• quote 14
  • а 223
  • А 30
  • адвокат 1
  • адвоката 1
  • адреси 1
  • ајзнбана 2
  • ако 27
  • Ако 6
  • ал 25
  • Ал 9
  • ала 1
  • Али 27
  • али 59
  • Америку 2
  • амо 1
  • анђео 2
  • анђеоска 1
  • Ани 1
  • анштендиг 1
  • апелује 1
  • Аполо 2
  • Аполона 1
  • априла 1
  • арију 1
  • аристокрације 1
  • Аурора 1
  • Аурором 1
  • Аурору 1
  • б 1
  • Баба 1
  • баба 9
  • Бабадевојка 1
  • БАБАДЕВОЈКА 1
  • бабадевојка 2
  • бабадевојке 1
  • бадава 2
  • Базићевом 1
  • Базићеву 1
  • бајаги 1
  • Бајаги 1
  • бар 16
  • Бар 3
  • барон 1
  • бароном 1
  • басне 2
  • баца 3
  • бацила 1
  • Бацила 2
  • баш 32
  • Баш 8
  • баште 1
  • башту 2
  • бегати 1
  • без 21
  • Без 4
  • безазлена 1
  • безубих 1
  • бела 1
  • бележака 1
  • бележника 1
  • белешке 1
  • белог 1
  • бенетањем 1
  • беседе 1
  • беснила 1
  • бесплатно 1
  • Беху 1
  • беху 10
  • Беч 1
  • Бечу 1
  • беше 49
  • би 66
  • библију 1
  • библиотеци 2
  • бива 5
  • бивало 3
  • бивао 2
  • бивати 1
  • бијућем 1
  • Била 17
  • била 55
  • биле 6
  • Били 1
  • били 3
  • било 42
  • Било 5
  • биљка 2
  • биљке 1
  • био 29
  • Био 5
  • биографију 1
  • бирају 1
  • бирати 1
  • бисер 1
  • бити 30
  • биће 2
  • бићемо 2
  • бих 8
  • Благ 1
  • благи 1
  • благо 2
  • благодарна 1
  • благослов 1
  • Бланшару 1
  • блед 1
  • блеђи 2
  • блесак 1
  • блеску 1
  • ближе 1
  • близини 1
  • близу 1
  • блиске 1
  • блиским 1
  • блистају 1
  • блистала 1
  • блистале 1
  • бљесак 1
  • Бог 5
  • Бога 3
  • богаљеви 1
  • богами 1
  • богат 3
  • богата 3
  • богатије 2
  • богатију 1
  • богатих 1
  • богатој 1
  • богатство 1
  • богатством 2
  • богатству 1
  • богату 1
  • Бого 2
  • Богом 2
  • богослов 1
  • Богу 1
  • боже 1
  • Боже 4
  • божија 1
  • божијом 1
  • бојадисана 1
  • Бојадишу 1
  • Бојала 1
  • бојала 2
  • бојим 1
  • Бојите 1
  • Бојиш 1
  • бојте 1
  • бол 1
  • болан 1
  • боле 1
  • болело 4
  • болесно 1
  • болесној 1
  • болести 1
  • боли 3
  • болно 2
  • боловала 1
  • боловања 1
  • Боље 1
  • боље 8
  • бољитак 1
  • бољу 2
  • боме 5
  • борасте 1
  • борба 1
  • борбе 1
  • борби 1
  • борбу 1
  • Боривој 10
  • Боривоја 2
  • Боривоју 4
  • борила 1
  • брави 1
  • бради 1
  • брак 6
  • брака 1
  • браколомство 1
  • браком 1
  • браку 2
  • бранилац 1
  • бранитеља 1
  • брат 3
  • брата 3
  • братинска 1
  • браћицу 1
  • брацом 1
  • брачне 1
  • брачни 1
  • бресака 1
  • бресквама 1
  • брзо 11
  • брзу 1
  • брига 1
  • брижно 2
  • брка 1
  • број 1
  • броја 1
  • буде 6
  • будем 1
  • буди 9
  • Будите 1
  • будите 4
  • будити 1
  • будућност 1
  • бујно 1
  • буле 1
  • бунару 1
  • бунио 1
  • бура 2
  • бурно 1
  • буџак 1
  • вади 1
  • Вади 1
  • важила 1
  • важности 1
  • вазда 1
  • ваздан 1
  • ваздух 2
  • вајда 2
  • ваља 2
  • ваљају 1
  • ваљало 1
  • ваљан 3
  • ваљана 1
  • Ваљане 1
  • ваљани 2
  • ваљаног 1
  • ваљану 1
  • Ваљда 4
  • ваљда 7
  • вам 23
  • Вама 1
  • вама 9
  • варају 2
  • варалица 1
  • варалице 1
  • варам 1
  • Варате 1
  • варљиве 1
  • варош 1
  • вароши 2
  • варошки 2
  • варошко 1
  • варошком 1
  • Вас 1
  • вас 18
  • васпита 1
  • Васпитала 1
  • васпитање 1
  • васпитач 1
  • ватру 1
  • ваш 1
  • ваша 1
  • вашар 1
  • Ваше 1
  • ваше 3
  • вашим 1
  • вашој 1
  • веже 3
  • вез 1
  • везаних 1
  • везаној 1
  • везао 1
  • везати 2
  • везеш 1
  • везла 1
  • Везује 1
  • везује 2
  • века 1
  • вели 3
  • велика 3
  • великани 1
  • велике 1
  • Велики 1
  • велико 1
  • Великоварошани 1
  • велику 1
  • велим 1
  • велите 6
  • величанствен 2
  • величини 1
  • венаца 1
  • венчали 1
  • венчамо 1
  • венчана 1
  • венчању 1
  • веома 1
  • вера 2
  • веран 1
  • вереница 3
  • верна 2
  • верност 1
  • веровати 1
  • Верујте 1
  • весела 2
  • весели 1
  • веселија 1
  • веселило 1
  • веселих 1
  • весело 1
  • Ветар 1
  • већ 57
  • Већ 9
  • веће 5
  • већи 1
  • већина 3
  • већма 11
  • вечера 1
  • вечерало 1
  • вечерас 1
  • вечери 2
  • вечерима 1
  • Вечита 2
  • вечита 3
  • вечито 4
  • вечитом 1
  • вечности 1
  • веџбања 1
  • веш 1
  • вешале 1
  • вешта 1
  • ви 16
  • Ви 3
  • вид 3
  • Видаковића 1
  • Видаковича 1
  • видела 3
  • видели 2
  • Видело 1
  • видео 3
  • видети 3
  • види 4
  • Видила 1
  • видила 7
  • видим 14
  • Видим 2
  • видимо 1
  • Видио 1
  • видио 2
  • Видите 2
  • видите 9
  • видити 3
  • видиш 1
  • виђала 1
  • вијнути 1
  • викне 1
  • викнула 1
  • вилица 1
  • висио 1
  • Више 1
  • више 41
  • вишеспратним 1
  • влада 2
  • владању 1
  • влажно 1
  • влак 2
  • воде 2
  • водила 1
  • водим 1
  • војници 1
  • воле 6
  • Волела 1
  • волела 12
  • волеле 1
  • волем 1
  • Волео 1
  • волео 2
  • волети 2
  • Воли 1
  • воли 7
  • волила 1
  • волим 6
  • волиш 1
  • воља 2
  • воље 5
  • вољи 5
  • вољом 1
  • воћа 1
  • враг 1
  • врага 1
  • врагови 1
  • вранци 1
  • врата 5
  • врати 5
  • вратила 1
  • Вратила 1
  • вратим 2
  • вратима 2
  • вратити 2
  • враћали 1
  • враћати 1
  • Вреде 1
  • вреди 2
  • вредила 1
  • вредна 1
  • Вредно 1
  • врела 1
  • врелим 1
  • врело 2
  • Време 1
  • време 21
  • времена 8
  • времену 1
  • врећа 1
  • врије 1
  • врлина 8
  • врлине 4
  • врлину 1
  • Врло 1
  • врло 13
  • врста 3
  • врсте 4
  • врт 3
  • врту 1
  • Вруће 1
  • врши 1
  • вршила 1
  • вршити 1
  • Ву 1
  • Вуковом 1
  • вулкан 1
  • вуче 1
  • вучете 1
  • г 1
  • га 98
  • ГАВРИЛОВИЋ 1
  • гад 1
  • гада 3
  • гадила 1
  • Гадила 1
  • гадна 2
  • гадне 1
  • гадно 1
  • гадну 1
  • газдарице 1
  • газдарицу 1
  • газдаричине 1
  • газдаричином 1
  • газду 1
  • гази 1
  • газила 1
  • газио 2
  • гаси 1
  • гатке 1
  • где 15
  • Где 6
  • гимназијски 1
  • глава 1
  • главни 2
  • главније 1
  • главно 1
  • главну 1
  • главом 1
  • главу 7
  • Гладовала 1
  • глас 9
  • гласа 2
  • гласиле 1
  • гласио 1
  • гласић 2
  • гласно 5
  • гласове 1
  • гласом 6
  • глатка 1
  • гле 1
  • Гле 5
  • Гледајте 1
  • гледају 2
  • Гледајући 1
  • гледала 1
  • Гледала 2
  • гледале 1
  • гледали 1
  • гледао 1
  • Гледао 1
  • гледате 1
  • гледати 1
  • гледаше 1
  • гледе 2
  • гледећи 4
  • гледи 1
  • Гледиште 1
  • Глете 1
  • глибу 1
  • глупо 1
  • глупост 2
  • глупости 1
  • говоре 1
  • говори 6
  • говорила 10
  • говорим 6
  • говоримо 1
  • говорио 2
  • говорити 4
  • говорничку 1
  • год 13
  • година 19
  • годинама 1
  • године 11
  • години 1
  • Годину 1
  • годину 2
  • големој 1
  • гомилу 1
  • гоне 1
  • гони 2
  • гоњен 1
  • гора 3
  • горак 1
  • горе 1
  • горела 1
  • горело 1
  • горка 1
  • горке 1
  • горко 2
  • гору 1
  • госпа 2
  • господе 1
  • господски 2
  • господско 1
  • госпођа 4
  • госпоцка 1
  • госпоцки 1
  • госпоштином 1
  • госте 1
  • гости 1
  • гостима 2
  • Гостољубље 1
  • готовине 1
  • Готову 1
  • гошћење 1
  • грабљивој 1
  • градиву 1
  • гражданстко 1
  • Грамљивост 1
  • Грбава 1
  • греда 1
  • греси 1
  • Грех 1
  • грех 10
  • греха 1
  • Грехом 1
  • грешила 2
  • грешник 1
  • грешница 1
  • грешницима 1
  • Грло 1
  • грло 3
  • гроб 4
  • гроба 1
  • гробље 2
  • гробовским 1
  • грозила 1
  • Грозна 1
  • грознију 1
  • грозници 1
  • грозницу 1
  • груба 1
  • Груди 1
  • груди 4
  • грудима 2
  • грунуше 2
  • грчком 1
  • губе 1
  • губити 1
  • гунђање 1
  • густе 1
  • гуши 1
  • гушила 1
  • д 1
  • Д 1
  • Да 24
  • да 459
  • дабоме 4
  • Дабоме 5
  • Давао 1
  • давати 1
  • Давно 1
  • давно 5
  • даде 3
  • дадем 1
  • дадох 1
  • даду 1
  • дај 1
  • Дај 1
  • даје 1
  • Дакле 2
  • дакле 3
  • Дала 1
  • дала 9
  • далека 1
  • далеко 4
  • дали 2
  • дало 1
  • даље 6
  • даљег 1
  • даљине 1
  • даљини 1
  • даљину 1
  • дама 1
  • даме 2
  • Дамјан 1
  • Дамјана 1
  • Дамјанка 1
  • Дамјанке 1
  • Дан 1
  • дан 12
  • дана 19
  • Данас 1
  • данас 9
  • данашња 1
  • данашње 1
  • Данашње 1
  • данашњем 1
  • дане 1
  • данима 1
  • Даница 14
  • Данице 1
  • Даници 3
  • Даницу 3
  • Данка 4
  • Данке 2
  • Данкина 1
  • Данку 1
  • дао 3
  • дар 1
  • дарива 1
  • Даринка 3
  • Даринке 1
  • даровите 1
  • даћу 1
  • два 6
  • дванајсту 1
  • двапут 1
  • две 18
  • двоје 5
  • дворила 1
  • дебела 1
  • дебелом 1
  • деваш 1
  • девети 1
  • девојака 2
  • девојачки 3
  • девојачкој 1
  • девојка 11
  • девојке 3
  • девојко 1
  • девојку 5
  • девојци 1
  • девојчица 1
  • девојчице 1
  • декламовати 1
  • ДЕЛА 1
  • дела 4
  • Делала 1
  • дели 1
  • делија 1
  • дело 1
  • дењчића 1
  • део 1
  • дере 1
  • десет 1
  • Десет 2
  • десети 1
  • десила 2
  • десило 4
  • десити 1
  • дете 16
  • Дете 4
  • детета 2
  • дететом 2
  • детету 2
  • детињарија 3
  • детињасти 1
  • детињастија 1
  • детињасто 2
  • детињске 1
  • детињској 1
  • детињство 2
  • детињству 1
  • детњарија 1
  • Деца 2
  • деца 3
  • Деце 1
  • деце 5
  • деци 4
  • децом 1
  • Децу 1
  • децу 8
  • дечије 1
  • дечији 2
  • дечијих 1
  • дечицу 2
  • Дешавало 1
  • дивотиздање 1
  • дигла 1
  • дигне 1
  • дигох 1
  • диже 3
  • дижу 1
  • дижући 1
  • дизала 2
  • Дијана 2
  • Дијане 1
  • дима 1
  • Димитријем 1
  • директно 1
  • дичи 1
  • дише 1
  • дна 2
  • Дневна 1
  • дневник 5
  • дневника 2
  • до 24
  • доба 4
  • добар 2
  • Добар 2
  • добија 1
  • добила 7
  • добити 2
  • Добра 2
  • добра 9
  • добре 2
  • добри 3
  • добрим 1
  • добро 20
  • Добро 8
  • доброј 1
  • Доброта 1
  • добротворне 1
  • доброти 1
  • добротом 1
  • доброћуда 1
  • добру 1
  • добу 1
  • доведе 1
  • довека 1
  • довољан 1
  • довољно 1
  • догађај 1
  • догађаје 1
  • Догађаји 1
  • додаје 4
  • додала 2
  • додато 1
  • додиру 1
  • Дође 4
  • дође 9
  • дођем 2
  • дођох 1
  • Дођох 1
  • Дођоше 1
  • доживела 1
  • Дознала 1
  • дознала 3
  • дознао 1
  • дознати 1
  • дозовем 1
  • дозовите 1
  • доиста 1
  • док 17
  • Док 9
  • Доказ 2
  • доказ 5
  • Доказа 1
  • Докле 2
  • Доктора 1
  • доктора 2
  • докторка 1
  • Долазак 1
  • долазе 1
  • долази 1
  • долазила 1
  • долазио 1
  • Долазио 1
  • доле 1
  • Доле 1
  • Долете 1
  • доликују 1
  • дома 4
  • домаће 2
  • домаћица 1
  • дому 3
  • донаша 2
  • донде 1
  • Донела 1
  • донела 2
  • донео 1
  • донесе 1
  • донесем 1
  • донесите 1
  • донети 1
  • доникле 1
  • доносио 1
  • доносити 1
  • допада 2
  • допадала 1
  • Допало 1
  • допало 2
  • допринела 1
  • допунио 1
  • допусти 1
  • допустила 1
  • допустите 1
  • допустити 2
  • допуштају 1
  • допуштао 3
  • дорастем 1
  • Досад 1
  • Досадан 1
  • досадно 1
  • Доситеја 1
  • Доситејевих 1
  • доспела 1
  • доста 15
  • Доста 6
  • достојанства 1
  • достојнији 1
  • достојно 1
  • дотерало 1
  • дотичних 1
  • дотле 2
  • Дотле 3
  • дотрча 1
  • дотрчаше 1
  • Доћи 2
  • доћи 8
  • Доцне 1
  • доцније 2
  • Доцније 3
  • дочек 1
  • дочека 1
  • дочекала 1
  • дочекати 1
  • дочекаш 1
  • Дошао 2
  • дошао 3
  • Дошла 2
  • дошла 7
  • дошле 1
  • Дошли 1
  • дошли 2
  • дошло 2
  • дошо 1
  • ДРАГА 1
  • драге 1
  • драги 2
  • драго 1
  • драгог 1
  • драстичан 1
  • дресиратих 1
  • дреши 1
  • Држа 1
  • држала 6
  • Држала 6
  • држећи 3
  • држи 2
  • држим 4
  • држите 1
  • друг 1
  • Друга 2
  • друга 6
  • другарица 2
  • другарицама 1
  • друге 7
  • Други 2
  • други 8
  • другим 1
  • другима 2
  • других 3
  • друго 10
  • Друго 3
  • другог 3
  • другога 1
  • другој 2
  • Другом 1
  • другом 2
  • другоме 5
  • другу 7
  • Дружење 1
  • друкчије 5
  • друкчијег 1
  • друштва 2
  • друштво 2
  • друштвом 2
  • друштву 3
  • дрхтала 3
  • дрхтало 2
  • дрхтао 2
  • дрхтати 1
  • дрхће 1
  • дрхћеш 1
  • дрхћући 1
  • дрхћућим 1
  • дубок 1
  • Дубок 1
  • дубоко 1
  • дубокој 2
  • дуваш 1
  • дугим 1
  • Дуго 3
  • дуго 8
  • Дуже 1
  • дуже 2
  • дужност 14
  • Дужност 4
  • дужности 14
  • дурашне 1
  • дућан 2
  • дућану 3
  • душа 2
  • Душан 6
  • Душана 2
  • Душанове 1
  • Душанову 1
  • душе 13
  • душевна 1
  • душевне 2
  • душевним 1
  • душевних 2
  • душевно 1
  • душевног 2
  • душевну 3
  • души 7
  • душо 8
  • Душу 1
  • душу 5
  • ђаконијама 1
  • ђерђев 1
  • е 1
  • Е 3
  • Ева 1
  • еванђеље 1
  • Еве 1
  • Ево 1
  • ево 3
  • егземплар 1
  • Егзистенцију 1
  • Еквипаж 1
  • економ 1
  • ексцентрична 1
  • електрисан 1
  • еманциповане 1
  • енергична 1
  • енергичном 1
  • ено 1
  • Ено 2
  • етикетна 1
  • ето 2
  • Ето 9
  • жагор 1
  • жале 1
  • жалила 1
  • жалосно 1
  • жао 1
  • Жао 2
  • жарке 1
  • жарко 2
  • жаром 2
  • желети 1
  • желећи 1
  • жели 1
  • желила 1
  • Желила 2
  • желим 1
  • желити 1
  • Желиш 1
  • желудац 1
  • жеља 4
  • жељан 1
  • Жеље 1
  • жељезница 1
  • жељезници 1
  • жељезницом 1
  • жељезнички 1
  • жељезничку 1
  • жељи 2
  • жељу 1
  • Жена 1
  • жена 8
  • жене 3
  • жени 6
  • женидбе 1
  • женидби 1
  • женим 1
  • жениним 1
  • женити 1
  • женица 1
  • женом 1
  • женска 1
  • женске 2
  • женски 2
  • женскиња 2
  • женскиње 5
  • женскињом 2
  • женског 3
  • женском 1
  • жену 3
  • жеравица 1
  • жећи 1
  • жив 1
  • живахна 1
  • живахни 2
  • живахност 1
  • живе 4
  • живели 1
  • живети 2
  • живеше 1
  • живила 1
  • Живим 1
  • живим 5
  • живити 1
  • живиш 1
  • живље 2
  • живо 1
  • живовати 1
  • живот 10
  • живота 6
  • животиње 1
  • животињска 2
  • Животињски 1
  • животињски 2
  • животињског 1
  • животом 1
  • животу 5
  • жигосала 1
  • жито 1
  • жртва 1
  • жртве 1
  • жртвовати 2
  • жртву 1
  • жртвујем 1
  • жуди 1
  • жудња 1
  • жудње 1
  • журан 1
  • жури 1
  • журила 2
  • журити 2
  • журно 1
  • жуте 1
  • жутокљун 1
  • жутом 1
  • жућкасте 1
  • за 111
  • За 16
  • забава 3
  • забаве 2
  • забављај 1
  • забаву 1
  • забиљежим 1
  • заболео 1
  • заболеше 1
  • заборава 1
  • заборави 1
  • Заборави 1
  • Заборавила 2
  • заборавила 5
  • заборавили 1
  • Заборавили 2
  • заборавим 4
  • заборавити 2
  • заборавиће 1
  • Заборавиће 1
  • заборавља 1
  • забранити 1
  • завесу 1
  • завидљиво 1
  • зависи 1
  • заволела 3
  • заволео 2
  • заволети 1
  • заврши 1
  • загледа 1
  • заголицало 1
  • загонетка 2
  • загонетко 1
  • загонетним 1
  • загрева 2
  • загрејало 1
  • загрли 1
  • загрливши 2
  • загрљај 1
  • заденувши 1
  • задовољан 1
  • задовољи 1
  • задовољити 1
  • задовољна 3
  • задовољни 1
  • задовољно 2
  • Задовољство 1
  • задржавала 1
  • задржала 2
  • задржи 1
  • задржим 1
  • задруге 1
  • задрхтала 2
  • Задрхтала 2
  • задрхтало 1
  • задрхтати 1
  • задубљивала 1
  • заиста 2
  • Заиста 2
  • заједно 6
  • Зајецала 1
  • заклања 1
  • Закључила 1
  • Закључисмо 1
  • Закључише 1
  • закон 1
  • законом 1
  • Закужави 1
  • закуца 1
  • закуцао 1
  • залазећег 1
  • залогај 1
  • Залуд 1
  • заман 1
  • заменим 1
  • замењивао 1
  • замера 1
  • замерите 1
  • замерити 1
  • замерке 1
  • замерте 1
  • замислити 1
  • замишља 2
  • замишљена 1
  • замишљено 3
  • замоле 1
  • замолим 1
  • занела 1
  • занемарује 1
  • занемарују 2
  • занесе 1
  • занима 3
  • занос 6
  • заноса 1
  • заноси 1
  • заносити 1
  • Заостала 1
  • запали 1
  • запита 2
  • запитам 1
  • заплакала 1
  • заповести 2
  • запопи 1
  • запослила 1
  • зар 14
  • Зар 26
  • зарад 2
  • Зарад 2
  • зараде 2
  • заруменили 1
  • засијаше 1
  • заслуга 1
  • заслужила 3
  • заслужиле 1
  • Заслужио 1
  • заслужује 1
  • заслузи 1
  • засмеја 1
  • засмејала 1
  • Засмејала 1
  • заспати 1
  • Застава 1
  • застаде 2
  • застају 1
  • застаклиле 1
  • застала 2
  • Застала 2
  • застао 1
  • Застао 1
  • застирући 1
  • заступљени 1
  • засузише 1
  • засука 1
  • затворим 1
  • затекла 1
  • Затим 1
  • зато 7
  • Зато 8
  • затупљено 1
  • заћута 5
  • заузела 1
  • заузеле 1
  • заузимање 1
  • захвални 1
  • захладило 1
  • захтевање 1
  • захтевао 1
  • захукта 1
  • зацвркутаце 1
  • Зацело 2
  • зацело 7
  • зачетку 1
  • Зачуђено 1
  • зачуђено 2
  • зашкрпута 1
  • заштитника 1
  • зашто 11
  • Зашто 8
  • зашушта 1
  • збива 1
  • зближисмо 1
  • због 10
  • Збогом 5
  • збунило 1
  • Збунило 1
  • збуњен 3
  • збуњена 2
  • збуњено 3
  • звале 1
  • Званична 1
  • званичника 1
  • званичници 1
  • званично 3
  • звао 1
  • звати 1
  • звезда 1
  • звецкају 1
  • звиждукање 1
  • звучао 1
  • звучаше 2
  • згодна 2
  • згодне 1
  • згодно 1
  • згодном 1
  • Згодном 1
  • згодну 1
  • згорег 1
  • Згрозила 2
  • здепнасте 1
  • здрав 1
  • здраве 1
  • здрави 1
  • здравље 3
  • здрављем 1
  • здраво 1
  • здравог 1
  • Здраге 1
  • зелени 1
  • зеленило 1
  • зеленом 1
  • Земља 1
  • земља 2
  • земљеописаније 1
  • земљи 1
  • земљиште 1
  • земљишту 1
  • земљом 2
  • земљу 2
  • зета 1
  • зету 2
  • зидовима 1
  • зима 1
  • зиме 2
  • зимњим 1
  • зла 4
  • златно 1
  • злато 1
  • златом 1
  • златоустове 1
  • зледим 1
  • зло 5
  • зловољан 1
  • зловољно 1
  • злоћу 1
  • Змајевој 1
  • змијо 1
  • Зна 1
  • зна 12
  • знаде 1
  • знадем 2
  • знадеш 2
  • знај 1
  • Знај 1
  • знају 1
  • знајули 1
  • знајући 1
  • Знак 1
  • знака 1
  • знала 10
  • Знала 4
  • знало 1
  • Знам 5
  • знам 9
  • Знања 1
  • знање 1
  • знао 2
  • знатан 1
  • знате 1
  • Знате 3
  • знати 4
  • значи 1
  • знаш 4
  • зове 2
  • зовем 1
  • зовемо 1
  • зора 1
  • зрака 1
  • зраци 1
  • зрачак 3
  • зрела 1
  • зуба 1
  • И 31
  • и 813
  • игара 1
  • игра 4
  • играло 1
  • играсмо 1
  • играти 1
  • играчака 1
  • играчку 2
  • иде 1
  • идеал 3
  • идеално 1
  • идем 1
  • идемо 1
  • идентитет 1
  • иди 1
  • Иди 1
  • Из 4
  • из 47
  • изабрати 1
  • изабраше 1
  • изађем 1
  • изазва 1
  • изашла 1
  • Изашла 1
  • избавитељ 1
  • избавитељку 1
  • избегава 1
  • избегавајући 1
  • изби 1
  • избије 1
  • избица 1
  • избицу 1
  • Избор 1
  • избројати 1
  • извади 1
  • Извила 1
  • извина 1
  • Извините 1
  • извињавала 1
  • извињавати 1
  • изволите 1
  • извора 1
  • изврсни 1
  • извукла 1
  • изглед 1
  • изгледа 3
  • Изгледају 1
  • Изгледала 1
  • Изгледало 1
  • изгледало 3
  • изгледао 1
  • изгледаше 1
  • изгледу 2
  • изговори 1
  • изговорила 1
  • изгреда 2
  • изгуби 1
  • изгубити 2
  • издаје 1
  • издам 1
  • издање 1
  • издао 1
  • издати 1
  • издахнула 1
  • издисајем 1
  • издисају 1
  • издржава 1
  • издржавати 1
  • издржаваћу 1
  • издржала 1
  • издржати 2
  • издува 1
  • изискивала 1
  • изјавио 1
  • изјављивао 1
  • изјаву 1
  • изјада 1
  • изједначило 1
  • излаза 1
  • изледало 1
  • излете 1
  • излечи 1
  • излечило 1
  • излечити 2
  • излишан 1
  • излишно 2
  • изложим 1
  • измаку 2
  • измахнути 1
  • између 1
  • изменула 1
  • измет 1
  • Измећу 1
  • измећу 2
  • измигољи 1
  • измишљотина 1
  • измучено 2
  • изневерила 1
  • Изнемогло 1
  • изненада 1
  • изненађена 1
  • изненађења 1
  • изнесе 1
  • изнимак 1
  • износи 1
  • износим 1
  • изнудити 1
  • изостављао 1
  • изражавала 1
  • изражавао 1
  • израз 5
  • изразу 1
  • изродила 1
  • Изузетака 1
  • изузетци 1
  • изучила 2
  • изучити 2
  • изчекује 1
  • Ију 1
  • икада 1
  • икону 2
  • ил 3
  • или 49
  • Или 5
  • илузије 1
  • им 18
  • има 14
  • Има 4
  • имају 2
  • имала 11
  • Имала 2
  • Имам 1
  • имам 5
  • имањем 1
  • имао 6
  • имате 2
  • имати 5
  • имаш 1
  • Имаш 1
  • име 5
  • имена 2
  • именом 2
  • имућна 1
  • имућних 1
  • Иначе 3
  • иначе 6
  • интересантно 1
  • интересовала 2
  • интересовале 1
  • интересовати 1
  • интересује 2
  • интимније 1
  • интимно 1
  • ипак 1
  • Иронија 1
  • ироничан 1
  • искали 1
  • искаше 1
  • иски 1
  • искључена 1
  • искључити 1
  • ископала 1
  • искрен 1
  • искрена 1
  • искрене 1
  • искрени 1
  • искреном 1
  • искреност 1
  • Искреношћу 1
  • искреношћу 2
  • искрену 1
  • Искуство 1
  • искушења 1
  • искушењу 2
  • исмејава 1
  • исмејати 2
  • испала 1
  • исписани 1
  • испит 1
  • испитујем 2
  • испитујући 2
  • исплакала 1
  • исплакане 1
  • исповедала 1
  • исповеди 2
  • исповест 1
  • исповести 1
  • испод 1
  • испратила 1
  • испрекидано 1
  • испунила 2
  • испупчиле 1
  • Испустила 1
  • исти 2
  • истим 1
  • Истина 1
  • истина 6
  • Истинићеве 1
  • истинога 1
  • истином 1
  • истинске 1
  • истински 3
  • истинским 1
  • истину 1
  • истисну 1
  • Исто 3
  • исто 4
  • истој 1
  • истом 1
  • историја 1
  • историју 2
  • истраживање 1
  • истрчале 1
  • исту 1
  • их 37
  • ишла 3
  • иштем 1
  • ишту 1
  • ишчекује 1
  • ишчитају 1
  • ишчитале 1
  • Ј 1
  • ј 3
  • Ја 28
  • ја 94
  • јабуку 3
  • јабучице 1
  • јавила 1
  • јавио 1
  • јавити 1
  • Јављала 1
  • јада 2
  • Јадна 1
  • јадни 1
  • јадник 1
  • јадница 1
  • јаднице 1
  • јадно 1
  • Јадно 1
  • Јадног 1
  • јадном 1
  • јадну 1
  • јаке 1
  • јако 3
  • јаку 1
  • Јасно 1
  • јасно 5
  • јаук 1
  • јаукало 1
  • јаукнула 1
  • јаукнуо 1
  • јаче 4
  • јачем 1
  • јвност 1
  • Је 5
  • је 757
  • Јевросима 2
  • Јевросиме 1
  • један 10
  • Један 2
  • Једанаесте 1
  • Једанпут 1
  • једанпут 9
  • једаред 2
  • Једва 2
  • једва 3
  • једвачујно 1
  • једе 1
  • једем 1
  • једете 2
  • једина 3
  • јединицу 1
  • јединца 1
  • једите 2
  • једна 11
  • једнак 1
  • једнако 1
  • једне 3
  • једни 1
  • једним 3
  • Једно 1
  • једно 14
  • Једног 3
  • једног 9
  • једној 1
  • Једном 1
  • једном 2
  • једну 3
  • једра 1
  • једрих 1
  • једу 1
  • језик 3
  • језика 2
  • језику 2
  • јектичав 1
  • јектичаво 1
  • јел 3
  • јели 1
  • Јели 2
  • јелте 1
  • Јелте 1
  • Јер 1
  • јер 10
  • јесам 2
  • Јесам 2
  • јесен 1
  • јеси 1
  • јесте 3
  • Јесте 6
  • јести 1
  • Јецала 1
  • јецала 7
  • јешће 1
  • Јована 1
  • Јовановића 1
  • јој 58
  • Још 11
  • још 76
  • јунакиња 5
  • јунакињама 1
  • јунакиње 4
  • јунаци 1
  • јунаштво 1
  • јуре 1
  • јурну 2
  • јутра 1
  • јуче 4
  • кавез 2
  • кавеза 3
  • кавезе 1
  • кавезима 1
  • кавезу 3
  • Кад 31
  • кад 99
  • када 1
  • кадгод 2
  • каде 2
  • кадифа 2
  • кадифу 1
  • кадра 1
  • Каже 1
  • каже 5
  • Кажем 1
  • кажем 7
  • кажете 1
  • Кажњен 1
  • кажњена 1
  • казала 4
  • казало 1
  • казао 2
  • казати 8
  • казаћу 1
  • казни 1
  • какав 5
  • Каква 1
  • каква 6
  • какве 1
  • Какве 1
  • каквим 2
  • каквих 2
  • какво 4
  • каквог 1
  • какву 6
  • Како 14
  • како 30
  • каља 1
  • каљава 1
  • каљати 1
  • кам 1
  • камен 1
  • каменит 1
  • каментара 1
  • камину 1
  • Камо 1
  • канабе 3
  • канабету 1
  • канаринаца 1
  • канарине 2
  • канда 1
  • кандило 1
  • канцеларију 1
  • Као 3
  • као 61
  • кап 1
  • капитал 4
  • карактер 3
  • карактера 3
  • карактери 2
  • карактерише 1
  • Карактерише 1
  • карактерном 1
  • Караџића 1
  • картањем 1
  • картању 1
  • Карташ 1
  • карташицу 1
  • касапници 1
  • касније 2
  • касно 2
  • кат 1
  • катедру 1
  • кашта 1
  • квари 2
  • кварта 1
  • кваси 1
  • кера 1
  • кецељу 1
  • кидаше 1
  • Кикинда 1
  • ким 2
  • Кинез 1
  • кипило 1
  • кирију 1
  • китњасто 1
  • клетве 1
  • клечаше 1
  • клизају 1
  • Клица 1
  • клица 2
  • клици 1
  • клицом 1
  • клицу 1
  • Клонила 1
  • клону 1
  • клупу 2
  • кључ 1
  • књига 5
  • књигу 3
  • књижевне 1
  • Књижица 1
  • књижицу 8
  • књижурине 1
  • Ко 11
  • ко 25
  • Кога 1
  • кога 3
  • код 18
  • Код 2
  • коже 1
  • кожом 1
  • кожу 1
  • козивао 1
  • Која 1
  • која 21
  • које 12
  • који 17
  • којим 2
  • којима 1
  • којих 1
  • којој 2
  • којом 5
  • коју 7
  • кокоши 1
  • кол 1
  • кола 2
  • колача 1
  • колеба 1
  • колебања 1
  • колера 1
  • колики 1
  • колико 8
  • колица 1
  • Колко 1
  • колко 2
  • ком 3
  • комадић 1
  • коме 3
  • Коме 3
  • коморе 1
  • комотан 2
  • комотније 1
  • комотно 1
  • корак 3
  • кораке 1
  • коракне 1
  • кораком 1
  • корачала 1
  • корена 3
  • кори 1
  • корим 2
  • корисне 1
  • коса 1
  • косе 2
  • косици 1
  • котарчицу 1
  • котрљале 1
  • коштали 1
  • кошуља 1
  • кошуљу 1
  • крај 2
  • краја 1
  • крајем 1
  • крају 2
  • краљевића 1
  • краљица 1
  • красан 1
  • Красан 2
  • красна 1
  • красно 1
  • крати 1
  • кратке 1
  • кратког 1
  • Крв 1
  • крв 2
  • крви 1
  • крив 2
  • крива 5
  • кривац 1
  • кривица 1
  • кривице 2
  • Крила 1
  • крилу 2
  • критичких 1
  • кроз 7
  • крозањ 1
  • кроја 1
  • кроју 1
  • крст 1
  • крсти 1
  • крстим 1
  • кругови 1
  • круговима 1
  • кругу 1
  • Крупан 1
  • кћери 2
  • кћи 1
  • кува 1
  • куварица 1
  • кувати 1
  • куглу 1
  • куд 2
  • Куда 1
  • куда 2
  • кудељу 1
  • културног 1
  • купаца 1
  • купила 1
  • куповала 1
  • купује 1
  • купци 1
  • кутије 1
  • кутији 1
  • кутију 1
  • кућа 2
  • кућама 1
  • куће 7
  • кући 7
  • кућњег 1
  • кућу 6
  • Куцало 1
  • куцати 1
  • куцико 1
  • л 2
  • ла 2
  • лабава 1
  • Лавиринт 1
  • лажу 1
  • лака 1
  • Лака 1
  • Лако 2
  • лако 7
  • лакоми 1
  • лакомислености 1
  • лакоуман 2
  • лакоумље 1
  • лаку 1
  • лакша 1
  • лакше 6
  • лане 4
  • ларва 1
  • лаћа 1
  • левак 1
  • левентује 1
  • левентују 2
  • легао 1
  • лед 1
  • ледена 1
  • леденом 1
  • ледом 1
  • леђа 2
  • лежала 3
  • лежало 1
  • лежи 4
  • лези 1
  • лека 1
  • лења 1
  • леп 3
  • Лепа 1
  • лепа 9
  • лепе 2
  • лепи 1
  • Лепим 1
  • Лепо 1
  • лепо 6
  • лепог 1
  • лепом 1
  • лепота 4
  • лепоте 2
  • лепоти 3
  • лепотом 1
  • лепоту 1
  • лепршање 2
  • лепршати 1
  • лепше 1
  • лепших 1
  • лепште 1
  • лети 1
  • летила 1
  • лето 1
  • лечио 1
  • лечити 1
  • ли 40
  • лижем 1
  • Лиза 1
  • Лизи 1
  • лик 1
  • лист 6
  • листа 2
  • листова 1
  • листове 1
  • листу 2
  • лите 1
  • литературом 1
  • лица 6
  • Лице 1
  • лице 9
  • лицем 1
  • лицу 2
  • лично 1
  • логике 1
  • логику 1
  • Лолица 1
  • лопов 1
  • лошија 1
  • лошију 1
  • лубеница 1
  • Лубеница 1
  • лубеницу 1
  • луд 1
  • лудице 1
  • лудо 1
  • Лудо 2
  • лудорија 1
  • лукавство 1
  • луксузне 1
  • лупало 1
  • лупу 1
  • лутку 1
  • лучице 1
  • љубав 47
  • Љубав 7
  • љубави 30
  • љубављу 7
  • љубавни 1
  • љубавник 1
  • љубавника 1
  • љубавном 1
  • љубе 1
  • љубећи 1
  • љуби 11
  • Љубила 2
  • љубила 9
  • љубим 10
  • љубимо 2
  • љубио 1
  • љубит 1
  • љубити 6
  • љубиће 1
  • љубићу 1
  • љубиш 3
  • љубљена 1
  • љубљене 3
  • љубљену 2
  • љубопитства 2
  • људе 1
  • људи 13
  • људима 2
  • љутећи 1
  • љутила 1
  • љутио 1
  • М 1
  • ма 10
  • магазин 1
  • мај 1
  • мајка 14
  • Мајка 6
  • мајке 4
  • мајкином 1
  • мајко 16
  • мајком 1
  • мајку 4
  • мајци 5
  • мајчина 1
  • мајчинска 1
  • Мајчински 1
  • мајчинском 1
  • макар 1
  • мала 1
  • малаксалост 1
  • мале 1
  • малена 1
  • мали 5
  • мало 12
  • Мало 2
  • малог 1
  • малога 2
  • малом 1
  • маломе 1
  • малосељана 1
  • мана 1
  • мане 2
  • Мани 1
  • Манимо 1
  • Манте 1
  • ману 1
  • мање 6
  • мањој 1
  • Мара 1
  • мараме 1
  • мараму 1
  • Мари 4
  • марим 2
  • марит 1
  • Марка 2
  • Марко 1
  • Марком 1
  • Маром 1
  • март 2
  • Мару 1
  • масла 2
  • Масло 1
  • маслом 1
  • матер 3
  • матера 2
  • матере 4
  • матери 1
  • материјално 1
  • материна 1
  • материнска 1
  • матерински 1
  • материнску 1
  • Мати 1
  • мати 2
  • матору 1
  • маћеха 1
  • мах 2
  • махнула 1
  • махнуо 1
  • Маца 6
  • Мацино 1
  • Мацо 7
  • мачка 1
  • мачком 1
  • мачку 4
  • маша 1
  • машамода 2
  • машамодлук 1
  • машамоду 1
  • маши 2
  • машили 1
  • машинерија 1
  • машти 3
  • ме 161
  • медведа 1
  • Међу 1
  • међу 3
  • меким 1
  • Мене 3
  • мене 48
  • Мени 1
  • мени 32
  • мери 2
  • мериш 1
  • меркају 1
  • меса 1
  • месец 1
  • месеца 3
  • месеце 1
  • месецом 1
  • месечно 1
  • месити 1
  • места 4
  • место 8
  • месту 5
  • метну 2
  • метнула 1
  • Метнула 1
  • метнути 2
  • метод 2
  • метода 2
  • мећу 1
  • механично 1
  • меша 1
  • мешања 1
  • Ми 2
  • ми 254
  • мила 1
  • Милан 16
  • Милана 11
  • Милане 7
  • Миланов 2
  • Миланово 1
  • Миланом 3
  • Милану 5
  • миле 1
  • милије 1
  • милило 1
  • мило 1
  • Миловао 1
  • милог 1
  • милостива 3
  • милостивија 1
  • милостиње 1
  • милу 1
  • милује 1
  • милујући 1
  • мира 1
  • мираза 3
  • миран 2
  • мири 2
  • мирису 1
  • мирна 2
  • мирнија 2
  • Мирно 1
  • мирно 2
  • мирном 1
  • миром 1
  • мисао 3
  • Мисли 1
  • мисли 14
  • Мислила 1
  • мислила 12
  • Мислим 1
  • мислим 6
  • мислима 2
  • мислио 1
  • мислите 4
  • мислити 3
  • Мислиће 1
  • Мислићете 1
  • Мислиш 1
  • мишљења 1
  • мишљење 3
  • мишљењу 1
  • мишљиње 1
  • Млад 1
  • млада 5
  • младалачка 1
  • младалачки 2
  • младеж 1
  • младић 3
  • младића 1
  • младих 2
  • младог 1
  • младожења 3
  • Младожења 3
  • младожење 1
  • младожењу 1
  • младост 2
  • младости 3
  • младу 1
  • млађа 2
  • млађег 1
  • млађи 2
  • млека 2
  • многе 3
  • многи 1
  • много 19
  • мо 1
  • мог 1
  • мога 7
  • могао 8
  • Могла 2
  • могла 20
  • могло 2
  • Могу 1
  • могу 16
  • могуће 1
  • Могуће 1
  • мода 1
  • модерне 1
  • модерним 1
  • модистлук 2
  • модрих 1
  • Можда 1
  • можда 21
  • Може 2
  • може 22
  • можете 1
  • Можеш 1
  • можеш 5
  • Мој 1
  • мој 10
  • Моја 1
  • моја 20
  • моје 23
  • моји 4
  • мојим 4
  • мојих 5
  • мојко 1
  • Мојој 1
  • мојој 4
  • мојом 1
  • моју 8
  • молба 1
  • молећи 1
  • моли 1
  • Молила 2
  • молила 3
  • Молим 1
  • молим 2
  • молио 1
  • молити 1
  • мом 1
  • момак 2
  • момака 1
  • моме 1
  • моменталних 1
  • моментани 1
  • моментано 2
  • моменту 1
  • момка 1
  • момку 1
  • Мора 1
  • мора 8
  • мораде 1
  • морала 8
  • моралан 1
  • моралисање 1
  • морало 2
  • моралу 1
  • морам 3
  • морао 4
  • морате 1
  • Морате 1
  • мораш 1
  • море 4
  • морске 1
  • морску 1
  • мото 1
  • моћ 2
  • моћан 1
  • моћи 1
  • Моћи 1
  • Мразовићев 1
  • мрачном 1
  • мрве 2
  • мрежа 1
  • Мрзи 1
  • мрзну 1
  • мртав 2
  • мртва 2
  • мртво 4
  • мртвој 2
  • мртву 1
  • му 44
  • мужа 6
  • мужевљев 1
  • мужића 1
  • мужу 2
  • муке 4
  • муци 1
  • мучи 1
  • мучила 1
  • мушке 2
  • Мушки 1
  • мушки 6
  • мушкима 1
  • мушких 1
  • мушког 2
  • мушком 1
  • мушку 1
  • муштерије 2
  • Н 4
  • На 15
  • на 161
  • набави 1
  • навика 1
  • Навикнут 1
  • навикох 1
  • нагађала 1
  • нагађати 1
  • нагли 1
  • нагло 4
  • нагон 3
  • нагона 3
  • нагонила 1
  • наготу 1
  • награду 1
  • нагрнула 1
  • над 4
  • нада 2
  • надала 2
  • надати 2
  • наде 3
  • надземно 1
  • надзора 2
  • надимале 1
  • надјача 1
  • надметали 1
  • надо 1
  • нађе 3
  • нађем 1
  • нађете 1
  • нађите 1
  • нађох 3
  • назатка 1
  • назива 2
  • називао 1
  • називаш 1
  • назора 1
  • назоре 1
  • Назори 1
  • назори 3
  • назрела 1
  • наивност 1
  • најближа 1
  • најбоља 1
  • најбоље 4
  • најбољи 1
  • највећа 1
  • највише 1
  • најволела 1
  • најгора 1
  • најдуже 1
  • најмање 2
  • Најмилија 1
  • најмилије 1
  • најмоћнија 1
  • најнежнија 1
  • најновија 1
  • најобразованија 1
  • најосетљивија 1
  • најплеменитија 1
  • најпосле 1
  • Најпре 3
  • најрадије 1
  • најсветија 1
  • најтеже 1
  • накити 1
  • накићеве 1
  • накићеву 1
  • наклоности 1
  • налагала 1
  • налази 1
  • налазиш 1
  • наљуби 1
  • наљутим 1
  • нам 15
  • нама 6
  • Намажите 1
  • наменула 1
  • намештај 2
  • нанео 1
  • нанети 1
  • нанешену 1
  • наново 1
  • наочари 1
  • напати 1
  • написала 2
  • написано 1
  • написати 1
  • напомен 1
  • напрасита 1
  • напретка 1
  • напустила 1
  • Наравно 1
  • нараштај 1
  • народа 1
  • народност 1
  • народу 1
  • наручи 1
  • наручила 2
  • наручујем 1
  • наруџбина 1
  • нас 19
  • насилна 1
  • наслеђа 3
  • наслеђе 1
  • насловном 1
  • наслони 1
  • насљедница 1
  • насмеја 2
  • Насмејала 2
  • насмејала 3
  • насмеши 1
  • насмешила 1
  • насмешио 1
  • настави 7
  • наставила 2
  • наставим 1
  • наставити 2
  • настављати 1
  • настаде 1
  • Настала 1
  • настанула 1
  • настојала 1
  • настојати 1
  • наточи 1
  • натписа 1
  • натраг 1
  • наћи 1
  • Наћиће 1
  • наукама 1
  • науке 2
  • наум 1
  • наусница 1
  • научила 2
  • научило 1
  • научио 3
  • научише 1
  • начином 1
  • начичкани 1
  • наша 2
  • нашао 1
  • нашег 3
  • нашем 1
  • Наши 1
  • нашим 1
  • Нашла 2
  • нашла 5
  • нашле 1
  • нашој 1
  • Нашто 1
  • нашто 2
  • не 194
  • Не 27
  • Неби 1
  • неби 15
  • небих 1
  • неблагодарност 1
  • неблагородна 1
  • небо 2
  • неверу 1
  • невеста 1
  • Невидим 1
  • невин 1
  • Невин 1
  • невина 1
  • невиност 1
  • невиности 1
  • неволим 1
  • негдашње 1
  • него 17
  • Него 3
  • неговала 1
  • негује 1
  • недеље 6
  • недижући 1
  • недостаци 1
  • недостојна 1
  • недостојно 1
  • нежнијем 1
  • нежним 1
  • нежно 2
  • нежности 1
  • Незадовољни 1
  • незаконити 1
  • незгодна 1
  • незна 1
  • Незнадоше 1
  • незнају 1
  • незнам 2
  • Незнање 1
  • незнате 1
  • незнатна 1
  • неизмерно 1
  • неједнаке 1
  • неједнакост 1
  • нек 5
  • нека 17
  • Нека 2
  • Некада 1
  • некада 4
  • некадашње 2
  • некадашњи 1
  • некадашњу 1
  • некаквим 1
  • некако 9
  • неке 7
  • Неки 1
  • неки 9
  • неким 2
  • неко 11
  • Неко 3
  • неког 7
  • некој 2
  • неколико 21
  • неком 2
  • неку 9
  • нема 11
  • Нема 3
  • немају 2
  • Немам 1
  • немам 4
  • немате 2
  • немачки 1
  • немачком 2
  • немачку 1
  • немаш 2
  • немила 1
  • немиле 1
  • немислите 1
  • немо 1
  • немогосмо 1
  • неможе 4
  • немој 1
  • Немој 1
  • немојте 1
  • Немојте 1
  • неморалних 1
  • немоћни 1
  • ненадмашив 1
  • нени 2
  • необична 3
  • необично 3
  • неограничено 1
  • неодлучно 1
  • неповерљива 1
  • неповерљиво 1
  • непогрешивост 1
  • непознавање 1
  • непознате 1
  • непокварена 1
  • непомично 1
  • непоуздана 1
  • непоштен 1
  • неправду 1
  • непрактични 1
  • непрестано 1
  • неприкосновеног 1
  • неприлику 1
  • неприлици 1
  • неприметно 1
  • непритворну 1
  • неразумевајући 1
  • неразумем 1
  • неразумне 1
  • нерасположењу 1
  • нервозном 1
  • несваћа 1
  • неситој 1
  • несме 1
  • несмешану 1
  • несносан 1
  • несносна 1
  • несретан 2
  • несретна 1
  • несретно 1
  • несрећа 1
  • несреће 1
  • несрећи 1
  • несрећни 1
  • несрећу 1
  • нестаде 1
  • Несталан 1
  • нестална 1
  • несталности 1
  • нестало 1
  • нестане 3
  • нестат 2
  • Несташна 1
  • несташне 1
  • несташнија 1
  • нетренштице 1
  • Неће 2
  • неће 9
  • нећемо 1
  • нећете 3
  • нећеш 1
  • нећу 11
  • Нећу 3
  • неудата 2
  • неуморно 1
  • неупутно 1
  • неусиљеном 1
  • нехотице 5
  • нечовеку 1
  • нешто 16
  • Ни 3
  • ни 66
  • нижег 1
  • Није 12
  • није 89
  • Никад 1
  • никад 12
  • Никада 1
  • никакве 1
  • никако 3
  • никла 1
  • Нико 2
  • нико 7
  • никог 1
  • никога 1
  • Ником 1
  • никоме 1
  • Нисам 20
  • нисам 56
  • Ниси 1
  • ниси 9
  • нисмо 2
  • Нисте 1
  • нисте 2
  • Нису 2
  • нису 4
  • нити 1
  • ниче 2
  • ништа 16
  • Ништа 4
  • Но 33
  • но 58
  • нов 1
  • Новац 2
  • новац 6
  • новаца 1
  • Нови 1
  • Ново 1
  • ново 2
  • новога 1
  • новом 1
  • новоме 1
  • новост 1
  • нову 1
  • новца 4
  • новци 1
  • новчано 1
  • новчић 2
  • ноге 1
  • ногу 2
  • ножице 1
  • носећи 2
  • носилац 1
  • носио 2
  • носити 1
  • носу 1
  • нотама 1
  • ноћ 3
  • ношње 1
  • нудећи 1
  • нудила 1
  • нужна 2
  • нужно 1
  • нуз 1
  • ње 3
  • Њега 1
  • њега 16
  • његов 4
  • његова 4
  • његове 5
  • његови 2
  • његовим 1
  • његових 1
  • његово 5
  • његовог 1
  • његовом 3
  • његову 2
  • њежна 1
  • њежно 1
  • њезин 2
  • њезина 6
  • њезине 1
  • њезини 1
  • њезиним 3
  • њезино 3
  • њезиној 3
  • њезином 2
  • њезину 1
  • њему 12
  • њена 1
  • њене 2
  • њену 1
  • њим 1
  • њима 6
  • њиме 5
  • њиово 1
  • њих 11
  • њиховом 1
  • њој 7
  • њојзи 4
  • њом 2
  • њоме 3
  • Њу 2
  • њу 9
  • о 39
  • О 5
  • оба 1
  • обадве 1
  • Обе 3
  • обе 4
  • обезбеђена 1
  • обећавши 2
  • обзире 1
  • обзирући 1
  • обитаћих 1
  • обичај 1
  • обичан 1
  • обична 1
  • обичне 2
  • обични 1
  • Обични 1
  • обичним 1
  • Обично 1
  • обично 24
  • обли 1
  • оближњег 1
  • оближњу 1
  • облила 1
  • обмањивати 1
  • обмањујемо 1
  • Обмањујемо 1
  • Обоје 2
  • обоје 6
  • обојега 1
  • обојима 1
  • Обојица 1
  • оборивши 1
  • оборила 1
  • Оборила 2
  • оборио 2
  • Обрадовића 2
  • Обрадовићеве 2
  • Обрадович 1
  • Обрадовича 1
  • Обрадовичем 1
  • образа 1
  • образићи 1
  • образовала 1
  • образована 1
  • образоване 2
  • образовати 1
  • обрану 2
  • обратних 1
  • Обрве 1
  • обућом 1
  • овај 3
  • овакав 1
  • Овако 3
  • овако 6
  • овамо 1
  • овдашњег 1
  • овде 5
  • ове 1
  • Ове 2
  • овладала 1
  • овладали 1
  • овладао 1
  • Ово 1
  • ово 6
  • Овог 2
  • овог 4
  • овога 2
  • овој 5
  • овом 1
  • Ову 1
  • ову 2
  • огледала 1
  • оговара 1
  • Огорчен 1
  • ограничено 1
  • огрешити 1
  • огрте 1
  • од 107
  • Од 7
  • одавно 3
  • одаје 1
  • одала 2
  • одам 2
  • оданде 1
  • одане 1
  • одано 1
  • одао 2
  • одапе 1
  • одата 1
  • одати 2
  • одбацили 1
  • одбијала 1
  • одбијем 1
  • одбила 3
  • одбранио 1
  • одведе 1
  • одведете 1
  • одвела 1
  • одговара 1
  • одговор 6
  • одговора 3
  • одговори 2
  • Одговорила 2
  • одговорила 3
  • одговорио 1
  • одговорност 1
  • оде 4
  • одевам 1
  • одевена 1
  • одела 2
  • одело 4
  • одем 1
  • одећа 1
  • одзива 3
  • одјекну 1
  • одјурио 1
  • одкуд 2
  • одлазак 2
  • одлази 1
  • одлазим 2
  • одлетила 1
  • одломак 1
  • одлучним 1
  • одлучно 2
  • одлучности 1
  • одма 2
  • одмах 10
  • одмицала 1
  • одмора 3
  • одмори 1
  • Одмори 1
  • одморити 1
  • однела 2
  • одобрила 1
  • одобрим 1
  • одобрио 1
  • одобрити 1
  • одојче 1
  • одосмо 1
  • одрасло 1
  • одрастао 1
  • одредим 1
  • одређивала 1
  • одређују 1
  • одрекао 1
  • одрекла 1
  • одрећи 1
  • одрече 1
  • одреши 1
  • одржала 1
  • Одржали 1
  • одрицала 1
  • одударало 1
  • одударао 1
  • одушевљењу 1
  • одхранила 1
  • одшила 1
  • оженио 5
  • ожењен 1
  • ожењена 1
  • оживиће 1
  • озари 1
  • озбиљно 1
  • оздравила 1
  • ока 1
  • око 13
  • Око 3
  • околина 1
  • околини 1
  • околностима 1
  • оком 1
  • окона 1
  • окренула 2
  • окретна 1
  • окружава 1
  • окруњену 1
  • оку 1
  • окупају 1
  • окупу 1
  • олакша 1
  • олакшава 1
  • Олакшава 1
  • олакшаће 1
  • оличено 1
  • омачеми 1
  • Он 21
  • он 45
  • Она 19
  • она 61
  • онај 3
  • онаквих 1
  • онакво 1
  • онакву 1
  • онако 9
  • онда 27
  • Онда 5
  • ондашња 1
  • онде 2
  • оне 12
  • Оне 6
  • онесвешћена 1
  • Они 2
  • они 9
  • оним 2
  • онима 2
  • ониме 1
  • оних 3
  • Оно 1
  • оно 18
  • оног 3
  • онога 3
  • оној 5
  • оном 5
  • ономе 1
  • ону 5
  • онуда 1
  • опазила 4
  • опазио 1
  • опазише 1
  • Опет 2
  • опет 56
  • опирања 1
  • оплела 1
  • оплеменити 1
  • опомињао 1
  • Опремила 1
  • Опрости 3
  • опрости 8
  • опростила 1
  • Опростила 2
  • опростим 3
  • опростите 1
  • Опростите 1
  • опростити 3
  • опростиш 1
  • опроштај 1
  • опште 2
  • ормана 1
  • орманић 1
  • орманчића 1
  • орошено 1
  • оружје 1
  • освестила 1
  • освете 1
  • осветљену 1
  • осети 3
  • осетила 1
  • осетим 1
  • осетљива 1
  • осетљиво 1
  • осећа 3
  • Осећај 2
  • осећај 3
  • Осећаја 1
  • осећаја 3
  • осећаје 3
  • Осећаји 1
  • осећаји 4
  • Осећала 1
  • осећала 7
  • осећам 5
  • Осећао 1
  • осећао 2
  • осећати 1
  • осећаш 1
  • осигурала 1
  • осим 3
  • Осим 3
  • осмех 1
  • осмехну 3
  • осмехнувши 1
  • осмехнуо 1
  • осмехом 1
  • основ 1
  • основи 2
  • особа 2
  • особама 2
  • особе 3
  • особина 1
  • особинама 2
  • особине 3
  • Особито 2
  • особито 7
  • особом 1
  • особу 3
  • остави 1
  • Остави 1
  • Оставила 2
  • оставила 5
  • оставиле 1
  • оставити 4
  • оставићу 1
  • оставља 2
  • остаде 3
  • остадосмо 1
  • остаје 2
  • остају 1
  • остала 14
  • Остала 2
  • остале 2
  • остали 2
  • Остало 1
  • остало 4
  • осталог 2
  • остане 2
  • Остани 1
  • остану 1
  • остарила 1
  • остати 3
  • остаће 1
  • осуђуј 1
  • отац 1
  • Отац 1
  • отвара 1
  • отворен 2
  • отворени 1
  • отворено 1
  • отвореном 1
  • Отвори 1
  • отвори 5
  • Отворила 2
  • отворила 4
  • отворио 1
  • отворити 2
  • отворише 1
  • отерали 1
  • отерам 2
  • отимај 1
  • отимач 1
  • отискуј 1
  • отићи 1
  • Отићићу 1
  • отишао 1
  • отишла 5
  • отишле 1
  • откинеш 1
  • откуд 1
  • отмена 1
  • отмене 1
  • отмени 1
  • отмених 1
  • отменог 1
  • отпочела 2
  • отпочео 1
  • отпочети 1
  • отпочне 1
  • Отпутовала 1
  • отпутовао 2
  • отпутоваћемо 1
  • Отргла 1
  • отрести 1
  • отровала 1
  • отрован 1
  • отселила 1
  • Отселила 1
  • Отскакутала 1
  • Отуда 1
  • отшкрину 1
  • оћул 1
  • Ох 1
  • охолости 1
  • оца 3
  • оцекла 1
  • оцепила 1
  • оцрњујете 1
  • очајања 1
  • очајање 1
  • очајнички 1
  • Оче 1
  • очевидно 2
  • очекивати 1
  • Очекујући 1
  • очи 28
  • очију 9
  • очима 9
  • очице 1
  • оштрије 1
  • оштрији 1
  • оштрих 1
  • оштро 1
  • оштроумна 1
  • П 2
  • па 136
  • Па 41
  • Пада 1
  • пада 2
  • Падало 1
  • падаше 1
  • паде 4
  • падишу 1
  • пажљиво 2
  • пажње 1
  • пажњи 1
  • пажњом 1
  • Паздравио 1
  • Пазите 1
  • пакетиће 1
  • пала 4
  • пало 2
  • памет 4
  • паметан 1
  • памети 2
  • паметна 4
  • паметне 1
  • памтење 1
  • памтим 2
  • пантлике 1
  • пао 1
  • папир 1
  • папира 1
  • пар 4
  • парада 1
  • паре 1
  • пари 1
  • парк 1
  • Парку 1
  • парку 5
  • партија 1
  • Партија 1
  • партије 1
  • партију 1
  • парченце 2
  • паса 1
  • пати 1
  • Патила 1
  • патила 3
  • патили 2
  • патио 1
  • патити 1
  • патиш 1
  • патнику 1
  • Патња 2
  • патња 3
  • патње 1
  • пева 2
  • певанији 2
  • педесет 1
  • Педесети 1
  • пекара 1
  • перивоја 1
  • перо 1
  • песма 2
  • песмарици 1
  • ПЕСМЕ 1
  • песме 2
  • песми 1
  • песмица 1
  • песник 1
  • песника 1
  • песников 1
  • песници 1
  • пет 3
  • пета 1
  • Петар 1
  • петла 1
  • печат 1
  • пилат 1
  • пилиће 1
  • пипкање 1
  • пипкати 2
  • Писала 2
  • писала 3
  • писама 1
  • писању 1
  • писао 4
  • писати 1
  • писац 1
  • писаца 1
  • писма 1
  • Писма 1
  • писмама 1
  • писмено 1
  • писмо 11
  • писму 1
  • писци 2
  • пита 5
  • Питајте 2
  • питају 1
  • питала 17
  • Питала 3
  • питам 4
  • питања 1
  • питање 4
  • питањем 1
  • питао 3
  • питаћу 1
  • питаш 1
  • Питаше 1
  • питаше 4
  • питомице 1
  • пише 1
  • пишем 2
  • пишете 1
  • пиштољ 1
  • пишући 1
  • плава 1
  • плаво 1
  • Плакала 1
  • плакала 4
  • плакати 2
  • пламен 1
  • пламтећим 1
  • пламтило 1
  • платити 1
  • плаћа 1
  • плаћати 1
  • плач 2
  • плаче 1
  • плачеш 2
  • плачу 1
  • плачући 1
  • плашљиво 1
  • племените 1
  • племенитија 1
  • племенитије 1
  • племенитији 1
  • племенито 1
  • Племенитошћу 1
  • племићке 2
  • плести 1
  • плетива 1
  • плетиво 2
  • плетице 1
  • плећа 2
  • плутарх 1
  • пљенути 1
  • По 4
  • по 58
  • побегла 3
  • победи 1
  • победу 1
  • побећи 1
  • побијем 1
  • побледила 1
  • поболем 1
  • поболеће 1
  • поболи 1
  • побочне 1
  • повела 1
  • поверење 2
  • повери 1
  • поверљиво 4
  • Повешћемо 1
  • повисока 1
  • поводи 1
  • повољи 1
  • повољним 1
  • површини 1
  • површину 1
  • површна 1
  • повукло 1
  • повуку 1
  • погађам 1
  • поглавито 3
  • поглади 1
  • погладила 1
  • поглед 16
  • Поглед 4
  • погледа 5
  • погледавши 1
  • Погледајме 1
  • Погледала 2
  • погледала 3
  • погледао 3
  • погледом 1
  • погледу 4
  • погнутом 1
  • погреб 1
  • Погреб 1
  • погрешива 1
  • погрешила 1
  • погрешку 3
  • погрешном 1
  • погрешци 1
  • под 5
  • Подајте 1
  • подамном 1
  • подарила 1
  • подигнем 1
  • подиже 1
  • Подићу 1
  • подједнако 1
  • подлегла 1
  • подлегнем 1
  • подлегну 1
  • подлежу 3
  • подмладак 2
  • подне 7
  • поднети 1
  • подобно 1
  • подрањивати 1
  • подржавајући 1
  • подруги 1
  • подруми 1
  • подруму 1
  • поду 1
  • подузећа 1
  • пођох 2
  • поживи 1
  • пожртвовању 1
  • пожутело 1
  • Поздрав 1
  • позив 1
  • позива 1
  • позледише 1
  • позлило 1
  • позна 2
  • познавала 1
  • познавања 1
  • познавао 1
  • познаје 2
  • познајем 1
  • познајемо 1
  • познајеш 1
  • познала 1
  • Познала 1
  • познаницима 1
  • познанство 1
  • познао 1
  • познат 1
  • познате 1
  • познати 2
  • поигра 1
  • појава 3
  • појавио 1
  • појам 1
  • Појединости 1
  • појетички 1
  • појмање 1
  • појмила 1
  • појмим 1
  • појмити 1
  • појмова 1
  • покаже 1
  • показала 1
  • показане 1
  • показати 1
  • показаше 1
  • показује 3
  • показујући 3
  • поквареном 1
  • покваси 1
  • поклизла 1
  • поклизнути 1
  • поклонила 1
  • покојника 1
  • покојница 2
  • поконе 1
  • покор 2
  • покосила 1
  • покрену 1
  • покренути 1
  • покрила 1
  • покрио 1
  • покушам 1
  • пола 3
  • полагала 1
  • полазе 1
  • полази 1
  • полазила 1
  • полазити 1
  • полако 1
  • поласку 1
  • полемика 2
  • полепшо 1
  • Политика 1
  • политичан 1
  • полске 1
  • полски 1
  • полско 1
  • полудети 2
  • Полуонесвешћена 1
  • Пољуб 1
  • пољубаца 1
  • пољуби 2
  • Пољубила 1
  • пољубила 2
  • пољупца 1
  • помагала 1
  • помајка 2
  • Помајка 2
  • помајке 2
  • помајку 1
  • помајци 2
  • помајчиним 1
  • помешана 1
  • помислио 1
  • Помишљала 1
  • помогао 1
  • помогла 1
  • помоћ 2
  • помоћи 2
  • помоћу 1
  • понајвише 4
  • понашања 1
  • понашање 1
  • понашању 1
  • понеког 1
  • понела 2
  • понесите 1
  • поникла 1
  • понови 1
  • поновиле 1
  • поновити 1
  • поново 1
  • понос 5
  • поноса 1
  • поноси 1
  • поносита 1
  • поносите 1
  • поносито 2
  • поносу 1
  • поноћи 1
  • понуду 3
  • Попа 1
  • попадија 1
  • попин 1
  • попишманити 1
  • поповски 1
  • попушта 1
  • попуштају 1
  • порастиће 1
  • Поред 1
  • поред 11
  • пориче 1
  • поричем 1
  • породица 1
  • породице 6
  • порока 1
  • поругу 1
  • поруменила 1
  • Поруменила 2
  • поруменити 1
  • порцуланска 1
  • пос 1
  • посао 4
  • поседавамо 1
  • поседника 1
  • посета 1
  • посете 1
  • посетилици 1
  • посетим 2
  • посетити 1
  • посету 1
  • посла 3
  • После 16
  • после 25
  • последица 1
  • последице 1
  • Последње 1
  • последњем 2
  • последњи 2
  • последњим 2
  • послетку 2
  • послове 1
  • послушаћу 1
  • посматрала 1
  • посредни 1
  • посредовати 1
  • Посрћући 1
  • постадох 1
  • постаје 1
  • Постала 1
  • постала 2
  • постану 1
  • постарати 1
  • постаћу 1
  • постеља 1
  • постеље 3
  • постељи 3
  • постељу 1
  • постепено 2
  • постигне 1
  • постирала 1
  • постојан 1
  • постојбину 1
  • посуђа 1
  • потврдим 1
  • потврђујући 1
  • потекла 1
  • потиче 1
  • потоњи 1
  • потпомагала 1
  • потпуно 1
  • потражила 2
  • потреба 1
  • потребе 3
  • потребу 1
  • потрошио 1
  • потрошити 1
  • потчињени 2
  • поуздано 1
  • Поучителни 1
  • похађање 1
  • похвали 1
  • почаст 1
  • поче 1
  • почела 11
  • почело 1
  • почео 2
  • почетка 2
  • почетку 2
  • почеше 2
  • почиње 1
  • почињем 1
  • почнем 1
  • пошао 1
  • пошла 5
  • пошле 1
  • поштарке 1
  • поштедила 1
  • поштене 1
  • поштено 1
  • поштеном 1
  • поштења 2
  • поштење 2
  • пошти 1
  • пошто 1
  • поштовала 3
  • поштовали 2
  • поштовања 1
  • поштовање 4
  • поштовању 1
  • пошту 1
  • поштује 1
  • Поштује 1
  • поштују 1
  • поштујући 1
  • Прабаба 1
  • прабабе 1
  • Права 1
  • права 10
  • правде 1
  • правди 1
  • правду 2
  • Праве 1
  • праве 5
  • Прави 1
  • прави 5
  • правила 4
  • правилан 1
  • правилне 1
  • правити 2
  • правичнији 1
  • правиш 1
  • Право 3
  • право 4
  • правом 1
  • правопис 1
  • правописом 1
  • правопису 1
  • праву 2
  • празнину 1
  • празно 2
  • Практицирао 1
  • практичарка 1
  • практичност 1
  • праском 1
  • прати 1
  • пратилице 1
  • пратиће 1
  • прашта 1
  • праштам 1
  • Праштам 1
  • прва 2
  • Прва 2
  • прве 1
  • Први 2
  • први 8
  • првину 1
  • првих 1
  • Прво 2
  • прво 4
  • првога 1
  • првом 1
  • пре 17
  • Пре 2
  • пребацивање 1
  • преваре 1
  • преварен 2
  • превари 2
  • преварила 2
  • преварити 1
  • превариш 1
  • превару 1
  • преведемо 1
  • превелике 1
  • преводе 1
  • преври 1
  • преврнула 1
  • превртала 1
  • преврташе 1
  • прегоревање 1
  • прегорети 1
  • Пред 1
  • пред 15
  • предаје 1
  • Предала 1
  • предам 1
  • предамном 1
  • Предамном 1
  • предвари 1
  • преде 1
  • предлагао 1
  • предлог 1
  • предмет 1
  • предмету 3
  • предњу 1
  • предпостављају 1
  • предрасуде 1
  • пређе 1
  • преживелих 2
  • Презирали 1
  • презирали 2
  • презирање 1
  • презирањем 1
  • презирати 1
  • презрео 1
  • презрети 1
  • презру 1
  • преиначити 1
  • прекиде 3
  • прекидох 1
  • прекинем 1
  • прекину 1
  • Прекинула 1
  • преклињало 1
  • Преклињем 1
  • Преко 1
  • преко 8
  • прекорним 1
  • Прекорно 1
  • прекорно 2
  • прелети 1
  • Преломила 1
  • према 22
  • Преметала 1
  • премишљала 1
  • премишљати 2
  • пренаша 1
  • пренашам 1
  • пренебрегне 1
  • прену 2
  • пренусмо 1
  • препатила 1
  • препатио 1
  • препаћене 1
  • преписала 1
  • препишем 1
  • препоручи 1
  • препоручио 1
  • преседао 1
  • престаде 1
  • пресуду 2
  • претворила 1
  • претеривати 1
  • претпостављало 1
  • претпостављам 1
  • претрпила 1
  • Прећи 1
  • прецењује 2
  • пречила 1
  • прешао 1
  • При 3
  • при 5
  • привлачи 4
  • привлачила 1
  • привукла 1
  • привуће 1
  • привући 2
  • Пригрли 1
  • придике 1
  • приђе 1
  • призвала 1
  • признамо 1
  • призора 1
  • пријатеља 1
  • пријатељи 1
  • пријатељици 1
  • пријатељство 2
  • пријатне 1
  • пријатну 2
  • прикажем 1
  • приказујући 1
  • прикривљену 1
  • прилика 4
  • приликама 2
  • прилике 2
  • приликом 2
  • прилично 1
  • приљуби 1
  • примала 1
  • приман 1
  • примати 1
  • примедбу 1
  • Пример 1
  • пример 6
  • примера 1
  • примерено 1
  • примери 1
  • приметала 1
  • примети 2
  • приметила 2
  • приметно 1
  • прими 1
  • Прими 1
  • примила 1
  • Примила 2
  • примили 1
  • примио 1
  • Примио 1
  • примити 1
  • Примити 1
  • примише 1
  • примљена 1
  • приморала 1
  • припасаћу 1
  • приповеда 1
  • приповедала 1
  • приповедање 1
  • приповедао 1
  • Приповедаћу 1
  • приповедци 1
  • ПРИПОВЕТКЕ 1
  • приповетком 1
  • приповетку 1
  • приповечицу 1
  • припомоћ 2
  • Природа 2
  • природа 4
  • природан 1
  • природе 4
  • природи 1
  • природни 1
  • природно 1
  • природном 1
  • природности 1
  • прислушкивала 1
  • пристаде 1
  • пристала 1
  • присталица 1
  • Пристојност 1
  • притиче 1
  • Притрчала 1
  • прихвативши 1
  • прихватих 1
  • прихода 1
  • причекај 1
  • причекајте 1
  • пробати 1
  • проби 1
  • пробудила 1
  • Пробудио 1
  • пробуђене 1
  • провалија 1
  • провејану 1
  • провела 2
  • провео 2
  • провођаџија 1
  • Провођаџија 3
  • провођаџише 1
  • Провођаџише 1
  • продаје 2
  • продати 1
  • продирало 1
  • продире 1
  • продужи 2
  • прође 1
  • проживела 1
  • прозове 1
  • прозор 3
  • прозора 1
  • прозори 4
  • прозором 1
  • прозору 3
  • проклети 1
  • проклиње 1
  • пролази 1
  • пролазиле 1
  • пролете 1
  • пролети 1
  • пролетос 1
  • пролећне 1
  • промену 1
  • промисли 1
  • промуклим 2
  • пропадну 1
  • пропало 1
  • пропаст 2
  • пропасти 2
  • Проси 1
  • Просилаца 2
  • проста 1
  • простакиња 1
  • простакињу 1
  • просто 3
  • простог 1
  • протитра 1
  • протре 1
  • проћу 1
  • прохте 1
  • прочита 1
  • Прочитај 1
  • Прочитала 2
  • прочитала 5
  • прочитам 2
  • прочитао 1
  • прочитате 1
  • прочитати 2
  • Прошао 1
  • прошапутала 2
  • Прошло 1
  • прошло 6
  • прошлости 2
  • прошлошћу 1
  • прси 1
  • прсима 1
  • прсте 2
  • прстеновали 1
  • прстом 1
  • пруживши 4
  • пружити 1
  • псетанце 1
  • псето 5
  • псетом 1
  • пун 1
  • пуна 1
  • пунили 1
  • пуним 1
  • пусти 1
  • пустивши 1
  • пустила 1
  • пут 12
  • пута 10
  • Путем 1
  • путем 2
  • пути 2
  • путу 2
  • Пуштам 1
  • р 2
  • рабош 1
  • равни 1
  • равнодушна 2
  • равнодушни 1
  • равнодушност 1
  • рад 4
  • рада 1
  • раде 1
  • раделицу 2
  • раденика 1
  • радећи 1
  • ради 15
  • радије 2
  • радила 4
  • радионицу 1
  • Радити 2
  • радити 3
  • Радња 1
  • радњом 1
  • Радњом 1
  • Радњу 1
  • радњу 2
  • Радо 1
  • радо 14
  • радовала 2
  • радовао 1
  • радозналице 1
  • радознало 2
  • радозналост 3
  • радозналости 1
  • радосно 1
  • радост 1
  • радости 2
  • радошћу 1
  • раду 1
  • разборит 1
  • разборита 3
  • разборите 1
  • разборитији 1
  • разборито 2
  • разборитост 1
  • развалинама 1
  • Разгледала 1
  • разгледала 2
  • разгледао 1
  • разговарала 1
  • разговарам 1
  • Разговор 1
  • разговорна 1
  • разиђу 1
  • разилази 1
  • разилазили 1
  • разишли 1
  • разјасни 1
  • разлази 1
  • разлике 3
  • различитих 1
  • различни 1
  • Разлог 1
  • разлог 2
  • разлога 1
  • разлоге 1
  • разлози 1
  • разметнуто 1
  • размишљала 1
  • размишљам 1
  • размишљамо 1
  • размишљање 1
  • размишљању 1
  • разне 1
  • разним 1
  • Разним 1
  • разних 2
  • разоноде 1
  • разонодим 1
  • разонодити 1
  • разорава 1
  • Разоравала 1
  • разорила 1
  • разред 1
  • разум 2
  • разума 3
  • Разуме 1
  • разуме 4
  • разумевајући 1
  • разумевала 1
  • разумели 3
  • разумем 2
  • Разумем 2
  • разумео 3
  • разумете 1
  • Разумете 1
  • разумети 1
  • разумите 1
  • разуму 2
  • Рајића 1
  • Рајићева 1
  • раме 2
  • ране 2
  • раније 2
  • рано 2
  • расечем 1
  • раскошан 1
  • раскошну 1
  • расла 1
  • распетије 1
  • распне 1
  • расположена 1
  • распуштена 1
  • раставим 1
  • раставити 1
  • растадосмо 1
  • растала 1
  • растанак 1
  • растанемо 1
  • растанка 1
  • расте 1
  • растерују 1
  • растрза 1
  • растрзале 1
  • рафом 1
  • рачун 2
  • рачуна 1
  • рачуну 1
  • рђав 1
  • Рђава 1
  • рђава 2
  • рђаво 3
  • Ревносно 1
  • ред 2
  • редак 1
  • редом 1
  • реду 2
  • ређа 1
  • ређе 2
  • река 2
  • рекавши 2
  • Рекао 1
  • рекао 7
  • рекла 15
  • Рекла 2
  • рекох 2
  • репом 1
  • Ретки 2
  • Ретко 1
  • ретко 8
  • реткости 1
  • Рећи 1
  • рећи 7
  • Рећиће 1
  • Реци 1
  • реци 2
  • реците 1
  • реч 2
  • рече 36
  • речем 1
  • речи 7
  • речима 3
  • речкања 1
  • речма 3
  • решавајуће 1
  • решетам 1
  • решила 2
  • решим 1
  • решио 1
  • рибице 1
  • роба 2
  • робе 1
  • робу 1
  • родбина 1
  • родбине 1
  • родила 1
  • родитеља 4
  • родитеље 2
  • Родитељи 1
  • родитељи 4
  • родитељима 1
  • рођак 1
  • рођака 2
  • рођаку 2
  • рођаци 1
  • рођацима 1
  • рођен 3
  • рођена 1
  • рођеној 1
  • рођену 2
  • рођења 1
  • роман 2
  • романа 1
  • Рука 1
  • рука 3
  • рукаве 1
  • рукама 5
  • руке 13
  • руковали 1
  • руком 4
  • рукопис 1
  • Рукопис 1
  • рукописа 1
  • рукописану 1
  • рукописну 1
  • рукопису 1
  • руку 11
  • румен 4
  • румена 1
  • руменило 1
  • руци 1
  • ручком 1
  • ручне 1
  • руши 2
  • рушити 1
  • с 65
  • С 9
  • са 54
  • САБРАНА 1
  • сабу 1
  • Сав 2
  • сав 3
  • савез 1
  • савезника 1
  • Савест 2
  • савете 1
  • савешћу 1
  • савлађивала 1
  • Сад 22
  • сад 42
  • сада 10
  • Сада 3
  • садашња 1
  • сађе 1
  • сажаљења 1
  • сажаљење 1
  • сакрива 1
  • сакрити 1
  • саксија 1
  • салонским 1
  • сам 523
  • сама 17
  • саме 3
  • сами 3
  • самном 6
  • Само 5
  • само 66
  • самовати 1
  • самој 3
  • самопоуздањем 1
  • самопрегоревање 1
  • самоћа 1
  • самоћу 1
  • самоубиство 2
  • самрти 1
  • сан 1
  • санана 1
  • сандук 1
  • сањала 2
  • сањалачки 1
  • саопштимо 1
  • сасвим 9
  • сасушеном 1
  • сат 1
  • сата 1
  • саучешћа 1
  • саучешће 2
  • саучешћем 1
  • саучешћу 1
  • сафраном 1
  • сахату 1
  • сахрани 1
  • Сахранила 1
  • сахранили 1
  • сахрањивала 1
  • сачувај 1
  • сашивену 1
  • Сва 2
  • сва 4
  • свагда 1
  • Свађа 1
  • Свака 1
  • свака 2
  • сваке 2
  • Сваки 1
  • сваки 7
  • свакидашњи 1
  • сваким 1
  • свако 5
  • Сваког 1
  • сваког 2
  • сваком 4
  • свакоме 1
  • сваку 3
  • сваћању 1
  • свашта 1
  • Све 11
  • све 52
  • свег 3
  • Свега 1
  • свега 4
  • свежа 1
  • свеже 1
  • свекру 1
  • свела 1
  • свенула 1
  • свесна 2
  • свест 1
  • Свест 1
  • свестан 3
  • свести 4
  • Свет 1
  • свет 15
  • света 8
  • свете 2
  • свети 1
  • светије 1
  • светим 1
  • светина 3
  • светињом 1
  • светли 1
  • светлом 1
  • светлост 1
  • светлости 1
  • свето 1
  • светој 1
  • светом 4
  • светска 1
  • светског 1
  • свету 15
  • свечану 1
  • свешта 1
  • свештенством 1
  • Сви 5
  • сви 6
  • свикао 1
  • свил 1
  • свилу 1
  • свим 2
  • свима 1
  • Сво 1
  • сво 3
  • свог 7
  • свога 5
  • свој 5
  • своје 41
  • својевољно 4
  • својега 1
  • својим 6
  • својима 1
  • Својима 1
  • својих 3
  • својој 14
  • својом 5
  • својствима 1
  • своју 26
  • свом 4
  • своме 2
  • свота 1
  • свратио 1
  • сврхе 1
  • свршава 1
  • свршавао 3
  • свршетак 1
  • свршила 3
  • свршиле 1
  • свршили 1
  • свршим 1
  • свршити 1
  • Свршити 1
  • сву 1
  • Сву 1
  • Свуда 1
  • свуда 6
  • свучем 1
  • се 470
  • себе 11
  • себи 10
  • себичних 1
  • себично 1
  • себичност 2
  • Себичношћу 1
  • севаше 1
  • севну 1
  • сед 1
  • седајући 1
  • седе 1
  • седи 1
  • Седи 1
  • седила 2
  • седите 1
  • седити 1
  • седмој 1
  • седох 1
  • сека 10
  • Сека 3
  • секи 1
  • Секо 1
  • секо 2
  • секом 2
  • села 2
  • сермије 1
  • сестра 2
  • Сестра 2
  • сестре 1
  • Сестре 1
  • сестри 1
  • Сестри 1
  • сестрину 1
  • сестрице 1
  • сестром 1
  • сетан 1
  • сетила 2
  • Сетила 4
  • сетим 1
  • Сетите 1
  • сетити 1
  • сећа 2
  • сећају 1
  • сећала 2
  • сећам 2
  • сећао 1
  • сећати 1
  • сећи 1
  • сечењу 1
  • си 28
  • сија 2
  • сијао 1
  • силази 1
  • силних 1
  • силом 1
  • Силом 1
  • симпатија 1
  • симпатије 3
  • симпатична 2
  • син 6
  • сина 3
  • сину 3
  • синчића 1
  • сипаш 1
  • сира 2
  • сирома 1
  • Сиромах 1
  • сиромашних 1
  • сирота 4
  • Сирота 4
  • сироте 1
  • сиротињи 2
  • сиротица 1
  • Сирото 1
  • сиротовању 1
  • Сироче 1
  • сироче 2
  • сита 1
  • ситна 1
  • сишао 1
  • сјале 1
  • сјурио 1
  • скакутао 1
  • скаменило 1
  • скамија 1
  • скидајући 1
  • скиде 1
  • скине 1
  • Скините 1
  • склапа 1
  • Склоне 1
  • склонила 1
  • склониште 1
  • склопи 1
  • Склопила 3
  • скопчану 1
  • скорим 1
  • скоро 6
  • Скочила 1
  • скратим 1
  • скроз 1
  • скромно 1
  • слаб 1
  • слаба 2
  • Слабо 1
  • слабо 8
  • слабост 1
  • слабости 1
  • славне 1
  • славољубива 1
  • славољубља 1
  • слагала 2
  • Слагале 1
  • слагали 2
  • слагало 1
  • слагао 1
  • слаже 1
  • слажем 1
  • Слажите 1
  • сламке 1
  • слао 1
  • слатка 2
  • слатко 1
  • следили 1
  • слепо 1
  • слетише 1
  • слика 2
  • сликамо 1
  • слику 3
  • слици 1
  • сличицу 1
  • слично 1
  • сличност 2
  • сличности 1
  • слободним 2
  • слободно 2
  • слободу 1
  • словенског 1
  • сложених 1
  • сложиш 1
  • сломити 1
  • сломљен 1
  • служи 1
  • служила 1
  • слутећи 1
  • слутио 1
  • слутње 1
  • случај 2
  • случаја 1
  • случајева 1
  • случајно 1
  • слуша 1
  • слушају 1
  • слушала 1
  • Слушала 1
  • слушао 1
  • слушати 1
  • слушкиња 2
  • слушкиње 1
  • Сљед 1
  • сматрала 1
  • сматрати 1
  • сме 1
  • Сме 1
  • смеј 1
  • Смејала 2
  • смејала 8
  • Смејао 1
  • смејао 3
  • смејат 1
  • смејати 1
  • Смејаћете 1
  • смеје 2
  • смејете 2
  • смејеш 1
  • смејом 1
  • смеју 4
  • смела 4
  • смеле 1
  • смело 2
  • смео 1
  • смесе 1
  • сместим 1
  • сметње 1
  • сметњи 1
  • смешећи 3
  • смешила 1
  • смешио 1
  • смешне 1
  • Смешно 1
  • смешно 3
  • смирене 1
  • смислу 1
  • смо 17
  • Смркло 1
  • смркло 2
  • Смрт 1
  • смрт 3
  • смрти 5
  • смртоносно 1
  • смуљавају 1
  • снаге 1
  • снагом 1
  • снагу 1
  • снажна 4
  • снахом 1
  • снизити 1
  • снова 1
  • снови 1
  • сносе 1
  • сноси 1
  • снужден 1
  • сњим 1
  • соба 1
  • собе 7
  • соби 7
  • собицу 1
  • собом 6
  • собу 7
  • соја 1
  • сокаку 1
  • Соларића 1
  • Соларићево 1
  • солидни 1
  • сопствена 1
  • сортираних 1
  • спадну 1
  • спалила 1
  • спас 1
  • спасао 1
  • спаситељево 1
  • спекулације 1
  • спојена 1
  • спољашна 1
  • спољашној 1
  • спољашност 2
  • спољашња 1
  • Спољашња 1
  • спољашње 1
  • спољашњем 1
  • спољашњи 2
  • спољашњост 4
  • спољашњости 1
  • спољашњу 1
  • спомен 1
  • споредила 1
  • способна 1
  • спремајући 2
  • спремила 1
  • спремио 1
  • спремљену 1
  • спровод 1
  • спусти 1
  • спустивши 2
  • спустила 1
  • спустио 1
  • сравњује 1
  • Срам 1
  • срамно 1
  • срамота 1
  • срамоте 1
  • срдачан 1
  • срди 1
  • срдила 2
  • срдим 1
  • срдити 1
  • срдито 1
  • срдиш 2
  • сребрнаст 1
  • среброљубље 1
  • сред 1
  • среди 1
  • Срем 1
  • Срема 1
  • срета 1
  • сретају 1
  • сретан 4
  • сретна 2
  • сретни 4
  • сретно 1
  • Срећа 2
  • срећа 5
  • срећан 1
  • среће 12
  • срећи 1
  • срећу 7
  • сродили 1
  • сродници 2
  • сродства 1
  • сродство 1
  • Сродство 2
  • срочила 1
  • Српкиња 2
  • Српкињама 1
  • Српкиње 1
  • српска 1
  • српски 1
  • српство 1
  • срца 12
  • Срце 10
  • срце 33
  • срцем 6
  • Срцу 1
  • срцу 9
  • стабла 1
  • стадоше 2
  • стазом 1
  • стајала 1
  • Стајала 1
  • стајало 1
  • стајао 3
  • стајаше 1
  • стаклена 1
  • сталежа 2
  • сталежи 1
  • сталне 1
  • стално 2
  • сталност 3
  • стан 1
  • стана 1
  • СТАНА 1
  • Стана 6
  • Стане 2
  • Стани 2
  • станице 1
  • станици 1
  • станицу 1
  • Стано 4
  • Становала 1
  • становати 1
  • Стану 2
  • Станује 1
  • Стара 3
  • стара 4
  • старање 2
  • старац 1
  • старачка 1
  • старачке 1
  • старачким 1
  • старе 2
  • стари 1
  • старија 1
  • старији 2
  • старијих 2
  • старинске 1
  • старински 1
  • старица 10
  • Старица 4
  • старици 3
  • старицом 1
  • старицу 4
  • старичин 1
  • старичиним 1
  • старичину 2
  • старично 1
  • старка 10
  • Старка 10
  • старо 1
  • старог 1
  • старост 1
  • старости 6
  • ствари 6
  • створ 2
  • створа 1
  • створени 1
  • створења 2
  • створење 2
  • сте 11
  • Стеван 1
  • Стевана 1
  • стегнула 1
  • стеже 1
  • стеку 1
  • стећи 2
  • стигао 1
  • стигнем 1
  • стида 2
  • стиде 1
  • стидела 1
  • стиди 2
  • Стидила 1
  • стиже 1
  • стисла 1
  • стих 1
  • стишало 1
  • стиште 2
  • сто 4
  • стојале 1
  • стола 1
  • столице 2
  • столу 1
  • стотинице 1
  • стотину 1
  • страна 1
  • стране 4
  • страни 1
  • страних 1
  • страном 2
  • страну 2
  • страсни 1
  • страсним 1
  • страсно 1
  • страст 1
  • страстан 1
  • страше 2
  • страшила 1
  • страшне 1
  • Страшне 1
  • страшћу 1
  • стресла 1
  • Стресла 1
  • стриче 1
  • стролно 1
  • стропоштала 1
  • стрпљења 1
  • стрпљењу 1
  • стрпљиво 2
  • струку 1
  • струци 1
  • Стручњаци 1
  • ступа 1
  • ступању 1
  • ступе 1
  • ступи 2
  • су 73
  • сувише 4
  • суво 1
  • сувопарније 1
  • сувопарнији 1
  • суд 1
  • судбини 2
  • судбином 1
  • судећи 1
  • суди 2
  • судила 1
  • суза 2
  • сузама 2
  • Сузе 2
  • сузе 5
  • сузне 1
  • сузним 2
  • Сујета 1
  • сулудаст 1
  • сумња 1
  • сумњала 1
  • сумњам 1
  • сумњао 2
  • сумње 2
  • сумњиче 1
  • сумрак 1
  • суну 1
  • сунца 1
  • сунце 1
  • Сунце 2
  • супарница 1
  • супу 1
  • суревњива 1
  • суревњивост 1
  • суседкиња 1
  • суседству 1
  • сутра 2
  • Сутра 5
  • сухопадно 1
  • суши 1
  • сушта 1
  • схваћа 1
  • т 4
  • Т 4
  • та 14
  • Та 16
  • табле 1
  • Тада 3
  • тада 5
  • тај 14
  • Тај 2
  • тајна 1
  • тајне 1
  • тајни 1
  • Така 2
  • така 5
  • такав 1
  • такве 1
  • таквим 1
  • таквој 1
  • таке 6
  • Таки 1
  • таки 8
  • таким 2
  • Таких 1
  • Тако 24
  • тако 76
  • Такова 1
  • такових 1
  • таког 2
  • такође 3
  • таком 2
  • такту 1
  • таку 2
  • таман 1
  • Тамо 5
  • тамо 7
  • тамошњем 1
  • тарући 1
  • Тасе 1
  • Твој 1
  • твој 5
  • твоја 1
  • Твоја 1
  • твоје 3
  • твојих 2
  • твојој 1
  • твоју 1
  • твоме 1
  • тврде 1
  • тврди 1
  • тврдити 1
  • тврдњу 1
  • тврдоглаве 2
  • тврдој 1
  • Те 3
  • те 74
  • Тебе 1
  • тебе 13
  • Теби 1
  • теби 6
  • Тежак 1
  • тежи 3
  • тежио 1
  • тежњом 1
  • тезги 1
  • Тек 11
  • тек 71
  • текла 1
  • телеграфише 1
  • телесне 1
  • тело 1
  • Тело 1
  • тема 1
  • темељ 2
  • теми 3
  • Темпераменти 1
  • тему 2
  • тера 4
  • терет 1
  • теретом 1
  • тетице 2
  • Тетка 1
  • тетка 17
  • тетке 8
  • теткина 1
  • теткиног 1
  • тетком 1
  • тетку 2
  • Тетци 1
  • Теча 3
  • теча 5
  • тече 2
  • течи 1
  • течиној 1
  • течу 3
  • тешила 2
  • тешка 2
  • тешко 11
  • тешком 1
  • Ти 4
  • ти 51
  • Тим 1
  • тим 22
  • тиме 3
  • титула 1
  • титулом 1
  • титулу 1
  • тих 1
  • тихо 3
  • тица 2
  • тицала 1
  • тицама 1
  • тице 3
  • тичати 1
  • тиче 3
  • тичи 1
  • тичије 1
  • тичијег 1
  • тичица 1
  • тичицама 1
  • тичице 2
  • тичицом 1
  • тичицу 1
  • тишина 2
  • тишину 1
  • тишти 1
  • то 136
  • То 33
  • тобом 4
  • Тог 1
  • тог 6
  • Тога 1
  • тога 28
  • тој 4
  • токорсе 4
  • толика 1
  • толике 1
  • толиких 1
  • Толико 1
  • толико 17
  • том 12
  • Томе 1
  • томе 13
  • тоном 1
  • топлије 1
  • топлим 1
  • Топло 1
  • топло 7
  • топлог 1
  • трага 1
  • трагично 1
  • трагова 1
  • трагове 1
  • трагом 2
  • траже 1
  • тражећи 1
  • тражи 2
  • тражила 2
  • тражило 1
  • тражим 2
  • тражио 1
  • тражит 1
  • тражити 3
  • тражише 1
  • трајала 1
  • трајало 2
  • траје 3
  • трајнија 1
  • тргао 2
  • Тргла 1
  • тргла 4
  • трговац 2
  • трговачке 1
  • трговина 1
  • трговине 1
  • трговину 3
  • Треба 1
  • треба 17
  • требају 1
  • требала 1
  • Требало 1
  • требало 12
  • требати 1
  • тренутак 5
  • тренутака 8
  • тренутка 3
  • тренутно 1
  • трже 1
  • Три 1
  • три 7
  • тридесет 2
  • тридесету 1
  • трном 1
  • трогодишњег 1
  • троје 1
  • тротуаром 1
  • трудећи 2
  • труди 2
  • трудила 1
  • трудиш 1
  • трулеж 3
  • трулежи 2
  • трчања 1
  • трчкала 1
  • трчкати 1
  • Ту 12
  • ту 23
  • Туга 2
  • Туге 1
  • туге 3
  • тугу 2
  • Туда 1
  • туђа 1
  • туђе 1
  • туђег 1
  • туђини 1
  • туђој 2
  • туђу 1
  • тужакам 1
  • тужно 8
  • тузи 2
  • тумачила 1
  • Туте 1
  • туцади 1
  • туце 1
  • ћа 1
  • ће 53
  • ћебету 1
  • ћемо 1
  • ћерко 17
  • ћерком 2
  • ћерку 1
  • ћерци 3
  • ћете 5
  • ћефу 1
  • ћеш 6
  • ћу 34
  • ћутала 3
  • Ћутала 3
  • Ћутале 1
  • ћутања 1
  • ћутање 1
  • ћути 1
  • Ћути 1
  • ћутим 2
  • ћутиш 1
  • У 24
  • у 294
  • убија 1
  • убије 1
  • убили 1
  • убиство 1
  • убити 2
  • убица 1
  • убриса 2
  • убрисала 1
  • уважава 1
  • уваженија 1
  • уважених 1
  • увезана 1
  • Увек 1
  • увек 14
  • увела 2
  • уверавјући 1
  • уверен 1
  • Уверена 1
  • уверени 1
  • уверења 1
  • уверила 1
  • уверити 1
  • увидела 1
  • увидео 1
  • увидети 1
  • увиди 2
  • увидила 1
  • увидимо 1
  • увидио 1
  • увидиће 2
  • увиђа 2
  • увиђају 1
  • увиђам 1
  • увију 1
  • увреде 1
  • увредио 1
  • увреду 2
  • увређен 1
  • увређени 1
  • углед 4
  • уговоривши 1
  • угостила 1
  • удадба 1
  • удадби 1
  • удадбу 2
  • удала 3
  • удале 1
  • удао 1
  • удата 2
  • удати 1
  • удвојеном 1
  • удесише 1
  • удобност 1
  • удоваца 1
  • удовица 1
  • уђе 2
  • уђосмо 1
  • Ужаснула 1
  • ужасом 1
  • ужива 1
  • уживам 1
  • уживању 1
  • ужина 1
  • ужини 1
  • ужину 1
  • уз 9
  • узајамне 1
  • узајмио 1
  • узајмном 1
  • узбуђено 1
  • узбуђења 2
  • узбурка 1
  • узверио 1
  • узвикну 1
  • Узвикнула 1
  • узвикнула 5
  • узвикнуо 2
  • узвисило 1
  • узвисити 1
  • узвишују 1
  • уздахну 7
  • Уздахнула 2
  • Уздахнуо 1
  • уздахнуо 3
  • уздизати 1
  • уздисаји 1
  • уздисала 1
  • Уздрхтала 1
  • узе 4
  • узевши 4
  • Узела 1
  • узела 3
  • узели 1
  • Узео 1
  • узео 3
  • узети 3
  • Узећу 1
  • узеше 1
  • узима 1
  • узимају 1
  • узме 4
  • узмите 1
  • узносе 1
  • узор 2
  • узрок 5
  • узрока 1
  • узрујана 3
  • уједно 2
  • указа 2
  • укоченим 1
  • Укратко 1
  • укрепи 1
  • Укус 1
  • улагу 1
  • улевам 1
  • улици 3
  • улицом 1
  • улицу 2
  • Улог 1
  • ум 2
  • ума 1
  • уме 2
  • умеју 1
  • умела 2
  • умем 1
  • умео 1
  • Умерила 1
  • умесила 1
  • умесими 1
  • умесите 1
  • умесна 1
  • Умила 1
  • умилостивио 1
  • умиљавала 1
  • умиљавати 1
  • умирим 1
  • умирућем 1
  • уморених 1
  • уморила 1
  • Умориш 1
  • уморна 1
  • Умотала 1
  • умотворина 1
  • Умр 1
  • умрем 1
  • умрети 1
  • умрла 4
  • умро 1
  • умртвила 1
  • умукну 1
  • унела 1
  • уништена 1
  • уништила 2
  • уништим 1
  • уништити 1
  • унутра 2
  • унутрашњих 1
  • унутрашњост 1
  • уображавају 1
  • уображавам 1
  • уображеној 1
  • упитам 1
  • упитах 2
  • уплашила 1
  • Упознао 1
  • упозним 1
  • употребила 1
  • управе 1
  • управо 1
  • Упро 1
  • упутила 1
  • упутисмо 1
  • упуштајте 1
  • урадити 1
  • усавршим 1
  • усамљена 3
  • усамљеним 1
  • усамљено 1
  • усамљеног 1
  • усана 5
  • усвојила 1
  • Уседелицу 1
  • усијаних 1
  • Усили 1
  • усиљено 2
  • ускомешала 1
  • услов 1
  • усмено 3
  • уснама 1
  • успавано 3
  • успела 2
  • успеха 3
  • Успомена 1
  • успомена 2
  • Успомене 1
  • успомене 3
  • успоменом 1
  • успомену 1
  • усрећи 1
  • усрећила 1
  • усрећује 1
  • уста 3
  • устаде 2
  • устала 1
  • Устала 4
  • устанем 1
  • устезања 1
  • устима 2
  • устрашено 1
  • устремише 1
  • уступе 1
  • уступила 1
  • утврдила 1
  • утврђивати 1
  • утеха 1
  • утешила 1
  • утешим 1
  • утисак 1
  • утисака 1
  • утиска 1
  • утиске 1
  • утиче 1
  • утишала 1
  • утишам 1
  • Утопљеник 1
  • утрвеном 1
  • ућута 1
  • ухвати 1
  • ухватив 1
  • ухватило 1
  • ухватих 1
  • Учен 1
  • учене 1
  • учених 1
  • ученице 1
  • ученицом 1
  • учи 1
  • учила 1
  • Учила 1
  • учини 1
  • Учинила 1
  • учинила 5
  • учинили 1
  • учинило 1
  • учиним 2
  • учинимо 1
  • Учинимо 1
  • учинио 1
  • учиниће 1
  • учио 1
  • Учио 1
  • учитељ 1
  • учитеља 1
  • учитељи 2
  • учитељско 1
  • учитефица 1
  • учити 2
  • учтивости 1
  • ушију 1
  • фабрикама 1
  • фактор 1
  • фалим 1
  • фалити 2
  • фантазија 1
  • фебруар 1
  • феишпана 1
  • Фенелона 1
  • ферерије 1
  • Ферије 1
  • ферије 2
  • филозоф 1
  • фирма 1
  • фирме 1
  • фирмом 1
  • фор 2
  • форината 1
  • форинта 1
  • формасте 1
  • форме 1
  • фрајла 5
  • фрајлица 1
  • фрајлице 2
  • фрушку 1
  • хајд 1
  • хајде 1
  • Хајдемо 1
  • Хахаха 1
  • хвала 2
  • Хвала 4
  • хвале 1
  • хваљеног 1
  • хвата 2
  • хватају 1
  • хиљада 2
  • хиљадама 1
  • хиЉаде 1
  • хиљаде 4
  • хиљаду 1
  • хитрином 1
  • хладна 2
  • хладне 1
  • хладни 1
  • хладније 1
  • хладнији 3
  • хладно 5
  • хладноћа 2
  • хлеба 1
  • ходе 1
  • ходим 1
  • ходите 1
  • ходник 1
  • ходника 1
  • хотимице 1
  • хоће 10
  • Хоће 2
  • хоћемо 1
  • Хоћете 1
  • хоћеш 6
  • Хоћу 3
  • хоћу 7
  • храбрила 1
  • хранећи 1
  • хранити 1
  • храну 3
  • хрче 1
  • хтеде 3
  • хтедох 1
  • хтедоше 1
  • хтела 16
  • Хтела 5
  • хтели 1
  • Хтели 1
  • хтело 3
  • Хтео 2
  • хтео 4
  • хтети 1
  • Ху 1
  • хујуче 1
  • хука 1
  • хуманистичким 1
  • царевине 1
  • цветак 2
  • цветан 1
  • Цветник 1
  • цвећа 3
  • цвеће 2
  • Цвеће 2
  • цвркутања 1
  • цела 2
  • Целе 1
  • целе 2
  • целивала 1
  • цело 3
  • цељ 1
  • цељи 1
  • цене 1
  • Цео 2
  • цео 3
  • цепало 1
  • церемоније 1
  • цитирала 1
  • цицаном 1
  • Цицико 1
  • црвеном 1
  • црнац 1
  • црне 2
  • црни 1
  • црних 1
  • црног 1
  • црну 1
  • црпи 1
  • Црте 1
  • цртежа 1
  • цуг 1
  • ч 1
  • чак 4
  • чама 1
  • чапљастој 1
  • чарапа 1
  • чарапе 1
  • чарних 1
  • час 3
  • часа 1
  • часак 1
  • часовима 2
  • част 1
  • часу 1
  • чашу 1
  • чврст 1
  • чега 1
  • чегртаљка 1
  • чегрће 1
  • чедо 2
  • чежњом 1
  • чезнула 1
  • чезнуо 1
  • чезње 1
  • чекала 1
  • Чекала 1
  • чекале 1
  • чекам 1
  • Чекам 1
  • чекати 2
  • чекаш 2
  • чела 2
  • челичи 1
  • чело 5
  • человјеческог 1
  • челу 2
  • чем 1
  • честит 2
  • честита 1
  • честитајући 1
  • Честитао 1
  • често 18
  • Често 7
  • четворо 1
  • четири 1
  • чешће 7
  • чибук 1
  • чија 1
  • Чија 1
  • чијем 1
  • чијој 1
  • чила 2
  • чим 4
  • Чим 4
  • чиме 1
  • чине 2
  • Чини 2
  • чини 4
  • Чинила 1
  • чинила 2
  • Чинило 5
  • чинило 6
  • чиним 1
  • чинио 2
  • чинити 2
  • чиниш 1
  • чист 1
  • чиста 5
  • чисти 1
  • чистији 1
  • чистилеште 1
  • чисто 9
  • чистотом 1
  • чистоту 1
  • чисту 1
  • Чисту 1
  • чита 1
  • Читав 1
  • читава 1
  • читаве 2
  • читавих 1
  • читаву 1
  • читај 3
  • Читајте 1
  • читајући 2
  • Читал 1
  • Читала 1
  • читала 18
  • читам 2
  • читање 11
  • читањем 1
  • читању 1
  • читао 1
  • читати 10
  • члан 1
  • чланица 1
  • Човек 2
  • човек 26
  • човека 12
  • човеку 2
  • човечија 1
  • човечијој 2
  • човечност 1
  • чорбу 1
  • Чудан 1
  • Чуде 1
  • чудила 1
  • чудим 1
  • чудите 1
  • Чудићеш 1
  • чудна 1
  • Чудна 1
  • Чудни 1
  • Чудно 3
  • чудно 5
  • чудновато 3
  • чудо 6
  • чуђење 1
  • чује 1
  • Чујем 2
  • чујем 5
  • Чула 1
  • чула 6
  • Чули 1
  • чуо 1
  • чути 3
  • чуће 1
  • чуше 1
  • џаба 1
  • џеп 2
  • џепа 1
  • џепом 1
  • шајну 1
  • шале 1
  • шали 1
  • шалила 1
  • шалим 2
  • Шалиш 1
  • шалу 1
  • шапутала 4
  • шапутао 1
  • шарена 1
  • шарени 1
  • шаренило 2
  • Шарлатана 1
  • швиндлерај 1
  • шест 1
  • Шест 1
  • шетала 1
  • шећер 2
  • шећера 1
  • шешир 3
  • шешира 2
  • шиваћка 1
  • Шилеру 1
  • шиљао 1
  • широком 1
  • шифонер 1
  • шифонеру 2
  • шкоди 1
  • школа 1
  • школе 2
  • школског 1
  • школском 1
  • школу 1
  • шкрипање 1
  • шкрофлезан 1
  • шкрофлезно 1
  • шљунак 1
  • шљунка 1
  • Шогор 1
  • шогор 6
  • шогора 1
  • шогоре 1
  • шпекулацију 1
  • шпекулише 2
  • Шта 17
  • шта 35
  • штафир 1
  • што 136
  • Што 15
  • штовати 1
  • штрудлу 2
  • штујем 1
  • шупља 1
  • шупље 2
19359 matches
а лења, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом ме 
о нестална, колико снажна толико слаба, а колико добра толико зла и напрасита.{S} Осим тога је  
рава, која потиче из душевног сродства, а не са спољашњости, заноса или животињског нагона.</p> 
ру је било доста уједно сложених књига, а о зидовима је висио један старински сат, неколико сли 
ала пролећне месеце и неколико сталежа, а где су остали сталежи, па лето, па јесен, па зима?!“  
 се и на блиским рођацима својега мужа, а често и својим, тек за то, што у својој чапљастој охо 
>Милан никако да скине очију са кавеза, а образићи му се заруменили.</p> <p>Она га поглади по к 
азак ти је излишан; било би детињарија, а можда и неупутно.{S} Наши се пути разишли, па нашто б 
 те дала изучити.{S} Сирота си девојка, а мушки су врагови; лажу око девојке, док не дође до же 
ила је за увек.{S} Патња је моја тешка, а олакшаће се тек онда, кад чујем, да си нам опростила. 
басне по најрадије, јер сам разумевала, а остали писци беху ми због мешања словенског језика те 
јци; она је све на врати прислушкивала, а мајка неће да се то зна; још сам за удадбу млада.{S}  
 и капитал.</p> <p>Сестра се насмејала, а шогор ваљда у обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да 
наљуби, кад сам јој прве чарапе оплела, а течи је чисто коса расла, кад сам му у седмој својој  
ј рођаци у посету.</p> <p>Ја сам везла, а он је у другој соби читао.{S} На једанпут уђе ми у со 
ече све док нисам добро читати научила, а после сам је тражила и у течиној, за оно време, богат 
 да ме је језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје ископала, ако би хтело одати, како ми је 
{S} Мајка је пре кратког времена умрла, а на самрти све му је казала, молећи Даницу и њега, да  
ам полазила, Даница се гушила у сузама, а блистале се сузе и у помајчиним очима; али моје око о 
карактерише је хуманистичким особинама, а друго не званично својевољно похађање — не донаша баш 
дожење оставила сам њезиним родитељима, а поглавито њојзи.</p> <p>Они изабраше ваљана образован 
а пута без успеха; но дошла сам и дома, а она ми је била у памети.{S} Била је то чудна појава з 
 само је то, да те сад љубим још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме 
вале, цене и поштују тек устима, речма, а срцем ретко ко за њима жуди.</p> <p>— Зато и јесте св 
о.</p> <p>„Изашла си тако лако одевена, а већ се захладило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с 
тило.{S} Жена ми је била лепа и богата, а имао је и сина, више ми није требало, држала сам да с 
ктицирао је у месту код неког адвоката, а у шогора беше син Душан, с ким се још од пре познавао 
ако знати; само немојте за мога живота, а нећете дуго чекати, још који дан. </p> <pb n="170" /> 
ети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће га војници, па и сви званичници.{S} Вредно ће 
окљун мисли кад се жени: нека је новца, а жена је на свету и више!{S} Па и девојке можеш на прс 
волела.</p> <p>Помајка ми беше удовица, а имала је двоје деце, Даницу и Милана.{S} Даница беше  
ало се, да ће она бити моја насљедница, а само кућа и земља вредила ми је преко пет хиљада.</p> 
а.{S} Читал сам Обрадовича, Видаковича, а и Караџића и све што ми је до руке дошло.{S} Камо сре 
 шта је љубав.{S} Разумем, права љубав, а не оно, што веже падишу за његове буле или петла за к 
разумели.{S} Ја сам рекла: права љубав, а та незна за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим живото 
ла сам да то није више братинска љубав, а невеста ни вереница још му нисам била, па би морала п 
ом обезбеђена варалица, отимач и лопов, а често и посредни убица читавих породица.{S} Па сад он 
дан ме хтео због овог, други због оног, а ни један због мене саме. т. ј. због мојих мана и врли 
 насилна смрт оставља за собом трагове, а тога није смело бити; била би неблагодарност према ма 
љиво додаје: да су дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, богатство је да не треба 
то сад од кад —</p> <p>Старица застаде, а од старости сузне јој очи засузише још већма.</p> <p> 
на пример, и ја сам некада љубила људе, а сад — ту се старка болно и гласно засмеја — сад љубим 
вативши их. „Љубав се изнудити не може, а ја сам се томе могао надати још онда, кад си од мене  
 <p>„Шта ти хоћеш од мене?“ викнула је, а очи јој срдито севаше; „ниси дете, да те држим на кри 
влађивала, тежио је за њом и тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сваку изјаву.</p> <p>Био м 
це, онда је тек зло.{S} Дужност везује, а срце — хладно.{S} Ту, или се дужност пренебрегне, или 
не воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се прихватих наде да ме можда заборавља, што држи, 
моје две ученице тарући ми чело и руке, а чело ногу стајаше он погнутом главом и сузним очима.< 
а говоримо на сред школе или код табле, а он ако је пре подне, запали чибук, па се не види из д 
нам се истина слагали, или тек доникле, а после се опет разилазили.{S} Но ту неједнакост изједн 
шно је, јел те?{S} Али и они мене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па и правичнији су од људи ... 
рио је он, „овако нећу срдити родитеље, а бићемо обоје сретни.{S} Свет ће само знати, да нећу д 
дети нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</p> <p>Кад сам ла 
 одговора.{S} Збунило ме њезино питање, а још више поглед, којим као да је хтела да ми прочита  
 друго?!{S} Да си ме љубила нема сумње, а осећам, да ме ни сад презирати не можеш.{S} Па зар не 
сти и једни и други.</p> <p>Смејала се, а у погледу указа се онај исти живахни израз, што ме је 
една добра а друга зла; вечито се косе, а ни једна не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у нама с 
 <pb n="154" /> <p>Дотле сам била дете, а од тога тренутка девојка.{S} Већ прво писмо Миланово, 
а, па званично правити сиротињи посете, а друго је правити их — својевољно...{S} Прво донаша по 
стално привући?</p> <p>— Најпре једите, а после ћу вам казати, како о томе мислим.{S} Ви слабо  
ој не зна.{S} Мало је говорила у опште, а о себи никад; и ако је често виђала у касапници.{S} Т 
, спољашњи блесак и спољашњост у опште, а последица је браколомство и самоубиство.{S} То видите 
53" /> одбранио од друге несташне деце, а колико је пута мајку умилостивио, да нас по заслузи н 
а девојка.{S} Шта је две три стотинице, а он може добити девојку с хиљадама!“</p> <p>„Сирота Ст 
е.{S} Ретко је земљиште у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и  
 љубављу; само што код једног тек ниче, а код другог се већ суши.</p> <p>Него и ја сам красна д 
ла сам у дућану, кад се врата отворише, а унутра ступи — Милан.</p> <p>Задрхтала сам и побледил 
м другом; неће становати у једној соби, а што су ближе, тим боље; ко би још тако луд био да кра 
и су богату партију и од племићке крви, а не машамоду са три четири хиљаде.</p> <p>Да не изгуби 
 Тако се ћерко, ту обично мисли и ради, а ево на рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко обзире н 
остаје читањем таки ствари разборитији, а срце бива племенитије.</p> <p>Она диже очи, гледећи м 
 морала сам му по нешто на глас читати, а за тим сам према свом стрпљењу и пажњи с којом сам чи 
ам. „Тако ће бар нешто и детету остати, а мени није тешко једно дете хранити.{S} Где једу троје 
ад нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а плетице све звецкају!</p> <p>— Хвала, сека-Мацо!{S} К 
На што?{S} Стара сам, па ћу заборавити, а ко зна оћул вас још кадгод видити; но ја сам вас заво 
учете с вама.{S} Ту вас ко може видити, а знате, — ко хоће да се жени, прво гледи, јел девојка  
ало здравље болесној уображеној лепоти, а душевна лепота спољашној, видели би, куд би свет отиш 
{S} Сетила сам се само своје прошлости, а стара сам; па то је.</p> <p>У том захукта другом стра 
{S} Била је то жена у дубокој старости, а смешила се у моменту кад сам је погледала; па ме је т 
зрок, тргао се, погледао ме испитујући, а за тим уздахнуо, избегавајући одговор на моје брижно  
S} Зато одавно меркају девојку с новци, а он одмах препоручио мене.{S} Партија је добра, па мис 
во писмо комотно читала мајци и Даници, а сад сам при сваком нежнијем изразу његовом поруменила 
ти; била би неблагодарност према мајци, а ни Милан није смео знати, да сам ради њега умрла.{S}  
то нисам ни мислила! одјекну ми у души, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој постељи.</p> 
данашњем добу тешко живе и здрав човек, а што ће да чини таки јадник?!{S} Ништа друго, већ да п 
 за том руком...{S} То је видите узрок, а не хладно срце.“</p> <p>Старка ућута.{S} Изгледало ми 
 тако хоће; биће ти венчана“ рекла сам, а глас ми је зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се бар чи 
ом.“ Заборавила сам да вам га прикажем, а тако зовем своје канарине, мачку и псето.{S} Мислиће  
Ето на пример, и ја многе мушке штујем, а ни једног не љубим.</p> <p>— Нисте ме, ћерко, разумел 
ема мајци нагонила ме, да онако учиним, а да се сад не видимо изчекује дужност — твоја.</p> <p> 
 и чинити.{S} Сад још све добро памтим, а после? — После ће ме можда оставити и памтење, као шт 
томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда сироте немају својих мисли?!</p>  
а моја тетка беше већ давно под земљом, а требало ми је полазити из куће, у којој сам толико ср 
е увиђам, да је лакоуман и не постојан, а и мишљење нам се јако разилази; познати су ти његови  
 неби <pb n="156" /> могао бити сретан, а ја сам му тек срећу желила.{S} Та волила сам га <hi>и 
pb n="151" /> <p>Рукопис је био обичан, а правопис, на моје чуђење, нов и доста правилан.</p> < 
ежи на мени?{S} Зар нисам био преварен, а превару си потпомагала — ти сама.{S} Не корим те; зна 
ан и у круговима, у којима је одрастао, а то све болело би га, кад би први љубавни занос прешао 
узрујана; глас јој је још већма дрхтао, а у оку блистала се суза.</p> <p>— Ви сте много патили? 
сам још видела једне наочари и плетиво, а у отвореном прозору било је неколико саксија цвећа.{S 
бе, онда кад би с њоме заједно пропало, а у даљини се сијао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би 
нек продужи даље?!“ Тако је видиш било, а не као сада.{S} Умориш се ко псето од силних питања.{ 
меја се старка — везује шупље шаренило, а свесна разборита човека никад.{S} Ко се држи за свесн 
ање читаву „историју“ за собом повукло, а одкуд ми права да зледим ране, које је време излечило 
на домаћица.{S} Време ужини већ прошло, а ја вам ништа не износим.{S} Морате се душо, задовољит 
 на станицу. (Неко пошао директно тамо, а неко био на путу, па видио да се светина ускомешала,  
и него обично.{S} Ни руковали се нисмо, а иначе нам је то био обичај.</p> <p>Дужност ми је била 
је и одзива.{S} Но опет се узели нисмо, а све зашто:</p> <p>Први је био богат и из племићке пор 
ро велите, ћерко.{S} Но куда ми одосмо, а хтела сам само рећи, да моји греси нису обични.{S} Ни 
време успавано, измучено или затупљено, а згодном приликом оживиће опет:{S} Јер</p> <quote> <l> 
ињом.{S} Остало је женскиње ограничено, а оно се узвисило над њиме, па нико не замера.{S} С рад 
 рече, да ће ми храну давати бесплатно, а са прихода моје „сермије“ да се одевам. „Тако ће бар  
Ето је сад опет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашња младеж неблагор 
ам рекла, да сам се давно решила за то, а сада сам добила журан позив од те и те фирме.{S} Гото 
 ни љубавника убити; немам права на то, а зацело и није — један!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ прошапут 
аве воље за бољитак, па онда још нешто, а последице би дошле саме од себе.</p> <p>— Шта је то „ 
би били красан пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и не познајемо!“ Узвикнула сам у смеју.</p> <p 
је у срцу клица сумње у мушку сталност, а понос девојачки још ме научио, како се осмехом растер 
од куће.</p> <p>Опремила сам се за пут, а пре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула да о 
ати на мене.</p> <p>Примила сам понуду, а она наточи себи чашу воде, па настави:</p> <p>— Не по 
{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају, а од хладне за час се поболем.{S} Стара сам.{S} Лубениц 
ости издржавати као рођену матер своју, а док сам млађа, издржаваћу се сама.</p> <p>Десет годин 
е мајке, као душевну избавитељку своју, а зора ме је затекла за пут спремљену.</p> <p>Отпутовал 
ћа почела се учити размишљању и моралу, а Рајићева и остала дела што сам читала показаше ми кол 
одбијем. „Он брка поштовање са љубављу, а док први занос пређе па увиди, да сам и ја погрешива  
жност.{S} Тако је с мајчинском љубављу, а тако треба да буде и код полске истинске љубави.{S} С 
 гласно плачући бацила у своју постељу, а мајка ме погладила по челу и рекла некако сухопадно;< 
е замишљено ћутала.{S} За тим се прену, а преко лица јој прелети горак ироничан осмех.</p> <p>— 
и нам се још у основи; ја неразумем њу, а она мене несваћа; страни смо једно другоме били од по 
ићеву; има пет хиљада одмах на венчању, а лепа је девојка,“ заврши моја помајка, баш кад сам от 
Појединости нека замишља свако по ћефу, а оно што ћу написати, довољно ће бити, дај се увиди, ј 
срце, можда топлије, но стотину других, а остала сам овако, нешто са дужности а нешто баш са то 
Чекала ме је.</p> <p>— Одржали сте реч, а већ сам мислила, не ћете доћи.{S} Но причекајте, да и 
 <p>Чудићеш се, но тако је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој во 
м и ја мислила, рече она, оборивши очи: а то је и цела истина; само је зло, што после таки ум и 
га <hi>истински и већма него себе</hi>; а не тек с моментани страсни осећаји животињска нагона, 
би, већ је тражило у истој мери одзива; а понос ми није допуштао, да „лижем руку,“ која се могл 
ег узор песника.</p> <p>— Нисам читала; а и откуд?{S} Ја сам стара а то је млађи човек.{S} Кад  
 и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви с 
у њој неколико дењчића другог рукописа; а разметнуто било је нешто папира и неког цртежа.{S} Св 
аци, и цео свет вели, да је ненадмашив; а ја само знадем, да сав његов рад радо читам, и да би  
ге јаднице ево баш у овој вароши -губе; а могла сам и љубави имати, само да се нисам држала пош 
говорим.{S} Нису баш пријатне успомене; а можете и из овога све дознати.{S} Писала сам још пре  
умњам у њега, али га љубим из све душе; а та љубав и дужност према вама учиниће да га заборавим 
разумем; видила сам, да течу то весели; а за сироче нема веће среће, него кад може да задовољи  
д изгреда, који би можда иначе учинили; а усамљеним је људима он често и потреба.{S} Но једне з 
 тек тим правописом смеле писма писати; а ради веџбања у томе и у немачком језику, захтевао је, 
азлике.{S} И пре су била пуна нежности; а ја сам се изражавала како сам умела и како ми је допу 
госала и уверила га, да га ја не волим; а мој некадашњи нагли одлазак у башту и садашња молба д 
и — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да чита ил да се 
.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дужност, него на право своје, не м 
још нисам ви сама знала, да је излишно; а још нисам ни сама знала, да је љубав, што према њему  
 говорила.{S} Држала сам да је излишно; а још нисам ви сама знала, да је излишно; а још нисам н 
p> <p>Притрчала сам да затворим прозор; а мали се Милан узверио, очице му се застаклиле, па сам 
 кроз завесу на врати продире светлост; а то њему квари сан.</p> <p>Учинила сам јој по вољи; би 
ући жени и детету.{S} То ти је дужност; а они те и већма воле, него ја.{S} У мени нема више ни  
ене?{S} Зар није било доста увреде?!{S} А друго за цело неће.{S} Та сада има још жену и дете!“< 
 што се не хтедох без љубави удати?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но ниј 
уд шкрофлезан и јектичав подмладак?!{S} А не питају: која мати негује децу као што треба?{S} Ми 
ени?{S} Нисам рђава, ако сам сирота!{S} А колико сам пута мислила о вама.{S} Особито сад од кад 
 бар одмори.</p> <p>— Збогом тетице!{S} А ви сека-Мацо, умесите штрудлу као и пре.{S} Онда вам  
 Незнање и невиност није једно исто!{S} А ви нисте данас дете.{S} Бар претпостављам, кад сте ве 
ју огрешити душу!{S} Тако Јевросима.{S} А шта раде оне?{S} И те се још смеју Српкињама звати.{S 
но; била сам млада и душевно снажна.{S} А:</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да 
зоноде.{S} Никад ми није дуго време.{S} А како сам сама морала бих полудети или трчкати од једн 
к нема своје деце ни блиске родбине.{S} А уз то има велику титулу а мало — новца; приповедао на 
ом називаш ти моју љубав према теби.{S} А зар није већи грех, да се растанемо сад, кад сам и по 
у треба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви рано, толико зацело имате?{S} Па га сад не упуштај 
 превелике љубави према својој деци.{S} А она је доста кажњена и онако; са снахом се није слага 
 је баш ко с Димитријем Обрадовичем.{S} А је ли бар он срећан, или је гоњен као Обрадович?</p>  
ике нагађала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> <p>Оборила сам очи, тражећ 
канабе.{S} Плакала сам дуго и горко.{S} А кад је та врела река одшила, паде ми поглед на икону, 
це?</p> <p>— Видила сам га једанпут.{S} А тврде да је такав.{S} Сво се српство њиме поноси.{S}  
ше и срца треба да веже мужа и жену.{S} А то полско сродство лежи поглавито у сличности каракте 
; он је тако добар.</p> <p>Рећи ћеш:{S} А Душан? — Њега сам да боме волела, ал сад га не волим. 
једете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло је врло добро и свеже.{S} 
 јој газдарицу: где је фрајла Стана?{S} А она мени:{S} Отселила се.{S} Не може да плаћа кирију  
{S} Ту се обично много мисли, јелте?{S} А да ви немислите <pb n="143" /> о мени рђаво, доказ ми 
ћ се питаш: да није с твоје кривице?{S} А оне, матере, занемарују своју децу сваки дан.{S} Па з 
кад сам се с Миланом растала.{S} Тада — а сад — супарница.</p> <p>Даринка јој беше име.{S} Била 
ивати.{S} Могла си рећи: „не волем те!“ А не да ме тако гадно превариш!“</p> <p>„Милане!{S} Мил 
чило да свако „зашто“ има своје „зато,“ а самоћа, патња и размишљање, научише ме још и извињава 
.“</p> <p>То је било пре две недеље...“ А румен стида суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам с 
ује <pb n="149" /> и лакше „тера кера.“ А колико је уважених госпођа, које се удале, тек да сте 
ницу и Милана.{S} Даница беше мога доба а Милан је могао имати 16—18 година; свршавао је већ 7  
, да је баш то само прегоревање и брига а њему — љубав.</p> <p>Срце ми дакле не беше мртво него 
 црвеном кавезу ми је Дамјан и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Ауроро 
машамода, па је баба Мара, његова тетка а наша суседкиња срочила, да би били красан пар.</p> <p 
ној песмарици. — Ту се гласно засмејала а очи јој опет узеше онај живахни младалачки израз. — Б 
з воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ одлази.</p> <p>— Збогом душо!{S} Па опростите, шт 
уну.{S} Егзистенцију сам себи осигурала а брак сам сматрала за нешто светије од обичне трговачк 
ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхтала а смртоносно оружје пало са праском на земљу. </p> <pb  
о ми се није допало, али деца се волела а родитељи не попуштају, па шта сам знала друго чинити, 
сестрину Данку.{S} Дете сам врло волела а и оно је мени необично одано, скоро већма но рођеној  
вет отишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а не могу да појмим: како човек неког може волети тек з 
ја; модистлук је самном заједно изучила а пре годину дана отворила је и радњу преко пута од мој 
 патити.</l> </quote> <p>Ја сам свршила а ко осећа да је чистији, нека дигне камен на мене и не 
 корачала сам журно: била сам замишљена а и желудац ме је опомињао, да је подне већ прошло.</p> 
е мајка хтела; и моја је срећа уништена а живот сломљен.{S} Она је моја жена, али не она, за ко 
и сада.{S} Но буди паметна, буди снажна а време ће све излечити.“</p> <p>„Мислиш?“ питала сам,  
навао.</p> <p>Душан је био мојих година а Боривој нешто старији.{S} Обојица беху добра срца и и 
исам читала; а и откуд?{S} Ја сам стара а то је млађи човек.{S} Кад сам била млада, радо сам чи 
мени као да су две природе; једна добра а друга зла; вечито се косе, а ни једна не попушта.“</p 
овом свету лакше ће Боривој стећи гласа а и за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео све 
 <p>— Добро велите, ћерко, рече старица а лице јој узе сетан, да не речем, болан израз.{S} Зар  
опет самном протитра; умро ми је и теча а тетка мораде у оближњу варош својој ћерци и зету.{S}  
исмо.{S} Дакле с његове стране је љубав а с њене тек симпатија и сажаљење!{S} Зарад њезине мило 
сте кратке ноге; ми сликамо врага црног а црнац га замишља белог.{S} Ето видите, да појам о леп 
Отуда и овладао срцем сваки моралан гад а друштвом покор и трулеж!</p> <p>Старка уздахну и заћу 
га целе породице износи форинта или две а једна ужина изнесе 5—6 форината.{S} Дабоме да је онда 
а да побијем старичину тврдњу и разлоге а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепш 
ала сам овде.{S} Радити се могло и овде а тешко ми било враћати онима, који су ме скоро — отера 
 научио, како се осмехом растерују сузе а жеравица ледом заклања...</p> <p>Он је оборио очи и у 
ту; брак се ту гази нотама, вера издаје а народност продаје.{S} Ништа јој није свето, често ни  
ели; он је био њежно чедо аристокрације а ја дете народа.{S} Назори нам се истина слагали, или  
епомично.{S} Груди му се бурно надимале а кроз прсте котрљале се сузе.</p> <p>Неко време је так 
капитал.{S} Сљед тога ретко беше недеље а да није на моји врати закуцао по који провођаџија.</p 
, да ради оне церемоније срдим родитеље а нас обоје изложим сиротовању,“ говорио је он, „овако  
" /> <p>Упро је очајнички поглед у мене а ја сам дрхтала као у грозници.</p> <p>„Што ћутиш?{S}  
е добро ишла, те не прође ни три године а ја постадох богата „партија.“ Стајала сам на три хиља 
ца“, подржавајући устима тичије пипкање а рукама лепршање.</p> <p>Сад ми друго не остаде, већ д 
 <p>Ху, како је хладно!{S} Ветар хујуче а мрзну прозори; бура и хладноћа — као у мојој души.</p 
обро зна.{S} Станује одма у другој соби а она је и неговала у болести. — Молим вас, дозовите је 
пет година.{S} Теча ме је научио читати а тетка плести.{S} Обоје беху задовољни својом ученицом 
е почињем.{S} Мислим: не ће ме разумети а могу ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми 
, а остала сам овако, нешто са дужности а нешто баш са тог топлог срца и поноса.</p> <p>Дужност 
ј се сјале у светом одушевљењу дужности а лице јој облила лака румен.{S} Гледајући је тако појм 
 на то за тренутак топло погледао у очи а за тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпочео ка 
би ми за тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад, па хајде самном далеко у свет, где нас 
рме.{S} Готову робу понела сам са собом а остало оставила да шогор у ред доведе.{S} И Даринка м 
стаде; ја сам радила нервозном хитрином а он је разгледао цвеће што је лежало на тезги.{S} Ниса 
ије на три месеца.{S} Већ сам вас жељан а могу учити и код куће.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ првог 
је могао.{S} Доказа, да ме није разумео а још мање љубио оном љубављу, којом ја њега.</p> <p>Др 
 Кад сам се пробудила кандило је горело а Даница је јецала у својој постељи.</p> <p>Шта си узел 
тало је суво; срце ми се беше скаменило а душу ми заузеле мисли о неситој и грабљивој човечијој 
де не подлежу лако.“ Око му је пламтило а глас дрхтао.</p> <p>Извила сам своје из његових усија 
пала доле; пред очима беше ми се смркло а срце ми стегнула нека ледена рука. </p> <pb n="157" / 
S} Сада ми је то шупље шаренило досадно а живот несносан.{S} Живим само зато, да тебе још једар 
>Последње речи изговорила је једвачујно а глава јој клону на прси.</p> <p>— Вама је позлило?!{S 
ставити.{S} Сад лези и ти, већ је касно а теча ти је легао, па неможе заспати.{S} И кроз завесу 
еже својој ћерци ногу, да би је полепшо а нама су гадне и смешне те здепнасте кратке ноге; ми с 
Друга врста јунакиња, сушта је наивност а по лепоти и доброти прави анђео и неко надземно створ 
е родбине.{S} А уз то има велику титулу а мало — новца; приповедао нам једног дана теча. </p> < 
 Изгледало ми, да ће да прекину ту тему а баш ме је почела интересовати.{S} Зато је упитах:</p> 
нично предам сво своје добро своме зету а њиховом сину.</p> <p>То ми се није допало, али деца с 
син из оближњег места.{S} Он је трговац а ја машамода, па је баба Мара, његова тетка а наша сус 
е не сложиш са сестром, имаш свој новац а вешта си машамода, па отвори трговину.{S} То сам ја и 
љубав није најмоћнија и најсветија. <hi>А кад мајка пита: какво је лице њезина детета?!{S} Срод 
љуб ти дала,</l> <l>Отскакутала.</l> <l>А несрећа, ко жена је верна,</l> <l>Пригрли ти та мужић 
.{S} Пример је најбољи васпитач.</p> <p>А где су ваљани примери?!</p> <p>— Добро, мајко, али ја 
ичи.</p> <p>Тетка је далеко изашла пред—а—ме.</p> <p>— Где си, девојко, за толико?{S} Да вам се 
 ја праштам,“ свршавао је своје писмо; „а знај, да за мене више среће нема.{S} С мајкином испов 
а докторка“, њезин је идеал...“</p> <p>„А твоје дете, твој син?“ прошапутала сам, да га сетим д 
> <p>5. мај 18... год.</p> <p>Младожења адвокат.{S} Провођаџија поносито отвара врата и у понос 
ао.{S} Практицирао је у месту код неког адвоката, а у шогора беше син Душан, с ким се још од пр 
.{S} Као електрисан застао ми поглед на адреси тој.{S} Познала сам рукопис — Миланов.</p> <p>За 
 дала прилика, шетала сам се крајем од „ајзнбана,“ не би ли је случајно опазила; али увек без у 
“ собу.{S} Сад је тамо у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокак 
те за то наћи увређени?{S} Нисам рђава, ако сам сирота!{S} А колико сам пута мислила о вама.{S} 
бих га оцекла, а око би своје ископала, ако би хтело одати, како ми је у срцу. — Била сам вулка 
 ће старица и сама отворити своје срце, ако јој симпатије улевам и ако осећа потребу да се коме 
е срећа, кад се за времена разиђу, Али, ако их је везао који члан породице, онда је тек зло.{S} 
на клупу.</p> <p>— И ја ћу се одморити, ако допустите? па се спусти уз мене.</p> <p>Ћутале смо  
 животом само сам још додала: да човек, ако се на пример превари у предмету своје љубави, разум 
 нити се може уништити; тако на пример, ако љубимо истински поштење и искреност, љубиће мо то и 
једнак!{S} Сва божија створења лепа су, ако само нису богаљеви или измет природни.{S} Укус и фа 
е, запали чибук, па се не види из дима; ако ли је после-подне, наслони главу на катедру па — хр 
{S} Тамо је и онако живље и веће место; ако се не сложиш са сестром, имаш свој новац а вешта си 
!</p> <p>Него ви ћерко, и не једете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Ма 
Велики људи ретко су потпуно сретни.{S} Ако их не гоне људи, хоће да их напати оно — што зовемо 
аљења: „Ако можда не мисли да врећа?{S} Ако је можда и он несретан?{S} Ако — “</p> <p>Страшне м 
рећа?{S} Ако је можда и он несретан?{S} Ако — “</p> <p>Страшне мисли кидаше ми душу.{S} Више ни 
} Ту, или се дужност пренебрегне, или — ако је и мрве понашања у њима — врши се, али како?!{S}  
 ...</p> <p>Да се лакше могу поновити — ако дође до „замерке“ — повела сам са собом и малог Мил 
дмету своје љубави, разумите ме добро — ако се превари у предмету своје љубави, пренаша ту љуба 
ечима олакша.{S} Та он је био мушки, па ако је мене морао презрети, зар је морао узети ону, кој 
је младожења дошао на три хиљаде.{S} Па ако имам толико, да се свршава.{S} Иначе мора казати св 
 је говорила у опште, а о себи никад; и ако је често виђала у касапници.{S} Тамо је куповала ме 
о пута од моје.</p> <p>Слагале смо се и ако смо биле неједнаке природе; била ми је необично ода 
 своје срце, ако јој симпатије улевам и ако осећа потребу да се коме изјада.</p> <p>Старка се п 
чем, да спољашност око привлачи.{S} Али ако је унутрашњост шупља, само моментано.{S} Често је т 
>„Да боме да јој неће бити лако.{S} Али ако буде паметна, увидиће и сама, да тако мора бити.{S} 
ма носити и бићемо обоје сретни.{S} Или ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да се са женом раставим? 
нију борбу у мени.</p> <p>„Отићићу, тек ако ме ти не љубиш,“ рекао је човек, кога сам некада та 
те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не љубиш.“</p> <p>Стресла сам се.{S} Гро 
оримо на сред школе или код табле, а он ако је пре подне, запали чибук, па се не види из дима;  
Знам само да је пролетос умрла.{S} Него ако је повољи да дозовем Мари-нени?{S} Она је добро зна 
> <l>Племенитошћу скопчану?</l> <l>Грех ако је то желити,</l> <l>Ја сам онда црни грешник,</l>  
воје, не може бити рђав и непоштен, баш ако га и сумњиче.</p> <p>„Остала сам усамљена са дужнос 
се покрену у мени нека врста сажаљења: „Ако можда не мисли да врећа?{S} Ако је можда и он несре 
> <p>„Хоћете ли још г. шогоре?“</p> <p>„Ако има читај.“</p> <p>5. мај 18... год.</p> <p>Младоже 
м ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитства, ал тек је — старка прекиде — тек је и симпатије.{S} Хва 
шао тако далеко.{S} Има девојака свуда, ал сирома мора; није поповски син, па му треба бар две  
{S} А Душан? — Њега сам да боме волела, ал сад га не волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда ти је пис 
љу матер, но у жени, која га је родила, ал не схваћа и занемарује своју дужност.“</p> <p>Ужасну 
те стране није ми удадба ништа пречила, ал опет нисам мога да се решим за удадбу по рачуну.{S}  
 узевши с ормана котарчицу с бресквама, ал доста си на глас читала.{S} Ја не би могла тако дуго 
и преври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал тек је тешко — самовати.{S} Сад је јецала.</p> <p>—  
во је да не треба веће.{S} Свега доста, ал што човек више има, више би хтео, продаје се нека зе 
ло неколико туцади?“</p> <p>„Толико не, ал једно туце још је на реду.{S} Јели по вољи да настав 
ти лепа.{S} Црте лица биле су правилне, ал јој се сад од слабости испупчиле јабучице од образа  
љиво, и тада тужно рече: „Лако је теби, ал у мени као да су две природе; једна добра а друга зл 
ња, човек осети потребе да се исповеди, ал ономе, ко нас разуме...{S} Званична исповест слабо о 
 ни да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, ал вама ћу казати.</p> <p>Човек осети по кад-кад потреб 
бри, па ми је донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; ради других; мени није нужна.{S} И 
ивети и како ћу свршити, не могу знати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у последњем часу остав 
тице ја.{S} Лако је у добру добар бити, ал на муци знају се јунаци.</p> <p>Добро велите, ћерко. 
 да ме препоручи..{S} Учен је то човек, ал је потрошио много на школе.{S} Отац му, да боме има  
е.{S} Отац му, да боме има леп капитал, ал још доста деце, па ко паметан човек, жели свако да у 
{S} Бојадишу га жутом репом и сафраном, ал ја то осетим по мирису, па волим платити новчић два  
е, ту вам ја живим.{S} Доста је влажно, ал' бар има више светлости и изглед на улицу.{S} И то н 
д дотичних.{S} Дабоме да је то глупост, ал мрежа глупости је велика, па често хвата и „паметне“ 
и је баш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код куће, умесими  
јој светој заповести и дужности човека; ал муке су велике, па ме укрепи и сачувај од даљег иску 
смо се нашле.{S} Ко би се томе надо!{S} Ал ходите унутра.{S} Ваљда се не ћете за то наћи увређе 
могла тако дуго.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у мене је учитељско грло...</p> <p>— Грло „новога ме 
етим.</p> <p>— Здраге воље фрајлице.{S} Ал она се отселила из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам б 
 Но, но, дабоме да то не сме фалити.{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па зар сам ја лења, сека-Мацо!</p 
слим, да ми је после и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се поред плетива својим мислима 
а разговарам.{S} Други пут баш нећу.{S} Ал Боже мој — шта ћу онда? ...{S} После ми је тек смешн 
ног дана теча. </p> <pb n="141" /> <p>— Ал погреб ће за то бити величанствен?{S} Питаше тетка.< 
 мени се чини, да ме те свете очи тужно ал задовољно гледају...</p> <p>Устала сам и целивала ик 
адожења добија и у месту ваљану девојку ал с мање мираза...</p> <p>Прекинула сам читање и питал 
te> <l>Нисам баш ни много хтела </l> <l>Ал’ жеља ми беше смела,</l> <l>Задовољство је однела.</ 
ад је тамо у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је  
ог тога.</p> <p>— Боже, боже, фрајлице, ала сте непрактични! говорила је често она.{S} Дошли ст 
ла (то допуштају „госпоцка“ правила...) али да посетим баба-Стану, не носећи јој припомоћ какве 
Тог зла бивало је и за мог младог доба, али шта велите о женском картању?{S} И мушком оно не сл 
ему врије и кува.</p> <p>Љубила сам га, али сам била старија, па ми се чинило да ми је дужност  
ста и невина.</p> <p>Заборавила сам га, али сам другог заволела.{S} Ја, која сам дотле сањала о 
ојно оцрњујете.{S} Ја не сумњам у њега, али га љубим из све душе; а та љубав и дужност према ва 
имети она и устаде.{S} Устала сам и ја, али без воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ одл 
ад је рекао, да је у мени море осећаја, али да су потчињени разуму.</p> <p>Шта ли сам ту препат 
{S} Желила сам чути, што се није удала, али нисам имала од важности да је упитам.{S} Чинило ми  
кође имала.{S} И ја сам то радо читала, али су ме и друге ствари интересовале; те сам и његово  
хату шест.{S} Радо бих била још остала, али код тетке се обично у то доба вечерало па ми се ваљ 
а доба није ми изјављивао љубав речима, али је сваки поглед козивао, како му је у срцу.</p> <p> 
а а живот сломљен.{S} Она је моја жена, али не она, за којом сам ја чезнуо.{S} Свака мисао разл 
ако бити? — Савест ми је чиста и мирна, али срце и опет боли...{S} Успомена за успоменом ређа с 
лежу.</p> <p>Још нисам била равнодушна, али ни суревњива; сећала сам га се као што се човек сећ 
ра и према сиротињи милостива женскиња, али — као већина отмених госпођа — много је полагала на 
них, што су им тек стара времена добра, али ни ово чудо не могу одобрити.{S} Што не ваља не ваљ 
жда могу помоћи.{S} Али —“</p> <p>„Шта, али?“ питала сам усиљено смешећи се.</p> <p>Он уздахну. 
:</p> <p>— Добра и оштроумна девојчица, али је јадница несретна.{S} Грбава је.{S} Испустила је  
најбоље пажње и надзора.</p> <p>— Може, али тек ређе.{S} Још ви незнате по неки варошки свет.{S 
ије у школу, но што сад учитељи долазе, али прозове нас једно да говоримо на сред школе или код 
.{S} Нећу ни да испитујем.{S} Доцне је, али да није било лако рушити своју срећу за рад дужност 
ца од касније зараде моје поштовали ме, али кад је требало који новчић потрошити од онога, што  
S} Цео намештај је био старинске форме, али чист и још цео.</p> <p>— Деца се увек страше старос 
авити неће.{S} Поштује и воли она мене, али зависи од — мужа.</p> <p>Нека је просто и њему; ниј 
ма сретан пут.{S} Жеље су биле искрене, али писмо орошено мојим врелим сузама; пишући га, живо  
исам сретна!“ То истина говори очајање, али више и чешће лакоумље и себичност.{S} Зар је човек  
 јунакиња обично су женскиње мање лепе, али тим више даровите, образоване и учене.{S} Оне гледа 
ко је и мрве понашања у њима — врши се, али како?!{S} Свађа, речкања, пребацивање, гунђање, пла 
к моћан, па човека неко време и занесе, али стално га везати неможе.{S} Особито не може она вез 
ва у срцу и зрачак среће озари му лице, али тек за тренутак.{S} Доцније је у таким приликама би 
<p>— Било је и пре тога гада и трулежи, али у много мањој мери, Дешавало се, да је по неко узео 
сам у први мах, да ћу умрети, полудети, али то не би ни једно; била сам млада и душевно снажна. 
>Осећаји су им до душе искрени и чисти, али шта вреди, кад је љубавник, на рачун природности ил 
е, дабоме, као и свуда по неки изнимак, али већина ће пропасти.{S} Пример је најбољи васпитач.< 
а.</p> <p>— Бабадевојка! узвикнула сам, али само у мислима.{S} Пристојност ми је задржала језик 
у гадну, ону црну увреду.{S} Невин сам, али и твој је живот отрован.{S} Доказ томе већ је то, ш 
еду што ћу пред вама, дететом да кажем, али ко год мало оштрије погледа по свету, увидиће, да ј 
га задржим, да му све кажем и да умрем, али на врати сам се већ стропоштала.{S} Свест ме опет б 
м очи, као оно деца, да му слику видим, али место њега видила сам — Боривоја.{S} Насмејала сам  
анствен.{S} Био је „цветан“ и раскошан, али без искрена саучешћа и суза.</p> <p>Сутра-дан сам о 
 ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учинио да не види...</p> <p>То ми је било доста. 
ваљани примери?!</p> <p>— Добро, мајко, али ја сам од старијих слушала, да у браку понајвише он 
овом сину.</p> <p>То ми се није допало, али деца се волела а родитељи не попуштају, па шта сам  
 гробље.{S} Метнула јој и каменит крст, али без сваког знака и натписа.{S} Кад сам је питала, з 
p> <p>Други је био такође ваљан младић, али млађи од мене. </p> <pb n="168" /> <p>Згрозила сам  
Још је срећа, кад се за времена разиђу, Али, ако их је везао који члан породице, онда је тек зл 
лежало на тезги.{S} Нисам дизала очију, али сам осећала његов благи али испитујући поглед.</p>  
ном силом још лакше варају и левентују, али чим се даде прилика да преваре и — једна другу.{S}  
рт.{S} Волела сам га нада све на свету, али ми се није дало да се дадем љубити од туђа момка. 0 
доказ је што сам је узела у своју кућу, али да њу узме не могу допустити, већ тебе ради.{S} Она 
рташицу или особу са мрачном прошлошћу, али светлом титулом и пуним џепом!..</p> <p>Знала сам т 
з нижег сталежа.{S} Разлог нисам имала; али љубав је најосетљивија, па с тога често и неповерљи 
јзнбана,“ не би ли је случајно опазила; али увек без успеха.</p> <p>Већ сам била напустила истр 
 блистале се сузе и у помајчиним очима; али моје око остало је суво; срце ми се беше скаменило  
арости, рече спустивши се опет уз мене; али само с почетка.{S} После обично постану добри прија 
а-Мари.</p> <p>Нисам је мислила издати; али новост не беше баш обичне природе, те не остаде без 
ене побегла у врт.{S} Зато те не корим; али ни после ниси ме морала обмањивати.{S} Могла си рећ 
е девојка удала без љубави према момку; али тој погрешци су обично родитељи били узрок; млада с 
рца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи на мени?{S} Зар нисам био прев 
раво велите, могла сам бити и мајка.{S} Али ја сам девојка — бабадевојка.{S} Ту се старка горко 
ного патила.{S} То нека ти је утеха.{S} Али сад је све прошло.{S} Дужност моја према мајци наго 
ама.{S} Не корим те; знам ти назоре.{S} Али промисли се и ти, па буди милостивија.{S} Кажњен са 
{S} Обрве је имала густе и формасте.{S} Али баш тај иначе „услов лепоте,“ чудно је одударао од  
те ћерко, овај мало драстичан израз.{S} Али кад се неки свет не стиди трулеж подрањивати, што б 
S} То се није слагало с моји назори.{S} Али све бадава; ја сам га поштовала и љубила свим срцем 
р, хоће свет често љубављу да крсти.{S} Али љубав, права света љубав, која није потекла из моме 
hi> </p> <p>Држала сам да неће доћи.{S} Али већ после неколико дана стајао је предамном блед и  
, већ нада, да ти можда могу помоћи.{S} Али —“</p> <p>„Шта, али?“ питала сам усиљено смешећи се 
поричем, да спољашност око привлачи.{S} Али ако је унутрашњост шупља, само моментано.{S} Често  
ећи се, да га умирим.“</p> <p>„Знам.{S} Али знам и то, да сам несретан; преварен и да љубим тек 
уком преко чела; ваљда да је отерам.{S} Али све заман; од тога тренутка знала сам и осећала, да 
тала сам узбуђено ја.</p> <p>„Јесам.{S} Али ја сам сумњао,“ па хоћу из твојих уста да чујем, хо 
 себе, држећи, да нам је срце мртво.{S} Али срце је обично у таквим приликама тек за време успа 
<p>Падало ми је на ум и самоубиство.{S} Али насилна смрт оставља за собом трагове, а тога није  
> <p>„Да боме да јој неће бити лако.{S} Али ако буде паметна, увидиће и сама, да тако мора бити 
 особа у близини и да је поседавамо.{S} Али зар се не може љубити и из даљине?{S} Зар на пример 
огу ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми је опет некако топло око срца.{S} Чини ми  
е тиче.{S} Слабо водим рабош о њему.{S} Али женски, женски!{S} Само то чудо и покор да видите!{ 
 нежно рече:</p> <p>„Добар бранилац.{S} Али овог пута се трудиш без успеха.{S} Све што си успел 
p> <p>„Сестри од тетке?{S} Па можеш.{S} Али нико те не тера...“</p> <p>Зајецала сам на глас.</p 
и сте можда с оним што вас окружава?{S} Али с мојом приповетком не ћете стећи гласа.{S} Таких „ 
мачку и псето.{S} Смешно је, јел те?{S} Али и они мене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па и прав 
 и некаквим меким гласом, „море осећаја али њима не влада тек срце, бура лакомислености, него с 
зала очију, али сам осећала његов благи али испитујући поглед.</p> <p>„Што си плакала?{S} Зар г 
 <p>„Разумем!“ узвикнула сам поносито. „Али није нужно да га у мојим очима тако не достојно оцр 
ранила да ми сину убије срећу!“</p> <p>„Али мајко, мени изгледа, да и Милан њу здраво воли.“</p 
а ми, да се венчали и да одмах полазе у Америку.</p> <p>Мирно сам прочитала то писмо, мирно сам 
)</p> <p>Чим се венчамо, отпутоваћемо у Америку.{S} Тамо у новом свету лакше ће Боривој стећи г 
pb n="169" /> <p>Зарад тога дошла сам и амо у Т., чула сам за овдашњег ваљаног доктора очију.{S 
је наивност а по лепоти и доброти прави анђео и неко надземно створење.{S} Од ње несме нико — п 
етињској големој тузи и неприлици прави анђео избавитељ.{S} Да је требало живот жртвовати, и то 
ову душу.{S} Није она крива што је тако анђеоска створа, па дошла у руке нечовеку......{S} Од њ 
ној песми што је рекао свети Петар баба Ани.{S} Знате, што сам ја лане у Парку читала у оној ва 
лила се.{S} Не може да плаћа кирију за „анштендиг“ собу.{S} Сад је тамо у оном крају од „ајзнба 
е још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дужност, него на право своје, не може бити р 
</p> <p>С тим отвори и зелени кавез.{S} Аполо и Дијана радосно зацвркутаце, па јој се устремише 
езу ми је Дамјан и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Аурором и цицаном  
 и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу Аполона и Дијане.{S} Обе тице очевидно тражише излаза и 
драги моји?“</p> <p>„Можеш.“</p> <p>10. априла 18... године.</p> <p>Младожења богат; економ.{S} 
це опазише шећер, удесише неку пријатну арију: тек кад су је свршиле, почеше пипкати шећер.</p> 
ас провалија дели; он је био њежно чедо аристокрације а ја дете народа.{S} Назори нам се истина 
{S} На њиово лепршање, дотрча старици и Аурора и Марко, па се и они стадоше умиљавати; завидљив 
ом Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви су добри и сви ме воле 
 пролете; но онда држим у крилу Марка и Аурору.{S} Немам баш неограничено поверење у њима; слуш 
а један жељезнички влак.</p> <p>— Ето и б...иски цуг; подне је већ прошло, примети она и устаде 
оби застала сам неку младу раделицу.{S} Баба-Стана беше — мртва.</p> <p>— Знате-ли што о њој? п 
.{S} Он је трговац а ја машамода, па је баба Мара, његова тетка а наша суседкиња срочила, да би 
сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и баба-Мари.</p> <p>Нисам је мислила издати; али новост н 
мила сам се за пут, а пре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула да одлазим, заплакала се 
ане била у Т., отишла сам опет да видим баба-Стану.{S} У њезиној соби застала сам неку младу ра 
у „госпоцка“ правила...) али да посетим баба-Стану, не носећи јој припомоћ какве добротворне же 
 варошком парку.{S} Сека-Маца, — управо баба-Маца — теткина куварица, љутила се до душе увек зб 
 се не жури.</l> </quote> <p>— Гле како баба сравњује! насмеја се тетка и прекиде ми читање.</p 
о у оној песми што је рекао свети Петар баба Ани.{S} Знате, што сам ја лане у Парку читала у он 
 остаде сво моје заузимање, да упозним „баба-девојку“ овога пута без успеха; но дошла сам и дом 
м бити и мајка.{S} Али ја сам девојка — бабадевојка.{S} Ту се старка горко насмејала.</p> <p>—  
 Ту се старка горко насмејала.</p> <p>— Бабадевојка! узвикнула сам, али само у мислима.{S} Прис 
body> <!-- <div type="novel"> --> <head>БАБАДЕВОЈКА</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18870 
, довољно ће бити, дај се увиди, је ли „бабадевојка“ заслужила презирање и поругу, којом се оби 
 и така је видите, уваженија од поштене бабадевојке, која се грозила трговине са срцем и гадила 
 није слагало с моји назори.{S} Али све бадава; ја сам га поштовала и љубила свим срцем својим. 
/p> <p>Стидила сам се сама себе, но све бадава; ја сам га љубила из свег срца и душе своје.{S}  
оздравила, чула сам, да се оженио Маром Базићевом.</p> <p>Сад ми је било све јасно.{S} Мојој по 
но пођох из собе.</p> <p>„Узећу му Мару Базићеву; има пет хиљада одмах на венчању, а лепа је де 
ушију, да им набави господско одело.{S} Бајаги, гони је на то материнска дужност.{S} Јадно појм 
ам их било!{S} Хоће с картањем на новац бајаги неке забаве.{S} Лепа забава, која из туђег џепа  
у вам ја живим.{S} Доста је влажно, ал' бар има више светлости и изглед на улицу.{S} И то нешто 
нети.{S} Примити је никако нисам смела, бар не с мирном савешћу.{S} Навикнут је био на комотан  
, да тај лепи шарени свет и не познате, бар не овако, као што сам га ја познавала!{S} Старка ум 
им.</p> <p>— Нисте ме, ћерко, разумели, бар не онако, како сам ја хтела.{S} Ја нисам одређивала 
..“</p> <p>„Какве су то белешке? читај, бар да чујем.“</p> <p>„С драге воље; само док га донесе 
ас својим бенетањем толико задржала.{S} Бар ће те се кадгод сетити фрајла-Стане Истинићеве.{S}  
едно исто!{S} А ви нисте данас дете.{S} Бар претпостављам, кад сте већ учитефица...{S} Тело је, 
 би га све више и више читала.</p> <p>— Бар да видим, кад је тако.</p> <p>Читала је неколико пе 
ма мора; није поповски син, па му треба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви рано, толико зацел 
ако се само може желети.{S} Провођаџија бар тако тврди, но у својој невиности додаје: да је мла 
огу знати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у последњем часу оставити неће.{S} Поштује и воли о 
 опет у њојзи уживам; видим, да ме воле бар у неку руку...</p> <p>С тим отвори и зелени кавез.{ 
лавније успомене свела у једно; нека ме бар после смрти најближа околина позна онакву, каква са 
ти је рада целе године.{S} Код тетке се бар одмори.</p> <p>— Збогом тетице!{S} А ви сека-Мацо,  
 је зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се бар чинило.</p> <p>Он уздахну и оде прозору.{S} Гледао  
а моје „сермије“ да се одевам. „Тако ће бар нешто и детету остати, а мени није тешко једно дете 
ко с Димитријем Обрадовичем.{S} А је ли бар он срећан, или је гоњен као Обрадович?</p> <p>— Вел 
ичном радњом, могло би тек оно излечити бар потоњи нараштај од трулежи, која све више хвата кор 
родитељи били узрок; млада срца била су бар увек непокварена и чиста.{S} Сад је и то друкчије.{ 
ритиче у помоћ.</p> <p>— Умр'о је купци барон Д...ч.{S} Сутра му жељезницом стиже тело.{S} Тамо 
 имала ни каде.{S} Баш је стигао влак с бароном.</p> <p>Погреб је био, као што је теча рекао: „ 
<p>Све сам радо читала, но Обрадовићеве басне по најрадије, јер сам разумевала, а остали писци  
а читање понајвише „<title>Обрадовићеве басне</title>“ и остала његова дела.{S} Но ја сам се ка 
о доћи и књижицу донети.</p> <p>— Секо, баца неможе с тобом тичати; боле га ножице! — рече ми м 
 па све тако, тако чине! — предвари ме „баца“, подржавајући устима тичије пипкање а рукама лепр 
бабе нам Еве — Књижица је учинила, што „баца“ није могао са „секом“ да — тичи.</p> <p>Тетка је  
 на икону, на распетије спаситељево.{S} Бацила сам се предњу и шапутала:</p> <p>„Оче, јеси ли з 
ме стролно загрли, па се гласно плачући бацила у своју постељу, а мајка ме погладила по челу и  
 се морам журити, да га стигнем.</p> <p>Бацила сам још један поглед на кућу, па пођох тражити т 
 лепа је девојка,“ заврши моја помајка, баш кад сам отворила врата.</p> <p>Смркло ми се пред оч 
јем...</p> <p>— Добро фрајлица, богами, баш добро, чула сам ја за тим још и на вратима ходника. 
во своје, не може бити рђав и непоштен, баш ако га и сумњиче.</p> <p>„Остала сам усамљена са ду 
аћете се, но кад-кад нас <pb n="150" /> баш та детињарија задржи од изгреда, који би можда инач 
у од тебе, само за то, што је удата!{S} Баш као да је брак чистилеште сваког душевног гада и фи 
S} Ал она се отселила из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била на пошти, питам јој газдарицу: гд 
ишта казала.{S} Нисам имала ни каде.{S} Баш је стигао влак с бароном.</p> <p>Погреб је био, као 
 јој желим добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашња младеж неблагородна.</p> <p>— Манте с 
да с неким презирањем о теби говори.{S} Баш као да ниси свестан створ, већ мртва роба, која ост 
о њој баш ништа; само сека-Маца рече, — баш је била унела штрудлу — да је знаде. — Становала је 
 узеше онај живахни младалачки израз. — Баш враг тај песник, но нека га Бог поживи!{S} Да није  
ако гледате?{S} Зар није тако?</p> <p>— Баш тако сам и ја мислила, рече она, оборивши очи: а то 
згледало ми, да ће да прекину ту тему а баш ме је почела интересовати.{S} Зато је упитах:</p> < 
 или мушке <hi>несталности</hi> оставља баш онда, кад је она разуму сасвим окренула леђа и — по 
колко се себичних, на и неморалних жеља баш под том фирмом сакрива!{S} Та зар је један, који се 
ванично својевољно похађање — не донаша баш ништа....{S} Карактерише је само као простакињу, „ш 
 све док нисам са ужасом увидела, да је баш то само прегоревање и брига а њему — љубав.</p> <p> 
 то болело, после сам тек видила, да је баш та хладноћа у понашању доказ оног осећаја, који се  
>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме у свету да 
руго вам не умем казати.</p> <p>— То је баш ко с Димитријем Обрадовичем.{S} А је ли бар он срећ 
S} Још и данас се чешће питам: зашто је баш мене поштедила? ...</p> <p>Била сам као цветак, кад 
ислите?</p> <p>— хоћу да кажем, да није баш рђаво, што се у младости човек заноси и прецењује с 
исам почела читати.</p> <p>— Е, онда ме баш мораш примити!{S} Само причекај, док свучем и смест 
 у нехотице.{S} Сетила сам се, да су ме баш они одбацили, које сам жарко љубила...</p> <p>„Коме 
ора.{S} Сирота, знам зашто; није јој се баш милило живити.{S} Знам ја како је то кад је човек с 
која ме још воле...</p> <p>— Зар немате баш неког од својих?{S} Питала сам и други пут.</p> <p> 
м је мислила издати; али новост не беше баш обичне природе, те не остаде без утиска.{S} И нехот 
о.{S} Пада и мени кашта на памет, да би баш женскиње требало тако да се запита.{S} Радњом, енер 
вили и људи.</p> <p>Заборавили? — Је ли баш тако?{S} Не, сећају се они мене, кам год им се прох 
Обрве је имала густе и формасте.{S} Али баш тај иначе „услов лепоте,“ чудно је одударао од стар 
 што о фрајла-Стани.{S} Незнадоше о њој баш ништа; само сека-Маца рече, — баш је била унела штр 
 држим у крилу Марка и Аурору.{S} Немам баш неограничено поверење у њима; слушају ме до душе; в 
ети; само знам да:</p> <quote> <l>Нисам баш ни много хтела </l> <l>Ал’ жеља ми беше смела,</l>  
е здравље, као што га многе јаднице ево баш у овој вароши -губе; а могла сам и љубави имати, са 
ла сам овако, нешто са дужности а нешто баш са тог топлог срца и поноса.</p> <p>Дужност ме је ч 
својим мислима разговарам.{S} Други пут баш нећу.{S} Ал Боже мој — шта ћу онда? ...{S} После ми 
{S} Не марим о себи да говорим.{S} Нису баш пријатне успомене; а можете и из овога све дознати. 
ћност у овом поквареном и леденом свету баш тим особинама спремио.</p> <p>Тако сам проживела де 
ца; неће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен прозор метнути, па се неће вијнути у с 
р ваљда у обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да је при женидби главно капитал.“</p> <p>„Чини  
е пред очима.{S} Посрћући отишла сам до баште, до места, где ми је Милан казао, да ме воли и да 
није смркло.{S} Тада дође Даница мени у башту.</p> <p>„Што плачеш?“ питала ме са саучешћем.</p> 
 волим; а мој некадашњи нагли одлазак у башту и садашња молба да ми опрости, утврдила га је још 
ља је чисто горела подамном; морала сам бегати оданде, где могу нанети несрећу и где ме више не 
стински волети ни спољашње лепа човека, без душевних врлина.{S} Само децу, ма и матору — насмеј 
 забава, која из туђег џепа вади новац, без да си га заслужила!{S} Боље да остану забаве ради д 
м још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не љубиш.“</p> <p> 
> <p>— Дабоме да је сталност врлина.{S} Без те врлине и нема праве љубави.{S} Несталан човек и  
ла трговине са срцем и гадила пољупца — без љубави.</p> <p>Старка заћута, нагло устаде и оде ка 
обратних случајева, да се девојка удала без љубави према момку; али тој погрешци су обично роди 
Даница немогосмо бити ни тренутка једна без друге.{S} Милана смо опет обе волеле, као једина бр 
е, да упозним „баба-девојку“ овога пута без успеха; но дошла сам и дома, а она ми је била у пам 
е беше баш обичне природе, те не остаде без утиска.{S} И нехотице почела сам премишљати: какав  
ољубива и поносита.</p> <p>Но нико није без мане и ја сам је волела, врло волела; једно би изгл 
упају ону јадну дечицу, што их слушкиње без материна надзора тек смуљавају или паре, као пилиће 
ујући ме својој деци.{S} Но ми смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница немогосмо бити ни 
а први поглед.{S} Лице ваше остаће ми и без имена у памети.{S} Будите ми здрави и сретни.</p> < 
ст према вама учиниће да га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лакше 
и она и устаде.{S} Устала сам и ја, али без воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ одлази. 
вен.{S} Био је „цветан“ и раскошан, али без искрена саучешћа и суза.</p> <p>Сутра-дан сам отишл 
бље.{S} Метнула јој и каменит крст, али без сваког знака и натписа.{S} Кад сам је питала, зашто 
 не би ли је случајно опазила; али увек без успеха.</p> <p>Већ сам била напустила истраживање,  
о очајања.</p> <p>На што живовати живот без сврхе?{S} И моја рука одапе пиштољ.</p> <p>„Збогом  
оводи за срцем и одаје љубавном уживању без борбе и устезања......</p> <p>Осећаји су им до душе 
менити сама пред собом, да сам искушењу без опирања подлегла.</p> <p>У врту сам се сита исплака 
улације, па је ли чудо што се не хтедох без љубави удати?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је 
ар бранилац.{S} Али овог пута се трудиш без успеха.{S} Све што си успела, само је то, да те сад 
;</l> <l>Гадила сам се пољубаца,</l> <l>Без љубави праве.</l> <l>Па зато ме у старости </l> <l> 
 код мене да узбурка и колеба?“</p> <p>„Без тога колебања неби била човек.{S} То није грех; то  
и да уме мислити.{S} Она је обично тако безазлена, да не зна ни „на чем жито расте...“ Ко год х 
слабости испупчиле јабучице од образа и безубих вилица, те ни мало не доликују оном широком чел 
вил'не косе, бисер зуба, чарних очију и бела и румена лица, већ којој је главни основ узајмио п 
е ја; „изволите само прочитати неколико бележака из мога дневника, па ће те се уверити, да ја п 
p> <p>(Стеван је био син ондашња имућна бележника, леп но лакоуман младић.{S} Чула сам чешће го 
ирене муштерије...“</p> <p>„Какве су то белешке? читај, бар да чујем.“</p> <p>„С драге воље; са 
 сликамо врага црног а црнац га замишља белог.{S} Ето видите, да појам о лепоти није једнак!{S} 
шо!{S} Па опростите, што сам вас својим бенетањем толико задржала.{S} Бар ће те се кадгод сетит 
них писаца, као и библију и златоустове беседе, од Доситеја Обрадовића, које су биле још у руко 
 и породице му.{S} Но у њему је сад тек беснила „плава крв“. — Осећао се увређен, па из освете  
стаде и још рече, да ће ми храну давати бесплатно, а са прихода моје „сермије“ да се одевам. „Т 
Сви дечији писци и песници тога језика, беху заступљени у нашој девојачкој библиотеци.{S} За вр 
дним и другима подједнако...) Осим тога беху сви прозори отворени и светињом начичкани.{S} Туда 
 беше удао пре 10 година.{S} Он и тетка беху ми драги родитељи.{S} Кад су ме примили, било ми ј 
ина а Боривој нешто старији.{S} Обојица беху добра срца и изврсни сродници; надметали се, који  
 нас двоје сами дома.{S} Мајка и Даница беху отишле некој рођаци у посету.</p> <p>Ја сам везла, 
и се појавио и моме срцу.</p> <p>Ферије беху већ на измаку.{S} Једно после подне остадосмо нас  
 научио читати а тетка плести.{S} Обоје беху задовољни својом ученицом; тетка није могла да ме  
p> <p>И ја сам ћутала.{S} Чудни осећаји беху самном овладали.</p> <p>Ту свечану тишину проби гл 
чела радити.{S} Умила сам се, но очи ми Беху још исплакане.{S} На једанпут ступи у дућан — Бори 
ије, јер сам разумевала, а остали писци беху ми због мешања словенског језика тежи и сувопарниј 
гова преживелих година, што јој на лицу беху исписани.{S} Да је тај поглед изражавао терет преж 
 пут спремљену.</p> <p>Отпутовала сам у Беч, да се тамо боље усавршим у својој струци и да — за 
ра и радњу женског одела.{S} И то сам у Бечу изучила.{S} Радња ми је добро ишла, те не прође ни 
 пекара, жељезница и разних машинерија, беше се за неко време — као обично пред подне — стишало 
прва слика што је нађох у својој машти, беше — Милан.</p> <p>Тргла сам се од те мисли и махнула 
 сам била и ја.</p> <p>Најмилија забава беше ми читање у тамошњем врло лепом варошком парку.{S} 
 другу. </p> <pb n="161" /> <p>Та друга беше моја другарица.</p> <p>Тежак беше то тренутак, мно 
и хиљаде, разуме се у шајну.{S} Но тада беше толика свота знатан капитал.{S} Сљед тога ретко бе 
веда са дебелом кожом!...</p> <p>Старка беше дошла у ватру.</p> <p>— Мора мајко, да игра по њез 
 даје се замислити.{S} Стара моја тетка беше већ давно под земљом, а требало ми је полазити из  
 у Т.</p> <p>Сека-Мацино место, заузела беше Лиза, те сам могла читати кад ми је воља.{S} Није  
ам жалила.{S} Не поверење према мушкима беше у мени већ корена ухватило.{S} Жена ми је била леп 
ано и онесвешћена пала доле; пред очима беше ми се смркло а срце ми стегнула нека ледена рука.  
 сам неку младу раделицу.{S} Баба-Стана беше — мртва.</p> <p>— Знате-ли што о њој? питала сам р 
 у месту код неког адвоката, а у шогора беше син Душан, с ким се још од пре познавао.</p> <p>Ду 
ће, умесими „на супу.“</p> <p>Сека-Маца беше скроз практичарка.{S} Држала је, припасаћу кецељу  
 двоје деце, Даницу и Милана.{S} Даница беше мога доба а Милан је могао имати 16—18 година; свр 
у свог старог тече е тетке.</p> <p>Теча беше учитељ, као и отац ми.{S} Деце у кући није имао; ј 
 је нешто папира и неког цртежа.{S} Све беше јако пожутело. — Знак, да им идентитет није тек од 
овео је два месеца на дому.{S} То време беше мени и Даници најмилије; једва смо чекале да дође. 
ма он често и потреба.{S} Но једне зиме беше овладала самном нека чама.{S} Држала сам, да ће ми 
ала сам је тужно.{S} У њезиним очима не беше ни трага од туге.{S} За цело јој не беше жао живот 
а њему — љубав.</p> <p>Срце ми дакле не беше мртво него тек успавано!</p> <p>Стидила сам се сам 
у, фрушку гору.</p> <p>С моје стране не беше дакле никакве кривице, па и опет их брзо нестаде с 
ту.{S} У њих беше већ двоје деце, те не беше места и за мене.</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву 
" /> <p>Била сам дете.{S} Природа ми не беше маћеха; подарила ми је клицу свега онога, чиме дар 
 је било све јасно.{S} Мојој помајци не беше доста, што сам се из дужности својевољно среће одр 
еше ни трага од туге.{S} За цело јој не беше жао живота.</p> <p>— Дакле ни ту се нисам преварил 
>Нисам је мислила издати; али новост не беше баш обичне природе, те не остаде без утиска.{S} И  
на читала сам опет у парку.{S} Око мене беше необична тишина.{S} Сав велико-варошки жагор: хука 
али моје око остало је суво; срце ми се беше скаменило а душу ми заузеле мисли о неситој и граб 
ао сам онуда и свратио сам.{S} Код куће беше само слушкиња и мала Данка.{S} Хтео сад да одем но 
д тога часа заволела.</p> <p>Помајка ми беше удовица, а имала је двоје деце, Даницу и Милана.{S 
 баш ни много хтела </l> <l>Ал’ жеља ми беше смела,</l> <l>Задовољство је однела.</l> <l>Желила 
према другоме,“ рекла је старица, то ми беше доказ, да имам посла с поштеном женскињом.{S} Друг 
олим вас, дозовите је.</p> <p>Мари-нени беше доброћуда изгледа старица и врло разговорна.</p> < 
С тога ћу пропасти.“</p> <p>Природа јој беше доиста загонетка.{S} Колко је била енергична, толи 
— а сад — супарница.</p> <p>Даринка јој беше име.{S} Била ми је другарица и сироче као и ја; мо 
друга беше моја другарица.</p> <p>Тежак беше то тренутак, много тежи и од онога, кад сам се с М 
н и блеђи но обично.</p> <p>Поздрав нам беше много хладнији него обично.{S} Ни руковали се нисм 
 летила од једног другоме.{S} У његовим беше мале разлике.{S} И пре су била пуна нежности; а ја 
пису; био је још у првом зачетку, но он беше његов присталица.</p> <p>После смо му тек тим прав 
 им плаћати храну.</p> <p>Први ми посао беше, да пишем Милану.</p> <p>Писала сам му, рекавши, д 
их у мање и веће пакетиће.{S} Исто тако беше у њој неколико дењчића другог рукописа; а разметну 
вота знатан капитал.{S} Сљед тога ретко беше недеље а да није на моји врати закуцао по који про 
исам побегла; нисам имала снаге, јер то беше последњи загрљај.{S} После неколико тренутака је о 
ашто сам остала неудата.“ Као неки мото беше додато:</p> <quote> <l>Имала сам топло срце,</l> < 
ам се већ стропоштала.{S} Свест ме опет беше оставила.</p> <p>Дуго сам и тешко за тим боловала. 
девојачки.</p> <p>Дан по дан, па и опет беше година на измаку.</p> <p>„Још месец, два, па ће и  
} Деце у кући није имао; јединицу ћерку беше удао пре 10 година.{S} Он и тетка беху ми драги ро 
 сам књижицу.</p> <p>На насловном листу беше написано:</p> <p>„Зашто сам остала неудата.“ Као н 
жњу варош својој ћерци и зету.{S} У њих беше већ двоје деце, те не беше места и за мене.</p> <p 
шљати: какав мора бити „делија“ за кога би ја пошла.{S} Нисам дуго морала премишљати; прва слик 
племенити може.{S} Уверена сам била, да би старицу новчано радо помогла (то допуштају „госпоцка 
гова тетка а наша суседкиња срочила, да би били красан пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и не п 
ности да је упитам.{S} Чинило ми се, да би то питање читаву „историју“ за собом повукло, а одку 
.</p> <p>Он уздахну. „Хтео сам рећи, да би моја помоћ била незнатна.{S} Ти га љубиш и сувише... 
, па ни то нисам могла; осећала сам, да би ме глас одао.</p> <p>„То је зацело наруџбина?“ рече  
ерко.{S} Пада и мени кашта на памет, да би баш женскиње требало тако да се запита.{S} Радњом, е 
м?{S} Кинез стеже својој ћерци ногу, да би је полепшо а нама су гадне и смешне те здепнасте кра 
д је сасвим обична старачка појава?“ Да би нашла узрока, погледала сам је и опет.</p> <p>У том  
адем, да сав његов рад радо читам, и да би га све више и више читала.</p> <p>— Бар да видим, ка 
рка интересовала, те рекох:</p> <p>— Ја би вас молила да ме одведете до њезина стана.{S} Хоћу д 
те љубим неизмерно.{S} Нема жртве, која би ми за тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад 
ла сам и стисла се уз њезино раме; била би је још на улици пољубила, од среће, што у њојзи не н 
м трагове, а тога није смело бити; била би неблагодарност према мајци, а ни Милан није смео зна 
ну.</p> <p>— Зашто ми ниси казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам  
веста ни вереница још му нисам била, па би морала поруменити сама пред собом, да сам искушењу б 
им речма.</p> <p>— Па реците мајко, шта би требало женскиње да чини, да коракне кораком права н 
је одрастао, а то све болело би га, кад би први љубавни занос прешао; те би ме и нехотице почео 
атична.{S} То би дошло тек доцније, кад би почео примати утиске и од унутрашњих мојих особина.{ 
ну удобност, коју неби могао имати, кад би се наслеђа одрекао.{S} Мене ради био би хладније при 
 још у деци управе на прави пут.{S} Кад би се у свету претпостављало здравље болесној уображено 
д га она неби пустила од себе, онда кад би с њоме заједно пропало, а у даљини се сијао зрачак н 
} Ми би је велим презирали; особито кад би тај растанак изискивала и друга дужност.{S} Тако је  
ушевна лепота спољашној, видели би, куд би свет отишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а не могу д 
бито мушки и не почиње онде љубити, где би требало да поштује.{S} Тек мане, недостаци и слабост 
.</p> <p>— Чудно питам, јел-те?{S} Коме би се допадала патња!</p> <p>Молила сам је, да ми остав 
, механично сам питала:</p> <p>„По томе би ја била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам сувише ос 
 шетала сам се крајем од „ајзнбана,“ не би ли је случајно опазила; али увек без успеха.</p> <p> 
азговарала, онако, као некада; можда не би одобрила корак, што сам га учинила — ја сам вереница 
а, ал доста си на глас читала.{S} Ја не би могла тако дуго.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у мене је 
спод достојанства...{S} То ми зацело не би ни она допустила.{S} Та за Бога! — Друго је бити чла 
 мах, да ћу умрети, полудети, али то не би ни једно; била сам млада и душевно снажна.{S} А:</p> 
а, кад би први љубавни занос прешао; те би ме и нехотице почео сматрати као узрок своје несреће 
бољитак, па онда још нешто, а последице би дошле саме од себе.</p> <p>— Шта је то „нешто?“ То м 
е је тек у пола волео као ја њега, срце би му казало, да сам чиста и невина.</p> <p>Заборавила  
вега доста, ал што човек више има, више би хтео, продаје се нека земља у месту, па неби хтели д 
ш та детињарија задржи од изгреда, који би можда иначе учинили; а усамљеним је људима он често  
оти, а душевна лепота спољашној, видели би, куд би свет отишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а н 
 сијао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би је велим презирали; особито кад би тај растанак изис 
слабо бих успела.{S} Да је старији, тек би можда помислио:</p> <quote> <l>Залуд стриче, дуваш д 
те сам га зачуђено погледала.</p> <p>Он би ми на то за тренутак топло погледао у очи а за тим б 
..{S} Попа ме неби ни разумео.{S} Рекао би ми можда — као у оној песми што је рекао свети Петар 
 је број куће.{S} Да ми је казала, радо би вас одвела.</p> <p>Тако остаде сво моје заузимање, д 
гао ми је тајни, незаконити брак. „Лудо би било, да ради оне церемоније срдим родитеље а нас об 
би се наслеђа одрекао.{S} Мене ради био би хладније приман и у круговима, у којима је одрастао, 
дној соби, а што су ближе, тим боље; ко би још тако луд био да крати себи пријатну забаву и то  
 ћерко!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се томе надо!{S} Ал ходите унутра.{S} Ваљда се не ће 
биљежим? — Честитао ми није нико.{S} Ко би се мене и сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — ко 
га оцекла, а око би своје ископала, ако би хтело одати, како ми је у срцу. — Била сам вулкан, п 
Она га поглади по косици.</p> <p>— Како би ти мајка радо учинила радост са једном таком тичицом 
 је језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје ископала, ако би хтело одати, како ми је у срц 
чекајте, да изађем пред вас.{S} Требало би времена да ме сами нађете.{S} Читав Лавиринт у овој  
та.{S} Радњом, енергичном радњом, могло би тек оно излечити бар потоњи нараштај од трулежи, кој 
, у којима је одрастао, а то све болело би га, кад би први љубавни занос прешао; те би ме и нех 
 какве добротворне женске задруге, било би испод достојанства...{S} То ми зацело не би ни она д 
тан!</p> <p>Долазак ти је излишан; било би детињарија, а можда и неупутно.{S} Наши се пути рази 
азили.{S} Но ту неједнакост изједначило би време и љубав, да само није било другога — чинило ми 
живи!{S} Да није по кад-кад шале, јадно би изгледао овај свет.{S} Јесте ли га лично видели или  
 и ја сам је волела, врло волела; једно би изгледало пријатељство и љубав, које веже тек — непо 
ам, да сам му већ сад симпатична.{S} То би дошло тек доцније, кад би почео примати утиске и од  
{S} Да је требало живот жртвовати, и то би била за њу радо учинила, тако сам је од тога часа за 
па зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То би их било неколико туцади?“</p> <p>„Толико не, ал једн 
и свет не стиди трулеж подрањивати, што би се ја стидела вама казати, какав је тај трулеж.{S} Ј 
ала, нисам хтела да испитујем.{S} Нашто би ми и било?{S} Доста што сам знала, да ме он више не  
у!{S} Разоравала сам је својевољно, јер би њезин темељ био често темељ туђој несрећи.{S} Где ни 
век и свуда и ми </p> <pb n="171" /> <p>би је презирали, кад га она неби пустила од себе, онда  
Фенелона и других страних писаца, као и библију и златоустове беседе, од Доситеја Обрадовића, к 
ика, беху заступљени у нашој девојачкој библиотеци.{S} За време школског свог одмора, научио на 
жила и у течиној, за оно време, богатој библиотеци.{S} На то ме је свикао сам теча; у данима од 
ентују обоје и сносе се, нестане ли га, бива свешта.{S} Још је срећа, кад се за времена разиђу, 
.{S} Шта ће те?{S} Мати велика дама, па бива свашта.</p> <p>— То се може свакоме десети и поред 
читањем таки ствари разборитији, а срце бива племенитије.</p> <p>Она диже очи, гледећи ме за ча 
 станице одма сњим у гробље.{S} Тако то бива, кад човек нема своје деце ни блиске родбине.{S} А 
у.</p> <p>„Па што се смејеш?{S} Тако то бива.“ рекла је Даница и почела ме утврђивати да је не  
узео девојку због мираза.{S} Исто тако, бивало је и обратних случајева, да се девојка удала без 
тиче, нећу много да говорим.{S} Тог зла бивало је и за мог младог доба, али шта велите о женско 
ка“ о овој или оној теми, но то је ређе бивало; обично смо се у назори слагали; те је он моје м 
енутак.{S} Доцније је у таким приликама бивао снужден и зловољан.{S} Јасно сам видела, да га мо 
<p>Он се тада обично усиљено насмешио и бивао више дана приметно хладнији.{S} Кад сам га питала 
 је учинило своје; постепено почела сам бивати веселија.{S} Боривој је имао право; ја нисам бил 
b n="155" /> <p>Он ме стиште свим нагло бијућем срцу.{S} Овог пута нисам побегла; нисам имала с 
у.</p> <p>Овог пута корачала сам журно: била сам замишљена а и желудац ме је опомињао, да је по 
мо се и ако смо биле неједнаке природе; била ми је необично одата.{S} Доцније сам видила, да с  
уменила сам и стисла се уз њезино раме; била би је још на улици пољубила, од среће, што у њојзи 
ри сан.</p> <p>Учинила сам јој по вољи; била сам и поред радозналости санана. </p> <p>Сутра сам 
 собом трагове, а тога није смело бити; била би неблагодарност према мајци, а ни Милан није сме 
мрети, полудети, али то не би ни једно; била сам млада и душевно снажна.{S} А:</p> <quote> <l>Д 
е преко од мене.{S} Нисам дизала очију; била сам збуњена.</p> <p>„Шта то везеш?“</p> <p>„Теби к 
p> <p>Даница му је ретко испунила жељу; била је детињастија и несташнија од мене; радије је у с 
а и опет заћута.{S} И ја сам ћутала.{S} Била сам изненађена, и некако чудновато расположена.{S} 
ахрани; после два сата је издахнула.{S} Била је до смрти при свести.{S} Па како се радовала, ка 
заћута, нагло устаде и оде кавезима.{S} Била је очевидно јако узрујана.</p> <p>— Видите, рече п 
од људи ...</p> <p>Старица престаде.{S} Била је узрујана; глас јој је још већма дрхтао, а у оку 
арница.</p> <p>Даринка јој беше име.{S} Била ми је другарица и сироче као и ја; модистлук је са 
м и дома, а она ми је била у памети.{S} Била је то чудна појава за мене.{S} Није се запослила „ 
м се да ми неће допустити тај корак.{S} Била је добра и према сиротињи милостива женскиња, али  
 поглед у лице јој учини да устанем.{S} Била је то жена у дубокој старости, а смешила се у моме 
 је оставила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је то честита и добра душа.{S} Није сирота дуго ле 
а јабуку, разгледала сам јој собицу.{S} Била је малена избица с једним прозором.{S} Сав намешта 
ко би хтело одати, како ми је у срцу. — Била сам вулкан, по чијој површини често ходим и не слу 
ми сваки залогај.</p> <p>„Смрт или вид“ била је сад сва жеља моја. — Све што сам још своје имал 
мој карактер, моју чистоту онако лабава била.{S} Но и тога је давно нестало, па буди миран и ср 
нично сам питала:</p> <p>„По томе би ја била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам сувише осетљива 
тим то и чекала.{S} И Милана и Боривоја била сам већ заборавила.{S} Од свега је остала само усп 
S} Нема жртве, која би ми за тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад, па хајде самном да 
 обично родитељи били узрок; млада срца била су бар увек непокварена и чиста.{S} Сад је и то др 
 ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S} Тада сам га одбила; нисам знала како он мисли, 
толико зла и напрасита.{S} Осим тога је била веома славољубива и поносита.</p> <p>Но нико није  
аљица умесила...</p> <p>— је лите да је била добра?{S} За младих година служила сам и код феишп 
 Срем.{S} Учинимо јој по жељи и онда је била мирнија.</p> <p>— Је-ли рођака дошла? питала сам р 
ива и другу децу своју.</p> <p>Клица је била ту; и ја сам била чила, окретна и задовољна, као и 
е поболем.{S} Стара сам.{S} Лубеница је била зрела и слатка.</p> <p>— Добро што се десила слатк 
мени већ корена ухватило.{S} Жена ми је била лепа и богата, а имао је и сина, више ми није треб 
спеха; но дошла сам и дома, а она ми је била у памети.{S} Била је то чудна појава за мене.{S} Н 
S} Срце ми се још цепало, но душа ми је била мирна, од прилике онако, као кад учинимо какво доб 
 је то био обичај.</p> <p>Дужност ми је била, да га запитам, где је за толико, па ни то нисам м 
тво, небих се зацело тргла.{S} Овако је била — необична.</p> <p>— Политика, рече она, пруживши  
 јој беше доиста загонетка.{S} Колко је била енергична, толико нестална, колико снажна толико с 
аш ништа; само сека-Маца рече, — баш је била унела штрудлу — да је знаде. — Становала је, вели, 
{S} Нашла сам да јесте.{S} Старица није била „рђава особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло 
ати до своје смрти!</p> <p>Кад сам лане била у Т., отишла сам опет да видим баба-Стану.{S} У ње 
 Да је требало живот жртвовати, и то би била за њу радо учинила, тако сам је од тога часа завол 
колеба?“</p> <p>„Без тога колебања неби била човек.{S} То није грех; то је на карактерном човек 
ми сада душу.{S} Ни једна жртва није ми била велика, кад се тицала Данке.{S} Васпитала сам је о 
но;</p> <p>„Знала сам.{S} Та ти си увек била моје разборито добро дете!“</p> <p>Склопила сам оч 
воју.</p> <p>Клица је била ту; и ја сам била чила, окретна и задовољна, као и друга деца.{S} Им 
</p> <p>— Не замерте ћерко.{S} Така сам била од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Н 
овати и оплеменити може.{S} Уверена сам била, да би старицу новчано радо помогла (то допуштају  
, да је у гостима човек комотан, па сам била и ја.</p> <p>Најмилија забава беше ми читање у там 
лила из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била на пошти, питам јој газдарицу: где је фрајла Стана 
м стара а то је млађи човек.{S} Кад сам била млада, радо сам читала.{S} Читал сам Обрадовича, В 
. ма да ми није требало.</p> <p>Сад сам била мирнија.{S} Закључила сам да своје осећаје не одам 
кчије. </p> <pb n="154" /> <p>Дотле сам била дете, а од тога тренутка девојка.{S} Већ прво писм 
е и кува.</p> <p>Љубила сам га, али сам била старија, па ми се чинило да ми је дужност да га од 
иланов друг и брат од тетке.{S} Док сам била у дому моје помајке, долазио је чешће са својом ма 
ривоју сањала...</p> <p>И сутра-дан сам била узрујана.{S} Чим сам се у дућану видила сама, поче 
ла; али увек без успеха.</p> <p>Већ сам била напустила истраживање, кад ми случај притиче у пом 
отињска нагона и ништа више! (Ја) нисам била така.{S} За то сам незгодна јунакиња.{S} Да то буд 
ија.{S} Боривој је имао право; ја нисам била од оних што лако подлежу.</p> <p>Још нисам била ра 
оте?!{S} Мислићете да можда никад нисам била способна за љубав, кад тако говорим и кад сам оста 
бав, а невеста ни вереница још му нисам била, па би морала поруменити сама пред собом, да сам и 
оних што лако подлежу.</p> <p>Још нисам била равнодушна, али ни суревњива; сећала сам га се као 
ла сам радознало.{S} Знала сам да је то била Данка.</p> <p>— Дошла је, таман да јој очи склопи  
 га неприметно узео и прочитао; није то била проста радозналост, већ нада, да ти можда могу пом 
дахну. „Хтео сам рећи, да би моја помоћ била незнатна.{S} Ти га љубиш и сувише...“</p> <p>„Љуби 
 његовим беше мале разлике.{S} И пре су била пуна нежности; а ја сам се изражавала како сам уме 
У томе изби на сахату шест.{S} Радо бих била још остала, али код тетке се обично у то доба вече 
xml:id="SRP18870_C0"> <pb n="136" /> <p>Била сам у гостима у Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима  
</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Била сам дете.{S} Природа ми не беше маћеха; подарила м 
зашто је баш мене поштедила? ...</p> <p>Била сам као цветак, кад га од стабла откинеш; но свену 
јом се обично за живота срета...</p> <p>Била је већ настанула пета година од кад сам примљена у 
о да ме сећа на — практичност...</p> <p>Била сам опет у парку и чим сам га опазила сетила сам с 
тала лист, ја сам је посматрала.</p> <p>Била је повисока слаба старица.{S} Некада, у младости,  
ском свом животу и наукама које су нама биле непознате.{S} Кад је то видео; доносио нам је и сл 
дости, могла је бити лепа.{S} Црте лица биле су правилне, ал јој се сад од слабости испупчиле ј 
 једном таком тичицом; само кад ми неби биле тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих растави 
д моје.</p> <p>Слагале смо се и ако смо биле неједнаке природе; била ми је необично одата.{S} Д 
беседе, од Доситеја Обрадовића, које су биле још у рукопису.</p> <p>Све сам радо читала, но Обр 
и желећи обојима сретан пут.{S} Жеље су биле искрене, али писмо орошено мојим врелим сузама; пи 
 десило? питала је она брижно.</p> <p>— Били смо код старе мајке.{S} Има лепе жуте тице, па све 
 мене несваћа; страни смо једно другоме били од почетка, па тако је и сада. </p> <pb n="164" /> 
а тетка а наша суседкиња срочила, да би били красан пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и не позн 
ку; али тој погрешци су обично родитељи били узрок; млада срца била су бар увек непокварена и ч 
помоћ какве добротворне женске задруге, било би испод достојанства...{S} То ми зацело не би ни  
и драги родитељи.{S} Кад су ме примили, било ми је тек пет година.{S} Теча ме је научио читати  
ки дан.{S} Једанпут не дође две недеље; било ми је за то време некако чудно и тешко.{S} Питала  
и сретан!</p> <p>Долазак ти је излишан; било би детињарија, а можда и неупутно.{S} Наши се пути 
ала.</p> <p>Ви сте зацело много патили? било ми већ на језику, кад ме она запита, показујући у  
и оборила очи, не рекавши јој ништа.{S} Било ми је срамота, да потврдим и ту ману нашег хваљено 
жала сам, да није сасвим при свести.{S} Било је на њој нешто необично.</p> <p>— Опростите, душо 
роја.{S} Разгледала сам јој и одело.{S} Било је скромно, чисто и њезиној дубокој старости и по  
колико тренутака настави опет:</p> <p>— Било је и пре тога гада и трулежи, али у много мањој ме 
то сам радила.</p> <p>„Јесте.{S} Седи.“ Било је све што сам му могла рећи.{S} Примио је понуду  
о темељ туђој несрећи.{S} Где није тога било, ту је опет требало вршити дужност, дужност према  
i> и једина љубав.</p> <p>У оба случаја било је и одзива.{S} Но опет се узели нисмо, а све зашт 
тавила међу друга; само ми је у грудима било некако празно, врло празно.{S} Чинило ми се, да ви 
гу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, па било старо или ново!</p> <p>Што се луксузне ношње тиче, 
о, хтео је све жртвовати.{S} Но тада је било касно.{S} Осећала сам каква нас провалија дели; он 
а подиже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било све јасно.{S} Поглед јој се није слагао с оним ста 
женио Маром Базићевом.</p> <p>Сад ми је било све јасно.{S} Мојој помајци не беше доста, што сам 
а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепших снова и илузије, што сам их донде има 
ала сам читајући то писмо:{S} Жао ми је било жене, која је из љубави погрешила.{S} Милана нисам 
м је одјурио из собе.</p> <p>Како ми је било, тешко је појмити.{S} Полуонесвешћена пала сам на  
хну и оде од постеље.</p> <p>Како ми је било, даје се замислити.{S} Стара моја тетка беше већ д 
се учинио да не види...</p> <p>То ми је било доста.{S} Душу су ми растрзале страшне муке.{S} Ср 
г ума человјеческог</title>.“ Још ми је било слободно читати неке преводе од Фенелона и других  
кутију, па је метну на сто.{S} У њој је било писама сортираних по величини и везаних у мање и в 
њи лист свога дневника...“</p> <p>То је било пре две недеље...“ А румен стида суну ми у лице.{S 
ка и стаклена посуђа.{S} На шифонеру је било доста уједно сложених књига, а о зидовима је висио 
 да испитујем.{S} Доцне је, али да није било лако рушити своју срећу за рад дужности, то је ист 
едначило би време и љубав, да само није било другога — чинило ми се, да је врло слаб за жртву,  
а сам. „Шта ће сад од мене?{S} Зар није било доста увреде?!{S} А друго за цело неће.{S} Та сада 
ам хтела да испитујем.{S} Нашто би ми и било?{S} Доста што сам знала, да ме он више не воли.{S} 
 ми је тајни, незаконити брак. „Лудо би било, да ради оне церемоније срдим родитеље а нас обоје 
емплар?“ смејао се он.</p> <p>Како неби било!{S} Сад сам вам тек прочитала пролећне месеце и не 
 сад презирати не можеш.{S} Па зар неби било лудо, кад се неби машили среће, која нам је тако б 
а њу бих и срећу дала.</l> <l>И срце ми било врело </l> <l>— Осећаја бујно врело —</l> <l>Љубав 
е.{S} Радити се могло и овде а тешко ми било враћати онима, који су ме скоро — отерали.</p> <p> 
о.{S} Но није тако било.{S} Срце је тек било измучено и успавано.{S} Доказ томе је, што сам у ж 
“ гласио је он.{S} У души ми је при том било некако топло; срце ми је живље почело куцати, но т 
вала, смејала се старица.{S} То је тако било од кад је, и биће довека.{S} Права љубав је вечита 
се да ми је срце мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце је тек било измучено и успавано.{S} Доказ 
 но Боривој није, те ми у почетку чудно било његово саучешће и старање о мени.</p> <p>„Тебе сек 
о дењчића другог рукописа; а разметнуто било је нешто папира и неког цртежа.{S} Све беше јако п 
 једна другу.{S} Дође ли једно од њих у било какву неприлику, зар се надати саучешћу, пожртвова 
аочари и плетиво, а у отвореном прозору било је неколико саксија цвећа.{S} Цео намештај је био  
а?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То би их било неколико туцади?“</p> <p>„Толико не, ал једно туце 
ма звати.{S} Заиста жалосно.{S} Срам их било!{S} Хоће с картањем на новац бајаги неке забаве.{S 
реди, нек продужи даље?!“ Тако је видиш било, а не као сада.{S} Умориш се ко псето од силних пи 
S} Како је лепо увезана, као еванђеље. (било је „дивотиздање.")</p> <p>— То су песме Јована Јов 
а сувише идеално створење, ексцентрична биљка или томе подобно.{S} Данашње, модерне јунакиње др 
 је ћерко, најнежнија и најплеменитија „биљка“ човечија срца и душе.{S} Ретко је земљиште у ком 
венула и опет нисам.{S} Деца су као оне биљке, што у сваком земљишту корена хватају; па се и ја 
 јаукнула сам.{S} Он није чуо тај јаук; био је већ на улици.</p> <p>Скочила сам, да га задржим, 
е људи у њему.{S} Теча се томе радовао; био је сретан што ми је отворио очи, да јасно и чисто в 
ога дана опазила сам промену и на њему; био је према мени много хладнији.{S} Најпре ме је то бо 
ора, научио нас је и Вуковом правопису; био је још у првом зачетку, но он беше његов присталица 
је осим Доситејевих допуштао читати.{S} Био је то Мразовићев „<title>Поучителни магазин за децу 
ча рекао: „госпоцки“ и величанствен.{S} Био је „цветан“ и раскошан, али без искрена саучешћа и  
и и он газио углед где год је могао.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека му је просто — није  
ацију, што је неки свет браком назива,“ био је мој одговор.{S} И тиме се обично свршила та тема 
/p> <p>„Сетила сам се својих родитеља,“ био ми је одговор.</p> <p>Те вечери добила сам грозницу 
ао некада Милана. — После неколико дана био је већ веран са ћерком богата поседника П...ћа.{S}  
 су ближе, тим боље; ко би још тако луд био да крати себи пријатну забаву и то „света ради!“ За 
стигао влак с бароном.</p> <p>Погреб је био, као што је теча рекао: „госпоцки“ и величанствен.{ 
искреношћу и добротом.</p> <p>Поглед је био у правом смислу младалачки, па је то на први поглед 
а каквог милог покојника.{S} За мене је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила мисао: у чи 
 Миланом једну исту струку.{S} Иначе је био честит, разборит младић и врло симпатична појава.{S 
зели нисмо, а све зашто:</p> <p>Први је био богат и из племићке породице.{S} Кад је изјавио, да 
љубављу, којом ја њега.</p> <p>Други је био такође ваљан младић, али млађи од мене. </p> <pb n= 
а с једним прозором.{S} Сав намештај је био: једна постеља, сто с две столице, канабе, шифонер  
олико саксија цвећа.{S} Цео намештај је био старинске форме, али чист и још цео.</p> <p>— Деца  
есити да ме заборави.</p> <p>(Стеван је био син ондашња имућна бележника, леп но лакоуман млади 
се још од пре познавао.</p> <p>Душан је био мојих година а Боривој нешто старији.{S} Обојица бе 
ала сам каква нас провалија дели; он је био њежно чедо аристокрације а ја дете народа.{S} Назор 
равду топлим речима олакша.{S} Та он је био мушки, па ако је мене морао презрети, зар је морао  
тала сам се као неки кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но обично.</p> <p>Поздрав нам беше м 
S} Сад је изледало да је миран, само је био блеђи но обично.</p> <p>„Изашла си тако лако одевен 
> </quote> <pb n="151" /> <p>Рукопис је био обичан, а правопис, на моје чуђење, нов и доста пра 
бар не с мирном савешћу.{S} Навикнут је био на комотан живот и раскошну удобност, коју неби мог 
кад би се наслеђа одрекао.{S} Мене ради био би хладније приман и у круговима, у којима је одрас 
а сам је својевољно, јер би њезин темељ био често темељ туђој несрећи.{S} Где није тога било, т 
 сва кривица лежи на мени?{S} Зар нисам био преварен, а превару си потпомагала — ти сама.{S} Не 
ницу. (Неко пошао директно тамо, а неко био на путу, па видио да се светина ускомешала, те хајд 
Ни руковали се нисмо, а иначе нам је то био обичај.</p> <p>Дужност ми је била, да га запитам, г 
, да никога више љубити не могу!</p> <p>Био је Миланов друг и брат од тетке.{S} Док сам била у  
је увиђа, избегава сваку изјаву.</p> <p>Био ми је загонетка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је  
 издао! — Дала ми старица свој дневник, биографију, шта ли је?{S} Још нисам почела читати.</p>  
евојке, док не дође до женидбе, па онда бирају богатију.{S} Сви су они таки...“</p> <p>Крв ми ј 
бијала.</p> <p>„Шта чекаш?{S} Докле ћеш бирати?“ љутио се често шогор и сестра.</p> <p>„Имам ка 
их плећа, црних наусница, свил'не косе, бисер зуба, чарних очију и бела и румена лица, већ којо 
; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда бити друкчије.“</p> <p>Сва сам се стресла, кад сам проч 
е имала врло много; знало се, да ће она бити моја насљедница, а само кућа и земља вредила ми је 
отице почела сам премишљати: какав мора бити „делија“ за кога би ја пошла.{S} Нисам дуго морала 
рема мајци одговорила ми; „За тебе мора бити мртав, па шта те се тиче његово мишљиње о теби?{S} 
е паметна, увидиће и сама, да тако мора бити.{S} Зар сам је за то одхранила да ми сину убије ср 
а дужност, него на право своје, не може бити рђав и непоштен, баш ако га и сумњиче.</p> <p>„Ост 
ртво.{S} Осећај, што га осећаш, не може бити љубав.{S} У животу се љуби тек једанпут!“</p> <p>Т 
тарица.{S} Некада, у младости, могла је бити лепа.{S} Црте лица биле су правилне, ал јој се сад 
на допустила.{S} Та за Бога! — Друго је бити чланица, па званично правити сиротињи посете, а др 
?{S} Па га сад не упуштајте.{S} Лепо је бити попадија.{S} За то ми будите захвални, па га држит 
ут нећете посетити...{S} Сад ће најбоље бити, да расечем лубеницу.{S} Ено мали сишао са столице 
шта,“ шапутала сам кроз плач; „мајка ће бити задовољна — дужност је одржала победу над срцем.“< 
ти!{S} Твоја кћи је доста патила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ 
е ће Боривој стећи гласа а и за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и ваздух ме  
ници, па и сви званичници.{S} Вредно ће бити да видите.</p> <p>Закључисмо, да идемо.</p> <p>Кад 
ћефу, а оно што ћу написати, довољно ће бити, дај се увиди, је ли „бабадевојка“ заслужила прези 
 знати, да нећу да се женим.{S} И то ће бити цела парада.“</p> <p>Тај предлог заболео ме и увре 
ово Даница.</p> <p>„Да боме да јој неће бити лако.{S} Али ако буде паметна, увидиће и сама, да  
мном нека чама.{S} Држала сам, да ће ми бити скоро крај, па сам све главније успомене свела у ј 
ћу из твојих уста да чујем, хоћеш ли ми бити жена, кад свршим науке?“</p> <p>„Хоћу,“ јецала сам 
ама!“</p> <p>„Сирота Стана, како ће јој бити!“ јецала је поново Даница.</p> <p>„Да боме да јој  
тичан.</p> <p>— Право велите, могла сам бити и мајка.{S} Али ја сам девојка — бабадевојка.{S} Т 
мрла.{S} Онда неби <pb n="156" /> могао бити сретан, а ја сам му тек срећу желила.{S} Та волила 
p>Зашто је то тако? — Је ли морало тако бити? — Савест ми је чиста и мирна, али срце и опет бол 
? — То нисам знала: само је тако морало бити; срце ми је кипило од смесе радости и туге, среће  
вља за собом трагове, а тога није смело бити; била би неблагодарност према мајци, а ни Милан ни 
 брзо сродили.{S} Ја и Даница немогосмо бити ни тренутка једна без друге.{S} Милана смо опет об 
 <pb n="141" /> <p>— Ал погреб ће за то бити величанствен?{S} Питаше тетка.</p> <p>— Као обично 
и нехотице ја.{S} Лако је у добру добар бити, ал на муци знају се јунаци.</p> <p>Добро велите,  
ете ме — карактера! — Темпераменти могу бити сасвим различни и појмова о свету.{S} Укратко: у у 
 нисам носио.“</p> <p>„Мајка тако хоће; биће ти венчана“ рекла сам, а глас ми је зацело морао д 
тарица.{S} То је тако било од кад је, и биће довека.{S} Права љубав је вечита.{S} Она нема крај 
о је он, „овако нећу срдити родитеље, а бићемо обоје сретни.{S} Свет ће само знати, да нећу да  
знаје.{S} Тамо ћу те на рукама носити и бићемо обоје сретни.{S} Или ако нећеш тако, реци хоћеш  
тала ме је радознало.</p> <p>— Тако, да бих волела, да су сви мушки тог мишљења! ...</p> <p>Зас 
не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје ископала, ако би хтело од 
е дуго време.{S} А како сам сама морала бих полудети или трчкати од једне до друге породице, да 
 ма колико се око њега умиљавала, слабо бих успела.{S} Да је старији, тек би можда помислио:</p 
 <p>У томе изби на сахату шест.{S} Радо бих била још остала, али код тетке се обично у то доба  
у осталог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом радо разговарала, онако, као некада; мож 
ше?{S} Прави вашар и трговина!{S} Често бих таки брачни пар споредила са две варалице, које чес 
<l>Њу сам вазда поштовала,</l> <l>За њу бих и срећу дала.</l> <l>И срце ми било врело </l> <l>— 
<quote> <l>Па се моли тамо Богу,</l> <l>Благ да опрости,</l> <l>Што ћу љубит' тебе само</l> <l> 
сам дизала очију, али сам осећала његов благи али испитујући поглед.</p> <p>„Што си плакала?{S} 
 <pb n="140" /> <p>— Не бојте се. рече, благо се осмехнувши.{S} Неће ми ништа фалити.{S} Сетила 
ер, весела и живахна природа и осетљиво благо срце?</p> <p>— Видила сам га једанпут.{S} А тврде 
ше; само она треба да је паметна, да је благодарна, па да не прави сметње.</p> <p>Боже, то ниса 
ст назора и карактера, мора у браку тек благослов и срећу доносити.{S} Такова љубав је и трајни 
: даље „<title>Нови плутарх</title>“ по Бланшару и Шилеру, Соларићево „<title>Ново гражданстко  
после неколико дана стајао је предамном блед и дрхћући од узбуђења.</p> <p>И ја сам дрхтала.{S} 
ао неки кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но обично.</p> <p>Поздрав нам беше много хладнији 
ад је изледало да је миран, само је био блеђи но обично.</p> <p>„Изашла си тако лако одевена, а 
е јунакиња понајвише је идеал, спољашњи блесак и спољашњост у опште, а последица је браколомств 
 својствима и здрављем, већ у спољашњем блеску.{S} Дубок мужевљев џеп, па има шта да црпи! — Гд 
 неће становати у једној соби, а што су ближе, тим боље; ко би још тако луд био да крати себи п 
њом и чежњом, да нам је љубљена особа у близини и да је поседавамо.{S} Али зар се не може љубит 
 се неби машили среће, која нам је тако близу! ..{S} О, Стано, буди милостива, буди паметна, па 
о то бива, кад човек нема своје деце ни блиске родбине.{S} А уз то има велику титулу а мало — н 
 на улици пружити руку и јавити се и на блиским рођацима својега мужа, а често и својим, тек за 
.{S} Тасе се онда јунакиње или дижу, те блистају као звезда, или клизају све даље и даље док не 
; глас јој је још већма дрхтао, а у оку блистала се суза.</p> <p>— Ви сте много патили? упитах  
 полазила, Даница се гушила у сузама, а блистале се сузе и у помајчиним очима; али моје око ост 
госпођа — много је полагала на спољашњи бљесак и етикетна правила.{S} Држа ла је и она, да се т 
ла.</p> <p>— Добар дан, мајко!</p> <p>— Бог добро дао, ћерко!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко б 
Па зар сам ја лења, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојк 
зраз. — Баш враг тај песник, но нека га Бог поживи!{S} Да није по кад-кад шале, јадно би изглед 
 је сад мода.{S} Усили се, па те дочека Бог те пита с каквим ђаконијама.{S} Често таким, да уби 
не дане.</p> <p>Тако сам писала, но сам Бог зна шта сам претрпила док сам написала то неколико  
зацело не би ни она допустила.{S} Та за Бога! — Друго је бити чланица, па званично правити сиро 
на туђе не лакоми, па да суди по правди Бога истинога; јер је боље изгубити главу, него своју о 
...{S} После ми је тек смешно, па фалим Бога, што ме још оне нису оставиле.{S} Долете па ме раз 
 божија створења лепа су, ако само нису богаљеви или измет природни.{S} Укус и фантазија моја ћ 
и наручујем...</p> <p>— Добро фрајлица, богами, баш добро, чула сам ја за тим још и на вратима  
. априла 18... године.</p> <p>Младожења богат; економ.{S} Провођаџија поверљиво додаје: да су д 
{S} Нека је ма и сулудаст, само нека је богат.{S} Еквипаж и вранци, кадифа и злато, — то јој је 
 нисмо, а све зашто:</p> <p>Први је био богат и из племићке породице.{S} Кад је изјавио, да хоћ 
ена ухватило.{S} Жена ми је била лепа и богата, а имао је и сина, више ми није требало, држала  
еколико дана био је већ веран са ћерком богата поседника П...ћа.{S} Да ли из наклоности, никад  
те не прође ни три године а ја постадох богата „партија.“ Стајала сам на три хиљаде, разуме се  
пред очима.{S} Заборавиће је брзо поред богатије и лепше; само она треба да је паметна, да је б 
ка је рекла: „заборавиће је поред друге богатије и лепште.“ Те речи звучаше ми непрестано у душ 
 док не дође до женидбе, па онда бирају богатију.{S} Сви су они таки...“</p> <p>Крв ми јурну у  
а: младих и старијих, момака и удоваца, богатих и сиромашних, учених и дресиратих; само не онак 
м је тражила и у течиној, за оно време, богатој библиотеци.{S} На то ме је свикао сам теча; у д 
 хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, богатство је да не треба веће.{S} Свега доста, ал што ч 
 и њему; није он први у ком је жудња за богатством, уништила сваку човечност.</p> <p>То је моја 
и трагично.{S} Из славољубља и жудње за богатством, лаћа <pb n="163" /> ли се разних критичких  
без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лакше и комотније живе, па нећу да сам му на  
итељи искључити из наслеђа.{S} Хтели су богату партију и од племићке крви, а не машамоду са три 
 видим.{S} Изгледала ми као пилат, који Бого-човека предаје народу да га распне и поред уверења 
г сунца, падаше на трном окруњену главу Бого-човека, и мени се чини, да ме те свете очи тужно а 
ју, каква одговорност лежи на њима пред Богом и светом.{S} Закужави ти један цветак или ти се п 
страше муке и клетве дечије, греха пред Богом и срамоте пред људима?!</p> <p>Него ви ћерко, и н 
<p>„15. март 18... године.{S} Младожења богослов, провођаџише госпођа Н. Н., сва је сретна и у  
 гласиле</p> <quote> <l>Па се моли тамо Богу,</l> <l>Благ да опрости,</l> <l>Што ћу љубит' тебе 
 до душе увек због тога.</p> <p>— Боже, боже, фрајлице, ала сте непрактични! говорила је често  
ила се до душе увек због тога.</p> <p>— Боже, боже, фрајлице, ала сте непрактични! говорила је  
авање света. </p> <pb n="138" /> <p>Дај Боже, да тај лепи шарени свет и не познате, бар не овак 
азговарам.{S} Други пут баш нећу.{S} Ал Боже мој — шта ћу онда? ...{S} После ми је тек смешно,  
агодарна, па да не прави сметње.</p> <p>Боже, то нисам ни мислила! одјекну ми у души, а ваљда и 
, да појам о лепоти није једнак!{S} Сва божија створења лепа су, ако само нису богаљеви или изм 
ора очију.{S} Годину дана лечио ме је и божијом помоћу спасао вид.</p> <p>Заостала сам овде.{S} 
тарински сат, неколико слика и два лепо бојадисана кавеза.{S} У сваком кавезу скакутао је по је 
ира.{S} Масло је врло добро и свеже.{S} Бојадишу га жутом репом и сафраном, ал ја то осетим по  
p> <p>Постала сам и према њему збуњена; бојала сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{ 
ци.{S} Тетци сам рекла да ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће допустити тај корак.{S} Била ј 
ла.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам се бојала, чуће.{S} Устала сам и донела још цвећа. ма да м 
буџак: но природа остаје природа, па се бојим да не буде каква изгреда...{S} Ретки су и људи, к 
ше и дрхће од чезње за тицама.</p> <p>— Бојите се, да не излете? осмехну се старица; неће, док  
 мене, гледећи је неповерљиво.</p> <p>— Бојиш се мајке?{S} Немој, душо!{S} Мајка воли децу.{S}  
диже главу. </p> <pb n="140" /> <p>— Не бојте се. рече, благо се осмехнувши.{S} Неће ми ништа ф 
ише ме још и извињавати...{S} Иронија и бол звучаше у последњим старичиним речма.</p> <p>— Па р 
рица а лице јој узе сетан, да не речем, болан израз.{S} Зар се данас склапа брак из узајамне љу 
 <p>— Секо, баца неможе с тобом тичати; боле га ножице! — рече ми мали Милан.{S} Сестре га звал 
уговима, у којима је одрастао, а то све болело би га, кад би први љубавни занос прешао; те би м 
ћује и да му је немила.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам се савлађивала, тежио је за њом и тр 
исам ни срдила на тебе; само ме је дуго болело, што ти је вера у мој карактер, моју чистоту она 
мени много хладнији.{S} Најпре ме је то болело, после сам тек видила, да је баш та хладноћа у п 
 с таком пажњом, као да сам какво слабо болесно дете.</p> <p>Ја сам заиста дрхтала, но више од  
ад би се у свету претпостављало здравље болесној уображеној лепоти, а душевна лепота спољашној, 
дма у другој соби а она је и неговала у болести. — Молим вас, дозовите је.</p> <p>Мари-нени беш 
 разума.{S} Но и опет боли, још те како боли та глупост светска.{S} Како и неби, кад ти предпос 
ст ми је чиста и мирна, али срце и опет боли...{S} Успомена за успоменом ређа се у души и растр 
м светског здравог разума.{S} Но и опет боли, још те како боли та глупост светска.{S} Како и не 
екада љубила људе, а сад — ту се старка болно и гласно засмеја — сад љубим моје канарине, мачку 
ам га,“ те ми се са усана.</p> <p>Он се болно осмехнуо.</p> <p>„Рђава извина, секо моја.{S} Отв 
ставила.</p> <p>Дуго сам и тешко за тим боловала.{S} Кад сам оздравила, чула сам, да се оженио  
 боље разонодити, особито за време мога боловања, после оног растанка са Миланом.</p> <p>Душан  
 вади новац, без да си га заслужила!{S} Боље да остану забаве ради дома, па окупају ону јадну д 
хтела све усмено казати.{S} Но овако је боље.{S} Не марим о себи да говорим.{S} Нису баш пријат 
да суди по правди Бога истинога; јер је боље изгубити главу, него своју огрешити душу!{S} Тако  
рсни сродници; надметали се, који ће ме боље разонодити, особито за време мога боловања, после  
тренутака.</p> <p>„Наравно.{S} Сад ме и боље познајеш.“</p> <p>„У тебе је,“ рече он не дижући о 
Боривој стећи гласа а и за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и ваздух ме чисто 
вати у једној соби, а што су ближе, тим боље; ко би још тако луд био да крати себи пријатну заб 
ње о теби?{S} Што буде горе мислио, тим боље!“</p> <p>„Мајка, нађите ми кола; идем сестри од те 
/p> <p>Отпутовала сам у Беч, да се тамо боље усавршим у својој струци и да — заборавим.{S} Свој 
</p> <p>— Пре свега треба праве воље за бољитак, па онда још нешто, а последице би дошле саме о 
 пре.{S} Онда вам је тако добро испала, бољу је неби ни краљица умесила...</p> <p>— је лите да  
Повешћемо га с нама.{S} У теби ће имати бољу матер, но у жени, која га је родила, ал не схваћа  
потрошио много на школе.{S} Отац му, да боме има леп капитал, ал још доста деце, па ко паметан  
> <p>— Вечита! осмехну се старка.{S} Да боме да је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек 
ти разборита човека.{S} Изузетака је да боме и у томе.{S} Но будите уверени, да су таки људи у  
 <p>Рећи ћеш:{S} А Душан? — Њега сам да боме волела, ал сад га не волим.{S} Он се оженио.{S} Ва 
и!“ јецала је поново Даница.</p> <p>„Да боме да јој неће бити лако.{S} Али ако буде паметна, ув 
 лепоте,“ чудно је одударао од старачке борасте, жућкасте коже, и модрих усана и око лепог крој 
ав борила се у мени.{S} Дуго је трајала борба та, док једног дана не дође до очајања.</p> <p>На 
и за срцем и одаје љубавном уживању без борбе и устезања......</p> <p>Осећаји су им до душе иск 
е особе спадну и кад руменило са лица у борби живота нестане!</p> <p>— По вашим речма, спољашња 
 паде ми на памет и изазва још грознију борбу у мени.</p> <p>„Отићићу, тек ако ме ти не љубиш,“ 
И Даринка ме је сузним очима испратила; Боривој није дошао да се опрости, зашто — незнам.</p> < 
остепено почела сам бивати веселија.{S} Боривој је имао право; ја нисам била од оних што лако п 
едном је у нас провео читаве ферије.{S} Боривој; учио је заједно с Миланом једну исту струку.{S 
 ради његове среће и своје дужности.{S} Боривој је имао право, кад је рекао, да је у мени море  
плакане.{S} На једанпут ступи у дућан — Боривој.</p> <p>Уздрхтала сам се као неки кривац.{S} И  
вао.</p> <p>Душан је био мојих година а Боривој нешто старији.{S} Обојица беху добра срца и изв 
да и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S} Тада сам га о 
Америку.{S} Тамо у новом свету лакше ће Боривој стећи гласа а и за мене ће бити боље.{S} Досада 
вала сам је чешће себи и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он заволео, јасно сам сад видила. 
/p> <p>Душан је знао све тајне моје, но Боривој није, те ми у почетку чудно било његово саучешћ 
лику видим, али место њега видила сам — Боривоја.{S} Насмејала сам <pb n="159" /> се и зловољно 
сам мећу тим то и чекала.{S} И Милана и Боривоја била сам већ заборавила.{S} Од свега је остала 
 милостиње презрео је моју љубав, јадни Боривоју. знадеш ли шта чиниш?!{S} Или те је занела њез 
 моја рука одапе пиштољ.</p> <p>„Збогом Боривоју!....{S} Збогом мајко!....“ Поглед ми је пао на 
воју некадашњу љубав према Милану.{S} О Боривоју нисам јој ништа говорила.{S} Држала сам да је  
рам те варљиве мисли; но опет сам тек о Боривоју сањала...</p> <p>И сутра-дан сам била узрујана 
не муке.{S} Срце и разум, понос и љубав борила се у мени.{S} Дуго је трајала борба та, док једн 
две недеље си једног јутра заборавила у брави кључ од своје собе.{S} Зацело си се журила у дућа 
 па се стадоше лепршати и пипкати је по бради и лицу; изгледало је, као да је милује и љубе.{S} 
 по то; па руши све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, вера издаје а народност продаје 
у.{S} Егзистенцију сам себи осигурала а брак сам сматрала за нешто светије од обичне трговачке  
ем, болан израз.{S} Зар се данас склапа брак из узајамне љубави, поштовања и познавања?!{S} Не, 
о за то, што је удата!{S} Баш као да је брак чистилеште сваког душевног гада и фирма неприкосно 
леђе, предлагао ми је тајни, незаконити брак. „Лудо би било, да ради оне церемоније срдим родит 
 се до овог дотерало?!{S} При ступању у брак он шпекулише, она шпекулише, па шта ће те више?{S} 
ач и уздисаји свакидашњи су гости таког брака.</p> <p>Па из таког јада и гада, зар је очекивати 
ак и спољашњост у опште, а последица је браколомство и самоубиство.{S} То видите, мени изгледа  
растем за шпекулацију, што је неки свет браком назива,“ био је мој одговор.{S} И тиме се обично 
о, али ја сам од старијих слушала, да у браку понајвише они рђаво живе, што се из љубави узимај 
на, сличност назора и карактера, мора у браку тек благослов и срећу доносити.{S} Такова љубав ј 
 ме за руке и нежно рече:</p> <p>„Добар бранилац.{S} Али овог пута се трудиш без успеха.{S} Све 
 смо опет обе волеле, као једина брата, бранитеља и заштитника свог.{S} Та зар нас је једанпут  
ски разред.</p> <p>„Слажите се и будите брат и сестре,“ рекла је помајка, приказујући ме својој 
и не могу!</p> <p>Био је Миланов друг и брат од тетке.{S} Док сам била у дому моје помајке, дол 
онуду.</p> <p>— Ко вам је то?{S} Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да 
 њега сам поштовала и волела као рођена брата.</p> <p>Сад ме је опет нашао.{S} Практицирао је у 
 Милана смо опет обе волеле, као једина брата, бранитеља и заштитника свог.{S} Та зар нас је је 
м и осећала, да Милана не љубим тек као брата и пријатеља, већ и некако друкчије. </p> <pb n="1 
туђа момка. 0сећала сам да то није више братинска љубав, а невеста ни вереница још му нисам бил 
 Имала сам милу мајку, драгог оца, па и браћицу и сестрице.{S} Све сам их љубила свом снагом де 
рече ми мали Милан.{S} Сестре га звале „брацом“, па се и сам тако називао; само што још није ум 
ози, због којих се већина жени и основи брачне среће и љубави. </p> <pb n="167" /> <p>„Имаш ли  
ави вашар и трговина!{S} Често бих таки брачни пар споредила са две варалице, које често ступе  
се мало, примети ми тетка.{S} Гле првих бресака, па покваси грло.{S} Сад сам се сетила, да твој 
а, рече она узевши с ормана котарчицу с бресквама, ал доста си на глас читала.{S} Ја не би могл 
својој деци.{S} Но ми смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница немогосмо бити ни тренутка 
ком земљишту корена хватају; па се и ја брзо навикох у дому свог старог тече е тетке.</p> <p>Те 
ла!{S} Па и опет ме није разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он газио углед где год је могао 
ек пре десет година, чула сам, да су на брзо обоје свршили трагично.{S} Из славољубља и жудње з 
 што му је пред очима.{S} Заборавиће је брзо поред богатије и лепше; само она треба да је памет 
а за тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпочео какву тему, што није интересовала ни мене  
 тренутак топло погледао у очи а за тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпочео какву тему, 
и!</p> <p>Сузе јој грунуше из очију, но брзо их убриса.</p> <p>— Не замерте ћерко.{S} Така сам  
 изјаву.</p> <p>Био ми је загонетка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је заволео — другу. </p> <p 
 обрану.</p> <p>— Манимо се метода, већ брзо кваси грло, па настави читање.{S} Једва чекам да ч 
еше дакле никакве кривице, па и опет их брзо нестаде са света; колера их једног дана све покоси 
своје кћери.</p> <p>Опростила сам се на брзу руку, обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне ме за 
видела, да је баш то само прегоревање и брига а њему — љубав.</p> <p>Срце ми дакле не беше мртв 
а вам се није што десило? питала је она брижно.</p> <p>— Били смо код старе мајке.{S} Има лепе  
 уздахнуо, избегавајући одговор на моје брижно питање о нерасположењу његовом.</p> <p>Долазио н 
ило да ми је дужност да га одбијем. „Он брка поштовање са љубављу, а док први занос пређе па ув 
а да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала, радо би вас одвела.</p>  
остивио, да нас по заслузи не казни, ни броја се не зна!{S} Шест година провела сам у њих.{S} П 
е с мајчинском љубављу, а тако треба да буде и код полске истинске љубави.{S} Свуда, где није т 
ирода остаје природа, па се бојим да не буде каква изгреда...{S} Ретки су и људи, који јачем ис 
је, па и онда, кад љубљене особе већ не буде.{S} Само сопствена смрт дреши нас од праве љубави, 
и ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио из собе.</p> <p>К 
 боме да јој неће бити лако.{S} Али ако буде паметна, увидиће и сама, да тако мора бити.{S} Зар 
е се тиче његово мишљиње о теби?{S} Што буде горе мислио, тим боље!“</p> <p>„Мајка, нађите ми к 
} За то сам незгодна јунакиња.{S} Да то будем, требала сам се убити или поклизнути......{S} Ја. 
 близу! ..{S} О, Стано, буди милостива, буди паметна, па ме не отискуј од себе.{S} Ја те љубим  
ла... патиш и сада.{S} Но буди паметна, буди снажна а време ће све излечити.“</p> <p>„Мислиш?“  
 уступила корак натраг.</p> <p>„Милане, буди човек!{S} Зар ти не знаш да си ожењен? рекла сам т 
која нам је тако близу! ..{S} О, Стано, буди милостива, буди паметна, па ме не отискуј од себе. 
