Узео ме је за руке, уверавјући ме нежним и страсним речима о својој љ |
| са мене.{S} Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно рече:</p> <p>„Добар бранилац.{S} Али овог |
| <p>„Стано,“ рече он ухватив ме нагло за руке; „ти си много патила... патиш и сада.{S} Но буди п |
| Шалиш ли се? питао је узевши ме опет за руке.</p> <p>„Не шалим се“, рекла сам недижући очију и |
| прости!“ молила сам га, пруживши му обе руке.</p> <p>„Шта да ти опростим? рече он не прихвативш |
| амажите комадић и том малом.{S} Из ваше руке радије ће јести. </p> <pb n="145" /> <p>— Зашто; м |
| ечаше моје две ученице тарући ми чело и руке, а чело ногу стајаше он погнутом главом и сузним о |
| ита загонетко!“ узвикну он, пустивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p |
| ковича, а и Караџића и све што ми је до руке дошло.{S} Камо среће да нисам ништа читала!{S} Ста |
| тајао.{S} Затим тешко уздахнуо, спустио руке са лица и рекао одлучно:</p> <p>„Повешћемо га с на |
| неког времена дође и он у врт.{S} Преко руке је носио моју мараму.{S} Сад је изледало да је мир |
| што је тако анђеоска створа, па дошла у руке нечовеку......{S} Од ње је доста, што је лепа и шт |
| ави своје?!</p> <p>Предала сам му све у руке, уговоривши, да ме имају у старости издржавати као |
| беше много хладнији него обично.{S} Ни руковали се нисмо, а иначе нам је то био обичај.</p> <p |
| > <p>Тргла сам се од те мисли и махнула руком преко чела; ваљда да је отерам.{S} Али све заман; |
| па ма иначе како да сам чезнула за том руком...{S} То је видите узрок, а не хладно срце.“</p> |
| и и рука...</p> <p>Уздахнуо је и махнуо руком преко чела.</p> <p>Настала је несносна тишина.{S} |
| Сузе јој се засијаше у очима.{S} Она их руком убриса и настави:</p> <p>— Три дана пред смрт, мо |
| ми поглед на адреси тој.{S} Познала сам рукопис — Миланов.</p> <p>Задрхтала сам. „Шта ће сад од |
| па суди!</l> </quote> <pb n="151" /> <p>Рукопис је био обичан, а правопис, на моје чуђење, нов |
| тако беше у њој неколико дењчића другог рукописа; а разметнуто било је нешто папира и неког црт |
| и онда извади чак са дна једну сашивену рукописану књижицу.</p> <p>— Ево, рече, пруживши ми. — |
| и, седила је дубоко у ноћ и читала неку рукописну књижицу.{S} Кад је прочитала, спалила је ту у |
| Доситеја Обрадовића, које су биле још у рукопису.</p> <p>Све сам радо читала, но Обрадовићеве б |
| {S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за руку и одведе у твоју собу, да ми покаже шешир, што јој |
| о у собу, дошла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане што је чинио, те уђосмо заједно у кућу |
| драви и сретни.</p> <p>Старка ми стиште руку.</p> <p>Ја сам и нехотице привукла њезину руку сво |
| p>„Остави то,“ рече узевши ми ђерђев из руку; „још ми та кошуља не треба, па не квари те очи; в |
| е, отмене „даме“ стиде на улици пружити руку и јавити се и на блиским рођацима својега мужа, а |
| ва; а понос ми није допуштао, да „лижем руку,“ која се могла ма у шали на мене измахнути, или к |
| кћери.</p> <p>Опростила сам се на брзу руку, обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне ме задржав |
| а.{S} За то сам одмах отворила на своју руку радионицу и трговину шешира, где сам са две девојк |
| зи уживам; видим, да ме воле бар у неку руку...</p> <p>С тим отвори и зелени кавез.{S} Аполо и |
| p> <p>Ја сам и нехотице привукла њезину руку својим уснама и пољубила је.</p> <p>Тако се растад |
| <p>Извила сам своје из његових усијаних руку.{S} Срце је у мени дрхтало, па сам осећала да ће з |
| </p> <p>То је било пре две недеље...“ А румен стида суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се |
| шевљењу дужности а лице јој облила лака румен.{S} Гледајући је тако појмила сам њезино некадашњ |
| се сећам свог учитеља.{S} Крупан, сед и румен старац.{S} Дође до душе раније у школу, но што са |
| цати, но тек за тренутак; после ме обли румен стида; и свега нестане. „Која вајда,“ севну ми кр |
| косе, бисер зуба, чарних очију и бела и румена лица, већ којој је главни основ узајмио поштовањ |
| једра плећа љубљене особе спадну и кад руменило са лица у борби живота нестане!</p> <p>— По ва |
| д ми се у машти указа жена с дететом на руци.</p> <p>Обоје ме прекорно гледали.</p> <p>„Не отим |
| ињао, да је подне већ прошло.</p> <p>За ручком сам питала течу и тетку, знајули што о фрајла-Ст |
| ати, месити прати и све женске домаће и ручне послове.{S} Мене је осим тога дала изучити и маша |
| ће да има љубљену особу пошто по то; па руши све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, ве |
| акињу, „што се меша са сваким;“ те тиме руши углед кругу, у коме се налази.{S} Така „простакиња |
| јем.{S} Доцне је, али да није било лако рушити своју срећу за рад дужности, то је истина!</p> < |
| ог адвоката, а у шогора беше син Душан, с ким се још од пре познавао.</p> <p>Душан је био мојих |
| и женског човека.</p> <p>— Ту се мајко, с вама не слажем.{S} Зар је љубав и поштовање једно ист |
| дило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с таком пажњом, као да сам какво слабо болесно дете.</p |
| дрхтало, но поглед сам мирно издржала; с последњим издисајем моје љубави према Милану никла ми |
| „а знај, да за мене више среће нема.{S} С мајкином исповести одлетила је за увек.{S} Патња је м |
| S} Од свега је остала само успомена.{S} С те стране није ми удадба ништа пречила, ал опет нисам |
| звисило над њиме, па нико не замера.{S} С радошћу узима стан тако усамљено женскиње у друштву с |
| <p>„Све муштерије што ме и сад ишту.{S} С годинама порастиће ми и капитал.</p> <p>Сестра се нас |
| мо.{S} Дакле с његове стране је љубав а с њене тек симпатија и сажаљење!{S} Зарад њезине милост |
| него кад може да задовољи оне, који га с љубављу сретају! </p> <pb n="152" /> <p>Још и сад се |
| а и рекао одлучно:</p> <p>„Повешћемо га с нама.{S} У теби ће имати бољу матер, но у жени, која |
| обично одата.{S} Доцније сам видила, да с тога што је волела Душана, надала се сиротица да ћу п |
| ниси удата, и то је довољан разлог, да с неким презирањем о теби говори.{S} Баш као да ниси св |
| варалице, које често ступе у савез, да с удвојеном силом још лакше варају и левентују, али чим |
| ? ви и пишете?{S} Незадовољни сте можда с оним што вас окружава?{S} Али с мојом приповетком не |
| <p>— Зашто ми ниси казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и св |
| мо.</p> <p>Кад сам се сутра дан упутила с тетком жељезници, једва смо улицом пролазиле, тако је |
| тарица, то ми беше доказ, да имам посла с поштеном женскињом.{S} Друга каментара није ми требал |
| не љубави, кад ми се у машти указа жена с дететом на руци.</p> <p>Обоје ме прекорно гледали.</p |
| Гле, даћу ти јабуку!</p> <p>Док је она с неког орманчића донела јабуку, разгледала сам јој соб |
| м имала; али љубав је најосетљивија, па с тога често и неповерљива.</p> <p>Кад је то видео, хте |
| еном Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви су добри и сви ме во |
| .{S} Усили се, па те дочека Бог те пита с каквим ђаконијама.{S} Често таким, да убија кућу.{S} |
| ам јој собицу.{S} Била је малена избица с једним прозором.{S} Сав намештај је био: једна постељ |
| ар сам ја лења, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на |
| „Врло појетички; само се канда не слаже с истином.{S} Зар ти није већ дневник казао, да се то м |
| жицу донети.</p> <p>— Секо, баца неможе с тобом тичати; боле га ножице! — рече ми мали Милан.{S |
| и тешко.{S} Питала сам и Душана, шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и јуче. |
| ођох тражити тетку.</p> <p>Нашла сам је с неким познаницима тек на станици.{S} О старици јој ни |
| изискивала и друга дужност.{S} Тако је с мајчинском љубављу, а тако треба да буде и код полске |
| поболи тичица, па већ се питаш: да није с твоје кривице?{S} А оне, матере, занемарују своју дец |
| а, кад сам прочитала то писмо.{S} Дакле с његове стране је љубав а с њене тек симпатија и сажаљ |
| } Примити је никако нисам смела, бар не с мирном савешћу.{S} Навикнут је био на комотан живот и |
| ште им је хладно и природно.{S} Дружење с мушки интимно, често интимније но с женскињом.{S} Ост |
| утак, много тежи и од онога, кад сам се с Миланом растала.{S} Тада — а сад — супарница.</p> <p> |
| о се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тера — швиндлерај.</p> <p>Узд |
| ог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом радо разговарала, онако, као некада; можда не б |
| окорсе у госте, па све књижурине вучете с вама.{S} Ту вас ко може видити, а знате, — ко хоће да |
| p> <p>— Шта ће вам?{S} Ваљда не мислите с њоме на јвност?</p> <p>Поруменила сам.</p> <p>— Ништа |
| аиста жалосно.{S} Срам их било!{S} Хоће с картањем на новац бајаги неке забаве.{S} Лепа забава, |
| а различитих књига.{S} Упознао нас је и с немачком литературом.{S} Сви дечији писци и песници т |
| S} Ја, која сам дотле сањала о љубави и с оне стране гроба и држала, да никога више љубити не м |
| те сам и његово захтевање свагда радо и с вољом испунила.</p> <p>Тим начином зближисмо се ја и |
| а она неби пустила од себе, онда кад би с њоме заједно пропало, а у даљини се сијао зрачак наде |
| е можда с оним што вас окружава?{S} Али с мојом приповетком не ћете стећи гласа.{S} Таких „рома |
| т.{S} Исто тако не силази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица вечито у |
| ратним кућама они прозори, што су равни с тротуаром, прозори обитаћих соба.{S} Дотле сам држала |
| за тим сам према свом стрпљењу и пажњи с којом сам читала, добила по неку награду; обично воћа |
| , душо, врло ме занима, рече она узевши с ормана котарчицу с бресквама, ал доста си на глас чит |
| ам имала ни каде.{S} Баш је стигао влак с бароном.</p> <p>Погреб је био, као што је теча рекао: |
| тински и већма него себе</hi>; а не тек с моментани страсни осећаји животињска нагона, који су |
| та незна за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим животом само сам још додала: да човек, ако се н |
| жења добија и у месту ваљану девојку ал с мање мираза...</p> <p>Прекинула сам читање и питала: |
| апутао је пламтећим оком. „Остани, имам с тобом да говорим.“ Па ме ухвати око паса и пољуби у ч |
| о топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с педесет година млађа.{S} Видим, да има неког, ко ме р |
| све јасно.{S} Поглед јој се није слагао с оним старачким лицем.{S} У том погледу лежала је нека |
| м не умем казати.</p> <p>— То је баш ко с Димитријем Обрадовичем.{S} А је ли бар он срећан, или |
| а млађег од себе.{S} То се није слагало с моји назори.{S} Али све бадава; ја сам га поштовала и |
| ече спустивши се опет уз мене; али само с почетка.{S} После обично постану добри пријатељи.{S} |
| ење с мушки интимно, често интимније но с женскињом.{S} Остало је женскиње ограничено, а оно се |
| аве ферије.{S} Боривој; учио је заједно с Миланом једну исту струку.{S} Иначе је био честит, ра |
| Сав намештај је био: једна постеља, сто с две столице, канабе, шифонер и један орманић с рафом, |
| S} Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} Већ с питањем сам хтела потврђујући одговор.</p> <p>Дете по |
| толице, канабе, шифонер и један орманић с рафом, на коме је стајало нешто порцуланска и стаклен |
| да црпи! — Где тога није, дере му кожу с леђа, да накити своју душевну наготу.{S} Право има, к |
| три стотинице, а он може добити девојку с хиљадама!“</p> <p>„Сирота Стана, како ће јој бити!“ ј |
| усрећи.{S} Зато одавно меркају девојку с новци, а он одмах препоручио мене.{S} Партија је добр |
| има, рече она узевши с ормана котарчицу с бресквама, ал доста си на глас читала.{S} Ја не би мо |
| и по вољи да наставим?“</p> <p>„Мани их с миром.{S} Знам их,“ рече ми сестра озбиљно; већ реци, |
| м, да ме воле бар у неку руку...</p> <p>С тим отвори и зелени кавез.{S} Аполо и Дијана радосно |
| ам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио из собе.</p> <p>Како ми је било, тешко |
| чи моју постојбину, фрушку гору.</p> <p>С моје стране не беше дакле никакве кривице, па и опет |
| а моју примедбу и тужно додала.</p> <p>„С тога ћу пропасти.“</p> <p>Природа јој беше доиста заг |
| белешке? читај, бар да чујем.“</p> <p>„С драге воље; само док га донесем.“ Донела сам и читала |
| оже свестан човек заволети мртву лутку, са њезина шарена одела, исто тако не може истински воле |
| еци.{S} А она је доста кажњена и онако; са снахом се није слагала, па је умрла код Данице, која |
| ече, да ће ми храну давати бесплатно, а са прихода моје „сермије“ да се одевам. „Тако ће бар не |
| .{S} Глете само; још ово парченце хлеба са маслом.{S} Та узмите, тек сте га коштали!{S} Немојте |
| Та зар је један, који се оженио тек да са жениним имањем господски левентује <pb n="149" /> и |
| оту.{S} Право има, кад је нашла медведа са дебелом кожом!...</p> <p>Старка беше дошла у ватру.< |
| реме мога боловања, после оног растанка са Миланом.</p> <p>Душан је знао све тајне моје, но Бор |
| ме је стрпљиво слушао, не скидајући ока са мене.{S} Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно реч |
| {S} Често бих таки брачни пар споредила са две варалице, које често ступе у савез, да с удвојен |
| је нека младалачка живахност, помешана са искреношћу и добротом.</p> <p>Поглед је био у правом |
| ина је света, да је свака љубав спојена са тежњом и чежњом, да нам је љубљена особа у близини и |
| и сумњиче.</p> <p>„Остала сам усамљена са дужности према другоме,“ рекла је старица, то ми беш |
| ти.{S} Овако сам остала вечито усамљена са дужности — дужности према другоме.</p> <p>Последње р |
| же тело.{S} Тамо ће га дочекати родбина са свештенством, па са станице одма сњим у гробље.{S} Т |
| га дочекати родбина са свештенством, па са станице одма сњим у гробље.{S} Тако то бива, кад чов |
| } Подајте и маломе.{S} Ено се опет игра са мачком и псетом, „мојим друштвом.“ Заборавила сам да |
| ше је само као простакињу, „што се меша са сваким;“ те тиме руши углед кругу, у коме се налази. |
| акве кривице, па и опет их брзо нестаде са света; колера их једног дана све покосила.{S} Још и |
| .{S} Затим тешко уздахнуо, спустио руке са лица и рекао одлучно:</p> <p>„Повешћемо га с нама.{S |
| у башту.</p> <p>„Што плачеш?“ питала ме са саучешћем.</p> <p>„Сетила сам се својих родитеља,“ б |
| ом да светли пред светом, разуме се, не са душевним својствима и здрављем, већ у спољашњем блес |
| која потиче из душевног сродства, а не са спољашњости, заноса или животињског нагона.</p> <p>— |
| е бабадевојке, која се грозила трговине са срцем и гадила пољупца — без љубави.</p> <p>Старка з |
| жност да га одбијем. „Он брка поштовање са љубављу, а док први занос пређе па увиди, да сам и ј |
| ли ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да се са женом раставим?{S} Подићу и небо и земљу док до цељи |
| ше...“</p> <p>„Љубила сам га,“ те ми се са усана.</p> <p>Он се болно осмехнуо.</p> <p>„Рђава из |
| " /> <p>— Па шта да се ради? омачеми се са усана, после неколико тренутака.</p> <p>— Шта да се |
| ваљало журити.</p> <p>Опростила сам се са старицом, обећавши, да ћу скоро доћи и књижицу донет |
| а у дому моје помајке, долазио је чешће са својом мајком.{S} Једном је у нас провео читаве фери |
| и мислила! одјекну ми у души, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој постељи.</p> <p>„Шта т |
| } Оне гледају у свет смело, разборито и са самопоуздањем.{S} Све су дурашне и еманциповане од с |
| неко време по кутији и онда извади чак са дна једну сашивену рукописану књижицу.</p> <p>— Ево, |
| ти — ако дође до „замерке“ — повела сам са собом и малог Милана, теткиног трогодишњег синчића.< |
| е и те фирме.{S} Готову робу понела сам са собом а остало оставила да шогор у ред доведе.{S} И |
| ку радионицу и трговину шешира, где сам са две девојке радила неуморно.</p> <p>Једног дана ради |
| ам.</p> <p>То је трајало, све док нисам са ужасом увидела, да је баш то само прегоревање и бриг |
| апутала:</p> <p>„Оче, јеси ли задовољан са својом јадном ћерком?{S} Делала сам по твојој светој |
| — После неколико дана био је већ веран са ћерком богата поседника П...ћа.{S} Да ли из наклонос |
| говори глас „р“; обично га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим изостављао.</p> <p>Умери |
| ижица је учинила, што „баца“ није могао са „секом“ да — тичи.</p> <p>Тетка је далеко изашла пре |
| да расечем лубеницу.{S} Ено мали сишао са столице.{S} Не занима га наша „полемика.“</p> <p>Хте |
| ог љубопитства не ступа се у познанство са особом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитс |
| и је задрхтала а смртоносно оружје пало са праском на земљу. </p> <pb n="162" /> <p>„Не, мајко, |
| ећа љубљене особе спадну и кад руменило са лица у борби живота нестане!</p> <p>— По вашим речма |
| ја ћерко, и више ништа.{S} Хоће заједно са децом својом да светли пред светом, разуме се, не са |
| отину других, а остала сам овако, нешто са дужности а нешто баш са тог топлог срца и поноса.</p |
| >— Како би ти мајка радо учинила радост са једном таком тичицом; само кад ми неби биле тако ода |
| — пре него ма коју карташицу или особу са мрачном прошлошћу, али светлом титулом и пуним џепом |
| а стан тако усамљено женскиње у друштву са каквим добрим другом; неће становати у једној соби, |
| ртију и од племићке крви, а не машамоду са три четири хиљаде.</p> <p>Да не изгуби наслеђе, пред |
| еде.</p> <p>Милан никако да скине очију са кавеза, а образићи му се заруменили.</p> <p>Она га п |
| S} Држа ла је и она, да се тек у додиру са госпоштином и „салонским светом“ човек образовати и |
| ам овако, нешто са дужности а нешто баш са тог топлог срца и поноса.</p> <p>Дужност ме је често |
| ко живље и веће место; ако се не сложиш са сестром, имаш свој новац а вешта си машамода, па отв |
| "titlepage"> <p>ДРАГА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књиг |
| >Тога вечера сам раније потражила своју сабу.{S} Рекла сам, да сам уморна.{S} Нисам ни слагала; |
| у.{S} Око мене беше необична тишина.{S} Сав велико-варошки жагор: хука, звиждукање пекара, жеље |
| је малена избица с једним прозором.{S} Сав намештај је био: једна постеља, сто с две столице, |
| да је ненадмашив; а ја само знадем, да сав његов рад радо читам, и да би га све више и више чи |
| сам је и дворила; за то ми је оставила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је то честита и добра д |
| кадифа и злато, — то јој је сва жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте, ћерко моја, само животињски по |
| ила са две варалице, које често ступе у савез, да с удвојеном силом још лакше варају и левентуј |
| аучешћу, пожртвовању и помоћи од — така савезника?!</p> <p>Док траје новца, левентују обоје и с |
| онда, човеку по кад и кад и преври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал тек је тешко — самовати.{ |
| је то тако? — Је ли морало тако бити? — Савест ми је чиста и мирна, али срце и опет боли...{S} |
| зума.{S} Међу тим слабо се ко обзире на савете његове, већ се поводи за срцем и одаје љубавном |
| је никако нисам смела, бар не с мирном савешћу.{S} Навикнут је био на комотан живот и раскошну |
| .</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам се савлађивала, тежио је за њом и тражио је, а сад кад је |
| смејао се он.</p> <p>Како неби било!{S} Сад сам вам тек прочитала пролећне месеце и неколико ст |
| наче ме други пут нећете посетити...{S} Сад ће најбоље бити, да расечем лубеницу.{S} Ено мали с |
| ила су бар увек непокварена и чиста.{S} Сад је и то друкчије.{S} Сад и момак од 17—20 година не |
| на и чиста.{S} Сад је и то друкчије.{S} Сад и момак од 17—20 година не тражи жену, већ новац. — |
| том старка подиже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било све јасно.{S} Поглед јој се није слагао |
| е чиста, ал тек је тешко — самовати.{S} Сад је јецала.</p> <p>— Зар немате никог свог? питала с |
| ?{S} Па морате ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; говорила је спустивши се до мене н |
| , лаку ноћ!{S} Сутра ћемо наставити.{S} Сад лези и ти, већ је касно а теча ти је легао, па немо |
| ити уједно?</p> <p>Тако ћу и чинити.{S} Сад још све добро памтим, а после? — После ће ме можда |
| почеше пипкати шећер.</p> <p>— Тако.{S} Сад сте заслужиле, смејала се старица.{S} Ко не ради не |
| Гле првих бресака, па покваси грло.{S} Сад сам се сетила, да твој део добила ниси.</p> <p>— Ва |
| неколико тренутака.</p> <p>„Наравно.{S} Сад ме и боље познајеш.“</p> <p>„У тебе је,“ рече он не |
| да плаћа кирију за „анштендиг“ собу.{S} Сад је тамо у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни о |
| {S} Преко руке је носио моју мараму.{S} Сад је изледало да је миран, само је био блеђи но обичн |
| {S} Држала сам је до подне у бунару.{S} Сад је у газдаричином подруму. — Склоне ми по где што, |
| — ту се старка болно и гласно засмеја — сад љубим моје канарине, мачку и псето.{S} Смешно је, ј |
| Застала сам.{S} Она ме погледа, преко — сад још већма — увела лица, пролети јој зрачак радости |
| пример, и ја сам некада љубила људе, а сад — ту се старка болно и гласно засмеја — сад љубим м |
| ађивала, тежио је за њом и тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сваку изјаву.</p> <p>Био ми |
| писмо комотно читала мајци и Даници, а сад сам при сваком нежнијем изразу његовом поруменила и |
| д сам се с Миланом растала.{S} Тада — а сад — супарница.</p> <p>Даринка јој беше име.{S} Била м |
| ви рано, толико зацело имате?{S} Па га сад не упуштајте.{S} Лепо је бити попадија.{S} За то ми |
| к, најбоље је гошћење.</p> <p>Дабоме да сад тога нема.{S} Чујем каква је сад мода.{S} Усили се, |
| /p> <p>Од саме зараде своје нисам могла сад живети, те молим зета, да ми даде припомоћ.</p> <p> |
| идети.{S} Дуже нисам могао издржати, Па сад ме осуђуј како знаш!{S} Дошао сам, да те још једном |
| посредни убица читавих породица.{S} Па сад оне, Српкиње, поносите питомице Душанове славне цар |
| <l>Љубав је тек чисту хтело.</l> <l>Па сад не знам грех шта ми је,</l> <l>Или је грех правду т |
| оме да сад тога нема.{S} Чујем каква је сад мода.{S} Усили се, па те дочека Бог те пита с какви |
| залогај.</p> <p>„Смрт или вид“ била је сад сва жеља моја. — Све што сам још своје имала, претв |
| S} Осим тичијег цвркутања, продирало је сад још кроз ваздух тек по неки сребрнаст дечији гласић |
| мо док почнем седити...</p> <p>— Ето је сад опет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се смеје.{S} |
| се њега и породице му.{S} Но у њему је сад тек беснила „плава крв“. — Осећао се увређен, па из |
| још данас.{S} Доћи ћу за цело; само ме сад светина оцепила од мога друштва, па се морам журити |
| и нагонила ме, да онако учиним, а да се сад не видимо изчекује дужност — твоја.</p> <p>Заборави |
| } Црте лица биле су правилне, ал јој се сад од слабости испупчиле јабучице од образа и безубих |
| им, да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љубим хиљаду пута већма него пре.“</p> <p>Узео ме ј |
| S} Све што си успела, само је то, да те сад љубим још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Без теб |
| Миланов.</p> <p>Задрхтала сам. „Шта ће сад од мене?{S} Зар није било доста увреде?!{S} А друго |
| упу; ради других; мени није нужна.{S} И сад све памтим много јаче, него оно, што се јуче десило |
| узети?!“</p> <p>„Све муштерије што ме и сад ишту.{S} С годинама порастиће ми и капитал.</p> <p> |
| се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи на мени?{S} Зар |
| у море заборава.</p> <p>Просилаца сам и сад имала: младих и старијих, момака и удоваца, богатих |
| у сретају! </p> <pb n="152" /> <p>Још и сад се сећам књига које ми је осим Доситејевих допуштао |
| патила.{S} То нека ти је утеха.{S} Али сад је све прошло.{S} Дужност моја према мајци нагонила |
| е љубила нема сумње, а осећам, да ме ни сад презирати не можеш.{S} Па зар неби било лудо, кад с |
| ам кораке и слатко се насмејала.{S} Тек сад сам видела, да и ја нисам искључена из наслеђа праб |
| А Душан? — Њега сам да боме волела, ал сад га не волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. |
| сам некада тако жарко волела и кога сам сад опет љубити почела.{S} И већ да подлегнем моћи проб |
| вој.</p> <p>Да је он заволео, јасно сам сад видила.{S} Како је она осећала, нисам хтела да испи |
| е њих двоје радо гледе, но она је то до сад увек одрицала.)</p> <p>Чим се венчамо, отпутоваћемо |
| еше само слушкиња и мала Данка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за руку и одведе у твоју со |
| } А зар није већи грех, да се растанемо сад, кад сам и по други пут увидео, да смо створени јед |
| а одбила; нисам знала како он мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја с |
| најсту годину сретно и задовољно.{S} Но сад на једанпут паде опет судбини на памет да се самном |
| ико сам пута мислила о вама.{S} Особито сад од кад —</p> <p>Старица застаде, а од старости сузн |
| {S} Дође до душе раније у школу, но што сад учитељи долазе, али прозове нас једно да говоримо н |
| то и нећу да уображавам, да сам му већ сад симпатична.{S} То би дошло тек доцније, кад би поче |
| се за времена згодно постирала.</p> <p>Сад ми тек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспр |
| овала и волела као рођена брата.</p> <p>Сад ме је опет нашао.{S} Практицирао је у месту код нек |
| и мачку — смејала се сека-Маца.</p> <p>Сад ме је тек старка интересовала, те рекох:</p> <p>— Ј |
| кина мира пристала на — најмање.</p> <p>Сад сам сасвим усамљена.{S} Сви сродници осим Данке већ |
| ичије пипкање а рукама лепршање.</p> <p>Сад ми друго не остаде, већ да кажем истину.</p> <p>— З |
| м, да се оженио Маром Базићевом.</p> <p>Сад ми је било све јасно.{S} Мојој помајци не беше дост |
| ош цвећа. ма да ми није требало.</p> <p>Сад сам била мирнија.{S} Закључила сам да своје осећаје |
| сада још влада.{S} Праве свете љубави, сада је ретко!{S} Та света љубав мужа и жене давно је д |
| ила сам много док сам те заборавила.{S} Сада је све прошло, па нек вам је просто!</p> <p> <hi>С |
| да тражим младожењу, послушаћу вас.{S} Сада још нећу.{S} Допало ми се да читам.{S} Док прочита |
| ивлачила ме њојзи њезина спољашњост.{S} Сада ми је то шупље шаренило досадно а живот несносан.{ |
| рекла, да сам се давно решила за то, а сада сам добила журан позив од те и те фирме.{S} Готову |
| увреде?!{S} А друго за цело неће.{S} Та сада има још жену и дете!“</p> <p>Хтела сам га не отвор |
| је доста патила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ у животу.....“</ |
| о другоме били од почетка, па тако је и сада. </p> <pb n="164" /> <p>Док сам сумњао у тебе, при |
| за руке; „ти си много патила... патиш и сада.{S} Но буди паметна, буди снажна а време ће све из |
| .</p> <p>Мајчински осећаји пунили су ми сада душу.{S} Ни једна жртва није ми била велика, кад с |
| ерко моја, само животињски полски нагон сада још влада.{S} Праве свете љубави, сада је ретко!{S |
| жи даље?!“ Тако је видиш било, а не као сада.{S} Умориш се ко псето од силних питања.{S} Тек шт |
| те видим и усмено кажем шта сам све до сада препатио.</p> <p>Очекујући одговор, твој несрећни< |
| а мој некадашњи нагли одлазак у башту и садашња молба да ми опрости, утврдила га је још већма у |
| о и онда, кад носилац тих врлина у гроб сађе; љубимо ли лепоту спољашњу, она ће нас заносити до |
| перо, када се покрену у мени нека врста сажаљења: „Ако можда не мисли да врећа?{S} Ако је можда |
| тране је љубав а с њене тек симпатија и сажаљење!{S} Зарад њезине милостиње презрео је моју љуб |
| на и неморалних жеља баш под том фирмом сакрива!{S} Та зар је један, који се оженио тек да са ж |
| их је ипак дознао.{S} Љубав је најтеже сакрити.{S} Видио је шта ми се збива у срцу и зрачак ср |
| а у отвореном прозору било је неколико саксија цвећа.{S} Цео намештај је био старинске форме, |
| а, да се тек у додиру са госпоштином и „салонским светом“ човек образовати и оплеменити може.{S |
| , видели би, куд би свет отишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а не могу да појмим: како човек не |
| , да сам мислила, поболеће се.{S} Једва сам је утешила.</p> <p>Сахранила је лепо, тамо у варошк |
| ти најближа околина позна онакву, каква сам.{S} Да ће се нагађати о мени разне гатке, нисам ни |
| амо ће ваљда бити друкчије.“</p> <p>Сва сам се стресла, кад сам прочитала то писмо.{S} Дакле с |
| ава.{S} Још док сам Милана волела, њега сам поштовала и волела као рођена брата.</p> <p>Сад ме |
| ар.</p> <p>Рећи ћеш:{S} А Душан? — Њега сам да боме волела, ал сад га не волим.{S} Он се оженио |
| о ме ти не љубиш,“ рекао је човек, кога сам некада тако жарко волела и кога сам сад опет љубити |
| ога сам некада тако жарко волела и кога сам сад опет љубити почела.{S} И већ да подлегнем моћи |
| а — заборавим.{S} Својима сам рекла, да сам се давно решила за то, а сада сам добила журан пози |
| екако топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с педесет година млађа.{S} Видим, да има неког, ко |
| ида суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам се бојал |
| љу, а док први занос пређе па увиди, да сам и ја погрешива — постаћу му равнодушна.“ мислила са |
| {S} Дође ту мени, па говори, говори, да сам примила већ и ја.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чија ј |
| а мајци, а ни Милан није смео знати, да сам ради њега умрла.{S} Онда неби <pb n="156" /> могао |
| лану.</p> <p>Писала сам му, рекавши, да сам отишла од њих.{S} Сирота сам девојка, па ми је дужн |
| пено.{S} За то и нећу да уображавам, да сам му већ сад симпатична.{S} То би дошло тек доцније, |
| потражила своју сабу.{S} Рекла сам, да сам уморна.{S} Нисам ни слагала; уморила ме радозналост |
| и морала поруменити сама пред собом, да сам искушењу без опирања подлегла.</p> <p>У врту сам се |
| па женица, толико је плакала за њом, да сам мислила, поболеће се.{S} Једва сам је утешила.</p> |
| олео као ја њега, срце би му казало, да сам чиста и невина.</p> <p>Заборавила сам га, али сам д |
| се одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам се бојала, чуће.{S} Устала сам и донела још цвећа. |
| ше своје.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Милану љубила тек њега.</p> <p>Крила сам своје |
| сала књижицу, дође ми од куће писмо, да сам нужна код куће.</p> <p>Опремила сам се за пут, а пр |
| им.“</p> <p>„Знам.{S} Али знам и то, да сам несретан; преварен и да љубим тек тебе.“</p> <p>„Ћу |
| едижући очију и тако одлучним тоном; да сам се сама тргла од њега.</p> <p>„Вечита загонетко!“ у |
| нарине, мачку и псето.{S} Мислиће те да сам каква „чегртаљка“; толико вам говорим.{S} Чудно ми |
| а ме огрте у њу, с таком пажњом, као да сам какво слабо болесно дете.</p> <p>Ја сам заиста дрхт |
| ребе да ме се маши, па ма иначе како да сам чезнула за том руком...{S} То је видите узрок, а не |
| ству лакше и комотније живе, па нећу да сам му на сметњи!“</p> <p>„Сирото моје дете,“ рече она |
| ја била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам сувише осетљива?{S} Душан ме увек кори због тога.</ |
| а, да сам се давно решила за то, а сада сам добила журан позив од те и те фирме.{S} Готову робу |
| волео још док си ти овде била.{S} Тада сам га одбила; нисам знала како он мисли, но сад сам ве |
| в је.{S} Већ одавно нисам читала; можда сам већ и заборавила.{S} Ту се опет насмешила.</p> <p>Д |
| <p>После ме је питала: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинила неком приро |
| p>Док је она пажљиво превртала лист, ја сам је посматрала.</p> <p>Била је повисока слаба стариц |
| ло с моји назори.{S} Али све бадава; ја сам га поштовала и љубила свим срцем својим.</p> <p>Срц |
| ила сам се сама себе, но све бадава; ја сам га љубила из свег срца и душе своје.{S} Неки пута м |
| мио је понуду и ћутање опет настаде; ја сам радила нервозном хитрином а он је разгледао цвеће ш |
| , знам је добро, говорила је она.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је оставила сав свој „веш“ и |
| Гле ви се и не чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће те пљенути рукама и побећи од мене.</p |
| ла реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам опет весела и задовољна; он је тако добар.</p> <p>Р |
| S} Но ви ме душо, нисте разумели.{S} Ја сам рекла: права љубав, а та незна за неверу.{S} Она се |
| /p> <p>— Нисам читала; а и откуд?{S} Ја сам стара а то је млађи човек.{S} Кад сам била млада, р |
| > <p>— Цицико, куцико, волела ме?{S} Ја сам ваша мати!{S} Миловао је старичину мачку и псето.</ |
| одобрила корак, што сам га учинила — ја сам вереница!</p> <p>Чудићеш се, но тако је.{S} Ти знаш |
| ши их. „Љубав се изнудити не може, а ја сам се томе могао надати још онда, кад си од мене побег |
| <pb n="156" /> могао бити сретан, а ја сам му тек срећу желила.{S} Та волила сам га <hi>истинс |
| е.{S} И пре су била пуна нежности; а ја сам се изражавала како сам умела и како ми је допуштао |
| <p>Упро је очајнички поглед у мене а ја сам дрхтала као у грозници.</p> <p>„Што ћутиш?{S} Реци, |
| ивиш и можеш ли нам опростити.{S} Та ја сам најмање крив што се тако десило!“</p> <p>Јецала сам |
| ије на површину.{S} Ето на пример, и ја сам некада љубила људе, а сад — ту се старка болно и гл |
| речи звучаше ми непрестано у души; и ја сам остала да живим из дужности и љубави.{S} Остала сам |
| цу своју.</p> <p>Клица је била ту; и ја сам била чила, окретна и задовољна, као и друга деца.{S |
| ћа, које је мајка такође имала.{S} И ја сам то радо читала, али су ме и друге ствари интересова |
| <p>— Моја.{S} Па и опет заћута.{S} И ја сам ћутала.{S} Била сам изненађена, и некако чудновато |
| сита.</p> <p>Но нико није без мане и ја сам је волела, врло волела; једно би изгледало пријатељ |
| ..</p> <p>Пробудио се понос у мени и ја сам јој одмах одговорила.</p> <p>Одговорила сам јој чес |
| од другог се већ суши.</p> <p>Него и ја сам красна домаћица.{S} Време ужини већ прошло, а ја ва |
| узвикну он, пустивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је одјур |
| блед и дрхћући од узбуђења.</p> <p>И ја сам дрхтала.{S} Тек после неколико тренутака могла сам |
| p>Старица уздахну и заћута.</p> <p>И ја сам ћутала.{S} Чудни осећаји беху самном овладали.</p> |
| ашто будити горке успомене.</p> <p>И ја сам много патила.{S} То нека ти је утеха.{S} Али сад је |
| примери?!</p> <p>— Добро, мајко, али ја сам од старијих слушала, да у браку понајвише они рђаво |
| лите, могла сам бити и мајка.{S} Али ја сам девојка — бабадевојка.{S} Ту се старка горко насмеј |
| м узбуђено ја.</p> <p>„Јесам.{S} Али ја сам сумњао,“ па хоћу из твојих уста да чујем, хоћеш ли |
| .</p> <p>Оне нису ништа ишчитале, но ја сам осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто се чуд |
| ечно.{S} Могла сам добити и више, но ја сам зарад Данкина мира пристала на — најмање.</p> <p>Са |
| о зна оћул вас још кадгод видити; но ја сам вас заволела онако на први поглед.{S} Лице ваше ост |
| /title>“ и остала његова дела.{S} Но ја сам се касније и сама задубљивала и у сувопарније ствар |
| /l> <l>Грех ако је то желити,</l> <l>Ја сам онда црни грешник,</l> <l>Не треба му опростити</l> |
| >Заслужио је патити.</l> </quote> <p>Ја сам свршила а ко осећа да је чистији, нека дигне камен |
| ме се обично свршила та тема.</p> <p>Ја сам мећу тим то и чекала.{S} И Милана и Боривоја била с |
| сам какво слабо болесно дете.</p> <p>Ја сам заиста дрхтала, но више од узбуђења, но од зиме.</p |
| /p> <p>Старка ми стиште руку.</p> <p>Ја сам и нехотице привукла њезину руку својим уснама и пољ |
| отишле некој рођаци у посету.</p> <p>Ја сам везла, а он је у другој соби читао.{S} На једанпут |
| а, али сам другог заволела.{S} Ја, која сам дотле сањала о љубави и с оне стране гроба и држала |
| а шта сам знала друго чинити, ја — која сам знала, шта значи одрећи се љубави своје?!</p> <p>Пр |
| иса.</p> <p>— Не замерте ћерко.{S} Така сам била од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{ |
| Дођох и у „жељезничку улицу.“ Из далека сам опазила старицу на прозору.{S} Чекала ме је.</p> <p |
| годна јунакиња.{S} Да то будем, требала сам се убити или поклизнути......{S} Ја......</p> <p>За |
| ла туђу, већ своју срећу!{S} Разоравала сам је својевољно, јер би њезин темељ био често темељ т |
| шивост.</p> <p>Да је разонодим призвала сам је чешће себи и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да ј |
| кла за пут спремљену.</p> <p>Отпутовала сам у Беч, да се тамо боље усавршим у својој струци и д |
| веровати.{S} Да је утешим, приповедала сам јој и своју некадашњу љубав према Милану.{S} О Бори |
| ...{S} Ја......</p> <p>Зачуђено гледала сам старицу; очи јој се сјале у светом одушевљењу дужно |
| и — модерним јунакињама.</p> <p>Гледала сам је неразумевајући.</p> <p>— Јесте ћерко, продужи он |