 ти назоре.{S} Али промисли се и ти, па буди милостивија.{S} Кажњен сам и онако и сувише.{S} Ог 
била.{S} Но и тога је давно нестало, па буди миран и сретан!</p> <p>Долазак ти је излишан; било 
 дужност — твоја.</p> <p>Заборави све и буди човек!</p> <p> <hi>Стана.</hi> </p> <p>Држала сам  
 си много патила... патиш и сада.{S} Но буди паметна, буди снажна а време ће све излечити.“</p> 
кад чујем, да си нам опростила.{S} Зато буди милостива, па одговори како живиш и можеш ли нам о 
исам ни тада сумњала.{S} Кад прочитате, будите добри, па ми је донесите.{S} Не треба ми, ал нек 
ваше остаће ми и без имена у памети.{S} Будите ми здрави и сретни.</p> <p>Старка ми стиште руку 
имназијски разред.</p> <p>„Слажите се и будите брат и сестре,“ рекла је помајка, приказујући ме 
.{S} Лепо је бити попадија.{S} За то ми будите захвални, па га држите за јаку.</p> <p>„Хоћу ли  
S} Изузетака је да боме и у томе.{S} Но будите уверени, да су таки људи у самој ствари „лакша р 
утно.{S} Наши се пути разишли, па нашто будити горке успомене.</p> <p>И ја сам много патила.{S} 
{S} Сиромах, није ни слутио какву ми је будућност у овом поквареном и леденом свету баш тим осо 
>И срце ми било врело </l> <l>— Осећаја бујно врело —</l> <l>Љубав је тек чисту хтело.</l> <l>П 
ав, а не оно, што веже падишу за његове буле или петла за кокоши.{S} Извините ћерко, овај мало  
а наменула.{S} Држала сам је до подне у бунару.{S} Сад је у газдаричином подруму. — Склоне ми п 
а се онај исти живахни израз, што ме је бунио и у парку.</p> <p>После ме је питала: ко сам, од  
оре осећаја али њима не влада тек срце, бура лакомислености, него су потчињени, тврдој вољи, ће 
ладно!{S} Ветар хујуче а мрзну прозори; бура и хладноћа — као у мојој души.</p> <p>Шта ћу данас 
стајао немо и непомично.{S} Груди му се бурно надимале а кроз прсте котрљале се сузе.</p> <p>Не 
душе; већ на оштрији поглед повуку се у буџак: но природа остаје природа, па се бојим да не буд 
 или оне песме.</p> <p>— Добро пише.{S} Вади речи из срца и душе.{S} Ту је опет преврнула некол 
аве.{S} Лепа забава, која из туђег џепа вади новац, без да си га заслужила!{S} Боље да остану з 
м је образовала како сам најбоље могла; важила је као најбоља и најобразованија девојка у месту 
, што се није удала, али нисам имала од важности да је упитам.{S} Чинило ми се, да би то питање 
>Желила сам свуда правду;</l> <l>Њу сам вазда поштовала,</l> <l>За њу бих и срећу дала.</l> <l> 
 учинила, кад им је дала живот и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да им набави господско од 
ег цвркутања, продирало је сад још кроз ваздух тек по неки сребрнаст дечији гласић и тихо шкрип 
боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда бити друкчије.“</p> 
нање на левак у главу не сипаш, па која вајда?{S} Шарлатана у свету више но икада!</p> <p>— Том 
бли румен стида; и свега нестане. „Која вајда,“ севну ми кроз главу, „кад је твоје срце мртво.{ 
удо не могу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, па било старо или ново!</p> <p>Што се луксузне но 
ни ово чудо не могу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, па било старо или ново!</p> <p>Што се лук 
с узела.{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају, а од хладне за час се поболем.{S} Стара сам.{S} 
е се обично у то доба вечерало па ми се ваљало журити.</p> <p>Опростила сам се са старицом, обе 
јом ја њега.</p> <p>Други је био такође ваљан младић, али млађи од мене. </p> <pb n="168" /> <p 
...{S} Проси ме трговац из * По изгледу ваљан и честит човек.{S} Провођаџише Н. Н, све је, како 
ожеш на прсте избројати да траже у мужу ваљан карактер и верна разборита друга.{S} Нека је ма и 
 а поглавито њојзи.</p> <p>Они изабраше ваљана образована младића званичника, јединца сина прил 
 Ја држим да читање никоме не шкоди.{S} Ваљане књижевне ствари увек су корисне.{S} Човек постај 
 си могла једног изабрати.{S} Све су то ваљани људи и згодне партије.“</p> <p>„Чекам да дорасте 
ер је најбољи васпитач.</p> <p>А где су ваљани примери?!</p> <p>— Добро, мајко, али ја сам од с 
ла сам и амо у Т., чула сам за овдашњег ваљаног доктора очију.{S} Годину дана лечио ме је и бож 
ер он, т. ј. младожења добија и у месту ваљану девојку ал с мање мираза...</p> <p>Прекинула сам 
и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда сироте немају својих мисли?!</p> <p>Насмејала сам 
од те мисли и махнула руком преко чела; ваљда да је отерам.{S} Али све заман; од тога тренутка  
и се томе надо!{S} Ал ходите унутра.{S} Ваљда се не ћете за то наћи увређени?{S} Нисам рђава, а 
дравио те.{S} Но нешто ми је збуњен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} Кад дође, питаћу га.“</p>  
ал сад га не волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. — И Стевана сам волела, но ни он ниј 
да је препишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S} Ваљда не мислите с њоме на јвност?</p> <p>Поруменила са 
 нисам ни мислила! одјекну ми у души, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој постељи.</p> < 
о свет; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда бити друкчије.“</p> <p>Сва сам се стресла, кад са 
Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер сам поред свег тог остала чиста.{S 
ал.</p> <p>Сестра се насмејала, а шогор ваљда у обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да је при  
 већ реци, шта чекаш?{S} Измећу толиких ваљда си могла једног изабрати.{S} Све су то ваљани људ 
сам такође собом понела.</p> <p>— Каква вам је то књига?{S} Како је лепо увезана, као еванђеље. 
то, мајко?</p> <p>— Рећиће се можда, да вам је јунакиња сувише идеално створење, ексцентрична б 
 <p>— Где си, девојко, за толико?{S} Да вам се није што десило? питала је она брижно.</p> <p>—  
ом, „мојим друштвом.“ Заборавила сам да вам га прикажем, а тако зовем своје канарине, мачку и п 
ацо, умесите штрудлу као и пре.{S} Онда вам је тако добро испала, бољу је неби ни краљица умеси 
маћица.{S} Време ужини већ прошло, а ја вам ништа не износим.{S} Морате се душо, задовољити они 
 прекиде — тек је и симпатије.{S} Хвала вам ћерко, хвала по сто пути!</p> <p>Сузе јој грунуше и 
ји дан, да је препишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S} Ваљда не мислите с њоме на јвност?</p> <p>Порум 
боравила.{S} Сада је све прошло, па нек вам је просто!</p> <p> <hi>Стана</hi> </p> <p>После нек 
е он.</p> <p>Како неби било!{S} Сад сам вам тек прочитала пролећне месеце и неколико сталежа, а 
>— Ево, рече, пруживши ми. — Најпре сам вам хтела све усмено казати.{S} Но овако је боље.{S} Не 
ешто?“ То ме интересује.</p> <p>— Видим вам из очију.{S} Но то ћу оставити за други пут.{S} Ина 
S} Сво се српство њиме поноси.{S} Друго вам не умем казати.</p> <p>— То је баш ко с Димитријем  
</p> <p>Примила сам понуду.</p> <p>— Ко вам је то?{S} Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше име к 
l>Целе вечности.</l> </quote> <p>— Како вам се то допада? питала ме је радознало.</p> <p>— Тако 
н сам јој однела књижицу.</p> <p>— Како вам се допада мој живот? питала ме смешећи се.</p> <p>Ћ 
иће те да сам каква „чегртаљка“; толико вам говорим.{S} Чудно ми је и самој.{S} Кад-кад немам р 
ка, радовала се она.{S} Па једите колко вам је воља.{S} Подајте и маломе.{S} Ено се опет игра с 
 сам је не разумевајући.</p> <p>— Чудно вам је што тако говорим, рече она тужно.{S} То показује 
р ко!</p> <p>— Знам, сека-Мацо, па зато вам и наручујем...</p> <p>— Добро фрајлица, богами, баш 
раго дете, па седите!{S} Ето видите, ту вам ја живим.{S} Доста је влажно, ал' бар има више свет 
ући?</p> <p>— Најпре једите, а после ћу вам казати, како о томе мислим.{S} Ви слабо једете! реч 
сам је ја.</p> <p>— Приповедаћу, казаћу вам све. — Другом нисам; не марим да се тужакам, ни да  
јно а глава јој клону на прси.</p> <p>— Вама је позлило?!{S} Па је устрашено ухватих за раме.</ 
рулеж подрањивати, што би се ја стидела вама казати, какав је тај трулеж.{S} Јелте, да је тако? 
из све душе; а та љубав и дужност према вама учиниће да га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја  
у, већ новац. — Није у реду што ћу пред вама, дететом да кажем, али ко год мало оштрије погледа 
 да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, ал вама ћу казати.</p> <p>Човек осети по кад-кад потребе д 
дна лубеница, хладна као лед.{S} Њу сам вама наменула.{S} Држала сам је до подне у бунару.{S} С 
 сирота!{S} А колико сам пута мислила о вама.{S} Особито сад од кад —</p> <p>Старица застаде, а 
женског човека.</p> <p>— Ту се мајко, с вама не слажем.{S} Зар је љубав и поштовање једно исто? 
 сам ја лења, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на с 
орсе у госте, па све књижурине вучете с вама.{S} Ту вас ко може видити, а знате, — ко хоће да с 
 име, да се увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад год им се даде прилика.{S} Па и т 
у савез, да с удвојеном силом још лакше варају и левентују, али чим се даде прилика да преваре  
оличено среброљубље, законом обезбеђена варалица, отимач и лопов, а често и посредни убица чита 
то бих таки брачни пар споредила са две варалице, које често ступе у савез, да с удвојеном сило 
сам да своје осећаје не одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће и приј 
о гледи, јел девојка вредна...</p> <p>— Варате се, сека-Мацо — прво пита: „има ли мираза?...“</ 
 се да своје осећаје утишам и отерам те варљиве мисли; но опет сам тек о Боривоју сањала...</p> 
о ми је и теча а тетка мораде у оближњу варош својој ћерци и зету.{S} У њих беше већ двоје деце 
p>Сад ми тек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспратним кућама они прозори, што су равни 
као што га многе јаднице ево баш у овој вароши -губе; а могла сам и љубави имати, само да се ни 
али тек ређе.{S} Још ви незнате по неки варошки свет.{S} Мушки ме се не тиче.{S} Слабо водим ра 
ене беше необична тишина.{S} Сав велико-варошки жагор: хука, звиждукање пекара, жељезница и раз 
ешила.</p> <p>Сахранила је лепо, тамо у варошко гробље.{S} Метнула јој и каменит крст, али без  
ва беше ми читање у тамошњем врло лепом варошком парку.{S} Сека-Маца, — управо баба-Маца — тетк 
тила, да твој део добила ниси.</p> <p>— Вас као да слабо занима старичин живот? смејала сам се. 
ала је загрливши ме; <hi>осећам</hi> да вас више видети нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја 
хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају, а од  
 доћи.{S} Но причекајте, да изађем пред вас.{S} Требало би времена да ме сами нађете.{S} Читав  
о; мајко?{S} Ето видите, и јабуку је од вас примио.{S} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, ти во 
S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</p> <p>Кад сам лане била у Т 
 Та понесите плетиво ил вез, па кад нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а плетице све звецкају 
 интересовала, те рекох:</p> <p>— Ја би вас молила да ме одведете до њезина стана.{S} Хоћу да ј 
 број куће.{S} Да ми је казала, радо би вас одвела.</p> <p>Тако остаде сво моје заузимање, да у 
ра сам, па ћу заборавити, а ко зна оћул вас још кадгод видити; но ја сам вас заволела онако на  
а оћул вас још кадгод видити; но ја сам вас заволела онако на први поглед.{S} Лице ваше остаће  
— Збогом душо!{S} Па опростите, што сам вас својим бенетањем толико задржала.{S} Бар ће те се к 
ести ферерије на три месеца.{S} Већ сам вас жељан а могу учити и код куће.“</p> <p>Дошао је.{S} 
 а она је и неговала у болести. — Молим вас, дозовите је.</p> <p>Мари-нени беше доброћуда изгле 
о „новога метода,“ насмеши се она, зато вас „стара природа“ и тера у гроб пре времена.{S} Краса 
"143" /> о мени рђаво, доказ ми је, што вас видим у мојој соби.{S} Из простог љубопитства не ст 
те?{S} Незадовољни сте можда с оним што вас окружава?{S} Али с мојом приповетком не ћете стећи  
, па све књижурине вучете с вама.{S} Ту вас ко може видити, а знате, — ко хоће да се жени, прво 
ад дођем да тражим младожењу, послушаћу вас.{S} Сада још нећу.{S} Допало ми се да читам.{S} Док 
љици моје добре тетке, да ме издржава и васпита, за оно мало новаца што ми је остало од родитељ 
ми била велика, кад се тицала Данке.{S} Васпитала сам је образовала како сам најбоље могла; важ 
е није крива школа ни метод, већ домаће васпитање и окона. „Дете ретко слуша оно шта му се каже 
ећина ће пропасти.{S} Пример је најбољи васпитач.</p> <p>А где су ваљани примери?!</p> <p>— Доб 
ом кожом!...</p> <p>Старка беше дошла у ватру.</p> <p>— Мора мајко, да игра по њезином такту —  
 Манте се ви Мацо, придике.{S} Гледајте ваш посао, „тешила“ је обично моја тетка из своје собе. 
>— Цицико, куцико, волела ме?{S} Ја сам ваша мати!{S} Миловао је старичину мачку и псето.</p> < 
 шпекулише, па шта ће те више?{S} Прави вашар и трговина!{S} Често бих таки брачни пар споредил 
дгод сетити фрајла-Стане Истинићеве.{S} Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На шт 
 заволела онако на први поглед.{S} Лице ваше остаће ми и без имена у памети.{S} Будите ми здрав 
{S} Намажите комадић и том малом.{S} Из ваше руке радије ће јести. </p> <pb n="145" /> <p>— Заш 
е то?{S} Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; говорила је сп 
ица у борби живота нестане!</p> <p>— По вашим речма, спољашња лепота мало утиче на праву љубав? 
, што сам ја лане у Парку читала у оној вашој лепо везаној песмарици. — Ту се гласно засмејала  
</hi>.{S} Сродство душе и срца треба да веже мужа и жену.{S} А то полско сродство лежи поглавит 
би изгледало пријатељство и љубав, које веже тек — непогрешивост.</p> <p>Да је разонодим призва 
{S} Разумем, права љубав, а не оно, што веже падишу за његове буле или петла за кокоши.{S} Изви 
а ил да седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, па кад нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а плет 
је било писама сортираних по величини и везаних у мање и веће пакетиће.{S} Исто тако беше у њој 
а лане у Парку читала у оној вашој лепо везаној песмарици. — Ту се гласно засмејала а очи јој о 
ад се за времена разиђу, Али, ако их је везао који члан породице, онда је тек зло.{S} Дужност в 
века неко време и занесе, али стално га везати неможе.{S} Особито не може она везати разборита  
а везати неможе.{S} Особито не може она везати разборита човека.{S} Изузетака је да боме и у то 
очију; била сам збуњена.</p> <p>„Шта то везеш?“</p> <p>„Теби кошуљу,“ одговорила сам не погледа 
ле некој рођаци у посету.</p> <p>Ја сам везла, а он је у другој соби читао.{S} На једанпут уђе  
осле обично постану добри пријатељи.{S} Везује их сличност — немоћни су и детињасти и једни и д 
децу, ма и матору — насмеја се старка — везује шупље шаренило, а свесна разборита човека никад. 
н породице, онда је тек зло.{S} Дужност везује, а срце — хладно.{S} Ту, или се дужност пренебре 
рдим и ту ману нашег хваљеног културног века... </p> <pb n="148" /> <p>— Па шта да се ради? ома 
 штрудлу — да је знаде. — Становала је, вели, у суседству њене некадашње газдарице, поштарке.{S 
етињасто тврдоглаве. <hi>Онда се обично вели, да су својој љубави сталне</hi>.{S} Она хоће да и 
ва дела?</p> <p>— Стручњаци, и цео свет вели, да је ненадмашив; а ја само знадем, да сав његов  
да душу.{S} Ни једна жртва није ми била велика, кад се тицала Данке.{S} Васпитала сам је образо 
 да је то глупост, ал мрежа глупости је велика, па често хвата и „паметне“ и „племените“ рибице 
 као мало одојче.{S} Шта ће те?{S} Мати велика дама, па бива свашта.</p> <p>— То се може сваком 
ајвише „весело срце кудељу преде.“ Само великани, само изузетци узвишују се и поред патње.{S} О 
заповести и дужности човека; ал муке су велике, па ме укрепи и сачувај од даљег искушења!“</p>  
н, или је гоњен као Обрадович?</p> <p>— Велики људи ретко су потпуно сретни.{S} Ако их не гоне  
} Око мене беше необична тишина.{S} Сав велико-варошки жагор: хука, звиждукање пекара, жељезниц 
хајд и он у гомилу и не знајући зашто! „Великоварошани“ су често веће радозналице од — „малосељ 
 деце ни блиске родбине.{S} А уз то има велику титулу а мало — новца; приповедао нам једног дан 
 зрачак наде за спас његов.{S} Ми би је велим презирали; особито кад би тај растанак изискивала 
бивало је и за мог младог доба, али шта велите о женском картању?{S} И мушком оно не служи на ч 
ичи, него највећа срећа.</p> <p>— Право велите.{S} Но зато опет по, највише „весело срце кудељу 
ајко, лист је политичан.</p> <p>— Право велите, могла сам бити и мајка.{S} Али ја сам девојка — 
така.</p> <p>— Шта да се ради?{S} Добро велите, ћерко.{S} Пада и мени кашта на памет, да би баш 
ом такту — купила га је.</p> <p>— Добро велите, ћерко, рече старица а лице јој узе сетан, да не 
л на муци знају се јунаци.</p> <p>Добро велите, ћерко.{S} Но куда ми одосмо, а хтела сам само р 
ио, као што је теча рекао: „госпоцки“ и величанствен.{S} Био је „цветан“ и раскошан, али без ис 
n="141" /> <p>— Ал погреб ће за то бити величанствен?{S} Питаше тетка.</p> <p>— Као обично код  
.{S} У њој је било писама сортираних по величини и везаних у мање и веће пакетиће.{S} Исто тако 
е се видети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће га војници, па и сви званичници.{S} В 
 писмо од Даринке.{S} Јављала ми, да се венчали и да одмах полазе у Америку.</p> <p>Мирно сам п 
то до сад увек одрицала.)</p> <p>Чим се венчамо, отпутоваћемо у Америку.{S} Тамо у новом свету  
осио.“</p> <p>„Мајка тако хоће; биће ти венчана“ рекла сам, а глас ми је зацело морао дрхтати.{ 
 Мару Базићеву; има пет хиљада одмах на венчању, а лепа је девојка,“ заврши моја помајка, баш к 
о зла и напрасита.{S} Осим тога је била веома славољубива и поносита.</p> <p>Но нико није без м 
јој је на путу; брак се ту гази нотама, вера издаје а народност продаје.{S} Ништа јој није свет 
тебе; само ме је дуго болело, што ти је вера у мој карактер, моју чистоту онако лабава била.{S} 
илана. — После неколико дана био је већ веран са ћерком богата поседника П...ћа.{S} Да ли из на 
није више братинска љубав, а невеста ни вереница још му нисам била, па би морала поруменити сам 
рила корак, што сам га учинила — ја сам вереница!</p> <p>Чудићеш се, но тако је.{S} Ти знаш, а  
поигра, јер:</p> <quote> <l>Срећа је ко вереница мила,</l> <l>Несташна, чила;</l> <l>Тек што је 
скакутала.</l> <l>А несрећа, ко жена је верна,</l> <l>Пригрли ти та мужића њена </l> <l>Па га љ 
ројати да траже у мужу ваљан карактер и верна разборита друга.{S} Нека је ма и сулудаст, само н 
ралисање?{S} На што уздизати сталност и верност као врлину?</p> <p>— Дабоме да је сталност врли 
а, тешила сам је.“</p> <p>Није ми хтела веровати.{S} Да је утешим, приповедала сам јој и своју  
јер сам поред свег тог остала чиста.{S} Верујте ми, тешко сам грешила.{S} Па онда, човеку по ка 
мама судећи, редак дар, чврст карактер, весела и живахна природа и осетљиво благо срце?</p> <p> 
јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам опет весела и задовољна; он је тако добар.</p> <p>Рећи ћеш:{ 
е да их разумем; видила сам, да течу то весели; а за сироче нема веће среће, него кад може да з 
нило своје; постепено почела сам бивати веселија.{S} Боривој је имао право; ја нисам била од он 
какву играчку.{S} Но то нас није толико веселило колико његово приповедање о страном свету, шко 
 сваком кавезу скакутао је по један пар веселих канаринаца.{S} Доле на поду, играло се поред по 
во велите.{S} Но зато опет по, највише „весело срце кудељу преде.“ Само великани, само изузетци 
ођен-дан!</p> <p>Ху, како је хладно!{S} Ветар хујуче а мрзну прозори; бура и хладноћа — као у м 
воју обрану.</p> <p>— Манимо се метода, већ брзо кваси грло, па настави читање.{S} Једва чекам  
ана не љубим тек као брата и пријатеља, већ и некако друкчије. </p> <pb n="154" /> <p>Дотле сам 
то се смејете?{S} Ово није измишљотина, већ права истина.{S} Све су то разлози, због којих се в 
уба, чарних очију и бела и румена лица, већ којој је главни основ узајмио поштовање душевних вр 
p> <p>— Томе није крива школа ни метод, већ домаће васпитање и окона. „Дете ретко слуша оно шта 
им слабо се ко обзире на савете његове, већ се поводи за срцем и одаје љубавном уживању без бор 
епршање.</p> <p>Сад ми друго не остаде, већ да кажем истину.</p> <p>— Зашто ми ниси казала; ишл 
. „Дете ретко слуша оно шта му се каже, већ радо полази путем, којим види да многи ходе,“ рекао 
тело да купује љубав, или само да љуби, већ је тражило у истој мери одзива; а понос ми није доп 
Сутра ћемо наставити.{S} Сад лези и ти, већ је касно а теча ти је легао, па неможе заспати.{S}  
кућу, али да њу узме не могу допустити, већ тебе ради.{S} Она је сирота девојка.{S} Шта је две  
и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ у животу.....“</p> <p>Пољубила сам слику своје мајк 
ни.{S} Нисам ја никад газила заповести, већ сам их вршила.{S} Нисам разорила туђу, већ своју ср 
.{S} Једанаесте године заболеше ме очи, већ је изгледало да ћу вид сасвим изгубити.</p> <p>Ради 
, не са душевним својствима и здрављем, већ у спољашњем блеску.{S} Дубок мужевљев џеп, па има ш 
е да чини таки јадник?!{S} Ништа друго, већ да проклиње час свога рођења!{S} Заиста мени је врл 
вори.{S} Баш као да ниси свестан створ, већ мртва роба, која остане у дућану, што нема купаца,  
читао; није то била проста радозналост, већ нада, да ти можда могу помоћи.{S} Али —“</p> <p>„Шт 
 метнути, па се неће вијнути у слободу, већ увек мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби п 
 сам их вршила.{S} Нисам разорила туђу, већ своју срећу!{S} Разоравала сам је својевољно, јер б 
 и момак од 17—20 година не тражи жену, већ новац. — Није у реду што ћу пред вама, дететом да к 
но поверење у њима; слушају ме до душе; већ на оштрији поглед повуку се у буџак: но природа ост 
та кошуља не треба, па не квари те очи; већ је сумрак.“</p> <p>Устала сам и збуњено пошла из со 
м.{S} Знам их,“ рече ми сестра озбиљно; већ реци, шта чекаш?{S} Измећу толиких ваљда си могла ј 
ек тебе.“</p> <p>„Ћути Милане, ћути!{S} Већ таке речи су грех из уста ожењена човека.</p> <p>„Н 
ла дете, а од тога тренутка девојка.{S} Већ прво писмо Миланово, што сам га за тим добила, тума 
не ћу свести ферерије на три месеца.{S} Већ сам вас жељан а могу учити и код куће.“</p> <p>Доша 
вињавала се; хоћу да видим какав је.{S} Већ одавно нисам читала; можда сам већ и заборавила.{S} 
 учити и код куће.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ првога дана опазила сам промену и на њему; био је п 
те.{S} Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} Већ с питањем сам хтела потврђујући одговор.</p> <p>Дет 
е, да је тако. </p> <pb n="146" /> <p>— Већ и тај жутокљун мисли кад се жени: нека је новца, а  
</p> <p>„Изашла си тако лако одевена, а већ се захладило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с т 
кала ме је.</p> <p>— Одржали сте реч, а већ сам мислила, не ћете доћи.{S} Но причекајте, да иза 
воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ одлази.</p> <p>— Збогом душо!{S} Па опростите, што  
мени, па говори, говори, да сам примила већ и ја.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чија је то песма,  
едан цветак или ти се поболи тичица, па већ се питаш: да није с твоје кривице?{S} А оне, матере 
нас траје, па и онда, кад љубљене особе већ не буде.{S} Само сопствена смрт дреши нас од праве  
бично за живота срета...</p> <p>Била је већ настанула пета година од кад сам примљена у кући мо 
.</p> <p>— Ето и б...иски цуг; подне је већ прошло, примети она и устаде.{S} Устала сам и ја, а 
е могао имати 16—18 година; свршавао је већ 7 ми гимназијски разред.</p> <p>„Слажите се и будит 
ла сам.{S} Он није чуо тај јаук; био је већ на улици.</p> <p>Скочила сам, да га задржим, да му  
да Милана. — После неколико дана био је већ веран са ћерком богата поседника П...ћа.{S} Да ли и 
анда не слаже с истином.{S} Зар ти није већ дневник казао, да се то море хоће и код мене да узб 
им усамљена.{S} Сви сродници осим Данке већ су под земљом.{S} Докле ћу живети и како ћу свршити 
 и твој је живот отрован.{S} Доказ томе већ је то, што ниси пошла мојим путем...{S} Преклињем т 
а и желудац ме је опомињао, да је подне већ прошло.</p> <p>За ручком сам питала течу и тетку, з 
то код једног тек ниче, а код другог се већ суши.</p> <p>Него и ја сам красна домаћица.{S} Врем 
е кажем и да умрем, али на врати сам се већ стропоштала.{S} Свест ме опет беше оставила.</p> <p 
нас дете.{S} Бар претпостављам, кад сте већ учитефица...{S} Тело је, по мом сваћању, одећа и ск 
 се замислити.{S} Стара моја тетка беше већ давно под земљом, а требало ми је полазити из куће, 
арош својој ћерци и зету.{S} У њих беше већ двоје деце, те не беше места и за мене.</p> <p>Закљ 
и кога сам сад опет љубити почела.{S} И већ да подлегнем моћи пробуђене љубави, кад ми се у маш 
</p> <p>Држала сам да неће доћи.{S} Али већ после неколико дана стајао је предамном блед и дрхћ 
 <p>Ви сте зацело много патили? било ми већ на језику, кад ме она запита, показујући у певанији 
} Не поверење према мушкима беше у мени већ корена ухватило.{S} Жена ми је била лепа и богата,  
 ја сам красна домаћица.{S} Време ужини већ прошло, а ја вам ништа не износим.{S} Морате се душ 
.{S} Већ одавно нисам читала; можда сам већ и заборавила.{S} Ту се опет насмешила.</p> <p>Док ј 
чекала.{S} И Милана и Боривоја била сам већ заборавила.{S} Од свега је остала само успомена.{S} 
; нисам знала како он мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам опет  
дају, као неке накићеве лучице.{S} И то већ показује неку материнску љубав и старање о деци!</p 
 би, куд би свет отишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а не могу да појмим: како човек неког може 
} За то и нећу да уображавам, да сам му већ сад симпатична.{S} То би дошло тек доцније, кад би  
 у души и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам снизити уједно?</p> <p>Тако ћу и  
појавио и моме срцу.</p> <p>Ферије беху већ на измаку.{S} Једно после подне остадосмо нас двоје 
а, чила;</l> <l>Тек што је села,</l> <l>Већ је устала,</l> <l>Пољуб ти дала,</l> <l>Отскакутала 
но опазила; али увек без успеха.</p> <p>Већ сам била напустила истраживање, кад ми случај прити 
и више, Знате, богатство је да не треба веће.{S} Свега доста, ал што човек више има, више би хт 
ам, да течу то весели; а за сироче нема веће среће, него кад може да задовољи оне, који га с љу 
лудице моја?{S} Тамо је и онако живље и веће место; ако се не сложиш са сестром, имаш свој нова 
ртираних по величини и везаних у мање и веће пакетиће.{S} Исто тако беше у њој неколико дењчића 
најући зашто! „Великоварошани“ су често веће радозналице од — „малосељана.“ Прабаба Ева није пр 
ти моју љубав према теби.{S} А зар није већи грех, да се растанемо сад, кад сам и по други пут  
на.{S} Све су то разлози, због којих се већина жени и основи брачне среће и љубави. </p> <pb n= 
абоме, као и свуда по неки изнимак, али већина ће пропасти.{S} Пример је најбољи васпитач.</p>  
 сиротињи милостива женскиња, али — као већина отмених госпођа — много је полагала на спољашњи  
а ти кажем, да те сад љубим хиљаду пута већма него пре.“</p> <p>Узео ме је за руке, уверавјући  
детету.{S} То ти је дужност; а они те и већма воле, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љубави 
ила.{S} Та волила сам га <hi>истински и већма него себе</hi>; а не тек с моментани страсни осећ 
а а и оно је мени необично одано, скоро већма но рођеној матери својој.</p> <p>Мајчински осећај 
ити над једним и другим.{S} Патња често већма челичи, него највећа срећа.</p> <p>— Право велите 
агом детињске душе своје; љубила сам их већма него и тице и цвеће и оно китњасто зеленило и пла 
сам.{S} Она ме погледа, преко — сад још већма — увела лица, пролети јој зрачак радости и изнена 
молба да ми опрости, утврдила га је још већма у том погрешном мишљењу.</p> <p>Мислила сам у прв 
е.{S} Била је узрујана; глас јој је још већма дрхтао, а у оку блистала се суза.</p> <p>— Ви сте 
 од старости сузне јој очи засузише још већма.</p> <p>— Доћи ћу мојко, можда још данас.{S} Доћи 
успела, само је то, да те сад љубим још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек 
 нађох оне — морске логике.</p> <p>Тога вечера сам раније потражила своју сабу.{S} Рекла сам, д 
тала, али код тетке се обично у то доба вечерало па ми се ваљало журити.</p> <p>Опростила сам с 
</p> <pb n="158" /> <p>— То ће те тешко вечерас чути.{S} Има још доста.</p> <p>— Онда, лаку ноћ 
родитеља,“ био ми је одговор.</p> <p>Те вечери добила сам грозницу.{S} Даница се није одмицала  
{S} Кад дође, питаћу га.“</p> <p>Те сам вечери много премишљала о свој прошлости; у постељи сам 
 тако размишљам, особито у зимњим дугим вечерима.{S} Чујем какав догађај, прочитам што, или вид 
?{S} Та права је љубав вечита!</p> <p>— Вечита! осмехну се старка.{S} Да боме да је тако.{S} За 
ивоту тек једаред?{S} Та права је љубав вечита!</p> <p>— Вечита! осмехну се старка.{S} Да боме  
ад је, и биће довека.{S} Права љубав је вечита.{S} Она нема краја, нити се може уништити; тако  
„Прећи ће све то.{S} Ни љубав није увек вечита, тешила сам је.“</p> <p>Није ми хтела веровати.{ 
; да сам се сама тргла од њега.</p> <p>„Вечита загонетко!“ узвикну он, пустивши ми руке; „но и  
у две природе; једна добра а друга зла; вечито се косе, а ни једна не попушта.“</p> <p>„Добра и 
поштења и дужности.{S} Овако сам остала вечито усамљена са дужности — дужности према другоме.</ 
лила „вечитом љубављу“ па и опет остала вечито девојка!</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица вечито у нашем срцу, да у повољним околностима опет изб 
а појава за мене.{S} Није се запослила „вечитом љубављу“ па и опет остала вечито девојка!</p> < 
 <l>Што ћу љубит' тебе само</l> <l>Целе вечности.</l> </quote> <p>— Како вам се то допада? пита 
м правописом смеле писма писати; а ради веџбања у томе и у немачком језику, захтевао је, да пре 
дворила; за то ми је оставила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је то честита и добра душа.{S} Ни 
} Пред њега смо увек далеко истрчале, и вешале му се око врата.{S} Он нам је увек донео по какв 
не сложиш са сестром, имаш свој новац а вешта си машамода, па отвори трговину.{S} То сам ја и м 
p> <p>— Дакле ни ту се нисам преварила? ви и пишете?{S} Незадовољни сте можда с оним што вас ок 
е ћу вам казати, како о томе мислим.{S} Ви слабо једете! рече она, нудећи ме.{S} Глете само; јо 
тао, а у оку блистала се суза.</p> <p>— Ви сте много патили? упитах је плашљиво.</p> </div> <di 
во додаје: да су дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, богатство је да не треба в 
ар одмори.</p> <p>— Збогом тетице!{S} А ви сека-Мацо, умесите штрудлу као и пре.{S} Онда вам је 
езнање и невиност није једно исто!{S} А ви нисте данас дете.{S} Бар претпостављам, кад сте већ  
треба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви рано, толико зацело имате?{S} Па га сад не упуштајте 
у се обично много мисли, јелте?{S} А да ви немислите <pb n="143" /> о мени рђаво, доказ ми је,  
у љубав?</p> <p>Спољашња лепота?{S} Шта ви разумете под том лепотом?{S} Кинез стеже својој ћерц 
гађала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> <p>Оборила сам очи, тражећи згод 
ала језик од из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и не чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће те  
 младеж неблагородна.</p> <p>— Манте се ви Мацо, придике.{S} Гледајте ваш посао, „тешила“ је об 
ом листу: „Застава,“ па видим, да сте и ви Српкиња.</p> <p>— Српкиња сам, рекох, па седох опет  
} Држала сам да је излишно; а још нисам ви сама знала, да је излишно; а још нисам ни сама знала 
гом и срамоте пред људима?!</p> <p>Него ви ћерко, и не једете.{S} Ако је по вољи још млека?{S}  
есталан човек и није прави човек.{S} Но ви ме душо, нисте разумели.{S} Ја сам рекла: права љуба 
совати.{S} Зато је упитах:</p> <p>— Зар ви мислите, да спољашњост не може човека стално привући 
ра.</p> <p>— Може, али тек ређе.{S} Још ви незнате по неки варошки свет.{S} Мушки ме се не тиче 
ти.{S} Ту је опет тихо уздисала.</p> <p>Ви сте зацело много патили? било ми већ на језику, кад  
едао ми сваки залогај.</p> <p>„Смрт или вид“ била је сад сва жеља моја. — Све што сам још своје 
ана лечио ме је и божијом помоћу спасао вид.</p> <p>Заостала сам овде.{S} Радити се могло и овд 
заболеше ме очи, већ је изгледало да ћу вид сасвим изгубити.</p> <p>Радити више нисам смела, те 
кав немачки роман или по коју првину М. Видаковића, које је мајка такође имала.{S} И ја сам то  
до сам читала.{S} Читал сам Обрадовича, Видаковича, а и Караџића и све што ми је до руке дошло. 
е и слатко се насмејала.{S} Тек сад сам видела, да и ја нисам искључена из наслеђа прабабе нам  
 бивао снужден и зловољан.{S} Јасно сам видела, да га моја љубав слабо усрећује и да му је неми 
о псетанце и мачка.{S} На столу сам још видела једне наочари и плетиво, а у отвореном прозору б 
ној лепоти, а душевна лепота спољашној, видели би, куд би свет отишао!{S} Ја, сам ето већ остар 
згледао овај свет.{S} Јесте ли га лично видели или тек на слици?{S} По писмама судећи, редак да 
ети јој зрачак радости и изненађења.{S} Видело се да ме је познала.</p> <p>— Добар дан, мајко!< 
је су нама биле непознате.{S} Кад је то видео; доносио нам је и слао место играчака различитих  
а често и неповерљива.</p> <p>Кад је то видео, хтео је све жртвовати.{S} Но тада је било касно. 
а је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто ми је 
ао обично код таке господе.{S} Не ће се видети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће га 
грливши ме; <hi>осећам</hi> да вас више видети нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се ва 
овским гласом он.{S} Погледајме, па ћеш видети.{S} Дуже нисам могао издржати, Па сад ме осуђуј  
 је видио и осећао, али се учинио да не види...</p> <p>То ми је било доста.{S} Душу су ми растр 
ко је пре подне, запали чибук, па се не види из дима; ако ли је после-подне, наслони главу на к 
зло, што после таки ум и тако срце више види и више осећа, па више и пати.{S} Ту је опет тихо у 
у се каже, већ радо полази путем, којим види да многи ходе,“ рекао је неко; приметала сам у сво 
није ствари и трудила се да их разумем; видила сам, да течу то весели; а за сироче нема веће ср 
природа и осетљиво благо срце?</p> <p>— Видила сам га једанпут.{S} А тврде да је такав.{S} Сво  
деца, да му слику видим, али место њега видила сам — Боривоја.{S} Насмејала сам <pb n="159" />  
</p> <p>Да је он заволео, јасно сам сад видила.{S} Како је она осећала, нисам хтела да испитује 
 свести.{S} Па како се радовала, кад је видила рођаку!{S} О, то никад нећу заборавити.{S} Па и  
} Најпре ме је то болело, после сам тек видила, да је баш та хладноћа у понашању доказ оног осе 
ла ми је необично одата.{S} Доцније сам видила, да с тога што је волела Душана, надала се сирот 
м била узрујана.{S} Чим сам се у дућану видила сама, почела сам плакати.{S} За што? — То нисам  
та племенито, но и опет у њојзи уживам; видим, да ме воле бар у неку руку...</p> <p>С тим отвор 
и се, да сам с педесет година млађа.{S} Видим, да има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејат 
 то „нешто?“ То ме интересује.</p> <p>— Видим вам из очију.{S} Но то ћу оставити за други пут.{ 
све више и више читала.</p> <p>— Бар да видим, кад је тако.</p> <p>Читала је неколико песмица с 
 сам лане била у Т., отишла сам опет да видим баба-Стану.{S} У њезиној соби застала сам неку мл 
 те ми замерити, извињавала се; хоћу да видим какав је.{S} Већ одавно нисам читала; можда сам в 
очитала сам на том листу: „Застава,“ па видим, да сте и ви Српкиња.</p> <p>— Српкиња сам, рекох 
S} Живим само зато, да тебе још једаред видим и да из твојих уста чујем, можеш ли ми опростити  
 ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не видим.{S} Кад сам их отворила, рекла сам хладно и одлуч 
ете!“</p> <p>Склопила сам очи, да је не видим.{S} Изгледала ми као пилат, који Бого-човека пред 
опрости ми и допусти да могу доћи да те видим и усмено кажем шта сам све до сада препатио.</p>  
!</p> <p>— Како, мајко?{S} Ја понајвише видим накићеву дечицу.{S} Изгледају, као неке накићеве  
 Чујем какав догађај, прочитам што, или видим какву погрешку што се у свету око мене десила, па 
што ми је отворио очи, да јасно и чисто видим и поштено осећам.{S} Сиромах, није ни слутио какв 
" /> о мени рђаво, доказ ми је, што вас видим у мојој соби.{S} Из простог љубопитства не ступа  
пила сам очи, као оно деца, да му слику видим, али место њега видила сам — Боривоја.{S} Насмеја 
ила ме, да онако учиним, а да се сад не видимо изчекује дужност — твоја.</p> <p>Заборави све и  
дознао.{S} Љубав је најтеже сакрити.{S} Видио је шта ми се збива у срцу и зрачак среће озари му 
о директно тамо, а неко био на путу, па видио да се светина ускомешала, те хајд и он у гомилу и 
 му познати како ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учинио да не види...</p> <p>То м 
ила је очевидно јако узрујана.</p> <p>— Видите, рече промуклим гласом, у црвеном кавезу ми је Д 
дећи у тичицу на њезини груди.</p> <p>— Видите суревњивост мога друштва, рече она.{S} Није ништ 
 и сви званичници.{S} Вредно ће бити да видите.</p> <p>Закључисмо, да идемо.</p> <p>Кад сам се  
ски, женски!{S} Само то чудо и покор да видите!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, па се питам: 
год им се даде прилика.{S} Па и така је видите, уваженија од поштене бабадевојке, која се грози 
да сам чезнула за том руком...{S} То је видите узрок, а не хладно срце.“</p> <p>Старка ућута.{S 
ца је браколомство и самоубиство.{S} То видите, мени изгледа врло себично. „Не ћу да живим, кад 
ините се, драго дете, па седите!{S} Ето видите, ту вам ја живим.{S} Доста је влажно, ал' бар им 
 црног а црнац га замишља белог.{S} Ето видите, да појам о лепоти није једнак!{S} Сва божија ст 
pb n="145" /> <p>— Зашто; мајко?{S} Ето видите, и јабуку је од вас примио.{S} Добро је он дете. 
и тихо и неодлучно: волим.</p> <p>— Ето видите, да ја погађам, смејала се она.{S} Децу привлачи 
аборавити, а ко зна оћул вас још кадгод видити; но ја сам вас заволела онако на први поглед.{S} 
оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та понесит 
журине вучете с вама.{S} Ту вас ко може видити, а знате, — ко хоће да се жени, прво гледи, јел  
о на среди, нек продужи даље?!“ Тако је видиш било, а не као сада.{S} Умориш се ко псето од сил 
у опште, а о себи никад; и ако је често виђала у касапници.{S} Тамо је куповала меса за чорбу с 
и на отворен прозор метнути, па се неће вијнути у слободу, већ увек мени у собу.{S} Пуштам ја њ 
д нашег трчања по скамија, протре очи и викне: „Ко је то на среди, нек продужи даље?!“ Тако је  
а узрок.</p> <p>„Шта ти хоћеш од мене?“ викнула је, а очи јој срдито севаше; „ниси дете, да те  
 испупчиле јабучице од образа и безубих вилица, те ни мало не доликују оном широком челу и „грч 
 уједно сложених књига, а о зидовима је висио један старински сат, неколико слика и два лепо бо 
{S} Свега доста, ал што човек више има, више би хтео, продаје се нека земља у месту, па неби хт 
е била лепа и богата, а имао је и сина, више ми није требало, држала сам да се у писму јада, те 
/p> <p>Страшне мисли кидаше ми душу.{S} Више нисам могла издржати.{S} Преломила сам печат.</p>  
 по мирису, па волим платити новчић два више, само да је добро и чисто.{S} Намажите комадић и т 
 с оне стране гроба и држала, да никога више љубити не могу!</p> <p>Био је Миланов друг и брат  
разно, врло празно.{S} Чинило ми се, да више срца у грудима немам.{S} Сви осећаји ко да ми се с 
е и већма воле, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љубави за тебе.“</p> <p>Он се тргао, гледе 
 живим.{S} Доста је влажно, ал' бар има више светлости и изглед на улицу.{S} И то нешто вреди.{ 
 и тако срце више види и више осећа, па више и пати.{S} Ту је опет тихо уздисала.</p> <p>Ви сте 
 гадна страст животињска нагона и ништа више! (Ја) нисам била така.{S} За то сам незгодна јунак 
на; пламен у последњем издисају и ништа више.</p> <p>Да га заборавим, допринела је много и она  
 сам волела, но ни он није за мене; све више увиђам, да је лакоуман и не постојан, а и мишљење  
ав његов рад радо читам, и да би га све више и више читала.</p> <p>— Бар да видим, кад је тако. 
ар потоњи нараштај од трулежи, која све више хвата корена.{S} Често тако размишљам, особито у з 
и од туђа момка. 0сећала сам да то није више братинска љубав, а невеста ни вереница још му ниса 
данде, где могу нанети несрећу и где ме више не требају...</p> <p>Помишљала сам: шта ће Милан м 
вао је своје писмо; „а знај, да за мене више среће нема.{S} С мајкином исповести одлетила је за 
говорити о оном, што је прошло и што се више преиначити не може.</p> <p>Он се тада обично усиље 
икад нисам поуздано дознала.{S} Нису се више враћали.{S} Тек пре десет година, чула сам, да су  
 шпекулише, она шпекулише, па шта ће те више?{S} Прави вашар и трговина!{S} Често бих таки брач 
о је зло, што после таки ум и тако срце више види и више осећа, па више и пати.{S} Ту је опет т 
 матера.{S} Сујета је то, моја ћерко, и више ништа.{S} Хоће заједно са децом својом да светли п 
 дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, богатство је да не треба веће.{S} Свега до 
в рад радо читам, и да би га све више и више читала.</p> <p>— Бар да видим, кад је тако.</p> <p 
о после таки ум и тако срце више види и више осећа, па више и пати.{S} Ту је опет тихо уздисала 
 10 фор. месечно.{S} Могла сам добити и више, но ја сам зарад Данкина мира пристала на — најмањ 
ни: нека је новца, а жена је на свету и више!{S} Па и девојке можеш на прсте избројати да траже 
 сретна!“ То истина говори очајање, али више и чешће лакоумље и себичност.{S} Зар је човек рође 
рти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не љубиш.“</p> <p>Стресла сам се.{S} Грозна мисао  
а ћу вид сасвим изгубити.</p> <p>Радити више нисам смела, те дођох њима у кућу.</p> <p>Док је т 
реба веће.{S} Свега доста, ал што човек више има, више би хтео, продаје се нека земља у месту,  
 само доказ, да таке реткости треба тим више штовати! прекидох је и нехотице ја.{S} Лако је у д 
а обично су женскиње мање лепе, али тим више даровите, образоване и учене.{S} Оне гледају у све 
 било?{S} Доста што сам знала, да ме он више не воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се пр 
се тада обично усиљено насмешио и бивао више дана приметно хладнији.{S} Кад сам га питала за уз 
 њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дужност, него на право своје, не може б 
 дете.</p> <p>Ја сам заиста дрхтала, но више од узбуђења, но од зиме.</p> <p>„Хајдемо у собу, д 
 заборавим своју тугу требало ми је што више посла.{S} За то сам одмах отворила на своју руку р 
стој охолости уображавају, да су „нешто више“ од дотичних.{S} Дабоме да је то глупост, ал мрежа 
је загрливши ме; <hi>осећам</hi> да вас више видети нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу  
аш, па која вајда?{S} Шарлатана у свету више но икада!</p> <p>— Томе није крива школа ни метод, 
ора.{S} Збунило ме њезино питање, а још више поглед, којим као да је хтела да ми прочита мисли  
ек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспратним кућама они прозори, што су равни с тротуар 
меким гласом, „море осећаја али њима не влада тек срце, бура лакомислености, него су потчињени, 
, само животињски полски нагон сада још влада.{S} Праве свете љубави, сада је ретко!{S} Та свет 
ласом он. „Нисам дошо да иштем рачуна о владању твоме; нећу ти ни љубавника убити; немам права  
то видите, ту вам ја живим.{S} Доста је влажно, ал' бар има више светлости и изглед на улицу.{S 
ругом страном перивоја један жељезнички влак.</p> <p>— Ето и б...иски цуг; подне је већ прошло, 
} Нисам имала ни каде.{S} Баш је стигао влак с бароном.</p> <p>Погреб је био, као што је теча р 
писао:</p> <p>Твој опроштај је, као кап воде од жећи умирућем патнику.{S} Зар се тако говори, к 
мила сам понуду, а она наточи себи чашу воде, па настави:</p> <p>— Не поричем, да спољашност ок 
ала сам још пре 15—20 година, дотле сам водила дневник.{S} Смејаћете се, но кад-кад нас <pb n=" 
 свет.{S} Мушки ме се не тиче.{S} Слабо водим рабош о њему.{S} Али женски, женски!{S} Само то ч 
 сандук од цвећа и венаца, а пратиће га војници, па и сви званичници.{S} Вредно ће бити да види 
.{S} То ти је дужност; а они те и већма воле, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љубави за те 
 но и опет у њојзи уживам; видим, да ме воле бар у неку руку...</p> <p>С тим отвори и зелени ка 
ицаном Марком.{S} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и забава.{S} Пазите само шта 
езрети, зар је морао узети ону, коју не воле?...</p> <p>Тако сам мислила, па села и написала те 
S} Смешно је, јел те?{S} Али и они мене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па и правичнији су од љу 
.{S} То су једина створења, која ме још воле...</p> <p>— Зар немате баш неког од својих?{S} Пит 
малога Милана:</p> <p>— Цицико, куцико, волела ме?{S} Ја сам ваша мати!{S} Миловао је старичину 
ргла сам се од њега и побегла у врт.{S} Волела сам га нада све на свету, али ми се није дало да 
импатична појава.{S} Још док сам Милана волела, њега сам поштовала и волела као рођена брата.</ 
p> <p>Но нико није без мане и ја сам је волела, врло волела; једно би изгледало пријатељство и  
S} Доцније сам видила, да с тога што је волела Душана, надала се сиротица да ћу посредовати да  
ећи ћеш:{S} А Душан? — Њега сам да боме волела, ал сад га не волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда т 
p> <p>То ми се није допало, али деца се волела а родитељи не попуштају, па шта сам знала друго  
сам Милана волела, њега сам поштовала и волела као рођена брата.</p> <p>Сад ме је опет нашао.{S 
.{S} Ваљда ти је писао. — И Стевана сам волела, но ни он није за мене; све више увиђам, да је л 
ао је човек, кога сам некада тако жарко волела и кога сам сад опет љубити почела.{S} И већ да п 
 није без мане и ја сам је волела, врло волела; једно би изгледало пријатељство и љубав, које в 
ла сам сестрину Данку.{S} Дете сам врло волела а и оно је мени необично одано, скоро већма но р 
 ме је радознало.</p> <p>— Тако, да бих волела, да су сви мушки тог мишљења! ...</p> <p>Засмеја 
једна без друге.{S} Милана смо опет обе волеле, као једина брата, бранитеља и заштитника свог.{ 
орала обмањивати.{S} Могла си рећи: „не волем те!“ А не да ме тако гадно превариш!“</p> <p>„Мил 
сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, срце би му казало, да сам чиста и не 
знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S} Тада сам га одбила; н 
није осећао симпатије према њој.</p> <p>Волео је другу, коју је доцније и узео.</p> <p>Кад је п 
е могу да појмим: како човек неког може волети тек због телесне лепоте?!{S} Мислићете да можда  
арена одела, исто тако не може истински волети ни спољашње лепа човека, без душевних врлина.{S} 
ојиш се мајке?{S} Немој, душо!{S} Мајка воли децу.{S} Гле, даћу ти јабуку!</p> <p>Док је она с  
{S} Љубав је дабоме.{S} И најгора мајка воли своје дете.{S} Но површна је и мајчинска љубав код 
 до места, где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и 
} Доста што сам знала, да ме он више не воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се прихватих  
ледњем часу оставити неће.{S} Поштује и воли она мене, али зависи од — мужа.</p> <p>Нека је про 
>„Воли?!“ Чудна ми посла!{S} Млад мушки воли све што је лепо и што му је пред очима.{S} Заборав 
јко, мени изгледа, да и Милан њу здраво воли.“</p> <p>„Воли?!“ Чудна ми посла!{S} Млад мушки во 
да, да и Милан њу здраво воли.“</p> <p>„Воли?!“ Чудна ми посла!{S} Млад мушки воли све што је л 
ан, а ја сам му тек срећу желила.{S} Та волила сам га <hi>истински и већма него себе</hi>; а не 
 усана једва измигољи тихо и неодлучно: волим.</p> <p>— Ето видите, да ја погађам, смејала се о 
стеље су им стојале једна уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што сам је узела у своју кућу, али 
сафраном, ал ја то осетим по мирису, па волим платити новчић два више, само да је добро и чисто 
— Њега сам да боме волела, ал сад га не волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. — И Стева 
њиме жигосала и уверила га, да га ја не волим; а мој некадашњи нагли одлазак у башту и садашња  
рости! не знам шта чиним; та ја га тако волим!“</p> <p>„Прећи ће све то.{S} Ни љубав није увек  
} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} Већ с питањем сам хтела потврђујући одг 
еше Лиза, те сам могла читати кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — практичност...</p 
овала се она.{S} Па једите колко вам је воља.{S} Подајте и маломе.{S} Ено се опет игра са мачко 
ересује.</p> <p>— Пре свега треба праве воље за бољитак, па онда још нешто, а последице би дошл 
? читај, бар да чујем.“</p> <p>„С драге воље; само док га донесем.“ Донела сам и читала:</p> <p 
{S} Хоћу да је посетим.</p> <p>— Здраге воље фрајлице.{S} Ал она се отселила из тог кварта.{S}  
а и устаде.{S} Устала сам и ја, али без воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ одлази.</p> 
и за тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад, па хајде самном далеко у свет, где нас ник 
комислености, него су потчињени, тврдој вољи, ћерци разума.“</p> <p>„Врло појетички; само се ка 
его ви ћерко, и не једете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло је врл 
л једно туце још је на реду.{S} Јели по вољи да наставим?“</p> <p>„Мани их с миром.{S} Знам их, 
и душо, куд си пошла, па се забављај по вољи.{S} Доста ти је рада целе године.{S} Код тетке се  
му квари сан.</p> <p>Учинила сам јој по вољи; била сам и поред радозналости санана. </p> <p>Сут 
 сам и његово захтевање свагда радо и с вољом испунила.</p> <p>Тим начином зближисмо се ја и Ми 
 читала, добила по неку награду; обично воћа, колача, коју сличицу или играчку, или сам се смел 
ше онај живахни младалачки израз. — Баш враг тај песник, но нека га Бог поживи!{S} Да није по к 
не те здепнасте кратке ноге; ми сликамо врага црног а црнац га замишља белог.{S} Ето видите, да 
учити.{S} Сирота си девојка, а мушки су врагови; лажу око девојке, док не дође до женидбе, па о 
удаст, само нека је богат.{S} Еквипаж и вранци, кадифа и злато, — то јој је сва жеља и сав идеа 
и хтела отпочети читање, отшкрину тетка врата од побочне собе.</p> <p>— Прими и мене у друштво, 
врши моја помајка, баш кад сам отворила врата.</p> <p>Смркло ми се пред очима.{S} Посрћући отиш 
адвокат.{S} Провођаџија поносито отвара врата и у поносу поверљиво додаје: да ми се така срећа  
Једног дана радила сам у дућану, кад се врата отворише, а унутра ступи — Милан.</p> <p>Задрхтал 
век далеко истрчале, и вешале му се око врата.{S} Он нам је увек донео по какву играчку.{S} Но  
ати да је не издам мајци; она је све на врати прислушкивала, а мајка неће да се то зна; још сам 
жим, да му све кажем и да умрем, али на врати сам се већ стропоштала.{S} Свест ме опет беше ост 
 па неможе заспати.{S} И кроз завесу на врати продире светлост; а то њему квари сан.</p> <p>Учи 
ога ретко беше недеље а да није на моји врати закуцао по који провођаџија.</p> <p>Обично сам их 
а што се тако десило,“ срдила се жена; „врати ми оца!“ јаукало је и преклињало дете...</p> <p>З 
ставићу данас Лизи.</p> <p>Док се тетка вратила, разгледала сам књижицу.</p> <p>На насловном ли 
l:id="SRP18870_C4"> <head>IV.</head> <p>Вратила сам се својима.{S} Радњу нисам одмах хтела отво 
ш и на вратима ходника.</p> <p>Но да се вратим приповедци. </p> <pb n="137" /> <p>Једног дана ч 
д матере детета његовог и да им га опет вратим.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао, не скидајући о 
 баш добро, чула сам ја за тим још и на вратима ходника.</p> <p>Но да се вратим приповедци. </p 
ма другима.</p> <p>У том закуца неко на вратима.</p> <p>На старично „слободно,“ уђе нека по изг 
ени и светињом начичкани.{S} Туда ће се вратити спровод, па се за времена згодно постирала.</p> 
 дете!“</p> <p>Хтела сам га не отворено вратити.{S} Узела сам и перо, када се покрену у мени не 
нисам поуздано дознала.{S} Нису се више враћали.{S} Тек пре десет година, чула сам, да су на бр 
 Радити се могло и овде а тешко ми било враћати онима, који су ме скоро — отерали.</p> <p>Од са 
ујући у певанији песников лик:</p> <p>— Вреде ли што његова дела?</p> <p>— Стручњаци, и цео све 
 су им до душе искрени и чисти, али шта вреди, кад је љубавник, на рачун природности или мушке  
тлости и изглед на улицу.{S} И то нешто вреди.{S} Олакшава ми самоћу.{S} Оне друге собе гледе у 
ти моја насљедница, а само кућа и земља вредила ми је преко пет хиљада.</p> <p>Избор младожење  
оће да се жени, прво гледи, јел девојка вредна...</p> <p>— Варате се, сека-Мацо — прво пита: „и 
иће га војници, па и сви званичници.{S} Вредно ће бити да видите.</p> <p>Закључисмо, да идемо.< 
лакала сам дуго и горко.{S} А кад је та врела река одшила, паде ми поглед на икону, на распетиј 
у биле искрене, али писмо орошено мојим врелим сузама; пишући га, живо сам сахрањивала и подруг 
бих и срећу дала.</l> <l>И срце ми било врело </l> <l>— Осећаја бујно врело —</l> <l>Љубав је т 
е ми било врело </l> <l>— Осећаја бујно врело —</l> <l>Љубав је тек чисту хтело.</l> <l>Па сад  
p> <p>Него и ја сам красна домаћица.{S} Време ужини већ прошло, а ја вам ништа не износим.{S} М 
сада.{S} Но буди паметна, буди снажна а време ће све излечити.“</p> <p>„Мислиш?“ питала сам, те 
ни у нашој девојачкој библиотеци.{S} За време школског свог одмора, научио нас је и Вуковом пра 
рце је обично у таквим приликама тек за време успавано, измучено или затупљено, а згодном прили 
 који ће ме боље разонодити, особито за време мога боловања, после оног растанка са Миланом.</p 
 девојка у месту и околини.</p> <p>Дође време и њезиној удадби.{S} Просилаца је имала врло мног 
 одкуд ми права да зледим ране, које је време излечило?!{S} Ћутала сам, држећи, да ће старица и 
— џаба ти човека!{S} И снови су у своје време врлина.</p> <p>— Не разумем шта тиме мислите?</p> 
ли.{S} Но ту неједнакост изједначило би време и љубав, да само није било другога — чинило ми се 
е па ме разоноде.{S} Никад ми није дуго време.{S} А како сам сама морала бих полудети или трчка 
 <p>Застала је и убрисала сузе.{S} Неко време је замишљено ћутала.{S} За тим се прену, а преко  
ца и разних машинерија, беше се за неко време — као обично пред подне — стишало.{S} Осим тичије 
сто је тај утисак моћан, па човека неко време и занесе, али стално га везати неможе.{S} Особито 
е тек од јуче.</p> <p>Преметала је неко време по кутији и онда извади чак са дна једну сашивену 
здахну и оде прозору.{S} Гледао је неко време замишљено крозањ; за тим ми опет приђе.</p> <p>„О 
е?!</p> <p>И ја и Милан играсмо се неко време тичицама.{S} После их старка опет метну у кавезе, 
 спусти уз мене.</p> <p>Ћутале смо неко време обадве.{S} После неколико тренутака, маши се она  
роз прсте котрљале се сузе.</p> <p>Неко време је тако стајао.{S} Затим тешко уздахнуо, спустио  
ам провела две године у раду и тузи, но време је учинило своје; постепено почела сам бивати вес 
осле сам је тражила и у течиној, за оно време, богатој библиотеци.{S} На то ме је свикао сам те 
ине провео је два месеца на дому.{S} То време беше мени и Даници најмилије; једва смо чекале да 
ут не дође две недеље; било ми је за то време некако чудно и тешко.{S} Питала сам и Душана, шта 
S} Туда ће се вратити спровод, па се за времена згодно постирала.</p> <p>Сад ми тек пало у очи, 
бива свешта.{S} Још је срећа, кад се за времена разиђу, Али, ако их је везао који члан породице 
нао шта чини.</p> <p>Опет је текла река времена, носећи и добро и зло у море заборава.</p> <p>П 
.{S} Нисам од оних, што су им тек стара времена добра, али ни ово чудо не могу одобрити.{S} Што 
нисам знала ни сама.</p> <p>После неког времена дође и он у врт.{S} Преко руке је носио моју ма 
то ми је нанео.{S} Мајка је пре кратког времена умрла, а на самрти све му је казала, молећи Дан 
о вас „стара природа“ и тера у гроб пре времена.{S} Красан стари метод уз који живеше учитељи 8 
ајте, да изађем пред вас.{S} Требало би времена да ме сами нађете.{S} Читав Лавиринт у овој кућ 
 коме изјада.</p> <p>Старка се по неком времену прену из мисли и погледа око себе.{S} Поглед јо 
 врста сажаљења: „Ако можда не мисли да врећа?{S} Ако је можда и он несретан?{S} Ако — “</p> <p 
ини често ходим и не слутећи шта у њему врије и кува.</p> <p>Љубила сам га, али сам била стариј 
ати.</p> <p>— Гостољубље је лепа српска врлина, говорила је застирући сто и спремајући ужину; с 
 ти човека!{S} И снови су у своје време врлина.</p> <p>— Не разумем шта тиме мислите?</p> <p>—  
због мене саме. т. ј. због мојих мана и врлина заједно.</p> <p>Доцније, кад сам почела осећати  
 врлину?</p> <p>— Дабоме да је сталност врлина.{S} Без те врлине и нема праве љубави.{S} Нестал 
 није грех; то је на карактерном човеку врлина; показује уз разум и топло срце.“</p> <p>„Топло  
главни основ узајмио поштовање душевних врлина, сличност назора и карактера, мора у браку тек б 
и ни спољашње лепа човека, без душевних врлина.{S} Само децу, ма и матору — насмеја се старка — 
т, љубиће мо то и онда, кад носилац тих врлина у гроб сађе; љубимо ли лепоту спољашњу, она ће н 
остаци и слабост женскиња њих привлачи; врлине се обично узносе, хвале, цене и поштују тек усти 
ви уважава, не поштујући његове душевне врлине, тај или себе прецењује, или не познаје љубав.{S 
а поштење, разборитост и остале душевне врлине?{S} Доста кад је лепа ларва и дубок пун џеп!{S}  
Дабоме да је сталност врлина.{S} Без те врлине и нема праве љубави.{S} Несталан човек и није пр 
 На што уздизати сталност и верност као врлину?</p> <p>— Дабоме да је сталност врлина.{S} Без т 
 нико није без мане и ја сам је волела, врло волела; једно би изгледало пријатељство и љубав, к 
амо ми је у грудима било некако празно, врло празно.{S} Чинило ми се, да више срца у грудима не 
вот? смејала сам се.</p> <p>— Не, душо, врло ме занима, рече она узевши с ормана котарчицу с бр 
самоубиство.{S} То видите, мени изгледа врло себично. „Не ћу да живим, кад га немам и кад нисам 
и њезиној удадби.{S} Просилаца је имала врло много; знало се, да ће она бити моја насљедница, а 
није било другога — чинило ми се, да је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднети.{S} Примити 
иње час свога рођења!{S} Заиста мени је врло чудно понашање такових родитеља, особито матера.{S 
ка?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло је врло добро и свеже.{S} Бојадишу га жутом репом и сафран 
и-нени беше доброћуда изгледа старица и врло разговорна.</p> <p>— О, знам је добро, говорила је 
 Иначе је био честит, разборит младић и врло симпатична појава.{S} Још док сам Милана волела, њ 
својила сам сестрину Данку.{S} Дете сам врло волела а и оно је мени необично одано, скоро већма 
милија забава беше ми читање у тамошњем врло лепом варошком парку.{S} Сека-Маца, — управо баба- 
у се старица, да је детињство и старост врло слично, и једно и друго слабо, и једно и друго теж 
ни, тврдој вољи, ћерци разума.“</p> <p>„Врло појетички; само се канда не слаже с истином.{S} За 
пропадну у глибу — порока.</p> <p>Друга врста јунакиња, сушта је наивност а по лепоти и доброти 
вито две врсте.</p> <p>Прва и најновија врста, узор јунакиња обично су женскиње мање лепе, али  
сам и перо, када се покрену у мени нека врста сажаљења: „Ако можда не мисли да врећа?{S} Ако је 
акиње друкчије.{S} Има их поглавито две врсте.</p> <p>Прва и најновија врста, узор јунакиња оби 
 на само убиство и вуче пропаст.{S} Ове врсте јунакиња понајвише је идеал, спољашњи блесак и сп 
слабо олакшава, особито грешницима моје врсте...{S} Попа ме неби ни разумео.{S} Рекао би ми мож 
о површна је и мајчинска љубав код таке врсте матера.{S} Сујета је то, моја ћерко, и више ништа 
дати још онда, кад си од мене побегла у врт.{S} Зато те не корим; али ни после ниси ме морала о 
p> <p>Отргла сам се од њега и побегла у врт.{S} Волела сам га нада све на свету, али ми се није 
</p> <p>После неког времена дође и он у врт.{S} Преко руке је носио моју мараму.{S} Сад је изле 
искушењу без опирања подлегла.</p> <p>У врту сам се сита исплакала за што, нисам знала ни сама. 
сам за вас узела.{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају, а од хладне за час се поболем.{S} Стар 
, или — ако је и мрве понашања у њима — врши се, али како?!{S} Свађа, речкања, пребацивање, гун 
м ја никад газила заповести, већ сам их вршила.{S} Нисам разорила туђу, већ своју срећу!{S} Раз 
 Где није тога било, ту је опет требало вршити дужност, дужност према другоме.{S} Је ли то грех 
за мене.</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву....р некој доброј пријатељици моје добре тетке, да м 
е школског свог одмора, научио нас је и Вуковом правопису; био је још у првом зачетку, но он бе 
ло одати, како ми је у срцу. — Била сам вулкан, по чијој површини често ходим и не слутећи шта  
а гони својом страшћу на само убиство и вуче пропаст.{S} Ове врсте јунакиња понајвише је идеал, 
и сте токорсе у госте, па све књижурине вучете с вама.{S} Ту вас ко може видити, а знате, — ко  
 девојака свуда.“</p> <p>„Хоћете ли још г. шогоре?“</p> <p>„Ако има читај.“</p> <p>5. мај 18... 
 је пред њиме жигосала и уверила га, да га ја не волим; а мој некадашњи нагли одлазак у башту и 
ден и зловољан.{S} Јасно сам видела, да га моја љубав слабо усрећује и да му је немила.</p> <p> 
о обичај.</p> <p>Дужност ми је била, да га запитам, где је за толико, па ни то нисам могла; осе 
 да си ожењен? рекла сам трудећи се, да га умирим.“</p> <p>„Знам.{S} Али знам и то, да сам неср 
аде да ме можда заборавља, што држи, да га ја неволим.{S} Згодном приликом дадох му познати как 
од мога друштва, па се морам журити, да га стигнем.</p> <p>Бацила сам још један поглед на кућу, 
је дете, твој син?“ прошапутала сам, да га сетим дужности оца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаукнуо 
је већ на улици.</p> <p>Скочила сам, да га задржим, да му све кажем и да умрем, али на врати са 
агледа ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не видим.{S} Кад сам их отворила, рекла сам хладно и 
а љубав и дужност према вама учиниће да га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у  
м.</p> <p>Срцу нисам могла забранити да га не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекл 
оје осећаје не одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће и пријатељство! 
икнула сам поносито. „Али није нужно да га у мојим очима тако не достојно оцрњујете.{S} Ја не с 
ја, па ми се чинило да ми је дужност да га одбијем. „Он брка поштовање са љубављу, а док први з 
лат, који Бого-човека предаје народу да га распне и поред уверења, да је невин...</p> <p>Она уз 
те ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; говорила је спустивши се до мене на канабе и м 
ледњем издисају и ништа више.</p> <p>Да га заборавим, допринела је много и она његова гадна и н 
ости, опрости! не знам шта чиним; та ја га тако волим!“</p> <p>„Прећи ће све то.{S} Ни љубав ни 
би ће имати бољу матер, но у жени, која га је родила, ал не схваћа и занемарује своју дужност.“ 
и израз. — Баш враг тај песник, но нека га Бог поживи!{S} Да није по кад-кад шале, јадно би изг 
/p> <p>— Чули сте га од мене.{S} Старка га је лане у парку цитирала.</p> <p>Хтела сам наставити 
 муке: умртвила сам своје срце и одбила га, као некада Милана. — После неколико дана био је већ 
и садашња молба да ми опрости, утврдила га је још већма у том погрешном мишљењу.</p> <p>Мислила 
ајко, да игра по њезином такту — купила га је.</p> <p>— Добро велите, ћерко, рече старица а лиц 
амно ме је пред њиме жигосала и уверила га, да га ја не волим; а мој некадашњи нагли одлазак у  
Ено мали сишао са столице.{S} Не занима га наша „полемика.“</p> <p>Хтела сам да је заменим у се 
е чедо, кад оно није код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми </p> <pb n="171" /> <p>би је  
о да себе победи и да та се одрече, она га гони својом страшћу на само убиство и вуче пропаст.{ 
а образићи му се заруменили.</p> <p>Она га поглади по косици.</p> <p>— Како би ти мајка радо уч 
падија.{S} За то ми будите захвални, па га држите за јаку.</p> <p>„Хоћу ли читати даље, драги м 
постаћу му равнодушна.“ мислила сам, па га одбила ради његове среће и своје дужности.{S} Бориво 
} А ви рано, толико зацело имате?{S} Па га сад не упуштајте.{S} Лепо је бити попадија.{S} За то 
<l>Пригрли ти та мужића њена </l> <l>Па га љуби, никад се не жури.</l> </quote> <p>— Гле како б 
 <pb n="171" /> <p>би је презирали, кад га она неби пустила од себе, онда кад би с њоме заједно 
ла? ...</p> <p>Била сам као цветак, кад га од стабла откинеш; но свенула и опет нисам.{S} Деца  
леда врло себично. „Не ћу да живим, кад га немам и кад нисам сретна!“ То истина говори очајање, 
ушан? — Њега сам да боме волела, ал сад га не волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. — И 
 Секо, баца неможе с тобом тичати; боле га ножице! — рече ми мали Милан.{S} Сестре га звале „бр 
ножице! — рече ми мали Милан.{S} Сестре га звале „брацом“, па се и сам тако називао; само што ј 
 и златно одело или здравље?{S} Питајте га, па ће те чути.{S} У данашњем добу тешко живе и здра 
киде ми тетка читање.</p> <p>— Чули сте га од мене.{S} Старка га је лане у парку цитирала.</p>  
 хлеба са маслом.{S} Та узмите, тек сте га коштали!{S} Немојте гледати на мене.</p> <p>Примила  
ра му жељезницом стиже тело.{S} Тамо ће га дочекати родбина са свештенством, па са станице одма 
 ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће га војници, па и сви званичници.{S} Вредно ће бити да в 
је изјавио, да хоће да ме узме, хтедоше га родитељи искључити из наслеђа.{S} Хтели су богату па 
м, да сав његов рад радо читам, и да би га све више и више читала.</p> <p>— Бар да видим, кад ј 
 којима је одрастао, а то све болело би га, кад би први љубавни занос прешао; те би ме и нехоти 
ће, него кад може да задовољи оне, који га с љубављу сретају! </p> <pb n="152" /> <p>Још и сад  
 левентују обоје и сносе се, нестане ли га, бива свешта.{S} Још је срећа, кад се за времена раз 
адно би изгледао овај свет.{S} Јесте ли га лично видели или тек на слици?{S} По писмама судећи, 
дана Даница. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах и женити?“</p> <p>„Чим отвори канцеларију и от 
 оцрњујете.{S} Ја не сумњам у њега, али га љубим из све душе; а та љубав и дужност према вама у 
бично га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим изостављао.</p> <p>Умерила сам кораке и сл 
{S} Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћу заборавити, а 
</p> <p>Она љутећи оде шифонеру, отвори га и донесе неку кутију, па је метну на сто.{S} У њој ј 
оја из туђег џепа вади новац, без да си га заслужила!{S} Боље да остану забаве ради дома, па ок 
, да би моја помоћ била незнатна.{S} Ти га љубиш и сувише...“</p> <p>„Љубила сам га,“ те ми се  
смо орошено мојим врелим сузама; пишући га, живо сам сахрањивала и подруги пут своје срце.</p>  
и кошуљу,“ одговорила сам не погледавши га.</p> <p>„Па зашто златом?{S} Досад то нисам носио.“< 
твоју собу, да ми покаже шешир, што јој га правиш.{S} Хтела ми показати и пантлике што ћеш метн 
 чујем.“</p> <p>„С драге воље; само док га донесем.“ Донела сам и читала:</p> <p>10. март годин 
„мојим друштвом.“ Заборавила сам да вам га прикажем, а тако зовем своје канарине, мачку и псето 
ео још док си ти овде била.{S} Тада сам га одбила; нисам знала како он мисли, но сад сам већ да 
 моји назори.{S} Али све бадава; ја сам га поштовала и љубила свим срцем својим.</p> <p>Срцу ни 
сам се сама себе, но све бадава; ја сам га љубила из свег срца и душе своје.{S} Неки пута ми се 
авнодушна, али ни суревњива; сећала сам га се као што се човек сећа каквог милог покојника.{S}  
 од њега и побегла у врт.{S} Волела сам га нада све на свету, али ми се није дало да се дадем љ 
 има још жену и дете!“</p> <p>Хтела сам га не отворено вратити.{S} Узела сам и перо, када се по 
 у њему врије и кува.</p> <p>Љубила сам га, али сам била старија, па ми се чинило да ми је дужн 
а љубиш и сувише...“</p> <p>„Љубила сам га,“ те ми се са усана.</p> <p>Он се болно осмехнуо.</p 
м чиста и невина.</p> <p>Заборавила сам га, али сам другог заволела.{S} Ја, која сам дотле сања 
сетљиво благо срце?</p> <p>— Видила сам га једанпут.{S} А тврде да је такав.{S} Сво се српство  
м му тек срећу желила.{S} Та волила сам га <hi>истински и већма него себе</hi>; а не тек с моме 
>„Милане, опрости, опрости!“ молила сам га, пруживши му обе руке.</p> <p>„Шта да ти опростим? р 
више дана приметно хладнији.{S} Кад сам га питала за узрок, тргао се, погледао ме испитујући, а 
тај смеј је некако чудно звучао; те сам га зачуђено погледала.</p> <p>Он би ми на то за тренута 
</p> <p>Била сам опет у парку и чим сам га опазила сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад год се да 
.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто ми је збуњен.{S 
Мирно сам прочитала то писмо, мирно сам га оставила међу друга; само ми је у грудима било некак 
да; можда не би одобрила корак, што сам га учинила — ја сам вереница!</p> <p>Чудићеш се, но так 
ка.{S} Већ прво писмо Миланово, што сам га за тим добила, тумачила сам друкчије.{S} Дотле сам с 
тренутака, маши се она за лист, што сам га уз себе спустила.</p> <p>— Неће те ми замерити, изви 
она, показујући прстом на лист, што сам га читала.{S} Прочитала сам на том листу: „Застава,“ па 
кутије твој дневник.{S} Опрости што сам га неприметно узео и прочитао; није то била проста радо 
и не познате, бар не овако, као што сам га ја познавала!{S} Старка умукну и замишљено гледаше у 
нем углед матере детета његовог и да им га опет вратим.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао, не ски 
, не може бити рђав и непоштен, баш ако га и сумњиче.</p> <p>„Остала сам усамљена са дужности п 
лица и рекао одлучно:</p> <p>„Повешћемо га с нама.{S} У теби ће имати бољу матер, но у жени, ко 
 човека неко време и занесе, али стално га везати неможе.{S} Особито не може она везати разбори 
 није умео да изговори глас „р“; обично га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим изостављ 
е, или не познаје љубав.{S} Осећај, што га таки људи имају, само је страстан занос и животињски 
кад је твоје срце мртво.{S} Осећај, што га осећаш, не може бити љубав.{S} У животу се љуби тек  
фабрикама губити своје здравље, као што га многе јаднице ево баш у овој вароши -губе; а могла с 
 поглед.</p> <p>„Што си плакала?{S} Зар га још ниси заборавила?“ питао је прекорним гласом.</p> 
се што на нас срди.{S} Кад дође, питаћу га.“</p> <p>Те сам вечери много премишљала о свој прошл 
асло је врло добро и свеже.{S} Бојадишу га жутом репом и сафраном, ал ја то осетим по мирису, п 
уби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје ископала, ако би хтело одати, 
ке ноге; ми сликамо врага црног а црнац га замишља белог.{S} Ето видите, да појам о лепоти није 
<front> <div type="titlepage"> <p>ДРАГА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИПОВЕТК 
{S} Отуда и овладао срцем сваки моралан гад а друштвом покор и трулеж!</p> <p>Старка уздахну и  
стави опет:</p> <p>— Било је и пре тога гада и трулежи, али у много мањој мери, Дешавало се, да 
о да је брак чистилеште сваког душевног гада и фирма неприкосновеног поштења...{S} Ником не пад 
 таког брака.</p> <p>Па из таког јада и гада, зар је очекивати свестан подмладак!{S} Наћиће се, 
ке, која се грозила трговине са срцем и гадила пољупца — без љубави.</p> <p>Старка заћута, нагл 
рце,</l> <l>Поред свести здраве;</l> <l>Гадила сам се пољубаца,</l> <l>Без љубави праве.</l> <l 
оравим, допринела је много и она његова гадна и недостојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у п 
убави.{S} Свуда, где није тако, само је гадна страст животињска нагона и ништа више! (Ја) нисам 
 ћерци ногу, да би је полепшо а нама су гадне и смешне те здепнасте кратке ноге; ми сликамо вра 
си рећи: „не волем те!“ А не да ме тако гадно превариш!“</p> <p>„Милане!{S} Милане!{S} Ја нисам 
х уста чујем, можеш ли ми опростити ону гадну, ону црну увреду.{S} Невин сам, али и твој је жив 
ла је, вели, у суседству њене некадашње газдарице, поштарке.{S} Сваког месеца долазила је један 
ш пре, кад сам била на пошти, питам јој газдарицу: где је фрајла Стана?{S} А она мени:{S} Отсел 
емаш!</l> </quote> <p>То сам научила од газдаричине девојчице.{S} Учила за испит декламовати.{S 
а сам је до подне у бунару.{S} Сад је у газдаричином подруму. — Склоне ми по где што, кад их за 
>— Три дана пред смрт, молила је кућњег газду да телеграфише по неку њену рођаку тамо у Срем.{S 
руши све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, вера издаје а народност продаје.{S} Ништа  
ји греси нису обични.{S} Нисам ја никад газила заповести, већ сам их вршила.{S} Нисам разорила  
крв“. — Осећао се увређен, па из освете газио ми углед где год је могао.{S} Доказа, да ме није  
зумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он газио углед где год је могао.{S} Био је као и сви други 
 љубав, а та незна за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим животом само сам још додала: да човек, 
 сам.{S} Да ће се нагађати о мени разне гатке, нисам ни тада сумњала.{S} Кад прочитате, будите  
и код полске истинске љубави.{S} Свуда, где није тако, само је гадна страст животињска нагона и 
своју руку радионицу и трговину шешира, где сам са две девојке радила неуморно.</p> <p>Једног д 
Посрћући отишла сам до баште, до места, где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S}  
ела подамном; морала сам бегати оданде, где могу нанети несрећу и где ме више не требају...</p> 
 особито мушки и не почиње онде љубити, где би требало да поштује.{S} Тек мане, недостаци и сла 
> <p>Дужност ми је била, да га запитам, где је за толико, па ни то нисам могла; осећала сам, да 
 за рад, па хајде самном далеко у свет, где нас нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те на рука 
сам била на пошти, питам јој газдарицу: где је фрајла Стана?{S} А она мени:{S} Отселила се.{S}  
 мени није тешко једно дете хранити.{S} Где једу троје, јешће и четворо“, чула сам говорити мој 
темељ био често темељ туђој несрећи.{S} Где није тога било, ту је опет требало вршити дужност,  
се само чудим и крстим, па се питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им матерински осећај, кад та 
им, па се питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им матерински осећај, кад тако своју децу занема 
бок мужевљев џеп, па има шта да црпи! — Где тога није, дере му кожу с леђа, да накити своју душ 
ка је далеко изашла пред—а—ме.</p> <p>— Где си, девојко, за толико?{S} Да вам се није што десил 
а пролећне месеце и неколико сталежа, а где су остали сталежи, па лето, па јесен, па зима?!“ ша 
S} Пример је најбољи васпитач.</p> <p>А где су ваљани примери?!</p> <p>— Добро, мајко, али ја с 
 трчкала по другарицама или се склонила где год, па читала какав немачки роман или по коју први 
се увређен, па из освете газио ми углед где год је могао.{S} Доказа, да ме није разумео а још м 
 брзо се оженио, па ми и он газио углед где год је могао.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека 
егати оданде, где могу нанети несрећу и где ме више не требају...</p> <p>Помишљала сам: шта ће  
 у газдаричином подруму. — Склоне ми по где што, кад их замолим.</p> <p>Молила сам је да се мен 
мати 16—18 година; свршавао је већ 7 ми гимназијски разред.</p> <p>„Слажите се и будите брат и  
оследње речи изговорила је једвачујно а глава јој клону на прси.</p> <p>— Вама је позлило?!{S}  
е, никако не!{S} Новац, проклети новац, главни је фактор свуда!</p> <p>Грамљивост за њиме, униш 
чију и бела и румена лица, већ којој је главни основ узајмио поштовање душевних врлина, сличнос 
м, да ће ми бити скоро крај, па сам све главније успомене свела у једно; нека ме бар после смрт 
амо ми рекао; „Баш ко да је при женидби главно капитал.“</p> <p>„Чини ми се, да јесте“, смејала 
S} Укус и фантазија моја ћерко, игра ту главну улагу!{S} То двоје одређују шта је лепо, шта ли  
и руке, а чело ногу стајаше он погнутом главом и сузним очима.</p> <p>„Милане, опрости, опрости 
рашено ухватих за раме.</p> <p>Она диже главу. </p> <pb n="140" /> <p>— Не бојте се. рече, благ 
га нестане. „Која вајда,“ севну ми кроз главу, „кад је твоје срце мртво.{S} Осећај, што га осећ 
из дима; ако ли је после-подне, наслони главу на катедру па — хрче.{S} Тек на лупу од нашег трч 
вди Бога истинога; јер је боље изгубити главу, него своју огрешити душу!{S} Тако Јевросима.{S}  
 питања.{S} Тек што им знање на левак у главу не сипаш, па која вајда?{S} Шарлатана у свету виш 
и су они таки...“</p> <p>Крв ми јурну у главу.</p> <p>„Разумем!“ узвикнула сам поносито. „Али н 
лазећег сунца, падаше на трном окруњену главу Бого-човека, и мени се чини, да ме те свете очи т 
> <head>I.</head> <p>— Како се узме.{S} Гладовала нисам никад.{S} Нисам морала ни по фабрикама  
>Старица престаде.{S} Била је узрујана; глас јој је још већма дрхтао, а у оку блистала се суза. 
ако хоће; биће ти венчана“ рекла сам, а глас ми је зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се бар чини 
 не подлежу лако.“ Око му је пламтило а глас дрхтао.</p> <p>Извила сам своје из његових усијани 
ојих мисли?!</p> <p>Насмејала сам се на глас.</p> <p>— Што се смејете?{S} Искуство ме је научил 
а котарчицу с бресквама, ал доста си на глас читала.{S} Ја не би могла тако дуго.</p> <p>— Могу 
о те не тера...“</p> <p>Зајецала сам на глас.</p> <p>„Што плачеш, лудице моја?{S} Тамо је и она 
ним часовима, морала сам му по нешто на глас читати, а за тим сам према свом стрпљењу и пажњи с 
и то нисам могла; осећала сам, да би ме глас одао.</p> <p>„То је зацело наруџбина?“ рече он, по 
вао; само што још није умео да изговори глас „р“; обично га је замењивао са „и“ и „л“, или га ј 
} Али с мојом приповетком не ћете стећи гласа.{S} Таких „романа“ мало ћете продати......</p> <p 
мо у новом свету лакше ће Боривој стећи гласа а и за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде ц 
 сам гласно показане ми речи.{S} Оне су гласиле</p> <quote> <l>Па се моли тамо Богу,</l> <l>Бла 
ашти нашла сам и одговор: „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је при том било некако топло 
владали.</p> <p>Ту свечану тишину проби гласић малога Милана:</p> <p>— Цицико, куцико, волела м 
роз ваздух тек по неки сребрнаст дечији гласић и тихо шкрипање шљунка, под теретом дечијих коли 
 плакати?“ шапутала јој мајка, но доста гласно; постеље су им стојале једна уз другу. „Ја волим 
</p> <p>Даница ме стролно загрли, па се гласно плачући бацила у своју постељу, а мајка ме погла 
ј вашој лепо везаној песмарици. — Ту се гласно засмејала а очи јој опет узеше онај живахни млад 
била људе, а сад — ту се старка болно и гласно засмеја — сад љубим моје канарине, мачку и псето 
</p> <p>— Читајте ово!{S} Прочитала сам гласно показане ми речи.{S} Оне су гласиле</p> <quote>  
од једне до друге породице, да пренашам гласове и решетам ову или ону кућу, као што то чине мно 
ече он не дижући очију и некаквим меким гласом, „море осећаја али њима не влада тек срце, бура  
нио?!“</p> <p>„Зашто? понови гробовским гласом он.{S} Погледајме, па ћеш видети.{S} Дуже нисам  
рујана.</p> <p>— Видите, рече промуклим гласом, у црвеном кавезу ми је Дамјан и Дамјанка а у зе 
о дрхћеш, змијо глатка?“ рече промуклим гласом он. „Нисам дошо да иштем рачуна о владању твоме; 
ош ниси заборавила?“ питао је прекорним гласом.</p> <p>„Кога?“ узвикнула сам и дигла очи.</p> < 
> <p>„Коме треба?“ узвикнуо је дрхћућим гласом, „то ти хоћеш да знадеш?“ Знај дакле. — Застао ј 
 и побледила.</p> <p>„Што дрхћеш, змијо глатка?“ рече промуклим гласом он. „Нисам дошо да иштем 
ајко!</p> <p>— Бог добро дао, ћерко!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се томе надо!{S} Ал ход 
<p>Одмори се мало, примети ми тетка.{S} Гле првих бресака, па покваси грло.{S} Сад сам се сетил 
{S} Немој, душо!{S} Мајка воли децу.{S} Гле, даћу ти јабуку!</p> <p>Док је она с неког орманчић 
би, никад се не жури.</l> </quote> <p>— Гле како баба сравњује! насмеја се тетка и прекиде ми ч 
адржала језик од из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и не чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће 
творен прозор у таку једну избицу.{S} И гле! — код прозора је седила фрајла-Стана.{S} Застала с 
</p> <p>— Манте се ви Мацо, придике.{S} Гледајте ваш посао, „тешила“ је обично моја тетка из св 
ше даровите, образоване и учене.{S} Оне гледају у свет смело, разборито и са самопоуздањем.{S}  
, да ме те свете очи тужно ал задовољно гледају...</p> <p>Устала сам и целивала икону.{S} Срце  
жности а лице јој облила лака румен.{S} Гледајући је тако појмила сам њезино некадашње самопрег 
знути......{S} Ја......</p> <p>Зачуђено гледала сам старицу; очи јој се сјале у светом одушевље 
 себи или — модерним јунакињама.</p> <p>Гледала сам је неразумевајући.</p> <p>— Јесте ћерко, пр 
ти је?“ питаше Даница љубећи ме.</p> <p>Гледала сам их укоченим погледом.{S} На послетку ми гру 
у поконе ми матере.{S} Прекорно и тужно гледале су ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхтала а см 
тетом на руци.</p> <p>Обоје ме прекорно гледали.</p> <p>„Не отимај ми име!{S} Нисам ја крива шт 
ло.</p> <p>Он уздахну и оде прозору.{S} Гледао је неко време замишљено крозањ; за тим ми опет п 
тога.</p> <p>Није ми одговорио, само ме гледао.</p> <p>„Што ме тако мериш, зар ми је питање так 
часак нетренштице.</p> <p>— Што ме тако гледате?{S} Зар није тако?</p> <p>— Баш тако сам и ја м 
 узмите, тек сте га коштали!{S} Немојте гледати на мене.</p> <p>Примила сам понуду, а она наточ 
познавала!{S} Старка умукну и замишљено гледаше у даљину.</p> <p>То је заголицало и моју радозн 
} Олакшава ми самоћу.{S} Оне друге собе гледе у ходник, немају зрака ни толико, рече старка, ка 
ам чешће говорити, да се њих двоје радо гледе, но она је то до сад увек одрицала.)</p> <p>Чим с 
p> <p>Дете се још јаче приљуби уз мене, гледећи је неповерљиво.</p> <p>— Бојиш се мајке?{S} Нем 
 бива племенитије.</p> <p>Она диже очи, гледећи ме за часак нетренштице.</p> <p>— Што ме тако г 
ве љубави за тебе.“</p> <p>Он се тргао, гледећи ме зачуђено.</p> <p>Оборила сам очи.</p> <p>„Ша 
а се и они стадоше умиљавати; завидљиво гледећи у тичицу на њезини груди.</p> <p>— Видите сурев 
ти, а знате, — ко хоће да се жени, прво гледи, јел девојка вредна...</p> <p>— Варате се, сека-М 
 и еманциповане од сваке предрасуде.{S} Гледиште им је хладно и природно.{S} Дружење с мушки ин 
и слабо једете! рече она, нудећи ме.{S} Глете само; још ово парченце хлеба са маслом.{S} Та узм 
изају све даље и даље док не пропадну у глибу — порока.</p> <p>Друга врста јунакиња, сушта је н 
то ме тако мериш, зар ми је питање тако глупо?“ Силом сам хтела да се шалим.</p> <p>Он се трже. 
{S} Но и опет боли, још те како боли та глупост светска.{S} Како и неби, кад ти предпостављају  
о више“ од дотичних.{S} Дабоме да је то глупост, ал мрежа глупости је велика, па често хвата и  
х.{S} Дабоме да је то глупост, ал мрежа глупости је велика, па често хвата и „паметне“ и „племе 
S} Јесам ли?</p> <p>Догађаји и дела нек говоре!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Била сам 
екламовати.{S} Дође ту мени, па говори, говори, да сам примила већ и ја.</p> <p>Хтела сам јој р 
га немам и кад нисам сретна!“ То истина говори очајање, али више и чешће лакоумље и себичност.{ 
 испит декламовати.{S} Дође ту мени, па говори, говори, да сам примила већ и ја.</p> <p>Хтела с 
ан разлог, да с неким презирањем о теби говори.{S} Баш као да ниси свестан створ, већ мртва роб 
>— Знала сам да ћете тако рећи.{S} Тако говори младост.{S} Кад неби ни она тако говорила — џаба 
д жећи умирућем патнику.{S} Зар се тако говори, кад се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад 
е, боже, фрајлице, ала сте непрактични! говорила је често она.{S} Дошли сте токорсе у госте, па 
 <p>— Гостољубље је лепа српска врлина, говорила је застирући сто и спремајући ужину; само не т 
ми дала.</p> <p>— Не, то ћу ја урадити, говорила је.{S} Ко зна хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову 
 разговорна.</p> <p>— О, знам је добро, говорила је она.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је ос 
стлук. „Сироче си, па ти може требати“; говорила је чешће она.</p> <p>Милан је међу тим свршава 
аше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; говорила је спустивши се до мене на канабе и милујући м 
„Од овог ме нико не излечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад сам је нудила, да зове доктора.{S} Сир 
а Милану.{S} О Боривоју нисам јој ништа говорила.{S} Држала сам да је излишно; а још нисам ви с 
рема.{S} Друго о њој не зна.{S} Мало је говорила у опште, а о себи никад; и ако је често виђала 
говори младост.{S} Кад неби ни она тако говорила — џаба ти човека!{S} И снови су у своје време  
Но овако је боље.{S} Не марим о себи да говорим.{S} Нису баш пријатне успомене; а можете и из о 
ламтећим оком. „Остани, имам с тобом да говорим.“ Па ме ухвати око паса и пољуби у чело.</p> <p 
о се луксузне ношње тиче, нећу много да говорим.{S} Тог зла бивало је и за мог младог доба, али 
те да сам каква „чегртаљка“; толико вам говорим.{S} Чудно ми је и самој.{S} Кад-кад немам речи. 
 нисам била способна за љубав, кад тако говорим и кад сам остала неудата.{S} Не, ћерко није так 
евајући.</p> <p>— Чудно вам је што тако говорим, рече она тужно.{S} То показује добро срце или  
читељи долазе, али прозове нас једно да говоримо на сред школе или код табле, а он ако је пре п 
о мени.</p> <p>„Тебе секо, нешто мучи,“ говорио ми чешће; (секом је звао још у детињству и мене 
дитеље а нас обоје изложим сиротовању,“ говорио је он, „овако нећу срдити родитеље, а бићемо об 
п но лакоуман младић.{S} Чула сам чешће говорити, да се њих двоје радо гледе, но она је то до с 
 једу троје, јешће и четворо“, чула сам говорити моју нову помајку.</p> <p>Срце ми је задрхтало 
 шалу, држећи, да је смешно и детињасто говорити о оном, што је прошло и што се више преиначити 
S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме чисто говорити и оно што морам.{S} Разговор овакав никад не п 
лучности и употребила сву своју снагу и говорничку моћ, да подигнем углед матере детета његовог 
<p>„Ако има читај.“</p> <p>5. мај 18... год.</p> <p>Младожења адвокат.{S} Провођаџија поносито  
илу и кадифу и да варају свог мужа, кад год им се даде прилика.{S} Па и така је видите, уважени 
зила сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад год се дала прилика, шетала сам се крајем од „ајзнбана, 
 говорила је.{S} Ко зна хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не једем.{S 
кала по другарицама или се склонила где год, па читала какав немачки роман или по коју првину М 
вређен, па из освете газио ми углед где год је могао.{S} Доказа, да ме није разумео а још мање  
о се оженио, па ми и он газио углед где год је могао.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека му  
аш тако?{S} Не, сећају се они мене, кам год им се прохте смејати.{S} Нисам ишла обичним трагом  
лепоту спољашњу, она ће нас заносити до год нас траје, па и онда, кад љубљене особе већ не буде 
оме да је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, што му је први пут истинским жаром  
 да не зна ни „на чем жито расте...“ Ко год хоће може је преварити и онда, грех на његову душу. 
 ћу пред вама, дететом да кажем, али ко год мало оштрије погледа по свету, увидиће, да је тако. 
 вас више видети нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</p> < 
е имао; јединицу ћерку беше удао пре 10 година.{S} Он и тетка беху ми драги родитељи.{S} Кад су 
ве дознати.{S} Писала сам још пре 15—20 година, дотле сам водила дневник.{S} Смејаћете се, но к 
 и то друкчије.{S} Сад и момак од 17—20 година не тражи жену, већ новац. — Није у реду што ћу п 
тари метод уз који живеше учитељи 80—90 година!{S} Још и данас се сећам свог учитеља.{S} Крупан 
 мога доба а Милан је могао имати 16—18 година; свршавао је већ 7 ми гимназијски разред.</p> <p 
та...</p> <p>Била је већ настанула пета година од кад сам примљена у кући моје помајке.{S} Једн 
ачки.</p> <p>Дан по дан, па и опет беше година на измаку.</p> <p>„Још месец, два, па ће и Милан 
} Кад су ме примили, било ми је тек пет година.{S} Теча ме је научио читати а тетка плести.{S}  
сам тако, радећи и хранећи се.{S} Десет година ме поштовали као рођену матер своју.{S} Једанаес 
 Нису се више враћали.{S} Тек пре десет година, чула сам, да су на брзо обоје свршили трагично. 
млађа, издржаваћу се сама.</p> <p>Десет година живила сам тако, радећи и хранећи се.{S} Десет г 
о срца.{S} Чини ми се, да сам с педесет година млађа.{S} Видим, да има неког, ко ме разуме и ко 
> <p>„Имам каде.{S} Нема ми ни тридесет година.“</p> <p>„Нема ти ни тридесет година!“ узвикнуо  
ет година.“</p> <p>„Нема ти ни тридесет година!“ узвикнуо је шогор зар ти хоћеш тридесету да до 
и не казни, ни броја се не зна!{S} Шест година провела сам у њих.{S} Помајка није правила разли 
 је лите да је била добра?{S} За младих година служила сам и код феишпана.{S} Није Маца макар к 
} Шта се може мислити — о девојци мојих година!{S} Ту се обично много мисли, јелте?{S} А да ви  
пре познавао.</p> <p>Душан је био мојих година а Боривој нешто старији.{S} Обојица беху добра с 
 одударало од оштрих трагова преживелих година, што јој на лицу беху исписани.{S} Да је тај пог 
>„Све муштерије што ме и сад ишту.{S} С годинама порастиће ми и капитал.</p> <p>Сестра се насме 
/p> <p>„Можеш.“</p> <p>10. априла 18... године.</p> <p>Младожења богат; економ.{S} Провођаџија  
смејао се шогор.</p> <p>„15. март 18... године.{S} Младожења богослов, провођаџише госпођа Н. Н 
незнам.</p> <p>У туђини сам провела две године у раду и тузи, но време је учинило своје; постеп 
S} Моћи ће и то; скорим ћу дома.{S} Ове године ћу свести ферерије на три месеца.{S} Већ сам вас 
авао науке.{S} Учио је права у П. сваке године провео је два месеца на дому.{S} То време беше м 
ављај по вољи.{S} Доста ти је рада целе године.{S} Код тетке се бар одмори.</p> <p>— Збогом тет 
и као рођену матер своју.{S} Једанаесте године заболеше ме очи, већ је изгледало да ћу вид сасв 
C3"> <head>III.</head> <p>Прошло је три године.{S} Од негдашње жарке љубави према Милану остала 
ња ми је добро ишла, те не прође ни три године а ја постадох богата „партија.“ Стајала сам на т 
.“ Донела сам и читала:</p> <p>10. март године 18...{S} Проси ме трговац из * По изгледу ваљан  
?</p> <p>Дознала сам и то.{S} При крају године писала ми Даринка измећу осталог и ово: „Кад ћеш 
 коса расла, кад сам му у седмој својој години помагала другу децу у читању и писању настављати 
м за овдашњег ваљаног доктора очију.{S} Годину дана лечио ме је и божијом помоћу спасао вид.</p 
дистлук је самном заједно изучила а пре годину дана отворила је и радњу преко пута од моје.</p> 
роживела детињство и дочекала дванајсту годину сретно и задовољно.{S} Но сад на једанпут паде о 
 та жена изгледаше ми у мојој детињској големој тузи и неприлици прави анђео избавитељ.{S} Да ј 
а се светина ускомешала, те хајд и он у гомилу и не знајући зашто! „Великоварошани“ су често ве 
и ретко су потпуно сретни.{S} Ако их не гоне људи, хоће да их напати оно — што зовемо судбином, 
а им набави господско одело.{S} Бајаги, гони је на то материнска дужност.{S} Јадно појмање дужн 
а себе победи и да та се одрече, она га гони својом страшћу на само убиство и вуче пропаст.{S}  
вичем.{S} А је ли бар он срећан, или је гоњен као Обрадович?</p> <p>— Велики људи ретко су потп 
за рад тога пред њиме хотимице показала гора но што јесам.</p> <p>То је трајало, све док нисам  
це се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туге нестат’ мора!</l> </quote> <p>Старка  
це се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туте нестат мора!</l> </quote> <p>— Тај ст 
 тим се прену, а преко лица јој прелети горак ироничан осмех.</p> <p>— Да, настави она после не 
тиче његово мишљиње о теби?{S} Што буде горе мислио, тим боље!“</p> <p>„Мајка, нађите ми кола;  
е остати нисам могла.{S} Земља је чисто горела подамном; морала сам бегати оданде, где могу нан 
ала.{S} Кад сам се пробудила кандило је горело а Даница је јецала у својој постељи.</p> <p>Шта  
жарке љубави према Милану остала је тек горка успомена; пламен у последњем издисају и ништа виш 
} Наши се пути разишли, па нашто будити горке успомене.</p> <p>И ја сам много патила.{S} То нек 
 девојка — бабадевојка.{S} Ту се старка горко насмејала.</p> <p>— Бабадевојка! узвикнула сам, а 
ла сам на канабе.{S} Плакала сам дуго и горко.{S} А кад је та врела река одшила, паде ми поглед 
ако красно дичи моју постојбину, фрушку гору.</p> <p>С моје стране не беше дакле никакве кривиц 
нисам хтела.{S} Чинило ми се, да страна госпа ишчекује мој одлазак.</p> <p>Тек што сам преписал 
 „слободно,“ уђе нека по изгледу отмена госпа.{S} Дошла је да наручи неколико пари чарапа за „ш 
аше тетка.</p> <p>— Као обично код таке господе.{S} Не ће се видети ни кол ни сандук од цвећа и 
 се јако разилази; познати су ти његови господски назори, па се може лако десити да ме заборави 
који се оженио тек да са жениним имањем господски левентује <pb n="149" /> и лакше „тера кера.“ 
дан чегрће мужу око ушију, да им набави господско одело.{S} Бајаги, гони је на то материнска ду 
ине.{S} Младожења богослов, провођаџише госпођа Н. Н., сва је сретна и у тој срећи поверљиво ми 
лакше „тера кера.“ А колико је уважених госпођа, које се удале, тек да стеку име, да се увију у 
тива женскиња, али — као већина отмених госпођа — много је полагала на спољашњи бљесак и етикет 
 за мене из љубави.{S} Новац и титула: „госпођа докторка“, њезин је идеал...“</p> <p>„А твоје д 
ицу новчано радо помогла (то допуштају „госпоцка“ правила...) али да посетим баба-Стану, не нос 
>Погреб је био, као што је теча рекао: „госпоцки“ и величанствен.{S} Био је „цветан“ и раскошан 
Држа ла је и она, да се тек у додиру са госпоштином и „салонским светом“ човек образовати и опл 
ла је често она.{S} Дошли сте токорсе у госте, па све књижурине вучете с вама.{S} Ту вас ко мож 
 гунђање, плач и уздисаји свакидашњи су гости таког брака.</p> <p>Па из таког јада и гада, зар  
м у гостима у Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима човек комотан, па сам била и ја.</p> <p>Најмили 
18870_C0"> <pb n="136" /> <p>Била сам у гостима у Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима човек комот 
но она ме не хтеде ни слушати.</p> <p>— Гостољубље је лепа српска врлина, говорила је застирући 
} За то су дошли чак овамо:{S} Треба им готовине; иначе има девојака свуда.“</p> <p>„Хоћете ли  
добила журан позив од те и те фирме.{S} Готову робу понела сам са собом а остало оставила да шо 
нађе и искрен срдачан дочек, најбоље је гошћење.</p> <p>Дабоме да сад тога нема.{S} Чујем каква 
ило а душу ми заузеле мисли о неситој и грабљивој човечијој природи.</p> <p>Сестра и шогор радо 
и њезиној дубокој старости и по кроју и градиву сасвим примерено.</p> <p>Што сам се уплашила, к 
ншару и Шилеру, Соларићево „<title>Ново гражданстко земљеописаније</title>“ и „<title>Улог ума  
и новац, главни је фактор свуда!</p> <p>Грамљивост за њиме, уништила је сваки племенитији осећа 
 девојчица, али је јадница несретна.{S} Грбава је.{S} Испустила је слушкиња још као мало одојче 
 Пристојност ми је задржала језик од из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и не чудите! рече она.{S} 
 одосмо, а хтела сам само рећи, да моји греси нису обични.{S} Нисам ја никад газила заповести,  
“ Ко год хоће може је преварити и онда, грех на његову душу.{S} Није она крива што је тако анђе 
д не знам грех шта ми је,</l> <l>Или је грех правду тражит,</l> <l>За све друго мало марит?</l> 
>За све друго мало марит?</l> <l>Или је грех хтети љубав,</l> <l>Чисту, праву, непритворну,</l> 
ју, као и на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер сам поред свег тог остала чиста.{S} Верујте м 
га колебања неби била човек.{S} То није грех; то је на карактерном човеку врлина; показује уз р 
то ћутиш?{S} Реци, да хоћеш.{S} То није грех: жени ћу оставити сво добро моје.{S} Она ће ме лак 
ју љубав према теби.{S} А зар није већи грех, да се растанемо сад, кад сам и по други пут увиде 
 тек чисту хтело.</l> <l>Па сад не знам грех шта ми је,</l> <l>Или је грех правду тражит,</l> < 
ост, дужност према другоме.{S} Је ли то грех, незнам.{S} Нећу ни да испитујем.{S} Доцне је, али 
„Ћути Милане, ћути!{S} Већ таке речи су грех из уста ожењена човека.</p> <p>„Нећу, да ћутим.{S} 
ну</l> <l>Племенитошћу скопчану?</l> <l>Грех ако је то желити,</l> <l>Ја сам онда црни грешник, 
 Зар се не страше муке и клетве дечије, греха пред Богом и срамоте пред људима?!</p> <p>Него ви 
„Нећу, да ћутим.{S} Доста сам патио!{S} Грехом називаш ти моју љубав према теби.{S} А зар није  
<p>То је моја историја.{S} У колико сам грешила, не могу сама увидети; само знам да:</p> <quote 
 остала чиста.{S} Верујте ми, тешко сам грешила.{S} Па онда, човеку по кад и кад и преври.{S} С 
о је то желити,</l> <l>Ја сам онда црни грешник,</l> <l>Не треба му опростити</l> <l>Заслужио ј 
{S} Така „простакиња,“ така „распуштена грешница,“ заиста заслужује, да је отмени и солидни кру 
анична исповест слабо олакшава, особито грешницима моје врсте...{S} Попа ме неби ни разумео.{S} 
Ал у мене је учитељско грло...</p> <p>— Грло „новога метода,“ насмеши се она, зато вас „стара п 
> <p>— Манимо се метода, већ брзо кваси грло, па настави читање.{S} Једва чекам да чујем свршет 
тетка.{S} Гле првих бресака, па покваси грло.{S} Сад сам се сетила, да твој део добила ниси.</p 
>— Могуће је.{S} Ал у мене је учитељско грло...</p> <p>— Грло „новога метода,“ насмеши се она,  
еби биле тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих раставити.{S} То су једина створења, која м 
 мо то и онда, кад носилац тих врлина у гроб сађе; љубимо ли лепоту спољашњу, она ће нас заноси 
 она, зато вас „стара природа“ и тера у гроб пре времена.{S} Красан стари метод уз који живеше  
тако не силази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица вечито у нашем срцу, 
ам дотле сањала о љубави и с оне стране гроба и држала, да никога више љубити не могу!</p> <p>Б 
p> <p>Сахранила је лепо, тамо у варошко гробље.{S} Метнула јој и каменит крст, али без сваког з 
свештенством, па са станице одма сњим у гробље.{S} Тако то бива, кад човек нема своје деце ни б 
то си то чинио?!“</p> <p>„Зашто? понови гробовским гласом он.{S} Погледајме, па ћеш видети.{S}  
аженија од поштене бабадевојке, која се грозила трговине са срцем и гадила пољупца — без љубави 
ше не љубиш.“</p> <p>Стресла сам се.{S} Грозна мисао паде ми на памет и изазва још грознију бор 
зна мисао паде ми на памет и изазва још грознију борбу у мени.</p> <p>„Отићићу, тек ако ме ти н 
ки поглед у мене а ја сам дрхтала као у грозници.</p> <p>„Што ћутиш?{S} Реци, да хоћеш.{S} То н 
је одговор.</p> <p>Те вечери добила сам грозницу.{S} Даница се није одмицала од мене Око поноћи 
ст, изменула се и постала хладна, скоро груба према мени.</p> <p>Питала сам је за узрок.</p> <p 
це рукама и стајао немо и непомично.{S} Груди му се бурно надимале а кроз прсте котрљале се суз 
> <p>Свршити нисам могла, пала ми је на груди и јецала: „опрости, опрости! не знам шта чиним; т 
сно зацвркутаце, па јој се устремише на груди.</p> <p>Притрчала сам да затворим прозор; а мали  
 Дамјанке.{S} Обе тичице јој слетише на груди, па се стадоше лепршати и пипкати је по бради и л 
и; завидљиво гледећи у тичицу на њезини груди.</p> <p>— Видите суревњивост мога друштва, рече о 
празно.{S} Чинило ми се, да више срца у грудима немам.{S} Сви осећаји ко да ми се следили.</p>  
ам га оставила међу друга; само ми је у грудима било некако празно, врло празно.{S} Чинило ми с 
их укоченим погледом.{S} На послетку ми грунуше сузе, те одреши језик.</p> <p>„Ништа, ништа,“ ш 
рко, хвала по сто пути!</p> <p>Сузе јој грунуше из очију, но брзо их убриса.</p> <p>— Не замерт 
и мало не доликују оном широком челу и „грчком“ носу.{S} Обрве је имала густе и формасте.{S} Ал 
га многе јаднице ево баш у овој вароши -губе; а могла сам и љубави имати, само да се нисам држа 
 никад.{S} Нисам морала ни по фабрикама губити своје здравље, као што га многе јаднице ево баш  
 како?!{S} Свађа, речкања, пребацивање, гунђање, плач и уздисаји свакидашњи су гости таког брак 
челу и „грчком“ носу.{S} Обрве је имала густе и формасте.{S} Али баш тај иначе „услов лепоте,“  
 ми је овде цео свет; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда бити друкчије.“</p> <p>Сва сам се с 
а *.</p> <p>Кад сам полазила, Даница се гушила у сузама, а блистале се сузе и у помајчиним очим 
а: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинила неком природном искреношћу и неу 
 у помоћ.</p> <p>— Умр'о је купци барон Д...ч.{S} Сутра му жељезницом стиже тело.{S} Тамо ће га 
о тако, бивало је и обратних случајева, да се девојка удала без љубави према момку; али тој пог 
 ме је пред њиме жигосала и уверила га, да га ја не волим; а мој некадашњи нагли одлазак у башт 
ећа неби можда ни јавила, да није њега, да ме препоручи..{S} Учен је то човек, ал је потрошио м 
све му је казала, молећи Даницу и њега, да ме замоле, да јој мртвој опростим.{S} Све је то чини 
е то била проста радозналост, већ нада, да ти можда могу помоћи.{S} Али —“</p> <p>„Шта, али?“ п 
рећу!“</p> <p>„Али мајко, мени изгледа, да и Милан њу здраво воли.“</p> <p>„Воли?!“ Чудна ми по 
Зашто, мајко?</p> <p>— Рећиће се можда, да вам је јунакиња сувише идеално створење, ексцентричн 
! — Где тога није, дере му кожу с леђа, да накити своју душевну наготу.{S} Право има, кад је на 
о ми углед где год је могао.{S} Доказа, да ме није разумео а још мање љубио оном љубављу, којом 
росима учи свога сина, краљевића Марка, да се на туђе не лакоми, па да суди по правди Бога исти 
о љубави и с оне стране гроба и држала, да никога више љубити не могу!</p> <p>Био је Миланов др 
ори обитаћих соба.{S} Дотле сам држала, да су ту у земљи подруми и коморе.</p> <p>„Како живе ти 
о му је у срцу.</p> <p>Дуго сам држала, да се обоје обмањујемо.{S} Ревносно сам настојала, да т 
 обмањујемо.{S} Ревносно сам настојала, да тај покренути осећај у њему уништим још у клици.{S}  
 је излишно; а још нисам ви сама знала, да је излишно; а још нисам ни сама знала, да је љубав,  
 је излишно; а још нисам ни сама знала, да је љубав, што према њему осећам.</p> <p>Слушала ме ј 
о би ми и било?{S} Доста што сам знала, да ме он више не воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а 
.</p> <p>Дужност ме је често приморала, да своју срећу туђој жртвујем; топло срце није хтело да 
 изразу његовом поруменила и задрхтала, да и оне што не ишчитају ...</p> <p>Оне нису ништа ишчи 
; од тога тренутка знала сам и осећала, да Милана не љубим тек као брата и пријатеља, већ и нек 
нису ништа ишчитале, но ја сам осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто се чудила, како пре 
 мајко, али ја сам од старијих слушала, да у браку понајвише они рђаво живе, што се из љубави у 
ко се насмејала.{S} Тек сад сам видела, да и ја нисам искључена из наслеђа прабабе нам Еве — Књ 
нужден и зловољан.{S} Јасно сам видела, да га моја љубав слабо усрећује и да му је немила.</p>  
ајало, све док нисам са ужасом увидела, да је баш то само прегоревање и брига а њему — љубав.</ 
адознало.</p> <p>— Тако, да бих волела, да су сви мушки тог мишљења! ...</p> <p>Засмејала се не 
 био обичај.</p> <p>Дужност ми је била, да га запитам, где је за толико, па ни то нисам могла;  
и оплеменити може.{S} Уверена сам била, да би старицу новчано радо помогла (то допуштају „госпо 
 ми се така срећа неби можда ни јавила, да није њега, да ме препоручи..{S} Учен је то човек, ал 
 ме је то болело, после сам тек видила, да је баш та хладноћа у понашању доказ оног осећаја, ко 
 необично одата.{S} Доцније сам видила, да с тога што је волела Душана, надала се сиротица да ћ 
-Мари,“ говорила ми, кад сам је нудила, да зове доктора.{S} Сирота, знам зашто; није јој се баш 
 па покваси грло.{S} Сад сам се сетила, да твој део добила ниси.</p> <p>— Вас као да слабо зани 
 његова тетка а наша суседкиња срочила, да би били красан пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и н 
ог „отменог света,“ па сам се страшила, да је не нађем можда прикривљену и у моје иначе разбори 
и да — заборавим.{S} Својима сам рекла, да сам се давно решила за то, а сада сам добила журан п 
ређивала, шта је љубав; само сам рекла, да је она љубав права, која потиче из душевног сродства 
} Али ако буде паметна, увидиће и сама, да тако мора бити.{S} Зар сам је за то одхранила да ми  
слити.{S} Она је обично тако безазлена, да не зна ни „на чем жито расте...“ Ко год хоће може је 
 етикетна правила.{S} Држа ла је и она, да се тек у додиру са госпоштином и „салонским светом“  
 и лепше; само она треба да је паметна, да је благодарна, па да не прави сметње.</p> <p>Боже, т 
је народу да га распне и поред уверења, да је невин...</p> <p>Она уздахну и оде од постеље.</p> 
племенитија позива?{S} Истина је света, да је свака љубав спојена са тежњом и чежњом, да нам је 
 нисам могла сад живети, те молим зета, да ми даде припомоћ.</p> <p>Лепим није хтео, за то је с 
кавши јој ништа.{S} Било ми је срамота, да потврдим и ту ману нашег хваљеног културног века...  
ана.{S} Склопила сам очи, као оно деца, да му слику видим, али место њега видила сам — Боривоја 
" /> <p>— Кажем ја, осмехну се старица, да је детињство и старост врло слично, и једно и друго  
једнакост изједначило би време и љубав, да само није било другога — чинило ми се, да је врло сл 
 да ниси удата, и то је довољан разлог, да с неким презирањем о теби говори.{S} Баш као да ниси 
вршити, не могу знати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у последњем часу оставити неће.{S} Пошт 
света. </p> <pb n="138" /> <p>Дај Боже, да тај лепи шарени свет и не познате, бар не овако, као 
е допадала патња!</p> <p>Молила сам је, да ми остави књижицу још за који дан, да је препишем.</ 
 томе и у немачком језику, захтевао је, да преведемо и по неку немачку приповечицу на српски и  
распуштена грешница,“ заиста заслужује, да је отмени и солидни кругови презру и истисну — пре н 
ој доброј пријатељици моје добре тетке, да ме издржава и васпита, за оно мало новаца што ми је  
ла, молећи Даницу и њега, да ме замоле, да јој мртвој опростим.{S} Све је то чинила из превелик 
} Дужност моја према мајци нагонила ме, да онако учиним, а да се сад не видимо изчекује дужност 
спођа, које се удале, тек да стеку име, да се увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад 
</p> <p>Тако остаде сво моје заузимање, да упозним „баба-девојку“ овога пута без успеха; но дош 
>Била сам у гостима у Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима човек комотан, па сам била и ја.</p> <p 
вала ни мене ни њега.</p> <p>Разуме се, да му се нисам исповедала, него место тога отпочела как 
од чезње за тицама.</p> <p>— Бојите се, да не излете? осмехну се старица; неће, док сам ја у со 
т некако топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с педесет година млађа.{S} Видим, да има неког,  
би главно капитал.“</p> <p>„Чини ми се, да јесте“, смејала сам се ја; „изволите само прочитати  
но остати нисам хтела.{S} Чинило ми се, да страна госпа ишчекује мој одлазак.</p> <p>Тек што са 
едио до дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Разлог н 
 стида суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам се бо 
важности да је упитам.{S} Чинило ми се, да би то питање читаву „историју“ за собом повукло, а о 
о празно, врло празно.{S} Чинило ми се, да више срца у грудима немам.{S} Сви осећаји ко да ми с 
 само није било другога — чинило ми се, да је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднети.{S} П 
наш да си ожењен? рекла сам трудећи се, да га умирим.“</p> <p>„Знам.{S} Али знам и то, да сам н 
кнула сам у нехотице.{S} Сетила сам се, да су ме баш они одбацили, које сам жарко љубила...</p> 
и, али у много мањој мери, Дешавало се, да је по неко узео девојку због мираза.{S} Исто тако, б 
росилаца је имала врло много; знало се, да ће она бити моја насљедница, а само кућа и земља вре 
е, а очи јој срдито севаше; „ниси дете, да те држим на крилу!“</p> <p>„То и не тражим; само хоћ 
 црнац га замишља белог.{S} Ето видите, да појам о лепоти није једнак!{S} Сва божија створења л 
 неодлучно: волим.</p> <p>— Ето видите, да ја погађам, смејала се она.{S} Децу привлачи на први 
ато је упитах:</p> <p>— Зар ви мислите, да спољашњост не може човека стално привући?</p> <p>— Н 
ислила, не ћете доћи.{S} Но причекајте, да изађем пред вас.{S} Требало би времена да ме сами на 
 казати, какав је тај трулеж.{S} Јелте, да је тако?{S} Па ми не замерите!{S} Незнање и невиност 
мало оштрије погледа по свету, увидиће, да је тако. </p> <pb n="146" /> <p>— Већ и тај жутокљун 
или трчкати од једне до друге породице, да пренашам гласове и решетам ову или ону кућу, као што 
а је отпутовао.{S} При поласку ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар 
итеља.{S} Она радо пристаде и још рече, да ће ми храну давати бесплатно, а са прихода моје „сер 
ски нагон.{S} Нико на пример не пориче, да мајчина љубав није најмоћнија и најсветија. <hi>А ка 
одитеља.</p> <p>Родитељи његови искаше, да одмах званично предам сво своје добро своме зету а њ 
аћати храну.</p> <p>Први ми посао беше, да пишем Милану.</p> <p>Писала сам му, рекавши, да сам  
беше места и за мене.</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву....р некој доброј пријатељици моје добр 
огор радо ме примише, особито кад чуше, да ћу им плаћати храну.</p> <p>Први ми посао беше, да п 
е,“ рекла је старица, то ми беше доказ, да имам посла с поштеном женскињом.{S} Друга каментара  
а сломити.</p> <p>— И то је само доказ, да таке реткости треба тим више штовати! прекидох је и  
две варалице, које често ступе у савез, да с удвојеном силом још лакше варају и левентују, али  
бављу, а док први занос пређе па увиди, да сам и ја погрешива — постаћу му равнодушна.“ мислила 
х наде да ме можда заборавља, што држи, да га ја неволим.{S} Згодном приликом дадох му познати  
.{S} Или ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да се са женом раставим?{S} Подићу и небо и земљу док д 
то тврдоглаве. <hi>Онда се обично вели, да су својој љубави сталне</hi>.{S} Она хоће да има љуб 
а?</p> <p>— Стручњаци, и цео свет вели, да је ненадмашив; а ја само знадем, да сав његов рад ра 
ио мене.{S} Партија је добра, па мисли, да не размишљамо ово, оно.{S} Може се после попишманити 
м опет писмо од Даринке.{S} Јављала ми, да се венчали и да одмах полазе у Америку.</p> <p>Мирно 
“</p> <p>Старка ућута.{S} Изгледало ми, да ће да прекину ту тему а баш ме је почела интересоват 
да боме и у томе.{S} Но будите уверени, да су таки људи у самој ствари „лакша роба“ ...{S} Ти и 
мајко, шта би требало женскиње да чини, да коракне кораком права напретка?{S} Мене то интересуј 
њену главу Бого-човека, и мени се чини, да ме те свете очи тужно ал задовољно гледају...</p> <p 
ти.{S} Дође ту мени, па говори, говори, да сам примила већ и ја.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чиј 
, шта ли не.{S} Зато и треба настојати, да се те две особине још у деци управе на прави пут.{S} 
рема мајци, а ни Милан није смео знати, да сам ради њега умрла.{S} Онда неби <pb n="156" /> мог 
мо обоје сретни.{S} Свет ће само знати, да нећу да се женим.{S} И то ће бити цела парада.“</p>  
ете посетити...{S} Сад ће најбоље бити, да расечем лубеницу.{S} Ено мали сишао са столице.{S} Н 
 из мога дневника, па ће те се уверити, да ја познајем те смирене муштерије...“</p> <p>„Какве с 
ман младић.{S} Чула сам чешће говорити, да се њих двоје радо гледе, но она је то до сад увек од 
ла од мога друштва, па се морам журити, да га стигнем.</p> <p>Бацила сам још један поглед на ку 
знамо.{S} Обмањујемо сами себе, држећи, да нам је срце мртво.{S} Али срце је обично у таквим пр 
време излечило?!{S} Ћутала сам, држећи, да ће старица и сама отворити своје срце, ако јој симпа 
ога отпочела какву згодну шалу, држећи, да је смешно и детињасто говорити о оном, што је прошло 
 се.</p> <p>Он уздахну. „Хтео сам рећи, да би моја помоћ била незнатна.{S} Ти га љубиш и сувише 
 куда ми одосмо, а хтела сам само рећи, да моји греси нису обични.{S} Нисам ја никад газила зап 
у грозници.</p> <p>„Што ћутиш?{S} Реци, да хоћеш.{S} То није грех: жени ћу оставити сво добро м 
о добро дете!“</p> <p>Склопила сам очи, да је не видим.{S} Изгледала ми као пилат, који Бого-чо 
о; био је сретан што ми је отворио очи, да јасно и чисто видим и поштено осећам.{S} Сиромах, ни 
остирала.</p> <p>Сад ми тек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспратним кућама они прозор 
 Милану.</p> <p>Писала сам му, рекавши, да сам отишла од њих.{S} Сирота сам девојка, па ми је д 
Опростила сам се са старицом, обећавши, да ћу скоро доћи и књижицу донети.</p> <p>— Секо, баца  
>Предала сам му све у руке, уговоривши, да ме имају у старости издржавати као рођену матер свој 
там,“ свршавао је своје писмо; „а знај, да за мене више среће нема.{S} С мајкином исповести одл 
ежа.{S} Све беше јако пожутело. — Знак, да им идентитет није тек од јуче.</p> <p>Преметала је н 
степено.{S} За то и нећу да уображавам, да сам му већ сад симпатична.{S} То би дошло тек доцниј 
но ни он није за мене; све више увиђам, да је лакоуман и не постојан, а и мишљење нам се јако р 
ладала самном нека чама.{S} Држала сам, да ће ми бити скоро крај, па сам све главније успомене  
ла; па ме је то збунило.{S} Држала сам, да није сасвим при свести.{S} Било је на њој нешто необ 
твоје дете, твој син?“ прошапутала сам, да га сетим дужности оца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаук 
ико, па ни то нисам могла; осећала сам, да би ме глас одао.</p> <p>„То је зацело наруџбина?“ ре 
и трудила се да их разумем; видила сам, да течу то весели; а за сироче нема веће среће, него ка 
ио је већ на улици.</p> <p>Скочила сам, да га задржим, да му све кажем и да умрем, али на врати 
ије потражила своју сабу.{S} Рекла сам, да сам уморна.{S} Нисам ни слагала; уморила ме радознал 
/> <p>— Разним особама?! узвикнула сам, да се старка тргла.{S} Хвала, на таквој љубави!</p> <p> 
ловала.{S} Кад сам оздравила, чула сам, да се оженио Маром Базићевом.</p> <p>Сад ми је било све 
али.{S} Тек пре десет година, чула сам, да су на брзо обоје свршили трагично.{S} Из славољубља  
 сад ме осуђуј како знаш!{S} Дошао сам, да те још једном молим, да ми опростиш и да ти кажем, д 
} Да си ме љубила нема сумње, а осећам, да ме ни сад презирати не можеш.{S} Па зар неби било лу 
равим и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лакше и комотније живе, па нећу да са 
ли, да је ненадмашив; а ја само знадем, да сав његов рад радо читам, и да би га све више и више 
старање о деци!</p> <p>— Нећу да кажем, да није љубав.{S} Љубав је дабоме.{S} И најгора мајка в 
а тиме мислите?</p> <p>— хоћу да кажем, да није баш рђаво, што се у младости човек заноси и пре 
ом молим, да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љубим хиљаду пута већма него пре.“</p> <p>Узе 
шка, а олакшаће се тек онда, кад чујем, да си нам опростила.{S} Зато буди милостива, па одговор 
 воде, па настави:</p> <p>— Не поричем, да спољашност око привлачи.{S} Али ако је унутрашњост ш 
енито, но и опет у њојзи уживам; видим, да ме воле бар у неку руку...</p> <p>С тим отвори и зел 
а сам с педесет година млађа.{S} Видим, да има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то 
 сам на том листу: „Застава,“ па видим, да сте и ви Српкиња.</p> <p>— Српкиња сам, рекох, па се 
 је мајка дала секи књигу.{S} Па држим, да је што интересантно, кад је сека тако рано потражила 
ици.</p> <p>Скочила сам, да га задржим, да му све кажем и да умрем, али на врати сам се већ стр 
та с каквим ђаконијама.{S} Често таким, да убија кућу.{S} Дневна заслуга целе породице износи ф 
!{S} Дошао сам, да те још једном молим, да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љубим хиљаду пу 
ко мене десила, па онда мислим, мислим, да ми је после и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам,  
а би морала поруменити сама пред собом, да сам искушењу без опирања подлегла.</p> <p>У врту сам 
 лепа женица, толико је плакала за њом, да сам мислила, поболеће се.{S} Једва сам је утешила.</ 
свака љубав спојена са тежњом и чежњом, да нам је љубљена особа у близини и да је поседавамо.{S 
, да ми остави књижицу још за који дан, да је препишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S} Ваљда не мислит 
рко, рече старица а лице јој узе сетан, да не речем, болан израз.{S} Зар се данас склапа брак и 
ином.{S} Зар ти није већ дневник казао, да се то море хоће и код мене да узбурка и колеба?“</p> 
баште, до места, где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на к 
S} Боривој је имао право, кад је рекао, да је у мени море осећаја, али да су потчињени разуму.< 
м замишљена а и желудац ме је опомињао, да је подне већ прошло.</p> <p>За ручком сам питала теч 
 мери одзива; а понос ми није допуштао, да „лижем руку,“ која се могла ма у шали на мене измахн 
} Једног дана рече ми Даница поверљиво, да ми се јавио младожења, попин син из оближњег места.{ 
емо сад, кад сам и по други пут увидео, да смо створени једно за друго?!{S} Да си ме љубила нем 
з племићке породице.{S} Кад је изјавио, да хоће да ме узме, хтедоше га родитељи искључити из на 
це, а колико је пута мајку умилостивио, да нас по заслузи не казни, ни броја се не зна!{S} Шест 
 питала ме је радознало.</p> <p>— Тако, да бих волела, да су сви мушки тог мишљења! ...</p> <p> 
о на три хиљаде.{S} Па ако имам толико, да се свршава.{S} Иначе мора казати свекру, јер он, т.  
еше дошла у ватру.</p> <p>— Мора мајко, да игра по њезином такту — купила га је.</p> <p>— Добро 
а волео као ја њега, срце би му казало, да сам чиста и невина.</p> <p>Заборавила сам га, али са 
сам се одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам се бојала, чуће.{S} Устала сам и донела још цвећ 
 тајни, незаконити брак. „Лудо би било, да ради оне церемоније срдим родитеље а нас обоје излож 
 душе своје.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Милану љубила тек њега.</p> <p>Крила сам сво 
и истом чистотом.{S} Увек ми се чинило, да је то моја <hi>прва</hi> и једина љубав.</p> <p>У об 
еписала књижицу, дође ми од куће писмо, да сам нужна код куће.</p> <p>Опремила сам се за пут, а 
о ће бити да видите.</p> <p>Закључисмо, да идемо.</p> <p>Кад сам се сутра дан упутила с тетком  
м могла забранити да га не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје и 
пеха.{S} Све што си успела, само је то, да те сад љубим још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Б 
мирим.“</p> <p>„Знам.{S} Али знам и то, да сам несретан; преварен и да љубим тек тебе.“</p> <p> 
о а живот несносан.{S} Живим само зато, да тебе још једаред видим и да из твојих уста чујем, мо 
, ћерко.{S} Пада и мени кашта на памет, да би баш женскиње требало тако да се запита.{S} Радњом 
ебила сву своју снагу и говорничку моћ, да подигнем углед матере детета његовог и да им га опет 
а ме узе за руку и одведе у твоју собу, да ми покаже шешир, што јој га правиш.{S} Хтела ми пока 
отом?{S} Кинез стеже својој ћерци ногу, да би је полепшо а нама су гадне и смешне те здепнасте  
 својој чапљастој охолости уображавају, да су „нешто више“ од дотичних.{S} Дабоме да је то глуп 
 и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да им набави господско одело.{S} Бајаги, гони је на то  
је потрошио много на школе.{S} Отац му, да боме има леп капитал, ал још доста деце, па ко памет 
и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам снизити уједно?</p> <p>Тако ћу и чинити.{ 
г месеца долазила је једанпут на пошту, да прими 10 фор. што јој је шиљао неки рођак из Срема.{ 
х из уста ожењена човека.</p> <p>„Нећу, да ћутим.{S} Доста сам патио!{S} Грехом називаш ти моју 
аје као нека клица вечито у нашем срцу, да у повољним околностима опет избије на површину.{S} Е 
нији; сваки час сам морала молити течу, да ми овај ил онај израз разјасни.</p> <p>Тако сам од О 
мишљењу.</p> <p>Мислила сам у први мах, да ћу умрети, полудети, али то не би ни једно; била сам 
ав према теби.{S} А зар није већи грех, да се растанемо сад, кад сам и по други пут увидео, да  
и загледа ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не видим.{S} Кад сам их отворила, рекла сам хладн 
већ увек мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби пролете; но онда држим у крилу Марка и Ау 
спремљену.</p> <p>Отпутовала сам у Беч, да се тамо боље усавршим у својој струци и да — заборав 
тако је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти о 
аш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S} Тада 
ек с нашим животом само сам још додала: да човек, ако се на пример превари у предмету своје љуб 
етна и у тој срећи поверљиво ми додаје: да момак можда неби дошао тако далеко.{S} Има девојака  
ко тврди, но у својој невиности додаје: да је младожења дошао на три хиљаде.{S} Па ако имам тол 
коном.{S} Провођаџија поверљиво додаје: да су дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знат 
вара врата и у поносу поверљиво додаје: да ми се така срећа неби можда ни јавила, да није њега, 
осети таку пресуду света не зна шта ће: да се смеје или да плаче над развалинама правде и сасуш 
и ти се поболи тичица, па већ се питаш: да није с твоје кривице?{S} А оне, матере, занемарују с 
не тражим; само хоћу и морам ти казати; да немаш право што се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива  
м недижући очију и тако одлучним тоном; да сам се сама тргла од њега.</p> <p>„Вечита загонетко! 
је мало примера у свету, <pb n="142" /> да се по неке токорсе образоване, отмене „даме“ стиде н 
јецала је загрливши ме; <hi>осећам</hi> да вас више видети нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а 
ео, да смо створени једно за друго?!{S} Да си ме љубила нема сумње, а осећам, да ме ни сад през 
г тај песник, но нека га Бог поживи!{S} Да није по кад-кад шале, јадно би изгледао овај свет.{S 
</p> <p>— Вечита! осмехну се старка.{S} Да боме да је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив  
ко њега умиљавала, слабо бих успела.{S} Да је старији, тек би можда помислио:</p> <quote> <l>За 
.</p> <p>Настала је несносна тишина.{S} Да је прекинем, механично сам питала:</p> <p>„По томе б 
ака.{S} За то сам незгодна јунакиња.{S} Да то будем, требала сам се убити или поклизнути......{ 
н са ћерком богата поседника П...ћа.{S} Да ли из наклоности, никад нисам дознала.{S} Клонила са 
у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала, радо би вас одвела.</p> <p>Тако остаде 
дина, што јој на лицу беху исписани.{S} Да је тај поглед изражавао терет преживелих дана, малак 
 је.“</p> <p>Није ми хтела веровати.{S} Да је утешим, приповедала сам јој и своју некадашњу љуб 
и и неприлици прави анђео избавитељ.{S} Да је требало живот жртвовати, и то би била за њу радо  
ижа околина позна онакву, каква сам.{S} Да ће се нагађати о мени разне гатке, нисам ни тада сум 
/p> <p>— Где си, девојко, за толико?{S} Да вам се није што десило? питала је она брижно.</p> <p 
аца рече, — баш је била унела штрудлу — да је знаде. — Становала је, вели, у суседству њене нек 
 прелети горак ироничан осмех.</p> <p>— Да, настави она после неколико тренутака ћутања, човек  
 кад је сасвим обична старачка појава?“ Да би нашла узрока, погледала сам је и опет.</p> <p>У т 
 бесплатно, а са прихода моје „сермије“ да се одевам. „Тако ће бар нешто и детету остати, а мен 
инила, што „баца“ није могао са „секом“ да — тичи.</p> <p>Тетка је далеко изашла пред—а—ме.</p> 
а мајци нагонила ме, да онако учиним, а да се сад не видимо изчекује дужност — твоја.</p> <p>За 
} Ту се обично много мисли, јелте?{S} А да ви немислите <pb n="143" /> о мени рђаво, доказ ми ј 
питал.{S} Сљед тога ретко беше недеље а да није на моји врати закуцао по који провођаџија.</p>  
 поред богатије и лепше; само она треба да је паметна, да је благодарна, па да не прави сметње. 
 је</hi>.{S} Сродство душе и срца треба да веже мужа и жену.{S} А то полско сродство лежи погла 
о је с мајчинском љубављу, а тако треба да буде и код полске истинске љубави.{S} Свуда, где ниј 
и нагли одлазак у башту и садашња молба да ми опрости, утврдила га је још већма у том погрешном 
ију“ за собом повукло, а одкуд ми права да зледим ране, које је време излечило?!{S} Ћутала сам, 
дадба ништа пречила, ал опет нисам мога да се решим за удадбу по рачуну.{S} Егзистенцију сам се 
> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која — </l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце 
> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која —</l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце  
мисли и махнула руком преко чела; ваљда да је отерам.{S} Али све заман; од тога тренутка знала  
ју и левентују, али чим се даде прилика да преваре и — једна другу.{S} Дође ли једно од њих у б 
 сам девојка, па ми је дужност налагала да тако учиним; треба се у младости постарати за старе  
и не чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће те пљенути рукама и побећи од мене.</p> <p>Поглед 
е ми непрестано у души; и ја сам остала да живим из дужности и љубави.{S} Остала сам да живим,  
 Срце је у мени дрхтало, па сам осећала да ће задрхтати и рука...</p> <p>Уздахнуо је и махнуо р 
вољни својом ученицом; тетка није могла да ме се наљуби, кад сам јој прве чарапе оплела, а течи 
ејала се загонетним смејом; нисам могла да одредим, дали себи или — модерним јунакињама.</p> <p 
о чудновато расположена.{S} Нисам могла да побијем старичину тврдњу и разлоге а ни сасвим да их 
 још више поглед, којим као да је хтела да ми прочита мисли још у души.</p> <p>— Лудо сам питал 
 је питање тако глупо?“ Силом сам хтела да се шалим.</p> <p>Он се трже.</p> <p>„Желиш ли искрен 
ла.{S} Како је она осећала, нисам хтела да испитујем.{S} Нашто би ми и било?{S} Доста што сам з 
у понела сам са собом а остало оставила да шогор у ред доведе.{S} И Даринка ме је сузним очима  
ла, те рекох:</p> <p>— Ја би вас молила да ме одведете до њезина стана.{S} Хоћу да је посетим.< 
ора бити.{S} Зар сам је за то одхранила да ми сину убије срећу!“</p> <p>„Али мајко, мени изглед 
 /> <p>Згрозила сам се, кад сам осетила да љубим човека млађег од себе.{S} То се није слагало с 
 сам отишла старици.{S} Тетци сам рекла да ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће допустити тај 
отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула да одлазим, заплакала се.</p> <p>— Збогом ћерко, јецала 
е.{S} Устала сам и донела још цвећа. ма да ми није требало.</p> <p>Сад сам била мирнија.{S} Зак 
 изађем пред вас.{S} Требало би времена да ме сами нађете.{S} Читав Лавиринт у овој кући!</p> < 
 крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да  
еба да је паметна, да је благодарна, па да не прави сметње.</p> <p>Боже, то нисам ни мислила! о 
вића Марка, да се на туђе не лакоми, па да суди по правди Бога истинога; јер је боље изгубити г 
 гадна и недостојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, срце би му казал 
о пита, за што си тако остала.{S} Доста да ниси удата, и то је довољан разлог, да с неким прези 
 ја сам сумњао,“ па хоћу из твојих уста да чујем, хоћеш ли ми бити жена, кад свршим науке?“</p> 
 после неколико тренутака.</p> <p>— Шта да се ради?{S} Добро велите, ћерко.{S} Пада и мени кашт 
еску.{S} Дубок мужевљев џеп, па има шта да црпи! — Где тога није, дере му кожу с леђа, да накит 
века... </p> <pb n="148" /> <p>— Па шта да се ради? омачеми се са усана, после неколико тренута 
м га, пруживши му обе руке.</p> <p>„Шта да ти опростим? рече он не прихвативши их. „Љубав се из 
> </quote> <p>Ја сам свршила а ко осећа да је чистији, нека дигне камен на мене и нека ми каља  
то је волела Душана, надала се сиротица да ћу посредовати да је узме.{S} Чинила сам све могуће, 
e> <l>Па се моли тамо Богу,</l> <l>Благ да опрости,</l> <l>Што ћу љубит' тебе само</l> <l>Целе  
само слушкиња и мала Данка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за руку и одведе у твоју собу,  
у нећете никад ни прочитати.</p> <p>— Е да, иде полако и то, само стрпљења сека-Мацо, све ће то 
оја није осећала <pb n="147" /> потребе да ме се маши, па ма иначе како да сам чезнула за том р 
.</p> <p>Човек осети по кад-кад потребе да се исповеди.</p> <p>Застала је и убрисала сузе.{S} Н 
о тренутака ћутања, човек осети потребе да се исповеди, ал ономе, ко нас разуме...{S} Званична  
оповски син, па му треба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви рано, толико зацело имате?{S} Па  
е маша и сламке, а ја се прихватих наде да ме можда заборавља, што држи, да га ја неволим.{S} З 
<p>— Видила сам га једанпут.{S} А тврде да је такав.{S} Сво се српство њиме поноси.{S} Друго ва 
 а кад је ко може видити, онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, па к 
а сироче нема веће среће, него кад може да задовољи оне, који га с љубављу сретају! </p> <pb n= 
 А она мени:{S} Отселила се.{S} Не може да плаћа кирију за „анштендиг“ собу.{S} Сад је тамо у о 
езати разборита човека.{S} Изузетака је да боме и у томе.{S} Но будите уверени, да су таки људи 
ка по изгледу отмена госпа.{S} Дошла је да наручи неколико пари чарапа за „штафир“ своје кћери. 
о, кад их замолим.</p> <p>Молила сам је да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати 
 душо имате и више, Знате, богатство је да не треба веће.{S} Свега доста, ал што човек више има 
ни и Даници најмилије; једва смо чекале да дође.{S} Пред њега смо увек далеко истрчале, и вешал 
 новац, без да си га заслужила!{S} Боље да остану забаве ради дома, па окупају ону јадну дечицу 
преварила.{S} Он ми је писао и молио ме да му опростим увреду што ми је нанео.{S} Мајка је пре  
— Вечита! осмехну се старка.{S} Да боме да је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, 
ецала је поново Даница.</p> <p>„Да боме да јој неће бити лако.{S} Али ако буде паметна, увидиће 
 ли мираза?...“</p> <p>— Но, но, дабоме да то не сме фалити.{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па зар са 
тво са особом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитства, ал тек је — старка прекиде — те 
на ужина изнесе 5—6 форината.{S} Дабоме да је онда ту назатка.{S} Онда није ни чудо, што те пос 
 су „нешто више“ од дотичних.{S} Дабоме да је то глупост, ал мрежа глупости је велика, па често 
т и верност као врлину?</p> <p>— Дабоме да је сталност врлина.{S} Без те врлине и нема праве љу 
очек, најбоље је гошћење.</p> <p>Дабоме да сад тога нема.{S} Чујем каква је сад мода.{S} Усили  
.{S} Могла си рећи: „не волем те!“ А не да ме тако гадно превариш!“</p> <p>„Милане!{S} Милане!{ 
питала сам, тек да не ћутим.</p> <p>„Не да мислим, него сам и уверен.{S} Таки карактери, таке п 
ик казао, да се то море хоће и код мене да узбурка и колеба?“</p> <p>„Без тога колебања неби би 
а реците мајко, шта би требало женскиње да чини, да коракне кораком права напретка?{S} Мене то  
ала и у сувопарније ствари и трудила се да их разумем; видила сам, да течу то весели; а за сиро 
 вас.{S} Сада још нећу.{S} Допало ми се да читам.{S} Док прочитам ову књигу можда ћу и пробати. 
ави удати?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце је т 
т!“</p> <p>Тако сам мислила, трудећи се да своје осећаје утишам и отерам те варљиве мисли; но о 
сам и према њему збуњена; бојала сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оставила са 
ам рекла да ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће допустити тај корак.{S} Била је добра и прем 
ачак радости и изненађења.{S} Видело се да ме је познала.</p> <p>— Добар дан, мајко!</p> <p>— Б 
 канарине, мачку и псето.{S} Мислиће те да сам каква „чегртаљка“; толико вам говорим.{S} Чудно  
 тек због телесне лепоте?!{S} Мислићете да можда никад нисам била способна за љубав, кад тако г 
 ни краљица умесила...</p> <p>— је лите да је била добра?{S} За младих година служила сам и код 
<p>Старка ућута.{S} Изгледало ми, да ће да прекину ту тему а баш ме је почела интересовати.{S}  
добу тешко живе и здрав човек, а што ће да чини таки јадник?!{S} Ништа друго, већ да проклиње ч 
ве на врати прислушкивала, а мајка неће да се то зна; још сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла 
 што ми је до руке дошло.{S} Камо среће да нисам ништа читала!{S} Старка тешко уздахну и отвори 
а та љубав и дужност према вама учиниће да га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се 
но сретни.{S} Ако их не гоне људи, хоће да их напати оно — што зовемо судбином, но таки каракте 
ке породице.{S} Кад је изјавио, да хоће да ме узме, хтедоше га родитељи искључити из наслеђа.{S 
 својој љубави сталне</hi>.{S} Она хоће да има љубљену особу пошто по то; па руши све што јој ј 
 вас ко може видити, а знате, — ко хоће да се жени, прво гледи, јел девојка вредна...</p> <p>—  
ава, која из туђег џепа вади новац, без да си га заслужила!{S} Боље да остану забаве ради дома, 
 знадем, да сав његов рад радо читам, и да би га све више и више читала.</p> <p>— Бар да видим, 
 подигнем углед матере детета његовог и да им га опет вратим.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао,  
дела, да га моја љубав слабо усрећује и да му је немила.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам се  
ене особе, јер у место да себе победи и да та се одрече, она га гони својом страшћу на само уби 
е у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тера  
по неку немачку приповечицу на српски и да му своје мишљење о овој или оној теми писмено саопшт 
Даринке.{S} Јављала ми, да се венчали и да одмах полазе у Америку.</p> <p>Мирно сам прочитала т 
та, где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и плакал 
ом, да нам је љубљена особа у близини и да је поседавамо.{S} Али зар се не може љубити и из даљ 
p>— Дошла је, таман да јој очи склопи и да је сахрани; после два сата је издахнула.{S} Била је  
се тамо боље усавршим у својој струци и да — заборавим.{S} Својима сам рекла, да сам се давно р 
а сам, да га задржим, да му све кажем и да умрем, али на врати сам се већ стропоштала.{S} Свест 
 само зато, да тебе још једаред видим и да из твојих уста чујем, можеш ли ми опростити ону гадн 
 знам и то, да сам несретан; преварен и да љубим тек тебе.“</p> <p>„Ћути Милане, ћути!{S} Већ т 
еку име, да се увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад год им се даде прилика.{S} Па  
а те још једном молим, да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љубим хиљаду пута већма него пре 
S} Но овако је боље.{S} Не марим о себи да говорим.{S} Нису баш пријатне успомене; а можете и и 
каже, већ радо полази путем, којим види да многи ходе,“ рекао је неко; приметала сам у своју об 
то допуштају „госпоцка“ правила...) али да посетим баба-Стану, не носећи јој припомоћ какве доб 
е рекао, да је у мени море осећаја, али да су потчињени разуму.</p> <p>Шта ли сам ту препатила! 
 Нећу ни да испитујем.{S} Доцне је, али да није било лако рушити своју срећу за рад дужности, т 
з је што сам је узела у своју кућу, али да њу узме не могу допустити, већ тебе ради.{S} Она је  
је се нека земља у месту, па неби хтели да је уступе.{S} За то су дошли чак овамо:{S} Треба им  
ду света не зна шта ће: да се смеје или да плаче над развалинама правде и сасушеном клицом свет 
ека врста сажаљења: „Ако можда не мисли да врећа?{S} Ако је можда и он несретан?{S} Ако — “</p> 
но туце још је на реду.{S} Јели по вољи да наставим?“</p> <p>„Мани их с миром.{S} Знам их,“ реч 
е пролетос умрла.{S} Него ако је повољи да дозовем Мари-нени?{S} Она је добро зна.{S} Станује о 
ругом нисам; не марим да се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, ал вама ћу казати.< 
а се старица.{S} Ко не ради не треба ни да једе.</p> <p>Милан никако да скине очију са кавеза,  
е љубави, често нећемо то да увидимо ни да признамо.{S} Обмањујемо сами себе, држећи, да нам је 
ићеве.{S} Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћу заборав 
е.{S} Је ли то грех, незнам.{S} Нећу ни да испитујем.{S} Доцне је, али да није било лако рушити 
илика.{S} Један поглед у лице јој учини да устанем.{S} Била је то жена у дубокој старости, а см 
 рекла је Даница и почела ме утврђивати да је не издам мајци; она је све на врати прислушкивала 
а, надала се сиротица да ћу посредовати да је узме.{S} Чинила сам све могуће, но он није осећао 
} Па и девојке можеш на прсте избројати да траже у мужу ваљан карактер и верна разборита друга. 
 па и сви званичници.{S} Вредно ће бити да видите.</p> <p>Закључисмо, да идемо.</p> <p>Кад сам  
д ње несме нико — па ни писац — тражити да уме мислити.{S} Она је обично тако безазлена, да не  
ојим.</p> <p>Срцу нисам могла забранити да га не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оц 
осподски назори, па се може лако десити да ме заборави.</p> <p>(Стеван је био син ондашња имућн 
није удала, али нисам имала од важности да је упитам.{S} Чинило ми се, да би то питање читаву „ 
ине једнако јаке и тврдоглаве; Та пусти да надјача једна ма која!“</p> <p>Она се смејала на мој 
.{S} Преклињем те, опрости ми и допусти да могу доћи да те видим и усмено кажем шта сам све до  
м те, опрости ми и допусти да могу доћи да те видим и усмено кажем шта сам све до сада препатио 
Опростила сам се на брзу руку, обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне ме задржавала, но остати  
ало, држала сам да се у писму јада, тек да ми нанешену неправду топлим речима олакша.{S} Та он  
је уважених госпођа, које се удале, тек да стеку име, да се увију у свилу и кадифу и да варају  
чити.“</p> <p>„Мислиш?“ питала сам, тек да не ћутим.</p> <p>„Не да мислим, него сам и уверен.{S 
 и себичност.{S} Зар је човек рођен тек да само ужива?{S} Зар он нема племенитија позива?{S} Ис 
{S} Та зар је један, који се оженио тек да са жениним имањем господски левентује <pb n="149" /> 
о може видити, онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, па кад нуз вас  
грло, па настави читање.{S} Једва чекам да чујем свршетак, журила ме тетка. </p> <pb n="158" /> 
и људи и згодне партије.“</p> <p>„Чекам да дорастем за шпекулацију, што је неки свет браком наз 
решила, не могу сама увидети; само знам да:</p> <quote> <l>Нисам баш ни много хтела </l> <l>Ал’ 
 своје осећаје не одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће и пријатељст 
/p> <p>Рећи ћеш:{S} А Душан? — Њега сам да боме волела, ал сад га не волим.{S} Он се оженио.{S} 
 сина, више ми није требало, држала сам да се у писму јада, тек да ми нанешену неправду топлим  
нисам јој ништа говорила.{S} Држала сам да је излишно; а још нисам ви сама знала, да је излишно 
 <p> <hi>Стана.</hi> </p> <p>Држала сам да неће доћи.{S} Али већ после неколико дана стајао је  
шла? питала сам радознало.{S} Знала сам да је то била Данка.</p> <p>— Дошла је, таман да јој оч 
 чудновато, па рече:</p> <p>— Знала сам да ћете тако рећи.{S} Тако говори младост.{S} Кад неби  
вим из дужности и љубави.{S} Остала сам да живим, но у кући тој дуже остати нисам могла.{S} Зем 
дадем љубити од туђа момка. 0сећала сам да то није више братинска љубав, а невеста ни вереница  
стремише на груди.</p> <p>Притрчала сам да затворим прозор; а мали се Милан узверио, очице му с 
ма га наша „полемика.“</p> <p>Хтела сам да је заменим у сечењу.{S} Није ми дала.</p> <p>— Не, т 
сетом, „мојим друштвом.“ Заборавила сам да вам га прикажем, а тако зовем своје канарине, мачку  
>Сад сам била мирнија.{S} Закључила сам да своје осећаје не одам. „Та ја се варам да га љубим;  
ла: јели ми посета умесна?{S} Нашла сам да јесте.{S} Старица није била „рђава особа.“ За њу се  
/p> <p>— Хвала, сека-Мацо!{S} Кад дођем да тражим младожењу, послушаћу вас.{S} Сада још нећу.{S 
 старичину тврдњу и разлоге а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепших снова и и 
игу.</p> <p>— Зашто, мајко?{S} Ја држим да читање никоме не шкоди.{S} Ваљане књижевне ствари ув 
 но природа остаје природа, па се бојим да не буде каква изгреда...{S} Ретки су и људи, који ја 
азаћу вам све. — Другом нисам; не марим да се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, а 
е пламтећим оком. „Остани, имам с тобом да говорим.“ Па ме ухвати око паса и пољуби у чело.</p> 
 ништа.{S} Хоће заједно са децом својом да светли пред светом, разуме се, не са душевним својст 
— Није у реду што ћу пред вама, дететом да кажем, али ко год мало оштрије погледа по свету, уви 
то била Данка.</p> <p>— Дошла је, таман да јој очи склопи и да је сахрани; после два сата је из 
и је по бради и лицу; изгледало је, као да је милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу Апо 
“ Па ме огрте у њу, с таком пажњом, као да сам какво слабо болесно дете.</p> <p>Ја сам заиста д 
т мора!</l> </quote> <p>— Тај стих, као да ми је познат, прекиде ми тетка читање.</p> <p>— Чули 
ужно рече: „Лако је теби, ал у мени као да су две природе; једна добра а друга зла; вечито се к 
но питање, а још више поглед, којим као да је хтела да ми прочита мисли још у души.</p> <p>— Лу 
 твој део добила ниси.</p> <p>— Вас као да слабо занима старичин живот? смејала сам се.</p> <p> 
е, само за то, што је удата!{S} Баш као да је брак чистилеште сваког душевног гада и фирма непр 
им презирањем о теби говори.{S} Баш као да ниси свестан створ, већ мртва роба, која остане у ду 
ним очима испратила; Боривој није дошао да се опрости, зашто — незнам.</p> <p>У туђини сам пров 
дужности својевољно среће одрекла, него да постигне своју цељ, срамно ме је пред њиме жигосала  
>Што се луксузне ношње тиче, нећу много да говорим.{S} Тог зла бивало је и за мог младог доба,  
ам тако називао; само што још није умео да изговори глас „р“; обично га је замењивао са „и“ и „ 
ближе, тим боље; ко би још тако луд био да крати себи пријатну забаву и то „света ради!“ Зар не 
ктно тамо, а неко био на путу, па видио да се светина ускомешала, те хајд и он у гомилу и не зн 
вши ми мој дневник.{S} Давно сам опазио да те нешто тишти.{S} Ниси ми се хтела одати, но случај 
{S} Он је видио и осећао, али се учинио да не види...</p> <p>То ми је било доста.{S} Душу су ми 
срца у грудима немам.{S} Сви осећаји ко да ми се следили.</p> <p>Како су живели у „новоме свету 
 читати кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — практичност...</p> <p>Била сам опет у п 
 у обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да је при женидби главно капитал.“</p> <p>„Чини ми се,  
а деце, па ко паметан човек, жели свако да усрећи.{S} Зато одавно меркају девојку с новци, а он 
потребе да ме се маши, па ма иначе како да сам чезнула за том руком...{S} То је видите узрок, а 
е треба ни да једе.</p> <p>Милан никако да скине очију са кавеза, а образићи му се заруменили.< 
 памет, да би баш женскиње требало тако да се запита.{S} Радњом, енергичном радњом, могло би те 
и не почиње онде љубити, где би требало да поштује.{S} Тек мане, недостаци и слабост женскиња њ 
 нада све на свету, али ми се није дало да се дадем љубити од туђа момка. 0сећала сам да то ниј 
одине заболеше ме очи, већ је изгледало да ћу вид сасвим изгубити.</p> <p>Радити више нисам сме 
е носио моју мараму.{S} Сад је изледало да је миран, само је био блеђи но обично.</p> <p>„Изашл 
читање:</p> <p>Јесте, судбини се допало да се опет самном протитра; умро ми је и теча а тетка м 
у туђој жртвујем; топло срце није хтело да купује љубав, или само да љуби, већ је тражило у ист 
, али сам била старија, па ми се чинило да ми је дужност да га одбијем. „Он брка поштовање са љ 
о се смејете?{S} Искуство ме је научило да свако „зашто“ има своје „зато,“ а самоћа, патња и ра 
 па волим платити новчић два више, само да је добро и чисто.{S} Намажите комадић и том малом.{S 
-губе; а могла сам и љубави имати, само да се нисам држала поштења и дужности.{S} Овако сам ост 
це није хтело да купује љубав, или само да љуби, већ је тражило у истој мери одзива; а понос ми 
ала сам раделицу ту.</p> <p>— Знам само да је пролетос умрла.{S} Него ако је повољи да дозовем  
тим још и на вратима ходника.</p> <p>Но да се вратим приповедци. </p> <pb n="137" /> <p>Једног  
љење тек одобрио или допунио.</p> <p>Но да скратим; не пишем роман или приповетку, него тек по  
д учитељи долазе, али прозове нас једно да говоримо на сред школе или код табле, а он ако је пр 
 измећу осталог мајку. „Или хоће усмено да ми одговори?{S} Моћи ће и то; скорим ћу дома.{S} Ове 
узвикнула сам поносито. „Али није нужно да га у мојим очима тако не достојно оцрњујете.{S} Ја н 
ши нас од праве љубави, често нећемо то да увидимо ни да признамо.{S} Обмањујемо сами себе, држ 
а па и живот љубљене особе, јер у место да себе победи и да та се одрече, она га гони својом ст 
ет се нисам могла отрести мисли: „зашто да је збуњен и зашто не долази?“ У својој машти нашла с 
“ рече промуклим гласом он. „Нисам дошо да иштем рачуна о владању твоме; нећу ти ни љубавника у 
/p> <p>„Какве су то белешке? читај, бар да чујем.“</p> <p>„С драге воље; само док га донесем.“  
га све више и више читала.</p> <p>— Бар да видим, кад је тако.</p> <p>Читала је неколико песмиц 
женски, женски!{S} Само то чудо и покор да видите!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, па се пит 
— као у мојој души.</p> <p>Шта ћу данас да забиљежим? — Честитао ми није нико.{S} Ко би се мене 
 на једанпут паде опет судбини на памет да се самном наново поигра, јер:</p> <quote> <l>Срећа ј 
Кад сам лане била у Т., отишла сам опет да видим баба-Стану.{S} У њезиној соби застала сам неку 
арија, па ми се чинило да ми је дужност да га одбијем. „Он брка поштовање са љубављу, а док прв 
ање.</p> <p>Сад ми друго не остаде, већ да кажем истину.</p> <p>— Зашто ми ниси казала; ишла би 
 чини таки јадник?!{S} Ништа друго, већ да проклиње час свога рођења!{S} Заиста мени је врло чу 
га сам сад опет љубити почела.{S} И већ да подлегнем моћи пробуђене љубави, кад ми се у машти у 
ој симпатије улевам и ако осећа потребу да се коме изјада.</p> <p>Старка се по неком времену пр 
!{S} Ја, сам ето већ остарила а не могу да појмим: како човек неког може волети тек због телесн 
 дана пред смрт, молила је кућњег газду да телеграфише по неку њену рођаку тамо у Срем.{S} Учин 
 пилат, који Бого-човека предаје народу да га распне и поред уверења, да је невин...</p> <p>Она 
 леп или створ, хоће свет често љубављу да крсти.{S} Али љубав, права света љубав, која није по 
евојка на свом месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код куће, умесими „на супу.“</p> <p> 
звикнуо је шогор зар ти хоћеш тридесету да дочекаш?{S} Ко ће те онда узети?!“</p> <p>„Све муште 
дите, мени изгледа врло себично. „Не ћу да живим, кад га немам и кад нисам сретна!“ То истина г 
у љубав и старање о деци!</p> <p>— Нећу да кажем, да није љубав.{S} Љубав је дабоме.{S} И најго 
 сретни.{S} Свет ће само знати, да нећу да се женим.{S} И то ће бити цела парада.“</p> <p>Тај п 
гатству лакше и комотније живе, па нећу да сам му на сметњи!“</p> <p>„Сирото моје дете,“ рече о 
ивуће их тек постепено.{S} За то и нећу да уображавам, да сам му већ сад симпатична.{S} То би д 
еће те ми замерити, извињавала се; хоћу да видим какав је.{S} Већ одавно нисам читала; можда са 
да ме одведете до њезина стана.{S} Хоћу да је посетим.</p> <p>— Здраге воље фрајлице.{S} Ал она 
разумем шта тиме мислите?</p> <p>— хоћу да кажем, да није баш рђаво, што се у младости човек за 
орате ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; говорила је спустивши се до мене на канабе  
>„Милане, буди човек!{S} Зар ти не знаш да си ожењен? рекла сам трудећи се, да га умирим.“</p>  
викнуо је дрхћућим гласом, „то ти хоћеш да знадеш?“ Знај дакле. — Застао је и погледао ми у очи 
 би ја била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам сувише осетљива?{S} Душан ме увек кори због тога 
 и душевно снажна.{S} А:</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која —</l> <l> 
ком оживиће опет:{S} Јер</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која — </l> <l 
колико хладни и равнодушни речи!</p> <p>Да заборавим своју тугу требало ми је што више посла.{S 
метне“ и „племените“ рибице! ...</p> <p>Да се лакше могу поновити — ако дође до „замерке“ — пов 
е машамоду са три четири хиљаде.</p> <p>Да не изгуби наслеђе, предлагао ми је тајни, незаконити 
последњем издисају и ништа више.</p> <p>Да га заборавим, допринела је много и она његова гадна  
е себи и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он заволео, јасно сам сад видила.{S} Како је она  
, које веже тек — непогрешивост.</p> <p>Да је разонодим призвала сам је чешће себи и ту је позн 
бити!“ јецала је поново Даница.</p> <p>„Да боме да јој неће бити лако.{S} Али ако буде паметна, 
кивати свестан подмладак!{S} Наћиће се, дабоме, као и свуда по неки изнимак, али већина ће проп 
а: „има ли мираза?...“</p> <p>— Но, но, дабоме да то не сме фалити.{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па 
познанство са особом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитства, ал тек је — старка преки 
е а једна ужина изнесе 5—6 форината.{S} Дабоме да је онда ту назатка.{S} Онда није ни чудо, што 
ају, да су „нешто више“ од дотичних.{S} Дабоме да је то глупост, ал мрежа глупости је велика, п 
сталност и верност као врлину?</p> <p>— Дабоме да је сталност врлина.{S} Без те врлине и нема п 
ћу да кажем, да није љубав.{S} Љубав је дабоме.{S} И најгора мајка воли своје дете.{S} Но површ 
 по кад и кад и преври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал тек је тешко — самовати.{S} Сад је јец 
дачан дочек, најбоље је гошћење.</p> <p>Дабоме да сад тога нема.{S} Чујем каква је сад мода.{S} 
рати оних игара, које сам најволела.{S} Давао ми је за читање понајвише „<title>Обрадовићеве ба 
адо пристаде и још рече, да ће ми храну давати бесплатно, а са прихода моје „сермије“ да се оде 
ти“ рече он пруживши ми мој дневник.{S} Давно сам опазио да те нешто тишти.{S} Ниси ми се хтела 
тоту онако лабава била.{S} Но и тога је давно нестало, па буди миран и сретан!</p> <p>Долазак т 
је ретко!{S} Та света љубав мужа и жене давно је детињарија, занос и лудорија.{S} Па је ли чудо 
лагала, па је умрла код Данице, која се давно удала.</p> <p>„Опрости јој Стано као што јој и ја 
оравим.{S} Својима сам рекла, да сам се давно решила за то, а сада сам добила журан позив од те 
замислити.{S} Стара моја тетка беше већ давно под земљом, а требало ми је полазити из куће, у к 
фу и да варају свог мужа, кад год им се даде прилика.{S} Па и така је видите, уваженија од пошт 
ош лакше варају и левентују, али чим се даде прилика да преваре и — једна другу.{S} Дође ли јед 
 могла сад живети, те молим зета, да ми даде припомоћ.</p> <p>Лепим није хтео, за то је суд реш 
све на свету, али ми се није дало да се дадем љубити од туђа момка. 0сећала сам да то није више 
, да га ја неволим.{S} Згодном приликом дадох му познати како ми је у срцу.{S} Он је видио и ос 
еста и за мене.</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву....р некој доброј пријатељици моје добре тетк 
а оно што ћу написати, довољно ће бити, дај се увиди, је ли „бабадевојка“ заслужила презирање и 
познавање света. </p> <pb n="138" /> <p>Дај Боже, да тај лепи шарени свет и не познате, бар не  
оде од постеље.</p> <p>Како ми је било, даје се замислити.{S} Стара моја тетка беше већ давно п 
стресла, кад сам прочитала то писмо.{S} Дакле с његове стране је љубав а с њене тек симпатија и 
а цело јој не беше жао живота.</p> <p>— Дакле ни ту се нисам преварила? ви и пишете?{S} Незадов 
ушку гору.</p> <p>С моје стране не беше дакле никакве кривице, па и опет их брзо нестаде са све 
 и брига а њему — љубав.</p> <p>Срце ми дакле не беше мртво него тек успавано!</p> <p>Стидила с 
м гласом, „то ти хоћеш да знадеш?“ Знај дакле. — Застао је и погледао ми у очи.{S} У том поглед 
/p> <p>— Лолица једна, и ту ме издао! — Дала ми старица свој дневник, биографију, шта ли је?{S} 
е и ручне послове.{S} Мене је осим тога дала изучити и машамодлук, модистлук. „Сироче си, па ти 
а.{S} Милан ми приповеда, како је мајка дала секи књигу.{S} Па држим, да је што интересантно, к 
а?{S} Мисли доста је учинила, кад им је дала живот и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да им 
тила сам се фрајла-Стане.{S} Кад год се дала прилика, шетала сам се крајем од „ајзнбана,“ не би 
ину.{S} То сам ја и мислила, кад сам те дала изучити.{S} Сирота си девојка, а мушки су врагови; 
 сам да је заменим у сечењу.{S} Није ми дала.</p> <p>— Не, то ћу ја урадити, говорила је.{S} Ко 
,</l> <l>Већ је устала,</l> <l>Пољуб ти дала,</l> <l>Отскакутала.</l> <l>А несрећа, ко жена је  
сам знала како он мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам опет весе 
зда поштовала,</l> <l>За њу бих и срећу дала.</l> <l>И срце ми било врело </l> <l>— Осећаја буј 
/p> <p>Дођох и у „жељезничку улицу.“ Из далека сам опазила старицу на прозору.{S} Чекала ме је. 
о са „секом“ да — тичи.</p> <p>Тетка је далеко изашла пред—а—ме.</p> <p>— Где си, девојко, за т 
о чекале да дође.{S} Пред њега смо увек далеко истрчале, и вешале му се око врата.{S} Он нам је 
а имам а и воље за рад, па хајде самном далеко у свет, где нас нико не зна и не познаје.{S} Там 
 додаје: да момак можда неби дошао тако далеко.{S} Има девојака свуда, ал сирома мора; није поп 
онетним смејом; нисам могла да одредим, дали себи или — модерним јунакињама.</p> <p>Гледала сам 
и поласку ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти то ниси увидио?“  
ам га нада све на свету, али ми се није дало да се дадем љубити од туђа момка. 0сећала сам да т 
itle>,“ од Ј. Рајића и његову историју: даље „<title>Нови плутарх</title>“ по Бланшару и Шилеру 
те блистају као звезда, или клизају све даље и даље док не пропадну у глибу — порока.</p> <p>Др 
тају као звезда, или клизају све даље и даље док не пропадну у глибу — порока.</p> <p>Друга врс 
 викне: „Ко је то на среди, нек продужи даље?!“ Тако је видиш било, а не као сада.{S} Умориш се 
ла сам читање и питала: „хоћу ли читати даље?“</p> <p>„Па читај“ смејао се шогор.</p> <p>„15. м 
 држите за јаку.</p> <p>„Хоћу ли читати даље, драги моји?“</p> <p>„Можеш.“</p> <p>10. априла 18 
ке су велике, па ме укрепи и сачувај од даљег искушења!“</p> <p>Нико ми није одговора дао; но з 
вамо.{S} Али зар се не може љубити и из даљине?{S} Зар на пример мајка мање љуби своје чедо, ка 
онда кад би с њоме заједно пропало, а у даљини се сијао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би је  
{S} Старка умукну и замишљено гледаше у даљину.</p> <p>То је заголицало и моју радозналост.{S}  
ло одојче.{S} Шта ће те?{S} Мати велика дама, па бива свашта.</p> <p>— То се може свакоме десет 
ону кућу, као што то чине многе токорсе даме и матере читаве породице.{S} Често мислим и о томе 
 се по неке токорсе образоване, отмене „даме“ стиде на улици пружити руку и јавити се и на блис 
ромуклим гласом, у црвеном кавезу ми је Дамјан и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мал 
шта ће радити.</p> <p>Отворила је кавез Дамјана и Дамјанке.{S} Обе тичице јој слетише на груди, 
гласом, у црвеном кавезу ми је Дамјан и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се игра 
ити.</p> <p>Отворила је кавез Дамјана и Дамјанке.{S} Обе тичице јој слетише на груди, па се ста 
исмо, да идемо.</p> <p>Кад сам се сутра дан упутила с тетком жељезници, једва смо улицом пролаз 
ља успомену!</p> <p>СТАНА.</p> <p>Сутра дан сам јој однела књижицу.</p> <p>— Како вам се допада 
ам је, да ми остави књижицу још за који дан, да је препишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S} Ваљда не м 
 живота, а нећете дуго чекати, још који дан. </p> <pb n="170" /> <p>Погледала сам је тужно.{S}  
њу његовом.</p> <p>Долазио нам је сваки дан.{S} Једанпут не дође две недеље; било ми је за то в 
не, матере, занемарују своју децу сваки дан.{S} Па зар им то никад не пада на памет?{S} Зар се  
допуштао понос девојачки.</p> <p>Дан по дан, па и опет беше година на измаку.</p> <p>„Још месец 
ело се да ме је познала.</p> <p>— Добар дан, мајко!</p> <p>— Бог добро дао, ћерко!{S} Гле опет  
тек о Боривоју сањала...</p> <p>И сутра-дан сам била узрујана.{S} Чим сам се у дућану видила са 
з искрена саучешћа и суза.</p> <p>Сутра-дан сам отишла старици.{S} Тетци сам рекла да ћу у парк 
.{S} Хахаха! — Педесети девојачки рођен-дан!</p> <p>Ху, како је хладно!{S} Ветар хујуче а мрзну 
/p> <p>И опет девети фебруар, мој рођен-дан.{S} Хахаха! — Педесети девојачки рођен-дан!</p> <p> 
 ми је допуштао понос девојачки.</p> <p>Дан по дан, па и опет беше година на измаку.</p> <p>„Јо 
уђосмо заједно у кућу.</p> <p>После два дана је отпутовао.{S} При поласку ми рече, да ме љуби и 
д куће.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ првога дана опазила сам промену и на њему; био је према мени м 
у чело.{S} Но опет ми је нашла још тога дана кола за *.</p> <p>Кад сам полазила, Даница се гуши 
не лечити, позледише се опет.{S} Јадног дана добила сам писмо.{S} Као електрисан застао ми погл 
примљена у кући моје помајке.{S} Једног дана рече ми Даница поверљиво, да ми се јавио младожења 
, два, па ће и Милан доћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах и жени 
S} Дуго је трајала борба та, док једног дана не дође до очајања.</p> <p>На што живовати живот б 
у а мало — новца; приповедао нам једног дана теча. </p> <pb n="141" /> <p>— Ал погреб ће за то  
брзо нестаде са света; колера их једног дана све покосила.{S} Још и данас се чешће питам: зашто 
иповедци. </p> <pb n="137" /> <p>Једног дана читала сам опет у парку.{S} Око мене беше необична 
 девојке радила неуморно.</p> <p>Једног дана радила сам у дућану, кад се врата отворише, а унут 
да обично усиљено насмешио и бивао више дана приметно хладнији.{S} Кад сам га питала за узрок,  
их руком убриса и настави:</p> <p>— Три дана пред смрт, молила је кућњег газду да телеграфише п 
га, као некада Милана. — После неколико дана био је већ веран са ћерком богата поседника П...ћа 
да неће доћи.{S} Али већ после неколико дана стајао је предамном блед и дрхћући од узбуђења.</p 
> <hi>Стана</hi> </p> <p>После неколико дана опет ми је писао:</p> <p>Твој опроштај је, као кап 
дашњег ваљаног доктора очију.{S} Годину дана лечио ме је и божијом помоћу спасао вид.</p> <p>За 
 је самном заједно изучила а пре годину дана отворила је и радњу преко пута од моје.</p> <p>Сла 
е тај поглед изражавао терет преживелих дана, малаксалост и тугу, злоћу и лукавство, небих се з 
тиске и од унутрашњих мојих особина.{S} Данас их још нема.{S} Па ма колико се око њега умиљавал 
ан, да не речем, болан израз.{S} Зар се данас склапа брак из узајамне љубави, поштовања и позна 
невиност није једно исто!{S} А ви нисте данас дете.{S} Бар претпостављам, кад сте већ учитефица 
и живеше учитељи 80—90 година!{S} Још и данас се сећам свог учитеља.{S} Крупан, сед и румен ста 
а их једног дана све покосила.{S} Још и данас се чешће питам: зашто је баш мене поштедила? ...< 
ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми је опет некако топло око срца.{S} Чини ми се,  
да је на свету мало праве љубави.{S} Ко данас пита за поштење, разборитост и остале душевне врл 
дноћа — као у мојој души.</p> <p>Шта ћу данас да забиљежим? — Честитао ми није нико.{S} Ко би с 
м и сместим Милана.{S} Оне две оставићу данас Лизи.</p> <p>Док се тетка вратила, разгледала сам 
ећма.</p> <p>— Доћи ћу мојко, можда још данас.{S} Доћи ћу за цело; само ме сад светина оцепила  
 добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашња младеж неблагородна.</p> <p>— Манте се ви Мацо, 
ући.</p> <p>— Јесте ћерко, продужи она; данашње су јунакиње друкчије.{S} Има их поглавито две в 
ексцентрична биљка или томе подобно.{S} Данашње, модерне јунакиње друкчијег су соја...</p> <p>С 
вље?{S} Питајте га, па ће те чути.{S} У данашњем добу тешко живе и здрав човек, а што ће да чин 
а се у младости постарати за старе црне дане.</p> <p>Тако сам писала, но сам Бог зна шта сам пр 
теци.{S} На то ме је свикао сам теча; у данима одмора и слободним часовима, морала сам му по не 
ана кола за *.</p> <p>Кад сам полазила, Даница се гушила у сузама, а блистале се сузе и у помај 
мала је двоје деце, Даницу и Милана.{S} Даница беше мога доба а Милан је могао имати 16—18 годи 
p> <p>Те вечери добила сам грозницу.{S} Даница се није одмицала од мене Око поноћи сам застала. 
ад сам се пробудила кандило је горело а Даница је јецала у својој постељи.</p> <p>Шта си узела  
, па ће и Милан доћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах и женити?“< 
акала, док се није смркло.{S} Тада дође Даница мени у башту.</p> <p>„Што плачеш?“ питала ме са  
о се смејеш?{S} Тако то бива.“ рекла је Даница и почела ме утврђивати да је не издам мајци; она 
јој постељи.</p> <p>„Шта ти је?“ питаше Даница љубећи ме.</p> <p>Гледала сам их укоченим поглед 
смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница немогосмо бити ни тренутка једна без друге.{S} М 
тадосмо нас двоје сами дома.{S} Мајка и Даница беху отишле некој рођаци у посету.</p> <p>Ја сам 
ћи моје помајке.{S} Једног дана рече ми Даница поверљиво, да ми се јавио младожења, попин син и 
на, како ће јој бити!“ јецала је поново Даница.</p> <p>„Да боме да јој неће бити лако.{S} Али а 
или оној теми писмено саопштимо.</p> <p>Даница му је ретко испунила жељу; била је детињастија и 
ст је одржала победу над срцем.“</p> <p>Даница ме стролно загрли, па се гласно плачући бацила у 
снахом се није слагала, па је умрла код Данице, која се давно удала.</p> <p>„Опрости јој Стано  
месеца на дому.{S} То време беше мени и Даници најмилије; једва смо чекале да дође.{S} Пред њег 
ако његово писмо комотно читала мајци и Даници, а сад сам при сваком нежнијем изразу његовом по 
тко и писала.{S} Оставила сам тај посао Даници, но онда је дуго морао чекати.</p> <p>Што се то  
ми беше удовица, а имала је двоје деце, Даницу и Милана.{S} Даница беше мога доба а Милан је мо 
(секом је звао још у детињству и мене и Даницу) повери ми се; у друштву се све лакше сноси. „См 
а, а на самрти све му је казала, молећи Даницу и њега, да ме замоле, да јој мртвој опростим.{S} 
.{S} Код куће беше само слушкиња и мала Данка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за руку и од 
м радознало.{S} Знала сам да је то била Данка.</p> <p>— Дошла је, таман да јој очи склопи и да  
, не могу знати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у последњем часу оставити неће.{S} Поштује и  
ња и мала Данка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за руку и одведе у твоју собу, да ми покаж 
ртва није ми била велика, кад се тицала Данке.{S} Васпитала сам је образовала како сам најбоље  
м сасвим усамљена.{S} Сви сродници осим Данке већ су под земљом.{S} Докле ћу живети и како ћу с 
огла сам добити и више, но ја сам зарад Данкина мира пристала на — најмање.</p> <p>Сад сам сасв 
еног живота свог, усвојила сам сестрину Данку.{S} Дете сам врло волела а и оно је мени необично 
ти.</p> <p>Што се то „мој мали филозоф“ дао у посао, кад ми не одговара, о оној теми, што сам ј 
искушења!“</p> <p>Нико ми није одговора дао; но зраци залазећег сунца, падаше на трном окруњену 
>— Добар дан, мајко!</p> <p>— Бог добро дао, ћерко!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се томе  
к на слици?{S} По писмама судећи, редак дар, чврст карактер, весела и живахна природа и осетљив 
 подарила ми је клицу свега онога, чиме дарива и другу децу своју.</p> <p>Клица је била ту; и ј 
ло оставила да шогор у ред доведе.{S} И Даринка ме је сузним очима испратила; Боривој није доша 
сам и то.{S} При крају године писала ми Даринка измећу осталог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како би 
ла.{S} Тада — а сад — супарница.</p> <p>Даринка јој беше име.{S} Била ми је другарица и сироче  
сле две недеље добила сам опет писмо од Даринке.{S} Јављала ми, да се венчали и да одмах полазе 
чно су женскиње мање лепе, али тим више даровите, образоване и учене.{S} Оне гледају у свет сме 
емој, душо!{S} Мајка воли децу.{S} Гле, даћу ти јабуку!</p> <p>Док је она с неког орманчића дон 
ше година на измаку.</p> <p>„Још месец, два, па ће и Милан доћи,“ рече једног дана Даница. „Па  
ио је права у П. сваке године провео је два месеца на дому.{S} То време беше мени и Даници најм 
а јој очи склопи и да је сахрани; после два сата је издахнула.{S} Била је до смрти при свести.{ 
 те уђосмо заједно у кућу.</p> <p>После два дана је отпутовао.{S} При поласку ми рече, да ме љу 
о један старински сат, неколико слика и два лепо бојадисана кавеза.{S} У сваком кавезу скакутао 
етим по мирису, па волим платити новчић два више, само да је добро и чисто.{S} Намажите комадић 
Тако сам проживела детињство и дочекала дванајсту годину сретно и задовољно.{S} Но сад на један 
{S} Доказ томе је, што сам у животу још двапут љубила, истим жаром и истом чистотом.{S} Увек ми 
о — незнам.</p> <p>У туђини сам провела две године у раду и тузи, но време је учинило своје; по 
ђаџија поверљиво додаје: да су дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, богатство је 
 Често бих таки брачни пар споредила са две варалице, које често ступе у савез, да с удвојеном  
радионицу и трговину шешира, где сам са две девојке радила неуморно.</p> <p>Једног дана радила  
о нам је сваки дан.{S} Једанпут не дође две недеље; било ми је за то време некако чудно и тешко 
ди.{S} Она је сирота девојка.{S} Шта је две три стотинице, а он може добити девојку с хиљадама! 
ам на канабету, поред мене клечаше моје две ученице тарући ми чело и руке, а чело ногу стајаше  
 и подруги пут своје срце.</p> <p>После две недеље добила сам опет писмо од Даринке.{S} Јављала 
ај, док свучем и сместим Милана.{S} Оне две оставићу данас Лизи.</p> <p>Док се тетка вратила, р 
 одати, но случај ми је помогао.{S} Пре две недеље си једног јутра заборавила у брави кључ од с 
вога дневника...“</p> <p>То је било пре две недеље...“ А румен стида суну ми у лице.{S} Чинило  
не.{S} Зато и треба настојати, да се те две особине још у деци управе на прави пут.{S} Кад би с 
аслуга целе породице износи форинта или две а једна ужина изнесе 5—6 форината.{S} Дабоме да је  
 душа.{S} Није сирота дуго лежала; само две недеље.{S} Доктора није хтела. „Од овог ме нико не  
 јунакиње друкчије.{S} Има их поглавито две врсте.</p> <p>Прва и најновија врста, узор јунакиња 
ора; није поповски син, па му треба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви рано, толико зацело им 
в намештај је био: једна постеља, сто с две столице, канабе, шифонер и један орманић с рафом, н 
ече: „Лако је теби, ал у мени као да су две природе; једна добра а друга зла; вечито се косе, а 
 <p>Помајка ми беше удовица, а имала је двоје деце, Даницу и Милана.{S} Даница беше мога доба а 
моја ћерко, игра ту главну улагу!{S} То двоје одређују шта је лепо, шта ли не.{S} Зато и треба  
аку.{S} Једно после подне остадосмо нас двоје сами дома.{S} Мајка и Даница беху отишле некој ро 
 својој ћерци и зету.{S} У њих беше већ двоје деце, те не беше места и за мене.</p> <p>Закључиш 
.{S} Чула сам чешће говорити, да се њих двоје радо гледе, но она је то до сад увек одрицала.)</ 
 добро, говорила је она.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је оставила сав свој „веш“ и одело.{S 
 ме напомен'те...</p> <p>— Ију, како је дебела!{S} Ту нећете никад ни прочитати.</p> <p>— Е да, 
.{S} Право има, кад је нашла медведа са дебелом кожом!...</p> <p>Старка беше дошла у ватру.</p> 
лио:</p> <quote> <l>Залуд стриче, дуваш деваш,</l> <l>Не издува чега немаш!</l> </quote> <p>То  
дошла, почела сам читати:</p> <p>И опет девети фебруар, мој рођен-дан.{S} Хахаха! — Педесети де 
ак можда неби дошао тако далеко.{S} Има девојака свуда, ал сирома мора; није поповски син, па м 
 овамо:{S} Треба им готовине; иначе има девојака свуда.“</p> <p>„Хоћете ли још г. шогоре?“</p>  
р, мој рођен-дан.{S} Хахаха! — Педесети девојачки рођен-дан!</p> <p>Ху, како је хладно!{S} Вета 
у клица сумње у мушку сталност, а понос девојачки још ме научио, како се осмехом растерују сузе 
о сам умела и како ми је допуштао понос девојачки.</p> <p>Дан по дан, па и опет беше година на  
ци тога језика, беху заступљени у нашој девојачкој библиотеци.{S} За време школског свог одмора 
а! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} 
важила је као најбоља и најобразованија девојка у месту и околини.</p> <p>Дође време и њезиној  
Дотле сам била дете, а од тога тренутка девојка.{S} Већ прво писмо Миланово, што сам га за тим  
устити, већ тебе ради.{S} Она је сирота девојка.{S} Шта је две три стотинице, а он може добити  
 пет хиљада одмах на венчању, а лепа је девојка,“ заврши моја помајка, баш кад сам отворила вра 
, бивало је и обратних случајева, да се девојка удала без љубави према момку; али тој погрешци  
, кад сам те дала изучити.{S} Сирота си девојка, а мушки су врагови; лажу око девојке, док не д 
, — ко хоће да се жени, прво гледи, јел девојка вредна...</p> <p>— Варате се, сека-Мацо — прво  
, могла сам бити и мајка.{S} Али ја сам девојка — бабадевојка.{S} Ту се старка горко насмејала. 
ши, да сам отишла од њих.{S} Сирота сам девојка, па ми је дужност налагала да тако учиним; треб 
ечитом љубављу“ па и опет остала вечито девојка!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1887 
оницу и трговину шешира, где сам са две девојке радила неуморно.</p> <p>Једног дана радила сам  
вца, а жена је на свету и више!{S} Па и девојке можеш на прсте избројати да траже у мужу ваљан  
и девојка, а мушки су врагови; лажу око девојке, док не дође до женидбе, па онда бирају богатиј 
леко изашла пред—а—ме.</p> <p>— Где си, девојко, за толико?{S} Да вам се није што десило? питал 
 је две три стотинице, а он може добити девојку с хиљадама!“</p> <p>„Сирота Стана, како ће јој  
ј мери, Дешавало се, да је по неко узео девојку због мираза.{S} Исто тако, бивало је и обратних 
свако да усрећи.{S} Зато одавно меркају девојку с новци, а он одмах препоручио мене.{S} Партија 
т. ј. младожења добија и у месту ваљану девојку ал с мање мираза...</p> <p>Прекинула сам читање 
де сво моје заузимање, да упозним „баба-девојку“ овога пута без успеха; но дошла сам и дома, а  
уздахну она.{S} Шта се може мислити — о девојци мојих година!{S} Ту се обично много мисли, јелт 
она настави:</p> <p>— Добра и оштроумна девојчица, али је јадница несретна.{S} Грбава је.{S} Ис 
quote> <p>То сам научила од газдаричине девојчице.{S} Учила за испит декламовати.{S} Дође ту ме 
аздаричине девојчице.{S} Учила за испит декламовати.{S} Дође ту мени, па говори, говори, да сам 
довићеве басне</title>“ и остала његова дела.{S} Но ја сам се касније и сама задубљивала и у су 
ников лик:</p> <p>— Вреде ли што његова дела?</p> <p>— Стручњаци, и цео свет вели, да је ненадм 
азмишљању и моралу, а Рајићева и остала дела што сам читала показаше ми колики је свет и каквих 
ge"> <p>ДРАГА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књига</p> <p 
служила?{S} Јесам ли?</p> <p>Догађаји и дела нек говоре!</p> <milestone unit="subSection" /> <p 
и задовољан са својом јадном ћерком?{S} Делала сам по твојој светој заповести и дужности човека 
сно.{S} Осећала сам каква нас провалија дели; он је био њежно чедо аристокрације а ја дете наро 
почела сам премишљати: какав мора бити „делија“ за кога би ја пошла.{S} Нисам дуго морала преми 
лике онако, као кад учинимо какво добро дело. </p> <pb n="166" /> <p>Отворила сам опет трговину 
етиће.{S} Исто тако беше у њој неколико дењчића другог рукописа; а разметнуто било је нешто пап 
аси грло.{S} Сад сам се сетила, да твој део добила ниси.</p> <p>— Вас као да слабо занима стари 
п, па има шта да црпи! — Где тога није, дере му кожу с леђа, да накити своју душевну наготу.{S} 
ивила сам тако, радећи и хранећи се.{S} Десет година ме поштовали као рођену матер своју.{S} Је 
ла.{S} Нису се више враћали.{S} Тек пре десет година, чула сам, да су на брзо обоје свршили тра 
к сам млађа, издржаваћу се сама.</p> <p>Десет година живила сам тако, радећи и хранећи се.{S} Д 
ива свашта.</p> <p>— То се може свакоме десети и поред најбоље пажње и надзора.</p> <p>— Може,  
 какву погрешку што се у свету око мене десила, па онда мислим, мислим, да ми је после и самој  
а зрела и слатка.</p> <p>— Добро што се десила слатка, радовала се она.{S} Па једите колко вам  
амтим много јаче, него оно, што се јуче десило.{S} Успомене најдуже остају у души човечијој.{S} 
ј ми име!{S} Нисам ја крива што се тако десило,“ срдила се жена; „врати ми оца!“ јаукало је и п 
.{S} Та ја сам најмање крив што се тако десило!“</p> <p>Јецала сам читајући то писмо:{S} Жао ми 
војко, за толико?{S} Да вам се није што десило? питала је она брижно.</p> <p>— Били смо код ста 
егови господски назори, па се може лако десити да ме заборави.</p> <p>(Стеван је био син ондашњ 
а свог, усвојила сам сестрину Данку.{S} Дете сам врло волела а и оно је мени необично одано, ск 
он је био њежно чедо аристокрације а ја дете народа.{S} Назори нам се истина слагали, или тек д 
. </p> <pb n="154" /> <p>Дотле сам била дете, а од тога тренутка девојка.{S} Већ прво писмо Мил 
е дабоме.{S} И најгора мајка воли своје дете.{S} Но површна је и мајчинска љубав код таке врсте 
ка“, њезин је идеал...“</p> <p>„А твоје дете, твој син?“ прошапутала сам, да га сетим дужности  
 сам му на сметњи!“</p> <p>„Сирото моје дете,“ рече она тренутно, па ме загрливши и пољуби у че 
за цело неће.{S} Та сада има још жену и дете!“</p> <p>Хтела сам га не отворено вратити.{S} Узел 
нула је, а очи јој срдито севаше; „ниси дете, да те држим на крилу!“</p> <p>„То и не тражим; са 
estone unit="subSection" /> <p>Била сам дете.{S} Природа ми не беше маћеха; подарила ми је клиц 
јабуку је од вас примио.{S} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} Већ с питањем 
у овој кући!</p> <p>— Скините се, драго дете, па седите!{S} Ето видите, ту вам ја живим.{S} Дос 
„врати ми оца!“ јаукало је и преклињало дете...</p> <p>Згрозила сам се од призора тог и покрила 
 детету остати, а мени није тешко једно дете хранити.{S} Где једу троје, јешће и четворо“, чула 
одрасло несретно јектичаво и шкрофлезно дете, шта му је милије: кадифа и златно одело или здрав 
 пажњом, као да сам какво слабо болесно дете.</p> <p>Ја сам заиста дрхтала, но више од узбуђења 
Та ти си увек била моје разборито добро дете!“</p> <p>Склопила сам очи, да је не видим.{S} Изгл 
ст није једно исто!{S} А ви нисте данас дете.{S} Бар претпостављам, кад сте већ учитефица...{S} 
ене на канабе и милујући малога.</p> <p>Дете се још јаче приљуби уз мене, гледећи је неповерљив 
м сам хтела потврђујући одговор.</p> <p>Дете погледа у мене, па у старицу, и онда му се преко у 
и метод, већ домаће васпитање и окона. „Дете ретко слуша оно шта му се каже, већ радо полази пу 
>А кад мајка пита: какво је лице њезина детета?!{S} Сродство душе и срца привлачи је њему, па ј 
оворничку моћ, да подигнем углед матере детета његовог и да им га опет вратим.</p> <p>Он ме је  
 новац. — Није у реду што ћу пред вама, дететом да кажем, али ко год мало оштрије погледа по св 
 љубави, кад ми се у машти указа жена с дететом на руци.</p> <p>Обоје ме прекорно гледали.</p>  
длучно:</p> <p>„Милане, иди кући жени и детету.{S} То ти је дужност; а они те и већма воле, нег 
ије“ да се одевам. „Тако ће бар нешто и детету остати, а мени није тешко једно дете хранити.{S} 
е, но кад-кад нас <pb n="150" /> баш та детињарија задржи од изгреда, који би можда иначе учини 
{S} Та света љубав мужа и жене давно је детињарија, занос и лудорија.{S} Па је ли чудо што се д 
!</p> <p>Долазак ти је излишан; било би детињарија, а можда и неупутно.{S} Наши се пути разишли 
и.{S} Везује их сличност — немоћни су и детињасти и једни и други.</p> <p>Смејала се, а у погле 
ница му је ретко испунила жељу; била је детињастија и несташнија од мене; радије је у слободним 
ано...</p> <p>Често су такве јунакиње и детињасто тврдоглаве. <hi>Онда се обично вели, да су св 
кву згодну шалу, држећи, да је смешно и детињасто говорити о оном, што је прошло и што се више  
трице.{S} Све сам их љубила свом снагом детињске душе своје; љубила сам их већма него и тице и  
задрхтало, та жена изгледаше ми у мојој детињској големој тузи и неприлици прави анђео избавите 
нама спремио.</p> <p>Тако сам проживела детињство и дочекала дванајсту годину сретно и задовољн 
p>— Кажем ја, осмехну се старица, да је детињство и старост врло слично, и једно и друго слабо, 
 говорио ми чешће; (секом је звао још у детињству и мене и Даницу) повери ми се; у друштву се с 
{S} Љубав и поштовање одавно је постала детњарија.{S} Отуда и овладао срцем сваки моралан гад а 
ла откинеш; но свенула и опет нисам.{S} Деца су као оне биљке, што у сваком земљишту корена хва 
ске форме, али чист и још цео.</p> <p>— Деца се увек страше старости, рече спустивши се опет уз 
 чила, окретна и задовољна, као и друга деца.{S} Имала сам милу мајку, драгог оца, па и браћицу 
 сину.</p> <p>То ми се није допало, али деца се волела а родитељи не попуштају, па шта сам знал 
 и Милана.{S} Склопила сам очи, као оно деца, да му слику видим, али место њега видила сам — Бо 
 <p>Теча беше учитељ, као и отац ми.{S} Деце у кући није имао; јединицу ћерку беше удао пре 10  
, да боме има леп капитал, ал још доста деце, па ко паметан човек, жели свако да усрећи.{S} Зат 
мајка ми беше удовица, а имала је двоје деце, Даницу и Милана.{S} Даница беше мога доба а Милан 
ј ћерци и зету.{S} У њих беше већ двоје деце, те не беше места и за мене.</p> <p>Закључише, да  
.{S} Тако то бива, кад човек нема своје деце ни блиске родбине.{S} А уз то има велику титулу а  
b n="153" /> одбранио од друге несташне деце, а колико је пута мајку умилостивио, да нас по зас 
чинила из превелике љубави према својој деци.{S} А она је доста кажњена и онако; са снахом се н 
рекла је помајка, приказујући ме својој деци.{S} Но ми смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и  
азује неку материнску љубав и старање о деци!</p> <p>— Нећу да кажем, да није љубав.{S} Љубав ј 
а настојати, да се те две особине још у деци управе на прави пут.{S} Кад би се у свету претпост 
ћерко, и више ништа.{S} Хоће заједно са децом својом да светли пред светом, разуме се, не са ду 
дите, да ја погађам, смејала се она.{S} Децу привлачи на први поглед тек спољашна лепота и млад 
разовићев „<title>Поучителни магазин за децу</title>“. „<title>Цветник</title>,“ од Ј. Рајића и 
адак?!{S} А не питају: која мати негује децу као што треба?{S} Мисли доста је учинила, кад им ј 
се мајке?{S} Немој, душо!{S} Мајка воли децу.{S} Гле, даћу ти јабуку!</p> <p>Док је она с неког 
па човека, без душевних врлина.{S} Само децу, ма и матору — насмеја се старка — везује шупље ша 
у у седмој својој години помагала другу децу у читању и писању настављати.</p> <p>Сву душевну х 
 клицу свега онога, чиме дарива и другу децу своју.</p> <p>Клица је била ту; и ја сам била чила 
су им матерински осећај, кад тако своју децу занемарују?!</p> <p>— Како, мајко?{S} Ја понајвише 
ице?{S} А оне, матере, занемарују своју децу сваки дан.{S} Па зар им то никад не пада на памет? 
амет?{S} Зар се не страше муке и клетве дечије, греха пред Богом и срамоте пред људима?!</p> <p 
нас је и с немачком литературом.{S} Сви дечији писци и песници тога језика, беху заступљени у н 
д још кроз ваздух тек по неки сребрнаст дечији гласић и тихо шкрипање шљунка, под теретом дечиј 
сић и тихо шкрипање шљунка, под теретом дечијих колица, или тешком обућом уморених раденика обо 
, мајко?{S} Ја понајвише видим накићеву дечицу.{S} Изгледају, као неке накићеве лучице.{S} И то 
 забаве ради дома, па окупају ону јадну дечицу, што их слушкиње без материна надзора тек смуљав 
гада и трулежи, али у много мањој мери, Дешавало се, да је по неко узео девојку због мираза.{S} 
е лепо увезана, као еванђеље. (било је „дивотиздање.")</p> <p>— То су песме Јована Јовановића,  
 гласом.</p> <p>„Кога?“ узвикнула сам и дигла очи.</p> <p>„Опрости“ рече он пруживши ми мој дне 
 свршила а ко осећа да је чистији, нека дигне камен на мене и нека ми каља успомену!</p> <p>СТА 
еданпут зашкрпута шљунак много јаче, те дигох очи.{S} Предамном је стајала женска прилика.{S} Ј 
ји, а срце бива племенитије.</p> <p>Она диже очи, гледећи ме за часак нетренштице.</p> <p>— Што 
е устрашено ухватих за раме.</p> <p>Она диже главу. </p> <pb n="140" /> <p>— Не бојте се. рече, 
стова, и пажљиво читала.{S} На једанпут диже очи и рече:</p> <p>— Читајте ово!{S} Прочитала сам 
 поклизла.{S} Тасе се онда јунакиње или дижу, те блистају као звезда, или клизају све даље и да 
знајеш.“</p> <p>„У тебе је,“ рече он не дижући очију и некаквим меким гласом, „море осећаја али 
и у собу и седе преко од мене.{S} Нисам дизала очију; била сам збуњена.</p> <p>„Шта то везеш?“< 
 цвеће што је лежало на тезги.{S} Нисам дизала очију, али сам осећала његов благи али испитујућ 
С тим отвори и зелени кавез.{S} Аполо и Дијана радосно зацвркутаце, па јој се устремише на груд 
е Дамјан и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Аурором и цицаном Марком.{ 
} У исти мах зашушта у кавезу Аполона и Дијане.{S} Обе тице очевидно тражише излаза из свога ка 
е подне, запали чибук, па се не види из дима; ако ли је после-подне, наслони главу на катедру п 
не умем казати.</p> <p>— То је баш ко с Димитријем Обрадовичем.{S} А је ли бар он срећан, или ј 
ветина нагрнула на станицу. (Неко пошао директно тамо, а неко био на путу, па видио да се свети 
 зеленило и плаво небо, што тако красно дичи моју постојбину, фрушку гору.</p> <p>С моје стране 
, очице му се застаклиле, па само нагло дише и дрхће од чезње за тицама.</p> <p>— Бојите се, да 
ко време по кутији и онда извади чак са дна једну сашивену рукописану књижицу.</p> <p>— Ево, ре 
 <p>Тај предлог заболео ме и увредио до дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди же 
јама.{S} Често таким, да убија кућу.{S} Дневна заслуга целе породице износи форинта или две а ј 
 још пре 15—20 година, дотле сам водила дневник.{S} Смејаћете се, но кад-кад нас <pb n="150" /> 
, и ту ме издао! — Дала ми старица свој дневник, биографију, шта ли је?{S} Још нисам почела чит 
а извукла место њих из неке кутије твој дневник.{S} Опрости што сам га неприметно узео и прочит 
p> <p>„Опрости“ рече он пруживши ми мој дневник.{S} Давно сам опазио да те нешто тишти.{S} Ниси 
 не слаже с истином.{S} Зар ти није већ дневник казао, да се то море хоће и код мене да узбурка 
оја.{S} Отвори само последњи лист свога дневника...“</p> <p>То је било пре две недеље...“ А рум 
амо прочитати неколико бележака из мога дневника, па ће те се уверити, да ја познајем те смирен 
очима.{S} Посрћући отишла сам до баште, до места, где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме  
 да те видим и усмено кажем шта сам све до сада препатио.</p> <p>Очекујући одговор, твој несрећ 
{S} Крупан, сед и румен старац.{S} Дође до душе раније у школу, но што сад учитељи долазе, али  
ајала борба та, док једног дана не дође до очајања.</p> <p>На што живовати живот без сврхе?{S}  
 врагови; лажу око девојке, док не дође до женидбе, па онда бирају богатију.{S} Сви су они таки 
<p>Да се лакше могу поновити — ако дође до „замерке“ — повела сам са собом и малог Милана, тетк 
после два сата је издахнула.{S} Била је до смрти при свести.{S} Па како се радовала, кад је вид 
идаковича, а и Караџића и све што ми је до руке дошло.{S} Камо среће да нисам ништа читала!{S}  
 Њу сам вама наменула.{S} Држала сам је до подне у бунару.{S} Сад је у газдаричином подруму. —  
еограничено поверење у њима; слушају ме до душе; већ на оштрији поглед повуку се у буџак: но пр 
орала бих полудети или трчкати од једне до друге породице, да пренашам гласове и решетам ову ил 
баба-Маца — теткина куварица, љутила се до душе увек због тога.</p> <p>— Боже, боже, фрајлице,  
ћу да га знам; говорила је спустивши се до мене на канабе и милујући малога.</p> <p>Дете се још 
нос и лудорија.{S} Па је ли чудо што се до овог дотерало?!{S} При ступању у брак он шпекулише,  
p> <p>— Ја би вас молила да ме одведете до њезина стана.{S} Хоћу да је посетим.</p> <p>— Здраге 
а те сад љубим још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не љу 
е кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</p> <p>Кад сам лане била у Т., отишла с 
ли лепоту спољашњу, она ће нас заносити до год нас траје, па и онда, кад љубљене особе већ не б 
а боме да је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, што му је први пут истинским жар 
 раставим?{S} Подићу и небо и земљу док до цељи не дођем.“ </p> <pb n="165" /> <p>Упро је очајн 
и се пред очима.{S} Посрћући отишла сам до баште, до места, где ми је Милан казао, да ме воли и 
е и устезања......</p> <p>Осећаји су им до душе искрени и чисти, али шта вреди, кад је љубавник 
/p> <p>Тај предлог заболео ме и увредио до дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди 
а се њих двоје радо гледе, но она је то до сад увек одрицала.)</p> <p>Чим се венчамо, отпутоваћ 
е, Даницу и Милана.{S} Даница беше мога доба а Милан је могао имати 16—18 година; свршавао је в 
е оборио очи и уздахнуо.</p> <p>Од тога доба није ми изјављивао љубав речима, али је сваки погл 
м.{S} Тог зла бивало је и за мог младог доба, али шта велите о женском картању?{S} И мушком оно 
ош остала, али код тетке се обично у то доба вечерало па ми се ваљало журити.</p> <p>Опростила  
S} Видело се да ме је познала.</p> <p>— Добар дан, мајко!</p> <p>— Бог добро дао, ћерко!{S} Гле 
сам опет весела и задовољна; он је тако добар.</p> <p>Рећи ћеш:{S} А Душан? — Њега сам да боме  
ох је и нехотице ја.{S} Лако је у добру добар бити, ал на муци знају се јунаци.</p> <p>Добро ве 
а, узе ме за руке и нежно рече:</p> <p>„Добар бранилац.{S} Али овог пута се трудиш без успеха.{ 
 казати свекру, јер он, т. ј. младожења добија и у месту ваљану девојку ал с мање мираза...</p> 
ом стрпљењу и пажњи с којом сам читала, добила по неку награду; обично воћа, колача, коју сличи 
чити, позледише се опет.{S} Јадног дана добила сам писмо.{S} Као електрисан застао ми поглед на 
пут своје срце.</p> <p>После две недеље добила сам опет писмо од Даринке.{S} Јављала ми, да се  
а,“ био ми је одговор.</p> <p>Те вечери добила сам грозницу.{S} Даница се није одмицала од мене 
а сам се давно решила за то, а сада сам добила журан позив од те и те фирме.{S} Готову робу пон 
 прво писмо Миланово, што сам га за тим добила, тумачила сам друкчије.{S} Дотле сам свако његов 
грло.{S} Сад сам се сетила, да твој део добила ниси.</p> <p>— Вас као да слабо занима старичин  
{S} Шта је две три стотинице, а он може добити девојку с хиљадама!“</p> <p>„Сирота Стана, како  
суд решио 10 фор. месечно.{S} Могла сам добити и више, но ја сам зарад Данкина мира пристала на 
а је то песма, но она настави:</p> <p>— Добра и оштроумна девојчица, али је јадница несретна.{S 
 умесила...</p> <p>— је лите да је била добра?{S} За младих година служила сам и код феишпана.{ 
 ал у мени као да су две природе; једна добра а друга зла; вечито се косе, а ни једна не попушт 
ам од оних, што су им тек стара времена добра, али ни ово чудо не могу одобрити.{S} Што не ваља 
он одмах препоручио мене.{S} Партија је добра, па мисли, да не размишљамо ово, оно.{S} Може се  
ми неће допустити тај корак.{S} Била је добра и према сиротињи милостива женскиња, али — као ве 
 што имам.{S} Мало млека, свежа масла и добра сира.{S} Па и једна лубеница, хладна као лед.{S}  
 „веш“ и одело.{S} Била је то честита и добра душа.{S} Није сирота дуго лежала; само две недеље 
а, колико снажна толико слаба, а колико добра толико зла и напрасита.{S} Осим тога је била веом 
 Боривој нешто старији.{S} Обојица беху добра срца и изврсни сродници; надметали се, који ће ме 
е косе, а ни једна не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у нама свима, само је зло што су у теби  
у Ву....р некој доброј пријатељици моје добре тетке, да ме издржава и васпита, за оно мало нова 
 прикривљену и у моје иначе разборите и добре тетице.{S} Зар је мало примера у свету, <pb n="14 
 тада сумњала.{S} Кад прочитате, будите добри, па ми је донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на 
само с почетка.{S} После обично постану добри пријатељи.{S} Везује их сличност — немоћни су и д 
а с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и забава.{S}  
о усамљено женскиње у друштву са каквим добрим другом; неће становати у једној соби, а што су б 
о видите, и јабуку је од вас примио.{S} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} В 
 тренутака.</p> <p>— Шта да се ради?{S} Добро велите, ћерко.{S} Пада и мени кашта на памет, да  
> <p>А где су ваљани примери?!</p> <p>— Добро, мајко, али ја сам од старијих слушала, да у брак 
цо, па зато вам и наручујем...</p> <p>— Добро фрајлица, богами, баш добро, чула сам ја за тим ј 
беница је била зрела и слатка.</p> <p>— Добро што се десила слатка, радовала се она.{S} Па једи 
 њезином такту — купила га је.</p> <p>— Добро велите, ћерко, рече старица а лице јој узе сетан, 
еки одломак ове или оне песме.</p> <p>— Добро пише.{S} Вади речи из срца и душе.{S} Ту је опет  
/p> <p>— Добар дан, мајко!</p> <p>— Бог добро дао, ћерко!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се 
/p> <p>Тако ћу и чинити.{S} Сад још све добро памтим, а после? — После ће ме можда оставити и п 
лим платити новчић два више, само да је добро и чисто.{S} Намажите комадић и том малом.{S} Из в 
 повољи да дозовем Мари-нени?{S} Она је добро зна.{S} Станује одма у другој соби а она је и нег 
И то сам у Бечу изучила.{S} Радња ми је добро ишла, те не прође ни три године а ја постадох бог 
 и врло разговорна.</p> <p>— О, знам је добро, говорила је она.{S} Ја сам је и дворила; за то м 
аше, да одмах званично предам сво своје добро своме зету а њиховом сину.</p> <p>То ми се није д 
говорим, рече она тужно.{S} То показује добро срце или непознавање света. </p> <pb n="138" /> < 
ри у предмету своје љубави, разумите ме добро — ако се превари у предмету своје љубави, пренаша 
<p>Опет је текла река времена, носећи и добро и зло у море заборава.</p> <p>Просилаца сам и сад 
а „рђава особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дужност, него на пра 
имала сам од тетке и тече све док нисам добро читати научила, а после сам је тражила и у течино 
 рече она, пруживши ми лист.{S} Невидим добро; ситна је, но толико сам назрела.</p> <p>— Јесте  
> <p>— Ето је сад опет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашња младеж н 
од прилике онако, као кад учинимо какво добро дело. </p> <pb n="166" /> <p>Отворила сам опет тр 
.{S} То није грех: жени ћу оставити сво добро моје.{S} Она ће ме лако прегорети.{S} Није ни пош 
 штрудлу као и пре.{S} Онда вам је тако добро испала, бољу је неби ни краљица умесила...</p> <p 
} А ето: масла и сира.{S} Масло је врло добро и свеже.{S} Бојадишу га жутом репом и сафраном, а 
м.{S} Та ти си увек била моје разборито добро дете!“</p> <p>Склопила сам очи, да је не видим.{S 
..</p> <p>— Добро фрајлица, богами, баш добро, чула сам ја за тим још и на вратима ходника.</p> 
ити, ал на муци знају се јунаци.</p> <p>Добро велите, ћерко.{S} Но куда ми одосмо, а хтела сам  
p>Закључише, да ме даду у Ву....р некој доброј пријатељици моје добре тетке, да ме издржава и в 
оглед тек спољашна лепота и младост.{S} Доброта и остало, привуће их тек постепено.{S} За то и  
аба-Стану, не носећи јој припомоћ какве добротворне женске задруге, било би испод достојанства. 
накиња, сушта је наивност а по лепоти и доброти прави анђео и неко надземно створење.{S} Од ње  
чка живахност, помешана са искреношћу и добротом.</p> <p>Поглед је био у правом смислу младалач 
вас, дозовите је.</p> <p>Мари-нени беше доброћуда изгледа старица и врло разговорна.</p> <p>— О 
прекидох је и нехотице ја.{S} Лако је у добру добар бити, ал на муци знају се јунаци.</p> <p>До 
итајте га, па ће те чути.{S} У данашњем добу тешко живе и здрав човек, а што ће да чини таки ја 
 собом а остало оставила да шогор у ред доведе.{S} И Даринка ме је сузним очима испратила; Бори 
а.{S} То је тако било од кад је, и биће довека.{S} Права љубав је вечита.{S} Она нема краја, ни 
остала.{S} Доста да ниси удата, и то је довољан разлог, да с неким презирањем о теби говори.{S} 
а свако по ћефу, а оно што ћу написати, довољно ће бити, дај се увиди, је ли „бабадевојка“ засл 
у зимњим дугим вечерима.{S} Чујем какав догађај, прочитам што, или видим какву погрешку што се  
приповетку, него тек по неке решавајуће догађаје из свога живота.{S} Појединости нека замишља с 
ам ли то заслужила?{S} Јесам ли?</p> <p>Догађаји и дела нек говоре!</p> <milestone unit="subSec 
ва је сретна и у тој срећи поверљиво ми додаје: да момак можда неби дошао тако далеко.{S} Има д 
а бар тако тврди, но у својој невиности додаје: да је младожења дошао на три хиљаде.{S} Па ако  
богат; економ.{S} Провођаџија поверљиво додаје: да су дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и ви 
осито отвара врата и у поносу поверљиво додаје: да ми се така срећа неби можда ни јавила, да ни 
Она се смејала на моју примедбу и тужно додала.</p> <p>„С тога ћу пропасти.“</p> <p>Природа јој 
е гаси тек с нашим животом само сам још додала: да човек, ако се на пример превари у предмету с 
сам остала неудата.“ Као неки мото беше додато:</p> <quote> <l>Имала сам топло срце,</l> <l>Пор 
авила.{S} Држа ла је и она, да се тек у додиру са госпоштином и „салонским светом“ човек образо 
.</p> <p>Тек што сам преписала књижицу, дође ми од куће писмо, да сам нужна код куће.</p> <p>Оп 
чице.{S} Учила за испит декламовати.{S} Дође ту мени, па говори, говори, да сам примила већ и ј 
 прилика да преваре и — једна другу.{S} Дође ли једно од њих у било какву неприлику, зар се над 
теља.{S} Крупан, сед и румен старац.{S} Дође до душе раније у школу, но што сад учитељи долазе, 
и Даници најмилије; једва смо чекале да дође.{S} Пред њега смо увек далеко истрчале, и вешале м 
 и плакала, док се није смркло.{S} Тада дође Даница мени у башту.</p> <p>„Што плачеш?“ питала м 
ала ни сама.</p> <p>После неког времена дође и он у врт.{S} Преко руке је носио моју мараму.{S} 
ен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} Кад дође, питаћу га.“</p> <p>Те сам вечери много премишљала 
је трајала борба та, док једног дана не дође до очајања.</p> <p>На што живовати живот без сврхе 
ки су врагови; лажу око девојке, док не дође до женидбе, па онда бирају богатију.{S} Сви су они 
олазио нам је сваки дан.{S} Једанпут не дође две недеље; било ми је за то време некако чудно и  
</p> <p>Да се лакше могу поновити — ако дође до „замерке“ — повела сам са собом и малог Милана, 
анија девојка у месту и околини.</p> <p>Дође време и њезиној удадби.{S} Просилаца је имала врло 
кају!</p> <p>— Хвала, сека-Мацо!{S} Кад дођем да тражим младожењу, послушаћу вас.{S} Сада још н 
S} Подићу и небо и земљу док до цељи не дођем.“ </p> <pb n="165" /> <p>Упро је очајнички поглед 
ити.</p> <p>Радити више нисам смела, те дођох њима у кућу.</p> <p>Док је трајало новца од касни 
Друга каментара није ми требало.</p> <p>Дођох и у „жељезничку улицу.“ Из далека сам опазила ста 
l:id="SRP18870_C2"> <head>II.</head> <p>Дођоше и друге ферије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Се 
 у којој сам толико среће и толико туге доживела!</p> <p>Падало ми је на ум и самоубиство.{S} А 
у чело.{S} Јели истина не могу тврдити; дознала сам тек из непоуздана извора.</p> </div> <div t 
ћа.{S} Да ли из наклоности, никад нисам дознала.{S} Клонила сам се њега и породице му.{S} Но у  
 у „новоме свету,“ никад нисам поуздано дознала.{S} Нису се више враћали.{S} Тек пре десет годи 
ла љубав, у његовом или њезином?</p> <p>Дознала сам и то.{S} При крају године писала ми Даринка 
ила сам своје осећаје, но он их је ипак дознао.{S} Љубав је најтеже сакрити.{S} Видио је шта ми 
јатне успомене; а можете и из овога све дознати.{S} Писала сам још пре 15—20 година, дотле сам  
ролетос умрла.{S} Него ако је повољи да дозовем Мари-нени?{S} Она је добро зна.{S} Станује одма 
а је и неговала у болести. — Молим вас, дозовите је.</p> <p>Мари-нени беше доброћуда изгледа ст 
а ћу пропасти.“</p> <p>Природа јој беше доиста загонетка.{S} Колко је била енергична, толико не 
 Изнемогло пала сам на клупу и плакала, док се није смркло.{S} Тада дође Даница мени у башту.</ 
се у мени.{S} Дуго је трајала борба та, док једног дана не дође до очајања.</p> <p>На што живов 
, а мушки су врагови; лажу око девојке, док не дође до женидбе, па онда бирају богатију.{S} Сви 
да не излете? осмехну се старица; неће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен прозор м 
ме баш мораш примити!{S} Само причекај, док свучем и сместим Милана.{S} Оне две оставићу данас  
Био је Миланов друг и брат од тетке.{S} Док сам била у дому моје помајке, долазио је чешће са с 
 још нећу.{S} Допало ми се да читам.{S} Док прочитам ову књигу можда ћу и пробати.{S} Није згор 
у је немила.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам се савлађивала, тежио је за њом и тражио је, а  
ти издржавати као рођену матер своју, а док сам млађа, издржаваћу се сама.</p> <p>Десет година  
бијем. „Он брка поштовање са љубављу, а док први занос пређе па увиди, да сам и ја погрешива —  
исала, но сам Бог зна шта сам претрпила док сам написала то неколико хладни и равнодушни речи!< 
но што јесам.</p> <p>То је трајало, све док нисам са ужасом увидела, да је баш то само прегорев 
у храну примала сам од тетке и тече све док нисам добро читати научила, а после сам је тражила  
као звезда, или клизају све даље и даље док не пропадну у глибу — порока.</p> <p>Друга врста ју 
писала тек ово:</p> <p>Патила сам много док сам те заборавила.{S} Сада је све прошло, па нек ва 
 сека-Мацо, све ће то доћи на ред; само док почнем седити...</p> <p>— Ето је сад опет!{S} Ја јо 
р да чујем.“</p> <p>„С драге воље; само док га донесем.“ Донела сам и читала:</p> <p>10. март г 
еном раставим?{S} Подићу и небо и земљу док до цељи не дођем.“ </p> <pb n="165" /> <p>Упро је о 
младић и врло симпатична појава.{S} Још док сам Милана волела, њега сам поштовала и волела као  
мо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S} Тада сам га одбила; нисам знала 
 тако је и сада. </p> <pb n="164" /> <p>Док сам сумњао у тебе, привлачила ме њојзи њезина споља 
у и помоћи од — така савезника?!</p> <p>Док траје новца, левентују обоје и сносе се, нестане ли 
ли децу.{S} Гле, даћу ти јабуку!</p> <p>Док је она с неког орманчића донела јабуку, разгледала  
равила.{S} Ту се опет насмешила.</p> <p>Док је она пажљиво превртала лист, ја сам је посматрала 
{S} Оне две оставићу данас Лизи.</p> <p>Док се тетка вратила, разгледала сам књижицу.</p> <p>На 
сам смела, те дођох њима у кућу.</p> <p>Док је трајало новца од касније зараде моје поштовали м 
 немислите <pb n="143" /> о мени рђаво, доказ ми је, што вас видим у мојој соби.{S} Из простог  
стојале једна уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што сам је узела у своју кућу, али да њу узме  
ин сам, али и твој је живот отрован.{S} Доказ томе већ је то, што ниси пошла мојим путем...{S}  
рце је тек било измучено и успавано.{S} Доказ томе је, што сам у животу још двапут љубила, исти 
 другоме,“ рекла је старица, то ми беше доказ, да имам посла с поштеном женскињом.{S} Друга кам 
је кадра сломити.</p> <p>— И то је само доказ, да таке реткости треба тим више штовати! прекидо 
идила, да је баш та хладноћа у понашању доказ оног осећаја, који се појавио и моме срцу.</p> <p 
ете газио ми углед где год је могао.{S} Доказа, да ме није разумео а још мање љубио оном љубављ 
одници осим Данке већ су под земљом.{S} Докле ћу живети и како ћу свршити, не могу знати, ал ср 
е редом одбијала.</p> <p>„Шта чекаш?{S} Докле ћеш бирати?“ љутио се често шогор и сестра.</p> < 
сирота дуго лежала; само две недеље.{S} Доктора није хтела. „Од овог ме нико не излечи, сека-Ма 
 амо у Т., чула сам за овдашњег ваљаног доктора очију.{S} Годину дана лечио ме је и божијом пом 
говорила ми, кад сам је нудила, да зове доктора.{S} Сирота, знам зашто; није јој се баш милило  
 из љубави.{S} Новац и титула: „госпођа докторка“, њезин је идеал...“</p> <p>„А твоје дете, тво 
нестало, па буди миран и сретан!</p> <p>Долазак ти је излишан; било би детињарија, а можда и не 
душе раније у школу, но што сад учитељи долазе, али прозове нас једно да говоримо на сред школе 
и мисли: „зашто да је збуњен и зашто не долази?“ У својој машти нашла сам и одговор: „Он те љуб 
е газдарице, поштарке.{S} Сваког месеца долазила је једанпут на пошту, да прими 10 фор. што јој 
е.{S} Док сам била у дому моје помајке, долазио је чешће са својом мајком.{S} Једном је у нас п 
 питање о нерасположењу његовом.</p> <p>Долазио нам је сваки дан.{S} Једанпут не дође две недељ 
 је по један пар веселих канаринаца.{S} Доле на поду, играло се поред постеље на ћебету једно п 
тала сам испрекидано и онесвешћена пала доле; пред очима беше ми се смркло а срце ми стегнула н 
 Бога, што ме још оне нису оставиле.{S} Долете па ме разоноде.{S} Никад ми није дуго време.{S}  
 образа и безубих вилица, те ни мало не доликују оном широком челу и „грчком“ носу.{S} Обрве је 
“ овога пута без успеха; но дошла сам и дома, а она ми је била у памети.{S} Била је то чудна по 
аслужила!{S} Боље да остану забаве ради дома, па окупају ону јадну дечицу, што их слушкиње без  
но после подне остадосмо нас двоје сами дома.{S} Мајка и Даница беху отишле некој рођаци у посе 
ми одговори?{S} Моћи ће и то; скорим ћу дома.{S} Ове године ћу свести ферерије на три месеца.{S 
е обе кувати, месити прати и све женске домаће и ручне послове.{S} Мене је осим тога дала изучи 
p>— Томе није крива школа ни метод, већ домаће васпитање и окона. „Дете ретко слуша оно шта му  
е већ суши.</p> <p>Него и ја сам красна домаћица.{S} Време ужини већ прошло, а ја вам ништа не  
П. сваке године провео је два месеца на дому.{S} То време беше мени и Даници најмилије; једва с 
друг и брат од тетке.{S} Док сам била у дому моје помајке, долазио је чешће са својом мајком.{S 
рена хватају; па се и ја брзо навикох у дому свог старог тече е тетке.</p> <p>Теча беше учитељ, 
го не званично својевољно похађање — не донаша баш ништа....{S} Карактерише је само као простак 
о је правити их — својевољно...{S} Прво донаша посетилици почаст, карактерише је хуманистичким  
ојих лепших снова и илузије, што сам их донде имала...</p> <p>— Кад је то природан закон, отпоч 
<p>„С драге воље; само док га донесем.“ Донела сам и читала:</p> <p>10. март године 18...{S} Пр 
ку!</p> <p>Док је она с неког орманчића донела јабуку, разгледала сам јој собицу.{S} Била је ма 
да сам се бојала, чуће.{S} Устала сам и донела још цвећа. ма да ми није требало.</p> <p>Сад сам 
шале му се око врата.{S} Он нам је увек донео по какву играчку.{S} Но то нас није толико весели 
<p>Она љутећи оде шифонеру, отвори га и донесе неку кутију, па је метну на сто.{S} У њој је бил 
јем.“</p> <p>„С драге воље; само док га донесем.“ Донела сам и читала:</p> <p>10. март године 1 
} Кад прочитате, будите добри, па ми је донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; ради дру 
м, обећавши, да ћу скоро доћи и књижицу донети.</p> <p>— Секо, баца неможе с тобом тичати; боле 
} Назори нам се истина слагали, или тек доникле, а после се опет разилазили.{S} Но ту неједнако 
ама биле непознате.{S} Кад је то видео; доносио нам је и слао место играчака различитих књига.{ 
ера, мора у браку тек благослов и срећу доносити.{S} Такова љубав је и трајнија; траје и онда,  
ој однела књижицу.</p> <p>— Како вам се допада мој живот? питала ме смешећи се.</p> <p>Ћутала с 
ности.</l> </quote> <p>— Како вам се то допада? питала ме је радознало.</p> <p>— Тако, да бих в 
<p>— Чудно питам, јел-те?{S} Коме би се допадала патња!</p> <p>Молила сам је, да ми остави књиж 
њу, послушаћу вас.{S} Сада још нећу.{S} Допало ми се да читам.{S} Док прочитам ову књигу можда  
ту а њиховом сину.</p> <p>То ми се није допало, али деца се волела а родитељи не попуштају, па  
тавила читање:</p> <p>Јесте, судбини се допало да се опет самном протитра; умро ми је и теча а  
у и ништа више.</p> <p>Да га заборавим, допринела је много и она његова гадна и недостојна сумњ 
; те је он моје мишљење тек одобрио или допунио.</p> <p>Но да скратим; не пишем роман или припо 
 путем...{S} Преклињем те, опрости ми и допусти да могу доћи да те видим и усмено кажем шта сам 
јанства...{S} То ми зацело не би ни она допустила.{S} Та за Бога! — Друго је бити чланица, па з 
лупу.</p> <p>— И ја ћу се одморити, ако допустите? па се спусти уз мене.</p> <p>Ћутале смо неко 
 ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће допустити тај корак.{S} Била је добра и према сиротињи  
ла у своју кућу, али да њу узме не могу допустити, већ тебе ради.{S} Она је сирота девојка.{S}  
 да би старицу новчано радо помогла (то допуштају „госпоцка“ правила...) али да посетим баба-Ст 
 изражавала како сам умела и како ми је допуштао понос девојачки.</p> <p>Дан по дан, па и опет  
ло у истој мери одзива; а понос ми није допуштао, да „лижем руку,“ која се могла ма у шали на м 
сећам књига које ми је осим Доситејевих допуштао читати.{S} Био је то Мразовићев „<title>Поучит 
уди и згодне партије.“</p> <p>„Чекам да дорастем за шпекулацију, што је неки свет браком назива 
ледавши га.</p> <p>„Па зашто златом?{S} Досад то нисам носио.“</p> <p>„Мајка тако хоће; биће ти 
тећи гласа а и за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и ваздух ме чисто гуши; та 
ашњост.{S} Сада ми је то шупље шаренило досадно а живот несносан.{S} Живим само зато, да тебе ј 
 као и библију и златоустове беседе, од Доситеја Обрадовића, које су биле још у рукопису.</p> < 
ош и сад се сећам књига које ми је осим Доситејевих допуштао читати.{S} Био је то Мразовићев „< 
утра сам наставила читање, чим је тетка доспела:</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1887 
.{S} Ко пита, за што си тако остала.{S} Доста да ниси удата, и то је довољан разлог, да с неким 
уд си пошла, па се забављај по вољи.{S} Доста ти је рада целе године.{S} Код тетке се бар одмор 
ите!{S} Ето видите, ту вам ја живим.{S} Доста је влажно, ал' бар има више светлости и изглед на 
њена човека.</p> <p>„Нећу, да ћутим.{S} Доста сам патио!{S} Грехом називаш ти моју љубав према  
разборитост и остале душевне врлине?{S} Доста кад је лепа ларва и дубок пун џеп!{S} Цео свет, о 
да испитујем.{S} Нашто би ми и било?{S} Доста што сам знала, да ме он више не воли.{S} Утопљени 
богатство је да не треба веће.{S} Свега доста, ал што човек више има, више би хтео, продаје се  
е љубави према својој деци.{S} А она је доста кажњена и онако; са снахом се није слагала, па је 
дошла у руке нечовеку......{S} Од ње је доста, што је лепа и што је умела страсно љубити ма и н 
 нећу ти спомен каљати!{S} Твоја кћи је доста патила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не лежи ј 
ило све јасно.{S} Мојој помајци не беше доста, што сам се из дужности својевољно среће одрекла, 
ичан, а правопис, на моје чуђење, нов и доста правилан.</p> <p>Кад је тетка дошла, почела сам ч 
ати негује децу као што треба?{S} Мисли доста је учинила, кад им је дала живот и кад по ваздан  
евши с ормана котарчицу с бресквама, ал доста си на глас читала.{S} Ја не би могла тако дуго.</ 
инио да не види...</p> <p>То ми је било доста.{S} Душу су ми растрзале страшне муке.{S} Срце и  
стаклена посуђа.{S} На шифонеру је било доста уједно сложених књига, а о зидовима је висио једа 
. „Шта ће сад од мене?{S} Зар није било доста увреде?!{S} А друго за цело неће.{S} Та сада има  
толико плакати?“ шапутала јој мајка, но доста гласно; постеље су им стојале једна уз другу. „Ја 
у заборавити.{S} Па и сирота рођака још доста млада лепа женица, толико је плакала за њом, да с 
То ће те тешко вечерас чути.{S} Има још доста.</p> <p>— Онда, лаку ноћ!{S} Сутра ћемо наставити 
тац му, да боме има леп капитал, ал још доста деце, па ко паметан човек, жели свако да усрећи.{ 
бротворне женске задруге, било би испод достојанства...{S} То ми зацело не би ни она допустила. 