| питаше Даница љубећи ме.</p> <p>Гледала сам их укоченим погледом.{S} На послетку ми грунуше суз |
| /p> <p>Док се тетка вратила, разгледала сам књижицу.</p> <p>На насловном листу беше написано:</ |
| ког орманчића донела јабуку, разгледала сам јој собицу.{S} Била је малена избица с једним прозо |
| усана и око лепог кроја.{S} Разгледала сам јој и одело.{S} Било је скромно, чисто и њезиној ду |
| појава?“ Да би нашла узрока, погледала сам је и опет.</p> <p>У том старка подиже очи и погледа |
| и дан. </p> <pb n="170" /> <p>Погледала сам је тужно.{S} У њезиним очима не беше ни трага од ту |
| кама и побећи од мене.</p> <p>Погледала сам је не разумевајући.</p> <p>— Чудно вам је што тако |
| одрећи се љубави своје?!</p> <p>Предала сам му све у руке, уговоривши, да ме имају у старости и |
| 157" /> <p>Кад сам се освестила, лежала сам на канабету, поред мене клечаше моје две ученице та |
| је и сина, више ми није требало, држала сам да се у писму јада, тек да ми нанешену неправду топ |
| оју нисам јој ништа говорила.{S} Држала сам да је излишно; а још нисам ви сама знала, да је изл |
| лед.{S} Њу сам вама наменула.{S} Држала сам је до подне у бунару.{S} Сад је у газдаричином подр |
| ше овладала самном нека чама.{S} Држала сам, да ће ми бити скоро крај, па сам све главније успо |
| гледала; па ме је то збунило.{S} Држала сам, да није сасвим при свести.{S} Било је на њој нешто |
| </p> <p> <hi>Стана.</hi> </p> <p>Држала сам да неће доћи.{S} Али већ после неколико дана стајао |
| а ја постадох богата „партија.“ Стајала сам на три хиљаде, разуме се у шајну.{S} Но тада беше т |
| </p> <p>„Чини ми се, да јесте“, смејала сам се ја; „изволите само прочитати неколико бележака и |
| да слабо занима старичин живот? смејала сам се.</p> <p>— Не, душо, врло ме занима, рече она узе |
| ега видила сам — Боривоја.{S} Насмејала сам <pb n="159" /> се и зловољно окренула на другу стра |
| немају својих мисли?!</p> <p>Насмејала сам се на глас.</p> <p>— Што се смејете?{S} Искуство ме |
| остала сам и према њему збуњена; бојала сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оста |
| Тетци сам рекла да ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће допустити тај корак.{S} Била је добра |
| свешћена пала сам на канабе.{S} Плакала сам дуго и горко.{S} А кад је та врела река одшила, пад |
| ољан са својом јадном ћерком?{S} Делала сам по твојој светој заповести и дужности човека; ал му |
| ме више не требају...</p> <p>Помишљала сам: шта ће Милан мислити о мени, кад тако изненада одл |
| и задовољна, као и друга деца.{S} Имала сам милу мајку, драгог оца, па и браћицу и сестрице.{S} |
| мото беше додато:</p> <quote> <l>Имала сам топло срце,</l> <l>Поред свести здраве;</l> <l>Гади |
| вљати.</p> <p>Сву душевну храну примала сам од тетке и тече све док нисам добро читати научила, |
| а дошла? питала сам радознало.{S} Знала сам да је то била Данка.</p> <p>— Дошла је, таман да јо |
| како чудновато, па рече:</p> <p>— Знала сам да ћете тако рећи.{S} Тако говори младост.{S} Кад н |
| } Али све заман; од тога тренутка знала сам и осећала, да Милана не љубим тек као брата и прија |
| м титулом и пуним џепом!..</p> <p>Знала сам ту „морску логику“ понеког женског и мушког „отмено |
| и рекла некако сухопадно;</p> <p>„Знала сам.{S} Та ти си увек била моје разборито добро дете!“< |
| S} Јели истина не могу тврдити; дознала сам тек из непоуздана извора.</p> </div> <div type="cha |
| , у његовом или њезином?</p> <p>Дознала сам и то.{S} При крају године писала ми Даринка измећу |
| тао ми поглед на адреси тој.{S} Познала сам рукопис — Миланов.</p> <p>Задрхтала сам. „Шта ће са |
| шко је појмити.{S} Полуонесвешћена пала сам на канабе.{S} Плакала сам дуго и горко.{S} А кад је |
| оли и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и плакала, док се није смркло.{S} Тада дођ |
| има одмора и слободним часовима, морала сам му по нешто на глас читати, а за тим сам према свом |
| Земља је чисто горела подамном; морала сам бегати оданде, где могу нанети несрећу и где ме виш |
| ожете и из овога све дознати.{S} Писала сам још пре 15—20 година, дотле сам водила дневник.{S} |
| ао беше, да пишем Милану.</p> <p>Писала сам му, рекавши, да сам отишла од њих.{S} Сирота сам де |
| а многи ходе,“ рекао је неко; приметала сам у своју обрану.</p> <p>— Манимо се метода, већ брзо |
| ане.{S} Кад год се дала прилика, шетала сам се крајем од „ајзнбана,“ не би ли је случајно опази |
| ја.</p> <p>— Је-ли рођака дошла? питала сам радознало.{S} Знала сам да је то била Данка.</p> <p |
| ћута.</p> <p>— Чија је то песма? питала сам је после неколико тренутака.</p> <p>— Моја.{S} Па и |
| </p> <p>— Зар немате никог свог? питала сам је ја.</p> <p>— Приповедаћу, казаћу вам све. — Друг |
| ва.</p> <p>— Знате-ли што о њој? питала сам раделицу ту.</p> <p>— Знам само да је пролетос умрл |
| о време некако чудно и тешко.{S} Питала сам и Душана, шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он |
| р немате баш неког од својих?{S} Питала сам и други пут.</p> <p>Она љутећи оде шифонеру, отвори |
| ћи.{S} Али —“</p> <p>„Шта, али?“ питала сам усиљено смешећи се.</p> <p>Он уздахну. „Хтео сам ре |
| све излечити.“</p> <p>„Мислиш?“ питала сам, тек да не ћутим.</p> <p>„Не да мислим, него сам и |
| , скоро груба према мени.</p> <p>Питала сам је за узрок.</p> <p>„Шта ти хоћеш од мене?“ викнула |
| лика, кад се тицала Данке.{S} Васпитала сам је образовала како сам најбоље могла; важила је као |
| p> <pb n="137" /> <p>Једног дана читала сам опет у парку.{S} Око мене беше необична тишина.{S} |
| ече:</p> <p>— Читајте ово!{S} Прочитала сам гласно показане ми речи.{S} Оне су гласиле</p> <quo |
| а лист, што сам га читала.{S} Прочитала сам на том листу: „Застава,“ па видим, да сте и ви Српк |
| зора је седила фрајла-Стана.{S} Застала сам.{S} Она ме погледа, преко — сад још већма — увела л |
| м баба-Стану.{S} У њезиној соби застала сам неку младу раделицу.{S} Баба-Стана беше — мртва.</p |
| а живим из дужности и љубави.{S} Остала сам да живим, но у кући тој дуже остати нисам могла.{S} |
| да топлије, но стотину других, а остала сам овако, нешто са дужности а нешто баш са тог топлог |
| н, баш ако га и сумњиче.</p> <p>„Остала сам усамљена са дужности према другоме,“ рекла је стари |
| ијом помоћу спасао вид.</p> <p>Заостала сам овде.{S} Радити се могло и овде а тешко ми било вра |
| ко пре то увидила нисам.</p> <p>Постала сам и према њему збуњена; бојала сам се да се не одам, |
| прошло, примети она и устаде.{S} Устала сам и ја, али без воље.{S} Још нисам јој ни имена знала |
| пало, да сам се бојала, чуће.{S} Устала сам и донела још цвећа. ма да ми није требало.</p> <p>С |
| о ал задовољно гледају...</p> <p>Устала сам и целивала икону.{S} Срце ми се још цепало, но душа |
| и те очи; већ је сумрак.“</p> <p>Устала сам и збуњено пошла из собе.</p> <p>„Куда ћеш?“ шапутао |
| језик.</p> <p>„Ништа, ништа,“ шапутала сам кроз плач; „мајка ће бити задовољна — дужност је од |
| p> <p>„Зар ти то ниси увидио?“ шапутала сам узбуђено ја.</p> <p>„Јесам.{S} Али ја сам сумњао,“ |
| едан!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ прошапутала сам испрекидано и онесвешћена пала доле; пред очима беш |
| p>„А твоје дете, твој син?“ прошапутала сам, да га сетим дужности оца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ |
| ане, које је време излечило?!{S} Ћутала сам, држећи, да ће старица и сама отворити своје срце, |
| от? питала ме смешећи се.</p> <p>Ћутала сам за тренутак.{S} Нисам одмах нашла згодна одговора.< |
| м речима о својој љубави.</p> <p>Ћутала сам и јецала.{S} Тек кад ме хтеде привући својим прсима |
| сам рукопис — Миланов.</p> <p>Задрхтала сам. „Шта ће сад од мене?{S} Зар није било доста увреде |
| унутра ступи — Милан.</p> <p>Задрхтала сам и побледила.</p> <p>„Што дрхћеш, змијо глатка?“ реч |
| упи у дућан — Боривој.</p> <p>Уздрхтала сам се као неки кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи н |
| ла равнодушна, али ни суревњива; сећала сам га се као што се човек сећа каквог милог покојника. |
| се дадем љубити од туђа момка. 0сећала сам да то није више братинска љубав, а невеста ни верен |
| а толико, па ни то нисам могла; осећала сам, да би ме глас одао.</p> <p>„То је зацело наруџбина |
| и.{S} Но тада је било касно.{S} Осећала сам каква нас провалија дели; он је био њежно чедо арис |
| ад свршим науке?“</p> <p>„Хоћу,“ јецала сам. </p> <pb n="155" /> <p>Он ме стиште свим нагло биј |
| крив што се тако десило!“</p> <p>Јецала сам читајући то писмо:{S} Жао ми је било жене, која је |
| Али нико те не тера...“</p> <p>Зајецала сам на глас.</p> <p>„Што плачеш, лудице моја?{S} Тамо ј |
| своју страну.</p> <p>Овог пута корачала сам журно: била сам замишљена а и желудац ме је опомиња |
| се устремише на груди.</p> <p>Притрчала сам да затворим прозор; а мали се Милан узверио, очице |
| политичан.</p> <p>— Право велите, могла сам бити и мајка.{S} Али ја сам девојка — бабадевојка.{ |
| је суд решио 10 фор. месечно.{S} Могла сам добити и више, но ја сам зарад Данкина мира пристал |
| це ево баш у овој вароши -губе; а могла сам и љубави имати, само да се нисам држала поштења и д |
| .{S} Тек после неколико тренутака могла сам рећи:</p> <p>„Зашто си то чинио?!“</p> <p>„Зашто? п |
| д ме хтеде привући својим прсима, тргла сам се и уступила корак натраг.</p> <p>„Милане, буди чо |
| војој машти, беше — Милан.</p> <p>Тргла сам се од те мисли и махнула руком преко чела; ваљда да |
| око паса и пољуби у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега и побегла у врт.{S} Волела сам га нада с |
| новити — ако дође до „замерке“ — повела сам са собом и малог Милана, теткиног трогодишњег синчи |
| броја се не зна!{S} Шест година провела сам у њих.{S} Помајка није правила разлике између мене |
| ла сам га не отворено вратити.{S} Узела сам и перо, када се покрену у мени нека врста сажаљења: |
| м се од њега и побегла у врт.{S} Волела сам га нада све на свету, али ми се није дало да се дад |
| раге воље; само док га донесем.“ Донела сам и читала:</p> <p>10. март године 18...{S} Проси ме |
| од те и те фирме.{S} Готову робу понела сам са собом а остало оставила да шогор у ред доведе.{S |
| е, ћерко.{S} Но куда ми одосмо, а хтела сам само рећи, да моји греси нису обични.{S} Нисам ја н |
| , да сам примила већ и ја.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чија је то песма, но она настави:</p> <p> |
| је лане у парку цитирала.</p> <p>Хтела сам наставити читање.</p> <p>Одмори се мало, примети ми |
| сада има још жену и дете!“</p> <p>Хтела сам га не отворено вратити.{S} Узела сам и перо, када с |
| занима га наша „полемика.“</p> <p>Хтела сам да је заменим у сечењу.{S} Није ми дала.</p> <p>— Н |
| илан.</p> <p>Кад је тетка дошла, почела сам читати:</p> <p>И опет девети фебруар, мој рођен-дан |
| Чим сам се у дућану видила сама, почела сам плакати.{S} За што? — То нисам знала: само је тако |
| остаде без утиска.{S} И нехотице почела сам премишљати: какав мора бити „делија“ за кога би ја |
| реме је учинило своје; постепено почела сам бивати веселија.{S} Боривој је имао право; ја нисам |
| <p>— Кад је то природан закон, отпочела сам најпосле, нашто онда толико моралисање?{S} На што у |
| > <p>Овог пута корачала сам журно: била сам замишљена а и желудац ме је опомињао, да је подне в |
| н.</p> <p>Учинила сам јој по вољи; била сам и поред радозналости санана. </p> <p>Сутра сам наст |
| , полудети, али то не би ни једно; била сам млада и душевно снажна.{S} А:</p> <quote> <l>Да је |
| ко од мене.{S} Нисам дизала очију; била сам збуњена.</p> <p>„Шта то везеш?“</p> <p>„Теби кошуљу |
| пет заћута.{S} И ја сам ћутала.{S} Била сам изненађена, и некако чудновато расположена.{S} Ниса |
| хтело одати, како ми је у срцу. — Била сам вулкан, по чијој површини често ходим и не слутећи |
| о и чекала.{S} И Милана и Боривоја била сам већ заборавила.{S} Од свега је остала само успомена |
| d="SRP18870_C0"> <pb n="136" /> <p>Била сам у гостима у Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима човек |
| <milestone unit="subSection" /> <p>Била сам дете.{S} Природа ми не беше маћеха; подарила ми је |
| је баш мене поштедила? ...</p> <p>Била сам као цветак, кад га од стабла откинеш; но свенула и |
| ме сећа на — практичност...</p> <p>Била сам опет у парку и чим сам га опазила сетила сам се фра |
| озледише се опет.{S} Јадног дана добила сам писмо.{S} Као електрисан застао ми поглед на адреси |
| је срце.</p> <p>После две недеље добила сам опет писмо од Даринке.{S} Јављала ми, да се венчали |
| ми је одговор.</p> <p>Те вечери добила сам грозницу.{S} Даница се није одмицала од мене Око по |
| свом снагом детињске душе своје; љубила сам их већма него и тице и цвеће и оно китњасто зеленил |
| шта у њему врије и кува.</p> <p>Љубила сам га, али сам била старија, па ми се чинило да ми је |
| Ти га љубиш и сувише...“</p> <p>„Љубила сам га,“ те ми се са усана.</p> <p>Он се болно осмехнуо |
| рти, већ у животу.....“</p> <p>Пољубила сам слику своје мајке, као душевну избавитељку своју, а |
| и псетом, „мојим друштвом.“ Заборавила сам да вам га прикажем, а тако зовем своје канарине, ма |
| а сам чиста и невина.</p> <p>Заборавила сам га, али сам другог заволела.{S} Ја, која сам дотле |
| , па сам му ретко и писала.{S} Оставила сам тај посао Даници, но онда је дуго морао чекати.</p> |
| хиљада.</p> <p>Избор младожење оставила сам њезиним родитељима, а поглавито њојзи.</p> <p>Они и |
| е пламтило а глас дрхтао.</p> <p>Извила сам своје из његових усијаних руку.{S} Срце је у мени д |
| аћу се сама.</p> <p>Десет година живила сам тако, радећи и хранећи се.{S} Десет година ме пошто |
| ет се поновиле препаћене муке: умртвила сам своје срце и одбила га, као некада Милана. — После |
| > <l>Поред свести здраве;</l> <l>Гадила сам се пољубаца,</l> <l>Без љубави праве.</l> <l>Па зат |
| ила неуморно.</p> <p>Једног дана радила сам у дућану, кад се врата отворише, а унутра ступи — М |
| вари и трудила се да их разумем; видила сам, да течу то весели; а за сироче нема веће среће, не |
| и осетљиво благо срце?</p> <p>— Видила сам га једанпут.{S} А тврде да је такав.{S} Сво се српс |
| а му слику видим, али место њега видила сам — Боривоја.{S} Насмејала сам <pb n="159" /> се и зл |
| мртво него тек успавано!</p> <p>Стидила сам се сама себе, но све бадава; ја сам га љубила из св |
| била добра?{S} За младих година служила сам и код феишпана.{S} Није Маца макар ко!</p> <p>— Зна |
| <p>Дошао је.{S} Већ првога дана опазила сам промену и на њему; био је према мени много хладнији |
| д мене. </p> <pb n="168" /> <p>Згрозила сам се, кад сам осетила да љубим човека млађег од себе. |
| је и преклињало дете...</p> <p>Згрозила сам се од призора тог и покрила лице рукама.{S} Он их н |
| разнину усамљеног живота свог, усвојила сам сестрину Данку.{S} Дете сам врло волела а и оно је |
| и, па лето, па јесен, па зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То би их било неколико туцади?“</p> |
| аголицало и моју радозналост.{S} Желила сам чути, што се није удала, али нисам имала од важност |
| <l>Задовољство је однела.</l> <l>Желила сам свуда правду;</l> <l>Њу сам вазда поштовала,</l> <l |
| а сам му тек срећу желила.{S} Та волила сам га <hi>истински и већма него себе</hi>; а не тек с |
| > <p>„Милане, опрости, опрости!“ молила сам га, пруживши му обе руке.</p> <p>„Шта да ти опрости |
| оме би се допадала патња!</p> <p>Молила сам је, да ми остави књижицу још за који дан, да је пре |
| где што, кад их замолим.</p> <p>Молила сам је да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни |
| ешива — постаћу му равнодушна.“ мислила сам, па га одбила ради његове среће и своје дужности.{S |
| ре.</p> <p>„Како живе ти људи?“ мислила сам и поглед ми паде кроз отворен прозор у таку једну и |
| у том погрешном мишљењу.</p> <p>Мислила сам у први мах, да ћу умрети, полудети, али то не би ни |
| да сам нужна код куће.</p> <p>Опремила сам се за пут, а пре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>К |
| кад нас је у собу увела.</p> <p>Примила сам понуду.</p> <p>— Ко вам је то?{S} Зацело брат?{S} П |
| Немојте гледати на мене.</p> <p>Примила сам понуду, а она наточи себи чашу воде, па настави:</p |
| ака румен.{S} Гледајући је тако појмила сам њезино некадашње самопрегоревање зарад дужности пре |
| Више нисам могла издржати.{S} Преломила сам печат.</p> <p>Нисам се преварила.{S} Он ми је писао |
| ам се утишала и почела радити.{S} Умила сам се, но очи ми Беху још исплакане.{S} На једанпут ст |
| питаше она прекорно.</p> <p>Поруменила сам и стисла се уз њезино раме; била би је још на улици |
| ите с њоме на јвност?</p> <p>Поруменила сам.</p> <p>— Ништа, ништа, храбрила ме; није то тајна. |
| да ћу посредовати да је узме.{S} Чинила сам све могуће, но он није осећао симпатије према њој.< |
| ст; а то њему квари сан.</p> <p>Учинила сам јој по вољи; била сам и поред радозналости санана. |
| оности, никад нисам дознала.{S} Клонила сам се њега и породице му.{S} Но у њему је сад тек бесн |
| {S} Сетила сам се и Милана.{S} Склопила сам очи, као оно деца, да му слику видим, али место њег |
| о скиде и загледа ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не видим.{S} Кад сам их отворила, рекла с |
| разборито добро дете!“</p> <p>Склопила сам очи, да је не видим.{S} Изгледала ми као пилат, кој |
| га је сасвим изостављао.</p> <p>Умерила сам кораке и слатко се насмејала.{S} Тек сад сам видела |
| у Милану љубила тек њега.</p> <p>Крила сам своје осећаје, но он их је ипак дознао.{S} Љубав је |
| ао, гледећи ме зачуђено.</p> <p>Оборила сам очи.</p> <p>„Шалиш ли се? питао је узевши ме опет з |
| А шта ви мислите о мени?</p> <p>Оборила сам очи, тражећи згодна одговора.{S} Збунило ме њезино |
| езеш?“</p> <p>„Теби кошуљу,“ одговорила сам не погледавши га.</p> <p>„Па зашто златом?{S} Досад |
| јој одмах одговорила.</p> <p>Одговорила сам јој честитајући и желећи обојима сретан пут.{S} Жељ |
| м прочитала то писмо.</p> <p>Одговорила сам му овако:</p> <p>Праштам ти из свег срца.{S} Никада |
| Све што сам још своје имала, претворила сам у новац и тражила себи лека. </p> <pb n="169" /> <p |
| о дело. </p> <pb n="166" /> <p>Отворила сам опет трговину шешира и радњу женског одела.{S} И то |
| села и написала тек ово:</p> <p>Патила сам много док сам те заборавила.{S} Сада је све прошло, |
| P18870_C4"> <head>IV.</head> <p>Вратила сам се својима.{S} Радњу нисам одмах хтела отворити; тр |
| Можда није њезина умотворина, приметила сам и наставила читање:</p> <p>Јесте, судбини се допало |
| сти; у постељи сам и плакала.{S} Сетила сам се и Милана.{S} Склопила сам очи, као оно деца, да |
| ?!“ узвикнула сам у нехотице.{S} Сетила сам се, да су ме баш они одбацили, које сам жарко љубил |
| вши.{S} Неће ми ништа фалити.{S} Сетила сам се само своје прошлости, а стара сам; па то је.</p> |
| пет у парку и чим сам га опазила сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад год се дала прилика, шетала |
| питала ме са саучешћем.</p> <p>„Сетила сам се својих родитеља,“ био ми је одговор.</p> <p>Те в |
| „штафир“ своје кћери.</p> <p>Опростила сам се на брзу руку, обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} |
| а ми се ваљало журити.</p> <p>Опростила сам се са старицом, обећавши, да ћу скоро доћи и књижиц |
| ну, на распетије спаситељево.{S} Бацила сам се предњу и шапутала:</p> <p>„Оче, јеси ли задовоља |
| ам журити, да га стигнем.</p> <p>Бацила сам још један поглед на кућу, па пођох тражити тетку.</ |
| ово, што сам га за тим добила, тумачила сам друкчије.{S} Дотле сам свако његово писмо комотно ч |
| ук; био је већ на улици.</p> <p>Скочила сам, да га задржим, да му све кажем и да умрем, али на |
| > <p>Сад сам била мирнија.{S} Закључила сам да своје осећаје не одам. „Та ја се варам да га љуб |
| о.{S} Ни љубав није увек вечита, тешила сам је.“</p> <p>Није ми хтела веровати.{S} Да је утешим |
| ми кола; идем сестри од тетке у * рекла сам помајци спремајући своје ствари.</p> <p>„Сестри од |
| ет за руке.</p> <p>„Не шалим се“, рекла сам недижући очију и тако одлучним тоном; да сам се сам |
| не видим.{S} Кад сам их отворила, рекла сам хладно и одлучно:</p> <p>„Милане, иди кући жени и д |
| !{S} Зар ти не знаш да си ожењен? рекла сам трудећи се, да га умирим.“</p> <p>„Знам.{S} Али зна |
| м раније потражила своју сабу.{S} Рекла сам, да сам уморна.{S} Нисам ни слагала; уморила ме рад |
| Мајка тако хоће; биће ти венчана“ рекла сам, а глас ми је зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се б |
| обом, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и свој разлог.</p> <p>Зар си и о мени тако суди |
| ко ме ти више не љубиш.“</p> <p>Стресла сам се.{S} Грозна мисао паде ми на памет и изазва још г |
| ку ал с мање мираза...</p> <p>Прекинула сам читање и питала: „хоћу ли читати даље?“</p> <p>„Па |
| 139" /> <p>— Разним особама?! узвикнула сам, да се старка тргла.{S} Хвала, на таквој љубави!</p |
| мејала.</p> <p>— Бабадевојка! узвикнула сам, али само у мислима.{S} Пристојност ми је задржала |
| срце.{S} Коме још то треба?!“ узвикнула сам у нехотице.{S} Сетила сам се, да су ме баш они одба |
| ну у главу.</p> <p>„Разумем!“ узвикнула сам поносито. „Али није нужно да га у мојим очима тако |
| ар, а још се и не познајемо!“ Узвикнула сам у смеју.</p> <p>„Па што се смејеш?{S} Тако то бива. |
| корним гласом.</p> <p>„Кога?“ узвикнула сам и дигла очи.</p> <p>„Опрости“ рече он пруживши ми м |
| S} Милане!{S} Ја нисам крива!“ јаукнула сам.{S} Он није чуо тај јаук; био је већ на улици.</p> |
| емарује своју дужност.“</p> <p>Ужаснула сам се од толике одлучности и употребила сву своју снаг |
| воју погрешку сину одала?!{S} Уздахнула сам, кад сам прочитала то писмо.</p> <p>Одговорила сам |
| м и тера — швиндлерај.</p> <p>Уздахнула сам и оборила очи, не рекавши јој ништа.{S} Било ми је |
| p>Зарад тога дошла сам и амо у Т., чула сам за овдашњег ваљаног доктора очију.{S} Годину дана л |
| Где једу троје, јешће и четворо“, чула сам говорити моју нову помајку.</p> <p>Срце ми је задрх |
| им боловала.{S} Кад сам оздравила, чула сам, да се оженио Маром Базићевом.</p> <p>Сад ми је бил |
| враћали.{S} Тек пре десет година, чула сам, да су на брзо обоје свршили трагично.{S} Из славољ |
| Добро фрајлица, богами, баш добро, чула сам ја за тим још и на вратима ходника.</p> <p>Но да се |
| ежника, леп но лакоуман младић.{S} Чула сам чешће говорити, да се њих двоје радо гледе, но она |
| ишљала: јели ми посета умесна?{S} Нашла сам да јесте.{S} Старица није била „рђава особа.“ За њу |
| зашто не долази?“ У својој машти нашла сам и одговор: „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми |
| у, па пођох тражити тетку.</p> <p>Нашла сам је с неким познаницима тек на станици.{S} О старици |
| !</p> <p>Кад сам лане била у Т., отишла сам опет да видим баба-Стану.{S} У њезиној соби застала |
| ло ми се пред очима.{S} Посрћући отишла сам до баште, до места, где ми је Милан казао, да ме во |
| </p> <pb n="169" /> <p>Зарад тога дошла сам и амо у Т., чула сам за овдашњег ваљаног доктора оч |
| евојку“ овога пута без успеха; но дошла сам и дома, а она ми је била у памети.{S} Била је то чу |
| осле и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се поред плетива својим мислима разговарам.{S} |
| јој струци и да — заборавим.{S} Својима сам рекла, да сам се давно решила за то, а сада сам доб |
| енио.{S} Ваљда ти је писао. — И Стевана сам волела, но ни он није за мене; све више увиђам, да |
| бразовати и оплеменити може.{S} Уверена сам била, да би старицу новчано радо помогла (то допушт |
| , да сте и ви Српкиња.</p> <p>— Српкиња сам, рекох, па седох опет на клупу.</p> <p>— И ја ћу се |
| ржала сам, да ће ми бити скоро крај, па сам све главније успомене свела у једно; нека ме бар по |
| буњена; бојала сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оставила сам тај посао Даници |
| ла обичним трагом — стазом утрвеном, па сам им необична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то заслуж |
| а се, да је у гостима човек комотан, па сам била и ја.</p> <p>Најмилија забава беше ми читање у |
| них руку.{S} Срце је у мени дрхтало, па сам осећала да ће задрхтати и рука...</p> <p>Уздахнуо ј |
| ог женског и мушког „отменог света,“ па сам се страшила, да је не нађем можда прикривљену и у м |
| а од хладне за час се поболем.{S} Стара сам.{S} Лубеница је била зрела и слатка.</p> <p>— Добро |
| ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћу заборавити, а ко зна оћул вас још кадгод вид |
| ла сам се само своје прошлости, а стара сам; па то је.</p> <p>У том захукта другом страном пери |
| оне — морске логике.</p> <p>Тога вечера сам раније потражила своју сабу.{S} Рекла сам, да сам у |
| оред радозналости санана. </p> <p>Сутра сам наставила читање, чим је тетка доспела:</p> </div> |
| екавши, да сам отишла од њих.{S} Сирота сам девојка, па ми је дужност налагала да тако учиним; |
| овека.</p> <p>„Нећу, да ћутим.{S} Доста сам патио!{S} Грехом називаш ти моју љубав према теби.{ |
| <p>Тако сам писала, но сам Бог зна шта сам претрпила док сам написала то неколико хладни и рав |
| волела а родитељи не попуштају, па шта сам знала друго чинити, ја — која сам знала, шта значи |
| огу доћи да те видим и усмено кажем шта сам све до сада препатио.</p> <p>Очекујући одговор, тво |
| и зло у море заборава.</p> <p>Просилаца сам и сад имала: младих и старијих, момака и удоваца, б |
| то тренутак, много тежи и од онога, кад сам се с Миланом растала.{S} Тада — а сад — супарница.< |
| и трговину.{S} То сам ја и мислила, кад сам те дала изучити.{S} Сирота си девојка, а мушки су в |
| оплела, а течи је чисто коса расла, кад сам му у седмој својој години помагала другу децу у чит |
| укчије.“</p> <p>Сва сам се стресла, кад сам прочитала то писмо.{S} Дакле с његове стране је љуб |
| ије већи грех, да се растанемо сад, кад сам и по други пут увидео, да смо створени једно за дру |
| а и врлина заједно.</p> <p>Доцније, кад сам почела осећати празнину усамљеног живота свог, усво |
| отселила из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била на пошти, питам јој газдарицу: где је фрајла С |
| <pb n="168" /> <p>Згрозила сам се, кад сам осетила да љубим човека млађег од себе.{S} То се ни |
| ; тетка није могла да ме се наљуби, кад сам јој прве чарапе оплела, а течи је чисто коса расла, |
| не излечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад сам је нудила, да зове доктора.{S} Сирота, знам зашто; |
| ешку сину одала?!{S} Уздахнула сам, кад сам прочитала то писмо.</p> <p>Одговорила сам му овако: |
| уго сам и тешко за тим боловала.{S} Кад сам оздравила, чула сам, да се оженио Маром Базићевом.< |
| од мене Око поноћи сам застала.{S} Кад сам се пробудила кандило је горело а Даница је јецала у |
| али без сваког знака и натписа.{S} Кад сам је питала, зашто: каже: „тако ми је покојница наруч |
| лушао, не скидајући ока са мене.{S} Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно рече:</p> <p>„Добар |
| вао више дана приметно хладнији.{S} Кад сам га питала за узрок, тргао се, погледао ме испитујућ |
| а сам стара а то је млађи човек.{S} Кад сам била млада, радо сам читала.{S} Читал сам Обрадович |
| Склопила сам их, да га не видим.{S} Кад сам их отворила, рекла сам хладно и одлучно:</p> <p>„Ми |
| замерте ћерко.{S} Така сам била од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљда н |
| ила је већ настанула пета година од кад сам примљена у кући моје помајке.{S} Једног дана рече м |
| особна за љубав, кад тако говорим и кад сам остала неудата.{S} Не, ћерко није тако.{S} Куцало ј |
| ој старости, а смешила се у моменту кад сам је погледала; па ме је то збунило.{S} Држала сам, д |
| девојка,“ заврши моја помајка, баш кад сам отворила врата.</p> <p>Смркло ми се пред очима.{S} |
| ледена рука. </p> <pb n="157" /> <p>Кад сам се освестила, лежала сам на канабету, поред мене кл |
| е вас сећати до своје смрти!</p> <p>Кад сам лане била у Т., отишла сам опет да видим баба-Стану |
| шла још тога дана кола за *.</p> <p>Кад сам полазила, Даница се гушила у сузама, а блистале се |
| /p> <p>Закључисмо, да идемо.</p> <p>Кад сам се сутра дан упутила с тетком жељезници, једва смо |
| ао се он.</p> <p>Како неби било!{S} Сад сам вам тек прочитала пролећне месеце и неколико сталеж |
| првих бресака, па покваси грло.{S} Сад сам се сетила, да твој део добила ниси.</p> <p>— Вас ка |
| мо комотно читала мајци и Даници, а сад сам при сваком нежнијем изразу његовом поруменила и зад |
| ораке и слатко се насмејала.{S} Тек сад сам видела, да и ја нисам искључена из наслеђа прабабе |
| била; нисам знала како он мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам о |
| мира пристала на — најмање.</p> <p>Сад сам сасвим усамљена.{S} Сви сродници осим Данке већ су |
| већа. ма да ми није требало.</p> <p>Сад сам била мирнија.{S} Закључила сам да своје осећаје не |
| в.</p> <p>Срце ми је дрхтало, но поглед сам мирно издржала; с последњим издисајем моје љубави п |
| ог оца, па и браћицу и сестрице.{S} Све сам их љубила свом снагом детињске душе своје; љубила с |
| које су биле још у рукопису.</p> <p>Све сам радо читала, но Обрадовићеве басне по најрадије, је |
| у руку радионицу и трговину шешира, где сам са две девојке радила неуморно.</p> <p>Једног дана |
| ; била ми је необично одата.{S} Доцније сам видила, да с тога што је волела Душана, надала се с |
| м се смела дуже играти оних игара, које сам најволела.{S} Давао ми је за читање понајвише „<tit |
| сам се, да су ме баш они одбацили, које сам жарко љубила...</p> <p>„Коме треба?“ узвикнуо је др |
| ?{S} Заборавили ме сви, па и они — које сам ја усрећила!</p> <p>Зашто је то тако? — Је ли морал |
| днији.{S} Најпре ме је то болело, после сам тек видила, да је баш та хладноћа у понашању доказ |
| док нисам добро читати научила, а после сам је тражила и у течиној, за оно време, богатој библи |
| , наде и неке црне слутње.</p> <p>После сам се утишала и почела радити.{S} Умила сам се, но очи |
| Писала сам још пре 15—20 година, дотле сам водила дневник.{S} Смејаћете се, но кад-кад нас <pb |
| туаром, прозори обитаћих соба.{S} Дотле сам држала, да су ту у земљи подруми и коморе.</p> <p>„ |
| добила, тумачила сам друкчије.{S} Дотле сам свако његово писмо комотно читала мајци и Даници, а |
| друкчије. </p> <pb n="154" /> <p>Дотле сам била дете, а од тога тренутка девојка.{S} Већ прво |
| > <p>— Ево, рече, пруживши ми. — Најпре сам вам хтела све усмено казати.{S} Но овако је боље.{S |
| ека-Мацино место, заузела беше Лиза, те сам могла читати кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме |
| и су ме и друге ствари интересовале; те сам и његово захтевање свагда радо и с вољом испунила.< |
| но тај смеј је некако чудно звучао; те сам га зачуђено погледала.</p> <p>Он би ми на то за тре |
| рди.{S} Кад дође, питаћу га.“</p> <p>Те сам вечери много премишљала о свој прошлости; у постељи |
| г, усвојила сам сестрину Данку.{S} Дете сам врло волела а и оно је мени необично одано, скоро в |
| н.{S} Сестре га звале „брацом“, па се и сам тако називао; само што још није умео да изговори гл |
| и да су потчињени разуму.</p> <p>Шта ли сам ту препатила!{S} Па и опет ме није разумео.{S} На б |
| врије и кува.</p> <p>Љубила сам га, али сам била старија, па ми се чинило да ми је дужност да г |
| и невина.</p> <p>Заборавила сам га, али сам другог заволела.{S} Ја, која сам дотле сањала о љуб |
| ло на тезги.{S} Нисам дизала очију, али сам осећала његов благи али испитујући поглед.</p> <p>„ |
| , колача, коју сличицу или играчку, или сам се смела дуже играти оних игара, које сам најволела |
| премишљала о свој прошлости; у постељи сам и плакала.{S} Сетила сам се и Милана.{S} Склопила с |
| прости, зашто — незнам.</p> <p>У туђини сам провела две године у раду и тузи, но време је учини |
| а му све кажем и да умрем, али на врати сам се већ стропоштала.{S} Свест ме опет беше оставила. |
| ица се није одмицала од мене Око поноћи сам застала.{S} Кад сам се пробудила кандило је горело |
| >Сутра-дан сам отишла старици.{S} Тетци сам рекла да ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће доп |
| требало ми је полазити из куће, у којој сам толико среће и толико туге доживела!</p> <p>Падало |
| Егзистенцију сам себи осигурала а брак сам сматрала за нешто светије од обичне трговачке спеку |
| ити.{S} Знам ја како је то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се засијаше у очима.{S} Она их рук |
| е излете? осмехну се старица; неће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен прозор метну |
| је Миланов друг и брат од тетке.{S} Док сам била у дому моје помајке, долазио је чешће са својо |
| немила.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам се савлађивала, тежио је за њом и тражио је, а сад |
| здржавати као рођену матер своју, а док сам млађа, издржаваћу се сама.</p> <p>Десет година живи |
| а, но сам Бог зна шта сам претрпила док сам написала то неколико хладни и равнодушни речи!</p> |
| ла тек ово:</p> <p>Патила сам много док сам те заборавила.{S} Сада је све прошло, па нек вам је |
| ић и врло симпатична појава.{S} Још док сам Милана волела, њега сам поштовала и волела као рође |
| о је и сада. </p> <pb n="164" /> <p>Док сам сумњао у тебе, привлачила ме њојзи њезина спољашњос |
| м била млада, радо сам читала.{S} Читал сам Обрадовича, Видаковича, а и Караџића и све што ми ј |
| илане, ти волиш мајку?{S} Већ с питањем сам хтела потврђујући одговор.</p> <p>Дете погледа у ме |
| киног трогодишњег синчића.</p> <p>Путем сам и опет размишљала: јели ми посета умесна?{S} Нашла |
| ам му по нешто на глас читати, а за тим сам према свом стрпљењу и пажњи с којом сам читала, доб |
| p>И сутра-дан сам била узрујана.{S} Чим сам се у дућану видила сама, почела сам плакати.{S} За |
| т...</p> <p>Била сам опет у парку и чим сам га опазила сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад год с |
| Она је моја жена, али не она, за којом сам ја чезнуо.{S} Свака мисао разлази нам се још у осно |
| сам према свом стрпљењу и пажњи с којом сам читала, добила по неку награду; обично воћа, колача |
| а је подне већ прошло.</p> <p>За ручком сам питала течу и тетку, знајули што о фрајла-Стани.{S} |
| иш, зар ми је питање тако глупо?“ Силом сам хтела да се шалим.</p> <p>Он се трже.</p> <p>„Желиш |
| спомену!</p> <p>СТАНА.</p> <p>Сутра дан сам јој однела књижицу.</p> <p>— Како вам се допада мој |
| о Боривоју сањала...</p> <p>И сутра-дан сам била узрујана.{S} Чим сам се у дућану видила сама, |
| крена саучешћа и суза.</p> <p>Сутра-дан сам отишла старици.{S} Тетци сам рекла да ћу у парк.{S} |
| се и ти, па буди милостивија.{S} Кажњен сам и онако и сувише.{S} Огорчен на тебе, оженио сам се |
| ти ону гадну, ону црну увреду.{S} Невин сам, али и твој је живот отрован.{S} Доказ томе већ је |
| душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Разлог нисам имала; |
| гатој библиотеци.{S} На то ме је свикао сам теча; у данима одмора и слободним часовима, морала |
| и, Па сад ме осуђуј како знаш!{S} Дошао сам, да те још једном молим, да ми опростиш и да ти каж |
| Зацело си се журила у дућан.{S} Прошао сам онуда и свратио сам.{S} Код куће беше само слушкиња |
| но мојим врелим сузама; пишући га, живо сам сахрањивала и подруги пут своје срце.</p> <p>После |
| да не ћутим.</p> <p>„Не да мислим, него сам и уверен.{S} Таки карактери, таке природе не подлеж |
| вест ме опет беше оставила.</p> <p>Дуго сам и тешко за тим боловала.{S} Кад сам оздравила, чула |
| козивао, како му је у срцу.</p> <p>Дуго сам држала, да се обоје обмањујемо.{S} Ревносно сам нас |
| лађи човек.{S} Кад сам била млада, радо сам читала.{S} Читал сам Обрадовича, Видаковича, а и Ка |
| прочита мисли још у души.</p> <p>— Лудо сам питала, уздахну она.{S} Шта се може мислити — о дев |
| њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто ми је збуње |
| но смешећи се.</p> <p>Он уздахну. „Хтео сам рећи, да би моја помоћ била незнатна.{S} Ти га љуби |
| ву.</p> <p>Био ми је загонетка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је заволео — другу. </p> <pb n=" |
| ко и сувише.{S} Огорчен на тебе, оженио сам се оном, којом је мајка хтела; и моја је срећа униш |
| у дућан.{S} Прошао сам онуда и свратио сам.{S} Код куће беше само слушкиња и мала Данка.{S} Хт |
| у парку.</p> <p>После ме је питала: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинил |
| а то наћи увређени?{S} Нисам рђава, ако сам сирота!{S} А колико сам пута мислила о вама.{S} Осо |
| сам држала поштења и дужности.{S} Овако сам остала вечито усамљена са дужности — дужности према |
| ме, ћерко, разумели, бар не онако, како сам ја хтела.{S} Ја нисам одређивала, шта је љубав; сам |
| {S} Никад ми није дуго време.{S} А како сам сама морала бих полудети или трчкати од једне до др |
| а нежности; а ја сам се изражавала како сам умела и како ми је допуштао понос девојачки.</p> <p |
| ке.{S} Васпитала сам је образовала како сам најбоље могла; важила је као најбоља и најобразован |
| , и то би била за њу радо учинила, тако сам је од тога часа заволела.</p> <p>Помајка ми беше уд |
| у и неусиљеном учтивости.</p> <p>— Тако сам од прилике нагађала и сама, рече ми за тим.{S} А шт |
| те?{S} Зар није тако?</p> <p>— Баш тако сам и ја мислила, рече она, оборивши очи: а то је и цел |
| јатељство!“ </p> <pb n="160" /> <p>Тако сам мислила седајући на своје место.</p> <p>„Стано,“ ре |
| узети ону, коју не воле?...</p> <p>Тако сам мислила, па села и написала тек ово:</p> <p>Патила |
| старати за старе црне дане.</p> <p>Тако сам писала, но сам Бог зна шта сам претрпила док сам на |
| вај ил онај израз разјасни.</p> <p>Тако сам од Обрадовића и Соларића почела се учити размишљању |
| баш тим особинама спремио.</p> <p>Тако сам проживела детињство и дочекала дванајсту годину сре |
| воту се љуби тек једанпут!“</p> <p>Тако сам мислила, трудећи се да своје осећаје утишам и отера |
| исам рђава, ако сам сирота!{S} А колико сам пута мислила о вама.{S} Особито сад од кад —</p> <p |
| /p> <p>То је моја историја.{S} У колико сам грешила, не могу сама увидети; само знам да:</p> <q |
| .{S} Невидим добро; ситна је, но толико сам назрела.</p> <p>— Јесте мајко, лист је политичан.</ |
| тог остала чиста.{S} Верујте ми, тешко сам грешила.{S} Па онда, човеку по кад и кад и преври.{ |
| Ја нисам одређивала, шта је љубав; само сам рекла, да је она љубав права, која потиче из душевн |
| S} Она се гаси тек с нашим животом само сам још додала: да човек, ако се на пример превари у пр |
| е црне дане.</p> <p>Тако сам писала, но сам Бог зна шта сам претрпила док сам написала то некол |
| че он пруживши ми мој дневник.{S} Давно сам опазио да те нешто тишти.{S} Ниси ми се хтела одати |
| <p>Мирно сам прочитала то писмо, мирно сам га оставила међу друга; само ми је у грудима било н |
| да одмах полазе у Америку.</p> <p>Мирно сам прочитала то писмо, мирно сам га оставила међу друг |
| Боривој.</p> <p>Да је он заволео, јасно сам сад видила.{S} Како је она осећала, нисам хтела да |
| кама бивао снужден и зловољан.{S} Јасно сам видела, да га моја љубав слабо усрећује и да му је |
| ла, да се обоје обмањујемо.{S} Ревносно сам настојала, да тај покренути осећај у њему уништим ј |
| уцао по који провођаџија.</p> <p>Обично сам их све редом одбијала.</p> <p>„Шта чекаш?{S} Докле |
| на тишина.{S} Да је прекинем, механично сам питала:</p> <p>„По томе би ја била њежна.{S} Зар ти |
| си машамода, па отвори трговину.{S} То сам ја и мислила, кад сам те дала изучити.{S} Сирота си |
| та више! (Ја) нисам била така.{S} За то сам незгодна јунакиња.{S} Да то будем, требала сам се у |
| требало ми је што више посла.{S} За то сам одмах отворила на своју руку радионицу и трговину ш |
| у шешира и радњу женског одела.{S} И то сам у Бечу изучила.{S} Радња ми је добро ишла, те не пр |
| е издува чега немаш!</l> </quote> <p>То сам научила од газдаричине девојчице.{S} Учила за испит |
| ало који новчић потрошити од онога, што сам им поклонила, преседао ми сваки залогај.</p> <p>„См |
| но.{S} Мојој помајци не беше доста, што сам се из дужности својевољно среће одрекла, него да по |
| учено и успавано.{S} Доказ томе је, што сам у животу још двапут љубила, истим жаром и истом чис |
| било мојих лепших снова и илузије, што сам их донде имала...</p> <p>— Кад је то природан закон |
| као свети Петар баба Ани.{S} Знате, што сам ја лане у Парку читала у оној вашој лепо везаној пе |
| <p>— Збогом душо!{S} Па опростите, што сам вас својим бенетањем толико задржала.{S} Бар ће те |
| о, кад ми не одговара, о оној теми, што сам јој писао?“ питао је на послетку измећу осталог мај |
| некада; можда не би одобрила корак, што сам га учинила — ја сам вереница!</p> <p>Чудићеш се, но |
| евојка.{S} Већ прво писмо Миланово, што сам га за тим добила, тумачила сам друкчије.{S} Дотле с |
| азуме и ко ме не ће исмејати за то, што сам овако остала.{S} Уседелицу свет обично исмејава.{S} |
| ико тренутака, маши се она за лист, што сам га уз себе спустила.</p> <p>— Неће те ми замерити, |
| оче она, показујући прстом на лист, што сам га читала.{S} Прочитала сам на том листу: „Застава, |
| и моралу, а Рајићева и остала дела што сам читала показаше ми колики је свет и каквих је људи |
| ем.{S} Нашто би ми и било?{S} Доста што сам знала, да ме он више не воли.{S} Утопљеник се маша |
| д“ била је сад сва жеља моја. — Све што сам још своје имала, претворила сам у новац и тражила с |
| p> <p>„Јесте.{S} Седи.“ Било је све што сам му могла рећи.{S} Примио је понуду и ћутање опет на |
| уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што сам је узела у своју кућу, али да њу узме не могу допус |
| еке кутије твој дневник.{S} Опрости што сам га неприметно узео и прочитао; није то била проста |
| па ишчекује мој одлазак.</p> <p>Тек што сам преписала књижицу, дође ми од куће писмо, да сам ну |
| уморила ме радозналост.</p> <p>Тек што сам све за ноћ спремила и хтела отпочети читање, отшкри |
| вет и не познате, бар не овако, као што сам га ја познавала!{S} Старка умукну и замишљено гледа |
| ступа се у познанство са особом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитства, ал тек је — с |
| бина?“ рече он, показујући на шешир што сам радила.</p> <p>„Јесте.{S} Седи.“ Било је све што са |
| и градиву сасвим примерено.</p> <p>Што сам се уплашила, кад је сасвим обична старачка појава?“ |
| вном листу беше написано:</p> <p>„Зашто сам остала неудата.“ Као неки мото беше додато:</p> <qu |
| идиће и сама, да тако мора бити.{S} Зар сам је за то одхранила да ми сину убије срећу!“</p> <p> |
| ећај у њему уништим још у клици.{S} Зар сам се један пут за рад тога пред њиме хотимице показал |
| фалити.{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па зар сам ја лења, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то ка |
| но Обрадовићеве басне по најрадије, јер сам разумевала, а остали писци беху ми због мешања слов |
| на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер сам поред свег тог остала чиста.{S} Верујте ми, тешко с |
| ог језика тежи и сувопарнији; сваки час сам морала молити течу, да ми овај ил онај израз разјас |
| ишам и отерам те варљиве мисли; но опет сам тек о Боривоју сањала...</p> <p>И сутра-дан сам бил |
| S} Нисам ја никад газила заповести, већ сам их вршила.{S} Нисам разорила туђу, већ своју срећу! |
| у свести ферерије на три месеца.{S} Већ сам вас жељан а могу учити и код куће.“</p> <p>Дошао је |
| ме је.</p> <p>— Одржали сте реч, а већ сам мислила, не ћете доћи.{S} Но причекајте, да изађем |
| пазила; али увек без успеха.</p> <p>Већ сам била напустила истраживање, кад ми случај притиче у |
| Ко зна хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају |
| им за удадбу по рачуну.{S} Егзистенцију сам себи осигурала а брак сам сматрала за нешто светије |
| <title>Змајевој певанији</title>," коју сам такође собом понела.</p> <p>— Каква вам је то књига |
| ету једно псетанце и мачка.{S} На столу сам још видела једне наочари и плетиво, а у отвореном п |
| и једна лубеница, хладна као лед.{S} Њу сам вама наменула.{S} Држала сам је до подне у бунару.{ |
| > <l>Желила сам свуда правду;</l> <l>Њу сам вазда поштовала,</l> <l>За њу бих и срећу дала.</l> |
| ењу без опирања подлегла.</p> <p>У врту сам се сита исплакала за што, нисам знала ни сама.</p> |
| их и дресиратих; само не онаквих каквих сам ја хтела.</p> <p>Сваки од њих имао је разлога зашто |
| шкивала, а мајка неће да се то зна; још сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и баба-Мари.</p> |
| је после и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се поред плетива својим мислима разговарам |
| узрујана.{S} Чим сам се у дућану видила сама, почела сам плакати.{S} За што? — То нисам знала: |
| очију и тако одлучним тоном; да сам се сама тргла од њега.</p> <p>„Вечита загонетко!“ узвикну |
| его тек успавано!</p> <p>Стидила сам се сама себе, но све бадава; ја сам га љубила из свег срца |
| р своју, а док сам млађа, издржаваћу се сама.</p> <p>Десет година живила сам тако, радећи и хра |
| /p> <p>— Тако сам од прилике нагађала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> < |
| {S} Ћутала сам, држећи, да ће старица и сама отворити своје срце, ако јој симпатије улевам и ак |
| његова дела.{S} Но ја сам се касније и сама задубљивала и у сувопарније ствари и трудила се да |
| ако.{S} Али ако буде паметна, увидиће и сама, да тако мора бити.{S} Зар сам је за то одхранила |
| ржала сам да је излишно; а још нисам ви сама знала, да је излишно; а још нисам ни сама знала, д |
| е сита исплакала за што, нисам знала ни сама.</p> <p>После неког времена дође и он у врт.{S} Пр |
| ма знала, да је излишно; а још нисам ни сама знала, да је љубав, што према њему осећам.</p> <p> |
| даје.{S} Ништа јој није свето, често ни сама срећа па и живот љубљене особе, јер у место да себ |
| преварен, а превару си потпомагала — ти сама.{S} Не корим те; знам ти назоре.{S} Али промисли с |
| му нисам била, па би морала поруменити сама пред собом, да сам искушењу без опирања подлегла.< |
| Никад ми није дуго време.{S} А како сам сама морала бих полудети или трчкати од једне до друге |
| орија.{S} У колико сам грешила, не могу сама увидети; само знам да:</p> <quote> <l>Нисам баш ни |
| , који су ме скоро — отерали.</p> <p>Од саме зараде своје нисам могла сад живети, те молим зета |
| па онда још нешто, а последице би дошле саме од себе.</p> <p>— Шта је то „нешто?“ То ме интерес |
| , други због оног, а ни један због мене саме. т. ј. због мојих мана и врлина заједно.</p> <p>До |
| } Једно после подне остадосмо нас двоје сами дома.{S} Мајка и Даница беху отишле некој рођаци у |
| м пред вас.{S} Требало би времена да ме сами нађете.{S} Читав Лавиринт у овој кући!</p> <p>— Ск |
| а увидимо ни да признамо.{S} Обмањујемо сами себе, држећи, да нам је срце мртво.{S} Али срце је |
| потреба.{S} Но једне зиме беше овладала самном нека чама.{S} Држала сам, да ће ми бити скоро кр |
| S} Знања имам а и воље за рад, па хајде самном далеко у свет, где нас нико не зна и не познаје. |
| угарица и сироче као и ја; модистлук је самном заједно изучила а пре годину дана отворила је и |
| данпут паде опет судбини на памет да се самном наново поигра, јер:</p> <quote> <l>Срећа је ко в |
| <p>Јесте, судбини се допало да се опет самном протитра; умро ми је и теча а тетка мораде у обл |
| >И ја сам ћутала.{S} Чудни осећаји беху самном овладали.</p> <p>Ту свечану тишину проби гласић |
| и сав идеал!</p> <p>Јесте, ћерко моја, само животињски полски нагон сада још влада.{S} Праве с |
| рудиш без успеха.{S} Све што си успела, само је то, да те сад љубим још већма, а љубићу те и до |
| влачи.{S} Али ако је унутрашњост шупља, само моментано.{S} Често је тај утисак моћан, па човека |
| .“</p> <p>„Добра и зла је у нама свима, само је зло што су у теби те особине једнако јаке и твр |
| , кад ти предпостављају лошију од тебе, само за то, што је удата!{S} Баш као да је брак чистиле |
| рису, па волим платити новчић два више, само да је добро и чисто.{S} Намажите комадић и том мал |
| село срце кудељу преде.“ Само великани, само изузетци узвишују се и поред патње.{S} Обични људи |
| роши -губе; а могла сам и љубави имати, само да се нисам држала поштења и дужности.{S} Овако са |
| мараму.{S} Сад је изледало да је миран, само је био блеђи но обично.</p> <p>„Изашла си тако лак |
| ри због тога.</p> <p>Није ми одговорио, само ме гледао.</p> <p>„Што ме тако мериш, зар ми је пи |
| тинске љубави.{S} Свуда, где није тако, само је гадна страст животињска нагона и ништа више! (Ј |
| читати.</p> <p>— Е да, иде полако и то, само стрпљења сека-Мацо, све ће то доћи на ред; само до |
| борита друга.{S} Нека је ма и сулудаст, само нека је богат.{S} Еквипаж и вранци, кадифа и злато |
| бав.{S} Осећај, што га таки људи имају, само је страстан занос и животињски нагон.{S} Нико на п |
| м плакати.{S} За што? — То нисам знала: само је тако морало бити; срце ми је кипило од смесе ра |
| исмо, мирно сам га оставила међу друга; само ми је у грудима било некако празно, врло празно.{S |
| добра душа.{S} Није сирота дуго лежала; само две недеље.{S} Доктора није хтела. „Од овог ме ник |
| а, оборивши очи: а то је и цела истина; само је зло, што после таки ум и тако срце више види и |
| ла-Стани.{S} Незнадоше о њој баш ништа; само сека-Маца рече, — баш је била унела штрудлу — да ј |
| .{S} Ја нисам одређивала, шта је љубав; само сам рекла, да је она љубав права, која потиче из д |
| лог покојника.{S} За мене је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу |
| игу можда ћу и пробати.{S} Није згорег; само ме напомен'те...</p> <p>— Ију, како је дебела!{S} |
| пљења сека-Мацо, све ће то доћи на ред; само док почнем седити...</p> <p>— Ето је сад опет!{S} |
| .{S} Никада се нисам ни срдила на тебе; само ме је дуго болело, што ти је вера у мој карактер, |
| ј, бар да чујем.“</p> <p>„С драге воље; само док га донесем.“ Донела сам и читала:</p> <p>10. м |
| оравиће је брзо поред богатије и лепше; само она треба да је паметна, да је благодарна, па да н |
| ћерци разума.“</p> <p>„Врло појетички; само се канда не слаже с истином.{S} Зар ти није већ дн |
| ме; није то тајна.{S} Сме свако знати; само немојте за мога живота, а нећете дуго чекати, још |
| лико сам грешила, не могу сама увидети; само знам да:</p> <quote> <l>Нисам баш ни много хтела < |
| ржим на крилу!“</p> <p>„То и не тражим; само хоћу и морам ти казати; да немаш право што се срди |
| учинила радост са једном таком тичицом; само кад ми неби биле тако одане!{S} Овако ће ме тек гр |
| але „брацом“, па се и сам тако називао; само што још није умео да изговори глас „р“; обично га |
| о, можда још данас.{S} Доћи ћу за цело; само ме сад светина оцепила од мога друштва, па се мора |
| једно и друго тежи за искреном љубављу; само што код једног тек ниче, а код другог се већ суши. |
| ла је застирући сто и спремајући ужину; само не треба претеривати.{S} Оно што се у кући нађе и |
| атих и сиромашних, учених и дресиратих; само не онаквих каквих сам ја хтела.</p> <p>Сваки од њи |
| рабош о њему.{S} Али женски, женски!{S} Само то чудо и покор да видите!{S} Кад-кад се само чуди |
| > <p>— Е, онда ме баш мораш примити!{S} Само причекај, док свучем и сместим Милана.{S} Оне две |
| ње лепа човека, без душевних врлина.{S} Само децу, ма и матору — насмеја се старка — везује шуп |
| онда, кад љубљене особе већ не буде.{S} Само сопствена смрт дреши нас од праве љубави, често не |
| по, највише „весело срце кудељу преде.“ Само великани, само изузетци узвишују се и поред патње. |
| о се, да ће она бити моја насљедница, а само кућа и земља вредила ми је преко пет хиљада.</p> < |
| накост изједначило би време и љубав, да само није било другога — чинило ми се, да је врло слаб |
| себичност.{S} Зар је човек рођен тек да само ужива?{S} Зар он нема племенитија позива?{S} Истин |
| и цео свет вели, да је ненадмашив; а ја само знадем, да сав његов рад радо читам, и да би га св |
| м већ заборавила.{S} Од свега је остала само успомена.{S} С те стране није ми удадба ништа преч |
| е одрече, она га гони својом страшћу на само убиство и вуче пропаст.{S} Ове врсте јунакиња пона |
| лан узверио, очице му се застаклиле, па само нагло дише и дрхће од чезње за тицама.</p> <p>— Бо |
| г да опрости,</l> <l>Што ћу љубит' тебе само</l> <l>Целе вечности.</l> </quote> <p>— Како вам с |
| донаша баш ништа....{S} Карактерише је само као простакињу, „што се меша са сваким;“ те тиме р |
| ња није кадра сломити.</p> <p>— И то је само доказ, да таке реткости треба тим више штовати! пр |
| о чудо и покор да видите!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, па се питам:{S} Где им је свест?{S |
| Неће ми ништа фалити.{S} Сетила сам се само своје прошлости, а стара сам; па то је.</p> <p>У т |
| к.{S} Провођаџише Н. Н, све је, како се само може желети.{S} Провођаџија бар тако тврди, но у с |
| о једете! рече она, нудећи ме.{S} Глете само; још ово парченце хлеба са маслом.{S} Та узмите, т |
| } Они су ми друштво и забава.{S} Пазите само шта ће радити.</p> <p>Отворила је кавез Дамјана и |
| да јесте“, смејала сам се ја; „изволите само прочитати неколико бележака из мога дневника, па ћ |
| .{S} Јадно појмање дужности!{S} Питајте само тако одрасло несретно јектичаво и шкрофлезно дете, |
| теље, а бићемо обоје сретни.{S} Свет ће само знати, да нећу да се женим.{S} И то ће бити цела п |
| м онуда и свратио сам.{S} Код куће беше само слушкиња и мала Данка.{S} Хтео сад да одем но Данк |
| p> <p>— Бабадевојка! узвикнула сам, али само у мислима.{S} Пристојност ми је задржала језик од |
| ти, рече спустивши се опет уз мене; али само с почетка.{S} После обично постану добри пријатељи |
| ло срце није хтело да купује љубав, или само да љуби, већ је тражило у истој мери одзива; а пон |
| <p>„Рђава извина, секо моја.{S} Отвори само последњи лист свога дневника...“</p> <p>То је било |
| ? питала сам раделицу ту.</p> <p>— Знам само да је пролетос умрла.{S} Него ако је повољи да доз |
| ерко.{S} Но куда ми одосмо, а хтела сам само рећи, да моји греси нису обични.{S} Нисам ја никад |
| нило досадно а живот несносан.{S} Живим само зато, да тебе још једаред видим и да из твојих уст |
| еру.{S} Она се гаси тек с нашим животом само сам још додала: да човек, ако се на пример превари |
| ак!{S} Сва божија створења лепа су, ако само нису богаљеви или измет природни.{S} Укус и фантаз |
| к нисам са ужасом увидела, да је баш то само прегоревање и брига а њему — љубав.</p> <p>Срце ми |
| асмејала, а шогор ваљда у обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да је при женидби главно капитал |
| т ми је дабоме чиста, ал тек је тешко — самовати.{S} Сад је јецала.</p> <p>— Зар немате никог с |
| “; толико вам говорим.{S} Чудно ми је и самој.{S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме чисто говорити |
| а онда мислим, мислим, да ми је после и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се поред плети |
| S} Но будите уверени, да су таки људи у самој ствари „лакша роба“ ...{S} Ти и незнају шта је љу |
| не гледају у свет смело, разборито и са самопоуздањем.{S} Све су дурашне и еманциповане од свак |
| ћи је тако појмила сам њезино некадашње самопрегоревање зарад дужности према другима.</p> <p>У |
| ло да свако „зашто“ има своје „зато,“ а самоћа, патња и размишљање, научише ме још и извињавати |
| цу.{S} И то нешто вреди.{S} Олакшава ми самоћу.{S} Оне друге собе гледе у ходник, немају зрака |
| е доживела!</p> <p>Падало ми је на ум и самоубиство.{S} Али насилна смрт оставља за собом траго |
| у опште, а последица је браколомство и самоубиство.{S} То видите, мени изгледа врло себично. „ |
| ајка је пре кратког времена умрла, а на самрти све му је казала, молећи Даницу и њега, да ме за |
| врати продире светлост; а то њему квари сан.</p> <p>Учинила сам јој по вољи; била сам и поред р |
| по вољи; била сам и поред радозналости санана. </p> <p>Сутра сам наставила читање, чим је тетк |
| е господе.{S} Не ће се видети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће га војници, па и св |
| другог заволела.{S} Ја, која сам дотле сањала о љубави и с оне стране гроба и држала, да никог |
| рљиве мисли; но опет сам тек о Боривоју сањала...</p> <p>И сутра-дан сам била узрујана.{S} Чим |
| тим именом назива?{S} Животињски нагон, сањалачки занос, или навика на леп или створ, хоће свет |
| је мишљење о овој или оној теми писмено саопштимо.</p> <p>Даница му је ретко испунила жељу; бил |
| леше ме очи, већ је изгледало да ћу вид сасвим изгубити.</p> <p>Радити више нисам смела, те дођ |
| га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим изостављао.</p> <p>Умерила сам кораке и слатко с |
| ено.</p> <p>Што сам се уплашила, кад је сасвим обична старачка појава?“ Да би нашла узрока, пог |
| е је то збунило.{S} Држала сам, да није сасвим при свести.{S} Било је на њој нешто необично.</p |
| побијем старичину тврдњу и разлоге а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепших сн |
| е — карактера! — Темпераменти могу бити сасвим различни и појмова о свету.{S} Укратко: у узајмн |
| а пристала на — најмање.</p> <p>Сад сам сасвим усамљена.{S} Сви сродници осим Данке већ су под |
| ј дубокој старости и по кроју и градиву сасвим примерено.</p> <p>Што сам се уплашила, кад је са |
| hi> оставља баш онда, кад је она разуму сасвим окренула леђа и — поклизла.{S} Тасе се онда јуна |
| е или да плаче над развалинама правде и сасушеном клицом светског здравог разума.{S} Но и опет |
| , а о зидовима је висио један старински сат, неколико слика и два лепо бојадисана кавеза.{S} У |
| ј очи склопи и да је сахрани; после два сата је издахнула.{S} Била је до смрти при свести.{S} П |
| је „цветан“ и раскошан, али без искрена саучешћа и суза.</p> <p>Сутра-дан сам отишла старици.{S |
| варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће и пријатељство!“ </p> <pb n="160" /> <p>Тако с |
| није, те ми у почетку чудно било његово саучешће и старање о мени.</p> <p>„Тебе секо, нешто муч |
| ашту.</p> <p>„Што плачеш?“ питала ме са саучешћем.</p> <p>„Сетила сам се својих родитеља,“ био |
| х у било какву неприлику, зар се надати саучешћу, пожртвовању и помоћи од — така савезника?!</p |
| о и свеже.{S} Бојадишу га жутом репом и сафраном, ал ја то осетим по мирису, па волим платити н |
| тнула крај стола.</p> <p>У томе изби на сахату шест.{S} Радо бих била још остала, али код тетке |
| шла је, таман да јој очи склопи и да је сахрани; после два сата је издахнула.{S} Била је до смр |
| еће се.{S} Једва сам је утешила.</p> <p>Сахранила је лепо, тамо у варошко гробље.{S} Метнула јо |
| покојница наручила.“</p> <p>Кад смо је сахранили, седила је дубоко у ноћ и читала неку рукопис |
| ојим врелим сузама; пишући га, живо сам сахрањивала и подруги пут своје срце.</p> <p>После две |
| века; ал муке су велике, па ме укрепи и сачувај од даљег искушења!“</p> <p>Нико ми није одговор |
| о кутији и онда извади чак са дна једну сашивену рукописану књижицу.</p> <p>— Ево, рече, пружив |
| ња богослов, провођаџише госпођа Н. Н., сва је сретна и у тој срећи поверљиво ми додаје: да мом |
| дите, да појам о лепоти није једнак!{S} Сва божија створења лепа су, ако само нису богаљеви или |
| огај.</p> <p>„Смрт или вид“ била је сад сва жеља моја. — Све што сам још своје имала, претворил |
| ж и вранци, кадифа и злато, — то јој је сва жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте, ћерко моја, само жи |
| Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи на мени?{S} Зар нисам био преварен, а |
| и; тамо ће ваљда бити друкчије.“</p> <p>Сва сам се стресла, кад сам прочитала то писмо.{S} Дакл |
| интересовале; те сам и његово захтевање свагда радо и с вољом испунила.</p> <p>Тим начином збли |
| онашања у њима — врши се, али како?!{S} Свађа, речкања, пребацивање, гунђање, плач и уздисаји с |
| али не она, за којом сам ја чезнуо.{S} Свака мисао разлази нам се још у основи; ја неразумем њ |
| итија позива?{S} Истина је света, да је свака љубав спојена са тежњом и чежњом, да нам је љубље |
| е.</p> <p>Тако се растадосмо и упутисмо свака на своју страну.</p> <p>Овог пута корачала сам жу |
| м свршавао науке.{S} Учио је права у П. сваке године провео је два месеца на дому.{S} То време |
| ем.{S} Све су дурашне и еманциповане од сваке предрасуде.{S} Гледиште им је хладно и природно.{ |
| а словенског језика тежи и сувопарнији; сваки час сам морала молити течу, да ми овај ил онај из |
| </p> <p>Грамљивост за њиме, уништила је сваки племенитији осећај.{S} Љубав и поштовање одавно ј |
| није ми изјављивао љубав речима, али је сваки поглед козивао, како му је у срцу.</p> <p>Дуго са |
| положењу његовом.</p> <p>Долазио нам је сваки дан.{S} Једанпут не дође две недеље; било ми је з |
| нога, што сам им поклонила, преседао ми сваки залогај.</p> <p>„Смрт или вид“ била је сад сва же |
| ала детњарија.{S} Отуда и овладао срцем сваки моралан гад а друштвом покор и трулеж!</p> <p>Ста |
| S} А оне, матере, занемарују своју децу сваки дан.{S} Па зар им то никад не пада на памет?{S} З |
| не онаквих каквих сам ја хтела.</p> <p>Сваки од њих имао је разлога зашто ме хоће.{S} Један ме |
| , пребацивање, гунђање, плач и уздисаји свакидашњи су гости таког брака.</p> <p>Па из таког јад |
| је само као простакињу, „што се меша са сваким;“ те тиме руши углед кругу, у коме се налази.{S} |
| е смејете?{S} Искуство ме је научило да свако „зашто“ има своје „зато,“ а самоћа, патња и разми |
| ога живота.{S} Појединости нека замишља свако по ћефу, а оно што ћу написати, довољно ће бити, |
| шта, храбрила ме; није то тајна.{S} Сме свако знати; само немојте за мога живота, а нећете дуго |
| ш доста деце, па ко паметан човек, жели свако да усрећи.{S} Зато одавно меркају девојку с новци |
| ла, тумачила сам друкчије.{S} Дотле сам свако његово писмо комотно читала мајци и Даници, а сад |
| њене некадашње газдарице, поштарке.{S} Сваког месеца долазила је једанпут на пошту, да прими 1 |
| удата!{S} Баш као да је брак чистилеште сваког душевног гада и фирма неприкосновеног поштења... |
| {S} Метнула јој и каменит крст, али без сваког знака и натписа.{S} Кад сам је питала, зашто: ка |
| но читала мајци и Даници, а сад сам при сваком нежнијем изразу његовом поруменила и задрхтала, |
| лика и два лепо бојадисана кавеза.{S} У сваком кавезу скакутао је по један пар веселих канарина |
| хтела отворити; требало ми је одмора у сваком погледу.</p> <p>Тек што ми се почеше ране лечити |
| нисам.{S} Деца су као оне биљке, што у сваком земљишту корена хватају; па се и ја брзо навикох |
| ма, па бива свашта.</p> <p>— То се може свакоме десети и поред најбоље пажње и надзора.</p> <p> |
| тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сваку изјаву.</p> <p>Био ми је загонетка; но брзо сам и |
| у ком је жудња за богатством, уништила сваку човечност.</p> <p>То је моја историја.{S} У колик |
| старка опет метну у кавезе, заденувши у сваку по парченце шећера.</p> <p>Чим тичице опазише шећ |
| сте већ учитефица...{S} Тело је, по мом сваћању, одећа и склониште душе, настави она.{S} Па као |
| Шта ће те?{S} Мати велика дама, па бива свашта.</p> <p>— То се може свакоме десети и поред најб |
| ан и честит човек.{S} Провођаџише Н. Н, све је, како се само може желети.{S} Провођаџија бар та |
| ора но што јесам.</p> <p>То је трајало, све док нисам са ужасом увидела, да је баш то само прег |
| е полако и то, само стрпљења сека-Мацо, све ће то доћи на ред; само док почнем седити...</p> <p |
| вана сам волела, но ни он није за мене; све више увиђам, да је лакоуман и не постојан, а и мишљ |
| било је нешто папира и неког цртежа.{S} Све беше јако пожутело. — Знак, да им идентитет није те |
| није измишљотина, већ права истина.{S} Све су то разлози, због којих се већина жени и основи б |
| Али овог пута се трудиш без успеха.{S} Све што си успела, само је то, да те сад љубим још већм |
| сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинила неком природном искреношћу и неусиљено |
| драгог оца, па и браћицу и сестрице.{S} Све сам их љубила свом снагом детињске душе своје; љуби |
| иких ваљда си могла једног изабрати.{S} Све су то ваљани људи и згодне партије.“</p> <p>„Чекам |
| смело, разборито и са самопоуздањем.{S} Све су дурашне и еманциповане од сваке предрасуде.{S} Г |
| а ме замоле, да јој мртвој опростим.{S} Све је то чинила из превелике љубави према својој деци. |
| т или вид“ била је сад сва жеља моја. — Све што сам још своје имала, претворила сам у новац и т |
| и одзива.{S} Но опет се узели нисмо, а све зашто:</p> <p>Први је био богат и из племићке пород |
| да сав његов рад радо читам, и да би га све више и више читала.</p> <p>— Бар да видим, кад је т |
| пријатне успомене; а можете и из овога све дознати.{S} Писала сам још пре 15—20 година, дотле |
| и побегла у врт.{S} Волела сам га нада све на свету, али ми се није дало да се дадем љубити од |
| <l>Или је грех правду тражит,</l> <l>За све друго мало марит?</l> <l>Или је грех хтети љубав,</ |
| ти бар потоњи нараштај од трулежи, која све више хвата корена.{S} Често тако размишљам, особито |
| вез, па кад нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а плетице све звецкају!</p> <p>— Хвала, сека- |
| че, пруживши ми. — Најпре сам вам хтела све усмено казати.{S} Но овако је боље.{S} Не марим о с |
| нестаде са света; колера их једног дана све покосила.{S} Још и данас се чешће питам: зашто је б |
| о она.{S} Дошли сте токорсе у госте, па све књижурине вучете с вама.{S} Ту вас ко може видити, |
| старе мајке.{S} Има лепе жуте тице, па све тако, тако чине! — предвари ме „баца“, подржавајући |
| ради других; мени није нужна.{S} И сад све памтим много јаче, него оно, што се јуче десило.{S} |
| много док сам те заборавила.{S} Сада је све прошло, па нек вам је просто!</p> <p> <hi>Стана</hi |
| утврђивати да је не издам мајци; она је све на врати прислушкивала, а мајка неће да се то зна; |
| .{S} То нека ти је утеха.{S} Али сад је све прошло.{S} Дужност моја према мајци нагонила ме, да |
| ерљива.</p> <p>Кад је то видео, хтео је све жртвовати.{S} Но тада је било касно.{S} Осећала сам |
| адила.</p> <p>„Јесте.{S} Седи.“ Било је све што сам му могла рећи.{S} Примио је понуду и ћутање |
| узимају?</p> <p>— Љубав! љубав! зар је све љубав што се тим светим именом назива?{S} Животињск |
| не и Даницу) повери ми се; у друштву се све лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј је некако чудн |
| ко за њима жуди.</p> <p>— Зато и јесте све мање љубави на свету.{S} Љубав је ћерко, најнежнија |
| Но буди паметна, буди снажна а време ће све излечити.“</p> <p>„Мислиш?“ питала сам, тек да не ћ |
| та ја га тако волим!“</p> <p>„Прећи ће све то.{S} Ни љубав није увек вечита, тешила сам је.“</ |
| проћу, нек шиваћка све лети, а плетице све звецкају!</p> <p>— Хвала, сека-Мацо!{S} Кад дођем д |
| шевну храну примала сам од тетке и тече све док нисам добро читати научила, а после сам је траж |
| S} Ја не сумњам у њега, али га љубим из све душе; а та љубав и дужност према вама учиниће да га |
| Обрадовича, Видаковича, а и Караџића и све што ми је до руке дошло.{S} Камо среће да нисам ниш |
| учила нас је обе кувати, месити прати и све женске домаће и ручне послове.{S} Мене је осим тога |
| чекује дужност — твоја.</p> <p>Заборави све и буди човек!</p> <p> <hi>Стана.</hi> </p> <p>Држал |
| о се није слагало с моји назори.{S} Али све бадава; ја сам га поштовала и љубила свим срцем сво |
| преко чела; ваљда да је отерам.{S} Али све заман; од тога тренутка знала сам и осећала, да Мил |
| и?!“ Чудна ми посла!{S} Млад мушки воли све што је лепо и што му је пред очима.{S} Заборавиће ј |
| пре кратког времена умрла, а на самрти све му је казала, молећи Даницу и њега, да ме замоле, д |
| има љубљену особу пошто по то; па руши све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, вера из |
| је ја.</p> <p>— Приповедаћу, казаћу вам све. — Другом нисам; не марим да се тужакам, ни да ме ж |
| у посредовати да је узме.{S} Чинила сам све могуће, но он није осећао симпатије према њој.</p> |
| а сам, да ће ми бити скоро крај, па сам све главније успомене свела у једно; нека ме бар после |
| доћи да те видим и усмено кажем шта сам све до сада препатио.</p> <p>Очекујући одговор, твој не |
| рила ме радозналост.</p> <p>Тек што сам све за ноћ спремила и хтела отпочети читање, отшкрину т |
| станка са Миланом.</p> <p>Душан је знао све тајне моје, но Боривој није, те ми у почетку чудно |
| иже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било све јасно.{S} Поглед јој се није слагао с оним старачки |
| Маром Базићевом.</p> <p>Сад ми је било све јасно.{S} Мојој помајци не беше доста, што сам се и |
| но!</p> <p>Стидила сам се сама себе, но све бадава; ја сам га љубила из свег срца и душе своје. |
| у круговима, у којима је одрастао, а то све болело би га, кад би први љубавни занос прешао; те |
| жу, те блистају као звезда, или клизају све даље и даље док не пропадну у глибу — порока.</p> < |
| p> <p>Скочила сам, да га задржим, да му све кажем и да умрем, али на врати сам се већ стропошта |
| се љубави своје?!</p> <p>Предала сам му све у руке, уговоривши, да ме имају у старости издржава |
| који провођаџија.</p> <p>Обично сам их све редом одбијала.</p> <p>„Шта чекаш?{S} Докле ћеш бир |
| но?</p> <p>Тако ћу и чинити.{S} Сад још све добро памтим, а после? — После ће ме можда оставити |
| ћа, које су биле још у рукопису.</p> <p>Све сам радо читала, но Обрадовићеве басне по најрадије |
| екаш?{S} Ко ће те онда узети?!“</p> <p>„Све муштерије што ме и сад ишту.{S} С годинама порастић |
| S} Но то ваљда није грех, јер сам поред свег тог остала чиста.{S} Верујте ми, тешко сам грешила |
| ебе, но све бадава; ја сам га љубила из свег срца и душе своје.{S} Неки пута ми се чинило, да с |
| рила сам му овако:</p> <p>Праштам ти из свег срца.{S} Никада се нисам ни срдила на тебе; само м |
| нате, богатство је да не треба веће.{S} Свега доста, ал што човек више има, више би хтео, прода |
| Боривоја била сам већ заборавила.{S} Од свега је остала само успомена.{S} С те стране није ми у |
| ка?{S} Мене то интересује.</p> <p>— Пре свега треба праве воље за бољитак, па онда још нешто, а |
| тренутак; после ме обли румен стида; и свега нестане. „Која вајда,“ севну ми кроз главу, „кад |
| ми не беше маћеха; подарила ми је клицу свега онога, чиме дарива и другу децу своју.</p> <p>Кли |
| овољити ониме, што имам.{S} Мало млека, свежа масла и добра сира.{S} Па и једна лубеница, хладн |
| масла и сира.{S} Масло је врло добро и свеже.{S} Бојадишу га жутом репом и сафраном, ал ја то |
| ко, да се свршава.{S} Иначе мора казати свекру, јер он, т. ј. младожења добија и у месту ваљану |
| коро крај, па сам све главније успомене свела у једно; нека ме бар после смрти најближа околина |
| ао цветак, кад га од стабла откинеш; но свенула и опет нисам.{S} Деца су као оне биљке, што у с |
| ја се старка — везује шупље шаренило, а свесна разборита човека никад.{S} Ко се држи за свесна, |
| азборита човека никад.{S} Ко се држи за свесна, па и опет тек спољашњост на предмету своје љуба |
| али на врати сам се већ стропоштала.{S} Свест ме опет беше оставила.</p> <p>Дуго сам и тешко за |
| дим и крстим, па се питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им матерински осећај, кад тако своју д |
| душе, настави она.{S} Па као што неможе свестан човек заволети мртву лутку, са њезина шарена од |
| рањем о теби говори.{S} Баш као да ниси свестан створ, већ мртва роба, која остане у дућану, шт |
| из таког јада и гада, зар је очекивати свестан подмладак!{S} Наћиће се, дабоме, као и свуда по |
| > <l>Имала сам топло срце,</l> <l>Поред свести здраве;</l> <l>Гадила сам се пољубаца,</l> <l>Бе |
| а је издахнула.{S} Била је до смрти при свести.{S} Па како се радовала, кад је видила рођаку!{S |
| нило.{S} Држала сам, да није сасвим при свести.{S} Било је на њој нешто необично.</p> <p>— Опро |
| и то; скорим ћу дома.{S} Ове године ћу свести ферерије на три месеца.{S} Већ сам вас жељан а м |
| ити родитеље, а бићемо обоје сретни.{S} Свет ће само знати, да нећу да се женим.{S} И то ће бит |
| ла што сам читала показаше ми колики је свет и каквих је људи у њему.{S} Теча се томе радовао; |
| умети а могу ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми је опет некако топло око срца.{S} |
| анос, или навика на леп или створ, хоће свет често љубављу да крсти.{S} Али љубав, права света |
| вна лепота спољашној, видели би, куд би свет отишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а не могу да п |
| да дорастем за шпекулацију, што је неки свет браком назива,“ био је мој одговор.{S} И тиме се о |
| ало драстичан израз.{S} Али кад се неки свет не стиди трулеж подрањивати, што би се ја стидела |
| ређе.{S} Још ви незнате по неки варошки свет.{S} Мушки ме се не тиче.{S} Слабо водим рабош о ње |
| 138" /> <p>Дај Боже, да тај лепи шарени свет и не познате, бар не овако, као што сам га ја позн |
| по кад-кад шале, јадно би изгледао овај свет.{S} Јесте ли га лично видели или тек на слици?{S} |
| д је лепа ларва и дубок пун џеп!{S} Цео свет, особито мушки и не почиње онде љубити, где би тре |
| ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда бити друкчи |
| његова дела?</p> <p>— Стручњаци, и цео свет вели, да је ненадмашив; а ја само знадем, да сав њ |
| и воље за рад, па хајде самном далеко у свет, где нас нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те н |
| е, образоване и учене.{S} Оне гледају у свет смело, разборито и са самопоуздањем.{S} Све су дур |