своје љубави, пренаша ту љубав на други достојнији предмет.{S} Исто тако не силази нама љубав н 
 није нужно да га у мојим очима тако не достојно оцрњујете.{S} Ја не сумњам у њега, али га љуби 
дорија.{S} Па је ли чудо што се до овог дотерало?!{S} При ступању у брак он шпекулише, она шпек 
ости уображавају, да су „нешто више“ од дотичних.{S} Дабоме да је то глупост, ал мрежа глупости 
ти.{S} Писала сам још пре 15—20 година, дотле сам водила дневник.{S} Смејаћете се, но кад-кад н 
 с тротуаром, прозори обитаћих соба.{S} Дотле сам држала, да су ту у земљи подруми и коморе.</p 
а тим добила, тумачила сам друкчије.{S} Дотле сам свако његово писмо комотно читала мајци и Дан 
ли сам другог заволела.{S} Ја, која сам дотле сањала о љубави и с оне стране гроба и држала, да 
некако друкчије. </p> <pb n="154" /> <p>Дотле сам била дете, а од тога тренутка девојка.{S} Већ 
 из свога кавеза.{S} На њиово лепршање, дотрча старици и Аурора и Марко, па се и они стадоше ум 
 ми у души, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој постељи.</p> <p>„Шта ти је?“ питаше Дани 
<p>— Доћи ћу мојко, можда још данас.{S} Доћи ћу за цело; само ме сад светина оцепила од мога др 
не јој очи засузише још већма.</p> <p>— Доћи ћу мојко, можда још данас.{S} Доћи ћу за цело; сам 
али сте реч, а већ сам мислила, не ћете доћи.{S} Но причекајте, да изађем пред вас.{S} Требало  
>Стана.</hi> </p> <p>Држала сам да неће доћи.{S} Али већ после неколико дана стајао је предамно 
.</p> <p>„Још месец, два, па ће и Милан доћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' мајко, хоћемо 
м се са старицом, обећавши, да ћу скоро доћи и књижицу донети.</p> <p>— Секо, баца неможе с тоб 
 то, само стрпљења сека-Мацо, све ће то доћи на ред; само док почнем седити...</p> <p>— Ето је  
на брзу руку, обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне ме задржавала, но остати нисам хтела.{S} Ч 
клињем те, опрости ми и допусти да могу доћи да те видим и усмено кажем шта сам све до сада пре 
 Даринка измећу осталог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом радо разговарала, онако, к 
ех, незнам.{S} Нећу ни да испитујем.{S} Доцне је, али да није било лако рушити своју срећу за р 
 природе; била ми је необично одата.{S} Доцније сам видила, да с тога што је волела Душана, над 
 озари му лице, али тек за тренутак.{S} Доцније је у таким приликама бивао снужден и зловољан.{ 
ема њој.</p> <p>Волео је другу, коју је доцније и узео.</p> <p>Кад је приметила Душанову равнод 
 већ сад симпатична.{S} То би дошло тек доцније, кад би почео примати утиске и од унутрашњих мо 
бог мојих мана и врлина заједно.</p> <p>Доцније, кад сам почела осећати празнину усамљеног живо 
Оно што се у кући нађе и искрен срдачан дочек, најбоље је гошћење.</p> <p>Дабоме да сад тога не 
м каква је сад мода.{S} Усили се, па те дочека Бог те пита с каквим ђаконијама.{S} Често таким, 
.</p> <p>Тако сам проживела детињство и дочекала дванајсту годину сретно и задовољно.{S} Но сад 
му жељезницом стиже тело.{S} Тамо ће га дочекати родбина са свештенством, па са станице одма сњ 
кнуо је шогор зар ти хоћеш тридесету да дочекаш?{S} Ко ће те онда узети?!“</p> <p>„Све муштериј 
здржати, Па сад ме осуђуј како знаш!{S} Дошао сам, да те још једном молим, да ми опростиш и да  
војој невиности додаје: да је младожења дошао на три хиљаде.{S} Па ако имам толико, да се сврша 
је сузним очима испратила; Боривој није дошао да се опрости, зашто — незнам.</p> <p>У туђини са 
оверљиво ми додаје: да момак можда неби дошао тако далеко.{S} Има девојака свуда, ал сирома мор 
 жељан а могу учити и код куће.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ првога дана опазила сам промену и на њ 
ња, но од зиме.</p> <p>„Хајдемо у собу, дошла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане што је ч 
,“ уђе нека по изгледу отмена госпа.{S} Дошла је да наручи неколико пари чарапа за „штафир“ сво 
Знала сам да је то била Данка.</p> <p>— Дошла је, таман да јој очи склопи и да је сахрани; посл 
лека. </p> <pb n="169" /> <p>Зарад тога дошла сам и амо у Т., чула сам за овдашњег ваљаног докт 
 је била мирнија.</p> <p>— Је-ли рођака дошла? питала сам радознало.{S} Знала сам да је то била 
в и доста правилан.</p> <p>Кад је тетка дошла, почела сам читати:</p> <p>И опет девети фебруар, 
а крива што је тако анђеоска створа, па дошла у руке нечовеку......{S} Од ње је доста, што је л 
са дебелом кожом!...</p> <p>Старка беше дошла у ватру.</p> <p>— Мора мајко, да игра по њезином  
баба-девојку“ овога пута без успеха; но дошла сам и дома, а она ми је била у памети.{S} Била је 
итак, па онда још нешто, а последице би дошле саме од себе.</p> <p>— Шта је то „нешто?“ То ме и 
 непрактични! говорила је често она.{S} Дошли сте токорсе у госте, па све књижурине вучете с ва 
{S} Провођаџија поверљиво додаје: да су дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, бог 
па неби хтели да је уступе.{S} За то су дошли чак овамо:{S} Треба им готовине; иначе има девоја 
а, а и Караџића и све што ми је до руке дошло.{S} Камо среће да нисам ништа читала!{S} Старка т 
 да сам му већ сад симпатична.{S} То би дошло тек доцније, кад би почео примати утиске и од уну 
атка?“ рече промуклим гласом он. „Нисам дошо да иштем рачуна о владању твоме; нећу ти ни љубавн 
text> <front> <div type="titlepage"> <p>ДРАГА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИ 
елешке? читај, бар да чујем.“</p> <p>„С драге воље; само док га донесем.“ Донела сам и читала:< 
е за јаку.</p> <p>„Хоћу ли читати даље, драги моји?“</p> <p>„Можеш.“</p> <p>10. априла 18... го 
ао пре 10 година.{S} Он и тетка беху ми драги родитељи.{S} Кад су ме примили, било ми је тек пе 
иринт у овој кући!</p> <p>— Скините се, драго дете, па седите!{S} Ето видите, ту вам ја живим.{ 
 и друга деца.{S} Имала сам милу мајку, драгог оца, па и браћицу и сестрице.{S} Све сам их љуби 
за кокоши.{S} Извините ћерко, овај мало драстичан израз.{S} Али кад се неки свет не стиди труле 
удоваца, богатих и сиромашних, учених и дресиратих; само не онаквих каквих сам ја хтела.</p> <p 
обе већ не буде.{S} Само сопствена смрт дреши нас од праве љубави, често нећемо то да увидимо н 
 спољашњи бљесак и етикетна правила.{S} Држа ла је и она, да се тек у додиру са госпоштином и „ 
а имао је и сина, више ми није требало, држала сам да се у писму јада, тек да ми нанешену непра 
<p>Сека-Маца беше скроз практичарка.{S} Држала је, припасаћу кецељу и на ново засука рукаве, чи 
О Боривоју нисам јој ништа говорила.{S} Држала сам да је излишно; а још нисам ви сама знала, да 
на као лед.{S} Њу сам вама наменула.{S} Држала сам је до подне у бунару.{S} Сад је у газдаричин 
зиме беше овладала самном нека чама.{S} Држала сам, да ће ми бити скоро крај, па сам све главни 
м је погледала; па ме је то збунило.{S} Држала сам, да није сасвим при свести.{S} Било је на њо 
 сањала о љубави и с оне стране гроба и држала, да никога више љубити не могу!</p> <p>Био је Ми 
 ви се и не чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће те пљенути рукама и побећи од мене.</p> <p 
ом, прозори обитаћих соба.{S} Дотле сам држала, да су ту у земљи подруми и коморе.</p> <p>„Како 
вао, како му је у срцу.</p> <p>Дуго сам држала, да се обоје обмањујемо.{S} Ревносно сам настоја 
ла сам и љубави имати, само да се нисам држала поштења и дужности.{S} Овако сам остала вечито у 
 човек!</p> <p> <hi>Стана.</hi> </p> <p>Држала сам да неће доћи.{S} Али већ после неколико дана 
и да признамо.{S} Обмањујемо сами себе, држећи, да нам је срце мртво.{S} Али срце је обично у т 
које је време излечило?!{S} Ћутала сам, држећи, да ће старица и сама отворити своје срце, ако ј 
 место тога отпочела какву згодну шалу, држећи, да је смешно и детињасто говорити о оном, што ј 
свесна разборита човека никад.{S} Ко се држи за свесна, па и опет тек спољашњост на предмету св 
ихватих наде да ме можда заборавља, што држи, да га ја неволим.{S} Згодном приликом дадох му по 
 ја њих, да се по соби пролете; но онда држим у крилу Марка и Аурору.{S} Немам баш неограничено 
ори књигу.</p> <p>— Зашто, мајко?{S} Ја држим да читање никоме не шкоди.{S} Ваљане књижевне ств 
а, како је мајка дала секи књигу.{S} Па држим, да је што интересантно, кад је сека тако рано по 
чи јој срдито севаше; „ниси дете, да те држим на крилу!“</p> <p>„То и не тражим; само хоћу и мо 
ија.{S} За то ми будите захвални, па га држите за јаку.</p> <p>„Хоћу ли читати даље, драги моји 
е љубити не могу!</p> <p>Био је Миланов друг и брат од тетке.{S} Док сам била у дому моје помај 
 да имам посла с поштеном женскињом.{S} Друга каментара није ми требало.</p> <p>Дођох и у „жеље 
ни као да су две природе; једна добра а друга зла; вечито се косе, а ни једна не попушта.“</p>  
олео — другу. </p> <pb n="161" /> <p>Та друга беше моја другарица.</p> <p>Тежак беше то тренута 
у мужу ваљан карактер и верна разборита друга.{S} Нека је ма и сулудаст, само нека је богат.{S} 
собито кад би тај растанак изискивала и друга дужност.{S} Тако је с мајчинском љубављу, а тако  
м била чила, окретна и задовољна, као и друга деца.{S} Имала сам милу мајку, драгог оца, па и б 
ла то писмо, мирно сам га оставила међу друга; само ми је у грудима било некако празно, врло пр 
ок не пропадну у глибу — порока.</p> <p>Друга врста јунакиња, сушта је наивност а по лепоти и д 
p> <pb n="161" /> <p>Та друга беше моја другарица.</p> <p>Тежак беше то тренутак, много тежи и  
 <p>Даринка јој беше име.{S} Била ми је другарица и сироче као и ја; модистлук је самном заједн 
дије је у слободним часовима трчкала по другарицама или се склонила где год, па читала какав не 
<p>Мајка је рекла: „заборавиће је поред друге богатије и лепште.“ Те речи звучаше ми непрестано 
 је једанпут <pb n="153" /> одбранио од друге несташне деце, а колико је пута мајку умилостивио 
то вреди.{S} Олакшава ми самоћу.{S} Оне друге собе гледе у ходник, немају зрака ни толико, рече 
ца немогосмо бити ни тренутка једна без друге.{S} Милана смо опет обе волеле, као једина брата, 
S} И ја сам то радо читала, али су ме и друге ствари интересовале; те сам и његово захтевање св 
18870_C2"> <head>II.</head> <p>Дођоше и друге ферије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино 
ла бих полудети или трчкати од једне до друге породице, да пренашам гласове и решетам ову или о 
то ме хоће.{S} Један ме хтео због овог, други због оног, а ни један због мене саме. т. ј. због  
д плетива својим мислима разговарам.{S} Други пут баш нећу.{S} Ал Боже мој — шта ћу онда? ...{S 
м вам из очију.{S} Но то ћу оставити за други пут.{S} Иначе ме други пут нећете посетити...{S}  
дмету своје љубави, пренаша ту љубав на други достојнији предмет.{S} Исто тако не силази нама љ 
о ћу оставити за други пут.{S} Иначе ме други пут нећете посетити...{S} Сад ће најбоље бити, да 
ност — немоћни су и детињасти и једни и други.</p> <p>Смејала се, а у погледу указа се онај ист 
те баш неког од својих?{S} Питала сам и други пут.</p> <p>Она љутећи оде шифонеру, отвори га и  
д где год је могао.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека му је просто — није знао шта чини.</p 
грех, да се растанемо сад, кад сам и по други пут увидео, да смо створени једно за друго?!{S} Д 
био оном љубављу, којом ја њега.</p> <p>Други је био такође ваљан младић, али млађи од мене. </ 
арактери умеју се узвисити над једним и другим.{S} Патња често већма челичи, него највећа срећа 
ње самопрегоревање зарад дужности према другима.</p> <p>У том закуца неко на вратима.</p> <p>На 
S} Оставила је своје особине и једним и другима подједнако...) Осим тога беху сви прозори отвор 
бодно читати неке преводе од Фенелона и других страних писаца, као и библију и златоустове бесе 
 Не треба ми, ал нека је на окупу; ради других; мени није нужна.{S} И сад све памтим много јаче 
 и моје срце, можда топлије, но стотину других, а остала сам овако, нешто са дужности а нешто б 
то јој је шиљао неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} Мало је говорила у опште, а о се 
акав.{S} Сво се српство њиме поноси.{S} Друго вам не умем казати.</p> <p>— То је баш ко с Димит 
е би ни она допустила.{S} Та за Бога! — Друго је бити чланица, па званично правити сиротињи пос 
рактерише је хуманистичким особинама, а друго не званично својевољно похађање — не донаша баш н 
 па званично правити сиротињи посете, а друго је правити их — својевољно...{S} Прво донаша посе 
е?{S} Зар није било доста увреде?!{S} А друго за цело неће.{S} Та сада има још жену и дете!“</p 
ги пут увидео, да смо створени једно за друго?!{S} Да си ме љубила нема сумње, а осећам, да ме  
родитељи не попуштају, па шта сам знала друго чинити, ја — која сам знала, шта значи одрећи се  
а што ће да чини таки јадник?!{S} Ништа друго, већ да проклиње час свога рођења!{S} Заиста мени 
ли је грех правду тражит,</l> <l>За све друго мало марит?</l> <l>Или је грех хтети љубав,</l> < 
лично, и једно и друго слабо, и једно и друго тежи за искреном љубављу; само што код једног тек 
ињство и старост врло слично, и једно и друго слабо, и једно и друго тежи за искреном љубављу;  
ипкање а рукама лепршање.</p> <p>Сад ми друго не остаде, већ да кажем истину.</p> <p>— Зашто ми 
} Исто тако беше у њој неколико дењчића другог рукописа; а разметнуто било је нешто папира и не 
љу; само што код једног тек ниче, а код другог се већ суши.</p> <p>Него и ја сам красна домаћиц 
вина.</p> <p>Заборавила сам га, али сам другог заволела.{S} Ја, која сам дотле сањала о љубави  
ило би време и љубав, да само није било другога — чинило ми се, да је врло слаб за жртву, што м 
{S} Она је добро зна.{S} Станује одма у другој соби а она је и неговала у болести. — Молим вас, 
 посету.</p> <p>Ја сам везла, а он је у другој соби читао.{S} На једанпут уђе ми у собу и седе  
/p> <p>— Приповедаћу, казаћу вам све. — Другом нисам; не марим да се тужакам, ни да ме жале.{S} 
ара сам; па то је.</p> <p>У том захукта другом страном перивоја један жељезнички влак.</p> <p>— 
ено женскиње у друштву са каквим добрим другом; неће становати у једној соби, а што су ближе, т 
о усамљена са дужности — дужности према другоме.</p> <p>Последње речи изговорила је једвачујно  
>„Остала сам усамљена са дужности према другоме,“ рекла је старица, то ми беше доказ, да имам п 
т требало вршити дужност, дужност према другоме.{S} Је ли то грех, незнам.{S} Нећу ни да испиту 
.</p> <p>Писма су опет летила од једног другоме.{S} У његовим беше мале разлике.{S} И пре су би 
у, а она мене несваћа; страни смо једно другоме били од почетка, па тако је и сада. </p> <pb n= 
рзо сам и њу решила.{S} Он је заволео — другу. </p> <pb n="161" /> <p>Та друга беше моја другар 
 сам му у седмој својој години помагала другу децу у читању и писању настављати.</p> <p>Сву душ 
pb n="159" /> се и зловољно окренула на другу страну; но и опет се нисам могла отрести мисли: „ 
им се даде прилика да преваре и — једна другу.{S} Дође ли једно од њих у било какву неприлику,  
ао симпатије према њој.</p> <p>Волео је другу, коју је доцније и узео.</p> <p>Кад је приметила  
 гласно; постеље су им стојале једна уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што сам је узела у свој 
 ми је клицу свега онога, чиме дарива и другу децу своју.</p> <p>Клица је била ту; и ја сам бил 
S} Гледиште им је хладно и природно.{S} Дружење с мушки интимно, често интимније но с женскињом 
ћерко, продужи она; данашње су јунакиње друкчије.{S} Има их поглавито две врсте.</p> <p>Прва и  
аздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда бити друкчије.“</p> <p>Сва сам се стресла, кад сам прочитала 
 што сам га за тим добила, тумачила сам друкчије.{S} Дотле сам свако његово писмо комотно читал 
тек као брата и пријатеља, већ и некако друкчије. </p> <pb n="154" /> <p>Дотле сам била дете, а 
век непокварена и чиста.{S} Сад је и то друкчије.{S} Сад и момак од 17—20 година не тражи жену, 
е подобно.{S} Данашње, модерне јунакиње друкчијег су соја...</p> <p>Смејала се загонетним смејо 
ло; само ме сад светина оцепила од мога друштва, па се морам журити, да га стигнем.</p> <p>Баци 
груди.</p> <p>— Видите суревњивост мога друштва, рече она.{S} Није ништа племенито, но и опет у 
ви су добри и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и забава.{S} Пазите само шта ће радити.</p> <p> 
д побочне собе.</p> <p>— Прими и мене у друштво, смејала се она.{S} Милан ми приповеда, како је 
уда и овладао срцем сваки моралан гад а друштвом покор и трулеж!</p> <p>Старка уздахну и заћута 
се опет игра са мачком и псетом, „мојим друштвом.“ Заборавила сам да вам га прикажем, а тако зо 
је куповала меса за чорбу себи и „своме друштву“ — тако она зове своје псето и мачку — смејала  
ињству и мене и Даницу) повери ми се; у друштву се све лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј је  
шћу узима стан тако усамљено женскиње у друштву са каквим добрим другом; неће становати у једно 
лабо болесно дете.</p> <p>Ја сам заиста дрхтала, но више од узбуђења, но од зиме.</p> <p>„Хајде 
про је очајнички поглед у мене а ја сам дрхтала као у грозници.</p> <p>„Што ћутиш?{S} Реци, да  
 и дрхћући од узбуђења.</p> <p>И ја сам дрхтала.{S} Тек после неколико тренутака могла сам рећи 
сно огледала — љубав.</p> <p>Срце ми је дрхтало, но поглед сам мирно издржала; с последњим изди 
егових усијаних руку.{S} Срце је у мени дрхтало, па сам осећала да ће задрхтати и рука...</p> < 
Била је узрујана; глас јој је још већма дрхтао, а у оку блистала се суза.</p> <p>— Ви сте много 
одлежу лако.“ Око му је пламтило а глас дрхтао.</p> <p>Извила сам своје из његових усијаних рук 
а“ рекла сам, а глас ми је зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се бар чинило.</p> <p>Он уздахну и  
 му се застаклиле, па само нагло дише и дрхће од чезње за тицама.</p> <p>— Бојите се, да не изл 
>Задрхтала сам и побледила.</p> <p>„Што дрхћеш, змијо глатка?“ рече промуклим гласом он. „Нисам 
еколико дана стајао је предамном блед и дрхћући од узбуђења.</p> <p>И ја сам дрхтала.{S} Тек по 
ила...</p> <p>„Коме треба?“ узвикнуо је дрхћућим гласом, „то ти хоћеш да знадеш?“ Знај дакле. — 
 и здрављем, већ у спољашњем блеску.{S} Дубок мужевљев џеп, па има шта да црпи! — Где тога није 
не врлине?{S} Доста кад је лепа ларва и дубок пун џеп!{S} Цео свет, особито мушки и не почиње о 
</p> <p>Кад смо је сахранили, седила је дубоко у ноћ и читала неку рукописну књижицу.{S} Кад је 
ло.{S} Било је скромно, чисто и њезиној дубокој старости и по кроју и градиву сасвим примерено. 
 учини да устанем.{S} Била је то жена у дубокој старости, а смешила се у моменту кад сам је пог 
 помислио:</p> <quote> <l>Залуд стриче, дуваш деваш,</l> <l>Не издува чега немаш!</l> </quote>  
 Често тако размишљам, особито у зимњим дугим вечерима.{S} Чујем какав догађај, прочитам што, и 
зум, понос и љубав борила се у мени.{S} Дуго је трајала борба та, док једног дана не дође до оч 
то честита и добра душа.{S} Није сирота дуго лежала; само две недеље.{S} Доктора није хтела. „О 
тавила сам тај посао Даници, но онда је дуго морао чекати.</p> <p>Што се то „мој мали филозоф“  
 се нисам ни срдила на тебе; само ме је дуго болело, што ти је вера у мој карактер, моју чистот 
Долете па ме разоноде.{S} Никад ми није дуго време.{S} А како сам сама морала бих полудети или  
; само немојте за мога живота, а нећете дуго чекати, још који дан. </p> <pb n="170" /> <p>Погле 
ћена пала сам на канабе.{S} Плакала сам дуго и горко.{S} А кад је та врела река одшила, паде ми 
 „делија“ за кога би ја пошла.{S} Нисам дуго морала премишљати; прва слика што је нађох у својо 
 на глас читала.{S} Ја не би могла тако дуго.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у мене је учитељско грл 
{S} Свест ме опет беше оставила.</p> <p>Дуго сам и тешко за тим боловала.{S} Кад сам оздравила, 
глед козивао, како му је у срцу.</p> <p>Дуго сам држала, да се обоје обмањујемо.{S} Ревносно са 
ом он.{S} Погледајме, па ћеш видети.{S} Дуже нисам могао издржати, Па сад ме осуђуј како знаш!{ 
у сличицу или играчку, или сам се смела дуже играти оних игара, које сам најволела.{S} Давао ми 
.{S} Остала сам да живим, но у кући тој дуже остати нисам могла.{S} Земља је чисто горела подам 
ило, ту је опет требало вршити дужност, дужност према другоме.{S} Је ли то грех, незнам.{S} Нећ 
који члан породице, онда је тек зло.{S} Дужност везује, а срце — хладно.{S} Ту, или се дужност  
 је утеха.{S} Али сад је све прошло.{S} Дужност моја према мајци нагонила ме, да онако учиним,  
м кроз плач; „мајка ће бити задовољна — дужност је одржала победу над срцем.“</p> <p>Даница ме  
 кад би тај растанак изискивала и друга дужност.{S} Тако је с мајчинском љубављу, а тако треба  
ло.{S} Бајаги, гони је на то материнска дужност.{S} Јадно појмање дужности!{S} Питајте само так 
а ни добро ни зло; а ко више апелује на дужност, него на право своје, не може бити рђав и непош 
 била старија, па ми се чинило да ми је дужност да га одбијем. „Он брка поштовање са љубављу, а 
од њих.{S} Сирота сам девојка, па ми је дужност налагала да тако учиним; треба се у младости по 
не, иди кући жени и детету.{S} То ти је дужност; а они те и већма воле, него ја.{S} У мени нема 
 учиним, а да се сад не видимо изчекује дужност — твоја.</p> <p>Заборави све и буди човек!</p>  
 везује, а срце — хладно.{S} Ту, или се дужност пренебрегне, или — ако је и мрве понашања у њим 
 али га љубим из све душе; а та љубав и дужност према вама учиниће да га заборавим и без тога.{ 
је тога било, ту је опет требало вршити дужност, дужност према другоме.{S} Је ли то грех, незна 
 мени, кад тако изненада одлазим?{S} Но дужност према мајци одговорила ми; „За тебе мора бити м 
родила, ал не схваћа и занемарује своју дужност.“</p> <p>Ужаснула сам се од толике одлучности и 
баш са тог топлог срца и поноса.</p> <p>Дужност ме је често приморала, да своју срећу туђој жрт 
о, а иначе нам је то био обичај.</p> <p>Дужност ми је била, да га запитам, где је за толико, па 
ам остала вечито усамљена са дужности — дужности према другоме.</p> <p>Последње речи изговорила 
сумњиче.</p> <p>„Остала сам усамљена са дужности према другоме,“ рекла је старица, то ми беше д 
{S} Овако сам остала вечито усамљена са дужности — дужности према другоме.</p> <p>Последње речи 
ну других, а остала сам овако, нешто са дужности а нешто баш са тог топлог срца и поноса.</p> < 
ије било лако рушити своју срећу за рад дужности, то је истина!</p> <p>Старица уздахну и заћута 
 њезино некадашње самопрегоревање зарад дужности према другима.</p> <p>У том закуца неко на вра 
 па га одбила ради његове среће и своје дужности.{S} Боривој је имао право, кад је рекао, да је 
то материнска дужност.{S} Јадно појмање дужности!{S} Питајте само тако одрасло несретно јектича 
ој помајци не беше доста, што сам се из дужности својевољно среће одрекла, него да постигне сво 
ано у души; и ја сам остала да живим из дужности и љубави.{S} Остала сам да живим, но у кући то 
мати, само да се нисам држала поштења и дужности.{S} Овако сам остала вечито усамљена са дужнос 
Делала сам по твојој светој заповести и дужности човека; ал муке су велике, па ме укрепи и сачу 
твој син?“ прошапутала сам, да га сетим дужности оца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаукнуо је он, п 
у; очи јој се сјале у светом одушевљењу дужности а лице јој облила лака румен.{S} Гледајући је  
разборито и са самопоуздањем.{S} Све су дурашне и еманциповане од сваке предрасуде.{S} Гледиште 
од своје собе.{S} Зацело си се журила у дућан.{S} Прошао сам онуда и свратио сам.{S} Код куће б 
у још исплакане.{S} На једанпут ступи у дућан — Боривој.</p> <p>Уздрхтала сам се као неки крива 
ан створ, већ мртва роба, која остане у дућану, што нема купаца, или што је лошија од остале ро 
-дан сам била узрујана.{S} Чим сам се у дућану видила сама, почела сам плакати.{S} За што? — То 
уморно.</p> <p>Једног дана радила сам у дућану, кад се врата отворише, а унутра ступи — Милан.< 
 и одело.{S} Била је то честита и добра душа.{S} Није сирота дуго лежала; само две недеље.{S} Д 
ала икону.{S} Срце ми се још цепало, но душа ми је била мирна, од прилике онако, као кад учиним 
и не налазиш да сам сувише осетљива?{S} Душан ме увек кори због тога.</p> <p>Није ми одговорио, 
он је тако добар.</p> <p>Рећи ћеш:{S} А Душан? — Њега сам да боме волела, ал сад га не волим.{S 
код неког адвоката, а у шогора беше син Душан, с ким се још од пре познавао.</p> <p>Душан је би 
е срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и то Душан — “</p> <p>Свршити нисам могла, пала ми је на гру 
 после оног растанка са Миланом.</p> <p>Душан је знао све тајне моје, но Боривој није, те ми у  
н, с ким се још од пре познавао.</p> <p>Душан је био мојих година а Боривој нешто старији.{S} О 
ије сам видила, да с тога што је волела Душана, надала се сиротица да ћу посредовати да је узме 
е некако чудно и тешко.{S} Питала сам и Душана, шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео 
 Па сад оне, Српкиње, поносите питомице Душанове славне царевине и Јевросиме мајке, пошле тим т 
доцније и узео.</p> <p>Кад је приметила Душанову равнодушност, изменула се и постала хладна, ск 
Тај предлог заболео ме и увредио до дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди жене и 
а не сумњам у њега, али га љубим из све душе; а та љубав и дужност према вама учиниће да га заб 
 Све сам их љубила свом снагом детињске душе своје; љубила сам их већма него и тице и цвеће и о 
о је, по мом сваћању, одећа и склониште душе, настави она.{S} Па као што неможе свестан човек з 
 најплеменитија „биљка“ човечија срца и душе.{S} Ретко је земљиште у ком она ниче, а ретко се к 
бадава; ја сам га љубила из свег срца и душе своје.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Милан 
<p>— Добро пише.{S} Вади речи из срца и душе.{S} Ту је опет преврнула неколико листова, и пажљи 
кво је лице њезина детета?!{S} Сродство душе и срца привлачи је њему, па јој је мило</hi><hi>он 
i><hi>онакво какво је</hi>.{S} Сродство душе и срца треба да веже мужа и жену.{S} А то полско с 
 Крупан, сед и румен старац.{S} Дође до душе раније у школу, но што сад учитељи долазе, али про 
раничено поверење у њима; слушају ме до душе; већ на оштрији поглед повуку се у буџак: но приро 
а-Маца — теткина куварица, љутила се до душе увек због тога.</p> <p>— Боже, боже, фрајлице, ала 
 устезања......</p> <p>Осећаји су им до душе искрени и чисти, али шта вреди, кад је љубавник, н 
о здравље болесној уображеној лепоти, а душевна лепота спољашној, видели би, куд би свет отишао 
оје љубави уважава, не поштујући његове душевне врлине, тај или себе прецењује, или не познаје  
с пита за поштење, разборитост и остале душевне врлине?{S} Доста кад је лепа ларва и дубок пун  
да светли пред светом, разуме се, не са душевним својствима и здрављем, већ у спољашњем блеску. 
којој је главни основ узајмио поштовање душевних врлина, сличност назора и карактера, мора у бр 
ски волети ни спољашње лепа човека, без душевних врлина.{S} Само децу, ма и матору — насмеја се 
али то не би ни једно; била сам млада и душевно снажна.{S} А:</p> <quote> <l>Да је срце како ту 
S} Баш као да је брак чистилеште сваког душевног гада и фирма неприкосновеног поштења...{S} Ник 
, да је она љубав права, која потиче из душевног сродства, а не са спољашњости, заноса или живо 
 <p>Пољубила сам слику своје мајке, као душевну избавитељку своју, а зора ме је затекла за пут  
 читању и писању настављати.</p> <p>Сву душевну храну примала сам од тетке и тече све док нисам 
е, дере му кожу с леђа, да накити своју душевну наготу.{S} Право има, кад је нашла медведа са д 
 прозори; бура и хладноћа — као у мојој души.</p> <p>Шта ћу данас да забиљежим? — Честитао ми н 
говор: „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је при том било некако топло; срце ми је живље  
и...{S} Успомена за успоменом ређа се у души и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их поку 
Боже, то нисам ни мислила! одјекну ми у души, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој постељ 
епште.“ Те речи звучаше ми непрестано у души; и ја сам остала да живим из дужности и љубави.{S} 
че десило.{S} Успомене најдуже остају у души човечијој.{S} Умотала је књижицу у папир и метнула 
о да је хтела да ми прочита мисли још у души.</p> <p>— Лудо сам питала, уздахну она.{S} Шта се  
чин живот? смејала сам се.</p> <p>— Не, душо, врло ме занима, рече она узевши с ормана котарчиц 
њој нешто необично.</p> <p>— Опростите, душо, поче она, показујући прстом на лист, што сам га ч 
иво.</p> <p>— Бојиш се мајке?{S} Немој, душо!{S} Мајка воли децу.{S} Гле, даћу ти јабуку!</p> < 
н човек и није прави човек.{S} Но ви ме душо, нисте разумели.{S} Ја сам рекла: права љубав, а т 
а ја вам ништа не износим.{S} Морате се душо, задовољити ониме, што имам.{S} Мало млека, свежа  
додаје: да су дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, богатство је да не треба веће 
чно моја тетка из своје собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па се забављај по вољи.{S} Доста ти 
ена знала а већ одлази.</p> <p>— Збогом душо!{S} Па опростите, што сам вас својим бенетањем тол 
 види...</p> <p>То ми је било доста.{S} Душу су ми растрзале страшне муке.{S} Срце и разум, пон 
ло је суво; срце ми се беше скаменило а душу ми заузеле мисли о неситој и грабљивој човечијој п 
 <p>Мајчински осећаји пунили су ми сада душу.{S} Ни једна жртва није ми била велика, кад се тиц 
 Ако — “</p> <p>Страшне мисли кидаше ми душу.{S} Више нисам могла издржати.{S} Преломила сам пе 
оље изгубити главу, него своју огрешити душу!{S} Тако Јевросима.{S} А шта раде оне?{S} И те се  
оже је преварити и онда, грех на његову душу.{S} Није она крива што је тако анђеоска створа, па 
и се, па те дочека Бог те пита с каквим ђаконијама.{S} Често таким, да убија кућу.{S} Дневна за 
иђе.</p> <p>„Остави то,“ рече узевши ми ђерђев из руку; „још ми та кошуља не треба, па не квари 
заноса или животињског нагона.</p> <p>— Е, мајко, онда је на свету мало праве љубави.{S} Ко дан 
е?{S} Још нисам почела читати.</p> <p>— Е, онда ме баш мораш примити!{S} Само причекај, док сву 
 Ту нећете никад ни прочитати.</p> <p>— Е да, иде полако и то, само стрпљења сека-Мацо, све ће  
ја брзо навикох у дому свог старог тече е тетке.</p> <p>Теча беше учитељ, као и отац ми.{S} Дец 
 радозналице од — „малосељана.“ Прабаба Ева није правила разлике.{S} Оставила је своје особине  
 то књига?{S} Како је лепо увезана, као еванђеље. (било је „дивотиздање.")</p> <p>— То су песме 
 нисам искључена из наслеђа прабабе нам Еве — Књижица је учинила, што „баца“ није могао са „сек 
 тако лако одевена, а већ се захладило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с таком пажњом, као д 
у сашивену рукописану књижицу.</p> <p>— Ево, рече, пруживши ми. — Најпре сам вам хтела све усме 
ако се ћерко, ту обично мисли и ради, а ево на рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко обзире на  
своје здравље, као што га многе јаднице ево баш у овој вароши -губе; а могла сам и љубави имати 
/p> <pb n="167" /> <p>„Имаш ли још који егземплар?“ смејао се он.</p> <p>Како неби било!{S} Сад 
ога да се решим за удадбу по рачуну.{S} Егзистенцију сам себи осигурала а брак сам сматрала за  
е ма и сулудаст, само нека је богат.{S} Еквипаж и вранци, кадифа и злато, — то јој је сва жеља  
а 18... године.</p> <p>Младожења богат; економ.{S} Провођаџија поверљиво додаје: да су дошли на 
ам је јунакиња сувише идеално створење, ексцентрична биљка или томе подобно.{S} Данашње, модерн 
S} Јадног дана добила сам писмо.{S} Као електрисан застао ми поглед на адреси тој.{S} Познала с 
и са самопоуздањем.{S} Све су дурашне и еманциповане од сваке предрасуде.{S} Гледиште им је хла 
беше доиста загонетка.{S} Колко је била енергична, толико нестална, колико снажна толико слаба, 
е требало тако да се запита.{S} Радњом, енергичном радњом, могло би тек оно излечити бар потоњи 
ко вам је воља.{S} Подајте и маломе.{S} Ено се опет игра са мачком и псетом, „мојим друштвом.“  
е најбоље бити, да расечем лубеницу.{S} Ено мали сишао са столице.{S} Не занима га наша „полеми 
 Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви су  
 много је полагала на спољашњи бљесак и етикетна правила.{S} Држа ла је и она, да се тек у доди 
— Скините се, драго дете, па седите!{S} Ето видите, ту вам ја живим.{S} Доста је влажно, ал' ба 
рага црног а црнац га замишља белог.{S} Ето видите, да појам о лепоти није једнак!{S} Сва божиј 
месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код куће, умесими „на супу.“</p> <p>Сека-Маца беше  
околностима опет избије на површину.{S} Ето на пример, и ја сам некада љубила људе, а сад — ту  
p> <pb n="145" /> <p>— Зашто; мајко?{S} Ето видите, и јабуку је од вас примио.{S} Добро је он д 
Зар је љубав и поштовање једно исто?{S} Ето на пример, и ја многе мушке штујем, а ни једног не  
ред; само док почнем седити...</p> <p>— Ето је сад опет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се сме 
еривоја један жељезнички влак.</p> <p>— Ето и б...иски цуг; подне је већ прошло, примети она и  
игољи тихо и неодлучно: волим.</p> <p>— Ето видите, да ја погађам, смејала се она.{S} Децу прив 
дете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло је врло добро и свеже.{S} Б 
дели би, куд би свет отишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а не могу да појмим: како човек неког  
 необична тишина.{S} Сав велико-варошки жагор: хука, звиждукање пекара, жељезница и разних маши 
нисам; не марим да се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, ал вама ћу казати.</p> <p 
је из љубави погрешила.{S} Милана нисам жалила.{S} Не поверење према мушкима беше у мени већ ко 
се још смеју Српкињама звати.{S} Заиста жалосно.{S} Срам их било!{S} Хоће с картањем на новац б 
и разлоге а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепших снова и илузије, што сам их 
/p> <p>Јецала сам читајући то писмо:{S} Жао ми је било жене, која је из љубави погрешила.{S} Ми 
и трага од туге.{S} За цело јој не беше жао живота.</p> <p>— Дакле ни ту се нисам преварила? ви 
<p>Прошло је три године.{S} Од негдашње жарке љубави према Милану остала је тек горка успомена; 
се, да су ме баш они одбацили, које сам жарко љубила...</p> <p>„Коме треба?“ узвикнуо је дрхћућ 
,“ рекао је човек, кога сам некада тако жарко волела и кога сам сад опет љубити почела.{S} И ве 
в тек оно, што му је први пут истинским жаром срце загрејало, па ма и у разним особама. </p> <p 
о сам у животу још двапут љубила, истим жаром и истом чистотом.{S} Увек ми се чинило, да је то  
ођаџише Н. Н, све је, како се само може желети.{S} Провођаџија бар тако тврди, но у својој неви 
/p> <p>Одговорила сам јој честитајући и желећи обојима сретан пут.{S} Жеље су биле искрене, али 
ал још доста деце, па ко паметан човек, жели свако да усрећи.{S} Зато одавно меркају девојку с  
То је заголицало и моју радозналост.{S} Желила сам чути, што се није удала, али нисам имала од  
огао бити сретан, а ја сам му тек срећу желила.{S} Та волила сам га <hi>истински и већма него с 
а,</l> <l>Задовољство је однела.</l> <l>Желила сам свуда правду;</l> <l>Њу сам вазда поштовала, 
...</p> <p>— Ето је сад опет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашња мл 
нитошћу скопчану?</l> <l>Грех ако је то желити,</l> <l>Ја сам онда црни грешник,</l> <l>Не треб 
да се шалим.</p> <p>Он се трже.</p> <p>„Желиш ли искрену пресуду?“ питаше после неколико тренут 
ачала сам журно: била сам замишљена а и желудац ме је опомињао, да је подне већ прошло.</p> <p> 
<l>Нисам баш ни много хтела </l> <l>Ал’ жеља ми беше смела,</l> <l>Задовољство је однела.</l> < 
.</p> <p>„Смрт или вид“ била је сад сва жеља моја. — Све што сам још своје имала, претворила са 
вранци, кадифа и злато, — то јој је сва жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте, ћерко моја, само животи 
аум, колко се себичних, на и неморалних жеља баш под том фирмом сакрива!{S} Та зар је један, ко 
 ферерије на три месеца.{S} Већ сам вас жељан а могу учити и код куће.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ 
итајући и желећи обојима сретан пут.{S} Жеље су биле искрене, али писмо орошено мојим врелим су 
варошки жагор: хука, звиждукање пекара, жељезница и разних машинерија, беше се за неко време —  
p>Кад сам се сутра дан упутила с тетком жељезници, једва смо улицом пролазиле, тако је светина  
Умр'о је купци барон Д...ч.{S} Сутра му жељезницом стиже тело.{S} Тамо ће га дочекати родбина с 
м захукта другом страном перивоја један жељезнички влак.</p> <p>— Ето и б...иски цуг; подне је  
тара није ми требало.</p> <p>Дођох и у „жељезничку улицу.“ Из далека сам опазила старицу на про 
е; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио из собе.</p> <p>Како ми ј 
у рођаку тамо у Срем.{S} Учинимо јој по жељи и онда је била мирнија.</p> <p>— Је-ли рођака дошл 
имо.</p> <p>Даница му је ретко испунила жељу; била је детињастија и несташнија од мене; радије  
има беше у мени већ корена ухватило.{S} Жена ми је била лепа и богата, а имао је и сина, више м 
љун мисли кад се жени: нека је новца, а жена је на свету и више!{S} Па и девојке можеш на прсте 
обуђене љубави, кад ми се у машти указа жена с дететом на руци.</p> <p>Обоје ме прекорно гледал 
ништена а живот сломљен.{S} Она је моја жена, али не она, за којом сам ја чезнуо.{S} Свака миса 
омајку.</p> <p>Срце ми је задрхтало, та жена изгледаше ми у мојој детињској големој тузи и непр 
ја крива што се тако десило,“ срдила се жена; „врати ми оца!“ јаукало је и преклињало дете...</ 
 твојих уста да чујем, хоћеш ли ми бити жена, кад свршим науке?“</p> <p>„Хоћу,“ јецала сам. </p 
l> <l>Отскакутала.</l> <l>А несрећа, ко жена је верна,</l> <l>Пригрли ти та мужића њена </l> <l 
ице јој учини да устанем.{S} Била је то жена у дубокој старости, а смешила се у моменту кад сам 
сада је ретко!{S} Та света љубав мужа и жене давно је детињарија, занос и лудорија.{S} Па је ли 
.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Разлог нисам имала; али љубав 
ам читајући то писмо:{S} Жао ми је било жене, која је из љубави погрешила.{S} Милана нисам жали 
иш?{S} Реци, да хоћеш.{S} То није грех: жени ћу оставити сво добро моје.{S} Она ће ме лако прег 
Све су то разлози, због којих се већина жени и основи брачне среће и љубави. </p> <pb n="167" / 
о може видити, а знате, — ко хоће да се жени, прво гледи, јел девојка вредна...</p> <p>— Варате 
/> <p>— Већ и тај жутокљун мисли кад се жени: нека је новца, а жена је на свету и више!{S} Па и 
дно и одлучно:</p> <p>„Милане, иди кући жени и детету.{S} То ти је дужност; а они те и већма во 
ма.{S} У теби ће имати бољу матер, но у жени, која га је родила, ал не схваћа и занемарује свој 
агови; лажу око девојке, док не дође до женидбе, па онда бирају богатију.{S} Сви су они таки... 
мушких само ми рекао; „Баш ко да је при женидби главно капитал.“</p> <p>„Чини ми се, да јесте“, 
и.{S} Свет ће само знати, да нећу да се женим.{S} И то ће бити цела парада.“</p> <p>Тај предлог 
 зар је један, који се оженио тек да са жениним имањем господски левентује <pb n="149" /> и лак 
. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах и женити?“</p> <p>„Чим отвори канцеларију и отпочне радит 
Па и сирота рођака још доста млада лепа женица, толико је плакала за њом, да сам мислила, побол 
ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да се са женом раставим?{S} Подићу и небо и земљу док до цељи не 
, те дигох очи.{S} Предамном је стајала женска прилика.{S} Један поглед у лице јој учини да уст 
а нас је обе кувати, месити прати и све женске домаће и ручне послове.{S} Мене је осим тога дал 
е носећи јој припомоћ какве добротворне женске задруге, било би испод достојанства...{S} То ми  
лабо водим рабош о њему.{S} Али женски, женски!{S} Само то чудо и покор да видите!{S} Кад-кад с 
че.{S} Слабо водим рабош о њему.{S} Али женски, женски!{S} Само то чудо и покор да видите!{S} К 
ила је добра и према сиротињи милостива женскиња, али — као већина отмених госпођа — много је п 
штује.{S} Тек мане, недостаци и слабост женскиња њих привлачи; врлине се обично узносе, хвале,  
 интимније но с женскињом.{S} Остало је женскиње ограничено, а оно се узвисило над њиме, па ник 
p> <p>— Па реците мајко, шта би требало женскиње да чини, да коракне кораком права напретка?{S} 
.{S} С радошћу узима стан тако усамљено женскиње у друштву са каквим добрим другом; неће станов 
ајновија врста, узор јунакиња обично су женскиње мање лепе, али тим више даровите, образоване и 
} Пада и мени кашта на памет, да би баш женскиње требало тако да се запита.{S} Радњом, енергичн 
ми беше доказ, да имам посла с поштеном женскињом.{S} Друга каментара није ми требало.</p> <p>Д 
е с мушки интимно, често интимније но с женскињом.{S} Остало је женскиње ограничено, а оно се у 
<p>Знала сам ту „морску логику“ понеког женског и мушког „отменог света,“ па сам се страшила, д 
 Укратко: у узајмном поштовању мушког и женског човека.</p> <p>— Ту се мајко, с вама не слажем. 
ворила сам опет трговину шешира и радњу женског одела.{S} И то сам у Бечу изучила.{S} Радња ми  
 и за мог младог доба, али шта велите о женском картању?{S} И мушком оно не служи на част.{S} К 
одство душе и срца треба да веже мужа и жену.{S} А то полско сродство лежи поглавито у сличност 
S} Сад и момак од 17—20 година не тражи жену, већ новац. — Није у реду што ћу пред вама, детето 
 друго за цело неће.{S} Та сада има још жену и дете!“</p> <p>Хтела сам га не отворено вратити.{ 
аучио, како се осмехом растерују сузе а жеравица ледом заклања...</p> <p>Он је оборио очи и узд 
p> <p>Твој опроштај је, као кап воде од жећи умирућем патнику.{S} Зар се тако говори, кад се пр 
је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, што му је први пут истинским жаром срце за 
ћи, редак дар, чврст карактер, весела и живахна природа и осетљиво благо срце?</p> <p>— Видила  
јала се, а у погледу указа се онај исти живахни израз, што ме је бунио и у парку.</p> <p>После  
сно засмејала а очи јој опет узеше онај живахни младалачки израз. — Баш враг тај песник, но нек 
У том погледу лежала је нека младалачка живахност, помешана са искреношћу и добротом.</p> <p>По 
ем, да се у богатству лакше и комотније живе, па нећу да сам му на сметњи!“</p> <p>„Сирото моје 
слушала, да у браку понајвише они рђаво живе, што се из љубави узимају?</p> <p>— Љубав! љубав!  
 у земљи подруми и коморе.</p> <p>„Како живе ти људи?“ мислила сам и поглед ми паде кроз отворе 
па ће те чути.{S} У данашњем добу тешко живе и здрав човек, а што ће да чини таки јадник?!{S} Н 
аји ко да ми се следили.</p> <p>Како су живели у „новоме свету,“ никад нисам поуздано дознала.{ 
<p>Од саме зараде своје нисам могла сад живети, те молим зета, да ми даде припомоћ.</p> <p>Лепи 
им Данке већ су под земљом.{S} Докле ћу живети и како ћу свршити, не могу знати, ал срце ми каж 
 времена.{S} Красан стари метод уз који живеше учитељи 80—90 година!{S} Још и данас се сећам св 
издржаваћу се сама.</p> <p>Десет година живила сам тако, радећи и хранећи се.{S} Десет година м 
е шаренило досадно а живот несносан.{S} Живим само зато, да тебе још једаред видим и да из твој 
и непрестано у души; и ја сам остала да живим из дужности и љубави.{S} Остала сам да живим, но  
 из дужности и љубави.{S} Остала сам да живим, но у кући тој дуже остати нисам могла.{S} Земља  
е, мени изгледа врло себично. „Не ћу да живим, кад га немам и кад нисам сретна!“ То истина гово 
те, па седите!{S} Ето видите, ту вам ја живим.{S} Доста је влажно, ал' бар има више светлости и 
ме је питала: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинила неком природном искре 
ота, знам зашто; није јој се баш милило живити.{S} Знам ја како је то кад је човек сам!</p> <p> 
} Зато буди милостива, па одговори како живиш и можеш ли нам опростити.{S} Та ја сам најмање кр 
е при том било некако топло; срце ми је живље почело куцати, но тек за тренутак; после ме обли  
плачеш, лудице моја?{S} Тамо је и онако живље и веће место; ако се не сложиш са сестром, имаш с 
орошено мојим врелим сузама; пишући га, живо сам сахрањивала и подруги пут своје срце.</p> <p>П 
 дана не дође до очајања.</p> <p>На што живовати живот без сврхе?{S} И моја рука одапе пиштољ.< 
мајка хтела; и моја је срећа уништена а живот сломљен.{S} Она је моја жена, али не она, за којо 
 Сада ми је то шупље шаренило досадно а живот несносан.{S} Живим само зато, да тебе још једаред 
 Мисли доста је учинила, кад им је дала живот и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да им наба 
рну увреду.{S} Невин сам, али и твој је живот отрован.{S} Доказ томе већ је то, што ниси пошла  
ој није свето, често ни сама срећа па и живот љубљене особе, јер у место да себе победи и да та 
дође до очајања.</p> <p>На што живовати живот без сврхе?{S} И моја рука одапе пиштољ.</p> <p>„З 
њижицу.</p> <p>— Како вам се допада мој живот? питала ме смешећи се.</p> <p>Ћутала сам за трену 
 савешћу.{S} Навикнут је био на комотан живот и раскошну удобност, коју неби могао имати, кад б 
> <p>— Вас као да слабо занима старичин живот? смејала сам се.</p> <p>— Не, душо, врло ме заним 
прави анђео избавитељ.{S} Да је требало живот жртвовати, и то би била за њу радо учинила, тако  
ек по неке решавајуће догађаје из свога живота.{S} Појединости нека замишља свако по ћефу, а он 
} Сме свако знати; само немојте за мога живота, а нећете дуго чекати, још који дан. </p> <pb n= 
 презирање и поругу, којом се обично за живота срета...</p> <p>Била је већ настанула пета годин 
д сам почела осећати празнину усамљеног живота свог, усвојила сам сестрину Данку.{S} Дете сам в 
е спадну и кад руменило са лица у борби живота нестане!</p> <p>— По вашим речма, спољашња лепот 
ага од туге.{S} За цело јој не беше жао живота.</p> <p>— Дакле ни ту се нисам преварила? ви и п 
жу.{S} Па шта могу тражити од неразумне животиње?!</p> <p>И ја и Милан играсмо се неко време ти 
>; а не тек с моментани страсни осећаји животињска нагона, који су обично <hi>себичност</hi>, ј 
да, где није тако, само је гадна страст животињска нагона и ништа више! (Ја) нисам била така.{S 
бав што се тим светим именом назива?{S} Животињски нагон, сањалачки занос, или навика на леп ил 
ки људи имају, само је страстан занос и животињски нагон.{S} Нико на пример не пориче, да мајчи 
в идеал!</p> <p>Јесте, ћерко моја, само животињски полски нагон сада још влада.{S} Праве свете  
одства, а не са спољашњости, заноса или животињског нагона.</p> <p>— Е, мајко, онда је на свету 
а за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим животом само сам још додала: да човек, ако се на пример 
поведање о страном свету, школском свом животу и наукама које су нама биле непознате.{S} Кад је 
што га осећаш, не може бити љубав.{S} У животу се љуби тек једанпут!“</p> <p>Тако сам мислила,  
Зар је то занос?{S} Зар човек не љуби у животу тек једаред?{S} Та права је љубав вечита!</p> <p 
и успавано.{S} Доказ томе је, што сам у животу још двапут љубила, истим жаром и истом чистотом. 
ада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ у животу.....“</p> <p>Пољубила сам слику своје мајке, као 
тигне своју цељ, срамно ме је пред њиме жигосала и уверила га, да га ја не волим; а мој некадаш 
но тако безазлена, да не зна ни „на чем жито расте...“ Ко год хоће може је преварити и онда, гр 
аји пунили су ми сада душу.{S} Ни једна жртва није ми била велика, кад се тицала Данке.{S} Васп 
себе.{S} Ја те љубим неизмерно.{S} Нема жртве, која би ми за тебе тешка била.{S} Знања имам а и 
ва.</p> <p>Кад је то видео, хтео је све жртвовати.{S} Но тада је било касно.{S} Осећала сам как 
анђео избавитељ.{S} Да је требало живот жртвовати, и то би била за њу радо учинила, тако сам је 
гога — чинило ми се, да је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднети.{S} Примити је никако ни 
е често приморала, да своју срећу туђој жртвујем; топло срце није хтело да купује љубав, или са 
устима, речма, а срцем ретко ко за њима жуди.</p> <p>— Зато и јесте све мање љубави на свету.{S 
је просто и њему; није он први у ком је жудња за богатством, уништила сваку човечност.</p> <p>Т 
је свршили трагично.{S} Из славољубља и жудње за богатством, лаћа <pb n="163" /> ли се разних к 
е давно решила за то, а сада сам добила журан позив од те и те фирме.{S} Готову робу понела сам 
ћа њена </l> <l>Па га љуби, никад се не жури.</l> </quote> <p>— Гле како баба сравњује! насмеја 
тање.{S} Једва чекам да чујем свршетак, журила ме тетка. </p> <pb n="158" /> <p>— То ће те тешк 
ави кључ од своје собе.{S} Зацело си се журила у дућан.{S} Прошао сам онуда и свратио сам.{S} К 
на оцепила од мога друштва, па се морам журити, да га стигнем.</p> <p>Бацила сам још један погл 
ично у то доба вечерало па ми се ваљало журити.</p> <p>Опростила сам се са старицом, обећавши,  
у страну.</p> <p>Овог пута корачала сам журно: била сам замишљена а и желудац ме је опомињао, д 
— Били смо код старе мајке.{S} Има лепе жуте тице, па све тако, тако чине! — предвари ме „баца“ 
ако. </p> <pb n="146" /> <p>— Већ и тај жутокљун мисли кад се жени: нека је новца, а жена је на 
о је врло добро и свеже.{S} Бојадишу га жутом репом и сафраном, ал ја то осетим по мирису, па в 
 чудно је одударао од старачке борасте, жућкасте коже, и модрих усана и око лепог кроја.{S} Раз 
омљен.{S} Она је моја жена, али не она, за којом сам ја чезнуо.{S} Свака мисао разлази нам се ј 
елицу свет обично исмејава.{S} Ко пита, за што си тако остала.{S} Доста да ниси удата, и то је  
 добре тетке, да ме издржава и васпита, за оно мало новаца што ми је остало од родитеља.{S} Она 
ла, а после сам је тражила и у течиној, за оно време, богатој библиотеци.{S} На то ме је свикао 
 даде припомоћ.</p> <p>Лепим није хтео, за то је суд решио 10 фор. месечно.{S} Могла сам добити 
ла пред—а—ме.</p> <p>— Где си, девојко, за толико?{S} Да вам се није што десило? питала је она  
оворила је она.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је оставила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је 
 Гледао је неко време замишљено крозањ; за тим ми опет приђе.</p> <p>„Остави то,“ рече узевши м 
упуштајте.{S} Лепо је бити попадија.{S} За то ми будите захвални, па га држите за јаку.</p> <p> 
 и ништа више! (Ја) нисам била така.{S} За то сам незгодна јунакиња.{S} Да то будем, требала са 
е човек сећа каквог милог покојника.{S} За мене је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила  
.{S} Неко време је замишљено ћутала.{S} За тим се прену, а преко лица јој прелети горак иронича 
у тугу требало ми је што више посла.{S} За то сам одмах отворила на своју руку радионицу и трго 
иним очима не беше ни трага од туге.{S} За цело јој не беше жао живота.</p> <p>— Дакле ни ту се 
у месту, па неби хтели да је уступе.{S} За то су дошли чак овамо:{S} Треба им готовине; иначе и 
ану видила сама, почела сам плакати.{S} За што? — То нисам знала: само је тако морало бити; срц 
пљени у нашој девојачкој библиотеци.{S} За време школског свог одмора, научио нас је и Вуковом  
 и остало, привуће их тек постепено.{S} За то и нећу да уображавам, да сам му већ сад симпатичн 
.</p> <p>— је лите да је била добра?{S} За младих година служила сам и код феишпана.{S} Није Ма 
те.{S} Старица није била „рђава особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује  
ам премишљати: какав мора бити „делија“ за кога би ја пошла.{S} Нисам дуго морала премишљати; п 
и се, да би то питање читаву „историју“ за собом повукло, а одкуд ми права да зледим ране, које 
орала сам му по нешто на глас читати, а за тим сам према свом стрпљењу и пажњи с којом сам чита 
ок, тргао се, погледао ме испитујући, а за тим уздахнуо, избегавајући одговор на моје брижно пи 
зумем; видила сам, да течу то весели; а за сироче нема веће среће, него кад може да задовољи он 
то се не хтедох без љубави удати?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но није  
а то за тренутак топло погледао у очи а за тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпочео какв 
ла у памети.{S} Била је то чудна појава за мене.{S} Није се запослила „вечитом љубављу“ па и оп 
{S} Већ прво писмо Миланово, што сам га за тим добила, тумачила сам друкчије.{S} Дотле сам свак 
,“ свршавао је своје писмо; „а знај, да за мене више среће нема.{S} С мајкином исповести одлети 
рајлица, богами, баш добро, чула сам ја за тим још и на вратима ходника.</p> <p>Но да се вратим 
та млада лепа женица, толико је плакала за њом, да сам мислила, поболеће се.{S} Једва сам је ут 
ла.</p> <p>У врту сам се сита исплакала за што, нисам знала ни сама.</p> <p>После неког времена 
 сам себи осигурала а брак сам сматрала за нешто светије од обичне трговачке спекулације, па је 
приметно хладнији.{S} Кад сам га питала за узрок, тргао се, погледао ме испитујући, а за тим уз 
е требало живот жртвовати, и то би била за њу радо учинила, тако сам је од тога часа заволела.< 
чила од газдаричине девојчице.{S} Учила за испит декламовати.{S} Дође ту мени, па говори, говор 
ојима сам рекла, да сам се давно решила за то, а сада сам добила журан позив од те и те фирме.{ 
избавитељку своју, а зора ме је затекла за пут спремљену.</p> <p>Отпутовала сам у Беч, да се та 
 Но опет ми је нашла још тога дана кола за *.</p> <p>Кад сам полазила, Даница се гушила у сузам 
то веже падишу за његове буле или петла за кокоши.{S} Извините ћерко, овај мало драстичан израз 
е маши, па ма иначе како да сам чезнула за том руком...{S} То је видите узрок, а не хладно срце 
 ће ме лако прегорети.{S} Није ни пошла за мене из љубави.{S} Новац и титула: „госпођа докторка 
амоубиство.{S} Али насилна смрт оставља за собом трагове, а тога није смело бити; била би небла 
ћете да можда никад нисам била способна за љубав, кад тако говорим и кад сам остала неудата.{S} 
на, али срце и опет боли...{S} Успомена за успоменом ређа се у души и растрза ми срце.{S} Па ка 
} Ја сам рекла: права љубав, а та незна за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим животом само сам  
} После неколико тренутака, маши се она за лист, што сам га уз себе спустила.</p> <p>— Неће те  
сто и њему; није он први у ком је жудња за богатством, уништила сваку човечност.</p> <p>То је м 
Дошла је да наручи неколико пари чарапа за „штафир“ своје кћери.</p> <p>Опростила сам се на брз 
а у касапници.{S} Тамо је куповала меса за чорбу себи и „своме друштву“ — тако она зове своје п 
ми зацело не би ни она допустила.{S} Та за Бога! — Друго је бити чланица, па званично правити с 
ету мало праве љубави.{S} Ко данас пита за поштење, разборитост и остале душевне врлине?{S} Дос 
другога — чинило ми се, да је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднети.{S} Примити је никако 
 ме радозналост.</p> <p>Тек што сам све за ноћ спремила и хтела отпочети читање, отшкрину тетка 
ропало, а у даљини се сијао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би је велим презирали; особито кад 
ка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за руку и одведе у твоју собу, да ми покаже шешир, што  
демо у собу, дошла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане што је чинио, те уђосмо заједно у к 
ма.{S} С мајкином исповести одлетила је за увек.{S} Патња је моја тешка, а олакшаће се тек онда 
жност ми је била, да га запитам, где је за толико, па ни то нисам могла; осећала сам, да би ме  
пута већма него пре.“</p> <p>Узео ме је за руке, уверавјући ме нежним и страсним речима о својо 
ара, које сам најволела.{S} Давао ми је за читање понајвише „<title>Обрадовићеве басне</title>“ 
Једанпут не дође две недеље; било ми је за то време некако чудно и тешко.{S} Питала сам и Душан 
 груба према мени.</p> <p>Питала сам је за узрок.</p> <p>„Шта ти хоћеш од мене?“ викнула је, а  
 сама, да тако мора бити.{S} Зар сам је за то одхранила да ми сину убије срећу!“</p> <p>„Али ма 
ло.{S} Док сам се савлађивала, тежио је за њом и тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сваку  
. — И Стевана сам волела, но ни он није за мене; све више увиђам, да је лакоуман и не постојан, 
је.</p> <p>— Пре свега треба праве воље за бољитак, па онда још нешто, а последице би дошле сам 
тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад, па хајде самном далеко у свет, где нас нико не  
ока са мене.{S} Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно рече:</p> <p>„Добар бранилац.{S} Али ов 
нитије.</p> <p>Она диже очи, гледећи ме за часак нетренштице.</p> <p>— Што ме тако гледате?{S}  
 једем.{S} Вруће не ваљају, а од хладне за час се поболем.{S} Стара сам.{S} Лубеница је била зр 
шили трагично.{S} Из славољубља и жудње за богатством, лаћа <pb n="163" /> ли се разних критичк 
ле, па само нагло дише и дрхће од чезње за тицама.</p> <p>— Бојите се, да не излете? осмехну се 
и.{S} Туда ће се вратити спровод, па се за времена згодно постирала.</p> <p>Сад ми тек пало у о 
а, бива свешта.{S} Још је срећа, кад се за времена разиђу, Али, ако их је везао који члан пород 
 жељезница и разних машинерија, беше се за неко време — као обично пред подне — стишало.{S} Оси 
 нужна код куће.</p> <p>Опремила сам се за пут, а пре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је ч 
} Ал ходите унутра.{S} Ваљда се не ћете за то наћи увређени?{S} Нисам рђава, ако сам сирота!{S} 
 За то ми будите захвални, па га држите за јаку.</p> <p>„Хоћу ли читати даље, драги моји?“</p>  
тајна.{S} Сме свако знати; само немојте за мога живота, а нећете дуго чекати, још који дан. </p 
. </p> <pb n="141" /> <p>— Ал погреб ће за то бити величанствен?{S} Питаше тетка.</p> <p>— Као  
 свету лакше ће Боривој стећи гласа а и за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и 
беше већ двоје деце, те не беше места и за мене.</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву....р некој д 
ного да говорим.{S} Тог зла бивало је и за мог младог доба, али шта велите о женском картању?{S 
 ја.{S} У мени нема више ни мрве љубави за тебе.“</p> <p>Он се тргао, гледећи ме зачуђено.</p>  
 обзире на савете његове, већ се поводи за срцем и одаје љубавном уживању без борбе и устезања. 
дно и друго слабо, и једно и друго тежи за искреном љубављу; само што код једног тек ниче, а ко 
а разборита човека никад.{S} Ко се држи за свесна, па и опет тек спољашњост на предмету своје љ 
сам од прилике нагађала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> <p>Оборила сам  
им неизмерно.{S} Нема жртве, која би ми за тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад, па х 
ог, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, што сам овако остала.{S} Уседелицу свет обично и 
о учиним; треба се у младости постарати за старе црне дане.</p> <p>Тако сам писала, но сам Бог  
идим вам из очију.{S} Но то ћу оставити за други пут.{S} Иначе ме други пут нећете посетити...{ 
има својега мужа, а често и својим, тек за то, што у својој чапљастој охолости уображавају, да  
и срце је обично у таквим приликама тек за време успавано, измучено или затупљено, а згодном пр 
у и зрачак среће озари му лице, али тек за тренутак.{S} Доцније је у таким приликама бивао снуж 
 срце ми је живље почело куцати, но тек за тренутак; после ме обли румен стида; и свега нестане 
питала ме смешећи се.</p> <p>Ћутала сам за тренутак.{S} Нисам одмах нашла згодна одговора.</p>  
рад тога дошла сам и амо у Т., чула сам за овдашњег ваљаног доктора очију.{S} Годину дана лечио 
на хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају, а  
ала, а мајка неће да се то зна; још сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и баба-Мари.</p> <p>Н 
дне партије.“</p> <p>„Чекам да дорастем за шпекулацију, што је неки свет браком назива,“ био је 
пречила, ал опет нисам мога да се решим за удадбу по рачуну.{S} Егзистенцију сам себи осигурала 
о Мразовићев „<title>Поучителни магазин за децу</title>“. „<title>Цветник</title>,“ од Ј. Рајић 
Зар није било доста увреде?!{S} А друго за цело неће.{S} Та сада има још жену и дете!“</p> <p>Х 
ују тек устима, речма, а срцем ретко ко за њима жуди.</p> <p>— Зато и јесте све мање љубави на  
 беше оставила.</p> <p>Дуго сам и тешко за тим боловала.{S} Кад сам оздравила, чула сам, да се  
p> <p>„Стано,“ рече он ухватив ме нагло за руке; „ти си много патила... патиш и сада.{S} Но буд 
 ти предпостављају лошију од тебе, само за то, што је удата!{S} Баш као да је брак чистилеште с 
други пут увидео, да смо створени једно за друго?!{S} Да си ме љубила нема сумње, а осећам, да  
ила презирање и поругу, којом се обично за живота срета...</p> <p>Била је већ настанула пета го 
чуђено погледала.</p> <p>Он би ми на то за тренутак топло погледао у очи а за тим брзо оборио п 
се, који ће ме боље разонодити, особито за време мога боловања, после оног растанка са Миланом. 
p>„Шалиш ли се? питао је узевши ме опет за руке.</p> <p>„Не шалим се“, рекла сам недижући очију 
авни је фактор свуда!</p> <p>Грамљивост за њиме, уништила је сваки племенитији осећај.{S} Љубав 
им још у клици.{S} Зар сам се један пут за рад тога пред њиме хотимице показала гора но што јес 
Отселила се.{S} Не може да плаћа кирију за „анштендиг“ собу.{S} Сад је тамо у оном крају од „ај 
и ћу мојко, можда још данас.{S} Доћи ћу за цело; само ме сад светина оцепила од мога друштва, п 
ли да није било лако рушити своју срећу за рад дужности, то је истина!</p> <p>Старица уздахну и 
 права љубав, а не оно, што веже падишу за његове буле или петла за кокоши.{S} Извините ћерко,  
је позлило?!{S} Па је устрашено ухватих за раме.</p> <p>Она диже главу. </p> <pb n="140" /> <p> 
Молила сам је, да ми остави књижицу још за који дан, да је препишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S} Ва 
;</l> <l>Њу сам вазда поштовала,</l> <l>За њу бих и срећу дала.</l> <l>И срце ми било врело </l 
l> <l>Или је грех правду тражит,</l> <l>За све друго мало марит?</l> <l>Или је грех хтети љубав 
помињао, да је подне већ прошло.</p> <p>За ручком сам питала течу и тетку, знајули што о фрајла 
 Но дужност према мајци одговорила ми; „За тебе мора бити мртав, па шта те се тиче његово мишљи 
тан, па сам била и ја.</p> <p>Најмилија забава беше ми читање у тамошњем врло лепом варошком па 
ем на новац бајаги неке забаве.{S} Лепа забава, која из туђег џепа вади новац, без да си га зас 
и и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и забава.{S} Пазите само шта ће радити.</p> <p>Отворила ј 
S} Хоће с картањем на новац бајаги неке забаве.{S} Лепа забава, која из туђег џепа вади новац,  
з да си га заслужила!{S} Боље да остану забаве ради дома, па окупају ону јадну дечицу, што их с 
бе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па се забављај по вољи.{S} Доста ти је рада целе године.{S} К 
још тако луд био да крати себи пријатну забаву и то „света ради!“ Зар не пролази и сунце кроз к 
ао у мојој души.</p> <p>Шта ћу данас да забиљежим? — Честитао ми није нико.{S} Ко би се мене и  
е бити цела парада.“</p> <p>Тај предлог заболео ме и увредио до дна душе моје.{S} Чинило ми се, 
ођену матер своју.{S} Једанаесте године заболеше ме очи, већ је изгледало да ћу вид сасвим изгу 
ка времена, носећи и добро и зло у море заборава.</p> <p>Просилаца сам и сад имала: младих и ст 
ки назори, па се може лако десити да ме заборави.</p> <p>(Стеван је био син ондашња имућна беле 
видимо изчекује дужност — твоја.</p> <p>Заборави све и буди човек!</p> <p> <hi>Стана.</hi> </p> 
а са мачком и псетом, „мојим друштвом.“ Заборавила сам да вам га прикажем, а тако зовем своје к 
огао.{S} Пре две недеље си једног јутра заборавила у брави кључ од своје собе.{S} Зацело си се  
ово:</p> <p>Патила сам много док сам те заборавила.{S} Сада је све прошло, па нек вам је просто 
ећ одавно нисам читала; можда сам већ и заборавила.{S} Ту се опет насмешила.</p> <p>Док је она  
 <p>„Што си плакала?{S} Зар га још ниси заборавила?“ питао је прекорним гласом.</p> <p>„Кога?“  
ла.{S} И Милана и Боривоја била сам већ заборавила.{S} Од свега је остала само успомена.{S} С т 
у казало, да сам чиста и невина.</p> <p>Заборавила сам га, али сам другог заволела.{S} Ја, која 
није нико.{S} Ко би се мене и сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — које сам ја усрећила!</p> 
можда оставити и памтење, као што су ме заборавили и људи.</p> <p>Заборавили? — Је ли баш тако? 
као што су ме заборавили и људи.</p> <p>Заборавили? — Је ли баш тако?{S} Не, сећају се они мене 
мо боље усавршим у својој струци и да — заборавим.{S} Својима сам рекла, да сам се давно решила 
убав и дужност према вама учиниће да га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у бог 
њем издисају и ништа више.</p> <p>Да га заборавим, допринела је много и она његова гадна и недо 
ико хладни и равнодушни речи!</p> <p>Да заборавим своју тугу требало ми је што више посла.{S} З 
 кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћу заборавити, а ко зна оћул вас још кадгод видити; но ја  
д је видила рођаку!{S} О, то никад нећу заборавити.{S} Па и сирота рођака још доста млада лепа  
 што је лепо и што му је пред очима.{S} Заборавиће је брзо поред богатије и лепше; само она тре 
и се ни на што.</p> <p>Мајка је рекла: „заборавиће је поред друге богатије и лепште.“ Те речи з 
мке, а ја се прихватих наде да ме можда заборавља, што држи, да га ја неволим.{S} Згодном прили 
м срцем својим.</p> <p>Срцу нисам могла забранити да га не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја 
 је легао, па неможе заспати.{S} И кроз завесу на врати продире светлост; а то њему квари сан.< 
и Марко, па се и они стадоше умиљавати; завидљиво гледећи у тичицу на њезини груди.</p> <p>— Ви 
и неће.{S} Поштује и воли она мене, али зависи од — мужа.</p> <p>Нека је просто и њему; није он 
 радо учинила, тако сам је од тога часа заволела.</p> <p>Помајка ми беше удовица, а имала је дв 
p> <p>Заборавила сам га, али сам другог заволела.{S} Ја, која сам дотле сањала о љубави и с оне 
ул вас још кадгод видити; но ја сам вас заволела онако на први поглед.{S} Лице ваше остаће ми и 
етка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је заволео — другу. </p> <pb n="161" /> <p>Та друга беше м 
ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он заволео, јасно сам сад видила.{S} Како је она осећала,  
она.{S} Па као што неможе свестан човек заволети мртву лутку, са њезина шарена одела, исто тако 
а одмах на венчању, а лепа је девојка,“ заврши моја помајка, баш кад сам отворила врата.</p> <p 
ила лице рукама.{S} Он их нежно скиде и загледа ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не видим.{S 
амишљено гледаше у даљину.</p> <p>То је заголицало и моју радозналост.{S} Желила сам чути, што  
опасти.“</p> <p>Природа јој беше доиста загонетка.{S} Колко је била енергична, толико нестална, 
избегава сваку изјаву.</p> <p>Био ми је загонетка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је заволео —  
м се сама тргла од њега.</p> <p>„Вечита загонетко!“ узвикну он, пустивши ми руке; „но и ја сам  
 друкчијег су соја...</p> <p>Смејала се загонетним смејом; нисам могла да одредим, дали себи ил 
l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туге нес 
l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туте нес 
што му је први пут истинским жаром срце загрејало, па ма и у разним особама. </p> <pb n="139" / 
ду над срцем.“</p> <p>Даница ме стролно загрли, па се гласно плачући бацила у своју постељу, а  
ла се.</p> <p>— Збогом ћерко, јецала је загрливши ме; <hi>осећам</hi> да вас више видети нећу.{ 
то моје дете,“ рече она тренутно, па ме загрливши и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла још т 
нисам имала снаге, јер то беше последњи загрљај.{S} После неколико тренутака је отпутовао.</p>  
S} После их старка опет метну у кавезе, заденувши у сваку по парченце шећера.</p> <p>Чим тичице 
предњу и шапутала:</p> <p>„Оче, јеси ли задовољан са својом јадном ћерком?{S} Делала сам по тво 
ироче нема веће среће, него кад може да задовољи оне, који га с љубављу сретају! </p> <pb n="15 
ам ништа не износим.{S} Морате се душо, задовољити ониме, што имам.{S} Мало млека, свежа масла  
се прстеновали.{S} Ја сам опет весела и задовољна; он је тако добар.</p> <p>Рећи ћеш:{S} А Душа 
 била ту; и ја сам била чила, окретна и задовољна, као и друга деца.{S} Имала сам милу мајку, д 
 шапутала сам кроз плач; „мајка ће бити задовољна — дужност је одржала победу над срцем.“</p> < 
ио читати а тетка плести.{S} Обоје беху задовољни својом ученицом; тетка није могла да ме се на 
во и дочекала дванајсту годину сретно и задовољно.{S} Но сад на једанпут паде опет судбини на п 
ни се чини, да ме те свете очи тужно ал задовољно гледају...</p> <p>Устала сам и целивала икону 
 </l> <l>Ал’ жеља ми беше смела,</l> <l>Задовољство је однела.</l> <l>Желила сам свуда правду;< 
ећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне ме задржавала, но остати нисам хтела.{S} Чинило ми се, да  
ли само у мислима.{S} Пристојност ми је задржала језик од из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и не 
те, што сам вас својим бенетањем толико задржала.{S} Бар ће те се кадгод сетити фрајла-Стане Ис 
ад нас <pb n="150" /> баш та детињарија задржи од изгреда, који би можда иначе учинили; а усамљ 
већ на улици.</p> <p>Скочила сам, да га задржим, да му све кажем и да умрем, али на врати сам с 
и јој припомоћ какве добротворне женске задруге, било би испод достојанства...{S} То ми зацело  
ледале су ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхтала а смртоносно оружје пало са праском на земљу. 
ом нежнијем изразу његовом поруменила и задрхтала, да и оне што не ишчитају ...</p> <p>Оне нису 
} Познала сам рукопис — Миланов.</p> <p>Задрхтала сам. „Шта ће сад од мене?{S} Зар није било до 
творише, а унутра ступи — Милан.</p> <p>Задрхтала сам и побледила.</p> <p>„Што дрхћеш, змијо гл 
ти моју нову помајку.</p> <p>Срце ми је задрхтало, та жена изгледаше ми у мојој детињској голем 
је у мени дрхтало, па сам осећала да ће задрхтати и рука...</p> <p>Уздахнуо је и махнуо руком п 
ва дела.{S} Но ја сам се касније и сама задубљивала и у сувопарније ствари и трудила се да их р 
о, већ да проклиње час свога рођења!{S} Заиста мени је врло чудно понашање такових родитеља, ос 
} И те се још смеју Српкињама звати.{S} Заиста жалосно.{S} Срам их било!{S} Хоће с картањем на  
ростакиња,“ така „распуштена грешница,“ заиста заслужује, да је отмени и солидни кругови презру 
какво слабо болесно дете.</p> <p>Ја сам заиста дрхтала, но више од узбуђења, но од зиме.</p> <p 
не саме. т. ј. због мојих мана и врлина заједно.</p> <p>Доцније, кад сам почела осећати празнин 
овео читаве ферије.{S} Боривој; учио је заједно с Миланом једну исту струку.{S} Иначе је био че 
еби пустила од себе, онда кад би с њоме заједно пропало, а у даљини се сијао зрачак наде за спа 
е то, моја ћерко, и више ништа.{S} Хоће заједно са децом својом да светли пред светом, разуме с 
 и сироче као и ја; модистлук је самном заједно изучила а пре годину дана отворила је и радњу п 
уку, као и лане што је чинио, те уђосмо заједно у кућу.</p> <p>После два дана је отпутовао.{S}  
ожеш.{S} Али нико те не тера...“</p> <p>Зајецала сам на глас.</p> <p>„Што плачеш, лудице моја?{ 
осмехом растерују сузе а жеравица ледом заклања...</p> <p>Он је оборио очи и уздахнуо.</p> <p>О 
ребало.</p> <p>Сад сам била мирнија.{S} Закључила сам да своје осећаје не одам. „Та ја се варам 
ци.{S} Вредно ће бити да видите.</p> <p>Закључисмо, да идемо.</p> <p>Кад сам се сутра дан упути 
еце, те не беше места и за мене.</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву....р некој доброј пријатељиц 
де имала...</p> <p>— Кад је то природан закон, отпочела сам најпосле, нашто онда толико моралис 
част.{S} Карташ је оличено среброљубље, законом обезбеђена варалица, отимач и лопов, а често и  
ст лежи на њима пред Богом и светом.{S} Закужави ти један цветак или ти се поболи тичица, па ве 
ад дужности према другима.</p> <p>У том закуца неко на вратима.</p> <p>На старично „слободно,“  
тко беше недеље а да није на моји врати закуцао по који провођаџија.</p> <p>Обично сам их све р 
 <p>Нико ми није одговора дао; но зраци залазећег сунца, падаше на трном окруњену главу Бого-чо 
што сам им поклонила, преседао ми сваки залогај.</p> <p>„Смрт или вид“ била је сад сва жеља мој 
, тек би можда помислио:</p> <quote> <l>Залуд стриче, дуваш деваш,</l> <l>Не издува чега немаш! 
ко чела; ваљда да је отерам.{S} Али све заман; од тога тренутка знала сам и осећала, да Милана  
наша „полемика.“</p> <p>Хтела сам да је заменим у сечењу.{S} Није ми дала.</p> <p>— Не, то ћу ј 
умео да изговори глас „р“; обично га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим изостављао.</p 
 а оно се узвисило над њиме, па нико не замера.{S} С радошћу узима стан тако усамљено женскиње  
улеж.{S} Јелте, да је тако?{S} Па ми не замерите!{S} Незнање и невиност није једно исто!{S} А в 
а уз себе спустила.</p> <p>— Неће те ми замерити, извињавала се; хоћу да видим какав је.{S} Већ 
а се лакше могу поновити — ако дође до „замерке“ — повела сам са собом и малог Милана, теткиног 
з очију, но брзо их убриса.</p> <p>— Не замерте ћерко.{S} Така сам била од кад сам.{S} Лака на  
остеље.</p> <p>Како ми је било, даје се замислити.{S} Стара моја тетка беше већ давно под земљо 
ноге; ми сликамо врага црног а црнац га замишља белог.{S} Ето видите, да појам о лепоти није је 
је из свога живота.{S} Појединости нека замишља свако по ћефу, а оно што ћу написати, довољно ћ 
>Овог пута корачала сам журно: била сам замишљена а и желудац ме је опомињао, да је подне већ п 
ла је и убрисала сузе.{S} Неко време је замишљено ћутала.{S} За тим се прену, а преко лица јој  
 и оде прозору.{S} Гледао је неко време замишљено крозањ; за тим ми опет приђе.</p> <p>„Остави  
сам га ја познавала!{S} Старка умукну и замишљено гледаше у даљину.</p> <p>То је заголицало и м 
 је казала, молећи Даницу и њега, да ме замоле, да јој мртвој опростим.{S} Све је то чинила из  
подруму. — Склоне ми по где што, кад их замолим.</p> <p>Молила сам је да се мене ради не труди, 
оју. знадеш ли шта чиниш?!{S} Или те је занела њезина спољашност?!....</p> <p>Пробудио се понос 
жени, која га је родила, ал не схваћа и занемарује своју дужност.“</p> <p>Ужаснула сам се од то 
није с твоје кривице?{S} А оне, матере, занемарују своју децу сваки дан.{S} Па зар им то никад  
 матерински осећај, кад тако своју децу занемарују?!</p> <p>— Како, мајко?{S} Ја понајвише види 
ај утисак моћан, па човека неко време и занесе, али стално га везати неможе.{S} Особито не може 
јала сам се.</p> <p>— Не, душо, врло ме занима, рече она узевши с ормана котарчицу с бресквама, 
цу.{S} Ено мали сишао са столице.{S} Не занима га наша „полемика.“</p> <p>Хтела сам да је замен 
 добила ниси.</p> <p>— Вас као да слабо занима старичин живот? смејала сам се.</p> <p>— Не, душ 
 љубав мужа и жене давно је детињарија, занос и лудорија.{S} Па је ли чудо што се до овог дотер 
н брка поштовање са љубављу, а док први занос пређе па увиди, да сам и ја погрешива — постаћу м 
 назива?{S} Животињски нагон, сањалачки занос, или навика на леп или створ, хоће свет често љуб 
о све болело би га, кад би први љубавни занос прешао; те би ме и нехотице почео сматрати као уз 
то га таки људи имају, само је страстан занос и животињски нагон.{S} Нико на пример не пориче,  
прецењује своју моћ.</p> <p>— Зар је то занос?{S} Зар човек не љуби у животу тек једаред?{S} Та 
душевног сродства, а не са спољашњости, заноса или животињског нагона.</p> <p>— Е, мајко, онда  
није баш рђаво, што се у младости човек заноси и прецењује своју моћ.</p> <p>— Зар је то занос? 
; љубимо ли лепоту спољашњу, она ће нас заносити до год нас траје, па и онда, кад љубљене особе 
 је и божијом помоћу спасао вид.</p> <p>Заостала сам овде.{S} Радити се могло и овде а тешко ми 
е или код табле, а он ако је пре подне, запали чибук, па се не види из дима; ако ли је после-по 
тили? било ми већ на језику, кад ме она запита, показујући у певанији песников лик:</p> <p>— Вр 
, да би баш женскиње требало тако да се запита.{S} Радњом, енергичном радњом, могло би тек оно  
бичај.</p> <p>Дужност ми је била, да га запитам, где је за толико, па ни то нисам могла; осећал 
а-Стани.</p> <p>Кад је чула да одлазим, заплакала се.</p> <p>— Збогом ћерко, јецала је загрливш 
и нису обични.{S} Нисам ја никад газила заповести, већ сам их вршила.{S} Нисам разорила туђу, в 
 ћерком?{S} Делала сам по твојој светој заповести и дужности човека; ал муке су велике, па ме у 
и син, па му треба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви рано, толико зацело имате?{S} Па га сад 
 је то чудна појава за мене.{S} Није се запослила „вечитом љубављу“ па и опет остала вечито дев 
 љубави узимају?</p> <p>— Љубав! љубав! зар је све љубав што се тим светим именом назива?{S} Жи 
 брака.</p> <p>Па из таког јада и гада, зар је очекивати свестан подмладак!{S} Наћиће се, дабом 
о мушки, па ако је мене морао презрети, зар је морао узети ону, коју не воле?...</p> <p>Тако са 
ли једно од њих у било какву неприлику, зар се надати саучешћу, пожртвовању и помоћи од — така  
о ме гледао.</p> <p>„Што ме тако мериш, зар ми је питање тако глупо?“ Силом сам хтела да се шал 
 натраг.</p> <p>„Милане, буди човек!{S} Зар ти не знаш да си ожењен? рекла сам трудећи се, да г 
а:</p> <p>„По томе би ја била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам сувише осетљива?{S} Душан ме у 
ње такових родитеља, особито матера.{S} Зар оне не увиђају, каква одговорност лежи на њима пред 
моје иначе разборите и добре тетице.{S} Зар је мало примера у свету, <pb n="142" /> да се по не 
узе сетан, да не речем, болан израз.{S} Зар се данас склапа брак из узајамне љубави, поштовања  
, увидиће и сама, да тако мора бити.{S} Зар сам је за то одхранила да ми сину убије срећу!“</p> 
и осећај у њему уништим још у клици.{S} Зар сам се један пут за рад тога пред њиме хотимице пок 
 <p>— Ту се мајко, с вама не слажем.{S} Зар је љубав и поштовање једно исто?{S} Ето на пример,  
и; само се канда не слаже с истином.{S} Зар ти није већ дневник казао, да се то море хоће и код 
и више и чешће лакоумље и себичност.{S} Зар је човек рођен тек да само ужива?{S} Зар он нема пл 
о кап воде од жећи умирућем патнику.{S} Зар се тако говори, кад се прашта од срца?{S} Не Стано, 
ар је човек рођен тек да само ужива?{S} Зар он нема племенитија позива?{S} Истина је света, да  
јући поглед.</p> <p>„Што си плакала?{S} Зар га још ниси заборавила?“ питао је прекорним гласом. 
>Задрхтала сам. „Шта ће сад од мене?{S} Зар није било доста увреде?!{S} А друго за цело неће.{S 
и зар се не може љубити и из даљине?{S} Зар на пример мајка мање љуби своје чедо, кад оно није  
штице.</p> <p>— Што ме тако гледате?{S} Зар није тако?</p> <p>— Баш тако сам и ја мислила, рече 
S} Али зар сва кривица лежи на мени?{S} Зар нисам био преварен, а превару си потпомагала — ти с 
своју моћ.</p> <p>— Зар је то занос?{S} Зар човек не љуби у животу тек једаред?{S} Та права је  
Па зар им то никад не пада на памет?{S} Зар се не страше муке и клетве дечије, греха пред Богом 
 створења, која ме још воле...</p> <p>— Зар немате баш неког од својих?{S} Питала сам и други п 
 — самовати.{S} Сад је јецала.</p> <p>— Зар немате никог свог? питала сам је ја.</p> <p>— Припо 
 заноси и прецењује своју моћ.</p> <p>— Зар је то занос?{S} Зар човек не љуби у животу тек једа 
тересовати.{S} Зато је упитах:</p> <p>— Зар ви мислите, да спољашњост не може човека стално при 
себи пријатну забаву и то „света ради!“ Зар не пролази и сунце кроз каљава места, на остане чис 
 називаш ти моју љубав према теби.{S} А зар није већи грех, да се растанемо сад, кад сам и по д 
 занемарују своју децу сваки дан.{S} Па зар им то никад не пада на памет?{S} Зар се не страше м 
 да ме ни сад презирати не можеш.{S} Па зар неби било лудо, кад се неби машили среће, која нам  
сме фалити.{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па зар сам ја лења, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко т 
 жеља баш под том фирмом сакрива!{S} Та зар је један, који се оженио тек да са жениним имањем г 
ата, бранитеља и заштитника свог.{S} Та зар нас је једанпут <pb n="153" /> одбранио од друге не 
{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи на мени?{S} Зар нисам био преварен 
ба у близини и да је поседавамо.{S} Али зар се не може љубити и из даљине?{S} Зар на пример мај 
 ни тридесет година!“ узвикнуо је шогор зар ти хоћеш тридесету да дочекаш?{S} Ко ће те онда узе 
 <p>Рекла сам јој и свој разлог.</p> <p>Зар си и о мени тако судила? питаше она прекорно.</p> < 
 питаше: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти то ниси увидио?“ шапутала сам узбуђено ја.</p> < 
в а с њене тек симпатија и сажаљење!{S} Зарад њезине милостиње презрео је моју љубав, јадни Бор 
ла сам њезино некадашње самопрегоревање зарад дужности према другима.</p> <p>У том закуца неко  
.{S} Могла сам добити и више, но ја сам зарад Данкина мира пристала на — најмање.</p> <p>Сад са 
ажила себи лека. </p> <pb n="169" /> <p>Зарад тога дошла сам и амо у Т., чула сам за овдашњег в 
</p> <p>Док је трајало новца од касније зараде моје поштовали ме, али кад је требало који новчи 
и су ме скоро — отерали.</p> <p>Од саме зараде своје нисам могла сад живети, те молим зета, да  
скине очију са кавеза, а образићи му се заруменили.</p> <p>Она га поглади по косици.</p> <p>— К 
то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се засијаше у очима.{S} Она их руком убриса и настави:</p> 
} Често таким, да убија кућу.{S} Дневна заслуга целе породице износи форинта или две а једна уж 
бити, дај се увиди, је ли „бабадевојка“ заслужила презирање и поругу, којом се обично за живота 
 из туђег џепа вади новац, без да си га заслужила!{S} Боље да остану забаве ради дома, па окупа 
обична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то заслужила?{S} Јесам ли?</p> <p>Догађаји и дела нек гово 
ипкати шећер.</p> <p>— Тако.{S} Сад сте заслужиле, смејала се старица.{S} Ко не ради не треба н 
ик,</l> <l>Не треба му опростити</l> <l>Заслужио је патити.</l> </quote> <p>Ја сам свршила а ко 
ња,“ така „распуштена грешница,“ заиста заслужује, да је отмени и солидни кругови презру и исти 
ко је пута мајку умилостивио, да нас по заслузи не казни, ни броја се не зна!{S} Шест година пр 
де, а сад — ту се старка болно и гласно засмеја — сад љубим моје канарине, мачку и псето.{S} См 
 лепо везаној песмарици. — Ту се гласно засмејала а очи јој опет узеше онај живахни младалачки  
да су сви мушки тог мишљења! ...</p> <p>Засмејала се некако чудновато, па рече:</p> <p>— Знала  
 је касно а теча ти је легао, па неможе заспати.{S} И кроз завесу на врати продире светлост; а  
читала.{S} Прочитала сам на том листу: „Застава,“ па видим, да сте и ви Српкиња.</p> <p>— Српки 
{S} Особито сад од кад —</p> <p>Старица застаде, а од старости сузне јој очи засузише још већма 
мисли и погледа око себе.{S} Поглед јој застаде на „<title>Змајевој певанији</title>," коју сам 
вишују се и поред патње.{S} Обични људи застају поред таке немиле пратилице на пола пута, или п 
р; а мали се Милан узверио, очице му се застаклиле, па само нагло дише и дрхће од чезње за тица 
 код прозора је седила фрајла-Стана.{S} Застала сам.{S} Она ме погледа, преко — сад још већма — 
 да видим баба-Стану.{S} У њезиној соби застала сам неку младу раделицу.{S} Баба-Стана беше — м 
се није одмицала од мене Око поноћи сам застала.{S} Кад сам се пробудила кандило је горело а Да 
 кад-кад потребе да се исповеди.</p> <p>Застала је и убрисала сузе.{S} Неко време је замишљено  
 „то ти хоћеш да знадеш?“ Знај дакле. — Застао је и погледао ми у очи.{S} У том погледу се јасн 
ана добила сам писмо.{S} Као електрисан застао ми поглед на адреси тој.{S} Познала сам рукопис  
убље је лепа српска врлина, говорила је застирући сто и спремајући ужину; само не треба претери 
ечији писци и песници тога језика, беху заступљени у нашој девојачкој библиотеци.{S} За време ш 
ца застаде, а од старости сузне јој очи засузише још већма.</p> <p>— Доћи ћу мојко, можда још д 
} Држала је, припасаћу кецељу и на ново засука рукаве, чим ме похвали — и ради чак и оно, што ј 
емише на груди.</p> <p>Притрчала сам да затворим прозор; а мали се Милан узверио, очице му се з 
душевну избавитељку своју, а зора ме је затекла за пут спремљену.</p> <p>Отпутовала сам у Беч,  
е.</p> <p>Неко време је тако стајао.{S} Затим тешко уздахнуо, спустио руке са лица и рекао одлу 
— Грло „новога метода,“ насмеши се она, зато вас „стара природа“ и тера у гроб пре времена.{S}  
ацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме 
нда, кад чујем, да си нам опростила.{S} Зато буди милостива, па одговори како живиш и можеш ли  
, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тера — швиндлерај.</p 
оје одређују шта је лепо, шта ли не.{S} Зато и треба настојати, да се те две особине још у деци 
ему а баш ме је почела интересовати.{S} Зато је упитах:</p> <p>— Зар ви мислите, да спољашњост  
паметан човек, жели свако да усрећи.{S} Зато одавно меркају девојку с новци, а он одмах препору 
ну се старка.{S} Да боме да је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, што му је први 
 онда, кад си од мене побегла у врт.{S} Зато те не корим; али ни после ниси ме морала обмањиват 
а срцем ретко ко за њима жуди.</p> <p>— Зато и јесте све мање љубави на свету.{S} Љубав је ћерк 
 макар ко!</p> <p>— Знам, сека-Мацо, па зато вам и наручујем...</p> <p>— Добро фрајлица, богами 
аца,</l> <l>Без љубави праве.</l> <l>Па зато ме у старости </l> <l>Презирали људи;</l> <l>Ти се 
досадно а живот несносан.{S} Живим само зато, да тебе још једаред видим и да из твојих уста чуј 
ећа срећа.</p> <p>— Право велите.{S} Но зато опет по, највише „весело срце кудељу преде.“ Само  
 је научило да свако „зашто“ има своје „зато,“ а самоћа, патња и размишљање, научише ме још и и 
ама тек за време успавано, измучено или затупљено, а згодном приликом оживиће опет:{S} Јер</p>  
ге нестат’ мора!</l> </quote> <p>Старка заћута.</p> <p>— Чија је то песма? питала сам је после  
ила пољупца — без љубави.</p> <p>Старка заћута, нагло устаде и оде кавезима.{S} Била је очевидн 
покор и трулеж!</p> <p>Старка уздахну и заћута.{S} После неколико тренутака настави опет:</p> < 
 то је истина!</p> <p>Старица уздахну и заћута.</p> <p>И ја сам ћутала.{S} Чудни осећаји беху с 
 тренутака.</p> <p>— Моја.{S} Па и опет заћута.{S} И ја сам ћутала.{S} Била сам изненађена, и н 
ет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино место, заузела беше Лиза, те сам могла читати кад ми је воља.{ 
во; срце ми се беше скаменило а душу ми заузеле мисли о неситој и грабљивој човечијој природи.< 
вас одвела.</p> <p>Тако остаде сво моје заузимање, да упозним „баба-девојку“ овога пута без усп 
по је бити попадија.{S} За то ми будите захвални, па га држите за јаку.</p> <p>„Хоћу ли читати  
>„Изашла си тако лако одевена, а већ се захладило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с таком па 
ге ствари интересовале; те сам и његово захтевање свагда радо и с вољом испунила.</p> <p>Тим на 
ади веџбања у томе и у немачком језику, захтевао је, да преведемо и по неку немачку приповечицу 
ти, а стара сам; па то је.</p> <p>У том захукта другом страном перивоја један жељезнички влак.< 
зелени кавез.{S} Аполо и Дијана радосно зацвркутаце, па јој се устремише на груди.</p> <p>Притр 
боравила у брави кључ од своје собе.{S} Зацело си се журила у дућан.{S} Прошао сам онуда и свра 
а сам понуду.</p> <p>— Ко вам је то?{S} Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше име казати.{S} Сад  
и љубавника убити; немам права на то, а зацело и није — један!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ прошапутал 
иће ти венчана“ рекла сам, а глас ми је зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се бар чинило.</p> <p> 
 сам, да би ме глас одао.</p> <p>„То је зацело наруџбина?“ рече он, показујући на шешир што сам 
ост и тугу, злоћу и лукавство, небих се зацело тргла.{S} Овако је била — необична.</p> <p>— Пол 
Ту је опет тихо уздисала.</p> <p>Ви сте зацело много патили? било ми већ на језику, кад ме она  
 било би испод достојанства...{S} То ми зацело не би ни она допустила.{S} Та за Бога! — Друго ј 
љаде да се запопи.{S} А ви рано, толико зацело имате?{S} Па га сад не упуштајте.{S} Лепо је бит 
и Вуковом правопису; био је још у првом зачетку, но он беше његов присталица.</p> <p>После смо  
 смеј је некако чудно звучао; те сам га зачуђено погледала.</p> <p>Он би ми на то за тренутак т 
а тебе.“</p> <p>Он се тргао, гледећи ме зачуђено.</p> <p>Оборила сам очи.</p> <p>„Шалиш ли се?  
или поклизнути......{S} Ја......</p> <p>Зачуђено гледала сам старицу; очи јој се сјале у светом 
деника обојега пола.</p> <p>На једанпут зашкрпута шљунак много јаче, те дигох очи.{S} Предамном 
е волеле, као једина брата, бранитеља и заштитника свог.{S} Та зар нас је једанпут <pb n="153"  
 знака и натписа.{S} Кад сам је питала, зашто: каже: „тако ми је покојница наручила.“</p> <p>Ка 
тила; Боривој није дошао да се опрости, зашто — незнам.</p> <p>У туђини сам провела две године  
окосила.{S} Још и данас се чешће питам: зашто је баш мене поштедила? ...</p> <p>Била сам као цв 
дије ће јести. </p> <pb n="145" /> <p>— Зашто; мајко?{S} Ето видите, и јабуку је од вас примио. 
омана“ мало ћете продати......</p> <p>— Зашто, мајко?</p> <p>— Рећиће се можда, да вам је јунак 
 тешко уздахну и отвори књигу.</p> <p>— Зашто, мајко?{S} Ја држим да читање никоме не шкоди.{S} 
е остаде, већ да кажем истину.</p> <p>— Зашто ми ниси казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на  
ла.</p> <p>Сваки од њих имао је разлога зашто ме хоће.{S} Један ме хтео због овог, други због о 
ворила сам не погледавши га.</p> <p>„Па зашто златом?{S} Досад то нисам носио.“</p> <p>„Мајка т 
дзива.{S} Но опет се узели нисмо, а све зашто:</p> <p>Први је био богат и из племићке породице. 
ла отрести мисли: „зашто да је збуњен и зашто не долази?“ У својој машти нашла сам и одговор: „ 
ала, те хајд и он у гомилу и не знајући зашто! „Великоварошани“ су често веће радозналице од —  
удила, да зове доктора.{S} Сирота, знам зашто; није јој се баш милило живити.{S} Знам ја како ј 
па и они — које сам ја усрећила!</p> <p>Зашто је то тако? — Је ли морало тако бити? — Савест ми 
о и опет се нисам могла отрести мисли: „зашто да је збуњен и зашто не долази?“ У својој машти н 
те?{S} Искуство ме је научило да свако „зашто“ има своје „зато,“ а самоћа, патња и размишљање,  
олико тренутака могла сам рећи:</p> <p>„Зашто си то чинио?!“</p> <p>„Зашто? понови гробовским г 
 насловном листу беше написано:</p> <p>„Зашто сам остала неудата.“ Као неки мото беше додато:</ 
и:</p> <p>„Зашто си то чинио?!“</p> <p>„Зашто? понови гробовским гласом он.{S} Погледајме, па ћ 
 као да је милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу Аполона и Дијане.{S} Обе тице очевидно 
 најтеже сакрити.{S} Видио је шта ми се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, али тек за т 
 и с вољом испунила.</p> <p>Тим начином зближисмо се ја и Милан још јаче.{S} Често се међу нама 
већ права истина.{S} Све су то разлози, због којих се већина жени и основи брачне среће и љубав 
 оног, а ни један због мене саме. т. ј. због мојих мана и врлина заједно.</p> <p>Доцније, кад с 
хоће.{S} Један ме хтео због овог, други због оног, а ни један због мене саме. т. ј. због мојих  
 сам разумевала, а остали писци беху ми због мешања словенског језика тежи и сувопарнији; сваки 
 сувише осетљива?{S} Душан ме увек кори због тога.</p> <p>Није ми одговорио, само ме гледао.</p 
еткина куварица, љутила се до душе увек због тога.</p> <p>— Боже, боже, фрајлице, ала сте непра 
ојмим: како човек неког може волети тек због телесне лепоте?!{S} Мислићете да можда никад нисам 
 због овог, други због оног, а ни један због мене саме. т. ј. због мојих мана и врлина заједно. 
разлога зашто ме хоће.{S} Један ме хтео због овог, други због оног, а ни један због мене саме.  
Дешавало се, да је по неко узео девојку због мираза.{S} Исто тако, бивало је и обратних случаје 
пиштољ.</p> <p>„Збогом Боривоју!....{S} Збогом мајко!....“ Поглед ми је пао на месецом осветљен 
чула да одлазим, заплакала се.</p> <p>— Збогом ћерко, јецала је загрливши ме; <hi>осећам</hi> д 
ј ни имена знала а већ одлази.</p> <p>— Збогом душо!{S} Па опростите, што сам вас својим бенета 
е.{S} Код тетке се бар одмори.</p> <p>— Збогом тетице!{S} А ви сека-Мацо, умесите штрудлу као и 
е?{S} И моја рука одапе пиштољ.</p> <p>„Збогом Боривоју!....{S} Збогом мајко!....“ Поглед ми је 
ла сам очи, тражећи згодна одговора.{S} Збунило ме њезино питање, а још више поглед, којим као  
менту кад сам је погледала; па ме је то збунило.{S} Држала сам, да није сасвим при свести.{S} Б 
нисам могла отрести мисли: „зашто да је збуњен и зашто не долази?“ У својој машти нашла сам и о 
уче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто ми је збуњен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} Кад дође, питаћ 
 сам се као неки кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но обично.</p> <p>Поздрав нам беше много 
д мене.{S} Нисам дизала очију; била сам збуњена.</p> <p>„Шта то везеш?“</p> <p>„Теби кошуљу,“ о 
 нисам.</p> <p>Постала сам и према њему збуњена; бојала сам се да се не одам, па сам му ретко и 
а око.</p> <p>Мени јурну крв у лице, те збуњено пођох из собе.</p> <p>„Узећу му Мару Базићеву;  
дао у очи а за тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпочео какву тему, што није интересовал 
чи; већ је сумрак.“</p> <p>Устала сам и збуњено пошла из собе.</p> <p>„Куда ћеш?“ шапутао је пл 
ице! — рече ми мали Милан.{S} Сестре га звале „брацом“, па се и сам тако називао; само што још  
исповеди, ал ономе, ко нас разуме...{S} Званична исповест слабо олакшава, особито грешницима мо 
>Они изабраше ваљана образована младића званичника, јединца сина прилично имућних родитеља.</p> 
 венаца, а пратиће га војници, па и сви званичници.{S} Вредно ће бити да видите.</p> <p>Закључи 
Та за Бога! — Друго је бити чланица, па званично правити сиротињи посете, а друго је правити их 
 је хуманистичким особинама, а друго не званично својевољно похађање — не донаша баш ништа....{ 
/p> <p>Родитељи његови искаше, да одмах званично предам сво своје добро своме зету а њиховом си 
ешто мучи,“ говорио ми чешће; (секом је звао још у детињству и мене и Даницу) повери ми се; у д 
аде оне?{S} И те се још смеју Српкињама звати.{S} Заиста жалосно.{S} Срам их било!{S} Хоће с ка 
онда јунакиње или дижу, те блистају као звезда, или клизају све даље и даље док не пропадну у г 
ћу, нек шиваћка све лети, а плетице све звецкају!</p> <p>— Хвала, сека-Мацо!{S} Кад дођем да тр 
ина.{S} Сав велико-варошки жагор: хука, звиждукање пекара, жељезница и разних машинерија, беше  
„Смејао се, но тај смеј је некако чудно звучао; те сам га зачуђено погледала.</p> <p>Он би ми н 
поред друге богатије и лепште.“ Те речи звучаше ми непрестано у души; и ја сам остала да живим  
ме још и извињавати...{S} Иронија и бол звучаше у последњим старичиним речма.</p> <p>— Па рецит 
а сам за тренутак.{S} Нисам одмах нашла згодна одговора.</p> <p>— Чудно питам, јел-те?{S} Коме  
о мени?</p> <p>Оборила сам очи, тражећи згодна одговора.{S} Збунило ме њезино питање, а још виш 
ог изабрати.{S} Све су то ваљани људи и згодне партије.“</p> <p>„Чекам да дорастем за шпекулаци 
ће се вратити спровод, па се за времена згодно постирала.</p> <p>Сад ми тек пало у очи, да су и 
боравља, што држи, да га ја неволим.{S} Згодном приликом дадох му познати како ми је у срцу.{S} 
еме успавано, измучено или затупљено, а згодном приликом оживиће опет:{S} Јер</p> <quote> <l>Да 
оведала, него место тога отпочела какву згодну шалу, држећи, да је смешно и детињасто говорити  
м ову књигу можда ћу и пробати.{S} Није згорег; само ме напомен'те...</p> <p>— Ију, како је деб 
и млађи од мене. </p> <pb n="168" /> <p>Згрозила сам се, кад сам осетила да љубим човека млађег 
 јаукало је и преклињало дете...</p> <p>Згрозила сам се од призора тог и покрила лице рукама.{S 
 је полепшо а нама су гадне и смешне те здепнасте кратке ноге; ми сликамо врага црног а црнац г 
е чути.{S} У данашњем добу тешко живе и здрав човек, а што ће да чини таки јадник?!{S} Ништа др 
ала сам топло срце,</l> <l>Поред свести здраве;</l> <l>Гадила сам се пољубаца,</l> <l>Без љубав 
е ми и без имена у памети.{S} Будите ми здрави и сретни.</p> <p>Старка ми стиште руку.</p> <p>Ј 
сам морала ни по фабрикама губити своје здравље, као што га многе јаднице ево баш у овој вароши 
му је милије: кадифа и златно одело или здравље?{S} Питајте га, па ће те чути.{S} У данашњем до 
ут.{S} Кад би се у свету претпостављало здравље болесној уображеној лепоти, а душевна лепота сп 
 разуме се, не са душевним својствима и здрављем, већ у спољашњем блеску.{S} Дубок мужевљев џеп 
„Али мајко, мени изгледа, да и Милан њу здраво воли.“</p> <p>„Воли?!“ Чудна ми посла!{S} Млад м 
нама правде и сасушеном клицом светског здравог разума.{S} Но и опет боли, још те како боли та  
 стана.{S} Хоћу да је посетим.</p> <p>— Здраге воље фрајлице.{S} Ал она се отселила из тог квар 
ар у неку руку...</p> <p>С тим отвори и зелени кавез.{S} Аполо и Дијана радосно зацвркутаце, па 
ећма него и тице и цвеће и оно китњасто зеленило и плаво небо, што тако красно дичи моју постој 
еном кавезу ми је Дамјан и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Аурором и  
 у кући тој дуже остати нисам могла.{S} Земља је чисто горела подамном; морала сам бегати оданд 
више има, више би хтео, продаје се нека земља у месту, па неби хтели да је уступе.{S} За то су  
она бити моја насљедница, а само кућа и земља вредила ми је преко пет хиљада.</p> <p>Избор млад 
ру, Соларићево „<title>Ново гражданстко земљеописаније</title>“ и „<title>Улог ума человјеческо 
х соба.{S} Дотле сам држала, да су ту у земљи подруми и коморе.</p> <p>„Како живе ти људи?“ мис 
иљка“ човечија срца и душе.{S} Ретко је земљиште у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је по 
{S} Деца су као оне биљке, што у сваком земљишту корена хватају; па се и ја брзо навикох у дому 
{S} Стара моја тетка беше већ давно под земљом, а требало ми је полазити из куће, у којој сам т 
.{S} Сви сродници осим Данке већ су под земљом.{S} Докле ћу живети и како ћу свршити, не могу з 
 а смртоносно оружје пало са праском на земљу. </p> <pb n="162" /> <p>„Не, мајко, нећу ти споме 
е са женом раставим?{S} Подићу и небо и земљу док до цељи не дођем.“ </p> <pb n="165" /> <p>Упр 
 своје нисам могла сад живети, те молим зета, да ми даде припомоћ.</p> <p>Лепим није хтео, за т 
х званично предам сво своје добро своме зету а њиховом сину.</p> <p>То ми се није допало, али д 
а мораде у оближњу варош својој ћерци и зету.{S} У њих беше већ двоје деце, те не беше места и  
е било доста уједно сложених књига, а о зидовима је висио један старински сат, неколико слика и 
у остали сталежи, па лето, па јесен, па зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То би их било неколик 
ста дрхтала, но више од узбуђења, но од зиме.</p> <p>„Хајдемо у собу, дошла је мајка;“ па ме уз 
 људима он често и потреба.{S} Но једне зиме беше овладала самном нека чама.{S} Држала сам, да  
ена.{S} Често тако размишљам, особито у зимњим дугим вечерима.{S} Чујем какав догађај, прочитам 
 да су две природе; једна добра а друга зла; вечито се косе, а ни једна не попушта.“</p> <p>„До 
шње тиче, нећу много да говорим.{S} Тог зла бивало је и за мог младог доба, али шта велите о же 
а ни једна не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у нама свима, само је зло што су у теби те особи 
жна толико слаба, а колико добра толико зла и напрасита.{S} Осим тога је била веома славољубива 
флезно дете, шта му је милије: кадифа и златно одело или здравље?{S} Питајте га, па ће те чути. 
је богат.{S} Еквипаж и вранци, кадифа и злато, — то јој је сва жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте,  
 сам не погледавши га.</p> <p>„Па зашто златом?{S} Досад то нисам носио.“</p> <p>„Мајка тако хо 
 других страних писаца, као и библију и златоустове беседе, од Доситеја Обрадовића, које су бил 
“ за собом повукло, а одкуд ми права да зледим ране, које је време излечило?!{S} Ћутала сам, др 
p>„Добра и зла је у нама свима, само је зло што су у теби те особине једнако јаке и тврдоглаве; 
вши очи: а то је и цела истина; само је зло, што после таки ум и тако срце више види и више осе 
је текла река времена, носећи и добро и зло у море заборава.</p> <p>Просилаца сам и сад имала:  
особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дужност, него на право своје, 
е везао који члан породице, онда је тек зло.{S} Дужност везује, а срце — хладно.{S} Ту, или се  
је је у таким приликама бивао снужден и зловољан.{S} Јасно сам видела, да га моја љубав слабо у 
а.{S} Насмејала сам <pb n="159" /> се и зловољно окренула на другу страну; но и опет се нисам м 
ет преживелих дана, малаксалост и тугу, злоћу и лукавство, небих се зацело тргла.{S} Овако је б 
 себе.{S} Поглед јој застаде на „<title>Змајевој певанији</title>," коју сам такође собом понел 
ла сам и побледила.</p> <p>„Што дрхћеш, змијо глатка?“ рече промуклим гласом он. „Нисам дошо да 
ане.</p> <p>Тако сам писала, но сам Бог зна шта сам претрпила док сам написала то неколико хлад 
{S} Она је обично тако безазлена, да не зна ни „на чем жито расте...“ Ко год хоће може је прева 
, или чак и осети таку пресуду света не зна шта ће: да се смеје или да плаче над развалинама пр 
нас по заслузи не казни, ни броја се не зна!{S} Шест година провела сам у њих.{S} Помајка није  
 неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} Мало је говорила у опште, а о себи никад; и ако 
тамо у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је број к 
е самном далеко у свет, где нас нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те на рукама носити и биће 
ије била „рђава особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дужност, него 
е, то ћу ја урадити, говорила је.{S} Ко зна хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{ 
о?{S} Стара сам, па ћу заборавити, а ко зна оћул вас још кадгод видити; но ја сам вас заволела  
и да дозовем Мари-нени?{S} Она је добро зна.{S} Станује одма у другој соби а она је и неговала  
ти прислушкивала, а мајка неће да се то зна; још сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и баба-М 
6" /> <p>Била сам у гостима у Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима човек комотан, па сам била и ја 
че, — баш је била унела штрудлу — да је знаде. — Становала је, вели, у суседству њене некадашње 
 га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лакше и комотније живе, па не 
 свет вели, да је ненадмашив; а ја само знадем, да сав његов рад радо читам, и да би га све виш 
 презрео је моју љубав, јадни Боривоју. знадеш ли шта чиниш?!{S} Или те је занела њезина спољаш 
нуо је дрхћућим гласом, „то ти хоћеш да знадеш?“ Знај дакле. — Застао је и погледао ми у очи.{S 
хћућим гласом, „то ти хоћеш да знадеш?“ Знај дакле. — Застао је и погледао ми у очи.{S} У том п 
а праштам,“ свршавао је своје писмо; „а знај, да за мене више среће нема.{S} С мајкином исповес 
 Лако је у добру добар бити, ал на муци знају се јунаци.</p> <p>Добро велите, ћерко.{S} Но куда 
> <p>За ручком сам питала течу и тетку, знајули што о фрајла-Стани.{S} Незнадоше о њој баш ништ 
 ускомешала, те хајд и он у гомилу и не знајући зашто! „Великоварошани“ су често веће радознали 
ог цртежа.{S} Све беше јако пожутело. — Знак, да им идентитет није тек од јуче.</p> <p>Преметал 
нула јој и каменит крст, али без сваког знака и натписа.{S} Кад сам је питала, зашто: каже: „та 
 рођака дошла? питала сам радознало.{S} Знала сам да је то била Данка.</p> <p>— Дошла је, таман 
 се некако чудновато, па рече:</p> <p>— Знала сам да ћете тако рећи.{S} Тако говори младост.{S} 
рам.{S} Али све заман; од тога тренутка знала сам и осећала, да Милана не љубим тек као брата и 
 сам да је излишно; а још нисам ви сама знала, да је излишно; а још нисам ни сама знала, да је  
ала, да је излишно; а још нисам ни сама знала, да је љубав, што према њему осећам.</p> <p>Слуша 
али без воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ одлази.</p> <p>— Збогом душо!{S} Па опрости 
а сам знала друго чинити, ја — која сам знала, шта значи одрећи се љубави своје?!</p> <p>Предал 
ела а родитељи не попуштају, па шта сам знала друго чинити, ја — која сам знала, шта значи одре 
S} Нашто би ми и било?{S} Доста што сам знала, да ме он више не воли.{S} Утопљеник се маша и сл 
рту сам се сита исплакала за што, нисам знала ни сама.</p> <p>После неког времена дође и он у в 
овде била.{S} Тада сам га одбила; нисам знала како он мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо 
чела сам плакати.{S} За што? — То нисам знала: само је тако морало бити; срце ми је кипило од с 
светлом титулом и пуним џепом!..</p> <p>Знала сам ту „морску логику“ понеког женског и мушког „ 
 челу и рекла некако сухопадно;</p> <p>„Знала сам.{S} Та ти си увек била моје разборито добро д 
адби.{S} Просилаца је имала врло много; знало се, да ће она бити моја насљедница, а само кућа и 
 је нудила, да зове доктора.{S} Сирота, знам зашто; није јој се баш милило живити.{S} Знам ја к 
 старица и врло разговорна.</p> <p>— О, знам је добро, говорила је она.{S} Ја сам је и дворила; 
 потпомагала — ти сама.{S} Не корим те; знам ти назоре.{S} Али промисли се и ти, па буди милост 
ашто; није јој се баш милило живити.{S} Знам ја како је то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се 
 наставим?“</p> <p>„Мани их с миром.{S} Знам их,“ рече ми сестра озбиљно; већ реци, шта чекаш?{ 
ишпана.{S} Није Маца макар ко!</p> <p>— Знам, сека-Мацо, па зато вам и наручујем...</p> <p>— До 
о њој? питала сам раделицу ту.</p> <p>— Знам само да је пролетос умрла.{S} Него ако је повољи д 
ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; говорила је спустивши се до мене на канабе и милу 
а груди и јецала: „опрости, опрости! не знам шта чиним; та ја га тако волим!“</p> <p>„Прећи ће  
ав је тек чисту хтело.</l> <l>Па сад не знам грех шта ми је,</l> <l>Или је грех правду тражит,< 
фрајла-Стане Истинићеве.{S} Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Стара  
се, да га умирим.“</p> <p>„Знам.{S} Али знам и то, да сам несретан; преварен и да љубим тек теб 
сам грешила, не могу сама увидети; само знам да:</p> <quote> <l>Нисам баш ни много хтела </l> < 
 сам трудећи се, да га умирим.“</p> <p>„Знам.{S} Али знам и то, да сам несретан; преварен и да  
ртве, која би ми за тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад, па хајде самном далеко у св 
о псето од силних питања.{S} Тек што им знање на левак у главу не сипаш, па која вајда?{S} Шарл 
ог растанка са Миланом.</p> <p>Душан је знао све тајне моје, но Боривој није, те ми у почетку ч 
и други.{S} Но нека му је просто — није знао шта чини.</p> <p>Опет је текла река времена, носећ 
е у шајну.{S} Но тада беше толика свота знатан капитал.{S} Сљед тога ретко беше недеље а да ниј 
 на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, богатство је да не треба веће.{S} Свега доста, а 
и што је рекао свети Петар баба Ани.{S} Знате, што сам ја лане у Парку читала у оној вашој лепо 
у.{S} Баба-Стана беше — мртва.</p> <p>— Знате-ли што о њој? питала сам раделицу ту.</p> <p>— Зн 
ете с вама.{S} Ту вас ко може видити, а знате, — ко хоће да се жени, прво гледи, јел девојка вр 
рност према мајци, а ни Милан није смео знати, да сам ради њега умрла.{S} Онда неби <pb n="156" 
рабрила ме; није то тајна.{S} Сме свако знати; само немојте за мога живота, а нећете дуго чекат 
 а бићемо обоје сретни.{S} Свет ће само знати, да нећу да се женим.{S} И то ће бити цела парада 
ле ћу живети и како ћу свршити, не могу знати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у последњем час 
 друго чинити, ја — која сам знала, шта значи одрећи се љубави своје?!</p> <p>Предала сам му св 
е, но тако је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док с 
p> <p>„Милане, буди човек!{S} Зар ти не знаш да си ожењен? рекла сам трудећи се, да га умирим.“ 
а!</p> <p>Чудићеш се, но тако је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Бори 
м могао издржати, Па сад ме осуђуј како знаш!{S} Дошао сам, да те још једном молим, да ми опрос 
ри,“ говорила ми, кад сам је нудила, да зове доктора.{S} Сирота, знам зашто; није јој се баш ми 
чорбу себи и „своме друштву“ — тако она зове своје псето и мачку — смејала се сека-Маца.</p> <p 
боравила сам да вам га прикажем, а тако зовем своје канарине, мачку и псето.{S} Мислиће те да с 
 гоне људи, хоће да их напати оно — што зовемо судбином, но таки карактери умеју се узвисити на 
мајке, као душевну избавитељку своју, а зора ме је затекла за пут спремљену.</p> <p>Отпутовала  
} Оне друге собе гледе у ходник, немају зрака ни толико, рече старка, кад нас је у собу увела.< 
!“</p> <p>Нико ми није одговора дао; но зраци залазећег сунца, падаше на трном окруњену главу Б 
и.{S} Видио је шта ми се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, али тек за тренутак.{S} Доц 
сад још већма — увела лица, пролети јој зрачак радости и изненађења.{S} Видело се да ме је позн 
ме заједно пропало, а у даљини се сијао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би је велим презирали; 
олем.{S} Стара сам.{S} Лубеница је била зрела и слатка.</p> <p>— Добро што се десила слатка, ра 
ћа, црних наусница, свил'не косе, бисер зуба, чарних очију и бела и румена лица, већ којој је г 
 Ту је опет преврнула неколико листова, и пажљиво читала.{S} На једанпут диже очи и рече:</p> < 
ше на трном окруњену главу Бого-човека, и мени се чини, да ме те свете очи тужно ал задовољно г 
ила своју собу?!</p> <p>— Лолица једна, и ту ме издао! — Дала ми старица свој дневник, биографи 
 ја сам ћутала.{S} Била сам изненађена, и некако чудновато расположена.{S} Нисам могла да побиј 
си тако остала.{S} Доста да ниси удата, и то је довољан разлог, да с неким презирањем о теби го 
итала, спалила је ту у камину.{S} Каже, и то јој покојница наручила.</p> </div> <!-- </div> --> 
рао од старачке борасте, жућкасте коже, и модрих усана и око лепог кроја.{S} Разгледала сам јој 
 старица.{S} То је тако било од кад је, и биће довека.{S} Права љубав је вечита.{S} Она нема кр 
{S} Пред њега смо увек далеко истрчале, и вешале му се око врата.{S} Он нам је увек донео по ка 
5" /> <p>— Зашто; мајко?{S} Ето видите, и јабуку је од вас примио.{S} Добро је он дете.{S} Је л 
итељ.{S} Да је требало живот жртвовати, и то би била за њу радо учинила, тако сам је од тога ча 
ли што његова дела?</p> <p>— Стручњаци, и цео свет вели, да је ненадмашив; а ја само знадем, да 
мо знадем, да сав његов рад радо читам, и да би га све више и више читала.</p> <p>— Бар да види 
ост врло слично, и једно и друго слабо, и једно и друго тежи за искреном љубављу; само што код  
 осећам.</p> <p>Слушала ме је стрпљиво, и тада тужно рече: „Лако је теби, ал у мени као да су д 
те матера.{S} Сујета је то, моја ћерко, и више ништа.{S} Хоће заједно са децом својом да светли 
оте пред људима?!</p> <p>Него ви ћерко, и не једете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} А ето: мас 
 да је детињство и старост врло слично, и једно и друго слабо, и једно и друго тежи за искреном 
т избије на површину.{S} Ето на пример, и ја сам некада љубила људе, а сад — ту се старка болно 
поштовање једно исто?{S} Ето на пример, и ја многе мушке штујем, а ни једног не љубим.</p> <p>— 
> <p>Дете погледа у мене, па у старицу, и онда му се преко усана једва измигољи тихо и неодлучн 
за тренутак; после ме обли румен стида; и свега нестане. „Која вајда,“ севну ми кроз главу, „ка 
енио сам се оном, којом је мајка хтела; и моја је срећа уништена а живот сломљен.{S} Она је мој 
ло је говорила у опште, а о себи никад; и ако је често виђала у касапници.{S} Тамо је куповала  
“ Те речи звучаше ми непрестано у души; и ја сам остала да живим из дужности и љубави.{S} Остал 
и боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда бити друкчије.“</ 
гу децу своју.</p> <p>Клица је била ту; и ја сам била чила, окретна и задовољна, као и друга де 
ањем господски левентује <pb n="149" /> и лакше „тера кера.“ А колико је уважених госпођа, које 
 се чинило, да је то моја <hi>прва</hi> и једина љубав.</p> <p>У оба случаја било је и одзива.{ 
 она тако говорила — џаба ти човека!{S} И снови су у своје време врлина.</p> <p>— Не разумем шт 
не природе, те не остаде без утиска.{S} И нехотице почела сам премишљати: какав мора бити „дели 
</p> <p>Ја сам мећу тим то и чекала.{S} И Милана и Боривоја била сам већ заборавила.{S} Од свег 
аковића, које је мајка такође имала.{S} И ја сам то радо читала, али су ме и друге ствари интер 
говину шешира и радњу женског одела.{S} И то сам у Бечу изучила.{S} Радња ми је добро ишла, те  
а и кога сам сад опет љубити почела.{S} И већ да подлегнем моћи пробуђене љубави, кад ми се у м 
окупу; ради других; мени није нужна.{S} И сад све памтим много јаче, него оно, што се јуче деси 
</p> <p>— Моја.{S} Па и опет заћута.{S} И ја сам ћутала.{S} Била сам изненађена, и некако чудно 
тало оставила да шогор у ред доведе.{S} И Даринка ме је сузним очима испратила; Боривој није до 
оме.{S} У његовим беше мале разлике.{S} И пре су била пуна нежности; а ја сам се изражавала как 
, да није љубав.{S} Љубав је дабоме.{S} И најгора мајка воли своје дете.{S} Но површна је и мај 
Изгледају, као неке накићеве лучице.{S} И то већ показује неку материнску љубав и старање о дец 
теча ти је легао, па неможе заспати.{S} И кроз завесу на врати продире светлост; а то њему квар 
 ће само знати, да нећу да се женим.{S} И то ће бити цела парада.“</p> <p>Тај предлог заболео м 
 браком назива,“ био је мој одговор.{S} И тиме се обично свршила та тема.</p> <p>Ја сам мећу ти 
 отворен прозор у таку једну избицу.{S} И гле! — код прозора је седила фрајла-Стана.{S} Застала 
ма више светлости и изглед на улицу.{S} И то нешто вреди.{S} Олакшава ми самоћу.{S} Оне друге с 
<p>Уздрхтала сам се као неки кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но обично.</p> <p>Поздрав на 
} Тако Јевросима.{S} А шта раде оне?{S} И те се још смеју Српкињама звати.{S} Заиста жалосно.{S 
 <p>На што живовати живот без сврхе?{S} И моја рука одапе пиштољ.</p> <p>„Збогом Боривоју!....{ 
а, али шта велите о женском картању?{S} И мушком оно не служи на част.{S} Карташ је оличено сре 
} Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. — И Стевана сам волела, но ни он није за мене; све више у 
на ново засука рукаве, чим ме похвали — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може ви 
које патња није кадра сломити.</p> <p>— И то је само доказ, да таке реткости треба тим више што 
рекох, па седох опет на клупу.</p> <p>— И ја ћу се одморити, ако допустите? па се спусти уз мен 
ово гражданстко земљеописаније</title>“ и „<title>Улог ума человјеческог</title>.“ Још ми је би 
ише „<title>Обрадовићеве басне</title>“ и остала његова дела.{S} Но ја сам се касније и сама за 
асмеши се она, зато вас „стара природа“ и тера у гроб пре времена.{S} Красан стари метод уз кој 
и је велика, па често хвата и „паметне“ и „племените“ рибице! ...</p> <p>Да се лакше могу понов 
глас „р“; обично га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим изостављао.</p> <p>Умерила сам  
 био, као што је теча рекао: „госпоцки“ и величанствен.{S} Био је „цветан“ и раскошан, али без  
цки“ и величанствен.{S} Био је „цветан“ и раскошан, али без искрена саучешћа и суза.</p> <p>Сут 
ла; за то ми је оставила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је то честита и добра душа.{S} Није си 
{S} Читал сам Обрадовича, Видаковича, а и Караџића и све што ми је до руке дошло.{S} Камо среће 
увиђам, да је лакоуман и не постојан, а и мишљење нам се јако разилази; познати су ти његови го 
 узор песника.</p> <p>— Нисам читала; а и откуд?{S} Ја сам стара а то је млађи човек.{S} Кад са 
стрину Данку.{S} Дете сам врло волела а и оно је мени необично одано, скоро већма но рођеној ма 
орачала сам журно: била сам замишљена а и желудац ме је опомињао, да је подне већ прошло.</p> < 
ом свету лакше ће Боривој стећи гласа а и за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; 
 ми за тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад, па хајде самном далеко у свет, где нас н 
ле сањала о љубави и с оне стране гроба и држала, да никога више љубити не могу!</p> <p>Био је  
тељици моје добре тетке, да ме издржава и васпита, за оно мало новаца што ми је остало од родит 
е учити размишљању и моралу, а Рајићева и остала дела што сам читала показаше ми колики је свет 
{S} Осим тога је била веома славољубива и поносита.</p> <p>Но нико није без мане и ја сам је во 
ла ми је клицу свега онога, чиме дарива и другу децу своју.</p> <p>Клица је била ту; и ја сам б 
што се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и то Душан — “</p> <p>Свршити нисам могла, пала ми је н 
м.{S} Жао ми је било мојих лепших снова и илузије, што сам их донде имала...</p> <p>— Кад је то 
евне врлине?{S} Доста кад је лепа ларва и дубок пун џеп!{S} Цео свет, особито мушки и не почиње 
Има их поглавито две врсте.</p> <p>Прва и најновија врста, узор јунакиња обично су женскиње мањ 
> <p>Она љутећи оде шифонеру, отвори га и донесе неку кутију, па је метну на сто.{S} У њој је б 
p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто ми је збуњен.{S} В 
е може бити рђав и непоштен, баш ако га и сумњиче.</p> <p>„Остала сам усамљена са дужности прем 
би у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега и побегла у врт.{S} Волела сам га нада све на свету, ал 
д нисам дознала.{S} Клонила сам се њега и породице му.{S} Но у њему је сад тек беснила „плава к 
у!“</p> <p>„Али мајко, мени изгледа, да и Милан њу здраво воли.“</p> <p>„Воли?!“ Чудна ми посла 
разу његовом поруменила и задрхтала, да и оне што не ишчитају ...</p> <p>Оне нису ништа ишчитал 
у ништа ишчитале, но ја сам осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто се чудила, како пре то 
се насмејала.{S} Тек сад сам видела, да и ја нисам искључена из наслеђа прабабе нам Еве — Књижи 
 опет:</p> <p>— Било је и пре тога гада и трулежи, али у много мањој мери, Дешавало се, да је п 
је брак чистилеште сваког душевног гада и фирма неприкосновеног поштења...{S} Ником не пада нау 
ти таког брака.</p> <p>Па из таког јада и гада, зар је очекивати свестан подмладак!{S} Наћиће с 
, али то не би ни једно; била сам млада и душевно снажна.{S} А:</p> <quote> <l>Да је срце како  
е ради?{S} Добро велите, ћерко.{S} Пада и мени кашта на памет, да би баш женскиње требало тако  
је излишан; било би детињарија, а можда и неупутно.{S} Наши се пути разишли, па нашто будити го 
ћеш се, но тако је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још  
ожда не мисли да врећа?{S} Ако је можда и он несретан?{S} Ако — “</p> <p>Страшне мисли кидаше м 
 ни мислила! одјекну ми у души, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој постељи.</p> <p>„Шта 
врст карактер, весела и живахна природа и осетљиво благо срце?</p> <p>— Видила сам га једанпут. 
код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми </p> <pb n="171" /> <p>би је презирали, кад га она 
 се журила у дућан.{S} Прошао сам онуда и свратио сам.{S} Код куће беше само слушкиња и мала Да 
е одавно је постала детњарија.{S} Отуда и овладао срцем сваки моралан гад а друштвом покор и тр 
 кад је она разуму сасвим окренула леђа и — поклизла.{S} Тасе се онда јунакиње или дижу, те бли 
, сада је ретко!{S} Та света љубав мужа и жене давно је детињарија, занос и лудорија.{S} Па је  
Сродство душе и срца треба да веже мужа и жену.{S} А то полско сродство лежи поглавито у слично 
д слабости испупчиле јабучице од образа и безубих вилица, те ни мало не доликују оном широком ч 
и смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница немогосмо бити ни тренутка једна без друге.{S} 
ила.</p> <p>Тим начином зближисмо се ја и Милан још јаче.{S} Често се међу нама изродила читава 
ити од неразумне животиње?!</p> <p>И ја и Милан играсмо се неко време тичицама.{S} После их ста 
амода, па отвори трговину.{S} То сам ја и мислила, кад сам те дала изучити.{S} Сирота си девојк 
 свекру, јер он, т. ј. младожења добија и у месту ваљану девојку ал с мање мираза...</p> <p>Пре 
на свету.{S} Љубав је ћерко, најнежнија и најплеменитија „биљка“ човечија срца и душе.{S} Ретко 
учише ме још и извињавати...{S} Иронија и бол звучаше у последњим старичиним речма.</p> <p>— Па 
ориче, да мајчина љубав није најмоћнија и најсветија. <hi>А кад мајка пита: какво је лице њезин 
 стране је љубав а с њене тек симпатија и сажаљење!{S} Зарад њезине милостиње презрео је моју љ 
етко испунила жељу; била је детињастија и несташнија од мене; радије је у слободним часовима тр 
 и сад имала: младих и старијих, момака и удоваца, богатих и сиромашних, учених и дресиратих; с 
ој и каменит крст, али без сваког знака и натписа.{S} Кад сам је питала, зашто: каже: „тако ми  
сио један старински сат, неколико слика и два лепо бојадисана кавеза.{S} У сваком кавезу скакут 
остадосмо нас двоје сами дома.{S} Мајка и Даница беху отишле некој рођаци у посету.</p> <p>Ја с 
би пролете; но онда држим у крилу Марка и Аурору.{S} Немам баш неограничено поверење у њима; сл 
а се то море хоће и код мене да узбурка и колеба?“</p> <p>„Без тога колебања неби била човек.{S 
м, на коме је стајало нешто порцуланска и стаклена посуђа.{S} На шифонеру је било доста уједно  
ле како баба сравњује! насмеја се тетка и прекиде ми читање.</p> <p>— Можда није њезина умотвор 
 особито кад би тај растанак изискивала и друга дужност.{S} Тако је с мајчинском љубављу, а так 
Но ја сам се касније и сама задубљивала и у сувопарније ствари и трудила се да их разумем; види 
сузама; пишући га, живо сам сахрањивала и подруги пут своје срце.</p> <p>После две недеље добил 
{S} Али све бадава; ја сам га поштовала и љубила свим срцем својим.</p> <p>Срцу нисам могла заб 
к сам Милана волела, њега сам поштовала и волела као рођена брата.</p> <p>Сад ме је опет нашао. 
.</p> <p>— Тако сам од прилике нагађала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> 
ју цељ, срамно ме је пред њиме жигосала и уверила га, да га ја не волим; а мој некадашњи нагли  
рне слутње.</p> <p>После сам се утишала и почела радити.{S} Умила сам се, но очи ми Беху још ис 
е косе, бисер зуба, чарних очију и бела и румена лица, већ којој је главни основ узајмио поштов 
овек, кога сам некада тако жарко волела и кога сам сад опет љубити почела.{S} И већ да подлегне 
; а ја сам се изражавала како сам умела и како ми је допуштао понос девојачки.</p> <p>Дан по да 
S} Стара сам.{S} Лубеница је била зрела и слатка.</p> <p>— Добро што се десила слатка, радовала 
ле?...</p> <p>Тако сам мислила, па села и написала тек ово:</p> <p>Патила сам много док сам те  
дећи, редак дар, чврст карактер, весела и живахна природа и осетљиво благо срце?</p> <p>— Видил 
о се прстеновали.{S} Ја сам опет весела и задовољна; он је тако добар.</p> <p>Рећи ћеш:{S} А Ду 
толико слаба, а колико добра толико зла и напрасита.{S} Осим тога је била веома славољубива и п 
је у гостима човек комотан, па сам била и ја.</p> <p>Најмилија забава беше ми читање у тамошњем 
 читати научила, а после сам је тражила и у течиној, за оно време, богатој библиотеци.{S} На то 
</p> <p>Тек што сам све за ноћ спремила и хтела отпочети читање, отшкрину тетка врата од побочн 
аком нежнијем изразу његовом поруменила и задрхтала, да и оне што не ишчитају ...</p> <p>Оне ни 
ш сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и баба-Мари.</p> <p>Нисам је мислила издати; али новост 
о је по вољи још млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло је врло добро и свеже.{S} Бојадишу га  
е, што имам.{S} Мало млека, свежа масла и добра сира.{S} Па и једна лубеница, хладна као лед.{S 
к, кад га од стабла откинеш; но свенула и опет нисам.{S} Деца су као оне биљке, што у сваком зе 
ремила сам се за пут, а пре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула да одлазим, заплакала  
боје свршили трагично.{S} Из славољубља и жудње за богатством, лаћа <pb n="163" /> ли се разних 
и, кадифа и злато, — то јој је сва жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте, ћерко моја, само животињски  
обе волеле, као једина брата, бранитеља и заштитника свог.{S} Та зар нас је једанпут <pb n="153 
ам најбоље могла; важила је као најбоља и најобразованија девојка у месту и околини.</p> <p>Дођ 
, без душевних врлина.{S} Само децу, ма и матору — насмеја се старка — везује шупље шаренило, а 
т истинским жаром срце загрејало, па ма и у разним особама. </p> <pb n="139" /> <p>— Разним осо 
 и верна разборита друга.{S} Нека је ма и сулудаст, само нека је богат.{S} Еквипаж и вранци, ка 
е лепа и што је умела страсно љубити ма и недостојно и моментано...</p> <p>Често су такве јунак 
син?“ јаукнуо је он, покрио лице рукама и стајао немо и непомично.{S} Груди му се бурно надимал 
} Ја сам држала да ће те пљенути рукама и побећи од мене.</p> <p>Погледала сам је не разумевају 
тице привукла њезину руку својим уснама и пољубила је.</p> <p>Тако се растадосмо и упутисмо сва 
м, разуме се, не са душевним својствима и здрављем, већ у спољашњем блеску.{S} Дубок мужевљев џ 
ком не пада наум, колко се себичних, на и неморалних жеља баш под том фирмом сакрива!{S} Та зар 
адити.</p> <p>Отворила је кавез Дамјана и Дамјанке.{S} Обе тичице јој слетише на груди, па се с 
а сам мећу тим то и чекала.{S} И Милана и Боривоја била сам већ заборавила.{S} Од свега је оста 
н због мене саме. т. ј. због мојих мана и врлина заједно.</p> <p>Доцније, кад сам почела осећат 
 борасте, жућкасте коже, и модрих усана и око лепог кроја.{S} Разгледала сам јој и одело.{S} Би 
, допринела је много и она његова гадна и недостојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола во 
 својој деци.{S} А она је доста кажњена и онако; са снахом се није слагала, па је умрла код Дан 
млада срца била су бар увек непокварена и чиста.{S} Сад је и то друкчије.{S} Сад и момак од 17— 
 кћи је доста патила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ у животу... 
мном далеко у свет, где нас нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те на рукама носити и бићемо о 
и цуг; подне је већ прошло, примети она и устаде.{S} Устала сам и ја, али без воље.{S} Још ниса 
 само је гадна страст животињска нагона и ништа више! (Ја) нисам била така.{S} За то сам незгод 
лободно читати неке преводе од Фенелона и других страних писаца, као и библију и златоустове бе 
{S} У исти мах зашушта у кавезу Аполона и Дијане.{S} Обе тице очевидно тражише излаза из свога  
је била ту; и ја сам била чила, окретна и задовољна, као и друга деца.{S} Имала сам милу мајку, 
ровођаџише госпођа Н. Н., сва је сретна и у тој срећи поверљиво ми додаје: да момак можда неби  
м — стазом утрвеном, па сам им необична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то заслужила?{S} Јесам ли 
лапа брак из узајамне љубави, поштовања и познавања?!{S} Не, никако не!{S} Новац, проклети нова 
 имати, само да се нисам држала поштења и дужности.{S} Овако сам остала вечито усамљена са дужн 
тио сам.{S} Код куће беше само слушкиња и мала Данка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за ру 
ашто“ има своје „зато,“ а самоћа, патња и размишљање, научише ме још и извињавати...{S} Иронија 
века никад.{S} Ко се држи за свесна, па и опет тек спољашњост на предмету своје љубави уважава, 
S} Имала сам милу мајку, драгог оца, па и браћицу и сестрице.{S} Све сам их љубила свом снагом  
на ће нас заносити до год нас траје, па и онда, кад љубљене особе већ не буде.{S} Само сопствен 
тране не беше дакле никакве кривице, па и опет их брзо нестаде са света; колера их једног дана  
 мене и сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — које сам ја усрећила!</p> <p>Зашто је то тако?  
већа и венаца, а пратиће га војници, па и сви званичници.{S} Вредно ће бити да видите.</p> <p>З 
 понос девојачки.</p> <p>Дан по дан, па и опет беше година на измаку.</p> <p>„Још месец, два, п 
е одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће и пријатељство!“ </p> <pb n= 
.</p> <p>Шта ли сам ту препатила!{S} Па и опет ме није разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и о 
новца, а жена је на свету и више!{S} Па и девојке можеш на прсте избројати да траже у мужу ваља 
 мене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па и правичнији су од људи ...</p> <p>Старица престаде.{S} 
еколико тренутака.</p> <p>— Моја.{S} Па и опет заћута.{S} И ја сам ћутала.{S} Била сам изненађе 
мужа, кад год им се даде прилика.{S} Па и така је видите, уваженија од поштене бабадевојке, кој 
 млека, свежа масла и добра сира.{S} Па и једна лубеница, хладна као лед.{S} Њу сам вама намену 
!{S} О, то никад нећу заборавити.{S} Па и сирота рођака још доста млада лепа женица, толико је  
 Није се запослила „вечитом љубављу“ па и опет остала вечито девојка!</p> </div> <div type="cha 
 јој није свето, често ни сама срећа па и живот љубљене особе, јер у место да себе победи и да  
орена ухватило.{S} Жена ми је била лепа и богата, а имао је и сина, више ми није требало, држал 
ку......{S} Од ње је доста, што је лепа и што је умела страсно љубити ма и недостојно и момента 
о песма, но она настави:</p> <p>— Добра и оштроумна девојчица, али је јадница несретна.{S} Грба 
е допустити тај корак.{S} Била је добра и према сиротињи милостива женскиња, али — као већина о 
, а ни једна не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у нама свима, само је зло што су у теби те осо 
писа; а разметнуто било је нешто папира и неког цртежа.{S} Све беше јако пожутело. — Знак, да и 
/> <p>Отворила сам опет трговину шешира и радњу женског одела.{S} И то сам у Бечу изучила.{S} Р 
товање душевних врлина, сличност назора и карактера, мора у браку тек благослов и срећу доносит 
 ме је свикао сам теча; у данима одмора и слободним часовима, морала сам му по нешто на глас чи 
њиово лепршање, дотрча старици и Аурора и Марко, па се и они стадоше умиљавати; завидљиво гледе 
бљивој човечијој природи.</p> <p>Сестра и шогор радо ме примише, особито кад чуше, да ћу им пла 
!{S} Ветар хујуче а мрзну прозори; бура и хладноћа — као у мојој души.</p> <p>Шта ћу данас да з 
обом да говорим.“ Па ме ухвати око паса и пољуби у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега и побегла 
асијаше у очима.{S} Она их руком убриса и настави:</p> <p>— Три дана пред смрт, молила је кућње 
ће да га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лакше и комотније живе,  
режа глупости је велика, па често хвата и „паметне“ и „племените“ рибице! ...</p> <p>Да се лакш 
ећала, да Милана не љубим тек као брата и пријатеља, већ и некако друкчије. </p> <pb n="154" /> 
т.{S} Провођаџија поносито отвара врата и у поносу поверљиво додаје: да ми се така срећа неби м 
ој „веш“ и одело.{S} Била је то честита и добра душа.{S} Није сирота дуго лежала; само две неде 
лачи на први поглед тек спољашна лепота и младост.{S} Доброта и остало, привуће их тек постепен 
к спољашна лепота и младост.{S} Доброта и остало, привуће их тек постепено.{S} За то и нећу да  
х беше већ двоје деце, те не беше места и за мене.</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву....р некој 
 морало тако бити? — Савест ми је чиста и мирна, али срце и опет боли...{S} Успомена за успомен 
а њега, срце би му казало, да сам чиста и невина.</p> <p>Заборавила сам га, али сам другог заво 
у жени, која га је родила, ал не схваћа и занемарује своју дужност.“</p> <p>Ужаснула сам се од  
 ће се видети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће га војници, па и сви званичници.{S} 
ца...{S} Тело је, по мом сваћању, одећа и склониште душе, настави она.{S} Па као што неможе све 
разјасни.</p> <p>Тако сам од Обрадовића и Соларића почела се учити размишљању и моралу, а Рајић 
 „<title>Цветник</title>,“ од Ј. Рајића и његову историју: даље „<title>Нови плутарх</title>“ п 
ам Обрадовича, Видаковича, а и Караџића и све што ми је до руке дошло.{S} Камо среће да нисам н 
е она бити моја насљедница, а само кућа и земља вредила ми је преко пет хиљада.</p> <p>Избор мл 
н“ и раскошан, али без искрена саучешћа и суза.</p> <p>Сутра-дан сам отишла старици.{S} Тетци с 
а је богат.{S} Еквипаж и вранци, кадифа и злато, — то јој је сва жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте 
рофлезно дете, шта му је милије: кадифа и златно одело или здравље?{S} Питајте га, па ће те чут 
им тешко уздахнуо, спустио руке са лица и рекао одлучно:</p> <p>„Повешћемо га с нама.{S} У теби 
ејеш?{S} Тако то бива.“ рекла је Даница и почела ме утврђивати да је не издам мајци; она је све 
гор: хука, звиждукање пекара, жељезница и разних машинерија, беше се за неко време — као обично 
а јој беше име.{S} Била ми је другарица и сироче као и ја; модистлук је самном заједно изучила  
ари-нени беше доброћуда изгледа старица и врло разговорна.</p> <p>— О, знам је добро, говорила  
?!{S} Ћутала сам, држећи, да ће старица и сама отворити своје срце, ако јој симпатије улевам и  
ошапутала сам, да га сетим дужности оца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаукнуо је он, покрио лице ру 
 и најплеменитија „биљка“ човечија срца и душе.{S} Ретко је земљиште у ком она ниче, а ретко се 
што старији.{S} Обојица беху добра срца и изврсни сродници; надметали се, који ће ме боље разон 
е бадава; ја сам га љубила из свег срца и душе своје.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Мил 
дужности а нешто баш са тог топлог срца и поноса.</p> <p>Дужност ме је често приморала, да свој 
> <p>— Добро пише.{S} Вади речи из срца и душе.{S} Ту је опет преврнула неколико листова, и паж 
е он више не воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се прихватих наде да ме можда заборавља, 
а је сваки племенитији осећај.{S} Љубав и поштовање одавно је постала детњарија.{S} Отуда и овл 
а, али га љубим из све душе; а та љубав и дужност према вама учиниће да га заборавим и без тога 
ајко, с вама не слажем.{S} Зар је љубав и поштовање једно исто?{S} Ето на пример, и ја многе му 
И то већ показује неку материнску љубав и старање о деци!</p> <p>— Нећу да кажем, да није љубав 
 него на право своје, не може бити рђав и непоштен, баш ако га и сумњиче.</p> <p>„Остала сам ус 
и карактера, мора у браку тек благослов и срећу доносити.{S} Такова љубав је и трајнија; траје  
обичан, а правопис, на моје чуђење, нов и доста правилан.</p> <p>Кад је тетка дошла, почела сам 
да подигнем углед матере детета његовог и да им га опет вратим.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао 
 сам ту „морску логику“ понеког женског и мушког „отменог света,“ па сам се страшила, да је не  
S} Укратко: у узајмном поштовању мушког и женског човека.</p> <p>— Ту се мајко, с вама не слаже 
године писала ми Даринка измећу осталог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом радо разго 
.</p> <p>Згрозила сам се од призора тог и покрила лице рукама.{S} Он их нежно скиде и загледа м 
ити не могу!</p> <p>Био је Миланов друг и брат од тетке.{S} Док сам била у дому моје помајке, д 
решила.{S} Па онда, човеку по кад и кад и преври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал тек је тешко 
 сам грешила.{S} Па онда, човеку по кад и кад и преври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал тек је 
 чиста.{S} Сад је и то друкчије.{S} Сад и момак од 17—20 година не тражи жену, већ новац. — Ниј 
 неколико дана стајао је предамном блед и дрхћући од узбуђења.</p> <p>И ја сам дрхтала.{S} Тек  
ледао у очи а за тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпочео какву тему, што није интересов 
с се сећам свог учитеља.{S} Крупан, сед и румен старац.{S} Дође до душе раније у школу, но што  
видио да се светина ускомешала, те хајд и он у гомилу и не знајући зашто! „Великоварошани“ су ч 
 више видети нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</p> <p>Ка 
орила је спустивши се до мене на канабе и милујући малога.</p> <p>Дете се још јаче приљуби уз м 
рцем и одаје љубавном уживању без борбе и устезања......</p> <p>Осећаји су им до душе искрени и 
 те чути.{S} У данашњем добу тешко живе и здрав човек, а што ће да чини таки јадник?!{S} Ништа  
 до друге породице, да пренашам гласове и решетам ову или ону кућу, као што то чине многе токор 
је дужност — твоја.</p> <p>Заборави све и буди човек!</p> <p> <hi>Стана.</hi> </p> <p>Држала са 
се радости и туге, среће не среће, наде и неке црне слутње.</p> <p>После сам се утишала и почел 
стало од родитеља.{S} Она радо пристаде и још рече, да ће ми храну давати бесплатно, а са прихо 
ави.</p> <p>Старка заћута, нагло устаде и оде кавезима.{S} Била је очевидно јако узрујана.</p>  
еје или да плаче над развалинама правде и сасушеном клицом светског здравог разума.{S} Но и опе 
крила лице рукама.{S} Он их нежно скиде и загледа ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не видим. 
ајчинском љубављу, а тако треба да буде и код полске истинске љубави.{S} Свуда, где није тако,  
 претеривати.{S} Оно што се у кући нађе и искрен срдачан дочек, најбоље је гошћење.</p> <p>Дабо 
и сама.</p> <p>После неког времена дође и он у врт.{S} Преко руке је носио моју мараму.{S} Сад  
 се гушила у сузама, а блистале се сузе и у помајчиним очима; али моје око остало је суво; срце 
љесак и етикетна правила.{S} Држа ла је и она, да се тек у додиру са госпоштином и „салонским с 
требе да се исповеди.</p> <p>Застала је и убрисала сузе.{S} Неко време је замишљено ћутала.{S}  
о изучила а пре годину дана отворила је и радњу преко пута од моје.</p> <p>Слагале смо се и ако 
{S} Станује одма у другој соби а она је и неговала у болести. — Молим вас, дозовите је.</p> <p> 
мајка воли своје дете.{S} Но површна је и мајчинска љубав код таке врсте матера.{S} Сујета је т 
ов и срећу доносити.{S} Такова љубав је и трајнија; траје и онда, кад једра плећа љубљене особе 
бар увек непокварена и чиста.{S} Сад је и то друкчије.{S} Сад и момак од 17—20 година не тражи  
ктора очију.{S} Годину дана лечио ме је и божијом помоћу спасао вид.</p> <p>Заостала сам овде.{ 
ка“; толико вам говорим.{S} Чудно ми је и самој.{S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме чисто говори 
 да се опет самном протитра; умро ми је и теча а тетка мораде у оближњу варош својој ћерци и зе 
ва, ал тек је — старка прекиде — тек је и симпатије.{S} Хвала вам ћерко, хвала по сто пути!</p> 
ате.{S} Кад је то видео; доносио нам је и слао место играчака различитих књига.{S} Упознао нас  
је добро, говорила је она.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је оставила сав свој „веш“ и одело. 
?“ Да би нашла узрока, погледала сам је и опет.</p> <p>У том старка подиже очи и погледа ме.{S} 
ена ми је била лепа и богата, а имао је и сина, више ми није требало, држала сам да се у писму  
ћеш да знадеш?“ Знај дакле. — Застао је и погледао ми у очи.{S} У том погледу се јасно огледала 
ли се дужност пренебрегне, или — ако је и мрве понашања у њима — врши се, али како?!{S} Свађа,  
дно другоме били од почетка, па тако је и сада. </p> <pb n="164" /> <p>Док сам сумњао у тебе, п 
ку због мираза.{S} Исто тако, бивало је и обратних случајева, да се девојка удала без љубави пр 
 много да говорим.{S} Тог зла бивало је и за мог младог доба, али шта велите о женском картању? 
ила се жена; „врати ми оца!“ јаукало је и преклињало дете...</p> <p>Згрозила сам се од призора  
ренутака настави опет:</p> <p>— Било је и пре тога гада и трулежи, али у много мањој мери, Деша 
ина љубав.</p> <p>У оба случаја било је и одзива.{S} Но опет се узели нисмо, а све зашто:</p> < 
<p>„Што плачеш, лудице моја?{S} Тамо је и онако живље и веће место; ако се не сложиш са сестром 
ислила, рече она, оборивши очи: а то је и цела истина; само је зло, што после таки ум и тако ср 
 задрхтати и рука...</p> <p>Уздахнуо је и махнуо руком преко чела.</p> <p>Настала је несносна т 
ака различитих књига.{S} Упознао нас је и с немачком литературом.{S} Сви дечији писци и песници 
еме школског свог одмора, научио нас је и Вуковом правопису; био је још у првом зачетку, но он  
сти треба тим више штовати! прекидох је и нехотице ја.{S} Лако је у добру добар бити, ал на муц 
и.{S} Такова љубав је и трајнија; траје и онда, кад једра плећа љубљене особе спадну и кад руме 
ла његова дела.{S} Но ја сам се касније и сама задубљивала и у сувопарније ствари и трудила се  
</p> <p>Волео је другу, коју је доцније и узео.</p> <p>Кад је приметила Душанову равнодушност,  
сто ходим и не слутећи шта у њему врије и кува.</p> <p>Љубила сам га, али сам била старија, па  
ead>II.</head> <p>Дођоше и друге ферије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино место, заузе 
а.{S} Заборавиће је брзо поред богатије и лепше; само она треба да је паметна, да је благодарна 
ла: „заборавиће је поред друге богатије и лепште.“ Те речи звучаше ми непрестано у души; и ја с 
/p> <p>Док траје новца, левентују обоје и сносе се, нестане ли га, бива свешта.{S} Још је срећа 
 и лицу; изгледало је, као да је милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу Аполона и Дијане 
оследњем часу оставити неће.{S} Поштује и воли она мене, али зависи од — мужа.</p> <p>Нека је п 
видела, да га моја љубав слабо усрећује и да му је немила.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам с 
о што су у теби те особине једнако јаке и тврдоглаве; Та пусти да надјача једна ма која!“</p> < 
м изостављао.</p> <p>Умерила сам кораке и слатко се насмејала.{S} Тек сад сам видела, да и ја н 
ек доцније, кад би почео примати утиске и од унутрашњих мојих особина.{S} Данас их још нема.{S} 
>Сву душевну храну примала сам од тетке и тече све док нисам добро читати научила, а после сам  
пада на памет?{S} Зар се не страше муке и клетве дечије, греха пред Богом и срамоте пред људима 
ене.{S} Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно рече:</p> <p>„Добар бранилац.{S} Али овог пута  
 па онда мислим, мислим, да ми је после и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се поред пле 
истају као звезда, или клизају све даље и даље док не пропадну у глибу — порока.</p> <p>Друга в 
, лудице моја?{S} Тамо је и онако живље и веће место; ако се не сложиш са сестром, имаш свој но 
вори очајање, али више и чешће лакоумље и себичност.{S} Зар је човек рођен тек да само ужива?{S 
о тренутака.</p> <p>„Наравно.{S} Сад ме и боље познајеш.“</p> <p>„У тебе је,“ рече он не дижући 
 би први љубавни занос прешао; те би ме и нехотице почео сматрати као узрок своје несреће.</p>  
 парада.“</p> <p>Тај предлог заболео ме и увредио до дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он 
а узети?!“</p> <p>„Све муштерије што ме и сад ишту.{S} С годинама порастиће ми и капитал.</p> < 
{S} Мислим: не ће ме разумети а могу ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми је опет н 
.{S} И ја сам то радо читала, али су ме и друге ствари интересовале; те сам и његово захтевање  
ућу, као што то чине многе токорсе даме и матере читаве породице.{S} Често мислим и о томе, па  
ка у месту и околини.</p> <p>Дође време и њезиној удадби.{S} Просилаца је имала врло много; зна 
 Но ту неједнакост изједначило би време и љубав, да само није било другога — чинило ми се, да ј 
 тај утисак моћан, па човека неко време и занесе, али стално га везати неможе.{S} Особито не мо 
зборита човека.{S} Изузетака је да боме и у томе.{S} Но будите уверени, да су таки људи у самој 
 труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тера — швиндлерај.</p> <p>Уздахнула  
еле писма писати; а ради веџбања у томе и у немачком језику, захтевао је, да преведемо и по нек 
а.{S} Видим, да има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, што сам овако остала.{S}  
лепе, али тим више даровите, образоване и учене.{S} Оне гледају у свет смело, разборито и са са 
 поносита.</p> <p>Но нико није без мане и ја сам је волела, врло волела; једно би изгледало при 
 ногу, да би је полепшо а нама су гадне и смешне те здепнасте кратке ноге; ми сликамо врага црн 
да је чистији, нека дигне камен на мене и нека ми каља успомену!</p> <p>СТАНА.</p> <p>Сутра дан 
Честитао ми није нико.{S} Ко би се мене и сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — које сам ја у 
; (секом је звао још у детињству и мене и Даницу) повери ми се; у друштву се све лакше сноси. „ 
омајка није правила разлике између мене и своје кћери; учила нас је обе кувати, месити прати и  
и; врлине се обично узносе, хвале, цене и поштују тек устима, речма, а срцем ретко ко за њима ж 
а разлике.{S} Оставила је своје особине и једним и другима подједнако...) Осим тога беху сви пр 
осите питомице Душанове славне царевине и Јевросиме мајке, пошле тим трагом!{S} Јевросима учи с 
да је сталност врлина.{S} Без те врлине и нема праве љубави.{S} Несталан човек и није прави чов 
Бого-човека предаје народу да га распне и поред уверења, да је невин...</p> <p>Она уздахну и од 
о и са самопоуздањем.{S} Све су дурашне и еманциповане од сваке предрасуде.{S} Гледиште им је х 
 увидела, да је баш то само прегоревање и брига а њему — љубав.</p> <p>Срце ми дакле не беше мр 
сортираних по величини и везаних у мање и веће пакетиће.{S} Исто тако беше у њој неколико дењчи 
 тако?{S} Па ми не замерите!{S} Незнање и невиност није једно исто!{S} А ви нисте данас дете.{S 
је ли „бабадевојка“ заслужила презирање и поругу, којом се обично за живота срета...</p> <p>Бил 
ва школа ни метод, већ домаће васпитање и окона. „Дете ретко слуша оно шта му се каже, већ радо 
е мираза...</p> <p>Прекинула сам читање и питала: „хоћу ли читати даље?“</p> <p>„Па читај“ смеј 
 на пример, ако љубимо истински поштење и искреност, љубиће мо то и онда, кад носилац тих врлин 
же свакоме десети и поред најбоље пажње и надзора.</p> <p>— Може, али тек ређе.{S} Још ви незна 
нтано...</p> <p>Често су такве јунакиње и детињасто тврдоглаве. <hi>Онда се обично вели, да су  
ују, али чим се даде прилика да преваре и — једна другу.{S} Дође ли једно од њих у било какву н 
оја.{S} Насмејала сам <pb n="159" /> се и зловољно окренула на другу страну; но и опет се нисам 
о дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Разлог нисам и 
тила Душанову равнодушност, изменула се и постала хладна, скоро груба према мени.</p> <p>Питала 
лан.{S} Сестре га звале „брацом“, па се и сам тако називао; само што још није умео да изговори  
 дотрча старици и Аурора и Марко, па се и они стадоше умиљавати; завидљиво гледећи у тичицу на  
у сваком земљишту корена хватају; па се и ја брзо навикох у дому свог старог тече е тетке.</p>  
 гимназијски разред.</p> <p>„Слажите се и будите брат и сестре,“ рекла је помајка, приказујући  
зик од из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и не чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће те пљенут 
 те; знам ти назоре.{S} Али промисли се и ти, па буди милостивија.{S} Кажњен сам и онако и суви 
д се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи на мени?{S} За 
стиде на улици пружити руку и јавити се и на блиским рођацима својега мужа, а често и својим, т 
еде привући својим прсима, тргла сам се и уступила корак натраг.</p> <p>„Милане, буди човек!{S} 
постељи сам и плакала.{S} Сетила сам се и Милана.{S} Склопила сам очи, као оно деца, да му слик 
еко пута од моје.</p> <p>Слагале смо се и ако смо биле неједнаке природе; била ми је необично о 
азујући ме својој деци.{S} Но ми смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница немогосмо бити  
амо великани, само изузетци узвишују се и поред патње.{S} Обични људи застају поред таке немиле 
расан пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и не познајемо!“ Узвикнула сам у смеју.</p> <p>„Па што  
то, а сада сам добила журан позив од те и те фирме.{S} Готову робу понела сам са собом а остало 
и детету.{S} То ти је дужност; а они те и већма воле, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љуба 
 да те сад љубим још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не  
су дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, богатство је да не треба веће.{S} Свега  
S} Нису баш пријатне успомене; а можете и из овога све дознати.{S} Писала сам још пре 15—20 год 
да прикривљену и у моје иначе разборите и добре тетице.{S} Зар је мало примера у свету, <pb n=" 
Па једите колко вам је воља.{S} Подајте и маломе.{S} Ено се опет игра са мачком и псетом, „моји 
 том листу: „Застава,“ па видим, да сте и ви Српкиња.</p> <p>— Српкиња сам, рекох, па седох опе 
 „грчком“ носу.{S} Обрве је имала густе и формасте.{S} Али баш тај иначе „услов лепоте,“ чудно  
а измаку.</p> <p>„Још месец, два, па ће и Милан доћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' мајко 
 хоће усмено да ми одговори?{S} Моћи ће и то; скорим ћу дома.{S} Ове године ћу свести ферерије  
увати, месити прати и све женске домаће и ручне послове.{S} Мене је осим тога дала изучити и ма 
љубила сам их већма него и тице и цвеће и оно китњасто зеленило и плаво небо, што тако красно д 
ила сам, па га одбила ради његове среће и своје дужности.{S} Боривој је имао право, кад је река 
их се већина жени и основи брачне среће и љубави. </p> <pb n="167" /> <p>„Имаш ли још који егзе 
азити из куће, у којој сам толико среће и толико туге доживела!</p> <p>Падало ми је на ум и сам 
 лако.{S} Али ако буде паметна, увидиће и сама, да тако мора бити.{S} Зар сам је за то одхранил 
е већ дневник казао, да се то море хоће и код мене да узбурка и колеба?“</p> <p>„Без тога колеб 
 дете хранити.{S} Где једу троје, јешће и четворо“, чула сам говорити моју нову помајку.</p> <p 
га љубим; па и код њега је тек саучешће и пријатељство!“ </p> <pb n="160" /> <p>Тако сам мислил 
ми у почетку чудно било његово саучешће и старање о мени.</p> <p>„Тебе секо, нешто мучи,“ говор 
д сам вам тек прочитала пролећне месеце и неколико сталежа, а где су остали сталежи, па лето, п 
 своје; љубила сам их већма него и тице и цвеће и оно китњасто зеленило и плаво небо, што тако  
 поред постеље на ћебету једно псетанце и мачка.{S} На столу сам још видела једне наочари и пле 
у су ми растрзале страшне муке.{S} Срце и разум, понос и љубав борила се у мени.{S} Дуго је тра 
препаћене муке: умртвила сам своје срце и одбила га, као некада Милана. — После неколико дана б 
 — Савест ми је чиста и мирна, али срце и опет боли...{S} Успомена за успоменом ређа се у души  
ко срце више види и више осећа, па више и пати.{S} Ту је опет тихо уздисала.</p> <p>Ви сте заце 
гов рад радо читам, и да би га све више и више читала.</p> <p>— Бар да видим, кад је тако.</p>  
на!“ То истина говори очајање, али више и чешће лакоумље и себичност.{S} Зар је човек рођен тек 
це му се застаклиле, па само нагло дише и дрхће од чезње за тицама.</p> <p>— Бојите се, да не и 
та и ја знадем, да се у богатству лакше и комотније живе, па нећу да сам му на сметњи!“</p> <p> 
RP18870_C2"> <head>II.</head> <p>Дођоше и друге ферије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Маци 
е лице њезина детета?!{S} Сродство душе и срца привлачи је њему, па јој је мило</hi><hi>онакво  
>онакво какво је</hi>.{S} Сродство душе и срца треба да веже мужа и жену.{S} А то полско сродст 
улудаст, само нека је богат.{S} Еквипаж и вранци, кадифа и злато, — то јој је сва жеља и сав ид 
</p> <p>— Зашто ми ниси казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој 
је разонодим призвала сам је чешће себи и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он заволео, јасн 
{S} Тамо је куповала меса за чорбу себи и „своме друштву“ — тако она зове своје псето и мачку — 
вао.{S} При поласку ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти то ниси 
ам осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто се чудила, како пре то увидила нисам.</p> <p>По 
<p>— Дакле ни ту се нисам преварила? ви и пишете?{S} Незадовољни сте можда с оним што вас окруж 
.{S} Ја, која сам дотле сањала о љубави и с оне стране гроба и држала, да никога више љубити не 
без имена у памети.{S} Будите ми здрави и сретни.</p> <p>Старка ми стиште руку.</p> <p>Ја сам и 
 стадоше лепршати и пипкати је по бради и лицу; изгледало је, као да је милује и љубе.{S} У ист 
бљене особе, јер у место да себе победи и да та се одрече, она га гони својом страшћу на само у 
што после таки ум и тако срце више види и више осећа, па више и пати.{S} Ту је опет тихо уздиса 
дног изабрати.{S} Све су то ваљани људи и згодне партије.“</p> <p>„Чекам да дорастем за шпекула 
вршити нисам могла, пала ми је на груди и јецала: „опрости, опрости! не знам шта чиним; та ја г 
ште у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тер 
у ми због мешања словенског језика тежи и сувопарнији; сваки час сам морала молити течу, да ми  
> <p>Тежак беше то тренутак, много тежи и од онога, кад сам се с Миланом растала.{S} Тада — а с 
абаву и то „света ради!“ Зар не пролази и сунце кроз каљава места, на остане чисто?!{S} Тако се 
ћ!{S} Сутра ћемо наставити.{S} Сад лези и ти, већ је касно а теча ти је легао, па неможе заспат 
едаше ми у мојој детињској големој тузи и неприлици прави анђео избавитељ.{S} Да је требало жив 
заслужила?{S} Јесам ли?</p> <p>Догађаји и дела нек говоре!</p> <milestone unit="subSection" />  
p> <p>Преметала је неко време по кутији и онда извади чак са дна једну сашивену рукописану књиж 
елила.{S} Та волила сам га <hi>истински и већма него себе</hi>; а не тек с моментани страсни ос 
и по неку немачку приповечицу на српски и да му своје мишљење о овој или оној теми писмено саоп 
бок пун џеп!{S} Цео свет, особито мушки и не почиње онде љубити, где би требало да поштује.{S}  
дну, ону црну увреду.{S} Невин сам, али и твој је живот отрован.{S} Доказ томе већ је то, што н 
у и псето.{S} Смешно је, јел те?{S} Али и они мене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па и правични 
аску ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти то ниси увидио?“ шапут 
д Даринке.{S} Јављала ми, да се венчали и да одмах полазе у Америку.</p> <p>Мирно сам прочитала 
ити и памтење, као што су ме заборавили и људи.</p> <p>Заборавили? — Је ли баш тако?{S} Не, сећ 
еста, где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и плак 
 Милан.</p> <p>Тргла сам се од те мисли и махнула руком преко чела; ваљда да је отерам.{S} Али  
арка се по неком времену прену из мисли и погледа око себе.{S} Поглед јој застаде на „<title>Зм 
сто?!{S} Тако се ћерко, ту обично мисли и ради, а ево на рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко  
аку тамо у Срем.{S} Учинимо јој по жељи и онда је била мирнија.</p> <p>— Је-ли рођака дошла? пи 
је разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он газио углед где год је могао.{S} Био је као и сви  
 је то?{S} Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; говорила је  
 на први поглед.{S} Лице ваше остаће ми и без имена у памети.{S} Будите ми здрави и сретни.</p> 
 и сад ишту.{S} С годинама порастиће ми и капитал.</p> <p>Сестра се насмејала, а шогор ваљда у  
исам хтела да испитујем.{S} Нашто би ми и било?{S} Доста што сам знала, да ме он више не воли.{ 
им путем...{S} Преклињем те, опрости ми и допусти да могу доћи да те видим и усмено кажем шта с 
а врата од побочне собе.</p> <p>— Прими и мене у друштво, смејала се она.{S} Милан ми приповеда 
ле сам држала, да су ту у земљи подруми и коморе.</p> <p>„Како живе ти људи?“ мислила сам и пог 
ила док сам написала то неколико хладни и равнодушни речи!</p> <p>Да заборавим своју тугу треба 
ичност — немоћни су и детињасти и једни и други.</p> <p>Смејала се, а у погледу указа се онај и 
у то разлози, због којих се већина жени и основи брачне среће и љубави. </p> <pb n="167" /> <p> 
 одлучно:</p> <p>„Милане, иди кући жени и детету.{S} То ти је дужност; а они те и већма воле, н 
а месеца на дому.{S} То време беше мени и Даници најмилије; једва смо чекале да дође.{S} Пред њ 
т?!....</p> <p>Пробудио се понос у мени и ја сам јој одмах одговорила.</p> <p>Одговорила сам јо 
ешница,“ заиста заслужује, да је отмени и солидни кругови презру и истисну — пре него ма коју к 
..</p> <p>Осећаји су им до душе искрени и чисти, али шта вреди, кад је љубавник, на рачун приро 
..) Осим тога беху сви прозори отворени и светињом начичкани.{S} Туда ће се вратити спровод, па 
жњом, да нам је љубљена особа у близини и да је поседавамо.{S} Али зар се не може љубити и из д 
ј је било писама сортираних по величини и везаних у мање и веће пакетиће.{S} Исто тако беше у њ 
 Темпераменти могу бити сасвим различни и појмова о свету.{S} Укратко: у узајмном поштовању муш 
човека; ал муке су велике, па ме укрепи и сачувај од даљег искушења!“</p> <p>Нико ми није одгов 
 <p>— Дошла је, таман да јој очи склопи и да је сахрани; после два сата је издахнула.{S} Била ј 
сама задубљивала и у сувопарније ствари и трудила се да их разумем; видила сам, да течу то весе 
} На столу сам још видела једне наочари и плетиво, а у отвореном прозору било је неколико сакси 
рором и цицаном Марком.{S} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и забава.{S} Пазите 
 бар у неку руку...</p> <p>С тим отвори и зелени кавез.{S} Аполо и Дијана радосно зацвркутаце,  
ла сам јој и свој разлог.</p> <p>Зар си и о мени тако судила? питаше она прекорно.</p> <p>Порум 
ш рђаво, што се у младости човек заноси и прецењује своју моћ.</p> <p>— Зар је то занос?{S} Зар 
и у самој ствари „лакша роба“ ...{S} Ти и незнају шта је љубав.{S} Разумем, права љубав, а не о 
м и „салонским светом“ човек образовати и оплеменити може.{S} Уверена сам била, да би старицу н 
што јој га правиш.{S} Хтела ми показати и пантлике што ћеш метнути на шешир, па извукла место њ 
; учила нас је обе кувати, месити прати и све женске домаће и ручне послове.{S} Мене је осим то 
дрхтало, па сам осећала да ће задрхтати и рука...</p> <p>Уздахнуо је и махнуо руком преко чела. 
летише на груди, па се стадоше лепршати и пипкати је по бради и лицу; изгледало је, као да је м 
е већ су под земљом.{S} Докле ћу живети и како ћу свршити, не могу знати, ал срце ми каже, да м 
шта.</p> <p>— То се може свакоме десети и поред најбоље пажње и надзора.</p> <p>— Може, али тек 
.</p> <p>— Право велите, могла сам бити и мајка.{S} Али ја сам девојка — бабадевојка.{S} Ту се  
ио 10 фор. месечно.{S} Могла сам добити и више, но ја сам зарад Данкина мира пристала на — најм 
оседавамо.{S} Али зар се не може љубити и из даљине?{S} Зар на пример мајка мање љуби своје чед 
, а после? — После ће ме можда оставити и памтење, као што су ме заборавили и људи.</p> <p>Забо 
расте...“ Ко год хоће може је преварити и онда, грех на његову душу.{S} Није она крива што је т 
д немам речи.{S} Мрзи ме чисто говорити и оно што морам.{S} Разговор овакав никад не почињем.{S 
познаје.{S} Тамо ћу те на рукама носити и бићемо обоје сретни.{S} Или ако нећеш тако, реци хоће 
сеца.{S} Већ сам вас жељан а могу учити и код куће.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ првога дана опазил 
лове.{S} Мене је осим тога дала изучити и машамодлук, модистлук. „Сироче си, па ти може требати 
јунакиња, сушта је наивност а по лепоти и доброти прави анђео и неко надземно створење.{S} Од њ 
је их сличност — немоћни су и детињасти и једни и други.</p> <p>Смејала се, а у погледу указа с 
} Делала сам по твојој светој заповести и дужности човека; ал муке су велике, па ме укрепи и са 
ити; срце ми је кипило од смесе радости и туге, среће не среће, наде и неке црне слутње.</p> <p 
 увела лица, пролети јој зрачак радости и изненађења.{S} Видело се да ме је познала.</p> <p>— Д 
а је влажно, ал' бар има више светлости и изглед на улицу.{S} И то нешто вреди.{S} Олакшава ми  
и; и ја сам остала да живим из дужности и љубави.{S} Остала сам да живим, но у кући тој дуже ос 
<p>Ужаснула сам се од толике одлучности и употребила сву своју снагу и говорничку моћ, да подиг 
ромно, чисто и њезиној дубокој старости и по кроју и градиву сасвим примерено.</p> <p>Што сам с 
<p>Десет година живила сам тако, радећи и хранећи се.{S} Десет година ме поштовали као рођену м 
> <p>Опет је текла река времена, носећи и добро и зло у море заборава.</p> <p>Просилаца сам и с 
са старицом, обећавши, да ћу скоро доћи и књижицу донети.</p> <p>— Секо, баца неможе с тобом ти 
.</p> <p>Одговорила сам јој честитајући и желећи обојима сретан пут.{S} Жеље су биле искрене, а 
бало да поштује.{S} Тек мане, недостаци и слабост женскиња њих привлачи; врлине се обично узнос 
а.{S} На њиово лепршање, дотрча старици и Аурора и Марко, па се и они стадоше умиљавати; завидљ 
свако његово писмо комотно читала мајци и Даници, а сад сам при сваком нежнијем изразу његовом  
тка мораде у оближњу варош својој ћерци и зету.{S} У њих беше већ двоје деце, те не беше места  
мачком литературом.{S} Сви дечији писци и песници тога језика, беху заступљени у нашој девојачк 
а се тамо боље усавршим у својој струци и да — заборавим.{S} Својима сам рекла, да сам се давно 
пажљиво читала.{S} На једанпут диже очи и рече:</p> <p>— Читајте ово!{S} Прочитала сам гласно п 
 и опет.</p> <p>У том старка подиже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било све јасно.{S} Поглед јо 
 од нашег трчања по скамија, протре очи и викне: „Ко је то на среди, нек продужи даље?!“ Тако ј 
едом заклања...</p> <p>Он је оборио очи и уздахнуо.</p> <p>Од тога доба није ми изјављивао љуба 
те,“ рече она тренутно, па ме загрливши и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла још тога дана к 
S} Успомена за успоменом ређа се у души и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам с 
, тамо у варошко гробље.{S} Метнула јој и каменит крст, али без сваког знака и натписа.{S} Кад  
и.{S} Да је утешим, приповедала сам јој и своју некадашњу љубав према Милану.{S} О Боривоју нис 
 око лепог кроја.{S} Разгледала сам јој и одело.{S} Било је скромно, чисто и њезиној дубокој ст 
че ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и свој разлог.</p> <p>Зар си и о мени тако судила? пита 
.</p> <p>„Опрости јој Стано као што јој и ја праштам,“ свршавао је своје писмо; „а знај, да за  
енило а душу ми заузеле мисли о неситој и грабљивој човечијој природи.</p> <p>Сестра и шогор ра 
иња понајвише је идеал, спољашњи блесак и спољашњост у опште, а последица је браколомство и сам 
 — много је полагала на спољашњи бљесак и етикетна правила.{S} Држа ла је и она, да се тек у до 
ука рукаве, чим ме похвали — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда  
ле робе.</p> <p>Кад човек чује, или чак и осети таку пресуду света не зна шта ће: да се смеје и 
 и нема праве љубави.{S} Несталан човек и није прави човек.{S} Но ви ме душо, нисте разумели.{S 
но није код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми </p> <pb n="171" /> <p>би је презирали, ка 
!</p> <p>— Знам, сека-Мацо, па зато вам и наручујем...</p> <p>— Добро фрајлица, богами, баш доб 
ти своје срце, ако јој симпатије улевам и ако осећа потребу да се коме изјада.</p> <p>Старка се 
 себично. „Не ћу да живим, кад га немам и кад нисам сретна!“ То истина говори очајање, али више 
а га умирим.“</p> <p>„Знам.{S} Али знам и то, да сам несретан; преварен и да љубим тек тебе.“</ 
а док први занос пређе па увиди, да сам и ја погрешива — постаћу му равнодушна.“ мислила сам, п 
воје.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Милану љубила тек њега.</p> <p>Крила сам своје осећ 
<p>Старка ми стиште руку.</p> <p>Ја сам и нехотице привукла њезину руку својим уснама и пољубил 
и све заман; од тога тренутка знала сам и осећала, да Милана не љубим тек као брата и пријатеља 
његовом или њезином?</p> <p>Дознала сам и то.{S} При крају године писала ми Даринка измећу оста 
еме некако чудно и тешко.{S} Питала сам и Душана, шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „вид 
мате баш неког од својих?{S} Питала сам и други пут.</p> <p>Она љутећи оде шифонеру, отвори га  
ре то увидила нисам.</p> <p>Постала сам и према њему збуњена; бојала сам се да се не одам, па с 
ло, примети она и устаде.{S} Устала сам и ја, али без воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а в 
, да сам се бојала, чуће.{S} Устала сам и донела још цвећа. ма да ми није требало.</p> <p>Сад с 
 задовољно гледају...</p> <p>Устала сам и целивала икону.{S} Срце ми се још цепало, но душа ми  
 очи; већ је сумрак.“</p> <p>Устала сам и збуњено пошла из собе.</p> <p>„Куда ћеш?“ шапутао је  
чима о својој љубави.</p> <p>Ћутала сам и јецала.{S} Тек кад ме хтеде привући својим прсима, тр 
тра ступи — Милан.</p> <p>Задрхтала сам и побледила.</p> <p>„Што дрхћеш, змијо глатка?“ рече пр 
во баш у овој вароши -губе; а могла сам и љубави имати, само да се нисам држала поштења и дужно 
ам га не отворено вратити.{S} Узела сам и перо, када се покрену у мени нека врста сажаљења: „Ак 
 воље; само док га донесем.“ Донела сам и читала:</p> <p>10. март године 18...{S} Проси ме трго 
p> <p>Учинила сам јој по вољи; била сам и поред радозналости санана. </p> <p>Сутра сам наставил 
 добра?{S} За младих година служила сам и код феишпана.{S} Није Маца макар ко!</p> <p>— Знам, с 
/p> <p>„Како живе ти људи?“ мислила сам и поглед ми паде кроз отворен прозор у таку једну избиц 
аше она прекорно.</p> <p>Поруменила сам и стисла се уз њезино раме; била би је још на улици пољ 
а није њезина умотворина, приметила сам и наставила читање:</p> <p>Јесте, судбини се допало да  
им гласом.</p> <p>„Кога?“ узвикнула сам и дигла очи.</p> <p>„Опрости“ рече он пруживши ми мој д 
тера — швиндлерај.</p> <p>Уздахнула сам и оборила очи, не рекавши јој ништа.{S} Било ми је срам 
то не долази?“ У својој машти нашла сам и одговор: „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је  
 <pb n="169" /> <p>Зарад тога дошла сам и амо у Т., чула сам за овдашњег ваљаног доктора очију. 
ку“ овога пута без успеха; но дошла сам и дома, а она ми је била у памети.{S} Била је то чудна  
о у море заборава.</p> <p>Просилаца сам и сад имала: младих и старијих, момака и удоваца, богат 
већи грех, да се растанемо сад, кад сам и по други пут увидео, да смо створени једно за друго?! 
 ме и друге ствари интересовале; те сам и његово захтевање свагда радо и с вољом испунила.</p>  
мишљала о свој прошлости; у постељи сам и плакала.{S} Сетила сам се и Милана.{S} Склопила сам о 
г трогодишњег синчића.</p> <p>Путем сам и опет размишљала: јели ми посета умесна?{S} Нашла сам  
 ти, па буди милостивија.{S} Кажњен сам и онако и сувише.{S} Огорчен на тебе, оженио сам се оно 
е ћутим.</p> <p>„Не да мислим, него сам и уверен.{S} Таки карактери, таке природе не подлежу ла 
 ме опет беше оставила.</p> <p>Дуго сам и тешко за тим боловала.{S} Кад сам оздравила, чула сам 
/p> <p>Био ми је загонетка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је заволео — другу. </p> <pb n="161" 
S} Зар није тако?</p> <p>— Баш тако сам и ја мислила, рече она, оборивши очи: а то је и цела ис 
ила, трудећи се да своје осећаје утишам и отерам те варљиве мисли; но опет сам тек о Боривоју с 
ила сам, да га задржим, да му све кажем и да умрем, али на врати сам се већ стропоштала.{S} Све 
а савете његове, већ се поводи за срцем и одаје љубавном уживању без борбе и устезања......</p> 
ојке, која се грозила трговине са срцем и гадила пољупца — без љубави.</p> <p>Старка заћута, на 
ш примити!{S} Само причекај, док свучем и сместим Милана.{S} Оне две оставићу данас Лизи.</p> < 
ност према вама учиниће да га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лак 
питала: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинила неком природном искреношћу  
им само зато, да тебе још једаред видим и да из твојих уста чујем, можеш ли ми опростити ону га 
и ми и допусти да могу доћи да те видим и усмено кажем шта сам све до сада препатио.</p> <p>Оче 
 је отворио очи, да јасно и чисто видим и поштено осећам.{S} Сиромах, није ни слутио какву ми ј 
м вулкан, по чијој површини често ходим и не слутећи шта у њему врије и кува.</p> <p>Љубила сам 
шта.{S} Било ми је срамота, да потврдим и ту ману нашег хваљеног културног века... </p> <pb n=" 
кор да видите!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, па се питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им 
су им стојале једна уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што сам је узела у своју кућу, али да њу 
матере читаве породице.{S} Често мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мис 
 карактери умеју се узвисити над једним и другим.{S} Патња често већма челичи, него највећа сре 
.{S} Оставила је своје особине и једним и другима подједнако...) Осим тога беху сви прозори отв 
зео ме је за руке, уверавјући ме нежним и страсним речима о својој љубави.</p> <p>Ћутала сам и  
ила способна за љубав, кад тако говорим и кад сам остала неудата.{S} Не, ћерко није тако.{S} Ку 
дође до „замерке“ — повела сам са собом и малог Милана, теткиног трогодишњег синчића.</p> <p>Пу 
 а чело ногу стајаше он погнутом главом и сузним очима.</p> <p>„Милане, опрости, опрости!“ моли 
ква одговорност лежи на њима пред Богом и светом.{S} Закужави ти један цветак или ти се поболи  
 муке и клетве дечије, греха пред Богом и срамоте пред људима?!</p> <p>Него ви ћерко, и не једе 
и маломе.{S} Ено се опет игра са мачком и псетом, „мојим друштвом.“ Заборавила сам да вам га пр 
 мрачном прошлошћу, али светлом титулом и пуним џепом!..</p> <p>Знала сам ту „морску логику“ по 
зна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тера — швиндлерај.</p> <p>Уздахнула сам и оборила очи 
какву ми је будућност у овом поквареном и леденом свету баш тим особинама спремио.</p> <p>Тако  
 она, да се тек у додиру са госпоштином и „салонским светом“ човек образовати и оплеменити може 
Док сам се савлађивала, тежио је за њом и тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сваку изјаву. 
та, да је свака љубав спојена са тежњом и чежњом, да нам је љубљена особа у близини и да је пос 
бро и свеже.{S} Бојадишу га жутом репом и сафраном, ал ја то осетим по мирису, па волим платити 
у животу још двапут љубила, истим жаром и истом чистотом.{S} Увек ми се чинило, да је то моја < 
 и Дијана; а ено мали се игра с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они 
уге доживела!</p> <p>Падало ми је на ум и самоубиство.{S} Али насилна смрт оставља за собом тра 
 истина; само је зло, што после таки ум и тако срце више види и више осећа, па више и пати.{S}  
терном човеку врлина; показује уз разум и топло срце.“</p> <p>„Топло срце.{S} Коме још то треба 
иће.{S} Чуде се после: одкуд шкрофлезан и јектичав подмладак?!{S} А не питају: која мати негује 
м гласом, у црвеном кавезу ми је Дамјан и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се иг 
 Проси ме трговац из * По изгледу ваљан и честит човек.{S} Провођаџише Н. Н, све је, како се са 
ао.{S} Мене ради био би хладније приман и у круговима, у којима је одрастао, а то све болело би 
а мене; све више увиђам, да је лакоуман и не постојан, а и мишљење нам се јако разилази; познат 
 и тога је давно нестало, па буди миран и сретан!</p> <p>Долазак ти је излишан; било би детињар 
није је у таким приликама бивао снужден и зловољан.{S} Јасно сам видела, да га моја љубав слабо 
огла отрести мисли: „зашто да је збуњен и зашто не долази?“ У својој машти нашла сам и одговор: 
 као неки кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но обично.</p> <p>Поздрав нам беше много хладни 
ли знам и то, да сам несретан; преварен и да љубим тек тебе.“</p> <p>„Ћути Милане, ћути!{S} Већ 
цу ћерку беше удао пре 10 година.{S} Он и тетка беху ми драги родитељи.{S} Кад су ме примили, б 
сам била чила, окретна и задовољна, као и друга деца.{S} Имала сам милу мајку, драгог оца, па и 
д Фенелона и других страних писаца, као и библију и златоустове беседе, од Доситеја Обрадовића, 
ан подмладак!{S} Наћиће се, дабоме, као и свуда по неки изнимак, али већина ће пропасти.{S} При 
е е тетке.</p> <p>Теча беше учитељ, као и отац ми.{S} Деце у кући није имао; јединицу ћерку беш 
 била од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер сам поред све 
дошла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане што је чинио, те уђосмо заједно у кућу.</p> <p>П 
о углед где год је могао.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека му је просто — није знао шта чи 
е.{S} Била ми је другарица и сироче као и ја; модистлук је самном заједно изучила а пре годину  
{S} А ви сека-Мацо, умесите штрудлу као и пре.{S} Онда вам је тако добро испала, бољу је неби н 
извала сам је чешће себи и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он заволео, јасно сам сад видил 
p>Нисам се преварила.{S} Он ми је писао и молио ме да му опростим увреду што ми је нанео.{S} Ма 
 се са женом раставим?{S} Подићу и небо и земљу док до цељи не дођем.“ </p> <pb n="165" /> <p>У 
те само тако одрасло несретно јектичаво и шкрофлезно дете, шта му је милије: кадифа и златно од 
 га гони својом страшћу на само убиство и вуче пропаст.{S} Ове врсте јунакиња понајвише је идеа 
волела; једно би изгледало пријатељство и љубав, које веже тек — непогрешивост.</p> <p>Да је ра 
ст у опште, а последица је браколомство и самоубиство.{S} То видите, мени изгледа врло себично. 
ио.</p> <p>Тако сам проживела детињство и дочекала дванајсту годину сретно и задовољно.{S} Но с 
ја, осмехну се старица, да је детињство и старост врло слично, и једно и друго слабо, и једно и 
бри и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и забава.{S} Пазите само шта ће радити.</p> <p>Отворила 
ке душе своје; љубила сам их већма него и тице и цвеће и оно китњасто зеленило и плаво небо, шт 
, а код другог се већ суши.</p> <p>Него и ја сам красна домаћица.{S} Време ужини већ прошло, а  
 <p>Да га заборавим, допринела је много и она његова гадна и недостојна сумња о мени.{S} Та да  
пала сам на канабе.{S} Плакала сам дуго и горко.{S} А кад је та врела река одшила, паде ми погл 
; те сам и његово захтевање свагда радо и с вољом испунила.</p> <p>Тим начином зближисмо се ја  
{S} Али женски, женски!{S} Само то чудо и покор да видите!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, п 
вност а по лепоти и доброти прави анђео и неко надземно створење.{S} Од ње несме нико — па ни п 
.{S} Опрости што сам га неприметно узео и прочитао; није то била проста радозналост, већ нада,  
ању доказ оног осећаја, који се појавио и моме срцу.</p> <p>Ферије беху већ на измаку.{S} Једно 
знати како ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учинио да не види...</p> <p>То ми је б 
нај исти живахни израз, што ме је бунио и у парку.</p> <p>После ме је питала: ко сам, од куда с 
далачки, па је то на први поглед смешио и чудновато одударало од оштрих трагова преживелих годи 
> <p>Он се тада обично усиљено насмешио и бивао више дана приметно хладнији.{S} Кад сам га пита 
е како боли та глупост светска.{S} Како и неби, кад ти предпостављају лошију од тебе, само за т 
ни прочитати.</p> <p>— Е да, иде полако и то, само стрпљења сека-Мацо, све ће то доћи на ред; с 
буди милостивија.{S} Кажњен сам и онако и сувише.{S} Огорчен на тебе, оженио сам се оном, којом 
а сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оставила сам тај посао Даници, но онда је  
едаше у даљину.</p> <p>То је заголицало и моју радозналост.{S} Желила сам чути, што се није уда 
p>Заостала сам овде.{S} Радити се могло и овде а тешко ми било враћати онима, који су ме скоро  
ника убити; немам права на то, а зацело и није — један!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ прошапутала сам и 
клечаше моје две ученице тарући ми чело и руке, а чело ногу стајаше он погнутом главом и сузним 
 и тице и цвеће и оно китњасто зеленило и плаво небо, што тако красно дичи моју постојбину, фру 
p>С тим отвори и зелени кавез.{S} Аполо и Дијана радосно зацвркутаце, па јој се устремише на гр 
 је Дамјан и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Аурором и цицаном Марком 
Не, ћерко није тако.{S} Куцало је топло и моје срце, можда топлије, но стотину других, а остала 
етињасто говорити о оном, што је прошло и што се више преиначити не може.</p> <p>Он се тада оби 
ачком језику, захтевао је, да преведемо и по неку немачку приповечицу на српски и да му своје м 
је он, покрио лице рукама и стајао немо и непомично.{S} Груди му се бурно надимале а кроз прсте 
 пољубила је.</p> <p>Тако се растадосмо и упутисмо свака на своју страну.</p> <p>Овог пута кора 
, рече она.{S} Није ништа племенито, но и опет у њојзи уживам; видим, да ме воле бар у неку рук 
и зловољно окренула на другу страну; но и опет се нисам могла отрести мисли: „зашто да је збуње 
, моју чистоту онако лабава била.{S} Но и тога је давно нестало, па буди миран и сретан!</p> <p 
м клицом светског здравог разума.{S} Но и опет боли, још те како боли та глупост светска.{S} Ка 
тко!“ узвикну он, пустивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је  
„Ми—ла—не!“ прошапутала сам испрекидано и онесвешћена пала доле; пред очима беше ми се смркло а 
ке предрасуде.{S} Гледиште им је хладно и природно.{S} Дружење с мушки интимно, често интимније 
} Кад сам их отворила, рекла сам хладно и одлучно:</p> <p>„Милане, иди кући жени и детету.{S} Т 
 слично, и једно и друго слабо, и једно и друго тежи за искреном љубављу; само што код једног т 
етињство и старост врло слично, и једно и друго слабо, и једно и друго тежи за искреном љубављу 
ље; било ми је за то време некако чудно и тешко.{S} Питала сам и Душана, шта је с њим.</p> <p>„ 
и а за тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпочео какву тему, што није интересовала ни мен 
тако било.{S} Срце је тек било измучено и успавано.{S} Доказ томе је, што сам у животу још двап 
је умела страсно љубити ма и недостојно и моментано...</p> <p>Често су такве јунакиње и детињас 
љубила људе, а сад — ту се старка болно и гласно засмеја — сад љубим моје канарине, мачку и псе 
ену слику поконе ми матере.{S} Прекорно и тужно гледале су ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхт 
 сретан што ми је отворио очи, да јасно и чисто видим и поштено осећам.{S} Сиромах, није ни слу 
ство и дочекала дванајсту годину сретно и задовољно.{S} Но сад на једанпут паде опет судбини на 
какву згодну шалу, држећи, да је смешно и детињасто говорити о оном, што је прошло и што се виш 
сла!{S} Млад мушки воли све што је лепо и што му је пред очима.{S} Заборавиће је брзо поред бог 
атити новчић два више, само да је добро и чисто.{S} Намажите комадић и том малом.{S} Из ваше ру 
т је текла река времена, носећи и добро и зло у море заборава.</p> <p>Просилаца сам и сад имала 
о: масла и сира.{S} Масло је врло добро и свеже.{S} Бојадишу га жутом репом и сафраном, ал ја т 
ало, привуће их тек постепено.{S} За то и нећу да уображавам, да сам му већ сад симпатична.{S}  
шила та тема.</p> <p>Ја сам мећу тим то и чекала.{S} И Милана и Боривоја била сам већ заборавил 
ински поштење и искреност, љубиће мо то и онда, кад носилац тих врлина у гроб сађе; љубимо ли л 
дете, да те држим на крилу!“</p> <p>„То и не тражим; само хоћу и морам ти казати; да немаш прав 
дређују шта је лепо, шта ли не.{S} Зато и треба настојати, да се те две особине још у деци упра 
 старка.{S} Да боме да је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, што му је први пут  
ем ретко ко за њима жуди.</p> <p>— Зато и јесте све мање љубави на свету.{S} Љубав је ћерко, на 
оја један жељезнички влак.</p> <p>— Ето и б...иски цуг; подне је већ прошло, примети она и уста 
ме друштву“ — тако она зове своје псето и мачку — смејала се сека-Маца.</p> <p>Сад ме је тек ст 
{S} Оне гледају у свет смело, разборито и са самопоуздањем.{S} Све су дурашне и еманциповане од 
рпска врлина, говорила је застирући сто и спремајући ужину; само не треба претеривати.{S} Оно ш 
 блиским рођацима својега мужа, а често и својим, тек за то, што у својој чапљастој охолости уо 
еђена варалица, отимач и лопов, а често и посредни убица читавих породица.{S} Па сад оне, Српки 
љубав је најосетљивија, па с тога често и неповерљива.</p> <p>Кад је то видео, хтео је све жртв 
учинили; а усамљеним је људима он често и потреба.{S} Но једне зиме беше овладала самном нека ч 
 јој и одело.{S} Било је скромно, чисто и њезиној дубокој старости и по кроју и градиву сасвим  
зависи од — мужа.</p> <p>Нека је просто и њему; није он први у ком је жудња за богатством, униш 
рмије“ да се одевам. „Тако ће бар нешто и детету остати, а мени није тешко једно дете хранити.{ 
а му се преко усана једва измигољи тихо и неодлучно: волим.</p> <p>— Ето видите, да ја погађам, 
лише, па шта ће те више?{S} Прави вашар и трговина!{S} Често бих таки брачни пар споредила са д 
еља, сто с две столице, канабе, шифонер и један орманић с рафом, на коме је стајало нешто порцу 
збројати да траже у мужу ваљан карактер и верна разборита друга.{S} Нека је ма и сулудаст, само 
овечијој.{S} Умотала је књижицу у папир и метнула крај стола.</p> <p>У томе изби на сахату шест 
Докле ћеш бирати?“ љутио се често шогор и сестра.</p> <p>„Имам каде.{S} Нема ми ни тридесет год 
рцем сваки моралан гад а друштвом покор и трулеж!</p> <p>Старка уздахну и заћута.{S} После неко 
 мужа и жене давно је детињарија, занос и лудорија.{S} Па је ли чудо што се до овог дотерало?!{ 
таки људи имају, само је страстан занос и животињски нагон.{S} Нико на пример не пориче, да мај 
ле страшне муке.{S} Срце и разум, понос и љубав борила се у мени.{S} Дуго је трајала борба та,  
су богаљеви или измет природни.{S} Укус и фантазија моја ћерко, игра ту главну улагу!{S} То дво 
, а све зашто:</p> <p>Први је био богат и из племићке породице.{S} Кад је изјавио, да хоће да м 
азред.</p> <p>„Слажите се и будите брат и сестре,“ рекла је помајка, приказујући ме својој деци 
о сам читала показаше ми колики је свет и каквих је људи у њему.{S} Теча се томе радовао; био ј 
/> <p>Дај Боже, да тај лепи шарени свет и не познате, бар не овако, као што сам га ја познавала 
ам се.{S} Грозна мисао паде ми на памет и изазва још грознију борбу у мени.</p> <p>„Отићићу, те 
 доста је учинила, кад им је дала живот и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да им набави гос 
ћу.{S} Навикнут је био на комотан живот и раскошну удобност, коју неби могао имати, кад би се н 
мештај је био старинске форме, али чист и још цео.</p> <p>— Деца се увек страше старости, рече  
авао терет преживелих дана, малаксалост и тугу, злоћу и лукавство, небих се зацело тргла.{S} Ов 
моралисање?{S} На што уздизати сталност и верност као врлину?</p> <p>— Дабоме да је сталност вр 
} Ко данас пита за поштење, разборитост и остале душевне врлине?{S} Доста кад је лепа ларва и д 
не љубим тек као брата и пријатеља, већ и некако друкчије. </p> <pb n="154" /> <p>Дотле сам бил 
а је тако. </p> <pb n="146" /> <p>— Већ и тај жутокљун мисли кад се жени: нека је новца, а жена 
, па говори, говори, да сам примила већ и ја.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чија је то песма, но о 
 Већ одавно нисам читала; можда сам већ и заборавила.{S} Ту се опет насмешила.</p> <p>Док је он 
S} Иначе је био честит, разборит младић и врло симпатична појава.{S} Још док сам Милана волела, 
а је добро и чисто.{S} Намажите комадић и том малом.{S} Из ваше руке радије ће јести. </p> <pb  
дух тек по неки сребрнаст дечији гласић и тихо шкрипање шљунка, под теретом дечијих колица, или 
мо је сахранили, седила је дубоко у ноћ и читала неку рукописну књижицу.{S} Кад је прочитала, с 
</p> <p>Она се смејала на моју примедбу и тужно додала.</p> <p>„С тога ћу пропасти.“</p> <p>При 
оби читао.{S} На једанпут уђе ми у собу и седе преко од мене.{S} Нисам дизала очију; била сам з 
о луд био да крати себи пријатну забаву и то „света ради!“ Зар не пролази и сунце кроз каљава м 
и чешће; (секом је звао још у детињству и мене и Даницу) повери ми се; у друштву се све лакше с 
одлучности и употребила сву своју снагу и говорничку моћ, да подигнем углед матере детета његов 
>У туђини сам провела две године у раду и тузи, но време је учинило своје; постепено почела сам 
 сам му могла рећи.{S} Примио је понуду и ћутање опет настаде; ја сам радила нервозном хитрином 
, да с удвојеном силом још лакше варају и левентују, али чим се даде прилика да преваре и — јед 
а успомена; пламен у последњем издисају и ништа више.</p> <p>Да га заборавим, допринела је мног 
 и других страних писаца, као и библију и златоустове беседе, од Доситеја Обрадовића, које су б 
женити?“</p> <p>„Чим отвори канцеларију и отпочне радити,” рече мајка, узевши ме оштро на око.< 
 из наслеђа.{S} Хтели су богату партију и од племићке крви, а не машамоду са три четири хиљаде. 
<p>„У тебе је,“ рече он не дижући очију и некаквим меким гласом, „море осећаја али њима не влад 
„Не шалим се“, рекла сам недижући очију и тако одлучним тоном; да сам се сама тргла од њега.</p 
 свил'не косе, бисер зуба, чарних очију и бела и румена лица, већ којој је главни основ узајмио 
о и њезиној дубокој старости и по кроју и градиву сасвим примерено.</p> <p>Што сам се уплашила, 
 зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала, радо би вас од 
тичност...</p> <p>Била сам опет у парку и чим сам га опазила сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад 
тео сад да одем но Данка ме узе за руку и одведе у твоју собу, да ми покаже шешир, што јој га п 
мене „даме“ стиде на улици пружити руку и јавити се и на блиским рођацима својега мужа, а често 
жем, а тако зовем своје канарине, мачку и псето.{S} Мислиће те да сам каква „чегртаљка“; толико 
асмеја — сад љубим моје канарине, мачку и псето.{S} Смешно је, јел те?{S} Али и они мене воле,  
аша мати!{S} Миловао је старичину мачку и псето.</p> <p>Обе се пренусмо. </p> <pb n="144" /> <p 
е ни мало не доликују оном широком челу и „грчком“ носу.{S} Обрве је имала густе и формасте.{S} 
у постељу, а мајка ме погладила по челу и рекла некако сухопадно;</p> <p>„Знала сам.{S} Та ти с 
, тек да стеку име, да се увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад год им се даде прил 
етина ускомешала, те хајд и он у гомилу и не знајући зашто! „Великоварошани“ су често веће радо 
тичарка.{S} Држала је, припасаћу кецељу и на ново засука рукаве, чим ме похвали — и ради чак и  
а, кад једра плећа љубљене особе спадну и кад руменило са лица у борби живота нестане!</p> <p>— 
о за цело неће.{S} Та сада има још жену и дете!“</p> <p>Хтела сам га не отворено вратити.{S} Уз 
ашила, да је не нађем можда прикривљену и у моје иначе разборите и добре тетице.{S} Зар је мало 
{S} Већ првога дана опазила сам промену и на њему; био је према мени много хладнији.{S} Најпре  
о сам га ја познавала!{S} Старка умукну и замишљено гледаше у даљину.</p> <p>То је заголицало и 
м покор и трулеж!</p> <p>Старка уздахну и заћута.{S} После неколико тренутака настави опет:</p> 
рења, да је невин...</p> <p>Она уздахну и оде од постеље.</p> <p>Како ми је било, даје се замис 
и, то је истина!</p> <p>Старица уздахну и заћута.</p> <p>И ја сам ћутала.{S} Чудни осећаји беху 
ако ми се бар чинило.</p> <p>Он уздахну и оде прозору.{S} Гледао је неко време замишљено крозањ 
м ништа читала!{S} Старка тешко уздахну и отвори књигу.</p> <p>— Зашто, мајко?{S} Ја држим да ч 
ку, зар се надати саучешћу, пожртвовању и помоћи од — така савезника?!</p> <p>Док траје новца,  
а и Соларића почела се учити размишљању и моралу, а Рајићева и остала дела што сам читала показ 
јој години помагала другу децу у читању и писању настављати.</p> <p>Сву душевну храну примала с 
је спаситељево.{S} Бацила сам се предњу и шапутала:</p> <p>„Оче, јеси ли задовољан са својом ја 
Нисам могла да побијем старичину тврдњу и разлоге а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било  
итати, а за тим сам према свом стрпљењу и пажњи с којом сам читала, добила по неку награду; оби 
е узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и плакала, док се није смркло.{S} Тада дође Даница мени 
title>Нови плутарх</title>“ по Бланшару и Шилеру, Соларићево „<title>Ново гражданстко земљеопис 
, да је отмени и солидни кругови презру и истисну — пре него ма коју карташицу или особу са мра 
ла.</p> <p>Сад ми тек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспратним кућама они прозори, што 
да не буде каква изгреда...{S} Ретки су и људи, који јачем искушењу не подлежу.{S} Па шта могу  
ељи.{S} Везује их сличност — немоћни су и детињасти и једни и други.</p> <p>Смејала се, а у пог 
обом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитства, ал тек је — старка прекиде — тек је и си 
жени: нека је новца, а жена је на свету и више!{S} Па и девојке можеш на прсте избројати да тра 
е о страном свету, школском свом животу и наукама које су нама биле непознате.{S} Кад је то вид 
јбоља и најобразованија девојка у месту и околини.</p> <p>Дође време и њезиној удадби.{S} Проси 
; а мој некадашњи нагли одлазак у башту и садашња молба да ми опрости, утврдила га је још већма 
там.{S} Док прочитам ову књигу можда ћу и пробати.{S} Није згорег; само ме напомен'те...</p> <p 
 покушам снизити уједно?</p> <p>Тако ћу и чинити.{S} Сад још све добро памтим, а после? — После 
 бегати оданде, где могу нанети несрећу и где ме више не требају...</p> <p>Помишљала сам: шта ћ 
 ли, да се са женом раставим?{S} Подићу и небо и земљу док до цељи не дођем.“ </p> <pb n="165"  
живелих дана, малаксалост и тугу, злоћу и лукавство, небих се зацело тргла.{S} Овако је била —  
илу!“</p> <p>„То и не тражим; само хоћу и морам ти казати; да немаш право што се срдиш на мене. 
лачка живахност, помешана са искреношћу и добротом.</p> <p>Поглед је био у правом смислу младал 
је то чинила неком природном искреношћу и неусиљеном учтивости.</p> <p>— Тако сам од прилике на 
стеку име, да се увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад год им се даде прилика.{S} П 
 удовица, а имала је двоје деце, Даницу и Милана.{S} Даница беше мога доба а Милан је могао има 
 самрти све му је казала, молећи Даницу и њега, да ме замоле, да јој мртвој опростим.{S} Све је 
 одмах отворила на своју руку радионицу и трговину шешира, где сам са две девојке радила неумор 
ам милу мајку, драгог оца, па и браћицу и сестрице.{S} Све сам их љубила свом снагом детињске д 
ити.{S} Видио је шта ми се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, али тек за тренутак.{S} Д 
рошло.</p> <p>За ручком сам питала течу и тетку, знајули што о фрајла-Стани.{S} Незнадоше о њој 
ца. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах и женити?“</p> <p>„Чим отвори канцеларију и отпочне рад 
у сам вазда поштовала,</l> <l>За њу бих и срећу дала.</l> <l>И срце ми било врело </l> <l>— Осе 
p> <p>Просилаца сам и сад имала: младих и старијих, момака и удоваца, богатих и сиромашних, уче 
и удоваца, богатих и сиромашних, учених и дресиратих; само не онаквих каквих сам ја хтела.</p>  
мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда сироте немају својих м 
х и старијих, момака и удоваца, богатих и сиромашних, учених и дресиратих; само не онаквих какв 
каментара није ми требало.</p> <p>Дођох и у „жељезничку улицу.“ Из далека сам опазила старицу н 
је ни пошла за мене из љубави.{S} Новац и титула: „госпођа докторка“, њезин је идеал...“</p> <p 
још своје имала, претворила сам у новац и тражила себи лека. </p> <pb n="169" /> <p>Зарад тога  
ђа, речкања, пребацивање, гунђање, плач и уздисаји свакидашњи су гости таког брака.</p> <p>Па и 
ље, законом обезбеђена варалица, отимач и лопов, а често и посредни убица читавих породица.{S}  
 како он мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам опет весела и задо 
ог с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме у свету да се  
неће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен прозор метнути, па се неће вијнути у слобо 
оја помоћ била незнатна.{S} Ти га љубиш и сувише...“</p> <p>„Љубила сам га,“ те ми се са усана. 
 буди милостива, па одговори како живиш и можеш ли нам опростити.{S} Та ја сам најмање крив што 
о за руке; „ти си много патила... патиш и сада.{S} Но буди паметна, буди снажна а време ће све  
 да те још једном молим, да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љубим хиљаду пута већма него п 
оји живеше учитељи 80—90 година!{S} Још и данас се сећам свог учитеља.{S} Крупан, сед и румен с 
ера их једног дана све покосила.{S} Још и данас се чешће питам: зашто је баш мене поштедила? .. 
оћа, патња и размишљање, научише ме још и извињавати...{S} Иронија и бол звучаше у последњим ст 
гами, баш добро, чула сам ја за тим још и на вратима ходника.</p> <p>Но да се вратим приповедци 
вљу сретају! </p> <pb n="152" /> <p>Још и сад се сећам књига које ми је осим Доситејевих допушт 
це.{S} Често мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда сироте не 
,</l> <l>За њу бих и срећу дала.</l> <l>И срце ми било врело </l> <l>— Осећаја бујно врело —</l 
 тражити од неразумне животиње?!</p> <p>И ја и Милан играсмо се неко време тичицама.{S} После и 
пет сам тек о Боривоју сањала...</p> <p>И сутра-дан сам била узрујана.{S} Чим сам се у дућану в 
мном блед и дрхћући од узбуђења.</p> <p>И ја сам дрхтала.{S} Тек после неколико тренутака могла 
/p> <p>Старица уздахну и заћута.</p> <p>И ја сам ћутала.{S} Чудни осећаји беху самном овладали. 
 па нашто будити горке успомене.</p> <p>И ја сам много патила.{S} То нека ти је утеха.{S} Али с 
 тетка дошла, почела сам читати:</p> <p>И опет девети фебруар, мој рођен-дан.{S} Хахаха! — Педе 
ри глас „р“; обично га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим изостављао.</p> <p>Умерила с 
ачку, или сам се смела дуже играти оних игара, које сам најволела.{S} Давао ми је за читање пон 
иродни.{S} Укус и фантазија моја ћерко, игра ту главну улагу!{S} То двоје одређују шта је лепо, 
 дошла у ватру.</p> <p>— Мора мајко, да игра по њезином такту — купила га је.</p> <p>— Добро ве 
у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви су добри и сви  
ља.{S} Подајте и маломе.{S} Ено се опет игра са мачком и псетом, „мојим друштвом.“ Заборавила с 
ар веселих канаринаца.{S} Доле на поду, играло се поред постеље на ћебету једно псетанце и мачк 
еразумне животиње?!</p> <p>И ја и Милан играсмо се неко време тичицама.{S} После их старка опет 
чицу или играчку, или сам се смела дуже играти оних игара, које сам најволела.{S} Давао ми је з 
е то видео; доносио нам је и слао место играчака различитих књига.{S} Упознао нас је и с немачк 
; обично воћа, колача, коју сличицу или играчку, или сам се смела дуже играти оних игара, које  
врата.{S} Он нам је увек донео по какву играчку.{S} Но то нас није толико веселило колико његов 
ћете никад ни прочитати.</p> <p>— Е да, иде полако и то, само стрпљења сека-Мацо, све ће то доћ 
ифа и злато, — то јој је сва жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте, ћерко моја, само животињски полски 
аст.{S} Ове врсте јунакиња понајвише је идеал, спољашњи блесак и спољашњост у опште, а последиц 
 и титула: „госпођа докторка“, њезин је идеал...“</p> <p>„А твоје дете, твој син?“ прошапутала  
иће се можда, да вам је јунакиња сувише идеално створење, ексцентрична биљка или томе подобно.{ 
м боље!“</p> <p>„Мајка, нађите ми кола; идем сестри од тетке у * рекла сам помајци спремајући с 
е бити да видите.</p> <p>Закључисмо, да идемо.</p> <p>Кад сам се сутра дан упутила с тетком жељ 
} Све беше јако пожутело. — Знак, да им идентитет није тек од јуче.</p> <p>Преметала је неко вр 
а сам хладно и одлучно:</p> <p>„Милане, иди кући жени и детету.{S} То ти је дужност; а они те и 
 је обично моја тетка из своје собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па се забављај по вољи.{S} Д 
з ми је, што вас видим у мојој соби.{S} Из простог љубопитства не ступа се у познанство са особ 
то.{S} Намажите комадић и том малом.{S} Из ваше руке радије ће јести. </p> <pb n="145" /> <p>—  
а су на брзо обоје свршили трагично.{S} Из славољубља и жудње за богатством, лаћа <pb n="163" / 
о.</p> <p>Дођох и у „жељезничку улицу.“ Из далека сам опазила старицу на прозору.{S} Чекала ме  
мо зато, да тебе још једаред видим и да из твојих уста чујем, можеш ли ми опростити ону гадну,  
не.{S} Обе тице очевидно тражише излаза из свога кавеза.{S} На њиово лепршање, дотрча старици и 
ајаги неке забаве.{S} Лепа забава, која из туђег џепа вади новац, без да си га заслужила!{S} Бо 
волите само прочитати неколико бележака из мога дневника, па ће те се уверити, да ја познајем т 
аш посао, „тешила“ је обично моја тетка из своје собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па се заба 
а себе, но све бадава; ја сам га љубила из свег срца и душе своје.{S} Неки пута ми се чинило, д 
ге воље фрајлице.{S} Ал она се отселила из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била на пошти, питам 
ој мртвој опростим.{S} Све је то чинила из превелике љубави према својој деци.{S} А она је дост 
в, права света љубав, која није потекла из моменталних утисака једрих плећа, црних наусница, св 
рак.“</p> <p>Устала сам и збуњено пошла из собе.</p> <p>„Куда ћеш?“ шапутао је пламтећим оком.  
сад сам видела, да и ја нисам искључена из наслеђа прабабе нам Еве — Књижица је учинила, што „б 
ла „плава крв“. — Осећао се увређен, па из освете газио ми углед где год је могао.{S} Доказа, д 
кидашњи су гости таког брака.</p> <p>Па из таког јада и гада, зар је очекивати свестан подмлада 
> <p>„Остави то,“ рече узевши ми ђерђев из руку; „још ми та кошуља не треба, па не квари те очи 
{S} Пристојност ми је задржала језик од из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и не чудите! рече она. 
 писмо:{S} Жао ми је било жене, која је из љубави погрешила.{S} Милана нисам жалила.{S} Не пове 
у, него тек по неке решавајуће догађаје из свога живота.{S} Појединости нека замишља свако по ћ 
 а глас дрхтао.</p> <p>Извила сам своје из његових усијаних руку.{S} Срце је у мени дрхтало, па 
Чинило ми се, да се и он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Разлог нисам имала; али љубав је н 
ако прегорети.{S} Није ни пошла за мене из љубави.{S} Новац и титула: „госпођа докторка“, њезин 
Мојој помајци не беше доста, што сам се из дужности својевољно среће одрекла, него да постигне  
 браку понајвише они рђаво живе, што се из љубави узимају?</p> <p>— Љубав! љубав! зар је све љу 
кла, да је она љубав права, која потиче из душевног сродства, а не са спољашњости, заноса или ж 
ла по сто пути!</p> <p>Сузе јој грунуше из очију, но брзо их убриса.</p> <p>— Не замерте ћерко. 
 Нису баш пријатне успомене; а можете и из овога све дознати.{S} Писала сам још пре 15—20 годин 
едавамо.{S} Али зар се не може љубити и из даљине?{S} Зар на пример мајка мање љуби своје чедо, 
а све зашто:</p> <p>Први је био богат и из племићке породице.{S} Кад је изјавио, да хоће да ме  
 пре подне, запали чибук, па се не види из дима; ако ли је после-подне, наслони главу на катедр 
ерком богата поседника П...ћа.{S} Да ли из наклоности, никад нисам дознала.{S} Клонила сам се њ 
оворила сам му овако:</p> <p>Праштам ти из свег срца.{S} Никада се нисам ни срдила на тебе; сам 
но под земљом, а требало ми је полазити из куће, у којој сам толико среће и толико туге доживел 
 ме узме, хтедоше га родитељи искључити из наслеђа.{S} Хтели су богату партију и од племићке кр 
есме.</p> <p>— Добро пише.{S} Вади речи из срца и душе.{S} Ту је опет преврнула неколико листов 
ими 10 фор. што јој је шиљао неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} Мало је говорила у  
олан израз.{S} Зар се данас склапа брак из узајамне љубави, поштовања и познавања?!{S} Не, ника 
истина не могу тврдити; дознала сам тек из непоуздана извора.</p> </div> <div type="chapter" xm 
?“ То ме интересује.</p> <p>— Видим вам из очију.{S} Но то ћу оставити за други пут.{S} Иначе м 
е.{S} Ја не сумњам у њега, али га љубим из све душе; а та љубав и дужност према вама учиниће да 
естано у души; и ја сам остала да живим из дужности и љубави.{S} Остала сам да живим, но у кући 
во, да ми се јавио младожења, попин син из оближњег места.{S} Он је трговац а ја машамода, па ј 
и буде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио из собе.</p> <p>Како ми је било, тешко је појмити.{S} П 
/p> <p>Старка се по неком времену прену из мисли и погледа око себе.{S} Поглед јој застаде на „ 
>„Јесам.{S} Али ја сам сумњао,“ па хоћу из твојих уста да чујем, хоћеш ли ми бити жена, кад свр 
 Милане, ћути!{S} Већ таке речи су грех из уста ожењена човека.</p> <p>„Нећу, да ћутим.{S} Дост 
 метнути на шешир, па извукла место њих из неке кутије твој дневник.{S} Опрости што сам га непр 
Мени јурну крв у лице, те збуњено пођох из собе.</p> <p>„Узећу му Мару Базићеву; има пет хиљада 
. март године 18...{S} Проси ме трговац из * По изгледу ваљан и честит човек.{S} Провођаџише Н. 
S} Измећу толиких ваљда си могла једног изабрати.{S} Све су то ваљани људи и згодне партије.“</ 
дитељима, а поглавито њојзи.</p> <p>Они изабраше ваљана образована младића званичника, јединца  
ила, не ћете доћи.{S} Но причекајте, да изађем пред вас.{S} Требало би времена да ме сами нађет 
 се.{S} Грозна мисао паде ми на памет и изазва још грознију борбу у мени.</p> <p>„Отићићу, тек  
еком“ да — тичи.</p> <p>Тетка је далеко изашла пред—а—ме.</p> <p>— Где си, девојко, за толико?{ 
н, само је био блеђи но обично.</p> <p>„Изашла си тако лако одевена, а већ се захладило; ево ти 
ој големој тузи и неприлици прави анђео избавитељ.{S} Да је требало живот жртвовати, и то би би 
била сам слику своје мајке, као душевну избавитељку своју, а зора ме је затекла за пут спремљен 
за њом и тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сваку изјаву.</p> <p>Био ми је загонетка; но б 
ледао ме испитујући, а за тим уздахнуо, избегавајући одговор на моје брижно питање о нерасполож 
пир и метнула крај стола.</p> <p>У томе изби на сахату шест.{S} Радо бих била још остала, али к 
ем срцу, да у повољним околностима опет избије на површину.{S} Ето на пример, и ја сам некада љ 
едала сам јој собицу.{S} Била је малена избица с једним прозором.{S} Сав намештај је био: једна 
и паде кроз отворен прозор у таку једну избицу.{S} И гле! — код прозора је седила фрајла-Стана. 
 вредила ми је преко пет хиљада.</p> <p>Избор младожење оставила сам њезиним родитељима, а погл 
 и више!{S} Па и девојке можеш на прсте избројати да траже у мужу ваљан карактер и верна разбор 
реметала је неко време по кутији и онда извади чак са дна једну сашивену рукописану књижицу.</p 
ко му је пламтило а глас дрхтао.</p> <p>Извила сам своје из његових усијаних руку.{S} Срце је у 
 <p>Он се болно осмехнуо.</p> <p>„Рђава извина, секо моја.{S} Отвори само последњи лист свога д 
 за његове буле или петла за кокоши.{S} Извините ћерко, овај мало драстичан израз.{S} Али кад с 
спустила.</p> <p>— Неће те ми замерити, извињавала се; хоћу да видим какав је.{S} Већ одавно ни 
а, патња и размишљање, научише ме још и извињавати...{S} Иронија и бол звучаше у последњим стар 
и ми се, да јесте“, смејала сам се ја; „изволите само прочитати неколико бележака из мога дневн 
 тврдити; дознала сам тек из непоуздана извора.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18870 
о старији.{S} Обојица беху добра срца и изврсни сродници; надметали се, који ће ме боље разонод 
и пантлике што ћеш метнути на шешир, па извукла место њих из неке кутије твој дневник.{S} Опрос 
је влажно, ал' бар има више светлости и изглед на улицу.{S} И то нешто вреди.{S} Олакшава ми са 
ите је.</p> <p>Мари-нени беше доброћуда изгледа старица и врло разговорна.</p> <p>— О, знам је  
мство и самоубиство.{S} То видите, мени изгледа врло себично. „Не ћу да живим, кад га немам и к 
у убије срећу!“</p> <p>„Али мајко, мени изгледа, да и Милан њу здраво воли.“</p> <p>„Воли?!“ Чу 
 Ја понајвише видим накићеву дечицу.{S} Изгледају, као неке накићеве лучице.{S} И то већ показу 
<p>Склопила сам очи, да је не видим.{S} Изгледала ми као пилат, који Бого-човека предаје народу 
 лепршати и пипкати је по бради и лицу; изгледало је, као да је милује и љубе.{S} У исти мах за 
е хладно срце.“</p> <p>Старка ућута.{S} Изгледало ми, да ће да прекину ту тему а баш ме је поче 
данаесте године заболеше ме очи, већ је изгледало да ћу вид сасвим изгубити.</p> <p>Радити више 
ја сам је волела, врло волела; једно би изгледало пријатељство и љубав, које веже тек — непогре 
и!{S} Да није по кад-кад шале, јадно би изгледао овај свет.{S} Јесте ли га лично видели или тек 
у.</p> <p>Срце ми је задрхтало, та жена изгледаше ми у мојој детињској големој тузи и неприлици 
одине 18...{S} Проси ме трговац из * По изгледу ваљан и честит човек.{S} Провођаџише Н. Н, све  
 <p>На старично „слободно,“ уђе нека по изгледу отмена госпа.{S} Дошла је да наручи неколико па 
тако називао; само што још није умео да изговори глас „р“; обично га је замењивао са „и“ и „л“, 
сти према другоме.</p> <p>Последње речи изговорила је једвачујно а глава јој клону на прси.</p> 
е природа, па се бојим да не буде каква изгреда...{S} Ретки су и људи, који јачем искушењу не п 
 n="150" /> баш та детињарија задржи од изгреда, који би можда иначе учинили; а усамљеним је љу 
моду са три четири хиљаде.</p> <p>Да не изгуби наслеђе, предлагао ми је тајни, незаконити брак. 