| то, што сам овако остала.{S} Уседелицу свет обично исмејава.{S} Ко пита, за што си тако остала |
| о љубављу да крсти.{S} Али љубав, права света љубав, која није потекла из моменталних утисака ј |
| е кривице, па и опет их брзо нестаде са света; колера их једног дана све покосила.{S} Још и дан |
| раве свете љубави, сада је ретко!{S} Та света љубав мужа и жене давно је детињарија, занос и лу |
| гику“ понеког женског и мушког „отменог света,“ па сам се страшила, да је не нађем можда прикри |
| н нема племенитија позива?{S} Истина је света, да је свака љубав спојена са тежњом и чежњом, да |
| То показује добро срце или непознавање света. </p> <pb n="138" /> <p>Дај Боже, да тај лепи шар |
| овек чује, или чак и осети таку пресуду света не зна шта ће: да се смеје или да плаче над разва |
| био да крати себи пријатну забаву и то „света ради!“ Зар не пролази и сунце кроз каљава места, |
| и полски нагон сада још влада.{S} Праве свете љубави, сада је ретко!{S} Та света љубав мужа и ж |
| у Бого-човека, и мени се чини, да ме те свете очи тужно ал задовољно гледају...</p> <p>Устала с |
| и можда — као у оној песми што је рекао свети Петар баба Ани.{S} Знате, што сам ја лане у Парку |
| осигурала а брак сам сматрала за нешто светије од обичне трговачке спекулације, па је ли чудо |
| бав! љубав! зар је све љубав што се тим светим именом назива?{S} Животињски нагон, сањалачки за |
| данас.{S} Доћи ћу за цело; само ме сад светина оцепила од мога друштва, па се морам журити, да |
| ци, једва смо улицом пролазиле, тако је светина нагрнула на станицу. (Неко пошао директно тамо, |
| амо, а неко био на путу, па видио да се светина ускомешала, те хајд и он у гомилу и не знајући |
| ) Осим тога беху сви прозори отворени и светињом начичкани.{S} Туда ће се вратити спровод, па с |
| шта.{S} Хоће заједно са децом својом да светли пред светом, разуме се, не са душевним својствим |
| ицу или особу са мрачном прошлошћу, али светлом титулом и пуним џепом!..</p> <p>Знала сам ту „м |
| пати.{S} И кроз завесу на врати продире светлост; а то њему квари сан.</p> <p>Учинила сам јој п |
| м.{S} Доста је влажно, ал' бар има више светлости и изглед на улицу.{S} И то нешто вреди.{S} Ол |
| а народност продаје.{S} Ништа јој није свето, често ни сама срећа па и живот љубљене особе, је |
| јадном ћерком?{S} Делала сам по твојој светој заповести и дужности човека; ал муке су велике, |
| заједно са децом својом да светли пред светом, разуме се, не са душевним својствима и здрављем |
| а одговорност лежи на њима пред Богом и светом.{S} Закужави ти један цветак или ти се поболи ти |
| ек у додиру са госпоштином и „салонским светом“ човек образовати и оплеменити може.{S} Уверена |
| гледала сам старицу; очи јој се сјале у светом одушевљењу дужности а лице јој облила лака румен |
| опет боли, још те како боли та глупост светска.{S} Како и неби, кад ти предпостављају лошију о |
| д развалинама правде и сасушеном клицом светског здравог разума.{S} Но и опет боли, још те како |
| гла у врт.{S} Волела сам га нада све на свету, али ми се није дало да се дадем љубити од туђа м |
| г нагона.</p> <p>— Е, мајко, онда је на свету мало праве љубави.{S} Ко данас пита за поштење, р |
| ад се жени: нека је новца, а жена је на свету и више!{S} Па и девојке можеш на прсте избројати |
| p> <p>— Зато и јесте све мање љубави на свету.{S} Љубав је ћерко, најнежнија и најплеменитија „ |
| ледили.</p> <p>Како су живели у „новоме свету,“ никад нисам поуздано дознала.{S} Нису се више в |
| отпутоваћемо у Америку.{S} Тамо у новом свету лакше ће Боривој стећи гласа а и за мене ће бити |
| ило колико његово приповедање о страном свету, школском свом животу и наукама које су нама биле |
| е будућност у овом поквареном и леденом свету баш тим особинама спремио.</p> <p>Тако сам прожив |
| и могу бити сасвим различни и појмова о свету.{S} Укратко: у узајмном поштовању мушког и женско |
| жем, али ко год мало оштрије погледа по свету, увидиће, да је тако. </p> <pb n="146" /> <p>— Ве |
| не сипаш, па која вајда?{S} Шарлатана у свету више но икада!</p> <p>— Томе није крива школа ни |
| добре тетице.{S} Зар је мало примера у свету, <pb n="142" /> да се по неке токорсе образоване, |
| удо; девојка на свом месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код куће, умесими „на супу.“</ |
| еци управе на прави пут.{S} Кад би се у свету претпостављало здравље болесној уображеној лепоти |
| што, или видим какву погрешку што се у свету око мене десила, па онда мислим, мислим, да ми је |
| осећаји беху самном овладали.</p> <p>Ту свечану тишину проби гласић малога Милана:</p> <p>— Циц |
| у обоје и сносе се, нестане ли га, бива свешта.{S} Још је срећа, кад се за времена разиђу, Али, |
| тело.{S} Тамо ће га дочекати родбина са свештенством, па са станице одма сњим у гробље.{S} Тако |
| ање.</p> <p>Сад сам сасвим усамљена.{S} Сви сродници осим Данке већ су под земљом.{S} Докле ћу |
| ми се, да више срца у грудима немам.{S} Сви осећаји ко да ми се следили.</p> <p>Како су живели |
| се игра с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и заба |
| нао нас је и с немачком литературом.{S} Сви дечији писци и песници тога језика, беху заступљени |
| до женидбе, па онда бирају богатију.{S} Сви су они таки...“</p> <p>Крв ми јурну у главу.</p> <p |
| Ко би се мене и сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — које сам ја усрећила!</p> <p>Зашто је т |
| ћа и венаца, а пратиће га војници, па и сви званичници.{S} Вредно ће бити да видите.</p> <p>Зак |
| ром и цицаном Марком.{S} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и забава.{S} Пазите с |
| углед где год је могао.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека му је просто — није знао шта чини |
| ло.</p> <p>— Тако, да бих волела, да су сви мушки тог мишљења! ...</p> <p>Засмејала се некако ч |
| и другима подједнако...) Осим тога беху сви прозори отворени и светињом начичкани.{S} Туда ће с |
| еме, богатој библиотеци.{S} На то ме је свикао сам теча; у данима одмора и слободним часовима, |
| х утисака једрих плећа, црних наусница, свил'не косе, бисер зуба, чарних очију и бела и румена |
| удале, тек да стеку име, да се увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад год им се дад |
| ве бадава; ја сам га поштовала и љубила свим срцем својим.</p> <p>Срцу нисам могла забранити да |
| ам. </p> <pb n="155" /> <p>Он ме стиште свим нагло бијућем срцу.{S} Овог пута нисам побегла; ни |
| попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у нама свима, само је зло што су у теби те особине једнако јак |
| га једанпут.{S} А тврде да је такав.{S} Сво се српство њиме поноси.{S} Друго вам не умем казати |
| радо би вас одвела.</p> <p>Тако остаде сво моје заузимање, да упозним „баба-девојку“ овога пут |
| оћеш.{S} То није грех: жени ћу оставити сво добро моје.{S} Она ће ме лако прегорети.{S} Није ни |
| његови искаше, да одмах званично предам сво своје добро своме зету а њиховом сину.</p> <p>То ми |
| ао једина брата, бранитеља и заштитника свог.{S} Та зар нас је једанпут <pb n="153" /> одбранио |
| очела осећати празнину усамљеног живота свог, усвојила сам сестрину Данку.{S} Дете сам врло вол |
| ад је јецала.</p> <p>— Зар немате никог свог? питала сам је ја.</p> <p>— Приповедаћу, казаћу ва |
| јачкој библиотеци.{S} За време школског свог одмора, научио нас је и Вуковом правопису; био је |
| и 80—90 година!{S} Још и данас се сећам свог учитеља.{S} Крупан, сед и румен старац.{S} Дође до |
| а се увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад год им се даде прилика.{S} Па и така је |
| хватају; па се и ја брзо навикох у дому свог старог тече е тетке.</p> <p>Теча беше учитељ, као |
| {S} Обе тице очевидно тражише излаза из свога кавеза.{S} На њиово лепршање, дотрча старици и Ау |
| него тек по неке решавајуће догађаје из свога живота.{S} Појединости нека замишља свако по ћефу |
| јке, пошле тим трагом!{S} Јевросима учи свога сина, краљевића Марка, да се на туђе не лакоми, п |
| к?!{S} Ништа друго, већ да проклиње час свога рођења!{S} Заиста мени је врло чудно понашање так |
| секо моја.{S} Отвори само последњи лист свога дневника...“</p> <p>То је било пре две недеље...“ |
| једна, и ту ме издао! — Дала ми старица свој дневник, биографију, шта ли је?{S} Још нисам почел |
| је и дворила; за то ми је оставила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је то честита и добра душа. |
| ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и свој разлог.</p> <p>Зар си и о мени тако судила? питаше |
| /p> <p>Те сам вечери много премишљала о свој прошлости; у постељи сам и плакала.{S} Сетила сам |
| есто; ако се не сложиш са сестром, имаш свој новац а вешта си машамода, па отвори трговину.{S} |
| наручи неколико пари чарапа за „штафир“ своје кћери.</p> <p>Опростила сам се на брзу руку, обећ |
| </p> <p>Тако сам мислила, трудећи се да своје осећаје утишам и отерам те варљиве мисли; но опет |
| д сам била мирнија.{S} Закључила сам да своје осећаје не одам. „Та ја се варам да га љубим; па |
| гробље.{S} Тако то бива, кад човек нема своје деце ни блиске родбине.{S} А уз то има велику тит |
| ство ме је научило да свако „зашто“ има своје „зато,“ а самоћа, патња и размишљање, научише ме |
| 160" /> <p>Тако сам мислила седајући на своје место.</p> <p>„Стано,“ рече он ухватив ме нагло з |
| једног јутра заборавила у брави кључ од своје собе.{S} Зацело си се журила у дућан.{S} Прошао с |
| себи и „своме друштву“ — тако она зове своје псето и мачку — смејала се сека-Маца.</p> <p>Сад |
| скоро — отерали.</p> <p>Од саме зараде своје нисам могла сад живети, те молим зета, да ми даде |
| ва није правила разлике.{S} Оставила је своје особине и једним и другима подједнако...) Осим то |
| као што јој и ја праштам,“ свршавао је своје писмо; „а знај, да за мене више среће нема.{S} С |
| сам их љубила свом снагом детињске душе своје; љубила сам их већма него и тице и цвеће и оно ки |
| а; ја сам га љубила из свег срца и душе своје.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Милану љуб |
| посао, „тешила“ је обично моја тетка из своје собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па се забавља |
| ајка није правила разлике између мене и своје кћери; учила нас је обе кувати, месити прати и св |
| а сам, па га одбила ради његове среће и своје дужности.{S} Боривој је имао право, кад је рекао, |
| језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје ископала, ако би хтело одати, како ми је у срцу. |
| аљине?{S} Зар на пример мајка мање љуби своје чедо, кад оно није код ње?{S} Не, она га љуби уве |
| а сам знала, шта значи одрећи се љубави своје?!</p> <p>Предала сам му све у руке, уговоривши, д |
| убав је дабоме.{S} И најгора мајка воли своје дете.{S} Но површна је и мајчинска љубав код таке |
| {S} Нисам морала ни по фабрикама губити своје здравље, као што га многе јаднице ево баш у овој |
| , држећи, да ће старица и сама отворити своје срце, ако јој симпатије улевам и ако осећа потреб |
| тетке у * рекла сам помајци спремајући своје ствари.</p> <p>„Сестри од тетке?{S} Па можеш.{S} |
| ме и нехотице почео сматрати као узрок своје несреће.</p> <p>Опет се поновиле препаћене муке: |
| амтило а глас дрхтао.</p> <p>Извила сам своје из његових усијаних руку.{S} Срце је у мени дрхта |
| е поновиле препаћене муке: умртвила сам своје срце и одбила га, као некада Милана. — После неко |
| илану љубила тек њега.</p> <p>Крила сам своје осећаје, но он их је ипак дознао.{S} Љубав је нај |
| ла сам да вам га прикажем, а тако зовем своје канарине, мачку и псето.{S} Мислиће те да сам как |
| више апелује на дужност, него на право своје, не може бити рђав и непоштен, баш ако га и сумњи |
| ви искаше, да одмах званично предам сво своје добро своме зету а њиховом сину.</p> <p>То ми се |
| ад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</p> <p>Кад сам лане била у Т., отишла сам |
| дине у раду и тузи, но време је учинило своје; постепено почела сам бивати веселија.{S} Боривој |
| ми ништа фалити.{S} Сетила сам се само своје прошлости, а стара сам; па то је.</p> <p>У том за |
| га, живо сам сахрањивала и подруги пут своје срце.</p> <p>После две недеље добила сам опет пис |
| орила — џаба ти човека!{S} И снови су у своје време врлина.</p> <p>— Не разумем шта тиме мислит |
| животу.....“</p> <p>Пољубила сам слику своје мајке, као душевну избавитељку своју, а зора ме ј |
| у немачку приповечицу на српски и да му своје мишљење о овој или оној теми писмено саопштимо.</ |
| а, па и опет тек спољашњост на предмету своје љубави уважава, не поштујући његове душевне врлин |
| те ме добро — ако се превари у предмету своје љубави, пренаша ту љубав на други достојнији пред |
| ек, ако се на пример превари у предмету своје љубави, разумите ме добро — ако се превари у пред |
| је сад сва жеља моја. — Све што сам још своје имала, претворила сам у новац и тражила себи лека |
| иротињи посете, а друго је правити их — својевољно...{S} Прво донаша посетилици почаст, каракте |
| , већ своју срећу!{S} Разоравала сам је својевољно, јер би њезин темељ био често темељ туђој не |
| и не беше доста, што сам се из дужности својевољно среће одрекла, него да постигне своју цељ, с |
| истичким особинама, а друго не званично својевољно похађање — не донаша баш ништа....{S} Каракт |
| руку и јавити се и на блиским рођацима својега мужа, а често и својим, тек за то, што у својој |
| л шта ћу? сама сам, па се поред плетива својим мислима разговарам.{S} Други пут баш нећу.{S} Ал |
| лиским рођацима својега мужа, а често и својим, тек за то, што у својој чапљастој охолости уобр |
| м и јецала.{S} Тек кад ме хтеде привући својим прсима, тргла сам се и уступила корак натраг.</p |
| ја сам га поштовала и љубила свим срцем својим.</p> <p>Срцу нисам могла забранити да га не љуби |
| огом душо!{S} Па опростите, што сам вас својим бенетањем толико задржала.{S} Бар ће те се кадго |
| >Ја сам и нехотице привукла њезину руку својим уснама и пољубила је.</p> <p>Тако се растадосмо |
| им у својој струци и да — заборавим.{S} Својима сам рекла, да сам се давно решила за то, а сада |
| C4"> <head>IV.</head> <p>Вратила сам се својима.{S} Радњу нисам одмах хтела отворити; требало м |
| оле...</p> <p>— Зар немате баш неког од својих?{S} Питала сам и други пут.</p> <p>Она љутећи од |
| ме са саучешћем.</p> <p>„Сетила сам се својих родитеља,“ био ми је одговор.</p> <p>Те вечери д |
| им, а после мислим: ваљда сироте немају својих мисли?!</p> <p>Насмејала сам се на глас.</p> <p> |
| је то чинила из превелике љубави према својој деци.{S} А она је доста кажњена и онако; са снах |
| азумете под том лепотом?{S} Кинез стеже својој ћерци ногу, да би је полепшо а нама су гадне и с |
| стре,“ рекла је помајка, приказујући ме својој деци.{S} Но ми смо се и без тога брзо сродили.{S |
| но одано, скоро већма но рођеној матери својој.</p> <p>Мајчински осећаји пунили су ми сада душу |
| е чисто коса расла, кад сам му у седмој својој години помагала другу децу у читању и писању нас |
| веравјући ме нежним и страсним речима о својој љубави.</p> <p>Ћутала сам и јецала.{S} Тек кад м |
| ашто да је збуњен и зашто не долази?“ У својој машти нашла сам и одговор: „Он те љуби,“ гласио |
| кандило је горело а Даница је јецала у својој постељи.</p> <p>Шта си узела толико плакати?“ ша |
| а сам у Беч, да се тамо боље усавршим у својој струци и да — заборавим.{S} Својима сам рекла, д |
| ти.{S} Провођаџија бар тако тврди, но у својој невиности додаје: да је младожења дошао на три х |
| ужа, а често и својим, тек за то, што у својој чапљастој охолости уображавају, да су „нешто виш |
| а премишљати; прва слика што је нађох у својој машти, беше — Милан.</p> <p>Тргла сам се од те м |
| доглаве. <hi>Онда се обично вели, да су својој љубави сталне</hi>.{S} Она хоће да има љубљену о |
| е и теча а тетка мораде у оближњу варош својој ћерци и зету.{S} У њих беше већ двоје деце, те н |
| дому моје помајке, долазио је чешће са својом мајком.{S} Једном је у нас провео читаве ферије. |
| тала:</p> <p>„Оче, јеси ли задовољан са својом јадном ћерком?{S} Делала сам по твојој светој за |
| а тетка плести.{S} Обоје беху задовољни својом ученицом; тетка није могла да ме се наљуби, кад |
| е победи и да та се одрече, она га гони својом страшћу на само убиство и вуче пропаст.{S} Ове в |
| и више ништа.{S} Хоће заједно са децом својом да светли пред светом, разуме се, не са душевним |
| пред светом, разуме се, не са душевним својствима и здрављем, већ у спољашњем блеску.{S} Дубок |
| p> <p>Дужност ме је често приморала, да своју срећу туђој жртвујем; топло срце није хтело да ку |
| ни чудо, што те после оговара; не увиђа своју погрешку, па искали срце на онима, што их је токо |
| /p> <p>Тога вечера сам раније потражила своју сабу.{S} Рекла сам, да сам уморна.{S} Нисам ни сл |
| сантно, кад је сека тако рано потражила своју собу?!</p> <p>— Лолица једна, и ту ме издао! — Да |
| >Тако се растадосмо и упутисмо свака на своју страну.</p> <p>Овог пута корачала сам журно: била |
| е посла.{S} За то сам одмах отворила на своју руку радионицу и трговину шешира, где сам са две |
| се у младости човек заноси и прецењује своју моћ.</p> <p>— Зар је то занос?{S} Зар човек не љу |
| га је родила, ал не схваћа и занемарује своју дужност.“</p> <p>Ужаснула сам се од толике одлучн |
| јевољно среће одрекла, него да постигне своју цељ, срамно ме је пред њиме жигосала и уверила га |
| {S} Да је утешим, приповедала сам јој и своју некадашњу љубав према Милану.{S} О Боривоју нисам |
| мајко, је си ли се томе надала, кад си своју погрешку сину одала?!{S} Уздахнула сам, кад сам п |
| га није, дере му кожу с леђа, да накити своју душевну наготу.{S} Право има, кад је нашла медвед |
| Доцне је, али да није било лако рушити своју срећу за рад дужности, то је истина!</p> <p>Стари |
| и равнодушни речи!</p> <p>Да заборавим своју тугу требало ми је што више посла.{S} За то сам о |
| инога; јер је боље изгубити главу, него своју огрешити душу!{S} Тако Јевросима.{S} А шта раде о |
| } Где су им матерински осећај, кад тако своју децу занемарују?!</p> <p>— Како, мајко?{S} Ја пон |
| ет година ме поштовали као рођену матер своју.{S} Једанаесте године заболеше ме очи, већ је изг |
| у старости издржавати као рођену матер своју, а док сам млађа, издржаваћу се сама.</p> <p>Десе |
| их вршила.{S} Нисам разорила туђу, већ своју срећу!{S} Разоравала сам је својевољно, јер би ње |
| волим и њу; доказ је што сам је узела у своју кућу, али да њу узме не могу допустити, већ тебе |
| о загрли, па се гласно плачући бацила у своју постељу, а мајка ме погладила по челу и рекла нек |
| и ходе,“ рекао је неко; приметала сам у своју обрану.</p> <p>— Манимо се метода, већ брзо кваси |
| е од толике одлучности и употребила сву своју снагу и говорничку моћ, да подигнем углед матере |
| е кривице?{S} А оне, матере, занемарују своју децу сваки дан.{S} Па зар им то никад не пада на |
| ку своје мајке, као душевну избавитељку своју, а зора ме је затекла за пут спремљену.</p> <p>От |
| у свега онога, чиме дарива и другу децу своју.</p> <p>Клица је била ту; и ја сам била чила, окр |
| раћицу и сестрице.{S} Све сам их љубила свом снагом детињске душе своје; љубила сам их већма не |
| ешто на глас читати, а за тим сам према свом стрпљењу и пажњи с којом сам читала, добила по нек |
| каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код ку |
| о приповедање о страном свету, школском свом животу и наукама које су нама биле непознате.{S} К |
| а одмах званично предам сво своје добро своме зету а њиховом сину.</p> <p>То ми се није допало, |
| Тамо је куповала меса за чорбу себи и „своме друштву“ — тако она зове своје псето и мачку — см |
| зуме се у шајну.{S} Но тада беше толика свота знатан капитал.{S} Сљед тога ретко беше недеље а |
| е журила у дућан.{S} Прошао сам онуда и свратио сам.{S} Код куће беше само слушкиња и мала Данк |
| ајања.</p> <p>На што живовати живот без сврхе?{S} И моја рука одапе пиштољ.</p> <p>„Збогом Бори |
| ри хиљаде.{S} Па ако имам толико, да се свршава.{S} Иначе мора казати свекру, јер он, т. ј. мла |
| ба а Милан је могао имати 16—18 година; свршавао је већ 7 ми гимназијски разред.</p> <p>„Слажит |
| ти јој Стано као што јој и ја праштам,“ свршавао је своје писмо; „а знај, да за мене више среће |
| је чешће она.</p> <p>Милан је међу тим свршавао науке.{S} Учио је права у П. сваке године пров |
| настави читање.{S} Једва чекам да чујем свршетак, журила ме тетка. </p> <pb n="158" /> <p>— То |
| лужио је патити.</l> </quote> <p>Ја сам свршила а ко осећа да је чистији, нека дигне камен на м |
| о, не скидајући ока са мене.{S} Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно рече:</p> <p>„Добар бра |
| био је мој одговор.{S} И тиме се обично свршила та тема.</p> <p>Ја сам мећу тим то и чекала.{S} |
| сише неку пријатну арију: тек кад су је свршиле, почеше пипкати шећер.</p> <p>— Тако.{S} Сад ст |
| т година, чула сам, да су на брзо обоје свршили трагично.{S} Из славољубља и жудње за богатство |
| та да чујем, хоћеш ли ми бити жена, кад свршим науке?“</p> <p>„Хоћу,“ јецала сам. </p> <pb n="1 |
| од земљом.{S} Докле ћу живети и како ћу свршити, не могу знати, ал срце ми каже, да ме Данка ба |
| S} Нисам ја крива и то Душан — “</p> <p>Свршити нисам могла, пала ми је на груди и јецала: „опр |
| ам се од толике одлучности и употребила сву своју снагу и говорничку моћ, да подигнем углед мат |
| цу у читању и писању настављати.</p> <p>Сву душевну храну примала сам од тетке и тече све док н |
| а буде и код полске истинске љубави.{S} Свуда, где није тако, само је гадна страст животињска н |
| неби дошао тако далеко.{S} Има девојака свуда, ал сирома мора; није поповски син, па му треба б |
| } Треба им готовине; иначе има девојака свуда.“</p> <p>„Хоћете ли још г. шогоре?“</p> <p>„Ако и |
| није код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми </p> <pb n="171" /> <p>би је презирали, кад |
| подмладак!{S} Наћиће се, дабоме, као и свуда по неки изнимак, али већина ће пропасти.{S} Приме |
| адовољство је однела.</l> <l>Желила сам свуда правду;</l> <l>Њу сам вазда поштовала,</l> <l>За |
| Новац, проклети новац, главни је фактор свуда!</p> <p>Грамљивост за њиме, уништила је сваки пле |
| аш мораш примити!{S} Само причекај, док свучем и сместим Милана.{S} Оне две оставићу данас Лизи |
| ривоја.{S} Насмејала сам <pb n="159" /> се и зловољно окренула на другу страну; но и опет се ни |
| дужност налагала да тако учиним; треба се у младости постарати за старе црне дане.</p> <p>Тако |
| одушна, али ни суревњива; сећала сам га се као што се човек сећа каквог милог покојника.{S} За |
| ако, бивало је и обратних случајева, да се девојка удала без љубави према момку; али тој погреш |
| има учи свога сина, краљевића Марка, да се на туђе не лакоми, па да суди по правди Бога истиног |
| у је у срцу.</p> <p>Дуго сам држала, да се обоје обмањујемо.{S} Ревносно сам настојала, да тај |
| икетна правила.{S} Држа ла је и она, да се тек у додиру са госпоштином и „салонским светом“ чов |
| ђа, које се удале, тек да стеку име, да се увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад го |
| о до дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Разлог ниса |
| } Или ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да се са женом раставим?{S} Подићу и небо и земљу док до ц |
| пет писмо од Даринке.{S} Јављала ми, да се венчали и да одмах полазе у Америку.</p> <p>Мирно са |
| та ли не.{S} Зато и треба настојати, да се те две особине још у деци управе на прави пут.{S} Ка |
| младић.{S} Чула сам чешће говорити, да се њих двоје радо гледе, но она је то до сад увек одриц |
| <p>— Разним особама?! узвикнула сам, да се старка тргла.{S} Хвала, на таквој љубави!</p> <p>— Х |
| ала.{S} Кад сам оздравила, чула сам, да се оженио Маром Базићевом.</p> <p>Сад ми је било све ја |
| им и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лакше и комотније живе, па нећу да сам м |
| м.{S} Зар ти није већ дневник казао, да се то море хоће и код мене да узбурка и колеба?“</p> <p |
| а три хиљаде.{S} Па ако имам толико, да се свршава.{S} Иначе мора казати свекру, јер он, т. ј. |
| према теби.{S} А зар није већи грех, да се растанемо сад, кад сам и по други пут увидео, да смо |
| увек мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби пролете; но онда држим у крилу Марка и Аурор |
| емљену.</p> <p>Отпутовала сам у Беч, да се тамо боље усавршим у својој струци и да — заборавим. |
| ти таку пресуду света не зна шта ће: да се смеје или да плаче над развалинама правде и сасушено |
| мало примера у свету, <pb n="142" /> да се по неке токорсе образоване, отмене „даме“ стиде на у |
| сплатно, а са прихода моје „сермије“ да се одевам. „Тако ће бар нешто и детету остати, а мени н |
| ајци нагонила ме, да онако учиним, а да се сад не видимо изчекује дужност — твоја.</p> <p>Забор |
| ба ништа пречила, ал опет нисам мога да се решим за удадбу по рачуну.{S} Егзистенцију сам себи |
| питање тако глупо?“ Силом сам хтела да се шалим.</p> <p>Он се трже.</p> <p>„Желиш ли искрену п |
| сле неколико тренутака.</p> <p>— Шта да се ради?{S} Добро велите, ћерко.{S} Пада и мени кашта н |
| а... </p> <pb n="148" /> <p>— Па шта да се ради? омачеми се са усана, после неколико тренутака. |
| p> <p>Човек осети по кад-кад потребе да се исповеди.</p> <p>Застала је и убрисала сузе.{S} Неко |
| ренутака ћутања, човек осети потребе да се исповеди, ал ономе, ко нас разуме...{S} Званична исп |
| вски син, па му треба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви рано, толико зацело имате?{S} Па га |
| кад их замолим.</p> <p>Молила сам је да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати.</ |
| и према њему збуњена; бојала сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оставила сам т |
| на врати прислушкивала, а мајка неће да се то зна; још сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и |
| с ко може видити, а знате, — ко хоће да се жени, прво гледи, јел девојка вредна...</p> <p>— Вар |
| на, више ми није требало, држала сам да се у писму јада, тек да ми нанешену неправду топлим реч |
| ћу вам све. — Другом нисам; не марим да се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, ал в |
| очима испратила; Боривој није дошао да се опрости, зашто — незнам.</p> <p>У туђини сам провела |
| о тамо, а неко био на путу, па видио да се светина ускомешала, те хајд и он у гомилу и не знају |
| мет, да би баш женскиње требало тако да се запита.{S} Радњом, енергичном радњом, могло би тек о |
| да све на свету, али ми се није дало да се дадем љубити од туђа момка. 0сећала сам да то није в |
| ање:</p> <p>Јесте, судбини се допало да се опет самном протитра; умро ми је и теча а тетка мора |
| бе; а могла сам и љубави имати, само да се нисам држала поштења и дужности.{S} Овако сам остала |
| још и на вратима ходника.</p> <p>Но да се вратим приповедци. </p> <pb n="137" /> <p>Једног дан |
| једанпут паде опет судбини на памет да се самном наново поигра, јер:</p> <quote> <l>Срећа је к |
| симпатије улевам и ако осећа потребу да се коме изјада.</p> <p>Старка се по неком времену прену |
| јка на свом месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код куће, умесими „на супу.“</p> <p>Сек |
| етни.{S} Свет ће само знати, да нећу да се женим.{S} И то ће бити цела парада.“</p> <p>Тај пред |
| не“ и „племените“ рибице! ...</p> <p>Да се лакше могу поновити — ако дође до „замерке“ — повела |
| рено вратити.{S} Узела сам и перо, када се покрену у мени нека врста сажаљења: „Ако можда не ми |
| > <p>Праштам ти из свег срца.{S} Никада се нисам ни срдила на тебе; само ме је дуго болело, што |
| оме надо!{S} Ал ходите унутра.{S} Ваљда се не ћете за то наћи увређени?{S} Нисам рђава, ако сам |
| те.{S} Но нешто ми је збуњен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} Кад дође, питаћу га.“</p> <p>Те |
| накиње и детињасто тврдоглаве. <hi>Онда се обично вели, да су својој љубави сталне</hi>.{S} Она |
| т боли...{S} Успомена за успоменом ређа се у души и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их |
| и.</p> <p>Смејала се, а у погледу указа се онај исти живахни израз, што ме је бунио и у парку.< |
| ли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се прихватих наде да ме можда заборавља, што држи, да г |
| ла сам да своје осећаје не одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће и п |
| I.</head> <p>Дођоше и друге ферије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино место, заузела бе |
| e> <p>— Гле како баба сравњује! насмеја се тетка и прекиде ми читање.</p> <p>— Можда није њезин |
| на.{S} Само децу, ма и матору — насмеја се старка — везује шупље шаренило, а свесна разборита ч |
| уваженија од поштене бабадевојке, која се грозила трговине са срцем и гадила пољупца — без љуб |
| е слагала, па је умрла код Данице, која се давно удала.</p> <p>„Опрости јој Стано као што јој и |
| ми није допуштао, да „лижем руку,“ која се могла ма у шали на мене измахнути, или која није осе |
| о, да нас по заслузи не казни, ни броја се не зна!{S} Шест година провела сам у њих.{S} Помајка |
| отребу да се коме изјада.</p> <p>Старка се по неком времену прену из мисли и погледа око себе.{ |
| p> <p>— Неће те ми замерити, извињавала се; хоћу да видим какав је.{S} Већ одавно нисам читала; |
| >— Добро што се десила слатка, радовала се она.{S} Па једите колко вам је воља.{S} Подајте и ма |
| да с тога што је волела Душана, надала се сиротица да ћу посредовати да је узме.{S} Чинила сам |
| бави!</p> <p>— Хвала, не хвала, смејала се старица.{S} То је тако било од кад је, и биће довека |
| p>— Тако.{S} Сад сте заслужиле, смејала се старица.{S} Ко не ради не треба ни да једе.</p> <p>М |
| <p>— Ето видите, да ја погађам, смејала се она.{S} Децу привлачи на први поглед тек спољашна ле |
| p> <p>— Прими и мене у друштво, смејала се она.{S} Милан ми приповеда, како је мајка дала секи |
| она зове своје псето и мачку — смејала се сека-Маца.</p> <p>Сад ме је тек старка интересовала, |
| иње друкчијег су соја...</p> <p>Смејала се загонетним смејом; нисам могла да одредим, дали себи |
| тињасти и једни и други.</p> <p>Смејала се, а у погледу указа се онај исти живахни израз, што м |
| мушки тог мишљења! ...</p> <p>Засмејала се некако чудновато, па рече:</p> <p>— Знала сам да ћет |
| p> <p>Кад је чула да одлазим, заплакала се.</p> <p>— Збогом ћерко, јецала је загрливши ме; <hi> |
| ј је још већма дрхтао, а у оку блистала се суза.</p> <p>— Ви сте много патили? упитах је плашљи |
| ако сам од Обрадовића и Соларића почела се учити размишљању и моралу, а Рајићева и остала дела |
| ам ја крива што се тако десило,“ срдила се жена; „врати ми оца!“ јаукало је и преклињало дете.. |
| љивала и у сувопарније ствари и трудила се да их разумем; видила сам, да течу то весели; а за с |
| рајла Стана?{S} А она мени:{S} Отселила се.{S} Не може да плаћа кирију за „анштендиг“ собу.{S} |
| .{S} Срце и разум, понос и љубав борила се у мени.{S} Дуго је трајала борба та, док једног дана |
| во баба-Маца — теткина куварица, љутила се до душе увек због тога.</p> <p>— Боже, боже, фрајлиц |
| е то жена у дубокој старости, а смешила се у моменту кад сам је погледала; па ме је то збунило. |
| рекорно.</p> <p>Поруменила сам и стисла се уз њезино раме; била би је још на улици пољубила, од |
| иметила Душанову равнодушност, изменула се и постала хладна, скоро груба према мени.</p> <p>Пит |
| > <p>Била сам у гостима у Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима човек комотан, па сам била и ја.</p |
| верила, те се материјално убили.{S} Она се после отровала, он сјурио себи куглу у чело.{S} Јели |
| ава љубав, а та незна за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим животом само сам још додала: да чов |
| p> <p>— Здраге воље фрајлице.{S} Ал она се отселила из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била на |
| и да надјача једна ма која!“</p> <p>Она се смејала на моју примедбу и тужно додала.</p> <p>„С т |
| Милан.{S} Сестре га звале „брацом“, па се и сам тако називао; само што још није умео да изгово |
| сад светина оцепила од мога друштва, па се морам журити, да га стигнем.</p> <p>Бацила сам још ј |
| у буџак: но природа остаје природа, па се бојим да не буде каква изгреда...{S} Ретки су и људи |
| собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па се забављај по вољи.{S} Доста ти је рада целе године.{S |
| кани.{S} Туда ће се вратити спровод, па се за времена згодно постирала.</p> <p>Сад ми тек пало |
| породице.{S} Често мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда си |
| {S} Обе тичице јој слетише на груди, па се стадоше лепршати и пипкати је по бради и лицу; изгле |
| м.“</p> <p>Даница ме стролно загрли, па се гласно плачући бацила у своју постељу, а мајка ме по |
| знати су ти његови господски назори, па се може лако десити да ме заборави.</p> <p>(Стеван је б |
| их баш и на отворен прозор метнути, па се неће вијнути у слободу, већ увек мени у собу.{S} Пуш |
| а он ако је пре подне, запали чибук, па се не види из дима; ако ли је после-подне, наслони глав |
| амој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се поред плетива својим мислима разговарам.{S} Други пу |
| !{S} Кад-кад се само чудим и крстим, па се питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им матерински о |
| ње, дотрча старици и Аурора и Марко, па се и они стадоше умиљавати; завидљиво гледећи у тичицу |
| то у сваком земљишту корена хватају; па се и ја брзо навикох у дому свог старог тече е тетке.</ |
| И ја ћу се одморити, ако допустите? па се спусти уз мене.</p> <p>Ћутале смо неко време обадве. |
| чи.{S} Оне су гласиле</p> <quote> <l>Па се моли тамо Богу,</l> <l>Благ да опрости,</l> <l>Што ћ |
| оби.{S} Из простог љубопитства не ступа се у познанство са особом као што сам ја.{S} Дабоме да |
| а порастиће ми и капитал.</p> <p>Сестра се насмејала, а шогор ваљда у обрану мушких само ми рек |
| обе, јер у место да себе победи и да та се одрече, она га гони својом страшћу на само убиство и |
| p> <p>„Добар бранилац.{S} Али овог пута се трудиш без успеха.{S} Све што си успела, само је то, |
| >— Лудо сам питала, уздахну она.{S} Шта се може мислити — о девојци мојих година!{S} Ту се обич |
| орме, али чист и још цео.</p> <p>— Деца се увек страше старости, рече спустивши се опет уз мене |
| .</p> <p>То ми се није допало, али деца се волела а родитељи не попуштају, па шта сам знала дру |
| а за *.</p> <p>Кад сам полазила, Даница се гушила у сузама, а блистале се сузе и у помајчиним о |
| е вечери добила сам грозницу.{S} Даница се није одмицала од мене Око поноћи сам застала.{S} Кад |
| е свет и каквих је људи у њему.{S} Теча се томе радовао; био је сретан што ми је отворио очи, д |
| стим? рече он не прихвативши их. „Љубав се изнудити не може, а ја сам се томе могао надати још |
| о што код једног тек ниче, а код другог се већ суши.</p> <p>Него и ја сам красна домаћица.{S} В |
| Ни једна жртва није ми била велика, кад се тицала Данке.{S} Васпитала сам је образовала како са |
| и га, бива свешта.{S} Још је срећа, кад се за времена разиђу, Али, ако их је везао који члан по |
| ћем патнику.{S} Зар се тако говори, кад се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} А |
| не можеш.{S} Па зар неби било лудо, кад се неби машили среће, која нам је тако близу! ..{S} О, |
| <p>Једног дана радила сам у дућану, кад се врата отворише, а унутра ступи — Милан.</p> <p>Задрх |
| , овај мало драстичан израз.{S} Али кад се неки свет не стиди трулеж подрањивати, што би се ја |
| 6" /> <p>— Већ и тај жутокљун мисли кад се жени: нека је новца, а жена је на свету и више!{S} П |
| о то чудо и покор да видите!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, па се питам:{S} Где им је свест |
| а мужића њена </l> <l>Па га љуби, никад се не жури.</l> </quote> <p>— Гле како баба сравњује! н |
| етају! </p> <pb n="152" /> <p>Још и сад се сећам књига које ми је осим Доситејевих допуштао чит |
| сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад год се дала прилика, шетала сам се крајем од „ајзнбана,“ не |
| је старичину мачку и псето.</p> <p>Обе се пренусмо. </p> <pb n="144" /> <p>— Кажем ја, осмехну |
| смуљавају или паре, као пилиће.{S} Чуде се после: одкуд шкрофлезан и јектичав подмладак?!{S} А |
| сли, да не размишљамо ово, оно.{S} Може се после попишманити...</p> <p>Шогор се смејао.</p> <p> |
| д постеље.</p> <p>Како ми је било, даје се замислити.{S} Стара моја тетка беше већ давно под зе |
| о човек више има, више би хтео, продаје се нека земља у месту, па неби хтели да је уступе.{S} З |
| ила је то чудна појава за мене.{S} Није се запослила „вечитом љубављу“ па и опет остала вечито |