ди по правди Бога истинога; јер је боље изгубити главу, него своју огрешити душу!{S} Тако Јевро 
 очи, већ је изгледало да ћу вид сасвим изгубити.</p> <p>Радити више нисам смела, те дођох њима 
е на путу; брак се ту гази нотама, вера издаје а народност продаје.{S} Ништа јој није свето, че 
 Даница и почела ме утврђивати да је не издам мајци; она је све на врати прислушкивала, а мајка 
РИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Кикинда 1990.</p> </div> </front> <body>  
у собу?!</p> <p>— Лолица једна, и ту ме издао! — Дала ми старица свој дневник, биографију, шта  
ла и баба-Мари.</p> <p>Нисам је мислила издати; али новост не беше баш обичне природе, те не ос 
лопи и да је сахрани; после два сата је издахнула.{S} Била је до смрти при свести.{S} Па како с 
 поглед сам мирно издржала; с последњим издисајем моје љубави према Милану никла ми је у срцу к 
 тек горка успомена; пламен у последњем издисају и ништа више.</p> <p>Да га заборавим, допринел 
рој пријатељици моје добре тетке, да ме издржава и васпита, за оно мало новаца што ми је остало 
уке, уговоривши, да ме имају у старости издржавати као рођену матер своју, а док сам млађа, изд 
ао рођену матер своју, а док сам млађа, издржаваћу се сама.</p> <p>Десет година живила сам тако 
Срце ми је дрхтало, но поглед сам мирно издржала; с последњим издисајем моје љубави према Милан 
сли кидаше ми душу.{S} Више нисам могла издржати.{S} Преломила сам печат.</p> <p>Нисам се прева 
јме, па ћеш видети.{S} Дуже нисам могао издржати, Па сад ме осуђуј како знаш!{S} Дошао сам, да  
<l>Залуд стриче, дуваш деваш,</l> <l>Не издува чега немаш!</l> </quote> <p>То сам научила од га 
 презирали; особито кад би тај растанак изискивала и друга дужност.{S} Тако је с мајчинском љуб 
богат и из племићке породице.{S} Кад је изјавио, да хоће да ме узме, хтедоше га родитељи искључ 
и уздахнуо.</p> <p>Од тога доба није ми изјављивао љубав речима, али је сваки поглед козивао, к 
 је, а сад кад је увиђа, избегава сваку изјаву.</p> <p>Био ми је загонетка; но брзо сам и њу ре 
е улевам и ако осећа потребу да се коме изјада.</p> <p>Старка се по неком времену прену из мисл 
е опет разилазили.{S} Но ту неједнакост изједначило би време и љубав, да само није било другога 
 и Дијане.{S} Обе тице очевидно тражише излаза из свога кавеза.{S} На њиово лепршање, дотрча ст 
ко руке је носио моју мараму.{S} Сад је изледало да је миран, само је био блеђи но обично.</p>  
ње за тицама.</p> <p>— Бојите се, да не излете? осмехну се старица; неће, док сам ја у соби.{S} 
Доктора није хтела. „Од овог ме нико не излечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад сам је нудила, да  
 ми права да зледим ране, које је време излечило?!{S} Ћутала сам, држећи, да ће старица и сама  
уди паметна, буди снажна а време ће све излечити.“</p> <p>„Мислиш?“ питала сам, тек да не ћутим 
ом, енергичном радњом, могло би тек оно излечити бар потоњи нараштај од трулежи, која све више  
ди миран и сретан!</p> <p>Долазак ти је излишан; било би детињарија, а можда и неупутно.{S} Наш 
лишно; а још нисам ви сама знала, да је излишно; а још нисам ни сама знала, да је љубав, што пр 
јој ништа говорила.{S} Држала сам да је излишно; а још нисам ви сама знала, да је излишно; а јо 
е церемоније срдим родитеље а нас обоје изложим сиротовању,“ говорио је он, „овако нећу срдити  
<p>Дан по дан, па и опет беше година на измаку.</p> <p>„Још месец, два, па ће и Милан доћи,“ ре 
 и моме срцу.</p> <p>Ферије беху већ на измаку.{S} Једно после подне остадосмо нас двоје сами д 
 руку,“ која се могла ма у шали на мене измахнути, или која није осећала <pb n="147" /> потребе 
 у њих.{S} Помајка није правила разлике између мене и своје кћери; учила нас је обе кувати, мес 
Кад је приметила Душанову равнодушност, изменула се и постала хладна, скоро груба према мени.</ 
ења лепа су, ако само нису богаљеви или измет природни.{S} Укус и фантазија моја ћерко, игра ту 
сестра озбиљно; већ реци, шта чекаш?{S} Измећу толиких ваљда си могла једног изабрати.{S} Све с 
.{S} При крају године писала ми Даринка измећу осталог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с т 
то сам јој писао?“ питао је на послетку измећу осталог мајку. „Или хоће усмено да ми одговори?{ 
старицу, и онда му се преко усана једва измигољи тихо и неодлучно: волим.</p> <p>— Ето видите,  
ао.</p> <p>„Што се смејете?{S} Ово није измишљотина, већ права истина.{S} Све су то разлози, зб 
таквим приликама тек за време успавано, измучено или затупљено, а згодном приликом оживиће опет 
 Но није тако било.{S} Срце је тек било измучено и успавано.{S} Доказ томе је, што сам у животу 
 разних критичких подузећа.{S} Срећа их изневерила, те се материјално убили.{S} Она се после от 
 казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и плакала, док се није смрк 
: шта ће Милан мислити о мени, кад тако изненада одлазим?{S} Но дужност према мајци одговорила  
заћута.{S} И ја сам ћутала.{S} Била сам изненађена, и некако чудновато расположена.{S} Нисам мо 
вела лица, пролети јој зрачак радости и изненађења.{S} Видело се да ме је познала.</p> <p>— Доб 
це износи форинта или две а једна ужина изнесе 5—6 форината.{S} Дабоме да је онда ту назатка.{S 
 Наћиће се, дабоме, као и свуда по неки изнимак, али већина ће пропасти.{S} Пример је најбољи в 
а кућу.{S} Дневна заслуга целе породице износи форинта или две а једна ужина изнесе 5—6 форинат 
еме ужини већ прошло, а ја вам ништа не износим.{S} Морате се душо, задовољити ониме, што имам. 
м? рече он не прихвативши их. „Љубав се изнудити не може, а ја сам се томе могао надати још онд 
амењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим изостављао.</p> <p>Умерила сам кораке и слатко се насме 
 пре су била пуна нежности; а ја сам се изражавала како сам умела и како ми је допуштао понос д 
лицу беху исписани.{S} Да је тај поглед изражавао терет преживелих дана, малаксалост и тугу, зл 
 јој опет узеше онај живахни младалачки израз. — Баш враг тај песник, но нека га Бог поживи!{S} 
 а у погледу указа се онај исти живахни израз, што ме је бунио и у парку.</p> <p>После ме је пи 
 морала молити течу, да ми овај ил онај израз разјасни.</p> <p>Тако сам од Обрадовића и Соларић 
 лице јој узе сетан, да не речем, болан израз.{S} Зар се данас склапа брак из узајамне љубави,  
{S} Извините ћерко, овај мало драстичан израз.{S} Али кад се неки свет не стиди трулеж подрањив 
и Даници, а сад сам при сваком нежнијем изразу његовом поруменила и задрхтала, да и оне што не  
и Милан још јаче.{S} Често се међу нама изродила читава „полемика“ о овој или оној теми, но то  
не може она везати разборита човека.{S} Изузетака је да боме и у томе.{S} Но будите уверени, да 
срце кудељу преде.“ Само великани, само изузетци узвишују се и поред патње.{S} Обични људи заст 
е као и ја; модистлук је самном заједно изучила а пре годину дана отворила је и радњу преко пут 
радњу женског одела.{S} И то сам у Бечу изучила.{S} Радња ми је добро ишла, те не прође ни три  
учне послове.{S} Мене је осим тога дала изучити и машамодлук, модистлук. „Сироче си, па ти може 
S} То сам ја и мислила, кад сам те дала изучити.{S} Сирота си девојка, а мушки су врагови; лажу 
 да онако учиним, а да се сад не видимо изчекује дужност — твоја.</p> <p>Заборави све и буди чо 
 згорег; само ме напомен'те...</p> <p>— Ију, како је дебела!{S} Ту нећете никад ни прочитати.</ 
оја вајда?{S} Шарлатана у свету више но икада!</p> <p>— Томе није крива школа ни метод, већ дом 
гледају...</p> <p>Устала сам и целивала икону.{S} Срце ми се још цепало, но душа ми је била мир 
та врела река одшила, паде ми поглед на икону, на распетије спаситељево.{S} Бацила сам се предњ 
е ко може видити, онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, па кад нуз в 
 час сам морала молити течу, да ми овај ил онај израз разјасни.</p> <p>Тако сам од Обрадовића и 
чита ил да седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, па кад нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а п 
“; обично га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим изостављао.</p> <p>Умерила сам кораке  
акиње или дижу, те блистају као звезда, или клизају све даље и даље док не пропадну у глибу — п 
ред таке немиле пратилице на пола пута, или подлегну одмах у почетку.</p> <p>Ретки су људи, кој 
 која остане у дућану, што нема купаца, или што је лошија од остале робе.</p> <p>Кад човек чује 
ање шљунка, под теретом дечијих колица, или тешком обућом уморених раденика обојега пола.</p> < 
 топло срце није хтело да купује љубав, или само да љуби, већ је тражило у истој мери одзива; а 
душевне врлине, тај или себе прецењује, или не познаје љубав.{S} Осећај, што га таки људи имају 
 од остале робе.</p> <p>Кад човек чује, или чак и осети таку пресуду света не зна шта ће: да се 
дно.{S} Ту, или се дужност пренебрегне, или — ако је и мрве понашања у њима — врши се, али како 
арода.{S} Назори нам се истина слагали, или тек доникле, а после се опет разилазили.{S} Но ту н 
а се могла ма у шали на мене измахнути, или која није осећала <pb n="147" /> потребе да ме се м 
 Обрадовичем.{S} А је ли бар он срећан, или је гоњен као Обрадович?</p> <p>— Велики људи ретко  
.{S} Чујем какав догађај, прочитам што, или видим какву погрешку што се у свету око мене десила 
?{S} Животињски нагон, сањалачки занос, или навика на леп или створ, хоће свет често љубављу да 
воћа, колача, коју сличицу или играчку, или сам се смела дуже играти оних игара, које сам најво 
Дужност везује, а срце — хладно.{S} Ту, или се дужност пренебрегне, или — ако је и мрве понашањ 
адни Боривоју. знадеш ли шта чиниш?!{S} Или те је занела њезина спољашност?!....</p> <p>Пробуди 
рукама носити и бићемо обоје сретни.{S} Или ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да се са женом раста 
ше идеално створење, ексцентрична биљка или томе подобно.{S} Данашње, модерне јунакиње друкчије 
ободним часовима трчкала по другарицама или се склонила где год, па читала какав немачки роман  
г сродства, а не са спољашњости, заноса или животињског нагона.</p> <p>— Е, мајко, онда је на с 
на заслуга целе породице износи форинта или две а једна ужина изнесе 5—6 форината.{S} Дабоме да 
 овде-онде читајући по неки одломак ове или оне песме.</p> <p>— Добро пише.{S} Вади речи из срц 
ресуду света не зна шта ће: да се смеје или да плаче над развалинама правде и сасушеном клицом  
ове нас једно да говоримо на сред школе или код табле, а он ако је пре подне, запали чибук, па  
 не оно, што веже падишу за његове буле или петла за кокоши.{S} Извините ћерко, овај мало драст 
 и — поклизла.{S} Тасе се онда јунакиње или дижу, те блистају као звезда, или клизају све даље  
че она тужно.{S} То показује добро срце или непознавање света. </p> <pb n="138" /> <p>Дај Боже, 
ејом; нисам могла да одредим, дали себи или — модерним јунакињама.</p> <p>Гледала сам је неразу 
творења лепа су, ако само нису богаљеви или измет природни.{S} Укус и фантазија моја ћерко, игр 
 овај свет.{S} Јесте ли га лично видели или тек на слици?{S} По писмама судећи, редак дар, чврс 
{S} А како сам сама морала бих полудети или трчкати од једне до друге породице, да пренашам гла 
а.{S} Да то будем, требала сам се убити или поклизнути......{S} Ја......</p> <p>Зачуђено гледал 
, кад је љубавник, на рачун природности или мушке <hi>несталности</hi> оставља баш онда, кад је 
не поштујући његове душевне врлине, тај или себе прецењује, или не познаје љубав.{S} Осећај, шт 
 нама изродила читава „полемика“ о овој или оној теми, но то је ређе бивало; обично смо се у на 
 на српски и да му своје мишљење о овој или оној теми писмено саопштимо.</p> <p>Даница му је ре 
м и светом.{S} Закужави ти један цветак или ти се поболи тичица, па већ се питаш: да није с тво 
м је срцу прво поникла љубав, у његовом или њезином?</p> <p>Дознала сам и то.{S} При крају годи 
 где год, па читала какав немачки роман или по коју првину М. Видаковића, које је мајка такође  
о.</p> <p>Но да скратим; не пишем роман или приповетку, него тек по неке решавајуће догађаје из 
гали; те је он моје мишљење тек одобрио или допунио.</p> <p>Но да скратим; не пишем роман или п 
шта му је милије: кадифа и златно одело или здравље?{S} Питајте га, па ће те чути.{S} У данашње 
иликама тек за време успавано, измучено или затупљено, а згодном приликом оживиће опет:{S} Јер< 
.{S} Што не ваља не ваља, па било старо или ново!</p> <p>Што се луксузне ношње тиче, нећу много 
гон, сањалачки занос, или навика на леп или створ, хоће свет често љубављу да крсти.{S} Али љуб 
преседао ми сваки залогај.</p> <p>„Смрт или вид“ била је сад сва жеља моја. — Све што сам још с 
дице, да пренашам гласове и решетам ову или ону кућу, као што то чине многе токорсе даме и мате 
киње без материна надзора тек смуљавају или паре, као пилиће.{S} Чуде се после: одкуд шкрофлеза 
раду; обично воћа, колача, коју сличицу или играчку, или сам се смела дуже играти оних игара, к 
 и истисну — пре него ма коју карташицу или особу са мрачном прошлошћу, али светлом титулом и п 
l>Па сад не знам грех шта ми је,</l> <l>Или је грех правду тражит,</l> <l>За све друго мало мар 
</l> <l>За све друго мало марит?</l> <l>Или је грех хтети љубав,</l> <l>Чисту, праву, непритвор 
о је на послетку измећу осталог мајку. „Или хоће усмено да ми одговори?{S} Моћи ће и то; скорим 
{S} Жао ми је било мојих лепших снова и илузије, што сам их донде имала...</p> <p>— Кад је то п 
.{S} За то су дошли чак овамо:{S} Треба им готовине; иначе има девојака свуда.“</p> <p>„Хоћете  
.{S} Све беше јако пожутело. — Знак, да им идентитет није тек од јуче.</p> <p>Преметала је неко 
кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да им набави господско одело.{S} Бајаги, гони је на то мат 
дигнем углед матере детета његовог и да им га опет вратим.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао, не  
о треба?{S} Мисли доста је учинила, кад им је дала живот и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, 
и кадифу и да варају свог мужа, кад год им се даде прилика.{S} Па и така је видите, уваженија о 
ако?{S} Не, сећају се они мене, кам год им се прохте смејати.{S} Нисам ишла обичним трагом — ст 
амо чудим и крстим, па се питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им матерински осећај, кад тако с 
поване од сваке предрасуде.{S} Гледиште им је хладно и природно.{S} Дружење с мушки интимно, че 
бичним трагом — стазом утрвеном, па сам им необична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то заслужила? 
који новчић потрошити од онога, што сам им поклонила, преседао ми сваки залогај.</p> <p>„Смрт и 
е ко псето од силних питања.{S} Тек што им знање на левак у главу не сипаш, па која вајда?{S} Ш 
емарују своју децу сваки дан.{S} Па зар им то никад не пада на памет?{S} Зар се не страше муке  
се питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им матерински осећај, кад тако своју децу занемарују?!< 
 јој мајка, но доста гласно; постеље су им стојале једна уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што 
орбе и устезања......</p> <p>Осећаји су им до душе искрени и чисти, али шта вреди, кад је љубав 
о се разорава.{S} Нисам од оних, што су им тек стара времена добра, али ни ово чудо не могу одо 
адо ме примише, особито кад чуше, да ћу им плаћати храну.</p> <p>Први ми посао беше, да пишем М 
з собе.</p> <p>„Узећу му Мару Базићеву; има пет хиљада одмах на венчању, а лепа је девојка,“ за 
и она; данашње су јунакиње друкчије.{S} Има их поглавито две врсте.</p> <p>Прва и најновија врс 
.</p> <p>— Били смо код старе мајке.{S} Има лепе жуте тице, па све тако, тако чине! — предвари  
/> <p>— То ће те тешко вечерас чути.{S} Има још доста.</p> <p>— Онда, лаку ноћ!{S} Сутра ћемо н 
 момак можда неби дошао тако далеко.{S} Има девојака свуда, ал сирома мора; није поповски син,  
Искуство ме је научило да свако „зашто“ има своје „зато,“ а самоћа, патња и размишљање, научише 
ам с педесет година млађа.{S} Видим, да има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, ш 
ојој љубави сталне</hi>.{S} Она хоће да има љубљену особу пошто по то; па руши све што јој је н 
е?!{S} А друго за цело неће.{S} Та сада има још жену и дете!“</p> <p>Хтела сам га не отворено в 
ашњем блеску.{S} Дубок мужевљев џеп, па има шта да црпи! — Где тога није, дере му кожу с леђа,  
шио много на школе.{S} Отац му, да боме има леп капитал, ал још доста деце, па ко паметан човек 
 чак овамо:{S} Треба им готовине; иначе има девојака свуда.“</p> <p>„Хоћете ли још г. шогоре?“< 
веће.{S} Свега доста, ал што човек више има, више би хтео, продаје се нека земља у месту, па не 
а накити своју душевну наготу.{S} Право има, кад је нашла медведа са дебелом кожом!...</p> <p>С 
>„Хоћете ли још г. шогоре?“</p> <p>„Ако има читај.“</p> <p>5. мај 18... год.</p> <p>Младожења а 
воје деце ни блиске родбине.{S} А уз то има велику титулу а мало — новца; приповедао нам једног 
м ја живим.{S} Доста је влажно, ал' бар има више светлости и изглед на улицу.{S} И то нешто вре 
<p>— Варате се, сека-Мацо — прво пита: „има ли мираза?...“</p> <p>— Но, но, дабоме да то не сме 
ла сам му све у руке, уговоривши, да ме имају у старости издржавати као рођену матер своју, а д 
наје љубав.{S} Осећај, што га таки људи имају, само је страстан занос и животињски нагон.{S} Ни 
ретна и задовољна, као и друга деца.{S} Имала сам милу мајку, драгог оца, па и браћицу и сестри 
лела.</p> <p>Помајка ми беше удовица, а имала је двоје деце, Даницу и Милана.{S} Даница беше мо 
ре заборава.</p> <p>Просилаца сам и сад имала: младих и старијих, момака и удоваца, богатих и с 
епших снова и илузије, што сам их донде имала...</p> <p>— Кад је то природан закон, отпочела са 
ину М. Видаковића, које је мајка такође имала.{S} И ја сам то радо читала, али су ме и друге ст 
време и њезиној удадби.{S} Просилаца је имала врло много; знало се, да ће она бити моја насљедн 
роком челу и „грчком“ носу.{S} Обрве је имала густе и формасте.{S} Али баш тај иначе „услов леп 
 сва жеља моја. — Све што сам још своје имала, претворила сам у новац и тражила себи лека. </p> 
срцу.{S} Овог пута нисам побегла; нисам имала снаге, јер то беше последњи загрљај.{S} После нек 
тарици јој нисам ништа казала.{S} Нисам имала ни каде.{S} Баш је стигао влак с бароном.</p> <p> 
 жене из нижег сталежа.{S} Разлог нисам имала; али љубав је најосетљивија, па с тога често и не 
 сам чути, што се није удала, али нисам имала од важности да је упитам.{S} Чинило ми се, да би  
о неки мото беше додато:</p> <quote> <l>Имала сам топло срце,</l> <l>Поред свести здраве;</l> < 
ш?“ шапутао је пламтећим оком. „Остани, имам с тобом да говорим.“ Па ме ухвати око паса и пољуб 
 рекла је старица, то ми беше доказ, да имам посла с поштеном женскињом.{S} Друга каментара ниј 
која би ми за тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад, па хајде самном далеко у свет, гд 
ладожења дошао на три хиљаде.{S} Па ако имам толико, да се свршава.{S} Иначе мора казати свекру 
} Морате се душо, задовољити ониме, што имам.{S} Мало млека, свежа масла и добра сира.{S} Па и  
 љутио се често шогор и сестра.</p> <p>„Имам каде.{S} Нема ми ни тридесет година.“</p> <p>„Нема 
један, који се оженио тек да са жениним имањем господски левентује <pb n="149" /> и лакше „тера 
ло.{S} Жена ми је била лепа и богата, а имао је и сина, више ми није требало, држала сам да се  
чела сам бивати веселија.{S} Боривој је имао право; ја нисам била од оних што лако подлежу.</p> 
е среће и своје дужности.{S} Боривој је имао право, кад је рекао, да је у мени море осећаја, ал 
ам могла читати кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — практичност...</p> <p>Била сам  
тељ, као и отац ми.{S} Деце у кући није имао; јединицу ћерку беше удао пре 10 година.{S} Он и т 
аквих сам ја хтела.</p> <p>Сваки од њих имао је разлога зашто ме хоће.{S} Један ме хтео због ов 
 се запопи.{S} А ви рано, толико зацело имате?{S} Па га сад не упуштајте.{S} Лепо је бити попад 
е: да су дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, богатство је да не треба веће.{S}  
> <p>„Повешћемо га с нама.{S} У теби ће имати бољу матер, но у жени, која га је родила, ал не с 
овој вароши -губе; а могла сам и љубави имати, само да се нисам држала поштења и дужности.{S} О 
 Даница беше мога доба а Милан је могао имати 16—18 година; свршавао је већ 7 ми гимназијски ра 
от и раскошну удобност, коју неби могао имати, кад би се наслеђа одрекао.{S} Мене ради био би х 
ост</hi>, јер кад не могу љубљену особу имати, слепо јуре у пропаст, не обзирући се ни на што.< 
еће место; ако се не сложиш са сестром, имаш свој новац а вешта си машамода, па отвори трговину 
среће и љубави. </p> <pb n="167" /> <p>„Имаш ли још који егземплар?“ смејао се он.</p> <p>Како  
сетити фрајла-Стане Истинићеве.{S} Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} 
{S} Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; говорила је спустив 
ад — супарница.</p> <p>Даринка јој беше име.{S} Била ми је другарица и сироче као и ја; модистл 
 прекорно гледали.</p> <p>„Не отимај ми име!{S} Нисам ја крива што се тако десило,“ срдила се ж 
их госпођа, које се удале, тек да стеку име, да се увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа 
ви поглед.{S} Лице ваше остаће ми и без имена у памети.{S} Будите ми здрави и сретни.</p> <p>Ст 
и ја, али без воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ одлази.</p> <p>— Збогом душо!{S} Па о 
а је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тера — швиндлерај.</p> <p>Уздахнула сам и обор 
бав! зар је све љубав што се тим светим именом назива?{S} Животињски нагон, сањалачки занос, ил 
рави.</p> <p>(Стеван је био син ондашња имућна бележника, леп но лакоуман младић.{S} Чула сам ч 
адића званичника, јединца сина прилично имућних родитеља.</p> <p>Родитељи његови искаше, да одм 
 дошли чак овамо:{S} Треба им готовине; иначе има девојака свуда.“</p> <p>„Хоћете ли још г. шог 
} Па ако имам толико, да се свршава.{S} Иначе мора казати свекру, јер он, т. ј. младожења добиј 
.{S} Но то ћу оставити за други пут.{S} Иначе ме други пут нећете посетити...{S} Сад ће најбоље 
заједно с Миланом једну исту струку.{S} Иначе је био честит, разборит младић и врло симпатична  
него обично.{S} Ни руковали се нисмо, а иначе нам је то био обичај.</p> <p>Дужност ми је била,  
њарија задржи од изгреда, који би можда иначе учинили; а усамљеним је људима он често и потреба 
n="147" /> потребе да ме се маши, па ма иначе како да сам чезнула за том руком...{S} То је види 
 је не нађем можда прикривљену и у моје иначе разборите и добре тетице.{S} Зар је мало примера  
 имала густе и формасте.{S} Али баш тај иначе „услов лепоте,“ чудно је одударао од старачке бор 
дала секи књигу.{S} Па држим, да је што интересантно, кад је сека тако рано потражила своју соб 
 сека-Маца.</p> <p>Сад ме је тек старка интересовала, те рекох:</p> <p>— Ја би вас молила да ме 
ено и брзо отпочео какву тему, што није интересовала ни мене ни њега.</p> <p>Разуме се, да му с 
о радо читала, али су ме и друге ствари интересовале; те сам и његово захтевање свагда радо и с 
е да прекину ту тему а баш ме је почела интересовати.{S} Зато је упитах:</p> <p>— Зар ви мислит 
себе.</p> <p>— Шта је то „нешто?“ То ме интересује.</p> <p>— Видим вам из очију.{S} Но то ћу ос 
акне кораком права напретка?{S} Мене то интересује.</p> <p>— Пре свега треба праве воље за бољи 
одно.{S} Дружење с мушки интимно, често интимније но с женскињом.{S} Остало је женскиње огранич 
е хладно и природно.{S} Дружење с мушки интимно, често интимније но с женскињом.{S} Остало је ж 
<p>Крила сам своје осећаје, но он их је ипак дознао.{S} Љубав је најтеже сакрити.{S} Видио је ш 
љање, научише ме још и извињавати...{S} Иронија и бол звучаше у последњим старичиним речма.</p> 
е прену, а преко лица јој прелети горак ироничан осмех.</p> <p>— Да, настави она после неколико 
ле оговара; не увиђа своју погрешку, па искали срце на онима, што их је токорсе угостила.{S} Та 
мућних родитеља.</p> <p>Родитељи његови искаше, да одмах званично предам сво своје добро своме  
дан жељезнички влак.</p> <p>— Ето и б...иски цуг; подне је већ прошло, примети она и устаде.{S} 
а.{S} Тек сад сам видела, да и ја нисам искључена из наслеђа прабабе нам Еве — Књижица је учини 
да хоће да ме узме, хтедоше га родитељи искључити из наслеђа.{S} Хтели су богату партију и од п 
 одао, ја бих га оцекла, а око би своје ископала, ако би хтело одати, како ми је у срцу. — Била 
ретеривати.{S} Оно што се у кући нађе и искрен срдачан дочек, најбоље је гошћење.</p> <p>Дабоме 
{S} Био је „цветан“ и раскошан, али без искрена саучешћа и суза.</p> <p>Сутра-дан сам отишла ст 
ећи обојима сретан пут.{S} Жеље су биле искрене, али писмо орошено мојим врелим сузама; пишући  
зања......</p> <p>Осећаји су им до душе искрени и чисти, али шта вреди, кад је љубавник, на рач 
 и друго слабо, и једно и друго тежи за искреном љубављу; само што код једног тек ниче, а код д 
а пример, ако љубимо истински поштење и искреност, љубиће мо то и онда, кад носилац тих врлина  
 нека младалачка живахност, помешана са искреношћу и добротом.</p> <p>Поглед је био у правом см 
 д.{S} Све је то чинила неком природном искреношћу и неусиљеном учтивости.</p> <p>— Тако сам од 
ну,</l> <l>Себичношћу несмешану </l> <l>Искреношћу провејану</l> <l>Племенитошћу скопчану?</l>  
им.</p> <p>Он се трже.</p> <p>„Желиш ли искрену пресуду?“ питаше после неколико тренутака.</p>  
се на глас.</p> <p>— Што се смејете?{S} Искуство ме је научило да свако „зашто“ има своје „зато 
велике, па ме укрепи и сачувај од даљег искушења!“</p> <p>Нико ми није одговора дао; но зраци з 
рала поруменити сама пред собом, да сам искушењу без опирања подлегла.</p> <p>У врту сам се сит 
греда...{S} Ретки су и људи, који јачем искушењу не подлежу.{S} Па шта могу тражити од неразумн 
 овако остала.{S} Уседелицу свет обично исмејава.{S} Ко пита, за што си тако остала.{S} Доста д 
а има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, што сам овако остала.{S} Уседелицу свет 
} Мислим: не ће ме разумети а могу ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми је опет нек 
лу као и пре.{S} Онда вам је тако добро испала, бољу је неби ни краљица умесила...</p> <p>— је  
преживелих година, што јој на лицу беху исписани.{S} Да је тај поглед изражавао терет преживели 
а од газдаричине девојчице.{S} Учила за испит декламовати.{S} Дође ту мени, па говори, говори,  
{S} Како је она осећала, нисам хтела да испитујем.{S} Нашто би ми и било?{S} Доста што сам знал 
S} Је ли то грех, незнам.{S} Нећу ни да испитујем.{S} Доцне је, али да није било лако рушити св 
 питала за узрок, тргао се, погледао ме испитујући, а за тим уздахнуо, избегавајући одговор на  
 очију, али сам осећала његов благи али испитујући поглед.</p> <p>„Што си плакала?{S} Зар га јо 
ања подлегла.</p> <p>У врту сам се сита исплакала за што, нисам знала ни сама.</p> <p>После нек 
ти.{S} Умила сам се, но очи ми Беху још исплакане.{S} На једанпут ступи у дућан — Боривој.</p>  
 њега.</p> <p>Разуме се, да му се нисам исповедала, него место тога отпочела какву згодну шалу, 
<p>Човек осети по кад-кад потребе да се исповеди.</p> <p>Застала је и убрисала сузе.{S} Неко вр 
утака ћутања, човек осети потребе да се исповеди, ал ономе, ко нас разуме...{S} Званична испове 
 ал ономе, ко нас разуме...{S} Званична исповест слабо олакшава, особито грешницима моје врсте. 
 за мене више среће нема.{S} С мајкином исповести одлетила је за увек.{S} Патња је моја тешка,  
кве добротворне женске задруге, било би испод достојанства...{S} То ми зацело не би ни она допу 
доведе.{S} И Даринка ме је сузним очима испратила; Боривој није дошао да се опрости, зашто — не 
!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ прошапутала сам испрекидано и онесвешћена пала доле; пред очима беше ми 
 његово захтевање свагда радо и с вољом испунила.</p> <p>Тим начином зближисмо се ја и Милан јо 
но саопштимо.</p> <p>Даница му је ретко испунила жељу; била је детињастија и несташнија од мене 
 су правилне, ал јој се сад од слабости испупчиле јабучице од образа и безубих вилица, те ни ма 
и је јадница несретна.{S} Грбава је.{S} Испустила је слушкиња још као мало одојче.{S} Шта ће те 
p>Смејала се, а у погледу указа се онај исти живахни израз, што ме је бунио и у парку.</p> <p>П 
едало је, као да је милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу Аполона и Дијане.{S} Обе тице 
је, што сам у животу још двапут љубила, истим жаром и истом чистотом.{S} Увек ми се чинило, да  
?{S} Зар он нема племенитија позива?{S} Истина је света, да је свака љубав спојена са тежњом и  
ете?{S} Ово није измишљотина, већ права истина.{S} Све су то разлози, због којих се већина жени 
 рече она, оборивши очи: а то је и цела истина; само је зло, што после таки ум и тако срце више 
шити своју срећу за рад дужности, то је истина!</p> <p>Старица уздахну и заћута.</p> <p>И ја са 
ције а ја дете народа.{S} Назори нам се истина слагали, или тек доникле, а после се опет разила 
а, он сјурио себи куглу у чело.{S} Јели истина не могу тврдити; дознала сам тек из непоуздана и 
м, кад га немам и кад нисам сретна!“ То истина говори очајање, али више и чешће лакоумље и себи 
Бар ће те се кадгод сетити фрајла-Стане Истинићеве.{S} Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да ми га к 
ђе не лакоми, па да суди по правди Бога истинога; јер је боље изгубити главу, него своју огреши 
рло појетички; само се канда не слаже с истином.{S} Зар ти није већ дневник казао, да се то мор 
ављу, а тако треба да буде и код полске истинске љубави.{S} Свуда, где није тако, само је гадна 
 њезина шарена одела, исто тако не може истински волети ни спољашње лепа човека, без душевних в 
же уништити; тако на пример, ако љубимо истински поштење и искреност, љубиће мо то и онда, кад  
к срећу желила.{S} Та волила сам га <hi>истински и већма него себе</hi>; а не тек с моментани с 
 год је жив тек оно, што му је први пут истинским жаром срце загрејало, па ма и у разним особам 
<p>Сад ми друго не остаде, већ да кажем истину.</p> <p>— Зашто ми ниси казала; ишла би и ја с т 
да је отмени и солидни кругови презру и истисну — пре него ма коју карташицу или особу са мрачн 
ти мртву лутку, са њезина шарена одела, исто тако не може истински волети ни спољашње лепа чове 
је по неко узео девојку због мираза.{S} Исто тако, бивало је и обратних случајева, да се девојк 
ни и везаних у мање и веће пакетиће.{S} Исто тако беше у њој неколико дењчића другог рукописа;  
у љубав на други достојнији предмет.{S} Исто тако не силази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} О 
е, но ја сам осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто се чудила, како пре то увидила нисам. 
ерите!{S} Незнање и невиност није једно исто!{S} А ви нисте данас дете.{S} Бар претпостављам, к 
ажем.{S} Зар је љубав и поштовање једно исто?{S} Ето на пример, и ја многе мушке штујем, а ни ј 
бав, или само да љуби, већ је тражило у истој мери одзива; а понос ми није допуштао, да „лижем  
животу још двапут љубила, истим жаром и истом чистотом.{S} Увек ми се чинило, да је то моја <hi 
тила сваку човечност.</p> <p>То је моја историја.{S} У колико сам грешила, не могу сама увидети 
Цветник</title>,“ од Ј. Рајића и његову историју: даље „<title>Нови плутарх</title>“ по Бланшар 
} Чинило ми се, да би то питање читаву „историју“ за собом повукло, а одкуд ми права да зледим  
з успеха.</p> <p>Већ сам била напустила истраживање, кад ми случај притиче у помоћ.</p> <p>— Ум 
е да дође.{S} Пред њега смо увек далеко истрчале, и вешале му се око врата.{S} Он нам је увек д 
оривој; учио је заједно с Миланом једну исту струку.{S} Иначе је био честит, разборит младић и  
астрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам снизити уједно?</p> <p>Тако ћу и чинити.{S}  
 и у сувопарније ствари и трудила се да их разумем; видила сам, да течу то весели; а за сироче  
сретни.{S} Ако их не гоне људи, хоће да их напати оно — што зовемо судбином, но таки карактери  
аричину тврдњу и разлоге а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепших снова и илуз 
од сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају, а од хладне за час се  
а; данашње су јунакиње друкчије.{S} Има их поглавито две врсте.</p> <p>Прва и најновија врста,  
<p>Сузе јој се засијаше у очима.{S} Она их руком убриса и настави:</p> <p>— Три дана пред смрт, 
и опет их брзо нестаде са света; колера их једног дана све покосила.{S} Још и данас се чешће пи 
 се разних критичких подузећа.{S} Срећа их изневерила, те се материјално убили.{S} Она се после 
ом подруму. — Склоне ми по где што, кад их замолим.</p> <p>Молила сам је да се мене ради не тру 
ично постану добри пријатељи.{S} Везује их сличност — немоћни су и детињасти и једни и други.</ 
грасмо се неко време тичицама.{S} После их старка опет метну у кавезе, заденувши у сваку по пар 
и младост.{S} Доброта и остало, привуће их тек постепено.{S} За то и нећу да уображавам, да сам 
зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То би их било неколико туцади?“</p> <p>„Толико не, ал једно т 
Јели по вољи да наставим?“</p> <p>„Мани их с миром.{S} Знам их,“ рече ми сестра озбиљно; већ ре 
ити сиротињи посете, а друго је правити их — својевољно...{S} Прво донаша посетилици почаст, ка 
 да ти опростим? рече он не прихвативши их. „Љубав се изнудити не може, а ја сам се томе могао  
авим?“</p> <p>„Мани их с миром.{S} Знам их,“ рече ми сестра озбиљно; већ реци, шта чекаш?{S} Из 
ињама звати.{S} Заиста жалосно.{S} Срам их било!{S} Хоће с картањем на новац бајаги неке забаве 
ше Даница љубећи ме.</p> <p>Гледала сам их укоченим погледом.{S} На послетку ми грунуше сузе, т 
 снагом детињске душе своје; љубила сам их већма него и тице и цвеће и оно китњасто зеленило и  
иде и загледа ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не видим.{S} Кад сам их отворила, рекла сам х 
пила сам их, да га не видим.{S} Кад сам их отворила, рекла сам хладно и одлучно:</p> <p>„Милане 
ца, па и браћицу и сестрице.{S} Све сам их љубила свом снагом детињске душе своје; љубила сам и 
 по који провођаџија.</p> <p>Обично сам их све редом одбијала.</p> <p>„Шта чекаш?{S} Докле ћеш  
о мојих лепших снова и илузије, што сам их донде имала...</p> <p>— Кад је то природан закон, от 
исам ја никад газила заповести, већ сам их вршила.{S} Нисам разорила туђу, већ своју срећу!{S}  
ризора тог и покрила лице рукама.{S} Он их нежно скиде и загледа ми у очи.{S} Склопила сам их,  
.</p> <p>Крила сам своје осећаје, но он их је ипак дознао.{S} Љубав је најтеже сакрити.{S} Види 
> <p>Сузе јој грунуше из очију, но брзо их убриса.</p> <p>— Не замерте ћерко.{S} Така сам била  
ећа, кад се за времена разиђу, Али, ако их је везао који члан породице, онда је тек зло.{S} Дуж 
ки људи ретко су потпуно сретни.{S} Ако их не гоне људи, хоће да их напати оно — што зовемо суд 
 погрешку, па искали срце на онима, што их је токорсе угостила.{S} Тако се кућа не кући.{S} Так 
 дома, па окупају ону јадну дечицу, што их слушкиње без материна надзора тек смуљавају или паре 
и од унутрашњих мојих особина.{S} Данас их још нема.{S} Па ма колико се око њега умиљавала, сла 
е беше дакле никакве кривице, па и опет их брзо нестаде са света; колера их једног дана све пок 
арица; неће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен прозор метнути, па се неће вијнути  
 истину.</p> <p>— Зашто ми ниси казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла 
 кам год им се прохте смејати.{S} Нисам ишла обичним трагом — стазом утрвеном, па сам им необич 
ам у Бечу изучила.{S} Радња ми је добро ишла, те не прође ни три године а ја постадох богата „п 
ече промуклим гласом он. „Нисам дошо да иштем рачуна о владању твоме; нећу ти ни љубавника убит 
и?!“</p> <p>„Све муштерије што ме и сад ишту.{S} С годинама порастиће ми и капитал.</p> <p>Сест 
хтела.{S} Чинило ми се, да страна госпа ишчекује мој одлазак.</p> <p>Тек што сам преписала књиж 
поруменила и задрхтала, да и оне што не ишчитају ...</p> <p>Оне нису ништа ишчитале, но ја сам  
о не ишчитају ...</p> <p>Оне нису ништа ишчитале, но ја сам осећала, да и он мене тако исто љуб 
 знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S} Т 
S} Иначе мора казати свекру, јер он, т. ј. младожења добија и у месту ваљану девојку ал с мање  
бог оног, а ни један због мене саме. т. ј. због мојих мана и врлина заједно.</p> <p>Доцније, ка 
</title>“. „<title>Цветник</title>,“ од Ј. Рајића и његову историју: даље „<title>Нови плутарх< 
пуштају, па шта сам знала друго чинити, ја — која сам знала, шта значи одрећи се љубави своје?! 
га не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје ископала, ако би хтело 
> <p>Док је она пажљиво превртала лист, ја сам је посматрала.</p> <p>Била је повисока слаба ста 
агало с моји назори.{S} Али све бадава; ја сам га поштовала и љубила свим срцем својим.</p> <p> 
тидила сам се сама себе, но све бадава; ја сам га љубила из свег срца и душе своје.{S} Неки пут 
Примио је понуду и ћутање опет настаде; ја сам радила нервозном хитрином а он је разгледао цвећ 
вака мисао разлази нам се још у основи; ја неразумем њу, а она мене несваћа; страни смо једно д 
ати веселија.{S} Боривој је имао право; ја нисам била од оних што лако подлежу.</p> <p>Још ниса 
ревариш!“</p> <p>„Милане!{S} Милане!{S} Ја нисам крива!“ јаукнула сам.{S} Он није чуо тај јаук; 
шној, видели би, куд би свет отишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а не могу да појмим: како чове 
 седити...</p> <p>— Ето је сад опет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је дан 
ла сам се убити или поклизнути......{S} Ја......</p> <p>Зачуђено гледала сам старицу; очи јој с 
есквама, ал доста си на глас читала.{S} Ја не би могла тако дуго.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у м 
д год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају, а од хладне за час  
ила сам га, али сам другог заволела.{S} Ја, која сам дотле сањала о љубави и с оне стране гроба 
ли, бар не онако, како сам ја хтела.{S} Ја нисам одређивала, шта је љубав; само сам рекла, да ј 
— О, знам је добро, говорила је она.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је оставила сав свој „веш 
p>— Гле ви се и не чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће те пљенути рукама и побећи од мене. 
и паметна, па ме не отискуј од себе.{S} Ја те љубим неизмерно.{S} Нема жртве, која би ми за теб 
им очима тако не достојно оцрњујете.{S} Ја не сумњам у њега, али га љубим из све душе; а та љуб 
 дала реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам опет весела и задовољна; он је тако добар.</p> < 
к.{S} Но ви ме душо, нисте разумели.{S} Ја сам рекла: права љубав, а та незна за неверу.{S} Она 
о ми смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница немогосмо бити ни тренутка једна без друге. 
а.</p> <p>— Нисам читала; а и откуд?{S} Ја сам стара а то је млађи човек.{S} Кад сам била млада 
</p> <p>— Цицико, куцико, волела ме?{S} Ја сам ваша мати!{S} Миловао је старичину мачку и псето 
у занемарују?!</p> <p>— Како, мајко?{S} Ја понајвише видим накићеву дечицу.{S} Изгледају, као н 
отвори књигу.</p> <p>— Зашто, мајко?{S} Ја држим да читање никоме не шкоди.{S} Ваљане књижевне  
би одобрила корак, што сам га учинила — ја сам вереница!</p> <p>Чудићеш се, но тако је.{S} Ти з 
старка интересовала, те рекох:</p> <p>— Ја би вас молила да ме одведете до њезина стана.{S} Хоћ 
тивши их. „Љубав се изнудити не може, а ја сам се томе могао надати још онда, кад си од мене по 
 воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се прихватих наде да ме можда заборавља, што држи, д 
ти нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</p> <p>Кад сам лане 
еби <pb n="156" /> могао бити сретан, а ја сам му тек срећу желила.{S} Та волила сам га <hi>ист 
 домаћица.{S} Време ужини већ прошло, а ја вам ништа не износим.{S} Морате се душо, задовољити  
и, и цео свет вели, да је ненадмашив; а ја само знадем, да сав његов рад радо читам, и да би га 
лике.{S} И пре су била пуна нежности; а ја сам се изражавала како сам умела и како ми је допушт 
и; он је био њежно чедо аристокрације а ја дете народа.{S} Назори нам се истина слагали, или те 
/> <p>Упро је очајнички поглед у мене а ја сам дрхтала као у грозници.</p> <p>„Што ћутиш?{S} Ре 
добро ишла, те не прође ни три године а ја постадох богата „партија.“ Стајала сам на три хиљаде 
н из оближњег места.{S} Он је трговац а ја машамода, па је баба Мара, његова тетка а наша сусед 
 пред њиме жигосала и уверила га, да га ја не волим; а мој некадашњи нагли одлазак у башту и са 
 да ме можда заборавља, што држи, да га ја неволим.{S} Згодном приликом дадох му познати како м 
е познате, бар не овако, као што сам га ја познавала!{S} Старка умукну и замишљено гледаше у да 
одлучно: волим.</p> <p>— Ето видите, да ја погађам, смејала се она.{S} Децу привлачи на први по 
 мога дневника, па ће те се уверити, да ја познајем те смирене муштерије...“</p> <p>„Какве су т 
опрости, опрости! не знам шта чиним; та ја га тако волим!“</p> <p>„Прећи ће све то.{S} Ни љубав 
о живиш и можеш ли нам опростити.{S} Та ја сам најмање крив што се тако десило!“</p> <p>Јецала  
учила сам да своје осећаје не одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће  
>— Зар немате никог свог? питала сам је ја.</p> <p>— Приповедаћу, казаћу вам све. — Другом ниса 
 не стиди трулеж подрањивати, што би се ја стидела вама казати, какав је тај трулеж.{S} Јелте,  
>„Чини ми се, да јесте“, смејала сам се ја; „изволите само прочитати неколико бележака из мога  
ето, па јесен, па зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То би их било неколико туцади?“</p> <p>„Тол 
пунила.</p> <p>Тим начином зближисмо се ја и Милан још јаче.{S} Често се међу нама изродила чит 
им више штовати! прекидох је и нехотице ја.{S} Лако је у добру добар бити, ал на муци знају се  
избије на површину.{S} Ето на пример, и ја сам некада љубила људе, а сад — ту се старка болно и 
штовање једно исто?{S} Ето на пример, и ја многе мушке штујем, а ни једног не љубим.</p> <p>— Н 
Те речи звучаше ми непрестано у души; и ја сам остала да живим из дужности и љубави.{S} Остала  
 децу своју.</p> <p>Клица је била ту; и ја сам била чила, окретна и задовољна, као и друга деца 
овића, које је мајка такође имала.{S} И ја сам то радо читала, али су ме и друге ствари интерес 
p> <p>— Моја.{S} Па и опет заћута.{S} И ја сам ћутала.{S} Била сам изненађена, и некако чуднова 
кох, па седох опет на клупу.</p> <p>— И ја ћу се одморити, ако допустите? па се спусти уз мене. 
 насмејала.{S} Тек сад сам видела, да и ја нисам искључена из наслеђа прабабе нам Еве — Књижица 
 у гостима човек комотан, па сам била и ја.</p> <p>Најмилија забава беше ми читање у тамошњем в 
 да га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лакше и комотније живе, па 
d>II.</head> <p>Дођоше и друге ферије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино место, заузела 
оносита.</p> <p>Но нико није без мане и ја сам је волела, врло волела; једно би изгледало прија 
сваком земљишту корена хватају; па се и ја брзо навикох у дому свог старог тече е тетке.</p> <p 
p> <p>— Зашто ми ниси казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и 
ку ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти то ниси увидио?“ шапутал 
!....</p> <p>Пробудио се понос у мени и ја сам јој одмах одговорила.</p> <p>Одговорила сам јој  
/p> <p>„Опрости јој Стано као што јој и ја праштам,“ свршавао је своје писмо; „а знај, да за ме 
док први занос пређе па увиди, да сам и ја погрешива — постаћу му равнодушна.“ мислила сам, па  
, примети она и устаде.{S} Устала сам и ја, али без воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ 
 Зар није тако?</p> <p>— Баш тако сам и ја мислила, рече она, оборивши очи: а то је и цела исти 
{S} Била ми је другарица и сироче као и ја; модистлук је самном заједно изучила а пре годину да 
а код другог се већ суши.</p> <p>Него и ја сам красна домаћица.{S} Време ужини већ прошло, а ја 
о!“ узвикну он, пустивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је од 
па говори, говори, да сам примила већ и ја.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чија је то песма, но она 
ражити од неразумне животиње?!</p> <p>И ја и Милан играсмо се неко време тичицама.{S} После их  
ом блед и дрхћући од узбуђења.</p> <p>И ја сам дрхтала.{S} Тек после неколико тренутака могла с 
> <p>Старица уздахну и заћута.</p> <p>И ја сам ћутала.{S} Чудни осећаји беху самном овладали.</ 
а нашто будити горке успомене.</p> <p>И ја сам много патила.{S} То нека ти је утеха.{S} Али сад 
ти: какав мора бити „делија“ за кога би ја пошла.{S} Нисам дуго морала премишљати; прва слика ш 
еханично сам питала:</p> <p>„По томе би ја била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам сувише осетљ 
ни примери?!</p> <p>— Добро, мајко, али ја сам од старијих слушала, да у браку понајвише они рђ 
 велите, могла сам бити и мајка.{S} Али ја сам девојка — бабадевојка.{S} Ту се старка горко нас 
 сам узбуђено ја.</p> <p>„Јесам.{S} Али ја сам сумњао,“ па хоћу из твојих уста да чујем, хоћеш  
 Бојадишу га жутом репом и сафраном, ал ја то осетим по мирису, па волим платити новчић два виш 
 дете, па седите!{S} Ето видите, ту вам ја живим.{S} Доста је влажно, ал' бар има више светлост 
 није јој се баш милило живити.{S} Знам ја како је то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се заси 
о фрајлица, богами, баш добро, чула сам ја за тим још и на вратима ходника.</p> <p>Но да се вра 
 Заборавили ме сви, па и они — које сам ја усрећила!</p> <p>Зашто је то тако? — Је ли морало та 
лете? осмехну се старица; неће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен прозор метнути,  
 је моја жена, али не она, за којом сам ја чезнуо.{S} Свака мисао разлази нам се још у основи;  
ћерко, разумели, бар не онако, како сам ја хтела.{S} Ја нисам одређивала, шта је љубав; само са 
машамода, па отвори трговину.{S} То сам ја и мислила, кад сам те дала изучити.{S} Сирота си дев 
свети Петар баба Ани.{S} Знате, што сам ја лане у Парку читала у оној вашој лепо везаној песмар 
а се у познанство са особом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитства, ал тек је — старк 
ти.{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па зар сам ја лења, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то каже?  
 дресиратих; само не онаквих каквих сам ја хтела.</p> <p>Сваки од њих имао је разлога зашто ме  
али.</p> <p>„Не отимај ми име!{S} Нисам ја крива што се тако десило,“ срдила се жена; „врати ми 
аш право што се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и то Душан — “</p> <p>Свршити нисам могла, пал 
ћи, да моји греси нису обични.{S} Нисам ја никад газила заповести, већ сам их вршила.{S} Нисам  
лободу, већ увек мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби пролете; но онда држим у крилу Ма 
ренусмо. </p> <pb n="144" /> <p>— Кажем ја, осмехну се старица, да је детињство и старост врло  
ео а још мање љубио оном љубављу, којом ја њега.</p> <p>Други је био такође ваљан младић, али м 
ни.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, срце би му казало, да сам чиста и невина.</p>  
је дужност; а они те и већма воле, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љубави за тебе.“</p> <p 
 ...</p> <p>Оне нису ништа ишчитале, но ја сам осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто се  
месечно.{S} Могла сам добити и више, но ја сам зарад Данкина мира пристала на — најмање.</p> <p 
а ко зна оћул вас још кадгод видити; но ја сам вас заволела онако на први поглед.{S} Лице ваше  
не</title>“ и остала његова дела.{S} Но ја сам се касније и сама задубљивала и у сувопарније ст 
 то ниси увидио?“ шапутала сам узбуђено ја.</p> <p>„Јесам.{S} Али ја сам сумњао,“ па хоћу из тв 
њу.{S} Није ми дала.</p> <p>— Не, то ћу ја урадити, говорила је.{S} Ко зна хоћу ли још кад год  
страст животињска нагона и ништа више! (Ја) нисам била така.{S} За то сам незгодна јунакиња.{S} 
у?</l> <l>Грех ако је то желити,</l> <l>Ја сам онда црни грешник,</l> <l>Не треба му опростити< 
 <l>Заслужио је патити.</l> </quote> <p>Ја сам свршила а ко осећа да је чистији, нека дигне кам 
 тиме се обично свршила та тема.</p> <p>Ја сам мећу тим то и чекала.{S} И Милана и Боривоја бил 
да сам какво слабо болесно дете.</p> <p>Ја сам заиста дрхтала, но више од узбуђења, но од зиме. 
и.</p> <p>Старка ми стиште руку.</p> <p>Ја сам и нехотице привукла њезину руку својим уснама и  
ху отишле некој рођаци у посету.</p> <p>Ја сам везла, а он је у другој соби читао.{S} На једанп 
 постеље су им стојале једна уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што сам је узела у своју кућу,  
 <p>Док је она с неког орманчића донела јабуку, разгледала сам јој собицу.{S} Била је малена из 
 /> <p>— Зашто; мајко?{S} Ето видите, и јабуку је од вас примио.{S} Добро је он дете.{S} Је ли  
шо!{S} Мајка воли децу.{S} Гле, даћу ти јабуку!</p> <p>Док је она с неког орманчића донела јабу 
не, ал јој се сад од слабости испупчиле јабучице од образа и безубих вилица, те ни мало не доли 
даје: да ми се така срећа неби можда ни јавила, да није њега, да ме препоручи..{S} Учен је то ч 
дана рече ми Даница поверљиво, да ми се јавио младожења, попин син из оближњег места.{S} Он је  
не „даме“ стиде на улици пружити руку и јавити се и на блиским рођацима својега мужа, а често и 
ље добила сам опет писмо од Даринке.{S} Јављала ми, да се венчали и да одмах полазе у Америку.< 
у гости таког брака.</p> <p>Па из таког јада и гада, зар је очекивати свестан подмладак!{S} Наћ 
 није требало, држала сам да се у писму јада, тек да ми нанешену неправду топлим речима олакша. 
есрећни</p> <p> <hi>Милан.</hi> </p> <p>Јадна мајко, је си ли се томе надала, кад си своју погр 
њезине милостиње презрео је моју љубав, јадни Боривоју. знадеш ли шта чиниш?!{S} Или те је зане 
ве и здрав човек, а што ће да чини таки јадник?!{S} Ништа друго, већ да проклиње час свога рође 
p>— Добра и оштроумна девојчица, али је јадница несретна.{S} Грбава је.{S} Испустила је слушкињ 
 губити своје здравље, као што га многе јаднице ево баш у овој вароши -губе; а могла сам и љуба 
Бог поживи!{S} Да није по кад-кад шале, јадно би изгледао овај свет.{S} Јесте ли га лично видел 
и, гони је на то материнска дужност.{S} Јадно појмање дужности!{S} Питајте само тако одрасло не 
чеше ране лечити, позледише се опет.{S} Јадног дана добила сам писмо.{S} Као електрисан застао  
p> <p>„Оче, јеси ли задовољан са својом јадном ћерком?{S} Делала сам по твојој светој заповести 
остану забаве ради дома, па окупају ону јадну дечицу, што их слушкиње без материна надзора тек  
је зло што су у теби те особине једнако јаке и тврдоглаве; Та пусти да надјача једна ма која!“< 
оуман и не постојан, а и мишљење нам се јако разилази; познати су ти његови господски назори, п 
ешто папира и неког цртежа.{S} Све беше јако пожутело. — Знак, да им идентитет није тек од јуче 
аде и оде кавезима.{S} Била је очевидно јако узрујана.</p> <p>— Видите, рече промуклим гласом,  
 то ми будите захвални, па га држите за јаку.</p> <p>„Хоћу ли читати даље, драги моји?“</p> <p> 
нао и Боривој.</p> <p>Да је он заволео, јасно сам сад видила.{S} Како је она осећала, нисам хте 
 приликама бивао снужден и зловољан.{S} Јасно сам видела, да га моја љубав слабо усрећује и да  
био је сретан што ми је отворио очи, да јасно и чисто видим и поштено осећам.{S} Сиромах, није  
очи и погледа ме.{S} Сад ми је било све јасно.{S} Поглед јој се није слагао с оним старачким ли 
ом Базићевом.</p> <p>Сад ми је било све јасно.{S} Мојој помајци не беше доста, што сам се из ду 
 погледао ми у очи.{S} У том погледу се јасно огледала — љубав.</p> <p>Срце ми је дрхтало, но п 
рива!“ јаукнула сам.{S} Он није чуо тај јаук; био је већ на улици.</p> <p>Скочила сам, да га за 
есило,“ срдила се жена; „врати ми оца!“ јаукало је и преклињало дете...</p> <p>Згрозила сам се  
„Милане!{S} Милане!{S} Ја нисам крива!“ јаукнула сам.{S} Он није чуо тај јаук; био је већ на ул 
 дужности оца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаукнуо је он, покрио лице рукама и стајао немо и непом 
> <p>На једанпут зашкрпута шљунак много јаче, те дигох очи.{S} Предамном је стајала женска прил 
и није нужна.{S} И сад све памтим много јаче, него оно, што се јуче десило.{S} Успомене најдуже 
е и милујући малога.</p> <p>Дете се још јаче приљуби уз мене, гледећи је неповерљиво.</p> <p>—  
Тим начином зближисмо се ја и Милан још јаче.{S} Често се међу нама изродила читава „полемика“  
ква изгреда...{S} Ретки су и људи, који јачем искушењу не подлежу.{S} Па шта могу тражити од не 
а ће вам?{S} Ваљда не мислите с њоме на јвност?</p> <p>Поруменила сам.</p> <p>— Ништа, ништа, х 
аписати, довољно ће бити, дај се увиди, је ли „бабадевојка“ заслужила презирање и поругу, којом 
p> <hi>Милан.</hi> </p> <p>Јадна мајко, је си ли се томе надала, кад си своју погрешку сину ода 
шити дужност, дужност према другоме.{S} Је ли то грех, незнам.{S} Нећу ни да испитујем.{S} Доцн 
 од вас примио.{S} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} Већ с питањем сам хтел 
заборавили и људи.</p> <p>Заборавили? — Је ли баш тако?{S} Не, сећају се они мене, кам год им с 
ја усрећила!</p> <p>Зашто је то тако? — Је ли морало тако бити? — Савест ми је чиста и мирна, а 
 је неби ни краљица умесила...</p> <p>— је лите да је била добра?{S} За младих година служила с 
о жељи и онда је била мирнија.</p> <p>— Је-ли рођака дошла? питала сам радознало.{S} Знала сам  
ридике.{S} Гледајте ваш посао, „тешила“ је обично моја тетка из своје собе.{S} Иди ти душо, куд 
е баш ко с Димитријем Обрадовичем.{S} А је ли бар он срећан, или је гоњен као Обрадович?</p> <p 
ица, али је јадница несретна.{S} Грбава је.{S} Испустила је слушкиња још као мало одојче.{S} Шт 
 љуби у животу тек једаред?{S} Та права је љубав вечита!</p> <p>— Вечита! осмехну се старка.{S} 
Дабоме да сад тога нема.{S} Чујем каква је сад мода.{S} Усили се, па те дочека Бог те пита с ка 
огослов, провођаџише госпођа Н. Н., сва је сретна и у тој срећи поверљиво ми додаје: да момак м 
ће имати бољу матер, но у жени, која га је родила, ал не схваћа и занемарује своју дужност.“</p 
 <p>— Чули сте га од мене.{S} Старка га је лане у парку цитирала.</p> <p>Хтела сам наставити чи 
адашња молба да ми опрости, утврдила га је још већма у том погрешном мишљењу.</p> <p>Мислила са 
о, да игра по њезином такту — купила га је.</p> <p>— Добро велите, ћерко, рече старица а лице ј 
но га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим изостављао.</p> <p>Умерила сам кораке и слатк 
је умео да изговори глас „р“; обично га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим изостављао. 
ја била сам већ заборавила.{S} Од свега је остала само успомена.{S} С те стране није ми удадба  
 ја се варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће и пријатељство!“ </p> <pb n="160" /> <p 
чистоту онако лабава била.{S} Но и тога је давно нестало, па буди миран и сретан!</p> <p>Долаза 
ра толико зла и напрасита.{S} Осим тога је била веома славољубива и поносита.</p> <p>Но нико ни 
 излишно; а још нисам ви сама знала, да је излишно; а још нисам ни сама знала, да је љубав, што 
 излишно; а још нисам ни сама знала, да је љубав, што према њему осећам.</p> <p>Слушала ме је с 
ло, све док нисам са ужасом увидела, да је баш то само прегоревање и брига а њему — љубав.</p>  
 је то болело, после сам тек видила, да је баш та хладноћа у понашању доказ оног осећаја, који  
„отменог света,“ па сам се страшила, да је не нађем можда прикривљену и у моје иначе разборите  
ивала, шта је љубав; само сам рекла, да је она љубав права, која потиче из душевног сродства, а 
лепше; само она треба да је паметна, да је благодарна, па да не прави сметње.</p> <p>Боже, то н 
народу да га распне и поред уверења, да је невин...</p> <p>Она уздахну и оде од постеље.</p> <p 
менитија позива?{S} Истина је света, да је свака љубав спојена са тежњом и чежњом, да нам је љу 
> <p>— Кажем ја, осмехну се старица, да је детињство и старост врло слично, и једно и друго сла 
пуштена грешница,“ заиста заслужује, да је отмени и солидни кругови презру и истисну — пре него 
ла сам у гостима у Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима човек комотан, па сам била и ја.</p> <p>На 
мо није било другога — чинило ми се, да је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднети.{S} Прим 
али у много мањој мери, Дешавало се, да је по неко узео девојку због мираза.{S} Исто тако, бива 
зати, какав је тај трулеж.{S} Јелте, да је тако?{S} Па ми не замерите!{S} Незнање и невиност ни 
о оштрије погледа по свету, увидиће, да је тако. </p> <pb n="146" /> <p>— Већ и тај жутокљун ми 
/p> <p>— Стручњаци, и цео свет вели, да је ненадмашив; а ја само знадем, да сав његов рад радо  
 отпочела какву згодну шалу, држећи, да је смешно и детињасто говорити о оном, што је прошло и  
обро дете!“</p> <p>Склопила сам очи, да је не видим.{S} Изгледала ми као пилат, који Бого-човек 
ни он није за мене; све више увиђам, да је лакоуман и не постојан, а и мишљење нам се јако рази 
 мајка дала секи књигу.{S} Па држим, да је што интересантно, кад је сека тако рано потражила св 
а ми остави књижицу још за који дан, да је препишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S} Ваљда не мислите с 
Боривој је имао право, кад је рекао, да је у мени море осећаја, али да су потчињени разуму.</p> 
амишљена а и желудац ме је опомињао, да је подне већ прошло.</p> <p>За ручком сам питала течу и 
стом чистотом.{S} Увек ми се чинило, да је то моја <hi>прва</hi> и једина љубав.</p> <p>У оба с 
тврди, но у својој невиности додаје: да је младожења дошао на три хиљаде.{S} Па ако имам толико 
њега умиљавала, слабо бих успела.{S} Да је старији, тек би можда помислио:</p> <quote> <l>Залуд 
p> <p>Настала је несносна тишина.{S} Да је прекинем, механично сам питала:</p> <p>„По томе би ј 
а, што јој на лицу беху исписани.{S} Да је тај поглед изражавао терет преживелих дана, малаксал 
.“</p> <p>Није ми хтела веровати.{S} Да је утешим, приповедала сам јој и своју некадашњу љубав  
 неприлици прави анђео избавитељ.{S} Да је требало живот жртвовати, и то би била за њу радо учи 
 рече, — баш је била унела штрудлу — да је знаде. — Становала је, вели, у суседству њене некада 
ред богатије и лепше; само она треба да је паметна, да је благодарна, па да не прави сметње.</p 
l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која — </l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се 
l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која —</l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се  
ли и махнула руком преко чела; ваљда да је отерам.{S} Али све заман; од тога тренутка знала сам 
/quote> <p>Ја сам свршила а ко осећа да је чистији, нека дигне камен на мене и нека ми каља усп 
— Видила сам га једанпут.{S} А тврде да је такав.{S} Сво се српство њиме поноси.{S} Друго вам н 
ечита! осмехну се старка.{S} Да боме да је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, шт 
 са особом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитства, ал тек је — старка прекиде — тек ј 
ужина изнесе 5—6 форината.{S} Дабоме да је онда ту назатка.{S} Онда није ни чудо, што те после  
 „нешто више“ од дотичних.{S} Дабоме да је то глупост, ал мрежа глупости је велика, па често хв 
 верност као врлину?</p> <p>— Дабоме да је сталност врлина.{S} Без те врлине и нема праве љубав 
 краљица умесила...</p> <p>— је лите да је била добра?{S} За младих година служила сам и код фе 
 ком она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тера — ш 
 да нам је љубљена особа у близини и да је поседавамо.{S} Али зар се не може љубити и из даљине 
 Дошла је, таман да јој очи склопи и да је сахрани; после два сата је издахнула.{S} Била је до  
се нека земља у месту, па неби хтели да је уступе.{S} За то су дошли чак овамо:{S} Треба им гот 
кла је Даница и почела ме утврђивати да је не издам мајци; она је све на врати прислушкивала, а 
надала се сиротица да ћу посредовати да је узме.{S} Чинила сам све могуће, но он није осећао си 
е удала, али нисам имала од важности да је упитам.{S} Чинило ми се, да би то питање читаву „ист 
ам јој ништа говорила.{S} Држала сам да је излишно; а још нисам ви сама знала, да је излишно; а 
? питала сам радознало.{S} Знала сам да је то била Данка.</p> <p>— Дошла је, таман да јој очи с 
га наша „полемика.“</p> <p>Хтела сам да је заменим у сечењу.{S} Није ми дала.</p> <p>— Не, то ћ 
е по бради и лицу; изгледало је, као да је милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу Аполон 
питање, а још више поглед, којим као да је хтела да ми прочита мисли још у души.</p> <p>— Лудо  
само за то, што је удата!{S} Баш као да је брак чистилеште сваког душевног гада и фирма неприко 
обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да је при женидби главно капитал.“</p> <p>„Чини ми се, да  
осио моју мараму.{S} Сад је изледало да је миран, само је био блеђи но обично.</p> <p>„Изашла с 
 волим платити новчић два више, само да је добро и чисто.{S} Намажите комадић и том малом.{S} И 
 сам раделицу ту.</p> <p>— Знам само да је пролетос умрла.{S} Него ако је повољи да дозовем Мар 
се нисам могла отрести мисли: „зашто да је збуњен и зашто не долази?“ У својој машти нашла сам  
ме одведете до њезина стана.{S} Хоћу да је посетим.</p> <p>— Здраге воље фрајлице.{S} Ал она се 
душевно снажна.{S} А:</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која —</l> <l>Сун 
 оживиће опет:{S} Јер</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која — </l> <l>Су 
еби и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он заволео, јасно сам сад видила.{S} Како је она осе 
оје веже тек — непогрешивост.</p> <p>Да је разонодим призвала сам је чешће себи и ту је познао  
 још влада.{S} Праве свете љубави, сада је ретко!{S} Та света љубав мужа и жене давно је детиња 
ам много док сам те заборавила.{S} Сада је све прошло, па нек вам је просто!</p> <p> <hi>Стана< 
идео, хтео је све жртвовати.{S} Но тада је било касно.{S} Осећала сам каква нас провалија дели; 
ко их је везао који члан породице, онда је тек зло.{S} Дужност везује, а срце — хладно.{S} Ту,  
тињског нагона.</p> <p>— Е, мајко, онда је на свету мало праве љубави.{S} Ко данас пита за пошт 
о у Срем.{S} Учинимо јој по жељи и онда је била мирнија.</p> <p>— Је-ли рођака дошла? питала са 
 Оставила сам тај посао Даници, но онда је дуго морао чекати.</p> <p>Што се то „мој мали филозо 
 а он одмах препоручио мене.{S} Партија је добра, па мисли, да не размишљамо ово, оно.{S} Може  
ћ и ја.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чија је то песма, но она настави:</p> <p>— Добра и оштроумна 
/quote> <p>Старка заћута.</p> <p>— Чија је то песма? питала сам је после неколико тренутака.</p 
 то писмо:{S} Жао ми је било жене, која је из љубави погрешила.{S} Милана нисам жалила.{S} Не п 
м се оном, којом је мајка хтела; и моја је срећа уништена а живот сломљен.{S} Она је моја жена, 
ад год им се даде прилика.{S} Па и така је видите, уваженија од поштене бабадевојке, која се гр 
а везати разборита човека.{S} Изузетака је да боме и у томе.{S} Но будите уверени, да су таки љ 
њи загрљај.{S} После неколико тренутака је отпутовао.</p> <p>Писма су опет летила од једног дру 
 и тај жутокљун мисли кад се жени: нека је новца, а жена је на свету и више!{S} Па и девојке мо 
рактер и верна разборита друга.{S} Нека је ма и сулудаст, само нека је богат.{S} Еквипаж и вран 
ми је донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; ради других; мени није нужна.{S} И сад све 
га.{S} Нека је ма и сулудаст, само нека је богат.{S} Еквипаж и вранци, кадифа и злато, — то јој 
мене, али зависи од — мужа.</p> <p>Нека је просто и њему; није он први у ком је жудња за богатс 
ростим увреду што ми је нанео.{S} Мајка је пре кратког времена умрла, а на самрти све му је каз 
 не обзирући се ни на што.</p> <p>Мајка је рекла: „заборавиће је поред друге богатије и лепште. 
огао са „секом“ да — тичи.</p> <p>Тетка је далеко изашла пред—а—ме.</p> <p>— Где си, девојко, з 
и бљесак и етикетна правила.{S} Држа ла је и она, да се тек у додиру са госпоштином и „салонски 
нела штрудлу — да је знаде. — Становала је, вели, у суседству њене некадашње газдарице, поштарк 
тарачким лицем.{S} У том погледу лежала је нека младалачка живахност, помешана са искреношћу и  
-Маца беше скроз практичарка.{S} Држала је, припасаћу кецељу и на ново засука рукаве, чим ме по 
/p> <p>Помајка ми беше удовица, а имала је двоје деце, Даницу и Милана.{S} Даница беше мога доб 
итет није тек од јуче.</p> <p>Преметала је неко време по кутији и онда извади чак са дна једну  
о?{S} Да вам се није што десило? питала је она брижно.</p> <p>— Били смо код старе мајке.{S} Им 
ар да видим, кад је тако.</p> <p>Читала је неколико песмица смешећи се.{S} После преврташе лист 
уже остају у души човечијој.{S} Умотала је књижицу у папир и метнула крај стола.</p> <p>У томе  
 потребе да се исповеди.</p> <p>Застала је и убрисала сузе.{S} Неко време је замишљено ћутала.{ 
махнуо руком преко чела.</p> <p>Настала је несносна тишина.{S} Да је прекинем, механично сам пи 
гдашње жарке љубави према Милану остала је тек горка успомена; пламен у последњем издисају и ни 
акала се.</p> <p>— Збогом ћерко, јецала је загрливши ме; <hi>осећам</hi> да вас више видети нећ 
Сирота Стана, како ће јој бити!“ јецала је поново Даница.</p> <p>„Да боме да јој неће бити лако 
а старица.{S} Некада, у младости, могла је бити лепа.{S} Црте лица биле су правилне, ал јој се  
више.</p> <p>Да га заборавим, допринела је много и она његова гадна и недостојна сумња о мени.{ 
 једна не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у нама свима, само је зло што су у теби те особине ј 
>Даница му је ретко испунила жељу; била је детињастија и несташнија од мене; радије је у слобод 
и; после два сата је издахнула.{S} Била је до смрти при свести.{S} Па како се радовала, кад је  
а, нагло устаде и оде кавезима.{S} Била је очевидно јако узрујана.</p> <p>— Видите, рече промук 
ди ...</p> <p>Старица престаде.{S} Била је узрујана; глас јој је још већма дрхтао, а у оку блис 
ома, а она ми је била у памети.{S} Била је то чудна појава за мене.{S} Није се запослила „вечит 
да ми неће допустити тај корак.{S} Била је добра и према сиротињи милостива женскиња, али — као 
ед у лице јој учини да устанем.{S} Била је то жена у дубокој старости, а смешила се у моменту к 
ставила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је то честита и добра душа.{S} Није сирота дуго лежала; 
уку, разгледала сам јој собицу.{S} Била је малена избица с једним прозором.{S} Сав намештај је  
аки залогај.</p> <p>„Смрт или вид“ била је сад сва жеља моја. — Све што сам још своје имала, пр 
е обично за живота срета...</p> <p>Била је већ настанула пета година од кад сам примљена у кући 
лист, ја сам је посматрала.</p> <p>Била је повисока слаба старица.{S} Некада, у младости, могла 
ла њезину руку својим уснама и пољубила је.</p> <p>Тако се растадосмо и упутисмо свака на своју 
а Ева није правила разлике.{S} Оставила је своје особине и једним и другима подједнако...) Осим 
а.“</p> <p>Кад смо је сахранили, седила је дубоко у ноћ и читала неку рукописну књижицу.{S} Кад 
разовала како сам најбоље могла; важила је као најбоља и најобразованија девојка у месту и окол 
це, поштарке.{S} Сваког месеца долазила је једанпут на пошту, да прими 10 фор. што јој је шиљао 
у књижицу.{S} Кад је прочитала, спалила је ту у камину.{S} Каже, и то јој покојница наручила.</ 
ви:</p> <p>— Три дана пред смрт, молила је кућњег газду да телеграфише по неку њену рођаку тамо 
 Једва сам је утешила.</p> <p>Сахранила је лепо, тамо у варошко гробље.{S} Метнула јој и камени 
фрајлице, ала сте непрактични! говорила је често она.{S} Дошли сте токорсе у госте, па све књиж 
тољубље је лепа српска врлина, говорила је застирући сто и спремајући ужину; само не треба прет 
/p> <p>— Не, то ћу ја урадити, говорила је.{S} Ко зна хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за в 
на.</p> <p>— О, знам је добро, говорила је она.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је оставила са 
ироче си, па ти може требати“; говорила је чешће она.</p> <p>Милан је међу тим свршавао науке.{ 
азати.{S} Сад хоћу да га знам; говорила је спустивши се до мене на канабе и милујући малога.</p 
ругоме.</p> <p>Последње речи изговорила је једвачујно а глава јој клону на прси.</p> <p>— Вама  
едно изучила а пре годину дана отворила је и радњу преко пута од моје.</p> <p>Слагале смо се и  
ите само шта ће радити.</p> <p>Отворила је кавез Дамјана и Дамјанке.{S} Обе тичице јој слетише  
 нема.{S} С мајкином исповести одлетила је за увек.{S} Патња је моја тешка, а олакшаће се тек о 
ца несретна.{S} Грбава је.{S} Испустила је слушкиња још као мало одојче.{S} Шта ће те?{S} Мати  
да!</p> <p>Грамљивост за њиме, уништила је сваки племенитији осећај.{S} Љубав и поштовање одавн 
мљена са дужности према другоме,“ рекла је старица, то ми беше доказ, да имам посла с поштеном  
ажите се и будите брат и сестре,“ рекла је помајка, приказујући ме својој деци.{S} Но ми смо се 
 што се смејеш?{S} Тако то бива.“ рекла је Даница и почела ме утврђивати да је не издам мајци;  
</p> <p>„Шта ти хоћеш од мене?“ викнула је, а очи јој срдито севаше; „ниси дете, да те држим на 
 од зиме.</p> <p>„Хајдемо у собу, дошла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане што је чинио,  
 нека по изгледу отмена госпа.{S} Дошла је да наручи неколико пари чарапа за „штафир“ своје кће 
сам да је то била Данка.</p> <p>— Дошла је, таман да јој очи склопи и да је сахрани; после два  
и тој дуже остати нисам могла.{S} Земља је чисто горела подамном; морала сам бегати оданде, где 
 глава јој клону на прси.</p> <p>— Вама је позлило?!{S} Па је устрашено ухватих за раме.</p> <p 
ста уједно сложених књига, а о зидовима је висио један старински сат, неколико слика и два лепо 
хладније приман и у круговима, у којима је одрастао, а то све болело би га, кад би први љубавни 
о заједно у кућу.</p> <p>После два дана је отпутовао.{S} При поласку ми рече, да ме љуби и пита 
исли кад се жени: нека је новца, а жена је на свету и више!{S} Па и девојке можеш на прсте избр 
>Отскакутала.</l> <l>А несрећа, ко жена је верна,</l> <l>Пригрли ти та мужића њена </l> <l>Па г 
р он нема племенитија позива?{S} Истина је света, да је свака љубав спојена са тежњом и чежњом, 
ме утврђивати да је не издам мајци; она је све на врати прислушкивала, а мајка неће да се то зн 
е могу допустити, већ тебе ради.{S} Она је сирота девојка.{S} Шта је две три стотинице, а он мо 
 писац — тражити да уме мислити.{S} Она је обично тако безазлена, да не зна ни „на чем жито рас 
 срећа уништена а живот сломљен.{S} Она је моја жена, али не она, за којом сам ја чезнуо.{S} Св 
 је повољи да дозовем Мари-нени?{S} Она је добро зна.{S} Станује одма у другој соби а она је и  
лике љубави према својој деци.{S} А она је доста кажњена и онако; са снахом се није слагала, па 
на.{S} Станује одма у другој соби а она је и неговала у болести. — Молим вас, дозовите је.</p>  
ити, да се њих двоје радо гледе, но она је то до сад увек одрицала.)</p> <p>Чим се венчамо, отп 
уживши ми лист.{S} Невидим добро; ситна је, но толико сам назрела.</p> <p>— Јесте мајко, лист ј 
ра мајка воли своје дете.{S} Но површна је и мајчинска љубав код таке врсте матера.{S} Сујета ј 
исповести одлетила је за увек.{S} Патња је моја тешка, а олакшаће се тек онда, кад чујем, да си 
ста.{S} Он је трговац а ја машамода, па је баба Мара, његова тетка а наша суседкиња срочила, да 
 и онако; са снахом се није слагала, па је умрла код Данице, која се давно удала.</p> <p>„Опрос 
ије од обичне трговачке спекулације, па је ли чудо што се не хтедох без љубави удати?!{S} А за  
д је био у правом смислу младалачки, па је то на први поглед смешио и чудновато одударало од ош 
еру, отвори га и донесе неку кутију, па је метну на сто.{S} У њој је било писама сортираних по  
 прси.</p> <p>— Вама је позлило?!{S} Па је устрашено ухватих за раме.</p> <p>Она диже главу. </ 
 је детињарија, занос и лудорија.{S} Па је ли чудо што се до овог дотерало?!{S} При ступању у б 
лан доћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах и женити?“</p> <p>„Чим  
има пет хиљада одмах на венчању, а лепа је девојка,“ заврши моја помајка, баш кад сам отворила  
у једну избицу.{S} И гле! — код прозора је седила фрајла-Стана.{S} Застала сам.{S} Она ме погле 
 склопи и да је сахрани; после два сата је издахнула.{S} Била је до смрти при свести.{S} Па как 
 љубав код таке врсте матера.{S} Сујета је то, моја ћерко, и више ништа.{S} Хоће заједно са дец 
} Ето видите, ту вам ја живим.{S} Доста је влажно, ал' бар има више светлости и изглед на улицу 
гује децу као што треба?{S} Мисли доста је учинила, кад им је дала живот и кад по ваздан чегрће 
м ја хтела.{S} Ја нисам одређивала, шта је љубав; само сам рекла, да је она љубав права, која п 
но и тешко.{S} Питала сам и Душана, шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и ју 
 ради.{S} Она је сирота девојка.{S} Шта је две три стотинице, а он може добити девојку с хиљада 
ице би дошле саме од себе.</p> <p>— Шта је то „нешто?“ То ме интересује.</p> <p>— Видим вам из  
ри „лакша роба“ ...{S} Ти и незнају шта је љубав.{S} Разумем, права љубав, а не оно, што веже п 
 главну улагу!{S} То двоје одређују шта је лепо, шта ли не.{S} Зато и треба настојати, да се те 
ока.</p> <p>Друга врста јунакиња, сушта је наивност а по лепоти и доброти прави анђео и неко на 
аново поигра, јер:</p> <quote> <l>Срећа је ко вереница мила,</l> <l>Несташна, чила;</l> <l>Тек  
ђе време и њезиној удадби.{S} Просилаца је имала врло много; знало се, да ће она бити моја насљ 
лесак и спољашњост у опште, а последица је браколомство и самоубиство.{S} То видите, мени изгле 
на из наслеђа прабабе нам Еве — Књижица је учинила, што „баца“ није могао са „секом“ да — тичи. 
дарива и другу децу своју.</p> <p>Клица је била ту; и ја сам била чила, окретна и задовољна, ка 
се пробудила кандило је горело а Даница је јецала у својој постељи.</p> <p>Шта си узела толико  
с се поболем.{S} Стара сам.{S} Лубеница је била зрела и слатка.</p> <p>— Добро што се десила сл 
је стигао влак с бароном.</p> <p>Погреб је био, као што је теча рекао: „госпоцки“ и величанстве 
 Нећу да кажем, да није љубав.{S} Љубав је дабоме.{S} И најгора мајка воли своје дете.{S} Но по 
ћаје, но он их је ипак дознао.{S} Љубав је најтеже сакрити.{S} Видио је шта ми се збива у срцу  
есте све мање љубави на свету.{S} Љубав је ћерко, најнежнија и најплеменитија „биљка“ човечија  
д кад је, и биће довека.{S} Права љубав је вечита.{S} Она нема краја, нити се може уништити; та 
ослов и срећу доносити.{S} Такова љубав је и трајнија; траје и онда, кад једра плећа љубљене ос 
алежа.{S} Разлог нисам имала; али љубав је најосетљивија, па с тога често и неповерљива.</p> <p 
<l>— Осећаја бујно врело —</l> <l>Љубав је тек чисту хтело.</l> <l>Па сад не знам грех шта ми ј 
што би се ја стидела вама казати, какав је тај трулеж.{S} Јелте, да је тако?{S} Па ми не замери 
ити, извињавала се; хоћу да видим какав је.{S} Већ одавно нисам читала; можда сам већ и заборав 
>несталности</hi> оставља баш онда, кад је она разуму сасвим окренула леђа и — поклизла.{S} Тас 
при свести.{S} Па како се радовала, кад је видила рођаку!{S} О, то никад нећу заборавити.{S} Па 
мерено.</p> <p>Што сам се уплашила, кад је сасвим обична старачка појава?“ Да би нашла узрока,  
своју душевну наготу.{S} Право има, кад је нашла медведа са дебелом кожом!...</p> <p>Старка беш 
уше искрени и чисти, али шта вреди, кад је љубавник, на рачун природности или мушке <hi>несталн 
више читала.</p> <p>— Бар да видим, кад је тако.</p> <p>Читала је неколико песмица смешећи се.{ 
дужности.{S} Боривој је имао право, кад је рекао, да је у мени море осећаја, али да су потчињен 
} Па држим, да је што интересантно, кад је сека тако рано потражила своју собу?!</p> <p>— Лолиц 
ама које су нама биле непознате.{S} Кад је то видео; доносио нам је и слао место играчака разли 
ио богат и из племићке породице.{S} Кад је изјавио, да хоће да ме узме, хтедоше га родитељи иск 
и читала неку рукописну књижицу.{S} Кад је прочитала, спалила је ту у камину.{S} Каже, и то јој 
 што сам их донде имала...</p> <p>— Кад је то природан закон, отпочела сам најпосле, нашто онда 
ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да чита ил да седи.{S} 
.{S} Плакала сам дуго и горко.{S} А кад је та врела река одшила, паде ми поглед на икону, на ра 
т и остале душевне врлине?{S} Доста кад је лепа ларва и дубок пун џеп!{S} Цео свет, особито муш 
 тежио је за њом и тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сваку изјаву.</p> <p>Био ми је загон 
а се старица.{S} То је тако било од кад је, и биће довека.{S} Права љубав је вечита.{S} Она нем 
сније зараде моје поштовали ме, али кад је требало који новчић потрошити од онога, што сам им п 
илило живити.{S} Знам ја како је то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се засијаше у очима.{S} О 
 с тога често и неповерљива.</p> <p>Кад је то видео, хтео је све жртвовати.{S} Но тада је било  
ре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула да одлазим, заплакала се.</p> <p>— Збогом ћерко 
уђење, нов и доста правилан.</p> <p>Кад је тетка дошла, почела сам читати:</p> <p>И опет девети 
угу, коју је доцније и узео.</p> <p>Кад је приметила Душанову равнодушност, изменула се и поста 
„Која вајда,“ севну ми кроз главу, „кад је твоје срце мртво.{S} Осећај, што га осећаш, не може  
су бар увек непокварена и чиста.{S} Сад је и то друкчије.{S} Сад и момак од 17—20 година не тра 
ста, ал тек је тешко — самовати.{S} Сад је јецала.</p> <p>— Зар немате никог свог? питала сам ј 
лаћа кирију за „анштендиг“ собу.{S} Сад је тамо у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она д 
Преко руке је носио моју мараму.{S} Сад је изледало да је миран, само је био блеђи но обично.</ 
Држала сам је до подне у бунару.{S} Сад је у газдаричином подруму. — Склоне ми по где што, кад  
ила.{S} То нека ти је утеха.{S} Али сад је све прошло.{S} Дужност моја према мајци нагонила ме, 
са искреношћу и добротом.</p> <p>Поглед је био у правом смислу младалачки, па је то на први пог 
ен, па из освете газио ми углед где год је могао.{S} Доказа, да ме није разумео а још мање љуби 
 оженио, па ми и он газио углед где год је могао.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека му је п 
да је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, што му је први пут истинским жаром срце 
Сад ме и боље познајеш.“</p> <p>„У тебе је,“ рече он не дижући очију и некаквим меким гласом, „ 
 широком челу и „грчком“ носу.{S} Обрве је имала густе и формасте.{S} Али баш тај иначе „услов  
 честит човек.{S} Провођаџише Н. Н, све је, како се само може желети.{S} Провођаџија бар тако т 
 од куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинила неком природном искреношћу и неусиљеном уч 
 замоле, да јој мртвој опростим.{S} Све је то чинила из превелике љубави према својој деци.{S}  
>Дужност ми је била, да га запитам, где је за толико, па ни то нисам могла; осећала сам, да би  
била на пошти, питам јој газдарицу: где је фрајла Стана?{S} А она мени:{S} Отселила се.{S} Не м 
„на чем жито расте...“ Ко год хоће може је преварити и онда, грех на његову душу.{S} Није она к 
етињастија и несташнија од мене; радије је у слободним часовима трчкала по другарицама или се с 
у лице, али тек за тренутак.{S} Доцније је у таким приликама бивао снужден и зловољан.{S} Јасно 
 или по коју првину М. Видаковића, које је мајка такође имала.{S} И ја сам то радо читала, али  
, а одкуд ми права да зледим ране, које је време излечило?!{S} Ћутала сам, држећи, да ће стариц 
 времена дође и он у врт.{S} Преко руке је носио моју мараму.{S} Сад је изледало да је миран, с 
е хтеде ни слушати.</p> <p>— Гостољубље је лепа српска врлина, говорила је застирући сто и спре 
ћи нађе и искрен срдачан дочек, најбоље је гошћење.</p> <p>Дабоме да сад тога нема.{S} Чујем ка 
а забранити да га не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје ископал 
можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S} Тада сам г 
 и недостојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, срце би му казало, да  
адости и изненађења.{S} Видело се да ме је познала.</p> <p>— Добар дан, мајко!</p> <p>— Бог доб 
 да шогор у ред доведе.{S} И Даринка ме је сузним очима испратила; Боривој није дошао да се опр 
пазила старицу на прозору.{S} Чекала ме је.</p> <p>— Одржали сте реч, а већ сам мислила, не ћет 
> <p>— Како вам се то допада? питала ме је радознало.</p> <p>— Тако, да бих волела, да су сви м 
то према њему осећам.</p> <p>Слушала ме је стрпљиво, и тада тужно рече: „Лако је теби, ал у мен 
е у моменту кад сам је погледала; па ме је то збунило.{S} Држала сам, да није сасвим при свести 
ао душевну избавитељку своју, а зора ме је затекла за пут спремљену.</p> <p>Отпутовала сам у Бе 
, било ми је тек пет година.{S} Теча ме је научио читати а тетка плести.{S} Обоје беху задовољн 
 волела као рођена брата.</p> <p>Сад ме је опет нашао.{S} Практицирао је у месту код неког адво 
у — смејала се сека-Маца.</p> <p>Сад ме је тек старка интересовала, те рекох:</p> <p>— Ја би ва 
 ме је бунио и у парку.</p> <p>После ме је питала: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} С 
према мени много хладнији.{S} Најпре ме је то болело, после сам тек видила, да је баш та хладно 
ог и да им га опет вратим.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао, не скидајући ока са мене.{S} Кад са 
/p> <p>— Што се смејете?{S} Искуство ме је научило да свако „зашто“ има своје „зато,“ а самоћа, 
ду пута већма него пре.“</p> <p>Узео ме је за руке, уверавјући ме нежним и страсним речима о св 
 доктора очију.{S} Годину дана лечио ме је и божијом помоћу спасао вид.</p> <p>Заостала сам овд 
ада се нисам ни срдила на тебе; само ме је дуго болело, што ти је вера у мој карактер, моју чис 
, него да постигне своју цељ, срамно ме је пред њиме жигосала и уверила га, да га ја не волим;  
 време, богатој библиотеци.{S} На то ме је свикао сам теча; у данима одмора и слободним часовим 
срећује и да му је немила.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам се савлађивала, тежио је за њом и 
каза се онај исти живахни израз, што ме је бунио и у парку.</p> <p>После ме је питала: ко сам,  
а.{S} За мене је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво поникл 
топлог срца и поноса.</p> <p>Дужност ме је често приморала, да своју срећу туђој жртвујем; топл 
урно: била сам замишљена а и желудац ме је опомињао, да је подне већ прошло.</p> <p>За ручком с 
о ми, да ће да прекину ту тему а баш ме је почела интересовати.{S} Зато је упитах:</p> <p>— Зар 
стала је и убрисала сузе.{S} Неко време је замишљено ћутала.{S} За тим се прену, а преко лица ј 
сте котрљале се сузе.</p> <p>Неко време је тако стајао.{S} Затим тешко уздахнуо, спустио руке с 
вела две године у раду и тузи, но време је учинило своје; постепено почела сам бивати веселија. 
ифонер и један орманић с рафом, на коме је стајало нешто порцуланска и стаклена посуђа.{S} На ш 
било измучено и успавано.{S} Доказ томе је, што сам у животу још двапут љубила, истим жаром и и 
тала то писмо.{S} Дакле с његове стране је љубав а с њене тек симпатија и сажаљење!{S} Зарад ње 
лак.</p> <p>— Ето и б...иски цуг; подне је већ прошло, примети она и устаде.{S} Устала сам и ја 
 женске домаће и ручне послове.{S} Мене је осим тога дала изучити и машамодлук, модистлук. „Сир 
сећа каквог милог покојника.{S} За мене је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила мисао: у 
 дуго.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у мене је учитељско грло...</p> <p>— Грло „новога метода,“ нас 
знам.{S} Нећу ни да испитујем.{S} Доцне је, али да није било лако рушити своју срећу за рад дуж 
па дошла у руке нечовеку......{S} Од ње је доста, што је лепа и што је умела страсно љубити ма  
ало; обично смо се у назори слагали; те је он моје мишљење тек одобрио или допунио.</p> <p>Но д 
ривоју. знадеш ли шта чиниш?!{S} Или те је занела њезина спољашност?!....</p> <p>Пробудио се по 
говала у болести. — Молим вас, дозовите је.</p> <p>Мари-нени беше доброћуда изгледа старица и в 
о и што му је пред очима.{S} Заборавиће је брзо поред богатије и лепше; само она треба да је па 
што.</p> <p>Мајка је рекла: „заборавиће је поред друге богатије и лепште.“ Те речи звучаше ми н 
 не би могла тако дуго.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у мене је учитељско грло...</p> <p>— Грло „но 
це мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце је тек било измучено и успавано.{S} Доказ томе је, што  
своје из његових усијаних руку.{S} Срце је у мени дрхтало, па сам осећала да ће задрхтати и рук 
жећи, да нам је срце мртво.{S} Али срце је обично у таквим приликама тек за време успавано, изм 
о с Миланом једну исту струку.{S} Иначе је био честит, разборит младић и врло симпатична појава 
ропаст.{S} Ове врсте јунакиња понајвише је идеал, спољашњи блесак и спољашњост у опште, а после 
о донаша посетилици почаст, карактерише је хуманистичким особинама, а друго не званично својево 
 не донаша баш ништа....{S} Карактерише је само као простакињу, „што се меша са сваким;“ те тим 
е једна уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што сам је узела у своју кућу, али да њу узме не мог 
S} Кинез стеже својој ћерци ногу, да би је полепшо а нама су гадне и смешне те здепнасте кратке 
сам и стисла се уз њезино раме; била би је још на улици пољубила, од среће, што у њојзи не нађо 
јао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би је велим презирали; особито кад би тај растанак изискив 
 и свуда и ми </p> <pb n="171" /> <p>би је презирали, кад га она неби пустила од себе, онда кад 
е узели нисмо, а све зашто:</p> <p>Први је био богат и из племићке породице.{S} Кад је изјавио, 
ом љубављу, којом ја њега.</p> <p>Други је био такође ваљан младић, али млађи од мене. </p> <pb 
 она да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала, радо би вас одвела.</ 
 дела што сам читала показаше ми колики је свет и каквих је људи у њему.{S} Теча се томе радова 
тарица свој дневник, биографију, шта ли је?{S} Још нисам почела читати.</p> <p>— Е, онда ме баш 
а сам се крајем од „ајзнбана,“ не би ли је случајно опазила; али увек без успеха.</p> <p>Већ са 
ли чибук, па се не види из дима; ако ли је после-подне, наслони главу на катедру па — хрче.{S}  
ба није ми изјављивао љубав речима, али је сваки поглед козивао, како му је у срцу.</p> <p>Дуго 
> <p>— Добра и оштроумна девојчица, али је јадница несретна.{S} Грбава је.{S} Испустила је слуш 
адовичем.{S} А је ли бар он срећан, или је гоњен као Обрадович?</p> <p>— Велики људи ретко су п 
 сад не знам грех шта ми је,</l> <l>Или је грех правду тражит,</l> <l>За све друго мало марит?< 
 <l>За све друго мало марит?</l> <l>Или је грех хтети љубав,</l> <l>Чисту, праву, непритворну,< 
е десила, па онда мислим, мислим, да ми је после и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се  
је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала, радо би вас одвела.</p> <p>Тако остаде сво м 
ати?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце је тек бил 
!</l> </quote> <p>— Тај стих, као да ми је познат, прекиде ми тетка читање.</p> <p>— Чули сте г 
сам била старија, па ми се чинило да ми је дужност да га одбијем. „Он брка поштовање са љубављу 
 ме њојзи њезина спољашњост.{S} Сада ми је то шупље шаренило досадно а живот несносан.{S} Живим 
о гледале су ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхтала а смртоносно оружје пало са праском на зем 
— “</p> <p>Свршити нисам могла, пала ми је на груди и јецала: „опрости, опрости! не знам шта чи 
ако смо биле неједнаке природе; била ми је необично одата.{S} Доцније сам видила, да с тога што 
/p> <p>Даринка јој беше име.{S} Била ми је другарица и сироче као и ја; модистлук је самном зај 
љедница, а само кућа и земља вредила ми је преко пет хиљада.</p> <p>Избор младожење оставила са 
 Природа ми не беше маћеха; подарила ми је клицу свега онога, чиме дарива и другу децу своју.</ 
сајем моје љубави према Милану никла ми је у срцу клица сумње у мушку сталност, а понос девојач 
 у мени већ корена ухватило.{S} Жена ми је била лепа и богата, а имао је и сина, више ми није т 
з успеха; но дошла сам и дома, а она ми је била у памети.{S} Била је то чудна појава за мене.{S 
S} И то сам у Бечу изучила.{S} Радња ми је добро ишла, те не прође ни три године а ја постадох  
ла од њих.{S} Сирота сам девојка, па ми је дужност налагала да тако учиним; треба се у младости 
.{S} Кад прочитате, будите добри, па ми је донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; ради  
тело.</l> <l>Па сад не знам грех шта ми је,</l> <l>Или је грех правду тражит,</l> <l>За све дру 
у.{S} Срце ми се још цепало, но душа ми је била мирна, од прилике онако, као кад учинимо какво  
а беше Лиза, те сам могла читати кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — практичност... 
арка подиже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било све јасно.{S} Поглед јој се није слагао с оним  
е оженио Маром Базићевом.</p> <p>Сад ми је било све јасно.{S} Мојој помајци не беше доста, што  
ју!....{S} Збогом мајко!....“ Поглед ми је пао на месецом осветљену слику поконе ми матере.{S}  
и отишла сам до баште, до места, где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемог 
 /> <p>Још и сад се сећам књига које ми је осим Доситејевих допуштао читати.{S} Био је то Мразо 
Боже мој — шта ћу онда? ...{S} После ми је тек смешно, па фалим Бога, што ме још оне нису остав 
нала: само је тако морало бити; срце ми је кипило од смесе радости и туге, среће не среће, наде 
и је при том било некако топло; срце ми је живље почело куцати, но тек за тренутак; после ме об 
 ми се, да сам се одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам се бојала, чуће.{S} Устала сам и доне 
 јасно огледала — љубав.</p> <p>Срце ми је дрхтало, но поглед сам мирно издржала; с последњим и 
орити моју нову помајку.</p> <p>Срце ми је задрхтало, та жена изгледаше ми у мојој детињској го 
е <pb n="143" /> о мени рђаво, доказ ми је, што вас видим у мојој соби.{S} Из простог љубопитст 
Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је при том било некако топло; срце ми је живље почело к 
S} Ниси ми се хтела одати, но случај ми је помогао.{S} Пре две недеље си једног јутра заборавил 
а и за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда 
ат.</p> <p>Нисам се преварила.{S} Он ми је писао и молио ме да му опростим увреду што ми је нан 
 игара, које сам најволела.{S} Давао ми је за читање понајвише „<title>Обрадовићеве басне</titl 
> <p>Да не изгуби наслеђе, предлагао ми је тајни, незаконити брак. „Лудо би било, да ради оне ц 
ге а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепших снова и илузије, што сам их донде  
Јецала сам читајући то писмо:{S} Жао ми је било жене, која је из љубави погрешила.{S} Милана ни 
„Сетила сам се својих родитеља,“ био ми је одговор.</p> <p>Те вечери добила сам грозницу.{S} Да 
а, избегава сваку изјаву.</p> <p>Био ми је загонетка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је заволео 
е ископала, ако би хтело одати, како ми је у срцу. — Била сам вулкан, по чијој површини често х 
 се изражавала како сам умела и како ми је допуштао понос девојачки.</p> <p>Дан по дан, па и оп 
одном приликом дадох му познати како ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учинио да не 
 тим је одјурио из собе.</p> <p>Како ми је било, тешко је појмити.{S} Полуонесвешћена пала сам  
здахну и оде од постеље.</p> <p>Како ми је било, даје се замислити.{S} Стара моја тетка беше ве 
ад сам је питала, зашто: каже: „тако ми је покојница наручила.“</p> <p>Кад смо је сахранили, се 
 нисам одмах хтела отворити; требало ми је одмора у сваком погледу.</p> <p>Тек што ми се почеше 
беше већ давно под земљом, а требало ми је полазити из куће, у којој сам толико среће и толико  
> <p>Да заборавим своју тугу требало ми је што више посла.{S} За то сам одмах отворила на своју 
 толико туге доживела!</p> <p>Падало ми је на ум и самоубиство.{S} Али насилна смрт оставља за  
родитељи.{S} Кад су ме примили, било ми је тек пет година.{S} Теча ме је научио читати а тетка  
S} Једанпут не дође две недеље; било ми је за то време некако чудно и тешко.{S} Питала сам и Ду 
а очи, не рекавши јој ништа.{S} Било ми је срамота, да потврдим и ту ману нашег хваљеног култур 
рно сам га оставила међу друга; само ми је у грудима било некако празно, врло празно.{S} Чинило 
таљка“; толико вам говорим.{S} Чудно ми је и самој.{S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме чисто гов 
ало да се опет самном протитра; умро ми је и теча а тетка мораде у оближњу варош својој ћерци и 
е она.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је оставила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је то чести 
ли се учинио да не види...</p> <p>То ми је било доста.{S} Душу су ми растрзале страшне муке.{S} 
 <p>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме у свету 
ми се, да је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднети.{S} Примити је никако нисам смела, бар 
ва и васпита, за оно мало новаца што ми је остало од родитеља.{S} Она радо пристаде и још рече, 
, Видаковича, а и Караџића и све што ми је до руке дошло.{S} Камо среће да нисам ништа читала!{ 
а се томе радовао; био је сретан што ми је отворио очи, да јасно и чисто видим и поштено осећам 
и молио ме да му опростим увреду што ми је нанео.{S} Мајка је пре кратког времена умрла, а на с 
и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто ми је збуњен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} Кад дође, пи 
едао.</p> <p>„Што ме тако мериш, зар ми је питање тако глупо?“ Силом сам хтела да се шалим.</p> 
; биће ти венчана“ рекла сам, а глас ми је зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се бар чинило.</p>  
јати.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми је опет некако топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с  
hi> </p> <p>После неколико дана опет ми је писао:</p> <p>Твој опроштај је, као кап воде од жећи 
агрливши и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла још тога дана кола за *.</p> <p>Кад сам полази 
еку по кад и кад и преври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал тек је тешко — самовати.{S} Сад је  
? — Је ли морало тако бити? — Савест ми је чиста и мирна, али срце и опет боли...{S} Успомена з 
нам је то био обичај.</p> <p>Дужност ми је била, да га запитам, где је за толико, па ни то ниса 
, али само у мислима.{S} Пристојност ми је задржала језик од из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и 
ам.{S} Сиромах, није ни слутио какву ми је будућност у овом поквареном и леденом свету баш тим  
е промуклим гласом, у црвеном кавезу ми је Дамјан и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено  
Улог ума человјеческог</title>.“ Још ми је било слободно читати неке преводе од Фенелона и друг 
ко не!{S} Новац, проклети новац, главни је фактор свуда!</p> <p>Грамљивост за њиме, уништила је 
оклиње час свога рођења!{S} Заиста мени је врло чудно понашање такових родитеља, особито матера 
набави господско одело.{S} Бајаги, гони је на то материнска дужност.{S} Јадно појмање дужности! 
 не волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. — И Стевана сам волела, но ни он није за мене 
<p>И ја сам много патила.{S} То нека ти је утеха.{S} Али сад је све прошло.{S} Дужност моја пре 
ла, па се забављај по вољи.{S} Доста ти је рада целе године.{S} Код тетке се бар одмори.</p> <p 
 дотрчаше мојој постељи.</p> <p>„Шта ти је?“ питаше Даница љубећи ме.</p> <p>Гледала сам их уко 
} Сад лези и ти, већ је касно а теча ти је легао, па неможе заспати.{S} И кроз завесу на врати  
 буди миран и сретан!</p> <p>Долазак ти је излишан; било би детињарија, а можда и неупутно.{S}  
илане, иди кући жени и детету.{S} То ти је дужност; а они те и већма воле, него ја.{S} У мени н 
на тебе; само ме је дуго болело, што ти је вера у мој карактер, моју чистоту онако лабава била. 
лим добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашња младеж неблагородна.</p> <p>— Манте се ви Ма 
груди, па се стадоше лепршати и пипкати је по бради и лицу; изгледало је, као да је милује и љу 
ву, што ми је хтеде поднети.{S} Примити је никако нисам смела, бар не с мирном савешћу.{S} Нави 
оме да је то глупост, ал мрежа глупости је велика, па често хвата и „паметне“ и „племените“ риб 
те се још јаче приљуби уз мене, гледећи је неповерљиво.</p> <p>— Бојиш се мајке?{S} Немој, душо 
ко, нећу ти спомен каљати!{S} Твоја кћи је доста патила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не леж 
ице јој облила лака румен.{S} Гледајући је тако појмила сам њезино некадашње самопрегоревање за 
тета?!{S} Сродство душе и срца привлачи је њему, па јој је мило</hi><hi>онакво какво је</hi>.{S 
 кад сам јој прве чарапе оплела, а течи је чисто коса расла, кад сам му у седмој својој години  
бица с једним прозором.{S} Сав намештај је био: једна постеља, сто с две столице, канабе, шифон 
неколико саксија цвећа.{S} Цео намештај је био старинске форме, али чист и још цео.</p> <p>— Де 
 опет ми је писао:</p> <p>Твој опроштај је, као кап воде од жећи умирућем патнику.{S} Зар се та 
ве лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј је некако чудно звучао; те сам га зачуђено погледала.</ 
 почела сам бивати веселија.{S} Боривој је имао право; ја нисам била од оних што лако подлежу.< 
гове среће и своје дужности.{S} Боривој је имао право, кад је рекао, да је у мени море осећаја, 
у црну увреду.{S} Невин сам, али и твој је живот отрован.{S} Доказ томе већ је то, што ниси пош 
во душе и срца привлачи је њему, па јој је мило</hi><hi>онакво какво је</hi>.{S} Сродство душе  
ипаж и вранци, кадифа и злато, — то јој је сва жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте, ћерко моја, само 
нпут на пошту, да прими 10 фор. што јој је шиљао неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} 
 особу пошто по то; па руши све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, вера издаје а народ 
престаде.{S} Била је узрујана; глас јој је још већма дрхтао, а у оку блистала се суза.</p> <p>— 
х очију и бела и румена лица, већ којој је главни основ узајмио поштовање душевних врлина, слич 
ку кутију, па је метну на сто.{S} У њој је било писама сортираних по величини и везаних у мање  
тства, ал тек је — старка прекиде — тек је и симпатије.{S} Хвала вам ћерко, хвала по сто пути!< 
} Дабоме да је ту и љубопитства, ал тек је — старка прекиде — тек је и симпатије.{S} Хвала вам  
и.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал тек је тешко — самовати.{S} Сад је јецала.</p> <p>— Зар нем 
ецу.{S} Гле, даћу ти јабуку!</p> <p>Док је она с неког орманчића донела јабуку, разгледала сам  
ла.{S} Ту се опет насмешила.</p> <p>Док је она пажљиво превртала лист, ја сам је посматрала.</p 
смела, те дођох њима у кућу.</p> <p>Док је трајало новца од касније зараде моје поштовали ме, а 
 другарица и сироче као и ја; модистлук је самном заједно изучила а пре годину дана отворила је 
 ме препоручи..{S} Учен је то човек, ал је потрошио много на школе.{S} Отац му, да боме има леп 
такође собом понела.</p> <p>— Каква вам је то књига?{S} Како је лепо увезана, као еванђеље. (би 
мајко?</p> <p>— Рећиће се можда, да вам је јунакиња сувише идеално створење, ексцентрична биљка 
 умесите штрудлу као и пре.{S} Онда вам је тако добро испала, бољу је неби ни краљица умесила.. 
вила.{S} Сада је све прошло, па нек вам је просто!</p> <p> <hi>Стана</hi> </p> <p>После неколик 
 <p>Примила сам понуду.</p> <p>— Ко вам је то?{S} Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше име казат 
радовала се она.{S} Па једите колко вам је воља.{S} Подајте и маломе.{S} Ено се опет игра са ма 
 је не разумевајући.</p> <p>— Чудно вам је што тако говорим, рече она тужно.{S} То показује доб 
S} Обмањујемо сами себе, држећи, да нам је срце мртво.{S} Али срце је обично у таквим приликама 
убав спојена са тежњом и чежњом, да нам је љубљена особа у близини и да је поседавамо.{S} Али з 
удо, кад се неби машили среће, која нам је тако близу! ..{S} О, Стано, буди милостива, буди пам 
о.{S} Ни руковали се нисмо, а иначе нам је то био обичај.</p> <p>Дужност ми је била, да га запи 
ле, и вешале му се око врата.{S} Он нам је увек донео по какву играчку.{S} Но то нас није толик 
расположењу његовом.</p> <p>Долазио нам је сваки дан.{S} Једанпут не дође две недеље; било ми ј 
ознате.{S} Кад је то видео; доносио нам је и слао место играчака различитих књига.{S} Упознао н 
ица и врло разговорна.</p> <p>— О, знам је добро, говорила је она.{S} Ја сам је и дворила; за т 
 сам мислила, поболеће се.{S} Једва сам је утешила.</p> <p>Сахранила је лепо, тамо у варошко гр 
к је она пажљиво превртала лист, ја сам је посматрала.</p> <p>Била је повисока слаба старица.{S 
ам је добро, говорила је она.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је оставила сав свој „веш“ и оде 
.</p> <p>Но нико није без мане и ја сам је волела, врло волела; једно би изгледало пријатељство 
уђу, већ своју срећу!{S} Разоравала сам је својевољно, јер би њезин темељ био често темељ туђој 
ст.</p> <p>Да је разонодим призвала сам је чешће себи и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он 
модерним јунакињама.</p> <p>Гледала сам је неразумевајући.</p> <p>— Јесте ћерко, продужи она; д 
ава?“ Да би нашла узрока, погледала сам је и опет.</p> <p>У том старка подиже очи и погледа ме. 
н. </p> <pb n="170" /> <p>Погледала сам је тужно.{S} У њезиним очима не беше ни трага од туге.{ 
 и побећи од мене.</p> <p>Погледала сам је не разумевајући.</p> <p>— Чудно вам је што тако гово 
{S} Њу сам вама наменула.{S} Држала сам је до подне у бунару.{S} Сад је у газдаричином подруму. 
.</p> <p>— Чија је то песма? питала сам је после неколико тренутака.</p> <p>— Моја.{S} Па и опе 
 <p>— Зар немате никог свог? питала сам је ја.</p> <p>— Приповедаћу, казаћу вам све. — Другом н 
оро груба према мени.</p> <p>Питала сам је за узрок.</p> <p>„Шта ти хоћеш од мене?“ викнула је, 
, кад се тицала Данке.{S} Васпитала сам је образовала како сам најбоље могла; важила је као нај 
би се допадала патња!</p> <p>Молила сам је, да ми остави књижицу још за који дан, да је препише 
 што, кад их замолим.</p> <p>Молила сам је да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слуш 
} Ни љубав није увек вечита, тешила сам је.“</p> <p>Није ми хтела веровати.{S} Да је утешим, пр 
а пођох тражити тетку.</p> <p>Нашла сам је с неким познаницима тек на станици.{S} О старици јој 
злечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад сам је нудила, да зове доктора.{S} Сирота, знам зашто; није 
 без сваког знака и натписа.{S} Кад сам је питала, зашто: каже: „тако ми је покојница наручила. 
тарости, а смешила се у моменту кад сам је погледала; па ме је то збунило.{S} Држала сам, да ни 
нисам добро читати научила, а после сам је тражила и у течиној, за оно време, богатој библиотец 
то би била за њу радо учинила, тако сам је од тога часа заволела.</p> <p>Помајка ми беше удовиц 
другу. „Ја волим и њу; доказ је што сам је узела у своју кућу, али да њу узме не могу допустити 
е и сама, да тако мора бити.{S} Зар сам је за то одхранила да ми сину убије срећу!“</p> <p>„Али 
Тако је рекла и баба-Мари.</p> <p>Нисам је мислила издати; али новост не беше баш обичне природ 
 ме је по кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво поникла љубав, у његовом или њезином?</p>  
реба?{S} Мисли доста је учинила, кад им је дала живот и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да 
 чудим и крстим, па се питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им матерински осећај, кад тако свој 
ане од сваке предрасуде.{S} Гледиште им је хладно и природно.{S} Дружење с мушки интимно, често 
оји би можда иначе учинили; а усамљеним је људима он често и потреба.{S} Но једне зиме беше овл 
в, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио из собе.</p> <p>Како ми је било, тешко је по 
</p> <p>Сутра сам наставила читање, чим је тетка доспела:</p> </div> <div type="chapter" xml:id 
рчен на тебе, оженио сам се оном, којом је мајка хтела; и моја је срећа уништена а живот сломље 
а.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала, радо 
ка је просто и њему; није он први у ком је жудња за богатством, уништила сваку човечност.</p> < 
, нешто мучи,“ говорио ми чешће; (секом је звао још у детињству и мене и Даницу) повери ми се;  
ио је чешће са својом мајком.{S} Једном је у нас провео читаве ферије.{S} Боривој; учио је заје 
 много јаче, те дигох очи.{S} Предамном је стајала женска прилика.{S} Један поглед у лице јој у 
о десити да ме заборави.</p> <p>(Стеван је био син ондашња имућна бележника, леп но лакоуман мл 
разумети а могу ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми је опет некако топло око срца. 
илана.{S} Даница беше мога доба а Милан је могао имати 16—18 година; свршавао је већ 7 ми гимна 
и“; говорила је чешће она.</p> <p>Милан је међу тим свршавао науке.{S} Учио је права у П. сваке 
 оног растанка са Миланом.</p> <p>Душан је знао све тајне моје, но Боривој није, те ми у почетк 
им се још од пре познавао.</p> <p>Душан је био мојих година а Боривој нешто старији.{S} Обојица 
да није њега, да ме препоручи..{S} Учен је то човек, ал је потрошио много на школе.{S} Отац му, 
вац и титула: „госпођа докторка“, њезин је идеал...“</p> <p>„А твоје дете, твој син?“ прошапута 
.{S} Ја сам опет весела и задовољна; он је тако добар.</p> <p>Рећи ћеш:{S} А Душан? — Њега сам  
сећала сам каква нас провалија дели; он је био њежно чедо аристокрације а ја дете народа.{S} На 
гонетка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је заволео — другу. </p> <pb n="161" /> <p>Та друга беш 
ења, попин син из оближњег места.{S} Он је трговац а ја машамода, па је баба Мара, његова тетка 
дох му познати како ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учинио да не види...</p> <p>Т 
аци у посету.</p> <p>Ја сам везла, а он је у другој соби читао.{S} На једанпут уђе ми у собу и  
; ја сам радила нервозном хитрином а он је разгледао цвеће што је лежало на тезги.{S} Нисам диз 
неправду топлим речима олакша.{S} Та он је био мушки, па ако је мене морао презрети, зар је мор 
дрхтала сам се као неки кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но обично.</p> <p>Поздрав нам беш 
е а жеравица ледом заклања...</p> <p>Он је оборио очи и уздахнуо.</p> <p>Од тога доба није ми и 
 случај притиче у помоћ.</p> <p>— Умр'о је купци барон Д...ч.{S} Сутра му жељезницом стиже тело 
н је могао имати 16—18 година; свршавао је већ 7 ми гимназијски разред.</p> <p>„Слажите се и бу 
ано као што јој и ја праштам,“ свршавао је своје писмо; „а знај, да за мене више среће нема.{S} 
ња у томе и у немачком језику, захтевао је, да преведемо и по неку немачку приповечицу на српск 
ела ме?{S} Ја сам ваша мати!{S} Миловао је старичину мачку и псето.</p> <p>Обе се пренусмо. </p 
 <p>Он уздахну и оде прозору.{S} Гледао је неко време замишљено крозањ; за тим ми опет приђе.</ 
.{S} Али већ после неколико дана стајао је предамном блед и дрхћући од узбуђења.</p> <p>И ја са 
путем, којим види да многи ходе,“ рекао је неко; приметала сам у своју обрану.</p> <p>— Манимо  
Отићићу, тек ако ме ти не љубиш,“ рекао је човек, кога сам некада тако жарко волела и кога сам  
} Жена ми је била лепа и богата, а имао је и сина, више ми није требало, држала сам да се у пис 
 сам ја хтела.</p> <p>Сваки од њих имао је разлога зашто ме хоће.{S} Један ме хтео због овог, д 
<p>Сад ме је опет нашао.{S} Практицирао је у месту код неког адвоката, а у шогора беше син Душа 
ила сам очи.</p> <p>„Шалиш ли се? питао је узевши ме опет за руке.</p> <p>„Не шалим се“, рекла  
?{S} Зар га још ниси заборавила?“ питао је прекорним гласом.</p> <p>„Кога?“ узвикнула сам и диг 
 о оној теми, што сам јој писао?“ питао је на послетку измећу осталог мајку. „Или хоће усмено д 
 хоћеш да знадеш?“ Знај дакле. — Застао је и погледао ми у очи.{S} У том погледу се јасно оглед 
ана кавеза.{S} У сваком кавезу скакутао је по један пар веселих канаринаца.{S} Доле на поду, иг 
шла из собе.</p> <p>„Куда ћеш?“ шапутао је пламтећим оком. „Остани, имам с тобом да говорим.“ П 
 а могу учити и код куће.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ првога дана опазила сам промену и на њему; б 
најсветија. <hi>А кад мајка пита: какво је лице њезина детета?!{S} Сродство душе и срца привлач 
му, па јој је мило</hi><hi>онакво какво је</hi>.{S} Сродство душе и срца треба да веже мужа и ж 
 жеља ми беше смела,</l> <l>Задовољство је однела.</l> <l>Желила сам свуда правду;</l> <l>Њу са 
 ви душо имате и више, Знате, богатство је да не треба веће.{S} Свега доста, ал што човек више  
ли — као већина отмених госпођа — много је полагала на спољашњи бљесак и етикетна правила.{S} Д 
понос и љубав борила се у мени.{S} Дуго је трајала борба та, док једног дана не дође до очајања 
и она допустила.{S} Та за Бога! — Друго је бити чланица, па званично правити сиротињи посете, а 
анично правити сиротињи посете, а друго је правити их — својевољно...{S} Прво донаша посетилици 
 Учио је права у П. сваке године провео је два месеца на дому.{S} То време беше мени и Даници н 
сећао симпатије према њој.</p> <p>Волео је другу, коју је доцније и узео.</p> <p>Кад је примети 
љење!{S} Зарад њезине милостиње презрео је моју љубав, јадни Боривоју. знадеш ли шта чиниш?!{S} 
поверљива.</p> <p>Кад је то видео, хтео је све жртвовати.{S} Но тада је било касно.{S} Осећала  
кнула сам.{S} Он није чуо тај јаук; био је већ на улици.</p> <p>Скочила сам, да га задржим, да  
ди у њему.{S} Теча се томе радовао; био је сретан што ми је отворио очи, да јасно и чисто видим 
дана опазила сам промену и на њему; био је према мени много хладнији.{S} Најпре ме је то болело 
 научио нас је и Вуковом правопису; био је још у првом зачетку, но он беше његов присталица.</p 
сим Доситејевих допуштао читати.{S} Био је то Мразовићев „<title>Поучителни магазин за децу</ti 
екао: „госпоцки“ и величанствен.{S} Био је „цветан“ и раскошан, али без искрена саучешћа и суза 
он газио углед где год је могао.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека му је просто — није знао 
у, што је неки свет браком назива,“ био је мој одговор.{S} И тиме се обично свршила та тема.</p 
екада Милана. — После неколико дана био је већ веран са ћерком богата поседника П...ћа.{S} Да л 
 никога више љубити не могу!</p> <p>Био је Миланов друг и брат од тетке.{S} Док сам била у дому 
.{S} Љубав је најтеже сакрити.{S} Видио је шта ми се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, 
е савлађивала, тежио је за њом и тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сваку изјаву.</p> <p>Б 
олело.{S} Док сам се савлађивала, тежио је за њом и тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сва 
l>Не треба му опростити</l> <l>Заслужио је патити.</l> </quote> <p>Ја сам свршила а ко осећа да 
к сам била у дому моје помајке, долазио је чешће са својом мајком.{S} Једном је у нас провео чи 
је све што сам му могла рећи.{S} Примио је понуду и ћутање опет настаде; ја сам радила нервозно 
 нас обоје изложим сиротовању,“ говорио је он, „овако нећу срдити родитеље, а бићемо обоје срет 
шла сам и одговор: „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је при том било некако топло; срце  
 провео читаве ферије.{S} Боривој; учио је заједно с Миланом једну исту струку.{S} Иначе је био 
лан је међу тим свршавао науке.{S} Учио је права у П. сваке године провео је два месеца на дому 
ања по скамија, протре очи и викне: „Ко је то на среди, нек продужи даље?!“ Тако је видиш било, 
> <p>Него ви ћерко, и не једете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло  
а: „Ако можда не мисли да врећа?{S} Ако је можда и он несретан?{S} Ако — “</p> <p>Страшне мисли 
, или се дужност пренебрегне, или — ако је и мрве понашања у њима — врши се, али како?!{S} Свађ 
а олакша.{S} Та он је био мушки, па ако је мене морао презрети, зар је морао узети ону, коју не 
говорила у опште, а о себи никад; и ако је често виђала у касапници.{S} Тамо је куповала меса з 
 да спољашност око привлачи.{S} Али ако је унутрашњост шупља, само моментано.{S} Често је тај у 
о на сред школе или код табле, а он ако је пре подне, запали чибук, па се не види из дима; ако  
 само да је пролетос умрла.{S} Него ако је повољи да дозовем Мари-нени?{S} Она је добро зна.{S} 
>Племенитошћу скопчану?</l> <l>Грех ако је то желити,</l> <l>Ја сам онда црни грешник,</l> <l>Н 
авство, небих се зацело тргла.{S} Овако је била — необична.</p> <p>— Политика, рече она, пружив 
ам хтела све усмено казати.{S} Но овако је боље.{S} Не марим о себи да говорим.{S} Нису баш при 
ала се она.{S} Милан ми приповеда, како је мајка дала секи књигу.{S} Па држим, да је што интере 
амо ме напомен'те...</p> <p>— Ију, како је дебела!{S} Ту нећете никад ни прочитати.</p> <p>— Е  
ти девојачки рођен-дан!</p> <p>Ху, како је хладно!{S} Ветар хујуче а мрзну прозори; бура и хлад 
 заволео, јасно сам сад видила.{S} Како је она осећала, нисам хтела да испитујем.{S} Нашто би м 
/p> <p>— Каква вам је то књига?{S} Како је лепо увезана, као еванђеље. (било је „дивотиздање.") 
ј се баш милило живити.{S} Знам ја како је то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се засијаше у о 
ати! прекидох је и нехотице ја.{S} Лако је у добру добар бити, ал на муци знају се јунаци.</p>  
е је стрпљиво, и тада тужно рече: „Лако је теби, ал у мени као да су две природе; једна добра а 
зници, једва смо улицом пролазиле, тако је светина нагрнула на станицу. (Неко пошао директно та 
о зна; још сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и баба-Мари.</p> <p>Нисам је мислила издати; а 
нак изискивала и друга дужност.{S} Тако је с мајчинском љубављу, а тако треба да буде и код пол 
е то на среди, нек продужи даље?!“ Тако је видиш било, а не као сада.{S} Умориш се ко псето од  
 једно другоме били од почетка, па тако је и сада. </p> <pb n="164" /> <p>Док сам сумњао у тебе 
ам вереница!</p> <p>Чудићеш се, но тако је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да  
бранио од друге несташне деце, а колико је пута мајку умилостивио, да нас по заслузи не казни,  
="149" /> и лакше „тера кера.“ А колико је уважених госпођа, које се удале, тек да стеку име, д 
ака још доста млада лепа женица, толико је плакала за њом, да сам мислила, поболеће се.{S} Једв 
ода јој беше доиста загонетка.{S} Колко је била енергична, толико нестална, колико снажна толик 
 „биљка“ човечија срца и душе.{S} Ретко је земљиште у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је 
 из собе.</p> <p>Како ми је било, тешко је појмити.{S} Полуонесвешћена пала сам на канабе.{S} П 
војку због мираза.{S} Исто тако, бивало је и обратних случајева, да се девојка удала без љубави 
ећу много да говорим.{S} Тог зла бивало је и за мог младог доба, али шта велите о женском карта 
и пипкати је по бради и лицу; изгледало је, као да је милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у ка 
срдила се жена; „врати ми оца!“ јаукало је и преклињало дете...</p> <p>Згрозила сам се од призо 
з Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} Мало је говорила у опште, а о себи никад; и ако је често виђ 
о.{S} Осим тичијег цвркутања, продирало је сад још кроз ваздух тек по неки сребрнаст дечији гла 
сто интимније но с женскињом.{S} Остало је женскиње ограничено, а оно се узвисило над њиме, па  
у помајчиним очима; али моје око остало је суво; срце ми се беше скаменило а душу ми заузеле ми 
дата.{S} Не, ћерко није тако.{S} Куцало је топло и моје срце, можда топлије, но стотину других, 
ављам, кад сте већ учитефица...{S} Тело је, по мом сваћању, одећа и склониште душе, настави она 
сам, да није сасвим при свести.{S} Било је на њој нешто необично.</p> <p>— Опростите, душо, поч 
{S} Разгледала сам јој и одело.{S} Било је скромно, чисто и њезиној дубокој старости и по кроју 
о тренутака настави опет:</p> <p>— Било је и пре тога гада и трулежи, али у много мањој мери, Д 
м радила.</p> <p>„Јесте.{S} Седи.“ Било је све што сам му могла рећи.{S} Примио је понуду и ћут 
једина љубав.</p> <p>У оба случаја било је и одзива.{S} Но опет се узели нисмо, а све зашто:</p 
чића другог рукописа; а разметнуто било је нешто папира и неког цртежа.{S} Све беше јако пожуте 
и и плетиво, а у отвореном прозору било је неколико саксија цвећа.{S} Цео намештај је био стари 
ко је лепо увезана, као еванђеље. (било је „дивотиздање.")</p> <p>— То су песме Јована Јованови 
астала.{S} Кад сам се пробудила кандило је горело а Даница је јецала у својој постељи.</p> <p>Ш 
млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло је врло добро и свеже.{S} Бојадишу га жутом репом и саф 
P18870_C3"> <head>III.</head> <p>Прошло је три године.{S} Од негдашње жарке љубави према Милану 
 без успеха.{S} Све што си успела, само је то, да те сад љубим још већма, а љубићу те и до смрт 
> <p>„Добра и зла је у нама свима, само је зло што су у теби те особине једнако јаке и тврдогла 
у.{S} Сад је изледало да је миран, само је био блеђи но обично.</p> <p>„Изашла си тако лако оде 
е љубави.{S} Свуда, где није тако, само је гадна страст животињска нагона и ништа више! (Ја) ни 
S} Осећај, што га таки људи имају, само је страстан занос и животињски нагон.{S} Нико на пример 
кати.{S} За што? — То нисам знала: само је тако морало бити; срце ми је кипило од смесе радости 
оривши очи: а то је и цела истина; само је зло, што после таки ум и тако срце више види и више  
ко је често виђала у касапници.{S} Тамо је куповала меса за чорбу себи и „своме друштву“ — тако 
p> <p>„Што плачеш, лудице моја?{S} Тамо је и онако живље и веће место; ако се не сложиш са сест 
 је покојница наручила.“</p> <p>Кад смо је сахранили, седила је дубоко у ноћ и читала неку руко 
ко!{S} Та света љубав мужа и жене давно је детињарија, занос и лудорија.{S} Па је ли чудо што с 
ији осећај.{S} Љубав и поштовање одавно је постала детњарија.{S} Отуда и овладао срцем сваки мо 
Али баш тај иначе „услов лепоте,“ чудно је одударао од старачке борасте, жућкасте коже, и модри 
 Данку.{S} Дете сам врло волела а и оно је мени необично одано, скоро већма но рођеној матери с 
моје канарине, мачку и псето.{S} Смешно је, јел те?{S} Али и они мене воле, а љубав тражи одзив 
ате?{S} Па га сад не упуштајте.{S} Лепо је бити попадија.{S} За то ми будите захвални, па га др 
те, и јабуку је од вас примио.{S} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} Већ с п 
 не дођем.“ </p> <pb n="165" /> <p>Упро је очајнички поглед у мене а ја сам дрхтала као у грозн 
 рушити своју срећу за рад дужности, то је истина!</p> <p>Старица уздахну и заћута.</p> <p>И ја 
ња неби била човек.{S} То није грех; то је на карактерном човеку врлина; показује уз разум и то 
ко да сам чезнула за том руком...{S} То је видите узрок, а не хладно срце.“</p> <p>Старка ућута 
ла, не хвала, смејала се старица.{S} То је тако било од кад је, и биће довека.{S} Права љубав ј 
} Друго вам не умем казати.</p> <p>— То је баш ко с Димитријем Обрадовичем.{S} А је ли бар он с 
а мислила, рече она, оборивши очи: а то је и цела истина; само је зло, што после таки ум и тако 
читала; а и откуд?{S} Ја сам стара а то је млађи човек.{S} Кад сам била млада, радо сам читала. 
припомоћ.</p> <p>Лепим није хтео, за то је суд решио 10 фор. месечно.{S} Могла сам добити и виш 
амо своје прошлости, а стара сам; па то је.</p> <p>У том захукта другом страном перивоја један  
ко остала.{S} Доста да ниси удата, и то је довољан разлог, да с неким презирањем о теби говори. 
патња није кадра сломити.</p> <p>— И то је само доказ, да таке реткости треба тим више штовати! 
 „полемика“ о овој или оној теми, но то је ређе бивало; обично смо се у назори слагали; те је о 
е показала гора но што јесам.</p> <p>То је трајало, све док нисам са ужасом увидела, да је баш  
ом, уништила сваку човечност.</p> <p>То је моја историја.{S} У колико сам грешила, не могу сама 
и замишљено гледаше у даљину.</p> <p>То је заголицало и моју радозналост.{S} Желила сам чути, ш 
ледњи лист свога дневника...“</p> <p>То је било пре две недеље...“ А румен стида суну ми у лице 
ала сам, да би ме глас одао.</p> <p>„То је зацело наруџбина?“ рече он, показујући на шешир што  
 баш ме је почела интересовати.{S} Зато је упитах:</p> <p>— Зар ви мислите, да спољашњост не мо 
 само док почнем седити...</p> <p>— Ето је сад опет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се смеје.{ 
рашњост шупља, само моментано.{S} Често је тај утисак моћан, па човека неко време и занесе, али 
е нечовеку......{S} Од ње је доста, што је лепа и што је умела страсно љубити ма и недостојно и 
смешно и детињасто говорити о оном, што је прошло и што се више преиначити не може.</p> <p>Он с 
 чим ме похвали — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да 
тављају лошију од тебе, само за то, што је удата!{S} Баш као да је брак чистилеште сваког душев 
>„Чекам да дорастем за шпекулацију, што је неки свет браком назива,“ био је мој одговор.{S} И т 
х на његову душу.{S} Није она крива што је тако анђеоска створа, па дошла у руке нечовеку...... 
а.{S} Доцније сам видила, да с тога што је волела Душана, надала се сиротица да ћу посредовати  
 дуго морала премишљати; прва слика што је нађох у својој машти, беше — Милан.</p> <p>Тргла сам 
на ми посла!{S} Млад мушки воли све што је лепо и што му је пред очима.{S} Заборавиће је брзо п 
јка;“ па ме узе за руку, као и лане што је чинио, те уђосмо заједно у кућу.</p> <p>После два да 
ом хитрином а он је разгледао цвеће што је лежало на тезги.{S} Нисам дизала очију, али сам осећ 
..{S} Од ње је доста, што је лепа и што је умела страсно љубити ма и недостојно и моментано...< 
тане у дућану, што нема купаца, или што је лошија од остале робе.</p> <p>Кад човек чује, или ча 
екао би ми можда — као у оној песми што је рекао свети Петар баба Ани.{S} Знате, што сам ја лан 
,</l> <l>Несташна, чила;</l> <l>Тек што је села,</l> <l>Већ је устала,</l> <l>Пољуб ти дала,</l 
 бароном.</p> <p>Погреб је био, као што је теча рекао: „госпоцки“ и величанствен.{S} Био је „цв 
а.{S} Још и данас се чешће питам: зашто је баш мене поштедила? ...</p> <p>Била сам као цветак,  
ни — које сам ја усрећила!</p> <p>Зашто је то тако? — Је ли морало тако бити? — Савест ми је чи 
>„Нема ти ни тридесет година!“ узвикнуо је шогор зар ти хоћеш тридесету да дочекаш?{S} Ко ће те 
љубила...</p> <p>„Коме треба?“ узвикнуо је дрхћућим гласом, „то ти хоћеш да знадеш?“ Знај дакле 
и оца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаукнуо је он, покрио лице рукама и стајао немо и непомично.{S} 
 ће задрхтати и рука...</p> <p>Уздахнуо је и махнуо руком преко чела.</p> <p>Настала је несносн 
ави узимају?</p> <p>— Љубав! љубав! зар је све љубав што се тим светим именом назива?{S} Животи 
ка.</p> <p>Па из таког јада и гада, зар је очекивати свестан подмладак!{S} Наћиће се, дабоме, к 
шки, па ако је мене морао презрети, зар је морао узети ону, коју не воле?...</p> <p>Тако сам ми 
 иначе разборите и добре тетице.{S} Зар је мало примера у свету, <pb n="142" /> да се по неке т 
— Ту се мајко, с вама не слажем.{S} Зар је љубав и поштовање једно исто?{S} Ето на пример, и ја 
ше и чешће лакоумље и себичност.{S} Зар је човек рођен тек да само ужива?{S} Зар он нема племен 
оси и прецењује своју моћ.</p> <p>— Зар је то занос?{S} Зар човек не љуби у животу тек једаред? 
а баш под том фирмом сакрива!{S} Та зар је један, који се оженио тек да са жениним имањем госпо 
па да суди по правди Бога истинога; јер је боље изгубити главу, него своју огрешити душу!{S} Та 
имак, али већина ће пропасти.{S} Пример је најбољи васпитач.</p> <p>А где су ваљани примери?!</ 
ке између мене и своје кћери; учила нас је обе кувати, месити прати и све женске домаће и ручне 
у зрака ни толико, рече старка, кад нас је у собу увела.</p> <p>Примила сам понуду.</p> <p>— Ко 
рачака различитих књига.{S} Упознао нас је и с немачком литературом.{S} Сви дечији писци и песн 
 време школског свог одмора, научио нас је и Вуковом правопису; био је још у првом зачетку, но  
нитеља и заштитника свог.{S} Та зар нас је једанпут <pb n="153" /> одбранио од друге несташне д 
</l> </quote> <pb n="151" /> <p>Рукопис је био обичан, а правопис, на моје чуђење, нов и доста  
росто — није знао шта чини.</p> <p>Опет је текла река времена, носећи и добро и зло у море забо 
сам назрела.</p> <p>— Јесте мајко, лист је политичан.</p> <p>— Право велите, могла сам бити и м 
лач; „мајка ће бити задовољна — дужност је одржала победу над срцем.“</p> <p>Даница ме стролно  
а, бар не с мирном савешћу.{S} Навикнут је био на комотан живот и раскошну удобност, коју неби  
 да купује љубав, или само да љуби, већ је тражило у истој мери одзива; а понос ми није допушта 
а ћемо наставити.{S} Сад лези и ти, већ је касно а теча ти је легао, па неможе заспати.{S} И кр 
 Једанаесте године заболеше ме очи, већ је изгледало да ћу вид сасвим изгубити.</p> <p>Радити в 
ошуља не треба, па не квари те очи; већ је сумрак.“</p> <p>Устала сам и збуњено пошла из собе.< 
вој је живот отрован.{S} Доказ томе већ је то, што ниси пошла мојим путем...{S} Преклињем те, о 
ила;</l> <l>Тек што је села,</l> <l>Већ је устала,</l> <l>Пољуб ти дала,</l> <l>Отскакутала.</l 
 према њој.</p> <p>Волео је другу, коју је доцније и узео.</p> <p>Кад је приметила Душанову рав 
— Зашто; мајко?{S} Ето видите, и јабуку је од вас примио.{S} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, 
{S} Онда вам је тако добро испала, бољу је неби ни краљица умесила...</p> <p>— је лите да је би 
да га моја љубав слабо усрећује и да му је немила.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам се савлађ 
} Био је као и сви други.{S} Но нека му је просто — није знао шта чини.</p> <p>Опет је текла ре 
тно јектичаво и шкрофлезно дете, шта му је милије: кадифа и златно одело или здравље?{S} Питајт 
еми писмено саопштимо.</p> <p>Даница му је ретко испунила жељу; била је детињастија и несташниј 
атког времена умрла, а на самрти све му је казала, молећи Даницу и њега, да ме замоле, да јој м 
а, али је сваки поглед козивао, како му је у срцу.</p> <p>Дуго сам држала, да се обоје обмањује 
, таке природе не подлежу лако.“ Око му је пламтило а глас дрхтао.</p> <p>Извила сам своје из њ 
уби човек до год је жив тек оно, што му је први пут истинским жаром срце загрејало, па ма и у р 
лад мушки воли све што је лепо и што му је пред очима.{S} Заборавиће је брзо поред богатије и л 
сам се њега и породице му.{S} Но у њему је сад тек беснила „плава крв“. — Осећао се увређен, па 
анска и стаклена посуђа.{S} На шифонеру је било доста уједно сложених књига, а о зидовима је ви 
удесише неку пријатну арију: тек кад су је свршиле, почеше пипкати шећер.</p> <p>— Тако.{S} Сад 
уђој несрећи.{S} Где није тога било, ту је опет требало вршити дужност, дужност према другоме.{ 
ише.{S} Вади речи из срца и душе.{S} Ту је опет преврнула неколико листова, и пажљиво читала.{S 
иди и више осећа, па више и пати.{S} Ту је опет тихо уздисала.</p> <p>Ви сте зацело много патил 
зонодим призвала сам је чешће себи и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он заволео, јасно сам 
 сам и Душана, шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и јуче.{S} Паздравио те.{ 
а.</p> <p>— Ви сте много патили? упитах је плашљиво.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
p> <p>Крила сам своје осећаје, но он их је ипак дознао.{S} Љубав је најтеже сакрити.{S} Видио ј 
, кад се за времена разиђу, Али, ако их је везао који члан породице, онда је тек зло.{S} Дужнос 
грешку, па искали срце на онима, што их је токорсе угостила.{S} Тако се кућа не кући.{S} Тако с 
ала показаше ми колики је свет и каквих је људи у њему.{S} Теча се томе радовао; био је сретан  
ткости треба тим више штовати! прекидох је и нехотице ја.{S} Лако је у добру добар бити, ал на  
 казала.{S} Нисам имала ни каде.{S} Баш је стигао влак с бароном.</p> <p>Погреб је био, као што 
ј баш ништа; само сека-Маца рече, — баш је била унела штрудлу — да је знаде. — Становала је, ве 
 мушком оно не служи на част.{S} Карташ је оличено среброљубље, законом обезбеђена варалица, от 
 се, нестане ли га, бива свешта.{S} Још је срећа, кад се за времена разиђу, Али, ако их је веза 
?“</p> <p>„Толико не, ал једно туце још је на реду.{S} Јели по вољи да наставим?“</p> <p>„Мани  
и Јевросиме мајке, пошле тим трагом!{S} Јевросима учи свога сина, краљевића Марка, да се на туђ 
лаву, него своју огрешити душу!{S} Тако Јевросима.{S} А шта раде оне?{S} И те се још смеју Српк 
ите питомице Душанове славне царевине и Јевросиме мајке, пошле тим трагом!{S} Јевросима учи сво 
Предамном је стајала женска прилика.{S} Један поглед у лице јој учини да устанем.{S} Била је то 
д њих имао је разлога зашто ме хоће.{S} Један ме хтео због овог, други због оног, а ни један зб 
и; немам права на то, а зацело и није — један!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ прошапутала сам испрекидан 
p>У том захукта другом страном перивоја један жељезнички влак.</p> <p>— Ето и б...иски цуг; под 
аш под том фирмом сакрива!{S} Та зар је један, који се оженио тек да са жениним имањем господск 
њему уништим још у клици.{S} Зар сам се један пут за рад тога пред њиме хотимице показала гора  
а, сто с две столице, канабе, шифонер и један орманић с рафом, на коме је стајало нешто порцула 
е хтео због овог, други због оног, а ни један због мене саме. т. ј. због мојих мана и врлина за 
има пред Богом и светом.{S} Закужави ти један цветак или ти се поболи тичица, па већ се питаш:  
о сложених књига, а о зидовима је висио један старински сат, неколико слика и два лепо бојадиса 
веза.{S} У сваком кавезу скакутао је по један пар веселих канаринаца.{S} Доле на поду, играло с 
и, да га стигнем.</p> <p>Бацила сам још један поглед на кућу, па пођох тражити тетку.</p> <p>На 
ме поштовали као рођену матер своју.{S} Једанаесте године заболеше ме очи, већ је изгледало да  
ом.</p> <p>Долазио нам је сваки дан.{S} Једанпут не дође две недеље; било ми је за то време нек 
љиво благо срце?</p> <p>— Видила сам га једанпут.{S} А тврде да је такав.{S} Сво се српство њим 
колико листова, и пажљиво читала.{S} На једанпут диже очи и рече:</p> <p>— Читајте ово!{S} Проч 
се, но очи ми Беху још исплакане.{S} На једанпут ступи у дућан — Боривој.</p> <p>Уздрхтала сам  
зла, а он је у другој соби читао.{S} На једанпут уђе ми у собу и седе преко од мене.{S} Нисам д 
годину сретно и задовољно.{S} Но сад на једанпут паде опет судбини на памет да се самном наново 
орених раденика обојега пола.</p> <p>На једанпут зашкрпута шљунак много јаче, те дигох очи.{S}  
 поштарке.{S} Сваког месеца долазила је једанпут на пошту, да прими 10 фор. што јој је шиљао не 
еља и заштитника свог.{S} Та зар нас је једанпут <pb n="153" /> одбранио од друге несташне деце 
оже бити љубав.{S} У животу се љуби тек једанпут!“</p> <p>Тако сам мислила, трудећи се да своје 
анос?{S} Зар човек не љуби у животу тек једаред?{S} Та права је љубав вечита!</p> <p>— Вечита!  
сносан.{S} Живим само зато, да тебе још једаред видим и да из твојих уста чујем, можеш ли ми оп 
е сутра дан упутила с тетком жељезници, једва смо улицом пролазиле, тако је светина нагрнула на 
 То време беше мени и Даници најмилије; једва смо чекале да дође.{S} Пред њега смо увек далеко  
 брзо кваси грло, па настави читање.{S} Једва чекам да чујем свршетак, журила ме тетка. </p> <p 
за њом, да сам мислила, поболеће се.{S} Једва сам је утешила.</p> <p>Сахранила је лепо, тамо у  
 па у старицу, и онда му се преко усана једва измигољи тихо и неодлучно: волим.</p> <p>— Ето ви 
оме.</p> <p>Последње речи изговорила је једвачујно а глава јој клону на прси.</p> <p>— Вама је  
е старица.{S} Ко не ради не треба ни да једе.</p> <p>Милан никако да скине очију са кавеза, а о 
и.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају, а од хладне за час се поболе 
ред људима?!</p> <p>Него ви ћерко, и не једете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} А ето: масла и  
казати, како о томе мислим.{S} Ви слабо једете! рече она, нудећи ме.{S} Глете само; још ово пар 
е чинило, да је то моја <hi>прва</hi> и једина љубав.</p> <p>У оба случаја било је и одзива.{S} 
уге.{S} Милана смо опет обе волеле, као једина брата, бранитеља и заштитника свог.{S} Та зар на 
 ме тек гроб од њих раставити.{S} То су једина створења, која ме још воле...</p> <p>— Зар немат 
ао и отац ми.{S} Деце у кући није имао; јединицу ћерку беше удао пре 10 година.{S} Он и тетка б 
е ваљана образована младића званичника, јединца сина прилично имућних родитеља.</p> <p>Родитељи 
е десила слатка, радовала се она.{S} Па једите колко вам је воља.{S} Подајте и маломе.{S} Ено с 
 човека стално привући?</p> <p>— Најпре једите, а после ћу вам казати, како о томе мислим.{S} В 
едним прозором.{S} Сав намештај је био: једна постеља, сто с две столице, канабе, шифонер и јед 
 теби, ал у мени као да су две природе; једна добра а друга зла; вечито се косе, а ни једна не  
 али чим се даде прилика да преваре и — једна другу.{S} Дође ли једно од њих у било какву непри 
 целе породице износи форинта или две а једна ужина изнесе 5—6 форината.{S} Дабоме да је онда т 
 Ја и Даница немогосмо бити ни тренутка једна без друге.{S} Милана смо опет обе волеле, као јед 
 потражила своју собу?!</p> <p>— Лолица једна, и ту ме издао! — Дала ми старица свој дневник, б 
 јаке и тврдоглаве; Та пусти да надјача једна ма која!“</p> <p>Она се смејала на моју примедбу  
 но доста гласно; постеље су им стојале једна уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што сам је узе 
лека, свежа масла и добра сира.{S} Па и једна лубеница, хладна као лед.{S} Њу сам вама наменула 
и осећаји пунили су ми сада душу.{S} Ни једна жртва није ми била велика, кад се тицала Данке.{S 
добра а друга зла; вечито се косе, а ни једна не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у нама свима, 
.{S} Ето видите, да појам о лепоти није једнак!{S} Сва божија створења лепа су, ако само нису б 
а, само је зло што су у теби те особине једнако јаке и тврдоглаве; Та пусти да надјача једна ма 
нце и мачка.{S} На столу сам још видела једне наочари и плетиво, а у отвореном прозору било је  
сама морала бих полудети или трчкати од једне до друге породице, да пренашам гласове и решетам  
ним је људима он често и потреба.{S} Но једне зиме беше овладала самном нека чама.{S} Држала са 
 их сличност — немоћни су и детињасти и једни и други.</p> <p>Смејала се, а у погледу указа се  
но таки карактери умеју се узвисити над једним и другим.{S} Патња често већма челичи, него најв 
разлике.{S} Оставила је своје особине и једним и другима подједнако...) Осим тога беху сви проз 
 јој собицу.{S} Била је малена избица с једним прозором.{S} Сав намештај је био: једна постеља, 
з мане и ја сам је волела, врло волела; једно би изгледало пријатељство и љубав, које веже тек  
у.</p> <p>Ферије беху већ на измаку.{S} Једно после подне остадосмо нас двоје сами дома.{S} Мај 
не замерите!{S} Незнање и невиност није једно исто!{S} А ви нисте данас дете.{S} Бар претпостав 
 не слажем.{S} Зар је љубав и поштовање једно исто?{S} Ето на пример, и ја многе мушке штујем,  
т врло слично, и једно и друго слабо, и једно и друго тежи за искреном љубављу; само што код је 
а је детињство и старост врло слично, и једно и друго слабо, и једно и друго тежи за искреном љ 
 да преваре и — једна другу.{S} Дође ли једно од њих у било какву неприлику, зар се надати сауч 
да ћу умрети, полудети, али то не би ни једно; била сам млада и душевно снажна.{S} А:</p> <quot 
 и по други пут увидео, да смо створени једно за друго?!{S} Да си ме љубила нема сумње, а осећа 
неколико туцади?“</p> <p>„Толико не, ал једно туце још је на реду.{S} Јели по вољи да наставим? 
ешто и детету остати, а мени није тешко једно дете хранити.{S} Где једу троје, јешће и четворо“ 
умем њу, а она мене несваћа; страни смо једно другоме били од почетка, па тако је и сада. </p>  
што сад учитељи долазе, али прозове нас једно да говоримо на сред школе или код табле, а он ако 
ј, па сам све главније успомене свела у једно; нека ме бар после смрти најближа околина позна о 
поду, играло се поред постеље на ћебету једно псетанце и мачка.{S} На столу сам још видела једн 
ад сам примљена у кући моје помајке.{S} Једног дана рече ми Даница поверљиво, да ми се јавио мл 
чекаш?{S} Измећу толиких ваљда си могла једног изабрати.{S} Све су то ваљани људи и згодне парт 
путовао.</p> <p>Писма су опет летила од једног другоме.{S} У његовим беше мале разлике.{S} И пр 
 тежи за искреном љубављу; само што код једног тек ниче, а код другог се већ суши.</p> <p>Него  
ш месец, два, па ће и Милан доћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах 
а пример, и ја многе мушке штујем, а ни једног не љубим.</p> <p>— Нисте ме, ћерко, разумели, ба 
чај ми је помогао.{S} Пре две недеље си једног јутра заборавила у брави кључ од своје собе.{S}  
 мени.{S} Дуго је трајала борба та, док једног дана не дође до очајања.</p> <p>На што живовати  
у титулу а мало — новца; приповедао нам једног дана теча. </p> <pb n="141" /> <p>— Ал погреб ће 
пет их брзо нестаде са света; колера их једног дана све покосила.{S} Још и данас се чешће питам 
атим приповедци. </p> <pb n="137" /> <p>Једног дана читала сам опет у парку.{S} Око мене беше н 
 са две девојке радила неуморно.</p> <p>Једног дана радила сам у дућану, кад се врата отворише, 
 каквим добрим другом; неће становати у једној соби, а што су ближе, тим боље; ко би још тако л 
, долазио је чешће са својом мајком.{S} Једном је у нас провео читаве ферије.{S} Боривој; учио  
Како би ти мајка радо учинила радост са једном таком тичицом; само кад ми неби биле тако одане! 
уђуј како знаш!{S} Дошао сам, да те још једном молим, да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љ 
реме по кутији и онда извади чак са дна једну сашивену рукописану књижицу.</p> <p>— Ево, рече,  
.{S} Боривој; учио је заједно с Миланом једну исту струку.{S} Иначе је био честит, разборит мла 
глед ми паде кроз отворен прозор у таку једну избицу.{S} И гле! — код прозора је седила фрајла- 
 љубав је и трајнија; траје и онда, кад једра плећа љубљене особе спадну и кад руменило са лица 
оја није потекла из моменталних утисака једрих плећа, црних наусница, свил'не косе, бисер зуба, 
и није тешко једно дете хранити.{S} Где једу троје, јешће и четворо“, чула сам говорити моју но 
 мислима.{S} Пристојност ми је задржала језик од из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и не чудите!  
абранити да га не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје ископала,  
 На послетку ми грунуше сузе, те одреши језик.</p> <p>„Ништа, ништа,“ шапутала сам кроз плач; „ 
ром.{S} Сви дечији писци и песници тога језика, беху заступљени у нашој девојачкој библиотеци.{ 
ли писци беху ми због мешања словенског језика тежи и сувопарнији; сваки час сам морала молити  
сте зацело много патили? било ми већ на језику, кад ме она запита, показујући у певанији песник 
ати; а ради веџбања у томе и у немачком језику, захтевао је, да преведемо и по неку немачку при 
е.{S} Чуде се после: одкуд шкрофлезан и јектичав подмладак?!{S} А не питају: која мати негује д 
!{S} Питајте само тако одрасло несретно јектичаво и шкрофлезно дете, шта му је милије: кадифа и 
 канарине, мачку и псето.{S} Смешно је, јел те?{S} Али и они мене воле, а љубав тражи одзива.{S 
нате, — ко хоће да се жени, прво гледи, јел девојка вредна...</p> <p>— Варате се, сека-Мацо — п 
 згодна одговора.</p> <p>— Чудно питам, јел-те?{S} Коме би се допадала патња!</p> <p>Молила сам 
ћа.</p> <p>Путем сам и опет размишљала: јели ми посета умесна?{S} Нашла сам да јесте.{S} Стариц 
ровала, он сјурио себи куглу у чело.{S} Јели истина не могу тврдити; дознала сам тек из непоузд 
ко не, ал једно туце још је на реду.{S} Јели по вољи да наставим?“</p> <p>„Мани их с миром.{S}  
их година!{S} Ту се обично много мисли, јелте?{S} А да ви немислите <pb n="143" /> о мени рђаво 
ла вама казати, какав је тај трулеж.{S} Јелте, да је тако?{S} Па ми не замерите!{S} Незнање и н 
она, који су обично <hi>себичност</hi>, јер кад не могу љубљену особу имати, слепо јуре у пропа 
 одјекну ми у души, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој постељи.</p> <p>„Шта ти је?“ пит 
ни на памет да се самном наново поигра, јер:</p> <quote> <l>Срећа је ко вереница мила,</l> <l>Н 
ни сама срећа па и живот љубљене особе, јер у место да себе победи и да та се одрече, она га го 
 пута нисам побегла; нисам имала снаге, јер то беше последњи загрљај.{S} После неколико тренута 
ла, но Обрадовићеве басне по најрадије, јер сам разумевала, а остали писци беху ми због мешања  
срећу!{S} Разоравала сам је својевољно, јер би њезин темељ био често темељ туђој несрећи.{S} Гд 
е свршава.{S} Иначе мора казати свекру, јер он, т. ј. младожења добија и у месту ваљану девојку 
о и на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер сам поред свег тог остала чиста.{S} Верујте ми, теш 
ми, па да суди по правди Бога истинога; јер је боље изгубити главу, него своју огрешити душу!{S 
но, а згодном приликом оживиће опет:{S} Јер</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга д 
 ми се.{S} Но јесам ли то заслужила?{S} Јесам ли?</p> <p>Догађаји и дела нек говоре!</p> <miles 
па сам им необична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то заслужила?{S} Јесам ли?</p> <p>Догађаји и д 
пред њиме хотимице показала гора но што јесам.</p> <p>То је трајало, све док нисам са ужасом ув 
дио?“ шапутала сам узбуђено ја.</p> <p>„Јесам.{S} Али ја сам сумњао,“ па хоћу из твојих уста да 
а, а где су остали сталежи, па лето, па јесен, па зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То би их би 
 сам се предњу и шапутала:</p> <p>„Оче, јеси ли задовољан са својом јадном ћерком?{S} Делала са 
д шале, јадно би изгледао овај свет.{S} Јесте ли га лично видели или тек на слици?{S} По писмам 
тна је, но толико сам назрела.</p> <p>— Јесте мајко, лист је политичан.</p> <p>— Право велите,  
Гледала сам је неразумевајући.</p> <p>— Јесте ћерко, продужи она; данашње су јунакиње друкчије. 
главно капитал.“</p> <p>„Чини ми се, да јесте“, смејала сам се ја; „изволите само прочитати нек 
 јели ми посета умесна?{S} Нашла сам да јесте.{S} Старица није била „рђава особа.“ За њу се још 
 ретко ко за њима жуди.</p> <p>— Зато и јесте све мање љубави на свету.{S} Љубав је ћерко, најн 
 то јој је сва жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте, ћерко моја, само животињски полски нагон сада јо 
риметила сам и наставила читање:</p> <p>Јесте, судбини се допало да се опет самном протитра; ум 
зујући на шешир што сам радила.</p> <p>„Јесте.{S} Седи.“ Било је све што сам му могла рећи.{S}  
 и том малом.{S} Из ваше руке радије ће јести. </p> <pb n="145" /> <p>— Зашто; мајко?{S} Ето ви 
м, заплакала се.</p> <p>— Збогом ћерко, јецала је загрливши ме; <hi>осећам</hi> да вас више вид 
p> <p>„Сирота Стана, како ће јој бити!“ јецала је поново Даница.</p> <p>„Да боме да јој неће би 
жена, кад свршим науке?“</p> <p>„Хоћу,“ јецала сам. </p> <pb n="155" /> <p>Он ме стиште свим на 
пробудила кандило је горело а Даница је јецала у својој постељи.</p> <p>Шта си узела толико пла 
, ал тек је тешко — самовати.{S} Сад је јецала.</p> <p>— Зар немате никог свог? питала сам је ј 
шити нисам могла, пала ми је на груди и јецала: „опрости, опрости! не знам шта чиним; та ја га  
ма о својој љубави.</p> <p>Ћутала сам и јецала.{S} Тек кад ме хтеде привући својим прсима, тргл 
ајмање крив што се тако десило!“</p> <p>Јецала сам читајући то писмо:{S} Жао ми је било жене, к 
 једно дете хранити.{S} Где једу троје, јешће и четворо“, чула сам говорити моју нову помајку.< 
је „дивотиздање.")</p> <p>— То су песме Јована Јовановића, нашег узор песника.</p> <p>— Нисам ч 
отиздање.")</p> <p>— То су песме Јована Јовановића, нашег узор песника.</p> <p>— Нисам читала;  
е речи изговорила је једвачујно а глава јој клону на прси.</p> <p>— Вама је позлило?!{S} Па је  
 молећи Даницу и њега, да ме замоле, да јој мртвој опростим.{S} Све је то чинила из превелике љ 
ла је поново Даница.</p> <p>„Да боме да јој неће бити лако.{S} Али ако буде паметна, увидиће и  
била Данка.</p> <p>— Дошла је, таман да јој очи склопи и да је сахрани; после два сата је издах 
<p>„С тога ћу пропасти.“</p> <p>Природа јој беше доиста загонетка.{S} Колко је била енергична,  
дити...</p> <p>— Ето је сад опет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашњ 
ада — а сад — супарница.</p> <p>Даринка јој беше име.{S} Била ми је другарица и сироче као и ја 
>Шта си узела толико плакати?“ шапутала јој мајка, но доста гласно; постеље су им стојале једна 
лепо, тамо у варошко гробље.{S} Метнула јој и каменит крст, али без сваког знака и натписа.{S}  
 Аполо и Дијана радосно зацвркутаце, па јој се устремише на груди.</p> <p>Притрчала сам да затв 
одство душе и срца привлачи је њему, па јој је мило</hi><hi>онакво какво је</hi>.{S} Сродство д 
ра издаје а народност продаје.{S} Ништа јој није свето, често ни сама срећа па и живот љубљене  
утала.{S} За тим се прену, а преко лица јој прелети горак ироничан осмех.</p> <p>— Да, настави  
 из мисли и погледа око себе.{S} Поглед јој застаде на „<title>Змајевој певанији</title>," коју 
{S} Сад ми је било све јасно.{S} Поглед јој се није слагао с оним старачким лицем.{S} У том пог 
м ћерко, хвала по сто пути!</p> <p>Сузе јој грунуше из очију, но брзо их убриса.</p> <p>— Не за 
ако је то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се засијаше у очима.{S} Она их руком убриса и наста 
ве доктора.{S} Сирота, знам зашто; није јој се баш милило живити.{S} Знам ја како је то кад је  
<p>Старица застаде, а од старости сузне јој очи засузише још већма.</p> <p>— Доћи ћу мојко, мож 
иљадама!“</p> <p>„Сирота Стана, како ће јој бити!“ јецала је поново Даница.</p> <p>„Да боме да  
обро велите, ћерко, рече старица а лице јој узе сетан, да не речем, болан израз.{S} Зар се дана 
але у светом одушевљењу дужности а лице јој облила лака румен.{S} Гледајући је тако појмила сам 
 женска прилика.{S} Један поглед у лице јој учини да устанем.{S} Била је то жена у дубокој стар 
кавез Дамјана и Дамјанке.{S} Обе тичице јој слетише на груди, па се стадоше лепршати и пипкати  
о — сад још већма — увела лица, пролети јој зрачак радости и изненађења.{S} Видело се да ме је  
е, која се давно удала.</p> <p>„Опрости јој Стано као што јој и ја праштам,“ свршавао је своје  
.) али да посетим баба-Стану, не носећи јој припомоћ какве добротворне женске задруге, било би  
ознаницима тек на станици.{S} О старици јој нисам ништа казала.{S} Нисам имала ни каде.{S} Баш  
p> <p>Зачуђено гледала сам старицу; очи јој се сјале у светом одушевљењу дужности а лице јој об 
та ти хоћеш од мене?“ викнула је, а очи јој срдито севаше; „ниси дете, да те држим на крилу!“</ 
смарици. — Ту се гласно засмејала а очи јој опет узеше онај живахни младалачки израз. — Баш вра 
Уздахнула сам и оборила очи, не рекавши јој ништа.{S} Било ми је срамота, да потврдим и ту ману 
лепа.{S} Црте лица биле су правилне, ал јој се сад од слабости испупчиле јабучице од образа и б 
p> <p>Пробудио се понос у мени и ја сам јој одмах одговорила.</p> <p>Одговорила сам јој честита 
овати.{S} Да је утешим, приповедала сам јој и своју некадашњу љубав према Милану.{S} О Боривоју 
орманчића донела јабуку, разгледала сам јој собицу.{S} Била је малена избица с једним прозором. 
на и око лепог кроја.{S} Разгледала сам јој и одело.{S} Било је скромно, чисто и њезиној дубоко 
 сам примила већ и ја.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чија је то песма, но она настави:</p> <p>— До 
а то њему квари сан.</p> <p>Учинила сам јој по вољи; била сам и поред радозналости санана. </p> 
одмах одговорила.</p> <p>Одговорила сам јој честитајући и желећи обојима сретан пут.{S} Жеље су 
, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и свој разлог.</p> <p>Зар си и о мени тако судила?  
тка није могла да ме се наљуби, кад сам јој прве чарапе оплела, а течи је чисто коса расла, кад 
ену!</p> <p>СТАНА.</p> <p>Сутра дан сам јој однела књижицу.</p> <p>— Како вам се допада мој жив 
ад ми не одговара, о оној теми, што сам јој писао?“ питао је на послетку измећу осталог мајку.  
љубав према Милану.{S} О Боривоју нисам јој ништа говорила.{S} Држала сам да је излишно; а још  
ла сам и ја, али без воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ одлази.</p> <p>— Збогом душо!{ 
} Баш пре, кад сам била на пошти, питам јој газдарицу: где је фрајла Стана?{S} А она мени:{S} О 
старица и сама отворити своје срце, ако јој симпатије улевам и ако осећа потребу да се коме изј 
ма не беше ни трага од туге.{S} За цело јој не беше жао живота.</p> <p>— Дакле ни ту се нисам п 
еку њену рођаку тамо у Срем.{S} Учинимо јој по жељи и онда је била мирнија.</p> <p>— Је-ли рођа 
 Еквипаж и вранци, кадифа и злато, — то јој је сва жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте, ћерко моја,  
, спалила је ту у камину.{S} Каже, и то јој покојница наручила.</p> </div> <!-- </div> --> </bo 
д оштрих трагова преживелих година, што јој на лицу беху исписани.{S} Да је тај поглед изражава 
е у твоју собу, да ми покаже шешир, што јој га правиш.{S} Хтела ми показати и пантлике што ћеш  
једанпут на пошту, да прими 10 фор. што јој је шиљао неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не зна 
љену особу пошто по то; па руши све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, вера издаје а н 
дала.</p> <p>„Опрости јој Стано као што јој и ја праштам,“ свршавао је своје писмо; „а знај, да 
ица престаде.{S} Била је узрујана; глас јој је још већма дрхтао, а у оку блистала се суза.</p>  
ског здравог разума.{S} Но и опет боли, још те како боли та глупост светска.{S} Како и неби, ка 
е за мога живота, а нећете дуго чекати, још који дан. </p> <pb n="170" /> <p>Погледала сам је т 
ислушкивала, а мајка неће да се то зна; још сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и баба-Мари.< 
те! рече она, нудећи ме.{S} Глете само; још ово парченце хлеба са маслом.{S} Та узмите, тек сте 
уз који живеше учитељи 80—90 година!{S} Још и данас се сећам свог учитеља.{S} Крупан, сед и рум 
рит младић и врло симпатична појава.{S} Још док сам Милана волела, њега сам поштовала и волела  
 колера их једног дана све покосила.{S} Још и данас се чешће питам: зашто је баш мене поштедила 
носе се, нестане ли га, бива свешта.{S} Још је срећа, кад се за времена разиђу, Али, ако их је  
адзора.</p> <p>— Може, али тек ређе.{S} Још ви незнате по неки варошки свет.{S} Мушки ме се не  
е.{S} Устала сам и ја, али без воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ одлази.</p> <p>— Збо 
свој дневник, биографију, шта ли је?{S} Још нисам почела читати.</p> <p>— Е, онда ме баш мораш  
<title>Улог ума человјеческог</title>.“ Још ми је било слободно читати неке преводе од Фенелона 
дговора.{S} Збунило ме њезино питање, а још више поглед, којим као да је хтела да ми прочита ми 
 били красан пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и не познајемо!“ Узвикнула сам у смеју.</p> <p>„ 
ш нисам ви сама знала, да је излишно; а још нисам ни сама знала, да је љубав, што према њему ос 
оворила.{S} Држала сам да је излишно; а још нисам ви сама знала, да је излишно; а још нисам ни  
 могао.{S} Доказа, да ме није разумео а још мање љубио оном љубављу, којом ја њега.</p> <p>Друг 
 Грозна мисао паде ми на памет и изазва још грознију борбу у мени.</p> <p>„Отићићу, тек ако ме  
глед.</p> <p>„Што си плакала?{S} Зар га још ниси заборавила?“ питао је прекорним гласом.</p> <p 
ражим младожењу, послушаћу вас.{S} Сада још нећу.{S} Допало ми се да читам.{S} Док прочитам ову 
моја, само животињски полски нагон сада још влада.{S} Праве свете љубави, сада је ретко!{S} Та  
ош већма.</p> <p>— Доћи ћу мојко, можда још данас.{S} Доћи ћу за цело; само ме сад светина оцеп 
га треба праве воље за бољитак, па онда још нешто, а последице би дошле саме од себе.</p> <p>—  
 нећу заборавити.{S} Па и сирота рођака још доста млада лепа женица, толико је плакала за њом,  
се бојала, чуће.{S} Устала сам и донела још цвећа. ма да ми није требало.</p> <p>Сад сам била м 
е изби на сахату шест.{S} Радо бих била још остала, али код тетке се обично у то доба вечерало  
и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла још тога дана кола за *.</p> <p>Кад сам полазила, Даниц 
p>— То ће те тешко вечерас чути.{S} Има још доста.</p> <p>— Онда, лаку ноћ!{S} Сутра ћемо наста 
S} А друго за цело неће.{S} Та сада има још жену и дете!“</p> <p>Хтела сам га не отворено врати 
{S} Грбава је.{S} Испустила је слушкиња још као мало одојче.{S} Шта ће те?{S} Мати велика дама, 
 братинска љубав, а невеста ни вереница још му нисам била, па би морала поруменити сама пред со 
уједно?</p> <p>Тако ћу и чинити.{S} Сад још све добро памтим, а после? — После ће ме можда оста 
ала сам.{S} Она ме погледа, преко — сад још већма — увела лица, пролети јој зрачак радости и из 
сим тичијег цвркутања, продирало је сад још кроз ваздух тек по неки сребрнаст дечији гласић и т 
т несносан.{S} Живим само зато, да тебе још једаред видим и да из твојих уста чујем, можеш ли м 
шња молба да ми опрости, утврдила га је још већма у том погрешном мишљењу.</p> <p>Мислила сам у 
 и стисла се уз њезино раме; била би је још на улици пољубила, од среће, што у њојзи не нађох о 
стаде.{S} Била је узрујана; глас јој је још већма дрхтао, а у оку блистала се суза.</p> <p>— Ви 
учио нас је и Вуковом правопису; био је још у првом зачетку, но он беше његов присталица.</p> < 
е, од Доситеја Обрадовића, које су биле још у рукопису.</p> <p>Све сам радо читала, но Обрадови 
вити.{S} То су једина створења, која ме још воле...</p> <p>— Зар немате баш неког од својих?{S} 
 самоћа, патња и размишљање, научише ме још и извињавати...{S} Иронија и бол звучаше у последњи 
ми је тек смешно, па фалим Бога, што ме још оне нису оставиле.{S} Долете па ме разоноде.{S} Ник 
опло срце.“</p> <p>„Топло срце.{S} Коме још то треба?!“ узвикнула сам у нехотице.{S} Сетила сам 
и треба настојати, да се те две особине још у деци управе на прави пут.{S} Кад би се у свету пр 
евросима.{S} А шта раде оне?{S} И те се још смеју Српкињама звати.{S} Заиста жалосно.{S} Срам и 
анабе и милујући малога.</p> <p>Дете се још јаче приљуби уз мене, гледећи је неповерљиво.</p> < 
ала сам и целивала икону.{S} Срце ми се још цепало, но душа ми је била мирна, од прилике онако, 
а чезнуо.{S} Свака мисао разлази нам се још у основи; ја неразумем њу, а она мене несваћа; стра 
та, а у шогора беше син Душан, с ким се још од пре познавао.</p> <p>Душан је био мојих година а 
арица није била „рђава особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дужнос 
е осуђуј како знаш!{S} Дошао сам, да те још једном молим, да ми опростиш и да ти кажем, да те с 
цади?“</p> <p>„Толико не, ал једно туце још је на реду.{S} Јели по вољи да наставим?“</p> <p>„М 
е, а од старости сузне јој очи засузише још већма.</p> <p>— Доћи ћу мојко, можда још данас.{S}  
ало од родитеља.{S} Она радо пристаде и још рече, да ће ми храну давати бесплатно, а са прихода 
штај је био старинске форме, али чист и још цео.</p> <p>— Деца се увек страше старости, рече сп 
ј соби, а што су ближе, тим боље; ко би још тако луд био да крати себи пријатну забаву и то „св 
мње у мушку сталност, а понос девојачки још ме научио, како се осмехом растерују сузе а жеравиц 
 има девојака свуда.“</p> <p>„Хоћете ли још г. шогоре?“</p> <p>„Ако има читај.“</p> <p>5. мај 1 
урадити, говорила је.{S} Ко зна хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не  
љубави. </p> <pb n="167" /> <p>„Имаш ли још који егземплар?“ смејао се он.</p> <p>Како неби бил 
јим као да је хтела да ми прочита мисли још у души.</p> <p>— Лудо сам питала, уздахну она.{S} Ш 
и ћерко, и не једете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло је врло доб 
 не може, а ја сам се томе могао надати још онда, кад си од мене побегла у врт.{S} Зато те не к 
S} Отац му, да боме има леп капитал, ал још доста деце, па ко паметан човек, жели свако да усре 
е и из овога све дознати.{S} Писала сам још пре 15—20 година, дотле сам водила дневник.{S} Смеј 
урити, да га стигнем.</p> <p>Бацила сам још један поглед на кућу, па пођох тражити тетку.</p> < 
на се гаси тек с нашим животом само сам још додала: да човек, ако се на пример превари у предме 
ила је сад сва жеља моја. — Све што сам још своје имала, претворила сам у новац и тражила себи  
једно псетанце и мачка.{S} На столу сам још видела једне наочари и плетиво, а у отвореном прозо 
 си успела, само је то, да те сад љубим још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи 
, богами, баш добро, чула сам ја за тим још и на вратима ходника.</p> <p>Но да се вратим припов 
 да тај покренути осећај у њему уништим још у клици.{S} Зар сам се један пут за рад тога пред њ 
сто ступе у савез, да с удвојеном силом још лакше варају и левентују, али чим се даде прилика д 
 <p>Тим начином зближисмо се ја и Милан још јаче.{S} Често се међу нама изродила читава „полеми 
мучи,“ говорио ми чешће; (секом је звао још у детињству и мене и Даницу) повери ми се; у друштв 
да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S} Тада сам га одбила; нисам з 
ом“, па се и сам тако називао; само што још није умео да изговори глас „р“; обично га је замењи 
ам, па ћу заборавити, а ко зна оћул вас још кадгод видити; но ја сам вас заволела онако на први 
ано.{S} Доказ томе је, што сам у животу још двапут љубила, истим жаром и истом чистотом.{S} Уве 
радити.{S} Умила сам се, но очи ми Беху још исплакане.{S} На једанпут ступи у дућан — Боривој.< 
 <p>Молила сам је, да ми остави књижицу још за који дан, да је препишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S 
д унутрашњих мојих особина.{S} Данас их још нема.{S} Па ма колико се око њега умиљавала, слабо  
љубављу сретају! </p> <pb n="152" /> <p>Још и сад се сећам књига које ми је осим Доситејевих до 
м била од оних што лако подлежу.</p> <p>Још нисам била равнодушна, али ни суревњива; сећала сам 
ви то,“ рече узевши ми ђерђев из руку; „још ми та кошуља не треба, па не квари те очи; већ је с 
а и опет беше година на измаку.</p> <p>„Још месец, два, па ће и Милан доћи,“ рече једног дана Д 
 нисам била така.{S} За то сам незгодна јунакиња.{S} Да то будем, требала сам се убити или покл 
ну у глибу — порока.</p> <p>Друга врста јунакиња, сушта је наивност а по лепоти и доброти прави 
ко?</p> <p>— Рећиће се можда, да вам је јунакиња сувише идеално створење, ексцентрична биљка ил 
мо убиство и вуче пропаст.{S} Ове врсте јунакиња понајвише је идеал, спољашњи блесак и спољашњо 
те.</p> <p>Прва и најновија врста, узор јунакиња обично су женскиње мање лепе, али тим више дар 
ла да одредим, дали себи или — модерним јунакињама.</p> <p>Гледала сам је неразумевајући.</p> < 
нула леђа и — поклизла.{S} Тасе се онда јунакиње или дижу, те блистају као звезда, или клизају  
но и моментано...</p> <p>Често су такве јунакиње и детињасто тврдоглаве. <hi>Онда се обично вел 
а или томе подобно.{S} Данашње, модерне јунакиње друкчијег су соја...</p> <p>Смејала се загонет 
>— Јесте ћерко, продужи она; данашње су јунакиње друкчије.{S} Има их поглавито две врсте.</p> < 
у добру добар бити, ал на муци знају се јунаци.</p> <p>Добро велите, ћерко.{S} Но куда ми одосм 
па ће бити снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ у животу.....“</p> <p>Пољубила са 
 кад не могу љубљену особу имати, слепо јуре у пропаст, не обзирући се ни на што.</p> <p>Мајка  
у.{S} Сви су они таки...“</p> <p>Крв ми јурну у главу.</p> <p>„Разумем!“ узвикнула сам поносито 
ка, узевши ме оштро на око.</p> <p>Мени јурну крв у лице, те збуњено пођох из собе.</p> <p>„Узе 
је помогао.{S} Пре две недеље си једног јутра заборавила у брави кључ од своје собе.{S} Зацело  
ло. — Знак, да им идентитет није тек од јуче.</p> <p>Преметала је неко време по кутији и онда и 
све памтим много јаче, него оно, што се јуче десило.{S} Успомене најдуже остају у души човечијо 
 <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто ми је збуњен.{S} Ваљ 
ако он мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам опет весела и задово 
 само шта ће радити.</p> <p>Отворила је кавез Дамјана и Дамјанке.{S} Обе тичице јој слетише на  
ку руку...</p> <p>С тим отвори и зелени кавез.{S} Аполо и Дијана радосно зацвркутаце, па јој се 
е тице очевидно тражише излаза из свога кавеза.{S} На њиово лепршање, дотрча старици и Аурора и 
т, неколико слика и два лепо бојадисана кавеза.{S} У сваком кавезу скакутао је по један пар вес 
.</p> <p>Милан никако да скине очију са кавеза, а образићи му се заруменили.</p> <p>Она га погл 
чицама.{S} После их старка опет метну у кавезе, заденувши у сваку по парченце шећера.</p> <p>Чи 
p> <p>Старка заћута, нагло устаде и оде кавезима.{S} Била је очевидно јако узрујана.</p> <p>— В 
два лепо бојадисана кавеза.{S} У сваком кавезу скакутао је по један пар веселих канаринаца.{S}  
идите, рече промуклим гласом, у црвеном кавезу ми је Дамјан и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дија 
 милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу Аполона и Дијане.{S} Обе тице очевидно тражише и 
це одма сњим у гробље.{S} Тако то бива, кад човек нема своје деце ни блиске родбине.{S} А уз то 
има је одрастао, а то све болело би га, кад би први љубавни занос прешао; те би ме и нехотице п 
еше то тренутак, много тежи и од онога, кад сам се с Миланом растала.{S} Тада — а сад — супарни 
с заносити до год нас траје, па и онда, кад љубљене особе већ не буде.{S} Само сопствена смрт д 
кова љубав је и трајнија; траје и онда, кад једра плећа љубљене особе спадну и кад руменило са  
штење и искреност, љубиће мо то и онда, кад носилац тих врлина у гроб сађе; љубимо ли лепоту сп 
 је моја тешка, а олакшаће се тек онда, кад чујем, да си нам опростила.{S} Зато буди милостива, 
 <hi>несталности</hi> оставља баш онда, кад је она разуму сасвим окренула леђа и — поклизла.{S} 
а ја сам се томе могао надати још онда, кад си од мене побегла у врт.{S} Зато те не корим; али  
у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад год им се даде прилика.{S} Па и така је видите, ува 
{S} Ни једна жртва није ми била велика, кад се тицала Данке.{S} Васпитала сам је образовала как 
к, немају зрака ни толико, рече старка, кад нас је у собу увела.</p> <p>Примила сам понуду.</p> 
рти при свести.{S} Па како се радовала, кад је видила рођаку!{S} О, то никад нећу заборавити.{S 
p>Јадна мајко, је си ли се томе надала, кад си своју погрешку сину одала?!{S} Уздахнула сам, ка 
твори трговину.{S} То сам ја и мислила, кад сам те дала изучити.{S} Сирота си девојка, а мушки  
о што треба?{S} Мисли доста је учинила, кад им је дала живот и кад по ваздан чегрће мужу око уш 
 примерено.</p> <p>Што сам се уплашила, кад је сасвим обична старачка појава?“ Да би нашла узро 
апе оплела, а течи је чисто коса расла, кад сам му у седмој својој години помагала другу децу у 
и друкчије.“</p> <p>Сва сам се стресла, кад сам прочитала то писмо.{S} Дакле с његове стране је 
ити своју душевну наготу.{S} Право има, кад је нашла медведа са дебелом кожом!...</p> <p>Старка 
х уста да чујем, хоћеш ли ми бити жена, кад свршим науке?“</p> <p>„Хоћу,“ јецала сам. </p> <pb  
не ли га, бива свешта.{S} Још је срећа, кад се за времена разиђу, Али, ако их је везао који чла 
жда никад нисам била способна за љубав, кад тако говорим и кад сам остала неудата.{S} Не, ћерко 
ар није већи грех, да се растанемо сад, кад сам и по други пут увидео, да смо створени једно за 
симпатична.{S} То би дошло тек доцније, кад би почео примати утиске и од унутрашњих мојих особи 
 мана и врлина заједно.</p> <p>Доцније, кад сам почела осећати празнину усамљеног живота свог,  
 <p>Већ сам била напустила истраживање, кад ми случај притиче у помоћ.</p> <p>— Умр'о је купци  
 се отселила из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била на пошти, питам јој газдарицу: где је фрај 
</p> <pb n="168" /> <p>Згрозила сам се, кад сам осетила да љубим човека млађег од себе.{S} То с 
оли та глупост светска.{S} Како и неби, кад ти предпостављају лошију од тебе, само за то, што ј 
ицом; тетка није могла да ме се наљуби, кад сам јој прве чарапе оплела, а течи је чисто коса ра 
већ да подлегнем моћи пробуђене љубави, кад ми се у машти указа жена с дететом на руци.</p> <p> 
до душе искрени и чисти, али шта вреди, кад је љубавник, на рачун природности или мушке <hi>нес 
</p> <pb n="171" /> <p>би је презирали, кад га она неби пустила од себе, онда кад би с њоме зај 
ико не излечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад сам је нудила, да зове доктора.{S} Сирота, знам заш 
шљала сам: шта ће Милан мислити о мени, кад тако изненада одлазим?{S} Но дужност према мајци од 
мирућем патнику.{S} Зар се тако говори, кад се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{ 
скошну удобност, коју неби могао имати, кад би се наслеђа одрекао.{S} Мене ради био би хладније 
 свест?{S} Где су им матерински осећај, кад тако своју децу занемарују?!</p> <p>— Како, мајко?{ 
тедила? ...</p> <p>Била сам као цветак, кад га од стабла откинеш; но свенула и опет нисам.{S} Д 
нисте данас дете.{S} Бар претпостављам, кад сте већ учитефица...{S} Тело је, по мом сваћању, од 
погрешку сину одала?!{S} Уздахнула сам, кад сам прочитала то писмо.</p> <p>Одговорила сам му ов 
 изгледа врло себично. „Не ћу да живим, кад га немам и кад нисам сретна!“ То истина говори очај 
е и више читала.</p> <p>— Бар да видим, кад је тако.</p> <p>Читала је неколико песмица смешећи  
о се то „мој мали филозоф“ дао у посао, кад ми не одговара, о оној теми, што сам јој писао?“ пи 
оје дужности.{S} Боривој је имао право, кад је рекао, да је у мени море осећаја, али да су потч 
р на пример мајка мање љуби своје чедо, кад оно није код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и  
ати не можеш.{S} Па зар неби било лудо, кад се неби машили среће, која нам је тако близу! ..{S} 
у.{S} Па држим, да је што интересантно, кад је сека тако рано потражила своју собу?!</p> <p>— Л 
ичином подруму. — Склоне ми по где што, кад их замолим.</p> <p>Молила сам је да се мене ради не 
ло много патили? било ми већ на језику, кад ме она запита, показујући у певанији песников лик:< 
/p> <p>Једног дана радила сам у дућану, кад се врата отворише, а унутра ступи — Милан.</p> <p>З 
!{S} Само то чудо и покор да видите!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, па се питам:{S} Где им  
звецкају!</p> <p>— Хвала, сека-Мацо!{S} Кад дођем да тражим младожењу, послушаћу вас.{S} Сада ј 
<p>Дуго сам и тешко за тим боловала.{S} Кад сам оздравила, чула сам, да се оженио Маром Базићев 
 разне гатке, нисам ни тада сумњала.{S} Кад прочитате, будите добри, па ми је донесите.{S} Не т 
цала од мене Око поноћи сам застала.{S} Кад сам се пробудила кандило је горело а Даница је јеца 
рст, али без сваког знака и натписа.{S} Кад сам је питала, зашто: каже: „тако ми је покојница н 
 опазила сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад год се дала прилика, шетала сам се крајем од „ајзнб 
во слушао, не скидајући ока са мене.{S} Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно рече:</p> <p>„Д 
наукама које су нама биле непознате.{S} Кад је то видео; доносио нам је и слао место играчака р 
је био богат и из племићке породице.{S} Кад је изјавио, да хоће да ме узме, хтедоше га родитељи 
збуњен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} Кад дође, питаћу га.“</p> <p>Те сам вечери много премиш 
и бивао више дана приметно хладнији.{S} Кад сам га питала за узрок, тргао се, погледао ме испит 
} Он и тетка беху ми драги родитељи.{S} Кад су ме примили, било ми је тек пет година.{S} Теча м 
вам говорим.{S} Чудно ми је и самој.{S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме чисто говорити и оно што 
S} Ја сам стара а то је млађи човек.{S} Кад сам била млада, радо сам читала.{S} Читал сам Обрад 
{S} Склопила сам их, да га не видим.{S} Кад сам их отворила, рекла сам хладно и одлучно:</p> <p 
е тако рећи.{S} Тако говори младост.{S} Кад неби ни она тако говорила — џаба ти човека!{S} И сн 
бине још у деци управе на прави пут.{S} Кад би се у свету претпостављало здравље болесној уобра 
ноћ и читала неку рукописну књижицу.{S} Кад је прочитала, спалила је ту у камину.{S} Каже, и то 
ије, што сам их донде имала...</p> <p>— Кад је то природан закон, отпочела сам најпосле, нашто  
— и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да чита ил да седи 
набе.{S} Плакала сам дуго и горко.{S} А кад је та врела река одшила, паде ми поглед на икону, н 
бав није најмоћнија и најсветија. <hi>А кад мајка пита: какво је лице њезина детета?!{S} Сродст 
, кад га она неби пустила од себе, онда кад би с њоме заједно пропало, а у даљини се сијао зрач 
седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, па кад нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а плетице све  
ређа се у души и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам снизити уједно?</p> <p>Так 
итост и остале душевне врлине?{S} Доста кад је лепа ларва и дубок пун џеп!{S} Цео свет, особито 
ала, тежио је за њом и тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сваку изјаву.</p> <p>Био ми је з 
— Не замерте ћерко.{S} Така сам била од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљ 
<p>Била је већ настанула пета година од кад сам примљена у кући моје помајке.{S} Једног дана ре 
 пута мислила о вама.{S} Особито сад од кад —</p> <p>Старица застаде, а од старости сузне јој о 
ејала се старица.{S} То је тако било од кад је, и биће довека.{S} Права љубав је вечита.{S} Она 
родице.{S} Често мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда сирот 
> да вас више видети нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</ 
ам грешила.{S} Па онда, човеку по кад и кад и преври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал тек је т 
ебично. „Не ћу да живим, кад га немам и кад нисам сретна!“ То истина говори очајање, али више и 
а способна за љубав, кад тако говорим и кад сам остала неудата.{S} Не, ћерко није тако.{S} Куца 
оста је учинила, кад им је дала живот и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да им набави госпо 
 кад једра плећа љубљене особе спадну и кад руменило са лица у борби живота нестане!</p> <p>— П 
д касније зараде моје поштовали ме, али кад је требало који новчић потрошити од онога, што сам  
ерко, овај мало драстичан израз.{S} Али кад се неки свет не стиди трулеж подрањивати, што би се 
="146" /> <p>— Већ и тај жутокљун мисли кад се жени: нека је новца, а жена је на свету и више!{ 
 заузела беше Лиза, те сам могла читати кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — практич 
шећер, удесише неку пријатну арију: тек кад су је свршиле, почеше пипкати шећер.</p> <p>— Тако. 
ави.</p> <p>Ћутала сам и јецала.{S} Тек кад ме хтеде привући својим прсима, тргла сам се и усту 
ми је била мирна, од прилике онако, као кад учинимо какво добро дело. </p> <pb n="166" /> <p>От 
сели; а за сироче нема веће среће, него кад може да задовољи оне, који га с љубављу сретају! </ 
ла радост са једном таком тичицом; само кад ми неби биле тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од 
сам водила дневник.{S} Смејаћете се, но кад-кад нас <pb n="150" /> баш та детињарија задржи од  
к, но нека га Бог поживи!{S} Да није по кад-кад шале, јадно би изгледао овај свет.{S} Јесте ли  
л вама ћу казати.</p> <p>Човек осети по кад-кад потребе да се исповеди.</p> <p>Застала је и убр 
ешко сам грешила.{S} Па онда, човеку по кад и кад и преври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал те 
аш милило живити.{S} Знам ја како је то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се засијаше у очима.{ 
Сестра и шогор радо ме примише, особито кад чуше, да ћу им плаћати храну.</p> <p>Први ми посао  
в.{S} Ми би је велим презирали; особито кад би тај растанак изискивала и друга дужност.{S} Тако 
 који су обично <hi>себичност</hi>, јер кад не могу љубљену особу имати, слепо јуре у пропаст,  
убокој старости, а смешила се у моменту кад сам је погледала; па ме је то збунило.{S} Држала са 
а је девојка,“ заврши моја помајка, баш кад сам отворила врата.</p> <p>Смркло ми се пред очима. 
ити, говорила је.{S} Ко зна хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не једе 
 Само то чудо и покор да видите!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, па се питам:{S} Где им је с 
говорим.{S} Чудно ми је и самој.{S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме чисто говорити и оно што мор 
водила дневник.{S} Смејаћете се, но кад-кад нас <pb n="150" /> баш та детињарија задржи од изгр 
о нека га Бог поживи!{S} Да није по кад-кад шале, јадно би изгледао овај свет.{S} Јесте ли га л 
ма ћу казати.</p> <p>Човек осети по кад-кад потребе да се исповеди.</p> <p>Застала је и убрисал 
.{S} Често мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда сироте нема 
ене је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво поникла љубав, у 
ека ледена рука. </p> <pb n="157" /> <p>Кад сам се освестила, лежала сам на канабету, поред мен 
ћу се вас сећати до своје смрти!</p> <p>Кад сам лане била у Т., отишла сам опет да видим баба-С 
е нашла још тога дана кола за *.</p> <p>Кад сам полазила, Даница се гушила у сузама, а блистале 
, па с тога често и неповерљива.</p> <p>Кад је то видео, хтео је све жртвовати.{S} Но тада је б 
ли што је лошија од остале робе.</p> <p>Кад човек чује, или чак и осети таку пресуду света не з 
 а пре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула да одлазим, заплакала се.</p> <p>— Збогом ћ 
је чуђење, нов и доста правилан.</p> <p>Кад је тетка дошла, почела сам читати:</p> <p>И опет де 
е другу, коју је доцније и узео.</p> <p>Кад је приметила Душанову равнодушност, изменула се и п 
те.</p> <p>Закључисмо, да идемо.</p> <p>Кад сам се сутра дан упутила с тетком жељезници, једва  
„тако ми је покојница наручила.“</p> <p>Кад смо је сахранили, седила је дубоко у ноћ и читала н 
не. „Која вајда,“ севну ми кроз главу, „кад је твоје срце мртво.{S} Осећај, што га осећаш, не м 
исала ми Даринка измећу осталог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом радо разговарала,  
 отворено вратити.{S} Узела сам и перо, када се покрену у мени нека врста сажаљења: „Ако можда  
етањем толико задржала.{S} Бар ће те се кадгод сетити фрајла-Стане Истинићеве.{S} Ваше име не з 
па ћу заборавити, а ко зна оћул вас још кадгод видити; но ја сам вас заволела онако на први пог 
ј нисам ништа казала.{S} Нисам имала ни каде.{S} Баш је стигао влак с бароном.</p> <p>Погреб је 
о се често шогор и сестра.</p> <p>„Имам каде.{S} Нема ми ни тридесет година.“</p> <p>„Нема ти н 
амо нека је богат.{S} Еквипаж и вранци, кадифа и злато, — то јој је сва жеља и сав идеал!</p> < 
во и шкрофлезно дете, шта му је милије: кадифа и златно одело или здравље?{S} Питајте га, па ће 
тек да стеку име, да се увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад год им се даде прилик 
.</p> <p>Ретки су људи, које патња није кадра сломити.</p> <p>— И то је само доказ, да таке рет 
и натписа.{S} Кад сам је питала, зашто: каже: „тако ми је покојница наручила.“</p> <p>Кад смо ј 
е прочитала, спалила је ту у камину.{S} Каже, и то јој покојница наручила.</p> </div> <!-- </di 
 окона. „Дете ретко слуша оно шта му се каже, већ радо полази путем, којим види да многи ходе,“ 
 од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је  
о ћу свршити, не могу знати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у последњем часу оставити неће.{S 
сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом месту, ал  
е се пренусмо. </p> <pb n="144" /> <p>— Кажем ја, осмехну се старица, да је детињство и старост 
ије у реду што ћу пред вама, дететом да кажем, али ко год мало оштрије погледа по свету, увидић 
.</p> <p>Сад ми друго не остаде, већ да кажем истину.</p> <p>— Зашто ми ниси казала; ишла би и  
убав и старање о деци!</p> <p>— Нећу да кажем, да није љубав.{S} Љубав је дабоме.{S} И најгора  
умем шта тиме мислите?</p> <p>— хоћу да кажем, да није баш рђаво, што се у младости човек занос 
p>Скочила сам, да га задржим, да му све кажем и да умрем, али на врати сам се већ стропоштала.{ 
ош једном молим, да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љубим хиљаду пута већма него пре.“</p> 
пусти да могу доћи да те видим и усмено кажем шта сам све до сада препатио.</p> <p>Очекујући од 
 Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћу заборавити, а ко 
омисли се и ти, па буди милостивија.{S} Кажњен сам и онако и сувише.{S} Огорчен на тебе, оженио 
ви према својој деци.{S} А она је доста кажњена и онако; са снахом се није слагала, па је умрла 
а станици.{S} О старици јој нисам ништа казала.{S} Нисам имала ни каде.{S} Баш је стигао влак с 
сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала, радо би вас одвела.</p> <p>Тако остаде сво моје 
ог времена умрла, а на самрти све му је казала, молећи Даницу и њега, да ме замоле, да јој мртв 
да кажем истину.</p> <p>— Зашто ми ниси казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тетка.</p>  
ек у пола волео као ја њега, срце би му казало, да сам чиста и невина.</p> <p>Заборавила сам га 
е с истином.{S} Зар ти није већ дневник казао, да се то море хоће и код мене да узбурка и колеб 
сам до баште, до места, где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала с 
 подрањивати, што би се ја стидела вама казати, какав је тај трулеж.{S} Јелте, да је тако?{S} П 
ам толико, да се свршава.{S} Иначе мора казати свекру, јер он, т. ј. младожења добија и у месту 
Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; говорила је спустивши с 
p>„То и не тражим; само хоћу и морам ти казати; да немаш право што се срдиш на мене.{S} Нисам ј 
</p> <p>— Најпре једите, а после ћу вам казати, како о томе мислим.{S} Ви слабо једете! рече он 
пство њиме поноси.{S} Друго вам не умем казати.</p> <p>— То је баш ко с Димитријем Обрадовичем. 
и ми. — Најпре сам вам хтела све усмено казати.{S} Но овако је боље.{S} Не марим о себи да гово 
але.{S} Неби ме ни разумели, ал вама ћу казати.</p> <p>Човек осети по кад-кад потребе да се исп 
питала сам је ја.</p> <p>— Приповедаћу, казаћу вам све. — Другом нисам; не марим да се тужакам, 
мајку умилостивио, да нас по заслузи не казни, ни броја се не зна!{S} Шест година провела сам у 
вати, што би се ја стидела вама казати, какав је тај трулеж.{S} Јелте, да је тако?{S} Па ми не  
а.{S} И нехотице почела сам премишљати: какав мора бити „делија“ за кога би ја пошла.{S} Нисам  
цама или се склонила где год, па читала какав немачки роман или по коју првину М. Видаковића, к 
обито у зимњим дугим вечерима.{S} Чујем какав догађај, прочитам што, или видим какву погрешку ш 
 замерити, извињавала се; хоћу да видим какав је.{S} Већ одавно нисам читала; можда сам већ и з 
ле смрти најближа околина позна онакву, каква сам.{S} Да ће се нагађати о мени разне гатке, нис 
 особито матера.{S} Зар оне не увиђају, каква одговорност лежи на њима пред Богом и светом.{S}  
 коју сам такође собом понела.</p> <p>— Каква вам је то књига?{S} Како је лепо увезана, као ева 
 остаје природа, па се бојим да не буде каква изгреда...{S} Ретки су и људи, који јачем искушењ 
не, мачку и псето.{S} Мислиће те да сам каква „чегртаљка“; толико вам говорим.{S} Чудно ми је и 
} Но тада је било касно.{S} Осећала сам каква нас провалија дели; он је био њежно чедо аристокр 
p> <p>Дабоме да сад тога нема.{S} Чујем каква је сад мода.{S} Усили се, па те дочека Бог те пит 
етим баба-Стану, не носећи јој припомоћ какве добротворне женске задруге, било би испод достоја 
знајем те смирене муштерије...“</p> <p>„Какве су то белешке? читај, бар да чујем.“</p> <p>„С др 
тан тако усамљено женскиње у друштву са каквим добрим другом; неће становати у једној соби, а ш 
S} Усили се, па те дочека Бог те пита с каквим ђаконијама.{S} Често таким, да убија кућу.{S} Дн 
сам читала показаше ми колики је свет и каквих је људи у њему.{S} Теча се томе радовао; био је  
х, учених и дресиратих; само не онаквих каквих сам ја хтела.</p> <p>Сваки од њих имао је разлог 
ија и најсветија. <hi>А кад мајка пита: какво је лице њезина детета?!{S} Сродство душе и срца п 
 огрте у њу, с таком пажњом, као да сам какво слабо болесно дете.</p> <p>Ја сам заиста дрхтала, 
 је њему, па јој је мило</hi><hi>онакво какво је</hi>.{S} Сродство душе и срца треба да веже му 
ирна, од прилике онако, као кад учинимо какво добро дело. </p> <pb n="166" /> <p>Отворила сам о 
 сећала сам га се као што се човек сећа каквог милог покојника.{S} За мене је био мртав; само ш 
ам исповедала, него место тога отпочела какву згодну шалу, држећи, да је смешно и детињасто гов 
 какав догађај, прочитам што, или видим какву погрешку што се у свету око мене десила, па онда  
 оборио поглед и збуњено и брзо отпочео какву тему, што није интересовала ни мене ни њега.</p>  
тено осећам.{S} Сиромах, није ни слутио какву ми је будућност у овом поквареном и леденом свету 
а другу.{S} Дође ли једно од њих у било какву неприлику, зар се надати саучешћу, пожртвовању и  
е око врата.{S} Он нам је увек донео по какву играчку.{S} Но то нас није толико веселило колико 
 смејала се она.{S} Милан ми приповеда, како је мајка дала секи књигу.{S} Па држим, да је што и 
 мене тако исто љуби и чисто се чудила, како пре то увидила нисам.</p> <p>Постала сам и према њ 
ојку с хиљадама!“</p> <p>„Сирота Стана, како ће јој бити!“ јецала је поново Даница.</p> <p>„Да  
тит човек.{S} Провођаџише Н. Н, све је, како се само може желети.{S} Провођаџија бар тако тврди 
 би своје ископала, ако би хтело одати, како ми је у срцу. — Била сам вулкан, по чијој површини 
— Најпре једите, а после ћу вам казати, како о томе мислим.{S} Ви слабо једете! рече она, нудећ 
осле ме је питала: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинила неком природном  
ав речима, али је сваки поглед козивао, како му је у срцу.</p> <p>Дуго сам држала, да се обоје  
лност, а понос девојачки још ме научио, како се осмехом растерују сузе а жеравица ледом заклања 
исте ме, ћерко, разумели, бар не онако, како сам ја хтела.{S} Ја нисам одређивала, шта је љубав 
ег; само ме напомен'те...</p> <p>— Ију, како је дебела!{S} Ту нећете никад ни прочитати.</p> <p 
едесети девојачки рођен-дан!</p> <p>Ху, како је хладно!{S} Ветар хујуче а мрзну прозори; бура и 
м ето већ остарила а не могу да појмим: како човек неког може волети тек због телесне лепоте?!{ 
још те како боли та глупост светска.{S} Како и неби, кад ти предпостављају лошију од тебе, само 
је он заволео, јасно сам сад видила.{S} Како је она осећала, нисам хтела да испитујем.{S} Нашто 
ела.</p> <p>— Каква вам је то књига?{S} Како је лепо увезана, као еванђеље. (било је „дивотизда 
измећу осталог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом радо разговарала, онако, као некада 
:id="SRP18870_C1"> <head>I.</head> <p>— Како се узме.{S} Гладовала нисам никад.{S} Нисам морала 
/l> <l>Целе вечности.</l> </quote> <p>— Како вам се то допада? питала ме је радознало.</p> <p>— 
д тако своју децу занемарују?!</p> <p>— Како, мајко?{S} Ја понајвише видим накићеву дечицу.{S}  
> <p>Она га поглади по косици.</p> <p>— Како би ти мајка радо учинила радост са једном таком ти 
ра дан сам јој однела књижицу.</p> <p>— Како вам се допада мој живот? питала ме смешећи се.</p> 
ноде.{S} Никад ми није дуго време.{S} А како сам сама морала бих полудети или трчкати од једне  
је јој се баш милило живити.{S} Знам ја како је то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се засијаш 
а пуна нежности; а ја сам се изражавала како сам умела и како ми је допуштао понос девојачки.</ 
а Данке.{S} Васпитала сам је образовала како сам најбоље могла; важила је као најбоља и најобра 
ила.{S} Тада сам га одбила; нисам знала како он мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се пр 
.{S} Била је до смрти при свести.{S} Па како се радовала, кад је видила рођаку!{S} О, то никад  
никад се не жури.</l> </quote> <p>— Гле како баба сравњује! насмеја се тетка и прекиде ми читањ 
равог разума.{S} Но и опет боли, још те како боли та глупост светска.{S} Како и неби, кад ти пр 
снажна.{S} А:</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која —</l> <l>Сунце сија, 
 опет:{S} Јер</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која — </l> <l>Сунце сија 
" /> потребе да ме се маши, па ма иначе како да сам чезнула за том руком...{S} То је видите узр 
а ја сам се изражавала како сам умела и како ми је допуштао понос девојачки.</p> <p>Дан по дан, 
већ су под земљом.{S} Докле ћу живети и како ћу свршити, не могу знати, ал срце ми каже, да ме  
е и мрве понашања у њима — врши се, али како?!{S} Свађа, речкања, пребацивање, гунђање, плач и  
ла.{S} Зато буди милостива, па одговори како живиш и можеш ли нам опростити.{S} Та ја сам најма 
м.{S} Згодном приликом дадох му познати како ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учин 
 нисам могао издржати, Па сад ме осуђуј како знаш!{S} Дошао сам, да те још једном молим, да ми  
/p> <p>С тим је одјурио из собе.</p> <p>Како ми је било, тешко је појмити.{S} Полуонесвешћена п 
<p>Она уздахну и оде од постеље.</p> <p>Како ми је било, даје се замислити.{S} Стара моја тетка 
Сви осећаји ко да ми се следили.</p> <p>Како су живели у „новоме свету,“ никад нисам поуздано д 
ш који егземплар?“ смејао се он.</p> <p>Како неби било!{S} Сад сам вам тек прочитала пролећне м 
су ту у земљи подруми и коморе.</p> <p>„Како живе ти људи?“ мислила сам и поглед ми паде кроз о 
ији, нека дигне камен на мене и нека ми каља успомену!</p> <p>СТАНА.</p> <p>Сутра дан сам јој о 
вета ради!“ Зар не пролази и сунце кроз каљава места, на остане чисто?!{S} Тако се ћерко, ту об 
="162" /> <p>„Не, мајко, нећу ти спомен каљати!{S} Твоја кћи је доста патила, па ће бити снажна 
ли баш тако?{S} Не, сећају се они мене, кам год им се прохте смејати.{S} Нисам ишла обичним тра 
ла а ко осећа да је чистији, нека дигне камен на мене и нека ми каља успомену!</p> <p>СТАНА.</p 
тамо у варошко гробље.{S} Метнула јој и каменит крст, али без сваког знака и натписа.{S} Кад са 
ам посла с поштеном женскињом.{S} Друга каментара није ми требало.</p> <p>Дођох и у „жељезничку 
у.{S} Кад је прочитала, спалила је ту у камину.{S} Каже, и то јој покојница наручила.</p> </div 
аџића и све што ми је до руке дошло.{S} Камо среће да нисам ништа читала!{S} Старка тешко уздах 
 био: једна постеља, сто с две столице, канабе, шифонер и један орманић с рафом, на коме је ста 
ам; говорила је спустивши се до мене на канабе и милујући малога.</p> <p>Дете се још јаче приљу 
појмити.{S} Полуонесвешћена пала сам на канабе.{S} Плакала сам дуго и горко.{S} А кад је та вре 
 <p>Кад сам се освестила, лежала сам на канабету, поред мене клечаше моје две ученице тарући ми 
кавезу скакутао је по један пар веселих канаринаца.{S} Доле на поду, играло се поред постеље на 
 да вам га прикажем, а тако зовем своје канарине, мачку и псето.{S} Мислиће те да сам каква „че 
болно и гласно засмеја — сад љубим моје канарине, мачку и псето.{S} Смешно је, јел те?{S} Али и 
азума.“</p> <p>„Врло појетички; само се канда не слаже с истином.{S} Зар ти није већ дневник ка 
ћи сам застала.{S} Кад сам се пробудила кандило је горело а Даница је јецала у својој постељи.< 
 га одмах и женити?“</p> <p>„Чим отвори канцеларију и отпочне радити,” рече мајка, узевши ме ош 
е: умртвила сам своје срце и одбила га, као некада Милана. — После неколико дана био је већ вер 
м је то књига?{S} Како је лепо увезана, као еванђеље. (било је „дивотиздање.")</p> <p>— То су п 
 ја сам била чила, окретна и задовољна, као и друга деца.{S} Имала сам милу мајку, драгог оца,  
де од Фенелона и других страних писаца, као и библију и златоустове беседе, од Доситеја Обрадов 
т ми је писао:</p> <p>Твој опроштај је, као кап воде од жећи умирућем патнику.{S} Зар се тако г 
пкати је по бради и лицу; изгледало је, као да је милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу 
</p> <p>Пољубила сам слику своје мајке, као душевну избавитељку своју, а зора ме је затекла за  
з друге.{S} Милана смо опет обе волеле, као једина брата, бранитеља и заштитника свог.{S} Та за 
а ни по фабрикама губити своје здравље, као што га многе јаднице ево баш у овој вароши -губе; а 
вестан подмладак!{S} Наћиће се, дабоме, као и свуда по неки изнимак, али већина ће пропасти.{S} 
— После ће ме можда оставити и памтење, као што су ме заборавили и људи.</p> <p>Заборавили? — Ј 
атерина надзора тек смуљавају или паре, као пилиће.{S} Чуде се после: одкуд шкрофлезан и јектич 
а сам се и Милана.{S} Склопила сам очи, као оно деца, да му слику видим, али место њега видила  
 тече е тетке.</p> <p>Теча беше учитељ, као и отац ми.{S} Деце у кући није имао; јединицу ћерку 
аме.“ Па ме огрте у њу, с таком пажњом, као да сам какво слабо болесно дете.</p> <p>Ја сам заис 
о влак с бароном.</p> <p>Погреб је био, као што је теча рекао: „госпоцки“ и величанствен.{S} Би 
шарени свет и не познате, бар не овако, као што сам га ја познавала!{S} Старка умукну и замишље 
бих се с тобом радо разговарала, онако, као некада; можда не би одобрила корак, што сам га учин 
уша ми је била мирна, од прилике онако, као кад учинимо какво добро дело. </p> <pb n="166" /> < 
ше видим накићеву дечицу.{S} Изгледају, као неке накићеве лучице.{S} И то већ показује неку мат 
 сам била од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер сам поред 
бу, дошла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане што је чинио, те уђосмо заједно у кућу.</p>  
шам гласове и решетам ову или ону кућу, као што то чине многе токорсе даме и матере читаве поро 
естат мора!</l> </quote> <p>— Тај стих, као да ми је познат, прекиде ми тетка читање.</p> <p>—  
ет.{S} Јадног дана добила сам писмо.{S} Као електрисан застао ми поглед на адреси тој.{S} Позна 
неби ни разумео.{S} Рекао би ми можда — као у оној песми што је рекао свети Петар баба Ани.{S}  
јуче а мрзну прозори; бура и хладноћа — као у мојој души.</p> <p>Шта ћу данас да забиљежим? — Ч 
них машинерија, беше се за неко време — као обично пред подне — стишало.{S} Осим тичијег цвркут 
рема сиротињи милостива женскиња, али — као већина отмених госпођа — много је полагала на споља 
величанствен?{S} Питаше тетка.</p> <p>— Као обично код таке господе.{S} Не ће се видети ни кол  
ано:</p> <p>„Зашто сам остала неудата.“ Као неки мото беше додато:</p> <quote> <l>Имала сам топ 
чајнички поглед у мене а ја сам дрхтала као у грозници.</p> <p>„Што ћутиш?{S} Реци, да хоћеш.{S 
ана волела, њега сам поштовала и волела као рођена брата.</p> <p>Сад ме је опет нашао.{S} Практ 
ра сира.{S} Па и једна лубеница, хладна као лед.{S} Њу сам вама наменула.{S} Држала сам је до п 
ћа и склониште душе, настави она.{S} Па као што неможе свестан човек заволети мртву лутку, са њ 
овала како сам најбоље могла; важила је као најбоља и најобразованија девојка у месту и околини 
газио углед где год је могао.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека му је просто — није знао шт 
љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица вечито у нашем срцу, да у повољним околн 
родужи даље?!“ Тако је видиш било, а не као сада.{S} Умориш се ко псето од силних питања.{S} Те 
шна, али ни суревњива; сећала сам га се као што се човек сећа каквог милог покојника.{S} За мен 
ућан — Боривој.</p> <p>Уздрхтала сам се као неки кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но обичн 
е име.{S} Била ми је другарица и сироче као и ја; модистлук је самном заједно изучила а пре год 
ранећи се.{S} Десет година ме поштовали као рођену матер своју.{S} Једанаесте године заболеше м 
ам очи, да је не видим.{S} Изгледала ми као пилат, који Бого-човека предаје народу да га распне 
да тужно рече: „Лако је теби, ал у мени као да су две природе; једна добра а друга зла; вечито  
ивши, да ме имају у старости издржавати као рођену матер своју, а док сам млађа, издржаваћу се  
шао; те би ме и нехотице почео сматрати као узрок своје несреће.</p> <p>Опет се поновиле препаћ 
а сам и осећала, да Милана не љубим тек као брата и пријатеља, већ и некако друкчије. </p> <pb  
баш мене поштедила? ...</p> <p>Била сам као цветак, кад га од стабла откинеш; но свенула и опет 
њезино питање, а још више поглед, којим као да је хтела да ми прочита мисли још у души.</p> <p> 
ства не ступа се у познанство са особом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитства, ал те 
{S} А је ли бар он срећан, или је гоњен као Обрадович?</p> <p>— Велики људи ретко су потпуно ср 
о мени.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, срце би му казало, да сам чиста и невина.< 
ша баш ништа....{S} Карактерише је само као простакињу, „што се меша са сваким;“ те тиме руши у 
 давно удала.</p> <p>„Опрости јој Стано као што јој и ја праштам,“ свршавао је своје писмо; „а  
, да твој део добила ниси.</p> <p>— Вас као да слабо занима старичин живот? смејала сам се.</p> 
?{S} На што уздизати сталност и верност као врлину?</p> <p>— Дабоме да је сталност врлина.{S} Б 
 се онда јунакиње или дижу, те блистају као звезда, или клизају све даље и даље док не пропадну 
ице!{S} А ви сека-Мацо, умесите штрудлу као и пре.{S} Онда вам је тако добро испала, бољу је не 
еш; но свенула и опет нисам.{S} Деца су као оне биљке, што у сваком земљишту корена хватају; па 
!{S} А не питају: која мати негује децу као што треба?{S} Мисли доста је учинила, кад им је дал 
 тебе, само за то, што је удата!{S} Баш као да је брак чистилеште сваког душевног гада и фирма  
 неким презирањем о теби говори.{S} Баш као да ниси свестан створ, већ мртва роба, која остане  
Грбава је.{S} Испустила је слушкиња још као мало одојче.{S} Шта ће те?{S} Мати велика дама, па  
 је писао:</p> <p>Твој опроштај је, као кап воде од жећи умирућем патнику.{S} Зар се тако говор 
 сад ишту.{S} С годинама порастиће ми и капитал.</p> <p>Сестра се насмејала, а шогор ваљда у об 
ну.{S} Но тада беше толика свота знатан капитал.{S} Сљед тога ретко беше недеље а да није на мо 
рекао; „Баш ко да је при женидби главно капитал.“</p> <p>„Чини ми се, да јесте“, смејала сам се 
о на школе.{S} Отац му, да боме има леп капитал, ал још доста деце, па ко паметан човек, жели с 
ме је дуго болело, што ти је вера у мој карактер, моју чистоту онако лабава била.{S} Но и тога  
а прсте избројати да траже у мужу ваљан карактер и верна разборита друга.{S} Нека је ма и сулуд 
{S} По писмама судећи, редак дар, чврст карактер, весела и живахна природа и осетљиво благо срц 
у сличности карактера.{S} Разумете ме — карактера! — Темпераменти могу бити сасвим различни и п 
вање душевних врлина, сличност назора и карактера, мора у браку тек благослов и срећу доносити. 
ско сродство лежи поглавито у сличности карактера.{S} Разумете ме — карактера! — Темпераменти м 
е да мислим, него сам и уверен.{S} Таки карактери, таке природе не подлежу лако.“ Око му је пла 
пати оно — што зовемо судбином, но таки карактери умеју се узвисити над једним и другим.{S} Пат 
но...{S} Прво донаша посетилици почаст, карактерише је хуманистичким особинама, а друго не зван 
о похађање — не донаша баш ништа....{S} Карактерише је само као простакињу, „што се меша са сва 
и била човек.{S} То није грех; то је на карактерном човеку врлина; показује уз разум и топло ср 
} Читал сам Обрадовича, Видаковича, а и Караџића и све што ми је до руке дошло.{S} Камо среће д 
ста жалосно.{S} Срам их било!{S} Хоће с картањем на новац бајаги неке забаве.{S} Лепа забава, к 
г младог доба, али шта велите о женском картању?{S} И мушком оно не служи на част.{S} Карташ је 
у?{S} И мушком оно не служи на част.{S} Карташ је оличено среброљубље, законом обезбеђена варал 
ови презру и истисну — пре него ма коју карташицу или особу са мрачном прошлошћу, али светлом т 
а о себи никад; и ако је често виђала у касапници.{S} Тамо је куповала меса за чорбу себи и „св 
 у кућу.</p> <p>Док је трајало новца од касније зараде моје поштовали ме, али кад је требало ко 
“ и остала његова дела.{S} Но ја сам се касније и сама задубљивала и у сувопарније ствари и тру 
емо наставити.{S} Сад лези и ти, већ је касно а теча ти је легао, па неможе заспати.{S} И кроз  
ео је све жртвовати.{S} Но тада је било касно.{S} Осећала сам каква нас провалија дели; он је б 
За мене је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво поникла љуба 
ако ли је после-подне, наслони главу на катедру па — хрче.{S} Тек на лупу од нашег трчања по ск 
{S} Добро велите, ћерко.{S} Пада и мени кашта на памет, да би баш женскиње требало тако да се з 
руку; „још ми та кошуља не треба, па не квари те очи; већ је сумрак.“</p> <p>Устала сам и збуње 
су на врати продире светлост; а то њему квари сан.</p> <p>Учинила сам јој по вољи; била сам и п 
 фрајлице.{S} Ал она се отселила из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била на пошти, питам јој га 
ну.</p> <p>— Манимо се метода, већ брзо кваси грло, па настави читање.{S} Једва чекам да чујем  
 левентује <pb n="149" /> и лакше „тера кера.“ А колико је уважених госпођа, које се удале, тек 
оз практичарка.{S} Држала је, припасаћу кецељу и на ново засука рукаве, чим ме похвали — и ради 
сретан?{S} Ако — “</p> <p>Страшне мисли кидаше ми душу.{S} Више нисам могла издржати.{S} Прелом 
<p>Прва књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Кикинда 1990.</p> </div> </front> <body> <!-- <div type 
 адвоката, а у шогора беше син Душан, с ким се још од пре познавао.</p> <p>Душан је био мојих г 
{S} Исто тако не силази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица вечито у на 
{S} Шта ви разумете под том лепотом?{S} Кинез стеже својој ћерци ногу, да би је полепшо а нама  
а: само је тако морало бити; срце ми је кипило од смесе радости и туге, среће не среће, наде и  
ни:{S} Отселила се.{S} Не може да плаћа кирију за „анштендиг“ собу.{S} Сад је тамо у оном крају 
 сам их већма него и тице и цвеће и оно китњасто зеленило и плаво небо, што тако красно дичи мо 
да на памет?{S} Зар се не страше муке и клетве дечије, греха пред Богом и срамоте пред људима?! 
ила, лежала сам на канабету, поред мене клечаше моје две ученице тарући ми чело и руке, а чело  
е или дижу, те блистају као звезда, или клизају све даље и даље док не пропадну у глибу — порок 
с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица вечито у нашем срцу, да у повољним околностима оп 
 љубави према Милану никла ми је у срцу клица сумње у мушку сталност, а понос девојачки још ме  
 чиме дарива и другу децу своју.</p> <p>Клица је била ту; и ја сам била чила, окретна и задовољ 
ј покренути осећај у њему уништим још у клици.{S} Зар сам се један пут за рад тога пред њиме хо 
лаче над развалинама правде и сасушеном клицом светског здравог разума.{S} Но и опет боли, још  
ирода ми не беше маћеха; подарила ми је клицу свега онога, чиме дарива и другу децу своју.</p>  
 из наклоности, никад нисам дознала.{S} Клонила сам се њега и породице му.{S} Но у њему је сад  
чи изговорила је једвачујно а глава јој клону на прси.</p> <p>— Вама је позлило?!{S} Па је устр 
а ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и плакала, док се није смркло.{S} Тада дође Даниц 
>— Српкиња сам, рекох, па седох опет на клупу.</p> <p>— И ја ћу се одморити, ако допустите? па  
деље си једног јутра заборавила у брави кључ од своје собе.{S} Зацело си се журила у дућан.{S}  
А</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Кикинда 1990.</p> </div 
p> <pb n="152" /> <p>Још и сад се сећам књига које ми је осим Доситејевих допуштао читати.{S} Б 
 собом понела.</p> <p>— Каква вам је то књига?{S} Како је лепо увезана, као еванђеље. (било је  
 шифонеру је било доста уједно сложених књига, а о зидовима је висио један старински сат, некол 
нам је и слао место играчака различитих књига.{S} Упознао нас је и с немачком литературом.{S} С 
н ми приповеда, како је мајка дала секи књигу.{S} Па држим, да је што интересантно, кад је сека 
итала!{S} Старка тешко уздахну и отвори књигу.</p> <p>— Зашто, мајко?{S} Ја држим да читање ник 
ало ми се да читам.{S} Док прочитам ову књигу можда ћу и пробати.{S} Није згорег; само ме напом 
им да читање никоме не шкоди.{S} Ваљане књижевне ствари увек су корисне.{S} Човек постаје читањ 
 искључена из наслеђа прабабе нам Еве — Књижица је учинила, што „баца“ није могао са „секом“ да 
ј одлазак.</p> <p>Тек што сам преписала књижицу, дође ми од куће писмо, да сам нужна код куће.< 
>СТАНА.</p> <p>Сутра дан сам јој однела књижицу.</p> <p>— Како вам се допада мој живот? питала  
 остају у души човечијој.{S} Умотала је књижицу у папир и метнула крај стола.</p> <p>У томе изб 
 старицом, обећавши, да ћу скоро доћи и књижицу донети.</p> <p>— Секо, баца неможе с тобом тича 
тња!</p> <p>Молила сам је, да ми остави књижицу још за који дан, да је препишем.</p> <p>— Шта ћ 
<p>Док се тетка вратила, разгледала сам књижицу.</p> <p>На насловном листу беше написано:</p> < 
ди чак са дна једну сашивену рукописану књижицу.</p> <p>— Ево, рече, пруживши ми. — Најпре сам  
је дубоко у ноћ и читала неку рукописну књижицу.{S} Кад је прочитала, спалила је ту у камину.{S 
а.{S} Дошли сте токорсе у госте, па све књижурине вучете с вама.{S} Ту вас ко може видити, а зн 
,</l> <l>Отскакутала.</l> <l>А несрећа, ко жена је верна,</l> <l>Пригрли ти та мужића њена </l> 
т година млађа.{S} Видим, да има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, што сам овак 
осети потребе да се исповеди, ал ономе, ко нас разуме...{S} Званична исповест слабо олакшава, о 
о и у парку.</p> <p>После ме је питала: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чи 
 једној соби, а што су ближе, тим боље; ко би још тако луд био да крати себи пријатну забаву и  
.{S} Уседелицу свет обично исмејава.{S} Ко пита, за што си тако остала.{S} Доста да ниси удата, 
д сте заслужиле, смејала се старица.{S} Ко не ради не треба ни да једе.</p> <p>Милан никако да  
ло, а свесна разборита човека никад.{S} Ко се држи за свесна, па и опет тек спољашњост на предм 
— Не, то ћу ја урадити, говорила је.{S} Ко зна хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узел 
ао, ћерко!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се томе надо!{S} Ал ходите унутра.{S} Ваљда се не 
 онда је на свету мало праве љубави.{S} Ко данас пита за поштење, разборитост и остале душевне  
 забиљежим? — Честитао ми није нико.{S} Ко би се мене и сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — 
р зар ти хоћеш тридесету да дочекаш?{S} Ко ће те онда узети?!“</p> <p>„Све муштерије што ме и с 
а.{S} Ту вас ко може видити, а знате, — ко хоће да се жени, прво гледи, јел девојка вредна...</ 
ла.</p> <p>Примила сам понуду.</p> <p>— Ко вам је то?{S} Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше им 
на, да не зна ни „на чем жито расте...“ Ко год хоће може је преварити и онда, грех на његову ду 
лења, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом мест 
 што?{S} Стара сам, па ћу заборавити, а ко зна оћул вас још кадгод видити; но ја сам вас заволе 
 За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дужност, него на право своје, не мож 
атити.</l> </quote> <p>Ја сам свршила а ко осећа да је чистији, нека дигне камен на мене и нека 
 има леп капитал, ал још доста деце, па ко паметан човек, жели свако да усрећи.{S} Зато одавно  
во поигра, јер:</p> <quote> <l>Срећа је ко вереница мила,</l> <l>Несташна, чила;</l> <l>Тек што 
и чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та 
о на рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко обзире на савете његове, већ се поводи за срцем и од 
 је земљиште у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним име 
видиш било, а не као сада.{S} Умориш се ко псето од силних питања.{S} Тек што им знање на левак 
{S} Видим, да има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, што сам овако остала.{S} Ус 
ше срца у грудима немам.{S} Сви осећаји ко да ми се следили.</p> <p>Како су живели у „новоме св 
што ћу пред вама, дететом да кажем, али ко год мало оштрије погледа по свету, увидиће, да је та 
гла читати кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — практичност...</p> <p>Била сам опет  
оштују тек устима, речма, а срцем ретко ко за њима жуди.</p> <p>— Зато и јесте све мање љубави  
 сам и код феишпана.{S} Није Маца макар ко!</p> <p>— Знам, сека-Мацо, па зато вам и наручујем.. 