| ра.“ А колико је уважених госпођа, које се удале, тек да стеку име, да се увију у свилу и кадиф |
| та ти је рада целе године.{S} Код тетке се бар одмори.</p> <p>— Збогом тетице!{S} А ви сека-Мац |
| Радо бих била још остала, али код тетке се обично у то доба вечерало па ми се ваљало журити.</p |
| се бурно надимале а кроз прсте котрљале се сузе.</p> <p>Неко време је тако стајао.{S} Затим теш |
| , Даница се гушила у сузама, а блистале се сузе и у помајчиним очима; али моје око остало је су |
| стина слагали, или тек доникле, а после се опет разилазили.{S} Но ту неједнакост изједначило би |
| својом ученицом; тетка није могла да ме се наљуби, кад сам јој прве чарапе оплела, а течи је чи |
| је осећала <pb n="147" /> потребе да ме се маши, па ма иначе како да сам чезнула за том руком.. |
| знате по неки варошки свет.{S} Мушки ме се не тиче.{S} Слабо водим рабош о њему.{S} Али женски, |
| назива,“ био је мој одговор.{S} И тиме се обично свршила та тема.</p> <p>Ја сам мећу тим то и |
| аким;“ те тиме руши углед кругу, у коме се налази.{S} Така „простакиња,“ така „распуштена грешн |
| ија.“ Стајала сам на три хиљаде, разуме се у шајну.{S} Но тада беше толика свота знатан капитал |
| ом својом да светли пред светом, разуме се, не са душевним својствима и здрављем, већ у спољашњ |
| ресовала ни мене ни њега.</p> <p>Разуме се, да му се нисам исповедала, него место тога отпочела |
| и слабост женскиња њих привлачи; врлине се обично узносе, хвале, цене и поштују тек устима, реч |
| вим окренула леђа и — поклизла.{S} Тасе се онда јунакиње или дижу, те блистају као звезда, или |
| ок траје новца, левентују обоје и сносе се, нестане ли га, бива свешта.{S} Још је срећа, кад се |
| их подузећа.{S} Срећа их изневерила, те се материјално убили.{S} Она се после отровала, он сјур |
| ми; „За тебе мора бити мртав, па шта те се тиче његово мишљиње о теби?{S} Што буде горе мислио, |
| ико бележака из мога дневника, па ће те се уверити, да ја познајем те смирене муштерије...“</p> |
| бенетањем толико задржала.{S} Бар ће те се кадгод сетити фрајла-Стане Истинићеве.{S} Ваше име н |
| о Јевросима.{S} А шта раде оне?{S} И те се још смеју Српкињама звати.{S} Заиста жалосно.{S} Сра |
| , јел девојка вредна...</p> <p>— Варате се, сека-Мацо — прво пита: „има ли мираза?...“</p> <p>— |
| о, а ја вам ништа не износим.{S} Морате се душо, задовољити ониме, што имам.{S} Мало млека, све |
| а канабе и милујући малога.</p> <p>Дете се још јаче приљуби уз мене, гледећи је неповерљиво.</p |
| дотле сам водила дневник.{S} Смејаћете се, но кад-кад нас <pb n="150" /> баш та детињарија зад |
| ми гимназијски разред.</p> <p>„Слажите се и будите брат и сестре,“ рекла је помајка, приказују |
| хће од чезње за тицама.</p> <p>— Бојите се, да не излете? осмехну се старица; неће, док сам ја |
| Лавиринт у овој кући!</p> <p>— Скините се, драго дете, па седите!{S} Ето видите, ту вам ја жив |
| /hi> да вас више видети нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти |
| лаву. </p> <pb n="140" /> <p>— Не бојте се. рече, благо се осмехнувши.{S} Неће ми ништа фалити. |
| шња младеж неблагородна.</p> <p>— Манте се ви Мацо, придике.{S} Гледајте ваш посао, „тешила“ је |
| олина позна онакву, каква сам.{S} Да ће се нагађати о мени разне гатке, нисам ни тада сумњала.{ |
| ворени и светињом начичкани.{S} Туда ће се вратити спровод, па се за времена згодно постирала.< |
| — Као обично код таке господе.{S} Не ће се видети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће |
| век.{S} Патња је моја тешка, а олакшаће се тек онда, кад чујем, да си нам опростила.{S} Зато бу |
| лакала за њом, да сам мислила, поболеће се.{S} Једва сам је утешила.</p> <p>Сахранила је лепо, |
| очекивати свестан подмладак!{S} Наћиће се, дабоме, као и свуда по неки изнимак, али већина ће |
| </p> <p>— Зашто, мајко?</p> <p>— Рећиће се можда, да вам је јунакиња сувише идеално створење, е |
| > <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туге |
| > <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туте |
| ра, жељезница и разних машинерија, беше се за неко време — као обично пред подне — стишало.{S} |
| што ми се почеше ране лечити, позледише се опет.{S} Јадног дана добила сам писмо.{S} Као електр |
| удобност, коју неби могао имати, кад би се наслеђа одрекао.{S} Мене ради био би хладније приман |
| ш у деци управе на прави пут.{S} Кад би се у свету претпостављало здравље болесној уображеној л |
| p> <p>— Чудно питам, јел-те?{S} Коме би се допадала патња!</p> <p>Молила сам је, да ми остави к |
| рко!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се томе надо!{S} Ал ходите унутра.{S} Ваљда се не ћете |
| ежим? — Честитао ми није нико.{S} Ко би се мене и сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — које |
| вет не стиди трулеж подрањивати, што би се ја стидела вама казати, какав је тај трулеж.{S} Јелт |
| језик од из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и не чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће те пље |
| оћа у понашању доказ оног осећаја, који се појавио и моме срцу.</p> <p>Ферије беху већ на измак |
| ирмом сакрива!{S} Та зар је један, који се оженио тек да са жениним имањем господски левентује |
| е за богатством, лаћа <pb n="163" /> ли се разних критичких подузећа.{S} Срећа их изневерила, т |
| лан.</hi> </p> <p>Јадна мајко, је си ли се томе надала, кад си своју погрешку сину одала?!{S} У |
| p> <p>Оборила сам очи.</p> <p>„Шалиш ли се? питао је узевши ме опет за руке.</p> <p>„Не шалим с |
| је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учинио да не види...</p> <p>То ми је било доста.{S} |
| го хладнији него обично.{S} Ни руковали се нисмо, а иначе нам је то био обичај.</p> <p>Дужност |
| ритрчала сам да затворим прозор; а мали се Милан узверио, очице му се застаклиле, па само нагло |
| а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви су добри и с |
| обра срца и изврсни сродници; надметали се, који ће ме боље разонодити, особито за време мога б |
| ост везује, а срце — хладно.{S} Ту, или се дужност пренебрегне, или — ако је и мрве понашања у |
| ним часовима трчкала по другарицама или се склонила где год, па читала какав немачки роман или |
| а.{S} Чујем каква је сад мода.{S} Усили се, па те дочека Бог те пита с каквим ђаконијама.{S} Че |
| рим те; знам ти назоре.{S} Али промисли се и ти, па буди милостивија.{S} Кажњен сам и онако и с |
| ог дана рече ми Даница поверљиво, да ми се јавио младожења, попин син из оближњег места.{S} Он |
| рата и у поносу поверљиво додаје: да ми се така срећа неби можда ни јавила, да није њега, да ме |
| грудима немам.{S} Сви осећаји ко да ми се следили.</p> <p>Како су живели у „новоме свету,“ ник |
| д опет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашња младеж неблагородна.</p> |
| ила сам га, али сам била старија, па ми се чинило да ми је дужност да га одбијем. „Он брка пошт |
| етке се обично у то доба вечерало па ми се ваљало журити.</p> <p>Опростила сам се са старицом, |
| свег срца и душе своје.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Милану љубила тек њега.</p> <p>Кр |
| је најтеже сакрити.{S} Видио је шта ми се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, али тек з |
| подлегнем моћи пробуђене љубави, кад ми се у машти указа жена с дететом на руци.</p> <p>Обоје м |
| увише...“</p> <p>„Љубила сам га,“ те ми се са усана.</p> <p>Он се болно осмехнуо.</p> <p>„Рђава |
| а; али моје око остало је суво; срце ми се беше скаменило а душу ми заузеле мисли о неситој и г |
| Устала сам и целивала икону.{S} Срце ми се још цепало, но душа ми је била мирна, од прилике она |
| есвешћена пала доле; пред очима беше ми се смркло а срце ми стегнула нека ледена рука. </p> <pb |
| Волела сам га нада све на свету, али ми се није дало да се дадем љубити од туђа момка. 0сећала |
| опет некако топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с педесет година млађа.{S} Видим, да има нек |
| енидби главно капитал.“</p> <p>„Чини ми се, да јесте“, смејала сам се ја; „изволите само прочит |
| у детињству и мене и Даницу) повери ми се; у друштву се све лакше сноси. „Смејао се, но тај см |
| ам опазио да те нешто тишти.{S} Ниси ми се хтела одати, но случај ми је помогао.{S} Пре две нед |
| стим жаром и истом чистотом.{S} Увек ми се чинило, да је то моја <hi>прва</hi> и једина љубав.< |
| ми је зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се бар чинило.</p> <p>Он уздахну и оде прозору.{S} Глед |
| аћу вас.{S} Сада још нећу.{S} Допало ми се да читам.{S} Док прочитам ову књигу можда ћу и проба |
| љубави удати?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце ј |
| ла, но остати нисам хтела.{S} Чинило ми се, да страна госпа ишчекује мој одлазак.</p> <p>Тек шт |
| увредио до дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Разл |
| умен стида суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам с |
| од важности да је упитам.{S} Чинило ми се, да би то питање читаву „историју“ за собом повукло, |
| екако празно, врло празно.{S} Чинило ми се, да више срца у грудима немам.{S} Сви осећаји ко да |
| , да само није било другога — чинило ми се, да је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднети.{ |
| ад сам отворила врата.</p> <p>Смркло ми се пред очима.{S} Посрћући отишла сам до баште, до мест |
| своме зету а њиховом сину.</p> <p>То ми се није допало, али деца се волела а родитељи не попушт |
| ора у сваком погледу.</p> <p>Тек што ми се почеше ране лечити, позледише се опет.{S} Јадног дан |
| утрвеном, па сам им необична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то заслужила?{S} Јесам ли?</p> <p>До |
| 148" /> <p>— Па шта да се ради? омачеми се са усана, после неколико тренутака.</p> <p>— Шта да |
| рном окруњену главу Бого-човека, и мени се чини, да ме те свете очи тужно ал задовољно гледају. |
| наставила читање:</p> <p>Јесте, судбини се допало да се опет самном протитра; умро ми је и теча |
| д би с њоме заједно пропало, а у даљини се сијао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би је велим п |
| ела сам наставити читање.</p> <p>Одмори се мало, примети ми тетка.{S} Гле првих бресака, па пок |
| брави кључ од своје собе.{S} Зацело си се журила у дућан.{S} Прошао сам онуда и свратио сам.{S |
| кад се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи на мени?{S} |
| том.{S} Закужави ти један цветак или ти се поболи тичица, па већ се питаш: да није с твоје крив |
| рости </l> <l>Презирали људи;</l> <l>Ти се мртвој смејат немој,</l> <l>Прочитај па суди!</l> </ |
| е“ стиде на улици пружити руку и јавити се и на блиским рођацима својега мужа, а често и својим |
| ид.</p> <p>Заостала сам овде.{S} Радити се могло и овде а тешко ми било враћати онима, који су |
| убав је вечита.{S} Она нема краја, нити се може уништити; тако на пример, ако љубимо истински п |
| нпут!“</p> <p>Тако сам мислила, трудећи се да своје осећаје утишам и отерам те варљиве мисли; н |
| не знаш да си ожењен? рекла сам трудећи се, да га умирим.“</p> <p>„Знам.{S} Али знам и то, да с |
| одина живила сам тако, радећи и хранећи се.{S} Десет година ме поштовали као рођену матер своју |
| , ја — која сам знала, шта значи одрећи се љубави своје?!</p> <p>Предала сам му све у руке, уго |
| > <p>Читала је неколико песмица смешећи се.{S} После преврташе листове, овде-онде читајући по н |
| се допада мој живот? питала ме смешећи се.</p> <p>Ћутала сам за тренутак.{S} Нисам одмах нашла |
| >„Шта, али?“ питала сам усиљено смешећи се.</p> <p>Он уздахну. „Хтео сам рећи, да би моја помоћ |
| мати, слепо јуре у пропаст, не обзирући се ни на што.</p> <p>Мајка је рекла: „заборавиће је пор |
| адве.{S} После неколико тренутака, маши се она за лист, што сам га уз себе спустила.</p> <p>— Н |
| детињарија, а можда и неупутно.{S} Наши се пути разишли, па нашто будити горке успомене.</p> <p |
| хоћу да га знам; говорила је спустивши се до мене на канабе и милујући малога.</p> <p>Дете се |
| се увек страше старости, рече спустивши се опет уз мене; али само с почетка.{S} После обично по |
| </p> <p>— Грло „новога метода,“ насмеши се она, зато вас „стара природа“ и тера у гроб пре врем |
| — ако је и мрве понашања у њима — врши се, али како?!{S} Свађа, речкања, пребацивање, гунђање, |
| о што ћу написати, довољно ће бити, дај се увиди, је ли „бабадевојка“ заслужила презирање и пор |
| ло и Дијана радосно зацвркутаце, па јој се устремише на груди.</p> <p>Притрчала сам да затворим |
| Сад ми је било све јасно.{S} Поглед јој се није слагао с оним старачким лицем.{S} У том погледу |
| је то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се засијаше у очима.{S} Она их руком убриса и настави:< |
| октора.{S} Сирота, знам зашто; није јој се баш милило живити.{S} Знам ја како је то кад је чове |
| p>Зачуђено гледала сам старицу; очи јој се сјале у светом одушевљењу дужности а лице јој облила |
| .{S} Црте лица биле су правилне, ал јој се сад од слабости испупчиле јабучице од образа и безуб |
| о; па руши све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, вера издаје а народност продаје.{S} |
| ла, да ме он више не воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се прихватих наде да ме можда за |
| емогло пала сам на клупу и плакала, док се није смркло.{S} Тада дође Даница мени у башту.</p> < |
| Оне две оставићу данас Лизи.</p> <p>Док се тетка вратила, разгледала сам књижицу.</p> <p>На нас |
| — Где си, девојко, за толико?{S} Да вам се није што десило? питала је она брижно.</p> <p>— Били |
| ле вечности.</l> </quote> <p>— Како вам се то допада? питала ме је радознало.</p> <p>— Тако, да |
| м јој однела књижицу.</p> <p>— Како вам се допада мој живот? питала ме смешећи се.</p> <p>Ћутал |
| лакоуман и не постојан, а и мишљење нам се јако разилази; познати су ти његови господски назори |
| м ја чезнуо.{S} Свака мисао разлази нам се још у основи; ја неразумем њу, а она мене несваћа; с |
| крације а ја дете народа.{S} Назори нам се истина слагали, или тек доникле, а после се опет раз |
| ће ваљда бити друкчије.“</p> <p>Сва сам се стресла, кад сам прочитала то писмо.{S} Дакле с њего |
| заборавим.{S} Својима сам рекла, да сам се давно решила за то, а сада сам добила журан позив од |
| суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам се бојала, ч |
| одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам се бојала, чуће.{S} Устала сам и донела још цвећа. ма д |
| ући очију и тако одлучним тоном; да сам се сама тргла од њега.</p> <p>„Вечита загонетко!“ узвик |
| х. „Љубав се изнудити не може, а ја сам се томе могао надати још онда, кад си од мене побегла у |
| } И пре су била пуна нежности; а ја сам се изражавала како сам умела и како ми је допуштао поно |
| le>“ и остала његова дела.{S} Но ја сам се касније и сама задубљивала и у сувопарније ствари и |
| а јунакиња.{S} Да то будем, требала сам се убити или поклизнути......{S} Ја......</p> <p>Зачуђе |
| <p>„Чини ми се, да јесте“, смејала сам се ја; „изволите само прочитати неколико бележака из мо |
| лабо занима старичин живот? смејала сам се.</p> <p>— Не, душо, врло ме занима, рече она узевши |
| ају својих мисли?!</p> <p>Насмејала сам се на глас.</p> <p>— Што се смејете?{S} Искуство ме је |
| ла сам и према њему збуњена; бојала сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оставила |
| и сам рекла да ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће допустити тај корак.{S} Била је добра и п |
| {S} Кад год се дала прилика, шетала сам се крајем од „ајзнбана,“ не би ли је случајно опазила; |
| у дућан — Боривој.</p> <p>Уздрхтала сам се као неки кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но об |
| хтеде привући својим прсима, тргла сам се и уступила корак натраг.</p> <p>„Милане, буди човек! |
| ј машти, беше — Милан.</p> <p>Тргла сам се од те мисли и махнула руком преко чела; ваљда да је |
| паса и пољуби у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега и побегла у врт.{S} Волела сам га нада све н |
| >Поред свести здраве;</l> <l>Гадила сам се пољубаца,</l> <l>Без љубави праве.</l> <l>Па зато ме |
| о него тек успавано!</p> <p>Стидила сам се сама себе, но све бадава; ја сам га љубила из свег с |
| не. </p> <pb n="168" /> <p>Згрозила сам се, кад сам осетила да љубим човека млађег од себе.{S} |
| преклињало дете...</p> <p>Згрозила сам се од призора тог и покрила лице рукама.{S} Он их нежно |
| а лето, па јесен, па зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То би их било неколико туцади?“</p> <p>„ |
| сам нужна код куће.</p> <p>Опремила сам се за пут, а пре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад ј |
| е утишала и почела радити.{S} Умила сам се, но очи ми Беху још исплакане.{S} На једанпут ступи |
| ти, никад нисам дознала.{S} Клонила сам се њега и породице му.{S} Но у њему је сад тек беснила |
| 70_C4"> <head>IV.</head> <p>Вратила сам се својима.{S} Радњу нисам одмах хтела отворити; требал |
| у постељи сам и плакала.{S} Сетила сам се и Милана.{S} Склопила сам очи, као оно деца, да му с |
| узвикнула сам у нехотице.{S} Сетила сам се, да су ме баш они одбацили, које сам жарко љубила... |
| {S} Неће ми ништа фалити.{S} Сетила сам се само своје прошлости, а стара сам; па то је.</p> <p> |
| у парку и чим сам га опазила сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад год се дала прилика, шетала сам |
| ала ме са саучешћем.</p> <p>„Сетила сам се својих родитеља,“ био ми је одговор.</p> <p>Те вечер |
| афир“ своје кћери.</p> <p>Опростила сам се на брзу руку, обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне |
| се ваљало журити.</p> <p>Опростила сам се са старицом, обећавши, да ћу скоро доћи и књижицу до |
| на распетије спаситељево.{S} Бацила сам се предњу и шапутала:</p> <p>„Оче, јеси ли задовољан са |
| е ти више не љубиш.“</p> <p>Стресла сам се.{S} Грозна мисао паде ми на памет и изазва још грозн |
| ује своју дужност.“</p> <p>Ужаснула сам се од толике одлучности и употребила сву своју снагу и |
| енског и мушког „отменог света,“ па сам се страшила, да је не нађем можда прикривљену и у моје |
| ренутак, много тежи и од онога, кад сам се с Миланом растала.{S} Тада — а сад — супарница.</p> |
| мене Око поноћи сам застала.{S} Кад сам се пробудила кандило је горело а Даница је јецала у сво |
| на рука. </p> <pb n="157" /> <p>Кад сам се освестила, лежала сам на канабету, поред мене клечаш |
| <p>Закључисмо, да идемо.</p> <p>Кад сам се сутра дан упутила с тетком жељезници, једва смо улиц |
| их бресака, па покваси грло.{S} Сад сам се сетила, да твој део добила ниси.</p> <p>— Вас као да |
| де и неке црне слутње.</p> <p>После сам се утишала и почела радити.{S} Умила сам се, но очи ми |
| лача, коју сличицу или играчку, или сам се смела дуже играти оних игара, које сам најволела.{S} |
| све кажем и да умрем, али на врати сам се већ стропоштала.{S} Свест ме опет беше оставила.</p> |
| ила.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам се савлађивала, тежио је за њом и тражио је, а сад кад |
| сутра-дан сам била узрујана.{S} Чим сам се у дућану видила сама, почела сам плакати.{S} За што? |
| сувише.{S} Огорчен на тебе, оженио сам се оном, којом је мајка хтела; и моја је срећа уништена |
| S} Мојој помајци не беше доста, што сам се из дужности својевољно среће одрекла, него да постиг |
| радиву сасвим примерено.</p> <p>Што сам се уплашила, кад је сасвим обична старачка појава?“ Да |
| у њему уништим још у клици.{S} Зар сам се један пут за рад тога пред њиме хотимице показала го |
| без опирања подлегла.</p> <p>У врту сам се сита исплакала за што, нисам знала ни сама.</p> <p>П |
| и.{S} Преломила сам печат.</p> <p>Нисам се преварила.{S} Он ми је писао и молио ме да му опрост |
| адифу и да варају свог мужа, кад год им се даде прилика.{S} Па и така је видите, уваженија од п |
| ?{S} Не, сећају се они мене, кам год им се прохте смејати.{S} Нисам ишла обичним трагом — стазо |
| оката, а у шогора беше син Душан, с ким се још од пре познавао.</p> <p>Душан је био мојих годин |
| зевши ме опет за руке.</p> <p>„Не шалим се“, рекла сам недижући очију и тако одлучним тоном; да |
| ко време је замишљено ћутала.{S} За тим се прену, а преко лица јој прелети горак ироничан осмех |
| м још лакше варају и левентују, али чим се даде прилика да преваре и — једна другу.{S} Дође ли |
| је то до сад увек одрицала.)</p> <p>Чим се венчамо, отпутоваћемо у Америку.{S} Тамо у новом све |
| ка“ заслужила презирање и поругу, којом се обично за живота срета...</p> <p>Била је већ настану |
| она је доста кажњена и онако; са снахом се није слагала, па је умрла код Данице, која се давно |
| боме волела, ал сад га не волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. — И Стевана сам волела |
| а сам га,“ те ми се са усана.</p> <p>Он се болно осмехнуо.</p> <p>„Рђава извина, секо моја.{S} |
| о се више преиначити не може.</p> <p>Он се тада обично усиљено насмешио и бивао више дана приме |
| Силом сам хтела да се шалим.</p> <p>Он се трже.</p> <p>„Желиш ли искрену пресуду?“ питаше посл |
| више ни мрве љубави за тебе.“</p> <p>Он се тргао, гледећи ме зачуђено.</p> <p>Оборила сам очи.< |
| и.{S} Кад сам га питала за узрок, тргао се, погледао ме испитујући, а за тим уздахнуо, избегава |
| <p>„Имаш ли још који егземплар?“ смејао се он.</p> <p>Како неби било!{S} Сад сам вам тек прочит |
| читати даље?“</p> <p>„Па читај“ смејао се шогор.</p> <p>„15. март 18... године.{S} Младожења б |
| ; у друштву се све лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј је некако чудно звучао; те сам га зачуђ |
| е сад тек беснила „плава крв“. — Осећао се увређен, па из освете газио ми углед где год је мога |
| ево на рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко обзире на савете његове, већ се поводи за срцем и |
| еданпут.{S} А тврде да је такав.{S} Сво се српство њиме поноси.{S} Друго вам не умем казати.</p |
| ="140" /> <p>— Не бојте се. рече, благо се осмехнувши.{S} Неће ми ништа фалити.{S} Сетила сам с |
| } Па и опет ме није разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он газио углед где год је могао.{S} |
| њезина спољашност?!....</p> <p>Пробудио се понос у мени и ја сам јој одмах одговорила.</p> <p>О |
| „Шта чекаш?{S} Докле ћеш бирати?“ љутио се често шогор и сестра.</p> <p>„Имам каде.{S} Нема ми |
| а свесна разборита човека никад.{S} Ко се држи за свесна, па и опет тек спољашњост на предмету |
| отом само сам још додала: да човек, ако се на пример превари у предмету своје љубави, разумите |
| Тамо је и онако живље и веће место; ако се не сложиш са сестром, имаш свој новац а вешта си маш |
| у своје љубави, разумите ме добро — ако се превари у предмету своје љубави, пренаша ту љубав на |
| овек.{S} Провођаџише Н. Н, све је, како се само може желети.{S} Провођаџија бар тако тврди, но |
| , а понос девојачки још ме научио, како се осмехом растерују сузе а жеравица ледом заклања...</ |
| SRP18870_C1"> <head>I.</head> <p>— Како се узме.{S} Гладовала нисам никад.{S} Нисам морала ни п |
| Била је до смрти при свести.{S} Па како се радовала, кад је видила рођаку!{S} О, то никад нећу |
| каљава места, на остане чисто?!{S} Тако се ћерко, ту обично мисли и ради, а ево на рачун разума |
| ма, што их је токорсе угостила.{S} Тако се кућа не кући.{S} Тако се разорава.{S} Нисам од оних, |
| стила.{S} Тако се кућа не кући.{S} Тако се разорава.{S} Нисам од оних, што су им тек стара врем |
| војим уснама и пољубила је.</p> <p>Тако се растадосмо и упутисмо свака на своју страну.</p> <p> |
| .{S} Данас их још нема.{S} Па ма колико се око њега умиљавала, слабо бих успела.{S} Да је стари |
| поштења...{S} Ником не пада наум, колко се себичних, на и неморалних жеља баш под том фирмом са |
| љао.</p> <p>Умерила сам кораке и слатко се насмејала.{S} Тек сад сам видела, да и ја нисам искљ |
| тко је земљиште у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним |
| улежи, али у много мањој мери, Дешавало се, да је по неко узео девојку због мираза.{S} Исто так |
| S} Просилаца је имала врло много; знало се, да ће она бити моја насљедница, а само кућа и земља |
| лих канаринаца.{S} Доле на поду, играло се поред постеље на ћебету једно псетанце и мачка.{S} Н |
| зрачак радости и изненађења.{S} Видело се да ме је познала.</p> <p>— Добар дан, мајко!</p> <p> |
| и разума.“</p> <p>„Врло појетички; само се канда не слаже с истином.{S} Зар ти није већ дневник |
| ала сам у своју обрану.</p> <p>— Манимо се метода, већ брзо кваси грло, па настави читање.{S} Ј |
| .{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде бил |
| преко пута од моје.</p> <p>Слагале смо се и ако смо биле неједнаке природе; била ми је необичн |
| сли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам опет весела и задовољна; он ј |
| риказујући ме својој деци.{S} Но ми смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница немогосмо би |
| теми, но то је ређе бивало; обично смо се у назори слагали; те је он моје мишљење тек одобрио |
| — Бог добро дао, ћерко!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се томе надо!{S} Ал ходите унутра.{S |
| животиње?!</p> <p>И ја и Милан играсмо се неко време тичицама.{S} После их старка опет метну у |
| испунила.</p> <p>Тим начином зближисмо се ја и Милан још јаче.{S} Често се међу нама изродила |
| ам је воља.{S} Подајте и маломе.{S} Ено се опет игра са мачком и псетом, „мојим друштвом.“ Забо |
| S} Остало је женскиње ограничено, а оно се узвисило над њиме, па нико не замера.{S} С радошћу у |
| а да љубим човека млађег од себе.{S} То се није слагало с моји назори.{S} Али све бадава; ја са |
| елика дама, па бива свашта.</p> <p>— То се може свакоме десети и поред најбоље пажње и надзора. |
| етко се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тера — швиндлерај.</p> <p> |
| рироде; једна добра а друга зла; вечито се косе, а ни једна не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је |
| ижисмо се ја и Милан још јаче.{S} Често се међу нама изродила читава „полемика“ о овој или оној |
| ла, да и он мене тако исто љуби и чисто се чудила, како пре то увидила нисам.</p> <p>Постала са |
| а у браку понајвише они рђаво живе, што се из љубави узимају?</p> <p>— Љубав! љубав! зар је све |
| ју радозналост.{S} Желила сам чути, што се није удала, али нисам имала од важности да је упитам |
| — хоћу да кажем, да није баш рђаво, што се у младости човек заноси и прецењује своју моћ.</p> < |
| ад све памтим много јаче, него оно, што се јуче десило.{S} Успомене најдуже остају у души човеч |
| >Насмејала сам се на глас.</p> <p>— Што се смејете?{S} Искуство ме је научило да свако „зашто“ |
| Не отимај ми име!{S} Нисам ја крива што се тако десило,“ срдила се жена; „врати ми оца!“ јаукал |
| “ Узвикнула сам у смеју.</p> <p>„Па што се смејеш?{S} Тако то бива.“ рекла је Даница и почела м |
| <p>— Љубав! љубав! зар је све љубав што се тим светим именом назива?{S} Животињски нагон, сањал |
| простити.{S} Та ја сам најмање крив што се тако десило!“</p> <p>Јецала сам читајући то писмо:{S |
| то говорити о оном, што је прошло и што се више преиначити не може.</p> <p>Он се тада обично ус |
| ни суревњива; сећала сам га се као што се човек сећа каквог милог покојника.{S} За мене је био |
| у и морам ти казати; да немаш право што се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и то Душан — “</p> |
| рговачке спекулације, па је ли чудо што се не хтедох без љубави удати?!{S} А за љубав, чинило м |
| занос и лудорија.{S} Па је ли чудо што се до овог дотерало?!{S} При ступању у брак он шпекулиш |
| ; само не треба претеривати.{S} Оно што се у кући нађе и искрен срдачан дочек, најбоље је гошће |
| била зрела и слатка.</p> <p>— Добро што се десила слатка, радовала се она.{S} Па једите колко в |
| читам што, или видим какву погрешку што се у свету око мене десила, па онда мислим, мислим, да |
| аља, па било старо или ново!</p> <p>Што се луксузне ношње тиче, нећу много да говорим.{S} Тог з |
| о онда је дуго морао чекати.</p> <p>Што се то „мој мали филозоф“ дао у посао, кад ми не одговар |
| арактерише је само као простакињу, „што се меша са сваким;“ те тиме руши углед кругу, у коме се |
| ...</p> <p>Шогор се смејао.</p> <p>„Што се смејете?{S} Ово није измишљотина, већ права истина.{ |
| едно од њих у било какву неприлику, зар се надати саучешћу, пожртвовању и помоћи од — така саве |
| сетан, да не речем, болан израз.{S} Зар се данас склапа брак из узајамне љубави, поштовања и по |
| п воде од жећи умирућем патнику.{S} Зар се тако говори, кад се прашта од срца?{S} Не Стано, ти |
| ар им то никад не пада на памет?{S} Зар се не страше муке и клетве дечије, греха пред Богом и с |
| близини и да је поседавамо.{S} Али зар се не може љубити и из даљине?{S} Зар на пример мајка м |
| же се после попишманити...</p> <p>Шогор се смејао.</p> <p>„Што се смејете?{S} Ово није измишљот |
| ше учитељи 80—90 година!{S} Још и данас се сећам свог учитеља.{S} Крупан, сед и румен старац.{S |
| едног дана све покосила.{S} Још и данас се чешће питам: зашто је баш мене поштедила? ...</p> <p |
| {S} Вруће не ваљају, а од хладне за час се поболем.{S} Стара сам.{S} Лубеница је била зрела и с |
| љно окренула на другу страну; но и опет се нисам могла отрести мисли: „зашто да је збуњен и заш |
| ба случаја било је и одзива.{S} Но опет се узели нисмо, а све зашто:</p> <p>Први је био богат и |
| ти као узрок своје несреће.</p> <p>Опет се поновиле препаћене муке: умртвила сам своје срце и о |
| лабо се ко обзире на савете његове, већ се поводи за срцем и одаје љубавном уживању без борбе и |
| <p>„Изашла си тако лако одевена, а већ се захладило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с таком |
| цветак или ти се поболи тичица, па већ се питаш: да није с твоје кривице?{S} А оне, матере, за |
| мене и Даницу) повери ми се; у друштву се све лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј је некако ч |
| е и погледао ми у очи.{S} У том погледу се јасно огледала — љубав.</p> <p>Срце ми је дрхтало, н |
| је у добру добар бити, ал на муци знају се јунаци.</p> <p>Добро велите, ћерко.{S} Но куда ми од |
| равили? — Је ли баш тако?{S} Не, сећају се они мене, кам год им се прохте смејати.{S} Нисам ишл |
| овемо судбином, но таки карактери умеју се узвисити над једним и другим.{S} Патња често већма ч |
| “ Само великани, само изузетци узвишују се и поред патње.{S} Обични људи застају поред таке нем |
| е до душе; већ на оштрији поглед повуку се у буџак: но природа остаје природа, па се бојим да н |
| и мене ни њега.</p> <p>Разуме се, да му се нисам исповедала, него место тога отпочела какву зго |
| погледа у мене, па у старицу, и онда му се преко усана једва измигољи тихо и неодлучно: волим.< |
| е и окона. „Дете ретко слуша оно шта му се каже, већ радо полази путем, којим види да многи ход |
| а смо увек далеко истрчале, и вешале му се око врата.{S} Он нам је увек донео по какву играчку. |
| озор; а мали се Милан узверио, очице му се застаклиле, па само нагло дише и дрхће од чезње за т |
| и стајао немо и непомично.{S} Груди му се бурно надимале а кроз прсте котрљале се сузе.</p> <p |
| да скине очију са кавеза, а образићи му се заруменили.</p> <p>Она га поглади по косици.</p> <p> |
| љубав вечита!</p> <p>— Вечита! осмехну се старка.{S} Да боме да је тако.{S} Зато и љуби човек |
| > <pb n="144" /> <p>— Кажем ја, осмехну се старица, да је детињство и старост врло слично, и је |
| > <p>— Бојите се, да не излете? осмехну се старица; неће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и н |
| Старица није била „рђава особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дуж |
| “ никад нисам поуздано дознала.{S} Нису се више враћали.{S} Тек пре десет година, чула сам, да |
| мислити — о девојци мојих година!{S} Ту се обично много мисли, јелте?{S} А да ви немислите <pb |
| Али ја сам девојка — бабадевојка.{S} Ту се старка горко насмејала.</p> <p>— Бабадевојка! узвикн |
| тала; можда сам већ и заборавила.{S} Ту се опет насмешила.</p> <p>Док је она пажљиво превртала |
| оној вашој лепо везаној песмарици. — Ту се гласно засмејала а очи јој опет узеше онај живахни м |
| и ја сам некада љубила људе, а сад — ту се старка болно и гласно засмеја — сад љубим моје канар |
| њу мушког и женског човека.</p> <p>— Ту се мајко, с вама не слажем.{S} Зар је љубав и поштовање |
| е беше жао живота.</p> <p>— Дакле ни ту се нисам преварила? ви и пишете?{S} Незадовољни сте мож |
| осећаш, не може бити љубав.{S} У животу се љуби тек једанпут!“</p> <p>Тако сам мислила, трудећи |
| у.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</p> <p>Кад сам лане била |
| а седох опет на клупу.</p> <p>— И ја ћу се одморити, ако допустите? па се спусти уз мене.</p> < |
| атер своју, а док сам млађа, издржаваћу се сама.</p> <p>Десет година живила сам тако, радећи и |
| талог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом радо разговарала, онако, као некада; можда н |
| салост и тугу, злоћу и лукавство, небих се зацело тргла.{S} Овако је била — необична.</p> <p>— |
| стина.{S} Све су то разлози, због којих се већина жени и основи брачне среће и љубави. </p> <pb |
| инила — ја сам вереница!</p> <p>Чудићеш се, но тако је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо с |
| гледећи је неповерљиво.</p> <p>— Бојиш се мајке?{S} Немој, душо!{S} Мајка воли децу.{S} Гле, д |
| је видиш било, а не као сада.{S} Умориш се ко псето од силних питања.{S} Тек што им знање на ле |
| и красан пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и не познајемо!“ Узвикнула сам у смеју.</p> <p>„Па ш |
| а и живот љубљене особе, јер у место да себе победи и да та се одрече, она га гони својом страш |
| ек успавано!</p> <p>Стидила сам се сама себе, но све бадава; ја сам га љубила из свег срца и ду |
| е презирали, кад га она неби пустила од себе, онда кад би с њоме заједно пропало, а у даљини се |
| д сам осетила да љубим човека млађег од себе.{S} То се није слагало с моји назори.{S} Али све б |
| још нешто, а последице би дошле саме од себе.</p> <p>— Шта је то „нешто?“ То ме интересује.</p> |
| тива, буди паметна, па ме не отискуј од себе.{S} Ја те љубим неизмерно.{S} Нема жртве, која би |
| ака, маши се она за лист, што сам га уз себе спустила.</p> <p>— Неће те ми замерити, извињавала |
| оштујући његове душевне врлине, тај или себе прецењује, или не познаје љубав.{S} Осећај, што га |
| димо ни да признамо.{S} Обмањујемо сами себе, држећи, да нам је срце мртво.{S} Али срце је обич |
| волила сам га <hi>истински и већма него себе</hi>; а не тек с моментани страсни осећаји животињ |
| ом времену прену из мисли и погледа око себе.{S} Поглед јој застаде на „<title>Змајевој певаниј |
| имала, претворила сам у новац и тражила себи лека. </p> <pb n="169" /> <p>Зарад тога дошла сам |
| p>Да је разонодим призвала сам је чешће себи и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он заволео, |
| им смејом; нисам могла да одредим, дали себи или — модерним јунакињама.</p> <p>Гледала сам је н |
| м боље; ко би још тако луд био да крати себи пријатну забаву и то „света ради!“ Зар не пролази |
| /p> <p>Примила сам понуду, а она наточи себи чашу воде, па настави:</p> <p>— Не поричем, да спо |
| а удадбу по рачуну.{S} Егзистенцију сам себи осигурала а брак сам сматрала за нешто светије од |
| е зна.{S} Мало је говорила у опште, а о себи никад; и ако је често виђала у касапници.{S} Тамо |
| ати.{S} Но овако је боље.{S} Не марим о себи да говорим.{S} Нису баш пријатне успомене; а может |
| ли.{S} Она се после отровала, он сјурио себи куглу у чело.{S} Јели истина не могу тврдити; дозн |
| ници.{S} Тамо је куповала меса за чорбу себи и „своме друштву“ — тако она зове своје псето и ма |
| тења...{S} Ником не пада наум, колко се себичних, на и неморалних жеља баш под том фирмом сакри |
| биство.{S} То видите, мени изгледа врло себично. „Не ћу да живим, кад га немам и кад нисам срет |
| ри очајање, али више и чешће лакоумље и себичност.{S} Зар је човек рођен тек да само ужива?{S} |
| и животињска нагона, који су обично <hi>себичност</hi>, јер кад не могу љубљену особу имати, сл |
| l> <l>Чисту, праву, непритворну,</l> <l>Себичношћу несмешану </l> <l>Искреношћу провејану</l> < |
| од мене?“ викнула је, а очи јој срдито севаше; „ниси дете, да те држим на крилу!“</p> <p>„То и |
| н стида; и свега нестане. „Која вајда,“ севну ми кроз главу, „кад је твоје срце мртво.{S} Осећа |
| данас се сећам свог учитеља.{S} Крупан, сед и румен старац.{S} Дође до душе раније у школу, но |
| </p> <pb n="160" /> <p>Тако сам мислила седајући на своје место.</p> <p>„Стано,“ рече он ухвати |
| и читао.{S} На једанпут уђе ми у собу и седе преко од мене.{S} Нисам дизала очију; била сам збу |
| шешир што сам радила.</p> <p>„Јесте.{S} Седи.“ Било је све што сам му могла рећи.{S} Примио је |
| оже видити, онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, па кад нуз вас про |
| наручила.“</p> <p>Кад смо је сахранили, седила је дубоко у ноћ и читала неку рукописну књижицу. |
| едну избицу.{S} И гле! — код прозора је седила фрајла-Стана.{S} Застала сам.{S} Она ме погледа, |
| ћи!</p> <p>— Скините се, драго дете, па седите!{S} Ето видите, ту вам ја живим.{S} Доста је вла |
| све ће то доћи на ред; само док почнем седити...</p> <p>— Ето је сад опет!{S} Ја јој желим доб |
| течи је чисто коса расла, кад сам му у седмој својој години помагала другу децу у читању и пис |
| рпкиња.</p> <p>— Српкиња сам, рекох, па седох опет на клупу.</p> <p>— И ја ћу се одморити, ако |
| а плетице све звецкају!</p> <p>— Хвала, сека-Мацо!{S} Кад дођем да тражим младожењу, послушаћу |
| тек, тек.</p> <p>— Па зар сам ја лења, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми ј |
| л девојка вредна...</p> <p>— Варате се, сека-Мацо — прво пита: „има ли мираза?...“</p> <p>— Но, |
| није хтела. „Од овог ме нико не излечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад сам је нудила, да зове док |
| .{S} Није Маца макар ко!</p> <p>— Знам, сека-Мацо, па зато вам и наручујем...</p> <p>— Добро фр |
| тамошњем врло лепом варошком парку.{S} Сека-Маца, — управо баба-Маца — теткина куварица, љутил |
| >— Е да, иде полако и то, само стрпљења сека-Мацо, све ће то доћи на ред; само док почнем седит |
| а држим, да је што интересантно, кад је сека тако рано потражила своју собу?!</p> <p>— Лолица ј |
| а зове своје псето и мачку — смејала се сека-Маца.</p> <p>Сад ме је тек старка интересовала, те |
| одмори.</p> <p>— Збогом тетице!{S} А ви сека-Мацо, умесите штрудлу као и пре.{S} Онда вам је та |
| ани.{S} Незнадоше о њој баш ништа; само сека-Маца рече, — баш је била унела штрудлу — да је зна |
| е ферије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино место, заузела беше Лиза, те сам могла чита |
| Ето код куће, умесими „на супу.“</p> <p>Сека-Маца беше скроз практичарка.{S} Држала је, припаса |
| Милан ми приповеда, како је мајка дала секи књигу.{S} Па држим, да је што интересантно, кад је |
| е болно осмехнуо.</p> <p>„Рђава извина, секо моја.{S} Отвори само последњи лист свога дневника. |
| у скоро доћи и књижицу донети.</p> <p>— Секо, баца неможе с тобом тичати; боле га ножице! — реч |
| саучешће и старање о мени.</p> <p>„Тебе секо, нешто мучи,“ говорио ми чешће; (секом је звао још |
| е секо, нешто мучи,“ говорио ми чешће; (секом је звао још у детињству и мене и Даницу) повери м |
| а је учинила, што „баца“ није могао са „секом“ да — тичи.</p> <p>Тетка је далеко изашла пред—а— |
| не воле?...</p> <p>Тако сам мислила, па села и написала тек ово:</p> <p>Патила сам много док са |
| l> <l>Несташна, чила;</l> <l>Тек што је села,</l> <l>Већ је устала,</l> <l>Пољуб ти дала,</l> < |
| ну давати бесплатно, а са прихода моје „сермије“ да се одевам. „Тако ће бар нешто и детету оста |
| кле ћеш бирати?“ љутио се често шогор и сестра.</p> <p>„Имам каде.{S} Нема ми ни тридесет годин |
| >„Мани их с миром.{S} Знам их,“ рече ми сестра озбиљно; већ реци, шта чекаш?{S} Измећу толиких |
| ј и грабљивој човечијој природи.</p> <p>Сестра и шогор радо ме примише, особито кад чуше, да ћу |
| годинама порастиће ми и капитал.</p> <p>Сестра се насмејала, а шогор ваљда у обрану мушких само |
| оле га ножице! — рече ми мали Милан.{S} Сестре га звале „брацом“, па се и сам тако називао; сам |
| ред.</p> <p>„Слажите се и будите брат и сестре,“ рекла је помајка, приказујући ме својој деци.{ |
| е!“</p> <p>„Мајка, нађите ми кола; идем сестри од тетке у * рекла сам помајци спремајући своје |
| омајци спремајући своје ствари.</p> <p>„Сестри од тетке?{S} Па можеш.{S} Али нико те не тера... |
| ину усамљеног живота свог, усвојила сам сестрину Данку.{S} Дете сам врло волела а и оно је мени |
| милу мајку, драгог оца, па и браћицу и сестрице.{S} Све сам их љубила свом снагом детињске душ |
| живље и веће место; ако се не сложиш са сестром, имаш свој новац а вешта си машамода, па отвори |
| ите, ћерко, рече старица а лице јој узе сетан, да не речем, болан израз.{S} Зар се данас склапа |
| прошлости; у постељи сам и плакала.{S} Сетила сам се и Милана.{S} Склопила сам очи, као оно де |
| о треба?!“ узвикнула сам у нехотице.{S} Сетила сам се, да су ме баш они одбацили, које сам жарк |
| осмехнувши.{S} Неће ми ништа фалити.{S} Сетила сам се само своје прошлости, а стара сам; па то |
| а сам опет у парку и чим сам га опазила сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад год се дала прилика, |
| бресака, па покваси грло.{S} Сад сам се сетила, да твој део добила ниси.</p> <p>— Вас као да сл |
| лачеш?“ питала ме са саучешћем.</p> <p>„Сетила сам се својих родитеља,“ био ми је одговор.</p> |
| дете, твој син?“ прошапутала сам, да га сетим дужности оца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаукнуо је |
| осећам</hi> да вас више видети нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до свој |
| толико задржала.{S} Бар ће те се кадгод сетити фрајла-Стане Истинићеве.{S} Ваше име не знам.{S} |
| и кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — практичност...</p> <p>Била сам опет у парку и |
| њива; сећала сам га се као што се човек сећа каквог милог покојника.{S} За мене је био мртав; с |
| <p>Заборавили? — Је ли баш тако?{S} Не, сећају се они мене, кам год им се прохте смејати.{S} Ни |
| исам била равнодушна, али ни суревњива; сећала сам га се као што се човек сећа каквог милог пок |
| дало да се дадем љубити од туђа момка. 0сећала сам да то није више братинска љубав, а невеста н |
| ју! </p> <pb n="152" /> <p>Још и сад се сећам књига које ми је осим Доситејевих допуштао читати |
| учитељи 80—90 година!{S} Још и данас се сећам свог учитеља.{S} Крупан, сед и румен старац.{S} Д |
| ститао ми није нико.{S} Ко би се мене и сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — које сам ја уср |
| етите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</p> <p>Кад сам лане била у Т., о |
| орила је.{S} Ко зна хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не једем.{S} Вр |
| мика.“</p> <p>Хтела сам да је заменим у сечењу.{S} Није ми дала.</p> <p>— Не, то ћу ја урадити, |
| , а олакшаће се тек онда, кад чујем, да си нам опростила.{S} Зато буди милостива, па одговори к |
| да смо створени једно за друго?!{S} Да си ме љубила нема сумње, а осећам, да ме ни сад презира |
| , која из туђег џепа вади новац, без да си га заслужила!{S} Боље да остану забаве ради дома, па |
| илане, буди човек!{S} Зар ти не знаш да си ожењен? рекла сам трудећи се, да га умирим.“</p> <p> |
| еци, шта чекаш?{S} Измећу толиких ваљда си могла једног изабрати.{S} Све су то ваљани људи и зг |
| сле ниси ме морала обмањивати.{S} Могла си рећи: „не волем те!“ А не да ме тако гадно превариш! |
| је био блеђи но обично.</p> <p>„Изашла си тако лако одевена, а већ се захладило; ево ти мараме |
| ила, кад сам те дала изучити.{S} Сирота си девојка, а мушки су врагови; лажу око девојке, док н |
| ормана котарчицу с бресквама, ал доста си на глас читала.{S} Ја не би могла тако дуго.</p> <p> |
| је јецала у својој постељи.</p> <p>Шта си узела толико плакати?“ шапутала јој мајка, но доста |
| жиш са сестром, имаш свој новац а вешта си машамода, па отвори трговину.{S} То сам ја и мислила |
| сам се томе могао надати још онда, кад си од мене побегла у врт.{S} Зато те не корим; али ни п |
| дна мајко, је си ли се томе надала, кад си своју погрешку сину одала?!{S} Уздахнула сам, кад са |
| етка из своје собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па се забављај по вољи.{S} Доста ти је рада ц |
| е далеко изашла пред—а—ме.</p> <p>— Где си, девојко, за толико?{S} Да вам се није што десило? п |
| <hi>Милан.</hi> </p> <p>Јадна мајко, је си ли се томе надала, кад си своју погрешку сину одала? |
| случај ми је помогао.{S} Пре две недеље си једног јутра заборавила у брави кључ од своје собе.{ |
| зучити и машамодлук, модистлук. „Сироче си, па ти може требати“; говорила је чешће она.</p> <p> |
| сухопадно;</p> <p>„Знала сам.{S} Та ти си увек била моје разборито добро дете!“</p> <p>Склопил |
| “ рече он ухватив ме нагло за руке; „ти си много патила... патиш и сада.{S} Но буди паметна, бу |
| е, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S} Тада сам га одбила; нисам знала как |
| а у брави кључ од своје собе.{S} Зацело си се журила у дућан.{S} Прошао сам онуда и свратио сам |
| вет обично исмејава.{S} Ко пита, за што си тако остала.{S} Доста да ниси удата, и то је довољан |
| г пута се трудиш без успеха.{S} Све што си успела, само је то, да те сад љубим још већма, а љуб |
| лаги али испитујући поглед.</p> <p>„Што си плакала?{S} Зар га још ниси заборавила?“ питао је пр |
| тренутака могла сам рећи:</p> <p>„Зашто си то чинио?!“</p> <p>„Зашто? понови гробовским гласом |
| Рекла сам јој и свој разлог.</p> <p>Зар си и о мени тако судила? питаше она прекорно.</p> <p>По |
| и?{S} Зар нисам био преварен, а превару си потпомагала — ти сама.{S} Не корим те; знам ти назор |
| </l> <l>Туга да је која — </l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће м |
| ,</l> <l>Туга да је која —</l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће м |
| и с њоме заједно пропало, а у даљини се сијао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би је велим през |
| уги достојнији предмет.{S} Исто тако не силази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као |
| а не као сада.{S} Умориш се ко псето од силних питања.{S} Тек што им знање на левак у главу не |
| ко мериш, зар ми је питање тако глупо?“ Силом сам хтела да се шалим.</p> <p>Он се трже.</p> <p> |
| оје често ступе у савез, да с удвојеном силом још лакше варају и левентују, али чим се даде при |
| е с његове стране је љубав а с њене тек симпатија и сажаљење!{S} Зарад њезине милостиње презрео |
| , ал тек је — старка прекиде — тек је и симпатије.{S} Хвала вам ћерко, хвала по сто пути!</p> < |
| ица и сама отворити своје срце, ако јој симпатије улевам и ако осећа потребу да се коме изјада. |
| инила сам све могуће, но он није осећао симпатије према њој.</p> <p>Волео је другу, коју је доц |
| и нећу да уображавам, да сам му већ сад симпатична.{S} То би дошло тек доцније, кад би почео пр |
| е је био честит, разборит младић и врло симпатична појава.{S} Још док сам Милана волела, њега с |
| сту код неког адвоката, а у шогора беше син Душан, с ким се још од пре познавао.</p> <p>Душан ј |
| ка свуда, ал сирома мора; није поповски син, па му треба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви р |
| је идеал...“</p> <p>„А твоје дете, твој син?“ прошапутала сам, да га сетим дужности оца и мужа. |
| сетим дужности оца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаукнуо је он, покрио лице рукама и стајао немо и |
| ерљиво, да ми се јавио младожења, попин син из оближњег места.{S} Он је трговац а ја машамода, |
| и да ме заборави.</p> <p>(Стеван је био син ондашња имућна бележника, леп но лакоуман младић.{S |
| ошле тим трагом!{S} Јевросима учи свога сина, краљевића Марка, да се на туђе не лакоми, па да с |
| образована младића званичника, јединца сина прилично имућних родитеља.</p> <p>Родитељи његови |
| а ми је била лепа и богата, а имао је и сина, више ми није требало, држала сам да се у писму ја |
| ти.{S} Зар сам је за то одхранила да ми сину убије срећу!“</p> <p>„Али мајко, мени изгледа, да |
| ам сво своје добро своме зету а њиховом сину.</p> <p>То ми се није допало, али деца се волела а |
| и се томе надала, кад си своју погрешку сину одала?!{S} Уздахнула сам, кад сам прочитала то пис |
| ом и малог Милана, теткиног трогодишњег синчића.</p> <p>Путем сам и опет размишљала: јели ми по |
| S} Тек што им знање на левак у главу не сипаш, па која вајда?{S} Шарлатана у свету више но икад |
| мам.{S} Мало млека, свежа масла и добра сира.{S} Па и једна лубеница, хладна као лед.{S} Њу сам |
| је по вољи још млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло је врло добро и свеже.{S} Бојадишу га жу |
| тако далеко.{S} Има девојака свуда, ал сирома мора; није поповски син, па му треба бар две хиљ |
| асно и чисто видим и поштено осећам.{S} Сиромах, није ни слутио какву ми је будућност у овом по |
| и старијих, момака и удоваца, богатих и сиромашних, учених и дресиратих; само не онаквих каквих |
| кад сам је нудила, да зове доктора.{S} Сирота, знам зашто; није јој се баш милило живити.{S} З |
| и мислила, кад сам те дала изучити.{S} Сирота си девојка, а мушки су врагови; лажу око девојке |
| м му, рекавши, да сам отишла од њих.{S} Сирота сам девојка, па ми је дужност налагала да тако у |
| огу допустити, већ тебе ради.{S} Она је сирота девојка.{S} Шта је две три стотинице, а он може |
| ила је то честита и добра душа.{S} Није сирота дуго лежала; само две недеље.{S} Доктора није хт |
| S} О, то никад нећу заборавити.{S} Па и сирота рођака још доста млада лепа женица, толико је пл |
| наћи увређени?{S} Нисам рђава, ако сам сирота!{S} А колико сам пута мислила о вама.{S} Особито |
| оже добити девојку с хиљадама!“</p> <p>„Сирота Стана, како ће јој бити!“ јецала је поново Даниц |
| на њих и наљутим, а после мислим: ваљда сироте немају својих мисли?!</p> <p>Насмејала сам се на |
| ити тај корак.{S} Била је добра и према сиротињи милостива женскиња, али — као већина отмених г |
| го је бити чланица, па званично правити сиротињи посете, а друго је правити их — својевољно...{ |
| с тога што је волела Душана, надала се сиротица да ћу посредовати да је узме.{S} Чинила сам св |
| , па нећу да сам му на сметњи!“</p> <p>„Сирото моје дете,“ рече она тренутно, па ме загрливши и |
| није срдим родитеље а нас обоје изложим сиротовању,“ говорио је он, „овако нећу срдити родитеље |
| ем; видила сам, да течу то весели; а за сироче нема веће среће, него кад може да задовољи оне, |
| јој беше име.{S} Била ми је другарица и сироче као и ја; модистлук је самном заједно изучила а |
| дала изучити и машамодлук, модистлук. „Сироче си, па ти може требати“; говорила је чешће она.< |
| опирања подлегла.</p> <p>У врту сам се сита исплакала за што, нисам знала ни сама.</p> <p>Посл |
| на, пруживши ми лист.{S} Невидим добро; ситна је, но толико сам назрела.</p> <p>— Јесте мајко, |
| бити, да расечем лубеницу.{S} Ено мали сишао са столице.{S} Не занима га наша „полемика.“</p> |
| ачуђено гледала сам старицу; очи јој се сјале у светом одушевљењу дужности а лице јој облила ла |
| лно убили.{S} Она се после отровала, он сјурио себи куглу у чело.{S} Јели истина не могу тврдит |
| о бојадисана кавеза.{S} У сваком кавезу скакутао је по један пар веселих канаринаца.{S} Доле на |
| оје око остало је суво; срце ми се беше скаменило а душу ми заузеле мисли о неситој и грабљивој |
| хрче.{S} Тек на лупу од нашег трчања по скамија, протре очи и викне: „Ко је то на среди, нек пр |
| им.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао, не скидајући ока са мене.{S} Кад сам свршила, узе ме за ру |
| г и покрила лице рукама.{S} Он их нежно скиде и загледа ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не |
| реба ни да једе.</p> <p>Милан никако да скине очију са кавеза, а образићи му се заруменили.</p> |
| S} Читав Лавиринт у овој кући!</p> <p>— Скините се, драго дете, па седите!{S} Ето видите, ту ва |
| не речем, болан израз.{S} Зар се данас склапа брак из узајамне љубави, поштовања и познавања?! |
| ру.{S} Сад је у газдаричином подруму. — Склоне ми по где што, кад их замолим.</p> <p>Молила сам |
| часовима трчкала по другарицама или се склонила где год, па читала какав немачки роман или по |
| ...{S} Тело је, по мом сваћању, одећа и склониште душе, настави она.{S} Па као што неможе свест |
| ка.</p> <p>— Дошла је, таман да јој очи склопи и да је сахрани; после два сата је издахнула.{S} |
| плакала.{S} Сетила сам се и Милана.{S} Склопила сам очи, као оно деца, да му слику видим, али |
| н их нежно скиде и загледа ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не видим.{S} Кад сам их отворила |
| била моје разборито добро дете!“</p> <p>Склопила сам очи, да је не видим.{S} Изгледала ми као п |
| скреношћу провејану</l> <l>Племенитошћу скопчану?</l> <l>Грех ако је то желити,</l> <l>Ја сам о |
| усмено да ми одговори?{S} Моћи ће и то; скорим ћу дома.{S} Ове године ћу свести ферерије на три |
| одушност, изменула се и постала хладна, скоро груба према мени.</p> <p>Питала сам је за узрок.< |
| волела а и оно је мени необично одано, скоро већма но рођеној матери својој.</p> <p>Мајчински |
| тешко ми било враћати онима, који су ме скоро — отерали.</p> <p>Од саме зараде своје нисам могл |
| нека чама.{S} Држала сам, да ће ми бити скоро крај, па сам све главније успомене свела у једно; |
| ила сам се са старицом, обећавши, да ћу скоро доћи и књижицу донети.</p> <p>— Секо, баца неможе |
| ила сам се на брзу руку, обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне ме задржавала, но остати нисам |
| о тај јаук; био је већ на улици.</p> <p>Скочила сам, да га задржим, да му све кажем и да умрем, |
| е тек одобрио или допунио.</p> <p>Но да скратим; не пишем роман или приповетку, него тек по нек |
| месими „на супу.“</p> <p>Сека-Маца беше скроз практичарка.{S} Држала је, припасаћу кецељу и на |
| Разгледала сам јој и одело.{S} Било је скромно, чисто и њезиној дубокој старости и по кроју и |
| било другога — чинило ми се, да је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднети.{S} Примити је н |
| је посматрала.</p> <p>Била је повисока слаба старица.{S} Некада, у младости, могла је бити леп |
| , толико нестална, колико снажна толико слаба, а колико добра толико зла и напрасита.{S} Осим т |
| {S} Па ма колико се око њега умиљавала, слабо бих успела.{S} Да је старији, тек би можда помисл |
| арошки свет.{S} Мушки ме се не тиче.{S} Слабо водим рабош о њему.{S} Али женски, женски!{S} Сам |
| ој део добила ниси.</p> <p>— Вас као да слабо занима старичин живот? смејала сам се.</p> <p>— Н |
| .{S} Јасно сам видела, да га моја љубав слабо усрећује и да му је немила.</p> <p>То ме је болел |
| у вам казати, како о томе мислим.{S} Ви слабо једете! рече она, нудећи ме.{S} Глете само; још о |
| ади, а ево на рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко обзире на савете његове, већ се поводи за с |
| у њу, с таком пажњом, као да сам какво слабо болесно дете.</p> <p>Ја сам заиста дрхтала, но ви |
| и старост врло слично, и једно и друго слабо, и једно и друго тежи за искреном љубављу; само ш |
| , ко нас разуме...{S} Званична исповест слабо олакшава, особито грешницима моје врсте...{S} Поп |
| ло да поштује.{S} Тек мане, недостаци и слабост женскиња њих привлачи; врлине се обично узносе, |
| лица биле су правилне, ал јој се сад од слабости испупчиле јабучице од образа и безубих вилица, |
| не, Српкиње, поносите питомице Душанове славне царевине и Јевросиме мајке, пошле тим трагом!{S} |
| и напрасита.{S} Осим тога је била веома славољубива и поносита.</p> <p>Но нико није без мане и |
| у на брзо обоје свршили трагично.{S} Из славољубља и жудње за богатством, лаћа <pb n="163" /> л |
| оста кажњена и онако; са снахом се није слагала, па је умрла код Данице, која се давно удала.</ |
| } Рекла сам, да сам уморна.{S} Нисам ни слагала; уморила ме радозналост.</p> <p>Тек што сам све |
| а је и радњу преко пута од моје.</p> <p>Слагале смо се и ако смо биле неједнаке природе; била м |
| ја дете народа.{S} Назори нам се истина слагали, или тек доникле, а после се опет разилазили.{S |
| је ређе бивало; обично смо се у назори слагали; те је он моје мишљење тек одобрио или допунио. |
| им човека млађег од себе.{S} То се није слагало с моји назори.{S} Али све бадава; ја сам га пош |
| е било све јасно.{S} Поглед јој се није слагао с оним старачким лицем.{S} У том погледу лежала |
| p> <p>„Врло појетички; само се канда не слаже с истином.{S} Зар ти није већ дневник казао, да с |
| човека.</p> <p>— Ту се мајко, с вама не слажем.{S} Зар је љубав и поштовање једно исто?{S} Ето |
| је већ 7 ми гимназијски разред.</p> <p>„Слажите се и будите брат и сестре,“ рекла је помајка, п |
| он више не воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се прихватих наде да ме можда заборавља, ш |
| е.{S} Кад је то видео; доносио нам је и слао место играчака различитих књига.{S} Упознао нас је |
| и слатка.</p> <p>— Добро што се десила слатка, радовала се она.{S} Па једите колко вам је воља |
| Стара сам.{S} Лубеница је била зрела и слатка.</p> <p>— Добро што се десила слатка, радовала с |
| изостављао.</p> <p>Умерила сам кораке и слатко се насмејала.{S} Тек сад сам видела, да и ја нис |
| удима немам.{S} Сви осећаји ко да ми се следили.</p> <p>Како су живели у „новоме свету,“ никад |
| >, јер кад не могу љубљену особу имати, слепо јуре у пропаст, не обзирући се ни на што.</p> <p> |
| з Дамјана и Дамјанке.{S} Обе тичице јој слетише на груди, па се стадоше лепршати и пипкати је п |
| .{S} Нисам дуго морала премишљати; прва слика што је нађох у својој машти, беше — Милан.</p> <p |
| је висио један старински сат, неколико слика и два лепо бојадисана кавеза.{S} У сваком кавезу |
| е и смешне те здепнасте кратке ноге; ми сликамо врага црног а црнац га замишља белог.{S} Ето ви |
| већ у животу.....“</p> <p>Пољубила сам слику своје мајке, као душевну избавитељку своју, а зор |
| } Склопила сам очи, као оно деца, да му слику видим, али место њега видила сам — Боривоја.{S} Н |
| “ Поглед ми је пао на месецом осветљену слику поконе ми матере.{S} Прекорно и тужно гледале су |
| {S} Јесте ли га лично видели или тек на слици?{S} По писмама судећи, редак дар, чврст карактер, |
| неку награду; обично воћа, колача, коју сличицу или играчку, или сам се смела дуже играти оних |
| старица, да је детињство и старост врло слично, и једно и друго слабо, и једно и друго тежи за |
| снов узајмио поштовање душевних врлина, сличност назора и карактера, мора у браку тек благослов |
| о постану добри пријатељи.{S} Везује их сличност — немоћни су и детињасти и једни и други.</p> |
| } А то полско сродство лежи поглавито у сличности карактера.{S} Разумете ме — карактера! — Темп |
| е је свикао сам теча; у данима одмора и слободним часовима, морала сам му по нешто на глас чита |
| стија и несташнија од мене; радије је у слободним часовима трчкала по другарицама или се склони |
| человјеческог</title>.“ Још ми је било слободно читати неке преводе од Фенелона и других стран |
| ца неко на вратима.</p> <p>На старично „слободно,“ уђе нека по изгледу отмена госпа.{S} Дошла ј |
| ен прозор метнути, па се неће вијнути у слободу, већ увек мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се |
| ала, а остали писци беху ми због мешања словенског језика тежи и сувопарнији; сваки час сам мор |
| ђа.{S} На шифонеру је било доста уједно сложених књига, а о зидовима је висио један старински с |
| е и онако живље и веће место; ако се не сложиш са сестром, имаш свој новац а вешта си машамода, |
| <p>Ретки су људи, које патња није кадра сломити.</p> <p>— И то је само доказ, да таке реткости |
| хтела; и моја је срећа уништена а живот сломљен.{S} Она је моја жена, али не она, за којом сам |
| е о женском картању?{S} И мушком оно не служи на част.{S} Карташ је оличено среброљубље, законо |
| е да је била добра?{S} За младих година служила сам и код феишпана.{S} Није Маца макар ко!</p> |
| кан, по чијој површини често ходим и не слутећи шта у њему врије и кува.</p> <p>Љубила сам га, |
| м и поштено осећам.{S} Сиромах, није ни слутио какву ми је будућност у овом поквареном и ледено |
| туге, среће не среће, наде и неке црне слутње.</p> <p>После сам се утишала и почела радити.{S} |
| сам била напустила истраживање, кад ми случај притиче у помоћ.</p> <p>— Умр'о је купци барон Д |
| то тишти.{S} Ниси ми се хтела одати, но случај ми је помогао.{S} Пре две недеље си једног јутра |
| >прва</hi> и једина љубав.</p> <p>У оба случаја било је и одзива.{S} Но опет се узели нисмо, а |
| аза.{S} Исто тако, бивало је и обратних случајева, да се девојка удала без љубави према момку; |
| ам се крајем од „ајзнбана,“ не би ли је случајно опазила; али увек без успеха.</p> <p>Већ сам б |
| ћ домаће васпитање и окона. „Дете ретко слуша оно шта му се каже, већ радо полази путем, којим |
| Немам баш неограничено поверење у њима; слушају ме до душе; већ на оштрији поглед повуку се у б |
| >— Добро, мајко, али ја сам од старијих слушала, да у браку понајвише они рђаво живе, што се из |
| је љубав, што према њему осећам.</p> <p>Слушала ме је стрпљиво, и тада тужно рече: „Лако је теб |
| а опет вратим.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао, не скидајући ока са мене.{S} Кад сам свршила, у |
| не ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати.</p> <p>— Гостољубље је лепа српска врлина, гов |
| несретна.{S} Грбава је.{S} Испустила је слушкиња још као мало одојче.{S} Шта ће те?{S} Мати вел |
| да и свратио сам.{S} Код куће беше само слушкиња и мала Данка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме |
| ма, па окупају ону јадну дечицу, што их слушкиње без материна надзора тек смуљавају или паре, к |
| да беше толика свота знатан капитал.{S} Сљед тога ретко беше недеље а да није на моји врати зак |
| истенцију сам себи осигурала а брак сам сматрала за нешто светије од обичне трговачке спекулаци |
| занос прешао; те би ме и нехотице почео сматрати као узрок своје несреће.</p> <p>Опет се понови |
| , ништа, храбрила ме; није то тајна.{S} Сме свако знати; само немојте за мога живота, а нећете |
| а?...“</p> <p>— Но, но, дабоме да то не сме фалити.{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па зар сам ја лења |
| се све лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј је некако чудно звучао; те сам га зачуђено погледа |
| апитал.“</p> <p>„Чини ми се, да јесте“, смејала сам се ја; „изволите само прочитати неколико бе |
| аквој љубави!</p> <p>— Хвала, не хвала, смејала се старица.{S} То је тако било од кад је, и бић |
| р.</p> <p>— Тако.{S} Сад сте заслужиле, смејала се старица.{S} Ко не ради не треба ни да једе.< |
| им.</p> <p>— Ето видите, да ја погађам, смејала се она.{S} Децу привлачи на први поглед тек спо |
| собе.</p> <p>— Прими и мене у друштво, смејала се она.{S} Милан ми приповеда, како је мајка да |
| Вас као да слабо занима старичин живот? смејала сам се.</p> <p>— Не, душо, врло ме занима, рече |
| “ — тако она зове своје псето и мачку — смејала се сека-Маца.</p> <p>Сад ме је тек старка интер |
| а надјача једна ма која!“</p> <p>Она се смејала на моју примедбу и тужно додала.</p> <p>„С тога |
| не јунакиње друкчијег су соја...</p> <p>Смејала се загонетним смејом; нисам могла да одредим, д |
| су и детињасти и једни и други.</p> <p>Смејала се, а у погледу указа се онај исти живахни изра |
| 67" /> <p>„Имаш ли још који егземплар?“ смејао се он.</p> <p>Како неби било!{S} Сад сам вам тек |
| хоћу ли читати даље?“</p> <p>„Па читај“ смејао се шогор.</p> <p>„15. март 18... године.{S} Млад |
| се после попишманити...</p> <p>Шогор се смејао.</p> <p>„Што се смејете?{S} Ово није измишљотина |
| и ми се; у друштву се све лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј је некако чудно звучао; те сам г |
| <l>Презирали људи;</l> <l>Ти се мртвој смејат немој,</l> <l>Прочитај па суди!</l> </quote> <pb |
| ећају се они мене, кам год им се прохте смејати.{S} Нисам ишла обичним трагом — стазом утрвеном |
| 20 година, дотле сам водила дневник.{S} Смејаћете се, но кад-кад нас <pb n="150" /> баш та дети |
| таку пресуду света не зна шта ће: да се смеје или да плаче над развалинама правде и сасушеном к |
| пет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашња младеж неблагородна.</p> <p |
| смејала сам се на глас.</p> <p>— Што се смејете?{S} Искуство ме је научило да свако „зашто“ има |
| </p> <p>Шогор се смејао.</p> <p>„Што се смејете?{S} Ово није измишљотина, већ права истина.{S} |
| звикнула сам у смеју.</p> <p>„Па што се смејеш?{S} Тако то бива.“ рекла је Даница и почела ме у |
| су соја...</p> <p>Смејала се загонетним смејом; нисам могла да одредим, дали себи или — модерни |
| S} Така сам била од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер са |
| — стазом утрвеном, па сам им необична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то заслужила?{S} Јесам ли?< |
| још се и не познајемо!“ Узвикнула сам у смеју.</p> <p>„Па што се смејеш?{S} Тако то бива.“ рекл |
| сима.{S} А шта раде оне?{S} И те се још смеју Српкињама звати.{S} Заиста жалосно.{S} Срам их би |
| а, коју сличицу или играчку, или сам се смела дуже играти оних игара, које сам најволела.{S} Да |
| ни много хтела </l> <l>Ал’ жеља ми беше смела,</l> <l>Задовољство је однела.</l> <l>Желила сам |
| свим изгубити.</p> <p>Радити више нисам смела, те дођох њима у кућу.</p> <p>Док је трајало новц |
| еде поднети.{S} Примити је никако нисам смела, бар не с мирном савешћу.{S} Навикнут је био на к |
| </p> <p>После смо му тек тим правописом смеле писма писати; а ради веџбања у томе и у немачком |
| т оставља за собом трагове, а тога није смело бити; била би неблагодарност према мајци, а ни Ми |
| разоване и учене.{S} Оне гледају у свет смело, разборито и са самопоуздањем.{S} Све су дурашне |
| агодарност према мајци, а ни Милан није смео знати, да сам ради њега умрла.{S} Онда неби <pb n= |
| тако морало бити; срце ми је кипило од смесе радости и туге, среће не среће, наде и неке црне |
| примити!{S} Само причекај, док свучем и сместим Милана.{S} Оне две оставићу данас Лизи.</p> <p> |
| метна, да је благодарна, па да не прави сметње.</p> <p>Боже, то нисам ни мислила! одјекну ми у |
| и комотније живе, па нећу да сам му на сметњи!“</p> <p>„Сирото моје дете,“ рече она тренутно, |
| тако.</p> <p>Читала је неколико песмица смешећи се.{S} После преврташе листове, овде-онде читај |
| Како вам се допада мој живот? питала ме смешећи се.</p> <p>Ћутала сам за тренутак.{S} Нисам одм |
| “</p> <p>„Шта, али?“ питала сам усиљено смешећи се.</p> <p>Он уздахну. „Хтео сам рећи, да би мо |
| } Била је то жена у дубокој старости, а смешила се у моменту кад сам је погледала; па ме је то |
| слу младалачки, па је то на први поглед смешио и чудновато одударало од оштрих трагова преживел |
| огу, да би је полепшо а нама су гадне и смешне те здепнасте кратке ноге; ми сликамо врага црног |
| љубим моје канарине, мачку и псето.{S} Смешно је, јел те?{S} Али и они мене воле, а љубав траж |
| почела какву згодну шалу, држећи, да је смешно и детињасто говорити о оном, што је прошло и што |
| мислим, мислим, да ми је после и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се поред плетива сво |
| ј — шта ћу онда? ...{S} После ми је тек смешно, па фалим Бога, што ме још оне нису оставиле.{S} |
| па ће те се уверити, да ја познајем те смирене муштерије...“</p> <p>„Какве су то белешке? чита |
| добротом.</p> <p>Поглед је био у правом смислу младалачки, па је то на први поглед смешио и чуд |
| а дан упутила с тетком жељезници, једва смо улицом пролазиле, тако је светина нагрнула на стани |
| еме беше мени и Даници најмилије; једва смо чекале да дође.{S} Пред њега смо увек далеко истрча |
| једва смо чекале да дође.{S} Пред њега смо увек далеко истрчале, и вешале му се око врата.{S} |
| сад, кад сам и по други пут увидео, да смо створени једно за друго?!{S} Да си ме љубила нема с |
| о је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде |
| ни тренутка једна без друге.{S} Милана смо опет обе волеле, као једина брата, бранитеља и зашт |
| о ми је покојница наручила.“</p> <p>Кад смо је сахранили, седила је дубоко у ноћ и читала неку |
| адњу преко пута од моје.</p> <p>Слагале смо се и ако смо биле неједнаке природе; била ми је нео |
| те? па се спусти уз мене.</p> <p>Ћутале смо неко време обадве.{S} После неколико тренутака, маш |
| он беше његов присталица.</p> <p>После смо му тек тим правописом смеле писма писати; а ради ве |
| н мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам опет весела и задовољна; |
| ло? питала је она брижно.</p> <p>— Били смо код старе мајке.{S} Има лепе жуте тице, па све тако |
| а, приказујући ме својој деци.{S} Но ми смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница немогосм |
| еразумем њу, а она мене несваћа; страни смо једно другоме били од почетка, па тако је и сада. < |
| та од моје.</p> <p>Слагале смо се и ако смо биле неједнаке природе; била ми је необично одата.{ |
| оној теми, но то је ређе бивало; обично смо се у назори слагали; те је он моје мишљење тек одоб |
| <p>— Бог добро дао, ћерко!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се томе надо!{S} Ал ходите унутр |
| ала сам на клупу и плакала, док се није смркло.{S} Тада дође Даница мени у башту.</p> <p>„Што п |
| ешћена пала доле; пред очима беше ми се смркло а срце ми стегнула нека ледена рука. </p> <pb n= |
| јка, баш кад сам отворила врата.</p> <p>Смркло ми се пред очима.{S} Посрћући отишла сам до башт |
| не особе већ не буде.{S} Само сопствена смрт дреши нас од праве љубави, често нећемо то да увид |
| је на ум и самоубиство.{S} Али насилна смрт оставља за собом трагове, а тога није смело бити; |
| бриса и настави:</p> <p>— Три дана пред смрт, молила је кућњег газду да телеграфише по неку њен |
| ила, преседао ми сваки залогај.</p> <p>„Смрт или вид“ била је сад сва жеља моја. — Све што сам |
| и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</p> <p>Кад сам лане била у Т., отишла сам опет д |
| помене свела у једно; нека ме бар после смрти најближа околина позна онакву, каква сам.{S} Да ћ |
| ле два сата је издахнула.{S} Била је до смрти при свести.{S} Па како се радовала, кад је видила |
| е сад љубим још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не љубиш |
| снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ у животу.....“</p> <p>Пољубила сам слику сво |
| те миле очи.{S} Рука ми је задрхтала а смртоносно оружје пало са праском на земљу. </p> <pb n= |
| то их слушкиње без материна надзора тек смуљавају или паре, као пилиће.{S} Чуде се после: одкуд |
| S} Овог пута нисам побегла; нисам имала снаге, јер то беше последњи загрљај.{S} После неколико |
| у и сестрице.{S} Све сам их љубила свом снагом детињске душе своје; љубила сам их већма него и |
| олике одлучности и употребила сву своју снагу и говорничку моћ, да подигнем углед матере детета |
| патиш и сада.{S} Но буди паметна, буди снажна а време ће све излечити.“</p> <p>„Мислиш?“ питал |
| } Твоја кћи је доста патила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ у жи |
| била енергична, толико нестална, колико снажна толико слаба, а колико добра толико зла и напрас |
| е би ни једно; била сам млада и душевно снажна.{S} А:</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> |
| .{S} А она је доста кажњена и онако; са снахом се није слагала, па је умрла код Данице, која се |
| рце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам снизити уједно?</p> <p>Тако ћу и чинити.{S} Сад још све |
| одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепших снова и илузије, што сам их донде имала...</p> <p>— Кад |
| на тако говорила — џаба ти човека!{S} И снови су у своје време врлина.</p> <p>— Не разумем шта |
| > <p>Док траје новца, левентују обоје и сносе се, нестане ли га, бива свешта.{S} Још је срећа, |
| у) повери ми се; у друштву се све лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј је некако чудно звучао; |
| .{S} Доцније је у таким приликама бивао снужден и зловољан.{S} Јасно сам видела, да га моја љуб |
| ина са свештенством, па са станице одма сњим у гробље.{S} Тако то бива, кад човек нема своје де |
| су равни с тротуаром, прозори обитаћих соба.{S} Дотле сам држала, да су ту у земљи подруми и к |
| ди.{S} Олакшава ми самоћу.{S} Оне друге собе гледе у ходник, немају зрака ни толико, рече старк |
| јутра заборавила у брави кључ од своје собе.{S} Зацело си се журила у дућан.{S} Прошао сам ону |
| „тешила“ је обично моја тетка из своје собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па се забављај по в |
| читање, отшкрину тетка врата од побочне собе.</p> <p>— Прими и мене у друштво, смејала се она.{ |
| .“</p> <p>Устала сам и збуњено пошла из собе.</p> <p>„Куда ћеш?“ шапутао је пламтећим оком. „Ос |
| уде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио из собе.</p> <p>Како ми је било, тешко је појмити.{S} Полу |
| и јурну крв у лице, те збуњено пођох из собе.</p> <p>„Узећу му Мару Базићеву; има пет хиљада од |
| је добро зна.{S} Станује одма у другој соби а она је и неговала у болести. — Молим вас, дозови |
| .</p> <p>Ја сам везла, а он је у другој соби читао.{S} На једанпут уђе ми у собу и седе преко о |
| аво, доказ ми је, што вас видим у мојој соби.{S} Из простог љубопитства не ступа се у познанств |