 све књижурине вучете с вама.{S} Ту вас ко може видити, а знате, — ко хоће да се жени, прво гле 
 вам не умем казати.</p> <p>— То је баш ко с Димитријем Обрадовичем.{S} А је ли бар он срећан,  
љда у обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да је при женидби главно капитал.“</p> <p>„Чини ми с 
трчања по скамија, протре очи и викне: „Ко је то на среди, нек продужи даље?!“ Тако је видиш би 
ек ако ме ти не љубиш,“ рекао је човек, кога сам некада тако жарко волела и кога сам сад опет љ 
премишљати: какав мора бити „делија“ за кога би ја пошла.{S} Нисам дуго морала премишљати; прва 
ек, кога сам некада тако жарко волела и кога сам сад опет љубити почела.{S} И већ да подлегнем  
ла?“ питао је прекорним гласом.</p> <p>„Кога?“ узвикнула сам и дигла очи.</p> <p>„Опрости“ рече 
љи.{S} Доста ти је рада целе године.{S} Код тетке се бар одмори.</p> <p>— Збогом тетице!{S} А в 
.{S} Прошао сам онуда и свратио сам.{S} Код куће беше само слушкиња и мала Данка.{S} Хтео сад д 
прозор у таку једну избицу.{S} И гле! — код прозора је седила фрајла-Стана.{S} Застала сам.{S}  
убављу; само што код једног тек ниче, а код другог се већ суши.</p> <p>Него и ја сам красна дом 
 са снахом се није слагала, па је умрла код Данице, која се давно удала.</p> <p>„Опрости јој Ст 
цу, дође ми од куће писмо, да сам нужна код куће.</p> <p>Опремила сам се за пут, а пре тога оти 
ете.{S} Но површна је и мајчинска љубав код таке врсте матера.{S} Сујета је то, моја ћерко, и в 
ајка мање љуби своје чедо, кад оно није код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми </p> <pb n 
одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће и пријатељство!“ </p> <pb n="1 
чинском љубављу, а тако треба да буде и код полске истинске љубави.{S} Свуда, где није тако, са 
већ дневник казао, да се то море хоће и код мене да узбурка и колеба?“</p> <p>„Без тога колебањ 
ца.{S} Већ сам вас жељан а могу учити и код куће.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ првога дана опазила  
обра?{S} За младих година служила сам и код феишпана.{S} Није Маца макар ко!</p> <p>— Знам, сек 
 шест.{S} Радо бих била још остала, али код тетке се обично у то доба вечерало па ми се ваљало  
нас једно да говоримо на сред школе или код табле, а он ако је пре подне, запали чибук, па се н 
питала је она брижно.</p> <p>— Били смо код старе мајке.{S} Има лепе жуте тице, па све тако, та 
н?{S} Питаше тетка.</p> <p>— Као обично код таке господе.{S} Не ће се видети ни кол ни сандук о 
у, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код куће, умесими „на супу.“</p> <p>Сека-Маца беше скро 
руго тежи за искреном љубављу; само што код једног тек ниче, а код другог се већ суши.</p> <p>Н 
е опет нашао.{S} Практицирао је у месту код неког адвоката, а у шогора беше син Душан, с ким се 
 одударао од старачке борасте, жућкасте коже, и модрих усана и око лепог кроја.{S} Разгледала с 
во има, кад је нашла медведа са дебелом кожом!...</p> <p>Старка беше дошла у ватру.</p> <p>— Мо 
а шта да црпи! — Где тога није, дере му кожу с леђа, да накити своју душевну наготу.{S} Право и 
љивао љубав речима, али је сваки поглед козивао, како му је у срцу.</p> <p>Дуго сам држала, да  
 да ниси свестан створ, већ мртва роба, која остане у дућану, што нема купаца, или што је лошиј 
вац бајаги неке забаве.{S} Лепа забава, која из туђег џепа вади новац, без да си га заслужила!{ 
 само сам рекла, да је она љубав права, која потиче из душевног сродства, а не са спољашњости,  
сам га, али сам другог заволела.{S} Ја, која сам дотле сањала о љубави и с оне стране гроба и д 
их раставити.{S} То су једина створења, која ме још воле...</p> <p>— Зар немате баш неког од св 
крсти.{S} Али љубав, права света љубав, која није потекла из моменталних утисака једрих плећа,  
} Ја те љубим неизмерно.{S} Нема жртве, која би ми за тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље з 
дите, уваженија од поштене бабадевојке, која се грозила трговине са срцем и гадила пољупца — бе 
ајући то писмо:{S} Жао ми је било жене, која је из љубави погрешила.{S} Милана нисам жалила.{S} 
би било лудо, кад се неби машили среће, која нам је тако близу! ..{S} О, Стано, буди милостива, 
е није слагала, па је умрла код Данице, која се давно удала.</p> <p>„Опрости јој Стано као што  
злечити бар потоњи нараштај од трулежи, која све више хвата корена.{S} Често тако размишљам, ос 
 У теби ће имати бољу матер, но у жени, која га је родила, ал не схваћа и занемарује своју дужн 
 и јектичав подмладак?!{S} А не питају: која мати негује децу као што треба?{S} Мисли доста је  
ју, па шта сам знала друго чинити, ја — која сам знала, шта значи одрећи се љубави своје?!</p>  
онос ми није допуштао, да „лижем руку,“ која се могла ма у шали на мене измахнути, или која ниј 
врдоглаве; Та пусти да надјача једна ма која!“</p> <p>Она се смејала на моју примедбу и тужно д 
 им знање на левак у главу не сипаш, па која вајда?{S} Шарлатана у свету више но икада!</p> <p> 
а је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која — </l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се за 
а је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која —</l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се заг 
 могла ма у шали на мене измахнути, или која није осећала <pb n="147" /> потребе да ме се маши, 
 ме обли румен стида; и свега нестане. „Која вајда,“ севну ми кроз главу, „кад је твоје срце мр 
ра кера.“ А колико је уважених госпођа, које се удале, тек да стеку име, да се увију у свилу и  
ли сам се смела дуже играти оних игара, које сам најволела.{S} Давао ми је за читање понајвише  
оустове беседе, од Доситеја Обрадовића, које су биле још у рукопису.</p> <p>Све сам радо читала 
роман или по коју првину М. Видаковића, које је мајка такође имала.{S} И ја сам то радо читала, 
едно би изгледало пријатељство и љубав, које веже тек — непогрешивост.</p> <p>Да је разонодим п 
вукло, а одкуд ми права да зледим ране, које је време излечило?!{S} Ћутала сам, држећи, да ће с 
и брачни пар споредила са две варалице, које често ступе у савез, да с удвојеном силом још лакш 
 одмах у почетку.</p> <p>Ретки су људи, које патња није кадра сломити.</p> <p>— И то је само до 
тила сам се, да су ме баш они одбацили, које сам жарко љубила...</p> <p>„Коме треба?“ узвикнуо  
сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — које сам ја усрећила!</p> <p>Зашто је то тако? — Је ли  
 n="152" /> <p>Још и сад се сећам књига које ми је осим Доситејевих допуштао читати.{S} Био је  
м свету, школском свом животу и наукама које су нама биле непознате.{S} Кад је то видео; доноси 
/> баш та детињарија задржи од изгреда, који би можда иначе учинили; а усамљеним је људима он ч 
хладноћа у понашању доказ оног осећаја, који се појавио и моме срцу.</p> <p>Ферије беху већ на  
о и овде а тешко ми било враћати онима, који су ме скоро — отерали.</p> <p>Од саме зараде своје 
тани страсни осећаји животињска нагона, који су обично <hi>себичност</hi>, јер кад не могу љубљ 
е среће, него кад може да задовољи оне, који га с љубављу сретају! </p> <pb n="152" /> <p>Још и 
 срца и изврсни сродници; надметали се, који ће ме боље разонодити, особито за време мога болов 
де каква изгреда...{S} Ретки су и људи, који јачем искушењу не подлежу.{S} Па шта могу тражити  
том фирмом сакрива!{S} Та зар је један, који се оженио тек да са жениним имањем господски левен 
је не видим.{S} Изгледала ми као пилат, који Бого-човека предаје народу да га распне и поред ув 
ила сам је, да ми остави књижицу још за који дан, да је препишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S} Ваљда 
б пре времена.{S} Красан стари метод уз који живеше учитељи 80—90 година!{S} Још и данас се сећ 
на ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала, радо би вас одве 
за времена разиђу, Али, ако их је везао који члан породице, онда је тек зло.{S} Дужност везује, 
е моје поштовали ме, али кад је требало који новчић потрошити од онога, што сам им поклонила, п 
деље а да није на моји врати закуцао по који провођаџија.</p> <p>Обично сам их све редом одбија 
 мога живота, а нећете дуго чекати, још који дан. </p> <pb n="170" /> <p>Погледала сам је тужно 
ви. </p> <pb n="167" /> <p>„Имаш ли још који егземплар?“ смејао се он.</p> <p>Како неби било!{S 
ло ме њезино питање, а још више поглед, којим као да је хтела да ми прочита мисли још у души.</ 
 шта му се каже, већ радо полази путем, којим види да многи ходе,“ рекао је неко; приметала сам 
био би хладније приман и у круговима, у којима је одрастао, а то све болело би га, кад би први  
рава истина.{S} Све су то разлози, због којих се већина жени и основи брачне среће и љубави. </ 
 чарних очију и бела и румена лица, већ којој је главни основ узајмио поштовање душевних врлина 
ом, а требало ми је полазити из куће, у којој сам толико среће и толико туге доживела!</p> <p>П 
S} Огорчен на тебе, оженио сам се оном, којом је мајка хтела; и моја је срећа уништена а живот  
адевојка“ заслужила презирање и поругу, којом се обично за живота срета...</p> <p>Била је већ н 
 разумео а још мање љубио оном љубављу, којом ја њега.</p> <p>Други је био такође ваљан младић, 
ен.{S} Она је моја жена, али не она, за којом сам ја чезнуо.{S} Свака мисао разлази нам се још  
а тим сам према свом стрпљењу и пажњи с којом сам читала, добила по неку награду; обично воћа,  
 на „<title>Змајевој певанији</title>," коју сам такође собом понела.</p> <p>— Каква вам је то  
а по неку награду; обично воћа, колача, коју сличицу или играчку, или сам се смела дуже играти  
о на комотан живот и раскошну удобност, коју неби могао имати, кад би се наслеђа одрекао.{S} Ме 
атије према њој.</p> <p>Волео је другу, коју је доцније и узео.</p> <p>Кад је приметила Душанов 
морао презрети, зар је морао узети ону, коју не воле?...</p> <p>Тако сам мислила, па села и нап 
 кругови презру и истисну — пре него ма коју карташицу или особу са мрачном прошлошћу, али свет 
д, па читала какав немачки роман или по коју првину М. Видаковића, које је мајка такође имала.{ 
веже падишу за његове буле или петла за кокоши.{S} Извините ћерко, овај мало драстичан израз.{S 
код таке господе.{S} Не ће се видети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће га војници,  
о.{S} Но опет ми је нашла још тога дана кола за *.</p> <p>Кад сам полазила, Даница се гушила у  
ио, тим боље!“</p> <p>„Мајка, нађите ми кола; идем сестри од тетке у * рекла сам помајци спрема 
а, добила по неку награду; обично воћа, колача, коју сличицу или играчку, или сам се смела дуже 
се то море хоће и код мене да узбурка и колеба?“</p> <p>„Без тога колебања неби била човек.{S}  
 да узбурка и колеба?“</p> <p>„Без тога колебања неби била човек.{S} То није грех; то је на кар 
це, па и опет их брзо нестаде са света; колера их једног дана све покосила.{S} Још и данас се ч 
 остала дела што сам читала показаше ми колики је свет и каквих је људи у њему.{S} Теча се томе 
лко је била енергична, толико нестална, колико снажна толико слаба, а колико добра толико зла и 
нестална, колико снажна толико слаба, а колико добра толико зла и напрасита.{S} Осим тога је би 
" /> одбранио од друге несташне деце, а колико је пута мајку умилостивио, да нас по заслузи не  
и?{S} Нисам рђава, ако сам сирота!{S} А колико сам пута мислила о вама.{S} Особито сад од кад — 
е <pb n="149" /> и лакше „тера кера.“ А колико је уважених госпођа, које се удале, тек да стеку 
особина.{S} Данас их још нема.{S} Па ма колико се око њега умиљавала, слабо бих успела.{S} Да ј 
ачку.{S} Но то нас није толико веселило колико његово приповедање о страном свету, школском сво 
чност.</p> <p>То је моја историја.{S} У колико сам грешила, не могу сама увидети; само знам да: 
хо шкрипање шљунка, под теретом дечијих колица, или тешком обућом уморених раденика обојега пол 
веног поштења...{S} Ником не пада наум, колко се себичних, на и неморалних жеља баш под том фир 
p>Природа јој беше доиста загонетка.{S} Колко је била енергична, толико нестална, колико снажна 
а слатка, радовала се она.{S} Па једите колко вам је воља.{S} Подајте и маломе.{S} Ено се опет  
нбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала,  
ија срца и душе.{S} Ретко је земљиште у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зат 
p>Нека је просто и њему; није он први у ком је жудња за богатством, уништила сваку човечност.</ 
, само да је добро и чисто.{S} Намажите комадић и том малом.{S} Из ваше руке радије ће јести. < 
м и топло срце.“</p> <p>„Топло срце.{S} Коме још то треба?!“ узвикнула сам у нехотице.{S} Сетил 
овора.</p> <p>— Чудно питам, јел-те?{S} Коме би се допадала патња!</p> <p>Молила сам је, да ми  
бе, шифонер и један орманић с рафом, на коме је стајало нешто порцуланска и стаклена посуђа.{S} 
патије улевам и ако осећа потребу да се коме изјада.</p> <p>Старка се по неком времену прену из 
са сваким;“ те тиме руши углед кругу, у коме се налази.{S} Така „простакиња,“ така „распуштена  
ацили, које сам жарко љубила...</p> <p>„Коме треба?“ узвикнуо је дрхћућим гласом, „то ти хоћеш  
 сам држала, да су ту у земљи подруми и коморе.</p> <p>„Како живе ти људи?“ мислила сам и погле 
с мирном савешћу.{S} Навикнут је био на комотан живот и раскошну удобност, коју неби могао имат 
Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима човек комотан, па сам била и ја.</p> <p>Најмилија забава беше 
 и ја знадем, да се у богатству лакше и комотније живе, па нећу да сам му на сметњи!“</p> <p>„С 
укчије.{S} Дотле сам свако његово писмо комотно читала мајци и Даници, а сад сам при сваком неж 
 својим прсима, тргла сам се и уступила корак натраг.</p> <p>„Милане, буди човек!{S} Зар ти не  
онако, као некада; можда не би одобрила корак, што сам га учинила — ја сам вереница!</p> <p>Чуд 
 Бојала сам се да ми неће допустити тај корак.{S} Била је добра и према сиротињи милостива женс 
е сасвим изостављао.</p> <p>Умерила сам кораке и слатко се насмејала.{S} Тек сад сам видела, да 
ко, шта би требало женскиње да чини, да коракне кораком права напретка?{S} Мене то интересује.< 
би требало женскиње да чини, да коракне кораком права напретка?{S} Мене то интересује.</p> <p>— 
свака на своју страну.</p> <p>Овог пута корачала сам журно: била сам замишљена а и желудац ме ј 
араштај од трулежи, која све више хвата корена.{S} Често тако размишљам, особито у зимњим дугим 
 поверење према мушкима беше у мени већ корена ухватило.{S} Жена ми је била лепа и богата, а им 
су као оне биљке, што у сваком земљишту корена хватају; па се и ја брзо навикох у дому свог ста 
а сам сувише осетљива?{S} Душан ме увек кори због тога.</p> <p>Није ми одговорио, само ме гледа 
превару си потпомагала — ти сама.{S} Не корим те; знам ти назоре.{S} Али промисли се и ти, па б 
си од мене побегла у врт.{S} Зато те не корим; али ни после ниси ме морала обмањивати.{S} Могла 
коди.{S} Ваљане књижевне ствари увек су корисне.{S} Човек постаје читањем таки ствари разборити 
јој прве чарапе оплела, а течи је чисто коса расла, кад сам му у седмој својој години помагала  
а једрих плећа, црних наусница, свил'не косе, бисер зуба, чарних очију и бела и румена лица, ве 
оде; једна добра а друга зла; вечито се косе, а ни једна не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у  
се заруменили.</p> <p>Она га поглади по косици.</p> <p>— Како би ти мајка радо учинила радост с 
рло ме занима, рече она узевши с ормана котарчицу с бресквама, ал доста си на глас читала.{S} Ј 
Груди му се бурно надимале а кроз прсте котрљале се сузе.</p> <p>Неко време је тако стајао.{S}  
еба са маслом.{S} Та узмите, тек сте га коштали!{S} Немојте гледати на мене.</p> <p>Примила сам 
че узевши ми ђерђев из руку; „још ми та кошуља не треба, па не квари те очи; већ је сумрак.“</p 
на.</p> <p>„Шта то везеш?“</p> <p>„Теби кошуљу,“ одговорила сам не погледавши га.</p> <p>„Па за 
S} Умотала је књижицу у папир и метнула крај стола.</p> <p>У томе изби на сахату шест.{S} Радо  
ама.{S} Држала сам, да ће ми бити скоро крај, па сам све главније успомене свела у једно; нека  
.{S} Права љубав је вечита.{S} Она нема краја, нити се може уништити; тако на пример, ако љубим 
 Кад год се дала прилика, шетала сам се крајем од „ајзнбана,“ не би ли је случајно опазила; али 
езином?</p> <p>Дознала сам и то.{S} При крају године писала ми Даринка измећу осталог и ово: „К 
„анштендиг“ собу.{S} Сад је тамо у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ко 
им трагом!{S} Јевросима учи свога сина, краљевића Марка, да се на туђе не лакоми, па да суди по 
м је тако добро испала, бољу је неби ни краљица умесила...</p> <p>— је лите да је била добра?{S 
 природа“ и тера у гроб пре времена.{S} Красан стари метод уз који живеше учитељи 80—90 година! 
ка а наша суседкиња срочила, да би били красан пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и не познајемо 
срочила, да би били красан пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и не познајемо!“ Узвикнула сам у с 
ругог се већ суши.</p> <p>Него и ја сам красна домаћица.{S} Време ужини већ прошло, а ја вам ни 
итњасто зеленило и плаво небо, што тако красно дичи моју постојбину, фрушку гору.</p> <p>С моје 
же, тим боље; ко би још тако луд био да крати себи пријатну забаву и то „света ради!“ Зар не пр 
о а нама су гадне и смешне те здепнасте кратке ноге; ми сликамо врага црног а црнац га замишља  
увреду што ми је нанео.{S} Мајка је пре кратког времена умрла, а на самрти све му је казала, мо 
{S} Но у њему је сад тек беснила „плава крв“. — Осећао се увређен, па из освете газио ми углед  
евши ме оштро на око.</p> <p>Мени јурну крв у лице, те збуњено пођох из собе.</p> <p>„Узећу му  
богатију.{S} Сви су они таки...“</p> <p>Крв ми јурну у главу.</p> <p>„Разумем!“ узвикнула сам п 
} Хтели су богату партију и од племићке крви, а не машамоду са три четири хиљаде.</p> <p>Да не  
 ли нам опростити.{S} Та ја сам најмање крив што се тако десило!“</p> <p>Јецала сам читајући то 
икну он, пустивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио и 
.</p> <p>„Не отимај ми име!{S} Нисам ја крива што се тако десило,“ срдила се жена; „врати ми оц 
право што се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и то Душан — “</p> <p>Свршити нисам могла, пала м 
 онда, грех на његову душу.{S} Није она крива што је тако анђеоска створа, па дошла у руке нечо 
свету више но икада!</p> <p>— Томе није крива школа ни метод, већ домаће васпитање и окона. „Де 
</p> <p>„Милане!{S} Милане!{S} Ја нисам крива!“ јаукнула сам.{S} Он није чуо тај јаук; био је в 
ривој.</p> <p>Уздрхтала сам се као неки кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но обично.</p> <p 
тано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи на мени?{S} Зар нисам био преварен, а прев 
 <p>С моје стране не беше дакле никакве кривице, па и опет их брзо нестаде са света; колера их  
ичица, па већ се питаш: да није с твоје кривице?{S} А оне, матере, занемарују своју децу сваки  
 сам и у Милану љубила тек њега.</p> <p>Крила сам своје осећаје, но он их је ипак дознао.{S} Љу 
дито севаше; „ниси дете, да те држим на крилу!“</p> <p>„То и не тражим; само хоћу и морам ти ка 
 да се по соби пролете; но онда држим у крилу Марка и Аурору.{S} Немам баш неограничено поверењ 
ством, лаћа <pb n="163" /> ли се разних критичких подузећа.{S} Срећа их изневерила, те се матер 
омично.{S} Груди му се бурно надимале а кроз прсте котрљале се сузе.</p> <p>Неко време је тако  
 ти људи?“ мислила сам и поглед ми паде кроз отворен прозор у таку једну избицу.{S} И гле! — ко 
то „света ради!“ Зар не пролази и сунце кроз каљава места, на остане чисто?!{S} Тако се ћерко,  
ча ти је легао, па неможе заспати.{S} И кроз завесу на врати продире светлост; а то њему квари  
и свега нестане. „Која вајда,“ севну ми кроз главу, „кад је твоје срце мртво.{S} Осећај, што га 
ик.</p> <p>„Ништа, ништа,“ шапутала сам кроз плач; „мајка ће бити задовољна — дужност је одржал 
тичијег цвркутања, продирало је сад још кроз ваздух тек по неки сребрнаст дечији гласић и тихо  
зору.{S} Гледао је неко време замишљено крозањ; за тим ми опет приђе.</p> <p>„Остави то,“ рече  
ћкасте коже, и модрих усана и око лепог кроја.{S} Разгледала сам јој и одело.{S} Било је скромн 
, чисто и њезиној дубокој старости и по кроју и градиву сасвим примерено.</p> <p>Што сам се упл 
арошко гробље.{S} Метнула јој и каменит крст, али без сваког знака и натписа.{S} Кад сам је пит 
п или створ, хоће свет често љубављу да крсти.{S} Али љубав, права света љубав, која није потек 
р да видите!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, па се питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им м 
аиста заслужује, да је отмени и солидни кругови презру и истисну — пре него ма коју карташицу и 
S} Мене ради био би хладније приман и у круговима, у којима је одрастао, а то све болело би га, 
 се меша са сваким;“ те тиме руши углед кругу, у коме се налази.{S} Така „простакиња,“ така „ра 
} Још и данас се сећам свог учитеља.{S} Крупан, сед и румен старац.{S} Дође до душе раније у шк 
 неколико пари чарапа за „штафир“ своје кћери.</p> <p>Опростила сам се на брзу руку, обећавши д 
ије правила разлике између мене и своје кћери; учила нас је обе кувати, месити прати и све женс 
 мајко, нећу ти спомен каљати!{S} Твоја кћи је доста патила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не 
о ходим и не слутећи шта у њему врије и кува.</p> <p>Љубила сам га, али сам била старија, па ми 
Сека-Маца, — управо баба-Маца — теткина куварица, љутила се до душе увек због тога.</p> <p>— Бо 
ђу мене и своје кћери; учила нас је обе кувати, месити прати и све женске домаће и ручне послов 
} Она се после отровала, он сјурио себи куглу у чело.{S} Јели истина не могу тврдити; дознала с 
 а душевна лепота спољашној, видели би, куд би свет отишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а не мо 
ја тетка из своје собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па се забављај по вољи.{S} Доста ти је ра 
.</p> <p>После ме је питала: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинила неком  
наци.</p> <p>Добро велите, ћерко.{S} Но куда ми одосмо, а хтела сам само рећи, да моји греси ни 
ла сам и збуњено пошла из собе.</p> <p>„Куда ћеш?“ шапутао је пламтећим оком. „Остани, имам с т 
} Но зато опет по, највише „весело срце кудељу преде.“ Само великани, само изузетци узвишују се 
а, да потврдим и ту ману нашег хваљеног културног века... </p> <pb n="148" /> <p>— Па шта да се 
ва роба, која остане у дућану, што нема купаца, или што је лошија од остале робе.</p> <p>Кад чо 
 Мора мајко, да игра по њезином такту — купила га је.</p> <p>— Добро велите, ћерко, рече стариц 
је често виђала у касапници.{S} Тамо је куповала меса за чорбу себи и „своме друштву“ — тако он 
уђој жртвујем; топло срце није хтело да купује љубав, или само да љуби, већ је тражило у истој  
учај притиче у помоћ.</p> <p>— Умр'о је купци барон Д...ч.{S} Сутра му жељезницом стиже тело.{S 
 на шешир, па извукла место њих из неке кутије твој дневник.{S} Опрости што сам га неприметно у 
јуче.</p> <p>Преметала је неко време по кутији и онда извади чак са дна једну сашивену рукописа 
и оде шифонеру, отвори га и донесе неку кутију, па је метну на сто.{S} У њој је било писама сор 
 што их је токорсе угостила.{S} Тако се кућа не кући.{S} Тако се разорава.{S} Нисам од оних, шт 
 да ће она бити моја насљедница, а само кућа и земља вредила ми је преко пет хиљада.</p> <p>Изб 
, да су и у овој вароши на вишеспратним кућама они прозори, што су равни с тротуаром, прозори о 
к што сам преписала књижицу, дође ми од куће писмо, да сам нужна код куће.</p> <p>Опремила сам  
 Прошао сам онуда и свратио сам.{S} Код куће беше само слушкиња и мала Данка.{S} Хтео сад да од 
дође ми од куће писмо, да сам нужна код куће.</p> <p>Опремила сам се за пут, а пре тога отишла  
S} Већ сам вас жељан а могу учити и код куће.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ првога дана опазила сам  
л не уме у свету да се нађе.{S} Ето код куће, умесими „на супу.“</p> <p>Сека-Маца беше скроз пр 
под земљом, а требало ми је полазити из куће, у којој сам толико среће и толико туге доживела!< 
ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала, радо би вас одвела.</p> <p>Та 
је токорсе угостила.{S} Тако се кућа не кући.{S} Тако се разорава.{S} Нисам од оних, што су им  
м хладно и одлучно:</p> <p>„Милане, иди кући жени и детету.{S} То ти је дужност; а они те и већ 
е сами нађете.{S} Читав Лавиринт у овој кући!</p> <p>— Скините се, драго дете, па седите!{S} Ет 
анула пета година од кад сам примљена у кући моје помајке.{S} Једног дана рече ми Даница поверљ 
о не треба претеривати.{S} Оно што се у кући нађе и искрен срдачан дочек, најбоље је гошћење.</ 
а беше учитељ, као и отац ми.{S} Деце у кући није имао; јединицу ћерку беше удао пре 10 година. 
 и љубави.{S} Остала сам да живим, но у кући тој дуже остати нисам могла.{S} Земља је чисто гор 
</p> <p>— Три дана пред смрт, молила је кућњег газду да телеграфише по неку њену рођаку тамо у  
им ђаконијама.{S} Често таким, да убија кућу.{S} Дневна заслуга целе породице износи форинта ил 
.</p> <p>Бацила сам још један поглед на кућу, па пођох тражити тетку.</p> <p>Нашла сам је с нек 
адити више нисам смела, те дођох њима у кућу.</p> <p>Док је трајало новца од касније зараде мој 
 лане што је чинио, те уђосмо заједно у кућу.</p> <p>После два дана је отпутовао.{S} При поласк 
и њу; доказ је што сам је узела у своју кућу, али да њу узме не могу допустити, већ тебе ради.{ 
 пренашам гласове и решетам ову или ону кућу, као што то чине многе токорсе даме и матере читав 
ала неудата.{S} Не, ћерко није тако.{S} Куцало је топло и моје срце, можда топлије, но стотину  
о некако топло; срце ми је живље почело куцати, но тек за тренутак; после ме обли румен стида;  
 гласић малога Милана:</p> <p>— Цицико, куцико, волела ме?{S} Ја сам ваша мати!{S} Миловао је с 
 доћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах и женити?“</p> <p>„Чим отв 
с „р“; обично га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим изостављао.</p> <p>Умерила сам кор 
ашњи бљесак и етикетна правила.{S} Држа ла је и она, да се тек у додиру са госпоштином и „салон 
 а зацело и није — један!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ прошапутала сам испрекидано и онесвешћена пала  
вера у мој карактер, моју чистоту онако лабава била.{S} Но и тога је давно нестало, па буди мир 
 би времена да ме сами нађете.{S} Читав Лавиринт у овој кући!</p> <p>— Скините се, драго дете,  
 Сирота си девојка, а мушки су врагови; лажу око девојке, док не дође до женидбе, па онда бирај 
 ћерко.{S} Така сам била од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљда није грех 
м одушевљењу дужности а лице јој облила лака румен.{S} Гледајући је тако појмила сам њезино нек 
 штовати! прекидох је и нехотице ја.{S} Лако је у добру добар бити, ал на муци знају се јунаци. 
 ти његови господски назори, па се може лако десити да ме заборави.</p> <p>(Стеван је био син о 
у оставити сво добро моје.{S} Она ће ме лако прегорети.{S} Није ни пошла за мене из љубави.{S}  
аница.</p> <p>„Да боме да јој неће бити лако.{S} Али ако буде паметна, увидиће и сама, да тако  
блеђи но обично.</p> <p>„Изашла си тако лако одевена, а већ се захладило; ево ти мараме.“ Па ме 
спитујем.{S} Доцне је, али да није било лако рушити своју срећу за рад дужности, то је истина!< 
е имао право; ја нисам била од оних што лако подлежу.</p> <p>Још нисам била равнодушна, али ни  
Таки карактери, таке природе не подлежу лако.“ Око му је пламтило а глас дрхтао.</p> <p>Извила  
ала ме је стрпљиво, и тада тужно рече: „Лако је теби, ал у мени као да су две природе; једна до 
сина, краљевића Марка, да се на туђе не лакоми, па да суди по правди Бога истинога; јер је боље 
сећаја али њима не влада тек срце, бура лакомислености, него су потчињени, тврдој вољи, ћерци р 
он није за мене; све више увиђам, да је лакоуман и не постојан, а и мишљење нам се јако разилаз 
ио син ондашња имућна бележника, леп но лакоуман младић.{S} Чула сам чешће говорити, да се њих  
истина говори очајање, али више и чешће лакоумље и себичност.{S} Зар је човек рођен тек да само 
 чути.{S} Има још доста.</p> <p>— Онда, лаку ноћ!{S} Сутра ћемо наставити.{S} Сад лези и ти, ве 
верени, да су таки људи у самој ствари „лакша роба“ ...{S} Ти и незнају шта је љубав.{S} Разуме 
 Даницу) повери ми се; у друштву се све лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј је некако чудно зв 
 и „племените“ рибице! ...</p> <p>Да се лакше могу поновити — ако дође до „замерке“ — повела са 
ем господски левентује <pb n="149" /> и лакше „тера кера.“ А колико је уважених госпођа, које с 
S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лакше и комотније живе, па нећу да сам му на сметњи!“</ 
ваћемо у Америку.{S} Тамо у новом свету лакше ће Боривој стећи гласа а и за мене ће бити боље.{ 
ступе у савез, да с удвојеном силом још лакше варају и левентују, али чим се даде прилика да пр 
ти Петар баба Ани.{S} Знате, што сам ја лане у Парку читала у оној вашој лепо везаној песмарици 
>— Чули сте га од мене.{S} Старка га је лане у парку цитирала.</p> <p>Хтела сам наставити читањ 
шла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане што је чинио, те уђосмо заједно у кућу.</p> <p>Пос 
с сећати до своје смрти!</p> <p>Кад сам лане била у Т., отишла сам опет да видим баба-Стану.{S} 
ле душевне врлине?{S} Доста кад је лепа ларва и дубок пун џеп!{S} Цео свет, особито мушки и не  
S} Из славољубља и жудње за богатством, лаћа <pb n="163" /> ли се разних критичких подузећа.{S} 
д силних питања.{S} Тек што им знање на левак у главу не сипаш, па која вајда?{S} Шарлатана у с 
енио тек да са жениним имањем господски левентује <pb n="149" /> и лакше „тера кера.“ А колико  
ака савезника?!</p> <p>Док траје новца, левентују обоје и сносе се, нестане ли га, бива свешта. 
да с удвојеном силом још лакше варају и левентују, али чим се даде прилика да преваре и — једна 
ад лези и ти, већ је касно а теча ти је легао, па неможе заспати.{S} И кроз завесу на врати про 
ира.{S} Па и једна лубеница, хладна као лед.{S} Њу сам вама наменула.{S} Држала сам је до подне 
ше ми се смркло а срце ми стегнула нека ледена рука. </p> <pb n="157" /> <p>Кад сам се освестил 
кву ми је будућност у овом поквареном и леденом свету баш тим особинама спремио.</p> <p>Тако са 
ко се осмехом растерују сузе а жеравица ледом заклања...</p> <p>Он је оборио очи и уздахнуо.</p 
онда, кад је она разуму сасвим окренула леђа и — поклизла.{S} Тасе се онда јунакиње или дижу, т 
а црпи! — Где тога није, дере му кожу с леђа, да накити своју душевну наготу.{S} Право има, кад 
<pb n="157" /> <p>Кад сам се освестила, лежала сам на канабету, поред мене клечаше моје две уче 
стита и добра душа.{S} Није сирота дуго лежала; само две недеље.{S} Доктора није хтела. „Од ово 
 оним старачким лицем.{S} У том погледу лежала је нека младалачка живахност, помешана са искрен 
хитрином а он је разгледао цвеће што је лежало на тезги.{S} Нисам дизала очију, али сам осећала 
 се и сад срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи на мени?{S} Зар нисам био преварен, а превару си п 
ила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ у животу.....“</p> <p>Пољуби 
же мужа и жену.{S} А то полско сродство лежи поглавито у сличности карактера.{S} Разумете ме —  
} Зар оне не увиђају, каква одговорност лежи на њима пред Богом и светом.{S} Закужави ти један  
ку ноћ!{S} Сутра ћемо наставити.{S} Сад лези и ти, већ је касно а теча ти је легао, па неможе з 
, претворила сам у новац и тражила себи лека. </p> <pb n="169" /> <p>Зарад тога дошла сам и амо 
{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па зар сам ја лења, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? зат 
ан је био син ондашња имућна бележника, леп но лакоуман младић.{S} Чула сам чешће говорити, да  
много на школе.{S} Отац му, да боме има леп капитал, ал још доста деце, па ко паметан човек, же 
и нагон, сањалачки занос, или навика на леп или створ, хоће свет често љубављу да крсти.{S} Али 
артањем на новац бајаги неке забаве.{S} Лепа забава, која из туђег џепа вади новац, без да си г 
еву; има пет хиљада одмах на венчању, а лепа је девојка,“ заврши моја помајка, баш кад сам отво 
.{S} Па и сирота рођака још доста млада лепа женица, толико је плакала за њом, да сам мислила,  
већ корена ухватило.{S} Жена ми је била лепа и богата, а имао је и сина, више ми није требало,  
оти није једнак!{S} Сва божија створења лепа су, ако само нису богаљеви или измет природни.{S}  
 остале душевне врлине?{S} Доста кад је лепа ларва и дубок пун џеп!{S} Цео свет, особито мушки  
теде ни слушати.</p> <p>— Гостољубље је лепа српска врлина, говорила је застирући сто и спремај 
ечовеку......{S} Од ње је доста, што је лепа и што је умела страсно љубити ма и недостојно и мо 
ако не може истински волети ни спољашње лепа човека, без душевних врлина.{S} Само децу, ма и ма 
а.{S} Некада, у младости, могла је бити лепа.{S} Црте лица биле су правилне, ал јој се сад од с 
> <p>— Били смо код старе мајке.{S} Има лепе жуте тице, па све тако, тако чине! — предвари ме „ 
, узор јунакиња обично су женскиње мање лепе, али тим више даровите, образоване и учене.{S} Оне 
</p> <pb n="138" /> <p>Дај Боже, да тај лепи шарени свет и не познате, бар не овако, као што са 
молим зета, да ми даде припомоћ.</p> <p>Лепим није хтео, за то је суд решио 10 фор. месечно.{S} 
ло имате?{S} Па га сад не упуштајте.{S} Лепо је бити попадија.{S} За то ми будите захвални, па  
дан старински сат, неколико слика и два лепо бојадисана кавеза.{S} У сваком кавезу скакутао је  
два сам је утешила.</p> <p>Сахранила је лепо, тамо у варошко гробље.{S} Метнула јој и каменит к 
авну улагу!{S} То двоје одређују шта је лепо, шта ли не.{S} Зато и треба настојати, да се те дв 
 <p>— Каква вам је то књига?{S} Како је лепо увезана, као еванђеље. (било је „дивотиздање.")</p 
ми посла!{S} Млад мушки воли све што је лепо и што му је пред очима.{S} Заборавиће је брзо поре 
сам ја лане у Парку читала у оној вашој лепо везаној песмарици. — Ту се гласно засмејала а очи  
те, жућкасте коже, и модрих усана и око лепог кроја.{S} Разгледала сам јој и одело.{S} Било је  
а забава беше ми читање у тамошњем врло лепом варошком парку.{S} Сека-Маца, — управо баба-Маца  
е болесној уображеној лепоти, а душевна лепота спољашној, видели би, куд би свет отишао!{S} Ја, 
цу привлачи на први поглед тек спољашна лепота и младост.{S} Доброта и остало, привуће их тек п 
тане!</p> <p>— По вашим речма, спољашња лепота мало утиче на праву љубав?</p> <p>Спољашња лепот 
о утиче на праву љубав?</p> <p>Спољашња лепота?{S} Шта ви разумете под том лепотом?{S} Кинез ст 
и формасте.{S} Али баш тај иначе „услов лепоте,“ чудно је одударао од старачке борасте, жућкаст 
овек неког може волети тек због телесне лепоте?!{S} Мислићете да можда никад нисам била способн 
тпостављало здравље болесној уображеној лепоти, а душевна лепота спољашној, видели би, куд би с 
амишља белог.{S} Ето видите, да појам о лепоти није једнак!{S} Сва божија створења лепа су, ако 
 врста јунакиња, сушта је наивност а по лепоти и доброти прави анђео и неко надземно створење.{ 
ашња лепота?{S} Шта ви разумете под том лепотом?{S} Кинез стеже својој ћерци ногу, да би је пол 
силац тих врлина у гроб сађе; љубимо ли лепоту спољашњу, она ће нас заносити до год нас траје,  
жавајући устима тичије пипкање а рукама лепршање.</p> <p>Сад ми друго не остаде, већ да кажем и 
ише излаза из свога кавеза.{S} На њиово лепршање, дотрча старици и Аурора и Марко, па се и они  
ице јој слетише на груди, па се стадоше лепршати и пипкати је по бради и лицу; изгледало је, ка 
{S} Заборавиће је брзо поред богатије и лепше; само она треба да је паметна, да је благодарна,  
 да их одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепших снова и илузије, што сам их донде имала...</p> < 
: „заборавиће је поред друге богатије и лепште.“ Те речи звучаше ми непрестано у души; и ја сам 
, па кад нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а плетице све звецкају!</p> <p>— Хвала, сека-Мацо 
така је отпутовао.</p> <p>Писма су опет летила од једног другоме.{S} У његовим беше мале разлик 
ко сталежа, а где су остали сталежи, па лето, па јесен, па зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То 
г ваљаног доктора очију.{S} Годину дана лечио ме је и божијом помоћу спасао вид.</p> <p>Заостал 
гледу.</p> <p>Тек што ми се почеше ране лечити, позледише се опет.{S} Јадног дана добила сам пи 
удње за богатством, лаћа <pb n="163" /> ли се разних критичких подузећа.{S} Срећа их изневерила 
а ћерком богата поседника П...ћа.{S} Да ли из наклоности, никад нисам дознала.{S} Клонила сам с 
 Варате се, сека-Мацо — прво пита: „има ли мираза?...“</p> <p>— Но, но, дабоме да то не сме фал 
!{S} То двоје одређују шта је лепо, шта ли не.{S} Зато и треба настојати, да се те две особине  
и старица свој дневник, биографију, шта ли је?{S} Још нисам почела читати.</p> <p>— Е, онда ме  
 али да су потчињени разуму.</p> <p>Шта ли сам ту препатила!{S} Па и опет ме није разумео.{S} Н 
у певанији песников лик:</p> <p>— Вреде ли што његова дела?</p> <p>— Стручњаци, и цео свет вели 
ика да преваре и — једна другу.{S} Дође ли једно од њих у било какву неприлику, зар се надати с 
сати, довољно ће бити, дај се увиди, је ли „бабадевојка“ заслужила презирање и поругу, којом се 
и дужност, дужност према другоме.{S} Је ли то грех, незнам.{S} Нећу ни да испитујем.{S} Доцне ј 
 вас примио.{S} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} Већ с питањем сам хтела п 
оравили и људи.</p> <p>Заборавили? — Је ли баш тако?{S} Не, сећају се они мене, кам год им се п 
усрећила!</p> <p>Зашто је то тако? — Је ли морало тако бити? — Савест ми је чиста и мирна, али  
аш ко с Димитријем Обрадовичем.{S} А је ли бар он срећан, или је гоњен као Обрадович?</p> <p>—  
 од обичне трговачке спекулације, па је ли чудо што се не хтедох без љубави удати?!{S} А за љуб 
 детињарија, занос и лудорија.{S} Па је ли чудо што се до овог дотерало?!{S} При ступању у брак 
ца, левентују обоје и сносе се, нестане ли га, бива свешта.{S} Још је срећа, кад се за времена  
аче има девојака свуда.“</p> <p>„Хоћете ли још г. шогоре?“</p> <p>„Ако има читај.“</p> <p>5. ма 
, јадно би изгледао овај свет.{S} Јесте ли га лично видели или тек на слици?{S} По писмама суде 
тала сам се крајем од „ајзнбана,“ не би ли је случајно опазила; али увек без успеха.</p> <p>Већ 
>Милан.</hi> </p> <p>Јадна мајко, је си ли се томе надала, кад си своју погрешку сину одала?!{S 
се предњу и шапутала:</p> <p>„Оче, јеси ли задовољан са својом јадном ћерком?{S} Делала сам по  
.{S} Но јесам ли то заслужила?{S} Јесам ли?</p> <p>Догађаји и дела нек говоре!</p> <milestone u 
 им необична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то заслужила?{S} Јесам ли?</p> <p>Догађаји и дела не 
апали чибук, па се не види из дима; ако ли је после-подне, наслони главу на катедру па — хрче.{ 
ог дана Даница. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах и женити?“</p> <p>„Чим отвори канцеларију и 
 носилац тих врлина у гроб сађе; љубимо ли лепоту спољашњу, она ће нас заносити до год нас трај 
ја урадити, говорила је.{S} Ко зна хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их  
<p>Прекинула сам читање и питала: „хоћу ли читати даље?“</p> <p>„Па читај“ смејао се шогор.</p> 
лни, па га држите за јаку.</p> <p>„Хоћу ли читати даље, драги моји?“</p> <p>„Можеш.“</p> <p>10. 
 и љубави. </p> <pb n="167" /> <p>„Имаш ли још који егземплар?“ смејао се он.</p> <p>Како неби  
о је моју љубав, јадни Боривоју. знадеш ли шта чиниш?!{S} Или те је занела њезина спољашност?!. 
 видим и да из твојих уста чујем, можеш ли ми опростити ону гадну, ону црну увреду.{S} Невин са 
лостива, па одговори како живиш и можеш ли нам опростити.{S} Та ја сам најмање крив што се тако 
 па хоћу из твојих уста да чујем, хоћеш ли ми бити жена, кад свршим науке?“</p> <p>„Хоћу,“ јеца 
етни.{S} Или ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да се са женом раставим?{S} Подићу и небо и земљу д 
.</p> <p>Оборила сам очи.</p> <p>„Шалиш ли се? питао је узевши ме опет за руке.</p> <p>„Не шали 
шалим.</p> <p>Он се трже.</p> <p>„Желиш ли искрену пресуду?“ питаше после неколико тренутака.</ 
ељи и онда је била мирнија.</p> <p>— Је-ли рођака дошла? питала сам радознало.{S} Знала сам да  
Баба-Стана беше — мртва.</p> <p>— Знате-ли што о њој? питала сам раделицу ту.</p> <p>— Знам сам 
и одзива; а понос ми није допуштао, да „лижем руку,“ која се могла ма у шали на мене измахнути, 
</p> <p>Сека-Мацино место, заузела беше Лиза, те сам могла читати кад ми је воља.{S} Није имао  
естим Милана.{S} Оне две оставићу данас Лизи.</p> <p>Док се тетка вратила, разгледала сам књижи 
 запита, показујући у певанији песников лик:</p> <p>— Вреде ли што његова дела?</p> <p>— Стручњ 
лико сам назрела.</p> <p>— Јесте мајко, лист је политичан.</p> <p>— Право велите, могла сам бит 
осле неколико тренутака, маши се она за лист, што сам га уз себе спустила.</p> <p>— Неће те ми  
ла.</p> <p>Док је она пажљиво превртала лист, ја сам је посматрала.</p> <p>Била је повисока сла 
е, душо, поче она, показујући прстом на лист, што сам га читала.{S} Прочитала сам на том листу: 
p> <p>— Политика, рече она, пруживши ми лист.{S} Невидим добро; ситна је, но толико сам назрела 
ина, секо моја.{S} Отвори само последњи лист свога дневника...“</p> <p>То је било пре две недељ 
 <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туге нестат’ мора!</l> </quote> <p>С 
 <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туте нестат мора!</l> </quote> <p>—  
 душе.{S} Ту је опет преврнула неколико листова, и пажљиво читала.{S} На једанпут диже очи и ре 
 песмица смешећи се.{S} После преврташе листове, овде-онде читајући по неки одломак ове или оне 
ледала сам књижицу.</p> <p>На насловном листу беше написано:</p> <p>„Зашто сам остала неудата.“ 
 сам га читала.{S} Прочитала сам на том листу: „Застава,“ па видим, да сте и ви Српкиња.</p> <p 
 неби ни краљица умесила...</p> <p>— је лите да је била добра?{S} За младих година служила сам  
х књига.{S} Упознао нас је и с немачком литературом.{S} Сви дечији писци и песници тога језика, 
 погледа, преко — сад још већма — увела лица, пролети јој зрачак радости и изненађења.{S} Видел 
исер зуба, чарних очију и бела и румена лица, већ којој је главни основ узајмио поштовање душев 
} Затим тешко уздахнуо, спустио руке са лица и рекао одлучно:</p> <p>„Повешћемо га с нама.{S} У 
 љубљене особе спадну и кад руменило са лица у борби живота нестане!</p> <p>— По вашим речма, с 
у младости, могла је бити лепа.{S} Црте лица биле су правилне, ал јој се сад од слабости испупч 
ено ћутала.{S} За тим се прену, а преко лица јој прелети горак ироничан осмех.</p> <p>— Да, нас 
м вас заволела онако на први поглед.{S} Лице ваше остаће ми и без имена у памети.{S} Будите ми  
p>— Добро велите, ћерко, рече старица а лице јој узе сетан, да не речем, болан израз.{S} Зар се 
се сјале у светом одушевљењу дужности а лице јој облила лака румен.{S} Гледајући је тако појмил 
грозила сам се од призора тог и покрила лице рукама.{S} Он их нежно скиде и загледа ми у очи.{S 
светија. <hi>А кад мајка пита: какво је лице њезина детета?!{S} Сродство душе и срца привлачи ј 
/p> <p>„Мој син?“ јаукнуо је он, покрио лице рукама и стајао немо и непомично.{S} Груди му се б 
е оштро на око.</p> <p>Мени јурну крв у лице, те збуњено пођох из собе.</p> <p>„Узећу му Мару Б 
ајала женска прилика.{S} Један поглед у лице јој учини да устанем.{S} Била је то жена у дубокој 
 две недеље...“ А румен стида суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се одала.</p> <p>Срце ми  
се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, али тек за тренутак.{S} Доцније је у таким прилик 
лед јој се није слагао с оним старачким лицем.{S} У том погледу лежала је нека младалачка живах 
х трагова преживелих година, што јој на лицу беху исписани.{S} Да је тај поглед изражавао терет 
тадоше лепршати и пипкати је по бради и лицу; изгледало је, као да је милује и љубе.{S} У исти  
о би изгледао овај свет.{S} Јесте ли га лично видели или тек на слици?{S} По писмама судећи, ре 
реће, што у њојзи не нађох оне — морске логике.</p> <p>Тога вечера сам раније потражила своју с 
им џепом!..</p> <p>Знала сам ту „морску логику“ понеког женског и мушког „отменог света,“ па са 
ко рано потражила своју собу?!</p> <p>— Лолица једна, и ту ме издао! — Дала ми старица свој дне 
, законом обезбеђена варалица, отимач и лопов, а често и посредни убица читавих породица.{S} Па 
е у дућану, што нема купаца, или што је лошија од остале робе.</p> <p>Кад човек чује, или чак и 
.{S} Како и неби, кад ти предпостављају лошију од тебе, само за то, што је удата!{S} Баш као да 
дне за час се поболем.{S} Стара сам.{S} Лубеница је била зрела и слатка.</p> <p>— Добро што се  
свежа масла и добра сира.{S} Па и једна лубеница, хладна као лед.{S} Њу сам вама наменула.{S} Д 
и...{S} Сад ће најбоље бити, да расечем лубеницу.{S} Ено мали сишао са столице.{S} Не занима га 
 што су ближе, тим боље; ко би још тако луд био да крати себи пријатну забаву и то „света ради! 
јецала сам на глас.</p> <p>„Што плачеш, лудице моја?{S} Тамо је и онако живље и веће место; ако 
а ми прочита мисли још у души.</p> <p>— Лудо сам питала, уздахну она.{S} Шта се може мислити —  
презирати не можеш.{S} Па зар неби било лудо, кад се неби машили среће, која нам је тако близу! 
редлагао ми је тајни, незаконити брак. „Лудо би било, да ради оне церемоније срдим родитеље а н 
ужа и жене давно је детињарија, занос и лудорија.{S} Па је ли чудо што се до овог дотерало?!{S} 
велих дана, малаксалост и тугу, злоћу и лукавство, небих се зацело тргла.{S} Овако је била — не 
, па било старо или ново!</p> <p>Што се луксузне ношње тиче, нећу много да говорим.{S} Тог зла  
 се, да сам се одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам се бојала, чуће.{S} Устала сам и донела  
и главу на катедру па — хрче.{S} Тек на лупу од нашег трчања по скамија, протре очи и викне: „К 
што неможе свестан човек заволети мртву лутку, са њезина шарена одела, исто тако не може истинс 
дечицу.{S} Изгледају, као неке накићеве лучице.{S} И то већ показује неку материнску љубав и ст 
о се из љубави узимају?</p> <p>— Љубав! љубав! зар је све љубав што се тим светим именом назива 
> <p>— Нећу да кажем, да није љубав.{S} Љубав је дабоме.{S} И најгора мајка воли своје дете.{S} 
ништила је сваки племенитији осећај.{S} Љубав и поштовање одавно је постала детњарија.{S} Отуда 
је осећаје, но он их је ипак дознао.{S} Љубав је најтеже сакрити.{S} Видио је шта ми се збива у 
то и јесте све мање љубави на свету.{S} Љубав је ћерко, најнежнија и најплеменитија „биљка“ чов 
и.{S} У том погледу се јасно огледала — љубав.</p> <p>Срце ми је дрхтало, но поглед сам мирно и 
аш то само прегоревање и брига а њему — љубав.</p> <p>Срце ми дакле не беше мртво него тек успа 
иве, што се из љубави узимају?</p> <p>— Љубав! љубав! зар је све љубав што се тим светим именом 
о је, јел те?{S} Али и они мене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па и правичнији су од људи ...</ 
незнају шта је љубав.{S} Разумем, права љубав, а не оно, што веже падишу за његове буле или пет 
 нисте разумели.{S} Ја сам рекла: права љубав, а та незна за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим 
било од кад је, и биће довека.{S} Права љубав је вечита.{S} Она нема краја, нити се може уништи 
к благослов и срећу доносити.{S} Такова љубав је и трајнија; траје и онда, кад једра плећа љубљ 
се не хтедох без љубави удати?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но није так 
е да можда никад нисам била способна за љубав, кад тако говорим и кад сам остала неудата.{S} Не 
овољан.{S} Јасно сам видела, да га моја љубав слабо усрећује и да му је немила.</p> <p>То ме је 
позива?{S} Истина је света, да је свака љубав спојена са тежњом и чежњом, да нам је љубљена осо 
. 0сећала сам да то није више братинска љубав, а невеста ни вереница још му нисам била, па би м 
воје дете.{S} Но површна је и мајчинска љубав код таке врсте матера.{S} Сујета је то, моја ћерк 
ила мисао: у чијем је срцу прво поникла љубав, у његовом или њезином?</p> <p>Дознала сам и то.{ 
ји предмет.{S} Исто тако не силази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица  
о, да је то моја <hi>прва</hi> и једина љубав.</p> <p>У оба случаја било је и одзива.{S} Но опе 
S} Нико на пример не пориче, да мајчина љубав није најмоћнија и најсветија. <hi>А кад мајка пит 
шта је љубав; само сам рекла, да је она љубав права, која потиче из душевног сродства, а не са  
 у њега, али га љубим из све душе; а та љубав и дужност према вама учиниће да га заборавим и бе 
вљу да крсти.{S} Али љубав, права света љубав, која није потекла из моменталних утисака једрих  
вете љубави, сада је ретко!{S} Та света љубав мужа и жене давно је детињарија, занос и лудорија 
мају?</p> <p>— Љубав! љубав! зар је све љубав што се тим светим именом назива?{S} Животињски на 
би у животу тек једаред?{S} Та права је љубав вечита!</p> <p>— Вечита! осмехну се старка.{S} Да 
лишно; а још нисам ни сама знала, да је љубав, што према њему осећам.</p> <p>Слушала ме је стрп 
а хтела.{S} Ја нисам одређивала, шта је љубав; само сам рекла, да је она љубав права, која поти 
„лакша роба“ ...{S} Ти и незнају шта је љубав.{S} Разумем, права љубав, а не оно, што веже пади 
а то писмо.{S} Дакле с његове стране је љубав а с њене тек симпатија и сажаљење!{S} Зарад њезин 
у се мајко, с вама не слажем.{S} Зар је љубав и поштовање једно исто?{S} Ето на пример, и ја мн 
 тај или себе прецењује, или не познаје љубав.{S} Осећај, што га таки људи имају, само је страс 
о деци!</p> <p>— Нећу да кажем, да није љубав.{S} Љубав је дабоме.{S} И најгора мајка воли свој 
твујем; топло срце није хтело да купује љубав, или само да љуби, већ је тражило у истој мери од 
о ту неједнакост изједначило би време и љубав, да само није било другога — чинило ми се, да је  
лела; једно би изгледало пријатељство и љубав, које веже тек — непогрешивост.</p> <p>Да је разо 
 страшне муке.{S} Срце и разум, понос и љубав борила се у мени.{S} Дуго је трајала борба та, до 
жег сталежа.{S} Разлог нисам имала; али љубав је најосетљивија, па с тога често и неповерљива.< 
оће свет често љубављу да крсти.{S} Али љубав, права света љубав, која није потекла из моментал 
 волим!“</p> <p>„Прећи ће све то.{S} Ни љубав није увек вечита, тешила сам је.“</p> <p>Није ми  
го мало марит?</l> <l>Или је грех хтети љубав,</l> <l>Чисту, праву, непритворну,</l> <l>Себично 
{S} Осећај, што га осећаш, не може бити љубав.{S} У животу се љуби тек једанпут!“</p> <p>Тако с 
</p> <p>Од тога доба није ми изјављивао љубав речима, али је сваки поглед козивао, како му је у 
ма, спољашња лепота мало утиче на праву љубав?</p> <p>Спољашња лепота?{S} Шта ви разумете под т 
 Зарад њезине милостиње презрео је моју љубав, јадни Боривоју. знадеш ли шта чиниш?!{S} Или те  
та сам патио!{S} Грехом називаш ти моју љубав према теби.{S} А зар није већи грех, да се растан 
е.{S} И то већ показује неку материнску љубав и старање о деци!</p> <p>— Нећу да кажем, да није 
, приповедала сам јој и своју некадашњу љубав према Милану.{S} О Боривоју нисам јој ништа говор 
ари у предмету своје љубави, пренаша ту љубав на други достојнији предмет.{S} Исто тако не сила 
 </l> <l>— Осећаја бујно врело —</l> <l>Љубав је тек чисту хтело.</l> <l>Па сад не знам грех шт 
и опростим? рече он не прихвативши их. „Љубав се изнудити не може, а ја сам се томе могао надат 
т врлина.{S} Без те врлине и нема праве љубави.{S} Несталан човек и није прави човек.{S} Но ви  
 Само сопствена смрт дреши нас од праве љубави, често нећемо то да увидимо ни да признамо.{S} О 
— Е, мајко, онда је на свету мало праве љубави.{S} Ко данас пита за поштење, разборитост и оста 
е, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љубави за тебе.“</p> <p>Он се тргао, гледећи ме зачуђен 
и опет тек спољашњост на предмету своје љубави уважава, не поштујући његове душевне врлине, тај 
добро — ако се превари у предмету своје љубави, пренаша ту љубав на други достојнији предмет.{S 
о се на пример превари у предмету своје љубави, разумите ме добро — ако се превари у предмету с 
но издржала; с последњим издисајем моје љубави према Милану никла ми је у срцу клица сумње у му 
остим.{S} Све је то чинила из превелике љубави према својој деци.{S} А она је доста кажњена и о 
шло је три године.{S} Од негдашње жарке љубави према Милану остала је тек горка успомена; пламе 
ако треба да буде и код полске истинске љубави.{S} Свуда, где није тако, само је гадна страст ж 
а.{S} И већ да подлегнем моћи пробуђене љубави, кад ми се у машти указа жена с дететом на руци. 
S} Зар се данас склапа брак из узајамне љубави, поштовања и познавања?!{S} Не, никако не!{S} Но 
ма жуди.</p> <p>— Зато и јесте све мање љубави на свету.{S} Љубав је ћерко, најнежнија и најпле 
а — која сам знала, шта значи одрећи се љубави своје?!</p> <p>Предала сам му све у руке, уговор 
ки нагон сада још влада.{S} Праве свете љубави, сада је ретко!{S} Та света љубав мужа и жене да 
рговине са срцем и гадила пољупца — без љубави.</p> <p>Старка заћута, нагло устаде и оде кавези 
тних случајева, да се девојка удала без љубави према момку; али тој погрешци су обично родитељи 
ије, па је ли чудо што се не хтедох без љубави удати?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је срц 
> <l>Гадила сам се пољубаца,</l> <l>Без љубави праве.</l> <l>Па зато ме у старости </l> <l>През 
смо:{S} Жао ми је било жене, која је из љубави погрешила.{S} Милана нисам жалила.{S} Не поверењ 
 прегорети.{S} Није ни пошла за мене из љубави.{S} Новац и титула: „госпођа докторка“, њезин је 
аку понајвише они рђаво живе, што се из љубави узимају?</p> <p>— Љубав! љубав! зар је све љубав 
 се већина жени и основи брачне среће и љубави. </p> <pb n="167" /> <p>„Имаш ли још који егземп 
 и ја сам остала да живим из дужности и љубави.{S} Остала сам да живим, но у кући тој дуже оста 
 баш у овој вароши -губе; а могла сам и љубави имати, само да се нисам држала поштења и дужност 
да се старка тргла.{S} Хвала, на таквој љубави!</p> <p>— Хвала, не хвала, смејала се старица.{S 
ћи ме нежним и страсним речима о својој љубави.</p> <p>Ћутала сам и јецала.{S} Тек кад ме хтеде 
. <hi>Онда се обично вели, да су својој љубави сталне</hi>.{S} Она хоће да има љубљену особу по 
аволела.{S} Ја, која сам дотле сањала о љубави и с оне стране гроба и држала, да никога више љу 
ст да га одбијем. „Он брка поштовање са љубављу, а док први занос пређе па увиди, да сам и ја п 
 друга дужност.{S} Тако је с мајчинском љубављу, а тако треба да буде и код полске истинске љуб 
слабо, и једно и друго тежи за искреном љубављу; само што код једног тек ниче, а код другог се  
а ме није разумео а још мање љубио оном љубављу, којом ја њега.</p> <p>Други је био такође ваља 
 за мене.{S} Није се запослила „вечитом љубављу“ па и опет остала вечито девојка!</p> </div> <d 
авика на леп или створ, хоће свет често љубављу да крсти.{S} Али љубав, права света љубав, која 
его кад може да задовољи оне, који га с љубављу сретају! </p> <pb n="152" /> <p>Још и сад се се 
тао, а то све болело би га, кад би први љубавни занос прешао; те би ме и нехотице почео сматрат 
 искрени и чисти, али шта вреди, кад је љубавник, на рачун природности или мушке <hi>несталност 
штем рачуна о владању твоме; нећу ти ни љубавника убити; немам права на то, а зацело и није — ј 
 његове, већ се поводи за срцем и одаје љубавном уживању без борбе и устезања......</p> <p>Осећ 
 лицу; изгледало је, као да је милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу Аполона и Дијане.{ 
тељи.</p> <p>„Шта ти је?“ питаше Даница љубећи ме.</p> <p>Гледала сам их укоченим погледом.{S}  
едо, кад оно није код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми </p> <pb n="171" /> <p>би је пре 
Пригрли ти та мужића њена </l> <l>Па га љуби, никад се не жури.</l> </quote> <p>— Гле како баба 
није хтело да купује љубав, или само да љуби, већ је тражило у истој мери одзива; а понос ми ни 
тпутовао.{S} При поласку ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти то 
 <p>Срцу нисам могла забранити да га не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекла, а о 
> <p>— Зар је то занос?{S} Зар човек не љуби у животу тек једаред?{S} Та права је љубав вечита! 
 из даљине?{S} Зар на пример мајка мање љуби своје чедо, кад оно није код ње?{S} Не, она га љуб 
ћаш, не може бити љубав.{S} У животу се љуби тек једанпут!“</p> <p>Тако сам мислила, трудећи се 
војој машти нашла сам и одговор: „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је при том било некак 
тарка.{S} Да боме да је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, што му је први пут ис 
 ја сам осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто се чудила, како пре то увидила нисам.</p>  
љубила свом снагом детињске душе своје; љубила сам их већма него и тице и цвеће и оно китњасто  
 се сама себе, но све бадава; ја сам га љубила из свег срца и душе своје.{S} Неки пута ми се чи 
шину.{S} Ето на пример, и ја сам некада љубила људе, а сад — ту се старка болно и гласно засмеј 
о створени једно за друго?!{S} Да си ме љубила нема сумње, а осећам, да ме ни сад презирати не  
} Али све бадава; ја сам га поштовала и љубила свим срцем својим.</p> <p>Срцу нисам могла забра 
 су ме баш они одбацили, које сам жарко љубила...</p> <p>„Коме треба?“ узвикнуо је дрхћућим гла 
аз томе је, што сам у животу још двапут љубила, истим жаром и истом чистотом.{S} Увек ми се чин 
ки пута ми се чинило, да сам и у Милану љубила тек њега.</p> <p>Крила сам своје осећаје, но он  
 па и браћицу и сестрице.{S} Све сам их љубила свом снагом детињске душе своје; љубила сам их в 
слутећи шта у њему врије и кува.</p> <p>Љубила сам га, али сам била старија, па ми се чинило да 
на.{S} Ти га љубиш и сувише...“</p> <p>„Љубила сам га,“ те ми се са усана.</p> <p>Он се болно о 
 осећаје не одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће и пријатељство!“ < 
рњујете.{S} Ја не сумњам у њега, али га љубим из све душе; а та љубав и дужност према вама учин 
 <p>Згрозила сам се, кад сам осетила да љубим човека млађег од себе.{S} То се није слагало с мо 
ам и то, да сам несретан; преварен и да љубим тек тебе.“</p> <p>„Ћути Милане, ћути!{S} Већ таке 
 се старка болно и гласно засмеја — сад љубим моје канарине, мачку и псето.{S} Смешно је, јел т 
да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љубим хиљаду пута већма него пре.“</p> <p>Узео ме је за 
ве што си успела, само је то, да те сад љубим још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу 
нутка знала сам и осећала, да Милана не љубим тек као брата и пријатеља, већ и некако друкчије. 
и ја многе мушке штујем, а ни једног не љубим.</p> <p>— Нисте ме, ћерко, разумели, бар не онако 
тна, па ме не отискуј од себе.{S} Ја те љубим неизмерно.{S} Нема жртве, која би ми за тебе тешк 
да, кад носилац тих врлина у гроб сађе; љубимо ли лепоту спољашњу, она ће нас заносити до год н 
и се може уништити; тако на пример, ако љубимо истински поштење и искреност, љубиће мо то и онд 
} Доказа, да ме није разумео а још мање љубио оном љубављу, којом ја њега.</p> <p>Други је био  
,</l> <l>Благ да опрости,</l> <l>Што ћу љубит' тебе само</l> <l>Целе вечности.</l> </quote> <p> 
ео свет, особито мушки и не почиње онде љубити, где би требало да поштује.{S} Тек мане, недоста 
да је поседавамо.{S} Али зар се не може љубити и из даљине?{S} Зар на пример мајка мање љуби св 
е стране гроба и држала, да никога више љубити не могу!</p> <p>Био је Миланов друг и брат од те 
 свету, али ми се није дало да се дадем љубити од туђа момка. 0сећала сам да то није више брати 
ста, што је лепа и што је умела страсно љубити ма и недостојно и моментано...</p> <p>Често су т 
а тако жарко волела и кога сам сад опет љубити почела.{S} И већ да подлегнем моћи пробуђене љуб 
ко љубимо истински поштење и искреност, љубиће мо то и онда, кад носилац тих врлина у гроб сађе 
амо је то, да те сад љубим још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме т 
а би моја помоћ била незнатна.{S} Ти га љубиш и сувише...“</p> <p>„Љубила сам га,“ те ми се са  
Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не љубиш.“</p> <p>Стресла сам се.{S} Грозна мисао паде ми  
мени.</p> <p>„Отићићу, тек ако ме ти не љубиш,“ рекао је човек, кога сам некада тако жарко воле 
в спојена са тежњом и чежњом, да нам је љубљена особа у близини и да је поседавамо.{S} Али зар  
трајнија; траје и онда, кад једра плећа љубљене особе спадну и кад руменило са лица у борби жив 
носити до год нас траје, па и онда, кад љубљене особе већ не буде.{S} Само сопствена смрт дреши 
е свето, често ни сама срећа па и живот љубљене особе, јер у место да себе победи и да та се од 
 љубави сталне</hi>.{S} Она хоће да има љубљену особу пошто по то; па руши све што јој је на пу 
чно <hi>себичност</hi>, јер кад не могу љубљену особу имати, слепо јуре у пропаст, не обзирући  
о вас видим у мојој соби.{S} Из простог љубопитства не ступа се у познанство са особом као што  
ом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитства, ал тек је — старка прекиде — тек је и симп 
} Ето на пример, и ја сам некада љубила људе, а сад — ту се старка болно и гласно засмеја — сад 
 тражи одзива.{S} Па и правичнији су од људи ...</p> <p>Старица престаде.{S} Била је узрујана;  
 показаше ми колики је свет и каквих је људи у њему.{S} Теча се томе радовао; био је сретан што 
ко су потпуно сретни.{S} Ако их не гоне људи, хоће да их напати оно — што зовемо судбином, но т 
и и памтење, као што су ме заборавили и људи.</p> <p>Заборавили? — Је ли баш тако?{S} Не, сећај 
 не буде каква изгреда...{S} Ретки су и људи, који јачем искушењу не подлежу.{S} Па шта могу тр 
е познаје љубав.{S} Осећај, што га таки људи имају, само је страстан занос и животињски нагон.{ 
 томе.{S} Но будите уверени, да су таки људи у самој ствари „лакша роба“ ...{S} Ти и незнају шт 
је гоњен као Обрадович?</p> <p>— Велики људи ретко су потпуно сретни.{S} Ако их не гоне људи, х 
Па зато ме у старости </l> <l>Презирали људи;</l> <l>Ти се мртвој смејат немој,</l> <l>Прочитај 
ла једног изабрати.{S} Све су то ваљани људи и згодне партије.“</p> <p>„Чекам да дорастем за шп 
ци узвишују се и поред патње.{S} Обични људи застају поред таке немиле пратилице на пола пута,  
 подруми и коморе.</p> <p>„Како живе ти људи?“ мислила сам и поглед ми паде кроз отворен прозор 
длегну одмах у почетку.</p> <p>Ретки су људи, које патња није кадра сломити.</p> <p>— И то је с 
дечије, греха пред Богом и срамоте пред људима?!</p> <p>Него ви ћерко, и не једете.{S} Ако је п 
 би можда иначе учинили; а усамљеним је људима он често и потреба.{S} Но једне зиме беше овлада 
?{S} Питала сам и други пут.</p> <p>Она љутећи оде шифонеру, отвори га и донесе неку кутију, па 
 — управо баба-Маца — теткина куварица, љутила се до душе увек због тога.</p> <p>— Боже, боже,  
p> <p>„Шта чекаш?{S} Докле ћеш бирати?“ љутио се често шогор и сестра.</p> <p>„Имам каде.{S} Не 
 какав немачки роман или по коју првину М. Видаковића, које је мајка такође имала.{S} И ја сам  
ека, без душевних врлина.{S} Само децу, ма и матору — насмеја се старка — везује шупље шаренило 
чуће.{S} Устала сам и донела још цвећа. ма да ми није требало.</p> <p>Сад сам била мирнија.{S}  
опуштао, да „лижем руку,“ која се могла ма у шали на мене измахнути, или која није осећала <pb  
и тврдоглаве; Та пусти да надјача једна ма која!“</p> <p>Она се смејала на моју примедбу и тужн 
pb n="147" /> потребе да ме се маши, па ма иначе како да сам чезнула за том руком...{S} То је в 
 пут истинским жаром срце загрејало, па ма и у разним особама. </p> <pb n="139" /> <p>— Разним  
их особина.{S} Данас их још нема.{S} Па ма колико се око њега умиљавала, слабо бих успела.{S} Д 
тер и верна разборита друга.{S} Нека је ма и сулудаст, само нека је богат.{S} Еквипаж и вранци, 
о је лепа и што је умела страсно љубити ма и недостојно и моментано...</p> <p>Често су такве ју 
дни кругови презру и истисну — пре него ма коју карташицу или особу са мрачном прошлошћу, али с 
Био је то Мразовићев „<title>Поучителни магазин за децу</title>“. „<title>Цветник</title>,“ од  
оре?“</p> <p>„Ако има читај.“</p> <p>5. мај 18... год.</p> <p>Младожења адвокат.{S} Провођаџија 
<p>— Бојиш се мајке?{S} Немој, душо!{S} Мајка воли децу.{S} Гле, даћу ти јабуку!</p> <p>Док је  
подне остадосмо нас двоје сами дома.{S} Мајка и Даница беху отишле некој рођаци у посету.</p> < 
 му опростим увреду што ми је нанео.{S} Мајка је пре кратког времена умрла, а на самрти све му  
и; она је све на врати прислушкивала, а мајка неће да се то зна; још сам за удадбу млада.{S} Та 
ласно плачући бацила у своју постељу, а мајка ме погладила по челу и рекла некако сухопадно;</p 
љубав.{S} Љубав је дабоме.{S} И најгора мајка воли своје дете.{S} Но површна је и мајчинска љуб 
није најмоћнија и најсветија. <hi>А кад мајка пита: какво је лице њезина детета?!{S} Сродство д 
 зиме.</p> <p>„Хајдемо у собу, дошла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане што је чинио, те  
и по коју првину М. Видаковића, које је мајка такође имала.{S} И ја сам то радо читала, али су  
н на тебе, оженио сам се оном, којом је мајка хтела; и моја је срећа уништена а живот сломљен.{ 
 се она.{S} Милан ми приповеда, како је мајка дала секи књигу.{S} Па држим, да је што интересан 
ори канцеларију и отпочне радити,” рече мајка, узевши ме оштро на око.</p> <p>Мени јурну крв у  
/p> <p>— Право велите, могла сам бити и мајка.{S} Али ја сам девојка — бабадевојка.{S} Ту се ст 
 поглади по косици.</p> <p>— Како би ти мајка радо учинила радост са једном таком тичицом; само 
 си узела толико плакати?“ шапутала јој мајка, но доста гласно; постеље су им стојале једна уз  
же љубити и из даљине?{S} Зар на пример мајка мање љуби своје чедо, кад оно није код ње?{S} Не, 
опаст, не обзирући се ни на што.</p> <p>Мајка је рекла: „заборавиће је поред друге богатије и л 
Ништа, ништа,“ шапутала сам кроз плач; „мајка ће бити задовољна — дужност је одржала победу над 
то буде горе мислио, тим боље!“</p> <p>„Мајка, нађите ми кола; идем сестри од тетке у * рекла с 
атом?{S} Досад то нисам носио.“</p> <p>„Мајка тако хоће; биће ти венчана“ рекла сам, а глас ми  
у.....“</p> <p>Пољубила сам слику своје мајке, као душевну избавитељку своју, а зора ме је зате 
це Душанове славне царевине и Јевросиме мајке, пошле тим трагом!{S} Јевросима учи свога сина, к 
она брижно.</p> <p>— Били смо код старе мајке.{S} Има лепе жуте тице, па све тако, тако чине! — 
едећи је неповерљиво.</p> <p>— Бојиш се мајке?{S} Немој, душо!{S} Мајка воли децу.{S} Гле, даћу 
 знај, да за мене више среће нема.{S} С мајкином исповести одлетила је за увек.{S} Патња је мој 
ћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах и женити?“</p> <p>„Чим отвори 
оса или животињског нагона.</p> <p>— Е, мајко, онда је на свету мало праве љубави.{S} Ко данас  
м на земљу. </p> <pb n="162" /> <p>„Не, мајко, нећу ти спомен каљати!{S} Твоја кћи је доста пат 
е да ме је познала.</p> <p>— Добар дан, мајко!</p> <p>— Бог добро дао, ћерко!{S} Гле опет смо с 
 своју децу занемарују?!</p> <p>— Како, мајко?{S} Ја понајвише видим накићеву дечицу.{S} Изглед 
где су ваљани примери?!</p> <p>— Добро, мајко, али ја сам од старијих слушала, да у браку понај 
мало ћете продати......</p> <p>— Зашто, мајко?</p> <p>— Рећиће се можда, да вам је јунакиња сув 
уздахну и отвори књигу.</p> <p>— Зашто, мајко?{S} Ја држим да читање никоме не шкоди.{S} Ваљане 
 јести. </p> <pb n="145" /> <p>— Зашто; мајко?{S} Ето видите, и јабуку је од вас примио.{S} Доб 
и</p> <p> <hi>Милан.</hi> </p> <p>Јадна мајко, је си ли се томе надала, кад си своју погрешку с 
тарка беше дошла у ватру.</p> <p>— Мора мајко, да игра по њезином такту — купила га је.</p> <p> 
мушког и женског човека.</p> <p>— Ту се мајко, с вама не слажем.{S} Зар је љубав и поштовање је 
им старичиним речма.</p> <p>— Па реците мајко, шта би требало женскиње да чини, да коракне кора 
, но толико сам назрела.</p> <p>— Јесте мајко, лист је политичан.</p> <p>— Право велите, могла  
ла да ми сину убије срећу!“</p> <p>„Али мајко, мени изгледа, да и Милан њу здраво воли.“</p> <p 
</p> <p>„Збогом Боривоју!....{S} Збогом мајко!....“ Поглед ми је пао на месецом осветљену слику 
оје помајке, долазио је чешће са својом мајком.{S} Једном је у нас провео читаве ферије.{S} Бор 
д друге несташне деце, а колико је пута мајку умилостивио, да нас по заслузи не казни, ни броја 
о?“ питао је на послетку измећу осталог мајку. „Или хоће усмено да ми одговори?{S} Моћи ће и то 
на, као и друга деца.{S} Имала сам милу мајку, драгог оца, па и браћицу и сестрице.{S} Све сам  
о је он дете.{S} Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} Већ с питањем сам хтела потврђујући одговор.< 
е сам свако његово писмо комотно читала мајци и Даници, а сад сам при сваком нежнијем изразу ње 
ад је све прошло.{S} Дужност моја према мајци нагонила ме, да онако учиним, а да се сад не види 
о изненада одлазим?{S} Но дужност према мајци одговорила ми; „За тебе мора бити мртав, па шта т 
мело бити; била би неблагодарност према мајци, а ни Милан није смео знати, да сам ради њега умр 
а и почела ме утврђивати да је не издам мајци; она је све на врати прислушкивала, а мајка неће  
 нагон.{S} Нико на пример не пориче, да мајчина љубав није најмоћнија и најсветија. <hi>А кад м 
јка воли своје дете.{S} Но површна је и мајчинска љубав код таке врсте матера.{S} Сујета је то, 
 већма но рођеној матери својој.</p> <p>Мајчински осећаји пунили су ми сада душу.{S} Ни једна ж 
зискивала и друга дужност.{S} Тако је с мајчинском љубављу, а тако треба да буде и код полске и 
лужила сам и код феишпана.{S} Није Маца макар ко!</p> <p>— Знам, сека-Мацо, па зато вам и наруч 
о сам.{S} Код куће беше само слушкиња и мала Данка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за руку 
поглед изражавао терет преживелих дана, малаксалост и тугу, злоћу и лукавство, небих се зацело  
ла од једног другоме.{S} У његовим беше мале разлике.{S} И пре су била пуна нежности; а ја сам  
, разгледала сам јој собицу.{S} Била је малена избица с једним прозором.{S} Сав намештај је био 
 <p>Притрчала сам да затворим прозор; а мали се Милан узверио, очице му се застаклиле, па само  
тобом тичати; боле га ножице! — рече ми мали Милан.{S} Сестре га звале „брацом“, па се и сам та 
уго морао чекати.</p> <p>Што се то „мој мали филозоф“ дао у посао, кад ми не одговара, о оној т 
јбоље бити, да расечем лубеницу.{S} Ено мали сишао са столице.{S} Не занима га наша „полемика.“ 
јанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви су добр 
ђак из Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} Мало је говорила у опште, а о себи никад; и ако је чест 
се душо, задовољити ониме, што имам.{S} Мало млека, свежа масла и добра сира.{S} Па и једна луб 
 не ћете стећи гласа.{S} Таких „романа“ мало ћете продати......</p> <p>— Зашто, мајко?</p> <p>— 
родбине.{S} А уз то има велику титулу а мало — новца; приповедао нам једног дана теча. </p> <pb 
p> <p>— По вашим речма, спољашња лепота мало утиче на праву љубав?</p> <p>Спољашња лепота?{S} Ш 
пред вама, дететом да кажем, али ко год мало оштрије погледа по свету, увидиће, да је тако. </p 
аче разборите и добре тетице.{S} Зар је мало примера у свету, <pb n="142" /> да се по неке токо 
 сам наставити читање.</p> <p>Одмори се мало, примети ми тетка.{S} Гле првих бресака, па поквас 
учице од образа и безубих вилица, те ни мало не доликују оном широком челу и „грчком“ носу.{S}  
етла за кокоши.{S} Извините ћерко, овај мало драстичан израз.{S} Али кад се неки свет не стиди  
ва је.{S} Испустила је слушкиња још као мало одојче.{S} Шта ће те?{S} Мати велика дама, па бива 
грех правду тражит,</l> <l>За све друго мало марит?</l> <l>Или је грех хтети љубав,</l> <l>Чист 
тетке, да ме издржава и васпита, за оно мало новаца што ми је остало од родитеља.{S} Она радо п 
на.</p> <p>— Е, мајко, онда је на свету мало праве љубави.{S} Ко данас пита за поштење, разбори 
ђе до „замерке“ — повела сам са собом и малог Милана, теткиног трогодишњег синчића.</p> <p>Путе 
устивши се до мене на канабе и милујући малога.</p> <p>Дете се још јаче приљуби уз мене, гледећ 
.</p> <p>Ту свечану тишину проби гласић малога Милана:</p> <p>— Цицико, куцико, волела ме?{S} Ј 
обро и чисто.{S} Намажите комадић и том малом.{S} Из ваше руке радије ће јести. </p> <pb n="145 
 једите колко вам је воља.{S} Подајте и маломе.{S} Ено се опет игра са мачком и псетом, „мојим  
рошани“ су често веће радозналице од — „малосељана.“ Прабаба Ева није правила разлике.{S} Остав 
 један због мене саме. т. ј. због мојих мана и врлина заједно.</p> <p>Доцније, кад сам почела о 
ива и поносита.</p> <p>Но нико није без мане и ја сам је волела, врло волела; једно би изгледал 
бити, где би требало да поштује.{S} Тек мане, недостаци и слабост женскиња њих привлачи; врлине 
.{S} Јели по вољи да наставим?“</p> <p>„Мани их с миром.{S} Знам их,“ рече ми сестра озбиљно; в 
 приметала сам у своју обрану.</p> <p>— Манимо се метода, већ брзо кваси грло, па настави читањ 
е данашња младеж неблагородна.</p> <p>— Манте се ви Мацо, придике.{S} Гледајте ваш посао, „теши 
S} Било ми је срамота, да потврдим и ту ману нашег хваљеног културног века... </p> <pb n="148"  
ити и из даљине?{S} Зар на пример мајка мање љуби своје чедо, кад оно није код ње?{S} Не, она г 
за њима жуди.</p> <p>— Зато и јесте све мање љубави на свету.{S} Љубав је ћерко, најнежнија и н 
врста, узор јунакиња обично су женскиње мање лепе, али тим више даровите, образоване и учене.{S 
ња добија и у месту ваљану девојку ал с мање мираза...</p> <p>Прекинула сам читање и питала: „х 
сама сортираних по величини и везаних у мање и веће пакетиће.{S} Исто тако беше у њој неколико  
ао.{S} Доказа, да ме није разумео а још мање љубио оном љубављу, којом ја њега.</p> <p>Други је 
 и пре тога гада и трулежи, али у много мањој мери, Дешавало се, да је по неко узео девојку збо 
Он је трговац а ја машамода, па је баба Мара, његова тетка а наша суседкиња срочила, да би били 
ако одевена, а већ се захладило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с таком пажњом, као да сам к 
и он у врт.{S} Преко руке је носио моју мараму.{S} Сад је изледало да је миран, само је био бле 
умрла.{S} Него ако је повољи да дозовем Мари-нени?{S} Она је добро зна.{S} Станује одма у друго 
а удадбу млада.{S} Тако је рекла и баба-Мари.</p> <p>Нисам је мислила издати; али новост не беш 
хтела. „Од овог ме нико не излечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад сам је нудила, да зове доктора. 
лести. — Молим вас, дозовите је.</p> <p>Мари-нени беше доброћуда изгледа старица и врло разгово 
аћу, казаћу вам све. — Другом нисам; не марим да се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни разум 
мено казати.{S} Но овако је боље.{S} Не марим о себи да говорим.{S} Нису баш пријатне успомене; 
правду тражит,</l> <l>За све друго мало марит?</l> <l>Или је грех хтети љубав,</l> <l>Чисту, пр 
{S} Јевросима учи свога сина, краљевића Марка, да се на туђе не лакоми, па да суди по правди Бо 
 по соби пролете; но онда држим у крилу Марка и Аурору.{S} Немам баш неограничено поверење у њи 
ово лепршање, дотрча старици и Аурора и Марко, па се и они стадоше умиљавати; завидљиво гледећи 
 а ено мали се игра с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они су ми дру 
д сам оздравила, чула сам, да се оженио Маром Базићевом.</p> <p>Сад ми је било све јасно.{S} Мо 
несем.“ Донела сам и читала:</p> <p>10. март године 18...{S} Проси ме трговац из * По изгледу в 
„Па читај“ смејао се шогор.</p> <p>„15. март 18... године.{S} Младожења богослов, провођаџише г 
збуњено пођох из собе.</p> <p>„Узећу му Мару Базићеву; има пет хиљада одмах на венчању, а лепа  
{S} Ако је по вољи још млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло је врло добро и свеже.{S} Бојади 
и ониме, што имам.{S} Мало млека, свежа масла и добра сира.{S} Па и једна лубеница, хладна као  
и још млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло је врло добро и свеже.{S} Бојадишу га жутом репом 
} Глете само; још ово парченце хлеба са маслом.{S} Та узмите, тек сте га коштали!{S} Немојте гл 
ћемо га с нама.{S} У теби ће имати бољу матер, но у жени, која га је родила, ал не схваћа и зан 
S} Десет година ме поштовали као рођену матер своју.{S} Једанаесте године заболеше ме очи, већ  
 имају у старости издржавати као рођену матер своју, а док сам млађа, издржаваћу се сама.</p> < 
шна је и мајчинска љубав код таке врсте матера.{S} Сујета је то, моја ћерко, и више ништа.{S} Х 
удно понашање такових родитеља, особито матера.{S} Зар оне не увиђају, каква одговорност лежи н 
таш: да није с твоје кривице?{S} А оне, матере, занемарују своју децу сваки дан.{S} Па зар им т 
агу и говорничку моћ, да подигнем углед матере детета његовог и да им га опет вратим.</p> <p>Он 
у, као што то чине многе токорсе даме и матере читаве породице.{S} Често мислим и о томе, па се 
ао на месецом осветљену слику поконе ми матере.{S} Прекорно и тужно гледале су ме те миле очи.{ 
 необично одано, скоро већма но рођеној матери својој.</p> <p>Мајчински осећаји пунили су ми са 
подузећа.{S} Срећа их изневерила, те се материјално убили.{S} Она се после отровала, он сјурио  
у ону јадну дечицу, што их слушкиње без материна надзора тек смуљавају или паре, као пилиће.{S} 
сподско одело.{S} Бајаги, гони је на то материнска дужност.{S} Јадно појмање дужности!{S} Питај 
питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им матерински осећај, кад тако своју децу занемарују?!</p> 
ићеве лучице.{S} И то већ показује неку материнску љубав и старање о деци!</p> <p>— Нећу да каж 
а још као мало одојче.{S} Шта ће те?{S} Мати велика дама, па бива свашта.</p> <p>— То се може с 
ктичав подмладак?!{S} А не питају: која мати негује децу као што треба?{S} Мисли доста је учини 
цико, куцико, волела ме?{S} Ја сам ваша мати!{S} Миловао је старичину мачку и псето.</p> <p>Обе 
без душевних врлина.{S} Само децу, ма и матору — насмеја се старка — везује шупље шаренило, а с 
<p>Била сам дете.{S} Природа ми не беше маћеха; подарила ми је клицу свега онога, чиме дарива и 
шном мишљењу.</p> <p>Мислила сам у први мах, да ћу умрети, полудети, али то не би ни једно; бил 
 је, као да је милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу Аполона и Дијане.{S} Обе тице очев 
илан.</p> <p>Тргла сам се од те мисли и махнула руком преко чела; ваљда да је отерам.{S} Али св 
адрхтати и рука...</p> <p>Уздахнуо је и махнуо руком преко чела.</p> <p>Настала је несносна тиш 
ина служила сам и код феишпана.{S} Није Маца макар ко!</p> <p>— Знам, сека-Мацо, па зато вам и  
шком парку.{S} Сека-Маца, — управо баба-Маца — теткина куварица, љутила се до душе увек због то 
шњем врло лепом варошком парку.{S} Сека-Маца, — управо баба-Маца — теткина куварица, љутила се  
е своје псето и мачку — смејала се сека-Маца.</p> <p>Сад ме је тек старка интересовала, те реко 
S} Незнадоше о њој баш ништа; само сека-Маца рече, — баш је била унела штрудлу — да је знаде. — 
од куће, умесими „на супу.“</p> <p>Сека-Маца беше скроз практичарка.{S} Држала је, припасаћу ке 
ије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино место, заузела беше Лиза, те сам могла читати ка 
адеж неблагородна.</p> <p>— Манте се ви Мацо, придике.{S} Гледајте ваш посао, „тешила“ је обичн 
тице све звецкају!</p> <p>— Хвала, сека-Мацо!{S} Кад дођем да тражим младожењу, послушаћу вас.{ 
 тек.</p> <p>— Па зар сам ја лења, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми је баш 
ојка вредна...</p> <p>— Варате се, сека-Мацо — прво пита: „има ли мираза?...“</p> <p>— Но, но,  
Није Маца макар ко!</p> <p>— Знам, сека-Мацо, па зато вам и наручујем...</p> <p>— Добро фрајлиц 
да, иде полако и то, само стрпљења сека-Мацо, све ће то доћи на ред; само док почнем седити...< 
и.</p> <p>— Збогом тетице!{S} А ви сека-Мацо, умесите штрудлу као и пре.{S} Онда вам је тако до 
оред постеље на ћебету једно псетанце и мачка.{S} На столу сам још видела једне наочари и плети 
одајте и маломе.{S} Ено се опет игра са мачком и псетом, „мојим друштвом.“ Заборавила сам да ва 
 прикажем, а тако зовем своје канарине, мачку и псето.{S} Мислиће те да сам каква „чегртаљка“;  
асно засмеја — сад љубим моје канарине, мачку и псето.{S} Смешно је, јел те?{S} Али и они мене  
 друштву“ — тако она зове своје псето и мачку — смејала се сека-Маца.</p> <p>Сад ме је тек стар 
 сам ваша мати!{S} Миловао је старичину мачку и псето.</p> <p>Обе се пренусмо. </p> <pb n="144" 
 да ме он више не воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се прихватих наде да ме можда забор 
з оближњег места.{S} Он је трговац а ја машамода, па је баба Мара, његова тетка а наша суседкињ 
 са сестром, имаш свој новац а вешта си машамода, па отвори трговину.{S} То сам ја и мислила, к 
ве.{S} Мене је осим тога дала изучити и машамодлук, модистлук. „Сироче си, па ти може требати“; 
богату партију и од племићке крви, а не машамоду са три четири хиљаде.</p> <p>Да не изгуби насл 
ме обадве.{S} После неколико тренутака, маши се она за лист, што сам га уз себе спустила.</p> < 
осећала <pb n="147" /> потребе да ме се маши, па ма иначе како да сам чезнула за том руком...{S 
.{S} Па зар неби било лудо, кад се неби машили среће, која нам је тако близу! ..{S} О, Стано, б 
, звиждукање пекара, жељезница и разних машинерија, беше се за неко време — као обично пред под 
 је збуњен и зашто не долази?“ У својој машти нашла сам и одговор: „Он те љуби,“ гласио је он.{ 
шљати; прва слика што је нађох у својој машти, беше — Милан.</p> <p>Тргла сам се од те мисли и  
гнем моћи пробуђене љубави, кад ми се у машти указа жена с дететом на руци.</p> <p>Обоје ме пре 
 неби можда ни јавила, да није њега, да ме препоручи..{S} Учен је то човек, ал је потрошио мног 
 му је казала, молећи Даницу и њега, да ме замоле, да јој мртвој опростим.{S} Све је то чинила  
и углед где год је могао.{S} Доказа, да ме није разумео а још мање љубио оном љубављу, којом ја 
и ми и било?{S} Доста што сам знала, да ме он више не воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја 
ити, не могу знати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у последњем часу оставити неће.{S} Поштује 
доброј пријатељици моје добре тетке, да ме издржава и васпита, за оно мало новаца што ми је ост 
е отпутовао.{S} При поласку ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти 
е места и за мене.</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву....р некој доброј пријатељици моје добре т 
у главу Бого-човека, и мени се чини, да ме те свете очи тужно ал задовољно гледају...</p> <p>Ус 
едала сам му све у руке, уговоривши, да ме имају у старости издржавати као рођену матер своју,  
а си ме љубила нема сумње, а осећам, да ме ни сад презирати не можеш.{S} Па зар неби било лудо, 
то, но и опет у њојзи уживам; видим, да ме воле бар у неку руку...</p> <p>С тим отвори и зелени 
те, до места, где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на клуп 
огла забранити да га не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје иско 
 а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S} Тада са 
ни својом ученицом; тетка није могла да ме се наљуби, кад сам јој прве чарапе оплела, а течи је 
 те рекох:</p> <p>— Ја би вас молила да ме одведете до њезина стана.{S} Хоћу да је посетим.</p> 
ађем пред вас.{S} Требало би времена да ме сами нађете.{S} Читав Лавиринт у овој кући!</p> <p>— 
дна и недостојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, срце би му казало,  
 није осећала <pb n="147" /> потребе да ме се маши, па ма иначе како да сам чезнула за том руко 
аша и сламке, а ја се прихватих наде да ме можда заборавља, што држи, да га ја неволим.{S} Згод 
} Могла си рећи: „не волем те!“ А не да ме тако гадно превариш!“</p> <p>„Милане!{S} Милане!{S}  
к радости и изненађења.{S} Видело се да ме је познала.</p> <p>— Добар дан, мајко!</p> <p>— Бог  
породице.{S} Кад је изјавио, да хоће да ме узме, хтедоше га родитељи искључити из наслеђа.{S} Х 
ом нисам; не марим да се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, ал вама ћу казати.</p> 
одски назори, па се може лако десити да ме заборави.</p> <p>(Стеван је био син ондашња имућна б 
тати кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — практичност...</p> <p>Била сам опет у парк 
p> <p>У том старка подиже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било све јасно.{S} Поглед јој се није  
ш нисам почела читати.</p> <p>— Е, онда ме баш мораш примити!{S} Само причекај, док свучем и см 
ставити.{S} То су једина створења, која ме још воле...</p> <p>— Зар немате баш неког од својих? 
е главније успомене свела у једно; нека ме бар после смрти најближа околина позна онакву, каква 
плачући бацила у своју постељу, а мајка ме погладила по челу и рекла некако сухопадно;</p> <p>„ 
ала Данка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за руку и одведе у твоју собу, да ми покаже шеши 
ила да шогор у ред доведе.{S} И Даринка ме је сузним очима испратила; Боривој није дошао да се  
м опазила старицу на прозору.{S} Чекала ме је.</p> <p>— Одржали сте реч, а већ сам мислила, не  
ote> <p>— Како вам се то допада? питала ме је радознало.</p> <p>— Тако, да бих волела, да су св 
>— Како вам се допада мој живот? питала ме смешећи се.</p> <p>Ћутала сам за тренутак.{S} Нисам  
ни у башту.</p> <p>„Што плачеш?“ питала ме са саучешћем.</p> <p>„Сетила сам се својих родитеља, 
, што према њему осећам.</p> <p>Слушала ме је стрпљиво, и тада тужно рече: „Лако је теби, ал у  
Милана:</p> <p>— Цицико, куцико, волела ме?{S} Ја сам ваша мати!{S} Миловао је старичину мачку  
Тако то бива.“ рекла је Даница и почела ме утврђивати да је не издам мајци; она је све на врати 
о.{S} Дужност моја према мајци нагонила ме, да онако учиним, а да се сад не видимо изчекује дуж 
ла сам.</p> <p>— Ништа, ништа, храбрила ме; није то тајна.{S} Сме свако знати; само немојте за  
ам уморна.{S} Нисам ни слагала; уморила ме радозналост.</p> <p>Тек што сам све за ноћ спремила  
} Једва чекам да чујем свршетак, журила ме тетка. </p> <pb n="158" /> <p>— То ће те тешко вечер 
/> <p>Док сам сумњао у тебе, привлачила ме њојзи њезина спољашњост.{S} Сада ми је то шупље шаре 
о, радећи и хранећи се.{S} Десет година ме поштовали као рођену матер своју.{S} Једанаесте годи 
ла фрајла-Стана.{S} Застала сам.{S} Она ме погледа, преко — сад још већма — увела лица, пролети 
сам је да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати.</p> <p>— Гостољубље је лепа срп 
Стано, буди милостива, буди паметна, па ме не отискуј од себе.{S} Ја те љубим неизмерно.{S} Нем 
 дужности човека; ал муке су велике, па ме укрепи и сачувај од даљег искушења!“</p> <p>Нико ми  
ирото моје дете,“ рече она тренутно, па ме загрливши и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла јо 
а се у моменту кад сам је погледала; па ме је то збунило.{S} Држала сам, да није сасвим при све 
 а већ се захладило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с таком пажњом, као да сам какво слабо б 
. „Остани, имам с тобом да говорим.“ Па ме ухвати око паса и пољуби у чело.</p> <p>Отргла сам с 
<p>„Хајдемо у собу, дошла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане што је чинио, те уђосмо заје 
 ме још оне нису оставиле.{S} Долете па ме разоноде.{S} Никад ми није дуго време.{S} А како сам 
собито грешницима моје врсте...{S} Попа ме неби ни разумео.{S} Рекао би ми можда — као у оној п 
, као душевну избавитељку своју, а зора ме је затекла за пут спремљену.</p> <p>Отпутовала сам у 
држала победу над срцем.“</p> <p>Даница ме стролно загрли, па се гласно плачући бацила у своју  
или, било ми је тек пет година.{S} Теча ме је научио читати а тетка плести.{S} Обоје беху задов 
 место.</p> <p>„Стано,“ рече он ухватив ме нагло за руке; „ти си много патила... патиш и сада.{ 
недеље.{S} Доктора није хтела. „Од овог ме нико не излечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад сам је  
ного патили? било ми већ на језику, кад ме она запита, показујући у певанији песников лик:</p>  
</p> <p>Ћутала сам и јецала.{S} Тек кад ме хтеде привући својим прсима, тргла сам се и уступила 
лико тренутака.</p> <p>„Наравно.{S} Сад ме и боље познајеш.“</p> <p>„У тебе је,“ рече он не диж 
и.{S} Дуже нисам могао издржати, Па сад ме осуђуј како знаш!{S} Дошао сам, да те још једном мол 
а и волела као рођена брата.</p> <p>Сад ме је опет нашао.{S} Практицирао је у месту код неког а 
ачку — смејала се сека-Маца.</p> <p>Сад ме је тек старка интересовала, те рекох:</p> <p>— Ја би 
и оданде, где могу нанети несрећу и где ме више не требају...</p> <p>Помишљала сам: шта ће Мила 
ћи ока са мене.{S} Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно рече:</p> <p>„Добар бранилац.{S} Али 
за жена с дететом на руци.</p> <p>Обоје ме прекорно гледали.</p> <p>„Не отимај ми име!{S} Нисам 
очело куцати, но тек за тренутак; после ме обли румен стида; и свега нестане. „Која вајда,“ сев 
што ме је бунио и у парку.</p> <p>После ме је питала: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S 
 обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне ме задржавала, но остати нисам хтела.{S} Чинило ми се,  
је према мени много хладнији.{S} Најпре ме је то болело, после сам тек видила, да је баш та хла 
вито у сличности карактера.{S} Разумете ме — карактера! — Темпераменти могу бити сасвим различн 
евари у предмету своје љубави, разумите ме добро — ако се превари у предмету своје љубави, прен 
м, а ни једног не љубим.</p> <p>— Нисте ме, ћерко, разумели, бар не онако, како сам ја хтела.{S 
е ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и плакала, док 
и ћу оставити сво добро моје.{S} Она ће ме лако прегорети.{S} Није ни пошла за мене из љубави.{ 
ш све добро памтим, а после? — После ће ме можда оставити и памтење, као што су ме заборавили и 
акав никад не почињем.{S} Мислим: не ће ме разумети а могу ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{S}  
изврсни сродници; надметали се, који ће ме боље разонодити, особито за време мога боловања, пос 
ад ми неби биле тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих раставити.{S} То су једина створења, 
о то ћу оставити за други пут.{S} Иначе ме други пут нећете посетити...{S} Сад ће најбоље бити, 
ер своју.{S} Једанаесте године заболеше ме очи, већ је изгледало да ћу вид сасвим изгубити.</p> 
“ а самоћа, патња и размишљање, научише ме још и извињавати...{S} Иронија и бол звучаше у после 
а ни то нисам могла; осећала сам, да би ме глас одао.</p> <p>„То је зацело наруџбина?“ рече он, 
кад би први љубавни занос прешао; те би ме и нехотице почео сматрати као узрок своје несреће.</ 
м да се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, ал вама ћу казати.</p> <p>Човек осети п 
алан човек и није прави човек.{S} Но ви ме душо, нисте разумели.{S} Ја сам рекла: права љубав,  
и цицаном Марком.{S} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и забава.{S} Пазите само  
и самој.{S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме чисто говорити и оно што морам.{S} Разговор овакав н 
 незнате по неки варошки свет.{S} Мушки ме се не тиче.{S} Слабо водим рабош о њему.{S} Али женс 
 новца од касније зараде моје поштовали ме, али кад је требало који новчић потрошити од онога,  
S} Ко би се мене и сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — које сам ја усрећила!</p> <p>Зашто ј 
ице, па све тако, тако чине! — предвари ме „баца“, подржавајући устима тичије пипкање а рукама  
 смо створени једно за друго?!{S} Да си ме љубила нема сумње, а осећам, да ме ни сад презирати  
{S} Зато те не корим; али ни после ниси ме морала обмањивати.{S} Могла си рећи: „не волем те!“  
:</p> <p>10. март године 18...{S} Проси ме трговац из * По изгледу ваљан и честит човек.{S} Про 
p> <p>„Шта ти је?“ питаше Даница љубећи ме.</p> <p>Гледала сам их укоченим погледом.{S} На посл 
еменитије.</p> <p>Она диже очи, гледећи ме за часак нетренштице.</p> <p>— Што ме тако гледате?{ 
и за тебе.“</p> <p>Он се тргао, гледећи ме зачуђено.</p> <p>Оборила сам очи.</p> <p>„Шалиш ли с 
м.{S} Ви слабо једете! рече она, нудећи ме.{S} Глете само; још ово парченце хлеба са маслом.{S} 
“</p> <p>Узео ме је за руке, уверавјући ме нежним и страсним речима о својој љубави.</p> <p>Ћут 
 сестре,“ рекла је помајка, приказујући ме својој деци.{S} Но ми смо се и без тога брзо сродили 
у и отпочне радити,” рече мајка, узевши ме оштро на око.</p> <p>Мени јурну крв у лице, те збуње 
и.</p> <p>„Шалиш ли се? питао је узевши ме опет за руке.</p> <p>„Не шалим се“, рекла сам недижу 
 <p>— Збогом ћерко, јецала је загрливши ме; <hi>осећам</hi> да вас више видети нећу.{S} Сетите  
аћу кецељу и на ново засука рукаве, чим ме похвали — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад  
имао је разлога зашто ме хоће.{S} Један ме хтео због овог, други због оног, а ни један због мен 
алазиш да сам сувише осетљива?{S} Душан ме увек кори због тога.</p> <p>Није ми одговорио, само  
“ јецала сам. </p> <pb n="155" /> <p>Он ме стиште свим нагло бијућем срцу.{S} Овог пута нисам п 
говог и да им га опет вратим.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао, не скидајући ока са мене.{S} Кад 
 га питала за узрок, тргао се, погледао ме испитујући, а за тим уздахнуо, избегавајући одговор  
с.</p> <p>— Што се смејете?{S} Искуство ме је научило да свако „зашто“ има своје „зато,“ а само 
јој природи.</p> <p>Сестра и шогор радо ме примише, особито кад чуше, да ћу им плаћати храну.</ 
иљаду пута већма него пре.“</p> <p>Узео ме је за руке, уверавјући ме нежним и страсним речима о 
ела парада.“</p> <p>Тај предлог заболео ме и увредио до дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и 
се преварила.{S} Он ми је писао и молио ме да му опростим увреду што ми је нанео.{S} Мајка је п 
ног доктора очију.{S} Годину дана лечио ме је и божијом помоћу спасао вид.</p> <p>Заостала сам  
одина млађа.{S} Видим, да има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, што сам овако о 
 Видим, да има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, што сам овако остала.{S} Уседе 
 борбу у мени.</p> <p>„Отићићу, тек ако ме ти не љубиш,“ рекао је човек, кога сам некада тако ж 
 до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не љубиш.“</p> <p>Стресла сам се.{S} Грозна  
чи, тражећи згодна одговора.{S} Збунило ме њезино питање, а још више поглед, којим као да је хт 
смејала сам се.</p> <p>— Не, душо, врло ме занима, рече она узевши с ормана котарчицу с бресква 
ог тога.</p> <p>Није ми одговорио, само ме гледао.</p> <p>„Што ме тако мериш, зар ми је питање  
ожда ћу и пробати.{S} Није згорег; само ме напомен'те...</p> <p>— Ију, како је дебела!{S} Ту не 
Никада се нисам ни срдила на тебе; само ме је дуго болело, што ти је вера у мој карактер, моју  
жда још данас.{S} Доћи ћу за цело; само ме сад светина оцепила од мога друштва, па се морам жур 
кла, него да постигне своју цељ, срамно ме је пред њиме жигосала и уверила га, да га ја не воли 
од себе.</p> <p>— Шта је то „нешто?“ То ме интересује.</p> <p>— Видим вам из очију.{S} Но то ћу 
оно време, богатој библиотеци.{S} На то ме је свикао сам теча; у данима одмора и слободним часо 
о усрећује и да му је немила.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам се савлађивала, тежио је за њо 
/l> <l>Без љубави праве.</l> <l>Па зато ме у старости </l> <l>Презирали људи;</l> <l>Ти се мртв 
ле ми је тек смешно, па фалим Бога, што ме још оне нису оставиле.{S} Долете па ме разоноде.{S}  
у указа се онај исти живахни израз, што ме је бунио и у парку.</p> <p>После ме је питала: ко са 
и ме за часак нетренштице.</p> <p>— Што ме тако гледате?{S} Зар није тако?</p> <p>— Баш тако са 
онда узети?!“</p> <p>„Све муштерије што ме и сад ишту.{S} С годинама порастиће ми и капитал.</p 
ника.{S} За мене је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво пон 
 одговорио, само ме гледао.</p> <p>„Што ме тако мериш, зар ми је питање тако глупо?“ Силом сам  
> <p>Сваки од њих имао је разлога зашто ме хоће.{S} Један ме хтео због овог, други због оног, а 
p>Шта ли сам ту препатила!{S} Па и опет ме није разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он газио 
 врати сам се већ стропоштала.{S} Свест ме опет беше оставила.</p> <p>Дуго сам и тешко за тим б 
ог топлог срца и поноса.</p> <p>Дужност ме је често приморала, да своју срећу туђој жртвујем; т 
ем.{S} Мислим: не ће ме разумети а могу ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми је опе 
ш неограничено поверење у њима; слушају ме до душе; већ на оштрији поглед повуку се у буџак: но 
сам у нехотице.{S} Сетила сам се, да су ме баш они одбацили, које сам жарко љубила...</p> <p>„К 
тетка беху ми драги родитељи.{S} Кад су ме примили, било ми је тек пет година.{S} Теча ме је на 
 матере.{S} Прекорно и тужно гледале су ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхтала а смртоносно ор 
 а тешко ми било враћати онима, који су ме скоро — отерали.</p> <p>Од саме зараде своје нисам м 
ала.{S} И ја сам то радо читала, али су ме и друге ствари интересовале; те сам и његово захтева 
ме можда оставити и памтење, као што су ме заборавили и људи.</p> <p>Заборавили? — Је ли баш та 
воју собу?!</p> <p>— Лолица једна, и ту ме издао! — Дала ми старица свој дневник, биографију, ш 
} Досадан ми је овде цео свет; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда бити друкчије.“</p> <p>Сва 
м журно: била сам замишљена а и желудац ме је опомињао, да је подне већ прошло.</p> <p>За ручко 
дало ми, да ће да прекину ту тему а баш ме је почела интересовати.{S} Зато је упитах:</p> <p>—  
у мушку сталност, а понос девојачки још ме научио, како се осмехом растерују сузе а жеравица ле 
и.</p> <p>Тетка је далеко изашла пред—а—ме.</p> <p>— Где си, девојко, за толико?{S} Да вам се н 
евну наготу.{S} Право има, кад је нашла медведа са дебелом кожом!...</p> <p>Старка беше дошла у 
мисли и ради, а ево на рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко обзире на савете његове, већ се по 
очитала то писмо, мирно сам га оставила међу друга; само ми је у грудима било некако празно, вр 
 говорила је чешће она.</p> <p>Милан је међу тим свршавао науке.{S} Учио је права у П. сваке го 
смо се ја и Милан још јаче.{S} Често се међу нама изродила читава „полемика“ о овој или оној те 
је,“ рече он не дижући очију и некаквим меким гласом, „море осећаја али њима не влада тек срце, 
и све женске домаће и ручне послове.{S} Мене је осим тога дала изучити и машамодлук, модистлук. 
ао имати, кад би се наслеђа одрекао.{S} Мене ради био би хладније приман и у круговима, у којим 
, да коракне кораком права напретка?{S} Мене то интересује.</p> <p>— Пре свега треба праве воље 
овек сећа каквог милог покојника.{S} За мене је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила мис 
у памети.{S} Била је то чудна појава за мене.{S} Није се запослила „вечитом љубављу“ па и опет  
свршавао је своје писмо; „а знај, да за мене више среће нема.{S} С мајкином исповести одлетила  
 ме лако прегорети.{S} Није ни пошла за мене из љубави.{S} Новац и титула: „госпођа докторка“,  
 И Стевана сам волела, но ни он није за мене; све више увиђам, да је лакоуман и не постојан, а  
ету лакше ће Боривој стећи гласа а и за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и ва 
е већ двоје деце, те не беше места и за мене.</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву....р некој добр 
лижем руку,“ која се могла ма у шали на мене измахнути, или која није осећала <pb n="147" /> по 
к сте га коштали!{S} Немојте гледати на мене.</p> <p>Примила сам понуду, а она наточи себи чашу 
сећа да је чистији, нека дигне камен на мене и нека ми каља успомену!</p> <p>СТАНА.</p> <p>Сутр 
 казати; да немаш право што се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и то Душан — “</p> <p>Свршити н 
се још у основи; ја неразумем њу, а она мене несваћа; страни смо једно другоме били од почетка, 
су оставити неће.{S} Поштује и воли она мене, али зависи од — мужа.</p> <p>Нека је просто и њем 
је стрпљиво слушао, не скидајући ока са мене.{S} Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно рече:< 
 овог, други због оног, а ни један због мене саме. т. ј. због мојих мана и врлина заједно.</p>  
свестила, лежала сам на канабету, поред мене клечаше моје две ученице тарући ми чело и руке, а  
и тетка читање.</p> <p>— Чули сте га од мене.{S} Старка га је лане у парку цитирала.</p> <p>Хте 
љу; била је детињастија и несташнија од мене; радије је у слободним часовима трчкала по другари 
грозницу.{S} Даница се није одмицала од мене Око поноћи сам застала.{S} Кад сам се пробудила ка 
в.</p> <p>Задрхтала сам. „Шта ће сад од мене?{S} Зар није било доста увреде?!{S} А друго за цел 
е био такође ваљан младић, али млађи од мене. </p> <pb n="168" /> <p>Згрозила сам се, кад сам о 
е томе могао надати још онда, кад си од мене побегла у врт.{S} Зато те не корим; али ни после н 
ала да ће те пљенути рукама и побећи од мене.</p> <p>Погледала сам је не разумевајући.</p> <p>— 
 једанпут уђе ми у собу и седе преко од мене.{S} Нисам дизала очију; била сам збуњена.</p> <p>„ 
ам је за узрок.</p> <p>„Шта ти хоћеш од мене?“ викнула је, а очи јој срдито севаше; „ниси дете, 
дневник казао, да се то море хоће и код мене да узбурка и колеба?“</p> <p>„Без тога колебања не 
лакша.{S} Та он је био мушки, па ако је мене морао презрети, зар је морао узети ону, коју не во 
 их замолим.</p> <p>Молила сам је да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати.</p>  
м? — Честитао ми није нико.{S} Ко би се мене и сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — које сам 
ога.</p> <p>Дете се још јаче приљуби уз мене, гледећи је неповерљиво.</p> <p>— Бојиш се мајке?{ 
дморити, ако допустите? па се спусти уз мене.</p> <p>Ћутале смо неко време обадве.{S} После нек 
аше старости, рече спустивши се опет уз мене; али само с почетка.{S} После обично постану добри 
ише видети нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</p> <p>Кад  
врата од побочне собе.</p> <p>— Прими и мене у друштво, смејала се она.{S} Милан ми приповеда,  
чешће; (секом је звао још у детињству и мене и Даницу) повери ми се; у друштву се све лакше сно 
ео какву тему, што није интересовала ни мене ни њега.</p> <p>Разуме се, да му се нисам исповеда 
 — Је ли баш тако?{S} Не, сећају се они мене, кам год им се прохте смејати.{S} Нисам ишла обичн 
ето.{S} Смешно је, јел те?{S} Али и они мене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па и правичнији су  
та ишчитале, но ја сам осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто се чудила, како пре то увид 
да га знам; говорила је спустивши се до мене на канабе и милујући малога.</p> <p>Дете се још ја 
 девојку с новци, а он одмах препоручио мене.{S} Партија је добра, па мисли, да не размишљамо о 
ог дана читала сам опет у парку.{S} Око мене беше необична тишина.{S} Сав велико-варошки жагор: 
видим какву погрешку што се у свету око мене десила, па онда мислим, мислим, да ми је после и с 
врђујући одговор.</p> <p>Дете погледа у мене, па у старицу, и онда му се преко усана једва изми 
="165" /> <p>Упро је очајнички поглед у мене а ја сам дрхтала као у грозници.</p> <p>„Што ћутиш 
 тако дуго.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у мене је учитељско грло...</p> <p>— Грло „новога метода, 
{S} Помајка није правила разлике између мене и своје кћери; учила нас је обе кувати, месити пра 
ош и данас се чешће питам: зашто је баш мене поштедила? ...</p> <p>Била сам као цветак, кад га  
аколомство и самоубиство.{S} То видите, мени изгледа врло себично. „Не ћу да живим, кад га нема 
и сину убије срећу!“</p> <p>„Али мајко, мени изгледа, да и Милан њу здраво воли.“</p> <p>„Воли? 
а ми, ал нека је на окупу; ради других; мени није нужна.{S} И сад све памтим много јаче, него о 
. „Тако ће бар нешто и детету остати, а мени није тешко једно дете хранити.{S} Где једу троје,  
 се и постала хладна, скоро груба према мени.</p> <p>Питала сам је за узрок.</p> <p>„Шта ти хоћ 
ила сам промену и на њему; био је према мени много хладнији.{S} Најпре ме је то болело, после с 
д срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи на мени?{S} Зар нисам био преварен, а превару си потпомага 
аздарицу: где је фрајла Стана?{S} А она мени:{S} Отселила се.{S} Не може да плаћа кирију за „ан 
да проклиње час свога рођења!{S} Заиста мени је врло чудно понашање такових родитеља, особито м 
док се није смркло.{S} Тада дође Даница мени у башту.</p> <p>„Што плачеш?“ питала ме са саучешћ 
нку.{S} Дете сам врло волела а и оно је мени необично одано, скоро већма но рођеној матери свој 
је два месеца на дому.{S} То време беше мени и Даници најмилије; једва смо чекале да дође.{S} П 
 на трном окруњену главу Бого-човека, и мени се чини, да ме те свете очи тужно ал задовољно гле 
ради?{S} Добро велите, ћерко.{S} Пада и мени кашта на памет, да би баш женскиње требало тако да 
 па се неће вијнути у слободу, већ увек мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби пролете; н 
?{S} А да ви немислите <pb n="143" /> о мени рђаво, доказ ми је, што вас видим у мојој соби.{S} 
и она његова гадна и недостојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, срце 
 чудно било његово саучешће и старање о мени.</p> <p>„Тебе секо, нешто мучи,“ говорио ми чешће; 
, рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> <p>Оборила сам очи, тражећи згодна одговора.{ 
ам јој и свој разлог.</p> <p>Зар си и о мени тако судила? питаше она прекорно.</p> <p>Поруменил 
акву, каква сам.{S} Да ће се нагађати о мени разне гатке, нисам ни тада сумњала.{S} Кад прочита 
p>Помишљала сам: шта ће Милан мислити о мени, кад тако изненада одлазим?{S} Но дужност према ма 
т; а они те и већма воле, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љубави за тебе.“</p> <p>Он се тр 
ој је имао право, кад је рекао, да је у мени море осећаја, али да су потчињени разуму.</p> <p>Ш 
 из његових усијаних руку.{S} Срце је у мени дрхтало, па сам осећала да ће задрхтати и рука...< 
Срце и разум, понос и љубав борила се у мени.{S} Дуго је трајала борба та, док једног дана не д 
ла.{S} Не поверење према мушкима беше у мени већ корена ухватило.{S} Жена ми је била лепа и бог 
 и тада тужно рече: „Лако је теби, ал у мени као да су две природе; једна добра а друга зла; ве 
ашност?!....</p> <p>Пробудио се понос у мени и ја сам јој одмах одговорила.</p> <p>Одговорила с 
 на памет и изазва још грознију борбу у мени.</p> <p>„Отићићу, тек ако ме ти не љубиш,“ рекао ј 
{S} Узела сам и перо, када се покрену у мени нека врста сажаљења: „Ако можда не мисли да врећа? 
 Учила за испит декламовати.{S} Дође ту мени, па говори, говори, да сам примила већ и ја.</p> < 
е мајка, узевши ме оштро на око.</p> <p>Мени јурну крв у лице, те збуњено пођох из собе.</p> <p 
 тога гада и трулежи, али у много мањој мери, Дешавало се, да је по неко узео девојку због мира 
ли само да љуби, већ је тражило у истој мери одзива; а понос ми није допуштао, да „лижем руку,“ 
ио, само ме гледао.</p> <p>„Што ме тако мериш, зар ми је питање тако глупо?“ Силом сам хтела да 
к, жели свако да усрећи.{S} Зато одавно меркају девојку с новци, а он одмах препоручио мене.{S} 
виђала у касапници.{S} Тамо је куповала меса за чорбу себи и „своме друштву“ — тако она зове св 
опет беше година на измаку.</p> <p>„Још месец, два, па ће и Милан доћи,“ рече једног дана Даниц 
е права у П. сваке године провео је два месеца на дому.{S} То време беше мени и Даници најмилиј 
екадашње газдарице, поштарке.{S} Сваког месеца долазила је једанпут на пошту, да прими 10 фор.  
S} Ове године ћу свести ферерије на три месеца.{S} Већ сам вас жељан а могу учити и код куће.“< 
!{S} Сад сам вам тек прочитала пролећне месеце и неколико сталежа, а где су остали сталежи, па  
 Збогом мајко!....“ Поглед ми је пао на месецом осветљену слику поконе ми матере.{S} Прекорно и 
м није хтео, за то је суд решио 10 фор. месечно.{S} Могла сам добити и више, но ја сам зарад Да 
и своје кћери; учила нас је обе кувати, месити прати и све женске домаће и ручне послове.{S} Ме 
ди!“ Зар не пролази и сунце кроз каљава места, на остане чисто?!{S} Тако се ћерко, ту обично ми 
 јавио младожења, попин син из оближњег места.{S} Он је трговац а ја машамода, па је баба Мара, 
} У њих беше већ двоје деце, те не беше места и за мене.</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву....р 
ма.{S} Посрћући отишла сам до баште, до места, где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узе 
ке што ћеш метнути на шешир, па извукла место њих из неке кутије твој дневник.{S} Опрости што с 
> <p>Тако сам мислила седајући на своје место.</p> <p>„Стано,“ рече он ухватив ме нагло за руке 
е моја?{S} Тамо је и онако живље и веће место; ако се не сложиш са сестром, имаш свој новац а в 
и, као оно деца, да му слику видим, али место њега видила сам — Боривоја.{S} Насмејала сам <pb  
 Кад је то видео; доносио нам је и слао место играчака различитих књига.{S} Упознао нас је и с  
уме се, да му се нисам исповедала, него место тога отпочела какву згодну шалу, држећи, да је см 
а се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино место, заузела беше Лиза, те сам могла читати кад ми је 
а срећа па и живот љубљене особе, јер у место да себе победи и да та се одрече, она га гони сво 
 зато ми је баш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код куће, у 
као најбоља и најобразованија девојка у месту и околини.</p> <p>Дође време и њезиној удадби.{S} 
, више би хтео, продаје се нека земља у месту, па неби хтели да је уступе.{S} За то су дошли ча 
д ме је опет нашао.{S} Практицирао је у месту код неког адвоката, а у шогора беше син Душан, с  
кру, јер он, т. ј. младожења добија и у месту ваљану девојку ал с мање мираза...</p> <p>Прекину 
, отвори га и донесе неку кутију, па је метну на сто.{S} У њој је било писама сортираних по вел 
време тичицама.{S} После их старка опет метну у кавезе, заденувши у сваку по парченце шећера.</ 
нила је лепо, тамо у варошко гробље.{S} Метнула јој и каменит крст, али без сваког знака и натп 
ечијој.{S} Умотала је књижицу у папир и метнула крај стола.</p> <p>У томе изби на сахату шест.{ 
оби.{S} Могу их баш и на отворен прозор метнути, па се неће вијнути у слободу, већ увек мени у  
S} Хтела ми показати и пантлике што ћеш метнути на шешир, па извукла место њих из неке кутије т 
када!</p> <p>— Томе није крива школа ни метод, већ домаће васпитање и окона. „Дете ретко слуша  
ера у гроб пре времена.{S} Красан стари метод уз који живеше учитељи 80—90 година!{S} Још и дан 
учитељско грло...</p> <p>— Грло „новога метода,“ насмеши се она, зато вас „стара природа“ и тер 
 сам у своју обрану.</p> <p>— Манимо се метода, већ брзо кваси грло, па настави читање.{S} Једв 
е обично свршила та тема.</p> <p>Ја сам мећу тим то и чекала.{S} И Милана и Боривоја била сам в 
 је несносна тишина.{S} Да је прекинем, механично сам питала:</p> <p>„По томе би ја била њежна. 
ктерише је само као простакињу, „што се меша са сваким;“ те тиме руши углед кругу, у коме се на 
разумевала, а остали писци беху ми због мешања словенског језика тежи и сувопарнији; сваки час  
о имати 16—18 година; свршавао је већ 7 ми гимназијски разред.</p> <p>„Слажите се и будите брат 
адне и смешне те здепнасте кратке ноге; ми сликамо врага црног а црнац га замишља белог.{S} Ето 
 се сијао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би је велим презирали; особито кад би тај растанак и 
е добри, па ми је донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; ради других; мени није нужна.{ 
улицу.{S} И то нешто вреди.{S} Олакшава ми самоћу.{S} Оне друге собе гледе у ходник, немају зра 
сам могла сад живети, те молим зета, да ми даде припомоћ.</p> <p>Лепим није хтео, за то је суд  
опадала патња!</p> <p>Молила сам је, да ми остави књижицу још за који дан, да је препишем.</p>  
} Дошао сам, да те још једном молим, да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љубим хиљаду пута  
мене десила, па онда мислим, мислим, да ми је после и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па  
едног дана рече ми Даница поверљиво, да ми се јавио младожења, попин син из оближњег места.{S}  
е узе за руку и одведе у твоју собу, да ми покаже шешир, што јој га правиш.{S} Хтела ми показат 
и; сваки час сам морала молити течу, да ми овај ил онај израз разјасни.</p> <p>Тако сам од Обра 
а врата и у поносу поверљиво додаје: да ми се така срећа неби можда ни јавила, да није њега, да 
ом је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала, радо би вас одвела.</p> <p>Тако остаде св 
агли одлазак у башту и садашња молба да ми опрости, утврдила га је још већма у том погрешном ми 
ш више поглед, којим као да је хтела да ми прочита мисли још у души.</p> <p>— Лудо сам питала,  
 бити.{S} Зар сам је за то одхранила да ми сину убије срећу!“</p> <p>„Али мајко, мени изгледа,  
S} Устала сам и донела још цвећа. ма да ми није требало.</p> <p>Сад сам била мирнија.{S} Закључ 
ају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да ми  
 удати?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце је тек  
рекла да ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће допустити тај корак.{S} Била је добра и према с 
ве.{S} Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћу заборавити 
, држала сам да се у писму јада, тек да ми нанешену неправду топлим речима олакша.{S} Та он је  
ора!</l> </quote> <p>— Тај стих, као да ми је познат, прекиде ми тетка читање.</p> <p>— Чули ст 
а у грудима немам.{S} Сви осећаји ко да ми се следили.</p> <p>Како су живели у „новоме свету,“  
ли сам била старија, па ми се чинило да ми је дужност да га одбијем. „Он брка поштовање са љуба 
мећу осталог мајку. „Или хоће усмено да ми одговори?{S} Моћи ће и то; скорим ћу дома.{S} Ове го 
ила ме њојзи њезина спољашњост.{S} Сада ми је то шупље шаренило досадно а живот несносан.{S} Жи 
 рукама.{S} Он их нежно скиде и загледа ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не видим.{S} Кад са 
ection" /> <p>Била сам дете.{S} Природа ми не беше маћеха; подарила ми је клицу свега онога, чи 
</p> <p>Добро велите, ћерко.{S} Но куда ми одосмо, а хтела сам само рећи, да моји греси нису об 
а за успоменом ређа се у души и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам снизити ује 
истији, нека дигне камен на мене и нека ми каља успомену!</p> <p>СТАНА.</p> <p>Сутра дан сам јо 
е од тога часа заволела.</p> <p>Помајка ми беше удовица, а имала је двоје деце, Даницу и Милана 
удите ми здрави и сретни.</p> <p>Старка ми стиште руку.</p> <p>Ја сам и нехотице привукла њезин 
ужно гледале су ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхтала а смртоносно оружје пало са праском на  
p>— Лолица једна, и ту ме издао! — Дала ми старица свој дневник, биографију, шта ли је?{S} Још  
а сам очи, да је не видим.{S} Изгледала ми као пилат, који Бого-човека предаје народу да га рас 
а сам опет писмо од Даринке.{S} Јављала ми, да се венчали и да одмах полазе у Америку.</p> <p>М 
ан — “</p> <p>Свршити нисам могла, пала ми је на груди и јецала: „опрости, опрости! не знам шта 
ла сам и то.{S} При крају године писала ми Даринка измећу осталог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како 
каже шешир, што јој га правиш.{S} Хтела ми показати и пантлике што ћеш метнути на шешир, па изв 
 и ако смо биле неједнаке природе; била ми је необично одата.{S} Доцније сам видила, да с тога  
а.</p> <p>Даринка јој беше име.{S} Била ми је другарица и сироче као и ја; модистлук је самном  
насљедница, а само кућа и земља вредила ми је преко пет хиљада.</p> <p>Избор младожење оставила 
{S} Природа ми не беше маћеха; подарила ми је клицу свега онога, чиме дарива и другу децу своју 
ме нико не излечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад сам је нудила, да зове доктора.{S} Сирота, знам 
м?{S} Но дужност према мајци одговорила ми; „За тебе мора бити мртав, па шта те се тиче његово  
здисајем моје љубави према Милану никла ми је у срцу клица сумње у мушку сталност, а понос дево 
сам баш ни много хтела </l> <l>Ал’ жеља ми беше смела,</l> <l>Задовољство је однела.</l> <l>Жел 
ор и сестра.</p> <p>„Имам каде.{S} Нема ми ни тридесет година.“</p> <p>„Нема ти ни тридесет год 
 њу здраво воли.“</p> <p>„Воли?!“ Чудна ми посла!{S} Млад мушки воли све што је лепо и што му ј 
еше у мени већ корена ухватило.{S} Жена ми је била лепа и богата, а имао је и сина, више ми ниј 
 без успеха; но дошла сам и дома, а она ми је била у памети.{S} Била је то чудна појава за мене 
 сад опет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашња младеж неблагородна.< 
а.{S} И то сам у Бечу изучила.{S} Радња ми је добро ишла, те не прође ни три године а ја постад 
Љубила сам га, али сам била старија, па ми се чинило да ми је дужност да га одбијем. „Он брка п 
тишла од њих.{S} Сирота сам девојка, па ми је дужност налагала да тако учиним; треба се у младо 
ала.{S} Кад прочитате, будите добри, па ми је донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; ра 
 није разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он газио углед где год је могао.{S} Био је као и с 
тај трулеж.{S} Јелте, да је тако?{S} Па ми не замерите!{S} Незнање и невиност није једно исто!{ 
д тетке се обично у то доба вечерало па ми се ваљало журити.</p> <p>Опростила сам се са старицо 
из свег срца и душе своје.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Милану љубила тек њега.</p> <p 
бав је најтеже сакрити.{S} Видио је шта ми се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, али те 
у хтело.</l> <l>Па сад не знам грех шта ми је,</l> <l>Или је грех правду тражит,</l> <l>За све  
кону.{S} Срце ми се још цепало, но душа ми је била мирна, од прилике онако, као кад учинимо как 
тију.{S} Сви су они таки...“</p> <p>Крв ми јурну у главу.</p> <p>„Разумем!“ узвикнула сам понос 
Већ сам била напустила истраживање, кад ми случај притиче у помоћ.</p> <p>— Умр'о је купци баро 
да подлегнем моћи пробуђене љубави, кад ми се у машти указа жена с дететом на руци.</p> <p>Обој 
 то „мој мали филозоф“ дао у посао, кад ми не одговара, о оној теми, што сам јој писао?“ питао  
зела беше Лиза, те сам могла читати кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — практичност 
адост са једном таком тичицом; само кад ми неби биле тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих 
иле.{S} Долете па ме разоноде.{S} Никад ми није дуго време.{S} А како сам сама морала бих полуд 
 старка подиже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било све јасно.{S} Поглед јој се није слагао с он 
за времена згодно постирала.</p> <p>Сад ми тек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспратни 
е пипкање а рукама лепршање.</p> <p>Сад ми друго не остаде, већ да кажем истину.</p> <p>— Зашто 
а се оженио Маром Базићевом.</p> <p>Сад ми је било све јасно.{S} Мојој помајци не беше доста, ш 
ивоју!....{S} Збогом мајко!....“ Поглед ми је пао на месецом осветљену слику поконе ми матере.{ 
ако живе ти људи?“ мислила сам и поглед ми паде кроз отворен прозор у таку једну избицу.{S} И г 
ву „историју“ за собом повукло, а одкуд ми права да зледим ране, које је време излечило?!{S} Ћу 
{S} А кад је та врела река одшила, паде ми поглед на икону, на распетије спаситељево.{S} Бацила 
<p>Стресла сам се.{S} Грозна мисао паде ми на памет и изазва још грознију борбу у мени.</p> <p> 
ћући отишла сам до баште, до места, где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изне 
 Тај стих, као да ми је познат, прекиде ми тетка читање.</p> <p>— Чули сте га од мене.{S} Старк 
ба сравњује! насмеја се тетка и прекиде ми читање.</p> <p>— Можда није њезина умотворина, приме 
 <p>Тек што сам преписала књижицу, дође ми од куће писмо, да сам нужна код куће.</p> <p>Опремил 
у другој соби читао.{S} На једанпут уђе ми у собу и седе преко од мене.{S} Нисам дизала очију;  
ела сам да је заменим у сечењу.{S} Није ми дала.</p> <p>— Не, то ћу ја урадити, говорила је.{S} 
чи и уздахнуо.</p> <p>Од тога доба није ми изјављивао љубав речима, али је сваки поглед козивао 
су ми сада душу.{S} Ни једна жртва није ми била велика, кад се тицала Данке.{S} Васпитала сам ј 
еном женскињом.{S} Друга каментара није ми требало.</p> <p>Дођох и у „жељезничку улицу.“ Из дал 
тала само успомена.{S} С те стране није ми удадба ништа пречила, ал опет нисам мога да се решим 
шан ме увек кори због тога.</p> <p>Није ми одговорио, само ме гледао.</p> <p>„Што ме тако мериш 
век вечита, тешила сам је.“</p> <p>Није ми хтела веровати.{S} Да је утешим, приповедала сам јој 
52" /> <p>Још и сад се сећам књига које ми је осим Доситејевих допуштао читати.{S} Био је то Мр 
Ал Боже мој — шта ћу онда? ...{S} После ми је тек смешно, па фалим Бога, што ме још оне нису ос 
е ово!{S} Прочитала сам гласно показане ми речи.{S} Оне су гласиле</p> <quote> <l>Па се моли та 
е пао на месецом осветљену слику поконе ми матере.{S} Прекорно и тужно гледале су ме те миле оч 
Сад је у газдаричином подруму. — Склоне ми по где што, кад их замолим.</p> <p>Молила сам је да  
нао све тајне моје, но Боривој није, те ми у почетку чудно било његово саучешће и старање о мен 
и сувише...“</p> <p>„Љубила сам га,“ те ми се са усана.</p> <p>Он се болно осмехнуо.</p> <p>„Рђ 
м га уз себе спустила.</p> <p>— Неће те ми замерити, извињавала се; хоћу да видим какав је.{S}  
вам је то?{S} Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; говорила  
таће ми и без имена у памети.{S} Будите ми здрави и сретни.</p> <p>Старка ми стиште руку.</p> < 
ислио, тим боље!“</p> <p>„Мајка, нађите ми кола; идем сестри од тетке у * рекла сам помајци спр 
поред свег тог остала чиста.{S} Верујте ми, тешко сам грешила.{S} Па онда, човеку по кад и кад  
{S} Она радо пристаде и још рече, да ће ми храну давати бесплатно, а са прихода моје „сермије“  
 самном нека чама.{S} Држала сам, да ће ми бити скоро крај, па сам све главније успомене свела  
ако на први поглед.{S} Лице ваше остаће ми и без имена у памети.{S} Будите ми здрави и сретни.< 
 се. рече, благо се осмехнувши.{S} Неће ми ништа фалити.{S} Сетила сам се само своје прошлости, 
 ме и сад ишту.{S} С годинама порастиће ми и капитал.</p> <p>Сестра се насмејала, а шогор ваљда 
м знала: само је тако морало бити; срце ми је кипило од смесе радости и туге, среће не среће, н 
чима; али моје око остало је суво; срце ми се беше скаменило а душу ми заузеле мисли о неситој  
и ми је при том било некако топло; срце ми је живље почело куцати, но тек за тренутак; после ме 
<p>Устала сам и целивала икону.{S} Срце ми се још цепало, но душа ми је била мирна, од прилике  
ле; пред очима беше ми се смркло а срце ми стегнула нека ледена рука. </p> <pb n="157" /> <p>Ка 
l>За њу бих и срећу дала.</l> <l>И срце ми било врело </l> <l>— Осећаја бујно врело —</l> <l>Љу 
како ћу свршити, не могу знати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у последњем часу оставити неће 
ило ми се, да сам се одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам се бојала, чуће.{S} Устала сам и д 
 се јасно огледала — љубав.</p> <p>Срце ми је дрхтало, но поглед сам мирно издржала; с последњи 
ање и брига а њему — љубав.</p> <p>Срце ми дакле не беше мртво него тек успавано!</p> <p>Стидил 
говорити моју нову помајку.</p> <p>Срце ми је задрхтало, та жена изгледаше ми у мојој детињској 
ко сам од прилике нагађала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> <p>Оборила с 
ниси казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и свој разлог.</p> 
 с тобом тичати; боле га ножице! — рече ми мали Милан.{S} Сестре га звале „брацом“, па се и сам 
ана, шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешт 
 <p>„Мани их с миром.{S} Знам их,“ рече ми сестра озбиљно; већ реци, шта чекаш?{S} Измећу толик 
 кући моје помајке.{S} Једног дана рече ми Даница поверљиво, да ми се јавио младожења, попин си 
Срце ми је задрхтало, та жена изгледаше ми у мојој детињској големој тузи и неприлици прави анђ 
{S} Ако — “</p> <p>Страшне мисли кидаше ми душу.{S} Више нисам могла издржати.{S} Преломила сам 
а и остала дела што сам читала показаше ми колики је свет и каквих је људи у њему.{S} Теча се т 
уге богатије и лепште.“ Те речи звучаше ми непрестано у души; и ја сам остала да живим из дужно 
била и ја.</p> <p>Најмилија забава беше ми читање у тамошњем врло лепом варошком парку.{S} Сека 
 онесвешћена пала доле; пред очима беше ми се смркло а срце ми стегнула нека ледена рука. </p>  
а лепа и богата, а имао је и сина, више ми није требало, држала сам да се у писму јада, тек да  
лите <pb n="143" /> о мени рђаво, доказ ми је, што вас видим у мојој соби.{S} Из простог љубопи 
д ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми </p> <pb n="171" /> <p>би је презирали, кад га она н 
љубим неизмерно.{S} Нема жртве, која би ми за тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад, п 
сам га зачуђено погледала.</p> <p>Он би ми на то за тренутак топло погледао у очи а за тим брзо 
S} Попа ме неби ни разумео.{S} Рекао би ми можда — као у оној песми што је рекао свети Петар ба 
, нисам хтела да испитујем.{S} Нашто би ми и било?{S} Доста што сам знала, да ме он више не вол 
ше, да ћу им плаћати храну.</p> <p>Први ми посао беше, да пишем Милану.</p> <p>Писала сам му, р 
дим и да из твојих уста чујем, можеш ли ми опростити ону гадну, ону црну увреду.{S} Невин сам,  
 хоћу из твојих уста да чујем, хоћеш ли ми бити жена, кад свршим науке?“</p> <p>„Хоћу,“ јецала  
S} Волела сам га нада све на свету, али ми се није дало да се дадем љубити од туђа момка. 0сећа 
p> <p>Путем сам и опет размишљала: јели ми посета умесна?{S} Нашла сам да јесте.{S} Старица ниј 
 је опет некако топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с педесет година млађа.{S} Видим, да има  
и женидби главно капитал.“</p> <p>„Чини ми се, да јесте“, смејала сам се ја; „изволите само про 
још у детињству и мене и Даницу) повери ми се; у друштву се све лакше сноси. „Смејао се, но тај 
о сам опазио да те нешто тишти.{S} Ниси ми се хтела одати, но случај ми је помогао.{S} Пре две  
се тако десило,“ срдила се жена; „врати ми оца!“ јаукало је и преклињало дете...</p> <p>Згрозил 
 читање.</p> <p>Одмори се мало, примети ми тетка.{S} Гле првих бресака, па покваси грло.{S} Сад 
мојим путем...{S} Преклињем те, опрости ми и допусти да могу доћи да те видим и усмено кажем шт 
ед мене клечаше моје две ученице тарући ми чело и руке, а чело ногу стајаше он погнутом главом  
 почела радити.{S} Умила сам се, но очи ми Беху још исплакане.{S} На једанпут ступи у дућан — Б 
 приђе.</p> <p>„Остави то,“ рече узевши ми ђерђев из руку; „још ми та кошуља не треба, па не кв 
.</p> <p>— Политика, рече она, пруживши ми лист.{S} Невидим добро; ситна је, но толико сам назр 
у књижицу.</p> <p>— Ево, рече, пруживши ми. — Најпре сам вам хтела све усмено казати.{S} Но ова 
 очи.</p> <p>„Опрости“ рече он пруживши ми мој дневник.{S} Давно сам опазио да те нешто тишти.{ 
Вечита загонетко!“ узвикну он, пустивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> 
: „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је при том било некако топло; срце ми је живље почел 
 ме прекорно гледали.</p> <p>„Не отимај ми име!{S} Нисам ја крива што се тако десило,“ срдила с 
и.{S} Ниси ми се хтела одати, но случај ми је помогао.{S} Пре две недеље си једног јутра забора 
, истим жаром и истом чистотом.{S} Увек ми се чинило, да је то моја <hi>прва</hi> и једина љуба 
 је неко време замишљено крозањ; за тим ми опет приђе.</p> <p>„Остави то,“ рече узевши ми ђерђе 
са а и за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ва 
ене у друштво, смејала се она.{S} Милан ми приповеда, како је мајка дала секи књигу.{S} Па држи 
печат.</p> <p>Нисам се преварила.{S} Он ми је писао и молио ме да му опростим увреду што ми је  
них игара, које сам најволела.{S} Давао ми је за читање понајвише „<title>Обрадовићеве басне</t 
</p> <p>Да не изгуби наслеђе, предлагао ми је тајни, незаконити брак. „Лудо би било, да ради он 
еш?“ Знај дакле. — Застао је и погледао ми у очи.{S} У том погледу се јасно огледала — љубав.</ 
д онога, што сам им поклонила, преседао ми сваки залогај.</p> <p>„Смрт или вид“ била је сад сва 
злоге а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепших снова и илузије, што сам их дон 
<p>Јецала сам читајући то писмо:{S} Жао ми је било жене, која је из љубави погрешила.{S} Милана 
p>Шта ћу данас да забиљежим? — Честитао ми није нико.{S} Ко би се мене и сећао?{S} Заборавили м 
ила сам писмо.{S} Као електрисан застао ми поглед на адреси тој.{S} Познала сам рукопис — Милан 
, сва је сретна и у тој срећи поверљиво ми додаје: да момак можда неби дошао тако далеко.{S} Им 
<p>„Сетила сам се својих родитеља,“ био ми је одговор.</p> <p>Те вечери добила сам грозницу.{S} 
виђа, избегава сваку изјаву.</p> <p>Био ми је загонетка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је заво 
— Осећао се увређен, па из освете газио ми углед где год је могао.{S} Доказа, да ме није разуме 
/p> <p>„Тебе секо, нешто мучи,“ говорио ми чешће; (секом је звао још у детињству и мене и Даниц 
воје ископала, ако би хтело одати, како ми је у срцу. — Била сам вулкан, по чијој површини чест 
сам се изражавала како сам умела и како ми је допуштао понос девојачки.</p> <p>Дан по дан, па и 
 Згодном приликом дадох му познати како ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учинио да 
p>С тим је одјурио из собе.</p> <p>Како ми је било, тешко је појмити.{S} Полуонесвешћена пала с 
а уздахну и оде од постеље.</p> <p>Како ми је било, даје се замислити.{S} Стара моја тетка беше 
лас ми је зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се бар чинило.</p> <p>Он уздахну и оде прозору.{S} Г 
} Кад сам је питала, зашто: каже: „тако ми је покојница наручила.“</p> <p>Кад смо је сахранили, 
сачувај од даљег искушења!“</p> <p>Нико ми није одговора дао; но зраци залазећег сунца, падаше  
овде.{S} Радити се могло и овде а тешко ми било враћати онима, који су ме скоро — отерали.</p>  
дњу нисам одмах хтела отворити; требало ми је одмора у сваком погледу.</p> <p>Тек што ми се поч 
ка беше већ давно под земљом, а требало ми је полазити из куће, у којој сам толико среће и толи 
</p> <p>Да заборавим своју тугу требало ми је што више посла.{S} За то сам одмах отворила на св 
е и толико туге доживела!</p> <p>Падало ми је на ум и самоубиство.{S} Али насилна смрт оставља  
рце.“</p> <p>Старка ућута.{S} Изгледало ми, да ће да прекину ту тему а баш ме је почела интерес 
лушаћу вас.{S} Сада још нећу.{S} Допало ми се да читам.{S} Док прочитам ову књигу можда ћу и пр 
ги родитељи.{S} Кад су ме примили, било ми је тек пет година.{S} Теча ме је научио читати а тет 
н.{S} Једанпут не дође две недеље; било ми је за то време некако чудно и тешко.{S} Питала сам и 
/p> <p>Ви сте зацело много патили? било ми већ на језику, кад ме она запита, показујући у певан 
рила очи, не рекавши јој ништа.{S} Било ми је срамота, да потврдим и ту ману нашег хваљеног кул 
ез љубави удати?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но није тако било.{S} Срц 
авала, но остати нисам хтела.{S} Чинило ми се, да страна госпа ишчекује мој одлазак.</p> <p>Тек 
е и увредио до дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Р 
А румен стида суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да са 
ала од важности да је упитам.{S} Чинило ми се, да би то питање читаву „историју“ за собом повук 
о некако празно, врло празно.{S} Чинило ми се, да више срца у грудима немам.{S} Сви осећаји ко  
бав, да само није било другога — чинило ми се, да је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднет 
ш кад сам отворила врата.</p> <p>Смркло ми се пред очима.{S} Посрћући отишла сам до баште, до м 
 мирно сам га оставила међу друга; само ми је у грудима било некако празно, врло празно.{S} Чин 
ала, а шогор ваљда у обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да је при женидби главно капитал.“</p 
ајка, приказујући ме својој деци.{S} Но ми смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница немог 
егртаљка“; толико вам говорим.{S} Чудно ми је и самој.{S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме чисто  
допало да се опет самном протитра; умро ми је и теча а тетка мораде у оближњу варош својој ћерц 
ти према другоме,“ рекла је старица, то ми беше доказ, да имам посла с поштеном женскињом.{S} Д 
ге, било би испод достојанства...{S} То ми зацело не би ни она допустила.{S} Та за Бога! — Друг 
а је она.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је оставила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је то че 
јте.{S} Лепо је бити попадија.{S} За то ми будите захвални, па га држите за јаку.</p> <p>„Хоћу  
, али се учинио да не види...</p> <p>То ми је било доста.{S} Душу су ми растрзале страшне муке. 
ро своме зету а њиховом сину.</p> <p>То ми се није допало, али деца се волела а родитељи не поп 
/p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме у св 
ло ми се, да је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднети.{S} Примити је никако нисам смела,  
ржава и васпита, за оно мало новаца што ми је остало од родитеља.{S} Она радо пристаде и још ре 
ича, Видаковича, а и Караџића и све што ми је до руке дошло.{S} Камо среће да нисам ништа читал 
одмора у сваком погледу.</p> <p>Тек што ми се почеше ране лечити, позледише се опет.{S} Јадног  
Теча се томе радовао; био је сретан што ми је отворио очи, да јасно и чисто видим и поштено осе 
ао и молио ме да му опростим увреду што ми је нанео.{S} Мајка је пре кратког времена умрла, а н 
де, већ да кажем истину.</p> <p>— Зашто ми ниси казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тет 
га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто ми је збуњен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} Кад дође, 
 гледао.</p> <p>„Што ме тако мериш, зар ми је питање тако глупо?“ Силом сам хтела да се шалим.< 
оће; биће ти венчана“ рекла сам, а глас ми је зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се бар чинило.</ 
смејати.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми је опет некако топло око срца.{S} Чини ми се, да сам 
је тражило у истој мери одзива; а понос ми није допуштао, да „лижем руку,“ која се могла ма у ш 
а</hi> </p> <p>После неколико дана опет ми је писао:</p> <p>Твој опроштај је, као кап воде од ж 
е загрливши и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла још тога дана кола за *.</p> <p>Кад сам пол 
човеку по кад и кад и преври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал тек је тешко — самовати.{S} Сад  
ако? — Је ли морало тако бити? — Савест ми је чиста и мирна, али срце и опет боли...{S} Успомен 
че нам је то био обичај.</p> <p>Дужност ми је била, да га запитам, где је за толико, па ни то н 
сам, али само у мислима.{S} Пристојност ми је задржала језик од из греда тог.</p> <p>— Гле ви с 
сећам.{S} Сиромах, није ни слутио какву ми је будућност у овом поквареном и леденом свету баш т 
рече промуклим гласом, у црвеном кавезу ми је Дамјан и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а е 
ом утрвеном, па сам им необична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то заслужила?{S} Јесам ли?</p> <p 
е два дана је отпутовао.{S} При поласку ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја тако осећам.</p 
ам их укоченим погледом.{S} На послетку ми грунуше сузе, те одреши језик.</p> <p>„Ништа, ништа, 
а; и свега нестане. „Која вајда,“ севну ми кроз главу, „кад је твоје срце мртво.{S} Осећај, што 
> <p>Боже, то нисам ни мислила! одјекну ми у души, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој п 
о пре две недеље...“ А румен стида суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се одала.</p> <p>Срц 
јој.</p> <p>Мајчински осећаји пунили су ми сада душу.{S} Ни једна жртва није ми била велика, ка 
} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и забава.{S} Пазите само шта ће радити.</p>  
</p> <p>То ми је било доста.{S} Душу су ми растрзале страшне муке.{S} Срце и разум, понос и љуб 
 удао пре 10 година.{S} Он и тетка беху ми драги родитељи.{S} Кад су ме примили, било ми је тек 
јер сам разумевала, а остали писци беху ми због мешања словенског језика тежи и сувопарнији; св 
 суво; срце ми се беше скаменило а душу ми заузеле мисли о неситој и грабљивој човечијој природ 
ке.</p> <p>Теча беше учитељ, као и отац ми.{S} Деце у кући није имао; јединицу ћерку беше удао  
le>Улог ума человјеческог</title>.“ Још ми је било слободно читати неке преводе од Фенелона и д 
о,“ рече узевши ми ђерђев из руку; „још ми та кошуља не треба, па не квари те очи; већ је сумра 
то, а зацело и није — један!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ прошапутала сам испрекидано и онесвешћена па 
ер:</p> <quote> <l>Срећа је ко вереница мила,</l> <l>Несташна, чила;</l> <l>Тек што је села,</l 
ми и мене у друштво, смејала се она.{S} Милан ми приповеда, како је мајка дала секи књигу.{S} П 
ика што је нађох у својој машти, беше — Милан.</p> <p>Тргла сам се од те мисли и махнула руком  
кад се врата отворише, а унутра ступи — Милан.</p> <p>Задрхтала сам и побледила.</p> <p>„Што др 
цу и Милана.{S} Даница беше мога доба а Милан је могао имати 16—18 година; свршавао је већ 7 ми 
тишла сам до баште, до места, где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемогло  
рчала сам да затворим прозор; а мали се Милан узверио, очице му се застаклиле, па само нагло ди 
требају...</p> <p>Помишљала сам: шта ће Милан мислити о мени, кад тако изненада одлазим?{S} Но  
“</p> <p>„Али мајко, мени изгледа, да и Милан њу здраво воли.“</p> <p>„Воли?!“ Чудна ми посла!{ 
а.</p> <p>Тим начином зближисмо се ја и Милан још јаче.{S} Често се међу нама изродила читава „ 
и од неразумне животиње?!</p> <p>И ја и Милан играсмо се неко време тичицама.{S} После их старк 
измаку.</p> <p>„Још месец, два, па ће и Милан доћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' мајко,  
 тичати; боле га ножице! — рече ми мали Милан.{S} Сестре га звале „брацом“, па се и сам тако на 
ила би неблагодарност према мајци, а ни Милан није смео знати, да сам ради њега умрла.{S} Онда  
јући одговор, твој несрећни</p> <p> <hi>Милан.</hi> </p> <p>Јадна мајко, је си ли се томе надал 
требати“; говорила је чешће она.</p> <p>Милан је међу тим свршавао науке.{S} Учио је права у П. 
 Ко не ради не треба ни да једе.</p> <p>Милан никако да скине очију са кавеза, а образићи му се 
о жене, која је из љубави погрешила.{S} Милана нисам жалила.{S} Не поверење према мушкима беше  
мо бити ни тренутка једна без друге.{S} Милана смо опет обе волеле, као једина брата, бранитеља 
p>Ту свечану тишину проби гласић малога Милана:</p> <p>— Цицико, куцико, волела ме?{S} Ја сам в 
д тога тренутка знала сам и осећала, да Милана не љубим тек као брата и пријатеља, већ и некако 
 сам своје срце и одбила га, као некада Милана. — После неколико дана био је већ веран са ћерко 
„замерке“ — повела сам са собом и малог Милана, теткиног трогодишњег синчића.</p> <p>Путем сам  
p> <p>Ја сам мећу тим то и чекала.{S} И Милана и Боривоја била сам већ заборавила.{S} Од свега  
стељи сам и плакала.{S} Сетила сам се и Милана.{S} Склопила сам очи, као оно деца, да му слику  
довица, а имала је двоје деце, Даницу и Милана.{S} Даница беше мога доба а Милан је могао имати 
 врло симпатична појава.{S} Још док сам Милана волела, њега сам поштовала и волела као рођена б 
{S} Само причекај, док свучем и сместим Милана.{S} Оне две оставићу данас Лизи.</p> <p>Док се т 
ако гадно превариш!“</p> <p>„Милане!{S} Милане!{S} Ја нисам крива!“ јаукнула сам.{S} Он није чу 
с примио.{S} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} Већ с питањем сам хтела потв 
арен и да љубим тек тебе.“</p> <p>„Ћути Милане, ћути!{S} Већ таке речи су грех из уста ожењена  
погнутом главом и сузним очима.</p> <p>„Милане, опрости, опрости!“ молила сам га, пруживши му о 
сам се и уступила корак натраг.</p> <p>„Милане, буди човек!{S} Зар ти не знаш да си ожењен? рек 
ла, рекла сам хладно и одлучно:</p> <p>„Милане, иди кући жени и детету.{S} То ти је дужност; а  
 не да ме тако гадно превариш!“</p> <p>„Милане!{S} Милане!{S} Ја нисам крива!“ јаукнула сам.{S} 
на адреси тој.{S} Познала сам рукопис — Миланов.</p> <p>Задрхтала сам. „Шта ће сад од мене?{S}  
кога више љубити не могу!</p> <p>Био је Миланов друг и брат од тетке.{S} Док сам била у дому мо 
ога тренутка девојка.{S} Већ прво писмо Миланово, што сам га за тим добила, тумачила сам друкчи 
е мога боловања, после оног растанка са Миланом.</p> <p>Душан је знао све тајне моје, но Бориво 
ак, много тежи и од онога, кад сам се с Миланом растала.{S} Тада — а сад — супарница.</p> <p>Да 
е ферије.{S} Боривој; учио је заједно с Миланом једну исту струку.{S} Иначе је био честит, разб 
а сам јој и своју некадашњу љубав према Милану.{S} О Боривоју нисам јој ништа говорила.{S} Држа 
с последњим издисајем моје љубави према Милану никла ми је у срцу клица сумње у мушку сталност, 
дине.{S} Од негдашње жарке љубави према Милану остала је тек горка успомена; пламен у последњем 
ну.</p> <p>Први ми посао беше, да пишем Милану.</p> <p>Писала сам му, рекавши, да сам отишла од 
.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Милану љубила тек њега.</p> <p>Крила сам своје осећаје, 
е.{S} Прекорно и тужно гледале су ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхтала а смртоносно оружје п 
 јектичаво и шкрофлезно дете, шта му је милије: кадифа и златно одело или здравље?{S} Питајте г 
{S} Сирота, знам зашто; није јој се баш милило живити.{S} Знам ја како је то кад је човек сам!< 
душе и срца привлачи је њему, па јој је мило</hi><hi>онакво какво је</hi>.{S} Сродство душе и с 
ико, волела ме?{S} Ја сам ваша мати!{S} Миловао је старичину мачку и псето.</p> <p>Обе се прену 
 сам га се као што се човек сећа каквог милог покојника.{S} За мене је био мртав; само што ме ј 
нам је тако близу! ..{S} О, Стано, буди милостива, буди паметна, па ме не отискуј од себе.{S} Ј 
ујем, да си нам опростила.{S} Зато буди милостива, па одговори како живиш и можеш ли нам опрост 
орак.{S} Била је добра и према сиротињи милостива женскиња, али — као већина отмених госпођа —  
азоре.{S} Али промисли се и ти, па буди милостивија.{S} Кажњен сам и онако и сувише.{S} Огорчен 
к симпатија и сажаљење!{S} Зарад њезине милостиње презрео је моју љубав, јадни Боривоју. знадеш 
довољна, као и друга деца.{S} Имала сам милу мајку, драгог оца, па и браћицу и сестрице.{S} Све 
о бради и лицу; изгледало је, као да је милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу Аполона и 
ила је спустивши се до мене на канабе и милујући малога.</p> <p>Дете се још јаче приљуби уз мен 
 добити и више, но ја сам зарад Данкина мира пристала на — најмање.</p> <p>Сад сам сасвим усамљ 
ало се, да је по неко узео девојку због мираза.{S} Исто тако, бивало је и обратних случајева, д 
бија и у месту ваљану девојку ал с мање мираза...</p> <p>Прекинула сам читање и питала: „хоћу л 
рате се, сека-Мацо — прво пита: „има ли мираза?...“</p> <p>— Но, но, дабоме да то не сме фалити 
о моју мараму.{S} Сад је изледало да је миран, само је био блеђи но обично.</p> <p>„Изашла си т 
{S} Но и тога је давно нестало, па буди миран и сретан!</p> <p>Долазак ти је излишан; било би д 
а,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туге нестат’ мора!</l> </quote 
а,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туте нестат мора!</l> </quote> 
ом репом и сафраном, ал ја то осетим по мирису, па волим платити новчић два више, само да је до 
це ми се још цепало, но душа ми је била мирна, од прилике онако, као кад учинимо какво добро де 
орало тако бити? — Савест ми је чиста и мирна, али срце и опет боли...{S} Успомена за успоменом 
.{S} Учинимо јој по жељи и онда је била мирнија.</p> <p>— Је-ли рођака дошла? питала сам радозн 
да ми није требало.</p> <p>Сад сам била мирнија.{S} Закључила сам да своје осећаје не одам. „Та 
у.</p> <p>Мирно сам прочитала то писмо, мирно сам га оставила међу друга; само ми је у грудима  
p> <p>Срце ми је дрхтало, но поглед сам мирно издржала; с последњим издисајем моје љубави према 
али и да одмах полазе у Америку.</p> <p>Мирно сам прочитала то писмо, мирно сам га оставила међ 
Примити је никако нисам смела, бар не с мирном савешћу.{S} Навикнут је био на комотан живот и р 
по вољи да наставим?“</p> <p>„Мани их с миром.{S} Знам их,“ рече ми сестра озбиљно; већ реци, ш 
е она, за којом сам ја чезнуо.{S} Свака мисао разлази нам се још у основи; ја неразумем њу, а о 
мртав; само што ме је по кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво поникла љубав, у његовом ил 
убиш.“</p> <p>Стресла сам се.{S} Грозна мисао паде ми на памет и изазва још грознију борбу у ме 
која мати негује децу као што треба?{S} Мисли доста је учинила, кад им је дала живот и кад по в 
репоручио мене.{S} Партија је добра, па мисли, да не размишљамо ово, оно.{S} Може се после попи 
ед, којим као да је хтела да ми прочита мисли још у души.</p> <p>— Лудо сам питала, уздахну она 
воје осећаје утишам и отерам те варљиве мисли; но опет сам тек о Боривоју сањала...</p> <p>И су 
 ми се беше скаменило а душу ми заузеле мисли о неситој и грабљивој човечијој природи.</p> <p>С 
мени нека врста сажаљења: „Ако можда не мисли да врећа?{S} Ако је можда и он несретан?{S} Ако — 
 он несретан?{S} Ако — “</p> <p>Страшне мисли кидаше ми душу.{S} Више нисам могла издржати.{S}  
беше — Милан.</p> <p>Тргла сам се од те мисли и махнула руком преко чела; ваљда да је отерам.{S 
 <p>Старка се по неком времену прену из мисли и погледа око себе.{S} Поглед јој застаде на „<ti 
трану; но и опет се нисам могла отрести мисли: „зашто да је збуњен и зашто не долази?“ У својој 
Тада сам га одбила; нисам знала како он мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстеновал 
 <pb n="146" /> <p>— Већ и тај жутокљун мисли кад се жени: нека је новца, а жена је на свету и  
јци мојих година!{S} Ту се обично много мисли, јелте?{S} А да ви немислите <pb n="143" /> о мен 
ане чисто?!{S} Тако се ћерко, ту обично мисли и ради, а ево на рачун разума.{S} Међу тим слабо  
осле мислим: ваљда сироте немају својих мисли?!</p> <p>Насмејала сам се на глас.</p> <p>— Што с 
 ја погрешива — постаћу му равнодушна.“ мислила сам, па га одбила ради његове среће и своје дуж 
и и коморе.</p> <p>„Како живе ти људи?“ мислила сам и поглед ми паде кроз отворен прозор у таку 
р није тако?</p> <p>— Баш тако сам и ја мислила, рече она, оборивши очи: а то је и цела истина; 
а, ако сам сирота!{S} А колико сам пута мислила о вама.{S} Особито сад од кад —</p> <p>Старица  
о је рекла и баба-Мари.</p> <p>Нисам је мислила издати; али новост не беше баш обичне природе,  
ода, па отвори трговину.{S} То сам ја и мислила, кад сам те дала изучити.{S} Сирота си девојка, 
 прави сметње.</p> <p>Боже, то нисам ни мислила! одјекну ми у души, а ваљда и са усана, јер обе 
еница, толико је плакала за њом, да сам мислила, поболеће се.{S} Једва сам је утешила.</p> <p>С 
љство!“ </p> <pb n="160" /> <p>Тако сам мислила седајући на своје место.</p> <p>„Стано,“ рече о 
и ону, коју не воле?...</p> <p>Тако сам мислила, па села и написала тек ово:</p> <p>Патила сам  
 се љуби тек једанпут!“</p> <p>Тако сам мислила, трудећи се да своје осећаје утишам и отерам те 
је.</p> <p>— Одржали сте реч, а већ сам мислила, не ћете доћи.{S} Но причекајте, да изађем пред 
ш већма у том погрешном мишљењу.</p> <p>Мислила сам у први мах, да ћу умрети, полудети, али то  
 свету око мене десила, па онда мислим, мислим, да ми је после и самој смешно.{S} Ал шта ћу? са 
S} Разговор овакав никад не почињем.{S} Мислим: не ће ме разумети а могу ме и исмејати.{S} Чуда 
ала сам, тек да не ћутим.</p> <p>„Не да мислим, него сам и уверен.{S} Таки карактери, таке прир 
што се у свету око мене десила, па онда мислим, мислим, да ми је после и самој смешно.{S} Ал шт 
 се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда сироте немају својих мисли?!</p> <p>Насме 
ите, а после ћу вам казати, како о томе мислим.{S} Ви слабо једете! рече она, нудећи ме.{S} Гле 
даме и матере читаве породице.{S} Често мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а по 
у? сама сам, па се поред плетива својим мислима разговарам.{S} Други пут баш нећу.{S} Ал Боже м 
 Бабадевојка! узвикнула сам, али само у мислима.{S} Пристојност ми је задржала језик од из гред 
његово мишљиње о теби?{S} Што буде горе мислио, тим боље!“</p> <p>„Мајка, нађите ми кола; идем  
ме врлина.</p> <p>— Не разумем шта тиме мислите?</p> <p>— хоћу да кажем, да није баш рђаво, што 
пишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S} Ваљда не мислите с њоме на јвност?</p> <p>Поруменила сам.</p> <p 
ала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> <p>Оборила сам очи, тражећи згодна  
ати.{S} Зато је упитах:</p> <p>— Зар ви мислите, да спољашњост не може човека стално привући?</ 
сам питала, уздахну она.{S} Шта се може мислити — о девојци мојих година!{S} Ту се обично много 
сме нико — па ни писац — тражити да уме мислити.{S} Она је обично тако безазлена, да не зна ни  
у...</p> <p>Помишљала сам: шта ће Милан мислити о мени, кад тако изненада одлазим?{S} Но дужнос 
зовем своје канарине, мачку и псето.{S} Мислиће те да сам каква „чегртаљка“; толико вам говорим 
оже волети тек због телесне лепоте?!{S} Мислићете да можда никад нисам била способна за љубав,  
нажна а време ће све излечити.“</p> <p>„Мислиш?“ питала сам, тек да не ћутим.</p> <p>„Не да мис 
ако, да бих волела, да су сви мушки тог мишљења! ...</p> <p>Засмејала се некако чудновато, па р 
чку приповечицу на српски и да му своје мишљење о овој или оној теми писмено саопштимо.</p> <p> 
 смо се у назори слагали; те је он моје мишљење тек одобрио или допунио.</p> <p>Но да скратим;  
иђам, да је лакоуман и не постојан, а и мишљење нам се јако разилази; познати су ти његови госп 
тврдила га је још већма у том погрешном мишљењу.</p> <p>Мислила сам у први мах, да ћу умрети, п 
ра бити мртав, па шта те се тиче његово мишљиње о теби?{S} Што буде горе мислио, тим боље!“</p> 
ли.“</p> <p>„Воли?!“ Чудна ми посла!{S} Млад мушки воли све што је лепо и што му је пред очима. 
погрешци су обично родитељи били узрок; млада срца била су бар увек непокварена и чиста.{S} Сад 
ра а то је млађи човек.{S} Кад сам била млада, радо сам читала.{S} Читал сам Обрадовича, Видако 
равити.{S} Па и сирота рођака још доста млада лепа женица, толико је плакала за њом, да сам мис 
лудети, али то не би ни једно; била сам млада и душевно снажна.{S} А:</p> <quote> <l>Да је срце 
ка неће да се то зна; још сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и баба-Мари.</p> <p>Нисам је ми 
 лицем.{S} У том погледу лежала је нека младалачка живахност, помешана са искреношћу и добротом 
ејала а очи јој опет узеше онај живахни младалачки израз. — Баш враг тај песник, но нека га Бог 
м.</p> <p>Поглед је био у правом смислу младалачки, па је то на први поглед смешио и чудновато  
а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашња младеж неблагородна.</p> <p>— Манте се ви Мацо, придике 
 њега.</p> <p>Други је био такође ваљан младић, али млађи од мене. </p> <pb n="168" /> <p>Згроз 
дашња имућна бележника, леп но лакоуман младић.{S} Чула сам чешће говорити, да се њих двоје рад 
труку.{S} Иначе је био честит, разборит младић и врло симпатична појава.{S} Још док сам Милана  
.</p> <p>Они изабраше ваљана образована младића званичника, јединца сина прилично имућних родит 
рава.</p> <p>Просилаца сам и сад имала: младих и старијих, момака и удоваца, богатих и сиромашн 
p> <p>— је лите да је била добра?{S} За младих година служила сам и код феишпана.{S} Није Маца  
 говорим.{S} Тог зла бивало је и за мог младог доба, али шта велите о женском картању?{S} И муш 
Иначе мора казати свекру, јер он, т. ј. младожења добија и у месту ваљану девојку ал с мање мир 
огор.</p> <p>„15. март 18... године.{S} Младожења богослов, провођаџише госпођа Н. Н., сва је с 
ди, но у својој невиности додаје: да је младожења дошао на три хиљаде.{S} Па ако имам толико, д 
ече ми Даница поверљиво, да ми се јавио младожења, попин син из оближњег места.{S} Он је тргова 
читај.“</p> <p>5. мај 18... год.</p> <p>Младожења адвокат.{S} Провођаџија поносито отвара врата 
</p> <p>10. априла 18... године.</p> <p>Младожења богат; економ.{S} Провођаџија поверљиво додај 
ла ми је преко пет хиљада.</p> <p>Избор младожење оставила сам њезиним родитељима, а поглавито  
вала, сека-Мацо!{S} Кад дођем да тражим младожењу, послушаћу вас.{S} Сада још нећу.{S} Допало м 
чи на први поглед тек спољашна лепота и младост.{S} Доброта и остало, привуће их тек постепено. 
а сам да ћете тако рећи.{S} Тако говори младост.{S} Кад неби ни она тако говорила — џаба ти чов 
је повисока слаба старица.{S} Некада, у младости, могла је бити лепа.{S} Црте лица биле су прав 
ост налагала да тако учиним; треба се у младости постарати за старе црне дане.</p> <p>Тако сам  
у да кажем, да није баш рђаво, што се у младости човек заноси и прецењује своју моћ.</p> <p>— З 
ану.{S} У њезиној соби застала сам неку младу раделицу.{S} Баба-Стана беше — мртва.</p> <p>— Зн 
{S} Чини ми се, да сам с педесет година млађа.{S} Видим, да има неког, ко ме разуме и ко ме не  
авати као рођену матер своју, а док сам млађа, издржаваћу се сама.</p> <p>Десет година живила с 
сам се, кад сам осетила да љубим човека млађег од себе.{S} То се није слагало с моји назори.{S} 
ала; а и откуд?{S} Ја сам стара а то је млађи човек.{S} Кад сам била млада, радо сам читала.{S} 
p>Други је био такође ваљан младић, али млађи од мене. </p> <pb n="168" /> <p>Згрозила сам се,  
шо, задовољити ониме, што имам.{S} Мало млека, свежа масла и добра сира.{S} Па и једна лубеница 
рко, и не једете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло је врло добро и 
рикама губити своје здравље, као што га многе јаднице ево баш у овој вароши -губе; а могла сам  
вање једно исто?{S} Ето на пример, и ја многе мушке штујем, а ни једног не љубим.</p> <p>— Нист 
шетам ову или ону кућу, као што то чине многе токорсе даме и матере читаве породице.{S} Често м 
е, већ радо полази путем, којим види да многи ходе,“ рекао је неко; приметала сам у своју обран 
угарица.</p> <p>Тежак беше то тренутак, много тежи и од онога, кад сам се с Миланом растала.{S} 
иња, али — као већина отмених госпођа — много је полагала на спољашњи бљесак и етикетна правила 
е.</p> <p>Да га заборавим, допринела је много и она његова гадна и недостојна сумња о мени.{S}  
у оку блистала се суза.</p> <p>— Ви сте много патили? упитах је плашљиво.</p> </div> <div type= 
леђи но обично.</p> <p>Поздрав нам беше много хладнији него обично.{S} Ни руковали се нисмо, а  
мо знам да:</p> <quote> <l>Нисам баш ни много хтела </l> <l>Ал’ жеља ми беше смела,</l> <l>Задо 
ам промену и на њему; био је према мени много хладнији.{S} Најпре ме је то болело, после сам те 
 дође, питаћу га.“</p> <p>Те сам вечери много премишљала о свој прошлости; у постељи сам и плак 
ече он ухватив ме нагло за руке; „ти си много патила... патиш и сада.{S} Но буди паметна, буди  
ла.</p> <p>На једанпут зашкрпута шљунак много јаче, те дигох очи.{S} Предамном је стајала женск 
 будити горке успомене.</p> <p>И ја сам много патила.{S} То нека ти је утеха.{S} Али сад је све 
а и написала тек ово:</p> <p>Патила сам много док сам те заборавила.{S} Сада је све прошло, па  
х; мени није нужна.{S} И сад све памтим много јаче, него оно, што се јуче десило.{S} Успомене н 
и..{S} Учен је то човек, ал је потрошио много на школе.{S} Отац му, да боме има леп капитал, ал 
пет тихо уздисала.</p> <p>Ви сте зацело много патили? било ми већ на језику, кад ме она запита, 
иној удадби.{S} Просилаца је имала врло много; знало се, да ће она бити моја насљедница, а само 
о девојци мојих година!{S} Ту се обично много мисли, јелте?{S} А да ви немислите <pb n="143" /> 
ило је и пре тога гада и трулежи, али у много мањој мери, Дешавало се, да је по неко узео девој 
/p> <p>Што се луксузне ношње тиче, нећу много да говорим.{S} Тог зла бивало је и за мог младог  
мо истински поштење и искреност, љубиће мо то и онда, кад носилац тих врлина у гроб сађе; љубим 
о да говорим.{S} Тог зла бивало је и за мог младог доба, али шта велите о женском картању?{S} И 
на.{S} Сме свако знати; само немојте за мога живота, а нећете дуго чекати, још који дан. </p> < 
за цело; само ме сад светина оцепила од мога друштва, па се морам журити, да га стигнем.</p> <p 
ће ме боље разонодити, особито за време мога боловања, после оног растанка са Миланом.</p> <p>Д 
е деце, Даницу и Милана.{S} Даница беше мога доба а Милан је могао имати 16—18 година; свршавао 
ите само прочитати неколико бележака из мога дневника, па ће те се уверити, да ја познајем те с 
 ми удадба ништа пречила, ал опет нисам мога да се решим за удадбу по рачуну.{S} Егзистенцију с 
зини груди.</p> <p>— Видите суревњивост мога друштва, рече она.{S} Није ништа племенито, но и о 
њега умрла.{S} Онда неби <pb n="156" /> могао бити сретан, а ја сам му тек срећу желила.{S} Та  
 па из освете газио ми углед где год је могао.{S} Доказа, да ме није разумео а још мање љубио о 
енио, па ми и он газио углед где год је могао.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека му је прос 
на.{S} Даница беше мога доба а Милан је могао имати 16—18 година; свршавао је већ 7 ми гимназиј 
е — Књижица је учинила, што „баца“ није могао са „секом“ да — тичи.</p> <p>Тетка је далеко изаш 
в се изнудити не може, а ја сам се томе могао надати још онда, кад си од мене побегла у врт.{S} 
ан живот и раскошну удобност, коју неби могао имати, кад би се наслеђа одрекао.{S} Мене ради би 
огледајме, па ћеш видети.{S} Дуже нисам могао издржати, Па сад ме осуђуј како знаш!{S} Дошао са 
ст је политичан.</p> <p>— Право велите, могла сам бити и мајка.{S} Али ја сам девојка — бабадев 
а слаба старица.{S} Некада, у младости, могла је бити лепа.{S} Црте лица биле су правилне, ал ј 
 ни после ниси ме морала обмањивати.{S} Могла си рећи: „не волем те!“ А не да ме тако гадно пре 
 за то је суд решио 10 фор. месечно.{S} Могла сам добити и више, но ја сам зарад Данкина мира п 
 јаднице ево баш у овој вароши -губе; а могла сам и љубави имати, само да се нисам држала поште 
рхтала.{S} Тек после неколико тренутака могла сам рећи:</p> <p>„Зашто си то чинио?!“</p> <p>„За 
у задовољни својом ученицом; тетка није могла да ме се наљуби, кад сам јој прве чарапе оплела,  
тала сам је образовала како сам најбоље могла; важила је као најбоља и најобразованија девојка  
није допуштао, да „лижем руку,“ која се могла ма у шали на мене измахнути, или која није осећал 
ал доста си на глас читала.{S} Ја не би могла тако дуго.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у мене је уч 
, шта чекаш?{S} Измећу толиких ваљда си могла једног изабрати.{S} Све су то ваљани људи и згодн 
Мацино место, заузела беше Лиза, те сам могла читати кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа 
 <p>Смејала се загонетним смејом; нисам могла да одредим, дали себи или — модерним јунакињама.< 
 некако чудновато расположена.{S} Нисам могла да побијем старичину тврдњу и разлоге а ни сасвим 
рали.</p> <p>Од саме зараде своје нисам могла сад живети, те молим зета, да ми даде припомоћ.</ 
ула на другу страну; но и опет се нисам могла отрести мисли: „зашто да је збуњен и зашто не дол 
шне мисли кидаше ми душу.{S} Више нисам могла издржати.{S} Преломила сам печат.</p> <p>Нисам се 
 живим, но у кући тој дуже остати нисам могла.{S} Земља је чисто горела подамном; морала сам бе 
ива и то Душан — “</p> <p>Свршити нисам могла, пала ми је на груди и јецала: „опрости, опрости! 
питам, где је за толико, па ни то нисам могла; осећала сам, да би ме глас одао.</p> <p>„То је з 
ла свим срцем својим.</p> <p>Срцу нисам могла забранити да га не љуби.{S} Но, да ме је језик од 
Јесте.{S} Седи.“ Било је све што сам му могла рећи.{S} Примио је понуду и ћутање опет настаде;  
е запита.{S} Радњом, енергичном радњом, могло би тек оно излечити бар потоњи нараштај од трулеж 
</p> <p>Заостала сам овде.{S} Радити се могло и овде а тешко ми било враћати онима, који су ме  
се старица; неће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен прозор метнути, па се неће виј 
почињем.{S} Мислим: не ће ме разумети а могу ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми ј 
е на три месеца.{S} Већ сам вас жељан а могу учити и код куће.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ првога  
} Преклињем те, опрости ми и допусти да могу доћи да те видим и усмено кажем шта сам све до сад 
оста радозналост, већ нада, да ти можда могу помоћи.{S} Али —“</p> <p>„Шта, али?“ питала сам ус 
ји јачем искушењу не подлежу.{S} Па шта могу тражити од неразумне животиње?!</p> <p>И ја и Мила 
подамном; морала сам бегати оданде, где могу нанети несрећу и где ме више не требају...</p> <p> 
а историја.{S} У колико сам грешила, не могу сама увидети; само знам да:</p> <quote> <l>Нисам б 
} Докле ћу живети и како ћу свршити, не могу знати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у последње 
тишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а не могу да појмим: како човек неког може волети тек због т 
ио себи куглу у чело.{S} Јели истина не могу тврдити; дознала сам тек из непоуздана извора.</p> 
у обично <hi>себичност</hi>, јер кад не могу љубљену особу имати, слепо јуре у пропаст, не обзи 
е узела у своју кућу, али да њу узме не могу допустити, већ тебе ради.{S} Она је сирота девојка 
роба и држала, да никога више љубити не могу!</p> <p>Био је Миланов друг и брат од тетке.{S} До 
стара времена добра, али ни ово чудо не могу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, па било старо ил 
емените“ рибице! ...</p> <p>Да се лакше могу поновити — ако дође до „замерке“ — повела сам са с 
Разумете ме — карактера! — Темпераменти могу бити сасвим различни и појмова о свету.{S} Укратко 
.{S} Ја не би могла тако дуго.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у мене је учитељско грло...</p> <p>— Г 
средовати да је узме.{S} Чинила сам све могуће, но он није осећао симпатије према њој.</p> <p>В 
да сад тога нема.{S} Чујем каква је сад мода.{S} Усили се, па те дочека Бог те пита с каквим ђа 
чна биљка или томе подобно.{S} Данашње, модерне јунакиње друкчијег су соја...</p> <p>Смејала се 
нисам могла да одредим, дали себи или — модерним јунакињама.</p> <p>Гледала сам је неразумевају 
је осим тога дала изучити и машамодлук, модистлук. „Сироче си, па ти може требати“; говорила је 
Била ми је другарица и сироче као и ја; модистлук је самном заједно изучила а пре годину дана о 
о од старачке борасте, жућкасте коже, и модрих усана и око лепог кроја.{S} Разгледала сам јој и 
е тако.{S} Куцало је топло и моје срце, можда топлије, но стотину других, а остала сам овако, н 
зише још већма.</p> <p>— Доћи ћу мојко, можда још данас.{S} Доћи ћу за цело; само ме сад светин 
ом радо разговарала, онако, као некада; можда не би одобрила корак, што сам га учинила — ја сам 
м какав је.{S} Већ одавно нисам читала; можда сам већ и заборавила.{S} Ту се опет насмешила.</p 
 се тетка и прекиде ми читање.</p> <p>— Можда није њезина умотворина, приметила сам и наставила 
ак ти је излишан; било би детињарија, а можда и неупутно.{S} Наши се пути разишли, па нашто буд 
p>Чудићеш се, но тако је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој воле 
к због телесне лепоте?!{S} Мислићете да можда никад нисам била способна за љубав, кад тако гово 
„Ако можда не мисли да врећа?{S} Ако је можда и он несретан?{S} Ако — “</p> <p>Страшне мисли ки 
 и сламке, а ја се прихватих наде да ме можда заборавља, што држи, да га ја неволим.{S} Згодном 
ве добро памтим, а после? — После ће ме можда оставити и памтење, као што су ме заборавили и љу 
> <p>— Зашто, мајко?</p> <p>— Рећиће се можда, да вам је јунакиња сувише идеално створење, ексц 
варила? ви и пишете?{S} Незадовољни сте можда с оним што вас окружава?{S} Али с мојом приповетк 
а детињарија задржи од изгреда, који би можда иначе учинили; а усамљеним је људима он често и п 
бо бих успела.{S} Да је старији, тек би можда помислио:</p> <quote> <l>Залуд стриче, дуваш дева 
ерљиво додаје: да ми се така срећа неби можда ни јавила, да није њега, да ме препоручи..{S} Уче 
Попа ме неби ни разумео.{S} Рекао би ми можда — као у оној песми што је рекао свети Петар баба  
ила проста радозналост, већ нада, да ти можда могу помоћи.{S} Али —“</p> <p>„Шта, али?“ питала  
тој срећи поверљиво ми додаје: да момак можда неби дошао тако далеко.{S} Има девојака свуда, ал 
та,“ па сам се страшила, да је не нађем можда прикривљену и у моје иначе разборите и добре тети 
окрену у мени нека врста сажаљења: „Ако можда не мисли да врећа?{S} Ако је можда и он несретан? 
 се да читам.{S} Док прочитам ову књигу можда ћу и пробати.{S} Није згорег; само ме напомен'те. 
па мисли, да не размишљамо ово, оно.{S} Може се после попишманити...</p> <p>Шогор се смејао.</p 
поред најбоље пажње и надзора.</p> <p>— Може, али тек ређе.{S} Још ви незнате по неки варошки с 
а а не могу да појмим: како човек неког може волети тек због телесне лепоте?!{S} Мислићете да м 
; а за сироче нема веће среће, него кад може да задовољи оне, који га с љубављу сретају! </p> < 
ује на дужност, него на право своје, не може бити рђав и непоштен, баш ако га и сумњиче.</p> <p 
рце мртво.{S} Осећај, што га осећаш, не може бити љубав.{S} У животу се љуби тек једанпут!“</p> 
а?{S} А она мени:{S} Отселила се.{S} Не може да плаћа кирију за „анштендиг“ собу.{S} Сад је там 
ни и да је поседавамо.{S} Али зар се не може љубити и из даљине?{S} Зар на пример мајка мање љу 
е прихвативши их. „Љубав се изнудити не може, а ја сам се томе могао надати још онда, кад си од 
о је прошло и што се више преиначити не може.</p> <p>Он се тада обично усиљено насмешио и бивао 
у, са њезина шарена одела, исто тако не може истински волети ни спољашње лепа човека, без душев 
 стално га везати неможе.{S} Особито не може она везати разборита човека.{S} Изузетака је да бо 
> <p>— Зар ви мислите, да спољашњост не може човека стално привући?</p> <p>— Најпре једите, а п 
ти су ти његови господски назори, па се може лако десити да ме заборави.</p> <p>(Стеван је био  
Лудо сам питала, уздахну она.{S} Шта се може мислити — о девојци мојих година!{S} Ту се обично  
в је вечита.{S} Она нема краја, нити се може уништити; тако на пример, ако љубимо истински пошт 
ка дама, па бива свашта.</p> <p>— То се може свакоме десети и поред најбоље пажње и надзора.</p 
а ни „на чем жито расте...“ Ко год хоће може је преварити и онда, грех на његову душу.{S} Није  
ашамодлук, модистлук. „Сироче си, па ти може требати“; говорила је чешће она.</p> <p>Милан је м 
м светом“ човек образовати и оплеменити може.{S} Уверена сам била, да би старицу новчано радо п 
ојка.{S} Шта је две три стотинице, а он може добити девојку с хиљадама!“</p> <p>„Сирота Стана,  
ак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та по 
е књижурине вучете с вама.{S} Ту вас ко може видити, а знате, — ко хоће да се жени, прво гледи, 
 Провођаџише Н. Н, све је, како се само може желети.{S} Провођаџија бар тако тврди, но у својој 
ворим.{S} Нису баш пријатне успомене; а можете и из овога све дознати.{S} Писала сам још пре 15 
едаред видим и да из твојих уста чујем, можеш ли ми опростити ону гадну, ону црну увреду.{S} Не 
 ствари.</p> <p>„Сестри од тетке?{S} Па можеш.{S} Али нико те не тера...“</p> <p>Зајецала сам н 
ена је на свету и више!{S} Па и девојке можеш на прсте избројати да траже у мужу ваљан карактер 
ње, а осећам, да ме ни сад презирати не можеш.{S} Па зар неби било лудо, кад се неби машили сре 
уди милостива, па одговори како живиш и можеш ли нам опростити.{S} Та ја сам најмање крив што с 
ћу ли читати даље, драги моји?“</p> <p>„Можеш.“</p> <p>10. априла 18... године.</p> <p>Младожењ 
м читати:</p> <p>И опет девети фебруар, мој рођен-дан.{S} Хахаха! — Педесети девојачки рођен-да 
сала и уверила га, да га ја не волим; а мој некадашњи нагли одлазак у башту и садашња молба да  
ла књижицу.</p> <p>— Како вам се допада мој живот? питала ме смешећи се.</p> <p>Ћутала сам за т 
арам.{S} Други пут баш нећу.{S} Ал Боже мој — шта ћу онда? ...{S} После ми је тек смешно, па фа 
што је неки свет браком назива,“ био је мој одговор.{S} И тиме се обично свршила та тема.</p> < 
м ме похвали — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да чи 
 Чинило ми се, да страна госпа ишчекује мој одлазак.</p> <p>Тек што сам преписала књижицу, дође 
и.</p> <p>„Опрости“ рече он пруживши ми мој дневник.{S} Давно сам опазио да те нешто тишти.{S}  
амо ме је дуго болело, што ти је вера у мој карактер, моју чистоту онако лабава била.{S} Но и т 
је дуго морао чекати.</p> <p>Што се то „мој мали филозоф“ дао у посао, кад ми не одговара, о он 
а га сетим дужности оца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаукнуо је он, покрио лице рукама и стајао не 
код таке врсте матера.{S} Сујета је то, моја ћерко, и више ништа.{S} Хоће заједно са децом свој 
м је после неколико тренутака.</p> <p>— Моја.{S} Па и опет заћута.{S} И ја сам ћутала.{S} Била  
 и зловољан.{S} Јасно сам видела, да га моја љубав слабо усрећује и да му је немила.</p> <p>То  
или измет природни.{S} Укус и фантазија моја ћерко, игра ту главну улагу!{S} То двоје одређују  
 <p>„Смрт или вид“ била је сад сва жеља моја. — Све што сам још своје имала, претворила сам у н 
ми је било, даје се замислити.{S} Стара моја тетка беше већ давно под земљом, а требало ми је п 
ећа уништена а живот сломљен.{S} Она је моја жена, али не она, за којом сам ја чезнуо.{S} Свака 
овести одлетила је за увек.{S} Патња је моја тешка, а олакшаће се тек онда, кад чујем, да си на 
 уништила сваку човечност.</p> <p>То је моја историја.{S} У колико сам грешила, не могу сама ув 
сам на глас.</p> <p>„Што плачеш, лудице моја?{S} Тамо је и онако живље и веће место; ако се не  
у. </p> <pb n="161" /> <p>Та друга беше моја другарица.</p> <p>Тежак беше то тренутак, много те 
ио сам се оном, којом је мајка хтела; и моја је срећа уништена а живот сломљен.{S} Она је моја  
p>На што живовати живот без сврхе?{S} И моја рука одапе пиштољ.</p> <p>„Збогом Боривоју!....{S} 
p> <p>Он уздахну. „Хтео сам рећи, да би моја помоћ била незнатна.{S} Ти га љубиш и сувише...“</ 
ла врло много; знало се, да ће она бити моја насљедница, а само кућа и земља вредила ми је прек 
 на венчању, а лепа је девојка,“ заврши моја помајка, баш кад сам отворила врата.</p> <p>Смркло 
но осмехнуо.</p> <p>„Рђава извина, секо моја.{S} Отвори само последњи лист свога дневника...“</ 
а жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте, ћерко моја, само животињски полски нагон сада још влада.{S} П 
 Гледајте ваш посао, „тешила“ је обично моја тетка из своје собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, 
истотом.{S} Увек ми се чинило, да је то моја <hi>прва</hi> и једина љубав.</p> <p>У оба случаја 
а.{S} Али сад је све прошло.{S} Дужност моја према мајци нагонила ме, да онако учиним, а да се  
ми храну давати бесплатно, а са прихода моје „сермије“ да се одевам. „Тако ће бар нешто и детет 
p> <p>„Знала сам.{S} Та ти си увек била моје разборито добро дете!“</p> <p>Склопила сам очи, да 
вест слабо олакшава, особито грешницима моје врсте...{S} Попа ме неби ни разумео.{S} Рекао би м 
p>Рукопис је био обичан, а правопис, на моје чуђење, нов и доста правилан.</p> <p>Кад је тетка  
а тим уздахнуо, избегавајући одговор на моје брижно питање о нерасположењу његовом.</p> <p>Дола 
 дана отворила је и радњу преко пута од моје.</p> <p>Слагале смо се и ако смо биле неједнаке пр 
>Док је трајало новца од касније зараде моје поштовали ме, али кад је требало који новчић потро 
Миланом.</p> <p>Душан је знао све тајне моје, но Боривој није, те ми у почетку чудно било његов 
ала сам на канабету, поред мене клечаше моје две ученице тарући ми чело и руке, а чело ногу ста 
редлог заболео ме и увредио до дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди жене из ниж 
, ћерко није тако.{S} Куцало је топло и моје срце, можда топлије, но стотину других, а остала с 
стале се сузе и у помајчиним очима; али моје око остало је суво; срце ми се беше скаменило а ду 
 пета година од кад сам примљена у кући моје помајке.{S} Једног дана рече ми Даница поверљиво,  
даду у Ву....р некој доброј пријатељици моје добре тетке, да ме издржава и васпита, за оно мало 
м мирно издржала; с последњим издисајем моје љубави према Милану никла ми је у срцу клица сумње 
арка болно и гласно засмеја — сад љубим моје канарине, мачку и псето.{S} Смешно је, јел те?{S}  
бично смо се у назори слагали; те је он моје мишљење тек одобрио или допунио.</p> <p>Но да скра 
о би вас одвела.</p> <p>Тако остаде сво моје заузимање, да упозним „баба-девојку“ овога пута бе 
о није грех: жени ћу оставити сво добро моје.{S} Она ће ме лако прегорети.{S} Није ни пошла за  
ћу да сам му на сметњи!“</p> <p>„Сирото моје дете,“ рече она тренутно, па ме загрливши и пољуби 
 моју постојбину, фрушку гору.</p> <p>С моје стране не беше дакле никакве кривице, па и опет их 
а, да је не нађем можда прикривљену и у моје иначе разборите и добре тетице.{S} Зар је мало при 
и брат од тетке.{S} Док сам била у дому моје помајке, долазио је чешће са својом мајком.{S} Јед 
да ми одосмо, а хтела сам само рећи, да моји греси нису обични.{S} Нисам ја никад газила запове 
љед тога ретко беше недеље а да није на моји врати закуцао по који провођаџија.</p> <p>Обично с 
аку.</p> <p>„Хоћу ли читати даље, драги моји?“</p> <p>„Можеш.“</p> <p>10. априла 18... године.< 
млађег од себе.{S} То се није слагало с моји назори.{S} Али све бадава; ја сам га поштовала и љ 
S} Доказ томе већ је то, што ниси пошла мојим путем...{S} Преклињем те, опрости ми и допусти да 
Жеље су биле искрене, али писмо орошено мојим врелим сузама; пишући га, живо сам сахрањивала и  
а сам поносито. „Али није нужно да га у мојим очима тако не достојно оцрњујете.{S} Ја не сумњам 
} Ено се опет игра са мачком и псетом, „мојим друштвом.“ Заборавила сам да вам га прикажем, а т 
, а ни један због мене саме. т. ј. због мојих мана и врлина заједно.</p> <p>Доцније, кад сам по 
она.{S} Шта се може мислити — о девојци мојих година!{S} Ту се обично много мисли, јелте?{S} А  
ош од пре познавао.</p> <p>Душан је био мојих година а Боривој нешто старији.{S} Обојица беху д 
сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепших снова и илузије, што сам их донде имала... 
би почео примати утиске и од унутрашњих мојих особина.{S} Данас их још нема.{S} Па ма колико се 
чи засузише још већма.</p> <p>— Доћи ћу мојко, можда још данас.{S} Доћи ћу за цело; само ме сад 
ом.</p> <p>Сад ми је било све јасно.{S} Мојој помајци не беше доста, што сам се из дужности сво 
и, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој постељи.</p> <p>„Шта ти је?“ питаше Даница љубећи 
ми је задрхтало, та жена изгледаше ми у мојој детињској големој тузи и неприлици прави анђео из 
ени рђаво, доказ ми је, што вас видим у мојој соби.{S} Из простог љубопитства не ступа се у поз 
 мрзну прозори; бура и хладноћа — као у мојој души.</p> <p>Шта ћу данас да забиљежим? — Честита 
можда с оним што вас окружава?{S} Али с мојом приповетком не ћете стећи гласа.{S} Таких „романа 
 болело, што ти је вера у мој карактер, моју чистоту онако лабава била.{S} Но и тога је давно н 
една ма која!“</p> <p>Она се смејала на моју примедбу и тужно додала.</p> <p>„С тога ћу пропаст 
е!{S} Зарад њезине милостиње презрео је моју љубав, јадни Боривоју. знадеш ли шта чиниш?!{S} Ил 
аше у даљину.</p> <p>То је заголицало и моју радозналост.{S} Желила сам чути, што се није удала 
} Доста сам патио!{S} Грехом називаш ти моју љубав према теби.{S} А зар није већи грех, да се р 
је, јешће и четворо“, чула сам говорити моју нову помајку.</p> <p>Срце ми је задрхтало, та жена 
нило и плаво небо, што тако красно дичи моју постојбину, фрушку гору.</p> <p>С моје стране не б 
дође и он у врт.{S} Преко руке је носио моју мараму.{S} Сад је изледало да је миран, само је би 
кадашњи нагли одлазак у башту и садашња молба да ми опрости, утврдила га је још већма у том пог 
на умрла, а на самрти све му је казала, молећи Даницу и њега, да ме замоле, да јој мртвој опрос 
{S} Оне су гласиле</p> <quote> <l>Па се моли тамо Богу,</l> <l>Благ да опрости,</l> <l>Што ћу љ 
и настави:</p> <p>— Три дана пред смрт, молила је кућњег газду да телеграфише по неку њену рођа 
има.</p> <p>„Милане, опрости, опрости!“ молила сам га, пруживши му обе руке.</p> <p>„Шта да ти  
ересовала, те рекох:</p> <p>— Ја би вас молила да ме одведете до њезина стана.{S} Хоћу да је по 
е?{S} Коме би се допадала патња!</p> <p>Молила сам је, да ми остави књижицу још за који дан, да 
е ми по где што, кад их замолим.</p> <p>Молила сам је да се мене ради не труди, но она ме не хт 
ј соби а она је и неговала у болести. — Молим вас, дозовите је.</p> <p>Мари-нени беше доброћуда 
зараде своје нисам могла сад живети, те молим зета, да ми даде припомоћ.</p> <p>Лепим није хтео 
ко знаш!{S} Дошао сам, да те још једном молим, да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љубим хи 
Нисам се преварила.{S} Он ми је писао и молио ме да му опростим увреду што ми је нанео.{S} Мајк 
ежи и сувопарнији; сваки час сам морала молити течу, да ми овај ил онај израз разјасни.</p> <p> 
кад сте већ учитефица...{S} Тело је, по мом сваћању, одећа и склониште душе, настави она.{S} Па 
а и у тој срећи поверљиво ми додаје: да момак можда неби дошао тако далеко.{S} Има девојака сву 
иста.{S} Сад је и то друкчије.{S} Сад и момак од 17—20 година не тражи жену, већ новац. — Није  
аца сам и сад имала: младих и старијих, момака и удоваца, богатих и сиромашних, учених и дресир 
у доказ оног осећаја, који се појавио и моме срцу.</p> <p>Ферије беху већ на измаку.{S} Једно п 
права света љубав, која није потекла из моменталних утисака једрих плећа, црних наусница, свил' 
нски и већма него себе</hi>; а не тек с моментани страсни осећаји животињска нагона, који су об 
 умела страсно љубити ма и недостојно и моментано...</p> <p>Често су такве јунакиње и детињасто 
.{S} Али ако је унутрашњост шупља, само моментано.{S} Често је тај утисак моћан, па човека неко 
жена у дубокој старости, а смешила се у моменту кад сам је погледала; па ме је то збунило.{S} Д 
се није дало да се дадем љубити од туђа момка. 0сећала сам да то није више братинска љубав, а н 
а, да се девојка удала без љубави према момку; али тој погрешци су обично родитељи били узрок;  
их врлина, сличност назора и карактера, мора у браку тек благослов и срећу доносити.{S} Такова  
 <p>Старка беше дошла у ватру.</p> <p>— Мора мајко, да игра по њезином такту — купила га је.</p 
е мири, листа гора,</l> <l>Туге нестат’ мора!</l> </quote> <p>Старка заћута.</p> <p>— Чија је т 
алеко.{S} Има девојака свуда, ал сирома мора; није поповски син, па му треба бар две хиљаде да  
И нехотице почела сам премишљати: какав мора бити „делија“ за кога би ја пошла.{S} Нисам дуго м 
ост према мајци одговорила ми; „За тебе мора бити мртав, па шта те се тиче његово мишљиње о теб 
ко имам толико, да се свршава.{S} Иначе мора казати свекру, јер он, т. ј. младожења добија и у  
о буде паметна, увидиће и сама, да тако мора бити.{S} Зар сам је за то одхранила да ми сину уби 
ће мири, листа гора,</l> <l>Туте нестат мора!</l> </quote> <p>— Тај стих, као да ми је познат,  
ном протитра; умро ми је и теча а тетка мораде у оближњу варош својој ћерци и зету.{S} У њих бе 
; у данима одмора и слободним часовима, морала сам му по нешто на глас читати, а за тим сам пре 
гла.{S} Земља је чисто горела подамном; морала сам бегати оданде, где могу нанети несрећу и где 
 ми није дуго време.{S} А како сам сама морала бих полудети или трчкати од једне до друге пород 
 Зато те не корим; али ни после ниси ме морала обмањивати.{S} Могла си рећи: „не волем те!“ А н 
та ни вереница још му нисам била, па би морала поруменити сама пред собом, да сам искушењу без  
езика тежи и сувопарнији; сваки час сам морала молити течу, да ми овај ил онај израз разјасни.< 
зме.{S} Гладовала нисам никад.{S} Нисам морала ни по фабрикама губити своје здравље, као што га 
ија“ за кога би ја пошла.{S} Нисам дуго морала премишљати; прва слика што је нађох у својој маш 
тњарија.{S} Отуда и овладао срцем сваки моралан гад а друштвом покор и трулеж!</p> <p>Старка уз 
тпочела сам најпосле, нашто онда толико моралисање?{S} На што уздизати сталност и верност као в 
ећила!</p> <p>Зашто је то тако? — Је ли морало тако бити? — Савест ми је чиста и мирна, али срц 
 За што? — То нисам знала: само је тако морало бити; срце ми је кипило од смесе радости и туге, 
и Соларића почела се учити размишљању и моралу, а Рајићева и остала дела што сам читала показаш 
 светина оцепила од мога друштва, па се морам журити, да га стигнем.</p> <p>Бацила сам још једа 
у!“</p> <p>„То и не тражим; само хоћу и морам ти казати; да немаш право што се срдиш на мене.{S 
чи.{S} Мрзи ме чисто говорити и оно што морам.{S} Разговор овакав никад не почињем.{S} Мислим:  
, па ако је мене морао презрети, зар је морао узети ону, коју не воле?...</p> <p>Тако сам мисли 
.{S} Та он је био мушки, па ако је мене морао презрети, зар је морао узети ону, коју не воле?.. 
а сам тај посао Даници, но онда је дуго морао чекати.</p> <p>Што се то „мој мали филозоф“ дао у 
венчана“ рекла сам, а глас ми је зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се бар чинило.</p> <p>Он узда 
ћ прошло, а ја вам ништа не износим.{S} Морате се душо, задовољити ониме, што имам.{S} Мало мле 
p>— Ко вам је то?{S} Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; го 
 почела читати.</p> <p>— Е, онда ме баш мораш примити!{S} Само причекај, док свучем и сместим М 
 имао право, кад је рекао, да је у мени море осећаја, али да су потчињени разуму.</p> <p>Шта ли 
Зар ти није већ дневник казао, да се то море хоће и код мене да узбурка и колеба?“</p> <p>„Без  
ла река времена, носећи и добро и зло у море заборава.</p> <p>Просилаца сам и сад имала: младих 
 дижући очију и некаквим меким гласом, „море осећаја али њима не влада тек срце, бура лакомисле 
а, од среће, што у њојзи не нађох оне — морске логике.</p> <p>Тога вечера сам раније потражила  
м и пуним џепом!..</p> <p>Знала сам ту „морску логику“ понеког женског и мушког „отменог света, 
<p>„Зашто сам остала неудата.“ Као неки мото беше додато:</p> <quote> <l>Имала сам топло срце,< 
младости човек заноси и прецењује своју моћ.</p> <p>— Зар је то занос?{S} Зар човек не љуби у ж 
употребила сву своју снагу и говорничку моћ, да подигнем углед матере детета његовог и да им га 
 само моментано.{S} Често је тај утисак моћан, па човека неко време и занесе, али стално га вез 
ку. „Или хоће усмено да ми одговори?{S} Моћи ће и то; скорим ћу дома.{S} Ове године ћу свести ф 
ет љубити почела.{S} И већ да подлегнем моћи пробуђене љубави, кад ми се у машти указа жена с д 
ситејевих допуштао читати.{S} Био је то Мразовићев „<title>Поучителни магазин за децу</title>“. 
пре него ма коју карташицу или особу са мрачном прошлошћу, али светлом титулом и пуним џепом!.. 
 се дужност пренебрегне, или — ако је и мрве понашања у њима — врши се, али како?!{S} Свађа, ре 
а воле, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љубави за тебе.“</p> <p>Он се тргао, гледећи ме за 
отичних.{S} Дабоме да је то глупост, ал мрежа глупости је велика, па често хвата и „паметне“ и  
и је и самој.{S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме чисто говорити и оно што морам.{S} Разговор ова 
p>Ху, како је хладно!{S} Ветар хујуче а мрзну прозори; бура и хладноћа — као у мојој души.</p>  
мајци одговорила ми; „За тебе мора бити мртав, па шта те се тиче његово мишљиње о теби?{S} Што  
квог милог покојника.{S} За мене је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила мисао: у чијем  
ку младу раделицу.{S} Баба-Стана беше — мртва.</p> <p>— Знате-ли што о њој? питала сам раделицу 
.{S} Баш као да ниси свестан створ, већ мртва роба, која остане у дућану, што нема купаца, или  
 А за љубав, чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце је тек било измуче 
ујемо сами себе, држећи, да нам је срце мртво.{S} Али срце је обично у таквим приликама тек за  
севну ми кроз главу, „кад је твоје срце мртво.{S} Осећај, што га осећаш, не може бити љубав.{S} 
у — љубав.</p> <p>Срце ми дакле не беше мртво него тек успавано!</p> <p>Стидила сам се сама себ 
ти </l> <l>Презирали људи;</l> <l>Ти се мртвој смејат немој,</l> <l>Прочитај па суди!</l> </quo 
ећи Даницу и њега, да ме замоле, да јој мртвој опростим.{S} Све је то чинила из превелике љубав 
а као што неможе свестан човек заволети мртву лутку, са њезина шарена одела, исто тако не може  
 сам онда црни грешник,</l> <l>Не треба му опростити</l> <l>Заслужио је патити.</l> </quote> <p 
.{S} Склопила сам очи, као оно деца, да му слику видим, али место њега видила сам — Боривоја.{S 
а ни мене ни њега.</p> <p>Разуме се, да му се нисам исповедала, него место тога отпочела какву  
.</p> <p>Скочила сам, да га задржим, да му све кажем и да умрем, али на врати сам се већ стропо 
варила.{S} Он ми је писао и молио ме да му опростим увреду што ми је нанео.{S} Мајка је пре кра 
а, да га моја љубав слабо усрећује и да му је немила.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам се сав 
неку немачку приповечицу на српски и да му своје мишљење о овој или оној теми писмено саопштимо 
те погледа у мене, па у старицу, и онда му се преко усана једва измигољи тихо и неодлучно: воли 
.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека му је просто — није знао шта чини.</p> <p>Опет је текла 
, ал сирома мора; није поповски син, па му треба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви рано, тол 
>— Умр'о је купци барон Д...ч.{S} Сутра му жељезницом стиже тело.{S} Тамо ће га дочекати родбин 
сретно јектичаво и шкрофлезно дете, шта му је милије: кадифа и златно одело или здравље?{S} Пит 
тање и окона. „Дете ретко слуша оно шта му се каже, већ радо полази путем, којим види да многи  
ј теми писмено саопштимо.</p> <p>Даница му је ретко испунила жељу; била је детињастија и несташ 
 кратког времена умрла, а на самрти све му је казала, молећи Даницу и њега, да ме замоле, да јо 
њега смо увек далеко истрчале, и вешале му се око врата.{S} Он нам је увек донео по какву играч 
 има шта да црпи! — Где тога није, дере му кожу с леђа, да накити своју душевну наготу.{S} Прав 
нала.{S} Клонила сам се њега и породице му.{S} Но у њему је сад тек беснила „плава крв“. — Осећ 
 прозор; а мали се Милан узверио, очице му се застаклиле, па само нагло дише и дрхће од чезње з 
е тек у пола волео као ја њега, срце би му казало, да сам чиста и невина.</p> <p>Заборавила сам 
ама и стајао немо и непомично.{S} Груди му се бурно надимале а кроз прсте котрљале се сузе.</p> 
ми се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, али тек за тренутак.{S} Доцније је у таким при 
ко да скине очију са кавеза, а образићи му се заруменили.</p> <p>Она га поглади по косици.</p>  
ости, опрости!“ молила сам га, пруживши му обе руке.</p> <p>„Шта да ти опростим? рече он не при 
.{S} За то и нећу да уображавам, да сам му већ сад симпатична.{S} То би дошло тек доцније, кад  
 лакше и комотније живе, па нећу да сам му на сметњи!“</p> <p>„Сирото моје дете,“ рече она трен 
 n="156" /> могао бити сретан, а ја сам му тек срећу желила.{S} Та волила сам га <hi>истински и 
ћи се љубави своје?!</p> <p>Предала сам му све у руке, уговоривши, да ме имају у старости издрж 
одмора и слободним часовима, морала сам му по нешто на глас читати, а за тим сам према свом стр 
еше, да пишем Милану.</p> <p>Писала сам му, рекавши, да сам отишла од њих.{S} Сирота сам девојк 
очитала то писмо.</p> <p>Одговорила сам му овако:</p> <p>Праштам ти из свег срца.{S} Никада се  
на; бојала сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оставила сам тај посао Даници, но 
ла, а течи је чисто коса расла, кад сам му у седмој својој години помагала другу децу у читању  
p>„Јесте.{S} Седи.“ Било је све што сам му могла рећи.{S} Примио је понуду и ћутање опет настад 
чима, али је сваки поглед козивао, како му је у срцу.</p> <p>Дуго сам држала, да се обоје обмањ 
ери, таке природе не подлежу лако.“ Око му је пламтило а глас дрхтао.</p> <p>Извила сам своје и 
беше његов присталица.</p> <p>После смо му тек тим правописом смеле писма писати; а ради веџбањ 
и љуби човек до год је жив тек оно, што му је први пут истинским жаром срце загрејало, па ма и  
} Млад мушки воли све што је лепо и што му је пред очима.{S} Заборавиће је брзо поред богатије  
 увиди, да сам и ја погрешива — постаћу му равнодушна.“ мислила сам, па га одбила ради његове с 
те збуњено пођох из собе.</p> <p>„Узећу му Мару Базићеву; има пет хиљада одмах на венчању, а ле 
а ја неволим.{S} Згодном приликом дадох му познати како ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао,  
 ал је потрошио много на школе.{S} Отац му, да боме има леп капитал, ал још доста деце, па ко п 
тинска љубав, а невеста ни вереница још му нисам била, па би морала поруменити сама пред собом, 
оштује и воли она мене, али зависи од — мужа.</p> <p>Нека је просто и њему; није он први у ком  
јавити се и на блиским рођацима својега мужа, а често и својим, тек за то, што у својој чапљаст 
убави, сада је ретко!{S} Та света љубав мужа и жене давно је детињарија, занос и лудорија.{S} П 
увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад год им се даде прилика.{S} Па и така је видит 
.{S} Сродство душе и срца треба да веже мужа и жену.{S} А то полско сродство лежи поглавито у с 
апутала сам, да га сетим дужности оца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаукнуо је он, покрио лице рука 
ављем, већ у спољашњем блеску.{S} Дубок мужевљев џеп, па има шта да црпи! — Где тога није, дере 
 ко жена је верна,</l> <l>Пригрли ти та мужића њена </l> <l>Па га љуби, никад се не жури.</l> < 
им је дала живот и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да им набави господско одело.{S} Бајаги 
јке можеш на прсте избројати да траже у мужу ваљан карактер и верна разборита друга.{S} Нека је 
реће.</p> <p>Опет се поновиле препаћене муке: умртвила сам своје срце и одбила га, као некада М 
 доста.{S} Душу су ми растрзале страшне муке.{S} Срце и разум, понос и љубав борила се у мени.{ 
д не пада на памет?{S} Зар се не страше муке и клетве дечије, греха пред Богом и срамоте пред љ 
 светој заповести и дужности човека; ал муке су велике, па ме укрепи и сачувај од даљег искушењ 
а.{S} Лако је у добру добар бити, ал на муци знају се јунаци.</p> <p>Добро велите, ћерко.{S} Но 
тарање о мени.</p> <p>„Тебе секо, нешто мучи,“ говорио ми чешће; (секом је звао још у детињству 
је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво поникла љубав, у њег 
едно исто?{S} Ето на пример, и ја многе мушке штујем, а ни једног не љубим.</p> <p>— Нисте ме,  
д је љубавник, на рачун природности или мушке <hi>несталности</hi> оставља баш онда, кад је она 
Још ви незнате по неки варошки свет.{S} Мушки ме се не тиче.{S} Слабо водим рабош о њему.{S} Ал 
е дала изучити.{S} Сирота си девојка, а мушки су врагови; лажу око девојке, док не дође до жени 
/p> <p>„Воли?!“ Чудна ми посла!{S} Млад мушки воли све што је лепо и што му је пред очима.{S} З 
/p> <p>— Тако, да бих волела, да су сви мушки тог мишљења! ...</p> <p>Засмејала се некако чудно 
у топлим речима олакша.{S} Та он је био мушки, па ако је мене морао презрети, зар је морао узет 
а и дубок пун џеп!{S} Цео свет, особито мушки и не почиње онде љубити, где би требало да поштуј 
е им је хладно и природно.{S} Дружење с мушки интимно, често интимније но с женскињом.{S} Остал 
лана нисам жалила.{S} Не поверење према мушкима беше у мени већ корена ухватило.{S} Жена ми је  
ра се насмејала, а шогор ваљда у обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да је при женидби главно  
ам ту „морску логику“ понеког женског и мушког „отменог света,“ па сам се страшила, да је не на 
свету.{S} Укратко: у узајмном поштовању мушког и женског човека.</p> <p>— Ту се мајко, с вама н 
 али шта велите о женском картању?{S} И мушком оно не служи на част.{S} Карташ је оличено сребр 
Милану никла ми је у срцу клица сумње у мушку сталност, а понос девојачки још ме научио, како с 
?{S} Ко ће те онда узети?!“</p> <p>„Све муштерије што ме и сад ишту.{S} С годинама порастиће ми 
е се уверити, да ја познајем те смирене муштерије...“</p> <p>„Какве су то белешке? читај, бар д 
дожења богослов, провођаџише госпођа Н. Н., сва је сретна и у тој срећи поверљиво ми додаје: да 
ваљан и честит човек.{S} Провођаџише Н. Н, све је, како се само може желети.{S} Провођаџија бар 
Младожења богослов, провођаџише госпођа Н. Н., сва је сретна и у тој срећи поверљиво ми додаје: 
ду ваљан и честит човек.{S} Провођаџише Н. Н, све је, како се само може желети.{S} Провођаџија  
нула сам, да се старка тргла.{S} Хвала, на таквој љубави!</p> <p>— Хвала, не хвала, смејала се  
р не пролази и сунце кроз каљава места, на остане чисто?!{S} Тако се ћерко, ту обично мисли и р 
 чисти, али шта вреди, кад је љубавник, на рачун природности или мушке <hi>несталности</hi> ост 
анабе, шифонер и један орманић с рафом, на коме је стајало нешто порцуланска и стаклена посуђа. 
> <p>Рукопис је био обичан, а правопис, на моје чуђење, нов и доста правилан.</p> <p>Кад је тет 
а река одшила, паде ми поглед на икону, на распетије спаситељево.{S} Бацила сам се предњу и шап 
 Ником не пада наум, колко се себичних, на и неморалних жеља баш под том фирмом сакрива!{S} Та  
нешто порцуланска и стаклена посуђа.{S} На шифонеру је било доста уједно сложених књига, а о зи 
идно тражише излаза из свога кавеза.{S} На њиово лепршање, дотрча старици и Аурора и Марко, па  
ље на ћебету једно псетанце и мачка.{S} На столу сам још видела једне наочари и плетиво, а у от 
 неколико листова, и пажљиво читала.{S} На једанпут диже очи и рече:</p> <p>— Читајте ово!{S} П 
ам се, но очи ми Беху још исплакане.{S} На једанпут ступи у дућан — Боривој.</p> <p>Уздрхтала с 
е знам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћу заборавити, а ко зна оћул в 
ј, за оно време, богатој библиотеци.{S} На то ме је свикао сам теча; у данима одмора и слободни 
<p>Гледала сам их укоченим погледом.{S} На послетку ми грунуше сузе, те одреши језик.</p> <p>„Н 
 везла, а он је у другој соби читао.{S} На једанпут уђе ми у собу и седе преко од мене.{S} Ниса 
атила!{S} Па и опет ме није разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он газио углед где год је мо 
после, нашто онда толико моралисање?{S} На што уздизати сталност и верност као врлину?</p> <p>— 
} Мајка је пре кратког времена умрла, а на самрти све му је казала, молећи Даницу и њега, да ме 
нећу ти ни љубавника убити; немам права на то, а зацело и није — један!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ п 
ваки дан.{S} Па зар им то никад не пада на памет?{S} Зар се не страше муке и клетве дечије, гре 
 <p>Тако се растадосмо и упутисмо свака на своју страну.</p> <p>Овог пута корачала сам журно: б 
о.{S} Така сам била од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер 
њски нагон, сањалачки занос, или навика на леп или створ, хоће свет често љубављу да крсти.{S}  
то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код 
ина отмених госпођа — много је полагала на спољашњи бљесак и етикетна правила.{S} Држа ла је и  
а једна ма која!“</p> <p>Она се смејала на моју примедбу и тужно додала.</p> <p>„С тога ћу проп 
, но ја сам зарад Данкина мира пристала на — најмање.</p> <p>Сад сам сасвим усамљена.{S} Сви ср 
из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била на пошти, питам јој газдарицу: где је фрајла Стана?{S}  
свег срца.{S} Никада се нисам ни срдила на тебе; само ме је дуго болело, што ти је вера у мој к 
више посла.{S} За то сам одмах отворила на своју руку радионицу и трговину шешира, где сам са д 
м <pb n="159" /> се и зловољно окренула на другу страну; но и опет се нисам могла отрести мисли 
цом пролазиле, тако је светина нагрнула на станицу. (Неко пошао директно тамо, а неко био на пу 
p> <p>Дан по дан, па и опет беше година на измаку.</p> <p>„Још месец, два, па ће и Милан доћи,“ 
бро велите, ћерко.{S} Пада и мени кашта на памет, да би баш женскиње требало тако да се запита. 
 ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — практичност...</p> <p>Била сам опет у парку и чим  
 у П. сваке године провео је два месеца на дому.{S} То време беше мени и Даници најмилије; једв 
предмету своје љубави, пренаша ту љубав на други достојнији предмет.{S} Исто тако не силази нам 
 Често мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда сироте немају с 
ту годину сретно и задовољно.{S} Но сад на једанпут паде опет судбини на памет да се самном нан 
но, ал' бар има више светлости и изглед на улицу.{S} И то нешто вреди.{S} Олакшава ми самоћу.{S 
је та врела река одшила, паде ми поглед на икону, на распетије спаситељево.{S} Бацила сам се пр 
смо.{S} Као електрисан застао ми поглед на адреси тој.{S} Познала сам рукопис — Миланов.</p> <p 
нем.</p> <p>Бацила сам још један поглед на кућу, па пођох тражити тетку.</p> <p>Нашла сам је с  
 да се те две особине још у деци управе на прави пут.{S} Кад би се у свету претпостављало здрав 
обегла у врт.{S} Волела сам га нада све на свету, али ми се није дало да се дадем љубити од туђ 
ђивати да је не издам мајци; она је све на врати прислушкивала, а мајка неће да се то зна; још  
погледа око себе.{S} Поглед јој застаде на „<title>Змајевој певанији</title>," коју сам такође  
токорсе образоване, отмене „даме“ стиде на улици пружити руку и јавити се и на блиским рођацима 
ског нагона.</p> <p>— Е, мајко, онда је на свету мало праве љубави.{S} Ко данас пита за поштење 
је донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; ради других; мени није нужна.{S} И сад све па 
и кад се жени: нека је новца, а жена је на свету и више!{S} Па и девојке можеш на прсте изброја 
</p> <p>Свршити нисам могла, пала ми је на груди и јецала: „опрости, опрости! не знам шта чиним 
лико туге доживела!</p> <p>Падало ми је на ум и самоубиство.{S} Али насилна смрт оставља за соб 
ави господско одело.{S} Бајаги, гони је на то материнска дужност.{S} Јадно појмање дужности!{S} 
обу пошто по то; па руши све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, вера издаје а народнос 
оној теми, што сам јој писао?“ питао је на послетку измећу осталог мајку. „Или хоће усмено да м 
, да није сасвим при свести.{S} Било је на њој нешто необично.</p> <p>— Опростите, душо, поче о 
неби била човек.{S} То није грех; то је на карактерном човеку врлина; показује уз разум и топло 
/p> <p>„Толико не, ал једно туце још је на реду.{S} Јели по вољи да наставим?“</p> <p>„Мани их  
, да у повољним околностима опет избије на површину.{S} Ето на пример, и ја сам некада љубила љ 
} Сљед тога ретко беше недеље а да није на моји врати закуцао по који провођаџија.</p> <p>Обичн 
 дома.{S} Ове године ћу свести ферерије на три месеца.{S} Већ сам вас жељан а могу учити и код  
 зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дужност, него на право своје, не може бити рђав и не 
о један пар веселих канаринаца.{S} Доле на поду, играло се поред постеље на ћебету једно псетан 
} Доле на поду, играло се поред постеље на ћебету једно псетанце и мачка.{S} На столу сам још в 
 Шта ће вам?{S} Ваљда не мислите с њоме на јвност?</p> <p>Поруменила сам.</p> <p>— Ништа, ништа 
 знам; говорила је спустивши се до мене на канабе и милујући малога.</p> <p>Дете се још јаче пр 
о од силних питања.{S} Тек што им знање на левак у главу не сипаш, па која вајда?{S} Шарлатана  
 разума.{S} Међу тим слабо се ко обзире на савете његове, већ се поводи за срцем и одаје љубавн 
 учи свога сина, краљевића Марка, да се на туђе не лакоми, па да суди по правди Бога истинога;  
 својих мисли?!</p> <p>Насмејала сам се на глас.</p> <p>— Што се смејете?{S} Искуство ме је нау 
р“ своје кћери.</p> <p>Опростила сам се на брзу руку, обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне ме 
м само сам још додала: да човек, ако се на пример превари у предмету своје љубави, разумите ме  
нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те на рукама носити и бићемо обоје сретни.{S} Или ако неће 
уди застају поред таке немиле пратилице на пола пута, или подлегну одмах у почетку.</p> <p>Ретк 
не увиђа своју погрешку, па искали срце на онима, што их је токорсе угостила.{S} Тако се кућа н 
вашим речма, спољашња лепота мало утиче на праву љубав?</p> <p>Спољашња лепота?{S} Шта ви разум 
а дао; но зраци залазећег сунца, падаше на трном окруњену главу Бого-човека, и мени се чини, да 
адосно зацвркутаце, па јој се устремише на груди.</p> <p>Притрчала сам да затворим прозор; а ма 
а и Дамјанке.{S} Обе тичице јој слетише на груди, па се стадоше лепршати и пипкати је по бради  
иде на улици пружити руку и јавити се и на блиским рођацима својега мужа, а често и својим, тек 
ила од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер сам поред свег  
чарка.{S} Држала је, припасаћу кецељу и на ново засука рукаве, чим ме похвали — и ради чак и он 
} Већ првога дана опазила сам промену и на њему; био је према мени много хладнији.{S} Најпре ме 
ће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен прозор метнути, па се неће вијнути у слободу 
ми, баш добро, чула сам ја за тим још и на вратима ходника.</p> <p>Но да се вратим приповедци.  
 метнула крај стола.</p> <p>У томе изби на сахату шест.{S} Радо бих била још остала, али код те 
.</p> <p>— Зато и јесте све мање љубави на свету.{S} Љубав је ћерко, најнежнија и најплеменитиј 
 сад срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи на мени?{S} Зар нисам био преварен, а превару си потпом 
 оне не увиђају, каква одговорност лежи на њима пред Богом и светом.{S} Закужави ти један цвета 
нском картању?{S} И мушком оно не служи на част.{S} Карташ је оличено среброљубље, законом обез 
адржим, да му све кажем и да умрем, али на врати сам се већ стропоштала.{S} Свест ме опет беше  
а „лижем руку,“ која се могла ма у шали на мене измахнути, или која није осећала <pb n="147" /> 
овођаџија поверљиво додаје: да су дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, богатство 
Стресла сам се.{S} Грозна мисао паде ми на памет и изазва још грознију борбу у мени.</p> <p>„От 
и казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и свој разлог.</p> <p 
 га зачуђено погледала.</p> <p>Он би ми на то за тренутак топло погледао у очи а за тим брзо об 
слепо јуре у пропаст, не обзирући се ни на што.</p> <p>Мајка је рекла: „заборавиће је поред дру 
S} Но сад на једанпут паде опет судбини на памет да се самном наново поигра, јер:</p> <quote> < 
мана котарчицу с бресквама, ал доста си на глас читала.{S} Ја не би могла тако дуго.</p> <p>— М 
 тек сте га коштали!{S} Немојте гледати на мене.</p> <p>Примила сам понуду, а она наточи себи ч 
 ми показати и пантлике што ћеш метнути на шешир, па извукла место њих из неке кутије твој днев 
само стрпљења сека-Мацо, све ће то доћи на ред; само док почнем седити...</p> <p>— Ето је сад о 
n="160" /> <p>Тако сам мислила седајући на своје место.</p> <p>„Стано,“ рече он ухватив ме нагл 
 зацело наруџбина?“ рече он, показујући на шешир што сам радила.</p> <p>„Јесте.{S} Седи.“ Било  
гађам, смејала се она.{S} Децу привлачи на први поглед тек спољашна лепота и младост.{S} Доброт 
и тек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспратним кућама они прозори, што су равни с трот 
трих трагова преживелих година, што јој на лицу беху исписани.{S} Да је тај поглед изражавао те 
лони главу на катедру па — хрче.{S} Тек на лупу од нашег трчања по скамија, протре очи и викне: 
<p>Нашла сам је с неким познаницима тек на станици.{S} О старици јој нисам ништа казала.{S} Нис 
ет.{S} Јесте ли га лично видели или тек на слици?{S} По писмама судећи, редак дар, чврст каракт 
е ја.{S} Лако је у добру добар бити, ал на муци знају се јунаци.</p> <p>Добро велите, ћерко.{S} 
 /> <p>Кад сам се освестила, лежала сам на канабету, поред мене клечаше моје две ученице тарући 
 постадох богата „партија.“ Стајала сам на три хиљаде, разуме се у шајну.{S} Но тада беше толик 
је појмити.{S} Полуонесвешћена пала сам на канабе.{S} Плакала сам дуго и горко.{S} А кад је та  
и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и плакала, док се није смркло.{S} Тада дође Да 
ст, што сам га читала.{S} Прочитала сам на том листу: „Застава,“ па видим, да сте и ви Српкиња. 
нико те не тера...“</p> <p>Зајецала сам на глас.</p> <p>„Што плачеш, лудице моја?{S} Тамо је и  
но.{S} Срам их било!{S} Хоће с картањем на новац бајаги неке забаве.{S} Лепа забава, која из ту 
 срдито севаше; „ниси дете, да те држим на крилу!“</p> <p>„То и не тражим; само хоћу и морам ти 
ала а смртоносно оружје пало са праском на земљу. </p> <pb n="162" /> <p>„Не, мајко, нећу ти сп 
 кад ми се у машти указа жена с дететом на руци.</p> <p>Обоје ме прекорно гледали.</p> <p>„Не о 
тите, душо, поче она, показујући прстом на лист, што сам га читала.{S} Прочитала сам на том лис 
о осећа да је чистији, нека дигне камен на мене и нека ми каља успомену!</p> <p>СТАНА.</p> <p>С 
Кажњен сам и онако и сувише.{S} Огорчен на тебе, оженио сам се оном, којом је мајка хтела; и мо 
{S} Збогом мајко!....“ Поглед ми је пао на месецом осветљену слику поконе ми матере.{S} Прекорн 
невиности додаје: да је младожења дошао на три хиљаде.{S} Па ако имам толико, да се свршава.{S} 
се ћерко, ту обично мисли и ради, а ево на рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко обзире на саве 
зло; а ко више апелује на дужност, него на право своје, не може бити рђав и непоштен, баш ако г 
 Учен је то човек, ал је потрошио много на школе.{S} Отац му, да боме има леп капитал, ал још д 
не с мирном савешћу.{S} Навикнут је био на комотан живот и раскошну удобност, коју неби могао и 
. (Неко пошао директно тамо, а неко био на путу, па видио да се светина ускомешала, те хајд и о 
од видити; но ја сам вас заволела онако на први поглед.{S} Лице ваше остаће ми и без имена у па 
нема краја, нити се може уништити; тако на пример, ако љубимо истински поштење и искреност, љуб 
према другима.</p> <p>У том закуца неко на вратима.</p> <p>На старично „слободно,“ уђе нека по  
астан занос и животињски нагон.{S} Нико на пример не пориче, да мајчина љубав није најмоћнија и 
м а он је разгледао цвеће што је лежало на тезги.{S} Нисам дизала очију, али сам осећала његов  
лазе, али прозове нас једно да говоримо на сред школе или код табле, а он ако је пре подне, зап 
не радити,” рече мајка, узевши ме оштро на око.</p> <p>Мени јурну крв у лице, те збуњено пођох  
ио у правом смислу младалачки, па је то на први поглед смешио и чудновато одударало од оштрих т 
 скамија, протре очи и викне: „Ко је то на среди, нек продужи даље?!“ Тако је видиш било, а не  
ностима опет избије на површину.{S} Ето на пример, и ја сам некада љубила људе, а сад — ту се с 
је љубав и поштовање једно исто?{S} Ето на пример, и ја многе мушке штујем, а ни једног не љуби 
 Но нешто ми је збуњен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} Кад дође, питаћу га.“</p> <p>Те сам веч 
бодним часовима, морала сам му по нешто на глас читати, а за тим сам према свом стрпљењу и пажњ 
р се не може љубити и из даљине?{S} Зар на пример мајка мање љуби своје чедо, кад оно није код  
а за тим уздахнуо, избегавајући одговор на моје брижно питање о нерасположењу његовом.</p> <p>Д 
 <p>— Српкиња сам, рекох, па седох опет на клупу.</p> <p>— И ја ћу се одморити, ако допустите?  