| добрим другом; неће становати у једној соби, а што су ближе, тим боље; ко би још тако луд био |
| опет да видим баба-Стану.{S} У њезиној соби застала сам неку младу раделицу.{S} Баба-Стана беш |
| мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби пролете; но онда држим у крилу Марка и Аурору.{S} |
| осмехну се старица; неће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен прозор метнути, па се |
| нчића донела јабуку, разгледала сам јој собицу.{S} Била је малена избица с једним прозором.{S} |
| е, да би то питање читаву „историју“ за собом повукло, а одкуд ми права да зледим ране, које је |
| убиство.{S} Али насилна смрт оставља за собом трагове, а тога није смело бити; била би неблагод |
| — ако дође до „замерке“ — повела сам са собом и малог Милана, теткиног трогодишњег синчића.</p> |
| те фирме.{S} Готову робу понела сам са собом а остало оставила да шогор у ред доведе.{S} И Дар |
| била, па би морала поруменити сама пред собом, да сам искушењу без опирања подлегла.</p> <p>У в |
| евој певанији</title>," коју сам такође собом понела.</p> <p>— Каква вам је то књига?{S} Како ј |
| Не може да плаћа кирију за „анштендиг“ собу.{S} Сад је тамо у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не |
| ка ни толико, рече старка, кад нас је у собу увела.</p> <p>Примила сам понуду.</p> <p>— Ко вам |
| гој соби читао.{S} На једанпут уђе ми у собу и седе преко од мене.{S} Нисам дизала очију; била |
| неће вијнути у слободу, већ увек мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби пролете; но онда |
| узбуђења, но од зиме.</p> <p>„Хајдемо у собу, дошла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане шт |
| , кад је сека тако рано потражила своју собу?!</p> <p>— Лолица једна, и ту ме издао! — Дала ми |
| о Данка ме узе за руку и одведе у твоју собу, да ми покаже шешир, што јој га правиш.{S} Хтела м |
| Данашње, модерне јунакиње друкчијег су соја...</p> <p>Смејала се загонетним смејом; нисам могл |
| „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала, радо би |
| зјасни.</p> <p>Тако сам од Обрадовића и Соларића почела се учити размишљању и моралу, а Рајићев |
| плутарх</title>“ по Бланшару и Шилеру, Соларићево „<title>Ново гражданстко земљеописаније</tit |
| ница,“ заиста заслужује, да је отмени и солидни кругови презру и истисну — пре него ма коју кар |
| кад љубљене особе већ не буде.{S} Само сопствена смрт дреши нас од праве љубави, често нећемо |
| е метну на сто.{S} У њој је било писама сортираних по величини и везаних у мање и веће пакетиће |
| е и онда, кад једра плећа љубљене особе спадну и кад руменило са лица у борби живота нестане!</ |
| рукописну књижицу.{S} Кад је прочитала, спалила је ту у камину.{S} Каже, и то јој покојница нар |
| ало, а у даљини се сијао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би је велим презирали; особито кад би |
| одину дана лечио ме је и божијом помоћу спасао вид.</p> <p>Заостала сам овде.{S} Радити се могл |
| , паде ми поглед на икону, на распетије спаситељево.{S} Бацила сам се предњу и шапутала:</p> <p |
| ла за нешто светије од обичне трговачке спекулације, па је ли чудо што се не хтедох без љубави |
| ?{S} Истина је света, да је свака љубав спојена са тежњом и чежњом, да нам је љубљена особа у б |
| на.{S} Децу привлачи на први поглед тек спољашна лепота и младост.{S} Доброта и остало, привуће |
| ној уображеној лепоти, а душевна лепота спољашној, видели би, куд би свет отишао!{S} Ја, сам ет |
| де, па настави:</p> <p>— Не поричем, да спољашност око привлачи.{S} Али ако је унутрашњост шупљ |
| шта чиниш?!{S} Или те је занела њезина спољашност?!....</p> <p>Пробудио се понос у мени и ја с |
| ивота нестане!</p> <p>— По вашим речма, спољашња лепота мало утиче на праву љубав?</p> <p>Споља |
| епота мало утиче на праву љубав?</p> <p>Спољашња лепота?{S} Шта ви разумете под том лепотом?{S} |
| а, исто тако не може истински волети ни спољашње лепа човека, без душевних врлина.{S} Само децу |
| а душевним својствима и здрављем, већ у спољашњем блеску.{S} Дубок мужевљев џеп, па има шта да |
| Ове врсте јунакиња понајвише је идеал, спољашњи блесак и спољашњост у опште, а последица је бр |
| отмених госпођа — много је полагала на спољашњи бљесак и етикетна правила.{S} Држа ла је и она |
| је упитах:</p> <p>— Зар ви мислите, да спољашњост не може човека стално привући?</p> <p>— Најп |
| мњао у тебе, привлачила ме њојзи њезина спољашњост.{S} Сада ми је то шупље шаренило досадно а ж |
| а понајвише је идеал, спољашњи блесак и спољашњост у опште, а последица је браколомство и самоу |
| {S} Ко се држи за свесна, па и опет тек спољашњост на предмету своје љубави уважава, не поштују |
| ја потиче из душевног сродства, а не са спољашњости, заноса или животињског нагона.</p> <p>— Е, |
| их врлина у гроб сађе; љубимо ли лепоту спољашњу, она ће нас заносити до год нас траје, па и он |
| > <pb n="162" /> <p>„Не, мајко, нећу ти спомен каљати!{S} Твоја кћи је доста патила, па ће бити |
| трговина!{S} Често бих таки брачни пар споредила са две варалице, које често ступе у савез, да |
| {S} Мислићете да можда никад нисам била способна за љубав, кад тако говорим и кад сам остала не |
| ска врлина, говорила је застирући сто и спремајући ужину; само не треба претеривати.{S} Оно што |
| м сестри од тетке у * рекла сам помајци спремајући своје ствари.</p> <p>„Сестри од тетке?{S} Па |
| озналост.</p> <p>Тек што сам све за ноћ спремила и хтела отпочети читање, отшкрину тетка врата |
| реном и леденом свету баш тим особинама спремио.</p> <p>Тако сам проживела детињство и дочекала |
| ељку своју, а зора ме је затекла за пут спремљену.</p> <p>Отпутовала сам у Беч, да се тамо боље |
| етињом начичкани.{S} Туда ће се вратити спровод, па се за времена згодно постирала.</p> <p>Сад |
| ја ћу се одморити, ако допустите? па се спусти уз мене.</p> <p>Ћутале смо неко време обадве.{S} |
| ти.{S} Сад хоћу да га знам; говорила је спустивши се до мене на канабе и милујући малога.</p> < |
| <p>— Деца се увек страше старости, рече спустивши се опет уз мене; али само с почетка.{S} После |
| маши се она за лист, што сам га уз себе спустила.</p> <p>— Неће те ми замерити, извињавала се; |
| е тако стајао.{S} Затим тешко уздахнуо, спустио руке са лица и рекао одлучно:</p> <p>„Повешћемо |
| е жури.</l> </quote> <p>— Гле како баба сравњује! насмеја се тетка и прекиде ми читање.</p> <p> |
| Српкињама звати.{S} Заиста жалосно.{S} Срам их било!{S} Хоће с картањем на новац бајаги неке з |
| ће одрекла, него да постигне своју цељ, срамно ме је пред њиме жигосала и уверила га, да га ја |
| чи, не рекавши јој ништа.{S} Било ми је срамота, да потврдим и ту ману нашег хваљеног културног |
| уке и клетве дечије, греха пред Богом и срамоте пред људима?!</p> <p>Него ви ћерко, и не једете |
| ати.{S} Оно што се у кући нађе и искрен срдачан дочек, најбоље је гошћење.</p> <p>Дабоме да сад |
| то ми је збуњен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} Кад дође, питаћу га.“</p> <p>Те сам вечери мно |
| {S} Нисам ја крива што се тако десило,“ срдила се жена; „врати ми оца!“ јаукало је и преклињало |
| ти из свег срца.{S} Никада се нисам ни срдила на тебе; само ме је дуго болело, што ти је вера |
| . „Лудо би било, да ради оне церемоније срдим родитеље а нас обоје изложим сиротовању,“ говорио |
| сиротовању,“ говорио је он, „овако нећу срдити родитеље, а бићемо обоје сретни.{S} Свет ће само |
| и хоћеш од мене?“ викнула је, а очи јој срдито севаше; „ниси дете, да те држим на крилу!“</p> < |
| рашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи на мени?{S} Зар ниса |
| морам ти казати; да немаш право што се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и то Душан — “</p> <p> |
| рало је сад још кроз ваздух тек по неки сребрнаст дечији гласић и тихо шкрипање шљунка, под тер |
| не служи на част.{S} Карташ је оличено среброљубље, законом обезбеђена варалица, отимач и лопо |
| е, али прозове нас једно да говоримо на сред школе или код табле, а он ако је пре подне, запали |
| амија, протре очи и викне: „Ко је то на среди, нек продужи даље?!“ Тако је видиш било, а не као |
| телеграфише по неку њену рођаку тамо у Срем.{S} Учинимо јој по жељи и онда је била мирнија.</p |
| 10 фор. што јој је шиљао неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} Мало је говорила у опш |
| ање и поругу, којом се обично за живота срета...</p> <p>Била је већ настанула пета година од ка |
| може да задовољи оне, који га с љубављу сретају! </p> <pb n="152" /> <p>Још и сад се сећам књиг |
| ла сам јој честитајући и желећи обојима сретан пут.{S} Жеље су биле искрене, али писмо орошено |
| у њему.{S} Теча се томе радовао; био је сретан што ми је отворио очи, да јасно и чисто видим и |
| тога је давно нестало, па буди миран и сретан!</p> <p>Долазак ти је излишан; било би детињариј |
| {S} Онда неби <pb n="156" /> могао бити сретан, а ја сам му тек срећу желила.{S} Та волила сам |
| слов, провођаџише госпођа Н. Н., сва је сретна и у тој срећи поверљиво ми додаје: да момак можд |
| е ћу да живим, кад га немам и кад нисам сретна!“ То истина говори очајање, али више и чешће лак |
| ко нећу срдити родитеље, а бићемо обоје сретни.{S} Свет ће само знати, да нећу да се женим.{S} |
| о ћу те на рукама носити и бићемо обоје сретни.{S} Или ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да се са |
| з имена у памети.{S} Будите ми здрави и сретни.</p> <p>Старка ми стиште руку.</p> <p>Ја сам и н |
| ?</p> <p>— Велики људи ретко су потпуно сретни.{S} Ако их не гоне људи, хоће да их напати оно — |
| а детињство и дочекала дванајсту годину сретно и задовољно.{S} Но сад на једанпут паде опет суд |
| /> ли се разних критичких подузећа.{S} Срећа их изневерила, те се материјално убили.{S} Она се |
| поносу поверљиво додаје: да ми се така срећа неби можда ни јавила, да није њега, да ме препору |
| {S} Ништа јој није свето, често ни сама срећа па и живот љубљене особе, јер у место да себе поб |
| Патња често већма челичи, него највећа срећа.</p> <p>— Право велите.{S} Но зато опет по, најви |
| е оном, којом је мајка хтела; и моја је срећа уништена а живот сломљен.{S} Она је моја жена, ал |
| , нестане ли га, бива свешта.{S} Још је срећа, кад се за времена разиђу, Али, ако их је везао к |
| мном наново поигра, јер:</p> <quote> <l>Срећа је ко вереница мила,</l> <l>Несташна, чила;</l> < |
| митријем Обрадовичем.{S} А је ли бар он срећан, или је гоњен као Обрадович?</p> <p>— Велики људ |
| е ми је кипило од смесе радости и туге, среће не среће, наде и неке црне слутње.</p> <p>После с |
| е; била би је још на улици пољубила, од среће, што у њојзи не нађох оне — морске логике.</p> <p |
| “ мислила сам, па га одбила ради његове среће и своје дужности.{S} Боривој је имао право, кад ј |
| ипило од смесе радости и туге, среће не среће, наде и неке црне слутње.</p> <p>После сам се ути |
| ог којих се већина жени и основи брачне среће и љубави. </p> <pb n="167" /> <p>„Имаш ли још кој |
| а течу то весели; а за сироче нема веће среће, него кад може да задовољи оне, који га с љубављу |
| е своје писмо; „а знај, да за мене више среће нема.{S} С мајкином исповести одлетила је за увек |
| зар неби било лудо, кад се неби машили среће, која нам је тако близу! ..{S} О, Стано, буди мил |
| идио је шта ми се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, али тек за тренутак.{S} Доцније је |
| је полазити из куће, у којој сам толико среће и толико туге доживела!</p> <p>Падало ми је на ум |
| и све што ми је до руке дошло.{S} Камо среће да нисам ништа читала!{S} Старка тешко уздахну и |
| оста, што сам се из дужности својевољно среће одрекла, него да постигне своју цељ, срамно ме је |
| ше госпођа Н. Н., сва је сретна и у тој срећи поверљиво ми додаје: да момак можда неби дошао та |
| сам је за то одхранила да ми сину убије срећу!“</p> <p>„Али мајко, мени изгледа, да и Милан њу |
| карактера, мора у браку тек благослов и срећу доносити.{S} Такова љубав је и трајнија; траје и |
| сам вазда поштовала,</l> <l>За њу бих и срећу дала.</l> <l>И срце ми било врело </l> <l>— Осећа |
| " /> могао бити сретан, а ја сам му тек срећу желила.{S} Та волила сам га <hi>истински и већма |
| Дужност ме је често приморала, да своју срећу туђој жртвујем; топло срце није хтело да купује љ |
| је, али да није било лако рушити своју срећу за рад дужности, то је истина!</p> <p>Старица узд |
| шила.{S} Нисам разорила туђу, већ своју срећу!{S} Разоравала сам је својевољно, јер би њезин те |
| ј деци.{S} Но ми смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница немогосмо бити ни тренутка једн |
| </p> <p>Сад сам сасвим усамљена.{S} Сви сродници осим Данке већ су под земљом.{S} Докле ћу живе |
| и.{S} Обојица беху добра срца и изврсни сродници; надметали се, који ће ме боље разонодити, осо |
| на љубав права, која потиче из душевног сродства, а не са спољашњости, заноса или животињског н |
| пита: какво је лице њезина детета?!{S} Сродство душе и срца привлачи је њему, па јој је мило</ |
| е мило</hi><hi>онакво какво је</hi>.{S} Сродство душе и срца треба да веже мужа и жену.{S} А то |
| еба да веже мужа и жену.{S} А то полско сродство лежи поглавито у сличности карактера.{S} Разум |
| аба Мара, његова тетка а наша суседкиња срочила, да би били красан пар.</p> <p>„Красан пар, а ј |
| па видим, да сте и ви Српкиња.</p> <p>— Српкиња сам, рекох, па седох опет на клупу.</p> <p>— И |
| листу: „Застава,“ па видим, да сте и ви Српкиња.</p> <p>— Српкиња сам, рекох, па седох опет на |
| S} А шта раде оне?{S} И те се још смеју Српкињама звати.{S} Заиста жалосно.{S} Срам их било!{S} |
| убица читавих породица.{S} Па сад оне, Српкиње, поносите питомице Душанове славне царевине и Ј |
| ни слушати.</p> <p>— Гостољубље је лепа српска врлина, говорила је застирући сто и спремајући у |
| ведемо и по неку немачку приповечицу на српски и да му своје мишљење о овој или оној теми писме |
| нпут.{S} А тврде да је такав.{S} Сво се српство њиме поноси.{S} Друго вам не умем казати.</p> < |
| ци су обично родитељи били узрок; млада срца била су бар увек непокварена и чиста.{S} Сад је и |
| жнија и најплеменитија „биљка“ човечија срца и душе.{S} Ретко је земљиште у ком она ниче, а рет |
| ој нешто старији.{S} Обојица беху добра срца и изврсни сродници; надметали се, који ће ме боље |
| но све бадава; ја сам га љубила из свег срца и душе своје.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и |
| сам му овако:</p> <p>Праштам ти из свег срца.{S} Никада се нисам ни срдила на тебе; само ме је |
| о са дужности а нешто баш са тог топлог срца и поноса.</p> <p>Дужност ме је често приморала, да |
| S} Зар се тако говори, кад се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва кр |
| , врло празно.{S} Чинило ми се, да више срца у грудима немам.{S} Сви осећаји ко да ми се следил |
| е.</p> <p>— Добро пише.{S} Вади речи из срца и душе.{S} Ту је опет преврнула неколико листова, |
| лице њезина детета?!{S} Сродство душе и срца привлачи је њему, па јој је мило</hi><hi>онакво ка |
| накво какво је</hi>.{S} Сродство душе и срца треба да веже мужа и жену.{S} А то полско сродство |
| } Али данас ми је опет некако топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с педесет година млађа.{S} |
| да ме је тек у пола волео као ја њега, срце би му казало, да сам чиста и невина.</p> <p>Забора |
| нисам знала: само је тако морало бити; срце ми је кипило од смесе радости и туге, среће не сре |
| ним очима; али моје око остало је суво; срце ми се беше скаменило а душу ми заузеле мисли о нес |
| У души ми је при том било некако топло; срце ми је живље почело куцати, но тек за тренутак; пос |
| } Душу су ми растрзале страшне муке.{S} Срце и разум, понос и љубав борила се у мени.{S} Дуго ј |
| је срце мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце је тек било измучено и успавано.{S} Доказ томе је, |
| сам своје из његових усијаних руку.{S} Срце је у мени дрхтало, па сам осећала да ће задрхтати |
| </p> <p>Устала сам и целивала икону.{S} Срце ми се још цепало, но душа ми је била мирна, од при |
| , онда је тек зло.{S} Дужност везује, а срце — хладно.{S} Ту, или се дужност пренебрегне, или — |
| таје читањем таки ствари разборитији, а срце бива племенитије.</p> <p>Она диже очи, гледећи ме |
| ла доле; пред очима беше ми се смркло а срце ми стегнула нека ледена рука. </p> <pb n="157" /> |
| евно снажна.{S} А:</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која —</l> <l>Сунце |
| ивиће опет:{S} Јер</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која — </l> <l>Сунце |
| ?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце је тек било и |
| Обмањујемо сами себе, држећи, да нам је срце мртво.{S} Али срце је обично у таквим приликама те |
| ћи, да ће старица и сама отворити своје срце, ако јој симпатије улевам и ако осећа потребу да с |
| виле препаћене муке: умртвила сам своје срце и одбила га, као некада Милана. — После неколико д |
| иво сам сахрањивала и подруги пут своје срце.</p> <p>После две недеље добила сам опет писмо од |
| да,“ севну ми кроз главу, „кад је твоје срце мртво.{S} Осећај, што га осећаш, не може бити љуба |
| ко није тако.{S} Куцало је топло и моје срце, можда топлије, но стотину других, а остала сам ов |
| /l> <l>За њу бих и срећу дала.</l> <l>И срце ми било врело </l> <l>— Осећаја бујно врело —</l> |
| бити? — Савест ми је чиста и мирна, али срце и опет боли...{S} Успомена за успоменом ређа се у |
| е, држећи, да нам је срце мртво.{S} Али срце је обично у таквим приликама тек за време успавано |
| ара; не увиђа своју погрешку, па искали срце на онима, што их је токорсе угостила.{S} Тако се к |
| а успоменом ређа се у души и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам снизити уједно |
| ом, „море осећаја али њима не влада тек срце, бура лакомислености, него су потчињени, тврдој во |
| ти и како ћу свршити, не могу знати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у последњем часу оставити |
| оно, што му је први пут истинским жаром срце загрејало, па ма и у разним особама. </p> <pb n="1 |
| села и живахна природа и осетљиво благо срце?</p> <p>— Видила сам га једанпут.{S} А тврде да је |
| ; само је зло, што после таки ум и тако срце више види и више осећа, па више и пати.{S} Ту је о |
| те.{S} Но зато опет по, највише „весело срце кудељу преде.“ Само великани, само изузетци узвишу |
| а, да своју срећу туђој жртвујем; топло срце није хтело да купује љубав, или само да љуби, већ |
| овеку врлина; показује уз разум и топло срце.“</p> <p>„Топло срце.{S} Коме још то треба?!“ узви |
| додато:</p> <quote> <l>Имала сам топло срце,</l> <l>Поред свести здраве;</l> <l>Гадила сам се |
| е уз разум и топло срце.“</p> <p>„Топло срце.{S} Коме још то треба?!“ узвикнула сам у нехотице. |
| м...{S} То је видите узрок, а не хладно срце.“</p> <p>Старка ућута.{S} Изгледало ми, да ће да п |
| м, рече она тужно.{S} То показује добро срце или непознавање света. </p> <pb n="138" /> <p>Дај |
| — </l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l> |
| —</l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l> |
| } Чинило ми се, да сам се одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам се бојала, чуће.{S} Устала са |
| гледу се јасно огледала — љубав.</p> <p>Срце ми је дрхтало, но поглед сам мирно издржала; с пос |
| горевање и брига а њему — љубав.</p> <p>Срце ми дакле не беше мртво него тек успавано!</p> <p>С |
| сам говорити моју нову помајку.</p> <p>Срце ми је задрхтало, та жена изгледаше ми у мојој дети |
| ле, цене и поштују тек устима, речма, а срцем ретко ко за њима жуди.</p> <p>— Зато и јесте све |
| зире на савете његове, већ се поводи за срцем и одаје љубавном уживању без борбе и устезања.... |
| абадевојке, која се грозила трговине са срцем и гадила пољупца — без љубави.</p> <p>Старка заћу |
| довољна — дужност је одржала победу над срцем.“</p> <p>Даница ме стролно загрли, па се гласно п |
| дава; ја сам га поштовала и љубила свим срцем својим.</p> <p>Срцу нисам могла забранити да га н |
| е постала детњарија.{S} Отуда и овладао срцем сваки моралан гад а друштвом покор и трулеж!</p> |
| је по кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво поникла љубав, у његовом или њезином?</p> <p> |
| аз оног осећаја, који се појавио и моме срцу.</p> <p>Ферије беху већ на измаку.{S} Једно после |
| " /> <p>Он ме стиште свим нагло бијућем срцу.{S} Овог пута нисам побегла; нисам имала снаге, је |
| на остаје као нека клица вечито у нашем срцу, да у повољним околностима опет избије на површину |
| сакрити.{S} Видио је шта ми се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, али тек за тренутак. |
| моје љубави према Милану никла ми је у срцу клица сумње у мушку сталност, а понос девојачки јо |
| опала, ако би хтело одати, како ми је у срцу. — Била сам вулкан, по чијој површини често ходим |
| приликом дадох му познати како ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учинио да не види |
| и је сваки поглед козивао, како му је у срцу.</p> <p>Дуго сам држала, да се обоје обмањујемо.{S |
| вала и љубила свим срцем својим.</p> <p>Срцу нисам могла забранити да га не љуби.{S} Но, да ме |
| .</p> <p>Била сам као цветак, кад га од стабла откинеш; но свенула и опет нисам.{S} Деца су као |
| Обе тичице јој слетише на груди, па се стадоше лепршати и пипкати је по бради и лицу; изгледал |
| а старици и Аурора и Марко, па се и они стадоше умиљавати; завидљиво гледећи у тичицу на њезини |
| смејати.{S} Нисам ишла обичним трагом — стазом утрвеном, па сам им необична и смеју ми се.{S} Н |
| године а ја постадох богата „партија.“ Стајала сам на три хиљаде, разуме се у шајну.{S} Но тад |
| ого јаче, те дигох очи.{S} Предамном је стајала женска прилика.{S} Један поглед у лице јој учин |
| нер и један орманић с рафом, на коме је стајало нешто порцуланска и стаклена посуђа.{S} На шифо |
| ће доћи.{S} Али већ после неколико дана стајао је предамном блед и дрхћући од узбуђења.</p> <p> |
| н?“ јаукнуо је он, покрио лице рукама и стајао немо и непомично.{S} Груди му се бурно надимале |
| љале се сузе.</p> <p>Неко време је тако стајао.{S} Затим тешко уздахнуо, спустио руке са лица и |
| нице тарући ми чело и руке, а чело ногу стајаше он погнутом главом и сузним очима.</p> <p>„Мила |
| на коме је стајало нешто порцуланска и стаклена посуђа.{S} На шифонеру је било доста уједно сл |
| се, да се и он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Разлог нисам имала; али љубав је најосетљив |
| ек прочитала пролећне месеце и неколико сталежа, а где су остали сталежи, па лето, па јесен, па |
| еце и неколико сталежа, а где су остали сталежи, па лето, па јесен, па зима?!“ шалила сам се ја |
| нда се обично вели, да су својој љубави сталне</hi>.{S} Она хоће да има љубљену особу пошто по |
| и мислите, да спољашњост не може човека стално привући?</p> <p>— Најпре једите, а после ћу вам |
| ћан, па човека неко време и занесе, али стално га везати неможе.{S} Особито не може она везати |
| рност као врлину?</p> <p>— Дабоме да је сталност врлина.{S} Без те врлине и нема праве љубави.{ |
| а толико моралисање?{S} На што уздизати сталност и верност као врлину?</p> <p>— Дабоме да је ст |
| никла ми је у срцу клица сумње у мушку сталност, а понос девојачки још ме научио, како се осме |
| , па нико не замера.{S} С радошћу узима стан тако усамљено женскиње у друштву са каквим добрим |
| шти, питам јој газдарицу: где је фрајла Стана?{S} А она мени:{S} Отселила се.{S} Не може да пла |
| би вас молила да ме одведете до њезина стана.{S} Хоћу да је посетим.</p> <p>— Здраге воље фрај |
| ити девојку с хиљадама!“</p> <p>„Сирота Стана, како ће јој бити!“ јецала је поново Даница.</p> |
| астала сам неку младу раделицу.{S} Баба-Стана беше — мртва.</p> <p>— Знате-ли што о њој? питала |
| } И гле! — код прозора је седила фрајла-Стана.{S} Застала сам.{S} Она ме погледа, преко — сад ј |
| >Заборави све и буди човек!</p> <p> <hi>Стана.</hi> </p> <p>Држала сам да неће доћи.{S} Али већ |
| ошло, па нек вам је просто!</p> <p> <hi>Стана</hi> </p> <p>После неколико дана опет ми је писао |
| на мене и нека ми каља успомену!</p> <p>СТАНА.</p> <p>Сутра дан сам јој однела књижицу.</p> <p> |
| чим сам га опазила сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад год се дала прилика, шетала сам се крајем |
| а.{S} Бар ће те се кадгод сетити фрајла-Стане Истинићеве.{S} Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да м |
| сам се за пут, а пре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула да одлазим, заплакала се.</p> |
| тала течу и тетку, знајули што о фрајла-Стани.{S} Незнадоше о њој баш ништа; само сека-Маца реч |
| дочекати родбина са свештенством, па са станице одма сњим у гробље.{S} Тако то бива, кад човек |
| Нашла сам је с неким познаницима тек на станици.{S} О старици јој нисам ништа казала.{S} Нисам |
| пролазиле, тако је светина нагрнула на станицу. (Неко пошао директно тамо, а неко био на путу, |
| среће, која нам је тако близу! ..{S} О, Стано, буди милостива, буди паметна, па ме не отискуј о |
| ко говори, кад се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи н |
| оја се давно удала.</p> <p>„Опрости јој Стано као што јој и ја праштам,“ свршавао је своје писм |
| ислила седајући на своје место.</p> <p>„Стано,“ рече он ухватив ме нагло за руке; „ти си много |
| је била унела штрудлу — да је знаде. — Становала је, вели, у суседству њене некадашње газдариц |
| у друштву са каквим добрим другом; неће становати у једној соби, а што су ближе, тим боље; ко б |
| ила у Т., отишла сам опет да видим баба-Стану.{S} У њезиној соби застала сам неку младу раделиц |
| споцка“ правила...) али да посетим баба-Стану, не носећи јој припомоћ какве добротворне женске |
| овем Мари-нени?{S} Она је добро зна.{S} Станује одма у другој соби а она је и неговала у болест |
| >Како ми је било, даје се замислити.{S} Стара моја тетка беше већ давно под земљом, а требало м |
| љају, а од хладне за час се поболем.{S} Стара сам.{S} Лубеница је била зрела и слатка.</p> <p>— |
| Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћу заборавити, а ко зна оћул вас још кадг |
| } Сетила сам се само своје прошлости, а стара сам; па то је.</p> <p>У том захукта другом страно |
| зорава.{S} Нисам од оних, што су им тек стара времена добра, али ни ово чудо не могу одобрити.{ |
| <p>— Нисам читала; а и откуд?{S} Ја сам стара а то је млађи човек.{S} Кад сам била млада, радо |
| вога метода,“ насмеши се она, зато вас „стара природа“ и тера у гроб пре времена.{S} Красан ста |
| то већ показује неку материнску љубав и старање о деци!</p> <p>— Нећу да кажем, да није љубав.{ |
| у почетку чудно било његово саучешће и старање о мени.</p> <p>„Тебе секо, нешто мучи,“ говорио |
| ам свог учитеља.{S} Крупан, сед и румен старац.{S} Дође до душе раније у школу, но што сад учит |
| о сам се уплашила, кад је сасвим обична старачка појава?“ Да би нашла узрока, погледала сам је |
| че „услов лепоте,“ чудно је одударао од старачке борасте, жућкасте коже, и модрих усана и око л |
| но.{S} Поглед јој се није слагао с оним старачким лицем.{S} У том погледу лежала је нека младал |
| чиним; треба се у младости постарати за старе црне дане.</p> <p>Тако сам писала, но сам Бог зна |
| ла је она брижно.</p> <p>— Били смо код старе мајке.{S} Има лепе жуте тице, па све тако, тако ч |
| а“ и тера у гроб пре времена.{S} Красан стари метод уз који живеше учитељи 80—90 година!{S} Још |
| ува.</p> <p>Љубила сам га, али сам била старија, па ми се чинило да ми је дужност да га одбијем |
| а умиљавала, слабо бих успела.{S} Да је старији, тек би можда помислио:</p> <quote> <l>Залуд ст |
| шан је био мојих година а Боривој нешто старији.{S} Обојица беху добра срца и изврсни сродници; |
| ?!</p> <p>— Добро, мајко, али ја сам од старијих слушала, да у браку понајвише они рђаво живе, |
| <p>Просилаца сам и сад имала: младих и старијих, момака и удоваца, богатих и сиромашних, учени |
| о саксија цвећа.{S} Цео намештај је био старинске форме, али чист и још цео.</p> <p>— Деца се у |
| ених књига, а о зидовима је висио један старински сат, неколико слика и два лепо бојадисана кав |
| осета умесна?{S} Нашла сам да јесте.{S} Старица није била „рђава особа.“ За њу се још не зна ни |
| сматрала.</p> <p>Била је повисока слаба старица.{S} Некада, у младости, могла је бити лепа.{S} |
| /p> <p>Мари-нени беше доброћуда изгледа старица и врло разговорна.</p> <p>— О, знам је добро, г |
| на са дужности према другоме,“ рекла је старица, то ми беше доказ, да имам посла с поштеном жен |
| и!</p> <p>— Хвала, не хвала, смејала се старица.{S} То је тако било од кад је, и биће довека.{S |
| Тако.{S} Сад сте заслужиле, смејала се старица.{S} Ко не ради не треба ни да једе.</p> <p>Мила |
| pb n="144" /> <p>— Кажем ја, осмехну се старица, да је детињство и старост врло слично, и једно |
| p>— Бојите се, да не излете? осмехну се старица; неће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на о |
| излечило?!{S} Ћутала сам, држећи, да ће старица и сама отворити своје срце, ако јој симпатије у |
| је.</p> <p>— Добро велите, ћерко, рече старица а лице јој узе сетан, да не речем, болан израз. |
| Лолица једна, и ту ме издао! — Дала ми старица свој дневник, биографију, шта ли је?{S} Још нис |
| у за рад дужности, то је истина!</p> <p>Старица уздахну и заћута.</p> <p>И ја сам ћутала.{S} Чу |
| } Па и правичнији су од људи ...</p> <p>Старица престаде.{S} Била је узрујана; глас јој је још |
| о вама.{S} Особито сад од кад —</p> <p>Старица застаде, а од старости сузне јој очи засузише ј |
| шћа и суза.</p> <p>Сутра-дан сам отишла старици.{S} Тетци сам рекла да ћу у парк.{S} Бојала сам |
| га кавеза.{S} На њиово лепршање, дотрча старици и Аурора и Марко, па се и они стадоше умиљавати |
| неким познаницима тек на станици.{S} О старици јој нисам ништа казала.{S} Нисам имала ни каде. |
| љало журити.</p> <p>Опростила сам се са старицом, обећавши, да ћу скоро доћи и књижицу донети.< |
| ељезничку улицу.“ Из далека сам опазила старицу на прозору.{S} Чекала ме је.</p> <p>— Одржали с |
| менити може.{S} Уверена сам била, да би старицу новчано радо помогла (то допуштају „госпоцка“ п |
| S} Ја......</p> <p>Зачуђено гледала сам старицу; очи јој се сјале у светом одушевљењу дужности |
| говор.</p> <p>Дете погледа у мене, па у старицу, и онда му се преко усана једва измигољи тихо и |
| ниси.</p> <p>— Вас као да слабо занима старичин живот? смејала сам се.</p> <p>— Не, душо, врло |
| ..{S} Иронија и бол звучаше у последњим старичиним речма.</p> <p>— Па реците мајко, шта би треб |
| ме?{S} Ја сам ваша мати!{S} Миловао је старичину мачку и псето.</p> <p>Обе се пренусмо. </p> < |
| расположена.{S} Нисам могла да побијем старичину тврдњу и разлоге а ни сасвим да их одобрим.{S |
| У том закуца неко на вратима.</p> <p>На старично „слободно,“ уђе нека по изгледу отмена госпа.{ |
| овако, као што сам га ја познавала!{S} Старка умукну и замишљено гледаше у даљину.</p> <p>То ј |
| S} Камо среће да нисам ништа читала!{S} Старка тешко уздахну и отвори књигу.</p> <p>— Зашто, ма |
| итање.</p> <p>— Чули сте га од мене.{S} Старка га је лане у парку цитирала.</p> <p>Хтела сам на |
| оме да је ту и љубопитства, ал тек је — старка прекиде — тек је и симпатије.{S} Хвала вам ћерко |
| — Разним особама?! узвикнула сам, да се старка тргла.{S} Хвала, на таквој љубави!</p> <p>— Хвал |
| {S} Само децу, ма и матору — насмеја се старка — везује шупље шаренило, а свесна разборита чове |
| бав вечита!</p> <p>— Вечита! осмехну се старка.{S} Да боме да је тако.{S} Зато и љуби човек до |
| ја сам девојка — бабадевојка.{S} Ту се старка горко насмејала.</p> <p>— Бабадевојка! узвикнула |
| а сам некада љубила људе, а сад — ту се старка болно и гласно засмеја — сад љубим моје канарине |
| у ходник, немају зрака ни толико, рече старка, кад нас је у собу увела.</p> <p>Примила сам пон |
| јала се сека-Маца.</p> <p>Сад ме је тек старка интересовала, те рекох:</p> <p>— Ја би вас молил |
| , погледала сам је и опет.</p> <p>У том старка подиже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било све ј |
| смо се неко време тичицама.{S} После их старка опет метну у кавезе, заденувши у сваку по парчен |
| > <l>Туге нестат’ мора!</l> </quote> <p>Старка заћута.</p> <p>— Чија је то песма? питала сам је |
| н гад а друштвом покор и трулеж!</p> <p>Старка уздахну и заћута.{S} После неколико тренутака на |
| шла медведа са дебелом кожом!...</p> <p>Старка беше дошла у ватру.</p> <p>— Мора мајко, да игра |
| осећа потребу да се коме изјада.</p> <p>Старка се по неком времену прену из мисли и погледа око |
| м и гадила пољупца — без љубави.</p> <p>Старка заћута, нагло устаде и оде кавезима.{S} Била је |
| и.{S} Будите ми здрави и сретни.</p> <p>Старка ми стиште руку.</p> <p>Ја сам и нехотице привукл |
| видите узрок, а не хладно срце.“</p> <p>Старка ућута.{S} Изгледало ми, да ће да прекину ту тему |
| обрити.{S} Што не ваља не ваља, па било старо или ново!</p> <p>Што се луксузне ношње тиче, нећу |
| ју; па се и ја брзо навикох у дому свог старог тече е тетке.</p> <p>Теча беше учитељ, као и ота |
| , осмехну се старица, да је детињство и старост врло слично, и једно и друго слабо, и једно и д |
| д од кад —</p> <p>Старица застаде, а од старости сузне јој очи засузише још већма.</p> <p>— Доћ |
| и још цео.</p> <p>— Деца се увек страше старости, рече спустивши се опет уз мене; али само с по |
| ило је скромно, чисто и њезиној дубокој старости и по кроју и градиву сасвим примерено.</p> <p> |
| а устанем.{S} Била је то жена у дубокој старости, а смешила се у моменту кад сам је погледала; |
| l>Без љубави праве.</l> <l>Па зато ме у старости </l> <l>Презирали људи;</l> <l>Ти се мртвој см |
| у све у руке, уговоривши, да ме имају у старости издржавати као рођену матер своју, а док сам м |
| а сам то радо читала, али су ме и друге ствари интересовале; те сам и његово захтевање свагда р |
| није и сама задубљивала и у сувопарније ствари и трудила се да их разумем; видила сам, да течу |
| у * рекла сам помајци спремајући своје ствари.</p> <p>„Сестри од тетке?{S} Па можеш.{S} Али ни |
| ање никоме не шкоди.{S} Ваљане књижевне ствари увек су корисне.{S} Човек постаје читањем таки с |
| корисне.{S} Човек постаје читањем таки ствари разборитији, а срце бива племенитије.</p> <p>Она |
| будите уверени, да су таки људи у самој ствари „лакша роба“ ...{S} Ти и незнају шта је љубав.{S |
| сањалачки занос, или навика на леп или створ, хоће свет често љубављу да крсти.{S} Али љубав, |
| теби говори.{S} Баш као да ниси свестан створ, већ мртва роба, која остане у дућану, што нема к |
| {S} Није она крива што је тако анђеоска створа, па дошла у руке нечовеку......{S} Од ње је дост |
| , кад сам и по други пут увидео, да смо створени једно за друго?!{S} Да си ме љубила нема сумње |
| јам о лепоти није једнак!{S} Сва божија створења лепа су, ако само нису богаљеви или измет прир |
| гроб од њих раставити.{S} То су једина створења, која ме још воле...</p> <p>— Зар немате баш н |
| ожда, да вам је јунакиња сувише идеално створење, ексцентрична биљка или томе подобно.{S} Данаш |
| и и доброти прави анђео и неко надземно створење.{S} Од ње несме нико — па ни писац — тражити д |
| м на том листу: „Застава,“ па видим, да сте и ви Српкиња.</p> <p>— Српкиња сам, рекох, па седох |
| ога.</p> <p>— Боже, боже, фрајлице, ала сте непрактични! говорила је често она.{S} Дошли сте то |
| е данас дете.{S} Бар претпостављам, кад сте већ учитефица...{S} Тело је, по мом сваћању, одећа |
| ше пипкати шећер.</p> <p>— Тако.{S} Сад сте заслужиле, смејала се старица.{S} Ко не ради не тре |
| , а у оку блистала се суза.</p> <p>— Ви сте много патили? упитах је плашљиво.</p> </div> <div t |
| {S} Ту је опет тихо уздисала.</p> <p>Ви сте зацело много патили? било ми већ на језику, кад ме |
| зору.{S} Чекала ме је.</p> <p>— Одржали сте реч, а већ сам мислила, не ћете доћи.{S} Но причека |
| прекиде ми тетка читање.</p> <p>— Чули сте га од мене.{S} Старка га је лане у парку цитирала.< |
| ктични! говорила је често она.{S} Дошли сте токорсе у госте, па све књижурине вучете с вама.{S} |
| преварила? ви и пишете?{S} Незадовољни сте можда с оним што вас окружава?{S} Али с мојом припо |
| енце хлеба са маслом.{S} Та узмите, тек сте га коштали!{S} Немојте гледати на мене.</p> <p>Прим |
| оже лако десити да ме заборави.</p> <p>(Стеван је био син ондашња имућна бележника, леп но лако |
| Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. — И Стевана сам волела, но ни он није за мене; све више уви |
| пред очима беше ми се смркло а срце ми стегнула нека ледена рука. </p> <pb n="157" /> <p>Кад с |
| а ви разумете под том лепотом?{S} Кинез стеже својој ћерци ногу, да би је полепшо а нама су гад |