ржи за свесна, па и опет тек спољашњост на предмету своје љубави уважава, не поштујући његове д 
.{S} Сваког месеца долазила је једанпут на пошту, да прими 10 фор. што јој је шиљао неки рођак  
оверење у њима; слушају ме до душе; већ на оштрији поглед повуку се у буџак: но природа остаје  
ам.{S} Он није чуо тај јаук; био је већ на улици.</p> <p>Скочила сам, да га задржим, да му све  
Ви сте зацело много патили? било ми већ на језику, кад ме она запита, показујући у певанији пес 
вио и моме срцу.</p> <p>Ферије беху већ на измаку.{S} Једно после подне остадосмо нас двоје сам 
а; ако ли је после-подне, наслони главу на катедру па — хрче.{S} Тек на лупу од нашег трчања по 
кше и комотније живе, па нећу да сам му на сметњи!“</p> <p>„Сирото моје дете,“ рече она тренутн 
оворила је једвачујно а глава јој клону на прси.</p> <p>— Вама је позлило?!{S} Па је устрашено  
ри га и донесе неку кутију, па је метну на сто.{S} У њој је било писама сортираних по величини  
} Тек пре десет година, чула сам, да су на брзо обоје свршили трагично.{S} Из славољубља и жудњ 
ао, па неможе заспати.{S} И кроз завесу на врати продире светлост; а то њему квари сан.</p> <p> 
а се одрече, она га гони својом страшћу на само убиство и вуче пропаст.{S} Ове врсте јунакиња п 
у улицу.“ Из далека сам опазила старицу на прозору.{S} Чекала ме је.</p> <p>— Одржали сте реч,  
преведемо и по неку немачку приповечицу на српски и да му своје мишљење о овој или оној теми пи 
е умиљавати; завидљиво гледећи у тичицу на њезини груди.</p> <p>— Видите суревњивост мога друшт 
 му Мару Базићеву; има пет хиљада одмах на венчању, а лепа је девојка,“ заврши моја помајка, ба 
год хоће може је преварити и онда, грех на његову душу.{S} Није она крива што је тако анђеоска  
 на свету и више!{S} Па и девојке можеш на прсте избројати да траже у мужу ваљан карактер и вер 
 ти казати; да немаш право што се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и то Душан — “</p> <p>Свршит 
тисла се уз њезино раме; била би је још на улици пољубила, од среће, што у њојзи не нађох оне — 
 уморених раденика обојега пола.</p> <p>На једанпут зашкрпута шљунак много јаче, те дигох очи.{ 
<p>У том закуца неко на вратима.</p> <p>На старично „слободно,“ уђе нека по изгледу отмена госп 
 једног дана не дође до очајања.</p> <p>На што живовати живот без сврхе?{S} И моја рука одапе п 
вратила, разгледала сам књижицу.</p> <p>На насловном листу беше написано:</p> <p>„Зашто сам ост 
у да се нађе.{S} Ето код куће, умесими „на супу.“</p> <p>Сека-Маца беше скроз практичарка.{S} Д 
је обично тако безазлена, да не зна ни „на чем жито расте...“ Ко год хоће може је преварити и о 
 по ваздан чегрће мужу око ушију, да им набави господско одело.{S} Бајаги, гони је на то матери 
 Животињски нагон, сањалачки занос, или навика на леп или створ, хоће свет често љубављу да крс 
исам смела, бар не с мирном савешћу.{S} Навикнут је био на комотан живот и раскошну удобност, к 
емљишту корена хватају; па се и ја брзо навикох у дому свог старог тече е тетке.</p> <p>Теча бе 
учтивости.</p> <p>— Тако сам од прилике нагађала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о  
на позна онакву, каква сам.{S} Да ће се нагађати о мени разне гатке, нисам ни тада сумњала.{S}  
 га, да га ја не волим; а мој некадашњи нагли одлазак у башту и садашња молба да ми опрости, ут 
пца — без љубави.</p> <p>Старка заћута, нагло устаде и оде кавезима.{S} Била је очевидно јако у 
сто.</p> <p>„Стано,“ рече он ухватив ме нагло за руке; „ти си много патила... патиш и сада.{S}  
/p> <pb n="155" /> <p>Он ме стиште свим нагло бијућем срцу.{S} Овог пута нисам побегла; нисам и 
зверио, очице му се застаклиле, па само нагло дише и дрхће од чезње за тицама.</p> <p>— Бојите  
сте, ћерко моја, само животињски полски нагон сада још влада.{S} Праве свете љубави, сада је ре 
тим светим именом назива?{S} Животињски нагон, сањалачки занос, или навика на леп или створ, хо 
ју, само је страстан занос и животињски нагон.{S} Нико на пример не пориче, да мајчина љубав ни 
 с моментани страсни осећаји животињска нагона, који су обично <hi>себичност</hi>, јер кад не м 
е тако, само је гадна страст животињска нагона и ништа више! (Ја) нисам била така.{S} За то сам 
 са спољашњости, заноса или животињског нагона.</p> <p>— Е, мајко, онда је на свету мало праве  
све прошло.{S} Дужност моја према мајци нагонила ме, да онако учиним, а да се сад не видимо изч 
му кожу с леђа, да накити своју душевну наготу.{S} Право има, кад је нашла медведа са дебелом к 
ажњи с којом сам читала, добила по неку награду; обично воћа, колача, коју сличицу или играчку, 
а смо улицом пролазиле, тако је светина нагрнула на станицу. (Неко пошао директно тамо, а неко  
не зна шта ће: да се смеје или да плаче над развалинама правде и сасушеном клицом светског здра 
ом, но таки карактери умеју се узвисити над једним и другим.{S} Патња често већма челичи, него  
 женскиње ограничено, а оно се узвисило над њиме, па нико не замера.{S} С радошћу узима стан та 
и задовољна — дужност је одржала победу над срцем.“</p> <p>Даница ме стролно загрли, па се глас 
 њега и побегла у врт.{S} Волела сам га нада све на свету, али ми се није дало да се дадем љуби 
о; није то била проста радозналост, већ нада, да ти можда могу помоћи.{S} Али —“</p> <p>„Шта, а 
видила, да с тога што је волела Душана, надала се сиротица да ћу посредовати да је узме.{S} Чин 
> </p> <p>Јадна мајко, је си ли се томе надала, кад си своју погрешку сину одала?!{S} Уздахнула 
о од њих у било какву неприлику, зар се надати саучешћу, пожртвовању и помоћи од — така савезни 
знудити не може, а ја сам се томе могао надати још онда, кад си од мене побегла у врт.{S} Зато  
д смесе радости и туге, среће не среће, наде и неке црне слутње.</p> <p>После сам се утишала и  
дно пропало, а у даљини се сијао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би је велим презирали; особит 
ник се маша и сламке, а ја се прихватих наде да ме можда заборавља, што држи, да га ја неволим. 
 по лепоти и доброти прави анђео и неко надземно створење.{S} Од ње несме нико — па ни писац —  
ну дечицу, што их слушкиње без материна надзора тек смуљавају или паре, као пилиће.{S} Чуде се  
 свакоме десети и поред најбоље пажње и надзора.</p> <p>— Може, али тек ређе.{S} Још ви незнате 
 немо и непомично.{S} Груди му се бурно надимале а кроз прсте котрљале се сузе.</p> <p>Неко вре 
 једнако јаке и тврдоглаве; Та пусти да надјача једна ма која!“</p> <p>Она се смејала на моју п 
ица беху добра срца и изврсни сродници; надметали се, који ће ме боље разонодити, особито за вр 
Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се томе надо!{S} Ал ходите унутра.{S} Ваљда се не ћете за то на 
ос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, 
 на свом месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код куће, умесими „на супу.“</p> <p>Сека-М 
треба претеривати.{S} Оно што се у кући нађе и искрен срдачан дочек, најбоље је гошћење.</p> <p 
ог света,“ па сам се страшила, да је не нађем можда прикривљену и у моје иначе разборите и добр 
д вас.{S} Требало би времена да ме сами нађете.{S} Читав Лавиринт у овој кући!</p> <p>— Скините 
 горе мислио, тим боље!“</p> <p>„Мајка, нађите ми кола; идем сестри од тетке у * рекла сам пома 
го морала премишљати; прва слика што је нађох у својој машти, беше — Милан.</p> <p>Тргла сам се 
лици пољубила, од среће, што у њојзи не нађох оне — морске логике.</p> <p>Тога вечера сам раниј 
> <p>Дођоше и друге ферије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино место, заузела беше Лиза, 
е 5—6 форината.{S} Дабоме да је онда ту назатка.{S} Онда није ни чудо, што те после оговара; не 
за шпекулацију, што је неки свет браком назива,“ био је мој одговор.{S} И тиме се обично свршил 
р је све љубав што се тим светим именом назива?{S} Животињски нагон, сањалачки занос, или навик 
тре га звале „брацом“, па се и сам тако називао; само што још није умео да изговори глас „р“; о 
да ћутим.{S} Доста сам патио!{S} Грехом називаш ти моју љубав према теби.{S} А зар није већи гр 
мио поштовање душевних врлина, сличност назора и карактера, мора у браку тек благослов и срећу  
гала — ти сама.{S} Не корим те; знам ти назоре.{S} Али промисли се и ти, па буди милостивија.{S 
чедо аристокрације а ја дете народа.{S} Назори нам се истина слагали, или тек доникле, а после  
г од себе.{S} То се није слагало с моји назори.{S} Али све бадава; ја сам га поштовала и љубила 
азилази; познати су ти његови господски назори, па се може лако десити да ме заборави.</p> <p>( 
, но то је ређе бивало; обично смо се у назори слагали; те је он моје мишљење тек одобрио или д 
 Невидим добро; ситна је, но толико сам назрела.</p> <p>— Јесте мајко, лист је политичан.</p> < 
.</p> <p>Друга врста јунакиња, сушта је наивност а по лепоти и доброти прави анђео и неко надзе 
 свела у једно; нека ме бар после смрти најближа околина позна онакву, каква сам.{S} Да ће се н 
а како сам најбоље могла; важила је као најбоља и најобразованија девојка у месту и околини.</p 
 се у кући нађе и искрен срдачан дочек, најбоље је гошћење.</p> <p>Дабоме да сад тога нема.{S}  
 <p>— То се може свакоме десети и поред најбоље пажње и надзора.</p> <p>— Може, али тек ређе.{S 
 други пут нећете посетити...{S} Сад ће најбоље бити, да расечем лубеницу.{S} Ено мали сишао са 
S} Васпитала сам је образовала како сам најбоље могла; важила је као најбоља и најобразованија  
к, али већина ће пропасти.{S} Пример је најбољи васпитач.</p> <p>А где су ваљани примери?!</p>  
угим.{S} Патња често већма челичи, него највећа срећа.</p> <p>— Право велите.{S} Но зато опет п 
 <p>— Право велите.{S} Но зато опет по, највише „весело срце кудељу преде.“ Само великани, само 
 смела дуже играти оних игара, које сам најволела.{S} Давао ми је за читање понајвише „<title>О 
да није љубав.{S} Љубав је дабоме.{S} И најгора мајка воли своје дете.{S} Но површна је и мајчи 
го оно, што се јуче десило.{S} Успомене најдуже остају у души човечијој.{S} Умотала је књижицу  
ја сам зарад Данкина мира пристала на — најмање.</p> <p>Сад сам сасвим усамљена.{S} Сви сродниц 
 и можеш ли нам опростити.{S} Та ја сам најмање крив што се тако десило!“</p> <p>Јецала сам чит 
човек комотан, па сам била и ја.</p> <p>Најмилија забава беше ми читање у тамошњем врло лепом в 
на дому.{S} То време беше мени и Даници најмилије; једва смо чекале да дође.{S} Пред њега смо у 
пример не пориче, да мајчина љубав није најмоћнија и најсветија. <hi>А кад мајка пита: какво је 
ање љубави на свету.{S} Љубав је ћерко, најнежнија и најплеменитија „биљка“ човечија срца и душ 
а их поглавито две врсте.</p> <p>Прва и најновија врста, узор јунакиња обично су женскиње мање  
 најбоље могла; важила је као најбоља и најобразованија девојка у месту и околини.</p> <p>Дође  
жа.{S} Разлог нисам имала; али љубав је најосетљивија, па с тога често и неповерљива.</p> <p>Ка 
 свету.{S} Љубав је ћерко, најнежнија и најплеменитија „биљка“ човечија срца и душе.{S} Ретко ј 
 Кад је то природан закон, отпочела сам најпосле, нашто онда толико моралисање?{S} На што уздиз 
у; био је према мени много хладнији.{S} Најпре ме је то болело, после сам тек видила, да је баш 
ицу.</p> <p>— Ево, рече, пруживши ми. — Најпре сам вам хтела све усмено казати.{S} Но овако је  
не може човека стално привући?</p> <p>— Најпре једите, а после ћу вам казати, како о томе мисли 
м радо читала, но Обрадовићеве басне по најрадије, јер сам разумевала, а остали писци беху ми з 
иче, да мајчина љубав није најмоћнија и најсветија. <hi>А кад мајка пита: какво је лице њезина  
е, но он их је ипак дознао.{S} Љубав је најтеже сакрити.{S} Видио је шта ми се збива у срцу и з 
 Где тога није, дере му кожу с леђа, да накити своју душевну наготу.{S} Право има, кад је нашла 
накићеву дечицу.{S} Изгледају, као неке накићеве лучице.{S} И то већ показује неку материнску љ 
<p>— Како, мајко?{S} Ја понајвише видим накићеву дечицу.{S} Изгледају, као неке накићеве лучице 
ом богата поседника П...ћа.{S} Да ли из наклоности, никад нисам дознала.{S} Клонила сам се њега 
S} Сирота сам девојка, па ми је дужност налагала да тако учиним; треба се у младости постарати  
м;“ те тиме руши углед кругу, у коме се налази.{S} Така „простакиња,“ така „распуштена грешница 
„По томе би ја била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам сувише осетљива?{S} Душан ме увек кори з 
јом ученицом; тетка није могла да ме се наљуби, кад сам јој прве чарапе оплела, а течи је чисто 
слим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда сироте немају својих мис 
мо.{S} Обмањујемо сами себе, држећи, да нам је срце мртво.{S} Али срце је обично у таквим прили 
ка љубав спојена са тежњом и чежњом, да нам је љубљена особа у близини и да је поседавамо.{S} А 
ло лудо, кад се неби машили среће, која нам је тако близу! ..{S} О, Стано, буди милостива, буди 
буњен и блеђи но обично.</p> <p>Поздрав нам беше много хладнији него обично.{S} Ни руковали се  
и ја нисам искључена из наслеђа прабабе нам Еве — Књижица је учинила, што „баца“ није могао са  
 је лакоуман и не постојан, а и мишљење нам се јако разилази; познати су ти његови господски на 
бично.{S} Ни руковали се нисмо, а иначе нам је то био обичај.</p> <p>Дужност ми је била, да га  
м сам ја чезнуо.{S} Свака мисао разлази нам се још у основи; ја неразумем њу, а она мене несваћ 
тива, па одговори како живиш и можеш ли нам опростити.{S} Та ја сам најмање крив што се тако де 
истокрације а ја дете народа.{S} Назори нам се истина слагали, или тек доникле, а после се опет 
 олакшаће се тек онда, кад чујем, да си нам опростила.{S} Зато буди милостива, па одговори како 
трчале, и вешале му се око врата.{S} Он нам је увек донео по какву играчку.{S} Но то нас није т 
елику титулу а мало — новца; приповедао нам једног дана теча. </p> <pb n="141" /> <p>— Ал погре 
о нерасположењу његовом.</p> <p>Долазио нам је сваки дан.{S} Једанпут не дође две недеље; било  
 непознате.{S} Кад је то видео; доносио нам је и слао место играчака различитих књига.{S} Упозн 
е својој ћерци ногу, да би је полепшо а нама су гадне и смешне те здепнасте кратке ноге; ми сли 
тојнији предмет.{S} Исто тако не силази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека к 
и рекао одлучно:</p> <p>„Повешћемо га с нама.{S} У теби ће имати бољу матер, но у жени, која га 
а не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у нама свима, само је зло што су у теби те особине једнак 
е ја и Милан још јаче.{S} Често се међу нама изродила читава „полемика“ о овој или оној теми, н 
 школском свом животу и наукама које су нама биле непознате.{S} Кад је то видео; доносио нам је 
 два више, само да је добро и чисто.{S} Намажите комадић и том малом.{S} Из ваше руке радије ће 
убеница, хладна као лед.{S} Њу сам вама наменула.{S} Држала сам је до подне у бунару.{S} Сад је 
малена избица с једним прозором.{S} Сав намештај је био: једна постеља, сто с две столице, кана 
 било је неколико саксија цвећа.{S} Цео намештај је био старинске форме, али чист и још цео.</p 
олио ме да му опростим увреду што ми је нанео.{S} Мајка је пре кратког времена умрла, а на самр 
ном; морала сам бегати оданде, где могу нанети несрећу и где ме више не требају...</p> <p>Помиш 
ржала сам да се у писму јада, тек да ми нанешену неправду топлим речима олакша.{S} Та он је био 
паде опет судбини на памет да се самном наново поигра, јер:</p> <quote> <l>Срећа је ко вереница 
мачка.{S} На столу сам још видела једне наочари и плетиво, а у отвореном прозору било је неколи 
тни.{S} Ако их не гоне људи, хоће да их напати оно — што зовемо судбином, но таки карактери уме 
?...</p> <p>Тако сам мислила, па села и написала тек ово:</p> <p>Патила сам много док сам те за 
о сам Бог зна шта сам претрпила док сам написала то неколико хладни и равнодушни речи!</p> <p>Д 
књижицу.</p> <p>На насловном листу беше написано:</p> <p>„Зашто сам остала неудата.“ Као неки м 
ека замишља свако по ћефу, а оно што ћу написати, довољно ће бити, дај се увиди, је ли „бабадев 
а ћу и пробати.{S} Није згорег; само ме напомен'те...</p> <p>— Ију, како је дебела!{S} Ту нећет 
лико слаба, а колико добра толико зла и напрасита.{S} Осим тога је била веома славољубива и пон 
скиње да чини, да коракне кораком права напретка?{S} Мене то интересује.</p> <p>— Пре свега тре 
ли увек без успеха.</p> <p>Већ сам била напустила истраживање, кад ми случај притиче у помоћ.</ 
иташе после неколико тренутака.</p> <p>„Наравно.{S} Сад ме и боље познајеш.“</p> <p>„У тебе је, 
м, могло би тек оно излечити бар потоњи нараштај од трулежи, која све више хвата корена.{S} Чес 
 био њежно чедо аристокрације а ја дете народа.{S} Назори нам се истина слагали, или тек доникл 
; брак се ту гази нотама, вера издаје а народност продаје.{S} Ништа јој није свето, често ни са 
 ми као пилат, који Бого-човека предаје народу да га распне и поред уверења, да је невин...</p> 
по изгледу отмена госпа.{S} Дошла је да наручи неколико пари чарапа за „штафир“ своје кћери.</p 
ала, зашто: каже: „тако ми је покојница наручила.“</p> <p>Кад смо је сахранили, седила је дубок 
у у камину.{S} Каже, и то јој покојница наручила.</p> </div> <!-- </div> --> </body> </text> </ 
/p> <p>— Знам, сека-Мацо, па зато вам и наручујем...</p> <p>— Добро фрајлица, богами, баш добро 
а би ме глас одао.</p> <p>„То је зацело наруџбина?“ рече он, показујући на шешир што сам радила 
да ради оне церемоније срдим родитеље а нас обоје изложим сиротовању,“ говорио је он, „овако не 
ада је било касно.{S} Осећала сам каква нас провалија дели; он је био њежно чедо аристокрације  
 а колико је пута мајку умилостивио, да нас по заслузи не казни, ни броја се не зна!{S} Шест го 
азлике између мене и своје кћери; учила нас је обе кувати, месити прати и све женске домаће и р 
 нешто ми је збуњен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} Кад дође, питаћу га.“</p> <p>Те сам вечери 
емају зрака ни толико, рече старка, кад нас је у собу увела.</p> <p>Примила сам понуду.</p> <p> 
ла дневник.{S} Смејаћете се, но кад-кад нас <pb n="150" /> баш та детињарија задржи од изгреда, 
ту спољашњу, она ће нас заносити до год нас траје, па и онда, кад љубљене особе већ не буде.{S} 
 но што сад учитељи долазе, али прозове нас једно да говоримо на сред школе или код табле, а он 
рад, па хајде самном далеко у свет, где нас нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те на рукама н 
сађе; љубимо ли лепоту спољашњу, она ће нас заносити до год нас траје, па и онда, кад љубљене о 
ћ не буде.{S} Само сопствена смрт дреши нас од праве љубави, често нећемо то да увидимо ни да п 
о играчака различитих књига.{S} Упознао нас је и с немачком литературом.{S} Сви дечији писци и  
} За време школског свог одмора, научио нас је и Вуковом правопису; био је још у првом зачетку, 
ти потребе да се исповеди, ал ономе, ко нас разуме...{S} Званична исповест слабо олакшава, особ 
 измаку.{S} Једно после подне остадосмо нас двоје сами дома.{S} Мајка и Даница беху отишле неко 
е увек донео по какву играчку.{S} Но то нас није толико веселило колико његово приповедање о ст 
 бранитеља и заштитника свог.{S} Та зар нас је једанпут <pb n="153" /> одбранио од друге несташ 
 чешће са својом мајком.{S} Једном је у нас провео читаве ферије.{S} Боривој; учио је заједно с 
адало ми је на ум и самоубиство.{S} Али насилна смрт оставља за собом трагове, а тога није смел 
бност, коју неби могао имати, кад би се наслеђа одрекао.{S} Мене ради био би хладније приман и  
 сам видела, да и ја нисам искључена из наслеђа прабабе нам Еве — Књижица је учинила, што „баца 
 узме, хтедоше га родитељи искључити из наслеђа.{S} Хтели су богату партију и од племићке крви, 
 три четири хиљаде.</p> <p>Да не изгуби наслеђе, предлагао ми је тајни, незаконити брак. „Лудо  
тила, разгледала сам књижицу.</p> <p>На насловном листу беше написано:</p> <p>„Зашто сам остала 
не види из дима; ако ли је после-подне, наслони главу на катедру па — хрче.{S} Тек на лупу од н 
ло много; знало се, да ће она бити моја насљедница, а само кућа и земља вредила ми је преко пет 
> </quote> <p>— Гле како баба сравњује! насмеја се тетка и прекиде ми читање.</p> <p>— Можда ни 
них врлина.{S} Само децу, ма и матору — насмеја се старка — везује шупље шаренило, а свесна раз 
ли место њега видила сам — Боривоја.{S} Насмејала сам <pb n="159" /> се и зловољно окренула на  
орастиће ми и капитал.</p> <p>Сестра се насмејала, а шогор ваљда у обрану мушких само ми рекао; 
.</p> <p>Умерила сам кораке и слатко се насмејала.{S} Тек сад сам видела, да и ја нисам искључе 
ка — бабадевојка.{S} Ту се старка горко насмејала.</p> <p>— Бабадевојка! узвикнула сам, али сам 
љда сироте немају својих мисли?!</p> <p>Насмејала сам се на глас.</p> <p>— Што се смејете?{S} И 
 грло...</p> <p>— Грло „новога метода,“ насмеши се она, зато вас „стара природа“ и тера у гроб  
жда сам већ и заборавила.{S} Ту се опет насмешила.</p> <p>Док је она пажљиво превртала лист, ја 
 може.</p> <p>Он се тада обично усиљено насмешио и бивао више дана приметно хладнији.{S} Кад са 
лети горак ироничан осмех.</p> <p>— Да, настави она после неколико тренутака ћутања, човек осет 
по мом сваћању, одећа и склониште душе, настави она.{S} Па као што неможе свестан човек заволет 
у и заћута.{S} После неколико тренутака настави опет:</p> <p>— Било је и пре тога гада и трулеж 
 сам јој рећи, чија је то песма, но она настави:</p> <p>— Добра и оштроумна девојчица, али је ј 
понуду, а она наточи себи чашу воде, па настави:</p> <p>— Не поричем, да спољашност око привлач 
нимо се метода, већ брзо кваси грло, па настави читање.{S} Једва чекам да чујем свршетак, журил 
ијаше у очима.{S} Она их руком убриса и настави:</p> <p>— Три дана пред смрт, молила је кућњег  
није њезина умотворина, приметила сам и наставила читање:</p> <p>Јесте, судбини се допало да се 
 радозналости санана. </p> <p>Сутра сам наставила читање, чим је тетка доспела:</p> </div> <div 
туце још је на реду.{S} Јели по вољи да наставим?“</p> <p>„Мани их с миром.{S} Знам их,“ рече м 
лане у парку цитирала.</p> <p>Хтела сам наставити читање.</p> <p>Одмори се мало, примети ми тет 
</p> <p>— Онда, лаку ноћ!{S} Сутра ћемо наставити.{S} Сад лези и ти, већ је касно а теча ти је  
и помагала другу децу у читању и писању настављати.</p> <p>Сву душевну храну примала сам од тет 
рећи.{S} Примио је понуду и ћутање опет настаде; ја сам радила нервозном хитрином а он је разгл 
уо је и махнуо руком преко чела.</p> <p>Настала је несносна тишина.{S} Да је прекинем, механичн 
о за живота срета...</p> <p>Била је већ настанула пета година од кад сам примљена у кући моје п 
да се обоје обмањујемо.{S} Ревносно сам настојала, да тај покренути осећај у њему уништим још у 
шта је лепо, шта ли не.{S} Зато и треба настојати, да се те две особине још у деци управе на пр 
 мене.</p> <p>Примила сам понуду, а она наточи себи чашу воде, па настави:</p> <p>— Не поричем, 
 и каменит крст, али без сваког знака и натписа.{S} Кад сам је питала, зашто: каже: „тако ми је 
м прсима, тргла сам се и уступила корак натраг.</p> <p>„Милане, буди човек!{S} Зар ти не знаш д 
одите унутра.{S} Ваљда се не ћете за то наћи увређени?{S} Нисам рђава, ако сам сирота!{S} А кол 
 зар је очекивати свестан подмладак!{S} Наћиће се, дабоме, као и свуда по неки изнимак, али већ 
о страном свету, школском свом животу и наукама које су нама биле непознате.{S} Кад је то видео 
ујем, хоћеш ли ми бити жена, кад свршим науке?“</p> <p>„Хоћу,“ јецала сам. </p> <pb n="155" />  
 она.</p> <p>Милан је међу тим свршавао науке.{S} Учио је права у П. сваке године провео је два 
икосновеног поштења...{S} Ником не пада наум, колко се себичних, на и неморалних жеља баш под т 
моменталних утисака једрих плећа, црних наусница, свил'не косе, бисер зуба, чарних очију и бела 
тетке и тече све док нисам добро читати научила, а после сам је тражила и у течиној, за оно вре 
дува чега немаш!</l> </quote> <p>То сам научила од газдаричине девојчице.{S} Учила за испит дек 
 <p>— Што се смејете?{S} Искуство ме је научило да свако „зашто“ има своје „зато,“ а самоћа, па 
теци.{S} За време школског свог одмора, научио нас је и Вуковом правопису; био је још у првом з 
ило ми је тек пет година.{S} Теча ме је научио читати а тетка плести.{S} Обоје беху задовољни с 
ушку сталност, а понос девојачки још ме научио, како се осмехом растерују сузе а жеравица ледом 
е „зато,“ а самоћа, патња и размишљање, научише ме још и извињавати...{S} Иронија и бол звучаше 
гда радо и с вољом испунила.</p> <p>Тим начином зближисмо се ја и Милан још јаче.{S} Често се м 
га беху сви прозори отворени и светињом начичкани.{S} Туда ће се вратити спровод, па се за врем 
шамода, па је баба Мара, његова тетка а наша суседкиња срочила, да би били красан пар.</p> <p>„ 
 мали сишао са столице.{S} Не занима га наша „полемика.“</p> <p>Хтела сам да је заменим у сечењ 
као рођена брата.</p> <p>Сад ме је опет нашао.{S} Практицирао је у месту код неког адвоката, а  
/p> <p>— То су песме Јована Јовановића, нашег узор песника.</p> <p>— Нисам читала; а и откуд?{S 
на катедру па — хрче.{S} Тек на лупу од нашег трчања по скамија, протре очи и викне: „Ко је то  
ло ми је срамота, да потврдим и ту ману нашег хваљеног културног века... </p> <pb n="148" /> <p 
.{S} Она остаје као нека клица вечито у нашем срцу, да у повољним околностима опет избије на по 
о би детињарија, а можда и неупутно.{S} Наши се пути разишли, па нашто будити горке успомене.</ 
а незна за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим животом само сам још додала: да човек, ако се на  
т размишљала: јели ми посета умесна?{S} Нашла сам да јесте.{S} Старица није била „рђава особа.“ 
ју душевну наготу.{S} Право има, кад је нашла медведа са дебелом кожом!...</p> <p>Старка беше д 
ливши и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла још тога дана кола за *.</p> <p>Кад сам полазила, 
е сасвим обична старачка појава?“ Да би нашла узрока, погледала сам је и опет.</p> <p>У том ста 
уњен и зашто не долази?“ У својој машти нашла сам и одговор: „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У д 
>Ћутала сам за тренутак.{S} Нисам одмах нашла згодна одговора.</p> <p>— Чудно питам, јел-те?{S} 
на кућу, па пођох тражити тетку.</p> <p>Нашла сам је с неким познаницима тек на станици.{S} О с 
ог добро дао, ћерко!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се томе надо!{S} Ал ходите унутра.{S} В 
 песници тога језика, беху заступљени у нашој девојачкој библиотеци.{S} За време школског свог  
 природан закон, отпочела сам најпосле, нашто онда толико моралисање?{S} На што уздизати стално 
а осећала, нисам хтела да испитујем.{S} Нашто би ми и било?{S} Доста што сам знала, да ме он ви 
и неупутно.{S} Наши се пути разишли, па нашто будити горке успомене.</p> <p>И ја сам много пати 
е на груди и јецала: „опрости, опрости! не знам шта чиним; та ја га тако волим!“</p> <p>„Прећи  
шњост на предмету своје љубави уважава, не поштујући његове душевне врлине, тај или себе прецењ 
вала, на таквој љубави!</p> <p>— Хвала, не хвала, смејала се старица.{S} То је тако било од кад 
p>— Одржали сте реч, а већ сам мислила, не ћете доћи.{S} Но причекајте, да изађем пред вас.{S}  
моја историја.{S} У колико сам грешила, не могу сама увидети; само знам да:</p> <quote> <l>Ниса 
пелује на дужност, него на право своје, не може бити рђав и непоштен, баш ако га и сумњиче.</p> 
војом да светли пред светом, разуме се, не са душевним својствима и здрављем, већ у спољашњем б 
.{S} Докле ћу живети и како ћу свршити, не могу знати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у после 
ај.</p> <p>Уздахнула сам и оборила очи, не рекавши јој ништа.{S} Било ми је срамота, да потврди 
ратим.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао, не скидајући ока са мене.{S} Кад сам свршила, узе ме за 
љену особу имати, слепо јуре у пропаст, не обзирући се ни на што.</p> <p>Мајка је рекла: „забор 
 правила...) али да посетим баба-Стану, не носећи јој припомоћ какве добротворне женске задруге 
е срце мртво.{S} Осећај, што га осећаш, не може бити љубав.{S} У животу се љуби тек једанпут!“< 
вор овакав никад не почињем.{S} Мислим: не ће ме разумети а могу ме и исмејати.{S} Чудан је све 
нда није ни чудо, што те после оговара; не увиђа своју погрешку, па искали срце на онима, што и 
ведаћу, казаћу вам све. — Другом нисам; не марим да се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни ра 
брио или допунио.</p> <p>Но да скратим; не пишем роман или приповетку, него тек по неке решавај 
амне љубави, поштовања и познавања?!{S} Не, никако не!{S} Новац, проклети новац, главни је факт 
патила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ у животу.....“</p> <p>Пољ 
и погрешила.{S} Милана нисам жалила.{S} Не поверење према мушкима беше у мени већ корена ухвати 
 а превару си потпомагала — ти сама.{S} Не корим те; знам ти назоре.{S} Али промисли се и ти, п 
ко говорим и кад сам остала неудата.{S} Не, ћерко није тако.{S} Куцало је топло и моје срце, мо 
p> <p>— Као обично код таке господе.{S} Не ће се видети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а п 
 усмено казати.{S} Но овако је боље.{S} Не марим о себи да говорим.{S} Нису баш пријатне успоме 
тана?{S} А она мени:{S} Отселила се.{S} Не може да плаћа кирију за „анштендиг“ собу.{S} Сад је  
те, будите добри, па ми је донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; ради других; мени ниј 
еницу.{S} Ено мали сишао са столице.{S} Не занима га наша „полемика.“</p> <p>Хтела сам да је за 
ане Истинићеве.{S} Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћ 
 тако говори, кад се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва кривица леж 
уби своје чедо, кад оно није код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми </p> <pb n="171" /> < 
/p> <p>Заборавили? — Је ли баш тако?{S} Не, сећају се они мене, кам год им се прохте смејати.{S 
друго не званично својевољно похађање — не донаша баш ништа....{S} Карактерише је само као прос 
на диже главу. </p> <pb n="140" /> <p>— Не бојте се. рече, благо се осмехнувши.{S} Неће ми ништ 
ним у сечењу.{S} Није ми дала.</p> <p>— Не, то ћу ја урадити, говорила је.{S} Ко зна хоћу ли јо 
снови су у своје време врлина.</p> <p>— Не разумем шта тиме мислите?</p> <p>— хоћу да кажем, да 
е из очију, но брзо их убриса.</p> <p>— Не замерте ћерко.{S} Така сам била од кад сам.{S} Лака  
таричин живот? смејала сам се.</p> <p>— Не, душо, врло ме занима, рече она узевши с ормана кота 
чи себи чашу воде, па настави:</p> <p>— Не поричем, да спољашност око привлачи.{S} Али ако је у 
ка, шетала сам се крајем од „ајзнбана,“ не би ли је случајно опазила; али увек без успеха.</p>  
ва, која потиче из душевног сродства, а не са спољашњости, заноса или животињског нагона.</p> < 
та је љубав.{S} Разумем, права љубав, а не оно, што веже падишу за његове буле или петла за кок 
су богату партију и од племићке крви, а не машамоду са три четири хиљаде.</p> <p>Да не изгуби н 
а том руком...{S} То је видите узрок, а не хладно срце.“</p> <p>Старка ућута.{S} Изгледало ми,  
к продужи даље?!“ Тако је видиш било, а не као сада.{S} Умориш се ко псето од силних питања.{S} 
 <hi>истински и већма него себе</hi>; а не тек с моментани страсни осећаји животињска нагона, к 
 шкрофлезан и јектичав подмладак?!{S} А не питају: која мати негује децу као што треба?{S} Мисл 
ати.{S} Могла си рећи: „не волем те!“ А не да ме тако гадно превариш!“</p> <p>„Милане!{S} Милан 
т отишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а не могу да појмим: како човек неког може волети тек збо 
у мојој соби.{S} Из простог љубопитства не ступа се у познанство са особом као што сам ја.{S} Д 
еда ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не видим.{S} Кад сам их отворила, рекла сам хладно и од 
/p> <p>Срцу нисам могла забранити да га не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекла,  
н? — Њега сам да боме волела, ал сад га не волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. — И Ст 
а још жену и дете!“</p> <p>Хтела сам га не отворено вратити.{S} Узела сам и перо, када се покре 
ти.{S} Она је обично тако безазлена, да не зна ни „на чем жито расте...“ Ко год хоће може је пр 
чезње за тицама.</p> <p>— Бојите се, да не излете? осмехну се старица; неће, док сам ја у соби. 
мене.{S} Партија је добра, па мисли, да не размишљамо ово, оно.{S} Може се после попишманити... 
, рече старица а лице јој узе сетан, да не речем, болан израз.{S} Зар се данас склапа брак из у 
 да је паметна, да је благодарна, па да не прави сметње.</p> <p>Боже, то нисам ни мислила! одје 
шо имате и више, Знате, богатство је да не треба веће.{S} Свега доста, ал што човек више има, в 
и.“</p> <p>„Мислиш?“ питала сам, тек да не ћутим.</p> <p>„Не да мислим, него сам и уверен.{S} Т 
 природа остаје природа, па се бојим да не буде каква изгреда...{S} Ретки су и људи, који јачем 
 Он је видио и осећао, али се учинио да не види...</p> <p>То ми је било доста.{S} Душу су ми ра 
ашамоду са три четири хиљаде.</p> <p>Да не изгуби наслеђе, предлагао ми је тајни, незаконити бр 
о разговарала, онако, као некада; можда не би одобрила корак, што сам га учинила — ја сам верен 
 у мени нека врста сажаљења: „Ако можда не мисли да врећа?{S} Ако је можда и он несретан?{S} Ак 
препишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S} Ваљда не мислите с њоме на јвност?</p> <p>Поруменила сам.</p> 
“</p> <p>„Врло појетички; само се канда не слаже с истином.{S} Зар ти није већ дневник казао, д 
вама, ал доста си на глас читала.{S} Ја не би могла тако дуго.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у мене 
очима тако не достојно оцрњујете.{S} Ја не сумњам у њега, али га љубим из све душе; а та љубав  
ед њиме жигосала и уверила га, да га ја не волим; а мој некадашњи нагли одлазак у башту и садаш 
о чудо не могу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, па било старо или ново!</p> <p>Што се луксузне 
ши ми ђерђев из руку; „још ми та кошуља не треба, па не квари те очи; већ је сумрак.“</p> <p>Ус 
ог човека.</p> <p>— Ту се мајко, с вама не слажем.{S} Зар је љубав и поштовање једно исто?{S} Е 
им меким гласом, „море осећаја али њима не влада тек срце, бура лакомислености, него су потчиње 
ледала сам је тужно.{S} У њезиним очима не беше ни трага од туге.{S} За цело јој не беше жао жи 
го је трајала борба та, док једног дана не дође до очајања.</p> <p>На што живовати живот без св 
тренутка знала сам и осећала, да Милана не љубим тек као брата и пријатеља, већ и некако друкчи 
а друга зла; вечито се косе, а ни једна не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у нама свима, само  
рукчије.{S} Сад и момак од 17—20 година не тражи жену, већ новац. — Није у реду што ћу пред вам 
јурио себи куглу у чело.{S} Јели истина не могу тврдити; дознала сам тек из непоуздана извора.< 
из руку; „још ми та кошуља не треба, па не квари те очи; већ је сумрак.“</p> <p>Устала сам и зб 
ује, или чак и осети таку пресуду света не зна шта ће: да се смеје или да плаче над развалинама 
 Време ужини већ прошло, а ја вам ништа не износим.{S} Морате се душо, задовољити ониме, што им 
их је токорсе угостила.{S} Тако се кућа не кући.{S} Тако се разорава.{S} Нисам од оних, што су  
р, и ја многе мушке штујем, а ни једног не љубим.</p> <p>— Нисте ме, ћерко, разумели, бар не он 
и су обично <hi>себичност</hi>, јер кад не могу љубљену особу имати, слепо јуре у пропаст, не о 
оно што морам.{S} Разговор овакав никад не почињем.{S} Мислим: не ће ме разумети а могу ме и ис 
у децу сваки дан.{S} Па зар им то никад не пада на памет?{S} Зар се не страше муке и клетве деч 
рано, толико зацело имате?{S} Па га сад не упуштајте.{S} Лепо је бити попадија.{S} За то ми буд 
Љубав је тек чисту хтело.</l> <l>Па сад не знам грех шта ми је,</l> <l>Или је грех правду тражи 
гонила ме, да онако учиним, а да се сад не видимо изчекује дужност — твоја.</p> <p>Заборави све 
уверен.{S} Таки карактери, таке природе не подлежу лако.“ Око му је пламтило а глас дрхтао.</p> 
га сина, краљевића Марка, да се на туђе не лакоми, па да суди по правди Бога истинога; јер је б 
меног света,“ па сам се страшила, да је не нађем можда прикривљену и у моје иначе разборите и д 
о дете!“</p> <p>Склопила сам очи, да је не видим.{S} Изгледала ми као пилат, који Бого-човека п 
 је Даница и почела ме утврђивати да је не издам мајци; она је све на врати прислушкивала, а ма 
побећи од мене.</p> <p>Погледала сам је не разумевајући.</p> <p>— Чудно вам је што тако говорим 
нија.{S} Закључила сам да своје осећаје не одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је  
га а њему — љубав.</p> <p>Срце ми дакле не беше мртво него тек успавано!</p> <p>Стидила сам се  
 је да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати.</p> <p>— Гостољубље је лепа српска 
но, буди милостива, буди паметна, па ме не отискуј од себе.{S} Ја те љубим неизмерно.{S} Нема ж 
дим, да има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, што сам овако остала.{S} Уседелиц 
м је узела у своју кућу, али да њу узме не могу допустити, већ тебе ради.{S} Она је сирота дево 
ти фрајла-Стане Истинићеве.{S} Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Ста 
то, мајко?{S} Ја држим да читање никоме не шкоди.{S} Ваљане књижевне ствари увек су корисне.{S} 
бину, фрушку гору.</p> <p>С моје стране не беше дакле никакве кривице, па и опет их брзо нестад 
их родитеља, особито матера.{S} Зар оне не увиђају, каква одговорност лежи на њима пред Богом и 
према њему збуњена; бојала сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оставила сам тај  
 надо!{S} Ал ходите унутра.{S} Ваљда се не ћете за то наћи увређени?{S} Нисам рђава, ако сам си 
да нас по заслузи не казни, ни броја се не зна!{S} Шест година провела сам у њих.{S} Помајка ни 
н ако је пре подне, запали чибук, па се не види из дима; ако ли је после-подне, наслони главу н 
ужића њена </l> <l>Па га љуби, никад се не жури.</l> </quote> <p>— Гле како баба сравњује! насм 
те по неки варошки свет.{S} Мушки ме се не тиче.{S} Слабо водим рабош о њему.{S} Али женски, же 
о је и онако живље и веће место; ако се не сложиш са сестром, имаш свој новац а вешта си машамо 
вачке спекулације, па је ли чудо што се не хтедох без љубави удати?!{S} А за љубав, чинило ми с 
им то никад не пада на памет?{S} Зар се не страше муке и клетве дечије, греха пред Богом и срам 
изини и да је поседавамо.{S} Али зар се не може љубити и из даљине?{S} Зар на пример мајка мање 
 изучила.{S} Радња ми је добро ишла, те не прође ни три године а ја постадох богата „партија.“  
и новост не беше баш обичне природе, те не остаде без утиска.{S} И нехотице почела сам премишља 
 зету.{S} У њих беше већ двоје деце, те не беше места и за мене.</p> <p>Закључише, да ме даду у 
и од тетке?{S} Па можеш.{S} Али нико те не тера...“</p> <p>Зајецала сам на глас.</p> <p>„Што пл 
ад си од мене побегла у врт.{S} Зато те не корим; али ни после ниси ме морала обмањивати.{S} Мо 
е кипило од смесе радости и туге, среће не среће, наде и неке црне слутње.</p> <p>После сам се  
 вас узела.{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају, а од хладне за час се поболем.{S} Стара сам. 
, где могу нанети несрећу и где ме више не требају...</p> <p>Помишљала сам: шта ће Милан мислит 
S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не љубиш.“</p> <p>Стресла сам се.{S} Грозна мисао паде  
?{S} Доста што сам знала, да ме он више не воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се прихват 
е пред људима?!</p> <p>Него ви ћерко, и не једете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} А ето: масла 
ш се, но тако је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још до 
ом далеко у свет, где нас нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те на рукама носити и бићемо обо 
к од из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и не чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће те пљенути  
сан пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и не познајемо!“ Узвикнула сам у смеју.</p> <p>„Па што се 
к пун џеп!{S} Цео свет, особито мушки и не почиње онде љубити, где би требало да поштује.{S} Те 
вулкан, по чијој површини често ходим и не слутећи шта у њему врије и кува.</p> <p>Љубила сам г 
мене; све више увиђам, да је лакоуман и не постојан, а и мишљење нам се јако разилази; познати  
те, да те држим на крилу!“</p> <p>„То и не тражим; само хоћу и морам ти казати; да немаш право  
 <p>Дај Боже, да тај лепи шарени свет и не познате, бар не овако, као што сам га ја познавала!{ 
ина ускомешала, те хајд и он у гомилу и не знајући зашто! „Великоварошани“ су често веће радозн 
жиле, смејала се старица.{S} Ко не ради не треба ни да једе.</p> <p>Милан никако да скине очију 
м.</p> <p>Молила сам је да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати.</p> <p>— Госто 
а улици пољубила, од среће, што у њојзи не нађох оне — морске логике.</p> <p>Тога вечера сам ра 
та мајку умилостивио, да нас по заслузи не казни, ни броја се не зна!{S} Шест година провела са 
} То двоје одређују шта је лепо, шта ли не.{S} Зато и треба настојати, да се те две особине још 
живот сломљен.{S} Она је моја жена, али не она, за којом сам ја чезнуо.{S} Свака мисао разлази  
вне врлине, тај или себе прецењује, или не познаје љубав.{S} Осећај, што га таки људи имају, са 
е допало, али деца се волела а родитељи не попуштају, па шта сам знала друго чинити, ја — која  
м?{S} Подићу и небо и земљу док до цељи не дођем.“ </p> <pb n="165" /> <p>Упро је очајнички пог 
ion" /> <p>Била сам дете.{S} Природа ми не беше маћеха; подарила ми је клицу свега онога, чиме  
 трулеж.{S} Јелте, да је тако?{S} Па ми не замерите!{S} Незнање и невиност није једно исто!{S}  
 „мој мали филозоф“ дао у посао, кад ми не одговара, о оној теми, што сам јој писао?“ питао је  
 у мени.</p> <p>„Отићићу, тек ако ме ти не љубиш,“ рекао је човек, кога сам некада тако жарко в 
.</p> <p>„Милане, буди човек!{S} Зар ти не знаш да си ожењен? рекла сам трудећи се, да га умири 
<p>„По томе би ја била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам сувише осетљива?{S} Душан ме увек кор 
сумње, а осећам, да ме ни сад презирати не можеш.{S} Па зар неби било лудо, кад се неби машили  
е гроба и држала, да никога више љубити не могу!</p> <p>Био је Миланов друг и брат од тетке.{S} 
н не прихвативши их. „Љубав се изнудити не може, а ја сам се томе могао надати још онда, кад си 
 што је прошло и што се више преиначити не може.</p> <p>Он се тада обично усиљено насмешио и би 
 ми је било све јасно.{S} Мојој помајци не беше доста, што сам се из дужности својевољно среће  
е беше ни трага од туге.{S} За цело јој не беше жао живота.</p> <p>— Дакле ни ту се нисам прева 
љао неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} Мало је говорила у опште, а о себи никад; и  
</p> <p>— Зар је то занос?{S} Зар човек не љуби у животу тек једаред?{S} Та права је љубав вечи 
мушки су врагови; лажу око девојке, док не дође до женидбе, па онда бирају богатију.{S} Сви су  
звезда, или клизају све даље и даље док не пропадну у глибу — порока.</p> <p>Друга врста јунаки 
матер, но у жени, која га је родила, ал не схваћа и занемарује своју дужност.“</p> <p>Ужаснула  
е баш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код куће, умесими „на 
је тамо у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је бро 
во се српство њиме поноси.{S} Друго вам не умем казати.</p> <p>— То је баш ко с Димитријем Обра 
?“</p> <p>„Теби кошуљу,“ одговорила сам не погледавши га.</p> <p>„Па зашто златом?{S} Досад то  
рма неприкосновеног поштења...{S} Ником не пада наум, колко се себичних, на и неморалних жеља б 
ас окружава?{S} Али с мојом приповетком не ћете стећи гласа.{S} Таких „романа“ мало ћете продат 
ке.</p> <p>„Шта да ти опростим? рече он не прихвативши их. „Љубав се изнудити не може, а ја сам 
 познајеш.“</p> <p>„У тебе је,“ рече он не дижући очију и некаквим меким гласом, „море осећаја  
ише је хуманистичким особинама, а друго не званично својевољно похађање — не донаша баш ништа.. 
 а рукама лепршање.</p> <p>Сад ми друго не остаде, већ да кажем истину.</p> <p>— Зашто ми ниси  
ек стара времена добра, али ни ово чудо не могу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, па било старо 
те заслужиле, смејала се старица.{S} Ко не ради не треба ни да једе.</p> <p>Милан никако да ски 
, поштовања и познавања?!{S} Не, никако не!{S} Новац, проклети новац, главни је фактор свуда!</ 
Али није нужно да га у мојим очима тако не достојно оцрњујете.{S} Ја не сумњам у њега, али га љ 
утку, са њезина шарена одела, исто тако не може истински волети ни спољашње лепа човека, без ду 
 други достојнији предмет.{S} Исто тако не силази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје  
х било неколико туцади?“</p> <p>„Толико не, ал једно туце још је на реду.{S} Јели по вољи да на 
но, а оно се узвисило над њиме, па нико не замера.{S} С радошћу узима стан тако усамљено женски 
S} Доктора није хтела. „Од овог ме нико не излечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад сам је нудила,  
ајде самном далеко у свет, где нас нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те на рукама носити и б 
 од образа и безубих вилица, те ни мало не доликују оном широком челу и „грчком“ носу.{S} Обрве 
и испод достојанства...{S} То ми зацело не би ни она допустила.{S} Та за Бога! — Друго је бити  
 застирући сто и спремајући ужину; само не треба претеривати.{S} Оно што се у кући нађе и искре 
и сиромашних, учених и дресиратих; само не онаквих каквих сам ја хтела.</p> <p>Сваки од њих има 
лите о женском картању?{S} И мушком оно не служи на част.{S} Карташ је оличено среброљубље, зак 
раза?...“</p> <p>— Но, но, дабоме да то не сме фалити.{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па зар сам ја л 
рви мах, да ћу умрети, полудети, али то не би ни једно; била сам млада и душевно снажна.{S} А:< 
али стално га везати неможе.{S} Особито не може она везати разборита човека.{S} Изузетака је да 
ли ни ово чудо не могу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, па било старо или ново!</p> <p>Што се  
ом поруменила и задрхтала, да и оне што не ишчитају ...</p> <p>Оне нису ништа ишчитале, но ја с 
ести мисли: „зашто да је збуњен и зашто не долази?“ У својој машти нашла сам и одговор: „Он те  
.{S} Примити је никако нисам смела, бар не с мирном савешћу.{S} Навикнут је био на комотан живо 
 тај лепи шарени свет и не познате, бар не овако, као што сам га ја познавала!{S} Старка умукну 
/p> <p>— Нисте ме, ћерко, разумели, бар не онако, како сам ја хтела.{S} Ја нисам одређивала, шт 
 пријатну забаву и то „света ради!“ Зар не пролази и сунце кроз каљава места, на остане чисто?! 
с и животињски нагон.{S} Нико на пример не пориче, да мајчина љубав није најмоћнија и најсветиј 
растичан израз.{S} Али кад се неки свет не стиди трулеж подрањивати, што би се ја стидела вама  
 <p>Нисам је мислила издати; али новост не беше баш обичне природе, те не остаде без утиска.{S} 
</p> <p>— Зар ви мислите, да спољашњост не може човека стално привући?</p> <p>— Најпре једите,  
p>Долазио нам је сваки дан.{S} Једанпут не дође две недеље; било ми је за то време некако чудно 
траје, па и онда, кад љубљене особе већ не буде.{S} Само сопствена смрт дреши нас од праве љуба 
а.{S} Тек што им знање на левак у главу не сипаш, па која вајда?{S} Шарлатана у свету више но и 
 презрети, зар је морао узети ону, коју не воле?...</p> <p>Тако сам мислила, па села и написала 
S} Ретки су и људи, који јачем искушењу не подлежу.{S} Па шта могу тражити од неразумне животињ 
сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају, а од хладне за час се поб 
људи ретко су потпуно сретни.{S} Ако их не гоне људи, хоће да их напати оно — што зовемо судбин 
а није била „рђава особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дужност, н 
сака једрих плећа, црних наусница, свил'не косе, бисер зуба, чарних очију и бела и румена лица, 
/l> <l>Ја сам онда црни грешник,</l> <l>Не треба му опростити</l> <l>Заслужио је патити.</l> </ 
e> <l>Залуд стриче, дуваш деваш,</l> <l>Не издува чега немаш!</l> </quote> <p>То сам научила од 
зацело и није — један!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ прошапутала сам испрекидано и онесвешћена пала дол 
 То видите, мени изгледа врло себично. „Не ћу да живим, кад га немам и кад нисам сретна!“ То ис 
е морала обмањивати.{S} Могла си рећи: „не волем те!“ А не да ме тако гадно превариш!“</p> <p>„ 
аском на земљу. </p> <pb n="162" /> <p>„Не, мајко, нећу ти спомен каљати!{S} Твоја кћи је доста 
итао је узевши ме опет за руке.</p> <p>„Не шалим се“, рекла сам недижући очију и тако одлучним  
> <p>Обоје ме прекорно гледали.</p> <p>„Не отимај ми име!{S} Нисам ја крива што се тако десило, 
?“ питала сам, тек да не ћутим.</p> <p>„Не да мислим, него сам и уверен.{S} Таки карактери, так 
 марим да се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, ал вама ћу казати.</p> <p>Човек ос 
ећи поверљиво ми додаје: да момак можда неби дошао тако далеко.{S} Има девојака свуда, ал сиром 
 знати, да сам ради њега умрла.{S} Онда неби <pb n="156" /> могао бити сретан, а ја сам му тек  
"171" /> <p>би је презирали, кад га она неби пустила од себе, онда кад би с њоме заједно пропал 
ка и колеба?“</p> <p>„Без тога колебања неби била човек.{S} То није грех; то је на карактерном  
хтео, продаје се нека земља у месту, па неби хтели да је уступе.{S} За то су дошли чак овамо:{S 
у поверљиво додаје: да ми се така срећа неби можда ни јавила, да није њега, да ме препоручи..{S 
ко рећи.{S} Тако говори младост.{S} Кад неби ни она тако говорила — џаба ти човека!{S} И снови  
 Онда вам је тако добро испала, бољу је неби ни краљица умесила...</p> <p>— је лите да је била  
ито грешницима моје врсте...{S} Попа ме неби ни разумео.{S} Рекао би ми можда — као у оној песм 
можеш.{S} Па зар неби било лудо, кад се неби машили среће, која нам је тако близу! ..{S} О, Ста 
како боли та глупост светска.{S} Како и неби, кад ти предпостављају лошију од тебе, само за то, 
ст са једном таком тичицом; само кад ми неби биле тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих ра 
и егземплар?“ смејао се он.</p> <p>Како неби било!{S} Сад сам вам тек прочитала пролећне месеце 
ме ни сад презирати не можеш.{S} Па зар неби било лудо, кад се неби машили среће, која нам је т 
комотан живот и раскошну удобност, коју неби могао имати, кад би се наслеђа одрекао.{S} Мене ра 
 малаксалост и тугу, злоћу и лукавство, небих се зацело тргла.{S} Овако је била — необична.</p> 
рагове, а тога није смело бити; била би неблагодарност према мајци, а ни Милан није смео знати, 
и се смеје.{S} Баш ти је данашња младеж неблагородна.</p> <p>— Манте се ви Мацо, придике.{S} Гл 
и, да се са женом раставим?{S} Подићу и небо и земљу док до цељи не дођем.“ </p> <pb n="165" /> 
и цвеће и оно китњасто зеленило и плаво небо, што тако красно дичи моју постојбину, фрушку гору 
а сам рекла: права љубав, а та незна за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим животом само сам још 
 сам да то није више братинска љубав, а невеста ни вереница још му нисам била, па би морала пор 
олитика, рече она, пруживши ми лист.{S} Невидим добро; ситна је, но толико сам назрела.</p> <p> 
простити ону гадну, ону црну увреду.{S} Невин сам, али и твој је живот отрован.{S} Доказ томе в 
оду да га распне и поред уверења, да је невин...</p> <p>Она уздахну и оде од постеље.</p> <p>Ка 
њега, срце би му казало, да сам чиста и невина.</p> <p>Заборавила сам га, али сам другог заволе 
ако?{S} Па ми не замерите!{S} Незнање и невиност није једно исто!{S} А ви нисте данас дете.{S}  
Провођаџија бар тако тврди, но у својој невиности додаје: да је младожења дошао на три хиљаде.{ 
 ме можда заборавља, што држи, да га ја неволим.{S} Згодном приликом дадох му познати како ми ј 
.</head> <p>Прошло је три године.{S} Од негдашње жарке љубави према Милану остала је тек горка  
p>Разуме се, да му се нисам исповедала, него место тога отпочела какву згодну шалу, држећи, да  
е из дужности својевољно среће одрекла, него да постигне своју цељ, срамно ме је пред њиме жиго 
о ти је дужност; а они те и већма воле, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љубави за тебе.“</ 
то весели; а за сироче нема веће среће, него кад може да задовољи оне, који га с љубављу сретај 
 нужна.{S} И сад све памтим много јаче, него оно, што се јуче десило.{S} Успомене најдуже остај 
не влада тек срце, бура лакомислености, него су потчињени, тврдој вољи, ћерци разума.“</p> <p>„ 
 и другим.{S} Патња често већма челичи, него највећа срећа.</p> <p>— Право велите.{S} Но зато о 
 тек да не ћутим.</p> <p>„Не да мислим, него сам и уверен.{S} Таки карактери, таке природе не п 
о ни зло; а ко више апелује на дужност, него на право своје, не може бити рђав и непоштен, баш  
а истинога; јер је боље изгубити главу, него своју огрешити душу!{S} Тако Јевросима.{S} А шта р 
скратим; не пишем роман или приповетку, него тек по неке решавајуће догађаје из свога живота.{S 
<p>— Знам само да је пролетос умрла.{S} Него ако је повољи да дозовем Мари-нени?{S} Она је добр 
ажем, да те сад љубим хиљаду пута већма него пре.“</p> <p>Узео ме је за руке, уверавјући ме неж 
} Та волила сам га <hi>истински и већма него себе</hi>; а не тек с моментани страсни осећаји жи 
етињске душе своје; љубила сам их већма него и тице и цвеће и оно китњасто зеленило и плаво неб 
 солидни кругови презру и истисну — пре него ма коју карташицу или особу са мрачном прошлошћу,  
</p> <p>Поздрав нам беше много хладнији него обично.{S} Ни руковали се нисмо, а иначе нам је то 
бав.</p> <p>Срце ми дакле не беше мртво него тек успавано!</p> <p>Стидила сам се сама себе, но  
ед Богом и срамоте пред људима?!</p> <p>Него ви ћерко, и не једете.{S} Ако је по вољи још млека 
 ниче, а код другог се већ суши.</p> <p>Него и ја сам красна домаћица.{S} Време ужини већ прошл 
} Станује одма у другој соби а она је и неговала у болести. — Молим вас, дозовите је.</p> <p>Ма 
в подмладак?!{S} А не питају: која мати негује децу као што треба?{S} Мисли доста је учинила, к 
м је сваки дан.{S} Једанпут не дође две недеље; било ми је за то време некако чудно и тешко.{S} 
одруги пут своје срце.</p> <p>После две недеље добила сам опет писмо од Даринке.{S} Јављала ми, 
ти, но случај ми је помогао.{S} Пре две недеље си једног јутра заборавила у брави кључ од своје 
 дневника...“</p> <p>То је било пре две недеље...“ А румен стида суну ми у лице.{S} Чинило ми с 
а.{S} Није сирота дуго лежала; само две недеље.{S} Доктора није хтела. „Од овог ме нико не изле 
знатан капитал.{S} Сљед тога ретко беше недеље а да није на моји врати закуцао по који провођаџ 
а руке.</p> <p>„Не шалим се“, рекла сам недижући очију и тако одлучним тоном; да сам се сама тр 
где би требало да поштује.{S} Тек мане, недостаци и слабост женскиња њих привлачи; врлине се об 
допринела је много и она његова гадна и недостојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола воле 
лепа и што је умела страсно љубити ма и недостојно и моментано...</p> <p>Често су такве јунакињ 
ла мајци и Даници, а сад сам при сваком нежнијем изразу његовом поруменила и задрхтала, да и он 
p> <p>Узео ме је за руке, уверавјући ме нежним и страсним речима о својој љубави.</p> <p>Ћутала 
е.{S} Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно рече:</p> <p>„Добар бранилац.{S} Али овог пута се 
ора тог и покрила лице рукама.{S} Он их нежно скиде и загледа ми у очи.{S} Склопила сам их, да  
еше мале разлике.{S} И пре су била пуна нежности; а ја сам се изражавала како сам умела и како  
 ту се нисам преварила? ви и пишете?{S} Незадовољни сте можда с оним што вас окружава?{S} Али с 
 изгуби наслеђе, предлагао ми је тајни, незаконити брак. „Лудо би било, да ради оне церемоније  
ише! (Ја) нисам била така.{S} За то сам незгодна јунакиња.{S} Да то будем, требала сам се убити 
ели.{S} Ја сам рекла: права љубав, а та незна за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим животом сам 
и тетку, знајули што о фрајла-Стани.{S} Незнадоше о њој баш ништа; само сека-Маца рече, — баш ј 
у самој ствари „лакша роба“ ...{S} Ти и незнају шта је љубав.{S} Разумем, права љубав, а не оно 
ужност према другоме.{S} Је ли то грех, незнам.{S} Нећу ни да испитујем.{S} Доцне је, али да ни 
ривој није дошао да се опрости, зашто — незнам.</p> <p>У туђини сам провела две године у раду и 
е, да је тако?{S} Па ми не замерите!{S} Незнање и невиност није једно исто!{S} А ви нисте данас 
</p> <p>— Може, али тек ређе.{S} Још ви незнате по неки варошки свет.{S} Мушки ме се не тиче.{S 
. „Хтео сам рећи, да би моја помоћ била незнатна.{S} Ти га љубиш и сувише...“</p> <p>„Љубила са 
а ме не отискуј од себе.{S} Ја те љубим неизмерно.{S} Нема жртве, која би ми за тебе тешка била 
е.</p> <p>Слагале смо се и ако смо биле неједнаке природе; била ми је необично одата.{S} Доцниј 
е, а после се опет разилазили.{S} Но ту неједнакост изједначило би време и љубав, да само није  
протре очи и викне: „Ко је то на среди, нек продужи даље?!“ Тако је видиш било, а не као сада.{ 
е плетиво ил вез, па кад нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а плетице све звецкају!</p> <p>—  
ла?{S} Јесам ли?</p> <p>Догађаји и дела нек говоре!</p> <milestone unit="subSection" /> <p>Била 
пустивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио из собе.</ 
е заборавила.{S} Сада је све прошло, па нек вам је просто!</p> <p> <hi>Стана</hi> </p> <p>После 
а сам свршила а ко осећа да је чистији, нека дигне камен на мене и нека ми каља успомену!</p> < 
— Већ и тај жутокљун мисли кад се жени: нека је новца, а жена је на свету и више!{S} Па и девој 
ам све главније успомене свела у једно; нека ме бар после смрти најближа околина позна онакву,  
ан карактер и верна разборита друга.{S} Нека је ма и сулудаст, само нека је богат.{S} Еквипаж и 
ма беше ми се смркло а срце ми стегнула нека ледена рука. </p> <pb n="157" /> <p>Кад сам се осв 
има.</p> <p>На старично „слободно,“ уђе нека по изгледу отмена госпа.{S} Дошла је да наручи нек 
ачким лицем.{S} У том погледу лежала је нека младалачка живахност, помешана са искреношћу и доб 
овек више има, више би хтео, продаје се нека земља у месту, па неби хтели да је уступе.{S} За т 
 је чистији, нека дигне камен на мене и нека ми каља успомену!</p> <p>СТАНА.</p> <p>Сутра дан с 
зела сам и перо, када се покрену у мени нека врста сажаљења: „Ако можда не мисли да врећа?{S} А 
огађаје из свога живота.{S} Појединости нека замишља свако по ћефу, а оно што ћу написати, дово 
, па ми је донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; ради других; мени није нужна.{S} И са 
.{S} Но једне зиме беше овладала самном нека чама.{S} Држала сам, да ће ми бити скоро крај, па  
в ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица вечито у нашем срцу, да у повољним околности 
а друга.{S} Нека је ма и сулудаст, само нека је богат.{S} Еквипаж и вранци, кадифа и злато, — т 
алачки израз. — Баш враг тај песник, но нека га Бог поживи!{S} Да није по кад-кад шале, јадно б 
могао.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека му је просто — није знао шта чини.</p> <p>Опет је  
не.</p> <p>И ја сам много патила.{S} То нека ти је утеха.{S} Али сад је све прошло.{S} Дужност  
 она мене, али зависи од — мужа.</p> <p>Нека је просто и њему; није он први у ком је жудња за б 
> <p>Била је повисока слаба старица.{S} Некада, у младости, могла је бити лепа.{S} Црте лица би 
 ти не љубиш,“ рекао је човек, кога сам некада тако жарко волела и кога сам сад опет љубити поч 
на површину.{S} Ето на пример, и ја сам некада љубила људе, а сад — ту се старка болно и гласно 
мртвила сам своје срце и одбила га, као некада Милана. — После неколико дана био је већ веран с 
се с тобом радо разговарала, онако, као некада; можда не би одобрила корак, што сам га учинила  
 — Становала је, вели, у суседству њене некадашње газдарице, поштарке.{S} Сваког месеца долазил 
S} Гледајући је тако појмила сам њезино некадашње самопрегоревање зарад дужности према другима. 
 и уверила га, да га ја не волим; а мој некадашњи нагли одлазак у башту и садашња молба да ми о 
 је утешим, приповедала сам јој и своју некадашњу љубав према Милану.{S} О Боривоју нисам јој н 
>„У тебе је,“ рече он не дижући очију и некаквим меким гласом, „море осећаја али њима не влада  
у, а мајка ме погладила по челу и рекла некако сухопадно;</p> <p>„Знала сам.{S} Та ти си увек б 
лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј је некако чудно звучао; те сам га зачуђено погледала.</p>  
дође две недеље; било ми је за то време некако чудно и тешко.{S} Питала сам и Душана, шта је с  
ки тог мишљења! ...</p> <p>Засмејала се некако чудновато, па рече:</p> <p>— Знала сам да ћете т 
а сам ћутала.{S} Била сам изненађена, и некако чудновато расположена.{S} Нисам могла да побијем 
 љубим тек као брата и пријатеља, већ и некако друкчије. </p> <pb n="154" /> <p>Дотле сам била  
а међу друга; само ми је у грудима било некако празно, врло празно.{S} Чинило ми се, да више ср 
сио је он.{S} У души ми је при том било некако топло; срце ми је живље почело куцати, но тек за 
 Чудан је свет.{S} Али данас ми је опет некако топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с педесет  
тнути на шешир, па извукла место њих из неке кутије твој дневник.{S} Опрости што сам га неприме 
 радости и туге, среће не среће, наде и неке црне слутње.</p> <p>После сам се утишала и почела  
ило!{S} Хоће с картањем на новац бајаги неке забаве.{S} Лепа забава, која из туђег џепа вади но 
title>.“ Још ми је било слободно читати неке преводе од Фенелона и других страних писаца, као и 
идим накићеву дечицу.{S} Изгледају, као неке накићеве лучице.{S} И то већ показује неку материн 
римера у свету, <pb n="142" /> да се по неке токорсе образоване, отмене „даме“ стиде на улици п 
пишем роман или приповетку, него тек по неке решавајуће догађаје из свога живота.{S} Појединост 
га љубила из свег срца и душе своје.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Милану љубила тек ње 
екам да дорастем за шпекулацију, што је неки свет браком назива,“ био је мој одговор.{S} И тиме 
вај мало драстичан израз.{S} Али кад се неки свет не стиди трулеж подрањивати, што би се ја сти 
</p> <p>„Зашто сам остала неудата.“ Као неки мото беше додато:</p> <quote> <l>Имала сам топло с 
 — Боривој.</p> <p>Уздрхтала сам се као неки кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но обично.</ 
ошту, да прими 10 фор. што јој је шиљао неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} Мало је  
к!{S} Наћиће се, дабоме, као и свуда по неки изнимак, али већина ће пропасти.{S} Пример је најб 
оже, али тек ређе.{S} Још ви незнате по неки варошки свет.{S} Мушки ме се не тиче.{S} Слабо вод 
реврташе листове, овде-онде читајући по неки одломак ове или оне песме.</p> <p>— Добро пише.{S} 
продирало је сад још кроз ваздух тек по неки сребрнаст дечији гласић и тихо шкрипање шљунка, по 
иси удата, и то је довољан разлог, да с неким презирањем о теби говори.{S} Баш као да ниси свес 
ох тражити тетку.</p> <p>Нашла сам је с неким познаницима тек на станици.{S} О старици јој ниса 
.</p> <p>Застала је и убрисала сузе.{S} Неко време је замишљено ћутала.{S} За тим се прену, а п 
а станицу. (Неко пошао директно тамо, а неко био на путу, па видио да се светина ускомешала, те 
љезница и разних машинерија, беше се за неко време — као обично пред подне — стишало.{S} Осим т 
S} Често је тај утисак моћан, па човека неко време и занесе, али стално га везати неможе.{S} Ос 
ости према другима.</p> <p>У том закуца неко на вратима.</p> <p>На старично „слободно,“ уђе нек 
т није тек од јуче.</p> <p>Преметала је неко време по кутији и онда извади чак са дна једну саш 
>Он уздахну и оде прозору.{S} Гледао је неко време замишљено крозањ; за тим ми опет приђе.</p>  
ем, којим види да многи ходе,“ рекао је неко; приметала сам у своју обрану.</p> <p>— Манимо се  
вотиње?!</p> <p>И ја и Милан играсмо се неко време тичицама.{S} После их старка опет метну у ка 
ост а по лепоти и доброти прави анђео и неко надземно створење.{S} Од ње несме нико — па ни пис 
па се спусти уз мене.</p> <p>Ћутале смо неко време обадве.{S} После неколико тренутака, маши се 
много мањој мери, Дешавало се, да је по неко узео девојку због мираза.{S} Исто тако, бивало је  
, тако је светина нагрнула на станицу. (Неко пошао директно тамо, а неко био на путу, па видио  
е а кроз прсте котрљале се сузе.</p> <p>Неко време је тако стајао.{S} Затим тешко уздахнуо, спу 
 педесет година млађа.{S} Видим, да има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, што с 
ет нашао.{S} Практицирао је у месту код неког адвоката, а у шогора беше син Душан, с ким се још 
 што, нисам знала ни сама.</p> <p>После неког времена дође и он у врт.{S} Преко руке је носио м 
са; а разметнуто било је нешто папира и неког цртежа.{S} Све беше јако пожутело. — Знак, да им  
старила а не могу да појмим: како човек неког може волети тек због телесне лепоте?!{S} Мислићет 
ле, даћу ти јабуку!</p> <p>Док је она с неког орманчића донела јабуку, разгледала сам јој собиц 
 ме још воле...</p> <p>— Зар немате баш неког од својих?{S} Питала сам и други пут.</p> <p>Она  
ами дома.{S} Мајка и Даница беху отишле некој рођаци у посету.</p> <p>Ја сам везла, а он је у д 
</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву....р некој доброј пријатељици моје добре тетке, да ме издржа 
 зидовима је висио један старински сат, неколико слика и два лепо бојадисана кавеза.{S} У свако 
из срца и душе.{S} Ту је опет преврнула неколико листова, и пажљиво читала.{S} На једанпут диже 
да видим, кад је тако.</p> <p>Читала је неколико песмица смешећи се.{S} После преврташе листове 
 плетиво, а у отвореном прозору било је неколико саксија цвећа.{S} Цео намештај је био старинск 
 да се ради? омачеми се са усана, после неколико тренутака.</p> <p>— Шта да се ради?{S} Добро в 
p> <p>Старка уздахну и заћута.{S} После неколико тренутака настави опет:</p> <p>— Било је и пре 
>Ћутале смо неко време обадве.{S} После неколико тренутака, маши се она за лист, што сам га уз  
 јер то беше последњи загрљај.{S} После неколико тренутака је отпутовао.</p> <p>Писма су опет л 
и одбила га, као некада Милана. — После неколико дана био је већ веран са ћерком богата поседни 
н осмех.</p> <p>— Да, настави она после неколико тренутака ћутања, човек осети потребе да се ис 
— Чија је то песма? питала сам је после неколико тренутака.</p> <p>— Моја.{S} Па и опет заћута. 
Желиш ли искрену пресуду?“ питаше после неколико тренутака.</p> <p>„Наравно.{S} Сад ме и боље п 
.</p> <p>И ја сам дрхтала.{S} Тек после неколико тренутака могла сам рећи:</p> <p>„Зашто си то  
жала сам да неће доћи.{S} Али већ после неколико дана стајао је предамном блед и дрхћући од узб 
о!</p> <p> <hi>Стана</hi> </p> <p>После неколико дана опет ми је писао:</p> <p>Твој опроштај је 
сам вам тек прочитала пролећне месеце и неколико сталежа, а где су остали сталежи, па лето, па  
ала сам се ја; „изволите само прочитати неколико бележака из мога дневника, па ће те се уверити 
еду отмена госпа.{S} Дошла је да наручи неколико пари чарапа за „штафир“ своје кћери.</p> <p>Оп 
 веће пакетиће.{S} Исто тако беше у њој неколико дењчића другог рукописа; а разметнуто било је  
шалила сам се ја.</p> <p>„То би их било неколико туцади?“</p> <p>„Толико не, ал једно туце још  
а шта сам претрпила док сам написала то неколико хладни и равнодушни речи!</p> <p>Да заборавим  
 како живим и т. д.{S} Све је то чинила неком природном искреношћу и неусиљеном учтивости.</p>  
 да се коме изјада.</p> <p>Старка се по неком времену прену из мисли и погледа око себе.{S} Пог 
ранили, седила је дубоко у ноћ и читала неку рукописну књижицу.{S} Кад је прочитала, спалила је 
е накићеве лучице.{S} И то већ показује неку материнску љубав и старање о деци!</p> <p>— Нећу д 
љутећи оде шифонеру, отвори га и донесе неку кутију, па је метну на сто.{S} У њој је било писам 
p> <p>Чим тичице опазише шећер, удесише неку пријатну арију: тек кад су је свршиле, почеше пипк 
ба-Стану.{S} У њезиној соби застала сам неку младу раделицу.{S} Баба-Стана беше — мртва.</p> <p 
у и пажњи с којом сам читала, добила по неку награду; обично воћа, колача, коју сличицу или игр 
олила је кућњег газду да телеграфише по неку њену рођаку тамо у Срем.{S} Учинимо јој по жељи и  
 језику, захтевао је, да преведемо и по неку немачку приповечицу на српски и да му своје мишљењ 
у њојзи уживам; видим, да ме воле бар у неку руку...</p> <p>С тим отвори и зелени кавез.{S} Апо 
о шогор и сестра.</p> <p>„Имам каде.{S} Нема ми ни тридесет година.“</p> <p>„Нема ти ни тридесе 
ј од себе.{S} Ја те љубим неизмерно.{S} Нема жртве, која би ми за тебе тешка била.{S} Знања има 
е је гошћење.</p> <p>Дабоме да сад тога нема.{S} Чујем каква је сад мода.{S} Усили се, па те до 
ени једно за друго?!{S} Да си ме љубила нема сумње, а осећам, да ме ни сад презирати не можеш.{ 
овека.{S} Права љубав је вечита.{S} Она нема краја, нити се може уништити; тако на пример, ако  
е писмо; „а знај, да за мене више среће нема.{S} С мајкином исповести одлетила је за увек.{S} П 
ила сам, да течу то весели; а за сироче нема веће среће, него кад може да задовољи оне, који га 
 је сталност врлина.{S} Без те врлине и нема праве љубави.{S} Несталан човек и није прави човек 
они те и већма воле, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љубави за тебе.“</p> <p>Он се тргао,  
им у гробље.{S} Тако то бива, кад човек нема своје деце ни блиске родбине.{S} А уз то има велик 
овек рођен тек да само ужива?{S} Зар он нема племенитија позива?{S} Истина је света, да је свак 
ћ мртва роба, која остане у дућану, што нема купаца, или што је лошија од остале робе.</p> <p>К 
утрашњих мојих особина.{S} Данас их још нема.{S} Па ма колико се око њега умиљавала, слабо бих  
S} Нема ми ни тридесет година.“</p> <p>„Нема ти ни тридесет година!“ узвикнуо је шогор зар ти х 
моћу.{S} Оне друге собе гледе у ходник, немају зрака ни толико, рече старка, кад нас је у собу  
и наљутим, а после мислим: ваљда сироте немају својих мисли?!</p> <p>Насмејала сам се на глас.< 
дању твоме; нећу ти ни љубавника убити; немам права на то, а зацело и није — један!...</p> <p>„ 
о онда држим у крилу Марка и Аурору.{S} Немам баш неограничено поверење у њима; слушају ме до д 
а врло себично. „Не ћу да живим, кад га немам и кад нисам сретна!“ То истина говори очајање, ал 
S} Чинило ми се, да више срца у грудима немам.{S} Сви осећаји ко да ми се следили.</p> <p>Како  
рим.{S} Чудно ми је и самој.{S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме чисто говорити и оно што морам.{ 
орења, која ме још воле...</p> <p>— Зар немате баш неког од својих?{S} Питала сам и други пут.< 
амовати.{S} Сад је јецала.</p> <p>— Зар немате никог свог? питала сам је ја.</p> <p>— Приповеда 
ли се склонила где год, па читала какав немачки роман или по коју првину М. Видаковића, које је 
различитих књига.{S} Упознао нас је и с немачком литературом.{S} Сви дечији писци и песници тог 
писма писати; а ради веџбања у томе и у немачком језику, захтевао је, да преведемо и по неку не 
ку, захтевао је, да преведемо и по неку немачку приповечицу на српски и да му своје мишљење о о 
иче, дуваш деваш,</l> <l>Не издува чега немаш!</l> </quote> <p>То сам научила од газдаричине де 
тражим; само хоћу и морам ти казати; да немаш право што се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и т 
га моја љубав слабо усрећује и да му је немила.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам се савлађива 
атње.{S} Обични људи застају поред таке немиле пратилице на пола пута, или подлегну одмах у поч 
е обично много мисли, јелте?{S} А да ви немислите <pb n="143" /> о мени рђаво, доказ ми је, што 
кнуо је он, покрио лице рукама и стајао немо и непомично.{S} Груди му се бурно надимале а кроз  
и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница немогосмо бити ни тренутка једна без друге.{S} Милана с 
ти, већ је касно а теча ти је легао, па неможе заспати.{S} И кроз завесу на врати продире светл 
и и књижицу донети.</p> <p>— Секо, баца неможе с тобом тичати; боле га ножице! — рече ми мали М 
ко време и занесе, али стално га везати неможе.{S} Особито не може она везати разборита човека. 
ониште душе, настави она.{S} Па као што неможе свестан човек заволети мртву лутку, са њезина ша 
еповерљиво.</p> <p>— Бојиш се мајке?{S} Немој, душо!{S} Мајка воли децу.{S} Гле, даћу ти јабуку 
зирали људи;</l> <l>Ти се мртвој смејат немој,</l> <l>Прочитај па суди!</l> </quote> <pb n="151 
м.{S} Та узмите, тек сте га коштали!{S} Немојте гледати на мене.</p> <p>Примила сам понуду, а о 
није то тајна.{S} Сме свако знати; само немојте за мога живота, а нећете дуго чекати, још који  
м не пада наум, колко се себичних, на и неморалних жеља баш под том фирмом сакрива!{S} Та зар ј 
обри пријатељи.{S} Везује их сличност — немоћни су и детињасти и једни и други.</p> <p>Смејала  
 <p>— Стручњаци, и цео свет вели, да је ненадмашив; а ја само знадем, да сав његов рад радо чит 
.{S} Него ако је повољи да дозовем Мари-нени?{S} Она је добро зна.{S} Станује одма у другој соб 
. — Молим вас, дозовите је.</p> <p>Мари-нени беше доброћуда изгледа старица и врло разговорна.< 
бих се зацело тргла.{S} Овако је била — необична.</p> <p>— Политика, рече она, пруживши ми лист 
тала сам опет у парку.{S} Око мене беше необична тишина.{S} Сав велико-варошки жагор: хука, зви 
ним трагом — стазом утрвеном, па сам им необична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то заслужила?{S} 
 смо биле неједнаке природе; била ми је необично одата.{S} Доцније сам видила, да с тога што је 
S} Дете сам врло волела а и оно је мени необично одано, скоро већма но рођеној матери својој.</ 
вим при свести.{S} Било је на њој нешто необично.</p> <p>— Опростите, душо, поче она, показујућ 
им у крилу Марка и Аурору.{S} Немам баш неограничено поверење у њима; слушају ме до душе; већ н 
му се преко усана једва измигољи тихо и неодлучно: волим.</p> <p>— Ето видите, да ја погађам, с 
бав је најосетљивија, па с тога често и неповерљива.</p> <p>Кад је то видео, хтео је све жртвов 
се још јаче приљуби уз мене, гледећи је неповерљиво.</p> <p>— Бојиш се мајке?{S} Немој, душо!{S 
о пријатељство и љубав, које веже тек — непогрешивост.</p> <p>Да је разонодим призвала сам је ч 
на тужно.{S} То показује добро срце или непознавање света. </p> <pb n="138" /> <p>Дај Боже, да  
свом животу и наукама које су нама биле непознате.{S} Кад је то видео; доносио нам је и слао ме 
били узрок; млада срца била су бар увек непокварена и чиста.{S} Сад је и то друкчије.{S} Сад и  
 он, покрио лице рукама и стајао немо и непомично.{S} Груди му се бурно надимале а кроз прсте к 
ина не могу тврдити; дознала сам тек из непоуздана извора.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
его на право своје, не може бити рђав и непоштен, баш ако га и сумњиче.</p> <p>„Остала сам усам 
 да се у писму јада, тек да ми нанешену неправду топлим речима олакша.{S} Та он је био мушки, п 
</p> <p>— Боже, боже, фрајлице, ала сте непрактични! говорила је често она.{S} Дошли сте токорс 
 богатије и лепште.“ Те речи звучаше ми непрестано у души; и ја сам остала да живим из дужности 
чистилеште сваког душевног гада и фирма неприкосновеног поштења...{S} Ником не пада наум, колко 
у.{S} Дође ли једно од њих у било какву неприлику, зар се надати саучешћу, пожртвовању и помоћи 
аше ми у мојој детињској големој тузи и неприлици прави анђео избавитељ.{S} Да је требало живот 
ије твој дневник.{S} Опрости што сам га неприметно узео и прочитао; није то била проста радозна 
 грех хтети љубав,</l> <l>Чисту, праву, непритворну,</l> <l>Себичношћу несмешану </l> <l>Искрен 
ерним јунакињама.</p> <p>Гледала сам је неразумевајући.</p> <p>— Јесте ћерко, продужи она; дана 
а мисао разлази нам се још у основи; ја неразумем њу, а она мене несваћа; страни смо једно друг 
у не подлежу.{S} Па шта могу тражити од неразумне животиње?!</p> <p>И ја и Милан играсмо се нек 
авајући одговор на моје брижно питање о нерасположењу његовом.</p> <p>Долазио нам је сваки дан. 
ду и ћутање опет настаде; ја сам радила нервозном хитрином а он је разгледао цвеће што је лежал 
ш у основи; ја неразумем њу, а она мене несваћа; страни смо једно другоме били од почетка, па т 
еше скаменило а душу ми заузеле мисли о неситој и грабљивој човечијој природи.</p> <p>Сестра и  
нђео и неко надземно створење.{S} Од ње несме нико — па ни писац — тражити да уме мислити.{S} О 
, праву, непритворну,</l> <l>Себичношћу несмешану </l> <l>Искреношћу провејану</l> <l>Племенито 
ми је то шупље шаренило досадно а живот несносан.{S} Живим само зато, да тебе још једаред видим 
нуо руком преко чела.</p> <p>Настала је несносна тишина.{S} Да је прекинем, механично сам питал 
</p> <p>„Знам.{S} Али знам и то, да сам несретан; преварен и да љубим тек тебе.“</p> <p>„Ћути М 
не мисли да врећа?{S} Ако је можда и он несретан?{S} Ако — “</p> <p>Страшне мисли кидаше ми душ 
а и оштроумна девојчица, али је јадница несретна.{S} Грбава је.{S} Испустила је слушкиња још ка 
 дужности!{S} Питајте само тако одрасло несретно јектичаво и шкрофлезно дете, шта му је милије: 
б ти дала,</l> <l>Отскакутала.</l> <l>А несрећа, ко жена је верна,</l> <l>Пригрли ти та мужића  
нехотице почео сматрати као узрок своје несреће.</p> <p>Опет се поновиле препаћене муке: умртви 
ер би њезин темељ био често темељ туђој несрећи.{S} Где није тога било, ту је опет требало врши 
репатио.</p> <p>Очекујући одговор, твој несрећни</p> <p> <hi>Милан.</hi> </p> <p>Јадна мајко, ј 
рала сам бегати оданде, где могу нанети несрећу и где ме више не требају...</p> <p>Помишљала са 
акле никакве кривице, па и опет их брзо нестаде са света; колера их једног дана све покосила.{S 
} Без те врлине и нема праве љубави.{S} Несталан човек и није прави човек.{S} Но ви ме душо, ни 
тка.{S} Колко је била енергична, толико нестална, колико снажна толико слаба, а колико добра то 
ник, на рачун природности или мушке <hi>несталности</hi> оставља баш онда, кад је она разуму са 
нако лабава била.{S} Но и тога је давно нестало, па буди миран и сретан!</p> <p>Долазак ти је и 
раје новца, левентују обоје и сносе се, нестане ли га, бива свешта.{S} Још је срећа, кад се за  
так; после ме обли румен стида; и свега нестане. „Која вајда,“ севну ми кроз главу, „кад је тво 
у и кад руменило са лица у борби живота нестане!</p> <p>— По вашим речма, спољашња лепота мало  
 <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туге нестат’ мора!</l> </quote> <p>Старка заћута.</p> <p>— Ч 
 <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туте нестат мора!</l> </quote> <p>— Тај стих, као да ми је п 
e> <l>Срећа је ко вереница мила,</l> <l>Несташна, чила;</l> <l>Тек што је села,</l> <l>Већ је у 
данпут <pb n="153" /> одбранио од друге несташне деце, а колико је пута мајку умилостивио, да н 
ко испунила жељу; била је детињастија и несташнија од мене; радије је у слободним часовима трчк 
p> <p>Она диже очи, гледећи ме за часак нетренштице.</p> <p>— Што ме тако гледате?{S} Зар није  
е се, да не излете? осмехну се старица; неће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен пр 
киње у друштву са каквим добрим другом; неће становати у једној соби, а што су ближе, тим боље; 
бојте се. рече, благо се осмехнувши.{S} Неће ми ништа фалити.{S} Сетила сам се само своје прошл 
, што сам га уз себе спустила.</p> <p>— Неће те ми замерити, извињавала се; хоћу да видим какав 
> <hi>Стана.</hi> </p> <p>Држала сам да неће доћи.{S} Али већ после неколико дана стајао је пре 
 је све на врати прислушкивала, а мајка неће да се то зна; још сам за удадбу млада.{S} Тако је  
 баш и на отворен прозор метнути, па се неће вијнути у слободу, већ увек мени у собу.{S} Пуштам 
ла да ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће допустити тај корак.{S} Била је добра и према сиро 
 ме Данка бар у последњем часу оставити неће.{S} Поштује и воли она мене, али зависи од — мужа. 
е поново Даница.</p> <p>„Да боме да јој неће бити лако.{S} Али ако буде паметна, увидиће и сама 
 било доста увреде?!{S} А друго за цело неће.{S} Та сада има још жену и дете!“</p> <p>Хтела сам 
а смрт дреши нас од праве љубави, често нећемо то да увидимо ни да признамо.{S} Обмањујемо сами 
о знати; само немојте за мога живота, а нећете дуго чекати, још који дан. </p> <pb n="170" /> < 
ити за други пут.{S} Иначе ме други пут нећете посетити...{S} Сад ће најбоље бити, да расечем л 
...</p> <p>— Ију, како је дебела!{S} Ту нећете никад ни прочитати.</p> <p>— Е да, иде полако и  
осити и бићемо обоје сретни.{S} Или ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да се са женом раставим?{S}  
ово!</p> <p>Што се луксузне ношње тиче, нећу много да говорим.{S} Тог зла бивало је и за мог мл 
мљу. </p> <pb n="162" /> <p>„Не, мајко, нећу ти спомен каљати!{S} Твоја кћи је доста патила, па 
м дошо да иштем рачуна о владању твоме; нећу ти ни љубавника убити; немам права на то, а зацело 
а другоме.{S} Је ли то грех, незнам.{S} Нећу ни да испитујем.{S} Доцне је, али да није било лак 
ринску љубав и старање о деци!</p> <p>— Нећу да кажем, да није љубав.{S} Љубав је дабоме.{S} И  
обоје сретни.{S} Свет ће само знати, да нећу да се женим.{S} И то ће бити цела парада.“</p> <p> 
 у богатству лакше и комотније живе, па нећу да сам му на сметњи!“</p> <p>„Сирото моје дете,“ р 
а, кад је видила рођаку!{S} О, то никад нећу заборавити.{S} Па и сирота рођака још доста млада  
о, привуће их тек постепено.{S} За то и нећу да уображавам, да сам му већ сад симпатична.{S} То 
 ме; <hi>осећам</hi> да вас више видети нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећат 
ожим сиротовању,“ говорио је он, „овако нећу срдити родитеље, а бићемо обоје сретни.{S} Свет ће 
им мислима разговарам.{S} Други пут баш нећу.{S} Ал Боже мој — шта ћу онда? ...{S} После ми је  
м младожењу, послушаћу вас.{S} Сада још нећу.{S} Допало ми се да читам.{S} Док прочитам ову књи 
су грех из уста ожењена човека.</p> <p>„Нећу, да ћутим.{S} Доста сам патио!{S} Грехом називаш т 
убав, кад тако говорим и кад сам остала неудата.{S} Не, ћерко није тако.{S} Куцало је топло и м 
беше написано:</p> <p>„Зашто сам остала неудата.“ Као неки мото беше додато:</p> <quote> <l>Има 
у шешира, где сам са две девојке радила неуморно.</p> <p>Једног дана радила сам у дућану, кад с 
 излишан; било би детињарија, а можда и неупутно.{S} Наши се пути разишли, па нашто будити горк 
 то чинила неком природном искреношћу и неусиљеном учтивости.</p> <p>— Тако сам од прилике нага 
 природе, те не остаде без утиска.{S} И нехотице почела сам премишљати: какав мора бити „делија 
и треба тим више штовати! прекидох је и нехотице ја.{S} Лако је у добру добар бити, ал на муци  
и први љубавни занос прешао; те би ме и нехотице почео сматрати као узрок своје несреће.</p> <p 
>Старка ми стиште руку.</p> <p>Ја сам и нехотице привукла њезину руку својим уснама и пољубила  
S} Коме још то треба?!“ узвикнула сам у нехотице.{S} Сетила сам се, да су ме баш они одбацили,  
е тако анђеоска створа, па дошла у руке нечовеку......{S} Од ње је доста, што је лепа и што је  
 но стотину других, а остала сам овако, нешто са дужности а нешто баш са тог топлог срца и поно 
ће и старање о мени.</p> <p>„Тебе секо, нешто мучи,“ говорио ми чешће; (секом је звао још у дет 
а остала сам овако, нешто са дужности а нешто баш са тог топлог срца и поноса.</p> <p>Дужност м 
м себи осигурала а брак сам сматрала за нешто светије од обичне трговачке спекулације, па је ли 
а другог рукописа; а разметнуто било је нешто папира и неког цртежа.{S} Све беше јако пожутело. 
 мој дневник.{S} Давно сам опазио да те нешто тишти.{S} Ниси ми се хтела одати, но случај ми је 
 <p>Душан је био мојих година а Боривој нешто старији.{S} Обојица беху добра срца и изврсни сро 
је сасвим при свести.{S} Било је на њој нешто необично.</p> <p>— Опростите, душо, поче она, пок 
дан орманић с рафом, на коме је стајало нешто порцуланска и стаклена посуђа.{S} На шифонеру је  
о сам га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто ми је збуњен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} Кад 
 и слободним часовима, морала сам му по нешто на глас читати, а за тим сам према свом стрпљењу  
ше светлости и изглед на улицу.{S} И то нешто вреди.{S} Олакшава ми самоћу.{S} Оне друге собе г 
је „сермије“ да се одевам. „Тако ће бар нешто и детету остати, а мени није тешко једно дете хра 
реба праве воље за бољитак, па онда још нешто, а последице би дошле саме од себе.</p> <p>— Шта  
дошле саме од себе.</p> <p>— Шта је то „нешто?“ То ме интересује.</p> <p>— Видим вам из очију.{ 
 чапљастој охолости уображавају, да су „нешто више“ од дотичних.{S} Дабоме да је то глупост, ал 
милостивио, да нас по заслузи не казни, ни броја се не зна!{S} Шест година провела сам у њих.{S 
— Другом нисам; не марим да се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, ал вама ћу казат 
нам беше много хладнији него обично.{S} Ни руковали се нисмо, а иначе нам је то био обичај.</p> 
ако волим!“</p> <p>„Прећи ће све то.{S} Ни љубав није увек вечита, тешила сам је.“</p> <p>Није  
нски осећаји пунили су ми сада душу.{S} Ни једна жртва није ми била велика, кад се тицала Данке 
н ме хтео због овог, други због оног, а ни један због мене саме. т. ј. због мојих мана и врлина 
на добра а друга зла; вечито се косе, а ни једна не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у нама сви 
; била би неблагодарност према мајци, а ни Милан није смео знати, да сам ради њега умрла.{S} Он 
о на пример, и ја многе мушке штујем, а ни једног не љубим.</p> <p>— Нисте ме, ћерко, разумели, 
да побијем старичину тврдњу и разлоге а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепших 
јала се старица.{S} Ко не ради не треба ни да једе.</p> <p>Милан никако да скине очију са кавез 
 додаје: да ми се така срећа неби можда ни јавила, да није њега, да ме препоручи..{S} Учен је т 
друге собе гледе у ходник, немају зрака ни толико, рече старка, кад нас је у собу увела.</p> <p 
почео какву тему, што није интересовала ни мене ни њега.</p> <p>Разуме се, да му се нисам испов 
 јој нисам ништа казала.{S} Нисам имала ни каде.{S} Баш је стигао влак с бароном.</p> <p>Погреб 
м се сита исплакала за што, нисам знала ни сама.</p> <p>После неког времена дође и он у врт.{S} 
 Гладовала нисам никад.{S} Нисам морала ни по фабрикама губити своје здравље, као што га многе  
о икада!</p> <p>— Томе није крива школа ни метод, већ домаће васпитање и окона. „Дете ретко слу 
Она је обично тако безазлена, да не зна ни „на чем жито расте...“ Ко год хоће може је преварити 
 у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће. 
била „рђава особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дужност, него на  
ла, да га запитам, где је за толико, па ни то нисам могла; осећала сам, да би ме глас одао.</p> 
емно створење.{S} Од ње несме нико — па ни писац — тражити да уме мислити.{S} Она је обично так 
то није више братинска љубав, а невеста ни вереница још му нисам била, па би морала поруменити  
дмет.{S} Исто тако не силази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица вечито 
Ију, како је дебела!{S} Ту нећете никад ни прочитати.</p> <p>— Е да, иде полако и то, само стрп 
 мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати.</p> <p>— Гостољубље је лепа српска врлина,  
{S} Радња ми је добро ишла, те не прође ни три године а ја постадох богата „партија.“ Стајала с 
идим и поштено осећам.{S} Сиромах, није ни слутио какву ми је будућност у овом поквареном и лед 
е.{S} Она ће ме лако прегорети.{S} Није ни пошла за мене из љубави.{S} Новац и титула: „госпођа 
оме да је онда ту назатка.{S} Онда није ни чудо, што те после оговара; не увиђа своју погрешку, 
 јој не беше жао живота.</p> <p>— Дакле ни ту се нисам преварила? ви и пишете?{S} Незадовољни с 
и ме љубила нема сумње, а осећам, да ме ни сад презирати не можеш.{S} Па зар неби било лудо, ка 
а се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, ал вама ћу казати.</p> <p>Човек осети по к 
кву тему, што није интересовала ни мене ни њега.</p> <p>Разуме се, да му се нисам исповедала, н 
и, слепо јуре у пропаст, не обзирући се ни на што.</p> <p>Мајка је рекла: „заборавиће је поред  
јабучице од образа и безубих вилица, те ни мало не доликују оном широком челу и „грчком“ носу.{ 
Тако то бива, кад човек нема своје деце ни блиске родбине.{S} А уз то има велику титулу а мало  
ам је тужно.{S} У њезиним очима не беше ни трага од туге.{S} За цело јој не беше жао живота.</p 
ећма воле, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љубави за тебе.“</p> <p>Он се тргао, гледећи ме 
д достојанства...{S} То ми зацело не би ни она допустила.{S} Та за Бога! — Друго је бити чланиц 
х, да ћу умрети, полудети, али то не би ни једно; била сам млада и душевно снажна.{S} А:</p> <q 
ћи.{S} Тако говори младост.{S} Кад неби ни она тако говорила — џаба ти човека!{S} И снови су у  
 вам је тако добро испала, бољу је неби ни краљица умесила...</p> <p>— је лите да је била добра 
решницима моје врсте...{S} Попа ме неби ни разумео.{S} Рекао би ми можда — као у оној песми што 
.</p> <p>Још нисам била равнодушна, али ни суревњива; сећала сам га се као што се човек сећа ка 
 што су им тек стара времена добра, али ни ово чудо не могу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, п 
побегла у врт.{S} Зато те не корим; али ни после ниси ме морала обмањивати.{S} Могла си рећи: „ 
и сестра.</p> <p>„Имам каде.{S} Нема ми ни тридесет година.“</p> <p>„Нема ти ни тридесет година 
ми ни тридесет година.“</p> <p>„Нема ти ни тридесет година!“ узвикнуо је шогор зар ти хоћеш три 
а иштем рачуна о владању твоме; нећу ти ни љубавника убити; немам права на то, а зацело и није  
но код таке господе.{S} Не ће се видети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће га војниц 
дела, исто тако не може истински волети ни спољашње лепа човека, без душевних врлина.{S} Само д 
 сродили.{S} Ја и Даница немогосмо бити ни тренутка једна без друге.{S} Милана смо опет обе вол 
ам и ја, али без воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ одлази.</p> <p>— Збогом душо!{S} П 
таке господе.{S} Не ће се видети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће га војници, па и 
е се нагађати о мени разне гатке, нисам ни тада сумњала.{S} Кад прочитате, будите добри, па ми  
.{S} Рекла сам, да сам уморна.{S} Нисам ни слагала; уморила ме радозналост.</p> <p>Тек што сам  
там ти из свег срца.{S} Никада се нисам ни срдила на тебе; само ме је дуго болело, што ти је ве 
 не прави сметње.</p> <p>Боже, то нисам ни мислила! одјекну ми у души, а ваљда и са усана, јер  
 сама знала, да је излишно; а још нисам ни сама знала, да је љубав, што према њему осећам.</p>  
Исто тако не силази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица вечито у нашем  
раве љубави, често нећемо то да увидимо ни да признамо.{S} Обмањујемо сами себе, држећи, да нам 
ти је писао. — И Стевана сам волела, но ни он није за мене; све више увиђам, да је лакоуман и н 
ва особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дужност, него на право сво 
продаје.{S} Ништа јој није свето, често ни сама срећа па и живот љубљене особе, јер у место да  
тинићеве.{S} Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћу забо 
гоме.{S} Је ли то грех, незнам.{S} Нећу ни да испитујем.{S} Доцне је, али да није било лако руш 
 само знам да:</p> <quote> <l>Нисам баш ни много хтела </l> <l>Ал’ жеља ми беше смела,</l> <l>З 
ило ми се, да се и он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Разлог нисам имала; али љубав је најо 
сто видим и поштено осећам.{S} Сиромах, није ни слутио какву ми је будућност у овом поквареном  
{S} Има девојака свуда, ал сирома мора; није поповски син, па му треба бар две хиљаде да се зап 
ам.</p> <p>— Ништа, ништа, храбрила ме; није то тајна.{S} Сме свако знати; само немојте за мога 
 што сам га неприметно узео и прочитао; није то била проста радозналост, већ нада, да ти можда  
да зове доктора.{S} Сирота, знам зашто; није јој се баш милило живити.{S} Знам ја како је то ка 
д — мужа.</p> <p>Нека је просто и њему; није он први у ком је жудња за богатством, уништила сва 
 те сам могла читати кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — практичност...</p> <p>Била 
х година служила сам и код феишпана.{S} Није Маца макар ко!</p> <p>— Знам, сека-Мацо, па зато в 
 суревњивост мога друштва, рече она.{S} Није ништа племенито, но и опет у њојзи уживам; видим,  
{S} Била је то честита и добра душа.{S} Није сирота дуго лежала; само две недеље.{S} Доктора ни 
{S} Била је то чудна појава за мене.{S} Није се запослила „вечитом љубављу“ па и опет остала ве 
очитам ову књигу можда ћу и пробати.{S} Није згорег; само ме напомен'те...</p> <p>— Ију, како ј 
о моје.{S} Она ће ме лако прегорети.{S} Није ни пошла за мене из љубави.{S} Новац и титула: „го 
<p>Хтела сам да је заменим у сечењу.{S} Није ми дала.</p> <p>— Не, то ћу ја урадити, говорила ј 
еварити и онда, грех на његову душу.{S} Није она крива што је тако анђеоска створа, па дошла у  
7—20 година не тражи жену, већ новац. — Није у реду што ћу пред вама, дететом да кажем, али ко  
 и сви други.{S} Но нека му је просто — није знао шта чини.</p> <p>Опет је текла река времена,  
ам Еве — Књижица је учинила, што „баца“ није могао са „секом“ да — тичи.</p> <p>Тетка је далеко 
рио очи и уздахнуо.</p> <p>Од тога доба није ми изјављивао љубав речима, али је сваки поглед ко 
озналице од — „малосељана.“ Прабаба Ева није правила разлике.{S} Оставила је своје особине и је 
нили су ми сада душу.{S} Ни једна жртва није ми била велика, кад се тицала Данке.{S} Васпитала  
а смрт оставља за собом трагове, а тога није смело бити; била би неблагодарност према мајци, а  
љев џеп, па има шта да црпи! — Где тога није, дере му кожу с леђа, да накити своју душевну наго 
 се така срећа неби можда ни јавила, да није њега, да ме препоручи..{S} Учен је то човек, ал је 
 па ме је то збунило.{S} Држала сам, да није сасвим при свести.{S} Било је на њој нешто необичн 
рање о деци!</p> <p>— Нећу да кажем, да није љубав.{S} Љубав је дабоме.{S} И најгора мајка воли 
име мислите?</p> <p>— хоћу да кажем, да није баш рђаво, што се у младости човек заноси и прецењ 
и се поболи тичица, па већ се питаш: да није с твоје кривице?{S} А оне, матере, занемарују свој 
ај песник, но нека га Бог поживи!{S} Да није по кад-кад шале, јадно би изгледао овај свет.{S} Ј 
ал.{S} Сљед тога ретко беше недеље а да није на моји врати закуцао по који провођаџија.</p> <p> 
ћу ни да испитујем.{S} Доцне је, али да није било лако рушити своју срећу за рад дужности, то ј 
тка и прекиде ми читање.</p> <p>— Можда није њезина умотворина, приметила сам и наставила читањ 
а смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер сам поред свег тог остала чиста.{S} Веру 
} Дабоме да је онда ту назатка.{S} Онда није ни чудо, што те после оговара; не увиђа своју погр 
.{S} Али љубав, права света љубав, која није потекла из моменталних утисака једрих плећа, црних 
а ма у шали на мене измахнути, или која није осећала <pb n="147" /> потребе да ме се маши, па м 
ст година провела сам у њих.{S} Помајка није правила разлике између мене и своје кћери; учила н 
е беху задовољни својом ученицом; тетка није могла да ме се наљуби, кад сам јој прве чарапе опл 
четку.</p> <p>Ретки су људи, које патња није кадра сломити.</p> <p>— И то је само доказ, да так 
 поштеном женскињом.{S} Друга каментара није ми требало.</p> <p>Дођох и у „жељезничку улицу.“ И 
уго лежала; само две недеље.{S} Доктора није хтела. „Од овог ме нико не излечи, сека-Мари,“ гов 
есна?{S} Нашла сам да јесте.{S} Старица није била „рђава особа.“ За њу се још не зна ни добро н 
о на пример не пориче, да мајчина љубав није најмоћнија и најсветија. <hi>А кад мајка пита: как 
!“</p> <p>„Прећи ће све то.{S} Ни љубав није увек вечита, тешила сам је.“</p> <p>Није ми хтела  
д полске истинске љубави.{S} Свуда, где није тако, само је гадна страст животињска нагона и ниш 
љ био често темељ туђој несрећи.{S} Где није тога било, ту је опет требало вршити дужност, дужн 
глед где год је могао.{S} Доказа, да ме није разумео а још мање љубио оном љубављу, којом ја ње 
та ли сам ту препатила!{S} Па и опет ме није разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он газио уг 
на у свету више но икада!</p> <p>— Томе није крива школа ни метод, већ домаће васпитање и окона 
је остала само успомена.{S} С те стране није ми удадба ништа пречила, ал опет нисам мога да се  
ечери добила сам грозницу.{S} Даница се није одмицала од мене Око поноћи сам застала.{S} Кад са 
ела сам га нада све на свету, али ми се није дало да се дадем љубити од туђа момка. 0сећала сам 
ме зету а њиховом сину.</p> <p>То ми се није допало, али деца се волела а родитељи не попуштају 
 ми је било све јасно.{S} Поглед јој се није слагао с оним старачким лицем.{S} У том погледу ле 
гло пала сам на клупу и плакала, док се није смркло.{S} Тада дође Даница мени у башту.</p> <p>„ 
де си, девојко, за толико?{S} Да вам се није што десило? питала је она брижно.</p> <p>— Били см 
 је доста кажњена и онако; са снахом се није слагала, па је умрла код Данице, која се давно уда 
а љубим човека млађег од себе.{S} То се није слагало с моји назори.{S} Али све бадава; ја сам г 
радозналост.{S} Желила сам чути, што се није удала, али нисам имала од важности да је упитам.{S 
 своју срећу туђој жртвујем; топло срце није хтело да купује љубав, или само да љуби, већ је тр 
 нема праве љубави.{S} Несталан човек и није прави човек.{S} Но ви ме душо, нисте разумели.{S}  
ка убити; немам права на то, а зацело и није — један!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ прошапутала сам исп 
„Разумем!“ узвикнула сам поносито. „Али није нужно да га у мојим очима тако не достојно оцрњује 
Устала сам и донела још цвећа. ма да ми није требало.</p> <p>Сад сам била мирнија.{S} Закључила 
.{S} Долете па ме разоноде.{S} Никад ми није дуго време.{S} А како сам сама морала бих полудети 
епа и богата, а имао је и сина, више ми није требало, држала сам да се у писму јада, тек да ми  
та ћу данас да забиљежим? — Честитао ми није нико.{S} Ко би се мене и сећао?{S} Заборавили ме с 
увај од даљег искушења!“</p> <p>Нико ми није одговора дао; но зраци залазећег сунца, падаше на  
тражило у истој мери одзива; а понос ми није допуштао, да „лижем руку,“ која се могла ма у шали 
 ал нека је на окупу; ради других; мени није нужна.{S} И сад све памтим много јаче, него оно, ш 
ко ће бар нешто и детету остати, а мени није тешко једно дете хранити.{S} Где једу троје, јешће 
 се канда не слаже с истином.{S} Зар ти није већ дневник казао, да се то море хоће и код мене д 
белог.{S} Ето видите, да појам о лепоти није једнак!{S} Сва божија створења лепа су, ако само н 
е учитељ, као и отац ми.{S} Деце у кући није имао; јединицу ћерку беше удао пре 10 година.{S} О 
а ме је сузним очима испратила; Боривој није дошао да се опрости, зашто — незнам.</p> <p>У туђи 
ушан је знао све тајне моје, но Боривој није, те ми у почетку чудно било његово саучешће и стар 
здаје а народност продаје.{S} Ништа јој није свето, често ни сама срећа па и живот љубљене особ 
зета, да ми даде припомоћ.</p> <p>Лепим није хтео, за то је суд решио 10 фор. месечно.{S} Могла 
 неблагодарност према мајци, а ни Милан није смео знати, да сам ради њега умрла.{S} Онда неби < 
S} Ја нисам крива!“ јаукнула сам.{S} Он није чуо тај јаук; био је већ на улици.</p> <p>Скочила  
писао. — И Стевана сам волела, но ни он није за мене; све више увиђам, да је лакоуман и не пост 
е узме.{S} Чинила сам све могуће, но он није осећао симпатије према њој.</p> <p>Волео је другу, 
 смејао.</p> <p>„Што се смејете?{S} Ово није измишљотина, већ права истина.{S} Све су то разлоз 
 славољубива и поносита.</p> <p>Но нико није без мане и ја сам је волела, врло волела; једно би 
 и кад сам остала неудата.{S} Не, ћерко није тако.{S} Куцало је топло и моје срце, можда топлиј 
т изједначило би време и љубав, да само није било другога — чинило ми се, да је врло слаб за жр 
чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце је тек било измучено и успавано 
мер мајка мање љуби своје чедо, кад оно није код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми </p>  
ез тога колебања неби била човек.{S} То није грех; то је на карактерном човеку врлина; показује 
<p>„Што ћутиш?{S} Реци, да хоћеш.{S} То није грех: жени ћу оставити сво добро моје.{S} Она ће м 
љубити од туђа момка. 0сећала сам да то није више братинска љубав, а невеста ни вереница још му 
 збуњено и брзо отпочео какву тему, што није интересовала ни мене ни њега.</p> <p>Разуме се, да 
рхтала сам. „Шта ће сад од мене?{S} Зар није било доста увреде?!{S} А друго за цело неће.{S} Та 
е.</p> <p>— Што ме тако гледате?{S} Зар није тако?</p> <p>— Баш тако сам и ја мислила, рече она 
иваш ти моју љубав према теби.{S} А зар није већи грех, да се растанемо сад, кад сам и по други 
ек донео по какву играчку.{S} Но то нас није толико веселило колико његово приповедање о страно 
 јако пожутело. — Знак, да им идентитет није тек од јуче.</p> <p>Преметала је неко време по кут 
а ми не замерите!{S} Незнање и невиност није једно исто!{S} А ви нисте данас дете.{S} Бар претп 
 па се и сам тако називао; само што још није умео да изговори глас „р“; обично га је замењивао  
S} Душан ме увек кори због тога.</p> <p>Није ми одговорио, само ме гледао.</p> <p>„Што ме тако  
ије увек вечита, тешила сам је.“</p> <p>Није ми хтела веровати.{S} Да је утешим, приповедала са 
и ти та мужића њена </l> <l>Па га љуби, никад се не жури.</l> </quote> <p>— Гле како баба сравњ 
седника П...ћа.{S} Да ли из наклоности, никад нисам дознала.{S} Клонила сам се њега и породице  
 оставиле.{S} Долете па ме разоноде.{S} Никад ми није дуго време.{S} А како сам сама морала бих 
/p> <p>Како су живели у „новоме свету,“ никад нисам поуздано дознала.{S} Нису се више враћали.{ 
 телесне лепоте?!{S} Мислићете да можда никад нисам била способна за љубав, кад тако говорим и  
 да моји греси нису обични.{S} Нисам ја никад газила заповести, већ сам их вршила.{S} Нисам раз 
пље шаренило, а свесна разборита човека никад.{S} Ко се држи за свесна, па и опет тек спољашњос 
ити и оно што морам.{S} Разговор овакав никад не почињем.{S} Мислим: не ће ме разумети а могу м 
 <p>— Ију, како је дебела!{S} Ту нећете никад ни прочитати.</p> <p>— Е да, иде полако и то, сам 
.{S} Мало је говорила у опште, а о себи никад; и ако је често виђала у касапници.{S} Тамо је ку 
> <p>— Како се узме.{S} Гладовала нисам никад.{S} Нисам морала ни по фабрикама губити своје здр 
адовала, кад је видила рођаку!{S} О, то никад нећу заборавити.{S} Па и сирота рођака још доста  
у своју децу сваки дан.{S} Па зар им то никад не пада на памет?{S} Зар се не страше муке и клет 
ако:</p> <p>Праштам ти из свег срца.{S} Никада се нисам ни срдила на тебе; само ме је дуго боле 
ору.</p> <p>С моје стране не беше дакле никакве кривице, па и опет их брзо нестаде са света; ко 
 љубави, поштовања и познавања?!{S} Не, никако не!{S} Новац, проклети новац, главни је фактор с 
 што ми је хтеде поднети.{S} Примити је никако нисам смела, бар не с мирном савешћу.{S} Навикну 
 ради не треба ни да једе.</p> <p>Милан никако да скине очију са кавеза, а образићи му се зарум 
дњим издисајем моје љубави према Милану никла ми је у срцу клица сумње у мушку сталност, а поно 
е страстан занос и животињски нагон.{S} Нико на пример не пориче, да мајчина љубав није најмоћн 
аничено, а оно се узвисило над њиме, па нико не замера.{S} С радошћу узима стан тако усамљено ж 
 данас да забиљежим? — Честитао ми није нико.{S} Ко би се мене и сећао?{S} Заборавили ме сви, п 
еље.{S} Доктора није хтела. „Од овог ме нико не излечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад сам је нуд 
 неко надземно створење.{S} Од ње несме нико — па ни писац — тражити да уме мислити.{S} Она је  
p>„Сестри од тетке?{S} Па можеш.{S} Али нико те не тера...“</p> <p>Зајецала сам на глас.</p> <p 
веома славољубива и поносита.</p> <p>Но нико није без мане и ја сам је волела, врло волела; јед 
 па хајде самном далеко у свет, где нас нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те на рукама носит 
пи и сачувај од даљег искушења!“</p> <p>Нико ми није одговора дао; но зраци залазећег сунца, па 
.{S} Сад је јецала.</p> <p>— Зар немате никог свог? питала сам је ја.</p> <p>— Приповедаћу, каз 
убави и с оне стране гроба и држала, да никога више љубити не могу!</p> <p>Био је Миланов друг  
а и фирма неприкосновеног поштења...{S} Ником не пада наум, колко се себичних, на и неморалних  
p>— Зашто, мајко?{S} Ја држим да читање никоме не шкоди.{S} Ваљане књижевне ствари увек су кори 
ст животињска нагона и ништа више! (Ја) нисам била така.{S} За то сам незгодна јунакиња.{S} Да  
сам сад видила.{S} Како је она осећала, нисам хтела да испитујем.{S} Нашто би ми и било?{S} Дос 
} Да ће се нагађати о мени разне гатке, нисам ни тада сумњала.{S} Кад прочитате, будите добри,  
<p>У врту сам се сита исплакала за што, нисам знала ни сама.</p> <p>После неког времена дође и  
јућем срцу.{S} Овог пута нисам побегла; нисам имала снаге, јер то беше последњи загрљај.{S} Пос 
си ти овде била.{S} Тада сам га одбила; нисам знала како он мисли, но сад сам већ дала реч и ју 
..</p> <p>Смејала се загонетним смејом; нисам могла да одредим, дали себи или — модерним јунаки 
о гледали.</p> <p>„Не отимај ми име!{S} Нисам ја крива што се тако десило,“ срдила се жена; „вр 
е кућа не кући.{S} Тако се разорава.{S} Нисам од оних, што су им тек стара времена добра, али н 
S} О старици јој нисам ништа казала.{S} Нисам имала ни каде.{S} Баш је стигао влак с бароном.</ 
газила заповести, већ сам их вршила.{S} Нисам разорила туђу, већ своју срећу!{S} Разоравала сам 
а бити „делија“ за кога би ја пошла.{S} Нисам дуго морала премишљати; прва слика што је нађох у 
ена, и некако чудновато расположена.{S} Нисам могла да побијем старичину тврдњу и разлоге а ни  
у сабу.{S} Рекла сам, да сам уморна.{S} Нисам ни слагала; уморила ме радозналост.</p> <p>Тек шт 
о се узме.{S} Гладовала нисам никад.{S} Нисам морала ни по фабрикама губити своје здравље, као  
да немаш право што се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и то Душан — “</p> <p>Свршити нисам могл 
 уђе ми у собу и седе преко од мене.{S} Нисам дизала очију; била сам збуњена.</p> <p>„Шта то ве 
гледао цвеће што је лежало на тезги.{S} Нисам дизала очију, али сам осећала његов благи али исп 
амо рећи, да моји греси нису обични.{S} Нисам ја никад газила заповести, већ сам их вршила.{S}  
 мене, кам год им се прохте смејати.{S} Нисам ишла обичним трагом — стазом утрвеном, па сам им  
и се.</p> <p>Ћутала сам за тренутак.{S} Нисам одмах нашла згодна одговора.</p> <p>— Чудно питам 
аљда се не ћете за то наћи увређени?{S} Нисам рђава, ако сам сирота!{S} А колико сам пута мисли 
овановића, нашег узор песника.</p> <p>— Нисам читала; а и откуд?{S} Ја сам стара а то је млађи  
о ми је до руке дошло.{S} Камо среће да нисам ништа читала!{S} Старка тешко уздахну и отвори књ 
 веселија.{S} Боривој је имао право; ја нисам била од оних што лако подлежу.</p> <p>Још нисам б 
ариш!“</p> <p>„Милане!{S} Милане!{S} Ја нисам крива!“ јаукнула сам.{S} Он није чуо тај јаук; би 
 бар не онако, како сам ја хтела.{S} Ја нисам одређивала, шта је љубав; само сам рекла, да је о 
смејала.{S} Тек сад сам видела, да и ја нисам искључена из наслеђа прабабе нам Еве — Књижица је 
</head> <p>— Како се узме.{S} Гладовала нисам никад.{S} Нисам морала ни по фабрикама губити сво 
 и чисто се чудила, како пре то увидила нисам.</p> <p>Постала сам и према њему збуњена; бојала  
 која је из љубави погрешила.{S} Милана нисам жалила.{S} Не поверење према мушкима беше у мени  
е свим нагло бијућем срцу.{S} Овог пута нисам побегла; нисам имала снаге, јер то беше последњи  
 стиди жене из нижег сталежа.{S} Разлог нисам имала; али љубав је најосетљивија, па с тога чест 
но. „Не ћу да живим, кад га немам и кад нисам сретна!“ То истина говори очајање, али више и чеш 
а П...ћа.{S} Да ли из наклоности, никад нисам дознала.{S} Клонила сам се њега и породице му.{S} 
>Како су живели у „новоме свету,“ никад нисам поуздано дознала.{S} Нису се више враћали.{S} Тек 
не лепоте?!{S} Мислићете да можда никад нисам била способна за љубав, кад тако говорим и кад са 
.{S} Погледајме, па ћеш видети.{S} Дуже нисам могао издржати, Па сад ме осуђуј како знаш!{S} До 
 — отерали.</p> <p>Од саме зараде своје нисам могла сад живети, те молим зета, да ми даде припо 
 а могла сам и љубави имати, само да се нисам држала поштења и дужности.{S} Овако сам остала ве 
p>Праштам ти из свег срца.{S} Никада се нисам ни срдила на тебе; само ме је дуго болело, што ти 
 окренула на другу страну; но и опет се нисам могла отрести мисли: „зашто да је збуњен и зашто  
ене ни њега.</p> <p>Разуме се, да му се нисам исповедала, него место тога отпочела какву згодну 
еше жао живота.</p> <p>— Дакле ни ту се нисам преварила? ви и пишете?{S} Незадовољни сте можда  
p>Страшне мисли кидаше ми душу.{S} Више нисам могла издржати.{S} Преломила сам печат.</p> <p>Ни 
вид сасвим изгубити.</p> <p>Радити више нисам смела, те дођох њима у кућу.</p> <p>Док је трајал 
Желила сам чути, што се није удала, али нисам имала од важности да је упитам.{S} Чинило ми се,  
сам да живим, но у кући тој дуже остати нисам могла.{S} Земља је чисто горела подамном; морала  
т доћи.{S} Оне ме задржавала, но остати нисам хтела.{S} Чинило ми се, да страна госпа ишчекује  
 ја крива и то Душан — “</p> <p>Свршити нисам могла, пала ми је на груди и јецала: „опрости, оп 
ницима тек на станици.{S} О старици јој нисам ништа казала.{S} Нисам имала ни каде.{S} Баш је с 
то јесам.</p> <p>То је трајало, све док нисам са ужасом увидела, да је баш то само прегоревање  
ану примала сам од тетке и тече све док нисам добро читати научила, а после сам је тражила и у  
— Приповедаћу, казаћу вам све. — Другом нисам; не марим да се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби м 
 је хтеде поднети.{S} Примити је никако нисам смела, бар не с мирном савешћу.{S} Навикнут је би 
; хоћу да видим какав је.{S} Већ одавно нисам читала; можда сам већ и заборавила.{S} Ту се опет 
 па да не прави сметње.</p> <p>Боже, то нисам ни мислила! одјекну ми у души, а ваљда и са усана 
ма, почела сам плакати.{S} За што? — То нисам знала: само је тако морало бити; срце ми је кипил 
а.</p> <p>„Па зашто златом?{S} Досад то нисам носио.“</p> <p>„Мајка тако хоће; биће ти венчана“ 
 га запитам, где је за толико, па ни то нисам могла; осећала сам, да би ме глас одао.</p> <p>„Т 
ли зар сва кривица лежи на мени?{S} Зар нисам био преварен, а превару си потпомагала — ти сама. 
га од стабла откинеш; но свенула и опет нисам.{S} Деца су као оне биљке, што у сваком земљишту  
е није ми удадба ништа пречила, ал опет нисам мога да се решим за удадбу по рачуну.{S} Егзистен 
дашњу љубав према Милану.{S} О Боривоју нисам јој ништа говорила.{S} Држала сам да је излишно;  
ска љубав, а невеста ни вереница још му нисам била, па би морала поруменити сама пред собом, да 
ad> <p>Вратила сам се својима.{S} Радњу нисам одмах хтела отворити; требало ми је одмора у свак 
и љубила свим срцем својим.</p> <p>Срцу нисам могла забранити да га не љуби.{S} Но, да ме је је 
} Устала сам и ја, али без воље.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ одлази.</p> <p>— Збогом  
 дневник, биографију, шта ли је?{S} Још нисам почела читати.</p> <p>— Е, онда ме баш мораш прим 
сам ви сама знала, да је излишно; а још нисам ни сама знала, да је љубав, што према њему осећам 
ила.{S} Држала сам да је излишно; а још нисам ви сама знала, да је излишно; а још нисам ни сама 
ла од оних што лако подлежу.</p> <p>Још нисам била равнодушна, али ни суревњива; сећала сам га  
а увидети; само знам да:</p> <quote> <l>Нисам баш ни много хтела </l> <l>Ал’ жеља ми беше смела 
а.{S} Тако је рекла и баба-Мари.</p> <p>Нисам је мислила издати; али новост не беше баш обичне  
здржати.{S} Преломила сам печат.</p> <p>Нисам се преварила.{S} Он ми је писао и молио ме да му  
ијо глатка?“ рече промуклим гласом он. „Нисам дошо да иштем рачуна о владању твоме; нећу ти ни  
 Давно сам опазио да те нешто тишти.{S} Ниси ми се хтела одати, но случај ми је помогао.{S} Пре 
ита, за што си тако остала.{S} Доста да ниси удата, и то је довољан разлог, да с неким презирањ 
презирањем о теби говори.{S} Баш као да ниси свестан створ, већ мртва роба, која остане у дућан 
} Сад сам се сетила, да твој део добила ниси.</p> <p>— Вас као да слабо занима старичин живот?  
 врт.{S} Зато те не корим; али ни после ниси ме морала обмањивати.{S} Могла си рећи: „не волем  
 већ да кажем истину.</p> <p>— Зашто ми ниси казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тетка. 
али и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти то ниси увидио?“ шапутала сам узбуђено ја.</p> <p>„Јесам.{ 
т отрован.{S} Доказ томе већ је то, што ниси пошла мојим путем...{S} Преклињем те, опрости ми и 
.</p> <p>„Што си плакала?{S} Зар га још ниси заборавила?“ питао је прекорним гласом.</p> <p>„Ко 
“ викнула је, а очи јој срдито севаше; „ниси дете, да те држим на крилу!“</p> <p>„То и не тражи 
хладнији него обично.{S} Ни руковали се нисмо, а иначе нам је то био обичај.</p> <p>Дужност ми  
а било је и одзива.{S} Но опет се узели нисмо, а све зашто:</p> <p>Први је био богат и из племи 
к и није прави човек.{S} Но ви ме душо, нисте разумели.{S} Ја сам рекла: права љубав, а та незн 
 штујем, а ни једног не љубим.</p> <p>— Нисте ме, ћерко, разумели, бар не онако, како сам ја хт 
ање и невиност није једно исто!{S} А ви нисте данас дете.{S} Бар претпостављам, кад сте већ учи 
вету,“ никад нисам поуздано дознала.{S} Нису се више враћали.{S} Тек пре десет година, чула сам 
боље.{S} Не марим о себи да говорим.{S} Нису баш пријатне успомене; а можете и из овога све доз 
к смешно, па фалим Бога, што ме још оне нису оставиле.{S} Долете па ме разоноде.{S} Никад ми ни 
да и оне што не ишчитају ...</p> <p>Оне нису ништа ишчитале, но ја сам осећала, да и он мене та 
о, а хтела сам само рећи, да моји греси нису обични.{S} Нисам ја никад газила заповести, већ са 
} Сва божија створења лепа су, ако само нису богаљеви или измет природни.{S} Укус и фантазија м 
ава љубав је вечита.{S} Она нема краја, нити се може уништити; тако на пример, ако љубимо истин 
 и душе.{S} Ретко је земљиште у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њ 
креном љубављу; само што код једног тек ниче, а код другог се већ суши.</p> <p>Него и ја сам кр 
</p> <p>Поруменила сам.</p> <p>— Ништа, ништа, храбрила ме; није то тајна.{S} Сме свако знати;  
е сузе, те одреши језик.</p> <p>„Ништа, ништа,“ шапутала сам кроз плач; „мајка ће бити задовољн 
овек, а што ће да чини таки јадник?!{S} Ништа друго, већ да проклиње час свога рођења!{S} Заист 
ма, вера издаје а народност продаје.{S} Ништа јој није свето, често ни сама срећа па и живот љу 
јвност?</p> <p>Поруменила сам.</p> <p>— Ништа, ништа, храбрила ме; није то тајна.{S} Сме свако  
успомена.{S} С те стране није ми удадба ништа пречила, ал опет нисам мога да се решим за удадбу 
вњивост мога друштва, рече она.{S} Није ништа племенито, но и опет у њојзи уживам; видим, да ме 
ра.{S} Сујета је то, моја ћерко, и више ништа.{S} Хоће заједно са децом својом да светли пред с 
амо је гадна страст животињска нагона и ништа више! (Ја) нисам била така.{S} За то сам незгодна 
успомена; пламен у последњем издисају и ништа више.</p> <p>Да га заборавим, допринела је много  
. рече, благо се осмехнувши.{S} Неће ми ништа фалити.{S} Сетила сам се само своје прошлости, а  
хнула сам и оборила очи, не рекавши јој ништа.{S} Било ми је срамота, да потврдим и ту ману наш 
в према Милану.{S} О Боривоју нисам јој ништа говорила.{S} Држала сам да је излишно; а још ниса 
ца.{S} Време ужини већ прошло, а ја вам ништа не износим.{S} Морате се душо, задовољити ониме,  
е до руке дошло.{S} Камо среће да нисам ништа читала!{S} Старка тешко уздахну и отвори књигу.</ 
 тек на станици.{S} О старици јој нисам ништа казала.{S} Нисам имала ни каде.{S} Баш је стигао  
оне што не ишчитају ...</p> <p>Оне нису ништа ишчитале, но ја сам осећала, да и он мене тако ис 
чно својевољно похађање — не донаша баш ништа....{S} Карактерише је само као простакињу, „што с 
 о фрајла-Стани.{S} Незнадоше о њој баш ништа; само сека-Маца рече, — баш је била унела штрудлу 
 грунуше сузе, те одреши језик.</p> <p>„Ништа, ништа,“ шапутала сам кроз плач; „мајка ће бити з 
ла толико плакати?“ шапутала јој мајка, но доста гласно; постеље су им стојале једна уз другу.  
 скоро опет доћи.{S} Оне ме задржавала, но остати нисам хтела.{S} Чинило ми се, да страна госпа 
таре црне дане.</p> <p>Тако сам писала, но сам Бог зна шта сам претрпила док сам написала то не 
у рукопису.</p> <p>Све сам радо читала, но Обрадовићеве басне по најрадије, јер сам разумевала, 
сно дете.</p> <p>Ја сам заиста дрхтала, но више од узбуђења, но од зиме.</p> <p>„Хајдемо у собу 
да ти је писао. — И Стевана сам волела, но ни он није за мене; све више увиђам, да је лакоуман  
p>Хтела сам јој рећи, чија је то песма, но она настави:</p> <p>— Добра и оштроумна девојчица, а 
ам заиста дрхтала, но више од узбуђења, но од зиме.</p> <p>„Хајдемо у собу, дошла је мајка;“ па 
авано!</p> <p>Стидила сам се сама себе, но све бадава; ја сам га љубила из свег срца и душе сво 
е говорити, да се њих двоје радо гледе, но она је то до сад увек одрицала.)</p> <p>Чим се венча 
ши ми лист.{S} Невидим добро; ситна је, но толико сам назрела.</p> <p>— Јесте мајко, лист је по 
к њега.</p> <p>Крила сам своје осећаје, но он их је ипак дознао.{S} Љубав је најтеже сакрити.{S 
ло је топло и моје срце, можда топлије, но стотину других, а остала сам овако, нешто са дужност 
м.</p> <p>Душан је знао све тајне моје, но Боривој није, те ми у почетку чудно било његово сауч 
ају ...</p> <p>Оне нису ништа ишчитале, но ја сам осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто  
ле сам водила дневник.{S} Смејаћете се, но кад-кад нас <pb n="150" /> баш та детињарија задржи  
ишала и почела радити.{S} Умила сам се, но очи ми Беху још исплакане.{S} На једанпут ступи у ду 
друштву се све лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј је некако чудно звучао; те сам га зачуђено  
а — ја сам вереница!</p> <p>Чудићеш се, но тако је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т 
и да је узме.{S} Чинила сам све могуће, но он није осећао симпатије према њој.</p> <p>Волео је  
р. месечно.{S} Могла сам добити и више, но ја сам зарад Данкина мира пристала на — најмање.</p> 
 желети.{S} Провођаџија бар тако тврди, но у својој невиности додаје: да је младожења дошао на  
Молила сам је да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати.</p> <p>— Гостољубље је л 
и сам провела две године у раду и тузи, но време је учинило своје; постепено почела сам бивати  
м га одбила; нисам знала како он мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ј 
читава „полемика“ о овој или оној теми, но то је ређе бивало; обично смо се у назори слагали; т 
нешто тишти.{S} Ниси ми се хтела одати, но случај ми је помогао.{S} Пре две недеље си једног ју 
 топло; срце ми је живље почело куцати, но тек за тренутак; после ме обли румен стида; и свега  
сала.{S} Оставила сам тај посао Даници, но онда је дуго морао чекати.</p> <p>Што се то „мој мал 
ладалачки израз. — Баш враг тај песник, но нека га Бог поживи!{S} Да није по кад-кад шале, јадн 
ности и љубави.{S} Остала сам да живим, но у кући тој дуже остати нисам могла.{S} Земља је чист 
да их напати оно — што зовемо судбином, но таки карактери умеју се узвисити над једним и другим 
ливала икону.{S} Срце ми се још цепало, но душа ми је била мирна, од прилике онако, као кад учи 
ала — љубав.</p> <p>Срце ми је дрхтало, но поглед сам мирно издржала; с последњим издисајем мој 
 пита: „има ли мираза?...“</p> <p>— Но, но, дабоме да то не сме фалити.{S} Ал тек, тек.</p> <p> 
тва, рече она.{S} Није ништа племенито, но и опет у њојзи уживам; видим, да ме воле бар у неку  
 с нама.{S} У теби ће имати бољу матер, но у жени, која га је родила, ал не схваћа и занемарује 
пути!</p> <p>Сузе јој грунуше из очију, но брзо их убриса.</p> <p>— Не замерте ћерко.{S} Така с 
 правопису; био је још у првом зачетку, но он беше његов присталица.</p> <p>После смо му тек ти 
старац.{S} Дође до душе раније у школу, но што сад учитељи долазе, али прозове нас једно да гов 
ећ на оштрији поглед повуку се у буџак: но природа остаје природа, па се бојим да не буде каква 
аку изјаву.</p> <p>Био ми је загонетка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је заволео — другу. </p> 
м „баба-девојку“ овога пута без успеха; но дошла сам и дома, а она ми је била у памети.{S} Била 
} Пуштам ја њих, да се по соби пролете; но онда држим у крилу Марка и Аурору.{S} Немам баш неог 
ећаје утишам и отерам те варљиве мисли; но опет сам тек о Боривоју сањала...</p> <p>И сутра-дан 
и, а ко зна оћул вас још кадгод видити; но ја сам вас заволела онако на први поглед.{S} Лице ва 
ења!“</p> <p>Нико ми није одговора дао; но зраци залазећег сунца, падаше на трном окруњену глав 
се и зловољно окренула на другу страну; но и опет се нисам могла отрести мисли: „зашто да је зб 
м као цветак, кад га од стабла откинеш; но свенула и опет нисам.{S} Деца су као оне биљке, што  
мљеним је људима он често и потреба.{S} Но једне зиме беше овладала самном нека чама.{S} Држала 
> <p>У оба случаја било је и одзива.{S} Но опет се узели нисмо, а све зашто:</p> <p>Први је био 
„ти си много патила... патиш и сада.{S} Но буди паметна, буди снажна а време ће све излечити.“< 
басне</title>“ и остала његова дела.{S} Но ја сам се касније и сама задубљивала и у сувопарније 
тер, моју чистоту онако лабава била.{S} Но и тога је давно нестало, па буди миран и сретан!</p> 
еном клицом светског здравог разума.{S} Но и опет боли, још те како боли та глупост светска.{S} 
а.{S} Изузетака је да боме и у томе.{S} Но будите уверени, да су таки људи у самој ствари „лакш 
м, па сам им необична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то заслужила?{S} Јесам ли?</p> <p>Догађаји  
идео сам га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто ми је збуњен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S}  
{S} И најгора мајка воли своје дете.{S} Но површна је и мајчинска љубав код таке врсте матера.{ 
ајвећа срећа.</p> <p>— Право велите.{S} Но зато опет по, највише „весело срце кудељу преде.“ Са 
нисам могла забранити да га не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекла, а око би сво 
је могао.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека му је просто — није знао шта чини.</p> <p>Опет  
доникле, а после се опет разилазили.{S} Но ту неједнакост изједначило би време и љубав, да само 
 је то видео, хтео је све жртвовати.{S} Но тада је било касно.{S} Осећала сам каква нас провали 
пре сам вам хтела све усмено казати.{S} Но овако је боље.{S} Не марим о себи да говорим.{S} Нис 
еч, а већ сам мислила, не ћете доћи.{S} Но причекајте, да изађем пред вас.{S} Требало би времен 
помајка, приказујући ме својој деци.{S} Но ми смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница не 
} Несталан човек и није прави човек.{S} Но ви ме душо, нисте разумели.{S} Ја сам рекла: права љ 
в, чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце је тек било измучено и успав 
 јунаци.</p> <p>Добро велите, ћерко.{S} Но куда ми одосмо, а хтела сам само рећи, да моји греси 
но, па ме загрливши и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла још тога дана кола за *.</p> <p>Кад 
дванајсту годину сретно и задовољно.{S} Но сад на једанпут паде опет судбини на памет да се сам 
ресује.</p> <p>— Видим вам из очију.{S} Но то ћу оставити за други пут.{S} Иначе ме други пут н 
 нам је увек донео по какву играчку.{S} Но то нас није толико веселило колико његово приповедањ 
} Клонила сам се њега и породице му.{S} Но у њему је сад тек беснила „плава крв“. — Осећао се у 
ам на три хиљаде, разуме се у шајну.{S} Но тада беше толика свота знатан капитал.{S} Сљед тога  
м.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер сам поред свег тог остала чи 
и о мени, кад тако изненада одлазим?{S} Но дужност према мајци одговорила ми; „За тебе мора бит 
прво пита: „има ли мираза?...“</p> <p>— Но, но, дабоме да то не сме фалити.{S} Ал тек, тек.</p> 
оно је мени необично одано, скоро већма но рођеној матери својој.</p> <p>Мајчински осећаји пуни 
д тога пред њиме хотимице показала гора но што јесам.</p> <p>То је трајало, све док нисам са уж 
ружење с мушки интимно, често интимније но с женскињом.{S} Остало је женскиње ограничено, а оно 
а која вајда?{S} Шарлатана у свету више но икада!</p> <p>— Томе није крива школа ни метод, већ  
и кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но обично.</p> <p>Поздрав нам беше много хладнији него  
изледало да је миран, само је био блеђи но обично.</p> <p>„Изашла си тако лако одевена, а већ с 
шкиња и мала Данка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за руку и одведе у твоју собу, да ми по 
е био син ондашња имућна бележника, леп но лакоуман младић.{S} Чула сам чешће говорити, да се њ 
за тим још и на вратима ходника.</p> <p>Но да се вратим приповедци. </p> <pb n="137" /> <p>Једн 
ла веома славољубива и поносита.</p> <p>Но нико није без мане и ја сам је волела, врло волела;  
мишљење тек одобрио или допунио.</p> <p>Но да скратим; не пишем роман или приповетку, него тек  
онетко!“ узвикну он, пустивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим  
био обичан, а правопис, на моје чуђење, нов и доста правилан.</p> <p>Кад је тетка дошла, почела 
вања и познавања?!{S} Не, никако не!{S} Новац, проклети новац, главни је фактор свуда!</p> <p>Г 
{S} Није ни пошла за мене из љубави.{S} Новац и титула: „госпођа докторка“, њезин је идеал...“< 
{S} Срам их било!{S} Хоће с картањем на новац бајаги неке забаве.{S} Лепа забава, која из туђег 
S} Лепа забава, која из туђег џепа вади новац, без да си га заслужила!{S} Боље да остану забаве 
?!{S} Не, никако не!{S} Новац, проклети новац, главни је фактор свуда!</p> <p>Грамљивост за њим 
 ако се не сложиш са сестром, имаш свој новац а вешта си машамода, па отвори трговину.{S} То са 
омак од 17—20 година не тражи жену, већ новац. — Није у реду што ћу пред вама, дететом да кажем 
о сам још своје имала, претворила сам у новац и тражила себи лека. </p> <pb n="169" /> <p>Зарад 
, да ме издржава и васпита, за оно мало новаца што ми је остало од родитеља.{S} Она радо приста 
 Рајића и његову историју: даље „<title>Нови плутарх</title>“ по Бланшару и Шилеру, Соларићево  
ка.{S} Држала је, припасаћу кецељу и на ново засука рукаве, чим ме похвали — и ради чак и оно,  
 Што не ваља не ваља, па било старо или ново!</p> <p>Што се луксузне ношње тиче, нећу много да  
о Бланшару и Шилеру, Соларићево „<title>Ново гражданстко земљеописаније</title>“ и „<title>Улог 
ене је учитељско грло...</p> <p>— Грло „новога метода,“ насмеши се она, зато вас „стара природа 
чамо, отпутоваћемо у Америку.{S} Тамо у новом свету лакше ће Боривој стећи гласа а и за мене ће 
ми се следили.</p> <p>Како су живели у „новоме свету,“ никад нисам поуздано дознала.{S} Нису се 
ри.</p> <p>Нисам је мислила издати; али новост не беше баш обичне природе, те не остаде без ути 
ешће и четворо“, чула сам говорити моју нову помајку.</p> <p>Срце ми је задрхтало, та жена изгл 
.{S} А уз то има велику титулу а мало — новца; приповедао нам једног дана теча. </p> <pb n="141 
тај жутокљун мисли кад се жени: нека је новца, а жена је на свету и више!{S} Па и девојке можеш 
 од — така савезника?!</p> <p>Док траје новца, левентују обоје и сносе се, нестане ли га, бива  
ођох њима у кућу.</p> <p>Док је трајало новца од касније зараде моје поштовали ме, али кад је т 
срећи.{S} Зато одавно меркају девојку с новци, а он одмах препоручио мене.{S} Партија је добра, 
оже.{S} Уверена сам била, да би старицу новчано радо помогла (то допуштају „госпоцка“ правила.. 
е поштовали ме, али кад је требало који новчић потрошити од онога, што сам им поклонила, пресед 
а то осетим по мирису, па волим платити новчић два више, само да је добро и чисто.{S} Намажите  
а су гадне и смешне те здепнасте кратке ноге; ми сликамо врага црног а црнац га замишља белог.{ 
ом лепотом?{S} Кинез стеже својој ћерци ногу, да би је полепшо а нама су гадне и смешне те здеп 
е ученице тарући ми чело и руке, а чело ногу стајаше он погнутом главом и сузним очима.</p> <p> 
ко, баца неможе с тобом тичати; боле га ножице! — рече ми мали Милан.{S} Сестре га звале „брацо 
ини.</p> <p>Опет је текла река времена, носећи и добро и зло у море заборава.</p> <p>Просилаца  
авила...) али да посетим баба-Стану, не носећи јој припомоћ какве добротворне женске задруге, б 
е и искреност, љубиће мо то и онда, кад носилац тих врлина у гроб сађе; љубимо ли лепоту спољаш 
емена дође и он у врт.{S} Преко руке је носио моју мараму.{S} Сад је изледало да је миран, само 
 <p>„Па зашто златом?{S} Досад то нисам носио.“</p> <p>„Мајка тако хоће; биће ти венчана“ рекла 
а и не познаје.{S} Тамо ћу те на рукама носити и бићемо обоје сретни.{S} Или ако нећеш тако, ре 
е доликују оном широком челу и „грчком“ носу.{S} Обрве је имала густе и формасте.{S} Али баш та 
све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, вера издаје а народност продаје.{S} Ништа јој н 
 радозналост.</p> <p>Тек што сам све за ноћ спремила и хтела отпочети читање, отшкрину тетка вр 
ад смо је сахранили, седила је дубоко у ноћ и читала неку рукописну књижицу.{S} Кад је прочитал 
.{S} Има још доста.</p> <p>— Онда, лаку ноћ!{S} Сутра ћемо наставити.{S} Сад лези и ти, већ је  
 старо или ново!</p> <p>Што се луксузне ношње тиче, нећу много да говорим.{S} Тог зла бивало је 
е мислим.{S} Ви слабо једете! рече она, нудећи ме.{S} Глете само; још ово парченце хлеба са мас 
чи, сека-Мари,“ говорила ми, кад сам је нудила, да зове доктора.{S} Сирота, знам зашто; није јо 
ека је на окупу; ради других; мени није нужна.{S} И сад све памтим много јаче, него оно, што се 
 књижицу, дође ми од куће писмо, да сам нужна код куће.</p> <p>Опремила сам се за пут, а пре то 
мем!“ узвикнула сам поносито. „Али није нужно да га у мојим очима тако не достојно оцрњујете.{S 
.{S} Та понесите плетиво ил вез, па кад нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а плетице све звец 
а, па дошла у руке нечовеку......{S} Од ње је доста, што је лепа и што је умела страсно љубити  
и анђео и неко надземно створење.{S} Од ње несме нико — па ни писац — тражити да уме мислити.{S 
 мање љуби своје чедо, кад оно није код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми </p> <pb n="17 
а појава.{S} Још док сам Милана волела, њега сам поштовала и волела као рођена брата.</p> <p>Са 
о добар.</p> <p>Рећи ћеш:{S} А Душан? — Њега сам да боме волела, ал сад га не волим.{S} Он се о 
а још мање љубио оном љубављу, којом ја њега.</p> <p>Други је био такође ваљан младић, али млађ 
{S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, срце би му казало, да сам чиста и невина.</p> <p> 
лије; једва смо чекале да дође.{S} Пред њега смо увек далеко истрчале, и вешале му се око врата 
одлучним тоном; да сам се сама тргла од њега.</p> <p>„Вечита загонетко!“ узвикну он, пустивши м 
 пољуби у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега и побегла у врт.{S} Волела сам га нада све на свет 
. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће и пријатељство!“ </p> <pb n="160"  
ака срећа неби можда ни јавила, да није њега, да ме препоручи..{S} Учен је то човек, ал је потр 
 никад нисам дознала.{S} Клонила сам се њега и породице му.{S} Но у њему је сад тек беснила „пл 
амрти све му је казала, молећи Даницу и њега, да ме замоле, да јој мртвој опростим.{S} Све је т 
а ни Милан није смео знати, да сам ради њега умрла.{S} Онда неби <pb n="156" /> могао бити срет 
 тему, што није интересовала ни мене ни њега.</p> <p>Разуме се, да му се нисам исповедала, него 
се чинило, да сам и у Милану љубила тек њега.</p> <p>Крила сам своје осећаје, но он их је ипак  
нас их још нема.{S} Па ма колико се око њега умиљавала, слабо бих успела.{S} Да је старији, тек 
 оно деца, да му слику видим, али место њега видила сам — Боривоја.{S} Насмејала сам <pb n="159 
е достојно оцрњујете.{S} Ја не сумњам у њега, али га љубим из све душе; а та љубав и дужност пр 
{S} Нисам дизала очију, али сам осећала његов благи али испитујући поглед.</p> <p>„Што си плака 
је ненадмашив; а ја само знадем, да сав његов рад радо читам, и да би га све више и више читала 
 био је још у првом зачетку, но он беше његов присталица.</p> <p>После смо му тек тим правописо 
а у даљини се сијао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би је велим презирали; особито кад би тај  
трговац а ја машамода, па је баба Мара, његова тетка а наша суседкиња срочила, да би били краса 
le>Обрадовићеве басне</title>“ и остала његова дела.{S} Но ја сам се касније и сама задубљивала 
 га заборавим, допринела је много и она његова гадна и недостојна сумња о мени.{S} Та да ме је  
ији песников лик:</p> <p>— Вреде ли што његова дела?</p> <p>— Стручњаци, и цео свет вели, да је 
ава љубав, а не оно, што веже падишу за његове буле или петла за кокоши.{S} Извините ћерко, ова 
} Међу тим слабо се ко обзире на савете његове, већ се поводи за срцем и одаје љубавном уживању 
одушна.“ мислила сам, па га одбила ради његове среће и своје дужности.{S} Боривој је имао право 
мету своје љубави уважава, не поштујући његове душевне врлине, тај или себе прецењује, или не п 
 кад сам прочитала то писмо.{S} Дакле с његове стране је љубав а с њене тек симпатија и сажаљењ 
лично имућних родитеља.</p> <p>Родитељи његови искаше, да одмах званично предам сво своје добро 
ење нам се јако разилази; познати су ти његови господски назори, па се може лако десити да ме з 
 су опет летила од једног другоме.{S} У његовим беше мале разлике.{S} И пре су била пуна нежнос 
глас дрхтао.</p> <p>Извила сам своје из његових усијаних руку.{S} Срце је у мени дрхтало, па са 
тебе мора бити мртав, па шта те се тиче његово мишљиње о теби?{S} Што буде горе мислио, тим бољ 
е и друге ствари интересовале; те сам и његово захтевање свагда радо и с вољом испунила.</p> <p 
мачила сам друкчије.{S} Дотле сам свако његово писмо комотно читала мајци и Даници, а сад сам п 
} Но то нас није толико веселило колико његово приповедање о страном свету, школском свом живот 
оривој није, те ми у почетку чудно било његово саучешће и старање о мени.</p> <p>„Тебе секо, не 
ку моћ, да подигнем углед матере детета његовог и да им га опет вратим.</p> <p>Он ме је стрпљив 
: у чијем је срцу прво поникла љубав, у његовом или њезином?</p> <p>Дознала сам и то.{S} При кр 
и, а сад сам при сваком нежнијем изразу његовом поруменила и задрхтала, да и оне што не ишчитај 
р на моје брижно питање о нерасположењу његовом.</p> <p>Долазио нам је сваки дан.{S} Једанпут н 
 хоће може је преварити и онда, грех на његову душу.{S} Није она крива што је тако анђеоска ств 
<title>Цветник</title>,“ од Ј. Рајића и његову историју: даље „<title>Нови плутарх</title>“ по  
 сам питала:</p> <p>„По томе би ја била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам сувише осетљива?{S}  
сам каква нас провалија дели; он је био њежно чедо аристокрације а ја дете народа.{S} Назори на 
{S} Новац и титула: „госпођа докторка“, њезин је идеал...“</p> <p>„А твоје дете, твој син?“ про 
S} Разоравала сам је својевољно, јер би њезин темељ био често темељ туђој несрећи.{S} Где није  
адеш ли шта чиниш?!{S} Или те је занела њезина спољашност?!....</p> <p>Пробудио се понос у мени 
 свестан човек заволети мртву лутку, са њезина шарена одела, исто тако не може истински волети  
 прекиде ми читање.</p> <p>— Можда није њезина умотворина, приметила сам и наставила читање:</p 
ја. <hi>А кад мајка пита: какво је лице њезина детета?!{S} Сродство душе и срца привлачи је њем 
 сам сумњао у тебе, привлачила ме њојзи њезина спољашњост.{S} Сада ми је то шупље шаренило доса 
<p>— Ја би вас молила да ме одведете до њезина стана.{S} Хоћу да је посетим.</p> <p>— Здраге во 
њене тек симпатија и сажаљење!{S} Зарад њезине милостиње презрео је моју љубав, јадни Боривоју. 
миљавати; завидљиво гледећи у тичицу на њезини груди.</p> <p>— Видите суревњивост мога друштва, 
руди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тера — швиндлерај.</p> <p>Уздахнула са 
да.</p> <p>Избор младожење оставила сам њезиним родитељима, а поглавито њојзи.</p> <p>Они изабр 
170" /> <p>Погледала сам је тужно.{S} У њезиним очима не беше ни трага од туге.{S} За цело јој  
 тражећи згодна одговора.{S} Збунило ме њезино питање, а још више поглед, којим као да је хтела 
о.</p> <p>Поруменила сам и стисла се уз њезино раме; била би је још на улици пољубила, од среће 
румен.{S} Гледајући је тако појмила сам њезино некадашње самопрегоревање зарад дужности према д 
 у месту и околини.</p> <p>Дође време и њезиној удадби.{S} Просилаца је имала врло много; знало 
ој и одело.{S} Било је скромно, чисто и њезиној дубокој старости и по кроју и градиву сасвим пр 
ишла сам опет да видим баба-Стану.{S} У њезиној соби застала сам неку младу раделицу.{S} Баба-С 
 срцу прво поникла љубав, у његовом или њезином?</p> <p>Дознала сам и то.{S} При крају године п 
 ватру.</p> <p>— Мора мајко, да игра по њезином такту — купила га је.</p> <p>— Добро велите, ће 
руку.</p> <p>Ја сам и нехотице привукла њезину руку својим уснама и пољубила је.</p> <p>Тако се 
да је баш то само прегоревање и брига а њему — љубав.</p> <p>Срце ми дакле не беше мртво него т 
идила нисам.</p> <p>Постала сам и према њему збуњена; бојала сам се да се не одам, па сам му ре 
м ни сама знала, да је љубав, што према њему осећам.</p> <p>Слушала ме је стрпљиво, и тада тужн 
ећ првога дана опазила сам промену и на њему; био је према мени много хладнији.{S} Најпре ме је 
а?!{S} Сродство душе и срца привлачи је њему, па јој је мило</hi><hi>онакво какво је</hi>.{S} С 
виси од — мужа.</p> <p>Нека је просто и њему; није он први у ком је жудња за богатством, уништи 
и ме се не тиче.{S} Слабо водим рабош о њему.{S} Али женски, женски!{S} Само то чудо и покор да 
 завесу на врати продире светлост; а то њему квари сан.</p> <p>Учинила сам јој по вољи; била са 
површини често ходим и не слутећи шта у њему врије и кува.</p> <p>Љубила сам га, али сам била с 
ше ми колики је свет и каквих је људи у њему.{S} Теча се томе радовао; био је сретан што ми је  
ам настојала, да тај покренути осећај у њему уништим још у клици.{S} Зар сам се један пут за ра 
нила сам се њега и породице му.{S} Но у њему је сад тек беснила „плава крв“. — Осећао се увређе 
а је верна,</l> <l>Пригрли ти та мужића њена </l> <l>Па га љуби, никад се не жури.</l> </quote> 
.{S} Дакле с његове стране је љубав а с њене тек симпатија и сажаљење!{S} Зарад њезине милостињ 
наде. — Становала је, вели, у суседству њене некадашње газдарице, поштарке.{S} Сваког месеца до 
 је кућњег газду да телеграфише по неку њену рођаку тамо у Срем.{S} Учинимо јој по жељи и онда  
тешко.{S} Питала сам и Душана, шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и јуче.{S 
 тек устима, речма, а срцем ретко ко за њима жуди.</p> <p>— Зато и јесте све мање љубави на све 
е не увиђају, каква одговорност лежи на њима пред Богом и светом.{S} Закужави ти један цветак и 
екаквим меким гласом, „море осећаја али њима не влада тек срце, бура лакомислености, него су по 
ебрегне, или — ако је и мрве понашања у њима — врши се, али како?!{S} Свађа, речкања, пребацива 
у.{S} Немам баш неограничено поверење у њима; слушају ме до душе; већ на оштрији поглед повуку  
p> <p>Радити више нисам смела, те дођох њима у кућу.</p> <p>Док је трајало новца од касније зар 
и је фактор свуда!</p> <p>Грамљивост за њиме, уништила је сваки племенитији осећај.{S} Љубав и  
скиње ограничено, а оно се узвисило над њиме, па нико не замера.{S} С радошћу узима стан тако у 
} Зар сам се један пут за рад тога пред њиме хотимице показала гора но што јесам.</p> <p>То је  
а постигне своју цељ, срамно ме је пред њиме жигосала и уверила га, да га ја не волим; а мој не 
 А тврде да је такав.{S} Сво се српство њиме поноси.{S} Друго вам не умем казати.</p> <p>— То ј 
о тражише излаза из свога кавеза.{S} На њиово лепршање, дотрча старици и Аурора и Марко, па се  
оду, већ увек мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби пролете; но онда држим у крилу Марка 
сто мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда сироте немају свој 
 Тек мане, недостаци и слабост женскиња њих привлачи; врлине се обично узносе, хвале, цене и по 
исала сам му, рекавши, да сам отишла од њих.{S} Сирота сам девојка, па ми је дужност налагала д 
 тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих раставити.{S} То су једина створења, која ме још во 
их каквих сам ја хтела.</p> <p>Сваки од њих имао је разлога зашто ме хоће.{S} Један ме хтео збо 
ре и — једна другу.{S} Дође ли једно од њих у било какву неприлику, зар се надати саучешћу, пож 
адић.{S} Чула сам чешће говорити, да се њих двоје радо гледе, но она је то до сад увек одрицала 
 ћеш метнути на шешир, па извукла место њих из неке кутије твој дневник.{S} Опрости што сам га  
оближњу варош својој ћерци и зету.{S} У њих беше већ двоје деце, те не беше места и за мене.</p 
се не зна!{S} Шест година провела сам у њих.{S} Помајка није правила разлике између мене и свој 
чно предам сво своје добро своме зету а њиховом сину.</p> <p>То ми се није допало, али деца се  
гуће, но он није осећао симпатије према њој.</p> <p>Волео је другу, коју је доцније и узео.</p> 
а није сасвим при свести.{S} Било је на њој нешто необично.</p> <p>— Опростите, душо, поче она, 
јули што о фрајла-Стани.{S} Незнадоше о њој баш ништа; само сека-Маца рече, — баш је била унела 
е шиљао неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} Мало је говорила у опште, а о себи никад 
а беше — мртва.</p> <p>— Знате-ли што о њој? питала сам раделицу ту.</p> <p>— Знам само да је п 
е неку кутију, па је метну на сто.{S} У њој је било писама сортираних по величини и везаних у м 
ње и веће пакетиће.{S} Исто тако беше у њој неколико дењчића другог рукописа; а разметнуто било 
<p>Док сам сумњао у тебе, привлачила ме њојзи њезина спољашњост.{S} Сада ми је то шупље шаренил 
ила сам њезиним родитељима, а поглавито њојзи.</p> <p>Они изабраше ваљана образована младића зв 
 још на улици пољубила, од среће, што у њојзи не нађох оне — морске логике.</p> <p>Тога вечера  
а.{S} Није ништа племенито, но и опет у њојзи уживам; видим, да ме воле бар у неку руку...</p>  
млада лепа женица, толико је плакала за њом, да сам мислила, поболеће се.{S} Једва сам је утеши 
{S} Док сам се савлађивала, тежио је за њом и тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сваку изј 
се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тера — швиндлерај.</p> <p>Уздах 
 <p>— Шта ће вам?{S} Ваљда не мислите с њоме на јвност?</p> <p>Поруменила сам.</p> <p>— Ништа,  
она неби пустила од себе, онда кад би с њоме заједно пропало, а у даљини се сијао зрачак наде з 
Па и једна лубеница, хладна као лед.{S} Њу сам вама наменула.{S} Држала сам је до подне у бунар 
е што сам је узела у своју кућу, али да њу узме не могу допустити, већ тебе ради.{S} Она је сир 
{S} Старица није била „рђава особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на  
ребало живот жртвовати, и то би била за њу радо учинила, тако сам је од тога часа заволела.</p> 
l> <l>Њу сам вазда поштовала,</l> <l>За њу бих и срећу дала.</l> <l>И срце ми било врело </l> < 
> <p>Био ми је загонетка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је заволео — другу. </p> <pb n="161" / 
 им стојале једна уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што сам је узела у своју кућу, али да њу у 
злази нам се још у основи; ја неразумем њу, а она мене несваћа; страни смо једно другоме били о 
<p>„Али мајко, мени изгледа, да и Милан њу здраво воли.“</p> <p>„Воли?!“ Чудна ми посла!{S} Мла 
ахладило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с таком пажњом, као да сам какво слабо болесно дете 
</l> <l>Желила сам свуда правду;</l> <l>Њу сам вазда поштовала,</l> <l>За њу бих и срећу дала.< 
лозоф“ дао у посао, кад ми не одговара, о оној теми, што сам јој писао?“ питао је на послетку и 
те?{S} А да ви немислите <pb n="143" /> о мени рђаво, доказ ми је, што вас видим у мојој соби.{ 
о се радовала, кад је видила рођаку!{S} О, то никад нећу заборавити.{S} Па и сирота рођака још  
ли среће, која нам је тако близу! ..{S} О, Стано, буди милостива, буди паметна, па ме не отиску 
 с неким познаницима тек на станици.{S} О старици јој нисам ништа казала.{S} Нисам имала ни кад 
 своју некадашњу љубав према Милану.{S} О Боривоју нисам јој ништа говорила.{S} Држала сам да ј 
, уздахну она.{S} Шта се може мислити — о девојци мојих година!{S} Ту се обично много мисли, је 
еда старица и врло разговорна.</p> <p>— О, знам је добро, говорила је она.{S} Ја сам је и двори 
се међу нама изродила читава „полемика“ о овој или оној теми, но то је ређе бивало; обично смо  
 је било доста уједно сложених књига, а о зидовима је висио један старински сат, неколико слика 
 не зна.{S} Мало је говорила у опште, а о себи никад; и ако је често виђала у касапници.{S} Там 
нти могу бити сасвим различни и појмова о свету.{S} Укратко: у узајмном поштовању мушког и женс 
“</p> <p>Те сам вечери много премишљала о свој прошлости; у постељи сам и плакала.{S} Сетила са 
 заволела.{S} Ја, која сам дотле сањала о љубави и с оне стране гроба и држала, да никога више  
ам сирота!{S} А колико сам пута мислила о вама.{S} Особито сад од кад —</p> <p>Старица застаде, 
 уверавјући ме нежним и страсним речима о својој љубави.</p> <p>Ћутала сам и јецала.{S} Тек кад 
 гласом он. „Нисам дошо да иштем рачуна о владању твоме; нећу ти ни љубавника убити; немам прав 
о и она његова гадна и недостојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, ср 
лико веселило колико његово приповедање о страном свету, школском свом животу и наукама које су 
оказује неку материнску љубав и старање о деци!</p> <p>— Нећу да кажем, да није љубав.{S} Љубав 
ку чудно било његово саучешће и старање о мени.</p> <p>„Тебе секо, нешто мучи,“ говорио ми чешћ 
егавајући одговор на моје брижно питање о нерасположењу његовом.</p> <p>Долазио нам је сваки да 
овечицу на српски и да му своје мишљење о овој или оној теми писмено саопштимо.</p> <p>Даница м 
мртав, па шта те се тиче његово мишљиње о теби?{S} Што буде горе мислио, тим боље!“</p> <p>„Мај 
је и за мог младог доба, али шта велите о женском картању?{S} И мушком оно не служи на част.{S} 
ма, рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> <p>Оборила сам очи, тражећи згодна одговора 
најули што о фрајла-Стани.{S} Незнадоше о њој баш ништа; само сека-Маца рече, — баш је била уне 
 сам јој и свој разлог.</p> <p>Зар си и о мени тако судила? питаше она прекорно.</p> <p>Порумен 
тере читаве породице.{S} Често мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мисли 
 беше скаменило а душу ми заузеле мисли о неситој и грабљивој човечијој природи.</p> <p>Сестра  
онакву, каква сам.{S} Да ће се нагађати о мени разне гатке, нисам ни тада сумњала.{S} Кад прочи 
 <p>Помишљала сам: шта ће Милан мислити о мени, кад тако изненада одлазим?{S} Но дужност према  
жећи, да је смешно и детињасто говорити о оном, што је прошло и што се више преиначити не може. 
терам те варљиве мисли; но опет сам тек о Боривоју сањала...</p> <p>И сутра-дан сам била узруја 
 замишља белог.{S} Ето видите, да појам о лепоти није једнак!{S} Сва божија створења лепа су, а 
е довољан разлог, да с неким презирањем о теби говори.{S} Баш као да ниси свестан створ, већ мр 
азати.{S} Но овако је боље.{S} Не марим о себи да говорим.{S} Нису баш пријатне успомене; а мож 
 је шиљао неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} Мало је говорила у опште, а о себи ник 
пре једите, а после ћу вам казати, како о томе мислим.{S} Ви слабо једете! рече она, нудећи ме. 
ана беше — мртва.</p> <p>— Знате-ли што о њој? питала сам раделицу ту.</p> <p>— Знам само да је 
ом сам питала течу и тетку, знајули што о фрајла-Стани.{S} Незнадоше о њој баш ништа; само сека 
шки ме се не тиче.{S} Слабо водим рабош о њему.{S} Али женски, женски!{S} Само то чудо и покор  
ми случај притиче у помоћ.</p> <p>— Умр'о је купци барон Д...ч.{S} Сутра му жељезницом стиже те 
вали — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да чита ил да 
 <hi>прва</hi> и једина љубав.</p> <p>У оба случаја било је и одзива.{S} Но опет се узели нисмо 
и уз мене.</p> <p>Ћутале смо неко време обадве.{S} После неколико тренутака, маши се она за лис 
творила је кавез Дамјана и Дамјанке.{S} Обе тичице јој слетише на груди, па се стадоше лепршати 
х зашушта у кавезу Аполона и Дијане.{S} Обе тице очевидно тражише излаза из свога кавеза.{S} На 
између мене и своје кћери; учила нас је обе кувати, месити прати и све женске домаће и ручне по 
екну ми у души, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој постељи.</p> <p>„Шта ти је?“ питаше  
тка једна без друге.{S} Милана смо опет обе волеле, као једина брата, бранитеља и заштитника св 
и, опрости!“ молила сам га, пруживши му обе руке.</p> <p>„Шта да ти опростим? рече он не прихва 
овао је старичину мачку и псето.</p> <p>Обе се пренусмо. </p> <pb n="144" /> <p>— Кажем ја, осм 
 Карташ је оличено среброљубље, законом обезбеђена варалица, отимач и лопов, а често и посредни 
и.</p> <p>Опростила сам се са старицом, обећавши, да ћу скоро доћи и књижицу донети.</p> <p>— С 
.</p> <p>Опростила сам се на брзу руку, обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне ме задржавала, н 
а рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко обзире на савете његове, већ се поводи за срцем и одаје 
у особу имати, слепо јуре у пропаст, не обзирући се ни на што.</p> <p>Мајка је рекла: „заборави 
зори, што су равни с тротуаром, прозори обитаћих соба.{S} Дотле сам држала, да су ту у земљи по 
уковали се нисмо, а иначе нам је то био обичај.</p> <p>Дужност ми је била, да га запитам, где ј 
quote> <pb n="151" /> <p>Рукопис је био обичан, а правопис, на моје чуђење, нов и доста правила 
> <p>Што сам се уплашила, кад је сасвим обична старачка појава?“ Да би нашла узрока, погледала  
а брак сам сматрала за нешто светије од обичне трговачке спекулације, па је ли чудо што се не х 
 мислила издати; али новост не беше баш обичне природе, те не остаде без утиска.{S} И нехотице  
 изузетци узвишују се и поред патње.{S} Обични људи застају поред таке немиле пратилице на пола 
хтела сам само рећи, да моји греси нису обични.{S} Нисам ја никад газила заповести, већ сам их  
год им се прохте смејати.{S} Нисам ишла обичним трагом — стазом утрвеном, па сам им необична и  
што још није умео да изговори глас „р“; обично га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим и 
ој или оној теми, но то је ређе бивало; обично смо се у назори слагали; те је он моје мишљење т 
јом сам читала, добила по неку награду; обично воћа, колача, коју сличицу или играчку, или сам  
е преиначити не може.</p> <p>Он се тада обично усиљено насмешио и бивао више дана приметно хлад 
p>Прва и најновија врста, узор јунакиња обично су женскиње мање лепе, али тим више даровите, об 
ике.{S} Гледајте ваш посао, „тешила“ је обично моја тетка из своје собе.{S} Иди ти душо, куд си 
сац — тражити да уме мислити.{S} Она је обично тако безазлена, да не зна ни „на чем жито расте. 
и, да нам је срце мртво.{S} Али срце је обично у таквим приликама тек за време успавано, измуче 
т уз мене; али само с почетка.{S} После обично постану добри пријатељи.{S} Везује их сличност — 
иње и детињасто тврдоглаве. <hi>Онда се обично вели, да су својој љубави сталне</hi>.{S} Она хо 
о бих била још остала, али код тетке се обично у то доба вечерало па ми се ваљало журити.</p> < 
зива,“ био је мој одговор.{S} И тиме се обично свршила та тема.</p> <p>Ја сам мећу тим то и чек 
лабост женскиња њих привлачи; врлине се обично узносе, хвале, цене и поштују тек устима, речма, 
 заслужила презирање и поругу, којом се обично за живота срета...</p> <p>Била је већ настанула  
лити — о девојци мојих година!{S} Ту се обично много мисли, јелте?{S} А да ви немислите <pb n=" 
машинерија, беше се за неко време — као обично пред подне — стишало.{S} Осим тичијег цвркутања, 
чанствен?{S} Питаше тетка.</p> <p>— Као обично код таке господе.{S} Не ће се видети ни кол ни с 
<p>Поздрав нам беше много хладнији него обично.{S} Ни руковали се нисмо, а иначе нам је то био  
ривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но обично.</p> <p>Поздрав нам беше много хладнији него оби 
едало да је миран, само је био блеђи но обично.</p> <p>„Изашла си тако лако одевена, а већ се з 
што сам овако остала.{S} Уседелицу свет обично исмејава.{S} Ко пита, за што си тако остала.{S}  
асни осећаји животињска нагона, који су обично <hi>себичност</hi>, јер кад не могу љубљену особ 
љубави према момку; али тој погрешци су обично родитељи били узрок; млада срца била су бар увек 
 на остане чисто?!{S} Тако се ћерко, ту обично мисли и ради, а ево на рачун разума.{S} Међу тим 
ати закуцао по који провођаџија.</p> <p>Обично сам их све редом одбијала.</p> <p>„Шта чекаш?{S} 
ло куцати, но тек за тренутак; после ме обли румен стида; и свега нестане. „Која вајда,“ севну  
 да ми се јавио младожења, попин син из оближњег места.{S} Он је трговац а ја машамода, па је б 
тра; умро ми је и теча а тетка мораде у оближњу варош својој ћерци и зету.{S} У њих беше већ дв 
у светом одушевљењу дужности а лице јој облила лака румен.{S} Гледајући је тако појмила сам њез 
е не корим; али ни после ниси ме морала обмањивати.{S} Могла си рећи: „не волем те!“ А не да ме 
нећемо то да увидимо ни да признамо.{S} Обмањујемо сами себе, држећи, да нам је срце мртво.{S}  
цу.</p> <p>Дуго сам држала, да се обоје обмањујемо.{S} Ревносно сам настојала, да тај покренути 
 ме је научио читати а тетка плести.{S} Обоје беху задовољни својом ученицом; тетка није могла  
е у срцу.</p> <p>Дуго сам држала, да се обоје обмањујемо.{S} Ревносно сам настојала, да тај пок 
е десет година, чула сам, да су на брзо обоје свршили трагично.{S} Из славољубља и жудње за бог 
, „овако нећу срдити родитеље, а бићемо обоје сретни.{S} Свет ће само знати, да нећу да се жени 
S} Тамо ћу те на рукама носити и бићемо обоје сретни.{S} Или ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да  
ади оне церемоније срдим родитеље а нас обоје изложим сиротовању,“ говорио је он, „овако нећу с 
ика?!</p> <p>Док траје новца, левентују обоје и сносе се, нестане ли га, бива свешта.{S} Још је 
ти указа жена с дететом на руци.</p> <p>Обоје ме прекорно гледали.</p> <p>„Не отимај ми име!{S} 
ца, или тешком обућом уморених раденика обојега пола.</p> <p>На једанпут зашкрпута шљунак много 
Одговорила сам јој честитајући и желећи обојима сретан пут.{S} Жеље су биле искрене, али писмо  
ојих година а Боривој нешто старији.{S} Обојица беху добра срца и изврсни сродници; надметали с 
>— Баш тако сам и ја мислила, рече она, оборивши очи: а то је и цела истина; само је зло, што п 
ра — швиндлерај.</p> <p>Уздахнула сам и оборила очи, не рекавши јој ништа.{S} Било ми је срамот 
н се тргао, гледећи ме зачуђено.</p> <p>Оборила сам очи.</p> <p>„Шалиш ли се? питао је узевши м 
тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> <p>Оборила сам очи, тражећи згодна одговора.{S} Збунило ме 
 жеравица ледом заклања...</p> <p>Он је оборио очи и уздахнуо.</p> <p>Од тога доба није ми изја 
утак топло погледао у очи а за тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпочео какву тему, што  
блију и златоустове беседе, од Доситеја Обрадовића, које су биле још у рукопису.</p> <p>Све сам 
онај израз разјасни.</p> <p>Тако сам од Обрадовића и Соларића почела се учити размишљању и мора 
укопису.</p> <p>Све сам радо читала, но Обрадовићеве басне по најрадије, јер сам разумевала, а  
Давао ми је за читање понајвише „<title>Обрадовићеве басне</title>“ и остала његова дела.{S} Но 
А је ли бар он срећан, или је гоњен као Обрадович?</p> <p>— Велики људи ретко су потпуно сретни 
ла млада, радо сам читала.{S} Читал сам Обрадовича, Видаковича, а и Караџића и све што ми је до 
ати.</p> <p>— То је баш ко с Димитријем Обрадовичем.{S} А је ли бар он срећан, или је гоњен као 
е сад од слабости испупчиле јабучице од образа и безубих вилица, те ни мало не доликују оном ши 
илан никако да скине очију са кавеза, а образићи му се заруменили.</p> <p>Она га поглади по кос 
ад се тицала Данке.{S} Васпитала сам је образовала како сам најбоље могла; важила је као најбољ 
авито њојзи.</p> <p>Они изабраше ваљана образована младића званичника, јединца сина прилично им 
скиње мање лепе, али тим више даровите, образоване и учене.{S} Оне гледају у свет смело, разбор 
у, <pb n="142" /> да се по неке токорсе образоване, отмене „даме“ стиде на улици пружити руку и 
 госпоштином и „салонским светом“ човек образовати и оплеменити може.{S} Уверена сам била, да б 
<p>Сестра се насмејала, а шогор ваљда у обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да је при женидби  
,“ рекао је неко; приметала сам у своју обрану.</p> <p>— Манимо се метода, већ брзо кваси грло, 
 због мираза.{S} Исто тако, бивало је и обратних случајева, да се девојка удала без љубави прем 
у оном широком челу и „грчком“ носу.{S} Обрве је имала густе и формасте.{S} Али баш тај иначе „ 
 под теретом дечијих колица, или тешком обућом уморених раденика обојега пола.</p> <p>На једанп 
или петла за кокоши.{S} Извините ћерко, овај мало драстичан израз.{S} Али кад се неки свет не с 
сваки час сам морала молити течу, да ми овај ил онај израз разјасни.</p> <p>Тако сам од Обрадов 
није по кад-кад шале, јадно би изгледао овај свет.{S} Јесте ли га лично видели или тек на слици 
о говорити и оно што морам.{S} Разговор овакав никад не почињем.{S} Мислим: не ће ме разумети а 
м; само кад ми неби биле тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих раставити.{S} То су једина  
 и лукавство, небих се зацело тргла.{S} Овако је била — необична.</p> <p>— Политика, рече она,  
 се нисам држала поштења и дужности.{S} Овако сам остала вечито усамљена са дужности — дужности 
ј лепи шарени свет и не познате, бар не овако, као што сам га ја познавала!{S} Старка умукну и  
оплије, но стотину других, а остала сам овако, нешто са дужности а нешто баш са тог топлог срца 
е и ко ме не ће исмејати за то, што сам овако остала.{S} Уседелицу свет обично исмејава.{S} Ко  
 сам вам хтела све усмено казати.{S} Но овако је боље.{S} Не марим о себи да говорим.{S} Нису б 
тала то писмо.</p> <p>Одговорила сам му овако:</p> <p>Праштам ти из свег срца.{S} Никада се нис 
је изложим сиротовању,“ говорио је он, „овако нећу срдити родитеље, а бићемо обоје сретни.{S} С 
ели да је уступе.{S} За то су дошли чак овамо:{S} Треба им готовине; иначе има девојака свуда.“ 
 тога дошла сам и амо у Т., чула сам за овдашњег ваљаног доктора очију.{S} Годину дана лечио ме 
смешећи се.{S} После преврташе листове, овде-онде читајући по неки одломак ове или оне песме.</ 
 за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда би 
Заостала сам овде.{S} Радити се могло и овде а тешко ми било враћати онима, који су ме скоро —  
ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S} Тада сам га одбила; нисам знала како он м 
 помоћу спасао вид.</p> <p>Заостала сам овде.{S} Радити се могло и овде а тешко ми било враћати 
ри?{S} Моћи ће и то; скорим ћу дома.{S} Ове године ћу свести ферерије на три месеца.{S} Већ сам 
ашћу на само убиство и вуче пропаст.{S} Ове врсте јунакиња понајвише је идеал, спољашњи блесак  
ове, овде-онде читајући по неки одломак ове или оне песме.</p> <p>— Добро пише.{S} Вади речи из 
 често и потреба.{S} Но једне зиме беше овладала самном нека чама.{S} Држала сам, да ће ми бити 
ам ћутала.{S} Чудни осећаји беху самном овладали.</p> <p>Ту свечану тишину проби гласић малога  
одавно је постала детњарија.{S} Отуда и овладао срцем сваки моралан гад а друштвом покор и трул 
р се смејао.</p> <p>„Што се смејете?{S} Ово није измишљотина, већ права истина.{S} Све су то ра 
анпут диже очи и рече:</p> <p>— Читајте ово!{S} Прочитала сам гласно показане ми речи.{S} Оне с 
дине писала ми Даринка измећу осталог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом радо разгова 
о су им тек стара времена добра, али ни ово чудо не могу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, па б 
ако сам мислила, па села и написала тек ово:</p> <p>Патила сам много док сам те заборавила.{S}  
ја је добра, па мисли, да не размишљамо ово, оно.{S} Може се после попишманити...</p> <p>Шогор  
рече она, нудећи ме.{S} Глете само; још ово парченце хлеба са маслом.{S} Та узмите, тек сте га  
н ме стиште свим нагло бијућем срцу.{S} Овог пута нисам побегла; нисам имала снаге, јер то беше 
га зашто ме хоће.{S} Један ме хтео због овог, други због оног, а ни један због мене саме. т. ј. 
 две недеље.{S} Доктора није хтела. „Од овог ме нико не излечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад са 
но рече:</p> <p>„Добар бранилац.{S} Али овог пута се трудиш без успеха.{S} Све што си успела, с 
 и лудорија.{S} Па је ли чудо што се до овог дотерало?!{S} При ступању у брак он шпекулише, она 
 упутисмо свака на своју страну.</p> <p>Овог пута корачала сам журно: била сам замишљена а и же 
је заузимање, да упозним „баба-девојку“ овога пута без успеха; но дошла сам и дома, а она ми је 
су баш пријатне успомене; а можете и из овога све дознати.{S} Писала сам још пре 15—20 година,  
 међу нама изродила читава „полемика“ о овој или оној теми, но то је ређе бивало; обично смо се 
ечицу на српски и да му своје мишљење о овој или оној теми писмено саопштимо.</p> <p>Даница му  
/p> <p>Сад ми тек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспратним кућама они прозори, што су  
 да ме сами нађете.{S} Читав Лавиринт у овој кући!</p> <p>— Скините се, драго дете, па седите!{ 
вље, као што га многе јаднице ево баш у овој вароши -губе; а могла сам и љубави имати, само да  
 није ни слутио какву ми је будућност у овом поквареном и леденом свету баш тим особинама спрем 
{S} Ко зна хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ва 
породице, да пренашам гласове и решетам ову или ону кућу, као што то чине многе токорсе даме и  
 Допало ми се да читам.{S} Док прочитам ову књигу можда ћу и пробати.{S} Није згорег; само ме н 
дао ми у очи.{S} У том погледу се јасно огледала — љубав.</p> <p>Срце ми је дрхтало, но поглед  
тка.{S} Онда није ни чудо, што те после оговара; не увиђа своју погрешку, па искали срце на они 
ија.{S} Кажњен сам и онако и сувише.{S} Огорчен на тебе, оженио сам се оном, којом је мајка хте 
е но с женскињом.{S} Остало је женскиње ограничено, а оно се узвисило над њиме, па нико не заме 
 јер је боље изгубити главу, него своју огрешити душу!{S} Тако Јевросима.{S} А шта раде оне?{S} 
већ се захладило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с таком пажњом, као да сам какво слабо боле 
раме; била би је још на улици пољубила, од среће, што у њојзи не нађох оне — морске логике.</p> 
е још цепало, но душа ми је била мирна, од прилике онако, као кад учинимо какво добро дело. </p 
ца, као и библију и златоустове беседе, од Доситеја Обрадовића, које су биле још у рукопису.</p 
рку.</p> <p>После ме је питала: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинила нек 
; ваљда да је отерам.{S} Али све заман; од тога тренутка знала сам и осећала, да Милана не љуби 
вора, па дошла у руке нечовеку......{S} Од ње је доста, што је лепа и што је умела страсно љуби 
 и Боривоја била сам већ заборавила.{S} Од свега је остала само успомена.{S} С те стране није м 
III.</head> <p>Прошло је три године.{S} Од негдашње жарке љубави према Милану остала је тек гор 
рави анђео и неко надземно створење.{S} Од ње несме нико — па ни писац — тражити да уме мислити 
ецу</title>“. „<title>Цветник</title>,“ од Ј. Рајића и његову историју: даље „<title>Нови плута 
холости уображавају, да су „нешто више“ од дотичних.{S} Дабоме да је то глупост, ал мрежа глупо 
 сад од кад —</p> <p>Старица застаде, а од старости сузне јој очи засузише још већма.</p> <p>—  
pb n="154" /> <p>Дотле сам била дете, а од тога тренутка девојка.{S} Већ прво писмо Миланово, ш 
} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају, а од хладне за час се поболем.{S} Стара сам.{S} Лубеница  
 ...</p> <p>Била сам као цветак, кад га од стабла откинеш; но свенула и опет нисам.{S} Деца су  
е ми тетка читање.</p> <p>— Чули сте га од мене.{S} Старка га је лане у парку цитирала.</p> <p> 
но.{S} У њезиним очима не беше ни трага од туге.{S} За цело јој не беше жао живота.</p> <p>— Да 
лика.{S} Па и така је видите, уваженија од поштене бабадевојке, која се грозила трговине са срц 
 жељу; била је детињастија и несташнија од мене; радије је у слободним часовима трчкала по друг 
ану, што нема купаца, или што је лошија од остале робе.</p> <p>Кад човек чује, или чак и осети  
ути, што се није удала, али нисам имала од важности да је упитам.{S} Чинило ми се, да би то пит 
ам грозницу.{S} Даница се није одмицала од мене Око поноћи сам застала.{S} Кад сам се пробудила 
ко одлучним тоном; да сам се сама тргла од њега.</p> <p>„Вечита загонетко!“ узвикну он, пустивш 
<p>— Не замерте ћерко.{S} Така сам била од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то  
S} Боривој је имао право; ја нисам била од оних што лако подлежу.</p> <p>Још нисам била равноду 
ћу за цело; само ме сад светина оцепила од мога друштва, па се морам журити, да га стигнем.</p> 
 отпутовао.</p> <p>Писма су опет летила од једног другоме.{S} У његовим беше мале разлике.{S} И 
и је презирали, кад га она неби пустила од себе, онда кад би с њоме заједно пропало, а у даљини 
а немаш!</l> </quote> <p>То сам научила од газдаричине девојчице.{S} Учила за испит декламовати 
p>Писала сам му, рекавши, да сам отишла од њих.{S} Сирота сам девојка, па ми је дужност налагал 
p> <p>Била је већ настанула пета година од кад сам примљена у кући моје помајке.{S} Једног дана 
а отпочети читање, отшкрину тетка врата од побочне собе.</p> <p>— Прими и мене у друштво, смеја 
ину дана отворила је и радњу преко пута од моје.</p> <p>Слагале смо се и ако смо биле неједнаке 
у.{S} Зар се тако говори, кад се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва 
има у кућу.</p> <p>Док је трајало новца од касније зараде моје поштовали ме, али кад је требало 
иле тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих раставити.{S} То су једина створења, која ме још 
ла за то, а сада сам добила журан позив од те и те фирме.{S} Готову робу понела сам са собом а  
 кад сам осетила да љубим човека млађег од себе.{S} То се није слагало с моји назори.{S} Али св 
ш воле...</p> <p>— Зар немате баш неког од својих?{S} Питала сам и други пут.</p> <p>Она љутећи 
те лица биле су правилне, ал јој се сад од слабости испупчиле јабучице од образа и безубих вили 
анов.</p> <p>Задрхтала сам. „Шта ће сад од мене?{S} Зар није било доста увреде?!{S} А друго за  
сам пута мислила о вама.{S} Особито сад од кад —</p> <p>Старица застаде, а од старости сузне јо 
да је невин...</p> <p>Она уздахну и оде од постеље.</p> <p>Како ми је било, даје се замислити.{ 
:</p> <p>Твој опроштај је, као кап воде од жећи умирућем патнику.{S} Зар се тако говори, кад се 
ми је било слободно читати неке преводе од Фенелона и других страних писаца, као и библију и зл 
би била за њу радо учинила, тако сам је од тога часа заволела.</p> <p>Помајка ми беше удовица,  
ашто; мајко?{S} Ето видите, и јабуку је од вас примио.{S} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, ти 
ла а брак сам сматрала за нешто светије од обичне трговачке спекулације, па је ли чудо што се н 
да још нешто, а последице би дошле саме од себе.</p> <p>— Шта је то „нешто?“ То ме интересује.< 
дањем.{S} Све су дурашне и еманциповане од сваке предрасуде.{S} Гледиште им је хладно и природн 
ашти, беше — Милан.</p> <p>Тргла сам се од те мисли и махнула руком преко чела; ваљда да је оте 
а и пољуби у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега и побегла у врт.{S} Волела сам га нада све на с 
еклињало дете...</p> <p>Згрозила сам се од призора тог и покрила лице рукама.{S} Он их нежно ск 
 своју дужност.“</p> <p>Ужаснула сам се од толике одлучности и употребила сву своју снагу и гов 
 застаклиле, па само нагло дише и дрхће од чезње за тицама.</p> <p>— Бојите се, да не излете? о 
ликоварошани“ су често веће радозналице од — „малосељана.“ Прабаба Ева није правила разлике.{S} 
ј се сад од слабости испупчиле јабучице од образа и безубих вилица, те ни мало не доликују оном 
.</p> <p>Ја сам заиста дрхтала, но више од узбуђења, но од зиме.</p> <p>„Хајдемо у собу, дошла  
ћи је доста патила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ у животу..... 
 доцније, кад би почео примати утиске и од унутрашњих мојих особина.{S} Данас их још нема.{S} П 
<p>Тежак беше то тренутак, много тежи и од онога, кад сам се с Миланом растала.{S} Тада — а сад 
з наслеђа.{S} Хтели су богату партију и од племићке крви, а не машамоду са три четири хиљаде.</ 
и је био такође ваљан младић, али млађи од мене. </p> <pb n="168" /> <p>Згрозила сам се, кад са 
<pb n="150" /> баш та детињарија задржи од изгреда, који би можда иначе учинили; а усамљеним је 
аквих каквих сам ја хтела.</p> <p>Сваки од њих имао је разлога зашто ме хоће.{S} Један ме хтео  
 несваћа; страни смо једно другоме били од почетка, па тако је и сада. </p> <pb n="164" /> <p>Д 
>Тек што сам преписала књижицу, дође ми од куће писмо, да сам нужна код куће.</p> <p>Опремила с 
 <p>„Мајка, нађите ми кола; идем сестри од тетке у * рекла сам помајци спремајући своје ствари. 
спремајући своје ствари.</p> <p>„Сестри од тетке?{S} Па можеш.{S} Али нико те не тера...“</p> < 
м се томе могао надати још онда, кад си од мене побегла у врт.{S} Зато те не корим; али ни посл 
{S} Поштује и воли она мене, али зависи од — мужа.</p> <p>Нека је просто и њему; није он први у 
ам сама морала бих полудети или трчкати од једне до друге породице, да пренашам гласове и решет 
 али ми се није дало да се дадем љубити од туђа момка. 0сећала сам да то није више братинска љу 
шењу не подлежу.{S} Па шта могу тражити од неразумне животиње?!</p> <p>И ја и Милан играсмо се  
ли кад је требало који новчић потрошити од онога, што сам им поклонила, преседао ми сваки залог 
држала да ће те пљенути рукама и побећи од мене.</p> <p>Погледала сам је не разумевајући.</p> < 
е надати саучешћу, пожртвовању и помоћи од — така савезника?!</p> <p>Док траје новца, левентују 
дана стајао је предамном блед и дрхћући од узбуђења.</p> <p>И ја сам дрхтала.{S} Тек после неко 
 муке су велике, па ме укрепи и сачувај од даљег искушења!“</p> <p>Нико ми није одговора дао; н 
би тек оно излечити бар потоњи нараштај од трулежи, која све више хвата корена.{S} Често тако р 
лостива, буди паметна, па ме не отискуј од себе.{S} Ја те љубим неизмерно.{S} Нема жртве, која  
S} Сад је и то друкчије.{S} Сад и момак од 17—20 година не тражи жену, већ новац. — Није у реду 
утело. — Знак, да им идентитет није тек од јуче.</p> <p>Преметала је неко време по кутији и онд 
ма.{S} Пристојност ми је задржала језик од из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и не чудите! рече о 
де.{S} Не ће се видети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће га војници, па и сви звани 
ери?!</p> <p>— Добро, мајко, али ја сам од старијих слушала, да у браку понајвише они рђаво жив 
и.</p> <p>Сву душевну храну примала сам од тетке и тече све док нисам добро читати научила, а п 
неусиљеном учтивости.</p> <p>— Тако сам од прилике нагађала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви 
ил онај израз разјасни.</p> <p>Тако сам од Обрадовића и Соларића почела се учити размишљању и м 
 не кући.{S} Тако се разорава.{S} Нисам од оних, што су им тек стара времена добра, али ни ово  
д се дала прилика, шетала сам се крајем од „ајзнбана,“ не би ли је случајно опазила; али увек б 
иначе „услов лепоте,“ чудно је одударао од старачке борасте, жућкасте коже, и модрих усана и ок 
нас је једанпут <pb n="153" /> одбранио од друге несташне деце, а колико је пута мајку умилости 
 На једанпут уђе ми у собу и седе преко од мене.{S} Нисам дизала очију; била сам збуњена.</p> < 
рви поглед смешио и чудновато одударало од оштрих трагова преживелих година, што јој на лицу бе 
та, за оно мало новаца што ми је остало од родитеља.{S} Она радо пристаде и још рече, да ће ми  
 смејала се старица.{S} То је тако било од кад је, и биће довека.{S} Права љубав је вечита.{S}  
 је тако морало бити; срце ми је кипило од смесе радости и туге, среће не среће, наде и неке цр 
>После две недеље добила сам опет писмо од Даринке.{S} Јављала ми, да се венчали и да одмах пол 
заиста дрхтала, но више од узбуђења, но од зиме.</p> <p>„Хајдемо у собу, дошла је мајка;“ па ме 
еваре и — једна другу.{S} Дође ли једно од њих у било какву неприлику, зар се надати саучешћу,  
о, а не као сада.{S} Умориш се ко псето од силних питања.{S} Тек што им знање на левак у главу  
 буде.{S} Само сопствена смрт дреши нас од праве љубави, често нећемо то да увидимо ни да призн 
могу!</p> <p>Био је Миланов друг и брат од тетке.{S} Док сам била у дому моје помајке, долазио  
ндиг“ собу.{S} Сад је тамо у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је с 
ко и неби, кад ти предпостављају лошију од тебе, само за то, што је удата!{S} Баш као да је бра 
ву на катедру па — хрче.{S} Тек на лупу од нашег трчања по скамија, протре очи и викне: „Ко је  
бав тражи одзива.{S} Па и правичнији су од људи ...</p> <p>Старица престаде.{S} Била је узрујан 
си једног јутра заборавила у брави кључ од своје собе.{S} Зацело си се журила у дућан.{S} Проша 
а сам је за узрок.</p> <p>„Шта ти хоћеш од мене?“ викнула је, а очи јој срдито севаше; „ниси де 
а у шогора беше син Душан, с ким се још од пре познавао.</p> <p>Душан је био мојих година а Бор 
има, који су ме скоро — отерали.</p> <p>Од саме зараде своје нисам могла сад живети, те молим з 
 <p>Он је оборио очи и уздахнуо.</p> <p>Од тога доба није ми изјављивао љубав речима, али је св 
амо две недеље.{S} Доктора није хтела. „Од овог ме нико не излечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад 
леменитији осећај.{S} Љубав и поштовање одавно је постала детњарија.{S} Отуда и овладао срцем с 
ан човек, жели свако да усрећи.{S} Зато одавно меркају девојку с новци, а он одмах препоручио м 
вала се; хоћу да видим какав је.{S} Већ одавно нисам читала; можда сам већ и заборавила.{S} Ту  
савете његове, већ се поводи за срцем и одаје љубавном уживању без борбе и устезања......</p> < 
у ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам се бојала, чуће 
томе надала, кад си своју погрешку сину одала?!{S} Уздахнула сам, кад сам прочитала то писмо.</ 
а.{S} Закључила сам да своје осећаје не одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је тек 
ма њему збуњена; бојала сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оставила сам тај пос 
исто горела подамном; морала сам бегати оданде, где могу нанети несрећу и где ме више не требај 
ком тичицом; само кад ми неби биле тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих раставити.{S} То  
ам врло волела а и оно је мени необично одано, скоро већма но рођеној матери својој.</p> <p>Мај 
ти да га не љуби.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје ископала, ако би 
нисам могла; осећала сам, да би ме глас одао.</p> <p>„То је зацело наруџбина?“ рече он, показуј 
ивовати живот без сврхе?{S} И моја рука одапе пиштољ.</p> <p>„Збогом Боривоју!....{S} Збогом ма 
 неједнаке природе; била ми је необично одата.{S} Доцније сам видила, да с тога што је волела Д 
 да те нешто тишти.{S} Ниси ми се хтела одати, но случај ми је помогао.{S} Пре две недеље си је 
, а око би своје ископала, ако би хтело одати, како ми је у срцу. — Била сам вулкан, по чијој п 
ице.{S} Сетила сам се, да су ме баш они одбацили, које сам жарко љубила...</p> <p>„Коме треба?“ 
ођаџија.</p> <p>Обично сам их све редом одбијала.</p> <p>„Шта чекаш?{S} Докле ћеш бирати?“ љути 
 па ми се чинило да ми је дужност да га одбијем. „Он брка поштовање са љубављу, а док први зано 
таћу му равнодушна.“ мислила сам, па га одбила ради његове среће и своје дужности.{S} Боривој ј 
још док си ти овде била.{S} Тада сам га одбила; нисам знала како он мисли, но сад сам већ дала  
епаћене муке: умртвила сам своје срце и одбила га, као некада Милана. — После неколико дана био 
} Та зар нас је једанпут <pb n="153" /> одбранио од друге несташне деце, а колико је пута мајку 
о сад да одем но Данка ме узе за руку и одведе у твоју собу, да ми покаже шешир, што јој га пра 
 рекох:</p> <p>— Ја би вас молила да ме одведете до њезина стана.{S} Хоћу да је посетим.</p> <p 
ј куће.{S} Да ми је казала, радо би вас одвела.</p> <p>Тако остаде сво моје заузимање, да упозн 
ој мали филозоф“ дао у посао, кад ми не одговара, о оној теми, што сам јој писао?“ питао је на  
тила сам се својих родитеља,“ био ми је одговор.</p> <p>Те вечери добила сам грозницу.{S} Даниц 
 не долази?“ У својој машти нашла сам и одговор: „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је пр 
тујући, а за тим уздахнуо, избегавајући одговор на моје брижно питање о нерасположењу његовом.< 
{S} Већ с питањем сам хтела потврђујући одговор.</p> <p>Дете погледа у мене, па у старицу, и он 
 све до сада препатио.</p> <p>Очекујући одговор, твој несрећни</p> <p> <hi>Милан.</hi> </p> <p> 
је неки свет браком назива,“ био је мој одговор.{S} И тиме се обично свршила та тема.</p> <p>Ја 
а тренутак.{S} Нисам одмах нашла згодна одговора.</p> <p>— Чудно питам, јел-те?{S} Коме би се д 
</p> <p>Оборила сам очи, тражећи згодна одговора.{S} Збунило ме њезино питање, а још више погле 
од даљег искушења!“</p> <p>Нико ми није одговора дао; но зраци залазећег сунца, падаше на трном 
м опростила.{S} Зато буди милостива, па одговори како живиш и можеш ли нам опростити.{S} Та ја  
у осталог мајку. „Или хоће усмено да ми одговори?{S} Моћи ће и то; скорим ћу дома.{S} Ове годин 
p>„Шта то везеш?“</p> <p>„Теби кошуљу,“ одговорила сам не погледавши га.</p> <p>„Па зашто злато 
нада одлазим?{S} Но дужност према мајци одговорила ми; „За тебе мора бити мртав, па шта те се т 
удио се понос у мени и ја сам јој одмах одговорила.</p> <p>Одговорила сам јој честитајући и жел 
и и ја сам јој одмах одговорила.</p> <p>Одговорила сам јој честитајући и желећи обојима сретан  
сам, кад сам прочитала то писмо.</p> <p>Одговорила сам му овако:</p> <p>Праштам ти из свег срца 
 ме увек кори због тога.</p> <p>Није ми одговорио, само ме гледао.</p> <p>„Што ме тако мериш, з 
то матера.{S} Зар оне не увиђају, каква одговорност лежи на њима пред Богом и светом.{S} Закужа 
и.</p> <p>Старка заћута, нагло устаде и оде кавезима.{S} Била је очевидно јако узрујана.</p> <p 
ња, да је невин...</p> <p>Она уздахну и оде од постеље.</p> <p>Како ми је било, даје се замисли 
о ми се бар чинило.</p> <p>Он уздахну и оде прозору.{S} Гледао је неко време замишљено крозањ;  
тала сам и други пут.</p> <p>Она љутећи оде шифонеру, отвори га и донесе неку кутију, па је мет 
атно, а са прихода моје „сермије“ да се одевам. „Тако ће бар нешто и детету остати, а мени није 
 но обично.</p> <p>„Изашла си тако лако одевена, а већ се захладило; ево ти мараме.“ Па ме огрт 
 заволети мртву лутку, са њезина шарена одела, исто тако не може истински волети ни спољашње ле 
ам опет трговину шешира и радњу женског одела.{S} И то сам у Бечу изучила.{S} Радња ми је добро 
; за то ми је оставила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је то честита и добра душа.{S} Није сиро 
ко лепог кроја.{S} Разгледала сам јој и одело.{S} Било је скромно, чисто и њезиној дубокој стар 
 мужу око ушију, да им набави господско одело.{S} Бајаги, гони је на то материнска дужност.{S}  
дете, шта му је милије: кадифа и златно одело или здравље?{S} Питајте га, па ће те чути.{S} У д 
о слушкиња и мала Данка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за руку и одведе у твоју собу, да  
читефица...{S} Тело је, по мом сваћању, одећа и склониште душе, настави она.{S} Па као што немо 
а љубав.</p> <p>У оба случаја било је и одзива.{S} Но опет се узели нисмо, а све зашто:</p> <p> 
?{S} Али и они мене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па и правичнији су од људи ...</p> <p>Стариц 
мо да љуби, већ је тражило у истој мери одзива; а понос ми није допуштао, да „лижем руку,“ која 
етње.</p> <p>Боже, то нисам ни мислила! одјекну ми у души, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше 
па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио из собе.</p> <p>Како ми је било, тешко је појми 
или паре, као пилиће.{S} Чуде се после: одкуд шкрофлезан и јектичав подмладак?!{S} А не питају: 
е читаву „историју“ за собом повукло, а одкуд ми права да зледим ране, које је време излечило?! 
а га ја не волим; а мој некадашњи нагли одлазак у башту и садашња молба да ми опрости, утврдила 
ило ми се, да страна госпа ишчекује мој одлазак.</p> <p>Тек што сам преписала књижицу, дође ми  
.{S} Још нисам јој ни имена знала а већ одлази.</p> <p>— Збогом душо!{S} Па опростите, што сам  
шла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула да одлазим, заплакала се.</p> <p>— Збогом ћерко, јецала је 
Милан мислити о мени, кад тако изненада одлазим?{S} Но дужност према мајци одговорила ми; „За т 
ише среће нема.{S} С мајкином исповести одлетила је за увек.{S} Патња је моја тешка, а олакшаће 
аше листове, овде-онде читајући по неки одломак ове или оне песме.</p> <p>— Добро пише.{S} Вади 
им се“, рекла сам недижући очију и тако одлучним тоном; да сам се сама тргла од њега.</p> <p>„В 
Кад сам их отворила, рекла сам хладно и одлучно:</p> <p>„Милане, иди кући жени и детету.{S} То  
 уздахнуо, спустио руке са лица и рекао одлучно:</p> <p>„Повешћемо га с нама.{S} У теби ће имат 
ност.“</p> <p>Ужаснула сам се од толике одлучности и употребила сву своју снагу и говорничку мо 
и-нени?{S} Она је добро зна.{S} Станује одма у другој соби а она је и неговала у болести. — Мол 
 родбина са свештенством, па са станице одма сњим у гробље.{S} Тако то бива, кад човек нема сво 
а Даница. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах и женити?“</p> <p>„Чим отвори канцеларију и отпоч 
теља.</p> <p>Родитељи његови искаше, да одмах званично предам сво своје добро своме зету а њихо 
инке.{S} Јављала ми, да се венчали и да одмах полазе у Америку.</p> <p>Мирно сам прочитала то п 
„Узећу му Мару Базићеву; има пет хиљада одмах на венчању, а лепа је девојка,“ заврши моја помај 
p>Пробудио се понос у мени и ја сам јој одмах одговорила.</p> <p>Одговорила сам јој честитајући 
бало ми је што више посла.{S} За то сам одмах отворила на своју руку радионицу и трговину шешир 
/p> <p>Ћутала сам за тренутак.{S} Нисам одмах нашла згодна одговора.</p> <p>— Чудно питам, јел- 
>Вратила сам се својима.{S} Радњу нисам одмах хтела отворити; требало ми је одмора у сваком пог 
то одавно меркају девојку с новци, а он одмах препоручио мене.{S} Партија је добра, па мисли, д 
ле пратилице на пола пута, или подлегну одмах у почетку.</p> <p>Ретки су људи, које патња није  
 добила сам грозницу.{S} Даница се није одмицала од мене Око поноћи сам застала.{S} Кад сам се  
} На то ме је свикао сам теча; у данима одмора и слободним часовима, морала сам му по нешто на  
ј библиотеци.{S} За време школског свог одмора, научио нас је и Вуковом правопису; био је још у 
сам одмах хтела отворити; требало ми је одмора у сваком погледу.</p> <p>Тек што ми се почеше ра 
е рада целе године.{S} Код тетке се бар одмори.</p> <p>— Збогом тетице!{S} А ви сека-Мацо, умес 
> <p>Хтела сам наставити читање.</p> <p>Одмори се мало, примети ми тетка.{S} Гле првих бресака, 
едох опет на клупу.</p> <p>— И ја ћу се одморити, ако допустите? па се спусти уз мене.</p> <p>Ћ 
ља ми беше смела,</l> <l>Задовољство је однела.</l> <l>Желила сам свуда правду;</l> <l>Њу сам в 
</p> <p>СТАНА.</p> <p>Сутра дан сам јој однела књижицу.</p> <p>— Како вам се допада мој живот?  
оварала, онако, као некада; можда не би одобрила корак, што сам га учинила — ја сам вереница!</ 
чину тврдњу и разлоге а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепших снова и илузије 
зори слагали; те је он моје мишљење тек одобрио или допунио.</p> <p>Но да скратим; не пишем ром 
 времена добра, али ни ово чудо не могу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, па било старо или нов 
.{S} Испустила је слушкиња још као мало одојче.{S} Шта ће те?{S} Мати велика дама, па бива сваш 
> <p>Добро велите, ћерко.{S} Но куда ми одосмо, а хтела сам само рећи, да моји греси нису обичн 
 појмање дужности!{S} Питајте само тако одрасло несретно јектичаво и шкрофлезно дете, шта му је 
дније приман и у круговима, у којима је одрастао, а то све болело би га, кад би први љубавни за 
ла се загонетним смејом; нисам могла да одредим, дали себи или — модерним јунакињама.</p> <p>Гл 
е онако, како сам ја хтела.{S} Ја нисам одређивала, шта је љубав; само сам рекла, да је она љуб 
ерко, игра ту главну улагу!{S} То двоје одређују шта је лепо, шта ли не.{S} Зато и треба настој 
оју неби могао имати, кад би се наслеђа одрекао.{S} Мене ради био би хладније приман и у кругов 
што сам се из дужности својевољно среће одрекла, него да постигне своју цељ, срамно ме је пред  
 чинити, ја — која сам знала, шта значи одрећи се љубави своје?!</p> <p>Предала сам му све у ру 
, јер у место да себе победи и да та се одрече, она га гони својом страшћу на само убиство и ву 
дом.{S} На послетку ми грунуше сузе, те одреши језик.</p> <p>„Ништа, ништа,“ шапутала сам кроз  
; „мајка ће бити задовољна — дужност је одржала победу над срцем.“</p> <p>Даница ме стролно заг 
у на прозору.{S} Чекала ме је.</p> <p>— Одржали сте реч, а већ сам мислила, не ћете доћи.{S} Но 
је радо гледе, но она је то до сад увек одрицала.)</p> <p>Чим се венчамо, отпутоваћемо у Америк 
је то на први поглед смешио и чудновато одударало од оштрих трагова преживелих година, што јој  
 баш тај иначе „услов лепоте,“ чудно је одударао од старачке борасте, жућкасте коже, и модрих у 
 сам старицу; очи јој се сјале у светом одушевљењу дужности а лице јој облила лака румен.{S} Гл 
 да тако мора бити.{S} Зар сам је за то одхранила да ми сину убије срећу!“</p> <p>„Али мајко, м 
дуго и горко.{S} А кад је та врела река одшила, паде ми поглед на икону, на распетије спаситеље 
м и онако и сувише.{S} Огорчен на тебе, оженио сам се оном, којом је мајка хтела; и моја је сре 
.{S} Кад сам оздравила, чула сам, да се оженио Маром Базићевом.</p> <p>Сад ми је било све јасно 
ом сакрива!{S} Та зар је један, који се оженио тек да са жениним имањем господски левентује <pb 
ме волела, ал сад га не волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. — И Стевана сам волела, н 
а и опет ме није разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он газио углед где год је могао.{S} Био 
не, буди човек!{S} Зар ти не знаш да си ожењен? рекла сам трудећи се, да га умирим.“</p> <p>„Зн 
 ћути!{S} Већ таке речи су грех из уста ожењена човека.</p> <p>„Нећу, да ћутим.{S} Доста сам па 
учено или затупљено, а згодном приликом оживиће опет:{S} Јер</p> <quote> <l>Да је срце како туж 
е шта ми се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, али тек за тренутак.{S} Доцније је у так 
их с миром.{S} Знам их,“ рече ми сестра озбиљно; већ реци, шта чекаш?{S} Измећу толиких ваљда с 
сам и тешко за тим боловала.{S} Кад сам оздравила, чула сам, да се оженио Маром Базићевом.</p>  
>Он ме је стрпљиво слушао, не скидајући ока са мене.{S} Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно 
Једног дана читала сам опет у парку.{S} Око мене беше необична тишина.{S} Сав велико-варошки жа 
рактери, таке природе не подлежу лако.“ Око му је пламтило а глас дрхтао.</p> <p>Извила сам сво 
а ме је језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје ископала, ако би хтело одати, како ми је у 
 неком времену прену из мисли и погледа око себе.{S} Поглед јој застаде на „<title>Змајевој пев 
радити,” рече мајка, узевши ме оштро на око.</p> <p>Мени јурну крв у лице, те збуњено пођох из  
 се сузе и у помајчиним очима; али моје око остало је суво; срце ми се беше скаменило а душу ми 
ицу.{S} Даница се није одмицала од мене Око поноћи сам застала.{S} Кад сам се пробудила кандило 
} Данас их још нема.{S} Па ма колико се око њега умиљавала, слабо бих успела.{S} Да је старији, 
мо увек далеко истрчале, и вешале му се око врата.{S} Он нам је увек донео по какву играчку.{S} 
орасте, жућкасте коже, и модрих усана и око лепог кроја.{S} Разгледала сам јој и одело.{S} Било 
 имам с тобом да говорим.“ Па ме ухвати око паса и пољуби у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега  
т.{S} Али данас ми је опет некако топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с педесет година млађа. 
ави:</p> <p>— Не поричем, да спољашност око привлачи.{S} Али ако је унутрашњост шупља, само мом 
та си девојка, а мушки су врагови; лажу око девојке, док не дође до женидбе, па онда бирају бог 
 дала живот и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да им набави господско одело.{S} Бајаги, гон 
или видим какву погрешку што се у свету око мене десила, па онда мислим, мислим, да ми је после 
једно; нека ме бар после смрти најближа околина позна онакву, каква сам.{S} Да ће се нагађати о 
оља и најобразованија девојка у месту и околини.</p> <p>Дође време и њезиној удадби.{S} Просила 
лица вечито у нашем срцу, да у повољним околностима опет избије на површину.{S} Ето на пример,  
/p> <p>„Куда ћеш?“ шапутао је пламтећим оком. „Остани, имам с тобом да говорим.“ Па ме ухвати о 
 школа ни метод, већ домаће васпитање и окона. „Дете ретко слуша оно шта му се каже, већ радо п 
авља баш онда, кад је она разуму сасвим окренула леђа и — поклизла.{S} Тасе се онда јунакиње ил 
мејала сам <pb n="159" /> се и зловољно окренула на другу страну; но и опет се нисам могла отре 
p>Клица је била ту; и ја сам била чила, окретна и задовољна, као и друга деца.{S} Имала сам мил 
S} Незадовољни сте можда с оним што вас окружава?{S} Али с мојом приповетком не ћете стећи глас 
 зраци залазећег сунца, падаше на трном окруњену главу Бого-човека, и мени се чини, да ме те св 
јана; глас јој је још већма дрхтао, а у оку блистала се суза.</p> <p>— Ви сте много патили? упи 
{S} Боље да остану забаве ради дома, па окупају ону јадну дечицу, што их слушкиње без материна  
донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; ради других; мени није нужна.{S} И сад све памти 
к да ми нанешену неправду топлим речима олакша.{S} Та он је био мушки, па ако је мене морао пре 
зглед на улицу.{S} И то нешто вреди.{S} Олакшава ми самоћу.{S} Оне друге собе гледе у ходник, н 
ас разуме...{S} Званична исповест слабо олакшава, особито грешницима моје врсте...{S} Попа ме н 
а је за увек.{S} Патња је моја тешка, а олакшаће се тек онда, кад чујем, да си нам опростила.{S 
шком оно не служи на част.{S} Карташ је оличено среброљубље, законом обезбеђена варалица, отима 
 <pb n="148" /> <p>— Па шта да се ради? омачеми се са усана, после неколико тренутака.</p> <p>— 
ијално убили.{S} Она се после отровала, он сјурио себи куглу у чело.{S} Јели истина не могу твр 
али.{S} Ја сам опет весела и задовољна; он је тако добар.</p> <p>Рећи ћеш:{S} А Душан? — Њега с 
} Осећала сам каква нас провалија дели; он је био њежно чедо аристокрације а ја дете народа.{S} 
ам печат.</p> <p>Нисам се преварила.{S} Он ми је писао и молио ме да му опростим увреду што ми  
 загонетка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је заволео — другу. </p> <pb n="161" /> <p>Та друга  
д призора тог и покрила лице рукама.{S} Он их нежно скиде и загледа ми у очи.{S} Склопила сам и 
иницу ћерку беше удао пре 10 година.{S} Он и тетка беху ми драги родитељи.{S} Кад су ме примили 
 истрчале, и вешале му се око врата.{S} Он нам је увек донео по какву играчку.{S} Но то нас ниј 
дожења, попин син из оближњег места.{S} Он је трговац а ја машамода, па је баба Мара, његова те 
е!{S} Ја нисам крива!“ јаукнула сам.{S} Он није чуо тај јаук; био је већ на улици.</p> <p>Скочи 
 да боме волела, ал сад га не волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. — И Стевана сам вол 
 дадох му познати како ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учинио да не види...</p> < 
рођаци у посету.</p> <p>Ја сам везла, а он је у другој соби читао.{S} На једанпут уђе ми у собу 
говоримо на сред школе или код табле, а он ако је пре подне, запали чибук, па се не види из дим 
девојка.{S} Шта је две три стотинице, а он може добити девојку с хиљадама!“</p> <p>„Сирота Стан 
 Зато одавно меркају девојку с новци, а он одмах препоручио мене.{S} Партија је добра, па мисли 
аде; ја сам радила нервозном хитрином а он је разгледао цвеће што је лежало на тезги.{S} Нисам  
да иначе учинили; а усамљеним је људима он често и потреба.{S} Но једне зиме беше овладала самн 
ну неправду топлим речима олакша.{S} Та он је био мушки, па ако је мене морао презрети, зар је  
 и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он заволео, јасно сам сад видила.{S} Како је она осећал 
; обично смо се у назори слагали; те је он моје мишљење тек одобрио или допунио.</p> <p>Но да с 
с обоје изложим сиротовању,“ говорио је он, „овако нећу срдити родитеље, а бићемо обоје сретни. 
 сам и одговор: „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је при том било некако топло; срце ми  
 и јабуку је од вас примио.{S} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} Већ с пита 
ца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаукнуо је он, покрио лице рукама и стајао немо и непомично.{S} Гр 
ужа.</p> <p>Нека је просто и њему; није он први у ком је жудња за богатством, уништила сваку чо 
и и било?{S} Доста што сам знала, да ме он више не воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се 
„Имаш ли још који егземплар?“ смејао се он.</p> <p>Како неби било!{S} Сад сам вам тек прочитала 
 руке.</p> <p>„Шта да ти опростим? рече он не прихвативши их. „Љубав се изнудити не може, а ја  
оље познајеш.“</p> <p>„У тебе је,“ рече он не дижући очију и некаквим меким гласом, „море осећа 
ћи на своје место.</p> <p>„Стано,“ рече он ухватив ме нагло за руке; „ти си много патила... пат 
.</p> <p>„То је зацело наруџбина?“ рече он, показујући на шешир што сам радила.</p> <p>„Јесте.{ 
 сам и дигла очи.</p> <p>„Опрости“ рече он пруживши ми мој дневник.{S} Давно сам опазио да те н 
ући ми чело и руке, а чело ногу стајаше он погнутом главом и сузним очима.</p> <p>„Милане, опро 
>Уздрхтала сам се као неки кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но обично.</p> <p>Поздрав нам  
ништа ишчитале, но ја сам осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто се чудила, како пре то у 
да не мисли да врећа?{S} Ако је можда и он несретан?{S} Ако — “</p> <p>Страшне мисли кидаше ми  
дио да се светина ускомешала, те хајд и он у гомилу и не знајући зашто! „Великоварошани“ су чес 
сама.</p> <p>После неког времена дође и он у врт.{S} Преко руке је носио моју мараму.{S} Сад је 
дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Разлог нисам има 
 разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он газио углед где год је могао.{S} Био је као и сви др 
, шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто м 
је писао. — И Стевана сам волела, но ни он није за мене; све више увиђам, да је лакоуман и не п 
о овог дотерало?!{S} При ступању у брак он шпекулише, она шпекулише, па шта ће те више?{S} Прав 
/p> <p>„Зашто? понови гробовским гласом он.{S} Погледајме, па ћеш видети.{S} Дуже нисам могао и 
ш, змијо глатка?“ рече промуклим гласом он. „Нисам дошо да иштем рачуна о владању твоме; нећу т 
S} Тада сам га одбила; нисам знала како он мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстено 
ега.</p> <p>Крила сам своје осећаје, но он их је ипак дознао.{S} Љубав је најтеже сакрити.{S} В 
а је узме.{S} Чинила сам све могуће, но он није осећао симпатије према њој.</p> <p>Волео је дру 
авопису; био је још у првом зачетку, но он беше његов присталица.</p> <p>После смо му тек тим п 
 Димитријем Обрадовичем.{S} А је ли бар он срећан, или је гоњен као Обрадович?</p> <p>— Велики  
е човек рођен тек да само ужива?{S} Зар он нема племенитија позива?{S} Истина је света, да је с 
ршава.{S} Иначе мора казати свекру, јер он, т. ј. младожења добија и у месту ваљану девојку ал  
ега.</p> <p>„Вечита загонетко!“ узвикну он, пустивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде 
ћу,“ јецала сам. </p> <pb n="155" /> <p>Он ме стиште свим нагло бијућем срцу.{S} Овог пута ниса 
сузе а жеравица ледом заклања...</p> <p>Он је оборио очи и уздахнуо.</p> <p>Од тога доба није м 
о; те сам га зачуђено погледала.</p> <p>Он би ми на то за тренутак топло погледао у очи а за ти 
била сам га,“ те ми се са усана.</p> <p>Он се болно осмехнуо.</p> <p>„Рђава извина, секо моја.{ 
 што се више преиначити не може.</p> <p>Он се тада обично усиљено насмешио и бивао више дана пр 
“ питала сам усиљено смешећи се.</p> <p>Он уздахну. „Хтео сам рећи, да би моја помоћ била незна 
о?“ Силом сам хтела да се шалим.</p> <p>Он се трже.</p> <p>„Желиш ли искрену пресуду?“ питаше п 
 његовог и да им га опет вратим.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао, не скидајући ока са мене.{S}  
хтати.{S} Тако ми се бар чинило.</p> <p>Он уздахну и оде прозору.{S} Гледао је неко време замиш 
ма више ни мрве љубави за тебе.“</p> <p>Он се тргао, гледећи ме зачуђено.</p> <p>Оборила сам оч 
чинило да ми је дужност да га одбијем. „Он брка поштовање са љубављу, а док први занос пређе па 
?“ У својој машти нашла сам и одговор: „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је при том било 
своје чедо, кад оно није код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми </p> <pb n="171" /> <p>би 
место да себе победи и да та се одрече, она га гони својом страшћу на само убиство и вуче пропа 
о?!{S} При ступању у брак он шпекулише, она шпекулише, па шта ће те више?{S} Прави вашар и трго 
у гроб сађе; љубимо ли лепоту спољашњу, она ће нас заносити до год нас траје, па и онда, кад љу 
ела ме утврђивати да је не издам мајци; она је све на врати прислушкивала, а мајка неће да се т 
ли, да су својој љубави сталне</hi>.{S} Она хоће да има љубљену особу пошто по то; па руши све  
новаца што ми је остало од родитеља.{S} Она радо пристаде и још рече, да ће ми храну давати бес 
/p> <p>Сузе јој се засијаше у очима.{S} Она их руком убриса и настави:</p> <p>— Три дана пред с 
ће довека.{S} Права љубав је вечита.{S} Она нема краја, нити се може уништити; тако на пример,  
илази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица вечито у нашем срцу, да у пов 
ех: жени ћу оставити сво добро моје.{S} Она ће ме лако прегорети.{S} Није ни пошла за мене из љ 
ме не могу допустити, већ тебе ради.{S} Она је сирота девојка.{S} Шта је две три стотинице, а о 
изневерила, те се материјално убили.{S} Она се после отровала, он сјурио себи куглу у чело.{S}  
а ни писац — тражити да уме мислити.{S} Она је обично тако безазлена, да не зна ни „на чем жито 
седила фрајла-Стана.{S} Застала сам.{S} Она ме погледа, преко — сад још већма — увела лица, про 
а је срећа уништена а живот сломљен.{S} Она је моја жена, али не она, за којом сам ја чезнуо.{S 
: права љубав, а та незна за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим животом само сам још додала: да 
 ако је повољи да дозовем Мари-нени?{S} Она је добро зна.{S} Станује одма у другој соби а она ј 
пута без успеха; но дошла сам и дома, а она ми је била у памети.{S} Била је то чудна појава за  
о је сад опет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашња младеж неблагород 
и на мене.</p> <p>Примила сам понуду, а она наточи себи чашу воде, па настави:</p> <p>— Не пори 
нам се још у основи; ја неразумем њу, а она мене несваћа; страни смо једно другоме били од поче 
ревелике љубави према својој деци.{S} А она је доста кажњена и онако; са снахом се није слагала 
ој газдарицу: где је фрајла Стана?{S} А она мени:{S} Отселила се.{S} Не може да плаћа кирију за 
ро зна.{S} Станује одма у другој соби а она је и неговала у болести. — Молим вас, дозовите је.< 
b n="171" /> <p>би је презирали, кад га она неби пустила од себе, онда кад би с њоме заједно пр 
ој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та понесите плетиво ил  
но га везати неможе.{S} Особито не може она везати разборита човека.{S} Изузетака је да боме и  
ла, шта је љубав; само сам рекла, да је она љубав права, која потиче из душевног сродства, а не 
S} Да вам се није што десило? питала је она брижно.</p> <p>— Били смо код старе мајке.{S} Има л 
</p> <p>— О, знам је добро, говорила је она.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је оставила сав с 
сталности</hi> оставља баш онда, кад је она разуму сасвим окренула леђа и — поклизла.{S} Тасе с 
.{S} Гле, даћу ти јабуку!</p> <p>Док је она с неког орманчића донела јабуку, разгледала сам јој 
{S} Ту се опет насмешила.</p> <p>Док је она пажљиво превртала лист, ја сам је посматрала.</p> < 
волео, јасно сам сад видила.{S} Како је она осећала, нисам хтела да испитујем.{S} Нашто би ми и 
ти и онда, грех на његову душу.{S} Није она крива што је тако анђеоска створа, па дошла у руке  
о патили? било ми већ на језику, кад ме она запита, показујући у певанији песников лик:</p> <p> 
от сломљен.{S} Она је моја жена, али не она, за којом сам ја чезнуо.{S} Свака мисао разлази нам 
Добро што се десила слатка, радовала се она.{S} Па једите колко вам је воља.{S} Подајте и малом 
— Ето видите, да ја погађам, смејала се она.{S} Децу привлачи на први поглед тек спољашна лепот 
<p>— Прими и мене у друштво, смејала се она.{S} Милан ми приповеда, како је мајка дала секи књи 
е.{S} После неколико тренутака, маши се она за лист, што сам га уз себе спустила.</p> <p>— Неће 
> <p>— Грло „новога метода,“ насмеши се она, зато вас „стара природа“ и тера у гроб пре времена 
ца је имала врло много; знало се, да ће она бити моја насљедница, а само кућа и земља вредила м 
 па ти може требати“; говорила је чешће она.</p> <p>Милан је међу тим свршавао науке.{S} Учио ј 
о томе мислим.{S} Ви слабо једете! рече она, нудећи ме.{S} Глете само; још ово парченце хлеба с 
г.</p> <p>— Гле ви се и не чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће те пљенути рукама и побећи  
— Видите суревњивост мога друштва, рече она.{S} Није ништа племенито, но и опет у њојзи уживам; 
ила — необична.</p> <p>— Политика, рече она, пруживши ми лист.{S} Невидим добро; ситна је, но т 
p> <p>— Баш тако сам и ја мислила, рече она, оборивши очи: а то је и цела истина; само је зло,  
/p> <p>— Не, душо, врло ме занима, рече она узевши с ормана котарчицу с бресквама, ал доста си  
p>— Чудно вам је што тако говорим, рече она тужно.{S} То показује добро срце или непознавање св 
метњи!“</p> <p>„Сирото моје дете,“ рече она тренутно, па ме загрливши и пољуби у чело.{S} Но оп 
еобично.</p> <p>— Опростите, душо, поче она, показујући прстом на лист, што сам га читала.{S} П 
 <p>Зар си и о мени тако судила? питаше она прекорно.</p> <p>Поруменила сам и стисла се уз њези 
сак и етикетна правила.{S} Држа ла је и она, да се тек у додиру са госпоштином и „салонским све 
p>Да га заборавим, допринела је много и она његова гадна и недостојна сумња о мени.{S} Та да ме 
ак ироничан осмех.</p> <p>— Да, настави она после неколико тренутака ћутања, човек осети потреб 
ваћању, одећа и склониште душе, настави она.{S} Па као што неможе свестан човек заволети мртву  
мевајући.</p> <p>— Јесте ћерко, продужи она; данашње су јунакиње друкчије.{S} Има их поглавито  
м часу оставити неће.{S} Поштује и воли она мене, али зависи од — мужа.</p> <p>Нека је просто и 
оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} 
остојанства...{S} То ми зацело не би ни она допустила.{S} Та за Бога! — Друго је бити чланица,  
{S} Тако говори младост.{S} Кад неби ни она тако говорила — џаба ти човека!{S} И снови су у сво 
.иски цуг; подне је већ прошло, примети она и устаде.{S} Устала сам и ја, али без воље.{S} Још  
м.</p> <p>— Здраге воље фрајлице.{S} Ал она се отселила из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била 
срца и душе.{S} Ретко је земљиште у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зато се 
 за чорбу себи и „своме друштву“ — тако она зове своје псето и мачку — смејала се сека-Маца.</p 
ће је брзо поред богатије и лепше; само она треба да је паметна, да је благодарна, па да не пра 
тела сам јој рећи, чија је то песма, но она настави:</p> <p>— Добра и оштроумна девојчица, али  
оворити, да се њих двоје радо гледе, но она је то до сад увек одрицала.)</p> <p>Чим се венчамо, 
ила сам је да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати.</p> <p>— Гостољубље је лепа 
 ала сте непрактични! говорила је често она.{S} Дошли сте токорсе у госте, па све књижурине вуч 
души.</p> <p>— Лудо сам питала, уздахну она.{S} Шта се може мислити — о девојци мојих година!{S 
 и поред уверења, да је невин...</p> <p>Она уздахну и оде од постеље.</p> <p>Како ми је било, д 
ритији, а срце бива племенитије.</p> <p>Она диже очи, гледећи ме за часак нетренштице.</p> <p>— 
Па је устрашено ухватих за раме.</p> <p>Она диже главу. </p> <pb n="140" /> <p>— Не бојте се. р 
за, а образићи му се заруменили.</p> <p>Она га поглади по косици.</p> <p>— Како би ти мајка рад 
ојих?{S} Питала сам и други пут.</p> <p>Она љутећи оде шифонеру, отвори га и донесе неку кутију 
пусти да надјача једна ма која!“</p> <p>Она се смејала на моју примедбу и тужно додала.</p> <p> 
/p> <p>Смејала се, а у погледу указа се онај исти живахни израз, што ме је бунио и у парку.</p> 
е гласно засмејала а очи јој опет узеше онај живахни младалачки израз. — Баш враг тај песник, н 
с сам морала молити течу, да ми овај ил онај израз разјасни.</p> <p>Тако сам од Обрадовића и Со 
иромашних, учених и дресиратих; само не онаквих каквих сам ја хтела.</p> <p>Сваки од њих имао ј 
ривлачи је њему, па јој је мило</hi><hi>онакво какво је</hi>.{S} Сродство душе и срца треба да  
 бар после смрти најближа околина позна онакву, каква сам.{S} Да ће се нагађати о мени разне га 
} Како бих се с тобом радо разговарала, онако, као некада; можда не би одобрила корак, што сам  
ужност моја према мајци нагонила ме, да онако учиним, а да се сад не видимо изчекује дужност —  
ш кадгод видити; но ја сам вас заволела онако на први поглед.{S} Лице ваше остаће ми и без имен 
о, но душа ми је била мирна, од прилике онако, као кад учинимо какво добро дело. </p> <pb n="16 
 <p>— Нисте ме, ћерко, разумели, бар не онако, како сам ја хтела.{S} Ја нисам одређивала, шта ј 
војој деци.{S} А она је доста кажњена и онако; са снахом се није слагала, па је умрла код Даниц 
>„Што плачеш, лудице моја?{S} Тамо је и онако живље и веће место; ако се не сложиш са сестром,  
и, па буди милостивија.{S} Кажњен сам и онако и сувише.{S} Огорчен на тебе, оженио сам се оном, 
ти је вера у мој карактер, моју чистоту онако лабава била.{S} Но и тога је давно нестало, па бу 
S} Још нисам почела читати.</p> <p>— Е, онда ме баш мораш примити!{S} Само причекај, док свучем 
ирали, кад га она неби пустила од себе, онда кад би с њоме заједно пропало, а у даљини се сијао 
ли, ако их је везао који члан породице, онда је тек зло.{S} Дужност везује, а срце — хладно.{S} 
 је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та понесите плетив 
 животињског нагона.</p> <p>— Е, мајко, онда је на свету мало праве љубави.{S} Ко данас пита за 
та.{S} Дабоме да је онда ту назатка.{S} Онда није ни чудо, што те после оговара; не увиђа своју 
 смео знати, да сам ради њега умрла.{S} Онда неби <pb n="156" /> могао бити сретан, а ја сам му 
ека-Мацо, умесите штрудлу као и пре.{S} Онда вам је тако добро испала, бољу је неби ни краљица  
ечерас чути.{S} Има још доста.</p> <p>— Онда, лаку ноћ!{S} Сутра ћемо наставити.{S} Сад лези и  
ешку што се у свету око мене десила, па онда мислим, мислим, да ми је после и самој смешно.{S}  
око девојке, док не дође до женидбе, па онда бирају богатију.{S} Сви су они таки...“</p> <p>Крв 
е свега треба праве воље за бољитак, па онда још нешто, а последице би дошле саме од себе.</p>  
S} Верујте ми, тешко сам грешила.{S} Па онда, човеку по кад и кад и преври.{S} Савест ми је даб 
на изнесе 5—6 форината.{S} Дабоме да је онда ту назатка.{S} Онда није ни чудо, што те после ого 
 окренула леђа и — поклизла.{S} Тасе се онда јунакиње или дижу, те блистају као звезда, или кли 
хоћеш тридесету да дочекаш?{S} Ко ће те онда узети?!“</p> <p>„Све муштерије што ме и сад ишту.{ 
<p>Дете погледа у мене, па у старицу, и онда му се преко усана једва измигољи тихо и неодлучно: 
 ће нас заносити до год нас траје, па и онда, кад љубљене особе већ не буде.{S} Само сопствена  
{S} Такова љубав је и трајнија; траје и онда, кад једра плећа љубљене особе спадну и кад румени 
 <p>Преметала је неко време по кутији и онда извади чак са дна једну сашивену рукописану књижиц 
у тамо у Срем.{S} Учинимо јој по жељи и онда је била мирнија.</p> <p>— Је-ли рођака дошла? пита 
сте...“ Ко год хоће може је преварити и онда, грех на његову душу.{S} Није она крива што је так 
ски поштење и искреност, љубиће мо то и онда, кад носилац тих врлина у гроб сађе; љубимо ли леп 
 Патња је моја тешка, а олакшаће се тек онда, кад чујем, да си нам опростила.{S} Зато буди мило 
<l>Грех ако је то желити,</l> <l>Ја сам онда црни грешник,</l> <l>Не треба му опростити</l> <l> 
а.{S} Оставила сам тај посао Даници, но онда је дуго морао чекати.</p> <p>Што се то „мој мали ф 
уштам ја њих, да се по соби пролете; но онда држим у крилу Марка и Аурору.{S} Немам баш неогран 
дан закон, отпочела сам најпосле, нашто онда толико моралисање?{S} На што уздизати сталност и в 
и пут баш нећу.{S} Ал Боже мој — шта ћу онда? ...{S} После ми је тек смешно, па фалим Бога, што 
 мушке <hi>несталности</hi> оставља баш онда, кад је она разуму сасвим окренула леђа и — поклиз 
може, а ја сам се томе могао надати још онда, кад си од мене побегла у врт.{S} Зато те не корим 
ве јунакиње и детињасто тврдоглаве. <hi>Онда се обично вели, да су својој љубави сталне</hi>.{S 
 ме заборави.</p> <p>(Стеван је био син ондашња имућна бележника, леп но лакоуман младић.{S} Чу 
{S} Цео свет, особито мушки и не почиње онде љубити, где би требало да поштује.{S} Тек мане, не 
ћи се.{S} После преврташе листове, овде-онде читајући по неки одломак ове или оне песме.</p> <p 
ичекај, док свучем и сместим Милана.{S} Оне две оставићу данас Лизи.</p> <p>Док се тетка вратил 
м више даровите, образоване и учене.{S} Оне гледају у свет смело, разборито и са самопоуздањем. 
уку, обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне ме задржавала, но остати нисам хтела.{S} Чинило ми  
очитала сам гласно показане ми речи.{S} Оне су гласиле</p> <quote> <l>Па се моли тамо Богу,</l> 
 нешто вреди.{S} Олакшава ми самоћу.{S} Оне друге собе гледе у ходник, немају зрака ни толико,  
се питаш: да није с твоје кривице?{S} А оне, матере, занемарују своју децу сваки дан.{S} Па зар 
редни убица читавих породица.{S} Па сад оне, Српкиње, поносите питомице Душанове славне царевин 
 душу!{S} Тако Јевросима.{S} А шта раде оне?{S} И те се још смеју Српкињама звати.{S} Заиста жа 
зу његовом поруменила и задрхтала, да и оне што не ишчитају ...</p> <p>Оне нису ништа ишчитале, 
незаконити брак. „Лудо би било, да ради оне церемоније срдим родитеље а нас обоје изложим сирот 
е-онде читајући по неки одломак ове или оне песме.</p> <p>— Добро пише.{S} Вади речи из срца и  
а веће среће, него кад може да задовољи оне, који га с љубављу сретају! </p> <pb n="152" /> <p> 
но свенула и опет нисам.{S} Деца су као оне биљке, што у сваком земљишту корена хватају; па се  
акових родитеља, особито матера.{S} Зар оне не увиђају, каква одговорност лежи на њима пред Бог 
 Ја, која сам дотле сањала о љубави и с оне стране гроба и држала, да никога више љубити не мог 
ољубила, од среће, што у њојзи не нађох оне — морске логике.</p> <p>Тога вечера сам раније потр 
е тек смешно, па фалим Бога, што ме још оне нису оставиле.{S} Долете па ме разоноде.{S} Никад м 
ла, да и оне што не ишчитају ...</p> <p>Оне нису ништа ишчитале, но ја сам осећала, да и он мен 
и—ла—не!“ прошапутала сам испрекидано и онесвешћена пала доле; пред очима беше ми се смркло а с 
рком.{S} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и забава.{S} Пазите само шта ће радит 
и жени и детету.{S} То ти је дужност; а они те и већма воле, него ја.{S} У мени нема више ни мр 
 и у овој вароши на вишеспратним кућама они прозори, што су равни с тротуаром, прозори обитаћих 
или? — Је ли баш тако?{S} Не, сећају се они мене, кам год им се прохте смејати.{S} Нисам ишла о 
 старијих слушала, да у браку понајвише они рђаво живе, што се из љубави узимају?</p> <p>— Љуба 
ене и сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — које сам ја усрећила!</p> <p>Зашто је то тако? —  
отрча старици и Аурора и Марко, па се и они стадоше умиљавати; завидљиво гледећи у тичицу на ње 
и псето.{S} Смешно је, јел те?{S} Али и они мене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па и правичнији 
дбе, па онда бирају богатију.{S} Сви су они таки...“</p> <p>Крв ми јурну у главу.</p> <p>„Разум 
ехотице.{S} Сетила сам се, да су ме баш они одбацили, које сам жарко љубила...</p> <p>„Коме тре 
м родитељима, а поглавито њојзи.</p> <p>Они изабраше ваљана образована младића званичника, једи 
ви и пишете?{S} Незадовољни сте можда с оним што вас окружава?{S} Али с мојом приповетком не ће 
е јасно.{S} Поглед јој се није слагао с оним старачким лицем.{S} У том погледу лежала је нека м 
увиђа своју погрешку, па искали срце на онима, што их је токорсе угостила.{S} Тако се кућа не к 
се могло и овде а тешко ми било враћати онима, који су ме скоро — отерали.</p> <p>Од саме зарад 
 износим.{S} Морате се душо, задовољити ониме, што имам.{S} Мало млека, свежа масла и добра сир 
Боривој је имао право; ја нисам била од оних што лако подлежу.</p> <p>Још нисам била равнодушна 
 кући.{S} Тако се разорава.{S} Нисам од оних, што су им тек стара времена добра, али ни ово чуд 
и играчку, или сам се смела дуже играти оних игара, које сам најволела.{S} Давао ми је за читањ 
 добра, па мисли, да не размишљамо ово, оно.{S} Може се после попишманити...</p> <p>Шогор се см 
ћи ужину; само не треба претеривати.{S} Оно што се у кући нађе и искрен срдачан дочек, најбоље  
ом.{S} Остало је женскиње ограничено, а оно се узвисило над њиме, па нико не замера.{S} С радош 
јединости нека замишља свако по ћефу, а оно што ћу написати, довољно ће бити, дај се увиди, је  
бре тетке, да ме издржава и васпита, за оно мало новаца што ми је остало од родитеља.{S} Она ра 
 а после сам је тражила и у течиној, за оно време, богатој библиотеци.{S} На то ме је свикао са 
ће васпитање и окона. „Дете ретко слуша оно шта му се каже, већ радо полази путем, којим види д 
 пример мајка мање љуби своје чедо, кад оно није код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми < 
је љубав.{S} Разумем, права љубав, а не оно, што веже падишу за његове буле или петла за кокоши 
рину Данку.{S} Дете сам врло волела а и оно је мени необично одано, скоро већма но рођеној мате 
била сам их већма него и тице и цвеће и оно китњасто зеленило и плаво небо, што тако красно дич 
немам речи.{S} Мрзи ме чисто говорити и оно што морам.{S} Разговор овакав никад не почињем.{S}  
а рукаве, чим ме похвали — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда он 
 Ако их не гоне људи, хоће да их напати оно — што зовемо судбином, но таки карактери умеју се у 
{S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, што му је први пут истинским жаром срце загрејало, 
Радњом, енергичном радњом, могло би тек оно излечити бар потоњи нараштај од трулежи, која све в 
а велите о женском картању?{S} И мушком оно не служи на част.{S} Карташ је оличено среброљубље, 
м се и Милана.{S} Склопила сам очи, као оно деца, да му слику видим, али место њега видила сам  
а.{S} И сад све памтим много јаче, него оно, што се јуче десило.{S} Успомене најдуже остају у д 
{S} Један ме хтео због овог, други због оног, а ни један због мене саме. т. ј. због мојих мана  
, особито за време мога боловања, после оног растанка са Миланом.</p> <p>Душан је знао све тајн 
 да је баш та хладноћа у понашању доказ оног осећаја, који се појавио и моме срцу.</p> <p>Фериј 
беше маћеха; подарила ми је клицу свега онога, чиме дарива и другу децу своју.</p> <p>Клица је  
Тежак беше то тренутак, много тежи и од онога, кад сам се с Миланом растала.{S} Тада — а сад —  
кад је требало који новчић потрошити од онога, што сам им поклонила, преседао ми сваки залогај. 
а изродила читава „полемика“ о овој или оној теми, но то је ређе бивало; обично смо се у назори 
српски и да му своје мишљење о овој или оној теми писмено саопштимо.</p> <p>Даница му је ретко  
зоф“ дао у посао, кад ми не одговара, о оној теми, што сам јој писао?“ питао је на послетку изм 
Знате, што сам ја лане у Парку читала у оној вашој лепо везаној песмарици. — Ту се гласно засме 
и разумео.{S} Рекао би ми можда — као у оној песми што је рекао свети Петар баба Ани.{S} Знате, 
више.{S} Огорчен на тебе, оженио сам се оном, којом је мајка хтела; и моја је срећа уништена а  
ћи, да је смешно и детињасто говорити о оном, што је прошло и што се више преиначити не може.</ 
за, да ме није разумео а још мање љубио оном љубављу, којом ја њега.</p> <p>Други је био такође 
у за „анштендиг“ собу.{S} Сад је тамо у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, 
 безубих вилица, те ни мало не доликују оном широком челу и „грчком“ носу.{S} Обрве је имала гу 
 човек осети потребе да се исповеди, ал ономе, ко нас разуме...{S} Званична исповест слабо олак 
чујем, можеш ли ми опростити ону гадну, ону црну увреду.{S} Невин сам, али и твој је живот отро 
, да пренашам гласове и решетам ову или ону кућу, као што то чине многе токорсе даме и матере ч 
мене морао презрети, зар је морао узети ону, коју не воле?...</p> <p>Тако сам мислила, па села  
војих уста чујем, можеш ли ми опростити ону гадну, ону црну увреду.{S} Невин сам, али и твој је 
 да остану забаве ради дома, па окупају ону јадну дечицу, што их слушкиње без материна надзора  
ело си се журила у дућан.{S} Прошао сам онуда и свратио сам.{S} Код куће беше само слушкиња и м 
> <p>Била сам опет у парку и чим сам га опазила сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад год се дала  
е.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ првога дана опазила сам промену и на њему; био је према мени много  
х и у „жељезничку улицу.“ Из далека сам опазила старицу на прозору.{S} Чекала ме је.</p> <p>— О 
јем од „ајзнбана,“ не би ли је случајно опазила; али увек без успеха.</p> <p>Већ сам била напус 
н пруживши ми мој дневник.{S} Давно сам опазио да те нешто тишти.{S} Ниси ми се хтела одати, но 
у по парченце шећера.</p> <p>Чим тичице опазише шећер, удесише неку пријатну арију: тек кад су  
 углед матере детета његовог и да им га опет вратим.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао, не скидај 
неко време тичицама.{S} После их старка опет метну у кавезе, заденувши у сваку по парченце шеће 
у нашем срцу, да у повољним околностима опет избије на површину.{S} Ето на пример, и ја сам нек 
>Стана</hi> </p> <p>После неколико дана опет ми је писао:</p> <p>Твој опроштај је, као кап воде 
ок почнем седити...</p> <p>— Ето је сад опет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се смеје.{S} Баш  
некада тако жарко волела и кога сам сад опет љубити почела.{S} И већ да подлегнем моћи пробуђен 
и задовољно.{S} Но сад на једанпут паде опет судбини на памет да се самном наново поигра, јер:< 
лела као рођена брата.</p> <p>Сад ме је опет нашао.{S} Практицирао је у месту код неког адвокат 
и.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми је опет некако топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с пед 
ј несрећи.{S} Где није тога било, ту је опет требало вршити дужност, дужност према другоме.{S}  
.{S} Вади речи из срца и душе.{S} Ту је опет преврнула неколико листова, и пажљиво читала.{S} Н 
 и више осећа, па више и пати.{S} Ту је опет тихо уздисала.</p> <p>Ви сте зацело много патили?  
!</p> <p>— Бог добро дао, ћерко!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се томе надо!{S} Ал ходите  
/p> <p>„Шалиш ли се? питао је узевши ме опет за руке.</p> <p>„Не шалим се“, рекла сам недижући  
ати сам се већ стропоштала.{S} Свест ме опет беше оставила.</p> <p>Дуго сам и тешко за тим боло 
огла рећи.{S} Примио је понуду и ћутање опет настаде; ја сам радила нервозном хитрином а он је  
:</p> <p>Јесте, судбини се допало да се опет самном протитра; умро ми је и теча а тетка мораде  
/head> <p>Дођоше и друге ферије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино место, заузела беше  
на слагали, или тек доникле, а после се опет разилазили.{S} Но ту неједнакост изједначило би вр 
 ми се почеше ране лечити, позледише се опет.{S} Јадног дана добила сам писмо.{S} Као електриса 
увек страше старости, рече спустивши се опет уз мене; али само с почетка.{S} После обично поста 
је воља.{S} Подајте и маломе.{S} Ено се опет игра са мачком и псетом, „мојим друштвом.“ Заборав 
а; можда сам већ и заборавила.{S} Ту се опет насмешила.</p> <p>Док је она пажљиво превртала лис 
и затупљено, а згодном приликом оживиће опет:{S} Јер</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l>  
 кад га од стабла откинеш; но свенула и опет нисам.{S} Деца су као оне биљке, што у сваком земљ 
ка никад.{S} Ко се држи за свесна, па и опет тек спољашњост на предмету своје љубави уважава, н 
ане не беше дакле никакве кривице, па и опет их брзо нестаде са света; колера их једног дана св 
онос девојачки.</p> <p>Дан по дан, па и опет беше година на измаку.</p> <p>„Још месец, два, па  
/p> <p>Шта ли сам ту препатила!{S} Па и опет ме није разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он  
олико тренутака.</p> <p>— Моја.{S} Па и опет заћута.{S} И ја сам ћутала.{S} Била сам изненађена 
ије се запослила „вечитом љубављу“ па и опет остала вечито девојка!</p> </div> <div type="chapt 
 Да би нашла узрока, погледала сам је и опет.</p> <p>У том старка подиже очи и погледа ме.{S} С 
 Савест ми је чиста и мирна, али срце и опет боли...{S} Успомена за успоменом ређа се у души и  
трогодишњег синчића.</p> <p>Путем сам и опет размишљала: јели ми посета умесна?{S} Нашла сам да 
рече она.{S} Није ништа племенито, но и опет у њојзи уживам; видим, да ме воле бар у неку руку. 
зловољно окренула на другу страну; но и опет се нисам могла отрести мисли: „зашто да је збуњен  
клицом светског здравог разума.{S} Но и опет боли, још те како боли та глупост светска.{S} Како 
етка дошла, почела сам читати:</p> <p>И опет девети фебруар, мој рођен-дан.{S} Хахаха! — Педесе 
та.{S} После неколико тренутака настави опет:</p> <p>— Било је и пре тога гада и трулежи, али у 
 неко време замишљено крозањ; за тим ми опет приђе.</p> <p>„Остави то,“ рече узевши ми ђерђев и 
ици. — Ту се гласно засмејала а очи јој опет узеше онај живахни младалачки израз. — Баш враг та 
стране није ми удадба ништа пречила, ал опет нисам мога да се решим за удадбу по рачуну.{S} Егз 
еч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам опет весела и задовољна; он је тако добар.</p> <p>Рећи  
pb n="137" /> <p>Једног дана читала сам опет у парку.{S} Око мене беше необична тишина.{S} Сав  
ећа на — практичност...</p> <p>Била сам опет у парку и чим сам га опазила сетила сам се фрајла- 
рце.</p> <p>После две недеље добила сам опет писмо од Даринке.{S} Јављала ми, да се венчали и д 
ло. </p> <pb n="166" /> <p>Отворила сам опет трговину шешира и радњу женског одела.{S} И то сам 
> <p>Кад сам лане била у Т., отишла сам опет да видим баба-Стану.{S} У њезиној соби застала сам 
тренутка једна без друге.{S} Милана смо опет обе волеле, као једина брата, бранитеља и заштитни 
је утишам и отерам те варљиве мисли; но опет сам тек о Боривоју сањала...</p> <p>И сутра-дан са 
p>У оба случаја било је и одзива.{S} Но опет се узели нисмо, а све зашто:</p> <p>Први је био бо 
 па ме загрливши и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла још тога дана кола за *.</p> <p>Кад са 
м се на брзу руку, обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне ме задржавала, но остати нисам хтела. 
рећа.</p> <p>— Право велите.{S} Но зато опет по, највише „весело срце кудељу преде.“ Само велик 
тренутака је отпутовао.</p> <p>Писма су опет летила од једног другоме.{S} У његовим беше мале р 
.</p> <p>— Српкиња сам, рекох, па седох опет на клупу.</p> <p>— И ја ћу се одморити, ако допуст 
матрати као узрок своје несреће.</p> <p>Опет се поновиле препаћене муке: умртвила сам своје срц 
 је просто — није знао шта чини.</p> <p>Опет је текла река времена, носећи и добро и зло у море 
ти сама пред собом, да сам искушењу без опирања подлегла.</p> <p>У врту сам се сита исплакала з 
а ме се наљуби, кад сам јој прве чарапе оплела, а течи је чисто коса расла, кад сам му у седмој 
и „салонским светом“ човек образовати и оплеменити може.{S} Уверена сам била, да би старицу нов 
о: била сам замишљена а и желудац ме је опомињао, да је подне већ прошло.</p> <p>За ручком сам  
ће писмо, да сам нужна код куће.</p> <p>Опремила сам се за пут, а пре тога отишла и баба-Стани. 
 главом и сузним очима.</p> <p>„Милане, опрости, опрости!“ молила сам га, пруживши му обе руке. 
и пошла мојим путем...{S} Преклињем те, опрости ми и допусти да могу доћи да те видим и усмено  
 сузним очима.</p> <p>„Милане, опрости, опрости!“ молила сам га, пруживши му обе руке.</p> <p>„ 
пала ми је на груди и јецала: „опрости, опрости! не знам шта чиним; та ја га тако волим!“</p> < 
сто њих из неке кутије твој дневник.{S} Опрости што сам га неприметно узео и прочитао; није то  
<l>Па се моли тамо Богу,</l> <l>Благ да опрости,</l> <l>Што ћу љубит' тебе само</l> <l>Целе веч 
има испратила; Боривој није дошао да се опрости, зашто — незнам.</p> <p>У туђини сам провела дв 
и одлазак у башту и садашња молба да ми опрости, утврдила га је још већма у том погрешном мишље 
м могла, пала ми је на груди и јецала: „опрости, опрости! не знам шта чиним; та ја га тако воли 
од Данице, која се давно удала.</p> <p>„Опрости јој Стано као што јој и ја праштам,“ свршавао ј 
га?“ узвикнула сам и дигла очи.</p> <p>„Опрости“ рече он пруживши ми мој дневник.{S} Давно сам  
кшаће се тек онда, кад чујем, да си нам опростила.{S} Зато буди милостива, па одговори како жив 
 чарапа за „штафир“ своје кћери.</p> <p>Опростила сам се на брзу руку, обећавши да ћу скоро опе 
вечерало па ми се ваљало журити.</p> <p>Опростила сам се са старицом, обећавши, да ћу скоро доћ 
пруживши му обе руке.</p> <p>„Шта да ти опростим? рече он не прихвативши их. „Љубав се изнудити 
ицу и њега, да ме замоле, да јој мртвој опростим.{S} Све је то чинила из превелике љубави према 
ила.{S} Он ми је писао и молио ме да му опростим увреду што ми је нанео.{S} Мајка је пре кратко 
Било је на њој нешто необично.</p> <p>— Опростите, душо, поче она, показујући прстом на лист, ш 
већ одлази.</p> <p>— Збогом душо!{S} Па опростите, што сам вас својим бенетањем толико задржала 
 и да из твојих уста чујем, можеш ли ми опростити ону гадну, ону црну увреду.{S} Невин сам, али 
, па одговори како живиш и можеш ли нам опростити.{S} Та ја сам најмање крив што се тако десило 
м онда црни грешник,</l> <l>Не треба му опростити</l> <l>Заслужио је патити.</l> </quote> <p>Ја 
ошао сам, да те још једном молим, да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љубим хиљаду пута већ 
лико дана опет ми је писао:</p> <p>Твој опроштај је, као кап воде од жећи умирућем патнику.{S}  
уго о њој не зна.{S} Мало је говорила у опште, а о себи никад; и ако је често виђала у касапниц 
е идеал, спољашњи блесак и спољашњост у опште, а последица је браколомство и самоубиство.{S} То 
душо, врло ме занима, рече она узевши с ормана котарчицу с бресквама, ал доста си на глас читал 
 с две столице, канабе, шифонер и један орманић с рафом, на коме је стајало нешто порцуланска и 
ћу ти јабуку!</p> <p>Док је она с неког орманчића донела јабуку, разгледала сам јој собицу.{S}  
пут.{S} Жеље су биле искрене, али писмо орошено мојим врелим сузама; пишући га, живо сам сахрањ 
и.{S} Рука ми је задрхтала а смртоносно оружје пало са праском на земљу. </p> <pb n="162" /> <p 
рука. </p> <pb n="157" /> <p>Кад сам се освестила, лежала сам на канабету, поред мене клечаше м 
„плава крв“. — Осећао се увређен, па из освете газио ми углед где год је могао.{S} Доказа, да м 
мајко!....“ Поглед ми је пао на месецом осветљену слику поконе ми матере.{S} Прекорно и тужно г 
 робе.</p> <p>Кад човек чује, или чак и осети таку пресуду света не зна шта ће: да се смеје или 
 после неколико тренутака ћутања, човек осети потребе да се исповеди, ал ономе, ко нас разуме.. 
зумели, ал вама ћу казати.</p> <p>Човек осети по кад-кад потребе да се исповеди.</p> <p>Застала 
 n="168" /> <p>Згрозила сам се, кад сам осетила да љубим човека млађег од себе.{S} То се није с 
ишу га жутом репом и сафраном, ал ја то осетим по мирису, па волим платити новчић два више, сам 
жна.{S} Зар ти не налазиш да сам сувише осетљива?{S} Душан ме увек кори због тога.</p> <p>Није  
ст карактер, весела и живахна природа и осетљиво благо срце?</p> <p>— Видила сам га једанпут.{S 
ле таки ум и тако срце више види и више осећа, па више и пати.{S} Ту је опет тихо уздисала.</p> 
ти.</l> </quote> <p>Ја сам свршила а ко осећа да је чистији, нека дигне камен на мене и нека ми 
је срце, ако јој симпатије улевам и ако осећа потребу да се коме изјада.</p> <p>Старка се по не 
ебе прецењује, или не познаје љубав.{S} Осећај, што га таки људи имају, само је страстан занос  
роз главу, „кад је твоје срце мртво.{S} Осећај, што га осећаш, не може бити љубав.{S} У животу  
 за њиме, уништила је сваки племенитији осећај.{S} Љубав и поштовање одавно је постала детњариј 
де им је свест?{S} Где су им матерински осећај, кад тако своју децу занемарују?!</p> <p>— Како, 
евносно сам настојала, да тај покренути осећај у њему уништим још у клици.{S} Зар сам се један  
.</l> <l>И срце ми било врело </l> <l>— Осећаја бујно врело —</l> <l>Љубав је тек чисту хтело.< 
е баш та хладноћа у понашању доказ оног осећаја, који се појавио и моме срцу.</p> <p>Ферије бех 
 право, кад је рекао, да је у мени море осећаја, али да су потчињени разуму.</p> <p>Шта ли сам  
ћи очију и некаквим меким гласом, „море осећаја али њима не влада тек срце, бура лакомислености 
p>Тако сам мислила, трудећи се да своје осећаје утишам и отерам те варљиве мисли; но опет сам т 
била мирнија.{S} Закључила сам да своје осећаје не одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код  
љубила тек њега.</p> <p>Крила сам своје осећаје, но он их је ипак дознао.{S} Љубав је најтеже с 
е, да више срца у грудима немам.{S} Сви осећаји ко да ми се следили.</p> <p>Како су живели у „н 
рођеној матери својој.</p> <p>Мајчински осећаји пунили су ми сада душу.{S} Ни једна жртва није  
аћута.</p> <p>И ја сам ћутала.{S} Чудни осећаји беху самном овладали.</p> <p>Ту свечану тишину  
себе</hi>; а не тек с моментани страсни осећаји животињска нагона, који су обично <hi>себичност 
ивању без борбе и устезања......</p> <p>Осећаји су им до душе искрени и чисти, али шта вреди, к 
где је за толико, па ни то нисам могла; осећала сам, да би ме глас одао.</p> <p>„То је зацело н 
жртвовати.{S} Но тада је било касно.{S} Осећала сам каква нас провалија дели; он је био њежно ч 
о, јасно сам сад видила.{S} Како је она осећала, нисам хтела да испитујем.{S} Нашто би ми и бил 
у шали на мене измахнути, или која није осећала <pb n="147" /> потребе да ме се маши, па ма ина 
све заман; од тога тренутка знала сам и осећала, да Милана не љубим тек као брата и пријатеља,  
> <p>Оне нису ништа ишчитале, но ја сам осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто се чудила, 
руку.{S} Срце је у мени дрхтало, па сам осећала да ће задрхтати и рука...</p> <p>Уздахнуо је и  
а тезги.{S} Нисам дизала очију, али сам осећала његов благи али испитујући поглед.</p> <p>„Што  
руго?!{S} Да си ме љубила нема сумње, а осећам, да ме ни сад презирати не можеш.{S} Па зар неби 
че, да ме љуби и питаше: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти то ниси увидио?“ шапутала сам уз 
о очи, да јасно и чисто видим и поштено осећам.{S} Сиромах, није ни слутио какву ми је будућнос 
сама знала, да је љубав, што према њему осећам.</p> <p>Слушала ме је стрпљиво, и тада тужно реч 
огом ћерко, јецала је загрливши ме; <hi>осећам</hi> да вас више видети нећу.{S} Сетите се кад-г 
 њему је сад тек беснила „плава крв“. — Осећао се увређен, па из освете газио ми углед где год  
е.{S} Чинила сам све могуће, но он није осећао симпатије према њој.</p> <p>Волео је другу, коју 
ати како ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учинио да не види...</p> <p>То ми је бил 
заједно.</p> <p>Доцније, кад сам почела осећати празнину усамљеног живота свог, усвојила сам се 
 је твоје срце мртво.{S} Осећај, што га осећаш, не може бити љубав.{S} У животу се љуби тек јед 
дбу по рачуну.{S} Егзистенцију сам себи осигурала а брак сам сматрала за нешто светије од обичн 
обине и једним и другима подједнако...) Осим тога беху сви прозори отворени и светињом начичкан 
колико добра толико зла и напрасита.{S} Осим тога је била веома славољубива и поносита.</p> <p> 
е — као обично пред подне — стишало.{S} Осим тичијег цвркутања, продирало је сад још кроз вазду 
нске домаће и ручне послове.{S} Мене је осим тога дала изучити и машамодлук, модистлук. „Сироче 
 <p>Још и сад се сећам књига које ми је осим Доситејевих допуштао читати.{S} Био је то Мразовић 
ад сам сасвим усамљена.{S} Сви сродници осим Данке већ су под земљом.{S} Докле ћу живети и како 
а преко лица јој прелети горак ироничан осмех.</p> <p>— Да, настави она после неколико тренутак 
права је љубав вечита!</p> <p>— Вечита! осмехну се старка.{S} Да боме да је тако.{S} Зато и љуб 
смо. </p> <pb n="144" /> <p>— Кажем ја, осмехну се старица, да је детињство и старост врло слич 
цама.</p> <p>— Бојите се, да не излете? осмехну се старица; неће, док сам ја у соби.{S} Могу их 
40" /> <p>— Не бојте се. рече, благо се осмехнувши.{S} Неће ми ништа фалити.{S} Сетила сам се с 
“ те ми се са усана.</p> <p>Он се болно осмехнуо.</p> <p>„Рђава извина, секо моја.{S} Отвори са 
 понос девојачки још ме научио, како се осмехом растерују сузе а жеравица ледом заклања...</p>  
бела и румена лица, већ којој је главни основ узајмио поштовање душевних врлина, сличност назор 
то разлози, због којих се већина жени и основи брачне среће и љубави. </p> <pb n="167" /> <p>„И 
уо.{S} Свака мисао разлази нам се још у основи; ја неразумем њу, а она мене несваћа; страни смо 
м да јесте.{S} Старица није била „рђава особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више  
а са тежњом и чежњом, да нам је љубљена особа у близини и да је поседавамо.{S} Али зар се не мо 
собама. </p> <pb n="139" /> <p>— Разним особама?! узвикнула сам, да се старка тргла.{S} Хвала,  
 жаром срце загрејало, па ма и у разним особама. </p> <pb n="139" /> <p>— Разним особама?! узви 
; траје и онда, кад једра плећа љубљене особе спадну и кад руменило са лица у борби живота нест 
о год нас траје, па и онда, кад љубљене особе већ не буде.{S} Само сопствена смрт дреши нас од  
 често ни сама срећа па и живот љубљене особе, јер у место да себе победи и да та се одрече, он 
ео примати утиске и од унутрашњих мојих особина.{S} Данас их још нема.{S} Па ма колико се око њ 
ци почаст, карактерише је хуманистичким особинама, а друго не званично својевољно похађање — не 
овом поквареном и леденом свету баш тим особинама спремио.</p> <p>Тако сам проживела детињство  
S} Зато и треба настојати, да се те две особине још у деци управе на прави пут.{S} Кад би се у  
е правила разлике.{S} Оставила је своје особине и једним и другима подједнако...) Осим тога бех 
ама свима, само је зло што су у теби те особине једнако јаке и тврдоглаве; Та пусти да надјача  
..{S} Званична исповест слабо олакшава, особито грешницима моје врсте...{S} Попа ме неби ни раз 
е врло чудно понашање такових родитеља, особито матера.{S} Зар оне не увиђају, каква одговорнос 
</p> <p>Сестра и шогор радо ме примише, особито кад чуше, да ћу им плаћати храну.</p> <p>Први м 
дметали се, који ће ме боље разонодити, особито за време мога боловања, после оног растанка са  
 хвата корена.{S} Често тако размишљам, особито у зимњим дугим вечерима.{S} Чујем какав догађај 
епа ларва и дубок пун џеп!{S} Цео свет, особито мушки и не почиње онде љубити, где би требало д 
пас његов.{S} Ми би је велим презирали; особито кад би тај растанак изискивала и друга дужност. 
S} А колико сам пута мислила о вама.{S} Особито сад од кад —</p> <p>Старица застаде, а од старо 
занесе, али стално га везати неможе.{S} Особито не може она везати разборита човека.{S} Изузета 
љубопитства не ступа се у познанство са особом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитства 
стисну — пре него ма коју карташицу или особу са мрачном прошлошћу, али светлом титулом и пуним 
сталне</hi>.{S} Она хоће да има љубљену особу пошто по то; па руши све што јој је на путу; брак 
себичност</hi>, јер кад не могу љубљену особу имати, слепо јуре у пропаст, не обзирући се ни на 
дала патња!</p> <p>Молила сам је, да ми остави књижицу још за који дан, да је препишем.</p> <p> 
о крозањ; за тим ми опет приђе.</p> <p>„Остави то,“ рече узевши ми ђерђев из руку; „још ми та к 
е не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оставила сам тај посао Даници, но онда је дуго морао че 
.“ Прабаба Ева није правила разлике.{S} Оставила је своје особине и једним и другима подједнако 
но сам прочитала то писмо, мирно сам га оставила међу друга; само ми је у грудима било некако п 
на.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је оставила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је то честита  
реко пет хиљада.</p> <p>Избор младожење оставила сам њезиним родитељима, а поглавито њојзи.</p> 
 већ стропоштала.{S} Свест ме опет беше оставила.</p> <p>Дуго сам и тешко за тим боловала.{S} К 
отову робу понела сам са собом а остало оставила да шогор у ред доведе.{S} И Даринка ме је сузн 
шно, па фалим Бога, што ме још оне нису оставиле.{S} Долете па ме разоноде.{S} Никад ми није ду 
ро памтим, а после? — После ће ме можда оставити и памтење, као што су ме заборавили и људи.</p 
 каже, да ме Данка бар у последњем часу оставити неће.{S} Поштује и воли она мене, али зависи о 
еци, да хоћеш.{S} То није грех: жени ћу оставити сво добро моје.{S} Она ће ме лако прегорети.{S 
p> <p>— Видим вам из очију.{S} Но то ћу оставити за други пут.{S} Иначе ме други пут нећете пос 
док свучем и сместим Милана.{S} Оне две оставићу данас Лизи.</p> <p>Док се тетка вратила, разгл 
родности или мушке <hi>несталности</hi> оставља баш онда, кад је она разуму сасвим окренула леђ 
а ум и самоубиство.{S} Али насилна смрт оставља за собом трагове, а тога није смело бити; била  
овост не беше баш обичне природе, те не остаде без утиска.{S} И нехотице почела сам премишљати: 
рукама лепршање.</p> <p>Сад ми друго не остаде, већ да кажем истину.</p> <p>— Зашто ми ниси каз 
казала, радо би вас одвела.</p> <p>Тако остаде сво моје заузимање, да упозним „баба-девојку“ ов 
еху већ на измаку.{S} Једно после подне остадосмо нас двоје сами дома.{S} Мајка и Даница беху о 
ји поглед повуку се у буџак: но природа остаје природа, па се бојим да не буде каква изгреда... 
и нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица вечито у нашем срцу, да у повољни 
што се јуче десило.{S} Успомене најдуже остају у души човечијој.{S} Умотала је књижицу у папир  
стала да живим из дужности и љубави.{S} Остала сам да живим, но у кући тој дуже остати нисам мо 
це, можда топлије, но стотину других, а остала сам овако, нешто са дужности а нешто баш са тог  
ваљда није грех, јер сам поред свег тог остала чиста.{S} Верујте ми, тешко сам грешила.{S} Па о 
била сам већ заборавила.{S} Од свега је остала само успомена.{S} С те стране није ми удадба ниш 
е „<title>Обрадовићеве басне</title>“ и остала његова дела.{S} Но ја сам се касније и сама заду 
учити размишљању и моралу, а Рајићева и остала дела што сам читала показаше ми колики је свет и 
 звучаше ми непрестано у души; и ја сам остала да живим из дужности и љубави.{S} Остала сам да  
на за љубав, кад тако говорим и кад сам остала неудата.{S} Не, ћерко није тако.{S} Куцало је то 
држала поштења и дужности.{S} Овако сам остала вечито усамљена са дужности — дужности према дру 
 листу беше написано:</p> <p>„Зашто сам остала неудата.“ Као неки мото беше додато:</p> <quote> 
 ме не ће исмејати за то, што сам овако остала.{S} Уседелицу свет обично исмејава.{S} Ко пита,  
но исмејава.{S} Ко пита, за што си тако остала.{S} Доста да ниси удата, и то је довољан разлог, 
е запослила „вечитом љубављу“ па и опет остала вечито девојка!</p> </div> <div type="chapter" x 
} Од негдашње жарке љубави према Милану остала је тек горка успомена; пламен у последњем издиса 
би на сахату шест.{S} Радо бих била још остала, али код тетке се обично у то доба вечерало па м 
непоштен, баш ако га и сумњиче.</p> <p>„Остала сам усамљена са дужности према другоме,“ рекла ј 
, што нема купаца, или што је лошија од остале робе.</p> <p>Кад човек чује, или чак и осети так 
Ко данас пита за поштење, разборитост и остале душевне врлине?{S} Доста кад је лепа ларва и дуб 
сне по најрадије, јер сам разумевала, а остали писци беху ми због мешања словенског језика тежи 
ћне месеце и неколико сталежа, а где су остали сталежи, па лето, па јесен, па зима?!“ шалила са 
мно, често интимније но с женскињом.{S} Остало је женскиње ограничено, а оно се узвисило над њи 
е.{S} Готову робу понела сам са собом а остало оставила да шогор у ред доведе.{S} И Даринка ме  
и васпита, за оно мало новаца што ми је остало од родитеља.{S} Она радо пристаде и још рече, да 
спољашна лепота и младост.{S} Доброта и остало, привуће их тек постепено.{S} За то и нећу да уо 
сузе и у помајчиним очима; али моје око остало је суво; срце ми се беше скаменило а душу ми зау 
и крају године писала ми Даринка измећу осталог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом ра 
јој писао?“ питао је на послетку измећу осталог мајку. „Или хоће усмено да ми одговори?{S} Моћи 
иси свестан створ, већ мртва роба, која остане у дућану, што нема купаца, или што је лошија од  
е пролази и сунце кроз каљава места, на остане чисто?!{S} Тако се ћерко, ту обично мисли и ради 
„Куда ћеш?“ шапутао је пламтећим оком. „Остани, имам с тобом да говорим.“ Па ме ухвати око паса 
вац, без да си га заслужила!{S} Боље да остану забаве ради дома, па окупају ону јадну дечицу, ш 
 куд би свет отишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а не могу да појмим: како човек неког може вол 
Остала сам да живим, но у кући тој дуже остати нисам могла.{S} Земља је чисто горела подамном;  
оро опет доћи.{S} Оне ме задржавала, но остати нисам хтела.{S} Чинило ми се, да страна госпа иш 
 се одевам. „Тако ће бар нешто и детету остати, а мени није тешко једно дете хранити.{S} Где је 
лела онако на први поглед.{S} Лице ваше остаће ми и без имена у памети.{S} Будите ми здрави и с 
S} Дуже нисам могао издржати, Па сад ме осуђуј како знаш!{S} Дошао сам, да те још једном молим, 
овек, ал је потрошио много на школе.{S} Отац му, да боме има леп капитал, ал још доста деце, па 
е тетке.</p> <p>Теча беше учитељ, као и отац ми.{S} Деце у кући није имао; јединицу ћерку беше  
дожења адвокат.{S} Провођаџија поносито отвара врата и у поносу поверљиво додаје: да ми се така 
 док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен прозор метнути, па се неће вијнути у слободу, в 
уди?“ мислила сам и поглед ми паде кроз отворен прозор у таку једну избицу.{S} И гле! — код про 
дједнако...) Осим тога беху сви прозори отворени и светињом начичкани.{S} Туда ће се вратити сп 
ош жену и дете!“</p> <p>Хтела сам га не отворено вратити.{S} Узела сам и перо, када се покрену  
још видела једне наочари и плетиво, а у отвореном прозору било је неколико саксија цвећа.{S} Це 
ги пут.</p> <p>Она љутећи оде шифонеру, отвори га и донесе неку кутију, па је метну на сто.{S}  
уо.</p> <p>„Рђава извина, секо моја.{S} Отвори само последњи лист свога дневника...“</p> <p>То  
имаш свој новац а вешта си машамода, па отвори трговину.{S} То сам ја и мислила, кад сам те дал 
ништа читала!{S} Старка тешко уздахну и отвори књигу.</p> <p>— Зашто, мајко?{S} Ја држим да чит 
ме воле бар у неку руку...</p> <p>С тим отвори и зелени кавез.{S} Аполо и Дијана радосно зацврк 
ћемо ли га одмах и женити?“</p> <p>„Чим отвори канцеларију и отпочне радити,” рече мајка, узевш 
амном заједно изучила а пре годину дана отворила је и радњу преко пута од моје.</p> <p>Слагале  
ојка,“ заврши моја помајка, баш кад сам отворила врата.</p> <p>Смркло ми се пред очима.{S} Поср 
и је што више посла.{S} За то сам одмах отворила на своју руку радионицу и трговину шешира, где 
а сам их, да га не видим.{S} Кад сам их отворила, рекла сам хладно и одлучно:</p> <p>„Милане, и 
акво добро дело. </p> <pb n="166" /> <p>Отворила сам опет трговину шешира и радњу женског одела 
а.{S} Пазите само шта ће радити.</p> <p>Отворила је кавез Дамјана и Дамјанке.{S} Обе тичице јој 
е томе радовао; био је сретан што ми је отворио очи, да јасно и чисто видим и поштено осећам.{S 
 се својима.{S} Радњу нисам одмах хтела отворити; требало ми је одмора у сваком погледу.</p> <p 
утала сам, држећи, да ће старица и сама отворити своје срце, ако јој симпатије улевам и ако осе 
 дана радила сам у дућану, кад се врата отворише, а унутра ступи — Милан.</p> <p>Задрхтала сам  
 било враћати онима, који су ме скоро — отерали.</p> <p>Од саме зараде своје нисам могла сад жи 
и махнула руком преко чела; ваљда да је отерам.{S} Али све заман; од тога тренутка знала сам и  
а, трудећи се да своје осећаје утишам и отерам те варљиве мисли; но опет сам тек о Боривоју сањ 
p>Обоје ме прекорно гледали.</p> <p>„Не отимај ми име!{S} Нисам ја крива што се тако десило,“ с 
еброљубље, законом обезбеђена варалица, отимач и лопов, а често и посредни убица читавих породи 
 буди милостива, буди паметна, па ме не отискуј од себе.{S} Ја те љубим неизмерно.{S} Нема жртв 
 а љубићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не љубиш.“</p> <p>Стресла сам  
азва још грознију борбу у мени.</p> <p>„Отићићу, тек ако ме ти не љубиш,“ рекао је човек, кога  
епота спољашној, видели би, куд би свет отишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а не могу да појмим 
е смрти!</p> <p>Кад сам лане била у Т., отишла сам опет да видим баба-Стану.{S} У њезиној соби  
> <p>Опремила сам се за пут, а пре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула да одлазим, зап 
<p>Смркло ми се пред очима.{S} Посрћући отишла сам до баште, до места, где ми је Милан казао, д 
.</p> <p>Писала сам му, рекавши, да сам отишла од њих.{S} Сирота сам девојка, па ми је дужност  
а саучешћа и суза.</p> <p>Сутра-дан сам отишла старици.{S} Тетци сам рекла да ћу у парк.{S} Бој 
двоје сами дома.{S} Мајка и Даница беху отишле некој рођаци у посету.</p> <p>Ја сам везла, а он 
p>Била сам као цветак, кад га од стабла откинеш; но свенула и опет нисам.{S} Деца су као оне би 
зор песника.</p> <p>— Нисам читала; а и откуд?{S} Ја сам стара а то је млађи човек.{S} Кад сам  
тарично „слободно,“ уђе нека по изгледу отмена госпа.{S} Дошла је да наручи неколико пари чарап 
2" /> да се по неке токорсе образоване, отмене „даме“ стиде на улици пружити руку и јавити се и 
тена грешница,“ заиста заслужује, да је отмени и солидни кругови презру и истисну — пре него ма 
њи милостива женскиња, али — као већина отмених госпођа — много је полагала на спољашњи бљесак  
орску логику“ понеког женског и мушког „отменог света,“ па сам се страшила, да је не нађем можд 
а...</p> <p>— Кад је то природан закон, отпочела сам најпосле, нашто онда толико моралисање?{S} 
му се нисам исповедала, него место тога отпочела какву згодну шалу, држећи, да је смешно и дети 
тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпочео какву тему, што није интересовала ни мене ни ње 
Тек што сам све за ноћ спремила и хтела отпочети читање, отшкрину тетка врата од побочне собе.< 
нити?“</p> <p>„Чим отвори канцеларију и отпочне радити,” рече мајка, узевши ме оштро на око.</p 
 ме је затекла за пут спремљену.</p> <p>Отпутовала сам у Беч, да се тамо боље усавршим у својој 
загрљај.{S} После неколико тренутака је отпутовао.</p> <p>Писма су опет летила од једног другом 
аједно у кућу.</p> <p>После два дана је отпутовао.{S} При поласку ми рече, да ме љуби и питаше: 
 увек одрицала.)</p> <p>Чим се венчамо, отпутоваћемо у Америку.{S} Тамо у новом свету лакше ће  
ухвати око паса и пољуби у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега и побегла у врт.{S} Волела сам га 
 другу страну; но и опет се нисам могла отрести мисли: „зашто да је збуњен и зашто не долази?“  
е се материјално убили.{S} Она се после отровала, он сјурио себи куглу у чело.{S} Јели истина н 
реду.{S} Невин сам, али и твој је живот отрован.{S} Доказ томе већ је то, што ниси пошла мојим  
 где је фрајла Стана?{S} А она мени:{S} Отселила се.{S} Не може да плаћа кирију за „анштендиг“  
<p>— Здраге воље фрајлице.{S} Ал она се отселила из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била на пош 
је устала,</l> <l>Пољуб ти дала,</l> <l>Отскакутала.</l> <l>А несрећа, ко жена је верна,</l> <l 
штовање одавно је постала детњарија.{S} Отуда и овладао срцем сваки моралан гад а друштвом поко 
а ноћ спремила и хтела отпочети читање, отшкрину тетка врата од побочне собе.</p> <p>— Прими и  
} Стара сам, па ћу заборавити, а ко зна оћул вас још кадгод видити; но ја сам вас заволела онак 
 учиниће да га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лакше и комотније  
ојим, тек за то, што у својој чапљастој охолости уображавају, да су „нешто више“ од дотичних.{S 
а деца.{S} Имала сам милу мајку, драгог оца, па и браћицу и сестрице.{S} Све сам их љубила свом 
тако десило,“ срдила се жена; „врати ми оца!“ јаукало је и преклињало дете...</p> <p>Згрозила с 
“ прошапутала сам, да га сетим дужности оца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаукнуо је он, покрио лиц 
.{S} Но, да ме је језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје ископала, ако би хтело одати, ка 
S} Доћи ћу за цело; само ме сад светина оцепила од мога друштва, па се морам журити, да га стиг 
но да га у мојим очима тако не достојно оцрњујете.{S} Ја не сумњам у њега, али га љубим из све  
ла борба та, док једног дана не дође до очајања.</p> <p>На што живовати живот без сврхе?{S} И м 
м и кад нисам сретна!“ То истина говори очајање, али више и чешће лакоумље и себичност.{S} Зар  
 дођем.“ </p> <pb n="165" /> <p>Упро је очајнички поглед у мене а ја сам дрхтала као у грозници 
ацила сам се предњу и шапутала:</p> <p>„Оче, јеси ли задовољан са својом јадном ћерком?{S} Дела 
нагло устаде и оде кавезима.{S} Била је очевидно јако узрујана.</p> <p>— Видите, рече промуклим 
 у кавезу Аполона и Дијане.{S} Обе тице очевидно тражише излаза из свога кавеза.{S} На њиово ле 
</p> <p>Па из таког јада и гада, зар је очекивати свестан подмладак!{S} Наћиће се, дабоме, као  
ем шта сам све до сада препатио.</p> <p>Очекујући одговор, твој несрећни</p> <p> <hi>Милан.</hi 
..</p> <p>Зачуђено гледала сам старицу; очи јој се сјале у светом одушевљењу дужности а лице јо 
p>„Шта ти хоћеш од мене?“ викнула је, а очи јој срдито севаше; „ниси дете, да те држим на крилу 
ј песмарици. — Ту се гласно засмејала а очи јој опет узеше онај живахни младалачки израз. — Баш 
м.</p> <p>„Кога?“ узвикнула сам и дигла очи.</p> <p>„Опрости“ рече он пруживши ми мој дневник.{ 
ндлерај.</p> <p>Уздахнула сам и оборила очи, не рекавши јој ништа.{S} Било ми је срамота, да по 
 срце бива племенитије.</p> <p>Она диже очи, гледећи ме за часак нетренштице.</p> <p>— Што ме т 
, и пажљиво читала.{S} На једанпут диже очи и рече:</p> <p>— Читајте ово!{S} Прочитала сам глас 
м је и опет.</p> <p>У том старка подиже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било све јасно.{S} Погле 
 Прекорно и тужно гледале су ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхтала а смртоносно оружје пало с 
своју.{S} Једанаесте године заболеше ме очи, већ је изгледало да ћу вид сасвим изгубити.</p> <p 
лупу од нашег трчања по скамија, протре очи и викне: „Ко је то на среди, нек продужи даље?!“ Та 
ш ми та кошуља не треба, па не квари те очи; већ је сумрак.“</p> <p>Устала сам и збуњено пошла  
-човека, и мени се чини, да ме те свете очи тужно ал задовољно гледају...</p> <p>Устала сам и ц 
ко сам и ја мислила, рече она, оборивши очи: а то је и цела истина; само је зло, што после таки 
 Данка.</p> <p>— Дошла је, таман да јој очи склопи и да је сахрани; после два сата је издахнула 
тарица застаде, а од старости сузне јој очи засузише још већма.</p> <p>— Доћи ћу мојко, можда ј 
Сетила сам се и Милана.{S} Склопила сам очи, као оно деца, да му слику видим, али место њега ви 
борито добро дете!“</p> <p>Склопила сам очи, да је не видим.{S} Изгледала ми као пилат, који Бо 
гледећи ме зачуђено.</p> <p>Оборила сам очи.</p> <p>„Шалиш ли се? питао је узевши ме опет за ру 
а ви мислите о мени?</p> <p>Оборила сам очи, тражећи згодна одговора.{S} Збунило ме њезино пита 
ца ледом заклања...</p> <p>Он је оборио очи и уздахнуо.</p> <p>Од тога доба није ми изјављивао  
адовао; био је сретан што ми је отворио очи, да јасно и чисто видим и поштено осећам.{S} Сирома 
ла и почела радити.{S} Умила сам се, но очи ми Беху још исплакане.{S} На једанпут ступи у дућан 
ма.{S} Он их нежно скиде и загледа ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не видим.{S} Кад сам их  
Знај дакле. — Застао је и погледао ми у очи.{S} У том погледу се јасно огледала — љубав.</p> <p 
и ми на то за тренутак топло погледао у очи а за тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпоче 
дно постирала.</p> <p>Сад ми тек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспратним кућама они п 
т зашкрпута шљунак много јаче, те дигох очи.{S} Предамном је стајала женска прилика.{S} Један п 
у и седе преко од мене.{S} Нисам дизала очију; била сам збуњена.</p> <p>„Шта то везеш?“</p> <p> 
што је лежало на тезги.{S} Нисам дизала очију, али сам осећала његов благи али испитујући погле 
., чула сам за овдашњег ваљаног доктора очију.{S} Годину дана лечио ме је и божијом помоћу спас 
и да једе.</p> <p>Милан никако да скине очију са кавеза, а образићи му се заруменили.</p> <p>Он 
по сто пути!</p> <p>Сузе јој грунуше из очију, но брзо их убриса.</p> <p>— Не замерте ћерко.{S} 
То ме интересује.</p> <p>— Видим вам из очију.{S} Но то ћу оставити за други пут.{S} Иначе ме д 
“</p> <p>„У тебе је,“ рече он не дижући очију и некаквим меким гласом, „море осећаја али њима н 
p> <p>„Не шалим се“, рекла сам недижући очију и тако одлучним тоном; да сам се сама тргла од ње 
сница, свил'не косе, бисер зуба, чарних очију и бела и румена лица, већ којој је главни основ у 
прекидано и онесвешћена пала доле; пред очима беше ми се смркло а срце ми стегнула нека ледена  
и воли све што је лепо и што му је пред очима.{S} Заборавиће је брзо поред богатије и лепше; са 
творила врата.</p> <p>Смркло ми се пред очима.{S} Посрћући отишла сам до баште, до места, где м 
поносито. „Али није нужно да га у мојим очима тако не достојно оцрњујете.{S} Ја не сумњам у њег 
у ред доведе.{S} И Даринка ме је сузним очима испратила; Боривој није дошао да се опрости, зашт 
огу стајаше он погнутом главом и сузним очима.</p> <p>„Милане, опрости, опрости!“ молила сам га 
<p>Погледала сам је тужно.{S} У њезиним очима не беше ни трага од туге.{S} За цело јој не беше  
зама, а блистале се сузе и у помајчиним очима; али моје око остало је суво; срце ми се беше ска 
овек сам!</p> <p>Сузе јој се засијаше у очима.{S} Она их руком убриса и настави:</p> <p>— Три д 
творим прозор; а мали се Милан узверио, очице му се застаклиле, па само нагло дише и дрхће од ч 
вама, дететом да кажем, али ко год мало оштрије погледа по свету, увидиће, да је тако. </p> <pb 
рење у њима; слушају ме до душе; већ на оштрији поглед повуку се у буџак: но природа остаје при 
 поглед смешио и чудновато одударало од оштрих трагова преживелих година, што јој на лицу беху  
 отпочне радити,” рече мајка, узевши ме оштро на око.</p> <p>Мени јурну крв у лице, те збуњено  
песма, но она настави:</p> <p>— Добра и оштроумна девојчица, али је јадница несретна.{S} Грбава 
је већ веран са ћерком богата поседника П...ћа.{S} Да ли из наклоности, никад нисам дознала.{S} 
 тим свршавао науке.{S} Учио је права у П. сваке године провео је два месеца на дому.{S} То вре 
али Милан.{S} Сестре га звале „брацом“, па се и сам тако називао; само што још није умео да изг 
ев из руку; „још ми та кошуља не треба, па не квари те очи; већ је сумрак.“</p> <p>Устала сам и 
дина на измаку.</p> <p>„Још месец, два, па ће и Милан доћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' 
 нам опростила.{S} Зато буди милостива, па одговори како живиш и можеш ли нам опростити.{S} Та  
ме сад светина оцепила од мога друштва, па се морам журити, да га стигнем.</p> <p>Бацила сам јо 
латно одело или здравље?{S} Питајте га, па ће те чути.{S} У данашњем добу тешко живе и здрав чо 
 места.{S} Он је трговац а ја машамода, па је баба Мара, његова тетка а наша суседкиња срочила, 
м, имаш свој новац а вешта си машамода, па отвори трговину.{S} То сам ја и мислила, кад сам те  
 се у буџак: но природа остаје природа, па се бојим да не буде каква изгреда...{S} Ретки су и љ 
исам имала; али љубав је најосетљивија, па с тога често и неповерљива.</p> <p>Кад је то видео,  
<p>Љубила сам га, али сам била старија, па ми се чинило да ми је дужност да га одбијем. „Он брк 
примети ми тетка.{S} Гле првих бресака, па покваси грло.{S} Сад сам се сетила, да твој део доби 
о глупост, ал мрежа глупости је велика, па често хвата и „паметне“ и „племените“ рибице! ...</p 
ати неколико бележака из мога дневника, па ће те се уверити, да ја познајем те смирене муштериј 
м отишла од њих.{S} Сирота сам девојка, па ми је дужност налагала да тако учиним; треба се у мл 
рани смо једно другоме били од почетка, па тако је и сада. </p> <pb n="164" /> <p>Док сам сумња 
ена и онако; са снахом се није слагала, па је умрла код Данице, која се давно удала.</p> <p>„Оп 
 невеста ни вереница још му нисам била, па би морала поруменити сама пред собом, да сам искушењ 
ју не воле?...</p> <p>Тако сам мислила, па села и написала тек ово:</p> <p>Патила сам много док 
огрешку што се у свету око мене десила, па онда мислим, мислим, да ми је после и самој смешно.{ 
н каљати!{S} Твоја кћи је доста патила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрт 
оје собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па се забављај по вољи.{S} Доста ти је рада целе године 
 могу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, па било старо или ново!</p> <p>Што се луксузне ношње ти 
јче.{S} Шта ће те?{S} Мати велика дама, па бива свашта.</p> <p>— То се може свакоме десети и по 
ла!{S} Боље да остану забаве ради дома, па окупају ону јадну дечицу, што их слушкиње без матери 
 треба да је паметна, да је благодарна, па да не прави сметње.</p> <p>Боже, то нисам ни мислила 
 човека никад.{S} Ко се држи за свесна, па и опет тек спољашњост на предмету своје љубави уважа 
О, Стано, буди милостива, буди паметна, па ме не отискуј од себе.{S} Ја те љубим неизмерно.{S}  
х препоручио мене.{S} Партија је добра, па мисли, да не размишљамо ово, оно.{S} Може се после п 
 она крива што је тако анђеоска створа, па дошла у руке нечовеку......{S} Од ње је доста, што ј 
 ум и тако срце више види и више осећа, па више и пати.{S} Ту је опет тихо уздисала.</p> <p>Ви  
S} Та за Бога! — Друго је бити чланица, па званично правити сиротињи посете, а друго је правити 
и један цветак или ти се поболи тичица, па већ се питаш: да није с твоје кривице?{S} А оне, мат 
а.{S} Имала сам милу мајку, драгог оца, па и браћицу и сестрице.{S} Све сам их љубила свом снаг 
дговорила ми; „За тебе мора бити мртав, па шта те се тиче његово мишљиње о теби?{S} Што буде го 
н, пустивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио из собе 
ка била.{S} Знања имам а и воље за рад, па хајде самном далеко у свет, где нас нико не зна и не 
чичкани.{S} Туда ће се вратити спровод, па се за времена згодно постирала.</p> <p>Сад ми тек па 
по другарицама или се склонила где год, па читала какав немачки роман или по коју првину М. Вид 
жу око девојке, док не дође до женидбе, па онда бирају богатију.{S} Сви су они таки...“</p> <p> 
 се у богатству лакше и комотније живе, па нећу да сам му на сметњи!“</p> <p>„Сирото моје дете, 
ам понуду, а она наточи себи чашу воде, па настави:</p> <p>— Не поричем, да спољашност око прив 
, она ће нас заносити до год нас траје, па и онда, кад љубљене особе већ не буде.{S} Само сопст 
ветије од обичне трговачке спекулације, па је ли чудо што се не хтедох без љубави удати?!{S} А  
и и дужности човека; ал муке су велике, па ме укрепи и сачувај од даљег искушења!“</p> <p>Нико  
 Милан узверио, очице му се застаклиле, па само нагло дише и дрхће од чезње за тицама.</p> <p>— 
ограничено, а оно се узвисило над њиме, па нико не замера.{S} С радошћу узима стан тако усамљен 
ви гробовским гласом он.{S} Погледајме, па ћеш видети.{S} Дуже нисам могао издржати, Па сад ме  
аве породице.{S} Често мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда 
ћи одговор.</p> <p>Дете погледа у мене, па у старицу, и онда му се преко усана једва измигољи т 
} Чујем каква је сад мода.{S} Усили се, па те дочека Бог те пита с каквим ђаконијама.{S} Често  
 кући!</p> <p>— Скините се, драго дете, па седите!{S} Ето видите, ту вам ја живим.{S} Доста је  
есто она.{S} Дошли сте токорсе у госте, па све књижурине вучете с вама.{S} Ту вас ко може видит 
{S} Аполо и Дијана радосно зацвркутаце, па јој се устремише на груди.</p> <p>Притрчала сам да з 
оме има леп капитал, ал још доста деце, па ко паметан човек, жели свако да усрећи.{S} Зато одав 
е стране не беше дакле никакве кривице, па и опет их брзо нестаде са света; колера их једног да 
код старе мајке.{S} Има лепе жуте тице, па све тако, тако чине! — предвари ме „баца“, подржавај 
ању у брак он шпекулише, она шпекулише, па шта ће те више?{S} Прави вашар и трговина!{S} Често  
да седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, па кад нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а плетице с 
 се мене и сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — које сам ја усрећила!</p> <p>Зашто је то так 
ке.{S} Обе тичице јој слетише на груди, па се стадоше лепршати и пипкати је по бради и лицу; из 
олико сталежа, а где су остали сталежи, па лето, па јесен, па зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p> 
глед је био у правом смислу младалачки, па је то на први поглед смешио и чудновато одударало од 
м речима олакша.{S} Та он је био мушки, па ако је мене морао презрети, зар је морао узети ону,  
рцем.“</p> <p>Даница ме стролно загрли, па се гласно плачући бацила у своју постељу, а мајка ме 
да и неупутно.{S} Наши се пути разишли, па нашто будити горке успомене.</p> <p>И ја сам много п 
аљевића Марка, да се на туђе не лакоми, па да суди по правди Бога истинога; јер је боље изгубит 
 за испит декламовати.{S} Дође ту мени, па говори, говори, да сам примила већ и ја.</p> <p>Хтел 
 попадија.{S} За то ми будите захвални, па га држите за јаку.</p> <p>„Хоћу ли читати даље, драг 
умњала.{S} Кад прочитате, будите добри, па ми је донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; 
 познати су ти његови господски назори, па се може лако десити да ме заборави.</p> <p>(Стеван ј 
ти и машамодлук, модистлук. „Сироче си, па ти може требати“; говорила је чешће она.</p> <p>Мила 
нам ти назоре.{S} Али промисли се и ти, па буди милостивија.{S} Кажњен сам и онако и сувише.{S} 
ш видети.{S} Дуже нисам могао издржати, Па сад ме осуђуј како знаш!{S} Дошао сам, да те још јед 
огу их баш и на отворен прозор метнути, па се неће вијнути у слободу, већ увек мени у собу.{S}  
д цвећа и венаца, а пратиће га војници, па и сви званичници.{S} Вредно ће бити да видите.</p> < 
а <pb n="147" /> потребе да ме се маши, па ма иначе како да сам чезнула за том руком...{S} То ј 
} Држала сам, да ће ми бити скоро крај, па сам све главније успомене свела у једно; нека ме бар 
 Пре свега треба праве воље за бољитак, па онда још нешто, а последице би дошле саме од себе.</ 
е, а он ако је пре подне, запали чибук, па се не види из дима; ако ли је после-подне, наслони г 
у збуњена; бојала сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оставила сам тај посао Дан 
 — постаћу му равнодушна.“ мислила сам, па га одбила ради његове среће и своје дужности.{S} Бор 
и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се поред плетива својим мислима разговарам.{S} Други 
 ми га кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћу заборавити, а ко зна оћул вас још кадгод видити;  
ите!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, па се питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им материнск 
ће га дочекати родбина са свештенством, па са станице одма сњим у гробље.{S} Тако то бива, кад  
 ишла обичним трагом — стазом утрвеном, па сам им необична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то зас 
тао понос девојачки.</p> <p>Дан по дан, па и опет беше година на измаку.</p> <p>„Још месец, два 
>Зна се, да је у гостима човек комотан, па сам била и ја.</p> <p>Најмилија забава беше ми читањ 
оментано.{S} Често је тај утисак моћан, па човека неко време и занесе, али стално га везати нем 
снила „плава крв“. — Осећао се увређен, па из освете газио ми углед где год је могао.{S} Доказа 
е су остали сталежи, па лето, па јесен, па зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То би их било неко 
уда, ал сирома мора; није поповски син, па му треба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви рано,  
 и ти, већ је касно а теча ти је легао, па неможе заспати.{S} И кроз завесу на врати продире св 
 ме није разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он газио углед где год је могао.{S} Био је као  
 била, да га запитам, где је за толико, па ни то нисам могла; осећала сам, да би ме глас одао.< 
ршање, дотрча старици и Аурора и Марко, па се и они стадоше умиљавати; завидљиво гледећи у тичи 
рви пут истинским жаром срце загрејало, па ма и у разним особама. </p> <pb n="139" /> <p>— Разн 
ва била.{S} Но и тога је давно нестало, па буди миран и сретан!</p> <p>Долазак ти је излишан; б 
ијаних руку.{S} Срце је у мени дрхтало, па сам осећала да ће задрхтати и рука...</p> <p>Уздахну 
 Манимо се метода, већ брзо кваси грло, па настави читање.{S} Једва чекам да чујем свршетак, жу 
м те заборавила.{S} Сада је све прошло, па нек вам је просто!</p> <p> <hi>Стана</hi> </p> <p>По 
>„Сирото моје дете,“ рече она тренутно, па ме загрливши и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла 
ћу онда? ...{S} После ми је тек смешно, па фалим Бога, што ме још оне нису оставиле.{S} Долете  
.</p> <p>Засмејала се некако чудновато, па рече:</p> <p>— Знала сам да ћете тако рећи.{S} Тако  
лежа, а где су остали сталежи, па лето, па јесен, па зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То би их 
аца макар ко!</p> <p>— Знам, сека-Мацо, па зато вам и наручујем...</p> <p>— Добро фрајлица, бог 
пољашњем блеску.{S} Дубок мужевљев џеп, па има шта да црпи! — Где тога није, дере му кожу с леђ 
ти и пантлике што ћеш метнути на шешир, па извукла место њих из неке кутије твој дневник.{S} Оп 
деца се волела а родитељи не попуштају, па шта сам знала друго чинити, ја — која сам знала, шта 
фонеру, отвори га и донесе неку кутију, па је метну на сто.{S} У њој је било писама сортираних  
после оговара; не увиђа своју погрешку, па искали срце на онима, што их је токорсе угостила.{S} 
 Сродство душе и срца привлачи је њему, па јој је мило</hi><hi>онакво какво је</hi>.{S} Сродств 
 и сафраном, ал ја то осетим по мирису, па волим платити новчић два више, само да је добро и чи 
би хтео, продаје се нека земља у месту, па неби хтели да је уступе.{S} За то су дошли чак овамо 
ошао директно тамо, а неко био на путу, па видио да се светина ускомешала, те хајд и он у гомил 
<p>Бацила сам још један поглед на кућу, па пођох тражити тетку.</p> <p>Нашла сам је с неким поз 
и Српкиња.</p> <p>— Српкиња сам, рекох, па седох опет на клупу.</p> <p>— И ја ћу се одморити, а 
што им знање на левак у главу не сипаш, па која вајда?{S} Шарлатана у свету више но икада!</p>  
шила се у моменту кад сам је погледала; па ме је то збунило.{S} Држала сам, да није сасвим при  
м се само своје прошлости, а стара сам; па то је.</p> <p>У том захукта другом страном перивоја  
е не одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће и пријатељство!“ </p> <pb 
 хоће да има љубљену особу пошто по то; па руши све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, 
, што у сваком земљишту корена хватају; па се и ја брзо навикох у дому свог старог тече е тетке 
p>— И ја ћу се одморити, ако допустите? па се спусти уз мене.</p> <p>Ћутале смо неко време обад 
 на прси.</p> <p>— Вама је позлило?!{S} Па је устрашено ухватих за раме.</p> <p>Она диже главу. 
уму.</p> <p>Шта ли сам ту препатила!{S} Па и опет ме није разумео.{S} На брзо се оженио, па ми  
је новца, а жена је на свету и више!{S} Па и девојке можеш на прсте избројати да траже у мужу в 
 а већ одлази.</p> <p>— Збогом душо!{S} Па опростите, што сам вас својим бенетањем толико задрж 
они мене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па и правичнији су од људи ...</p> <p>Старица престаде. 
вно је детињарија, занос и лудорија.{S} Па је ли чудо што се до овог дотерало?!{S} При ступању  
е неколико тренутака.</p> <p>— Моја.{S} Па и опет заћута.{S} И ја сам ћутала.{S} Била сам изнен 
ог мужа, кад год им се даде прилика.{S} Па и така је видите, уваженија од поштене бабадевојке,  
а.{S} Верујте ми, тешко сам грешила.{S} Па онда, човеку по кад и кад и преври.{S} Савест ми је  
мојих особина.{S} Данас их још нема.{S} Па ма колико се око њега умиљавала, слабо бих успела.{S 
о се десила слатка, радовала се она.{S} Па једите колко вам је воља.{S} Подајте и маломе.{S} Ен 
одећа и склониште душе, настави она.{S} Па као што неможе свестан човек заволети мртву лутку, с 
ало млека, свежа масла и добра сира.{S} Па и једна лубеница, хладна као лед.{S} Њу сам вама нам 
о и посредни убица читавих породица.{S} Па сад оне, Српкиње, поносите питомице Душанове славне  
да је младожења дошао на три хиљаде.{S} Па ако имам толико, да се свршава.{S} Иначе мора казати 
ом ређа се у души и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам снизити уједно?</p> <p> 
аку!{S} О, то никад нећу заборавити.{S} Па и сирота рођака још доста млада лепа женица, толико  
ула.{S} Била је до смрти при свести.{S} Па како се радовала, кад је видила рођаку!{S} О, то ник 
ре, занемарују своју децу сваки дан.{S} Па зар им то никад не пада на памет?{S} Зар се не страш 
веда, како је мајка дала секи књигу.{S} Па држим, да је што интересантно, кад је сека тако рано 
уди, који јачем искушењу не подлежу.{S} Па шта могу тражити од неразумне животиње?!</p> <p>И ја 
ам, да ме ни сад презирати не можеш.{S} Па зар неби било лудо, кад се неби машили среће, која н 
оје ствари.</p> <p>„Сестри од тетке?{S} Па можеш.{S} Али нико те не тера...“</p> <p>Зајецала са 
.{S} А ви рано, толико зацело имате?{S} Па га сад не упуштајте.{S} Лепо је бити попадија.{S} За 
је тај трулеж.{S} Јелте, да је тако?{S} Па ми не замерите!{S} Незнање и невиност није једно ист 
> <p>— Ко вам је то?{S} Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; 
адземно створење.{S} Од ње несме нико — па ни писац — тражити да уме мислити.{S} Она је обично  
турног века... </p> <pb n="148" /> <p>— Па шта да се ради? омачеми се са усана, после неколико  
 у последњим старичиним речма.</p> <p>— Па реците мајко, шта би требало женскиње да чини, да ко 
не сме фалити.{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па зар сам ја лења, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а к 
 Прочитала сам на том листу: „Застава,“ па видим, да сте и ви Српкиња.</p> <p>— Српкиња сам, ре 
неког женског и мушког „отменог света,“ па сам се страшила, да је не нађем можда прикривљену и  
.</p> <p>„Јесам.{S} Али ја сам сумњао,“ па хоћу из твојих уста да чујем, хоћеш ли ми бити жена, 
на, а већ се захладило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с таком пажњом, као да сам какво слаб 
ком. „Остани, имам с тобом да говорим.“ Па ме ухвати око паса и пољуби у чело.</p> <p>Отргла са 
p> <p>„Хајдемо у собу, дошла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане што је чинио, те уђосмо з 
{S} Није се запослила „вечитом љубављу“ па и опет остала вечито девојка!</p> </div> <div type=" 
шта јој није свето, често ни сама срећа па и живот љубљене особе, јер у место да себе победи и  
вање са љубављу, а док први занос пређе па увиди, да сам и ја погрешива — постаћу му равнодушна 
што ме још оне нису оставиле.{S} Долете па ме разоноде.{S} Никад ми није дуго време.{S} А како  
се мртвој смејат немој,</l> <l>Прочитај па суди!</l> </quote> <pb n="151" /> <p>Рукопис је био  
 код тетке се обично у то доба вечерало па ми се ваљало журити.</p> <p>Опростила сам се са стар 
е после-подне, наслони главу на катедру па — хрче.{S} Тек на лупу од нашег трчања по скамија, п 
 речи.{S} Оне су гласиле</p> <quote> <l>Па се моли тамо Богу,</l> <l>Благ да опрости,</l> <l>Шт 
l> <l>Пригрли ти та мужића њена </l> <l>Па га љуби, никад се не жури.</l> </quote> <p>— Гле как 
љубаца,</l> <l>Без љубави праве.</l> <l>Па зато ме у старости </l> <l>Презирали људи;</l> <l>Ти 
/l> <l>Љубав је тек чисту хтело.</l> <l>Па сад не знам грех шта ми је,</l> <l>Или је грех правд 
свакидашњи су гости таког брака.</p> <p>Па из таког јада и гада, зар је очекивати свестан подмл 
 Милан доћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах и женити?“</p> <p>„Ч 
дговорила сам не погледавши га.</p> <p>„Па зашто златом?{S} Досад то нисам носио.“</p> <p>„Мајк 
најемо!“ Узвикнула сам у смеју.</p> <p>„Па што се смејеш?{S} Тако то бива.“ рекла је Даница и п 
 питала: „хоћу ли читати даље?“</p> <p>„Па читај“ смејао се шогор.</p> <p>„15. март 18... годин 
 да се ради?{S} Добро велите, ћерко.{S} Пада и мени кашта на памет, да би баш женскиње требало  
ецу сваки дан.{S} Па зар им то никад не пада на памет?{S} Зар се не страше муке и клетве дечије 
 неприкосновеног поштења...{S} Ником не пада наум, колко се себичних, на и неморалних жеља баш  
ко среће и толико туге доживела!</p> <p>Падало ми је на ум и самоубиство.{S} Али насилна смрт о 
одговора дао; но зраци залазећег сунца, падаше на трном окруњену главу Бого-човека, и мени се ч 
орко.{S} А кад је та врела река одшила, паде ми поглед на икону, на распетије спаситељево.{S} Б 
 живе ти људи?“ мислила сам и поглед ми паде кроз отворен прозор у таку једну избицу.{S} И гле! 
</p> <p>Стресла сам се.{S} Грозна мисао паде ми на памет и изазва још грознију борбу у мени.</p 
етно и задовољно.{S} Но сад на једанпут паде опет судбини на памет да се самном наново поигра,  
азумем, права љубав, а не оно, што веже падишу за његове буле или петла за кокоши.{S} Извините  
Ту се опет насмешила.</p> <p>Док је она пажљиво превртала лист, ја сам је посматрала.</p> <p>Би 
у је опет преврнула неколико листова, и пажљиво читала.{S} На једанпут диже очи и рече:</p> <p> 
 се може свакоме десети и поред најбоље пажње и надзора.</p> <p>— Може, али тек ређе.{S} Још ви 
ати, а за тим сам према свом стрпљењу и пажњи с којом сам читала, добила по неку награду; обичн 
о ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с таком пажњом, као да сам какво слабо болесно дете.</p> <p>Ја  
е,“ рече ми он „видео сам га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто ми је збуњен.{S} Ваљда се што 
воле.{S} Они су ми друштво и забава.{S} Пазите само шта ће радити.</p> <p>Отворила је кавез Дам 
них по величини и везаних у мање и веће пакетиће.{S} Исто тако беше у њој неколико дењчића друг 
о Душан — “</p> <p>Свршити нисам могла, пала ми је на груди и јецала: „опрости, опрости! не зна 
ошапутала сам испрекидано и онесвешћена пала доле; пред очима беше ми се смркло а срце ми стегн 
о, тешко је појмити.{S} Полуонесвешћена пала сам на канабе.{S} Плакала сам дуго и горко.{S} А к 
 ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и плакала, док се није смркло.{S} Тад 
ука ми је задрхтала а смртоносно оружје пало са праском на земљу. </p> <pb n="162" /> <p>„Не, м 
ена згодно постирала.</p> <p>Сад ми тек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспратним кућам 
и дан.{S} Па зар им то никад не пада на памет?{S} Зар се не страше муке и клетве дечије, греха  
 велите, ћерко.{S} Пада и мени кашта на памет, да би баш женскиње требало тако да се запита.{S} 
есла сам се.{S} Грозна мисао паде ми на памет и изазва још грознију борбу у мени.</p> <p>„Отићи 
Но сад на једанпут паде опет судбини на памет да се самном наново поигра, јер:</p> <quote> <l>С 
а леп капитал, ал још доста деце, па ко паметан човек, жели свако да усрећи.{S} Зато одавно мер 
но дошла сам и дома, а она ми је била у памети.{S} Била је то чудна појава за мене.{S} Није се  
д.{S} Лице ваше остаће ми и без имена у памети.{S} Будите ми здрави и сретни.</p> <p>Старка ми  
 да јој неће бити лако.{S} Али ако буде паметна, увидиће и сама, да тако мора бити.{S} Зар сам  
 богатије и лепше; само она треба да је паметна, да је благодарна, па да не прави сметње.</p> < 
у! ..{S} О, Стано, буди милостива, буди паметна, па ме не отискуј од себе.{S} Ја те љубим неизм 
ного патила... патиш и сада.{S} Но буди паметна, буди снажна а време ће све излечити.“</p> <p>„ 
а глупости је велика, па често хвата и „паметне“ и „племените“ рибице! ...</p> <p>Да се лакше м 
а после? — После ће ме можда оставити и памтење, као што су ме заборавили и људи.</p> <p>Забора 
и других; мени није нужна.{S} И сад све памтим много јаче, него оно, што се јуче десило.{S} Усп 
>Тако ћу и чинити.{S} Сад још све добро памтим, а после? — После ће ме можда оставити и памтење 
о јој га правиш.{S} Хтела ми показати и пантлике што ћеш метнути на шешир, па извукла место њих 
....{S} Збогом мајко!....“ Поглед ми је пао на месецом осветљену слику поконе ми матере.{S} Пре 
души човечијој.{S} Умотала је књижицу у папир и метнула крај стола.</p> <p>У томе изби на сахат 
ог рукописа; а разметнуто било је нешто папира и неког цртежа.{S} Све беше јако пожутело. — Зна 
ар и трговина!{S} Често бих таки брачни пар споредила са две варалице, које често ступе у савез 
S} У сваком кавезу скакутао је по један пар веселих канаринаца.{S} Доле на поду, играло се поре 
ша суседкиња срочила, да би били красан пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и не познајемо!“ Узви 
, да би били красан пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и не познајемо!“ Узвикнула сам у смеју.</ 
 нећу да се женим.{S} И то ће бити цела парада.“</p> <p>Тај предлог заболео ме и увредио до дна 
 без материна надзора тек смуљавају или паре, као пилиће.{S} Чуде се после: одкуд шкрофлезан и  
а госпа.{S} Дошла је да наручи неколико пари чарапа за „штафир“ своје кћери.</p> <p>Опростила с 
шла старици.{S} Тетци сам рекла да ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће допустити тај корак.{ 
и читање у тамошњем врло лепом варошком парку.{S} Сека-Маца, — управо баба-Маца — теткина кувар 
р баба Ани.{S} Знате, што сам ја лане у Парку читала у оној вашој лепо везаној песмарици. — Ту  
 сте га од мене.{S} Старка га је лане у парку цитирала.</p> <p>Хтела сам наставити читање.</p>  
исти живахни израз, што ме је бунио и у парку.</p> <p>После ме је питала: ко сам, од куда сам,  
37" /> <p>Једног дана читала сам опет у парку.{S} Око мене беше необична тишина.{S} Сав велико- 
— практичност...</p> <p>Била сам опет у парку и чим сам га опазила сетила сам се фрајла-Стане.{ 
с новци, а он одмах препоручио мене.{S} Партија је добра, па мисли, да не размишљамо ово, оно.{ 
ође ни три године а ја постадох богата „партија.“ Стајала сам на три хиљаде, разуме се у шајну. 
рати.{S} Све су то ваљани људи и згодне партије.“</p> <p>„Чекам да дорастем за шпекулацију, што 
скључити из наслеђа.{S} Хтели су богату партију и од племићке крви, а не машамоду са три четири 
 она, нудећи ме.{S} Глете само; још ово парченце хлеба са маслом.{S} Та узмите, тек сте га кошт 
ет метну у кавезе, заденувши у сваку по парченце шећера.</p> <p>Чим тичице опазише шећер, удеси 
м с тобом да говорим.“ Па ме ухвати око паса и пољуби у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега и по 
 срце више види и више осећа, па више и пати.{S} Ту је опет тихо уздисала.</p> <p>Ви сте зацело 
ти спомен каљати!{S} Твоја кћи је доста патила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштв 
 ухватив ме нагло за руке; „ти си много патила... патиш и сада.{S} Но буди паметна, буди снажна 
и горке успомене.</p> <p>И ја сам много патила.{S} То нека ти је утеха.{S} Али сад је све прошл 
ила, па села и написала тек ово:</p> <p>Патила сам много док сам те заборавила.{S} Сада је све  
блистала се суза.</p> <p>— Ви сте много патили? упитах је плашљиво.</p> </div> <div type="chapt 
хо уздисала.</p> <p>Ви сте зацело много патили? било ми већ на језику, кад ме она запита, показ 
а.</p> <p>„Нећу, да ћутим.{S} Доста сам патио!{S} Грехом називаш ти моју љубав према теби.{S} А 
е треба му опростити</l> <l>Заслужио је патити.</l> </quote> <p>Ја сам свршила а ко осећа да је 
е нагло за руке; „ти си много патила... патиш и сада.{S} Но буди паметна, буди снажна а време ћ 
оштај је, као кап воде од жећи умирућем патнику.{S} Зар се тако говори, кад се прашта од срца?{ 
ако „зашто“ има своје „зато,“ а самоћа, патња и размишљање, научише ме још и извињавати...{S} И 
кином исповести одлетила је за увек.{S} Патња је моја тешка, а олакшаће се тек онда, кад чујем, 
еју се узвисити над једним и другим.{S} Патња често већма челичи, него највећа срећа.</p> <p>—  
о питам, јел-те?{S} Коме би се допадала патња!</p> <p>Молила сам је, да ми остави књижицу још з 
х у почетку.</p> <p>Ретки су људи, које патња није кадра сломити.</p> <p>— И то је само доказ,  
кани, само изузетци узвишују се и поред патње.{S} Обични људи застају поред таке немиле пратили 
а да је која — </l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа  
га да је која —</l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа  
 Поглед јој застаде на „<title>Змајевој певанији</title>," коју сам такође собом понела.</p> <p 
језику, кад ме она запита, показујући у певанији песников лик:</p> <p>— Вреде ли што његова дел 
топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с педесет година млађа.{S} Видим, да има неког, ко ме раз 
ти фебруар, мој рођен-дан.{S} Хахаха! — Педесети девојачки рођен-дан!</p> <p>Ху, како је хладно 
 велико-варошки жагор: хука, звиждукање пекара, жељезница и разних машинерија, беше се за неко  
је.</p> <p>У том захукта другом страном перивоја један жељезнички влак.</p> <p>— Ето и б...иски 
 га не отворено вратити.{S} Узела сам и перо, када се покрену у мени нека врста сажаљења: „Ако  
.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чија је то песма, но она настави:</p> <p>— Добра и оштроумна девој 
> <p>Старка заћута.</p> <p>— Чија је то песма? питала сам је после неколико тренутака.</p> <p>— 
 Парку читала у оној вашој лепо везаној песмарици. — Ту се гласно засмејала а очи јој опет узеш 
де читајући по неки одломак ове или оне песме.</p> <p>— Добро пише.{S} Вади речи из срца и душе 
(било је „дивотиздање.")</p> <p>— То су песме Јована Јовановића, нашег узор песника.</p> <p>— Н 
А ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књига</p> <p>Прво издање 
умео.{S} Рекао би ми можда — као у оној песми што је рекао свети Петар баба Ани.{S} Знате, што  
 кад је тако.</p> <p>Читала је неколико песмица смешећи се.{S} После преврташе листове, овде-он 
ивахни младалачки израз. — Баш враг тај песник, но нека га Бог поживи!{S} Да није по кад-кад ша 
 су песме Јована Јовановића, нашег узор песника.</p> <p>— Нисам читала; а и откуд?{S} Ја сам ст 
ад ме она запита, показујући у певанији песников лик:</p> <p>— Вреде ли што његова дела?</p> <p 
чком литературом.{S} Сви дечији писци и песници тога језика, беху заступљени у нашој девојачкој 
бе.</p> <p>„Узећу му Мару Базићеву; има пет хиљада одмах на венчању, а лепа је девојка,“ заврши 
и.{S} Кад су ме примили, било ми је тек пет година.{S} Теча ме је научио читати а тетка плести. 
а само кућа и земља вредила ми је преко пет хиљада.</p> <p>Избор младожење оставила сам њезиним 
а срета...</p> <p>Била је већ настанула пета година од кад сам примљена у кући моје помајке.{S} 
а — као у оној песми што је рекао свети Петар баба Ани.{S} Знате, што сам ја лане у Парку читал 
оно, што веже падишу за његове буле или петла за кокоши.{S} Извините ћерко, овај мало драстичан 
 нисам могла издржати.{S} Преломила сам печат.</p> <p>Нисам се преварила.{S} Он ми је писао и м 
чи, да је не видим.{S} Изгледала ми као пилат, који Бого-човека предаје народу да га распне и п 
ина надзора тек смуљавају или паре, као пилиће.{S} Чуде се после: одкуд шкрофлезан и јектичав п 
и ме „баца“, подржавајући устима тичије пипкање а рукама лепршање.</p> <p>Сад ми друго не остад 
ну арију: тек кад су је свршиле, почеше пипкати шећер.</p> <p>— Тако.{S} Сад сте заслужиле, сме 
тише на груди, па се стадоше лепршати и пипкати је по бради и лицу; изгледало је, као да је мил 
не; а можете и из овога све дознати.{S} Писала сам још пре 15—20 година, дотле сам водила дневн 
p>Дознала сам и то.{S} При крају године писала ми Даринка измећу осталог и ово: „Кад ћеш доћи?{ 
сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оставила сам тај посао Даници, но онда је ду 
ати за старе црне дане.</p> <p>Тако сам писала, но сам Бог зна шта сам претрпила док сам написа 
 ми посао беше, да пишем Милану.</p> <p>Писала сам му, рекавши, да сам отишла од њих.{S} Сирота 
у, па је метну на сто.{S} У њој је било писама сортираних по величини и везаних у мање и веће п 
ј години помагала другу децу у читању и писању настављати.</p> <p>Сву душевну храну примала сам 
</p> <p>Нисам се преварила.{S} Он ми је писао и молио ме да му опростим увреду што ми је нанео. 
 </p> <p>После неколико дана опет ми је писао:</p> <p>Твој опроштај је, као кап воде од жећи ум 
 волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. — И Стевана сам волела, но ни он није за мене; с 
и не одговара, о оној теми, што сам јој писао?“ питао је на послетку измећу осталог мајку. „Или 
е смо му тек тим правописом смеле писма писати; а ради веџбања у томе и у немачком језику, захт 
о створење.{S} Од ње несме нико — па ни писац — тражити да уме мислити.{S} Она је обично тако б 
ке преводе од Фенелона и других страних писаца, као и библију и златоустове беседе, од Доситеја 
p>После смо му тек тим правописом смеле писма писати; а ради веџбања у томе и у немачком језику 
неколико тренутака је отпутовао.</p> <p>Писма су опет летила од једног другоме.{S} У његовим бе 
га лично видели или тек на слици?{S} По писмама судећи, редак дар, чврст карактер, весела и жив 
а му своје мишљење о овој или оној теми писмено саопштимо.</p> <p>Даница му је ретко испунила ж 
то јој и ја праштам,“ свршавао је своје писмо; „а знај, да за мене више среће нема.{S} С мајкин 
 сам преписала књижицу, дође ми од куће писмо, да сам нужна код куће.</p> <p>Опремила сам се за 
ретан пут.{S} Жеље су биле искрене, али писмо орошено мојим врелим сузама; пишући га, живо сам  
дише се опет.{S} Јадног дана добила сам писмо.{S} Као електрисан застао ми поглед на адреси тој 
сам друкчије.{S} Дотле сам свако његово писмо комотно читала мајци и Даници, а сад сам при свак 
а од тога тренутка девојка.{S} Већ прво писмо Миланово, што сам га за тим добила, тумачила сам  
ва сам се стресла, кад сам прочитала то писмо.{S} Дакле с његове стране је љубав а с њене тек с 
{S} Уздахнула сам, кад сам прочитала то писмо.</p> <p>Одговорила сам му овако:</p> <p>Праштам т 
 Америку.</p> <p>Мирно сам прочитала то писмо, мирно сам га оставила међу друга; само ми је у г 
 десило!“</p> <p>Јецала сам читајући то писмо:{S} Жао ми је било жене, која је из љубави погреш 
/p> <p>После две недеље добила сам опет писмо од Даринке.{S} Јављала ми, да се венчали и да одм 
ише ми није требало, држала сам да се у писму јада, тек да ми нанешену неправду топлим речима о 
и с немачком литературом.{S} Сви дечији писци и песници тога језика, беху заступљени у нашој де 
најрадије, јер сам разумевала, а остали писци беху ми због мешања словенског језика тежи и суво 
ајмоћнија и најсветија. <hi>А кад мајка пита: какво је лице њезина детета?!{S} Сродство душе и  
 мода.{S} Усили се, па те дочека Бог те пита с каквим ђаконијама.{S} Често таким, да убија кућу 
..</p> <p>— Варате се, сека-Мацо — прво пита: „има ли мираза?...“</p> <p>— Но, но, дабоме да то 
} Уседелицу свет обично исмејава.{S} Ко пита, за што си тако остала.{S} Доста да ниси удата, и  
на свету мало праве љубави.{S} Ко данас пита за поштење, разборитост и остале душевне врлине?{S 
 дужност.{S} Јадно појмање дужности!{S} Питајте само тако одрасло несретно јектичаво и шкрофлез 
: кадифа и златно одело или здравље?{S} Питајте га, па ће те чути.{S} У данашњем добу тешко жив 
рофлезан и јектичав подмладак?!{S} А не питају: која мати негује децу као што треба?{S} Мисли д 
l> </quote> <p>— Како вам се то допада? питала ме је радознало.</p> <p>— Тако, да бих волела, д 
а мирнија.</p> <p>— Је-ли рођака дошла? питала сам радознало.{S} Знала сам да је то била Данка. 
арка заћута.</p> <p>— Чија је то песма? питала сам је после неколико тренутака.</p> <p>— Моја.{ 
јецала.</p> <p>— Зар немате никог свог? питала сам је ја.</p> <p>— Приповедаћу, казаћу вам све. 
е — мртва.</p> <p>— Знате-ли што о њој? питала сам раделицу ту.</p> <p>— Знам само да је пролет 
а толико?{S} Да вам се није што десило? питала је она брижно.</p> <p>— Били смо код старе мајке 
</p> <p>— Како вам се допада мој живот? питала ме смешећи се.</p> <p>Ћутала сам за тренутак.{S} 
је за то време некако чудно и тешко.{S} Питала сам и Душана, шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече 
<p>— Зар немате баш неког од својих?{S} Питала сам и други пут.</p> <p>Она љутећи оде шифонеру, 
гу помоћи.{S} Али —“</p> <p>„Шта, али?“ питала сам усиљено смешећи се.</p> <p>Он уздахну. „Хтео 
ница мени у башту.</p> <p>„Што плачеш?“ питала ме са саучешћем.</p> <p>„Сетила сам се својих ро 
реме ће све излечити.“</p> <p>„Мислиш?“ питала сам, тек да не ћутим.</p> <p>„Не да мислим, него 
е дана приметно хладнији.{S} Кад сам га питала за узрок, тргао се, погледао ме испитујући, а за 
 је бунио и у парку.</p> <p>После ме је питала: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} Све  
з сваког знака и натписа.{S} Кад сам је питала, зашто: каже: „тако ми је покојница наручила.“</ 
мираза...</p> <p>Прекинула сам читање и питала: „хоћу ли читати даље?“</p> <p>„Па читај“ смејао 
 подне већ прошло.</p> <p>За ручком сам питала течу и тетку, знајули што о фрајла-Стани.{S} Нез 
ита мисли још у души.</p> <p>— Лудо сам питала, уздахну она.{S} Шта се може мислити — о девојци 
ишина.{S} Да је прекинем, механично сам питала:</p> <p>„По томе би ја била њежна.{S} Зар ти не  
 хладна, скоро груба према мени.</p> <p>Питала сам је за узрок.</p> <p>„Шта ти хоћеш од мене?“  
рта.{S} Баш пре, кад сам била на пошти, питам јој газдарицу: где је фрајла Стана?{S} А она мени 
} Кад-кад се само чудим и крстим, па се питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им матерински осећ 
а све покосила.{S} Још и данас се чешће питам: зашто је баш мене поштедила? ...</p> <p>Била сам 
х нашла згодна одговора.</p> <p>— Чудно питам, јел-те?{S} Коме би се допадала патња!</p> <p>Мол 
о сада.{S} Умориш се ко псето од силних питања.{S} Тек што им знање на левак у главу не сипаш,  
о.</p> <p>„Што ме тако мериш, зар ми је питање тако глупо?“ Силом сам хтела да се шалим.</p> <p 
уо, избегавајући одговор на моје брижно питање о нерасположењу његовом.</p> <p>Долазио нам је с 
и згодна одговора.{S} Збунило ме њезино питање, а још више поглед, којим као да је хтела да ми  
да је упитам.{S} Чинило ми се, да би то питање читаву „историју“ за собом повукло, а одкуд ми п 
 Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} Већ с питањем сам хтела потврђујући одговор.</p> <p>Дете погл 
p>Оборила сам очи.</p> <p>„Шалиш ли се? питао је узевши ме опет за руке.</p> <p>„Не шалим се“,  
лакала?{S} Зар га још ниси заборавила?“ питао је прекорним гласом.</p> <p>„Кога?“ узвикнула сам 
овара, о оној теми, што сам јој писао?“ питао је на послетку измећу осталог мајку. „Или хоће ус 
 Ваљда се што на нас срди.{S} Кад дође, питаћу га.“</p> <p>Те сам вечери много премишљала о сво 
етак или ти се поболи тичица, па већ се питаш: да није с твоје кривице?{S} А оне, матере, занем 
ог.</p> <p>Зар си и о мени тако судила? питаше она прекорно.</p> <p>Поруменила сам и стисла се  
л погреб ће за то бити величанствен?{S} Питаше тетка.</p> <p>— Као обично код таке господе.{S}  
чаше мојој постељи.</p> <p>„Шта ти је?“ питаше Даница љубећи ме.</p> <p>Гледала сам их укоченим 
рже.</p> <p>„Желиш ли искрену пресуду?“ питаше после неколико тренутака.</p> <p>„Наравно.{S} Са 
о.{S} При поласку ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти то ниси у 
одица.{S} Па сад оне, Српкиње, поносите питомице Душанове славне царевине и Јевросиме мајке, по 
ломак ове или оне песме.</p> <p>— Добро пише.{S} Вади речи из срца и душе.{S} Ту је опет преврн 
ти храну.</p> <p>Први ми посао беше, да пишем Милану.</p> <p>Писала сам му, рекавши, да сам оти 
о или допунио.</p> <p>Но да скратим; не пишем роман или приповетку, него тек по неке решавајуће 
>— Дакле ни ту се нисам преварила? ви и пишете?{S} Незадовољни сте можда с оним што вас окружав 
и живот без сврхе?{S} И моја рука одапе пиштољ.</p> <p>„Збогом Боривоју!....{S} Збогом мајко!.. 
 али писмо орошено мојим врелим сузама; пишући га, живо сам сахрањивала и подруги пут своје срц 
це му.{S} Но у њему је сад тек беснила „плава крв“. — Осећао се увређен, па из освете газио ми  
 тице и цвеће и оно китњасто зеленило и плаво небо, што тако красно дичи моју постојбину, фрушк 
 Полуонесвешћена пала сам на канабе.{S} Плакала сам дуго и горко.{S} А кад је та врела река одш 
 још доста млада лепа женица, толико је плакала за њом, да сам мислила, поболеће се.{S} Једва с 
шљала о свој прошлости; у постељи сам и плакала.{S} Сетила сам се и Милана.{S} Склопила сам очи 
узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и плакала, док се није смркло.{S} Тада дође Даница мени у 
и али испитујући поглед.</p> <p>„Што си плакала?{S} Зар га још ниси заборавила?“ питао је преко 
сам се у дућану видила сама, почела сам плакати.{S} За што? — То нисам знала: само је тако мора 
јој постељи.</p> <p>Шта си узела толико плакати?“ шапутала јој мајка, но доста гласно; постеље  
ма Милану остала је тек горка успомена; пламен у последњем издисају и ништа више.</p> <p>Да га  
 из собе.</p> <p>„Куда ћеш?“ шапутао је пламтећим оком. „Остани, имам с тобом да говорим.“ Па м 
аке природе не подлежу лако.“ Око му је пламтило а глас дрхтао.</p> <p>Извила сам своје из њего 
ом, ал ја то осетим по мирису, па волим платити новчић два више, само да је добро и чисто.{S} Н 
она мени:{S} Отселила се.{S} Не може да плаћа кирију за „анштендиг“ собу.{S} Сад је тамо у оном 
 ме примише, особито кад чуше, да ћу им плаћати храну.</p> <p>Први ми посао беше, да пишем Мила 
} Свађа, речкања, пребацивање, гунђање, плач и уздисаји свакидашњи су гости таког брака.</p> <p 
p> <p>„Ништа, ништа,“ шапутала сам кроз плач; „мајка ће бити задовољна — дужност је одржала поб 
света не зна шта ће: да се смеје или да плаче над развалинама правде и сасушеном клицом светско 
p> <p>Зајецала сам на глас.</p> <p>„Што плачеш, лудице моја?{S} Тамо је и онако живље и веће ме 
а дође Даница мени у башту.</p> <p>„Што плачеш?“ питала ме са саучешћем.</p> <p>„Сетила сам се  
 од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер сам поред свег тог 
>Даница ме стролно загрли, па се гласно плачући бацила у своју постељу, а мајка ме погладила по 
/p> <p>— Ви сте много патили? упитах је плашљиво.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 
е велика, па често хвата и „паметне“ и „племените“ рибице! ...</p> <p>Да се лакше могу поновити 
рођен тек да само ужива?{S} Зар он нема племенитија позива?{S} Истина је света, да је свака љуб 
ем таки ствари разборитији, а срце бива племенитије.</p> <p>Она диже очи, гледећи ме за часак н 
p>Грамљивост за њиме, уништила је сваки племенитији осећај.{S} Љубав и поштовање одавно је пост 
т мога друштва, рече она.{S} Није ништа племенито, но и опет у њојзи уживам; видим, да ме воле  
ану </l> <l>Искреношћу провејану</l> <l>Племенитошћу скопчану?</l> <l>Грех ако је то желити,</l 
аслеђа.{S} Хтели су богату партију и од племићке крви, а не машамоду са три четири хиљаде.</p>  
ве зашто:</p> <p>Први је био богат и из племићке породице.{S} Кад је изјавио, да хоће да ме узм 
на.{S} Теча ме је научио читати а тетка плести.{S} Обоје беху задовољни својом ученицом; тетка  
но.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се поред плетива својим мислима разговарам.{S} Други пут баш нећ 
нађе да чита ил да седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, па кад нуз вас проћу, нек шиваћка све л 
На столу сам још видела једне наочари и плетиво, а у отвореном прозору било је неколико саксија 
 нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а плетице све звецкају!</p> <p>— Хвала, сека-Мацо!{S} Кад 
 је и трајнија; траје и онда, кад једра плећа љубљене особе спадну и кад руменило са лица у бор 
е потекла из моменталних утисака једрих плећа, црних наусница, свил'не косе, бисер зуба, чарних 
ћа и његову историју: даље „<title>Нови плутарх</title>“ по Бланшару и Шилеру, Соларићево „<tit 
те! рече она.{S} Ја сам држала да ће те пљенути рукама и побећи од мене.</p> <p>Погледала сам ј 
т године 18...{S} Проси ме трговац из * По изгледу ваљан и честит човек.{S} Провођаџише Н. Н, с 
м, кад сте већ учитефица...{S} Тело је, по мом сваћању, одећа и склониште душе, настави она.{S} 
, како ми је у срцу. — Била сам вулкан, по чијој површини често ходим и не слутећи шта у њему в 
ли га лично видели или тек на слици?{S} По писмама судећи, редак дар, чврст карактер, весела и  
а лица у борби живота нестане!</p> <p>— По вашим речма, спољашња лепота мало утиче на праву љуб 
ију: даље „<title>Нови плутарх</title>“ по Бланшару и Шилеру, Соларићево „<title>Ново гражданст 
уга врста јунакиња, сушта је наивност а по лепоти и доброти прави анђео и неко надземно створењ 
 кажем, али ко год мало оштрије погледа по свету, увидиће, да је тако. </p> <pb n="146" /> <p>— 
адак!{S} Наћиће се, дабоме, као и свуда по неки изнимак, али већина ће пропасти.{S} Пример је н 
/p> <p>На старично „слободно,“ уђе нека по изгледу отмена госпа.{S} Дошла је да наручи неколико 
 и симпатије.{S} Хвала вам ћерко, хвала по сто пути!</p> <p>Сузе јој грунуше из очију, но брзо  
 радије је у слободним часовима трчкала по другарицама или се склонила где год, па читала какав 
љењу и пажњи с којом сам читала, добила по неку награду; обично воћа, колача, коју сличицу или  
а у своју постељу, а мајка ме погладила по челу и рекла некако сухопадно;</p> <p>„Знала сам.{S} 
 — хрче.{S} Тек на лупу од нашег трчања по скамија, протре очи и викне: „Ко је то на среди, нек 
а у ватру.</p> <p>— Мора мајко, да игра по њезином такту — купила га је.</p> <p>— Добро велите, 
 је учинила, кад им је дала живот и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да им набави господско 
руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио из собе.</p> <p>Како м 
 у много мањој мери, Дешавало се, да је по неко узео девојку због мираза.{S} Исто тако, бивало  
S} За мене је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво поникла љ 
ди, па се стадоше лепршати и пипкати је по бради и лицу; изгледало је, као да је милује и љубе. 
 кавеза.{S} У сваком кавезу скакутао је по један пар веселих канаринаца.{S} Доле на поду, играл 
p>Него ви ћерко, и не једете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло је  
сник, но нека га Бог поживи!{S} Да није по кад-кад шале, јадно би изгледао овај свет.{S} Јесте  
од јуче.</p> <p>Преметала је неко време по кутији и онда извади чак са дна једну сашивену рукоп 
 сам радо читала, но Обрадовићеве басне по најрадије, јер сам разумевала, а остали писци беху м 
ек мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби пролете; но онда држим у крилу Марка и Аурору.{ 
о примера у свету, <pb n="142" /> да се по неке токорсе образоване, отмене „даме“ стиде на улиц 
ебу да се коме изјада.</p> <p>Старка се по неком времену прену из мисли и погледа око себе.{S}  
— Може, али тек ређе.{S} Још ви незнате по неки варошки свет.{S} Мушки ме се не тиче.{S} Слабо  
, молила је кућњег газду да телеграфише по неку њену рођаку тамо у Срем.{S} Учинимо јој по жељи 
мно, чисто и њезиној дубокој старости и по кроју и градиву сасвим примерено.</p> <p>Што сам се  
ћи грех, да се растанемо сад, кад сам и по други пут увидео, да смо створени једно за друго?!{S 
ком језику, захтевао је, да преведемо и по неку немачку приповечицу на српски и да му своје миш 
му се заруменили.</p> <p>Она га поглади по косици.</p> <p>— Како би ти мајка радо учинила радос 
ка, да се на туђе не лакоми, па да суди по правди Бога истинога; јер је боље изгубити главу, не 
, ал једно туце још је на реду.{S} Јели по вољи да наставим?“</p> <p>„Мани их с миром.{S} Знам  
 год, па читала какав немачки роман или по коју првину М. Видаковића, које је мајка такође имал 
 је у газдаричином подруму. — Склоне ми по где што, кад их замолим.</p> <p>Молила сам је да се  
адовала нисам никад.{S} Нисам морала ни по фабрикама губити своје здравље, као што га многе јад 
, ал вама ћу казати.</p> <p>Човек осети по кад-кад потребе да се исповеди.</p> <p>Застала је и  
е преврташе листове, овде-онде читајући по неки одломак ове или оне песме.</p> <p>— Добро пише. 
и ти душо, куд си пошла, па се забављај по вољи.{S} Доста ти је рада целе године.{S} Код тетке  
 њему квари сан.</p> <p>Учинила сам јој по вољи; била сам и поред радозналости санана. </p> <p> 
њену рођаку тамо у Срем.{S} Учинимо јој по жељи и онда је била мирнија.</p> <p>— Је-ли рођака д 
не пишем роман или приповетку, него тек по неке решавајуће догађаје из свога живота.{S} Поједин 
а, продирало је сад још кроз ваздух тек по неки сребрнаст дечији гласић и тихо шкрипање шљунка, 
 са својом јадном ћерком?{S} Делала сам по твојој светој заповести и дужности човека; ал муке с 
жутом репом и сафраном, ал ја то осетим по мирису, па волим платити новчић два више, само да је 
је допуштао понос девојачки.</p> <p>Дан по дан, па и опет беше година на измаку.</p> <p>„Још ме 
 недеље а да није на моји врати закуцао по који провођаџија.</p> <p>Обично сам их све редом одб 
у се око врата.{S} Он нам је увек донео по какву играчку.{S} Но то нас није толико веселило кол 
вота.{S} Појединости нека замишља свако по ћефу, а оно што ћу написати, довољно ће бити, дај се 
{S} Она хоће да има љубљену особу пошто по то; па руши све што јој је на путу; брак се ту гази  
олико је пута мајку умилостивио, да нас по заслузи не казни, ни броја се не зна!{S} Шест година 
</p> <p>— Право велите.{S} Но зато опет по, највише „весело срце кудељу преде.“ Само великани,  
л опет нисам мога да се решим за удадбу по рачуну.{S} Егзистенцију сам себи осигурала а брак са 
 опет метну у кавезе, заденувши у сваку по парченце шећера.</p> <p>Чим тичице опазише шећер, уд 
, тешко сам грешила.{S} Па онда, човеку по кад и кад и преври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал 
ора и слободним часовима, морала сам му по нешто на глас читати, а за тим сам према свом стрпље 
сто.{S} У њој је било писама сортираних по величини и везаних у мање и веће пакетиће.{S} Исто т 
прекинем, механично сам питала:</p> <p>„По томе би ја била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам с 
е могао надати још онда, кад си од мене побегла у врт.{S} Зато те не корим; али ни после ниси м 
 у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега и побегла у врт.{S} Волела сам га нада све на свету, али  
 нагло бијућем срцу.{S} Овог пута нисам побегла; нисам имала снаге, јер то беше последњи загрља 
ивот љубљене особе, јер у место да себе победи и да та се одрече, она га гони својом страшћу на 
 ће бити задовољна — дужност је одржала победу над срцем.“</p> <p>Даница ме стролно загрли, па  
Ја сам држала да ће те пљенути рукама и побећи од мене.</p> <p>Погледала сам је не разумевајући 
удновато расположена.{S} Нисам могла да побијем старичину тврдњу и разлоге а ни сасвим да их од 
а ступи — Милан.</p> <p>Задрхтала сам и побледила.</p> <p>„Што дрхћеш, змијо глатка?“ рече пром 
 Вруће не ваљају, а од хладне за час се поболем.{S} Стара сам.{S} Лубеница је била зрела и слат 
лико је плакала за њом, да сам мислила, поболеће се.{S} Једва сам је утешила.</p> <p>Сахранила  
.{S} Закужави ти један цветак или ти се поболи тичица, па већ се питаш: да није с твоје кривице 
тпочети читање, отшкрину тетка врата од побочне собе.</p> <p>— Прими и мене у друштво, смејала  
могу поновити — ако дође до „замерке“ — повела сам са собом и малог Милана, теткиног трогодишње 
огрешила.{S} Милана нисам жалила.{S} Не поверење према мушкима беше у мени већ корена ухватило. 
рка и Аурору.{S} Немам баш неограничено поверење у њима; слушају ме до душе; већ на оштрији пог 
е звао још у детињству и мене и Даницу) повери ми се; у друштву се све лакше сноси. „Смејао се, 
Младожења богат; економ.{S} Провођаџија поверљиво додаје: да су дошли на две хиЉаде, а ви душо  
 помајке.{S} Једног дана рече ми Даница поверљиво, да ми се јавио младожења, попин син из оближ 
пођа Н. Н., сва је сретна и у тој срећи поверљиво ми додаје: да момак можда неби дошао тако дал 
ђаџија поносито отвара врата и у поносу поверљиво додаје: да ми се така срећа неби можда ни јав 
о руке са лица и рекао одлучно:</p> <p>„Повешћемо га с нама.{S} У теби ће имати бољу матер, но  
т, ја сам је посматрала.</p> <p>Била је повисока слаба старица.{S} Некада, у младости, могла је 
о се ко обзире на савете његове, већ се поводи за срцем и одаје љубавном уживању без борбе и ус 
мо да је пролетос умрла.{S} Него ако је повољи да дозовем Мари-нени?{S} Она је добро зна.{S} Ст 
ао нека клица вечито у нашем срцу, да у повољним околностима опет избије на површину.{S} Ето на 
 је у срцу. — Била сам вулкан, по чијој површини често ходим и не слутећи шта у њему врије и ку 
а у повољним околностима опет избије на површину.{S} Ето на пример, и ја сам некада љубила људе 
 И најгора мајка воли своје дете.{S} Но површна је и мајчинска љубав код таке врсте матера.{S}  
би то питање читаву „историју“ за собом повукло, а одкуд ми права да зледим ране, које је време 
ушају ме до душе; већ на оштрији поглед повуку се у буџак: но природа остаје природа, па се бој 
учно: волим.</p> <p>— Ето видите, да ја погађам, смејала се она.{S} Децу привлачи на први погле 
жење оставила сам њезиним родитељима, а поглавито њојзи.</p> <p>Они изабраше ваљана образована  
жа и жену.{S} А то полско сродство лежи поглавито у сличности карактера.{S} Разумете ме — карак 
данашње су јунакиње друкчије.{S} Има их поглавито две врсте.</p> <p>Прва и најновија врста, узо 
бразићи му се заруменили.</p> <p>Она га поглади по косици.</p> <p>— Како би ти мајка радо учини 
чући бацила у своју постељу, а мајка ме погладила по челу и рекла некако сухопадно;</p> <p>„Зна 
у прену из мисли и погледа око себе.{S} Поглед јој застаде на „<title>Змајевој певанији</title> 
еда ме.{S} Сад ми је било све јасно.{S} Поглед јој се није слагао с оним старачким лицем.{S} У  
гом Боривоју!....{S} Збогом мајко!....“ Поглед ми је пао на месецом осветљену слику поконе ми м 
S} Збунило ме њезино питање, а још више поглед, којим као да је хтела да ми прочита мисли још у 
> <p>„Како живе ти људи?“ мислила сам и поглед ми паде кроз отворен прозор у таку једну избицу. 
мејала се она.{S} Децу привлачи на први поглед тек спољашна лепота и младост.{S} Доброта и оста 
и; но ја сам вас заволела онако на први поглед.{S} Лице ваше остаће ми и без имена у памети.{S} 
вом смислу младалачки, па је то на први поглед смешио и чудновато одударало од оштрих трагова п 
има; слушају ме до душе; већ на оштрији поглед повуку се у буџак: но природа остаје природа, па 
и изјављивао љубав речима, али је сваки поглед козивао, како му је у срцу.</p> <p>Дуго сам држа 
/p> <pb n="165" /> <p>Упро је очајнички поглед у мене а ја сам дрхтала као у грозници.</p> <p>„ 
 А кад је та врела река одшила, паде ми поглед на икону, на распетије спаситељево.{S} Бацила са 
 сам писмо.{S} Као електрисан застао ми поглед на адреси тој.{S} Познала сам рукопис — Миланов. 
 сам осећала његов благи али испитујући поглед.</p> <p>„Што си плакала?{S} Зар га још ниси забо 
јој на лицу беху исписани.{S} Да је тај поглед изражавао терет преживелих дана, малаксалост и т 
ном је стајала женска прилика.{S} Један поглед у лице јој учини да устанем.{S} Била је то жена  
га стигнем.</p> <p>Бацила сам још један поглед на кућу, па пођох тражити тетку.</p> <p>Нашла са 
пло погледао у очи а за тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпочео какву тему, што није ин 
 — љубав.</p> <p>Срце ми је дрхтало, но поглед сам мирно издржала; с последњим издисајем моје љ 
мешана са искреношћу и добротом.</p> <p>Поглед је био у правом смислу младалачки, па је то на п 
тетом да кажем, али ко год мало оштрије погледа по свету, увидиће, да је тако. </p> <pb n="146" 
фрајла-Стана.{S} Застала сам.{S} Она ме погледа, преко — сад још већма — увела лица, пролети јо 
 хтела потврђујући одговор.</p> <p>Дете погледа у мене, па у старицу, и онда му се преко усана  
ка се по неком времену прену из мисли и погледа око себе.{S} Поглед јој застаде на „<title>Змај 
 опет.</p> <p>У том старка подиже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било све јасно.{S} Поглед јој  
/p> <p>„Теби кошуљу,“ одговорила сам не погледавши га.</p> <p>„Па зашто златом?{S} Досад то нис 
„Зашто? понови гробовским гласом он.{S} Погледајме, па ћеш видети.{S} Дуже нисам могао издржати 
а старачка појава?“ Да би нашла узрока, погледала сам је и опет.</p> <p>У том старка подиже очи 
ости, а смешила се у моменту кад сам је погледала; па ме је то збунило.{S} Држала сам, да није  
некако чудно звучао; те сам га зачуђено погледала.</p> <p>Он би ми на то за тренутак топло погл 
и, још који дан. </p> <pb n="170" /> <p>Погледала сам је тужно.{S} У њезиним очима не беше ни т 
пљенути рукама и побећи од мене.</p> <p>Погледала сам је не разумевајући.</p> <p>— Чудно вам је 
} Кад сам га питала за узрок, тргао се, погледао ме испитујући, а за тим уздахнуо, избегавајући 
ш да знадеш?“ Знај дакле. — Застао је и погледао ми у очи.{S} У том погледу се јасно огледала — 
/p> <p>Он би ми на то за тренутак топло погледао у очи а за тим брзо оборио поглед и збуњено и  
бећи ме.</p> <p>Гледала сам их укоченим погледом.{S} На послетку ми грунуше сузе, те одреши јез 
отворити; требало ми је одмора у сваком погледу.</p> <p>Тек што ми се почеше ране лечити, позле 
Застао је и погледао ми у очи.{S} У том погледу се јасно огледала — љубав.</p> <p>Срце ми је др 
слагао с оним старачким лицем.{S} У том погледу лежала је нека младалачка живахност, помешана с 
и једни и други.</p> <p>Смејала се, а у погледу указа се онај исти живахни израз, што ме је бун 
 ми чело и руке, а чело ногу стајаше он погнутом главом и сузним очима.</p> <p>„Милане, опрости 
 дана теча. </p> <pb n="141" /> <p>— Ал погреб ће за то бити величанствен?{S} Питаше тетка.</p> 
S} Баш је стигао влак с бароном.</p> <p>Погреб је био, као што је теча рекао: „госпоцки“ и вели 
 први занос пређе па увиди, да сам и ја погрешива — постаћу му равнодушна.“ мислила сам, па га  
 Жао ми је било жене, која је из љубави погрешила.{S} Милана нисам жалила.{S} Не поверење према 
 догађај, прочитам што, или видим какву погрешку што се у свету око мене десила, па онда мислим 
о, што те после оговара; не увиђа своју погрешку, па искали срце на онима, што их је токорсе уг 
, је си ли се томе надала, кад си своју погрешку сину одала?!{S} Уздахнула сам, кад сам прочита 
опрости, утврдила га је још већма у том погрешном мишљењу.</p> <p>Мислила сам у први мах, да ћу 
а удала без љубави према момку; али тој погрешци су обично родитељи били узрок; млада срца била 
т дечији гласић и тихо шкрипање шљунка, под теретом дечијих колица, или тешком обућом уморених  
 <p>Спољашња лепота?{S} Шта ви разумете под том лепотом?{S} Кинез стеже својој ћерци ногу, да б 
ити.{S} Стара моја тетка беше већ давно под земљом, а требало ми је полазити из куће, у којој с 
љена.{S} Сви сродници осим Данке већ су под земљом.{S} Докле ћу живети и како ћу свршити, не мо 
о се себичних, на и неморалних жеља баш под том фирмом сакрива!{S} Та зар је један, који се оже 
она.{S} Па једите колко вам је воља.{S} Подајте и маломе.{S} Ено се опет игра са мачком и псето 
и нисам могла.{S} Земља је чисто горела подамном; морала сам бегати оданде, где могу нанети нес 
сам дете.{S} Природа ми не беше маћеха; подарила ми је клицу свега онога, чиме дарива и другу д 
ла сву своју снагу и говорничку моћ, да подигнем углед матере детета његовог и да им га опет вр 
дала сам је и опет.</p> <p>У том старка подиже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било све јасно.{S 
и хоћеш ли, да се са женом раставим?{S} Подићу и небо и земљу док до цељи не дођем.“ </p> <pb n 
ила је своје особине и једним и другима подједнако...) Осим тога беху сви прозори отворени и св 
пред собом, да сам искушењу без опирања подлегла.</p> <p>У врту сам се сита исплакала за што, н 
сам сад опет љубити почела.{S} И већ да подлегнем моћи пробуђене љубави, кад ми се у машти указ 
таке немиле пратилице на пола пута, или подлегну одмах у почетку.</p> <p>Ретки су људи, које па 
рен.{S} Таки карактери, таке природе не подлежу лако.“ Око му је пламтило а глас дрхтао.</p> <p 
Ретки су и људи, који јачем искушењу не подлежу.{S} Па шта могу тражити од неразумне животиње?! 
о право; ја нисам била од оних што лако подлежу.</p> <p>Још нисам била равнодушна, али ни сурев 
е се после: одкуд шкрофлезан и јектичав подмладак?!{S} А не питају: која мати негује децу као ш 
г јада и гада, зар је очекивати свестан подмладак!{S} Наћиће се, дабоме, као и свуда по неки из 
ички влак.</p> <p>— Ето и б...иски цуг; подне је већ прошло, примети она и устаде.{S} Устала са 
беше се за неко време — као обично пред подне — стишало.{S} Осим тичијег цвркутања, продирало ј 
шљена а и желудац ме је опомињао, да је подне већ прошло.</p> <p>За ручком сам питала течу и те 
рије беху већ на измаку.{S} Једно после подне остадосмо нас двоје сами дома.{S} Мајка и Даница  
ед школе или код табле, а он ако је пре подне, запали чибук, па се не види из дима; ако ли је п 
 сам вама наменула.{S} Држала сам је до подне у бунару.{S} Сад је у газдаричином подруму. — Скл 
 па се не види из дима; ако ли је после-подне, наслони главу на катедру па — хрче.{S} Тек на лу 
 је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднети.{S} Примити је никако нисам смела, бар не с мир 
о створење, ексцентрична биљка или томе подобно.{S} Данашње, модерне јунакиње друкчијег су соја 
S} Али кад се неки свет не стиди трулеж подрањивати, што би се ја стидела вама казати, какав је 
 тако, тако чине! — предвари ме „баца“, подржавајући устима тичије пипкање а рукама лепршање.</ 
зама; пишући га, живо сам сахрањивала и подруги пут своје срце.</p> <p>После две недеље добила  
.{S} Дотле сам држала, да су ту у земљи подруми и коморе.</p> <p>„Како живе ти људи?“ мислила с 
одне у бунару.{S} Сад је у газдаричином подруму. — Склоне ми по где што, кад их замолим.</p> <p 
едан пар веселих канаринаца.{S} Доле на поду, играло се поред постеље на ћебету једно псетанце  
а <pb n="163" /> ли се разних критичких подузећа.{S} Срећа их изневерила, те се материјално уби 
Бацила сам још један поглед на кућу, па пођох тражити тетку.</p> <p>Нашла сам је с неким познан 
p> <p>Мени јурну крв у лице, те збуњено пођох из собе.</p> <p>„Узећу му Мару Базићеву; има пет  
. — Баш враг тај песник, но нека га Бог поживи!{S} Да није по кад-кад шале, јадно би изгледао о 
акву неприлику, зар се надати саучешћу, пожртвовању и помоћи од — така савезника?!</p> <p>Док т 
папира и неког цртежа.{S} Све беше јако пожутело. — Знак, да им идентитет није тек од јуче.</p> 
је био збуњен и блеђи но обично.</p> <p>Поздрав нам беше много хладнији него обично.{S} Ни руко 
о решила за то, а сада сам добила журан позив од те и те фирме.{S} Готову робу понела сам са со 
 само ужива?{S} Зар он нема племенитија позива?{S} Истина је света, да је свака љубав спојена с 
p> <p>Тек што ми се почеше ране лечити, позледише се опет.{S} Јадног дана добила сам писмо.{S}  
ава јој клону на прси.</p> <p>— Вама је позлило?!{S} Па је устрашено ухватих за раме.</p> <p>Он 
ека ме бар после смрти најближа околина позна онакву, каква сам.{S} Да ће се нагађати о мени ра 
м она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тера — швин 
ознате, бар не овако, као што сам га ја познавала!{S} Старка умукну и замишљено гледаше у даљин 
па брак из узајамне љубави, поштовања и познавања?!{S} Не, никако не!{S} Новац, проклети новац, 
ора беше син Душан, с ким се још од пре познавао.</p> <p>Душан је био мојих година а Боривој не 
далеко у свет, где нас нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те на рукама носити и бићемо обоје  
 врлине, тај или себе прецењује, или не познаје љубав.{S} Осећај, што га таки људи имају, само  
га дневника, па ће те се уверити, да ја познајем те смирене муштерије...“</p> <p>„Какве су то б 
 пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и не познајемо!“ Узвикнула сам у смеју.</p> <p>„Па што се см 
така.</p> <p>„Наравно.{S} Сад ме и боље познајеш.“</p> <p>„У тебе је,“ рече он не дижући очију  
исан застао ми поглед на адреси тој.{S} Познала сам рукопис — Миланов.</p> <p>Задрхтала сам. „Ш 
сти и изненађења.{S} Видело се да ме је познала.</p> <p>— Добар дан, мајко!</p> <p>— Бог добро  
жити тетку.</p> <p>Нашла сам је с неким познаницима тек на станици.{S} О старици јој нисам ништ 
S} Из простог љубопитства не ступа се у познанство са особом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту 
одим призвала сам је чешће себи и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он заволео, јасно сам са 
l> </quote> <p>— Тај стих, као да ми је познат, прекиде ми тетка читање.</p> <p>— Чули сте га о 
>Дај Боже, да тај лепи шарени свет и не познате, бар не овако, као што сам га ја познавала!{S}  
ојан, а и мишљење нам се јако разилази; познати су ти његови господски назори, па се може лако  
а неволим.{S} Згодном приликом дадох му познати како ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али 
ет судбини на памет да се самном наново поигра, јер:</p> <quote> <l>Срећа је ко вереница мила,< 
уплашила, кад је сасвим обична старачка појава?“ Да би нашла узрока, погледала сам је и опет.</ 
и је била у памети.{S} Била је то чудна појава за мене.{S} Није се запослила „вечитом љубављу“  
стит, разборит младић и врло симпатична појава.{S} Још док сам Милана волела, њега сам поштовал 
 у понашању доказ оног осећаја, који се појавио и моме срцу.</p> <p>Ферије беху већ на измаку.{ 
нац га замишља белог.{S} Ето видите, да појам о лепоти није једнак!{S} Сва божија створења лепа 
решавајуће догађаје из свога живота.{S} Појединости нека замишља свако по ћефу, а оно што ћу на 
врдој вољи, ћерци разума.“</p> <p>„Врло појетички; само се канда не слаже с истином.{S} Зар ти  
и је на то материнска дужност.{S} Јадно појмање дужности!{S} Питајте само тако одрасло несретно 
облила лака румен.{S} Гледајући је тако појмила сам њезино некадашње самопрегоревање зарад дужн 
} Ја, сам ето већ остарила а не могу да појмим: како човек неког може волети тек због телесне л 
 собе.</p> <p>Како ми је било, тешко је појмити.{S} Полуонесвешћена пала сам на канабе.{S} Плак 
емпераменти могу бити сасвим различни и појмова о свету.{S} Укратко: у узајмном поштовању мушко 
зе за руку и одведе у твоју собу, да ми покаже шешир, што јој га правиш.{S} Хтела ми показати и 
едан пут за рад тога пред њиме хотимице показала гора но што јесам.</p> <p>То је трајало, све д 
>— Читајте ово!{S} Прочитала сам гласно показане ми речи.{S} Оне су гласиле</p> <quote> <l>Па с 
е шешир, што јој га правиш.{S} Хтела ми показати и пантлике што ћеш метнути на шешир, па извукл 
а Рајићева и остала дела што сам читала показаше ми колики је свет и каквих је људи у њему.{S}  
ех; то је на карактерном човеку врлина; показује уз разум и топло срце.“</p> <p>„Топло срце.{S} 
што тако говорим, рече она тужно.{S} То показује добро срце или непознавање света. </p> <pb n=" 
, као неке накићеве лучице.{S} И то већ показује неку материнску љубав и старање о деци!</p> <p 
но.</p> <p>— Опростите, душо, поче она, показујући прстом на лист, што сам га читала.{S} Прочит 
ло ми већ на језику, кад ме она запита, показујући у певанији песников лик:</p> <p>— Вреде ли ш 
> <p>„То је зацело наруџбина?“ рече он, показујући на шешир што сам радила.</p> <p>„Јесте.{S} С 
 ни слутио какву ми је будућност у овом поквареном и леденом свету баш тим особинама спремио.</ 
мети ми тетка.{S} Гле првих бресака, па покваси грло.{S} Сад сам се сетила, да твој део добила  
 је она разуму сасвим окренула леђа и — поклизла.{S} Тасе се онда јунакиње или дижу, те блистај 
} Да то будем, требала сам се убити или поклизнути......{S} Ја......</p> <p>Зачуђено гледала са 
и новчић потрошити од онога, што сам им поклонила, преседао ми сваки залогај.</p> <p>„Смрт или  
а се као што се човек сећа каквог милог покојника.{S} За мене је био мртав; само што ме је по к 
сам је питала, зашто: каже: „тако ми је покојница наручила.“</p> <p>Кад смо је сахранили, седил 
алила је ту у камину.{S} Каже, и то јој покојница наручила.</p> </div> <!-- </div> --> </body>  
ед ми је пао на месецом осветљену слику поконе ми матере.{S} Прекорно и тужно гледале су ме те  
} Али женски, женски!{S} Само то чудо и покор да видите!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, па  
адао срцем сваки моралан гад а друштвом покор и трулеж!</p> <p>Старка уздахну и заћута.{S} Посл 
аде са света; колера их једног дана све покосила.{S} Још и данас се чешће питам: зашто је баш м 
о вратити.{S} Узела сам и перо, када се покрену у мени нека врста сажаљења: „Ако можда не мисли 
јемо.{S} Ревносно сам настојала, да тај покренути осећај у њему уништим још у клици.{S} Зар сам 
/p> <p>Згрозила сам се од призора тог и покрила лице рукама.{S} Он их нежно скиде и загледа ми  
 мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаукнуо је он, покрио лице рукама и стајао немо и непомично.{S} Груди  
рза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам снизити уједно?</p> <p>Тако ћу и чинити.{S} Сад 
тешком обућом уморених раденика обојега пола.</p> <p>На једанпут зашкрпута шљунак много јаче, т 
 застају поред таке немиле пратилице на пола пута, или подлегну одмах у почетку.</p> <p>Ретки с 
ојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, срце би му казало, да сам чиста 
— као већина отмених госпођа — много је полагала на спољашњи бљесак и етикетна правила.{S} Држа 
S} Јављала ми, да се венчали и да одмах полазе у Америку.</p> <p>Мирно сам прочитала то писмо,  
етко слуша оно шта му се каже, већ радо полази путем, којим види да многи ходе,“ рекао је неко; 
још тога дана кола за *.</p> <p>Кад сам полазила, Даница се гушила у сузама, а блистале се сузе 
е већ давно под земљом, а требало ми је полазити из куће, у којој сам толико среће и толико туг 
 никад ни прочитати.</p> <p>— Е да, иде полако и то, само стрпљења сека-Мацо, све ће то доћи на 
 <p>После два дана је отпутовао.{S} При поласку ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја тако ос 
{S} Често се међу нама изродила читава „полемика“ о овој или оној теми, но то је ређе бивало; о 
сишао са столице.{S} Не занима га наша „полемика.“</p> <p>Хтела сам да је заменим у сечењу.{S}  
Кинез стеже својој ћерци ногу, да би је полепшо а нама су гадне и смешне те здепнасте кратке но 
.{S} Овако је била — необична.</p> <p>— Политика, рече она, пруживши ми лист.{S} Невидим добро; 
 назрела.</p> <p>— Јесте мајко, лист је политичан.</p> <p>— Право велите, могла сам бити и мајк 
ком љубављу, а тако треба да буде и код полске истинске љубави.{S} Свуда, где није тако, само ј 
> <p>Јесте, ћерко моја, само животињски полски нагон сада још влада.{S} Праве свете љубави, сад 
срца треба да веже мужа и жену.{S} А то полско сродство лежи поглавито у сличности карактера.{S 
p>Мислила сам у први мах, да ћу умрети, полудети, али то не би ни једно; била сам млада и душев 
го време.{S} А како сам сама морала бих полудети или трчкати од једне до друге породице, да пре 
p>Како ми је било, тешко је појмити.{S} Полуонесвешћена пала сам на канабе.{S} Плакала сам дуго 
о је села,</l> <l>Већ је устала,</l> <l>Пољуб ти дала,</l> <l>Отскакутала.</l> <l>А несрећа, ко 
ред свести здраве;</l> <l>Гадила сам се пољубаца,</l> <l>Без љубави праве.</l> <l>Па зато ме у  
ом да говорим.“ Па ме ухвати око паса и пољуби у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега и побегла у 
,“ рече она тренутно, па ме загрливши и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла још тога дана кол 
це привукла њезину руку својим уснама и пољубила је.</p> <p>Тако се растадосмо и упутисмо свака 
уз њезино раме; била би је још на улици пољубила, од среће, што у њојзи не нађох оне — морске л 
штво у смрти, већ у животу.....“</p> <p>Пољубила сам слику своје мајке, као душевну избавитељку 
а се грозила трговине са срцем и гадила пољупца — без љубави.</p> <p>Старка заћута, нагло устад 
асла, кад сам му у седмој својој години помагала другу децу у читању и писању настављати.</p> < 
а!{S} Шест година провела сам у њих.{S} Помајка није правила разлике између мене и своје кћери; 
енчању, а лепа је девојка,“ заврши моја помајка, баш кад сам отворила врата.</p> <p>Смркло ми с 
те се и будите брат и сестре,“ рекла је помајка, приказујући ме својој деци.{S} Но ми смо се и  
ко сам је од тога часа заволела.</p> <p>Помајка ми беше удовица, а имала је двоје деце, Даницу  
 година од кад сам примљена у кући моје помајке.{S} Једног дана рече ми Даница поверљиво, да ми 
т од тетке.{S} Док сам била у дому моје помајке, долазио је чешће са својом мајком.{S} Једном ј 
и четворо“, чула сам говорити моју нову помајку.</p> <p>Срце ми је задрхтало, та жена изгледаше 
> <p>Сад ми је било све јасно.{S} Мојој помајци не беше доста, што сам се из дужности својевољн 
ола; идем сестри од тетке у * рекла сам помајци спремајући своје ствари.</p> <p>„Сестри од тетк 
гушила у сузама, а блистале се сузе и у помајчиним очима; али моје око остало је суво; срце ми  
ду лежала је нека младалачка живахност, помешана са искреношћу и добротом.</p> <p>Поглед је био 
 успела.{S} Да је старији, тек би можда помислио:</p> <quote> <l>Залуд стриче, дуваш деваш,</l> 
рећу и где ме више не требају...</p> <p>Помишљала сам: шта ће Милан мислити о мени, кад тако из 
Ниси ми се хтела одати, но случај ми је помогао.{S} Пре две недеље си једног јутра заборавила у 
на сам била, да би старицу новчано радо помогла (то допуштају „госпоцка“ правила...) али да пос 
>Он уздахну. „Хтео сам рећи, да би моја помоћ била незнатна.{S} Ти га љубиш и сувише...“</p> <p 
ла истраживање, кад ми случај притиче у помоћ.</p> <p>— Умр'о је купци барон Д...ч.{S} Сутра му 
, зар се надати саучешћу, пожртвовању и помоћи од — така савезника?!</p> <p>Док траје новца, ле 
радозналост, већ нада, да ти можда могу помоћи.{S} Али —“</p> <p>„Шта, али?“ питала сам усиљено 
у.{S} Годину дана лечио ме је и божијом помоћу спасао вид.</p> <p>Заостала сам овде.{S} Радити  
анемарују?!</p> <p>— Како, мајко?{S} Ја понајвише видим накићеву дечицу.{S} Изгледају, као неке 
о и вуче пропаст.{S} Ове врсте јунакиња понајвише је идеал, спољашњи блесак и спољашњост у општ 
сам најволела.{S} Давао ми је за читање понајвише „<title>Обрадовићеве басне</title>“ и остала  
 ја сам од старијих слушала, да у браку понајвише они рђаво живе, што се из љубави узимају?</p> 
ужност пренебрегне, или — ако је и мрве понашања у њима — врши се, али како?!{S} Свађа, речкања 
га рођења!{S} Заиста мени је врло чудно понашање такових родитеља, особито матера.{S} Зар оне н 
сам тек видила, да је баш та хладноћа у понашању доказ оног осећаја, који се појавио и моме срц 
!..</p> <p>Знала сам ту „морску логику“ понеког женског и мушког „отменог света,“ па сам се стр 
еванији</title>," коју сам такође собом понела.</p> <p>— Каква вам је то књига?{S} Како је лепо 
 позив од те и те фирме.{S} Готову робу понела сам са собом а остало оставила да шогор у ред до 
онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, па кад нуз вас проћу, нек шива 
-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво поникла љубав, у његовом или њезином?</p> <p>Дознала са 
<p>„Зашто си то чинио?!“</p> <p>„Зашто? понови гробовским гласом он.{S} Погледајме, па ћеш виде 
као узрок своје несреће.</p> <p>Опет се поновиле препаћене муке: умртвила сам своје срце и одби 
те“ рибице! ...</p> <p>Да се лакше могу поновити — ако дође до „замерке“ — повела сам са собом  
ота Стана, како ће јој бити!“ јецала је поново Даница.</p> <p>„Да боме да јој неће бити лако.{S 
астрзале страшне муке.{S} Срце и разум, понос и љубав борила се у мени.{S} Дуго је трајала борб 
 у срцу клица сумње у мушку сталност, а понос девојачки још ме научио, како се осмехом растеруј 
, већ је тражило у истој мери одзива; а понос ми није допуштао, да „лижем руку,“ која се могла  
ина спољашност?!....</p> <p>Пробудио се понос у мени и ја сам јој одмах одговорила.</p> <p>Одго 
ла како сам умела и како ми је допуштао понос девојачки.</p> <p>Дан по дан, па и опет беше годи 
жности а нешто баш са тог топлог срца и поноса.</p> <p>Дужност ме је често приморала, да своју  
рде да је такав.{S} Сво се српство њиме поноси.{S} Друго вам не умем казати.</p> <p>— То је баш 
} Осим тога је била веома славољубива и поносита.</p> <p>Но нико није без мане и ја сам је воле 
тавих породица.{S} Па сад оне, Српкиње, поносите питомице Душанове славне царевине и Јевросиме  
p> <p>Младожења адвокат.{S} Провођаџија поносито отвара врата и у поносу поверљиво додаје: да м 
 главу.</p> <p>„Разумем!“ узвикнула сам поносито. „Али није нужно да га у мојим очима тако не д 
} Провођаџија поносито отвара врата и у поносу поверљиво додаје: да ми се така срећа неби можда 
{S} Даница се није одмицала од мене Око поноћи сам застала.{S} Кад сам се пробудила кандило је  
све што сам му могла рећи.{S} Примио је понуду и ћутање опет настаде; ја сам радила нервозном х 
нас је у собу увела.</p> <p>Примила сам понуду.</p> <p>— Ко вам је то?{S} Зацело брат?{S} Па мо 
јте гледати на мене.</p> <p>Примила сам понуду, а она наточи себи чашу воде, па настави:</p> <p 
ва, особито грешницима моје врсте...{S} Попа ме неби ни разумео.{S} Рекао би ми можда — као у о 
Па га сад не упуштајте.{S} Лепо је бити попадија.{S} За то ми будите захвални, па га држите за  
ца поверљиво, да ми се јавио младожења, попин син из оближњег места.{S} Он је трговац а ја маша 
е размишљамо ово, оно.{S} Може се после попишманити...</p> <p>Шогор се смејао.</p> <p>„Што се с 
ма девојака свуда, ал сирома мора; није поповски син, па му треба бар две хиљаде да се запопи.{ 
руга зла; вечито се косе, а ни једна не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у нама свима, само је  
опало, али деца се волела а родитељи не попуштају, па шта сам знала друго чинити, ја — која сам 
терије што ме и сад ишту.{S} С годинама порастиће ми и капитал.</p> <p>Сестра се насмејала, а ш 
м се освестила, лежала сам на канабету, поред мене клечаше моје две ученице тарући ми чело и ру 
.</p> <p>Мајка је рекла: „заборавиће је поред друге богатије и лепште.“ Те речи звучаше ми непр 
ј смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се поред плетива својим мислима разговарам.{S} Други пут б 
 канаринаца.{S} Доле на поду, играло се поред постеље на ћебету једно псетанце и мачка.{S} На с 
го-човека предаје народу да га распне и поред уверења, да је невин...</p> <p>Она уздахну и оде  
о великани, само изузетци узвишују се и поред патње.{S} Обични људи застају поред таке немиле п 
а.</p> <p>— То се може свакоме десети и поред најбоље пажње и надзора.</p> <p>— Може, али тек р 
 <p>Учинила сам јој по вољи; била сам и поред радозналости санана. </p> <p>Сутра сам наставила  
лачу.{S} Но то ваљда није грех, јер сам поред свег тог остала чиста.{S} Верујте ми, тешко сам г 
му је пред очима.{S} Заборавиће је брзо поред богатије и лепше; само она треба да је паметна, д 
е и поред патње.{S} Обични људи застају поред таке немиле пратилице на пола пута, или подлегну  
<quote> <l>Имала сам топло срце,</l> <l>Поред свести здраве;</l> <l>Гадила сам се пољубаца,</l> 
 животињски нагон.{S} Нико на пример не пориче, да мајчина љубав није најмоћнија и најсветија.  
себи чашу воде, па настави:</p> <p>— Не поричем, да спољашност око привлачи.{S} Али ако је унут 
лопов, а често и посредни убица читавих породица.{S} Па сад оне, Српкиње, поносите питомице Душ 
чине многе токорсе даме и матере читаве породице.{S} Често мислим и о томе, па се кад-и-кад на  
 полудети или трчкати од једне до друге породице, да пренашам гласове и решетам ову или ону кућ 
</p> <p>Први је био богат и из племићке породице.{S} Кад је изјавио, да хоће да ме узме, хтедош 
, да убија кућу.{S} Дневна заслуга целе породице износи форинта или две а једна ужина изнесе 5— 
нисам дознала.{S} Клонила сам се њега и породице му.{S} Но у њему је сад тек беснила „плава крв 
 разиђу, Али, ако их је везао који члан породице, онда је тек зло.{S} Дужност везује, а срце —  
е даље и даље док не пропадну у глибу — порока.</p> <p>Друга врста јунакиња, сушта је наивност  
 ли „бабадевојка“ заслужила презирање и поругу, којом се обично за живота срета...</p> <p>Била  
 сам при сваком нежнијем изразу његовом поруменила и задрхтала, да и оне што не ишчитају ...</p 
ако судила? питаше она прекорно.</p> <p>Поруменила сам и стисла се уз њезино раме; била би је ј 
љда не мислите с њоме на јвност?</p> <p>Поруменила сам.</p> <p>— Ништа, ништа, храбрила ме; ниј 
ереница још му нисам била, па би морала поруменити сама пред собом, да сам искушењу без опирања 
манић с рафом, на коме је стајало нешто порцуланска и стаклена посуђа.{S} На шифонеру је било д 
 похвали — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађе да чита и 
 да ћу им плаћати храну.</p> <p>Први ми посао беше, да пишем Милану.</p> <p>Писала сам му, река 
 му ретко и писала.{S} Оставила сам тај посао Даници, но онда је дуго морао чекати.</p> <p>Што  
> <p>Што се то „мој мали филозоф“ дао у посао, кад ми не одговара, о оној теми, што сам јој пис 
те се ви Мацо, придике.{S} Гледајте ваш посао, „тешила“ је обично моја тетка из своје собе.{S}  
 нам је љубљена особа у близини и да је поседавамо.{S} Али зар се не може љубити и из даљине?{S 
 дана био је већ веран са ћерком богата поседника П...ћа.{S} Да ли из наклоности, никад нисам д 
<p>Путем сам и опет размишљала: јели ми посета умесна?{S} Нашла сам да јесте.{S} Старица није б 
и чланица, па званично правити сиротињи посете, а друго је правити их — својевољно...{S} Прво д 
авити их — својевољно...{S} Прво донаша посетилици почаст, карактерише је хуманистичким особина 
допуштају „госпоцка“ правила...) али да посетим баба-Стану, не носећи јој припомоћ какве доброт 
одведете до њезина стана.{S} Хоћу да је посетим.</p> <p>— Здраге воље фрајлице.{S} Ал она се от 
други пут.{S} Иначе ме други пут нећете посетити...{S} Сад ће најбоље бити, да расечем лубеницу 
јка и Даница беху отишле некој рођаци у посету.</p> <p>Ја сам везла, а он је у другој соби чита 
равим своју тугу требало ми је што више посла.{S} За то сам одмах отворила на своју руку радион 
 здраво воли.“</p> <p>„Воли?!“ Чудна ми посла!{S} Млад мушки воли све што је лепо и што му је п 
а је старица, то ми беше доказ, да имам посла с поштеном женскињом.{S} Друга каментара није ми  
Па шта да се ради? омачеми се са усана, после неколико тренутака.</p> <p>— Шта да се ради?{S} Д 
нодити, особито за време мога боловања, после оног растанка са Миланом.</p> <p>Душан је знао св 
го хладнији.{S} Најпре ме је то болело, после сам тек видила, да је баш та хладноћа у понашању  
аман да јој очи склопи и да је сахрани; после два сата је издахнула.{S} Била је до смрти при св 
ивље почело куцати, но тек за тренутак; после ме обли румен стида; и свега нестане. „Која вајда 
у.{S} Ал Боже мој — шта ћу онда? ...{S} После ми је тек смешно, па фалим Бога, што ме још оне н 
се опет уз мене; али само с почетка.{S} После обично постану добри пријатељи.{S} Везује их слич 
илан играсмо се неко време тичицама.{S} После их старка опет метну у кавезе, заденувши у сваку  
леж!</p> <p>Старка уздахну и заћута.{S} После неколико тренутака настави опет:</p> <p>— Било је 
/p> <p>Ћутале смо неко време обадве.{S} После неколико тренутака, маши се она за лист, што сам  
тала је неколико песмица смешећи се.{S} После преврташе листове, овде-онде читајући по неки одл 
снаге, јер то беше последњи загрљај.{S} После неколико тренутака је отпутовао.</p> <p>Писма су  
 срце и одбила га, као некада Милана. — После неколико дана био је већ веран са ћерком богата п 
S} Сад још све добро памтим, а после? — После ће ме можда оставити и памтење, као што су ме заб 
е све док нисам добро читати научила, а после сам је тражила и у течиној, за оно време, богатој 
м се истина слагали, или тек доникле, а после се опет разилазили.{S} Но ту неједнакост изједнач 
ално привући?</p> <p>— Најпре једите, а после ћу вам казати, како о томе мислим.{S} Ви слабо је 
 чинити.{S} Сад још све добро памтим, а после? — После ће ме можда оставити и памтење, као што  
ме, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда сироте немају својих мисли?!</p> <p 
роничан осмех.</p> <p>— Да, настави она после неколико тренутака ћутања, човек осети потребе да 
чибук, па се не види из дима; ако ли је после-подне, наслони главу на катедру па — хрче.{S} Тек 
есила, па онда мислим, мислим, да ми је после и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се пор 
p> <p>— Чија је то песма? питала сам је после неколико тренутака.</p> <p>— Моја.{S} Па и опет з 
ила, те се материјално убили.{S} Она се после отровала, он сјурио себи куглу у чело.{S} Јели ис 
љавају или паре, као пилиће.{S} Чуде се после: одкуд шкрофлезан и јектичав подмладак?!{S} А не  
, да не размишљамо ово, оно.{S} Може се после попишманити...</p> <p>Шогор се смејао.</p> <p>„Шт 
у назатка.{S} Онда није ни чудо, што те после оговара; не увиђа своју погрешку, па искали срце  
> <p>„Желиш ли искрену пресуду?“ питаше после неколико тренутака.</p> <p>„Наравно.{S} Сад ме и  
егла у врт.{S} Зато те не корим; али ни после ниси ме морала обмањивати.{S} Могла си рећи: „не  
буђења.</p> <p>И ја сам дрхтала.{S} Тек после неколико тренутака могла сам рећи:</p> <p>„Зашто  
 <p>Ферије беху већ на измаку.{S} Једно после подне остадосмо нас двоје сами дома.{S} Мајка и Д 
а то је и цела истина; само је зло, што после таки ум и тако срце више види и више осећа, па ви 
ије успомене свела у једно; нека ме бар после смрти најближа околина позна онакву, каква сам.{S 
 <p>Држала сам да неће доћи.{S} Али већ после неколико дана стајао је предамном блед и дрхћући  
 просто!</p> <p> <hi>Стана</hi> </p> <p>После неколико дана опет ми је писао:</p> <p>Твој опрош 
ала за што, нисам знала ни сама.</p> <p>После неког времена дође и он у врт.{S} Преко руке је н 
ку, но он беше његов присталица.</p> <p>После смо му тек тим правописом смеле писма писати; а р 
 среће, наде и неке црне слутње.</p> <p>После сам се утишала и почела радити.{S} Умила сам се,  
њивала и подруги пут своје срце.</p> <p>После две недеље добила сам опет писмо од Даринке.{S} Ј 
зраз, што ме је бунио и у парку.</p> <p>После ме је питала: ко сам, од куда сам, како живим и т 
чинио, те уђосмо заједно у кућу.</p> <p>После два дана је отпутовао.{S} При поласку ми рече, да 
спољашњи блесак и спољашњост у опште, а последица је браколомство и самоубиство.{S} То видите,  
е воље за бољитак, па онда још нешто, а последице би дошле саме од себе.</p> <p>— Шта је то „не 
жности — дужности према другоме.</p> <p>Последње речи изговорила је једвачујно а глава јој клон 
 остала је тек горка успомена; пламен у последњем издисају и ништа више.</p> <p>Да га заборавим 
ати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у последњем часу оставити неће.{S} Поштује и воли она мен 
побегла; нисам имала снаге, јер то беше последњи загрљај.{S} После неколико тренутака је отпуто 
Рђава извина, секо моја.{S} Отвори само последњи лист свога дневника...“</p> <p>То је било пре  
рхтало, но поглед сам мирно издржала; с последњим издисајем моје љубави према Милану никла ми ј 
звињавати...{S} Иронија и бол звучаше у последњим старичиним речма.</p> <p>— Па реците мајко, ш 
Гледала сам их укоченим погледом.{S} На послетку ми грунуше сузе, те одреши језик.</p> <p>„Ништ 
ј теми, што сам јој писао?“ питао је на послетку измећу осталог мајку. „Или хоће усмено да ми о 
есити прати и све женске домаће и ручне послове.{S} Мене је осим тога дала изучити и машамодлук 
Мацо!{S} Кад дођем да тражим младожењу, послушаћу вас.{S} Сада још нећу.{S} Допало ми се да чит 
е она пажљиво превртала лист, ја сам је посматрала.</p> <p>Била је повисока слаба старица.{S} Н 
ена варалица, отимач и лопов, а често и посредни убица читавих породица.{S} Па сад оне, Српкиње 
волела Душана, надала се сиротица да ћу посредовати да је узме.{S} Чинила сам све могуће, но он 
ата.</p> <p>Смркло ми се пред очима.{S} Посрћући отишла сам до баште, до места, где ми је Милан 
ро ишла, те не прође ни три године а ја постадох богата „партија.“ Стајала сам на три хиљаде, р 
ижевне ствари увек су корисне.{S} Човек постаје читањем таки ствари разборитији, а срце бива пл 
 осећај.{S} Љубав и поштовање одавно је постала детњарија.{S} Отуда и овладао срцем сваки морал 
ла Душанову равнодушност, изменула се и постала хладна, скоро груба према мени.</p> <p>Питала с 
дила, како пре то увидила нисам.</p> <p>Постала сам и према њему збуњена; бојала сам се да се н 
не; али само с почетка.{S} После обично постану добри пријатељи.{S} Везује их сличност — немоћн 
ала да тако учиним; треба се у младости постарати за старе црне дане.</p> <p>Тако сам писала, н 
пређе па увиди, да сам и ја погрешива — постаћу му равнодушна.“ мислила сам, па га одбила ради  
прозором.{S} Сав намештај је био: једна постеља, сто с две столице, канабе, шифонер и један орм 
?“ шапутала јој мајка, но доста гласно; постеље су им стојале једна уз другу. „Ја волим и њу; д 
инаца.{S} Доле на поду, играло се поред постеље на ћебету једно псетанце и мачка.{S} На столу с 
је невин...</p> <p>Она уздахну и оде од постеље.</p> <p>Како ми је било, даје се замислити.{S}  
о је горело а Даница је јецала у својој постељи.</p> <p>Шта си узела толико плакати?“ шапутала  
аљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој постељи.</p> <p>„Шта ти је?“ питаше Даница љубећи ме.</ 
ри много премишљала о свој прошлости; у постељи сам и плакала.{S} Сетила сам се и Милана.{S} Ск 
ли, па се гласно плачући бацила у своју постељу, а мајка ме погладила по челу и рекла некако су 
раду и тузи, но време је учинило своје; постепено почела сам бивати веселија.{S} Боривој је има 
ст.{S} Доброта и остало, привуће их тек постепено.{S} За то и нећу да уображавам, да сам му већ 
ности својевољно среће одрекла, него да постигне своју цељ, срамно ме је пред њиме жигосала и у 
ратити спровод, па се за времена згодно постирала.</p> <p>Сад ми тек пало у очи, да су и у овој 
е; све више увиђам, да је лакоуман и не постојан, а и мишљење нам се јако разилази; познати су  
и плаво небо, што тако красно дичи моју постојбину, фрушку гору.</p> <p>С моје стране не беше д 
је стајало нешто порцуланска и стаклена посуђа.{S} На шифонеру је било доста уједно сложених књ 
ши јој ништа.{S} Било ми је срамота, да потврдим и ту ману нашег хваљеног културног века... </p 
волиш мајку?{S} Већ с питањем сам хтела потврђујући одговор.</p> <p>Дете погледа у мене, па у с 
Али љубав, права света љубав, која није потекла из моменталних утисака једрих плећа, црних наус 
 сам рекла, да је она љубав права, која потиче из душевног сродства, а не са спољашњости, занос 
м радњом, могло би тек оно излечити бар потоњи нараштај од трулежи, која све више хвата корена. 
S} Зар нисам био преварен, а превару си потпомагала — ти сама.{S} Не корим те; знам ти назоре.{ 
брадович?</p> <p>— Велики људи ретко су потпуно сретни.{S} Ако их не гоне људи, хоће да их напа 
е логике.</p> <p>Тога вечера сам раније потражила своју сабу.{S} Рекла сам, да сам уморна.{S} Н 
што интересантно, кад је сека тако рано потражила своју собу?!</p> <p>— Лолица једна, и ту ме и 
инили; а усамљеним је људима он често и потреба.{S} Но једне зиме беше овладала самном нека чам 
и, или која није осећала <pb n="147" /> потребе да ме се маши, па ма иначе како да сам чезнула  
у казати.</p> <p>Човек осети по кад-кад потребе да се исповеди.</p> <p>Застала је и убрисала су 
 неколико тренутака ћутања, човек осети потребе да се исповеди, ал ономе, ко нас разуме...{S} З 
е, ако јој симпатије улевам и ако осећа потребу да се коме изјада.</p> <p>Старка се по неком вр 
 препоручи..{S} Учен је то човек, ал је потрошио много на школе.{S} Отац му, да боме има леп ка 
вали ме, али кад је требало који новчић потрошити од онога, што сам им поклонила, преседао ми с 
о, да је у мени море осећаја, али да су потчињени разуму.</p> <p>Шта ли сам ту препатила!{S} Па 
 тек срце, бура лакомислености, него су потчињени, тврдој вољи, ћерци разума.“</p> <p>„Врло пој 
су живели у „новоме свету,“ никад нисам поуздано дознала.{S} Нису се више враћали.{S} Тек пре д 
читати.{S} Био је то Мразовићев „<title>Поучителни магазин за децу</title>“. „<title>Цветник</t 
обинама, а друго не званично својевољно похађање — не донаша баш ништа....{S} Карактерише је са 
 кецељу и на ново засука рукаве, чим ме похвали — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је  
својевољно...{S} Прво донаша посетилици почаст, карактерише је хуманистичким особинама, а друго 
што необично.</p> <p>— Опростите, душо, поче она, показујући прстом на лист, што сам га читала. 
та правилан.</p> <p>Кад је тетка дошла, почела сам читати:</p> <p>И опет девети фебруар, мој ро 
на.{S} Чим сам се у дућану видила сама, почела сам плакати.{S} За што? — То нисам знала: само ј 
p> <p>Тако сам од Обрадовића и Соларића почела се учити размишљању и моралу, а Рајићева и остал 
и, да ће да прекину ту тему а баш ме је почела интересовати.{S} Зато је упитах:</p> <p>— Зар ви 
 те не остаде без утиска.{S} И нехотице почела сам премишљати: какав мора бити „делија“ за кога 
е слутње.</p> <p>После сам се утишала и почела радити.{S} Умила сам се, но очи ми Беху још испл 
еш?{S} Тако то бива.“ рекла је Даница и почела ме утврђивати да је не издам мајци; она је све н 
жарко волела и кога сам сад опет љубити почела.{S} И већ да подлегнем моћи пробуђене љубави, ка 
врлина заједно.</p> <p>Доцније, кад сам почела осећати празнину усамљеног живота свог, усвојила 
ик, биографију, шта ли је?{S} Још нисам почела читати.</p> <p>— Е, онда ме баш мораш примити!{S 
и, но време је учинило своје; постепено почела сам бивати веселија.{S} Боривој је имао право; ј 
том било некако топло; срце ми је живље почело куцати, но тек за тренутак; после ме обли румен  
бавни занос прешао; те би ме и нехотице почео сматрати као узрок своје несреће.</p> <p>Опет се  
чна.{S} То би дошло тек доцније, кад би почео примати утиске и од унутрашњих мојих особина.{S}  
сваћа; страни смо једно другоме били од почетка, па тако је и сада. </p> <pb n="164" /> <p>Док  
е спустивши се опет уз мене; али само с почетка.{S} После обично постану добри пријатељи.{S} Ве 
ве тајне моје, но Боривој није, те ми у почетку чудно било његово саучешће и старање о мени.</p 
лице на пола пута, или подлегну одмах у почетку.</p> <p>Ретки су људи, које патња није кадра сл 
 пријатну арију: тек кад су је свршиле, почеше пипкати шећер.</p> <p>— Тако.{S} Сад сте заслужи 
 у сваком погледу.</p> <p>Тек што ми се почеше ране лечити, позледише се опет.{S} Јадног дана д 
ун џеп!{S} Цео свет, особито мушки и не почиње онде љубити, где би требало да поштује.{S} Тек м 
 што морам.{S} Разговор овакав никад не почињем.{S} Мислим: не ће ме разумети а могу ме и исмеј 
а-Мацо, све ће то доћи на ред; само док почнем седити...</p> <p>— Ето је сад опет!{S} Ја јој же 
о је светина нагрнула на станицу. (Неко пошао директно тамо, а неко био на путу, па видио да се 
 какав мора бити „делија“ за кога би ја пошла.{S} Нисам дуго морала премишљати; прва слика што  
S} Она ће ме лако прегорети.{S} Није ни пошла за мене из љубави.{S} Новац и титула: „госпођа до 
а из своје собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па се забављај по вољи.{S} Доста ти је рада целе 
ован.{S} Доказ томе већ је то, што ниси пошла мојим путем...{S} Преклињем те, опрости ми и допу 
је сумрак.“</p> <p>Устала сам и збуњено пошла из собе.</p> <p>„Куда ћеш?“ шапутао је пламтећим  
нове славне царевине и Јевросиме мајке, пошле тим трагом!{S} Јевросима учи свога сина, краљевић 
, у суседству њене некадашње газдарице, поштарке.{S} Сваког месеца долазила је једанпут на пошт 
данас се чешће питам: зашто је баш мене поштедила? ...</p> <p>Била сам као цветак, кад га од ст 
а.{S} Па и така је видите, уваженија од поштене бабадевојке, која се грозила трговине са срцем  
е отворио очи, да јасно и чисто видим и поштено осећам.{S} Сиромах, није ни слутио какву ми је  
рица, то ми беше доказ, да имам посла с поштеном женскињом.{S} Друга каментара није ми требало. 
и љубави имати, само да се нисам држала поштења и дужности.{S} Овако сам остала вечито усамљена 
г душевног гада и фирма неприкосновеног поштења...{S} Ником не пада наум, колко се себичних, на 
 мало праве љубави.{S} Ко данас пита за поштење, разборитост и остале душевне врлине?{S} Доста  
ти; тако на пример, ако љубимо истински поштење и искреност, љубиће мо то и онда, кад носилац т 
тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била на пошти, питам јој газдарицу: где је фрајла Стана?{S} А о 
</hi>.{S} Она хоће да има љубљену особу пошто по то; па руши све што јој је на путу; брак се ту 
ји назори.{S} Али све бадава; ја сам га поштовала и љубила свим срцем својим.</p> <p>Срцу нисам 
а сам свуда правду;</l> <l>Њу сам вазда поштовала,</l> <l>За њу бих и срећу дала.</l> <l>И срце 
{S} Још док сам Милана волела, њега сам поштовала и волела као рођена брата.</p> <p>Сад ме је о 
је трајало новца од касније зараде моје поштовали ме, али кад је требало који новчић потрошити  
радећи и хранећи се.{S} Десет година ме поштовали као рођену матер своју.{S} Једанаесте године  
е данас склапа брак из узајамне љубави, поштовања и познавања?!{S} Не, никако не!{S} Новац, про 
а ми је дужност да га одбијем. „Он брка поштовање са љубављу, а док први занос пређе па увиди,  
је сваки племенитији осећај.{S} Љубав и поштовање одавно је постала детњарија.{S} Отуда и овлад 
ко, с вама не слажем.{S} Зар је љубав и поштовање једно исто?{S} Ето на пример, и ја многе мушк 
лица, већ којој је главни основ узајмио поштовање душевних врлина, сличност назора и карактера, 
појмова о свету.{S} Укратко: у узајмном поштовању мушког и женског човека.</p> <p>— Ту се мајко 
} Сваког месеца долазила је једанпут на пошту, да прими 10 фор. што јој је шиљао неки рођак из  
 бар у последњем часу оставити неће.{S} Поштује и воли она мене, али зависи од — мужа.</p> <p>Н 
е почиње онде љубити, где би требало да поштује.{S} Тек мане, недостаци и слабост женскиња њих  
 врлине се обично узносе, хвале, цене и поштују тек устима, речма, а срцем ретко ко за њима жуд 
ст на предмету своје љубави уважава, не поштујући његове душевне врлине, тај или себе прецењује 
сто веће радозналице од — „малосељана.“ Прабаба Ева није правила разлике.{S} Оставила је своје  
ела, да и ја нисам искључена из наслеђа прабабе нам Еве — Књижица је учинила, што „баца“ није м 
т често љубављу да крсти.{S} Али љубав, права света љубав, која није потекла из моменталних ути 
 Ти и незнају шта је љубав.{S} Разумем, права љубав, а не оно, што веже падишу за његове буле и 
 душо, нисте разумели.{S} Ја сам рекла: права љубав, а та незна за неверу.{S} Она се гаси тек с 
 тако било од кад је, и биће довека.{S} Права љубав је вечита.{S} Она нема краја, нити се може  
век не љуби у животу тек једаред?{S} Та права је љубав вечита!</p> <p>— Вечита! осмехну се стар 
 љубав; само сам рекла, да је она љубав права, која потиче из душевног сродства, а не са спољаш 
 је међу тим свршавао науке.{S} Учио је права у П. сваке године провео је два месеца на дому.{S 
„историју“ за собом повукло, а одкуд ми права да зледим ране, које је време излечило?!{S} Ћутал 
воме; нећу ти ни љубавника убити; немам права на то, а зацело и није — један!...</p> <p>„Ми—ла— 
ло женскиње да чини, да коракне кораком права напретка?{S} Мене то интересује.</p> <p>— Пре све 
е смејете?{S} Ово није измишљотина, већ права истина.{S} Све су то разлози, због којих се већин 
а се смеје или да плаче над развалинама правде и сасушеном клицом светског здравог разума.{S} Н 
 да се на туђе не лакоми, па да суди по правди Бога истинога; јер је боље изгубити главу, него  
ство је однела.</l> <l>Желила сам свуда правду;</l> <l>Њу сам вазда поштовала,</l> <l>За њу бих 
знам грех шта ми је,</l> <l>Или је грех правду тражит,</l> <l>За све друго мало марит?</l> <l>И 
отињски полски нагон сада још влада.{S} Праве свете љубави, сада је ретко!{S} Та света љубав му 
то интересује.</p> <p>— Пре свега треба праве воље за бољитак, па онда још нешто, а последице б 
талност врлина.{S} Без те врлине и нема праве љубави.{S} Несталан човек и није прави човек.{S}  
де.{S} Само сопствена смрт дреши нас од праве љубави, често нећемо то да увидимо ни да признамо 
дила сам се пољубаца,</l> <l>Без љубави праве.</l> <l>Па зато ме у старости </l> <l>Презирали љ 
p> <p>— Е, мајко, онда је на свету мало праве љубави.{S} Ко данас пита за поштење, разборитост  
е, она шпекулише, па шта ће те више?{S} Прави вашар и трговина!{S} Често бих таки брачни пар сп 
 се те две особине још у деци управе на прави пут.{S} Кад би се у свету претпостављало здравље  
 праве љубави.{S} Несталан човек и није прави човек.{S} Но ви ме душо, нисте разумели.{S} Ја са 
 је паметна, да је благодарна, па да не прави сметње.</p> <p>Боже, то нисам ни мислила! одјекну 
сушта је наивност а по лепоти и доброти прави анђео и неко надземно створење.{S} Од ње несме ни 
ојој детињској големој тузи и неприлици прави анђео избавитељ.{S} Да је требало живот жртвовати 
о радо помогла (то допуштају „госпоцка“ правила...) али да посетим баба-Стану, не носећи јој пр 
 полагала на спољашњи бљесак и етикетна правила.{S} Држа ла је и она, да се тек у додиру са гос 
ице од — „малосељана.“ Прабаба Ева није правила разлике.{S} Оставила је своје особине и једним  
дина провела сам у њих.{S} Помајка није правила разлике између мене и своје кћери; учила нас је 
а правопис, на моје чуђење, нов и доста правилан.</p> <p>Кад је тетка дошла, почела сам читати: 
огла је бити лепа.{S} Црте лица биле су правилне, ал јој се сад од слабости испупчиле јабучице  
чно правити сиротињи посете, а друго је правити их — својевољно...{S} Прво донаша посетилици по 
а! — Друго је бити чланица, па званично правити сиротињи посете, а друго је правити их — својев 
ене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па и правичнији су од људи ...</p> <p>Старица престаде.{S} Б 
ју собу, да ми покаже шешир, што јој га правиш.{S} Хтела ми показати и пантлике што ћеш метнути 
еђа, да накити своју душевну наготу.{S} Право има, кад је нашла медведа са дебелом кожом!...</p 
ма челичи, него највећа срећа.</p> <p>— Право велите.{S} Но зато опет по, највише „весело срце  
есте мајко, лист је политичан.</p> <p>— Право велите, могла сам бити и мајка.{S} Али ја сам дев 
; а ко више апелује на дужност, него на право своје, не може бити рђав и непоштен, баш ако га и 
сам бивати веселија.{S} Боривој је имао право; ја нисам била од оних што лако подлежу.</p> <p>Ј 
ће и своје дужности.{S} Боривој је имао право, кад је рекао, да је у мени море осећаја, али да  
; само хоћу и морам ти казати; да немаш право што се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и то Душа 
ошћу и добротом.</p> <p>Поглед је био у правом смислу младалачки, па је то на први поглед смеши 
 n="151" /> <p>Рукопис је био обичан, а правопис, на моје чуђење, нов и доста правилан.</p> <p> 
присталица.</p> <p>После смо му тек тим правописом смеле писма писати; а ради веџбања у томе и  
ог свог одмора, научио нас је и Вуковом правопису; био је још у првом зачетку, но он беше његов 
>Или је грех хтети љубав,</l> <l>Чисту, праву, непритворну,</l> <l>Себичношћу несмешану </l> <l 
им речма, спољашња лепота мало утиче на праву љубав?</p> <p>Спољашња лепота?{S} Шта ви разумете 
</p> <p>Доцније, кад сам почела осећати празнину усамљеног живота свог, усвојила сам сестрину Д 
друга; само ми је у грудима било некако празно, врло празно.{S} Чинило ми се, да више срца у гр 
и је у грудима било некако празно, врло празно.{S} Чинило ми се, да више срца у грудима немам.{ 
 брата.</p> <p>Сад ме је опет нашао.{S} Практицирао је у месту код неког адвоката, а у шогора б 
 „на супу.“</p> <p>Сека-Маца беше скроз практичарка.{S} Држала је, припасаћу кецељу и на ново з 
е воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — практичност...</p> <p>Била сам опет у парку и чим сам г 
е задрхтала а смртоносно оружје пало са праском на земљу. </p> <pb n="162" /> <p>„Не, мајко, не 
 кћери; учила нас је обе кувати, месити прати и све женске домаће и ручне послове.{S} Мене је о 
} Обични људи застају поред таке немиле пратилице на пола пута, или подлегну одмах у почетку.</ 
и ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће га војници, па и сви званичници.{S} Вредно ће б 
 патнику.{S} Зар се тако говори, кад се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али  
 <p>„Опрости јој Стано као што јој и ја праштам,“ свршавао је своје писмо; „а знај, да за мене  
</p> <p>Одговорила сам му овако:</p> <p>Праштам ти из свег срца.{S} Никада се нисам ни срдила н 
пошла.{S} Нисам дуго морала премишљати; прва слика што је нађох у својој машти, беше — Милан.</ 
S} Увек ми се чинило, да је то моја <hi>прва</hi> и једина љубав.</p> <p>У оба случаја било је  
.{S} Има их поглавито две врсте.</p> <p>Прва и најновија врста, узор јунакиња обично су женскињ 
А ДЕЛА</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Кикинда 1990.</p>  
није могла да ме се наљуби, кад сам јој прве чарапе оплела, а течи је чисто коса расла, кад сам 
ам, смејала се она.{S} Децу привлачи на први поглед тек спољашна лепота и младост.{S} Доброта и 
видити; но ја сам вас заволела онако на први поглед.{S} Лице ваше остаће ми и без имена у памет 
у правом смислу младалачки, па је то на први поглед смешио и чудновато одударало од оштрих траг 
 човек до год је жив тек оно, што му је први пут истинским жаром срце загрејало, па ма и у разн 
одрастао, а то све болело би га, кад би први љубавни занос прешао; те би ме и нехотице почео см 
м. „Он брка поштовање са љубављу, а док први занос пређе па увиди, да сам и ја погрешива — пост 
.</p> <p>Нека је просто и њему; није он први у ком је жудња за богатством, уништила сваку човеч 
погрешном мишљењу.</p> <p>Мислила сам у први мах, да ћу умрети, полудети, али то не би ни једно 
ад чуше, да ћу им плаћати храну.</p> <p>Први ми посао беше, да пишем Милану.</p> <p>Писала сам  
пет се узели нисмо, а све зашто:</p> <p>Први је био богат и из племићке породице.{S} Кад је изј 
 читала какав немачки роман или по коју првину М. Видаковића, које је мајка такође имала.{S} И  
дмори се мало, примети ми тетка.{S} Гле првих бресака, па покваси грло.{S} Сад сам се сетила, д 
 видити, а знате, — ко хоће да се жени, прво гледи, јел девојка вредна...</p> <p>— Варате се, с 
 друго је правити их — својевољно...{S} Прво донаша посетилици почаст, карактерише је хуманисти 
една...</p> <p>— Варате се, сека-Мацо — прво пита: „има ли мираза?...“</p> <p>— Но, но, дабоме  
ете, а од тога тренутка девојка.{S} Већ прво писмо Миланово, што сам га за тим добила, тумачила 
о кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво поникла љубав, у његовом или њезином?</p> <p>Дозна 
Е - ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Кикинда 1990.</p> </div> </front> <b 
ти и код куће.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ првога дана опазила сам промену и на њему; био је према 
ас је и Вуковом правопису; био је још у првом зачетку, но он беше његов присталица.</p> <p>Посл 
тела одати, но случај ми је помогао.{S} Пре две недеље си једног јутра заборавила у брави кључ  
ни и солидни кругови презру и истисну — пре него ма коју карташицу или особу са мрачном прошлош 
претка?{S} Мене то интересује.</p> <p>— Пре свега треба праве воље за бољитак, па онда још нешт 
 куће.</p> <p>Опремила сам се за пут, а пре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула да одл 
; модистлук је самном заједно изучила а пре годину дана отворила је и радњу преко пута од моје. 
 зато вас „стара природа“ и тера у гроб пре времена.{S} Красан стари метод уз који живеше учите 
 шогора беше син Душан, с ким се још од пре познавао.</p> <p>Душан је био мојих година а Бориво 
тим увреду што ми је нанео.{S} Мајка је пре кратког времена умрла, а на самрти све му је казала 
а сред школе или код табле, а он ако је пре подне, запали чибук, па се не види из дима; ако ли  
е.{S} У његовим беше мале разлике.{S} И пре су била пуна нежности; а ја сам се изражавала како  
нутака настави опет:</p> <p>— Било је и пре тога гада и трулежи, али у много мањој мери, Дешава 
} А ви сека-Мацо, умесите штрудлу као и пре.{S} Онда вам је тако добро испала, бољу је неби ни  
ознала.{S} Нису се више враћали.{S} Тек пре десет година, чула сам, да су на брзо обоје свршили 
ући није имао; јединицу ћерку беше удао пре 10 година.{S} Он и тетка беху ми драги родитељи.{S} 
 да те сад љубим хиљаду пута већма него пре.“</p> <p>Узео ме је за руке, уверавјући ме нежним и 
 тако исто љуби и чисто се чудила, како пре то увидила нисам.</p> <p>Постала сам и према њему з 
ст свога дневника...“</p> <p>То је било пре две недеље...“ А румен стида суну ми у лице.{S} Чин 
л она се отселила из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била на пошти, питам јој газдарицу: где је 
из овога све дознати.{S} Писала сам још пре 15—20 година, дотле сам водила дневник.{S} Смејаћет 
 врши се, али како?!{S} Свађа, речкања, пребацивање, гунђање, плач и уздисаји свакидашњи су гос 
и левентују, али чим се даде прилика да преваре и — једна другу.{S} Дође ли једно од њих у било 
нам.{S} Али знам и то, да сам несретан; преварен и да љубим тек тебе.“</p> <p>„Ћути Милане, ћут 
 кривица лежи на мени?{S} Зар нисам био преварен, а превару си потпомагала — ти сама.{S} Не кор 
воје љубави, разумите ме добро — ако се превари у предмету своје љубави, пренаша ту љубав на др 
 још додала: да човек, ако се на пример превари у предмету своје љубави, разумите ме добро — ак 
S} Преломила сам печат.</p> <p>Нисам се преварила.{S} Он ми је писао и молио ме да му опростим  
о живота.</p> <p>— Дакле ни ту се нисам преварила? ви и пишете?{S} Незадовољни сте можда с оним 
 чем жито расте...“ Ко год хоће може је преварити и онда, грех на његову душу.{S} Није она крив 
и: „не волем те!“ А не да ме тако гадно превариш!“</p> <p>„Милане!{S} Милане!{S} Ја нисам крива 
и на мени?{S} Зар нисам био преварен, а превару си потпомагала — ти сама.{S} Не корим те; знам  
ме и у немачком језику, захтевао је, да преведемо и по неку немачку приповечицу на српски и да  
мртвој опростим.{S} Све је то чинила из превелике љубави према својој деци.{S} А она је доста к 
>.“ Још ми је било слободно читати неке преводе од Фенелона и других страних писаца, као и библ 
шила.{S} Па онда, човеку по кад и кад и преври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал тек је тешко — 
Вади речи из срца и душе.{S} Ту је опет преврнула неколико листова, и пажљиво читала.{S} На јед 
ет насмешила.</p> <p>Док је она пажљиво превртала лист, ја сам је посматрала.</p> <p>Била је по 
е неколико песмица смешећи се.{S} После преврташе листове, овде-онде читајући по неки одломак о 
ам са ужасом увидела, да је баш то само прегоревање и брига а њему — љубав.</p> <p>Срце ми дакл 
авити сво добро моје.{S} Она ће ме лако прегорети.{S} Није ни пошла за мене из љубави.{S} Новац 
ам испрекидано и онесвешћена пала доле; пред очима беше ми се смркло а срце ми стегнула нека ле 
најмилије; једва смо чекале да дође.{S} Пред њега смо увек далеко истрчале, и вешале му се око  
ци.{S} Зар сам се један пут за рад тога пред њиме хотимице показала гора но што јесам.</p> <p>Т 
а — тичи.</p> <p>Тетка је далеко изашла пред—а—ме.</p> <p>— Где си, девојко, за толико?{S} Да в 
исам била, па би морала поруменити сама пред собом, да сам искушењу без опирања подлегла.</p> < 
увиђају, каква одговорност лежи на њима пред Богом и светом.{S} Закужави ти један цветак или ти 
ком убриса и настави:</p> <p>— Три дана пред смрт, молила је кућњег газду да телеграфише по нек 
е не страше муке и клетве дечије, греха пред Богом и срамоте пред људима?!</p> <p>Него ви ћерко 
его да постигне своју цељ, срамно ме је пред њиме жигосала и уверила га, да га ја не волим; а м 
 мушки воли све што је лепо и што му је пред очима.{S} Заборавиће је брзо поред богатије и лепш 
сам отворила врата.</p> <p>Смркло ми се пред очима.{S} Посрћући отишла сам до баште, до места,  
етве дечије, греха пред Богом и срамоте пред људима?!</p> <p>Него ви ћерко, и не једете.{S} Ако 
 Хоће заједно са децом својом да светли пред светом, разуме се, не са душевним својствима и здр 
 ћете доћи.{S} Но причекајте, да изађем пред вас.{S} Требало би времена да ме сами нађете.{S} Ч 
ија, беше се за неко време — као обично пред подне — стишало.{S} Осим тичијег цвркутања, продир 
и жену, већ новац. — Није у реду што ћу пред вама, дететом да кажем, али ко год мало оштрије по 
згледала ми као пилат, који Бого-човека предаје народу да га распне и поред уверења, да је неви 
а значи одрећи се љубави своје?!</p> <p>Предала сам му све у руке, уговоривши, да ме имају у ст 
дитељи његови искаше, да одмах званично предам сво своје добро своме зету а њиховом сину.</p> < 
ута шљунак много јаче, те дигох очи.{S} Предамном је стајала женска прилика.{S} Један поглед у  
} Али већ после неколико дана стајао је предамном блед и дрхћући од узбуђења.</p> <p>И ја сам д 
пе жуте тице, па све тако, тако чине! — предвари ме „баца“, подржавајући устима тичије пипкање  
то опет по, највише „весело срце кудељу преде.“ Само великани, само изузетци узвишују се и поре 
ри хиљаде.</p> <p>Да не изгуби наслеђе, предлагао ми је тајни, незаконити брак. „Лудо би било,  
} И то ће бити цела парада.“</p> <p>Тај предлог заболео ме и увредио до дна душе моје.{S} Чинил 
и, пренаша ту љубав на други достојнији предмет.{S} Исто тако не силази нама љубав ни с ким ни  
 за свесна, па и опет тек спољашњост на предмету своје љубави уважава, не поштујући његове душе 
и, разумите ме добро — ако се превари у предмету своје љубави, пренаша ту љубав на други достој 
а: да човек, ако се на пример превари у предмету своје љубави, разумите ме добро — ако се прева 
распетије спаситељево.{S} Бацила сам се предњу и шапутала:</p> <p>„Оче, јеси ли задовољан са св 
глупост светска.{S} Како и неби, кад ти предпостављају лошију од тебе, само за то, што је удата 
 Све су дурашне и еманциповане од сваке предрасуде.{S} Гледиште им је хладно и природно.{S} Дру 
 поштовање са љубављу, а док први занос пређе па увиди, да сам и ја погрешива — постаћу му равн 
и чудновато одударало од оштрих трагова преживелих година, што јој на лицу беху исписани.{S} Да 
ни.{S} Да је тај поглед изражавао терет преживелих дана, малаксалост и тугу, злоћу и лукавство, 
свуда и ми </p> <pb n="171" /> <p>би је презирали, кад га она неби пустила од себе, онда кад би 
к наде за спас његов.{S} Ми би је велим презирали; особито кад би тај растанак изискивала и дру 
е.</l> <l>Па зато ме у старости </l> <l>Презирали људи;</l> <l>Ти се мртвој смејат немој,</l> < 
се увиди, је ли „бабадевојка“ заслужила презирање и поругу, којом се обично за живота срета...< 
ата, и то је довољан разлог, да с неким презирањем о теби говори.{S} Баш као да ниси свестан ст 
била нема сумње, а осећам, да ме ни сад презирати не можеш.{S} Па зар неби било лудо, кад се не 
а и сажаљење!{S} Зарад њезине милостиње презрео је моју љубав, јадни Боривоју. знадеш ли шта чи 
а он је био мушки, па ако је мене морао презрети, зар је морао узети ону, коју не воле?...</p>  
служује, да је отмени и солидни кругови презру и истисну — пре него ма коју карташицу или особу 
ити о оном, што је прошло и што се више преиначити не може.</p> <p>Он се тада обично усиљено на 
te> <p>— Тај стих, као да ми је познат, прекиде ми тетка читање.</p> <p>— Чули сте га од мене.{ 
је ту и љубопитства, ал тек је — старка прекиде — тек је и симпатије.{S} Хвала вам ћерко, хвала 
 како баба сравњује! насмеја се тетка и прекиде ми читање.</p> <p>— Можда није њезина умотворин 
а таке реткости треба тим више штовати! прекидох је и нехотице ја.{S} Лако је у добру добар бит 
<p>Настала је несносна тишина.{S} Да је прекинем, механично сам питала:</p> <p>„По томе би ја б 
Старка ућута.{S} Изгледало ми, да ће да прекину ту тему а баш ме је почела интересовати.{S} Зат 
љану девојку ал с мање мираза...</p> <p>Прекинула сам читање и питала: „хоћу ли читати даље?“</ 
а се жена; „врати ми оца!“ јаукало је и преклињало дете...</p> <p>Згрозила сам се од призора то 
је то, што ниси пошла мојим путем...{S} Преклињем те, опрости ми и допусти да могу доћи да те в 
ана.{S} Застала сам.{S} Она ме погледа, преко — сад још већма — увела лица, пролети јој зрачак  
После неког времена дође и он у врт.{S} Преко руке је носио моју мараму.{S} Сад је изледало да  
замишљено ћутала.{S} За тим се прену, а преко лица јој прелети горак ироничан осмех.</p> <p>— Д 
ао.{S} На једанпут уђе ми у собу и седе преко од мене.{S} Нисам дизала очију; била сам збуњена. 
ница, а само кућа и земља вредила ми је преко пет хиљада.</p> <p>Избор младожење оставила сам њ 
леда у мене, па у старицу, и онда му се преко усана једва измигољи тихо и неодлучно: волим.</p> 
ргла сам се од те мисли и махнула руком преко чела; ваљда да је отерам.{S} Али све заман; од то 
ка...</p> <p>Уздахнуо је и махнуо руком преко чела.</p> <p>Настала је несносна тишина.{S} Да је 
а а пре годину дана отворила је и радњу преко пута од моје.</p> <p>Слагале смо се и ако смо бил 
} Зар га још ниси заборавила?“ питао је прекорним гласом.</p> <p>„Кога?“ узвикнула сам и дигла  
ом осветљену слику поконе ми матере.{S} Прекорно и тужно гледале су ме те миле очи.{S} Рука ми  
Зар си и о мени тако судила? питаше она прекорно.</p> <p>Поруменила сам и стисла се уз њезино р 
жена с дететом на руци.</p> <p>Обоје ме прекорно гледали.</p> <p>„Не отимај ми име!{S} Нисам ја 
а.{S} За тим се прену, а преко лица јој прелети горак ироничан осмех.</p> <p>— Да, настави она  
 душу.{S} Више нисам могла издржати.{S} Преломила сам печат.</p> <p>Нисам се преварила.{S} Он м 
менула се и постала хладна, скоро груба према мени.</p> <p>Питала сам је за узрок.</p> <p>„Шта  
 Али сад је све прошло.{S} Дужност моја према мајци нагонила ме, да онако учиним, а да се сад н 
 патио!{S} Грехом називаш ти моју љубав према теби.{S} А зар није већи грех, да се растанемо са 
оведала сам јој и своју некадашњу љубав према Милану.{S} О Боривоју нисам јој ништа говорила.{S 
а опазила сам промену и на њему; био је према мени много хладнији.{S} Најпре ме је то болело, п 
све могуће, но он није осећао симпатије према њој.</p> <p>Волео је другу, коју је доцније и узе 
{S} Милана нисам жалила.{S} Не поверење према мушкима беше у мени већ корена ухватило.{S} Жена  
допустити тај корак.{S} Била је добра и према сиротињи милостива женскиња, али — као већина отм 
 то увидила нисам.</p> <p>Постала сам и према њему збуњена; бојала сам се да се не одам, па сам 
жала; с последњим издисајем моје љубави према Милану никла ми је у срцу клица сумње у мушку ста 
S} Све је то чинила из превелике љубави према својој деци.{S} А она је доста кажњена и онако; с 
три године.{S} Од негдашње жарке љубави према Милану остала је тек горка успомена; пламен у пос 
учајева, да се девојка удала без љубави према момку; али тој погрешци су обично родитељи били у 
 вечито усамљена са дужности — дужности према другоме.</p> <p>Последње речи изговорила је једва 
/p> <p>„Остала сам усамљена са дужности према другоме,“ рекла је старица, то ми беше доказ, да  
екадашње самопрегоревање зарад дужности према другима.</p> <p>У том закуца неко на вратима.</p> 
у по нешто на глас читати, а за тим сам према свом стрпљењу и пажњи с којом сам читала, добила  
ш нисам ни сама знала, да је љубав, што према њему осећам.</p> <p>Слушала ме је стрпљиво, и тад 
је опет требало вршити дужност, дужност према другоме.{S} Је ли то грех, незнам.{S} Нећу ни да  
љубим из све душе; а та љубав и дужност према вама учиниће да га заборавим и без тога.{S} Ох та 
ад тако изненада одлазим?{S} Но дужност према мајци одговорила ми; „За тебе мора бити мртав, па 
није смело бити; била би неблагодарност према мајци, а ни Милан није смео знати, да сам ради ње 
а им идентитет није тек од јуче.</p> <p>Преметала је неко време по кутији и онда извади чак са  
 питаћу га.“</p> <p>Те сам вечери много премишљала о свој прошлости; у постељи сам и плакала.{S 
 кога би ја пошла.{S} Нисам дуго морала премишљати; прва слика што је нађох у својој машти, беш 
де без утиска.{S} И нехотице почела сам премишљати: какав мора бити „делија“ за кога би ја пошл 
ако се превари у предмету своје љубави, пренаша ту љубав на други достојнији предмет.{S} Исто т 
 трчкати од једне до друге породице, да пренашам гласове и решетам ову или ону кућу, као што то 
 а срце — хладно.{S} Ту, или се дужност пренебрегне, или — ако је и мрве понашања у њима — врши 
време је замишљено ћутала.{S} За тим се прену, а преко лица јој прелети горак ироничан осмех.</ 
јада.</p> <p>Старка се по неком времену прену из мисли и погледа око себе.{S} Поглед јој застад 
 старичину мачку и псето.</p> <p>Обе се пренусмо. </p> <pb n="144" /> <p>— Кажем ја, осмехну се 
 потчињени разуму.</p> <p>Шта ли сам ту препатила!{S} Па и опет ме није разумео.{S} На брзо се  
идим и усмено кажем шта сам све до сада препатио.</p> <p>Очекујући одговор, твој несрећни</p> < 
 своје несреће.</p> <p>Опет се поновиле препаћене муке: умртвила сам своје срце и одбила га, ка 
шчекује мој одлазак.</p> <p>Тек што сам преписала књижицу, дође ми од куће писмо, да сам нужна  
и остави књижицу још за који дан, да је препишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S} Ваљда не мислите с њо 
би можда ни јавила, да није њега, да ме препоручи..{S} Учен је то човек, ал је потрошио много н 
вно меркају девојку с новци, а он одмах препоручио мене.{S} Партија је добра, па мисли, да не р 
трошити од онога, што сам им поклонила, преседао ми сваки залогај.</p> <p>„Смрт или вид“ била ј 
равичнији су од људи ...</p> <p>Старица престаде.{S} Била је узрујана; глас јој је још већма др 
<p>Кад човек чује, или чак и осети таку пресуду света не зна шта ће: да се смеје или да плаче н 
<p>Он се трже.</p> <p>„Желиш ли искрену пресуду?“ питаше после неколико тренутака.</p> <p>„Нара 
ља моја. — Све што сам још своје имала, претворила сам у новац и тражила себи лека. </p> <pb n= 
и сто и спремајући ужину; само не треба претеривати.{S} Оно што се у кући нађе и искрен срдачан 
раве на прави пут.{S} Кад би се у свету претпостављало здравље болесној уображеној лепоти, а ду 
 исто!{S} А ви нисте данас дете.{S} Бар претпостављам, кад сте већ учитефица...{S} Тело је, по  
Тако сам писала, но сам Бог зна шта сам претрпила док сам написала то неколико хладни и равноду 
та чиним; та ја га тако волим!“</p> <p>„Прећи ће све то.{S} Ни љубав није увек вечита, тешила с 
ући његове душевне врлине, тај или себе прецењује, или не познаје љубав.{S} Осећај, што га таки 
рђаво, што се у младости човек заноси и прецењује своју моћ.</p> <p>— Зар је то занос?{S} Зар ч 
на.{S} С те стране није ми удадба ништа пречила, ал опет нисам мога да се решим за удадбу по ра 
болело би га, кад би први љубавни занос прешао; те би ме и нехотице почео сматрати као узрок св 
је ли чудо што се до овог дотерало?!{S} При ступању у брак он шпекулише, она шпекулише, па шта  
</p> <p>После два дана је отпутовао.{S} При поласку ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја так 
ли њезином?</p> <p>Дознала сам и то.{S} При крају године писала ми Даринка измећу осталог и ово 
ану мушких само ми рекао; „Баш ко да је при женидби главно капитал.“</p> <p>„Чини ми се, да јес 
те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је при том било некако топло; срце ми је живље почело куца 
 сата је издахнула.{S} Била је до смрти при свести.{S} Па како се радовала, кад је видила рођак 
омотно читала мајци и Даници, а сад сам при сваком нежнијем изразу његовом поруменила и задрхта 
 збунило.{S} Држала сам, да није сасвим при свести.{S} Било је на њој нешто необично.</p> <p>—  
њезина детета?!{S} Сродство душе и срца привлачи је њему, па јој је мило</hi><hi>онакво какво ј 
</p> <p>— Не поричем, да спољашност око привлачи.{S} Али ако је унутрашњост шупља, само момента 
 да ја погађам, смејала се она.{S} Децу привлачи на први поглед тек спољашна лепота и младост.{ 
 мане, недостаци и слабост женскиња њих привлачи; врлине се обично узносе, хвале, цене и поштуј 
pb n="164" /> <p>Док сам сумњао у тебе, привлачила ме њојзи њезина спољашњост.{S} Сада ми је то 
и стиште руку.</p> <p>Ја сам и нехотице привукла њезину руку својим уснама и пољубила је.</p> < 
 лепота и младост.{S} Доброта и остало, привуће их тек постепено.{S} За то и нећу да уображавам 
утала сам и јецала.{S} Тек кад ме хтеде привући својим прсима, тргла сам се и уступила корак на 
те, да спољашњост не може човека стално привући?</p> <p>— Најпре једите, а после ћу вам казати, 
 <l>А несрећа, ко жена је верна,</l> <l>Пригрли ти та мужића њена </l> <l>Па га љуби, никад се  
еблагородна.</p> <p>— Манте се ви Мацо, придике.{S} Гледајте ваш посао, „тешила“ је обично моја 
 време замишљено крозањ; за тим ми опет приђе.</p> <p>„Остави то,“ рече узевши ми ђерђев из рук 
— непогрешивост.</p> <p>Да је разонодим призвала сам је чешће себи и ту је познао и Боривој.</p 
убави, често нећемо то да увидимо ни да признамо.{S} Обмањујемо сами себе, држећи, да нам је ср 
ињало дете...</p> <p>Згрозила сам се од призора тог и покрила лице рукама.{S} Он их нежно скиде 
ала, да Милана не љубим тек као брата и пријатеља, већ и некако друкчије. </p> <pb n="154" /> < 
 почетка.{S} После обично постану добри пријатељи.{S} Везује их сличност — немоћни су и детињас 
чише, да ме даду у Ву....р некој доброј пријатељици моје добре тетке, да ме издржава и васпита, 
 љубим; па и код њега је тек саучешће и пријатељство!“ </p> <pb n="160" /> <p>Тако сам мислила  
волела, врло волела; једно би изгледало пријатељство и љубав, које веже тек — непогрешивост.</p 
Не марим о себи да говорим.{S} Нису баш пријатне успомене; а можете и из овога све дознати.{S}  
е; ко би још тако луд био да крати себи пријатну забаву и то „света ради!“ Зар не пролази и сун 
>Чим тичице опазише шећер, удесише неку пријатну арију: тек кад су је свршиле, почеше пипкати ш 
јим друштвом.“ Заборавила сам да вам га прикажем, а тако зовем своје канарине, мачку и псето.{S 
удите брат и сестре,“ рекла је помајка, приказујући ме својој деци.{S} Но ми смо се и без тога  
а сам се страшила, да је не нађем можда прикривљену и у моје иначе разборите и добре тетице.{S} 
гох очи.{S} Предамном је стајала женска прилика.{S} Један поглед у лице јој учини да устанем.{S 
сам се фрајла-Стане.{S} Кад год се дала прилика, шетала сам се крајем од „ајзнбана,“ не би ли ј 
да варају свог мужа, кад год им се даде прилика.{S} Па и така је видите, уваженија од поштене б 
кше варају и левентују, али чим се даде прилика да преваре и — једна другу.{S} Дође ли једно од 
е мртво.{S} Али срце је обично у таквим приликама тек за време успавано, измучено или затупљено 
 тек за тренутак.{S} Доцније је у таким приликама бивао снужден и зловољан.{S} Јасно сам видела 
ош цепало, но душа ми је била мирна, од прилике онако, као кад учинимо какво добро дело. </p> < 
сиљеном учтивости.</p> <p>— Тако сам од прилике нагађала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви ми 
 што држи, да га ја неволим.{S} Згодном приликом дадох му познати како ми је у срцу.{S} Он је в 
вано, измучено или затупљено, а згодном приликом оживиће опет:{S} Јер</p> <quote> <l>Да је срце 
зована младића званичника, јединца сина прилично имућних родитеља.</p> <p>Родитељи његови искаш 
илујући малога.</p> <p>Дете се још јаче приљуби уз мене, гледећи је неповерљиво.</p> <p>— Бојиш 
њу настављати.</p> <p>Сву душевну храну примала сам од тетке и тече све док нисам добро читати  
а одрекао.{S} Мене ради био би хладније приман и у круговима, у којима је одрастао, а то све бо 
} То би дошло тек доцније, кад би почео примати утиске и од унутрашњих мојих особина.{S} Данас  
ма која!“</p> <p>Она се смејала на моју примедбу и тужно додала.</p> <p>„С тога ћу пропасти.“</ 
еки изнимак, али већина ће пропасти.{S} Пример је најбољи васпитач.</p> <p>А где су ваљани прим 
амо сам још додала: да човек, ако се на пример превари у предмету своје љубави, разумите ме доб 
а краја, нити се може уништити; тако на пример, ако љубимо истински поштење и искреност, љубиће 
ан занос и животињски нагон.{S} Нико на пример не пориче, да мајчина љубав није најмоћнија и на 
тима опет избије на површину.{S} Ето на пример, и ја сам некада љубила људе, а сад — ту се стар 
љубав и поштовање једно исто?{S} Ето на пример, и ја многе мушке штујем, а ни једног не љубим.< 
е не може љубити и из даљине?{S} Зар на пример мајка мање љуби своје чедо, кад оно није код ње? 
азборите и добре тетице.{S} Зар је мало примера у свету, <pb n="142" /> да се по неке токорсе о 
ој старости и по кроју и градиву сасвим примерено.</p> <p>Што сам се уплашила, кад је сасвим об 
ајбољи васпитач.</p> <p>А где су ваљани примери?!</p> <p>— Добро, мајко, али ја сам од старијих 
јим види да многи ходе,“ рекао је неко; приметала сам у своју обрану.</p> <p>— Манимо се метода 
аставити читање.</p> <p>Одмори се мало, примети ми тетка.{S} Гле првих бресака, па покваси грло 
то и б...иски цуг; подне је већ прошло, примети она и устаде.{S} Устала сам и ја, али без воље. 
</p> <p>— Можда није њезина умотворина, приметила сам и наставила читање:</p> <p>Јесте, судбини 
, коју је доцније и узео.</p> <p>Кад је приметила Душанову равнодушност, изменула се и постала  
ично усиљено насмешио и бивао више дана приметно хладнији.{S} Кад сам га питала за узрок, тргао 
у тетка врата од побочне собе.</p> <p>— Прими и мене у друштво, смејала се она.{S} Милан ми при 
есеца долазила је једанпут на пошту, да прими 10 фор. што јој је шиљао неки рођак из Срема.{S}  
Дође ту мени, па говори, говори, да сам примила већ и ја.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чија је то 
старка, кад нас је у собу увела.</p> <p>Примила сам понуду.</p> <p>— Ко вам је то?{S} Зацело бр 
али!{S} Немојте гледати на мене.</p> <p>Примила сам понуду, а она наточи себи чашу воде, па нас 
ка беху ми драги родитељи.{S} Кад су ме примили, било ми је тек пет година.{S} Теча ме је научи 
“ Било је све што сам му могла рећи.{S} Примио је понуду и ћутање опет настаде; ја сам радила н 
ајко?{S} Ето видите, и јабуку је од вас примио.{S} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, ти волиш  
б за жртву, што ми је хтеде поднети.{S} Примити је никако нисам смела, бар не с мирном савешћу. 
а читати.</p> <p>— Е, онда ме баш мораш примити!{S} Само причекај, док свучем и сместим Милана. 
 природи.</p> <p>Сестра и шогор радо ме примише, особито кад чуше, да ћу им плаћати храну.</p>  
је већ настанула пета година од кад сам примљена у кући моје помајке.{S} Једног дана рече ми Да 
ца и поноса.</p> <p>Дужност ме је често приморала, да своју срећу туђој жртвујем; топло срце ни 
а беше скроз практичарка.{S} Држала је, припасаћу кецељу и на ново засука рукаве, чим ме похвал 
 у друштво, смејала се она.{S} Милан ми приповеда, како је мајка дала секи књигу.{S} Па држим,  
ије ми хтела веровати.{S} Да је утешим, приповедала сам јој и своју некадашњу љубав према Милан 
 нас није толико веселило колико његово приповедање о страном свету, школском свом животу и нау 
уз то има велику титулу а мало — новца; приповедао нам једног дана теча. </p> <pb n="141" /> <p 
 никог свог? питала сам је ја.</p> <p>— Приповедаћу, казаћу вам све. — Другом нисам; не марим д 
вратима ходника.</p> <p>Но да се вратим приповедци. </p> <pb n="137" /> <p>Једног дана читала с 
ОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књига</p> <p>Прво издање</p> <p> 
с оним што вас окружава?{S} Али с мојом приповетком не ћете стећи гласа.{S} Таких „романа“ мало 
p> <p>Но да скратим; не пишем роман или приповетку, него тек по неке решавајуће догађаје из сво 
евао је, да преведемо и по неку немачку приповечицу на српски и да му своје мишљење о овој или  
а сад живети, те молим зета, да ми даде припомоћ.</p> <p>Лепим није хтео, за то је суд решио 10 
ли да посетим баба-Стану, не носећи јој припомоћ какве добротворне женске задруге, било би испо 
it="subSection" /> <p>Била сам дете.{S} Природа ми не беше маћеха; подарила ми је клицу свега о 
к дар, чврст карактер, весела и живахна природа и осетљиво благо срце?</p> <p>— Видила сам га ј 
етода,“ насмеши се она, зато вас „стара природа“ и тера у гроб пре времена.{S} Красан стари мет 
ед повуку се у буџак: но природа остаје природа, па се бојим да не буде каква изгреда...{S} Рет 
на оштрији поглед повуку се у буџак: но природа остаје природа, па се бојим да не буде каква из 
ла.</p> <p>„С тога ћу пропасти.“</p> <p>Природа јој беше доиста загонетка.{S} Колко је била ене 
ам их донде имала...</p> <p>— Кад је то природан закон, отпочела сам најпосле, нашто онда толик 
 „Лако је теби, ал у мени као да су две природе; једна добра а друга зла; вечито се косе, а ни  
Слагале смо се и ако смо биле неједнаке природе; била ми је необично одата.{S} Доцније сам види 
о сам и уверен.{S} Таки карактери, таке природе не подлежу лако.“ Око му је пламтило а глас дрх 
а издати; али новост не беше баш обичне природе, те не остаде без утиска.{S} И нехотице почела  
е мисли о неситој и грабљивој човечијој природи.</p> <p>Сестра и шогор радо ме примише, особито 
па су, ако само нису богаљеви или измет природни.{S} Укус и фантазија моја ћерко, игра ту главн 
 предрасуде.{S} Гледиште им је хладно и природно.{S} Дружење с мушки интимно, често интимније н 
живим и т. д.{S} Све је то чинила неком природном искреношћу и неусиљеном учтивости.</p> <p>— Т 
ли шта вреди, кад је љубавник, на рачун природности или мушке <hi>несталности</hi> оставља баш  
 је не издам мајци; она је све на врати прислушкивала, а мајка неће да се то зна; још сам за уд 
о ми је остало од родитеља.{S} Она радо пристаде и још рече, да ће ми храну давати бесплатно, а 
ти и више, но ја сам зарад Данкина мира пристала на — најмање.</p> <p>Сад сам сасвим усамљена.{ 
е још у првом зачетку, но он беше његов присталица.</p> <p>После смо му тек тим правописом смел 
! узвикнула сам, али само у мислима.{S} Пристојност ми је задржала језик од из греда тог.</p> < 
ла напустила истраживање, кад ми случај притиче у помоћ.</p> <p>— Умр'о је купци барон Д...ч.{S 
е, па јој се устремише на груди.</p> <p>Притрчала сам да затворим прозор; а мали се Милан узвер 
</p> <p>„Шта да ти опростим? рече он не прихвативши их. „Љубав се изнудити не може, а ја сам се 
{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се прихватих наде да ме можда заборавља, што држи, да га ј 
, да ће ми храну давати бесплатно, а са прихода моје „сермије“ да се одевам. „Тако ће бар нешто 
— Е, онда ме баш мораш примити!{S} Само причекај, док свучем и сместим Милана.{S} Оне две остав 
 а већ сам мислила, не ћете доћи.{S} Но причекајте, да изађем пред вас.{S} Требало би времена д 
м.{S} Док прочитам ову књигу можда ћу и пробати.{S} Није згорег; само ме напомен'те...</p> <p>— 
мном овладали.</p> <p>Ту свечану тишину проби гласић малога Милана:</p> <p>— Цицико, куцико, во 
е Око поноћи сам застала.{S} Кад сам се пробудила кандило је горело а Даница је јецала у својој 
е занела њезина спољашност?!....</p> <p>Пробудио се понос у мени и ја сам јој одмах одговорила. 
бити почела.{S} И већ да подлегнем моћи пробуђене љубави, кад ми се у машти указа жена с детето 
је било касно.{S} Осећала сам каква нас провалија дели; он је био њежно чедо аристокрације а ја 
Себичношћу несмешану </l> <l>Искреношћу провејану</l> <l>Племенитошћу скопчану?</l> <l>Грех ако 
зни, ни броја се не зна!{S} Шест година провела сам у њих.{S} Помајка није правила разлике изме 
ти, зашто — незнам.</p> <p>У туђини сам провела две године у раду и тузи, но време је учинило с 
уке.{S} Учио је права у П. сваке године провео је два месеца на дому.{S} То време беше мени и Д 
ће са својом мајком.{S} Једном је у нас провео читаве ферије.{S} Боривој; учио је заједно с Мил 
Н, све је, како се само може желети.{S} Провођаџија бар тако тврди, но у својој невиности додај 
ине.</p> <p>Младожења богат; економ.{S} Провођаџија поверљиво додаје: да су дошли на две хиЉаде 
18... год.</p> <p>Младожења адвокат.{S} Провођаџија поносито отвара врата и у поносу поверљиво  
а да није на моји врати закуцао по који провођаџија.</p> <p>Обично сам их све редом одбијала.</ 
рт 18... године.{S} Младожења богослов, провођаџише госпођа Н. Н., сва је сретна и у тој срећи  
з * По изгледу ваљан и честит човек.{S} Провођаџише Н. Н, све је, како се само може желети.{S}  
а, ал што човек више има, више би хтео, продаје се нека земља у месту, па неби хтели да је усту 
ту гази нотама, вера издаје а народност продаје.{S} Ништа јој није свето, често ни сама срећа п 
тећи гласа.{S} Таких „романа“ мало ћете продати......</p> <p>— Зашто, мајко?</p> <p>— Рећиће се 
е — стишало.{S} Осим тичијег цвркутања, продирало је сад још кроз ваздух тек по неки сребрнаст  
може заспати.{S} И кроз завесу на врати продире светлост; а то њему квари сан.</p> <p>Учинила с 
е неразумевајући.</p> <p>— Јесте ћерко, продужи она; данашње су јунакиње друкчије.{S} Има их по 
ре очи и викне: „Ко је то на среди, нек продужи даље?!“ Тако је видиш било, а не као сада.{S} У 
учила.{S} Радња ми је добро ишла, те не прође ни три године а ја постадох богата „партија.“ Ста 
 тим особинама спремио.</p> <p>Тако сам проживела детињство и дочекала дванајсту годину сретно  
у школу, но што сад учитељи долазе, али прозове нас једно да говоримо на сред школе или код таб 
груди.</p> <p>Притрчала сам да затворим прозор; а мали се Милан узверио, очице му се застаклиле 
 ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен прозор метнути, па се неће вијнути у слободу, већ увек  
слила сам и поглед ми паде кроз отворен прозор у таку једну избицу.{S} И гле! — код прозора је  
ор у таку једну избицу.{S} И гле! — код прозора је седила фрајла-Стана.{S} Застала сам.{S} Она  
 они прозори, што су равни с тротуаром, прозори обитаћих соба.{S} Дотле сам држала, да су ту у  
угима подједнако...) Осим тога беху сви прозори отворени и светињом начичкани.{S} Туда ће се вр 
 овој вароши на вишеспратним кућама они прозори, што су равни с тротуаром, прозори обитаћих соб 
како је хладно!{S} Ветар хујуче а мрзну прозори; бура и хладноћа — као у мојој души.</p> <p>Шта 
бицу.{S} Била је малена избица с једним прозором.{S} Сав намештај је био: једна постеља, сто с  
лицу.“ Из далека сам опазила старицу на прозору.{S} Чекала ме је.</p> <p>— Одржали сте реч, а в 
 се бар чинило.</p> <p>Он уздахну и оде прозору.{S} Гледао је неко време замишљено крозањ; за т 
 једне наочари и плетиво, а у отвореном прозору било је неколико саксија цвећа.{S} Цео намештај 
познавања?!{S} Не, никако не!{S} Новац, проклети новац, главни је фактор свуда!</p> <p>Грамљиво 
ни таки јадник?!{S} Ништа друго, већ да проклиње час свога рођења!{S} Заиста мени је врло чудно 
ијатну забаву и то „света ради!“ Зар не пролази и сунце кроз каљава места, на остане чисто?!{S} 
ла с тетком жељезници, једва смо улицом пролазиле, тако је светина нагрнула на станицу. (Неко п 
у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби пролете; но онда држим у крилу Марка и Аурору.{S} Немам 
да, преко — сад још већма — увела лица, пролети јој зрачак радости и изненађења.{S} Видело се д 
м раделицу ту.</p> <p>— Знам само да је пролетос умрла.{S} Него ако је повољи да дозовем Мари-н 
неби било!{S} Сад сам вам тек прочитала пролећне месеце и неколико сталежа, а где су остали ста 
ошао је.{S} Већ првога дана опазила сам промену и на њему; био је према мени много хладнији.{S} 
{S} Не корим те; знам ти назоре.{S} Али промисли се и ти, па буди милостивија.{S} Кажњен сам и  
но јако узрујана.</p> <p>— Видите, рече промуклим гласом, у црвеном кавезу ми је Дамјан и Дамја 
/p> <p>„Што дрхћеш, змијо глатка?“ рече промуклим гласом он. „Нисам дошо да иштем рачуна о влад 
зда, или клизају све даље и даље док не пропадну у глибу — порока.</p> <p>Друга врста јунакиња, 
ила од себе, онда кад би с њоме заједно пропало, а у даљини се сијао зрачак наде за спас његов. 
и својом страшћу на само убиство и вуче пропаст.{S} Ове врсте јунакиња понајвише је идеал, спољ 
 могу љубљену особу имати, слепо јуре у пропаст, не обзирући се ни на што.</p> <p>Мајка је рекл 
 и свуда по неки изнимак, али већина ће пропасти.{S} Пример је најбољи васпитач.</p> <p>А где с 
медбу и тужно додала.</p> <p>„С тога ћу пропасти.“</p> <p>Природа јој беше доиста загонетка.{S} 
читала:</p> <p>10. март године 18...{S} Проси ме трговац из * По изгледу ваљан и честит човек.{ 
</p> <p>Дође време и њезиној удадби.{S} Просилаца је имала врло много; знало се, да ће она бити 
и и добро и зло у море заборава.</p> <p>Просилаца сам и сад имала: младих и старијих, момака и  
еприметно узео и прочитао; није то била проста радозналост, већ нада, да ти можда могу помоћи.{ 
углед кругу, у коме се налази.{S} Така „простакиња,“ така „распуштена грешница,“ заиста заслужу 
аш ништа....{S} Карактерише је само као простакињу, „што се меша са сваким;“ те тиме руши углед 
е, али зависи од — мужа.</p> <p>Нека је просто и њему; није он први у ком је жудња за богатство 
а.{S} Сада је све прошло, па нек вам је просто!</p> <p> <hi>Стана</hi> </p> <p>После неколико д 
ио је као и сви други.{S} Но нека му је просто — није знао шта чини.</p> <p>Опет је текла река  
и је, што вас видим у мојој соби.{S} Из простог љубопитства не ступа се у познанство са особом  
те, судбини се допало да се опет самном протитра; умро ми је и теча а тетка мораде у оближњу ва 
Тек на лупу од нашег трчања по скамија, протре очи и викне: „Ко је то на среди, нек продужи даљ 
понесите плетиво ил вез, па кад нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а плетице све звецкају!</p 
} Не, сећају се они мене, кам год им се прохте смејати.{S} Нисам ишла обичним трагом — стазом у 
ише поглед, којим као да је хтела да ми прочита мисли још у души.</p> <p>— Лудо сам питала, узд 
l> <l>Ти се мртвој смејат немој,</l> <l>Прочитај па суди!</l> </quote> <pb n="151" /> <p>Рукопи 
же очи и рече:</p> <p>— Читајте ово!{S} Прочитала сам гласно показане ми речи.{S} Оне су гласил 
и прстом на лист, што сам га читала.{S} Прочитала сам на том листу: „Застава,“ па видим, да сте 
итала неку рукописну књижицу.{S} Кад је прочитала, спалила је ту у камину.{S} Каже, и то јој по 
> <p>Како неби било!{S} Сад сам вам тек прочитала пролећне месеце и неколико сталежа, а где су  
је.“</p> <p>Сва сам се стресла, кад сам прочитала то писмо.{S} Дакле с његове стране је љубав а 
 сину одала?!{S} Уздахнула сам, кад сам прочитала то писмо.</p> <p>Одговорила сам му овако:</p> 
дмах полазе у Америку.</p> <p>Мирно сам прочитала то писмо, мирно сам га оставила међу друга; с 
дугим вечерима.{S} Чујем какав догађај, прочитам што, или видим какву погрешку што се у свету о 
 нећу.{S} Допало ми се да читам.{S} Док прочитам ову књигу можда ћу и пробати.{S} Није згорег;  
S} Опрости што сам га неприметно узео и прочитао; није то била проста радозналост, већ нада, да 
не гатке, нисам ни тада сумњала.{S} Кад прочитате, будите добри, па ми је донесите.{S} Не треба 
, како је дебела!{S} Ту нећете никад ни прочитати.</p> <p>— Е да, иде полако и то, само стрпљењ 
сте“, смејала сам се ја; „изволите само прочитати неколико бележака из мога дневника, па ће те  
обе.{S} Зацело си се журила у дућан.{S} Прошао сам онуда и свратио сам.{S} Код куће беше само с 
о и није — један!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ прошапутала сам испрекидано и онесвешћена пала доле; пр 
ал...“</p> <p>„А твоје дете, твој син?“ прошапутала сам, да га сетим дужности оца и мужа.</p> < 
о док сам те заборавила.{S} Сада је све прошло, па нек вам је просто!</p> <p> <hi>Стана</hi> </ 
 То нека ти је утеха.{S} Али сад је све прошло.{S} Дужност моја према мајци нагонила ме, да она 
шно и детињасто говорити о оном, што је прошло и што се више преиначити не може.</p> <p>Он се т 
> <p>— Ето и б...иски цуг; подне је већ прошло, примети она и устаде.{S} Устала сам и ја, али б 
желудац ме је опомињао, да је подне већ прошло.</p> <p>За ручком сам питала течу и тетку, знају 
сам красна домаћица.{S} Време ужини већ прошло, а ја вам ништа не износим.{S} Морате се душо, з 
:id="SRP18870_C3"> <head>III.</head> <p>Прошло је три године.{S} Од негдашње жарке љубави према 
шта фалити.{S} Сетила сам се само своје прошлости, а стара сам; па то је.</p> <p>У том захукта  
p>Те сам вечери много премишљала о свој прошлости; у постељи сам и плакала.{S} Сетила сам се и  
 ма коју карташицу или особу са мрачном прошлошћу, али светлом титулом и пуним џепом!..</p> <p> 
рила је једвачујно а глава јој клону на прси.</p> <p>— Вама је позлило?!{S} Па је устрашено ухв 
ала.{S} Тек кад ме хтеде привући својим прсима, тргла сам се и уступила корак натраг.</p> <p>„М 
 свету и више!{S} Па и девојке можеш на прсте избројати да траже у мужу ваљан карактер и верна  
о.{S} Груди му се бурно надимале а кроз прсте котрљале се сузе.</p> <p>Неко време је тако стаја 
, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам опет весела и задовољна; он је т 
— Опростите, душо, поче она, показујући прстом на лист, што сам га читала.{S} Прочитала сам на  
лане, опрости, опрости!“ молила сам га, пруживши му обе руке.</p> <p>„Шта да ти опростим? рече  
 необична.</p> <p>— Политика, рече она, пруживши ми лист.{S} Невидим добро; ситна је, но толико 
рукописану књижицу.</p> <p>— Ево, рече, пруживши ми. — Најпре сам вам хтела све усмено казати.{ 
м и дигла очи.</p> <p>„Опрости“ рече он пруживши ми мој дневник.{S} Давно сам опазио да те нешт 
бразоване, отмене „даме“ стиде на улици пружити руку и јавити се и на блиским рођацима својега  
играло се поред постеље на ћебету једно псетанце и мачка.{S} На столу сам још видела једне наоч 
и „своме друштву“ — тако она зове своје псето и мачку — смејала се сека-Маца.</p> <p>Сад ме је  
м, а тако зовем своје канарине, мачку и псето.{S} Мислиће те да сам каква „чегртаљка“; толико в 
меја — сад љубим моје канарине, мачку и псето.{S} Смешно је, јел те?{S} Али и они мене воле, а  
а мати!{S} Миловао је старичину мачку и псето.</p> <p>Обе се пренусмо. </p> <pb n="144" /> <p>— 
иш било, а не као сада.{S} Умориш се ко псето од силних питања.{S} Тек што им знање на левак у  
маломе.{S} Ено се опет игра са мачком и псетом, „мојим друштвом.“ Заборавила сам да вам га прик 
ине?{S} Доста кад је лепа ларва и дубок пун џеп!{S} Цео свет, особито мушки и не почиње онде љу 
вим беше мале разлике.{S} И пре су била пуна нежности; а ја сам се изражавала како сам умела и  
матери својој.</p> <p>Мајчински осећаји пунили су ми сада душу.{S} Ни једна жртва није ми била  
рачном прошлошћу, али светлом титулом и пуним џепом!..</p> <p>Знала сам ту „морску логику“ поне 
е особине једнако јаке и тврдоглаве; Та пусти да надјача једна ма која!“</p> <p>Она се смејала  
</p> <p>„Вечита загонетко!“ узвикну он, пустивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по  
 /> <p>би је презирали, кад га она неби пустила од себе, онда кад би с њоме заједно пропало, а  
авитељку своју, а зора ме је затекла за пут спремљену.</p> <p>Отпутовала сам у Беч, да се тамо  
жна код куће.</p> <p>Опремила сам се за пут, а пре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула 
 две особине још у деци управе на прави пут.{S} Кад би се у свету претпостављало здравље болесн 
к до год је жив тек оно, што му је први пут истинским жаром срце загрејало, па ма и у разним ос 
ива својим мислима разговарам.{S} Други пут баш нећу.{S} Ал Боже мој — шта ћу онда? ...{S} Посл 
из очију.{S} Но то ћу оставити за други пут.{S} Иначе ме други пут нећете посетити...{S} Сад ће 
ставити за други пут.{S} Иначе ме други пут нећете посетити...{S} Сад ће најбоље бити, да расеч 
 неког од својих?{S} Питала сам и други пут.</p> <p>Она љутећи оде шифонеру, отвори га и донесе 
да се растанемо сад, кад сам и по други пут увидео, да смо створени једно за друго?!{S} Да си м 
шући га, живо сам сахрањивала и подруги пут своје срце.</p> <p>После две недеље добила сам опет 
ништим још у клици.{S} Зар сам се један пут за рад тога пред њиме хотимице показала гора но што 
јој честитајући и желећи обојима сретан пут.{S} Жеље су биле искрене, али писмо орошено мојим в 
зимање, да упозним „баба-девојку“ овога пута без успеха; но дошла сам и дома, а она ми је била  
ају поред таке немиле пратилице на пола пута, или подлегну одмах у почетку.</p> <p>Ретки су људ 
стиште свим нагло бијућем срцу.{S} Овог пута нисам побегла; нисам имала снаге, јер то беше посл 
че:</p> <p>„Добар бранилац.{S} Али овог пута се трудиш без успеха.{S} Све што си успела, само ј 
исмо свака на своју страну.</p> <p>Овог пута корачала сам журно: била сам замишљена а и желудац 
нио од друге несташне деце, а колико је пута мајку умилостивио, да нас по заслузи не казни, ни  
била из свег срца и душе своје.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Милану љубила тек њега.</ 
 рђава, ако сам сирота!{S} А колико сам пута мислила о вама.{S} Особито сад од кад —</p> <p>Ста 
е годину дана отворила је и радњу преко пута од моје.</p> <p>Слагале смо се и ако смо биле неје 
ш и да ти кажем, да те сад љубим хиљаду пута већма него пре.“</p> <p>Узео ме је за руке, уверав 
уша оно шта му се каже, већ радо полази путем, којим види да многи ходе,“ рекао је неко; примет 
аз томе већ је то, што ниси пошла мојим путем...{S} Преклињем те, опрости ми и допусти да могу  
а, теткиног трогодишњег синчића.</p> <p>Путем сам и опет размишљала: јели ми посета умесна?{S}  
ињарија, а можда и неупутно.{S} Наши се пути разишли, па нашто будити горке успомене.</p> <p>И  
атије.{S} Хвала вам ћерко, хвала по сто пути!</p> <p>Сузе јој грунуше из очију, но брзо их убри 
 пошто по то; па руши све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, вера издаје а народност п 
Неко пошао директно тамо, а неко био на путу, па видио да се светина ускомешала, те хајд и он у 
ути у слободу, већ увек мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби пролете; но онда држим у к 
е.</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву....р некој доброј пријатељици моје добре тетке, да ме издр 
амо што још није умео да изговори глас „р“; обично га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасв 
{S} Мушки ме се не тиче.{S} Слабо водим рабош о њему.{S} Али женски, женски!{S} Само то чудо и  
вишеспратним кућама они прозори, што су равни с тротуаром, прозори обитаћих соба.{S} Дотле сам  
што лако подлежу.</p> <p>Још нисам била равнодушна, али ни суревњива; сећала сам га се као што  
иди, да сам и ја погрешива — постаћу му равнодушна.“ мислила сам, па га одбила ради његове срећ 
а док сам написала то неколико хладни и равнодушни речи!</p> <p>Да заборавим своју тугу требало 
 узео.</p> <p>Кад је приметила Душанову равнодушност, изменула се и постала хладна, скоро груба 
е тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад, па хајде самном далеко у свет, где нас нико не зна 
још у клици.{S} Зар сам се један пут за рад тога пред њиме хотимице показала гора но што јесам. 