| уважених госпођа, које се удале, тек да стеку име, да се увију у свилу и кадифу и да варају сво |
| ава?{S} Али с мојом приповетком не ћете стећи гласа.{S} Таких „романа“ мало ћете продати......< |
| {S} Тамо у новом свету лакше ће Боривој стећи гласа а и за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је |
| зала.{S} Нисам имала ни каде.{S} Баш је стигао влак с бароном.</p> <p>Погреб је био, као што је |
| мога друштва, па се морам журити, да га стигнем.</p> <p>Бацила сам још један поглед на кућу, па |
| p>То је било пре две недеље...“ А румен стида суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се одала. |
| но тек за тренутак; после ме обли румен стида; и свега нестане. „Која вајда,“ севну ми кроз гла |
| неке токорсе образоване, отмене „даме“ стиде на улици пружити руку и јавити се и на блиским ро |
| стиди трулеж подрањивати, што би се ја стидела вама казати, какав је тај трулеж.{S} Јелте, да |
| тичан израз.{S} Али кад се неки свет не стиди трулеж подрањивати, што би се ја стидела вама каз |
| е моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Разлог нисам имала; али |
| не беше мртво него тек успавано!</p> <p>Стидила сам се сама себе, но све бадава; ја сам га љуби |
| пци барон Д...ч.{S} Сутра му жељезницом стиже тело.{S} Тамо ће га дочекати родбина са свештенст |
| е она прекорно.</p> <p>Поруменила сам и стисла се уз њезино раме; била би је још на улици пољуб |
| Туте нестат мора!</l> </quote> <p>— Тај стих, као да ми је познат, прекиде ми тетка читање.</p> |
| за неко време — као обично пред подне — стишало.{S} Осим тичијег цвркутања, продирало је сад јо |
| ецала сам. </p> <pb n="155" /> <p>Он ме стиште свим нагло бијућем срцу.{S} Овог пута нисам побе |
| те ми здрави и сретни.</p> <p>Старка ми стиште руку.</p> <p>Ја сам и нехотице привукла њезину р |
| {S} Сав намештај је био: једна постеља, сто с две столице, канабе, шифонер и један орманић с ра |
| га и донесе неку кутију, па је метну на сто.{S} У њој је било писама сортираних по величини и в |
| па српска врлина, говорила је застирући сто и спремајући ужину; само не треба претеривати.{S} О |
| симпатије.{S} Хвала вам ћерко, хвала по сто пути!</p> <p>Сузе јој грунуше из очију, но брзо их |
| ј мајка, но доста гласно; постеље су им стојале једна уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што са |
| отала је књижицу у папир и метнула крај стола.</p> <p>У томе изби на сахату шест.{S} Радо бих б |
| расечем лубеницу.{S} Ено мали сишао са столице.{S} Не занима га наша „полемика.“</p> <p>Хтела |
| мештај је био: једна постеља, сто с две столице, канабе, шифонер и један орманић с рафом, на ко |
| на ћебету једно псетанце и мачка.{S} На столу сам још видела једне наочари и плетиво, а у отвор |
| на је сирота девојка.{S} Шта је две три стотинице, а он може добити девојку с хиљадама!“</p> <p |
| је топло и моје срце, можда топлије, но стотину других, а остала сам овако, нешто са дужности а |
| остати нисам хтела.{S} Чинило ми се, да страна госпа ишчекује мој одлазак.</p> <p>Тек што сам п |
| м прочитала то писмо.{S} Дакле с његове стране је љубав а с њене тек симпатија и сажаљење!{S} З |
| постојбину, фрушку гору.</p> <p>С моје стране не беше дакле никакве кривице, па и опет их брзо |
| која сам дотле сањала о љубави и с оне стране гроба и држала, да никога више љубити не могу!</ |
| свега је остала само успомена.{S} С те стране није ми удадба ништа пречила, ал опет нисам мога |
| и; ја неразумем њу, а она мене несваћа; страни смо једно другоме били од почетка, па тако је и |
| итати неке преводе од Фенелона и других страних писаца, као и библију и златоустове беседе, од |
| ; па то је.</p> <p>У том захукта другом страном перивоја један жељезнички влак.</p> <p>— Ето и |
| ко веселило колико његово приповедање о страном свету, школском свом животу и наукама које су н |
| 159" /> се и зловољно окренула на другу страну; но и опет се нисам могла отрести мисли: „зашто |
| се растадосмо и упутисмо свака на своју страну.</p> <p>Овог пута корачала сам журно: била сам з |
| ма него себе</hi>; а не тек с моментани страсни осећаји животињска нагона, који су обично <hi>с |
| о ме је за руке, уверавјући ме нежним и страсним речима о својој љубави.</p> <p>Ћутала сам и је |
| ње је доста, што је лепа и што је умела страсно љубити ма и недостојно и моментано...</p> <p>Че |
| {S} Свуда, где није тако, само је гадна страст животињска нагона и ништа више! (Ја) нисам била |
| Осећај, што га таки људи имају, само је страстан занос и животињски нагон.{S} Нико на пример не |
| то никад не пада на памет?{S} Зар се не страше муке и клетве дечије, греха пред Богом и срамоте |
| и чист и још цео.</p> <p>— Деца се увек страше старости, рече спустивши се опет уз мене; али са |
| ког и мушког „отменог света,“ па сам се страшила, да је не нађем можда прикривљену и у моје ина |
| је било доста.{S} Душу су ми растрзале страшне муке.{S} Срце и разум, понос и љубав борила се |
| можда и он несретан?{S} Ако — “</p> <p>Страшне мисли кидаше ми душу.{S} Више нисам могла издрж |
| и и да та се одрече, она га гони својом страшћу на само убиство и вуче пропаст.{S} Ове врсте ју |
| ваљда бити друкчије.“</p> <p>Сва сам се стресла, кад сам прочитала то писмо.{S} Дакле с његове |
| ћи тек ако ме ти више не љубиш.“</p> <p>Стресла сам се.{S} Грозна мисао паде ми на памет и изаз |
| би можда помислио:</p> <quote> <l>Залуд стриче, дуваш деваш,</l> <l>Не издува чега немаш!</l> < |
| ала победу над срцем.“</p> <p>Даница ме стролно загрли, па се гласно плачући бацила у своју пос |
| жем и да умрем, али на врати сам се већ стропоштала.{S} Свест ме опет беше оставила.</p> <p>Дуг |
| и.</p> <p>— Е да, иде полако и то, само стрпљења сека-Мацо, све ће то доћи на ред; само док поч |
| на глас читати, а за тим сам према свом стрпљењу и пажњи с којом сам читала, добила по неку наг |
| према њему осећам.</p> <p>Слушала ме је стрпљиво, и тада тужно рече: „Лако је теби, ал у мени к |
| и да им га опет вратим.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао, не скидајући ока са мене.{S} Кад сам с |
| ј; учио је заједно с Миланом једну исту струку.{S} Иначе је био честит, разборит младић и врло |
| Беч, да се тамо боље усавршим у својој струци и да — заборавим.{S} Својима сам рекла, да сам с |
| <p>— Вреде ли што његова дела?</p> <p>— Стручњаци, и цео свет вели, да је ненадмашив; а ја само |
| ојој соби.{S} Из простог љубопитства не ступа се у познанство са особом као што сам ја.{S} Дабо |
| и чудо што се до овог дотерало?!{S} При ступању у брак он шпекулише, она шпекулише, па шта ће т |
| р споредила са две варалице, које често ступе у савез, да с удвојеном силом још лакше варају и |
| дућану, кад се врата отворише, а унутра ступи — Милан.</p> <p>Задрхтала сам и побледила.</p> <p |
| и ми Беху још исплакане.{S} На једанпут ступи у дућан — Боривој.</p> <p>Уздрхтала сам се као не |
| лу и не знајући зашто! „Великоварошани“ су често веће радозналице од — „малосељана.“ Прабаба Ев |
| обитаћих соба.{S} Дотле сам држала, да су ту у земљи подруми и коморе.</p> <p>„Како живе ти љу |
| знало.</p> <p>— Тако, да бих волела, да су сви мушки тог мишљења! ...</p> <p>Засмејала се некак |
| ла сам у нехотице.{S} Сетила сам се, да су ме баш они одбацили, које сам жарко љубила...</p> <p |
| тврдоглаве. <hi>Онда се обично вели, да су својој љубави сталне</hi>.{S} Она хоће да има љубљен |
| боме и у томе.{S} Но будите уверени, да су таки људи у самој ствари „лакша роба“ ...{S} Ти и не |
| ирала.</p> <p>Сад ми тек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспратним кућама они прозори, |
| .{S} Тек пре десет година, чула сам, да су на брзо обоје свршили трагично.{S} Из славољубља и ж |
| ојој чапљастој охолости уображавају, да су „нешто више“ од дотичних.{S} Дабоме да је то глупост |
| ом.{S} Провођаџија поверљиво додаје: да су дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, |
| екао, да је у мени море осећаја, али да су потчињени разуму.</p> <p>Шта ли сам ту препатила!{S} |
| о рече: „Лако је теби, ал у мени као да су две природе; једна добра а друга зла; вечито се косе |
| но родитељи били узрок; млада срца била су бар увек непокварена и чиста.{S} Сад је и то друкчиј |
| јој ћерци ногу, да би је полепшо а нама су гадне и смешне те здепнасте кратке ноге; ми сликамо |
| ко тренутака је отпутовао.</p> <p>Писма су опет летила од једног другоме.{S} У његовим беше мал |
| ије једнак!{S} Сва божија створења лепа су, ако само нису богаљеви или измет природни.{S} Укус |
| кинеш; но свенула и опет нисам.{S} Деца су као оне биљке, што у сваком земљишту корена хватају; |
| {S} Данашње, модерне јунакиње друкчијег су соја...</p> <p>Смејала се загонетним смејом; нисам м |
| и тетка беху ми драги родитељи.{S} Кад су ме примили, било ми је тек пет година.{S} Теча ме је |
| се у души и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам снизити уједно?</p> <p>Тако ћу |
| р, удесише неку пријатну арију: тек кад су је свршиле, почеше пипкати шећер.</p> <p>— Тако.{S} |
| те смирене муштерије...“</p> <p>„Какве су то белешке? читај, бар да чујем.“</p> <p>„С драге во |
| е измишљотина, већ права истина.{S} Све су то разлози, због којих се већина жени и основи брачн |
| ваљда си могла једног изабрати.{S} Све су то ваљани људи и згодне партије.“</p> <p>„Чекам да д |
| о, разборито и са самопоуздањем.{S} Све су дурашне и еманциповане од сваке предрасуде.{S} Гледи |
| па се питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им матерински осећај, кад тако своју децу занемарују |
| олећне месеце и неколико сталежа, а где су остали сталежи, па лето, па јесен, па зима?!“ шалила |
| ример је најбољи васпитач.</p> <p>А где су ваљани примери?!</p> <p>— Добро, мајко, али ја сам о |
| ве беседе, од Доситеја Обрадовића, које су биле још у рукопису.</p> <p>Све сам радо читала, но |
| ту, школском свом животу и наукама које су нама биле непознате.{S} Кад је то видео; доносио нам |
| ој заповести и дужности човека; ал муке су велике, па ме укрепи и сачувај од даљег искушења!“</ |
| ми матере.{S} Прекорно и тужно гледале су ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхтала а смртоносно |
| , могла је бити лепа.{S} Црте лица биле су правилне, ал јој се сад од слабости испупчиле јабучи |
| ћи и желећи обојима сретан пут.{S} Жеље су биле искрене, али писмо орошено мојим врелим сузама; |
| ала јој мајка, но доста гласно; постеље су им стојале једна уз другу. „Ја волим и њу; доказ је |
| ала сам гласно показане ми речи.{S} Оне су гласиле</p> <quote> <l>Па се моли тамо Богу,</l> <l> |
| <p>— Јесте ћерко, продужи она; данашње су јунакиње друкчије.{S} Има их поглавито две врсте.</p |
| } У његовим беше мале разлике.{S} И пре су била пуна нежности; а ја сам се изражавала како сам |
| о говорила — џаба ти човека!{S} И снови су у своје време врлина.</p> <p>— Не разумем шта тиме м |
| игра с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и забава.{ |
| енидбе, па онда бирају богатију.{S} Сви су они таки...“</p> <p>Крв ми јурну у главу.</p> <p>„Ра |
| з борбе и устезања......</p> <p>Осећаји су им до душе искрени и чисти, али шта вреди, кад је љу |
| љубав тражи одзива.{S} Па и правичнији су од људи ...</p> <p>Старица престаде.{S} Била је узру |
| вде а тешко ми било враћати онима, који су ме скоро — отерали.</p> <p>Од саме зараде своје ниса |
| страсни осећаји животињска нагона, који су обично <hi>себичност</hi>, јер кад не могу љубљену о |
| им да не буде каква изгреда...{S} Ретки су и људи, који јачем искушењу не подлежу.{S} Па шта мо |
| подлегну одмах у почетку.</p> <p>Ретки су људи, које патња није кадра сломити.</p> <p>— И то ј |
| изучити.{S} Сирота си девојка, а мушки су врагови; лажу око девојке, док не дође до женидбе, п |
| имала.{S} И ја сам то радо читала, али су ме и друге ствари интересовале; те сам и његово захт |
| родитељи искључити из наслеђа.{S} Хтели су богату партију и од племићке крви, а не машамоду са |
| својој.</p> <p>Мајчински осећаји пунили су ми сада душу.{S} Ни једна жртва није ми била велика, |
| .{S} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и забава.{S} Пазите само шта ће радити.</ |
| јатељи.{S} Везује их сличност — немоћни су и детињасти и једни и други.</p> <p>Смејала се, а у |
| ње, гунђање, плач и уздисаји свакидашњи су гости таког брака.</p> <p>Па из таког јада и гада, з |
| и мишљење нам се јако разилази; познати су ти његови господски назори, па се може лако десити д |
| ез љубави према момку; али тој погрешци су обично родитељи били узрок; млада срца била су бар у |
| <p>„Ћути Милане, ћути!{S} Већ таке речи су грех из уста ожењена човека.</p> <p>„Нећу, да ћутим. |
| е шкоди.{S} Ваљане књижевне ствари увек су корисне.{S} Човек постаје читањем таки ствари разбор |
| ада тек срце, бура лакомислености, него су потчињени, тврдој вољи, ћерци разума.“</p> <p>„Врло |
| сећаји ко да ми се следили.</p> <p>Како су живели у „новоме свету,“ никад нисам поуздано дознал |
| о Обрадович?</p> <p>— Велики људи ретко су потпуно сретни.{S} Ако их не гоне људи, хоће да их н |
| и најновија врста, узор јунакиња обично су женскиње мање лепе, али тим више даровите, образован |
| ће ме тек гроб од њих раставити.{S} То су једина створења, која ме још воле...</p> <p>— Зар не |
| е. (било је „дивотиздање.")</p> <p>— То су песме Јована Јовановића, нашег узор песника.</p> <p> |
| у, па неби хтели да је уступе.{S} За то су дошли чак овамо:{S} Треба им готовине; иначе има дев |
| недостојно и моментано...</p> <p>Често су такве јунакиње и детињасто тврдоглаве. <hi>Онда се о |
| на вишеспратним кућама они прозори, што су равни с тротуаром, прозори обитаћих соба.{S} Дотле с |
| Тако се разорава.{S} Нисам од оних, што су им тек стара времена добра, али ни ово чудо не могу |
| ом; неће становати у једној соби, а што су ближе, тим боље; ко би још тако луд био да крати себ |
| ће ме можда оставити и памтење, као што су ме заборавили и људи.</p> <p>Заборавили? — Је ли баш |
| и зла је у нама свима, само је зло што су у теби те особине једнако јаке и тврдоглаве; Та пуст |
| самљена.{S} Сви сродници осим Данке већ су под земљом.{S} Докле ћу живети и како ћу свршити, не |
| ...</p> <p>То ми је било доста.{S} Душу су ми растрзале страшне муке.{S} Срце и разум, понос и |
| p>— Рећиће се можда, да вам је јунакиња сувише идеално створење, ексцентрична биљка или томе по |
| ди милостивија.{S} Кажњен сам и онако и сувише.{S} Огорчен на тебе, оженио сам се оном, којом ј |
| а помоћ била незнатна.{S} Ти га љубиш и сувише...“</p> <p>„Љубила сам га,“ те ми се са усана.</ |
| била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам сувише осетљива?{S} Душан ме увек кори због тога.</p> < |
| омајчиним очима; али моје око остало је суво; срце ми се беше скаменило а душу ми заузеле мисли |
| а сам се касније и сама задубљивала и у сувопарније ствари и трудила се да их разумем; видила с |
| ми због мешања словенског језика тежи и сувопарнији; сваки час сам морала молити течу, да ми ов |
| помоћ.</p> <p>Лепим није хтео, за то је суд решио 10 фор. месечно.{S} Могла сам добити и више, |
| а сам и наставила читање:</p> <p>Јесте, судбини се допало да се опет самном протитра; умро ми ј |
| овољно.{S} Но сад на једанпут паде опет судбини на памет да се самном наново поигра, јер:</p> < |
| уди, хоће да их напати оно — што зовемо судбином, но таки карактери умеју се узвисити над једни |
| видели или тек на слици?{S} По писмама судећи, редак дар, чврст карактер, весела и живахна при |
| а Марка, да се на туђе не лакоми, па да суди по правди Бога истинога; јер је боље изгубити глав |
| мртвој смејат немој,</l> <l>Прочитај па суди!</l> </quote> <pb n="151" /> <p>Рукопис је био оби |
| вој разлог.</p> <p>Зар си и о мени тако судила? питаше она прекорно.</p> <p>Поруменила сам и ст |
| е још већма дрхтао, а у оку блистала се суза.</p> <p>— Ви сте много патили? упитах је плашљиво. |
| и раскошан, али без искрена саучешћа и суза.</p> <p>Сутра-дан сам отишла старици.{S} Тетци сам |
| искрене, али писмо орошено мојим врелим сузама; пишући га, живо сам сахрањивала и подруги пут с |
| <p>Кад сам полазила, Даница се гушила у сузама, а блистале се сузе и у помајчиним очима; али мо |
| исповеди.</p> <p>Застала је и убрисала сузе.{S} Неко време је замишљено ћутала.{S} За тим се п |
| бурно надимале а кроз прсте котрљале се сузе.</p> <p>Неко време је тако стајао.{S} Затим тешко |
| аница се гушила у сузама, а блистале се сузе и у помајчиним очима; али моје око остало је суво; |
| ним погледом.{S} На послетку ми грунуше сузе, те одреши језик.</p> <p>„Ништа, ништа,“ шапутала |
| ош ме научио, како се осмехом растерују сузе а жеравица ледом заклања...</p> <p>Он је оборио оч |
| ла вам ћерко, хвала по сто пути!</p> <p>Сузе јој грунуше из очију, но брзо их убриса.</p> <p>— |
| ја како је то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се засијаше у очима.{S} Она их руком убриса и |
| —</p> <p>Старица застаде, а од старости сузне јој очи засузише још већма.</p> <p>— Доћи ћу мојк |
| шогор у ред доведе.{S} И Даринка ме је сузним очима испратила; Боривој није дошао да се опрост |
| чело ногу стајаше он погнутом главом и сузним очима.</p> <p>„Милане, опрости, опрости!“ молила |
| јчинска љубав код таке врсте матера.{S} Сујета је то, моја ћерко, и више ништа.{S} Хоће заједно |
| верна разборита друга.{S} Нека је ма и сулудаст, само нека је богат.{S} Еквипаж и вранци, кади |
| е много и она његова гадна и недостојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја ње |
| ађати о мени разне гатке, нисам ни тада сумњала.{S} Кад прочитате, будите добри, па ми је донес |
| ма тако не достојно оцрњујете.{S} Ја не сумњам у њега, али га љубим из све душе; а та љубав и д |
| буђено ја.</p> <p>„Јесам.{S} Али ја сам сумњао,“ па хоћу из твојих уста да чујем, хоћеш ли ми б |
| и сада. </p> <pb n="164" /> <p>Док сам сумњао у тебе, привлачила ме њојзи њезина спољашњост.{S |
| едно за друго?!{S} Да си ме љубила нема сумње, а осећам, да ме ни сад презирати не можеш.{S} Па |
| и према Милану никла ми је у срцу клица сумње у мушку сталност, а понос девојачки још ме научио |
| може бити рђав и непоштен, баш ако га и сумњиче.</p> <p>„Остала сам усамљена са дужности према |
| ља не треба, па не квари те очи; већ је сумрак.“</p> <p>Устала сам и збуњено пошла из собе.</p> |
| е било пре две недеље...“ А румен стида суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се одала.</p> < |
| и није одговора дао; но зраци залазећег сунца, падаше на трном окруњену главу Бого-човека, и ме |
| аву и то „света ради!“ Зар не пролази и сунце кроз каљава места, на остане чисто?!{S} Тако се ћ |
| тужно,</l> <l>Туга да је која — </l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Ц |
| тужно,</l> <l>Туга да је која —</l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Ц |
| се с Миланом растала.{S} Тада — а сад — супарница.</p> <p>Даринка јој беше име.{S} Била ми је д |
| а се нађе.{S} Ето код куће, умесими „на супу.“</p> <p>Сека-Маца беше скроз практичарка.{S} Држа |
| p> <p>Још нисам била равнодушна, али ни суревњива; сећала сам га се као што се човек сећа какво |
| тичицу на њезини груди.</p> <p>— Видите суревњивост мога друштва, рече она.{S} Није ништа племе |
| а, па је баба Мара, његова тетка а наша суседкиња срочила, да би били красан пар.</p> <p>„Краса |
| — да је знаде. — Становала је, вели, у суседству њене некадашње газдарице, поштарке.{S} Сваког |
| још доста.</p> <p>— Онда, лаку ноћ!{S} Сутра ћемо наставити.{S} Сад лези и ти, већ је касно а |
| /p> <p>— Умр'о је купци барон Д...ч.{S} Сутра му жељезницом стиже тело.{S} Тамо ће га дочекати |
| Закључисмо, да идемо.</p> <p>Кад сам се сутра дан упутила с тетком жељезници, једва смо улицом |
| т сам тек о Боривоју сањала...</p> <p>И сутра-дан сам била узрујана.{S} Чим сам се у дућану вид |
| ам и поред радозналости санана. </p> <p>Сутра сам наставила читање, чим је тетка доспела:</p> < |
| али без искрена саучешћа и суза.</p> <p>Сутра-дан сам отишла старици.{S} Тетци сам рекла да ћу |
| ми каља успомену!</p> <p>СТАНА.</p> <p>Сутра дан сам јој однела књижицу.</p> <p>— Како вам се |
| јка ме погладила по челу и рекла некако сухопадно;</p> <p>„Знала сам.{S} Та ти си увек била мој |
| од једног тек ниче, а код другог се већ суши.</p> <p>Него и ја сам красна домаћица.{S} Време уж |
| — порока.</p> <p>Друга врста јунакиња, сушта је наивност а по лепоти и доброти прави анђео и н |
| ер, но у жени, која га је родила, ал не схваћа и занемарује своју дужност.“</p> <p>Ужаснула сам |
| Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S |
| а.{S} Иначе мора казати свекру, јер он, т. ј. младожења добија и у месту ваљану девојку ал с ма |
| и због оног, а ни један због мене саме. т. ј. због мојих мана и врлина заједно.</p> <p>Доцније, |
| тала: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинила неком природном искреношћу и |
| своје смрти!</p> <p>Кад сам лане била у Т., отишла сам опет да видим баба-Стану.{S} У њезиној с |
| <pb n="136" /> <p>Била сам у гостима у Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима човек комотан, па сам |
| 169" /> <p>Зарад тога дошла сам и амо у Т., чула сам за овдашњег ваљаног доктора очију.{S} Годи |
| оше и друге ферије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино место, заузела беше Лиза, те сам |
| у помајку.</p> <p>Срце ми је задрхтало, та жена изгледаше ми у мојој детињској големој тузи и н |
| и те особине једнако јаке и тврдоглаве; Та пусти да надјача једна ма која!“</p> <p>Она се смеја |
| : „опрости, опрости! не знам шта чиним; та ја га тако волим!“</p> <p>„Прећи ће све то.{S} Ни љу |
| них жеља баш под том фирмом сакрива!{S} Та зар је један, који се оженио тек да са жениним имање |
| } Праве свете љубави, сада је ретко!{S} Та света љубав мужа и жене давно је детињарија, занос и |
| ретан, а ја сам му тек срећу желила.{S} Та волила сам га <hi>истински и већма него себе</hi>; а |
| То ми зацело не би ни она допустила.{S} Та за Бога! — Друго је бити чланица, па званично правит |
| ешену неправду топлим речима олакша.{S} Та он је био мушки, па ако је мене морао презрети, зар |
| брата, бранитеља и заштитника свог.{S} Та зар нас је једанпут <pb n="153" /> одбранио од друге |
| та увреде?!{S} А друго за цело неће.{S} Та сада има још жену и дете!“</p> <p>Хтела сам га не от |
| и, онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, па кад нуз вас проћу, нек ш |
| ова гадна и недостојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, срце би му ка |
| како живиш и можеш ли нам опростити.{S} Та ја сам најмање крив што се тако десило!“</p> <p>Јеца |
| некако сухопадно;</p> <p>„Знала сам.{S} Та ти си увек била моје разборито добро дете!“</p> <p>С |
| о; још ово парченце хлеба са маслом.{S} Та узмите, тек сте га коштали!{S} Немојте гледати на ме |
| човек не љуби у животу тек једаред?{S} Та права је љубав вечита!</p> <p>— Вечита! осмехну се с |
| зумели.{S} Ја сам рекла: права љубав, а та незна за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим животом |
| њам у њега, али га љубим из све душе; а та љубав и дужност према вама учиниће да га заборавим и |
| ила се у мени.{S} Дуго је трајала борба та, док једног дана не дође до очајања.</p> <p>На што ж |
| особе, јер у место да себе победи и да та се одрече, она га гони својом страшћу на само убиств |
| ој одговор.{S} И тиме се обично свршила та тема.</p> <p>Ја сам мећу тим то и чекала.{S} И Милан |
| } Плакала сам дуго и горко.{S} А кад је та врела река одшила, паде ми поглед на икону, на распе |
| ма.{S} Но и опет боли, још те како боли та глупост светска.{S} Како и неби, кад ти предпоставља |
| рече узевши ми ђерђев из руку; „још ми та кошуља не треба, па не квари те очи; већ је сумрак.“ |
| ћа, ко жена је верна,</l> <l>Пригрли ти та мужића њена </l> <l>Па га љуби, никад се не жури.</l |
| иниће да га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лакше и комотније жив |
| е се, но кад-кад нас <pb n="150" /> баш та детињарија задржи од изгреда, који би можда иначе уч |
| болело, после сам тек видила, да је баш та хладноћа у понашању доказ оног осећаја, који се поја |
| заволео — другу. </p> <pb n="161" /> <p>Та друга беше моја другарица.</p> <p>Тежак беше то трен |
| акључила сам да своје осећаје не одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је тек саучеш |
| једно да говоримо на сред школе или код табле, а он ако је пре подне, запали чибук, па се не ви |
| онога, кад сам се с Миланом растала.{S} Тада — а сад — супарница.</p> <p>Даринка јој беше име.{ |
| ривој волео још док си ти овде била.{S} Тада сам га одбила; нисам знала како он мисли, но сад с |
| клупу и плакала, док се није смркло.{S} Тада дође Даница мени у башту.</p> <p>„Што плачеш?“ пит |
| е више преиначити не може.</p> <p>Он се тада обично усиљено насмешио и бивао више дана приметно |
| сећам.</p> <p>Слушала ме је стрпљиво, и тада тужно рече: „Лако је теби, ал у мени као да су две |
| е нагађати о мени разне гатке, нисам ни тада сумњала.{S} Кад прочитате, будите добри, па ми је |
| то видео, хтео је све жртвовати.{S} Но тада је било касно.{S} Осећала сам каква нас провалија |
| на три хиљаде, разуме се у шајну.{S} Но тада беше толика свота знатан капитал.{S} Сљед тога рет |
| ва, не поштујући његове душевне врлине, тај или себе прецењује, или не познаје љубав.{S} Осећај |
| <l>Туте нестат мора!</l> </quote> <p>— Тај стих, као да ми је познат, прекиде ми тетка читање. |
| мањујемо.{S} Ревносно сам настојала, да тај покренути осећај у њему уништим још у клици.{S} Зар |
| та. </p> <pb n="138" /> <p>Дај Боже, да тај лепи шарени свет и не познате, бар не овако, као шт |
| ај живахни младалачки израз. — Баш враг тај песник, но нека га Бог поживи!{S} Да није по кад-ка |
| што јој на лицу беху исписани.{S} Да је тај поглед изражавао терет преживелих дана, малаксалост |
| би се ја стидела вама казати, какав је тај трулеж.{S} Јелте, да је тако?{S} Па ми не замерите! |
| њост шупља, само моментано.{S} Често је тај утисак моћан, па човека неко време и занесе, али ст |
| је тако. </p> <pb n="146" /> <p>— Већ и тај жутокљун мисли кад се жени: нека је новца, а жена ј |
| и би је велим презирали; особито кад би тај растанак изискивала и друга дужност.{S} Тако је с м |
| .{S} Бојала сам се да ми неће допустити тај корак.{S} Била је добра и према сиротињи милостива |
| сам му ретко и писала.{S} Оставила сам тај посао Даници, но онда је дуго морао чекати.</p> <p> |
| штву се све лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј је некако чудно звучао; те сам га зачуђено пог |
| ам крива!“ јаукнула сам.{S} Он није чуо тај јаук; био је већ на улици.</p> <p>Скочила сам, да г |
| е је имала густе и формасте.{S} Али баш тај иначе „услов лепоте,“ чудно је одударао од старачке |
| м.{S} И то ће бити цела парада.“</p> <p>Тај предлог заболео ме и увредио до дна душе моје.{S} Ч |
| <p>— Ништа, ништа, храбрила ме; није то тајна.{S} Сме свако знати; само немојте за мога живота, |
| ка са Миланом.</p> <p>Душан је знао све тајне моје, но Боривој није, те ми у почетку чудно било |
| p>Да не изгуби наслеђе, предлагао ми је тајни, незаконити брак. „Лудо би било, да ради оне цере |
| руши углед кругу, у коме се налази.{S} Така „простакиња,“ така „распуштена грешница,“ заиста з |
| х убриса.</p> <p>— Не замерте ћерко.{S} Така сам била од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на пл |
| ати саучешћу, пожртвовању и помоћи од — така савезника?!</p> <p>Док траје новца, левентују обој |
| у коме се налази.{S} Така „простакиња,“ така „распуштена грешница,“ заиста заслужује, да је отм |
| ка нагона и ништа више! (Ја) нисам била така.{S} За то сам незгодна јунакиња.{S} Да то будем, т |
| а и у поносу поверљиво додаје: да ми се така срећа неби можда ни јавила, да није њега, да ме пр |
| жа, кад год им се даде прилика.{S} Па и така је видите, уваженија од поштене бабадевојке, која |
| идила сам га једанпут.{S} А тврде да је такав.{S} Сво се српство њиме поноси.{S} Друго вам не у |
| достојно и моментано...</p> <p>Често су такве јунакиње и детињасто тврдоглаве. <hi>Онда се обич |
| је срце мртво.{S} Али срце је обично у таквим приликама тек за време успавано, измучено или за |
| а сам, да се старка тргла.{S} Хвала, на таквој љубави!</p> <p>— Хвала, не хвала, смејала се ста |
| , него сам и уверен.{S} Таки карактери, таке природе не подлежу лако.“ Око му је пламтило а гла |
| ломити.</p> <p>— И то је само доказ, да таке реткости треба тим више штовати! прекидох је и нех |
| ред патње.{S} Обични људи застају поред таке немиле пратилице на пола пута, или подлегну одмах |
| {S} Но површна је и мајчинска љубав код таке врсте матера.{S} Сујета је то, моја ћерко, и више |
| } Питаше тетка.</p> <p>— Као обично код таке господе.{S} Не ће се видети ни кол ни сандук од цв |
| ебе.“</p> <p>„Ћути Милане, ћути!{S} Већ таке речи су грех из уста ожењена човека.</p> <p>„Нећу, |
| <p>„Не да мислим, него сам и уверен.{S} Таки карактери, таке природе не подлежу лако.“ Око му ј |
| или не познаје љубав.{S} Осећај, што га таки људи имају, само је страстан занос и животињски на |
| е и цела истина; само је зло, што после таки ум и тако срце више види и више осећа, па више и п |
| ко живе и здрав човек, а што ће да чини таки јадник?!{S} Ништа друго, већ да проклиње час свога |
| па онда бирају богатију.{S} Сви су они таки...“</p> <p>Крв ми јурну у главу.</p> <p>„Разумем!“ |
| ек су корисне.{S} Човек постаје читањем таки ствари разборитији, а срце бива племенитије.</p> < |
| их напати оно — што зовемо судбином, но таки карактери умеју се узвисити над једним и другим.{S |
| е и у томе.{S} Но будите уверени, да су таки људи у самој ствари „лакша роба“ ...{S} Ти и незна |
| S} Прави вашар и трговина!{S} Често бих таки брачни пар споредила са две варалице, које често с |
| г те пита с каквим ђаконијама.{S} Често таким, да убија кућу.{S} Дневна заслуга целе породице и |
| е, али тек за тренутак.{S} Доцније је у таким приликама бивао снужден и зловољан.{S} Јасно сам |
| јом приповетком не ћете стећи гласа.{S} Таких „романа“ мало ћете продати......</p> <p>— Зашто, |
| овати, и то би била за њу радо учинила, тако сам је од тога часа заволела.</p> <p>Помајка ми бе |
| жељезници, једва смо улицом пролазиле, тако је светина нагрнула на станицу. (Неко пошао директ |
| ке.{S} Има лепе жуте тице, па све тако, тако чине! — предвари ме „баца“, подржавајући устима ти |
| Она нема краја, нити се може уништити; тако на пример, ако љубимо истински поштење и искреност |
| кроз каљава места, на остане чисто?!{S} Тако се ћерко, ту обично мисли и ради, а ево на рачун р |
| ити главу, него своју огрешити душу!{S} Тако Јевросима.{S} А шта раде оне?{S} И те се још смеју |
| се то зна; још сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и баба-Мари.</p> <p>Нисам је мислила изда |
| а онима, што их је токорсе угостила.{S} Тако се кућа не кући.{S} Тако се разорава.{S} Нисам од |
| м, па са станице одма сњим у гробље.{S} Тако то бива, кад човек нема своје деце ни блиске родби |
| , а глас ми је зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се бар чинило.</p> <p>Он уздахну и оде прозору. |
| p> <p>— Знала сам да ћете тако рећи.{S} Тако говори младост.{S} Кад неби ни она тако говорила — |
| е угостила.{S} Тако се кућа не кући.{S} Тако се разорава.{S} Нисам од оних, што су им тек стара |
| растанак изискивала и друга дужност.{S} Тако је с мајчинском љубављу, а тако треба да буде и ко |
| м у смеју.</p> <p>„Па што се смејеш?{S} Тако то бива.“ рекла је Даница и почела ме утврђивати д |
| меса за чорбу себи и „своме друштву“ — тако она зове своје псето и мачку — смејала се сека-Мац |
| еношћу и неусиљеном учтивости.</p> <p>— Тако сам од прилике нагађала и сама, рече ми за тим.{S} |
| опада? питала ме је радознало.</p> <p>— Тако, да бих волела, да су сви мушки тог мишљења! ...</ |
| свршиле, почеше пипкати шећер.</p> <p>— Тако.{S} Сад сте заслужиле, смејала се старица.{S} Ко н |
| „Ко је то на среди, нек продужи даље?!“ Тако је видиш било, а не као сада.{S} Умориш се ко псет |
| .“ Заборавила сам да вам га прикажем, а тако зовем своје канарине, мачку и псето.{S} Мислиће те |
| ост.{S} Тако је с мајчинском љубављу, а тако треба да буде и код полске истинске љубави.{S} Сву |
| и, опрости! не знам шта чиним; та ја га тако волим!“</p> <p>„Прећи ће све то.{S} Ни љубав није |
| ли ако буде паметна, увидиће и сама, да тако мора бити.{S} Зар сам је за то одхранила да ми син |
| м девојка, па ми је дужност налагала да тако учиним; треба се у младости постарати за старе црн |
| љубиш,“ рекао је човек, кога сам некада тако жарко волела и кога сам сад опет љубити почела.{S} |
| ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти то ниси увидио?“ шапутала с |
| им, да је што интересантно, кад је сека тако рано потражила своју собу?!</p> <p>— Лолица једна, |
| S} Досад то нисам носио.“</p> <p>„Мајка тако хоће; биће ти венчана“ рекла сам, а глас ми је зац |
| та си на глас читала.{S} Ја не би могла тако дуго.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у мене је учитељск |
| то. „Али није нужно да га у мојим очима тако не достојно оцрњујете.{S} Ја не сумњам у њега, али |
| Тако говори младост.{S} Кад неби ни она тако говорила — џаба ти човека!{S} И снови су у своје в |
| и смо једно другоме били од почетка, па тако је и сада. </p> <pb n="164" /> <p>Док сам сумњао у |
| никад нисам била способна за љубав, кад тако говорим и кад сам остала неудата.{S} Не, ћерко ниј |
| а сам: шта ће Милан мислити о мени, кад тако изненада одлазим?{S} Но дужност према мајци одгово |
| ст?{S} Где су им матерински осећај, кад тако своју децу занемарују?!</p> <p>— Како, мајко?{S} Ј |
| ре мајке.{S} Има лепе жуте тице, па све тако, тако чине! — предвари ме „баца“, подржавајући уст |
| и, какав је тај трулеж.{S} Јелте, да је тако?{S} Па ми не замерите!{S} Незнање и невиност није |
| штрије погледа по свету, увидиће, да је тако. </p> <pb n="146" /> <p>— Већ и тај жутокљун мисли |
| та! осмехну се старка.{S} Да боме да је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, што м |
| е читала.</p> <p>— Бар да видим, кад је тако.</p> <p>Читала је неколико песмица смешећи се.{S} |
| котрљале се сузе.</p> <p>Неко време је тако стајао.{S} Затим тешко уздахнуо, спустио руке са л |
| јој облила лака румен.{S} Гледајући је тако појмила сам њезино некадашње самопрегоревање зарад |
| есите штрудлу као и пре.{S} Онда вам је тако добро испала, бољу је неби ни краљица умесила...</ |
| , кад се неби машили среће, која нам је тако близу! ..{S} О, Стано, буди милостива, буди паметн |
| } Ја сам опет весела и задовољна; он је тако добар.</p> <p>Рећи ћеш:{S} А Душан? — Њега сам да |
| и.{S} За што? — То нисам знала: само је тако морало бити; срце ми је кипило од смесе радости и |
| не хвала, смејала се старица.{S} То је тако било од кад је, и биће довека.{S} Права љубав је в |
| а његову душу.{S} Није она крива што је тако анђеоска створа, па дошла у руке нечовеку......{S} |
| ске истинске љубави.{S} Свуда, где није тако, само је гадна страст животињска нагона и ништа ви |
| д сам остала неудата.{S} Не, ћерко није тако.{S} Куцало је топло и моје срце, можда топлије, но |
| о ми се да ми је срце мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце је тек било измучено и успавано.{S} |
| > <p>— Што ме тако гледате?{S} Зар није тако?</p> <p>— Баш тако сам и ја мислила, рече она, обо |
| ом таком тичицом; само кад ми неби биле тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих раставити.{S |
| огла си рећи: „не волем те!“ А не да ме тако гадно превариш!“</p> <p>„Милане!{S} Милане!{S} Ја |
| е за часак нетренштице.</p> <p>— Што ме тако гледате?{S} Зар није тако?</p> <p>— Баш тако сам и |
| говорио, само ме гледао.</p> <p>„Што ме тако мериш, зар ми је питање тако глупо?“ Силом сам хте |
| читале, но ја сам осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто се чудила, како пре то увидила н |
| <p>„Што ме тако мериш, зар ми је питање тако глупо?“ Силом сам хтела да се шалим.</p> <p>Он се |
| отимај ми име!{S} Нисам ја крива што се тако десило,“ срдила се жена; „врати ми оца!“ јаукало ј |
| стити.{S} Та ја сам најмање крив што се тако десило!“</p> <p>Јецала сам читајући то писмо:{S} Ж |
| оде од жећи умирућем патнику.{S} Зар се тако говори, кад се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се |
| то, па рече:</p> <p>— Знала сам да ћете тако рећи.{S} Тако говори младост.{S} Кад неби ни она т |
| стина; само је зло, што после таки ум и тако срце више види и више осећа, па више и пати.{S} Ту |
| е шалим се“, рекла сам недижући очију и тако одлучним тоном; да сам се сама тргла од њега.</p> |
|