да није било лако рушити своју срећу за рад дужности, то је истина!</p> <p>Старица уздахну и за 
адмашив; а ја само знадем, да сав његов рад радо читам, и да би га све више и више читала.</p>  
 па се забављај по вољи.{S} Доста ти је рада целе године.{S} Код тетке се бар одмори.</p> <p>—  
ешити душу!{S} Тако Јевросима.{S} А шта раде оне?{S} И те се још смеју Српкињама звати.{S} Заис 
/p> <p>— Знате-ли што о њој? питала сам раделицу ту.</p> <p>— Знам само да је пролетос умрла.{S 
} У њезиној соби застала сам неку младу раделицу.{S} Баба-Стана беше — мртва.</p> <p>— Знате-ли 
ијих колица, или тешком обућом уморених раденика обојега пола.</p> <p>На једанпут зашкрпута шљу 
а.</p> <p>Десет година живила сам тако, радећи и хранећи се.{S} Десет година ме поштовали као р 
е.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; ради других; мени није нужна.{S} И сад све памтим много 
ек тим правописом смеле писма писати; а ради веџбања у томе и у немачком језику, захтевао је, д 
јни, незаконити брак. „Лудо би било, да ради оне церемоније срдим родитеље а нас обоје изложим  
 равнодушна.“ мислила сам, па га одбила ради његове среће и своје дужности.{S} Боривој је имао  
 крати себи пријатну забаву и то „света ради!“ Зар не пролази и сунце кроз каљава места, на ост 
 да њу узме не могу допустити, већ тебе ради.{S} Она је сирота девојка.{S} Шта је две три стоти 
 га заслужила!{S} Боље да остану забаве ради дома, па окупају ону јадну дечицу, што их слушкиње 
заслужиле, смејала се старица.{S} Ко не ради не треба ни да једе.</p> <p>Милан никако да скине  
ати, кад би се наслеђа одрекао.{S} Мене ради био би хладније приман и у круговима, у којима је  
амолим.</p> <p>Молила сам је да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати.</p> <p>—  
 неколико тренутака.</p> <p>— Шта да се ради?{S} Добро велите, ћерко.{S} Пада и мени кашта на п 
. </p> <pb n="148" /> <p>— Па шта да се ради? омачеми се са усана, после неколико тренутака.</p 
 ново засука рукаве, чим ме похвали — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може види 
о?!{S} Тако се ћерко, ту обично мисли и ради, а ево на рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко об 
јци, а ни Милан није смео знати, да сам ради њега умрла.{S} Онда неби <pb n="156" /> могао бити 
ла је детињастија и несташнија од мене; радије је у слободним часовима трчкала по другарицама и 
те комадић и том малом.{S} Из ваше руке радије ће јести. </p> <pb n="145" /> <p>— Зашто; мајко? 
јке радила неуморно.</p> <p>Једног дана радила сам у дућану, кад се врата отворише, а унутра ст 
трговину шешира, где сам са две девојке радила неуморно.</p> <p>Једног дана радила сам у дућану 
је понуду и ћутање опет настаде; ја сам радила нервозном хитрином а он је разгледао цвеће што ј 
?“ рече он, показујући на шешир што сам радила.</p> <p>„Јесте.{S} Седи.“ Било је све што сам му 
 За то сам одмах отворила на своју руку радионицу и трговину шешира, где сам са две девојке рад 
пасао вид.</p> <p>Заостала сам овде.{S} Радити се могло и овде а тешко ми било враћати онима, к 
е.</p> <p>После сам се утишала и почела радити.{S} Умила сам се, но очи ми Беху још исплакане.{ 
p> <p>„Чим отвори канцеларију и отпочне радити,” рече мајка, узевши ме оштро на око.</p> <p>Мен 
друштво и забава.{S} Пазите само шта ће радити.</p> <p>Отворила је кавез Дамјана и Дамјанке.{S} 
едало да ћу вид сасвим изгубити.</p> <p>Радити више нисам смела, те дођох њима у кућу.</p> <p>Д 
г одела.{S} И то сам у Бечу изучила.{S} Радња ми је добро ишла, те не прође ни три године а ја  
 женскиње требало тако да се запита.{S} Радњом, енергичном радњом, могло би тек оно излечити ба 
ако да се запита.{S} Радњом, енергичном радњом, могло би тек оно излечити бар потоњи нараштај о 
V.</head> <p>Вратила сам се својима.{S} Радњу нисам одмах хтела отворити; требало ми је одмора  
 <p>Отворила сам опет трговину шешира и радњу женског одела.{S} И то сам у Бечу изучила.{S} Рад 
изучила а пре годину дана отворила је и радњу преко пута од моје.</p> <p>Слагале смо се и ако с 
 је млађи човек.{S} Кад сам била млада, радо сам читала.{S} Читал сам Обрадовича, Видаковича, а 
 који је број куће.{S} Да ми је казала, радо би вас одвела.</p> <p>Тако остаде сво моје заузима 
.</p> <p>У томе изби на сахату шест.{S} Радо бих била још остала, али код тетке се обично у то  
овале; те сам и његово захтевање свагда радо и с вољом испунила.</p> <p>Тим начином зближисмо с 
ди по косици.</p> <p>— Како би ти мајка радо учинила радост са једном таком тичицом; само кад м 
ца што ми је остало од родитеља.{S} Она радо пристаде и још рече, да ће ми храну давати бесплат 
шив; а ја само знадем, да сав његов рад радо читам, и да би га све више и више читала.</p> <p>— 
ула сам чешће говорити, да се њих двоје радо гледе, но она је то до сад увек одрицала.)</p> <p> 
 су биле још у рукопису.</p> <p>Све сам радо читала, но Обрадовићеве басне по најрадије, јер са 
: „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом радо разговарала, онако, као некада; можда не би одобри 
Уверена сам била, да би старицу новчано радо помогла (то допуштају „госпоцка“ правила...) али д 
е је мајка такође имала.{S} И ја сам то радо читала, али су ме и друге ствари интересовале; те  
овечијој природи.</p> <p>Сестра и шогор радо ме примише, особито кад чуше, да ћу им плаћати хра 
ете ретко слуша оно шта му се каже, већ радо полази путем, којим види да многи ходе,“ рекао је  
ало живот жртвовати, и то би била за њу радо учинила, тако сам је од тога часа заволела.</p> <p 
а.</p> <p>— Добро што се десила слатка, радовала се она.{S} Па једите колко вам је воља.{S} Под 
а је до смрти при свести.{S} Па како се радовала, кад је видила рођаку!{S} О, то никад нећу заб 
 каквих је људи у њему.{S} Теча се томе радовао; био је сретан што ми је отворио очи, да јасно  
и зашто! „Великоварошани“ су често веће радозналице од — „малосељана.“ Прабаба Ева није правила 
p>— Како вам се то допада? питала ме је радознало.</p> <p>— Тако, да бих волела, да су сви мушк 
/p> <p>— Је-ли рођака дошла? питала сам радознало.{S} Знала сам да је то била Данка.</p> <p>— Д 
но узео и прочитао; није то била проста радозналост, већ нада, да ти можда могу помоћи.{S} Али  
уморна.{S} Нисам ни слагала; уморила ме радозналост.</p> <p>Тек што сам све за ноћ спремила и х 
 даљину.</p> <p>То је заголицало и моју радозналост.{S} Желила сам чути, што се није удала, али 
инила сам јој по вољи; била сам и поред радозналости санана. </p> <p>Сутра сам наставила читање 
твори и зелени кавез.{S} Аполо и Дијана радосно зацвркутаце, па јој се устремише на груди.</p>  
</p> <p>— Како би ти мајка радо учинила радост са једном таком тичицом; само кад ми неби биле т 
морало бити; срце ми је кипило од смесе радости и туге, среће не среће, наде и неке црне слутње 
 већма — увела лица, пролети јој зрачак радости и изненађења.{S} Видело се да ме је познала.</p 
исило над њиме, па нико не замера.{S} С радошћу узима стан тако усамљено женскиње у друштву са  
p> <p>У туђини сам провела две године у раду и тузи, но време је учинило своје; постепено почел 
ну исту струку.{S} Иначе је био честит, разборит младић и врло симпатична појава.{S} Још док са 
 да траже у мужу ваљан карактер и верна разборита друга.{S} Нека је ма и сулудаст, само нека је 
тарка — везује шупље шаренило, а свесна разборита човека никад.{S} Ко се држи за свесна, па и о 
и неможе.{S} Особито не може она везати разборита човека.{S} Изузетака је да боме и у томе.{S}  
 нађем можда прикривљену и у моје иначе разборите и добре тетице.{S} Зар је мало примера у свет 
е.{S} Човек постаје читањем таки ствари разборитији, а срце бива племенитије.</p> <p>Она диже о 
е и учене.{S} Оне гледају у свет смело, разборито и са самопоуздањем.{S} Све су дурашне и еманц 
>„Знала сам.{S} Та ти си увек била моје разборито добро дете!“</p> <p>Склопила сам очи, да је н 
ве љубави.{S} Ко данас пита за поштење, разборитост и остале душевне врлине?{S} Доста кад је ле 
на шта ће: да се смеје или да плаче над развалинама правде и сасушеном клицом светског здравог  
анас Лизи.</p> <p>Док се тетка вратила, разгледала сам књижицу.</p> <p>На насловном листу беше  
је она с неког орманчића донела јабуку, разгледала сам јој собицу.{S} Била је малена избица с ј 
е, и модрих усана и око лепог кроја.{S} Разгледала сам јој и одело.{S} Било је скромно, чисто и 
а сам радила нервозном хитрином а он је разгледао цвеће што је лежало на тезги.{S} Нисам дизала 
д ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом радо разговарала, онако, као некада; можда не би одобрила ко 
сам, па се поред плетива својим мислима разговарам.{S} Други пут баш нећу.{S} Ал Боже мој — шта 
и ме чисто говорити и оно што морам.{S} Разговор овакав никад не почињем.{S} Мислим: не ће ме р 
и беше доброћуда изгледа старица и врло разговорна.</p> <p>— О, знам је добро, говорила је она. 
шта.{S} Још је срећа, кад се за времена разиђу, Али, ако их је везао који члан породице, онда ј 
 и не постојан, а и мишљење нам се јако разилази; познати су ти његови господски назори, па се  
агали, или тек доникле, а после се опет разилазили.{S} Но ту неједнакост изједначило би време и 
ја, а можда и неупутно.{S} Наши се пути разишли, па нашто будити горке успомене.</p> <p>И ја са 
а молити течу, да ми овај ил онај израз разјасни.</p> <p>Тако сам од Обрадовића и Соларића поче 
 за којом сам ја чезнуо.{S} Свака мисао разлази нам се још у основи; ја неразумем њу, а она мен 
 „малосељана.“ Прабаба Ева није правила разлике.{S} Оставила је своје особине и једним и другим 
вела сам у њих.{S} Помајка није правила разлике између мене и своје кћери; учила нас је обе кув 
 једног другоме.{S} У његовим беше мале разлике.{S} И пре су била пуна нежности; а ја сам се из 
о; доносио нам је и слао место играчака различитих књига.{S} Упознао нас је и с немачком литера 
актера! — Темпераменти могу бити сасвим различни и појмова о свету.{S} Укратко: у узајмном пошт 
 он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Разлог нисам имала; али љубав је најосетљивија, па с то 
а то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и свој разлог.</p> <p>Зар си и о мени тако судила? питаше она  
S} Доста да ниси удата, и то је довољан разлог, да с неким презирањем о теби говори.{S} Баш као 
м ја хтела.</p> <p>Сваки од њих имао је разлога зашто ме хоће.{S} Један ме хтео због овог, друг 
сам могла да побијем старичину тврдњу и разлоге а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било мо 
шљотина, већ права истина.{S} Све су то разлози, због којих се већина жени и основи брачне срећ 
њој неколико дењчића другог рукописа; а разметнуто било је нешто папира и неког цртежа.{S} Све  
дишњег синчића.</p> <p>Путем сам и опет размишљала: јели ми посета умесна?{S} Нашла сам да јест 
ја све више хвата корена.{S} Често тако размишљам, особито у зимњим дугим вечерима.{S} Чујем ка 
е.{S} Партија је добра, па мисли, да не размишљамо ово, оно.{S} Може се после попишманити...</p 
то“ има своје „зато,“ а самоћа, патња и размишљање, научише ме још и извињавати...{S} Иронија и 
д Обрадовића и Соларића почела се учити размишљању и моралу, а Рајићева и остала дела што сам ч 
 каква сам.{S} Да ће се нагађати о мени разне гатке, нисам ни тада сумњала.{S} Кад прочитате, б 
азним особама. </p> <pb n="139" /> <p>— Разним особама?! узвикнула сам, да се старка тргла.{S}  
тинским жаром срце загрејало, па ма и у разним особама. </p> <pb n="139" /> <p>— Разним особама 
а богатством, лаћа <pb n="163" /> ли се разних критичких подузећа.{S} Срећа их изневерила, те с 
р: хука, звиждукање пекара, жељезница и разних машинерија, беше се за неко време — као обично п 
 још оне нису оставиле.{S} Долете па ме разоноде.{S} Никад ми није дуго време.{S} А како сам са 
 веже тек — непогрешивост.</p> <p>Да је разонодим призвала сам је чешће себи и ту је познао и Б 
сродници; надметали се, који ће ме боље разонодити, особито за време мога боловања, после оног  
ла.{S} Тако се кућа не кући.{S} Тако се разорава.{S} Нисам од оних, што су им тек стара времена 
исам разорила туђу, већ своју срећу!{S} Разоравала сам је својевољно, јер би њезин темељ био че 
 заповести, већ сам их вршила.{S} Нисам разорила туђу, већ своју срећу!{S} Разоравала сам је св 
одина; свршавао је већ 7 ми гимназијски разред.</p> <p>„Слажите се и будите брат и сестре,“ рек 
 карактерном човеку врлина; показује уз разум и топло срце.“</p> <p>„Топло срце.{S} Коме још то 
су ми растрзале страшне муке.{S} Срце и разум, понос и љубав борила се у мени.{S} Дуго је траја 
вде и сасушеном клицом светског здравог разума.{S} Но и опет боли, још те како боли та глупост  
, него су потчињени, тврдој вољи, ћерци разума.“</p> <p>„Врло појетички; само се канда не слаже 
 ту обично мисли и ради, а ево на рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко обзире на савете његове 
а „партија.“ Стајала сам на три хиљаде, разуме се у шајну.{S} Но тада беше толика свота знатан  
 са децом својом да светли пред светом, разуме се, не са душевним својствима и здрављем, већ у  
на млађа.{S} Видим, да има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, што сам овако оста 
отребе да се исповеди, ал ономе, ко нас разуме...{S} Званична исповест слабо олакшава, особито  
је интересовала ни мене ни њега.</p> <p>Разуме се, да му се нисам исповедала, него место тога о 
ећи од мене.</p> <p>Погледала сам је не разумевајући.</p> <p>— Чудно вам је што тако говорим, р 
брадовићеве басне по најрадије, јер сам разумевала, а остали писци беху ми због мешања словенск 
ног не љубим.</p> <p>— Нисте ме, ћерко, разумели, бар не онако, како сам ја хтела.{S} Ја нисам  
је прави човек.{S} Но ви ме душо, нисте разумели.{S} Ја сам рекла: права љубав, а та незна за н 
е тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, ал вама ћу казати.</p> <p>Човек осети по кад- 
а“ ...{S} Ти и незнају шта је љубав.{S} Разумем, права љубав, а не оно, што веже падишу за њего 
ви су у своје време врлина.</p> <p>— Не разумем шта тиме мислите?</p> <p>— хоћу да кажем, да ни 
у сувопарније ствари и трудила се да их разумем; видила сам, да течу то весели; а за сироче нем 
.“</p> <p>Крв ми јурну у главу.</p> <p>„Разумем!“ узвикнула сам поносито. „Али није нужно да га 
где год је могао.{S} Доказа, да ме није разумео а још мање љубио оном љубављу, којом ја њега.</ 
 сам ту препатила!{S} Па и опет ме није разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он газио углед г 
ницима моје врсте...{S} Попа ме неби ни разумео.{S} Рекао би ми можда — као у оној песми што је 
ежи поглавито у сличности карактера.{S} Разумете ме — карактера! — Темпераменти могу бити сасви 
убав?</p> <p>Спољашња лепота?{S} Шта ви разумете под том лепотом?{S} Кинез стеже својој ћерци н 
в никад не почињем.{S} Мислим: не ће ме разумети а могу ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{S} Али 
пример превари у предмету своје љубави, разумите ме добро — ако се превари у предмету своје љуб 
ности</hi> оставља баш онда, кад је она разуму сасвим окренула леђа и — поклизла.{S} Тасе се он 
 мени море осећаја, али да су потчињени разуму.</p> <p>Шта ли сам ту препатила!{S} Па и опет ме 
itle>“. „<title>Цветник</title>,“ од Ј. Рајића и његову историју: даље „<title>Нови плутарх</ti 
 почела се учити размишљању и моралу, а Рајићева и остала дела што сам читала показаше ми колик 
позлило?!{S} Па је устрашено ухватих за раме.</p> <p>Она диже главу. </p> <pb n="140" /> <p>— Н 
<p>Поруменила сам и стисла се уз њезино раме; била би је још на улици пољубила, од среће, што у 
ом погледу.</p> <p>Тек што ми се почеше ране лечити, позледише се опет.{S} Јадног дана добила с 
бом повукло, а одкуд ми права да зледим ране, које је време излечило?!{S} Ћутала сам, држећи, д 
ан, сед и румен старац.{S} Дође до душе раније у школу, но што сад учитељи долазе, али прозове  
— морске логике.</p> <p>Тога вечера сам раније потражила своју сабу.{S} Рекла сам, да сам уморн 
ба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви рано, толико зацело имате?{S} Па га сад не упуштајте.{S 
а је што интересантно, кад је сека тако рано потражила своју собу?!</p> <p>— Лолица једна, и ту 
 посетити...{S} Сад ће најбоље бити, да расечем лубеницу.{S} Ено мали сишао са столице.{S} Не з 
и“ и величанствен.{S} Био је „цветан“ и раскошан, али без искрена саучешћа и суза.</p> <p>Сутра 
.{S} Навикнут је био на комотан живот и раскошну удобност, коју неби могао имати, кад би се нас 
рве чарапе оплела, а течи је чисто коса расла, кад сам му у седмој својој години помагала другу 
ека одшила, паде ми поглед на икону, на распетије спаситељево.{S} Бацила сам се предњу и шапута 
, који Бого-човека предаје народу да га распне и поред уверења, да је невин...</p> <p>Она уздах 
Била сам изненађена, и некако чудновато расположена.{S} Нисам могла да побијем старичину тврдњу 
 се налази.{S} Така „простакиња,“ така „распуштена грешница,“ заиста заслужује, да је отмени и  
ћеш тако, реци хоћеш ли, да се са женом раставим?{S} Подићу и небо и земљу док до цељи не дођем 
о одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих раставити.{S} То су једина створења, која ме још воле.. 
им уснама и пољубила је.</p> <p>Тако се растадосмо и упутисмо свака на своју страну.</p> <p>Ово 
о тежи и од онога, кад сам се с Миланом растала.{S} Тада — а сад — супарница.</p> <p>Даринка јо 
 је велим презирали; особито кад би тај растанак изискивала и друга дужност.{S} Тако је с мајчи 
ма теби.{S} А зар није већи грех, да се растанемо сад, кад сам и по други пут увидео, да смо ст 
бито за време мога боловања, после оног растанка са Миланом.</p> <p>Душан је знао све тајне мој 
ко безазлена, да не зна ни „на чем жито расте...“ Ко год хоће може је преварити и онда, грех на 
евојачки још ме научио, како се осмехом растерују сузе а жеравица ледом заклања...</p> <p>Он је 
 Успомена за успоменом ређа се у души и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам сни 
> <p>То ми је било доста.{S} Душу су ми растрзале страшне муке.{S} Срце и разум, понос и љубав  
лице, канабе, шифонер и један орманић с рафом, на коме је стајало нешто порцуланска и стаклена  
сти, али шта вреди, кад је љубавник, на рачун природности или мушке <hi>несталности</hi> остављ 
ћерко, ту обично мисли и ради, а ево на рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко обзире на савете  
омуклим гласом он. „Нисам дошо да иштем рачуна о владању твоме; нећу ти ни љубавника убити; нем 
пет нисам мога да се решим за удадбу по рачуну.{S} Егзистенцију сам себи осигурала а брак сам с 
ност, него на право своје, не може бити рђав и непоштен, баш ако га и сумњиче.</p> <p>„Остала с 
е не ћете за то наћи увређени?{S} Нисам рђава, ако сам сирота!{S} А колико сам пута мислила о в 
шла сам да јесте.{S} Старица није била „рђава особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко 
а.</p> <p>Он се болно осмехнуо.</p> <p>„Рђава извина, секо моја.{S} Отвори само последњи лист с 
А да ви немислите <pb n="143" /> о мени рђаво, доказ ми је, што вас видим у мојој соби.{S} Из п 
ријих слушала, да у браку понајвише они рђаво живе, што се из љубави узимају?</p> <p>— Љубав! љ 
те?</p> <p>— хоћу да кажем, да није баш рђаво, што се у младости човек заноси и прецењује своју 
 сам држала, да се обоје обмањујемо.{S} Ревносно сам настојала, да тај покренути осећај у њему  
о стрпљења сека-Мацо, све ће то доћи на ред; само док почнем седити...</p> <p>— Ето је сад опет 
м са собом а остало оставила да шогор у ред доведе.{S} И Даринка ме је сузним очима испратила;  
или тек на слици?{S} По писмама судећи, редак дар, чврст карактер, весела и живахна природа и о 
и провођаџија.</p> <p>Обично сам их све редом одбијала.</p> <p>„Шта чекаш?{S} Докле ћеш бирати? 
 <p>„Толико не, ал једно туце још је на реду.{S} Јели по вољи да наставим?“</p> <p>„Мани их с м 
дина не тражи жену, већ новац. — Није у реду што ћу пред вама, дететом да кажем, али ко год мал 
и опет боли...{S} Успомена за успоменом ређа се у души и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту,  
олемика“ о овој или оној теми, но то је ређе бивало; обично смо се у назори слагали; те је он м 
пажње и надзора.</p> <p>— Може, али тек ређе.{S} Још ви незнате по неки варошки свет.{S} Мушки  
 сам дуго и горко.{S} А кад је та врела река одшила, паде ми поглед на икону, на распетије спас 
ије знао шта чини.</p> <p>Опет је текла река времена, носећи и добро и зло у море заборава.</p> 
 да пишем Милану.</p> <p>Писала сам му, рекавши, да сам отишла од њих.{S} Сирота сам девојка, п 
</p> <p>Уздахнула сам и оборила очи, не рекавши јој ништа.{S} Било ми је срамота, да потврдим и 
врсте...{S} Попа ме неби ни разумео.{S} Рекао би ми можда — као у оној песми што је рекао свети 
олази путем, којим види да многи ходе,“ рекао је неко; приметала сам у своју обрану.</p> <p>— М 
> <p>„Отићићу, тек ако ме ти не љубиш,“ рекао је човек, кога сам некада тако жарко волела и ког 
.</p> <p>Погреб је био, као што је теча рекао: „госпоцки“ и величанствен.{S} Био је „цветан“ и  
ности.{S} Боривој је имао право, кад је рекао, да је у мени море осећаја, али да су потчињени р 
о би ми можда — као у оној песми што је рекао свети Петар баба Ани.{S} Знате, што сам ја лане у 
 тешко уздахнуо, спустио руке са лица и рекао одлучно:</p> <p>„Повешћемо га с нама.{S} У теби ћ 
, а шогор ваљда у обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да је при женидби главно капитал.“</p> < 
ађите ми кола; идем сестри од тетке у * рекла сам помајци спремајући своје ствари.</p> <p>„Сест 
 ме опет за руке.</p> <p>„Не шалим се“, рекла сам недижући очију и тако одлучним тоном; да сам  
да га не видим.{S} Кад сам их отворила, рекла сам хладно и одлучно:</p> <p>„Милане, иди кући же 
 човек!{S} Зар ти не знаш да си ожењен? рекла сам трудећи се, да га умирим.“</p> <p>„Знам.{S} А 
ера сам раније потражила своју сабу.{S} Рекла сам, да сам уморна.{S} Нисам ни слагала; уморила  
ам усамљена са дужности према другоме,“ рекла је старица, то ми беше доказ, да имам посла с пош 
<p>„Слажите се и будите брат и сестре,“ рекла је помајка, приказујући ме својој деци.{S} Но ми  
<p>„Па што се смејеш?{S} Тако то бива.“ рекла је Даница и почела ме утврђивати да је не издам м 
> <p>„Мајка тако хоће; биће ти венчана“ рекла сам, а глас ми је зацело морао дрхтати.{S} Тако м 
 обзирући се ни на што.</p> <p>Мајка је рекла: „заборавиће је поред друге богатије и лепште.“ Т 
на; још сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и баба-Мари.</p> <p>Нисам је мислила издати; али  
постељу, а мајка ме погладила по челу и рекла некако сухопадно;</p> <p>„Знала сам.{S} Та ти си  
о ви ме душо, нисте разумели.{S} Ја сам рекла: права љубав, а та незна за неверу.{S} Она се гас 
струци и да — заборавим.{S} Својима сам рекла, да сам се давно решила за то, а сада сам добила  
ра-дан сам отишла старици.{S} Тетци сам рекла да ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће допусти 
исам одређивала, шта је љубав; само сам рекла, да је она љубав права, која потиче из душевног с 
ја с тобом, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и свој разлог.</p> <p>Зар си и о мени так 
сте и ви Српкиња.</p> <p>— Српкиња сам, рекох, па седох опет на клупу.</p> <p>— И ја ћу се одмо 
p>Сад ме је тек старка интересовала, те рекох:</p> <p>— Ја би вас молила да ме одведете до њези 
рло добро и свеже.{S} Бојадишу га жутом репом и сафраном, ал ја то осетим по мирису, па волим п 
се бојим да не буде каква изгреда...{S} Ретки су и људи, који јачем искушењу не подлежу.{S} Па  
а, или подлегну одмах у почетку.</p> <p>Ретки су људи, које патња није кадра сломити.</p> <p>—  
нитија „биљка“ човечија срца и душе.{S} Ретко је земљиште у ком она ниче, а ретко се ко труди и 
{S} Ретко је земљиште у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и ње 
лика свота знатан капитал.{S} Сљед тога ретко беше недеље а да није на моји врати закуцао по ко 
ш влада.{S} Праве свете љубави, сада је ретко!{S} Та света љубав мужа и жене давно је детињариј 
 писмено саопштимо.</p> <p>Даница му је ретко испунила жељу; била је детињастија и несташнија о 
од, већ домаће васпитање и окона. „Дете ретко слуша оно шта му се каже, већ радо полази путем,  
њен као Обрадович?</p> <p>— Велики људи ретко су потпуно сретни.{S} Ако их не гоне људи, хоће д 
не и поштују тек устима, речма, а срцем ретко ко за њима жуди.</p> <p>— Зато и јесте све мање љ 
 бојала сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оставила сам тај посао Даници, но он 
и.</p> <p>— И то је само доказ, да таке реткости треба тим више штовати! прекидох је и нехотице 
{S} Седи.“ Било је све што сам му могла рећи.{S} Примио је понуду и ћутање опет настаде; ја сам 
 ниси ме морала обмањивати.{S} Могла си рећи: „не волем те!“ А не да ме тако гадно превариш!“</ 
 примила већ и ја.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чија је то песма, но она настави:</p> <p>— Добра  
 Тек после неколико тренутака могла сам рећи:</p> <p>„Зашто си то чинио?!“</p> <p>„Зашто? понов 
мешећи се.</p> <p>Он уздахну. „Хтео сам рећи, да би моја помоћ била незнатна.{S} Ти га љубиш и  
а рече:</p> <p>— Знала сам да ћете тако рећи.{S} Тако говори младост.{S} Кад неби ни она тако г 
{S} Но куда ми одосмо, а хтела сам само рећи, да моји греси нису обични.{S} Нисам ја никад гази 
а и задовољна; он је тако добар.</p> <p>Рећи ћеш:{S} А Душан? — Њега сам да боме волела, ал сад 
и......</p> <p>— Зашто, мајко?</p> <p>— Рећиће се можда, да вам је јунакиња сувише идеално ство 
мо обоје сретни.{S} Или ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да се са женом раставим?{S} Подићу и неб 
а као у грозници.</p> <p>„Што ћутиш?{S} Реци, да хоћеш.{S} То није грех: жени ћу оставити сво д 
} Знам их,“ рече ми сестра озбиљно; већ реци, шта чекаш?{S} Измећу толиких ваљда си могла једно 
последњим старичиним речма.</p> <p>— Па реците мајко, шта би требало женскиње да чини, да корак 
нала како он мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам опет весела и  
.{S} Чекала ме је.</p> <p>— Одржали сте реч, а већ сам мислила, не ћете доћи.{S} Но причекајте, 
како о томе мислим.{S} Ви слабо једете! рече она, нудећи ме.{S} Глете само; још ово парченце хл 
да тог.</p> <p>— Гле ви се и не чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће те пљенути рукама и по 
> <p>— Видите суревњивост мога друштва, рече она.{S} Није ништа племенито, но и опет у њојзи уж 
 је била — необична.</p> <p>— Политика, рече она, пруживши ми лист.{S} Невидим добро; ситна је, 
ко?</p> <p>— Баш тако сам и ја мислила, рече она, оборивши очи: а то је и цела истина; само је  
>— Тако сам од прилике нагађала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> <p>Обор 
 се.</p> <p>— Не, душо, врло ме занима, рече она узевши с ормана котарчицу с бресквама, ал дост 
чевидно јако узрујана.</p> <p>— Видите, рече промуклим гласом, у црвеном кавезу ми је Дамјан и  
</p> <p>— Деца се увек страше старости, рече спустивши се опет уз мене; али само с почетка.{S}  
/p> <p>— Чудно вам је што тако говорим, рече она тужно.{S} То показује добро срце или непознава 
о ми ниси казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и свој разлог 
ивену рукописану књижицу.</p> <p>— Ево, рече, пруживши ми. — Најпре сам вам хтела све усмено ка 
гледе у ходник, немају зрака ни толико, рече старка, кад нас је у собу увела.</p> <p>Примила са 
ла га је.</p> <p>— Добро велите, ћерко, рече старица а лице јој узе сетан, да не речем, болан и 
. </p> <pb n="140" /> <p>— Не бојте се. рече, благо се осмехнувши.{S} Неће ми ништа фалити.{S}  
у обе руке.</p> <p>„Шта да ти опростим? рече он не прихвативши их. „Љубав се изнудити не може,  
еможе с тобом тичати; боле га ножице! — рече ми мали Милан.{S} Сестре га звале „брацом“, па се  
е и боље познајеш.“</p> <p>„У тебе је,“ рече он не дижући очију и некаквим меким гласом, „море  
и Душана, шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но 
 на сметњи!“</p> <p>„Сирото моје дете,“ рече она тренутно, па ме загрливши и пољуби у чело.{S}  
p>„Још месец, два, па ће и Милан доћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' мајко, хоћемо ли га  
едајући на своје место.</p> <p>„Стано,“ рече он ухватив ме нагло за руке; „ти си много патила.. 
 тим ми опет приђе.</p> <p>„Остави то,“ рече узевши ми ђерђев из руку; „још ми та кошуља не тре 
“</p> <p>„Мани их с миром.{S} Знам их,“ рече ми сестра озбиљно; већ реци, шта чекаш?{S} Измећу  
ила.</p> <p>„Што дрхћеш, змијо глатка?“ рече промуклим гласом он. „Нисам дошо да иштем рачуна о 
 одао.</p> <p>„То је зацело наруџбина?“ рече он, показујући на шешир што сам радила.</p> <p>„Је 
кнула сам и дигла очи.</p> <p>„Опрости“ рече он пруживши ми мој дневник.{S} Давно сам опазио да 
м отвори канцеларију и отпочне радити,” рече мајка, узевши ме оштро на око.</p> <p>Мени јурну к 
ена у кући моје помајке.{S} Једног дана рече ми Даница поверљиво, да ми се јавио младожења, поп 
p> <p>Засмејала се некако чудновато, па рече:</p> <p>— Знала сам да ћете тако рећи.{S} Тако гов 
знадоше о њој баш ништа; само сека-Маца рече, — баш је била унела штрудлу — да је знаде. — Стан 
жљиво читала.{S} На једанпут диже очи и рече:</p> <p>— Читајте ово!{S} Прочитала сам гласно пок 
ва дана је отпутовао.{S} При поласку ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја тако осећам.</p> < 
Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно рече:</p> <p>„Добар бранилац.{S} Али овог пута се труди 
<p>Слушала ме је стрпљиво, и тада тужно рече: „Лако је теби, ал у мени као да су две природе; ј 
од родитеља.{S} Она радо пристаде и још рече, да ће ми храну давати бесплатно, а са прихода мој 
ече старица а лице јој узе сетан, да не речем, болан израз.{S} Зар се данас склапа брак из узај 
</p> <p>„Ћути Милане, ћути!{S} Већ таке речи су грех из уста ожењена човека.</p> <p>„Нећу, да ћ 
дужности према другоме.</p> <p>Последње речи изговорила је једвачујно а глава јој клону на прси 
е је поред друге богатије и лепште.“ Те речи звучаше ми непрестано у души; и ја сам остала да ж 
оне песме.</p> <p>— Добро пише.{S} Вади речи из срца и душе.{S} Ту је опет преврнула неколико л 
во!{S} Прочитала сам гласно показане ми речи.{S} Оне су гласиле</p> <quote> <l>Па се моли тамо  
аписала то неколико хладни и равнодушни речи!</p> <p>Да заборавим своју тугу требало ми је што  
} Чудно ми је и самој.{S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме чисто говорити и оно што морам.{S} Раз 
p>Од тога доба није ми изјављивао љубав речима, али је сваки поглед козивао, како му је у срцу. 
ада, тек да ми нанешену неправду топлим речима олакша.{S} Та он је био мушки, па ако је мене мо 
а руке, уверавјући ме нежним и страсним речима о својој љубави.</p> <p>Ћутала сам и јецала.{S}  
 у њима — врши се, али како?!{S} Свађа, речкања, пребацивање, гунђање, плач и уздисаји свакидаш 
носе, хвале, цене и поштују тек устима, речма, а срцем ретко ко за њима жуди.</p> <p>— Зато и ј 
ја и бол звучаше у последњим старичиним речма.</p> <p>— Па реците мајко, шта би требало женскињ 
борби живота нестане!</p> <p>— По вашим речма, спољашња лепота мало утиче на праву љубав?</p> < 
 роман или приповетку, него тек по неке решавајуће догађаје из свога живота.{S} Појединости нек 
о друге породице, да пренашам гласове и решетам ову или ону кућу, као што то чине многе токорсе 
.{S} Својима сам рекла, да сам се давно решила за то, а сада сам добила журан позив од те и те  
p>Био ми је загонетка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је заволео — другу. </p> <pb n="161" /> < 
ништа пречила, ал опет нисам мога да се решим за удадбу по рачуну.{S} Егзистенцију сам себи оси 
ћ.</p> <p>Лепим није хтео, за то је суд решио 10 фор. месечно.{S} Могла сам добити и више, но ј 
а често хвата и „паметне“ и „племените“ рибице! ...</p> <p>Да се лакше могу поновити — ако дође 
аш као да ниси свестан створ, већ мртва роба, која остане у дућану, што нема купаца, или што је 
, да су таки људи у самој ствари „лакша роба“ ...{S} Ти и незнају шта је љубав.{S} Разумем, пра 
ема купаца, или што је лошија од остале робе.</p> <p>Кад човек чује, или чак и осети таку пресу 
журан позив од те и те фирме.{S} Готову робу понела сам са собом а остало оставила да шогор у р 
ицом стиже тело.{S} Тамо ће га дочекати родбина са свештенством, па са станице одма сњим у гроб 
ва, кад човек нема своје деце ни блиске родбине.{S} А уз то има велику титулу а мало — новца; п 
имати бољу матер, но у жени, која га је родила, ал не схваћа и занемарује своју дужност.“</p> < 
 за оно мало новаца што ми је остало од родитеља.{S} Она радо пристаде и још рече, да ће ми хра 
ста мени је врло чудно понашање такових родитеља, особито матера.{S} Зар оне не увиђају, каква  
саучешћем.</p> <p>„Сетила сам се својих родитеља,“ био ми је одговор.</p> <p>Те вечери добила с 
аничника, јединца сина прилично имућних родитеља.</p> <p>Родитељи његови искаше, да одмах звани 
ању,“ говорио је он, „овако нећу срдити родитеље, а бићемо обоје сретни.{S} Свет ће само знати, 
о би било, да ради оне церемоније срдим родитеље а нас обоје изложим сиротовању,“ говорио је он 
ми се није допало, али деца се волела а родитељи не попуштају, па шта сам знала друго чинити, ј 
изјавио, да хоће да ме узме, хтедоше га родитељи искључити из наслеђа.{S} Хтели су богату парти 
 10 година.{S} Он и тетка беху ми драги родитељи.{S} Кад су ме примили, било ми је тек пет годи 
према момку; али тој погрешци су обично родитељи били узрок; млада срца била су бар увек непокв 
 сина прилично имућних родитеља.</p> <p>Родитељи његови искаше, да одмах званично предам сво св 
<p>Избор младожење оставила сам њезиним родитељима, а поглавито њојзи.</p> <p>Они изабраше ваља 
 да прими 10 фор. што јој је шиљао неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} Мало је говор 
о никад нећу заборавити.{S} Па и сирота рођака још доста млада лепа женица, толико је плакала з 
 и онда је била мирнија.</p> <p>— Је-ли рођака дошла? питала сам радознало.{S} Знала сам да је  
.{S} Па како се радовала, кад је видила рођаку!{S} О, то никад нећу заборавити.{S} Па и сирота  
ућњег газду да телеграфише по неку њену рођаку тамо у Срем.{S} Учинимо јој по жељи и онда је би 
ма.{S} Мајка и Даница беху отишле некој рођаци у посету.</p> <p>Ја сам везла, а он је у другој  
и пружити руку и јавити се и на блиским рођацима својега мужа, а често и својим, тек за то, што 
ен-дан.{S} Хахаха! — Педесети девојачки рођен-дан!</p> <p>Ху, како је хладно!{S} Ветар хујуче а 
тати:</p> <p>И опет девети фебруар, мој рођен-дан.{S} Хахаха! — Педесети девојачки рођен-дан!</ 
е лакоумље и себичност.{S} Зар је човек рођен тек да само ужива?{S} Зар он нема племенитија поз 
волела, њега сам поштовала и волела као рођена брата.</p> <p>Сад ме је опет нашао.{S} Практицир 
 је мени необично одано, скоро већма но рођеној матери својој.</p> <p>Мајчински осећаји пунили  
ћи се.{S} Десет година ме поштовали као рођену матер своју.{S} Једанаесте године заболеше ме оч 
, да ме имају у старости издржавати као рођену матер своју, а док сам млађа, издржаваћу се сама 
 Ништа друго, већ да проклиње час свога рођења!{S} Заиста мени је врло чудно понашање такових р 
лонила где год, па читала какав немачки роман или по коју првину М. Видаковића, које је мајка т 
допунио.</p> <p>Но да скратим; не пишем роман или приповетку, него тек по неке решавајуће догађ 
поветком не ћете стећи гласа.{S} Таких „романа“ мало ћете продати......</p> <p>— Зашто, мајко?< 
о и тужно гледале су ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхтала а смртоносно оружје пало са праско 
што живовати живот без сврхе?{S} И моја рука одапе пиштољ.</p> <p>„Збогом Боривоју!....{S} Због 
е смркло а срце ми стегнула нека ледена рука. </p> <pb n="157" /> <p>Кад сам се освестила, лежа 
хтало, па сам осећала да ће задрхтати и рука...</p> <p>Уздахнуо је и махнуо руком преко чела.</ 
а је, припасаћу кецељу и на ново засука рукаве, чим ме похвали — и ради чак и оно, што је мој п 
“, подржавајући устима тичије пипкање а рукама лепршање.</p> <p>Сад ми друго не остаде, већ да  
о не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те на рукама носити и бићемо обоје сретни.{S} Или ако нећеш т 
ла сам се од призора тог и покрила лице рукама.{S} Он их нежно скиде и загледа ми у очи.{S} Скл 
p>„Мој син?“ јаукнуо је он, покрио лице рукама и стајао немо и непомично.{S} Груди му се бурно  
 она.{S} Ја сам држала да ће те пљенути рукама и побећи од мене.</p> <p>Погледала сам је не раз 
а већма него пре.“</p> <p>Узео ме је за руке, уверавјући ме нежним и страсним речима о својој љ 
 са мене.{S} Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно рече:</p> <p>„Добар бранилац.{S} Али овог  
<p>„Стано,“ рече он ухватив ме нагло за руке; „ти си много патила... патиш и сада.{S} Но буди п 
Шалиш ли се? питао је узевши ме опет за руке.</p> <p>„Не шалим се“, рекла сам недижући очију и  
прости!“ молила сам га, пруживши му обе руке.</p> <p>„Шта да ти опростим? рече он не прихвативш 
амажите комадић и том малом.{S} Из ваше руке радије ће јести. </p> <pb n="145" /> <p>— Зашто; м 
ечаше моје две ученице тарући ми чело и руке, а чело ногу стајаше он погнутом главом и сузним о 
ита загонетко!“ узвикну он, пустивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p 
ковича, а и Караџића и све што ми је до руке дошло.{S} Камо среће да нисам ништа читала!{S} Ста 
тајао.{S} Затим тешко уздахнуо, спустио руке са лица и рекао одлучно:</p> <p>„Повешћемо га с на 
неког времена дође и он у врт.{S} Преко руке је носио моју мараму.{S} Сад је изледало да је мир 
што је тако анђеоска створа, па дошла у руке нечовеку......{S} Од ње је доста, што је лепа и шт 
ави своје?!</p> <p>Предала сам му све у руке, уговоривши, да ме имају у старости издржавати као 
 беше много хладнији него обично.{S} Ни руковали се нисмо, а иначе нам је то био обичај.</p> <p 
> <p>Тргла сам се од те мисли и махнула руком преко чела; ваљда да је отерам.{S} Али све заман; 
 па ма иначе како да сам чезнула за том руком...{S} То је видите узрок, а не хладно срце.“</p>  
и и рука...</p> <p>Уздахнуо је и махнуо руком преко чела.</p> <p>Настала је несносна тишина.{S} 
Сузе јој се засијаше у очима.{S} Она их руком убриса и настави:</p> <p>— Три дана пред смрт, мо 
ми поглед на адреси тој.{S} Познала сам рукопис — Миланов.</p> <p>Задрхтала сам. „Шта ће сад од 
па суди!</l> </quote> <pb n="151" /> <p>Рукопис је био обичан, а правопис, на моје чуђење, нов  
тако беше у њој неколико дењчића другог рукописа; а разметнуто било је нешто папира и неког црт 
и онда извади чак са дна једну сашивену рукописану књижицу.</p> <p>— Ево, рече, пруживши ми. —  
и, седила је дубоко у ноћ и читала неку рукописну књижицу.{S} Кад је прочитала, спалила је ту у 
Доситеја Обрадовића, које су биле још у рукопису.</p> <p>Све сам радо читала, но Обрадовићеве б 
{S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за руку и одведе у твоју собу, да ми покаже шешир, што јој 
о у собу, дошла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане што је чинио, те уђосмо заједно у кућу 
драви и сретни.</p> <p>Старка ми стиште руку.</p> <p>Ја сам и нехотице привукла њезину руку сво 
p>„Остави то,“ рече узевши ми ђерђев из руку; „још ми та кошуља не треба, па не квари те очи; в 
е, отмене „даме“ стиде на улици пружити руку и јавити се и на блиским рођацима својега мужа, а  
ва; а понос ми није допуштао, да „лижем руку,“ која се могла ма у шали на мене измахнути, или к 
 кћери.</p> <p>Опростила сам се на брзу руку, обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне ме задржав 
а.{S} За то сам одмах отворила на своју руку радионицу и трговину шешира, где сам са две девојк 
зи уживам; видим, да ме воле бар у неку руку...</p> <p>С тим отвори и зелени кавез.{S} Аполо и  
p> <p>Ја сам и нехотице привукла њезину руку својим уснама и пољубила је.</p> <p>Тако се растад 
<p>Извила сам своје из његових усијаних руку.{S} Срце је у мени дрхтало, па сам осећала да ће з 
</p> <p>То је било пре две недеље...“ А румен стида суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се  
шевљењу дужности а лице јој облила лака румен.{S} Гледајући је тако појмила сам њезино некадашњ 
се сећам свог учитеља.{S} Крупан, сед и румен старац.{S} Дође до душе раније у школу, но што са 
цати, но тек за тренутак; после ме обли румен стида; и свега нестане. „Која вајда,“ севну ми кр 
косе, бисер зуба, чарних очију и бела и румена лица, већ којој је главни основ узајмио поштовањ 
 једра плећа љубљене особе спадну и кад руменило са лица у борби живота нестане!</p> <p>— По ва 
д ми се у машти указа жена с дететом на руци.</p> <p>Обоје ме прекорно гледали.</p> <p>„Не отим 
ињао, да је подне већ прошло.</p> <p>За ручком сам питала течу и тетку, знајули што о фрајла-Ст 
ати, месити прати и све женске домаће и ручне послове.{S} Мене је осим тога дала изучити и маша 
ће да има љубљену особу пошто по то; па руши све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, ве 
акињу, „што се меша са сваким;“ те тиме руши углед кругу, у коме се налази.{S} Така „простакиња 
јем.{S} Доцне је, али да није било лако рушити своју срећу за рад дужности, то је истина!</p> < 
ог адвоката, а у шогора беше син Душан, с ким се још од пре познавао.</p> <p>Душан је био мојих 
и женског човека.</p> <p>— Ту се мајко, с вама не слажем.{S} Зар је љубав и поштовање једно ист 
дило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с таком пажњом, као да сам какво слабо болесно дете.</p 
 дрхтало, но поглед сам мирно издржала; с последњим издисајем моје љубави према Милану никла ми 
„а знај, да за мене више среће нема.{S} С мајкином исповести одлетила је за увек.{S} Патња је м 
S} Од свега је остала само успомена.{S} С те стране није ми удадба ништа пречила, ал опет нисам 
звисило над њиме, па нико не замера.{S} С радошћу узима стан тако усамљено женскиње у друштву с 
<p>„Све муштерије што ме и сад ишту.{S} С годинама порастиће ми и капитал.</p> <p>Сестра се нас 
мо.{S} Дакле с његове стране је љубав а с њене тек симпатија и сажаљење!{S} Зарад њезине милост 
 него кад може да задовољи оне, који га с љубављу сретају! </p> <pb n="152" /> <p>Још и сад се  
а и рекао одлучно:</p> <p>„Повешћемо га с нама.{S} У теби ће имати бољу матер, но у жени, која  
обично одата.{S} Доцније сам видила, да с тога што је волела Душана, надала се сиротица да ћу п 
 ниси удата, и то је довољан разлог, да с неким презирањем о теби говори.{S} Баш као да ниси св 
 варалице, које често ступе у савез, да с удвојеном силом још лакше варају и левентују, али чим 
? ви и пишете?{S} Незадовољни сте можда с оним што вас окружава?{S} Али с мојом приповетком не  
<p>— Зашто ми ниси казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и св 
мо.</p> <p>Кад сам се сутра дан упутила с тетком жељезници, једва смо улицом пролазиле, тако је 
тарица, то ми беше доказ, да имам посла с поштеном женскињом.{S} Друга каментара није ми требал 
не љубави, кад ми се у машти указа жена с дететом на руци.</p> <p>Обоје ме прекорно гледали.</p 
 Гле, даћу ти јабуку!</p> <p>Док је она с неког орманчића донела јабуку, разгледала сам јој соб 
м имала; али љубав је најосетљивија, па с тога често и неповерљива.</p> <p>Кад је то видео, хте 
еном Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви су добри и сви ме во 
.{S} Усили се, па те дочека Бог те пита с каквим ђаконијама.{S} Често таким, да убија кућу.{S}  
ам јој собицу.{S} Била је малена избица с једним прозором.{S} Сав намештај је био: једна постељ 
ар сам ја лења, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на 
„Врло појетички; само се канда не слаже с истином.{S} Зар ти није већ дневник казао, да се то м 
жицу донети.</p> <p>— Секо, баца неможе с тобом тичати; боле га ножице! — рече ми мали Милан.{S 
и тешко.{S} Питала сам и Душана, шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и јуче. 
ођох тражити тетку.</p> <p>Нашла сам је с неким познаницима тек на станици.{S} О старици јој ни 
 изискивала и друга дужност.{S} Тако је с мајчинском љубављу, а тако треба да буде и код полске 
поболи тичица, па већ се питаш: да није с твоје кривице?{S} А оне, матере, занемарују своју дец 
а, кад сам прочитала то писмо.{S} Дакле с његове стране је љубав а с њене тек симпатија и сажаљ 
} Примити је никако нисам смела, бар не с мирном савешћу.{S} Навикнут је био на комотан живот и 
ште им је хладно и природно.{S} Дружење с мушки интимно, често интимније но с женскињом.{S} Ост 
утак, много тежи и од онога, кад сам се с Миланом растала.{S} Тада — а сад — супарница.</p> <p> 
о се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тера — швиндлерај.</p> <p>Узд 
ог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом радо разговарала, онако, као некада; можда не б 
окорсе у госте, па све књижурине вучете с вама.{S} Ту вас ко може видити, а знате, — ко хоће да 
p> <p>— Шта ће вам?{S} Ваљда не мислите с њоме на јвност?</p> <p>Поруменила сам.</p> <p>— Ништа 
аиста жалосно.{S} Срам их било!{S} Хоће с картањем на новац бајаги неке забаве.{S} Лепа забава, 
а различитих књига.{S} Упознао нас је и с немачком литературом.{S} Сви дечији писци и песници т 
S} Ја, која сам дотле сањала о љубави и с оне стране гроба и држала, да никога више љубити не м 
те сам и његово захтевање свагда радо и с вољом испунила.</p> <p>Тим начином зближисмо се ја и  
а она неби пустила од себе, онда кад би с њоме заједно пропало, а у даљини се сијао зрачак наде 
е можда с оним што вас окружава?{S} Али с мојом приповетком не ћете стећи гласа.{S} Таких „рома 
т.{S} Исто тако не силази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица вечито у  
ратним кућама они прозори, што су равни с тротуаром, прозори обитаћих соба.{S} Дотле сам држала 
 за тим сам према свом стрпљењу и пажњи с којом сам читала, добила по неку награду; обично воћа 
, душо, врло ме занима, рече она узевши с ормана котарчицу с бресквама, ал доста си на глас чит 
ам имала ни каде.{S} Баш је стигао влак с бароном.</p> <p>Погреб је био, као што је теча рекао: 
тински и већма него себе</hi>; а не тек с моментани страсни осећаји животињска нагона, који су  
 та незна за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим животом само сам још додала: да човек, ако се н 
жења добија и у месту ваљану девојку ал с мање мираза...</p> <p>Прекинула сам читање и питала:  
апутао је пламтећим оком. „Остани, имам с тобом да говорим.“ Па ме ухвати око паса и пољуби у ч 
о топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с педесет година млађа.{S} Видим, да има неког, ко ме р 
све јасно.{S} Поглед јој се није слагао с оним старачким лицем.{S} У том погледу лежала је нека 
м не умем казати.</p> <p>— То је баш ко с Димитријем Обрадовичем.{S} А је ли бар он срећан, или 
а млађег од себе.{S} То се није слагало с моји назори.{S} Али све бадава; ја сам га поштовала и 
ече спустивши се опет уз мене; али само с почетка.{S} После обично постану добри пријатељи.{S}  
ење с мушки интимно, често интимније но с женскињом.{S} Остало је женскиње ограничено, а оно се 
аве ферије.{S} Боривој; учио је заједно с Миланом једну исту струку.{S} Иначе је био честит, ра 
Сав намештај је био: једна постеља, сто с две столице, канабе, шифонер и један орманић с рафом, 
S} Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} Већ с питањем сам хтела потврђујући одговор.</p> <p>Дете по 
толице, канабе, шифонер и један орманић с рафом, на коме је стајало нешто порцуланска и стаклен 
 да црпи! — Где тога није, дере му кожу с леђа, да накити своју душевну наготу.{S} Право има, к 
три стотинице, а он може добити девојку с хиљадама!“</p> <p>„Сирота Стана, како ће јој бити!“ ј 
 усрећи.{S} Зато одавно меркају девојку с новци, а он одмах препоручио мене.{S} Партија је добр 
има, рече она узевши с ормана котарчицу с бресквама, ал доста си на глас читала.{S} Ја не би мо 
и по вољи да наставим?“</p> <p>„Мани их с миром.{S} Знам их,“ рече ми сестра озбиљно; већ реци, 
м, да ме воле бар у неку руку...</p> <p>С тим отвори и зелени кавез.{S} Аполо и Дијана радосно  
ам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио из собе.</p> <p>Како ми је било, тешко 
чи моју постојбину, фрушку гору.</p> <p>С моје стране не беше дакле никакве кривице, па и опет  
а моју примедбу и тужно додала.</p> <p>„С тога ћу пропасти.“</p> <p>Природа јој беше доиста заг 
 белешке? читај, бар да чујем.“</p> <p>„С драге воље; само док га донесем.“ Донела сам и читала 
оже свестан човек заволети мртву лутку, са њезина шарена одела, исто тако не може истински воле 
еци.{S} А она је доста кажњена и онако; са снахом се није слагала, па је умрла код Данице, која 
ече, да ће ми храну давати бесплатно, а са прихода моје „сермије“ да се одевам. „Тако ће бар не 
.{S} Глете само; још ово парченце хлеба са маслом.{S} Та узмите, тек сте га коштали!{S} Немојте 
 Та зар је један, који се оженио тек да са жениним имањем господски левентује <pb n="149" /> и  
оту.{S} Право има, кад је нашла медведа са дебелом кожом!...</p> <p>Старка беше дошла у ватру.< 
реме мога боловања, после оног растанка са Миланом.</p> <p>Душан је знао све тајне моје, но Бор 
ме је стрпљиво слушао, не скидајући ока са мене.{S} Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно реч 
{S} Често бих таки брачни пар споредила са две варалице, које често ступе у савез, да с удвојен 
 је нека младалачка живахност, помешана са искреношћу и добротом.</p> <p>Поглед је био у правом 
ина је света, да је свака љубав спојена са тежњом и чежњом, да нам је љубљена особа у близини и 
 и сумњиче.</p> <p>„Остала сам усамљена са дужности према другоме,“ рекла је старица, то ми беш 
ти.{S} Овако сам остала вечито усамљена са дужности — дужности према другоме.</p> <p>Последње р 
же тело.{S} Тамо ће га дочекати родбина са свештенством, па са станице одма сњим у гробље.{S} Т 
га дочекати родбина са свештенством, па са станице одма сњим у гробље.{S} Тако то бива, кад чов 
} Подајте и маломе.{S} Ено се опет игра са мачком и псетом, „мојим друштвом.“ Заборавила сам да 
ше је само као простакињу, „што се меша са сваким;“ те тиме руши углед кругу, у коме се налази. 
акве кривице, па и опет их брзо нестаде са света; колера их једног дана све покосила.{S} Још и  
.{S} Затим тешко уздахнуо, спустио руке са лица и рекао одлучно:</p> <p>„Повешћемо га с нама.{S 
у башту.</p> <p>„Што плачеш?“ питала ме са саучешћем.</p> <p>„Сетила сам се својих родитеља,“ б 
ом да светли пред светом, разуме се, не са душевним својствима и здрављем, већ у спољашњем блес 
 која потиче из душевног сродства, а не са спољашњости, заноса или животињског нагона.</p> <p>— 
е бабадевојке, која се грозила трговине са срцем и гадила пољупца — без љубави.</p> <p>Старка з 
жност да га одбијем. „Он брка поштовање са љубављу, а док први занос пређе па увиди, да сам и ј 
ли ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да се са женом раставим?{S} Подићу и небо и земљу док до цељи 
ше...“</p> <p>„Љубила сам га,“ те ми се са усана.</p> <p>Он се болно осмехнуо.</p> <p>„Рђава из 
" /> <p>— Па шта да се ради? омачеми се са усана, после неколико тренутака.</p> <p>— Шта да се  
 ваљало журити.</p> <p>Опростила сам се са старицом, обећавши, да ћу скоро доћи и књижицу донет 
а у дому моје помајке, долазио је чешће са својом мајком.{S} Једном је у нас провео читаве фери 
и мислила! одјекну ми у души, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој постељи.</p> <p>„Шта т 
} Оне гледају у свет смело, разборито и са самопоуздањем.{S} Све су дурашне и еманциповане од с 
 неко време по кутији и онда извади чак са дна једну сашивену рукописану књижицу.</p> <p>— Ево, 
ти — ако дође до „замерке“ — повела сам са собом и малог Милана, теткиног трогодишњег синчића.< 
е и те фирме.{S} Готову робу понела сам са собом а остало оставила да шогор у ред доведе.{S} И  
ку радионицу и трговину шешира, где сам са две девојке радила неуморно.</p> <p>Једног дана ради 
ам.</p> <p>То је трајало, све док нисам са ужасом увидела, да је баш то само прегоревање и бриг 
апутала:</p> <p>„Оче, јеси ли задовољан са својом јадном ћерком?{S} Делала сам по твојој светој 
 — После неколико дана био је већ веран са ћерком богата поседника П...ћа.{S} Да ли из наклонос 
говори глас „р“; обично га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим изостављао.</p> <p>Умери 
ижица је учинила, што „баца“ није могао са „секом“ да — тичи.</p> <p>Тетка је далеко изашла пре 
 да расечем лубеницу.{S} Ено мали сишао са столице.{S} Не занима га наша „полемика.“</p> <p>Хте 
ог љубопитства не ступа се у познанство са особом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитс 
и је задрхтала а смртоносно оружје пало са праском на земљу. </p> <pb n="162" /> <p>„Не, мајко, 
ећа љубљене особе спадну и кад руменило са лица у борби живота нестане!</p> <p>— По вашим речма 
ја ћерко, и више ништа.{S} Хоће заједно са децом својом да светли пред светом, разуме се, не са 
отину других, а остала сам овако, нешто са дужности а нешто баш са тог топлог срца и поноса.</p 
>— Како би ти мајка радо учинила радост са једном таком тичицом; само кад ми неби биле тако ода 
 — пре него ма коју карташицу или особу са мрачном прошлошћу, али светлом титулом и пуним џепом 
а стан тако усамљено женскиње у друштву са каквим добрим другом; неће становати у једној соби,  
ртију и од племићке крви, а не машамоду са три четири хиљаде.</p> <p>Да не изгуби наслеђе, пред 
еде.</p> <p>Милан никако да скине очију са кавеза, а образићи му се заруменили.</p> <p>Она га п 
S} Држа ла је и она, да се тек у додиру са госпоштином и „салонским светом“ човек образовати и  
ам овако, нешто са дужности а нешто баш са тог топлог срца и поноса.</p> <p>Дужност ме је често 
ко живље и веће место; ако се не сложиш са сестром, имаш свој новац а вешта си машамода, па отв 
"titlepage"> <p>ДРАГА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књиг 
>Тога вечера сам раније потражила своју сабу.{S} Рекла сам, да сам уморна.{S} Нисам ни слагала; 
у.{S} Око мене беше необична тишина.{S} Сав велико-варошки жагор: хука, звиждукање пекара, жеље 
 је малена избица с једним прозором.{S} Сав намештај је био: једна постеља, сто с две столице,  
 да је ненадмашив; а ја само знадем, да сав његов рад радо читам, и да би га све више и више чи 
 сам је и дворила; за то ми је оставила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је то честита и добра д 
 кадифа и злато, — то јој је сва жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте, ћерко моја, само животињски по 
ила са две варалице, које често ступе у савез, да с удвојеном силом још лакше варају и левентуј 
аучешћу, пожртвовању и помоћи од — така савезника?!</p> <p>Док траје новца, левентују обоје и с 
 онда, човеку по кад и кад и преври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал тек је тешко — самовати.{ 
је то тако? — Је ли морало тако бити? — Савест ми је чиста и мирна, али срце и опет боли...{S}  
зума.{S} Међу тим слабо се ко обзире на савете његове, већ се поводи за срцем и одаје љубавном  
 је никако нисам смела, бар не с мирном савешћу.{S} Навикнут је био на комотан живот и раскошну 
.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам се савлађивала, тежио је за њом и тражио је, а сад кад је  
смејао се он.</p> <p>Како неби било!{S} Сад сам вам тек прочитала пролећне месеце и неколико ст 
наче ме други пут нећете посетити...{S} Сад ће најбоље бити, да расечем лубеницу.{S} Ено мали с 
ила су бар увек непокварена и чиста.{S} Сад је и то друкчије.{S} Сад и момак од 17—20 година не 
на и чиста.{S} Сад је и то друкчије.{S} Сад и момак од 17—20 година не тражи жену, већ новац. — 
 том старка подиже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било све јасно.{S} Поглед јој се није слагао  
е чиста, ал тек је тешко — самовати.{S} Сад је јецала.</p> <p>— Зар немате никог свог? питала с 
?{S} Па морате ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; говорила је спустивши се до мене н 
, лаку ноћ!{S} Сутра ћемо наставити.{S} Сад лези и ти, већ је касно а теча ти је легао, па немо 
ити уједно?</p> <p>Тако ћу и чинити.{S} Сад још све добро памтим, а после? — После ће ме можда  
почеше пипкати шећер.</p> <p>— Тако.{S} Сад сте заслужиле, смејала се старица.{S} Ко не ради не 
 Гле првих бресака, па покваси грло.{S} Сад сам се сетила, да твој део добила ниси.</p> <p>— Ва 
неколико тренутака.</p> <p>„Наравно.{S} Сад ме и боље познајеш.“</p> <p>„У тебе је,“ рече он не 
да плаћа кирију за „анштендиг“ собу.{S} Сад је тамо у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни о 
{S} Преко руке је носио моју мараму.{S} Сад је изледало да је миран, само је био блеђи но обичн 
{S} Држала сам је до подне у бунару.{S} Сад је у газдаричином подруму. — Склоне ми по где што,  
— ту се старка болно и гласно засмеја — сад љубим моје канарине, мачку и псето.{S} Смешно је, ј 
Застала сам.{S} Она ме погледа, преко — сад још већма — увела лица, пролети јој зрачак радости  
 пример, и ја сам некада љубила људе, а сад — ту се старка болно и гласно засмеја — сад љубим м 
ађивала, тежио је за њом и тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сваку изјаву.</p> <p>Био ми  
 писмо комотно читала мајци и Даници, а сад сам при сваком нежнијем изразу његовом поруменила и 
д сам се с Миланом растала.{S} Тада — а сад — супарница.</p> <p>Даринка јој беше име.{S} Била м 
 ви рано, толико зацело имате?{S} Па га сад не упуштајте.{S} Лепо је бити попадија.{S} За то ми 
к, најбоље је гошћење.</p> <p>Дабоме да сад тога нема.{S} Чујем каква је сад мода.{S} Усили се, 
/p> <p>Од саме зараде своје нисам могла сад живети, те молим зета, да ми даде припомоћ.</p> <p> 
идети.{S} Дуже нисам могао издржати, Па сад ме осуђуј како знаш!{S} Дошао сам, да те још једном 
 посредни убица читавих породица.{S} Па сад оне, Српкиње, поносите питомице Душанове славне цар 
 <l>Љубав је тек чисту хтело.</l> <l>Па сад не знам грех шта ми је,</l> <l>Или је грех правду т 
оме да сад тога нема.{S} Чујем каква је сад мода.{S} Усили се, па те дочека Бог те пита с какви 
 залогај.</p> <p>„Смрт или вид“ била је сад сва жеља моја. — Све што сам још своје имала, претв 
S} Осим тичијег цвркутања, продирало је сад још кроз ваздух тек по неки сребрнаст дечији гласић 
мо док почнем седити...</p> <p>— Ето је сад опет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се смеје.{S}  
 се њега и породице му.{S} Но у њему је сад тек беснила „плава крв“. — Осећао се увређен, па из 
 још данас.{S} Доћи ћу за цело; само ме сад светина оцепила од мога друштва, па се морам журити 
и нагонила ме, да онако учиним, а да се сад не видимо изчекује дужност — твоја.</p> <p>Заборави 
} Црте лица биле су правилне, ал јој се сад од слабости испупчиле јабучице од образа и безубих  
им, да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љубим хиљаду пута већма него пре.“</p> <p>Узео ме ј 
S} Све што си успела, само је то, да те сад љубим још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Без теб 
 Миланов.</p> <p>Задрхтала сам. „Шта ће сад од мене?{S} Зар није било доста увреде?!{S} А друго 
упу; ради других; мени није нужна.{S} И сад све памтим много јаче, него оно, што се јуче десило 
узети?!“</p> <p>„Све муштерије што ме и сад ишту.{S} С годинама порастиће ми и капитал.</p> <p> 
се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи на мени?{S} Зар  
у море заборава.</p> <p>Просилаца сам и сад имала: младих и старијих, момака и удоваца, богатих 
у сретају! </p> <pb n="152" /> <p>Још и сад се сећам књига које ми је осим Доситејевих допуштао 
 патила.{S} То нека ти је утеха.{S} Али сад је све прошло.{S} Дужност моја према мајци нагонила 
е љубила нема сумње, а осећам, да ме ни сад презирати не можеш.{S} Па зар неби било лудо, кад с 
ам кораке и слатко се насмејала.{S} Тек сад сам видела, да и ја нисам искључена из наслеђа праб 
 А Душан? — Њега сам да боме волела, ал сад га не волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. 
сам некада тако жарко волела и кога сам сад опет љубити почела.{S} И већ да подлегнем моћи проб 
вој.</p> <p>Да је он заволео, јасно сам сад видила.{S} Како је она осећала, нисам хтела да испи 
е њих двоје радо гледе, но она је то до сад увек одрицала.)</p> <p>Чим се венчамо, отпутоваћемо 
еше само слушкиња и мала Данка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за руку и одведе у твоју со 
} А зар није већи грех, да се растанемо сад, кад сам и по други пут увидео, да смо створени јед 
а одбила; нисам знала како он мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја с 
најсту годину сретно и задовољно.{S} Но сад на једанпут паде опет судбини на памет да се самном 
ико сам пута мислила о вама.{S} Особито сад од кад —</p> <p>Старица застаде, а од старости сузн 
{S} Дође до душе раније у школу, но што сад учитељи долазе, али прозове нас једно да говоримо н 
 то и нећу да уображавам, да сам му већ сад симпатична.{S} То би дошло тек доцније, кад би поче 
 се за времена згодно постирала.</p> <p>Сад ми тек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспр 
овала и волела као рођена брата.</p> <p>Сад ме је опет нашао.{S} Практицирао је у месту код нек 
 и мачку — смејала се сека-Маца.</p> <p>Сад ме је тек старка интересовала, те рекох:</p> <p>— Ј 
кина мира пристала на — најмање.</p> <p>Сад сам сасвим усамљена.{S} Сви сродници осим Данке већ 
ичије пипкање а рукама лепршање.</p> <p>Сад ми друго не остаде, већ да кажем истину.</p> <p>— З 
м, да се оженио Маром Базићевом.</p> <p>Сад ми је било све јасно.{S} Мојој помајци не беше дост 
ош цвећа. ма да ми није требало.</p> <p>Сад сам била мирнија.{S} Закључила сам да своје осећаје 
 сада још влада.{S} Праве свете љубави, сада је ретко!{S} Та света љубав мужа и жене давно је д 
ила сам много док сам те заборавила.{S} Сада је све прошло, па нек вам је просто!</p> <p> <hi>С 
 да тражим младожењу, послушаћу вас.{S} Сада још нећу.{S} Допало ми се да читам.{S} Док прочита 
ивлачила ме њојзи њезина спољашњост.{S} Сада ми је то шупље шаренило досадно а живот несносан.{ 
 рекла, да сам се давно решила за то, а сада сам добила журан позив од те и те фирме.{S} Готову 
увреде?!{S} А друго за цело неће.{S} Та сада има још жену и дете!“</p> <p>Хтела сам га не отвор 
је доста патила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ у животу.....“</ 
о другоме били од почетка, па тако је и сада. </p> <pb n="164" /> <p>Док сам сумњао у тебе, при 
за руке; „ти си много патила... патиш и сада.{S} Но буди паметна, буди снажна а време ће све из 
.</p> <p>Мајчински осећаји пунили су ми сада душу.{S} Ни једна жртва није ми била велика, кад с 
ерко моја, само животињски полски нагон сада још влада.{S} Праве свете љубави, сада је ретко!{S 
жи даље?!“ Тако је видиш било, а не као сада.{S} Умориш се ко псето од силних питања.{S} Тек шт 
 те видим и усмено кажем шта сам све до сада препатио.</p> <p>Очекујући одговор, твој несрећни< 
а мој некадашњи нагли одлазак у башту и садашња молба да ми опрости, утврдила га је још већма у 
о и онда, кад носилац тих врлина у гроб сађе; љубимо ли лепоту спољашњу, она ће нас заносити до 
перо, када се покрену у мени нека врста сажаљења: „Ако можда не мисли да врећа?{S} Ако је можда 
тране је љубав а с њене тек симпатија и сажаљење!{S} Зарад њезине милостиње презрео је моју љуб 
на и неморалних жеља баш под том фирмом сакрива!{S} Та зар је један, који се оженио тек да са ж 
 их је ипак дознао.{S} Љубав је најтеже сакрити.{S} Видио је шта ми се збива у срцу и зрачак ср 
 а у отвореном прозору било је неколико саксија цвећа.{S} Цео намештај је био старинске форме,  
а, да се тек у додиру са госпоштином и „салонским светом“ човек образовати и оплеменити може.{S 
, видели би, куд би свет отишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а не могу да појмим: како човек не 
, да сам мислила, поболеће се.{S} Једва сам је утешила.</p> <p>Сахранила је лепо, тамо у варошк 
ти најближа околина позна онакву, каква сам.{S} Да ће се нагађати о мени разне гатке, нисам ни  
амо ће ваљда бити друкчије.“</p> <p>Сва сам се стресла, кад сам прочитала то писмо.{S} Дакле с  
ава.{S} Још док сам Милана волела, њега сам поштовала и волела као рођена брата.</p> <p>Сад ме  
ар.</p> <p>Рећи ћеш:{S} А Душан? — Њега сам да боме волела, ал сад га не волим.{S} Он се оженио 
о ме ти не љубиш,“ рекао је човек, кога сам некада тако жарко волела и кога сам сад опет љубити 
ога сам некада тако жарко волела и кога сам сад опет љубити почела.{S} И већ да подлегнем моћи  
а — заборавим.{S} Својима сам рекла, да сам се давно решила за то, а сада сам добила журан пози 
екако топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с педесет година млађа.{S} Видим, да има неког, ко  
ида суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам се бојал 
љу, а док први занос пређе па увиди, да сам и ја погрешива — постаћу му равнодушна.“ мислила са 
{S} Дође ту мени, па говори, говори, да сам примила већ и ја.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чија ј 
а мајци, а ни Милан није смео знати, да сам ради њега умрла.{S} Онда неби <pb n="156" /> могао  
лану.</p> <p>Писала сам му, рекавши, да сам отишла од њих.{S} Сирота сам девојка, па ми је дужн 
пено.{S} За то и нећу да уображавам, да сам му већ сад симпатична.{S} То би дошло тек доцније,  
 потражила своју сабу.{S} Рекла сам, да сам уморна.{S} Нисам ни слагала; уморила ме радозналост 
и морала поруменити сама пред собом, да сам искушењу без опирања подлегла.</p> <p>У врту сам се 
па женица, толико је плакала за њом, да сам мислила, поболеће се.{S} Једва сам је утешила.</p>  
олео као ја њега, срце би му казало, да сам чиста и невина.</p> <p>Заборавила сам га, али сам д 
 се одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам се бојала, чуће.{S} Устала сам и донела још цвећа.  
ше своје.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Милану љубила тек њега.</p> <p>Крила сам своје  
сала књижицу, дође ми од куће писмо, да сам нужна код куће.</p> <p>Опремила сам се за пут, а пр 
им.“</p> <p>„Знам.{S} Али знам и то, да сам несретан; преварен и да љубим тек тебе.“</p> <p>„Ћу 
едижући очију и тако одлучним тоном; да сам се сама тргла од њега.</p> <p>„Вечита загонетко!“ у 
нарине, мачку и псето.{S} Мислиће те да сам каква „чегртаљка“; толико вам говорим.{S} Чудно ми  
а ме огрте у њу, с таком пажњом, као да сам какво слабо болесно дете.</p> <p>Ја сам заиста дрхт 
ребе да ме се маши, па ма иначе како да сам чезнула за том руком...{S} То је видите узрок, а не 
ству лакше и комотније живе, па нећу да сам му на сметњи!“</p> <p>„Сирото моје дете,“ рече она  
 ја била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам сувише осетљива?{S} Душан ме увек кори због тога.</ 
а, да сам се давно решила за то, а сада сам добила журан позив од те и те фирме.{S} Готову робу 
 волео још док си ти овде била.{S} Тада сам га одбила; нисам знала како он мисли, но сад сам ве 
в је.{S} Већ одавно нисам читала; можда сам већ и заборавила.{S} Ту се опет насмешила.</p> <p>Д 
 <p>После ме је питала: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинила неком приро 
p>Док је она пажљиво превртала лист, ја сам је посматрала.</p> <p>Била је повисока слаба стариц 
ло с моји назори.{S} Али све бадава; ја сам га поштовала и љубила свим срцем својим.</p> <p>Срц 
ила сам се сама себе, но све бадава; ја сам га љубила из свег срца и душе своје.{S} Неки пута м 
мио је понуду и ћутање опет настаде; ја сам радила нервозном хитрином а он је разгледао цвеће ш 
, знам је добро, говорила је она.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је оставила сав свој „веш“ и 
 Гле ви се и не чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће те пљенути рукама и побећи од мене.</p 
ла реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам опет весела и задовољна; он је тако добар.</p> <p>Р 
S} Но ви ме душо, нисте разумели.{S} Ја сам рекла: права љубав, а та незна за неверу.{S} Она се 
/p> <p>— Нисам читала; а и откуд?{S} Ја сам стара а то је млађи човек.{S} Кад сам била млада, р 
> <p>— Цицико, куцико, волела ме?{S} Ја сам ваша мати!{S} Миловао је старичину мачку и псето.</ 
одобрила корак, што сам га учинила — ја сам вереница!</p> <p>Чудићеш се, но тако је.{S} Ти знаш 
ши их. „Љубав се изнудити не може, а ја сам се томе могао надати још онда, кад си од мене побег 
 <pb n="156" /> могао бити сретан, а ја сам му тек срећу желила.{S} Та волила сам га <hi>истинс 
е.{S} И пре су била пуна нежности; а ја сам се изражавала како сам умела и како ми је допуштао  
<p>Упро је очајнички поглед у мене а ја сам дрхтала као у грозници.</p> <p>„Што ћутиш?{S} Реци, 
ивиш и можеш ли нам опростити.{S} Та ја сам најмање крив што се тако десило!“</p> <p>Јецала сам 
ије на површину.{S} Ето на пример, и ја сам некада љубила људе, а сад — ту се старка болно и гл 
речи звучаше ми непрестано у души; и ја сам остала да живим из дужности и љубави.{S} Остала сам 
цу своју.</p> <p>Клица је била ту; и ја сам била чила, окретна и задовољна, као и друга деца.{S 
ћа, које је мајка такође имала.{S} И ја сам то радо читала, али су ме и друге ствари интересова 
<p>— Моја.{S} Па и опет заћута.{S} И ја сам ћутала.{S} Била сам изненађена, и некако чудновато  
сита.</p> <p>Но нико није без мане и ја сам је волела, врло волела; једно би изгледало пријатељ 
..</p> <p>Пробудио се понос у мени и ја сам јој одмах одговорила.</p> <p>Одговорила сам јој чес 
од другог се већ суши.</p> <p>Него и ја сам красна домаћица.{S} Време ужини већ прошло, а ја ва 
 узвикну он, пустивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је одјур 
блед и дрхћући од узбуђења.</p> <p>И ја сам дрхтала.{S} Тек после неколико тренутака могла сам  
p>Старица уздахну и заћута.</p> <p>И ја сам ћутала.{S} Чудни осећаји беху самном овладали.</p>  
ашто будити горке успомене.</p> <p>И ја сам много патила.{S} То нека ти је утеха.{S} Али сад је 
примери?!</p> <p>— Добро, мајко, али ја сам од старијих слушала, да у браку понајвише они рђаво 
лите, могла сам бити и мајка.{S} Али ја сам девојка — бабадевојка.{S} Ту се старка горко насмеј 
м узбуђено ја.</p> <p>„Јесам.{S} Али ја сам сумњао,“ па хоћу из твојих уста да чујем, хоћеш ли  
.</p> <p>Оне нису ништа ишчитале, но ја сам осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто се чуд 
ечно.{S} Могла сам добити и више, но ја сам зарад Данкина мира пристала на — најмање.</p> <p>Са 
о зна оћул вас још кадгод видити; но ја сам вас заволела онако на први поглед.{S} Лице ваше ост 
/title>“ и остала његова дела.{S} Но ја сам се касније и сама задубљивала и у сувопарније ствар 
/l> <l>Грех ако је то желити,</l> <l>Ја сам онда црни грешник,</l> <l>Не треба му опростити</l> 
>Заслужио је патити.</l> </quote> <p>Ја сам свршила а ко осећа да је чистији, нека дигне камен  
ме се обично свршила та тема.</p> <p>Ја сам мећу тим то и чекала.{S} И Милана и Боривоја била с 
сам какво слабо болесно дете.</p> <p>Ја сам заиста дрхтала, но више од узбуђења, но од зиме.</p 
/p> <p>Старка ми стиште руку.</p> <p>Ја сам и нехотице привукла њезину руку својим уснама и пољ 
отишле некој рођаци у посету.</p> <p>Ја сам везла, а он је у другој соби читао.{S} На једанпут  
а, али сам другог заволела.{S} Ја, која сам дотле сањала о љубави и с оне стране гроба и држала 
а шта сам знала друго чинити, ја — која сам знала, шта значи одрећи се љубави своје?!</p> <p>Пр 
иса.</p> <p>— Не замерте ћерко.{S} Така сам била од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{ 
Дођох и у „жељезничку улицу.“ Из далека сам опазила старицу на прозору.{S} Чекала ме је.</p> <p 
годна јунакиња.{S} Да то будем, требала сам се убити или поклизнути......{S} Ја......</p> <p>За 
ла туђу, већ своју срећу!{S} Разоравала сам је својевољно, јер би њезин темељ био често темељ т 
шивост.</p> <p>Да је разонодим призвала сам је чешће себи и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да ј 
кла за пут спремљену.</p> <p>Отпутовала сам у Беч, да се тамо боље усавршим у својој струци и д 
 веровати.{S} Да је утешим, приповедала сам јој и своју некадашњу љубав према Милану.{S} О Бори 
...{S} Ја......</p> <p>Зачуђено гледала сам старицу; очи јој се сјале у светом одушевљењу дужно 
и — модерним јунакињама.</p> <p>Гледала сам је неразумевајући.</p> <p>— Јесте ћерко, продужи он 
питаше Даница љубећи ме.</p> <p>Гледала сам их укоченим погледом.{S} На послетку ми грунуше суз 
/p> <p>Док се тетка вратила, разгледала сам књижицу.</p> <p>На насловном листу беше написано:</ 
ког орманчића донела јабуку, разгледала сам јој собицу.{S} Била је малена избица с једним прозо 
 усана и око лепог кроја.{S} Разгледала сам јој и одело.{S} Било је скромно, чисто и њезиној ду 
 појава?“ Да би нашла узрока, погледала сам је и опет.</p> <p>У том старка подиже очи и погледа 
и дан. </p> <pb n="170" /> <p>Погледала сам је тужно.{S} У њезиним очима не беше ни трага од ту 
кама и побећи од мене.</p> <p>Погледала сам је не разумевајући.</p> <p>— Чудно вам је што тако  
одрећи се љубави своје?!</p> <p>Предала сам му све у руке, уговоривши, да ме имају у старости и 
157" /> <p>Кад сам се освестила, лежала сам на канабету, поред мене клечаше моје две ученице та 
је и сина, више ми није требало, држала сам да се у писму јада, тек да ми нанешену неправду топ 
оју нисам јој ништа говорила.{S} Држала сам да је излишно; а још нисам ви сама знала, да је изл 
лед.{S} Њу сам вама наменула.{S} Држала сам је до подне у бунару.{S} Сад је у газдаричином подр 
ше овладала самном нека чама.{S} Држала сам, да ће ми бити скоро крај, па сам све главније успо 
гледала; па ме је то збунило.{S} Држала сам, да није сасвим при свести.{S} Било је на њој нешто 
</p> <p> <hi>Стана.</hi> </p> <p>Држала сам да неће доћи.{S} Али већ после неколико дана стајао 
а ја постадох богата „партија.“ Стајала сам на три хиљаде, разуме се у шајну.{S} Но тада беше т 
</p> <p>„Чини ми се, да јесте“, смејала сам се ја; „изволите само прочитати неколико бележака и 
да слабо занима старичин живот? смејала сам се.</p> <p>— Не, душо, врло ме занима, рече она узе 
ега видила сам — Боривоја.{S} Насмејала сам <pb n="159" /> се и зловољно окренула на другу стра 
 немају својих мисли?!</p> <p>Насмејала сам се на глас.</p> <p>— Што се смејете?{S} Искуство ме 
остала сам и према њему збуњена; бојала сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оста 
Тетци сам рекла да ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће допустити тај корак.{S} Била је добра 
свешћена пала сам на канабе.{S} Плакала сам дуго и горко.{S} А кад је та врела река одшила, пад 
ољан са својом јадном ћерком?{S} Делала сам по твојој светој заповести и дужности човека; ал му 
 ме више не требају...</p> <p>Помишљала сам: шта ће Милан мислити о мени, кад тако изненада одл 
и задовољна, као и друга деца.{S} Имала сам милу мајку, драгог оца, па и браћицу и сестрице.{S} 
 мото беше додато:</p> <quote> <l>Имала сам топло срце,</l> <l>Поред свести здраве;</l> <l>Гади 
вљати.</p> <p>Сву душевну храну примала сам од тетке и тече све док нисам добро читати научила, 
а дошла? питала сам радознало.{S} Знала сам да је то била Данка.</p> <p>— Дошла је, таман да јо 
како чудновато, па рече:</p> <p>— Знала сам да ћете тако рећи.{S} Тако говори младост.{S} Кад н 
} Али све заман; од тога тренутка знала сам и осећала, да Милана не љубим тек као брата и прија 
м титулом и пуним џепом!..</p> <p>Знала сам ту „морску логику“ понеког женског и мушког „отмено 
и рекла некако сухопадно;</p> <p>„Знала сам.{S} Та ти си увек била моје разборито добро дете!“< 
S} Јели истина не могу тврдити; дознала сам тек из непоуздана извора.</p> </div> <div type="cha 
, у његовом или њезином?</p> <p>Дознала сам и то.{S} При крају године писала ми Даринка измећу  
тао ми поглед на адреси тој.{S} Познала сам рукопис — Миланов.</p> <p>Задрхтала сам. „Шта ће са 
шко је појмити.{S} Полуонесвешћена пала сам на канабе.{S} Плакала сам дуго и горко.{S} А кад је 
оли и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и плакала, док се није смркло.{S} Тада дођ 
има одмора и слободним часовима, морала сам му по нешто на глас читати, а за тим сам према свом 
 Земља је чисто горела подамном; морала сам бегати оданде, где могу нанети несрећу и где ме виш 
ожете и из овога све дознати.{S} Писала сам још пре 15—20 година, дотле сам водила дневник.{S}  
ао беше, да пишем Милану.</p> <p>Писала сам му, рекавши, да сам отишла од њих.{S} Сирота сам де 
а многи ходе,“ рекао је неко; приметала сам у своју обрану.</p> <p>— Манимо се метода, већ брзо 
ане.{S} Кад год се дала прилика, шетала сам се крајем од „ајзнбана,“ не би ли је случајно опази 
ја.</p> <p>— Је-ли рођака дошла? питала сам радознало.{S} Знала сам да је то била Данка.</p> <p 
ћута.</p> <p>— Чија је то песма? питала сам је после неколико тренутака.</p> <p>— Моја.{S} Па и 
</p> <p>— Зар немате никог свог? питала сам је ја.</p> <p>— Приповедаћу, казаћу вам све. — Друг 
ва.</p> <p>— Знате-ли што о њој? питала сам раделицу ту.</p> <p>— Знам само да је пролетос умрл 
о време некако чудно и тешко.{S} Питала сам и Душана, шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он  
р немате баш неког од својих?{S} Питала сам и други пут.</p> <p>Она љутећи оде шифонеру, отвори 
ћи.{S} Али —“</p> <p>„Шта, али?“ питала сам усиљено смешећи се.</p> <p>Он уздахну. „Хтео сам ре 
 све излечити.“</p> <p>„Мислиш?“ питала сам, тек да не ћутим.</p> <p>„Не да мислим, него сам и  
, скоро груба према мени.</p> <p>Питала сам је за узрок.</p> <p>„Шта ти хоћеш од мене?“ викнула 
лика, кад се тицала Данке.{S} Васпитала сам је образовала како сам најбоље могла; важила је као 
p> <pb n="137" /> <p>Једног дана читала сам опет у парку.{S} Око мене беше необична тишина.{S}  
ече:</p> <p>— Читајте ово!{S} Прочитала сам гласно показане ми речи.{S} Оне су гласиле</p> <quo 
а лист, што сам га читала.{S} Прочитала сам на том листу: „Застава,“ па видим, да сте и ви Српк 
зора је седила фрајла-Стана.{S} Застала сам.{S} Она ме погледа, преко — сад још већма — увела л 
м баба-Стану.{S} У њезиној соби застала сам неку младу раделицу.{S} Баба-Стана беше — мртва.</p 
а живим из дужности и љубави.{S} Остала сам да живим, но у кући тој дуже остати нисам могла.{S} 
да топлије, но стотину других, а остала сам овако, нешто са дужности а нешто баш са тог топлог  
н, баш ако га и сумњиче.</p> <p>„Остала сам усамљена са дужности према другоме,“ рекла је стари 
ијом помоћу спасао вид.</p> <p>Заостала сам овде.{S} Радити се могло и овде а тешко ми било вра 
ко пре то увидила нисам.</p> <p>Постала сам и према њему збуњена; бојала сам се да се не одам,  
прошло, примети она и устаде.{S} Устала сам и ја, али без воље.{S} Још нисам јој ни имена знала 
пало, да сам се бојала, чуће.{S} Устала сам и донела још цвећа. ма да ми није требало.</p> <p>С 
о ал задовољно гледају...</p> <p>Устала сам и целивала икону.{S} Срце ми се још цепало, но душа 
и те очи; већ је сумрак.“</p> <p>Устала сам и збуњено пошла из собе.</p> <p>„Куда ћеш?“ шапутао 
 језик.</p> <p>„Ништа, ништа,“ шапутала сам кроз плач; „мајка ће бити задовољна — дужност је од 
p> <p>„Зар ти то ниси увидио?“ шапутала сам узбуђено ја.</p> <p>„Јесам.{S} Али ја сам сумњао,“  
едан!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ прошапутала сам испрекидано и онесвешћена пала доле; пред очима беш 
p>„А твоје дете, твој син?“ прошапутала сам, да га сетим дужности оца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ 
ане, које је време излечило?!{S} Ћутала сам, држећи, да ће старица и сама отворити своје срце,  
от? питала ме смешећи се.</p> <p>Ћутала сам за тренутак.{S} Нисам одмах нашла згодна одговора.< 
м речима о својој љубави.</p> <p>Ћутала сам и јецала.{S} Тек кад ме хтеде привући својим прсима 
сам рукопис — Миланов.</p> <p>Задрхтала сам. „Шта ће сад од мене?{S} Зар није било доста увреде 
 унутра ступи — Милан.</p> <p>Задрхтала сам и побледила.</p> <p>„Што дрхћеш, змијо глатка?“ реч 
упи у дућан — Боривој.</p> <p>Уздрхтала сам се као неки кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи н 
ла равнодушна, али ни суревњива; сећала сам га се као што се човек сећа каквог милог покојника. 
 се дадем љубити од туђа момка. 0сећала сам да то није више братинска љубав, а невеста ни верен 
а толико, па ни то нисам могла; осећала сам, да би ме глас одао.</p> <p>„То је зацело наруџбина 
и.{S} Но тада је било касно.{S} Осећала сам каква нас провалија дели; он је био њежно чедо арис 
ад свршим науке?“</p> <p>„Хоћу,“ јецала сам. </p> <pb n="155" /> <p>Он ме стиште свим нагло биј 
крив што се тако десило!“</p> <p>Јецала сам читајући то писмо:{S} Жао ми је било жене, која је  
Али нико те не тера...“</p> <p>Зајецала сам на глас.</p> <p>„Што плачеш, лудице моја?{S} Тамо ј 
своју страну.</p> <p>Овог пута корачала сам журно: била сам замишљена а и желудац ме је опомиња 
се устремише на груди.</p> <p>Притрчала сам да затворим прозор; а мали се Милан узверио, очице  
политичан.</p> <p>— Право велите, могла сам бити и мајка.{S} Али ја сам девојка — бабадевојка.{ 
 је суд решио 10 фор. месечно.{S} Могла сам добити и више, но ја сам зарад Данкина мира пристал 
це ево баш у овој вароши -губе; а могла сам и љубави имати, само да се нисам држала поштења и д 
.{S} Тек после неколико тренутака могла сам рећи:</p> <p>„Зашто си то чинио?!“</p> <p>„Зашто? п 
д ме хтеде привући својим прсима, тргла сам се и уступила корак натраг.</p> <p>„Милане, буди чо 
војој машти, беше — Милан.</p> <p>Тргла сам се од те мисли и махнула руком преко чела; ваљда да 
око паса и пољуби у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега и побегла у врт.{S} Волела сам га нада с 
новити — ако дође до „замерке“ — повела сам са собом и малог Милана, теткиног трогодишњег синчи 
броја се не зна!{S} Шест година провела сам у њих.{S} Помајка није правила разлике између мене  
ла сам га не отворено вратити.{S} Узела сам и перо, када се покрену у мени нека врста сажаљења: 
м се од њега и побегла у врт.{S} Волела сам га нада све на свету, али ми се није дало да се дад 
раге воље; само док га донесем.“ Донела сам и читала:</p> <p>10. март године 18...{S} Проси ме  
од те и те фирме.{S} Готову робу понела сам са собом а остало оставила да шогор у ред доведе.{S 
е, ћерко.{S} Но куда ми одосмо, а хтела сам само рећи, да моји греси нису обични.{S} Нисам ја н 
, да сам примила већ и ја.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чија је то песма, но она настави:</p> <p> 
 је лане у парку цитирала.</p> <p>Хтела сам наставити читање.</p> <p>Одмори се мало, примети ми 
сада има још жену и дете!“</p> <p>Хтела сам га не отворено вратити.{S} Узела сам и перо, када с 
занима га наша „полемика.“</p> <p>Хтела сам да је заменим у сечењу.{S} Није ми дала.</p> <p>— Н 
илан.</p> <p>Кад је тетка дошла, почела сам читати:</p> <p>И опет девети фебруар, мој рођен-дан 
Чим сам се у дућану видила сама, почела сам плакати.{S} За што? — То нисам знала: само је тако  
остаде без утиска.{S} И нехотице почела сам премишљати: какав мора бити „делија“ за кога би ја  
реме је учинило своје; постепено почела сам бивати веселија.{S} Боривој је имао право; ја нисам 
<p>— Кад је то природан закон, отпочела сам најпосле, нашто онда толико моралисање?{S} На што у 
> <p>Овог пута корачала сам журно: била сам замишљена а и желудац ме је опомињао, да је подне в 
н.</p> <p>Учинила сам јој по вољи; била сам и поред радозналости санана. </p> <p>Сутра сам наст 
, полудети, али то не би ни једно; била сам млада и душевно снажна.{S} А:</p> <quote> <l>Да је  
ко од мене.{S} Нисам дизала очију; била сам збуњена.</p> <p>„Шта то везеш?“</p> <p>„Теби кошуљу 
пет заћута.{S} И ја сам ћутала.{S} Била сам изненађена, и некако чудновато расположена.{S} Ниса 
 хтело одати, како ми је у срцу. — Била сам вулкан, по чијој површини често ходим и не слутећи  
о и чекала.{S} И Милана и Боривоја била сам већ заборавила.{S} Од свега је остала само успомена 
d="SRP18870_C0"> <pb n="136" /> <p>Била сам у гостима у Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима човек 
<milestone unit="subSection" /> <p>Била сам дете.{S} Природа ми не беше маћеха; подарила ми је  
 је баш мене поштедила? ...</p> <p>Била сам као цветак, кад га од стабла откинеш; но свенула и  
ме сећа на — практичност...</p> <p>Била сам опет у парку и чим сам га опазила сетила сам се фра 
озледише се опет.{S} Јадног дана добила сам писмо.{S} Као електрисан застао ми поглед на адреси 
је срце.</p> <p>После две недеље добила сам опет писмо од Даринке.{S} Јављала ми, да се венчали 
 ми је одговор.</p> <p>Те вечери добила сам грозницу.{S} Даница се није одмицала од мене Око по 
свом снагом детињске душе своје; љубила сам их већма него и тице и цвеће и оно китњасто зеленил 
 шта у њему врије и кува.</p> <p>Љубила сам га, али сам била старија, па ми се чинило да ми је  
Ти га љубиш и сувише...“</p> <p>„Љубила сам га,“ те ми се са усана.</p> <p>Он се болно осмехнуо 
рти, већ у животу.....“</p> <p>Пољубила сам слику своје мајке, као душевну избавитељку своју, а 
 и псетом, „мојим друштвом.“ Заборавила сам да вам га прикажем, а тако зовем своје канарине, ма 
а сам чиста и невина.</p> <p>Заборавила сам га, али сам другог заволела.{S} Ја, која сам дотле  
, па сам му ретко и писала.{S} Оставила сам тај посао Даници, но онда је дуго морао чекати.</p> 
хиљада.</p> <p>Избор младожење оставила сам њезиним родитељима, а поглавито њојзи.</p> <p>Они и 
е пламтило а глас дрхтао.</p> <p>Извила сам своје из његових усијаних руку.{S} Срце је у мени д 
аћу се сама.</p> <p>Десет година живила сам тако, радећи и хранећи се.{S} Десет година ме пошто 
ет се поновиле препаћене муке: умртвила сам своје срце и одбила га, као некада Милана. — После  
> <l>Поред свести здраве;</l> <l>Гадила сам се пољубаца,</l> <l>Без љубави праве.</l> <l>Па зат 
ила неуморно.</p> <p>Једног дана радила сам у дућану, кад се врата отворише, а унутра ступи — М 
вари и трудила се да их разумем; видила сам, да течу то весели; а за сироче нема веће среће, не 
 и осетљиво благо срце?</p> <p>— Видила сам га једанпут.{S} А тврде да је такав.{S} Сво се српс 
а му слику видим, али место њега видила сам — Боривоја.{S} Насмејала сам <pb n="159" /> се и зл 
мртво него тек успавано!</p> <p>Стидила сам се сама себе, но све бадава; ја сам га љубила из св 
била добра?{S} За младих година служила сам и код феишпана.{S} Није Маца макар ко!</p> <p>— Зна 
<p>Дошао је.{S} Већ првога дана опазила сам промену и на њему; био је према мени много хладнији 
д мене. </p> <pb n="168" /> <p>Згрозила сам се, кад сам осетила да љубим човека млађег од себе. 
је и преклињало дете...</p> <p>Згрозила сам се од призора тог и покрила лице рукама.{S} Он их н 
разнину усамљеног живота свог, усвојила сам сестрину Данку.{S} Дете сам врло волела а и оно је  
и, па лето, па јесен, па зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То би их било неколико туцади?“</p>  
аголицало и моју радозналост.{S} Желила сам чути, што се није удала, али нисам имала од важност 
<l>Задовољство је однела.</l> <l>Желила сам свуда правду;</l> <l>Њу сам вазда поштовала,</l> <l 
а сам му тек срећу желила.{S} Та волила сам га <hi>истински и већма него себе</hi>; а не тек с  
> <p>„Милане, опрости, опрости!“ молила сам га, пруживши му обе руке.</p> <p>„Шта да ти опрости 
оме би се допадала патња!</p> <p>Молила сам је, да ми остави књижицу још за који дан, да је пре 
 где што, кад их замолим.</p> <p>Молила сам је да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни  
ешива — постаћу му равнодушна.“ мислила сам, па га одбила ради његове среће и своје дужности.{S 
ре.</p> <p>„Како живе ти људи?“ мислила сам и поглед ми паде кроз отворен прозор у таку једну и 
у том погрешном мишљењу.</p> <p>Мислила сам у први мах, да ћу умрети, полудети, али то не би ни 
 да сам нужна код куће.</p> <p>Опремила сам се за пут, а пре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>К 
кад нас је у собу увела.</p> <p>Примила сам понуду.</p> <p>— Ко вам је то?{S} Зацело брат?{S} П 
Немојте гледати на мене.</p> <p>Примила сам понуду, а она наточи себи чашу воде, па настави:</p 
ака румен.{S} Гледајући је тако појмила сам њезино некадашње самопрегоревање зарад дужности пре 
Више нисам могла издржати.{S} Преломила сам печат.</p> <p>Нисам се преварила.{S} Он ми је писао 
ам се утишала и почела радити.{S} Умила сам се, но очи ми Беху још исплакане.{S} На једанпут ст 
 питаше она прекорно.</p> <p>Поруменила сам и стисла се уз њезино раме; била би је још на улици 
ите с њоме на јвност?</p> <p>Поруменила сам.</p> <p>— Ништа, ништа, храбрила ме; није то тајна. 
да ћу посредовати да је узме.{S} Чинила сам све могуће, но он није осећао симпатије према њој.< 
ст; а то њему квари сан.</p> <p>Учинила сам јој по вољи; била сам и поред радозналости санана.  
оности, никад нисам дознала.{S} Клонила сам се њега и породице му.{S} Но у њему је сад тек бесн 
{S} Сетила сам се и Милана.{S} Склопила сам очи, као оно деца, да му слику видим, али место њег 
о скиде и загледа ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не видим.{S} Кад сам их отворила, рекла с 
 разборито добро дете!“</p> <p>Склопила сам очи, да је не видим.{S} Изгледала ми као пилат, кој 
га је сасвим изостављао.</p> <p>Умерила сам кораке и слатко се насмејала.{S} Тек сад сам видела 
 у Милану љубила тек њега.</p> <p>Крила сам своје осећаје, но он их је ипак дознао.{S} Љубав је 
ао, гледећи ме зачуђено.</p> <p>Оборила сам очи.</p> <p>„Шалиш ли се? питао је узевши ме опет з 
А шта ви мислите о мени?</p> <p>Оборила сам очи, тражећи згодна одговора.{S} Збунило ме њезино  
езеш?“</p> <p>„Теби кошуљу,“ одговорила сам не погледавши га.</p> <p>„Па зашто златом?{S} Досад 
јој одмах одговорила.</p> <p>Одговорила сам јој честитајући и желећи обојима сретан пут.{S} Жељ 
м прочитала то писмо.</p> <p>Одговорила сам му овако:</p> <p>Праштам ти из свег срца.{S} Никада 
Све што сам још своје имала, претворила сам у новац и тражила себи лека. </p> <pb n="169" /> <p 
о дело. </p> <pb n="166" /> <p>Отворила сам опет трговину шешира и радњу женског одела.{S} И то 
 села и написала тек ово:</p> <p>Патила сам много док сам те заборавила.{S} Сада је све прошло, 
P18870_C4"> <head>IV.</head> <p>Вратила сам се својима.{S} Радњу нисам одмах хтела отворити; тр 
Можда није њезина умотворина, приметила сам и наставила читање:</p> <p>Јесте, судбини се допало 
сти; у постељи сам и плакала.{S} Сетила сам се и Милана.{S} Склопила сам очи, као оно деца, да  
?!“ узвикнула сам у нехотице.{S} Сетила сам се, да су ме баш они одбацили, које сам жарко љубил 
вши.{S} Неће ми ништа фалити.{S} Сетила сам се само своје прошлости, а стара сам; па то је.</p> 
пет у парку и чим сам га опазила сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад год се дала прилика, шетала 
 питала ме са саучешћем.</p> <p>„Сетила сам се својих родитеља,“ био ми је одговор.</p> <p>Те в 
 „штафир“ своје кћери.</p> <p>Опростила сам се на брзу руку, обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} 
а ми се ваљало журити.</p> <p>Опростила сам се са старицом, обећавши, да ћу скоро доћи и књижиц 
ну, на распетије спаситељево.{S} Бацила сам се предњу и шапутала:</p> <p>„Оче, јеси ли задовоља 
ам журити, да га стигнем.</p> <p>Бацила сам још један поглед на кућу, па пођох тражити тетку.</ 
ово, што сам га за тим добила, тумачила сам друкчије.{S} Дотле сам свако његово писмо комотно ч 
ук; био је већ на улици.</p> <p>Скочила сам, да га задржим, да му све кажем и да умрем, али на  
> <p>Сад сам била мирнија.{S} Закључила сам да своје осећаје не одам. „Та ја се варам да га љуб 
о.{S} Ни љубав није увек вечита, тешила сам је.“</p> <p>Није ми хтела веровати.{S} Да је утешим 
ми кола; идем сестри од тетке у * рекла сам помајци спремајући своје ствари.</p> <p>„Сестри од  
ет за руке.</p> <p>„Не шалим се“, рекла сам недижући очију и тако одлучним тоном; да сам се сам 
не видим.{S} Кад сам их отворила, рекла сам хладно и одлучно:</p> <p>„Милане, иди кући жени и д 
!{S} Зар ти не знаш да си ожењен? рекла сам трудећи се, да га умирим.“</p> <p>„Знам.{S} Али зна 
м раније потражила своју сабу.{S} Рекла сам, да сам уморна.{S} Нисам ни слагала; уморила ме рад 
Мајка тако хоће; биће ти венчана“ рекла сам, а глас ми је зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се б 
обом, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и свој разлог.</p> <p>Зар си и о мени тако суди 
ко ме ти више не љубиш.“</p> <p>Стресла сам се.{S} Грозна мисао паде ми на памет и изазва још г 
ку ал с мање мираза...</p> <p>Прекинула сам читање и питала: „хоћу ли читати даље?“</p> <p>„Па  
139" /> <p>— Разним особама?! узвикнула сам, да се старка тргла.{S} Хвала, на таквој љубави!</p 
мејала.</p> <p>— Бабадевојка! узвикнула сам, али само у мислима.{S} Пристојност ми је задржала  
срце.{S} Коме још то треба?!“ узвикнула сам у нехотице.{S} Сетила сам се, да су ме баш они одба 
ну у главу.</p> <p>„Разумем!“ узвикнула сам поносито. „Али није нужно да га у мојим очима тако  
ар, а још се и не познајемо!“ Узвикнула сам у смеју.</p> <p>„Па што се смејеш?{S} Тако то бива. 
корним гласом.</p> <p>„Кога?“ узвикнула сам и дигла очи.</p> <p>„Опрости“ рече он пруживши ми м 
S} Милане!{S} Ја нисам крива!“ јаукнула сам.{S} Он није чуо тај јаук; био је већ на улици.</p>  
емарује своју дужност.“</p> <p>Ужаснула сам се од толике одлучности и употребила сву своју снаг 
воју погрешку сину одала?!{S} Уздахнула сам, кад сам прочитала то писмо.</p> <p>Одговорила сам  
м и тера — швиндлерај.</p> <p>Уздахнула сам и оборила очи, не рекавши јој ништа.{S} Било ми је  
p>Зарад тога дошла сам и амо у Т., чула сам за овдашњег ваљаног доктора очију.{S} Годину дана л 
 Где једу троје, јешће и четворо“, чула сам говорити моју нову помајку.</p> <p>Срце ми је задрх 
им боловала.{S} Кад сам оздравила, чула сам, да се оженио Маром Базићевом.</p> <p>Сад ми је бил 
 враћали.{S} Тек пре десет година, чула сам, да су на брзо обоје свршили трагично.{S} Из славољ 
Добро фрајлица, богами, баш добро, чула сам ја за тим још и на вратима ходника.</p> <p>Но да се 
ежника, леп но лакоуман младић.{S} Чула сам чешће говорити, да се њих двоје радо гледе, но она  
ишљала: јели ми посета умесна?{S} Нашла сам да јесте.{S} Старица није била „рђава особа.“ За њу 
 зашто не долази?“ У својој машти нашла сам и одговор: „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми 
у, па пођох тражити тетку.</p> <p>Нашла сам је с неким познаницима тек на станици.{S} О старици 
!</p> <p>Кад сам лане била у Т., отишла сам опет да видим баба-Стану.{S} У њезиној соби застала 
ло ми се пред очима.{S} Посрћући отишла сам до баште, до места, где ми је Милан казао, да ме во 
</p> <pb n="169" /> <p>Зарад тога дошла сам и амо у Т., чула сам за овдашњег ваљаног доктора оч 
евојку“ овога пута без успеха; но дошла сам и дома, а она ми је била у памети.{S} Била је то чу 
осле и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се поред плетива својим мислима разговарам.{S}  
јој струци и да — заборавим.{S} Својима сам рекла, да сам се давно решила за то, а сада сам доб 
енио.{S} Ваљда ти је писао. — И Стевана сам волела, но ни он није за мене; све више увиђам, да  
бразовати и оплеменити може.{S} Уверена сам била, да би старицу новчано радо помогла (то допушт 
, да сте и ви Српкиња.</p> <p>— Српкиња сам, рекох, па седох опет на клупу.</p> <p>— И ја ћу се 
ржала сам, да ће ми бити скоро крај, па сам све главније успомене свела у једно; нека ме бар по 
буњена; бојала сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оставила сам тај посао Даници 
ла обичним трагом — стазом утрвеном, па сам им необична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то заслуж 
а се, да је у гостима човек комотан, па сам била и ја.</p> <p>Најмилија забава беше ми читање у 
них руку.{S} Срце је у мени дрхтало, па сам осећала да ће задрхтати и рука...</p> <p>Уздахнуо ј 
ог женског и мушког „отменог света,“ па сам се страшила, да је не нађем можда прикривљену и у м 
а од хладне за час се поболем.{S} Стара сам.{S} Лубеница је била зрела и слатка.</p> <p>— Добро 
ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћу заборавити, а ко зна оћул вас још кадгод вид 
ла сам се само своје прошлости, а стара сам; па то је.</p> <p>У том захукта другом страном пери 
оне — морске логике.</p> <p>Тога вечера сам раније потражила своју сабу.{S} Рекла сам, да сам у 
оред радозналости санана. </p> <p>Сутра сам наставила читање, чим је тетка доспела:</p> </div>  
екавши, да сам отишла од њих.{S} Сирота сам девојка, па ми је дужност налагала да тако учиним;  
овека.</p> <p>„Нећу, да ћутим.{S} Доста сам патио!{S} Грехом називаш ти моју љубав према теби.{ 
 <p>Тако сам писала, но сам Бог зна шта сам претрпила док сам написала то неколико хладни и рав 
 волела а родитељи не попуштају, па шта сам знала друго чинити, ја — која сам знала, шта значи  
огу доћи да те видим и усмено кажем шта сам све до сада препатио.</p> <p>Очекујући одговор, тво 
и зло у море заборава.</p> <p>Просилаца сам и сад имала: младих и старијих, момака и удоваца, б 
то тренутак, много тежи и од онога, кад сам се с Миланом растала.{S} Тада — а сад — супарница.< 
и трговину.{S} То сам ја и мислила, кад сам те дала изучити.{S} Сирота си девојка, а мушки су в 
оплела, а течи је чисто коса расла, кад сам му у седмој својој години помагала другу децу у чит 
укчије.“</p> <p>Сва сам се стресла, кад сам прочитала то писмо.{S} Дакле с његове стране је љуб 
ије већи грех, да се растанемо сад, кад сам и по други пут увидео, да смо створени једно за дру 
а и врлина заједно.</p> <p>Доцније, кад сам почела осећати празнину усамљеног живота свог, усво 
отселила из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била на пошти, питам јој газдарицу: где је фрајла С 
 <pb n="168" /> <p>Згрозила сам се, кад сам осетила да љубим човека млађег од себе.{S} То се ни 
; тетка није могла да ме се наљуби, кад сам јој прве чарапе оплела, а течи је чисто коса расла, 
не излечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад сам је нудила, да зове доктора.{S} Сирота, знам зашто;  
ешку сину одала?!{S} Уздахнула сам, кад сам прочитала то писмо.</p> <p>Одговорила сам му овако: 
уго сам и тешко за тим боловала.{S} Кад сам оздравила, чула сам, да се оженио Маром Базићевом.< 
 од мене Око поноћи сам застала.{S} Кад сам се пробудила кандило је горело а Даница је јецала у 
 али без сваког знака и натписа.{S} Кад сам је питала, зашто: каже: „тако ми је покојница наруч 
лушао, не скидајући ока са мене.{S} Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно рече:</p> <p>„Добар 
вао више дана приметно хладнији.{S} Кад сам га питала за узрок, тргао се, погледао ме испитујућ 
а сам стара а то је млађи човек.{S} Кад сам била млада, радо сам читала.{S} Читал сам Обрадович 
Склопила сам их, да га не видим.{S} Кад сам их отворила, рекла сам хладно и одлучно:</p> <p>„Ми 
 замерте ћерко.{S} Така сам била од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљда н 
ила је већ настанула пета година од кад сам примљена у кући моје помајке.{S} Једног дана рече м 
особна за љубав, кад тако говорим и кад сам остала неудата.{S} Не, ћерко није тако.{S} Куцало ј 
ој старости, а смешила се у моменту кад сам је погледала; па ме је то збунило.{S} Држала сам, д 
 девојка,“ заврши моја помајка, баш кад сам отворила врата.</p> <p>Смркло ми се пред очима.{S}  
ледена рука. </p> <pb n="157" /> <p>Кад сам се освестила, лежала сам на канабету, поред мене кл 
е вас сећати до своје смрти!</p> <p>Кад сам лане била у Т., отишла сам опет да видим баба-Стану 
шла још тога дана кола за *.</p> <p>Кад сам полазила, Даница се гушила у сузама, а блистале се  
/p> <p>Закључисмо, да идемо.</p> <p>Кад сам се сутра дан упутила с тетком жељезници, једва смо  
ао се он.</p> <p>Како неби било!{S} Сад сам вам тек прочитала пролећне месеце и неколико сталеж 
 првих бресака, па покваси грло.{S} Сад сам се сетила, да твој део добила ниси.</p> <p>— Вас ка 
мо комотно читала мајци и Даници, а сад сам при сваком нежнијем изразу његовом поруменила и зад 
ораке и слатко се насмејала.{S} Тек сад сам видела, да и ја нисам искључена из наслеђа прабабе  
била; нисам знала како он мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам о 
 мира пристала на — најмање.</p> <p>Сад сам сасвим усамљена.{S} Сви сродници осим Данке већ су  
већа. ма да ми није требало.</p> <p>Сад сам била мирнија.{S} Закључила сам да своје осећаје не  
в.</p> <p>Срце ми је дрхтало, но поглед сам мирно издржала; с последњим издисајем моје љубави п 
ог оца, па и браћицу и сестрице.{S} Све сам их љубила свом снагом детињске душе своје; љубила с 
које су биле још у рукопису.</p> <p>Све сам радо читала, но Обрадовићеве басне по најрадије, је 
у руку радионицу и трговину шешира, где сам са две девојке радила неуморно.</p> <p>Једног дана  
; била ми је необично одата.{S} Доцније сам видила, да с тога што је волела Душана, надала се с 
м се смела дуже играти оних игара, које сам најволела.{S} Давао ми је за читање понајвише „<tit 
сам се, да су ме баш они одбацили, које сам жарко љубила...</p> <p>„Коме треба?“ узвикнуо је др 
?{S} Заборавили ме сви, па и они — које сам ја усрећила!</p> <p>Зашто је то тако? — Је ли морал 
днији.{S} Најпре ме је то болело, после сам тек видила, да је баш та хладноћа у понашању доказ  
док нисам добро читати научила, а после сам је тражила и у течиној, за оно време, богатој библи 
, наде и неке црне слутње.</p> <p>После сам се утишала и почела радити.{S} Умила сам се, но очи 
 Писала сам још пре 15—20 година, дотле сам водила дневник.{S} Смејаћете се, но кад-кад нас <pb 
туаром, прозори обитаћих соба.{S} Дотле сам држала, да су ту у земљи подруми и коморе.</p> <p>„ 
добила, тумачила сам друкчије.{S} Дотле сам свако његово писмо комотно читала мајци и Даници, а 
 друкчије. </p> <pb n="154" /> <p>Дотле сам била дете, а од тога тренутка девојка.{S} Већ прво  
> <p>— Ево, рече, пруживши ми. — Најпре сам вам хтела све усмено казати.{S} Но овако је боље.{S 
ека-Мацино место, заузела беше Лиза, те сам могла читати кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме  
и су ме и друге ствари интересовале; те сам и његово захтевање свагда радо и с вољом испунила.< 
 но тај смеј је некако чудно звучао; те сам га зачуђено погледала.</p> <p>Он би ми на то за тре 
рди.{S} Кад дође, питаћу га.“</p> <p>Те сам вечери много премишљала о свој прошлости; у постељи 
г, усвојила сам сестрину Данку.{S} Дете сам врло волела а и оно је мени необично одано, скоро в 
н.{S} Сестре га звале „брацом“, па се и сам тако називао; само што још није умео да изговори гл 
и да су потчињени разуму.</p> <p>Шта ли сам ту препатила!{S} Па и опет ме није разумео.{S} На б 
врије и кува.</p> <p>Љубила сам га, али сам била старија, па ми се чинило да ми је дужност да г 
и невина.</p> <p>Заборавила сам га, али сам другог заволела.{S} Ја, која сам дотле сањала о љуб 
ло на тезги.{S} Нисам дизала очију, али сам осећала његов благи али испитујући поглед.</p> <p>„ 
, колача, коју сличицу или играчку, или сам се смела дуже играти оних игара, које сам најволела 
 премишљала о свој прошлости; у постељи сам и плакала.{S} Сетила сам се и Милана.{S} Склопила с 
прости, зашто — незнам.</p> <p>У туђини сам провела две године у раду и тузи, но време је учини 
а му све кажем и да умрем, али на врати сам се већ стропоштала.{S} Свест ме опет беше оставила. 
ица се није одмицала од мене Око поноћи сам застала.{S} Кад сам се пробудила кандило је горело  
>Сутра-дан сам отишла старици.{S} Тетци сам рекла да ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће доп 
требало ми је полазити из куће, у којој сам толико среће и толико туге доживела!</p> <p>Падало  
 Егзистенцију сам себи осигурала а брак сам сматрала за нешто светије од обичне трговачке спеку 
ити.{S} Знам ја како је то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се засијаше у очима.{S} Она их рук 
е излете? осмехну се старица; неће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен прозор метну 
је Миланов друг и брат од тетке.{S} Док сам била у дому моје помајке, долазио је чешће са својо 
 немила.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам се савлађивала, тежио је за њом и тражио је, а сад  
здржавати као рођену матер своју, а док сам млађа, издржаваћу се сама.</p> <p>Десет година живи 
а, но сам Бог зна шта сам претрпила док сам написала то неколико хладни и равнодушни речи!</p>  
ла тек ово:</p> <p>Патила сам много док сам те заборавила.{S} Сада је све прошло, па нек вам је 
ић и врло симпатична појава.{S} Још док сам Милана волела, њега сам поштовала и волела као рође 
о је и сада. </p> <pb n="164" /> <p>Док сам сумњао у тебе, привлачила ме њојзи њезина спољашњос 
м била млада, радо сам читала.{S} Читал сам Обрадовича, Видаковича, а и Караџића и све што ми ј 
илане, ти волиш мајку?{S} Већ с питањем сам хтела потврђујући одговор.</p> <p>Дете погледа у ме 
киног трогодишњег синчића.</p> <p>Путем сам и опет размишљала: јели ми посета умесна?{S} Нашла  
ам му по нешто на глас читати, а за тим сам према свом стрпљењу и пажњи с којом сам читала, доб 
p>И сутра-дан сам била узрујана.{S} Чим сам се у дућану видила сама, почела сам плакати.{S} За  
т...</p> <p>Била сам опет у парку и чим сам га опазила сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад год с 
 Она је моја жена, али не она, за којом сам ја чезнуо.{S} Свака мисао разлази нам се још у осно 
сам према свом стрпљењу и пажњи с којом сам читала, добила по неку награду; обично воћа, колача 
а је подне већ прошло.</p> <p>За ручком сам питала течу и тетку, знајули што о фрајла-Стани.{S} 
иш, зар ми је питање тако глупо?“ Силом сам хтела да се шалим.</p> <p>Он се трже.</p> <p>„Желиш 
спомену!</p> <p>СТАНА.</p> <p>Сутра дан сам јој однела књижицу.</p> <p>— Како вам се допада мој 
о Боривоју сањала...</p> <p>И сутра-дан сам била узрујана.{S} Чим сам се у дућану видила сама,  
крена саучешћа и суза.</p> <p>Сутра-дан сам отишла старици.{S} Тетци сам рекла да ћу у парк.{S} 
се и ти, па буди милостивија.{S} Кажњен сам и онако и сувише.{S} Огорчен на тебе, оженио сам се 
ти ону гадну, ону црну увреду.{S} Невин сам, али и твој је живот отрован.{S} Доказ томе већ је  
 душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Разлог нисам имала; 
гатој библиотеци.{S} На то ме је свикао сам теча; у данима одмора и слободним часовима, морала  
и, Па сад ме осуђуј како знаш!{S} Дошао сам, да те још једном молим, да ми опростиш и да ти каж 
 Зацело си се журила у дућан.{S} Прошао сам онуда и свратио сам.{S} Код куће беше само слушкиња 
но мојим врелим сузама; пишући га, живо сам сахрањивала и подруги пут своје срце.</p> <p>После  
да не ћутим.</p> <p>„Не да мислим, него сам и уверен.{S} Таки карактери, таке природе не подлеж 
вест ме опет беше оставила.</p> <p>Дуго сам и тешко за тим боловала.{S} Кад сам оздравила, чула 
козивао, како му је у срцу.</p> <p>Дуго сам држала, да се обоје обмањујемо.{S} Ревносно сам нас 
лађи човек.{S} Кад сам била млада, радо сам читала.{S} Читал сам Обрадовича, Видаковича, а и Ка 
прочита мисли још у души.</p> <p>— Лудо сам питала, уздахну она.{S} Шта се може мислити — о дев 
 њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто ми је збуње 
но смешећи се.</p> <p>Он уздахну. „Хтео сам рећи, да би моја помоћ била незнатна.{S} Ти га љуби 
ву.</p> <p>Био ми је загонетка; но брзо сам и њу решила.{S} Он је заволео — другу. </p> <pb n=" 
ко и сувише.{S} Огорчен на тебе, оженио сам се оном, којом је мајка хтела; и моја је срећа униш 
 у дућан.{S} Прошао сам онуда и свратио сам.{S} Код куће беше само слушкиња и мала Данка.{S} Хт 
 у парку.</p> <p>После ме је питала: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинил 
а то наћи увређени?{S} Нисам рђава, ако сам сирота!{S} А колико сам пута мислила о вама.{S} Осо 
сам држала поштења и дужности.{S} Овако сам остала вечито усамљена са дужности — дужности према 
ме, ћерко, разумели, бар не онако, како сам ја хтела.{S} Ја нисам одређивала, шта је љубав; сам 
{S} Никад ми није дуго време.{S} А како сам сама морала бих полудети или трчкати од једне до др 
а нежности; а ја сам се изражавала како сам умела и како ми је допуштао понос девојачки.</p> <p 
ке.{S} Васпитала сам је образовала како сам најбоље могла; важила је као најбоља и најобразован 
, и то би била за њу радо учинила, тако сам је од тога часа заволела.</p> <p>Помајка ми беше уд 
у и неусиљеном учтивости.</p> <p>— Тако сам од прилике нагађала и сама, рече ми за тим.{S} А шт 
те?{S} Зар није тако?</p> <p>— Баш тако сам и ја мислила, рече она, оборивши очи: а то је и цел 
јатељство!“ </p> <pb n="160" /> <p>Тако сам мислила седајући на своје место.</p> <p>„Стано,“ ре 
узети ону, коју не воле?...</p> <p>Тако сам мислила, па села и написала тек ово:</p> <p>Патила  
старати за старе црне дане.</p> <p>Тако сам писала, но сам Бог зна шта сам претрпила док сам на 
вај ил онај израз разјасни.</p> <p>Тако сам од Обрадовића и Соларића почела се учити размишљању 
 баш тим особинама спремио.</p> <p>Тако сам проживела детињство и дочекала дванајсту годину сре 
воту се љуби тек једанпут!“</p> <p>Тако сам мислила, трудећи се да своје осећаје утишам и отера 
исам рђава, ако сам сирота!{S} А колико сам пута мислила о вама.{S} Особито сад од кад —</p> <p 
/p> <p>То је моја историја.{S} У колико сам грешила, не могу сама увидети; само знам да:</p> <q 
.{S} Невидим добро; ситна је, но толико сам назрела.</p> <p>— Јесте мајко, лист је политичан.</ 
 тог остала чиста.{S} Верујте ми, тешко сам грешила.{S} Па онда, човеку по кад и кад и преври.{ 
Ја нисам одређивала, шта је љубав; само сам рекла, да је она љубав права, која потиче из душевн 
S} Она се гаси тек с нашим животом само сам још додала: да човек, ако се на пример превари у пр 
е црне дане.</p> <p>Тако сам писала, но сам Бог зна шта сам претрпила док сам написала то некол 
че он пруживши ми мој дневник.{S} Давно сам опазио да те нешто тишти.{S} Ниси ми се хтела одати 
 <p>Мирно сам прочитала то писмо, мирно сам га оставила међу друга; само ми је у грудима било н 
да одмах полазе у Америку.</p> <p>Мирно сам прочитала то писмо, мирно сам га оставила међу друг 
Боривој.</p> <p>Да је он заволео, јасно сам сад видила.{S} Како је она осећала, нисам хтела да  
кама бивао снужден и зловољан.{S} Јасно сам видела, да га моја љубав слабо усрећује и да му је  
ла, да се обоје обмањујемо.{S} Ревносно сам настојала, да тај покренути осећај у њему уништим ј 
уцао по који провођаџија.</p> <p>Обично сам их све редом одбијала.</p> <p>„Шта чекаш?{S} Докле  
на тишина.{S} Да је прекинем, механично сам питала:</p> <p>„По томе би ја била њежна.{S} Зар ти 
 си машамода, па отвори трговину.{S} То сам ја и мислила, кад сам те дала изучити.{S} Сирота си 
та више! (Ја) нисам била така.{S} За то сам незгодна јунакиња.{S} Да то будем, требала сам се у 
 требало ми је што више посла.{S} За то сам одмах отворила на своју руку радионицу и трговину ш 
у шешира и радњу женског одела.{S} И то сам у Бечу изучила.{S} Радња ми је добро ишла, те не пр 
е издува чега немаш!</l> </quote> <p>То сам научила од газдаричине девојчице.{S} Учила за испит 
ало који новчић потрошити од онога, што сам им поклонила, преседао ми сваки залогај.</p> <p>„См 
но.{S} Мојој помајци не беше доста, што сам се из дужности својевољно среће одрекла, него да по 
учено и успавано.{S} Доказ томе је, што сам у животу још двапут љубила, истим жаром и истом чис 
 било мојих лепших снова и илузије, што сам их донде имала...</p> <p>— Кад је то природан закон 
као свети Петар баба Ани.{S} Знате, што сам ја лане у Парку читала у оној вашој лепо везаној пе 
 <p>— Збогом душо!{S} Па опростите, што сам вас својим бенетањем толико задржала.{S} Бар ће те  
о, кад ми не одговара, о оној теми, што сам јој писао?“ питао је на послетку измећу осталог мај 
некада; можда не би одобрила корак, што сам га учинила — ја сам вереница!</p> <p>Чудићеш се, но 
евојка.{S} Већ прво писмо Миланово, што сам га за тим добила, тумачила сам друкчије.{S} Дотле с 
азуме и ко ме не ће исмејати за то, што сам овако остала.{S} Уседелицу свет обично исмејава.{S} 
ико тренутака, маши се она за лист, што сам га уз себе спустила.</p> <p>— Неће те ми замерити,  
оче она, показујући прстом на лист, што сам га читала.{S} Прочитала сам на том листу: „Застава, 
 и моралу, а Рајићева и остала дела што сам читала показаше ми колики је свет и каквих је људи  
ем.{S} Нашто би ми и било?{S} Доста што сам знала, да ме он више не воли.{S} Утопљеник се маша  
д“ била је сад сва жеља моја. — Све што сам још своје имала, претворила сам у новац и тражила с 
p> <p>„Јесте.{S} Седи.“ Било је све што сам му могла рећи.{S} Примио је понуду и ћутање опет на 
 уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што сам је узела у своју кућу, али да њу узме не могу допус 
еке кутије твој дневник.{S} Опрости што сам га неприметно узео и прочитао; није то била проста  
па ишчекује мој одлазак.</p> <p>Тек што сам преписала књижицу, дође ми од куће писмо, да сам ну 
 уморила ме радозналост.</p> <p>Тек што сам све за ноћ спремила и хтела отпочети читање, отшкри 
вет и не познате, бар не овако, као што сам га ја познавала!{S} Старка умукну и замишљено гледа 
ступа се у познанство са особом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитства, ал тек је — с 
бина?“ рече он, показујући на шешир што сам радила.</p> <p>„Јесте.{S} Седи.“ Било је све што са 
 и градиву сасвим примерено.</p> <p>Што сам се уплашила, кад је сасвим обична старачка појава?“ 
вном листу беше написано:</p> <p>„Зашто сам остала неудата.“ Као неки мото беше додато:</p> <qu 
идиће и сама, да тако мора бити.{S} Зар сам је за то одхранила да ми сину убије срећу!“</p> <p> 
ећај у њему уништим још у клици.{S} Зар сам се један пут за рад тога пред њиме хотимице показал 
фалити.{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па зар сам ја лења, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то ка 
но Обрадовићеве басне по најрадије, јер сам разумевала, а остали писци беху ми због мешања слов 
на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер сам поред свег тог остала чиста.{S} Верујте ми, тешко с 
ог језика тежи и сувопарнији; сваки час сам морала молити течу, да ми овај ил онај израз разјас 
ишам и отерам те варљиве мисли; но опет сам тек о Боривоју сањала...</p> <p>И сутра-дан сам бил 
S} Нисам ја никад газила заповести, већ сам их вршила.{S} Нисам разорила туђу, већ своју срећу! 
у свести ферерије на три месеца.{S} Већ сам вас жељан а могу учити и код куће.“</p> <p>Дошао је 
 ме је.</p> <p>— Одржали сте реч, а већ сам мислила, не ћете доћи.{S} Но причекајте, да изађем  
пазила; али увек без успеха.</p> <p>Већ сам била напустила истраживање, кад ми случај притиче у 
Ко зна хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају 
им за удадбу по рачуну.{S} Егзистенцију сам себи осигурала а брак сам сматрала за нешто светије 
<title>Змајевој певанији</title>," коју сам такође собом понела.</p> <p>— Каква вам је то књига 
ету једно псетанце и мачка.{S} На столу сам још видела једне наочари и плетиво, а у отвореном п 
и једна лубеница, хладна као лед.{S} Њу сам вама наменула.{S} Држала сам је до подне у бунару.{ 
> <l>Желила сам свуда правду;</l> <l>Њу сам вазда поштовала,</l> <l>За њу бих и срећу дала.</l> 
ењу без опирања подлегла.</p> <p>У врту сам се сита исплакала за што, нисам знала ни сама.</p>  
их и дресиратих; само не онаквих каквих сам ја хтела.</p> <p>Сваки од њих имао је разлога зашто 
шкивала, а мајка неће да се то зна; још сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и баба-Мари.</p>  
 је после и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се поред плетива својим мислима разговарам 
узрујана.{S} Чим сам се у дућану видила сама, почела сам плакати.{S} За што? — То нисам знала:  
 очију и тако одлучним тоном; да сам се сама тргла од њега.</p> <p>„Вечита загонетко!“ узвикну  
его тек успавано!</p> <p>Стидила сам се сама себе, но све бадава; ја сам га љубила из свег срца 
р своју, а док сам млађа, издржаваћу се сама.</p> <p>Десет година живила сам тако, радећи и хра 
/p> <p>— Тако сам од прилике нагађала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> < 
{S} Ћутала сам, држећи, да ће старица и сама отворити своје срце, ако јој симпатије улевам и ак 
 његова дела.{S} Но ја сам се касније и сама задубљивала и у сувопарније ствари и трудила се да 
ако.{S} Али ако буде паметна, увидиће и сама, да тако мора бити.{S} Зар сам је за то одхранила  
ржала сам да је излишно; а још нисам ви сама знала, да је излишно; а још нисам ни сама знала, д 
е сита исплакала за што, нисам знала ни сама.</p> <p>После неког времена дође и он у врт.{S} Пр 
ма знала, да је излишно; а још нисам ни сама знала, да је љубав, што према њему осећам.</p> <p> 
даје.{S} Ништа јој није свето, често ни сама срећа па и живот љубљене особе, јер у место да себ 
преварен, а превару си потпомагала — ти сама.{S} Не корим те; знам ти назоре.{S} Али промисли с 
 му нисам била, па би морала поруменити сама пред собом, да сам искушењу без опирања подлегла.< 
Никад ми није дуго време.{S} А како сам сама морала бих полудети или трчкати од једне до друге  
орија.{S} У колико сам грешила, не могу сама увидети; само знам да:</p> <quote> <l>Нисам баш ни 
, који су ме скоро — отерали.</p> <p>Од саме зараде своје нисам могла сад живети, те молим зета 
па онда још нешто, а последице би дошле саме од себе.</p> <p>— Шта је то „нешто?“ То ме интерес 
, други због оног, а ни један због мене саме. т. ј. због мојих мана и врлина заједно.</p> <p>До 
} Једно после подне остадосмо нас двоје сами дома.{S} Мајка и Даница беху отишле некој рођаци у 
м пред вас.{S} Требало би времена да ме сами нађете.{S} Читав Лавиринт у овој кући!</p> <p>— Ск 
а увидимо ни да признамо.{S} Обмањујемо сами себе, држећи, да нам је срце мртво.{S} Али срце је 
потреба.{S} Но једне зиме беше овладала самном нека чама.{S} Држала сам, да ће ми бити скоро кр 
S} Знања имам а и воље за рад, па хајде самном далеко у свет, где нас нико не зна и не познаје. 
угарица и сироче као и ја; модистлук је самном заједно изучила а пре годину дана отворила је и  
данпут паде опет судбини на памет да се самном наново поигра, јер:</p> <quote> <l>Срећа је ко в 
 <p>Јесте, судбини се допало да се опет самном протитра; умро ми је и теча а тетка мораде у обл 
>И ја сам ћутала.{S} Чудни осећаји беху самном овладали.</p> <p>Ту свечану тишину проби гласић  
 и сав идеал!</p> <p>Јесте, ћерко моја, само животињски полски нагон сада још влада.{S} Праве с 
рудиш без успеха.{S} Све што си успела, само је то, да те сад љубим још већма, а љубићу те и до 
влачи.{S} Али ако је унутрашњост шупља, само моментано.{S} Често је тај утисак моћан, па човека 
.“</p> <p>„Добра и зла је у нама свима, само је зло што су у теби те особине једнако јаке и твр 
, кад ти предпостављају лошију од тебе, само за то, што је удата!{S} Баш као да је брак чистиле 
рису, па волим платити новчић два више, само да је добро и чисто.{S} Намажите комадић и том мал 
село срце кудељу преде.“ Само великани, само изузетци узвишују се и поред патње.{S} Обични људи 
роши -губе; а могла сам и љубави имати, само да се нисам држала поштења и дужности.{S} Овако са 
мараму.{S} Сад је изледало да је миран, само је био блеђи но обично.</p> <p>„Изашла си тако лак 
ри због тога.</p> <p>Није ми одговорио, само ме гледао.</p> <p>„Што ме тако мериш, зар ми је пи 
тинске љубави.{S} Свуда, где није тако, само је гадна страст животињска нагона и ништа више! (Ј 
читати.</p> <p>— Е да, иде полако и то, само стрпљења сека-Мацо, све ће то доћи на ред; само до 
борита друга.{S} Нека је ма и сулудаст, само нека је богат.{S} Еквипаж и вранци, кадифа и злато 
бав.{S} Осећај, што га таки људи имају, само је страстан занос и животињски нагон.{S} Нико на п 
м плакати.{S} За што? — То нисам знала: само је тако морало бити; срце ми је кипило од смесе ра 
исмо, мирно сам га оставила међу друга; само ми је у грудима било некако празно, врло празно.{S 
добра душа.{S} Није сирота дуго лежала; само две недеље.{S} Доктора није хтела. „Од овог ме ник 
а, оборивши очи: а то је и цела истина; само је зло, што после таки ум и тако срце више види и  
ла-Стани.{S} Незнадоше о њој баш ништа; само сека-Маца рече, — баш је била унела штрудлу — да ј 
.{S} Ја нисам одређивала, шта је љубав; само сам рекла, да је она љубав права, која потиче из д 
лог покојника.{S} За мене је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу 
игу можда ћу и пробати.{S} Није згорег; само ме напомен'те...</p> <p>— Ију, како је дебела!{S}  
пљења сека-Мацо, све ће то доћи на ред; само док почнем седити...</p> <p>— Ето је сад опет!{S}  
.{S} Никада се нисам ни срдила на тебе; само ме је дуго болело, што ти је вера у мој карактер,  
ј, бар да чујем.“</p> <p>„С драге воље; само док га донесем.“ Донела сам и читала:</p> <p>10. м 
оравиће је брзо поред богатије и лепше; само она треба да је паметна, да је благодарна, па да н 
 ћерци разума.“</p> <p>„Врло појетички; само се канда не слаже с истином.{S} Зар ти није већ дн 
 ме; није то тајна.{S} Сме свако знати; само немојте за мога живота, а нећете дуго чекати, још  
лико сам грешила, не могу сама увидети; само знам да:</p> <quote> <l>Нисам баш ни много хтела < 
ржим на крилу!“</p> <p>„То и не тражим; само хоћу и морам ти казати; да немаш право што се срди 
учинила радост са једном таком тичицом; само кад ми неби биле тако одане!{S} Овако ће ме тек гр 
але „брацом“, па се и сам тако називао; само што још није умео да изговори глас „р“; обично га  
о, можда још данас.{S} Доћи ћу за цело; само ме сад светина оцепила од мога друштва, па се мора 
једно и друго тежи за искреном љубављу; само што код једног тек ниче, а код другог се већ суши. 
ла је застирући сто и спремајући ужину; само не треба претеривати.{S} Оно што се у кући нађе и  
атих и сиромашних, учених и дресиратих; само не онаквих каквих сам ја хтела.</p> <p>Сваки од њи 
рабош о њему.{S} Али женски, женски!{S} Само то чудо и покор да видите!{S} Кад-кад се само чуди 
> <p>— Е, онда ме баш мораш примити!{S} Само причекај, док свучем и сместим Милана.{S} Оне две  
ње лепа човека, без душевних врлина.{S} Само децу, ма и матору — насмеја се старка — везује шуп 
онда, кад љубљене особе већ не буде.{S} Само сопствена смрт дреши нас од праве љубави, често не 
по, највише „весело срце кудељу преде.“ Само великани, само изузетци узвишују се и поред патње. 
о се, да ће она бити моја насљедница, а само кућа и земља вредила ми је преко пет хиљада.</p> < 
накост изједначило би време и љубав, да само није било другога — чинило ми се, да је врло слаб  
себичност.{S} Зар је човек рођен тек да само ужива?{S} Зар он нема племенитија позива?{S} Истин 
и цео свет вели, да је ненадмашив; а ја само знадем, да сав његов рад радо читам, и да би га св 
м већ заборавила.{S} Од свега је остала само успомена.{S} С те стране није ми удадба ништа преч 
е одрече, она га гони својом страшћу на само убиство и вуче пропаст.{S} Ове врсте јунакиња пона 
лан узверио, очице му се застаклиле, па само нагло дише и дрхће од чезње за тицама.</p> <p>— Бо 
г да опрости,</l> <l>Што ћу љубит' тебе само</l> <l>Целе вечности.</l> </quote> <p>— Како вам с 
 донаша баш ништа....{S} Карактерише је само као простакињу, „што се меша са сваким;“ те тиме р 
ња није кадра сломити.</p> <p>— И то је само доказ, да таке реткости треба тим више штовати! пр 
о чудо и покор да видите!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, па се питам:{S} Где им је свест?{S 
 Неће ми ништа фалити.{S} Сетила сам се само своје прошлости, а стара сам; па то је.</p> <p>У т 
к.{S} Провођаџише Н. Н, све је, како се само може желети.{S} Провођаџија бар тако тврди, но у с 
о једете! рече она, нудећи ме.{S} Глете само; још ово парченце хлеба са маслом.{S} Та узмите, т 
} Они су ми друштво и забава.{S} Пазите само шта ће радити.</p> <p>Отворила је кавез Дамјана и  
да јесте“, смејала сам се ја; „изволите само прочитати неколико бележака из мога дневника, па ћ 
.{S} Јадно појмање дужности!{S} Питајте само тако одрасло несретно јектичаво и шкрофлезно дете, 
теље, а бићемо обоје сретни.{S} Свет ће само знати, да нећу да се женим.{S} И то ће бити цела п 
м онуда и свратио сам.{S} Код куће беше само слушкиња и мала Данка.{S} Хтео сад да одем но Данк 
p> <p>— Бабадевојка! узвикнула сам, али само у мислима.{S} Пристојност ми је задржала језик од  
ти, рече спустивши се опет уз мене; али само с почетка.{S} После обично постану добри пријатељи 
ло срце није хтело да купује љубав, или само да љуби, већ је тражило у истој мери одзива; а пон 
 <p>„Рђава извина, секо моја.{S} Отвори само последњи лист свога дневника...“</p> <p>То је било 
? питала сам раделицу ту.</p> <p>— Знам само да је пролетос умрла.{S} Него ако је повољи да доз 
ерко.{S} Но куда ми одосмо, а хтела сам само рећи, да моји греси нису обични.{S} Нисам ја никад 
нило досадно а живот несносан.{S} Живим само зато, да тебе још једаред видим и да из твојих уст 
еру.{S} Она се гаси тек с нашим животом само сам још додала: да човек, ако се на пример превари 
ак!{S} Сва божија створења лепа су, ако само нису богаљеви или измет природни.{S} Укус и фантаз 
к нисам са ужасом увидела, да је баш то само прегоревање и брига а њему — љубав.</p> <p>Срце ми 
асмејала, а шогор ваљда у обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да је при женидби главно капитал 
т ми је дабоме чиста, ал тек је тешко — самовати.{S} Сад је јецала.</p> <p>— Зар немате никог с 
“; толико вам говорим.{S} Чудно ми је и самој.{S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме чисто говорити 
а онда мислим, мислим, да ми је после и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се поред плети 
S} Но будите уверени, да су таки људи у самој ствари „лакша роба“ ...{S} Ти и незнају шта је љу 
не гледају у свет смело, разборито и са самопоуздањем.{S} Све су дурашне и еманциповане од свак 
ћи је тако појмила сам њезино некадашње самопрегоревање зарад дужности према другима.</p> <p>У  
ло да свако „зашто“ има своје „зато,“ а самоћа, патња и размишљање, научише ме још и извињавати 
цу.{S} И то нешто вреди.{S} Олакшава ми самоћу.{S} Оне друге собе гледе у ходник, немају зрака  
е доживела!</p> <p>Падало ми је на ум и самоубиство.{S} Али насилна смрт оставља за собом траго 
 у опште, а последица је браколомство и самоубиство.{S} То видите, мени изгледа врло себично. „ 
ајка је пре кратког времена умрла, а на самрти све му је казала, молећи Даницу и њега, да ме за 
врати продире светлост; а то њему квари сан.</p> <p>Учинила сам јој по вољи; била сам и поред р 
 по вољи; била сам и поред радозналости санана. </p> <p>Сутра сам наставила читање, чим је тетк 
е господе.{S} Не ће се видети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће га војници, па и св 
 другог заволела.{S} Ја, која сам дотле сањала о љубави и с оне стране гроба и држала, да никог 
рљиве мисли; но опет сам тек о Боривоју сањала...</p> <p>И сутра-дан сам била узрујана.{S} Чим  
тим именом назива?{S} Животињски нагон, сањалачки занос, или навика на леп или створ, хоће свет 
је мишљење о овој или оној теми писмено саопштимо.</p> <p>Даница му је ретко испунила жељу; бил 
леше ме очи, већ је изгледало да ћу вид сасвим изгубити.</p> <p>Радити више нисам смела, те дођ 
га је замењивао са „и“ и „л“, или га је сасвим изостављао.</p> <p>Умерила сам кораке и слатко с 
ено.</p> <p>Што сам се уплашила, кад је сасвим обична старачка појава?“ Да би нашла узрока, пог 
е је то збунило.{S} Држала сам, да није сасвим при свести.{S} Било је на њој нешто необично.</p 
побијем старичину тврдњу и разлоге а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепших сн 
е — карактера! — Темпераменти могу бити сасвим различни и појмова о свету.{S} Укратко: у узајмн 
а пристала на — најмање.</p> <p>Сад сам сасвим усамљена.{S} Сви сродници осим Данке већ су под  
ј дубокој старости и по кроју и градиву сасвим примерено.</p> <p>Што сам се уплашила, кад је са 
hi> оставља баш онда, кад је она разуму сасвим окренула леђа и — поклизла.{S} Тасе се онда јуна 
е или да плаче над развалинама правде и сасушеном клицом светског здравог разума.{S} Но и опет  
, а о зидовима је висио један старински сат, неколико слика и два лепо бојадисана кавеза.{S} У  
ј очи склопи и да је сахрани; после два сата је издахнула.{S} Била је до смрти при свести.{S} П 
је „цветан“ и раскошан, али без искрена саучешћа и суза.</p> <p>Сутра-дан сам отишла старици.{S 
варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће и пријатељство!“ </p> <pb n="160" /> <p>Тако с 
није, те ми у почетку чудно било његово саучешће и старање о мени.</p> <p>„Тебе секо, нешто муч 
ашту.</p> <p>„Што плачеш?“ питала ме са саучешћем.</p> <p>„Сетила сам се својих родитеља,“ био  
х у било какву неприлику, зар се надати саучешћу, пожртвовању и помоћи од — така савезника?!</p 
о и свеже.{S} Бојадишу га жутом репом и сафраном, ал ја то осетим по мирису, па волим платити н 
тнула крај стола.</p> <p>У томе изби на сахату шест.{S} Радо бих била још остала, али код тетке 
шла је, таман да јој очи склопи и да је сахрани; после два сата је издахнула.{S} Била је до смр 
еће се.{S} Једва сам је утешила.</p> <p>Сахранила је лепо, тамо у варошко гробље.{S} Метнула јо 
 покојница наручила.“</p> <p>Кад смо је сахранили, седила је дубоко у ноћ и читала неку рукопис 
ојим врелим сузама; пишући га, живо сам сахрањивала и подруги пут своје срце.</p> <p>После две  
века; ал муке су велике, па ме укрепи и сачувај од даљег искушења!“</p> <p>Нико ми није одговор 
о кутији и онда извади чак са дна једну сашивену рукописану књижицу.</p> <p>— Ево, рече, пружив 
ња богослов, провођаџише госпођа Н. Н., сва је сретна и у тој срећи поверљиво ми додаје: да мом 
дите, да појам о лепоти није једнак!{S} Сва божија створења лепа су, ако само нису богаљеви или 
огај.</p> <p>„Смрт или вид“ била је сад сва жеља моја. — Све што сам још своје имала, претворил 
ж и вранци, кадифа и злато, — то јој је сва жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте, ћерко моја, само жи 
Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи на мени?{S} Зар нисам био преварен, а  
и; тамо ће ваљда бити друкчије.“</p> <p>Сва сам се стресла, кад сам прочитала то писмо.{S} Дакл 
интересовале; те сам и његово захтевање свагда радо и с вољом испунила.</p> <p>Тим начином збли 
онашања у њима — врши се, али како?!{S} Свађа, речкања, пребацивање, гунђање, плач и уздисаји с 
 али не она, за којом сам ја чезнуо.{S} Свака мисао разлази нам се још у основи; ја неразумем њ 
итија позива?{S} Истина је света, да је свака љубав спојена са тежњом и чежњом, да нам је љубље 
е.</p> <p>Тако се растадосмо и упутисмо свака на своју страну.</p> <p>Овог пута корачала сам жу 
м свршавао науке.{S} Учио је права у П. сваке године провео је два месеца на дому.{S} То време  
ем.{S} Све су дурашне и еманциповане од сваке предрасуде.{S} Гледиште им је хладно и природно.{ 
а словенског језика тежи и сувопарнији; сваки час сам морала молити течу, да ми овај ил онај из 
</p> <p>Грамљивост за њиме, уништила је сваки племенитији осећај.{S} Љубав и поштовање одавно ј 
није ми изјављивао љубав речима, али је сваки поглед козивао, како му је у срцу.</p> <p>Дуго са 
положењу његовом.</p> <p>Долазио нам је сваки дан.{S} Једанпут не дође две недеље; било ми је з 
нога, што сам им поклонила, преседао ми сваки залогај.</p> <p>„Смрт или вид“ била је сад сва же 
ала детњарија.{S} Отуда и овладао срцем сваки моралан гад а друштвом покор и трулеж!</p> <p>Ста 
S} А оне, матере, занемарују своју децу сваки дан.{S} Па зар им то никад не пада на памет?{S} З 
 не онаквих каквих сам ја хтела.</p> <p>Сваки од њих имао је разлога зашто ме хоће.{S} Један ме 
, пребацивање, гунђање, плач и уздисаји свакидашњи су гости таког брака.</p> <p>Па из таког јад 
је само као простакињу, „што се меша са сваким;“ те тиме руши углед кругу, у коме се налази.{S} 
е смејете?{S} Искуство ме је научило да свако „зашто“ има своје „зато,“ а самоћа, патња и разми 
ога живота.{S} Појединости нека замишља свако по ћефу, а оно што ћу написати, довољно ће бити,  
шта, храбрила ме; није то тајна.{S} Сме свако знати; само немојте за мога живота, а нећете дуго 
ш доста деце, па ко паметан човек, жели свако да усрећи.{S} Зато одавно меркају девојку с новци 
ла, тумачила сам друкчије.{S} Дотле сам свако његово писмо комотно читала мајци и Даници, а сад 
 њене некадашње газдарице, поштарке.{S} Сваког месеца долазила је једанпут на пошту, да прими 1 
удата!{S} Баш као да је брак чистилеште сваког душевног гада и фирма неприкосновеног поштења... 
{S} Метнула јој и каменит крст, али без сваког знака и натписа.{S} Кад сам је питала, зашто: ка 
но читала мајци и Даници, а сад сам при сваком нежнијем изразу његовом поруменила и задрхтала,  
лика и два лепо бојадисана кавеза.{S} У сваком кавезу скакутао је по један пар веселих канарина 
 хтела отворити; требало ми је одмора у сваком погледу.</p> <p>Тек што ми се почеше ране лечити 
 нисам.{S} Деца су као оне биљке, што у сваком земљишту корена хватају; па се и ја брзо навикох 
ма, па бива свашта.</p> <p>— То се може свакоме десети и поред најбоље пажње и надзора.</p> <p> 
тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сваку изјаву.</p> <p>Био ми је загонетка; но брзо сам и 
 у ком је жудња за богатством, уништила сваку човечност.</p> <p>То је моја историја.{S} У колик 
старка опет метну у кавезе, заденувши у сваку по парченце шећера.</p> <p>Чим тичице опазише шећ 
сте већ учитефица...{S} Тело је, по мом сваћању, одећа и склониште душе, настави она.{S} Па као 
Шта ће те?{S} Мати велика дама, па бива свашта.</p> <p>— То се може свакоме десети и поред најб 
ан и честит човек.{S} Провођаџише Н. Н, све је, како се само може желети.{S} Провођаџија бар та 
ора но што јесам.</p> <p>То је трајало, све док нисам са ужасом увидела, да је баш то само прег 
е полако и то, само стрпљења сека-Мацо, све ће то доћи на ред; само док почнем седити...</p> <p 
вана сам волела, но ни он није за мене; све више увиђам, да је лакоуман и не постојан, а и мишљ 
било је нешто папира и неког цртежа.{S} Све беше јако пожутело. — Знак, да им идентитет није те 
 није измишљотина, већ права истина.{S} Све су то разлози, због којих се већина жени и основи б 
 Али овог пута се трудиш без успеха.{S} Све што си успела, само је то, да те сад љубим још већм 
сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинила неком природном искреношћу и неусиљено 
драгог оца, па и браћицу и сестрице.{S} Све сам их љубила свом снагом детињске душе своје; љуби 
иких ваљда си могла једног изабрати.{S} Све су то ваљани људи и згодне партије.“</p> <p>„Чекам  
смело, разборито и са самопоуздањем.{S} Све су дурашне и еманциповане од сваке предрасуде.{S} Г 
а ме замоле, да јој мртвој опростим.{S} Све је то чинила из превелике љубави према својој деци. 
т или вид“ била је сад сва жеља моја. — Све што сам још своје имала, претворила сам у новац и т 
 и одзива.{S} Но опет се узели нисмо, а све зашто:</p> <p>Први је био богат и из племићке пород 
да сав његов рад радо читам, и да би га све више и више читала.</p> <p>— Бар да видим, кад је т 
 пријатне успомене; а можете и из овога све дознати.{S} Писала сам још пре 15—20 година, дотле  
 и побегла у врт.{S} Волела сам га нада све на свету, али ми се није дало да се дадем љубити од 
<l>Или је грех правду тражит,</l> <l>За све друго мало марит?</l> <l>Или је грех хтети љубав,</ 
ти бар потоњи нараштај од трулежи, која све више хвата корена.{S} Често тако размишљам, особито 
 вез, па кад нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а плетице све звецкају!</p> <p>— Хвала, сека- 
че, пруживши ми. — Најпре сам вам хтела све усмено казати.{S} Но овако је боље.{S} Не марим о с 
нестаде са света; колера их једног дана све покосила.{S} Још и данас се чешће питам: зашто је б 
о она.{S} Дошли сте токорсе у госте, па све књижурине вучете с вама.{S} Ту вас ко може видити,  
 старе мајке.{S} Има лепе жуте тице, па све тако, тако чине! — предвари ме „баца“, подржавајући 
 ради других; мени није нужна.{S} И сад све памтим много јаче, него оно, што се јуче десило.{S} 
много док сам те заборавила.{S} Сада је све прошло, па нек вам је просто!</p> <p> <hi>Стана</hi 
утврђивати да је не издам мајци; она је све на врати прислушкивала, а мајка неће да се то зна;  
.{S} То нека ти је утеха.{S} Али сад је све прошло.{S} Дужност моја према мајци нагонила ме, да 
ерљива.</p> <p>Кад је то видео, хтео је све жртвовати.{S} Но тада је било касно.{S} Осећала сам 
адила.</p> <p>„Јесте.{S} Седи.“ Било је све што сам му могла рећи.{S} Примио је понуду и ћутање 
 узимају?</p> <p>— Љубав! љубав! зар је све љубав што се тим светим именом назива?{S} Животињск 
не и Даницу) повери ми се; у друштву се све лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј је некако чудн 
 ко за њима жуди.</p> <p>— Зато и јесте све мање љубави на свету.{S} Љубав је ћерко, најнежнија 
Но буди паметна, буди снажна а време ће све излечити.“</p> <p>„Мислиш?“ питала сам, тек да не ћ 
 та ја га тако волим!“</p> <p>„Прећи ће све то.{S} Ни љубав није увек вечита, тешила сам је.“</ 
 проћу, нек шиваћка све лети, а плетице све звецкају!</p> <p>— Хвала, сека-Мацо!{S} Кад дођем д 
шевну храну примала сам од тетке и тече све док нисам добро читати научила, а после сам је траж 
S} Ја не сумњам у њега, али га љубим из све душе; а та љубав и дужност према вама учиниће да га 
 Обрадовича, Видаковича, а и Караџића и све што ми је до руке дошло.{S} Камо среће да нисам ниш 
учила нас је обе кувати, месити прати и све женске домаће и ручне послове.{S} Мене је осим тога 
чекује дужност — твоја.</p> <p>Заборави све и буди човек!</p> <p> <hi>Стана.</hi> </p> <p>Држал 
о се није слагало с моји назори.{S} Али све бадава; ја сам га поштовала и љубила свим срцем сво 
 преко чела; ваљда да је отерам.{S} Али све заман; од тога тренутка знала сам и осећала, да Мил 
и?!“ Чудна ми посла!{S} Млад мушки воли све што је лепо и што му је пред очима.{S} Заборавиће ј 
 пре кратког времена умрла, а на самрти све му је казала, молећи Даницу и њега, да ме замоле, д 
 има љубљену особу пошто по то; па руши све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, вера из 
је ја.</p> <p>— Приповедаћу, казаћу вам све. — Другом нисам; не марим да се тужакам, ни да ме ж 
у посредовати да је узме.{S} Чинила сам све могуће, но он није осећао симпатије према њој.</p>  
а сам, да ће ми бити скоро крај, па сам све главније успомене свела у једно; нека ме бар после  
доћи да те видим и усмено кажем шта сам све до сада препатио.</p> <p>Очекујући одговор, твој не 
рила ме радозналост.</p> <p>Тек што сам све за ноћ спремила и хтела отпочети читање, отшкрину т 
станка са Миланом.</p> <p>Душан је знао све тајне моје, но Боривој није, те ми у почетку чудно  
иже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било све јасно.{S} Поглед јој се није слагао с оним старачки 
 Маром Базићевом.</p> <p>Сад ми је било све јасно.{S} Мојој помајци не беше доста, што сам се и 
но!</p> <p>Стидила сам се сама себе, но све бадава; ја сам га љубила из свег срца и душе своје. 
у круговима, у којима је одрастао, а то све болело би га, кад би први љубавни занос прешао; те  
жу, те блистају као звезда, или клизају све даље и даље док не пропадну у глибу — порока.</p> < 
p> <p>Скочила сам, да га задржим, да му све кажем и да умрем, али на врати сам се већ стропошта 
се љубави своје?!</p> <p>Предала сам му све у руке, уговоривши, да ме имају у старости издржава 
 који провођаџија.</p> <p>Обично сам их све редом одбијала.</p> <p>„Шта чекаш?{S} Докле ћеш бир 
но?</p> <p>Тако ћу и чинити.{S} Сад још све добро памтим, а после? — После ће ме можда оставити 
ћа, које су биле још у рукопису.</p> <p>Све сам радо читала, но Обрадовићеве басне по најрадије 
екаш?{S} Ко ће те онда узети?!“</p> <p>„Све муштерије што ме и сад ишту.{S} С годинама порастић 
S} Но то ваљда није грех, јер сам поред свег тог остала чиста.{S} Верујте ми, тешко сам грешила 
ебе, но све бадава; ја сам га љубила из свег срца и душе своје.{S} Неки пута ми се чинило, да с 
рила сам му овако:</p> <p>Праштам ти из свег срца.{S} Никада се нисам ни срдила на тебе; само м 
нате, богатство је да не треба веће.{S} Свега доста, ал што човек више има, више би хтео, прода 
Боривоја била сам већ заборавила.{S} Од свега је остала само успомена.{S} С те стране није ми у 
ка?{S} Мене то интересује.</p> <p>— Пре свега треба праве воље за бољитак, па онда још нешто, а 
 тренутак; после ме обли румен стида; и свега нестане. „Која вајда,“ севну ми кроз главу, „кад  
ми не беше маћеха; подарила ми је клицу свега онога, чиме дарива и другу децу своју.</p> <p>Кли 
овољити ониме, што имам.{S} Мало млека, свежа масла и добра сира.{S} Па и једна лубеница, хладн 
 масла и сира.{S} Масло је врло добро и свеже.{S} Бојадишу га жутом репом и сафраном, ал ја то  
ко, да се свршава.{S} Иначе мора казати свекру, јер он, т. ј. младожења добија и у месту ваљану 
коро крај, па сам све главније успомене свела у једно; нека ме бар после смрти најближа околина 
ао цветак, кад га од стабла откинеш; но свенула и опет нисам.{S} Деца су као оне биљке, што у с 
ја се старка — везује шупље шаренило, а свесна разборита човека никад.{S} Ко се држи за свесна, 
азборита човека никад.{S} Ко се држи за свесна, па и опет тек спољашњост на предмету своје љуба 
али на врати сам се већ стропоштала.{S} Свест ме опет беше оставила.</p> <p>Дуго сам и тешко за 
дим и крстим, па се питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им матерински осећај, кад тако своју д 
душе, настави она.{S} Па као што неможе свестан човек заволети мртву лутку, са њезина шарена од 
рањем о теби говори.{S} Баш као да ниси свестан створ, већ мртва роба, која остане у дућану, шт 
 из таког јада и гада, зар је очекивати свестан подмладак!{S} Наћиће се, дабоме, као и свуда по 
> <l>Имала сам топло срце,</l> <l>Поред свести здраве;</l> <l>Гадила сам се пољубаца,</l> <l>Бе 
а је издахнула.{S} Била је до смрти при свести.{S} Па како се радовала, кад је видила рођаку!{S 
нило.{S} Држала сам, да није сасвим при свести.{S} Било је на њој нешто необично.</p> <p>— Опро 
 и то; скорим ћу дома.{S} Ове године ћу свести ферерије на три месеца.{S} Већ сам вас жељан а м 
ити родитеље, а бићемо обоје сретни.{S} Свет ће само знати, да нећу да се женим.{S} И то ће бит 
ла што сам читала показаше ми колики је свет и каквих је људи у њему.{S} Теча се томе радовао;  
умети а могу ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми је опет некако топло око срца.{S} 
анос, или навика на леп или створ, хоће свет често љубављу да крсти.{S} Али љубав, права света  
вна лепота спољашној, видели би, куд би свет отишао!{S} Ја, сам ето већ остарила а не могу да п 
да дорастем за шпекулацију, што је неки свет браком назива,“ био је мој одговор.{S} И тиме се о 
ало драстичан израз.{S} Али кад се неки свет не стиди трулеж подрањивати, што би се ја стидела  
ређе.{S} Још ви незнате по неки варошки свет.{S} Мушки ме се не тиче.{S} Слабо водим рабош о ње 
138" /> <p>Дај Боже, да тај лепи шарени свет и не познате, бар не овако, као што сам га ја позн 
по кад-кад шале, јадно би изгледао овај свет.{S} Јесте ли га лично видели или тек на слици?{S}  
д је лепа ларва и дубок пун џеп!{S} Цео свет, особито мушки и не почиње онде љубити, где би тре 
ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда бити друкчи 
 његова дела?</p> <p>— Стручњаци, и цео свет вели, да је ненадмашив; а ја само знадем, да сав њ 
и воље за рад, па хајде самном далеко у свет, где нас нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те н 
е, образоване и учене.{S} Оне гледају у свет смело, разборито и са самопоуздањем.{S} Све су дур 
 то, што сам овако остала.{S} Уседелицу свет обично исмејава.{S} Ко пита, за што си тако остала 
о љубављу да крсти.{S} Али љубав, права света љубав, која није потекла из моменталних утисака ј 
е кривице, па и опет их брзо нестаде са света; колера их једног дана све покосила.{S} Још и дан 
раве свете љубави, сада је ретко!{S} Та света љубав мужа и жене давно је детињарија, занос и лу 
гику“ понеког женског и мушког „отменог света,“ па сам се страшила, да је не нађем можда прикри 
н нема племенитија позива?{S} Истина је света, да је свака љубав спојена са тежњом и чежњом, да 
 То показује добро срце или непознавање света. </p> <pb n="138" /> <p>Дај Боже, да тај лепи шар 
овек чује, или чак и осети таку пресуду света не зна шта ће: да се смеје или да плаче над разва 
био да крати себи пријатну забаву и то „света ради!“ Зар не пролази и сунце кроз каљава места,  
и полски нагон сада још влада.{S} Праве свете љубави, сада је ретко!{S} Та света љубав мужа и ж 
у Бого-човека, и мени се чини, да ме те свете очи тужно ал задовољно гледају...</p> <p>Устала с 
и можда — као у оној песми што је рекао свети Петар баба Ани.{S} Знате, што сам ја лане у Парку 
 осигурала а брак сам сматрала за нешто светије од обичне трговачке спекулације, па је ли чудо  
бав! љубав! зар је све љубав што се тим светим именом назива?{S} Животињски нагон, сањалачки за 
 данас.{S} Доћи ћу за цело; само ме сад светина оцепила од мога друштва, па се морам журити, да 
ци, једва смо улицом пролазиле, тако је светина нагрнула на станицу. (Неко пошао директно тамо, 
амо, а неко био на путу, па видио да се светина ускомешала, те хајд и он у гомилу и не знајући  
) Осим тога беху сви прозори отворени и светињом начичкани.{S} Туда ће се вратити спровод, па с 
шта.{S} Хоће заједно са децом својом да светли пред светом, разуме се, не са душевним својствим 
ицу или особу са мрачном прошлошћу, али светлом титулом и пуним џепом!..</p> <p>Знала сам ту „м 
пати.{S} И кроз завесу на врати продире светлост; а то њему квари сан.</p> <p>Учинила сам јој п 
м.{S} Доста је влажно, ал' бар има више светлости и изглед на улицу.{S} И то нешто вреди.{S} Ол 
 а народност продаје.{S} Ништа јој није свето, често ни сама срећа па и живот љубљене особе, је 
 јадном ћерком?{S} Делала сам по твојој светој заповести и дужности човека; ал муке су велике,  
 заједно са децом својом да светли пред светом, разуме се, не са душевним својствима и здрављем 
а одговорност лежи на њима пред Богом и светом.{S} Закужави ти један цветак или ти се поболи ти 
ек у додиру са госпоштином и „салонским светом“ човек образовати и оплеменити може.{S} Уверена  
гледала сам старицу; очи јој се сјале у светом одушевљењу дужности а лице јој облила лака румен 
 опет боли, још те како боли та глупост светска.{S} Како и неби, кад ти предпостављају лошију о 
д развалинама правде и сасушеном клицом светског здравог разума.{S} Но и опет боли, још те како 
гла у врт.{S} Волела сам га нада све на свету, али ми се није дало да се дадем љубити од туђа м 
г нагона.</p> <p>— Е, мајко, онда је на свету мало праве љубави.{S} Ко данас пита за поштење, р 
ад се жени: нека је новца, а жена је на свету и више!{S} Па и девојке можеш на прсте избројати  
p> <p>— Зато и јесте све мање љубави на свету.{S} Љубав је ћерко, најнежнија и најплеменитија „ 
ледили.</p> <p>Како су живели у „новоме свету,“ никад нисам поуздано дознала.{S} Нису се више в 
отпутоваћемо у Америку.{S} Тамо у новом свету лакше ће Боривој стећи гласа а и за мене ће бити  
ило колико његово приповедање о страном свету, школском свом животу и наукама које су нама биле 
е будућност у овом поквареном и леденом свету баш тим особинама спремио.</p> <p>Тако сам прожив 
и могу бити сасвим различни и појмова о свету.{S} Укратко: у узајмном поштовању мушког и женско 
жем, али ко год мало оштрије погледа по свету, увидиће, да је тако. </p> <pb n="146" /> <p>— Ве 
не сипаш, па која вајда?{S} Шарлатана у свету више но икада!</p> <p>— Томе није крива школа ни  
 добре тетице.{S} Зар је мало примера у свету, <pb n="142" /> да се по неке токорсе образоване, 
удо; девојка на свом месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код куће, умесими „на супу.“</ 
еци управе на прави пут.{S} Кад би се у свету претпостављало здравље болесној уображеној лепоти 
 што, или видим какву погрешку што се у свету око мене десила, па онда мислим, мислим, да ми је 
осећаји беху самном овладали.</p> <p>Ту свечану тишину проби гласић малога Милана:</p> <p>— Циц 
у обоје и сносе се, нестане ли га, бива свешта.{S} Још је срећа, кад се за времена разиђу, Али, 
тело.{S} Тамо ће га дочекати родбина са свештенством, па са станице одма сњим у гробље.{S} Тако 
ање.</p> <p>Сад сам сасвим усамљена.{S} Сви сродници осим Данке већ су под земљом.{S} Докле ћу  
ми се, да више срца у грудима немам.{S} Сви осећаји ко да ми се следили.</p> <p>Како су живели  
 се игра с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и заба 
нао нас је и с немачком литературом.{S} Сви дечији писци и песници тога језика, беху заступљени 
до женидбе, па онда бирају богатију.{S} Сви су они таки...“</p> <p>Крв ми јурну у главу.</p> <p 
Ко би се мене и сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — које сам ја усрећила!</p> <p>Зашто је т 
ћа и венаца, а пратиће га војници, па и сви званичници.{S} Вредно ће бити да видите.</p> <p>Зак 
ром и цицаном Марком.{S} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и забава.{S} Пазите с 
углед где год је могао.{S} Био је као и сви други.{S} Но нека му је просто — није знао шта чини 
ло.</p> <p>— Тако, да бих волела, да су сви мушки тог мишљења! ...</p> <p>Засмејала се некако ч 
и другима подједнако...) Осим тога беху сви прозори отворени и светињом начичкани.{S} Туда ће с 
еме, богатој библиотеци.{S} На то ме је свикао сам теча; у данима одмора и слободним часовима,  
х утисака једрих плећа, црних наусница, свил'не косе, бисер зуба, чарних очију и бела и румена  
 удале, тек да стеку име, да се увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад год им се дад 
ве бадава; ја сам га поштовала и љубила свим срцем својим.</p> <p>Срцу нисам могла забранити да 
ам. </p> <pb n="155" /> <p>Он ме стиште свим нагло бијућем срцу.{S} Овог пута нисам побегла; ни 
попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у нама свима, само је зло што су у теби те особине једнако јак 
га једанпут.{S} А тврде да је такав.{S} Сво се српство њиме поноси.{S} Друго вам не умем казати 
 радо би вас одвела.</p> <p>Тако остаде сво моје заузимање, да упозним „баба-девојку“ овога пут 
оћеш.{S} То није грех: жени ћу оставити сво добро моје.{S} Она ће ме лако прегорети.{S} Није ни 
његови искаше, да одмах званично предам сво своје добро своме зету а њиховом сину.</p> <p>То ми 
ао једина брата, бранитеља и заштитника свог.{S} Та зар нас је једанпут <pb n="153" /> одбранио 
очела осећати празнину усамљеног живота свог, усвојила сам сестрину Данку.{S} Дете сам врло вол 
ад је јецала.</p> <p>— Зар немате никог свог? питала сам је ја.</p> <p>— Приповедаћу, казаћу ва 
јачкој библиотеци.{S} За време школског свог одмора, научио нас је и Вуковом правопису; био је  
и 80—90 година!{S} Још и данас се сећам свог учитеља.{S} Крупан, сед и румен старац.{S} Дође до 
а се увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад год им се даде прилика.{S} Па и така је  
хватају; па се и ја брзо навикох у дому свог старог тече е тетке.</p> <p>Теча беше учитељ, као  
{S} Обе тице очевидно тражише излаза из свога кавеза.{S} На њиово лепршање, дотрча старици и Ау 
него тек по неке решавајуће догађаје из свога живота.{S} Појединости нека замишља свако по ћефу 
јке, пошле тим трагом!{S} Јевросима учи свога сина, краљевића Марка, да се на туђе не лакоми, п 
к?!{S} Ништа друго, већ да проклиње час свога рођења!{S} Заиста мени је врло чудно понашање так 
секо моја.{S} Отвори само последњи лист свога дневника...“</p> <p>То је било пре две недеље...“ 
једна, и ту ме издао! — Дала ми старица свој дневник, биографију, шта ли је?{S} Још нисам почел 
 је и дворила; за то ми је оставила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је то честита и добра душа. 
 ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и свој разлог.</p> <p>Зар си и о мени тако судила? питаше 
/p> <p>Те сам вечери много премишљала о свој прошлости; у постељи сам и плакала.{S} Сетила сам  
есто; ако се не сложиш са сестром, имаш свој новац а вешта си машамода, па отвори трговину.{S}  
наручи неколико пари чарапа за „штафир“ своје кћери.</p> <p>Опростила сам се на брзу руку, обећ 
</p> <p>Тако сам мислила, трудећи се да своје осећаје утишам и отерам те варљиве мисли; но опет 
д сам била мирнија.{S} Закључила сам да своје осећаје не одам. „Та ја се варам да га љубим; па  
гробље.{S} Тако то бива, кад човек нема своје деце ни блиске родбине.{S} А уз то има велику тит 
ство ме је научило да свако „зашто“ има своје „зато,“ а самоћа, патња и размишљање, научише ме  
160" /> <p>Тако сам мислила седајући на своје место.</p> <p>„Стано,“ рече он ухватив ме нагло з 
једног јутра заборавила у брави кључ од своје собе.{S} Зацело си се журила у дућан.{S} Прошао с 
 себи и „своме друштву“ — тако она зове своје псето и мачку — смејала се сека-Маца.</p> <p>Сад  
 скоро — отерали.</p> <p>Од саме зараде своје нисам могла сад живети, те молим зета, да ми даде 
ва није правила разлике.{S} Оставила је своје особине и једним и другима подједнако...) Осим то 
 као што јој и ја праштам,“ свршавао је своје писмо; „а знај, да за мене више среће нема.{S} С  
сам их љубила свом снагом детињске душе своје; љубила сам их већма него и тице и цвеће и оно ки 
а; ја сам га љубила из свег срца и душе своје.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Милану љуб 
посао, „тешила“ је обично моја тетка из своје собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па се забавља 
ајка није правила разлике између мене и своје кћери; учила нас је обе кувати, месити прати и св 
а сам, па га одбила ради његове среће и своје дужности.{S} Боривој је имао право, кад је рекао, 
 језик одао, ја бих га оцекла, а око би своје ископала, ако би хтело одати, како ми је у срцу.  
аљине?{S} Зар на пример мајка мање љуби своје чедо, кад оно није код ње?{S} Не, она га љуби уве 
а сам знала, шта значи одрећи се љубави своје?!</p> <p>Предала сам му све у руке, уговоривши, д 
убав је дабоме.{S} И најгора мајка воли своје дете.{S} Но површна је и мајчинска љубав код таке 
{S} Нисам морала ни по фабрикама губити своје здравље, као што га многе јаднице ево баш у овој  
, држећи, да ће старица и сама отворити своје срце, ако јој симпатије улевам и ако осећа потреб 
 тетке у * рекла сам помајци спремајући своје ствари.</p> <p>„Сестри од тетке?{S} Па можеш.{S}  
 ме и нехотице почео сматрати као узрок своје несреће.</p> <p>Опет се поновиле препаћене муке:  
амтило а глас дрхтао.</p> <p>Извила сам своје из његових усијаних руку.{S} Срце је у мени дрхта 
е поновиле препаћене муке: умртвила сам своје срце и одбила га, као некада Милана. — После неко 
илану љубила тек њега.</p> <p>Крила сам своје осећаје, но он их је ипак дознао.{S} Љубав је нај 
ла сам да вам га прикажем, а тако зовем своје канарине, мачку и псето.{S} Мислиће те да сам как 
 више апелује на дужност, него на право своје, не може бити рђав и непоштен, баш ако га и сумњи 
ви искаше, да одмах званично предам сво своје добро своме зету а њиховом сину.</p> <p>То ми се  
ад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</p> <p>Кад сам лане била у Т., отишла сам  
дине у раду и тузи, но време је учинило своје; постепено почела сам бивати веселија.{S} Боривој 
 ми ништа фалити.{S} Сетила сам се само своје прошлости, а стара сам; па то је.</p> <p>У том за 
 га, живо сам сахрањивала и подруги пут своје срце.</p> <p>После две недеље добила сам опет пис 
орила — џаба ти човека!{S} И снови су у своје време врлина.</p> <p>— Не разумем шта тиме мислит 
 животу.....“</p> <p>Пољубила сам слику своје мајке, као душевну избавитељку своју, а зора ме ј 
у немачку приповечицу на српски и да му своје мишљење о овој или оној теми писмено саопштимо.</ 
а, па и опет тек спољашњост на предмету своје љубави уважава, не поштујући његове душевне врлин 
те ме добро — ако се превари у предмету своје љубави, пренаша ту љубав на други достојнији пред 
ек, ако се на пример превари у предмету своје љубави, разумите ме добро — ако се превари у пред 
је сад сва жеља моја. — Све што сам још своје имала, претворила сам у новац и тражила себи лека 
иротињи посете, а друго је правити их — својевољно...{S} Прво донаша посетилици почаст, каракте 
, већ своју срећу!{S} Разоравала сам је својевољно, јер би њезин темељ био често темељ туђој не 
и не беше доста, што сам се из дужности својевољно среће одрекла, него да постигне своју цељ, с 
истичким особинама, а друго не званично својевољно похађање — не донаша баш ништа....{S} Каракт 
 руку и јавити се и на блиским рођацима својега мужа, а често и својим, тек за то, што у својој 
л шта ћу? сама сам, па се поред плетива својим мислима разговарам.{S} Други пут баш нећу.{S} Ал 
лиским рођацима својега мужа, а често и својим, тек за то, што у својој чапљастој охолости уобр 
м и јецала.{S} Тек кад ме хтеде привући својим прсима, тргла сам се и уступила корак натраг.</p 
ја сам га поштовала и љубила свим срцем својим.</p> <p>Срцу нисам могла забранити да га не љуби 
огом душо!{S} Па опростите, што сам вас својим бенетањем толико задржала.{S} Бар ће те се кадго 
>Ја сам и нехотице привукла њезину руку својим уснама и пољубила је.</p> <p>Тако се растадосмо  
им у својој струци и да — заборавим.{S} Својима сам рекла, да сам се давно решила за то, а сада 
C4"> <head>IV.</head> <p>Вратила сам се својима.{S} Радњу нисам одмах хтела отворити; требало м 
оле...</p> <p>— Зар немате баш неког од својих?{S} Питала сам и други пут.</p> <p>Она љутећи од 
 ме са саучешћем.</p> <p>„Сетила сам се својих родитеља,“ био ми је одговор.</p> <p>Те вечери д 
им, а после мислим: ваљда сироте немају својих мисли?!</p> <p>Насмејала сам се на глас.</p> <p> 
 је то чинила из превелике љубави према својој деци.{S} А она је доста кажњена и онако; са снах 
азумете под том лепотом?{S} Кинез стеже својој ћерци ногу, да би је полепшо а нама су гадне и с 
стре,“ рекла је помајка, приказујући ме својој деци.{S} Но ми смо се и без тога брзо сродили.{S 
но одано, скоро већма но рођеној матери својој.</p> <p>Мајчински осећаји пунили су ми сада душу 
е чисто коса расла, кад сам му у седмој својој години помагала другу децу у читању и писању нас 
веравјући ме нежним и страсним речима о својој љубави.</p> <p>Ћутала сам и јецала.{S} Тек кад м 
ашто да је збуњен и зашто не долази?“ У својој машти нашла сам и одговор: „Он те љуби,“ гласио  
 кандило је горело а Даница је јецала у својој постељи.</p> <p>Шта си узела толико плакати?“ ша 
а сам у Беч, да се тамо боље усавршим у својој струци и да — заборавим.{S} Својима сам рекла, д 
ти.{S} Провођаџија бар тако тврди, но у својој невиности додаје: да је младожења дошао на три х 
ужа, а често и својим, тек за то, што у својој чапљастој охолости уображавају, да су „нешто виш 
а премишљати; прва слика што је нађох у својој машти, беше — Милан.</p> <p>Тргла сам се од те м 
доглаве. <hi>Онда се обично вели, да су својој љубави сталне</hi>.{S} Она хоће да има љубљену о 
е и теча а тетка мораде у оближњу варош својој ћерци и зету.{S} У њих беше већ двоје деце, те н 
 дому моје помајке, долазио је чешће са својом мајком.{S} Једном је у нас провео читаве ферије. 
тала:</p> <p>„Оче, јеси ли задовољан са својом јадном ћерком?{S} Делала сам по твојој светој за 
а тетка плести.{S} Обоје беху задовољни својом ученицом; тетка није могла да ме се наљуби, кад  
е победи и да та се одрече, она га гони својом страшћу на само убиство и вуче пропаст.{S} Ове в 
 и више ништа.{S} Хоће заједно са децом својом да светли пред светом, разуме се, не са душевним 
 пред светом, разуме се, не са душевним својствима и здрављем, већ у спољашњем блеску.{S} Дубок 
p> <p>Дужност ме је често приморала, да своју срећу туђој жртвујем; топло срце није хтело да ку 
ни чудо, што те после оговара; не увиђа своју погрешку, па искали срце на онима, што их је токо 
/p> <p>Тога вечера сам раније потражила своју сабу.{S} Рекла сам, да сам уморна.{S} Нисам ни сл 
сантно, кад је сека тако рано потражила своју собу?!</p> <p>— Лолица једна, и ту ме издао! — Да 
>Тако се растадосмо и упутисмо свака на своју страну.</p> <p>Овог пута корачала сам журно: била 
е посла.{S} За то сам одмах отворила на своју руку радионицу и трговину шешира, где сам са две  
 се у младости човек заноси и прецењује своју моћ.</p> <p>— Зар је то занос?{S} Зар човек не љу 
га је родила, ал не схваћа и занемарује своју дужност.“</p> <p>Ужаснула сам се од толике одлучн 
јевољно среће одрекла, него да постигне своју цељ, срамно ме је пред њиме жигосала и уверила га 
{S} Да је утешим, приповедала сам јој и своју некадашњу љубав према Милану.{S} О Боривоју нисам 
 мајко, је си ли се томе надала, кад си своју погрешку сину одала?!{S} Уздахнула сам, кад сам п 
га није, дере му кожу с леђа, да накити своју душевну наготу.{S} Право има, кад је нашла медвед 
 Доцне је, али да није било лако рушити своју срећу за рад дужности, то је истина!</p> <p>Стари 
 и равнодушни речи!</p> <p>Да заборавим своју тугу требало ми је што више посла.{S} За то сам о 
инога; јер је боље изгубити главу, него своју огрешити душу!{S} Тако Јевросима.{S} А шта раде о 
} Где су им матерински осећај, кад тако своју децу занемарују?!</p> <p>— Како, мајко?{S} Ја пон 
ет година ме поштовали као рођену матер своју.{S} Једанаесте године заболеше ме очи, већ је изг 
 у старости издржавати као рођену матер своју, а док сам млађа, издржаваћу се сама.</p> <p>Десе 
 их вршила.{S} Нисам разорила туђу, већ своју срећу!{S} Разоравала сам је својевољно, јер би ње 
волим и њу; доказ је што сам је узела у своју кућу, али да њу узме не могу допустити, већ тебе  
о загрли, па се гласно плачући бацила у своју постељу, а мајка ме погладила по челу и рекла нек 
и ходе,“ рекао је неко; приметала сам у своју обрану.</p> <p>— Манимо се метода, већ брзо кваси 
е од толике одлучности и употребила сву своју снагу и говорничку моћ, да подигнем углед матере  
е кривице?{S} А оне, матере, занемарују своју децу сваки дан.{S} Па зар им то никад не пада на  
ку своје мајке, као душевну избавитељку своју, а зора ме је затекла за пут спремљену.</p> <p>От 
у свега онога, чиме дарива и другу децу своју.</p> <p>Клица је била ту; и ја сам била чила, окр 
раћицу и сестрице.{S} Све сам их љубила свом снагом детињске душе своје; љубила сам их већма не 
ешто на глас читати, а за тим сам према свом стрпљењу и пажњи с којом сам читала, добила по нек 
каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код ку 
о приповедање о страном свету, школском свом животу и наукама које су нама биле непознате.{S} К 
а одмах званично предам сво своје добро своме зету а њиховом сину.</p> <p>То ми се није допало, 
 Тамо је куповала меса за чорбу себи и „своме друштву“ — тако она зове своје псето и мачку — см 
зуме се у шајну.{S} Но тада беше толика свота знатан капитал.{S} Сљед тога ретко беше недеље а  
е журила у дућан.{S} Прошао сам онуда и свратио сам.{S} Код куће беше само слушкиња и мала Данк 
ајања.</p> <p>На што живовати живот без сврхе?{S} И моја рука одапе пиштољ.</p> <p>„Збогом Бори 
ри хиљаде.{S} Па ако имам толико, да се свршава.{S} Иначе мора казати свекру, јер он, т. ј. мла 
ба а Милан је могао имати 16—18 година; свршавао је већ 7 ми гимназијски разред.</p> <p>„Слажит 
ти јој Стано као што јој и ја праштам,“ свршавао је своје писмо; „а знај, да за мене више среће 
 је чешће она.</p> <p>Милан је међу тим свршавао науке.{S} Учио је права у П. сваке године пров 
настави читање.{S} Једва чекам да чујем свршетак, журила ме тетка. </p> <pb n="158" /> <p>— То  
лужио је патити.</l> </quote> <p>Ја сам свршила а ко осећа да је чистији, нека дигне камен на м 
о, не скидајући ока са мене.{S} Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно рече:</p> <p>„Добар бра 
био је мој одговор.{S} И тиме се обично свршила та тема.</p> <p>Ја сам мећу тим то и чекала.{S} 
сише неку пријатну арију: тек кад су је свршиле, почеше пипкати шећер.</p> <p>— Тако.{S} Сад ст 
т година, чула сам, да су на брзо обоје свршили трагично.{S} Из славољубља и жудње за богатство 
та да чујем, хоћеш ли ми бити жена, кад свршим науке?“</p> <p>„Хоћу,“ јецала сам. </p> <pb n="1 
од земљом.{S} Докле ћу живети и како ћу свршити, не могу знати, ал срце ми каже, да ме Данка ба 
S} Нисам ја крива и то Душан — “</p> <p>Свршити нисам могла, пала ми је на груди и јецала: „опр 
ам се од толике одлучности и употребила сву своју снагу и говорничку моћ, да подигнем углед мат 
цу у читању и писању настављати.</p> <p>Сву душевну храну примала сам од тетке и тече све док н 
а буде и код полске истинске љубави.{S} Свуда, где није тако, само је гадна страст животињска н 
неби дошао тако далеко.{S} Има девојака свуда, ал сирома мора; није поповски син, па му треба б 
} Треба им готовине; иначе има девојака свуда.“</p> <p>„Хоћете ли још г. шогоре?“</p> <p>„Ако и 
 није код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми </p> <pb n="171" /> <p>би је презирали, кад  
 подмладак!{S} Наћиће се, дабоме, као и свуда по неки изнимак, али већина ће пропасти.{S} Приме 
адовољство је однела.</l> <l>Желила сам свуда правду;</l> <l>Њу сам вазда поштовала,</l> <l>За  
Новац, проклети новац, главни је фактор свуда!</p> <p>Грамљивост за њиме, уништила је сваки пле 
аш мораш примити!{S} Само причекај, док свучем и сместим Милана.{S} Оне две оставићу данас Лизи 
ривоја.{S} Насмејала сам <pb n="159" /> се и зловољно окренула на другу страну; но и опет се ни 
 дужност налагала да тако учиним; треба се у младости постарати за старе црне дане.</p> <p>Тако 
одушна, али ни суревњива; сећала сам га се као што се човек сећа каквог милог покојника.{S} За  
ако, бивало је и обратних случајева, да се девојка удала без љубави према момку; али тој погреш 
има учи свога сина, краљевића Марка, да се на туђе не лакоми, па да суди по правди Бога истиног 
у је у срцу.</p> <p>Дуго сам држала, да се обоје обмањујемо.{S} Ревносно сам настојала, да тај  
икетна правила.{S} Држа ла је и она, да се тек у додиру са госпоштином и „салонским светом“ чов 
ђа, које се удале, тек да стеку име, да се увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад го 
о до дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Разлог ниса 
} Или ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да се са женом раставим?{S} Подићу и небо и земљу док до ц 
пет писмо од Даринке.{S} Јављала ми, да се венчали и да одмах полазе у Америку.</p> <p>Мирно са 
та ли не.{S} Зато и треба настојати, да се те две особине још у деци управе на прави пут.{S} Ка 
 младић.{S} Чула сам чешће говорити, да се њих двоје радо гледе, но она је то до сад увек одриц 
<p>— Разним особама?! узвикнула сам, да се старка тргла.{S} Хвала, на таквој љубави!</p> <p>— Х 
ала.{S} Кад сам оздравила, чула сам, да се оженио Маром Базићевом.</p> <p>Сад ми је било све ја 
им и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лакше и комотније живе, па нећу да сам м 
м.{S} Зар ти није већ дневник казао, да се то море хоће и код мене да узбурка и колеба?“</p> <p 
а три хиљаде.{S} Па ако имам толико, да се свршава.{S} Иначе мора казати свекру, јер он, т. ј.  
према теби.{S} А зар није већи грех, да се растанемо сад, кад сам и по други пут увидео, да смо 
 увек мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби пролете; но онда држим у крилу Марка и Аурор 
емљену.</p> <p>Отпутовала сам у Беч, да се тамо боље усавршим у својој струци и да — заборавим. 
ти таку пресуду света не зна шта ће: да се смеје или да плаче над развалинама правде и сасушено 
мало примера у свету, <pb n="142" /> да се по неке токорсе образоване, отмене „даме“ стиде на у 
сплатно, а са прихода моје „сермије“ да се одевам. „Тако ће бар нешто и детету остати, а мени н 
ајци нагонила ме, да онако учиним, а да се сад не видимо изчекује дужност — твоја.</p> <p>Забор 
ба ништа пречила, ал опет нисам мога да се решим за удадбу по рачуну.{S} Егзистенцију сам себи  
 питање тако глупо?“ Силом сам хтела да се шалим.</p> <p>Он се трже.</p> <p>„Желиш ли искрену п 
сле неколико тренутака.</p> <p>— Шта да се ради?{S} Добро велите, ћерко.{S} Пада и мени кашта н 
а... </p> <pb n="148" /> <p>— Па шта да се ради? омачеми се са усана, после неколико тренутака. 
p> <p>Човек осети по кад-кад потребе да се исповеди.</p> <p>Застала је и убрисала сузе.{S} Неко 
ренутака ћутања, човек осети потребе да се исповеди, ал ономе, ко нас разуме...{S} Званична исп 
вски син, па му треба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви рано, толико зацело имате?{S} Па га  
кад их замолим.</p> <p>Молила сам је да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати.</ 
 и према њему збуњена; бојала сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оставила сам т 
на врати прислушкивала, а мајка неће да се то зна; још сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и  
с ко може видити, а знате, — ко хоће да се жени, прво гледи, јел девојка вредна...</p> <p>— Вар 
на, више ми није требало, држала сам да се у писму јада, тек да ми нанешену неправду топлим реч 
ћу вам све. — Другом нисам; не марим да се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, ал в 
 очима испратила; Боривој није дошао да се опрости, зашто — незнам.</p> <p>У туђини сам провела 
о тамо, а неко био на путу, па видио да се светина ускомешала, те хајд и он у гомилу и не знају 
мет, да би баш женскиње требало тако да се запита.{S} Радњом, енергичном радњом, могло би тек о 
да све на свету, али ми се није дало да се дадем љубити од туђа момка. 0сећала сам да то није в 
ање:</p> <p>Јесте, судбини се допало да се опет самном протитра; умро ми је и теча а тетка мора 
бе; а могла сам и љубави имати, само да се нисам држала поштења и дужности.{S} Овако сам остала 
 још и на вратима ходника.</p> <p>Но да се вратим приповедци. </p> <pb n="137" /> <p>Једног дан 
 једанпут паде опет судбини на памет да се самном наново поигра, јер:</p> <quote> <l>Срећа је к 
симпатије улевам и ако осећа потребу да се коме изјада.</p> <p>Старка се по неком времену прену 
јка на свом месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код куће, умесими „на супу.“</p> <p>Сек 
етни.{S} Свет ће само знати, да нећу да се женим.{S} И то ће бити цела парада.“</p> <p>Тај пред 
не“ и „племените“ рибице! ...</p> <p>Да се лакше могу поновити — ако дође до „замерке“ — повела 
рено вратити.{S} Узела сам и перо, када се покрену у мени нека врста сажаљења: „Ако можда не ми 
> <p>Праштам ти из свег срца.{S} Никада се нисам ни срдила на тебе; само ме је дуго болело, што 
оме надо!{S} Ал ходите унутра.{S} Ваљда се не ћете за то наћи увређени?{S} Нисам рђава, ако сам 
 те.{S} Но нешто ми је збуњен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} Кад дође, питаћу га.“</p> <p>Те  
накиње и детињасто тврдоглаве. <hi>Онда се обично вели, да су својој љубави сталне</hi>.{S} Она 
т боли...{S} Успомена за успоменом ређа се у души и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их 
и.</p> <p>Смејала се, а у погледу указа се онај исти живахни израз, што ме је бунио и у парку.< 
ли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се прихватих наде да ме можда заборавља, што држи, да г 
ла сам да своје осећаје не одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће и п 
I.</head> <p>Дођоше и друге ферије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино место, заузела бе 
e> <p>— Гле како баба сравњује! насмеја се тетка и прекиде ми читање.</p> <p>— Можда није њезин 
на.{S} Само децу, ма и матору — насмеја се старка — везује шупље шаренило, а свесна разборита ч 
 уваженија од поштене бабадевојке, која се грозила трговине са срцем и гадила пољупца — без љуб 
е слагала, па је умрла код Данице, која се давно удала.</p> <p>„Опрости јој Стано као што јој и 
ми није допуштао, да „лижем руку,“ која се могла ма у шали на мене измахнути, или која није осе 
о, да нас по заслузи не казни, ни броја се не зна!{S} Шест година провела сам у њих.{S} Помајка 
отребу да се коме изјада.</p> <p>Старка се по неком времену прену из мисли и погледа око себе.{ 
p> <p>— Неће те ми замерити, извињавала се; хоћу да видим какав је.{S} Већ одавно нисам читала; 
>— Добро што се десила слатка, радовала се она.{S} Па једите колко вам је воља.{S} Подајте и ма 
 да с тога што је волела Душана, надала се сиротица да ћу посредовати да је узме.{S} Чинила сам 
бави!</p> <p>— Хвала, не хвала, смејала се старица.{S} То је тако било од кад је, и биће довека 
p>— Тако.{S} Сад сте заслужиле, смејала се старица.{S} Ко не ради не треба ни да једе.</p> <p>М 
<p>— Ето видите, да ја погађам, смејала се она.{S} Децу привлачи на први поглед тек спољашна ле 
p> <p>— Прими и мене у друштво, смејала се она.{S} Милан ми приповеда, како је мајка дала секи  
 она зове своје псето и мачку — смејала се сека-Маца.</p> <p>Сад ме је тек старка интересовала, 
иње друкчијег су соја...</p> <p>Смејала се загонетним смејом; нисам могла да одредим, дали себи 
тињасти и једни и други.</p> <p>Смејала се, а у погледу указа се онај исти живахни израз, што м 
мушки тог мишљења! ...</p> <p>Засмејала се некако чудновато, па рече:</p> <p>— Знала сам да ћет 
p> <p>Кад је чула да одлазим, заплакала се.</p> <p>— Збогом ћерко, јецала је загрливши ме; <hi> 
ј је још већма дрхтао, а у оку блистала се суза.</p> <p>— Ви сте много патили? упитах је плашљи 
ако сам од Обрадовића и Соларића почела се учити размишљању и моралу, а Рајићева и остала дела  
ам ја крива што се тако десило,“ срдила се жена; „врати ми оца!“ јаукало је и преклињало дете.. 
љивала и у сувопарније ствари и трудила се да их разумем; видила сам, да течу то весели; а за с 
рајла Стана?{S} А она мени:{S} Отселила се.{S} Не може да плаћа кирију за „анштендиг“ собу.{S}  
.{S} Срце и разум, понос и љубав борила се у мени.{S} Дуго је трајала борба та, док једног дана 
во баба-Маца — теткина куварица, љутила се до душе увек због тога.</p> <p>— Боже, боже, фрајлиц 
е то жена у дубокој старости, а смешила се у моменту кад сам је погледала; па ме је то збунило. 
рекорно.</p> <p>Поруменила сам и стисла се уз њезино раме; била би је још на улици пољубила, од 
иметила Душанову равнодушност, изменула се и постала хладна, скоро груба према мени.</p> <p>Пит 
> <p>Била сам у гостима у Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима човек комотан, па сам била и ја.</p 
верила, те се материјално убили.{S} Она се после отровала, он сјурио себи куглу у чело.{S} Јели 
ава љубав, а та незна за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим животом само сам још додала: да чов 
p> <p>— Здраге воље фрајлице.{S} Ал она се отселила из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била на  
и да надјача једна ма која!“</p> <p>Она се смејала на моју примедбу и тужно додала.</p> <p>„С т 
 Милан.{S} Сестре га звале „брацом“, па се и сам тако називао; само што још није умео да изгово 
сад светина оцепила од мога друштва, па се морам журити, да га стигнем.</p> <p>Бацила сам још ј 
 у буџак: но природа остаје природа, па се бојим да не буде каква изгреда...{S} Ретки су и људи 
 собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па се забављај по вољи.{S} Доста ти је рада целе године.{S 
кани.{S} Туда ће се вратити спровод, па се за времена згодно постирала.</p> <p>Сад ми тек пало  
 породице.{S} Често мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: ваљда си 
{S} Обе тичице јој слетише на груди, па се стадоше лепршати и пипкати је по бради и лицу; изгле 
м.“</p> <p>Даница ме стролно загрли, па се гласно плачући бацила у своју постељу, а мајка ме по 
знати су ти његови господски назори, па се може лако десити да ме заборави.</p> <p>(Стеван је б 
 их баш и на отворен прозор метнути, па се неће вијнути у слободу, већ увек мени у собу.{S} Пуш 
а он ако је пре подне, запали чибук, па се не види из дима; ако ли је после-подне, наслони глав 
амој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се поред плетива својим мислима разговарам.{S} Други пу 
!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, па се питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им матерински о 
ње, дотрча старици и Аурора и Марко, па се и они стадоше умиљавати; завидљиво гледећи у тичицу  
то у сваком земљишту корена хватају; па се и ја брзо навикох у дому свог старог тече е тетке.</ 
 И ја ћу се одморити, ако допустите? па се спусти уз мене.</p> <p>Ћутале смо неко време обадве. 
чи.{S} Оне су гласиле</p> <quote> <l>Па се моли тамо Богу,</l> <l>Благ да опрости,</l> <l>Што ћ 
оби.{S} Из простог љубопитства не ступа се у познанство са особом као што сам ја.{S} Дабоме да  
а порастиће ми и капитал.</p> <p>Сестра се насмејала, а шогор ваљда у обрану мушких само ми рек 
обе, јер у место да себе победи и да та се одрече, она га гони својом страшћу на само убиство и 
p> <p>„Добар бранилац.{S} Али овог пута се трудиш без успеха.{S} Све што си успела, само је то, 
>— Лудо сам питала, уздахну она.{S} Шта се може мислити — о девојци мојих година!{S} Ту се обич 
орме, али чист и још цео.</p> <p>— Деца се увек страше старости, рече спустивши се опет уз мене 
.</p> <p>То ми се није допало, али деца се волела а родитељи не попуштају, па шта сам знала дру 
а за *.</p> <p>Кад сам полазила, Даница се гушила у сузама, а блистале се сузе и у помајчиним о 
е вечери добила сам грозницу.{S} Даница се није одмицала од мене Око поноћи сам застала.{S} Кад 
е свет и каквих је људи у њему.{S} Теча се томе радовао; био је сретан што ми је отворио очи, д 
стим? рече он не прихвативши их. „Љубав се изнудити не може, а ја сам се томе могао надати још  
о што код једног тек ниче, а код другог се већ суши.</p> <p>Него и ја сам красна домаћица.{S} В 
Ни једна жртва није ми била велика, кад се тицала Данке.{S} Васпитала сам је образовала како са 
и га, бива свешта.{S} Још је срећа, кад се за времена разиђу, Али, ако их је везао који члан по 
ћем патнику.{S} Зар се тако говори, кад се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} А 
не можеш.{S} Па зар неби било лудо, кад се неби машили среће, која нам је тако близу! ..{S} О,  
<p>Једног дана радила сам у дућану, кад се врата отворише, а унутра ступи — Милан.</p> <p>Задрх 
, овај мало драстичан израз.{S} Али кад се неки свет не стиди трулеж подрањивати, што би се ја  
6" /> <p>— Већ и тај жутокљун мисли кад се жени: нека је новца, а жена је на свету и више!{S} П 
о то чудо и покор да видите!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, па се питам:{S} Где им је свест 
а мужића њена </l> <l>Па га љуби, никад се не жури.</l> </quote> <p>— Гле како баба сравњује! н 
етају! </p> <pb n="152" /> <p>Још и сад се сећам књига које ми је осим Доситејевих допуштао чит 
 сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад год се дала прилика, шетала сам се крајем од „ајзнбана,“ не 
 је старичину мачку и псето.</p> <p>Обе се пренусмо. </p> <pb n="144" /> <p>— Кажем ја, осмехну 
смуљавају или паре, као пилиће.{S} Чуде се после: одкуд шкрофлезан и јектичав подмладак?!{S} А  
сли, да не размишљамо ово, оно.{S} Може се после попишманити...</p> <p>Шогор се смејао.</p> <p> 
д постеље.</p> <p>Како ми је било, даје се замислити.{S} Стара моја тетка беше већ давно под зе 
о човек више има, више би хтео, продаје се нека земља у месту, па неби хтели да је уступе.{S} З 
ила је то чудна појава за мене.{S} Није се запослила „вечитом љубављу“ па и опет остала вечито  
ра.“ А колико је уважених госпођа, које се удале, тек да стеку име, да се увију у свилу и кадиф 
та ти је рада целе године.{S} Код тетке се бар одмори.</p> <p>— Збогом тетице!{S} А ви сека-Мац 
Радо бих била још остала, али код тетке се обично у то доба вечерало па ми се ваљало журити.</p 
се бурно надимале а кроз прсте котрљале се сузе.</p> <p>Неко време је тако стајао.{S} Затим теш 
, Даница се гушила у сузама, а блистале се сузе и у помајчиним очима; али моје око остало је су 
стина слагали, или тек доникле, а после се опет разилазили.{S} Но ту неједнакост изједначило би 
својом ученицом; тетка није могла да ме се наљуби, кад сам јој прве чарапе оплела, а течи је чи 
је осећала <pb n="147" /> потребе да ме се маши, па ма иначе како да сам чезнула за том руком.. 
знате по неки варошки свет.{S} Мушки ме се не тиче.{S} Слабо водим рабош о њему.{S} Али женски, 
 назива,“ био је мој одговор.{S} И тиме се обично свршила та тема.</p> <p>Ја сам мећу тим то и  
аким;“ те тиме руши углед кругу, у коме се налази.{S} Така „простакиња,“ така „распуштена грешн 
ија.“ Стајала сам на три хиљаде, разуме се у шајну.{S} Но тада беше толика свота знатан капитал 
ом својом да светли пред светом, разуме се, не са душевним својствима и здрављем, већ у спољашњ 
ресовала ни мене ни њега.</p> <p>Разуме се, да му се нисам исповедала, него место тога отпочела 
и слабост женскиња њих привлачи; врлине се обично узносе, хвале, цене и поштују тек устима, реч 
вим окренула леђа и — поклизла.{S} Тасе се онда јунакиње или дижу, те блистају као звезда, или  
ок траје новца, левентују обоје и сносе се, нестане ли га, бива свешта.{S} Још је срећа, кад се 
их подузећа.{S} Срећа их изневерила, те се материјално убили.{S} Она се после отровала, он сјур 
ми; „За тебе мора бити мртав, па шта те се тиче његово мишљиње о теби?{S} Што буде горе мислио, 
ико бележака из мога дневника, па ће те се уверити, да ја познајем те смирене муштерије...“</p> 
бенетањем толико задржала.{S} Бар ће те се кадгод сетити фрајла-Стане Истинићеве.{S} Ваше име н 
о Јевросима.{S} А шта раде оне?{S} И те се још смеју Српкињама звати.{S} Заиста жалосно.{S} Сра 
, јел девојка вредна...</p> <p>— Варате се, сека-Мацо — прво пита: „има ли мираза?...“</p> <p>— 
о, а ја вам ништа не износим.{S} Морате се душо, задовољити ониме, што имам.{S} Мало млека, све 
а канабе и милујући малога.</p> <p>Дете се још јаче приљуби уз мене, гледећи је неповерљиво.</p 
 дотле сам водила дневник.{S} Смејаћете се, но кад-кад нас <pb n="150" /> баш та детињарија зад 
 ми гимназијски разред.</p> <p>„Слажите се и будите брат и сестре,“ рекла је помајка, приказују 
хће од чезње за тицама.</p> <p>— Бојите се, да не излете? осмехну се старица; неће, док сам ја  
 Лавиринт у овој кући!</p> <p>— Скините се, драго дете, па седите!{S} Ето видите, ту вам ја жив 
/hi> да вас више видети нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти 
лаву. </p> <pb n="140" /> <p>— Не бојте се. рече, благо се осмехнувши.{S} Неће ми ништа фалити. 
шња младеж неблагородна.</p> <p>— Манте се ви Мацо, придике.{S} Гледајте ваш посао, „тешила“ је 
олина позна онакву, каква сам.{S} Да ће се нагађати о мени разне гатке, нисам ни тада сумњала.{ 
ворени и светињом начичкани.{S} Туда ће се вратити спровод, па се за времена згодно постирала.< 
— Као обично код таке господе.{S} Не ће се видети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће 
век.{S} Патња је моја тешка, а олакшаће се тек онда, кад чујем, да си нам опростила.{S} Зато бу 
лакала за њом, да сам мислила, поболеће се.{S} Једва сам је утешила.</p> <p>Сахранила је лепо,  
 очекивати свестан подмладак!{S} Наћиће се, дабоме, као и свуда по неки изнимак, али већина ће  
</p> <p>— Зашто, мајко?</p> <p>— Рећиће се можда, да вам је јунакиња сувише идеално створење, е 
> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туге  
> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туте  
ра, жељезница и разних машинерија, беше се за неко време — као обично пред подне — стишало.{S}  
што ми се почеше ране лечити, позледише се опет.{S} Јадног дана добила сам писмо.{S} Као електр 
удобност, коју неби могао имати, кад би се наслеђа одрекао.{S} Мене ради био би хладније приман 
ш у деци управе на прави пут.{S} Кад би се у свету претпостављало здравље болесној уображеној л 
p> <p>— Чудно питам, јел-те?{S} Коме би се допадала патња!</p> <p>Молила сам је, да ми остави к 
рко!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се томе надо!{S} Ал ходите унутра.{S} Ваљда се не ћете  
ежим? — Честитао ми није нико.{S} Ко би се мене и сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — које  
вет не стиди трулеж подрањивати, што би се ја стидела вама казати, какав је тај трулеж.{S} Јелт 
 језик од из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и не чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће те пље 
оћа у понашању доказ оног осећаја, који се појавио и моме срцу.</p> <p>Ферије беху већ на измак 
ирмом сакрива!{S} Та зар је један, који се оженио тек да са жениним имањем господски левентује  
е за богатством, лаћа <pb n="163" /> ли се разних критичких подузећа.{S} Срећа их изневерила, т 
лан.</hi> </p> <p>Јадна мајко, је си ли се томе надала, кад си своју погрешку сину одала?!{S} У 
p> <p>Оборила сам очи.</p> <p>„Шалиш ли се? питао је узевши ме опет за руке.</p> <p>„Не шалим с 
је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учинио да не види...</p> <p>То ми је било доста.{S}  
го хладнији него обично.{S} Ни руковали се нисмо, а иначе нам је то био обичај.</p> <p>Дужност  
ритрчала сам да затворим прозор; а мали се Милан узверио, очице му се застаклиле, па само нагло 
 а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви су добри и с 
обра срца и изврсни сродници; надметали се, који ће ме боље разонодити, особито за време мога б 
ост везује, а срце — хладно.{S} Ту, или се дужност пренебрегне, или — ако је и мрве понашања у  
ним часовима трчкала по другарицама или се склонила где год, па читала какав немачки роман или  
а.{S} Чујем каква је сад мода.{S} Усили се, па те дочека Бог те пита с каквим ђаконијама.{S} Че 
рим те; знам ти назоре.{S} Али промисли се и ти, па буди милостивија.{S} Кажњен сам и онако и с 
ог дана рече ми Даница поверљиво, да ми се јавио младожења, попин син из оближњег места.{S} Он  
рата и у поносу поверљиво додаје: да ми се така срећа неби можда ни јавила, да није њега, да ме 
 грудима немам.{S} Сви осећаји ко да ми се следили.</p> <p>Како су живели у „новоме свету,“ ник 
д опет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашња младеж неблагородна.</p> 
ила сам га, али сам била старија, па ми се чинило да ми је дужност да га одбијем. „Он брка пошт 
етке се обично у то доба вечерало па ми се ваљало журити.</p> <p>Опростила сам се са старицом,  
свег срца и душе своје.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Милану љубила тек њега.</p> <p>Кр 
 је најтеже сакрити.{S} Видио је шта ми се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, али тек з 
подлегнем моћи пробуђене љубави, кад ми се у машти указа жена с дететом на руци.</p> <p>Обоје м 
увише...“</p> <p>„Љубила сам га,“ те ми се са усана.</p> <p>Он се болно осмехнуо.</p> <p>„Рђава 
а; али моје око остало је суво; срце ми се беше скаменило а душу ми заузеле мисли о неситој и г 
Устала сам и целивала икону.{S} Срце ми се још цепало, но душа ми је била мирна, од прилике она 
есвешћена пала доле; пред очима беше ми се смркло а срце ми стегнула нека ледена рука. </p> <pb 
Волела сам га нада све на свету, али ми се није дало да се дадем љубити од туђа момка. 0сећала  
 опет некако топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с педесет година млађа.{S} Видим, да има нек 
енидби главно капитал.“</p> <p>„Чини ми се, да јесте“, смејала сам се ја; „изволите само прочит 
 у детињству и мене и Даницу) повери ми се; у друштву се све лакше сноси. „Смејао се, но тај см 
ам опазио да те нешто тишти.{S} Ниси ми се хтела одати, но случај ми је помогао.{S} Пре две нед 
стим жаром и истом чистотом.{S} Увек ми се чинило, да је то моја <hi>прва</hi> и једина љубав.< 
 ми је зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се бар чинило.</p> <p>Он уздахну и оде прозору.{S} Глед 
аћу вас.{S} Сада још нећу.{S} Допало ми се да читам.{S} Док прочитам ову књигу можда ћу и проба 
љубави удати?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце ј 
ла, но остати нисам хтела.{S} Чинило ми се, да страна госпа ишчекује мој одлазак.</p> <p>Тек шт 
 увредио до дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Разл 
умен стида суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам с 
 од важности да је упитам.{S} Чинило ми се, да би то питање читаву „историју“ за собом повукло, 
екако празно, врло празно.{S} Чинило ми се, да више срца у грудима немам.{S} Сви осећаји ко да  
, да само није било другога — чинило ми се, да је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднети.{ 
ад сам отворила врата.</p> <p>Смркло ми се пред очима.{S} Посрћући отишла сам до баште, до мест 
своме зету а њиховом сину.</p> <p>То ми се није допало, али деца се волела а родитељи не попушт 
ора у сваком погледу.</p> <p>Тек што ми се почеше ране лечити, позледише се опет.{S} Јадног дан 
утрвеном, па сам им необична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то заслужила?{S} Јесам ли?</p> <p>До 
148" /> <p>— Па шта да се ради? омачеми се са усана, после неколико тренутака.</p> <p>— Шта да  
рном окруњену главу Бого-човека, и мени се чини, да ме те свете очи тужно ал задовољно гледају. 
наставила читање:</p> <p>Јесте, судбини се допало да се опет самном протитра; умро ми је и теча 
д би с њоме заједно пропало, а у даљини се сијао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би је велим п 
ела сам наставити читање.</p> <p>Одмори се мало, примети ми тетка.{S} Гле првих бресака, па пок 
 брави кључ од своје собе.{S} Зацело си се журила у дућан.{S} Прошао сам онуда и свратио сам.{S 
 кад се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи на мени?{S} 
том.{S} Закужави ти један цветак или ти се поболи тичица, па већ се питаш: да није с твоје крив 
рости </l> <l>Презирали људи;</l> <l>Ти се мртвој смејат немој,</l> <l>Прочитај па суди!</l> </ 
е“ стиде на улици пружити руку и јавити се и на блиским рођацима својега мужа, а често и својим 
ид.</p> <p>Заостала сам овде.{S} Радити се могло и овде а тешко ми било враћати онима, који су  
убав је вечита.{S} Она нема краја, нити се може уништити; тако на пример, ако љубимо истински п 
нпут!“</p> <p>Тако сам мислила, трудећи се да своје осећаје утишам и отерам те варљиве мисли; н 
не знаш да си ожењен? рекла сам трудећи се, да га умирим.“</p> <p>„Знам.{S} Али знам и то, да с 
одина живила сам тако, радећи и хранећи се.{S} Десет година ме поштовали као рођену матер своју 
, ја — која сам знала, шта значи одрећи се љубави своје?!</p> <p>Предала сам му све у руке, уго 
> <p>Читала је неколико песмица смешећи се.{S} После преврташе листове, овде-онде читајући по н 
 се допада мој живот? питала ме смешећи се.</p> <p>Ћутала сам за тренутак.{S} Нисам одмах нашла 
>„Шта, али?“ питала сам усиљено смешећи се.</p> <p>Он уздахну. „Хтео сам рећи, да би моја помоћ 
мати, слепо јуре у пропаст, не обзирући се ни на што.</p> <p>Мајка је рекла: „заборавиће је пор 
адве.{S} После неколико тренутака, маши се она за лист, што сам га уз себе спустила.</p> <p>— Н 
детињарија, а можда и неупутно.{S} Наши се пути разишли, па нашто будити горке успомене.</p> <p 
 хоћу да га знам; говорила је спустивши се до мене на канабе и милујући малога.</p> <p>Дете се  
се увек страше старости, рече спустивши се опет уз мене; али само с почетка.{S} После обично по 
</p> <p>— Грло „новога метода,“ насмеши се она, зато вас „стара природа“ и тера у гроб пре врем 
 — ако је и мрве понашања у њима — врши се, али како?!{S} Свађа, речкања, пребацивање, гунђање, 
о што ћу написати, довољно ће бити, дај се увиди, је ли „бабадевојка“ заслужила презирање и пор 
ло и Дијана радосно зацвркутаце, па јој се устремише на груди.</p> <p>Притрчала сам да затворим 
Сад ми је било све јасно.{S} Поглед јој се није слагао с оним старачким лицем.{S} У том погледу 
је то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се засијаше у очима.{S} Она их руком убриса и настави:< 
октора.{S} Сирота, знам зашто; није јој се баш милило живити.{S} Знам ја како је то кад је чове 
p>Зачуђено гледала сам старицу; очи јој се сјале у светом одушевљењу дужности а лице јој облила 
.{S} Црте лица биле су правилне, ал јој се сад од слабости испупчиле јабучице од образа и безуб 
о; па руши све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, вера издаје а народност продаје.{S}  
ла, да ме он више не воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се прихватих наде да ме можда за 
емогло пала сам на клупу и плакала, док се није смркло.{S} Тада дође Даница мени у башту.</p> < 
Оне две оставићу данас Лизи.</p> <p>Док се тетка вратила, разгледала сам књижицу.</p> <p>На нас 
— Где си, девојко, за толико?{S} Да вам се није што десило? питала је она брижно.</p> <p>— Били 
ле вечности.</l> </quote> <p>— Како вам се то допада? питала ме је радознало.</p> <p>— Тако, да 
м јој однела књижицу.</p> <p>— Како вам се допада мој живот? питала ме смешећи се.</p> <p>Ћутал 
лакоуман и не постојан, а и мишљење нам се јако разилази; познати су ти његови господски назори 
м ја чезнуо.{S} Свака мисао разлази нам се још у основи; ја неразумем њу, а она мене несваћа; с 
крације а ја дете народа.{S} Назори нам се истина слагали, или тек доникле, а после се опет раз 
ће ваљда бити друкчије.“</p> <p>Сва сам се стресла, кад сам прочитала то писмо.{S} Дакле с њего 
заборавим.{S} Својима сам рекла, да сам се давно решила за то, а сада сам добила журан позив од 
суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам се бојала, ч 
одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам се бојала, чуће.{S} Устала сам и донела још цвећа. ма д 
ући очију и тако одлучним тоном; да сам се сама тргла од њега.</p> <p>„Вечита загонетко!“ узвик 
х. „Љубав се изнудити не може, а ја сам се томе могао надати још онда, кад си од мене побегла у 
} И пре су била пуна нежности; а ја сам се изражавала како сам умела и како ми је допуштао поно 
le>“ и остала његова дела.{S} Но ја сам се касније и сама задубљивала и у сувопарније ствари и  
а јунакиња.{S} Да то будем, требала сам се убити или поклизнути......{S} Ја......</p> <p>Зачуђе 
 <p>„Чини ми се, да јесте“, смејала сам се ја; „изволите само прочитати неколико бележака из мо 
лабо занима старичин живот? смејала сам се.</p> <p>— Не, душо, врло ме занима, рече она узевши  
ају својих мисли?!</p> <p>Насмејала сам се на глас.</p> <p>— Што се смејете?{S} Искуство ме је  
ла сам и према њему збуњена; бојала сам се да се не одам, па сам му ретко и писала.{S} Оставила 
и сам рекла да ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће допустити тај корак.{S} Била је добра и п 
{S} Кад год се дала прилика, шетала сам се крајем од „ајзнбана,“ не би ли је случајно опазила;  
у дућан — Боривој.</p> <p>Уздрхтала сам се као неки кривац.{S} И он је био збуњен и блеђи но об 
 хтеде привући својим прсима, тргла сам се и уступила корак натраг.</p> <p>„Милане, буди човек! 
ј машти, беше — Милан.</p> <p>Тргла сам се од те мисли и махнула руком преко чела; ваљда да је  
паса и пољуби у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега и побегла у врт.{S} Волела сам га нада све н 
>Поред свести здраве;</l> <l>Гадила сам се пољубаца,</l> <l>Без љубави праве.</l> <l>Па зато ме 
о него тек успавано!</p> <p>Стидила сам се сама себе, но све бадава; ја сам га љубила из свег с 
не. </p> <pb n="168" /> <p>Згрозила сам се, кад сам осетила да љубим човека млађег од себе.{S}  
 преклињало дете...</p> <p>Згрозила сам се од призора тог и покрила лице рукама.{S} Он их нежно 
а лето, па јесен, па зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То би их било неколико туцади?“</p> <p>„ 
сам нужна код куће.</p> <p>Опремила сам се за пут, а пре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад ј 
е утишала и почела радити.{S} Умила сам се, но очи ми Беху још исплакане.{S} На једанпут ступи  
ти, никад нисам дознала.{S} Клонила сам се њега и породице му.{S} Но у њему је сад тек беснила  
70_C4"> <head>IV.</head> <p>Вратила сам се својима.{S} Радњу нисам одмах хтела отворити; требал 
 у постељи сам и плакала.{S} Сетила сам се и Милана.{S} Склопила сам очи, као оно деца, да му с 
узвикнула сам у нехотице.{S} Сетила сам се, да су ме баш они одбацили, које сам жарко љубила... 
{S} Неће ми ништа фалити.{S} Сетила сам се само своје прошлости, а стара сам; па то је.</p> <p> 
у парку и чим сам га опазила сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад год се дала прилика, шетала сам 
ала ме са саучешћем.</p> <p>„Сетила сам се својих родитеља,“ био ми је одговор.</p> <p>Те вечер 
афир“ своје кћери.</p> <p>Опростила сам се на брзу руку, обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне 
 се ваљало журити.</p> <p>Опростила сам се са старицом, обећавши, да ћу скоро доћи и књижицу до 
на распетије спаситељево.{S} Бацила сам се предњу и шапутала:</p> <p>„Оче, јеси ли задовољан са 
е ти више не љубиш.“</p> <p>Стресла сам се.{S} Грозна мисао паде ми на памет и изазва још грозн 
ује своју дужност.“</p> <p>Ужаснула сам се од толике одлучности и употребила сву своју снагу и  
енског и мушког „отменог света,“ па сам се страшила, да је не нађем можда прикривљену и у моје  
ренутак, много тежи и од онога, кад сам се с Миланом растала.{S} Тада — а сад — супарница.</p>  
мене Око поноћи сам застала.{S} Кад сам се пробудила кандило је горело а Даница је јецала у сво 
на рука. </p> <pb n="157" /> <p>Кад сам се освестила, лежала сам на канабету, поред мене клечаш 
<p>Закључисмо, да идемо.</p> <p>Кад сам се сутра дан упутила с тетком жељезници, једва смо улиц 
их бресака, па покваси грло.{S} Сад сам се сетила, да твој део добила ниси.</p> <p>— Вас као да 
де и неке црне слутње.</p> <p>После сам се утишала и почела радити.{S} Умила сам се, но очи ми  
лача, коју сличицу или играчку, или сам се смела дуже играти оних игара, које сам најволела.{S} 
 све кажем и да умрем, али на врати сам се већ стропоштала.{S} Свест ме опет беше оставила.</p> 
ила.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам се савлађивала, тежио је за њом и тражио је, а сад кад  
сутра-дан сам била узрујана.{S} Чим сам се у дућану видила сама, почела сам плакати.{S} За што? 
 сувише.{S} Огорчен на тебе, оженио сам се оном, којом је мајка хтела; и моја је срећа уништена 
S} Мојој помајци не беше доста, што сам се из дужности својевољно среће одрекла, него да постиг 
радиву сасвим примерено.</p> <p>Што сам се уплашила, кад је сасвим обична старачка појава?“ Да  
 у њему уништим још у клици.{S} Зар сам се један пут за рад тога пред њиме хотимице показала го 
без опирања подлегла.</p> <p>У врту сам се сита исплакала за што, нисам знала ни сама.</p> <p>П 
и.{S} Преломила сам печат.</p> <p>Нисам се преварила.{S} Он ми је писао и молио ме да му опрост 
адифу и да варају свог мужа, кад год им се даде прилика.{S} Па и така је видите, уваженија од п 
?{S} Не, сећају се они мене, кам год им се прохте смејати.{S} Нисам ишла обичним трагом — стазо 
оката, а у шогора беше син Душан, с ким се још од пре познавао.</p> <p>Душан је био мојих годин 
зевши ме опет за руке.</p> <p>„Не шалим се“, рекла сам недижући очију и тако одлучним тоном; да 
ко време је замишљено ћутала.{S} За тим се прену, а преко лица јој прелети горак ироничан осмех 
м још лакше варају и левентују, али чим се даде прилика да преваре и — једна другу.{S} Дође ли  
је то до сад увек одрицала.)</p> <p>Чим се венчамо, отпутоваћемо у Америку.{S} Тамо у новом све 
ка“ заслужила презирање и поругу, којом се обично за живота срета...</p> <p>Била је већ настану 
она је доста кажњена и онако; са снахом се није слагала, па је умрла код Данице, која се давно  
 боме волела, ал сад га не волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. — И Стевана сам волела 
а сам га,“ те ми се са усана.</p> <p>Он се болно осмехнуо.</p> <p>„Рђава извина, секо моја.{S}  
о се више преиначити не може.</p> <p>Он се тада обично усиљено насмешио и бивао више дана приме 
 Силом сам хтела да се шалим.</p> <p>Он се трже.</p> <p>„Желиш ли искрену пресуду?“ питаше посл 
више ни мрве љубави за тебе.“</p> <p>Он се тргао, гледећи ме зачуђено.</p> <p>Оборила сам очи.< 
и.{S} Кад сам га питала за узрок, тргао се, погледао ме испитујући, а за тим уздахнуо, избегава 
<p>„Имаш ли још који егземплар?“ смејао се он.</p> <p>Како неби било!{S} Сад сам вам тек прочит 
 читати даље?“</p> <p>„Па читај“ смејао се шогор.</p> <p>„15. март 18... године.{S} Младожења б 
; у друштву се све лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј је некако чудно звучао; те сам га зачуђ 
е сад тек беснила „плава крв“. — Осећао се увређен, па из освете газио ми углед где год је мога 
 ево на рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко обзире на савете његове, већ се поводи за срцем и 
еданпут.{S} А тврде да је такав.{S} Сво се српство њиме поноси.{S} Друго вам не умем казати.</p 
="140" /> <p>— Не бојте се. рече, благо се осмехнувши.{S} Неће ми ништа фалити.{S} Сетила сам с 
} Па и опет ме није разумео.{S} На брзо се оженио, па ми и он газио углед где год је могао.{S}  
њезина спољашност?!....</p> <p>Пробудио се понос у мени и ја сам јој одмах одговорила.</p> <p>О 
„Шта чекаш?{S} Докле ћеш бирати?“ љутио се често шогор и сестра.</p> <p>„Имам каде.{S} Нема ми  
 а свесна разборита човека никад.{S} Ко се држи за свесна, па и опет тек спољашњост на предмету 
отом само сам још додала: да човек, ако се на пример превари у предмету своје љубави, разумите  
Тамо је и онако живље и веће место; ако се не сложиш са сестром, имаш свој новац а вешта си маш 
у своје љубави, разумите ме добро — ако се превари у предмету своје љубави, пренаша ту љубав на 
овек.{S} Провођаџише Н. Н, све је, како се само може желети.{S} Провођаџија бар тако тврди, но  
, а понос девојачки још ме научио, како се осмехом растерују сузе а жеравица ледом заклања...</ 
SRP18870_C1"> <head>I.</head> <p>— Како се узме.{S} Гладовала нисам никад.{S} Нисам морала ни п 
Била је до смрти при свести.{S} Па како се радовала, кад је видила рођаку!{S} О, то никад нећу  
каљава места, на остане чисто?!{S} Тако се ћерко, ту обично мисли и ради, а ево на рачун разума 
ма, што их је токорсе угостила.{S} Тако се кућа не кући.{S} Тако се разорава.{S} Нисам од оних, 
стила.{S} Тако се кућа не кући.{S} Тако се разорава.{S} Нисам од оних, што су им тек стара врем 
војим уснама и пољубила је.</p> <p>Тако се растадосмо и упутисмо свака на своју страну.</p> <p> 
.{S} Данас их још нема.{S} Па ма колико се око њега умиљавала, слабо бих успела.{S} Да је стари 
поштења...{S} Ником не пада наум, колко се себичних, на и неморалних жеља баш под том фирмом са 
љао.</p> <p>Умерила сам кораке и слатко се насмејала.{S} Тек сад сам видела, да и ја нисам искљ 
тко је земљиште у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним  
улежи, али у много мањој мери, Дешавало се, да је по неко узео девојку због мираза.{S} Исто так 
S} Просилаца је имала врло много; знало се, да ће она бити моја насљедница, а само кућа и земља 
лих канаринаца.{S} Доле на поду, играло се поред постеље на ћебету једно псетанце и мачка.{S} Н 
 зрачак радости и изненађења.{S} Видело се да ме је познала.</p> <p>— Добар дан, мајко!</p> <p> 
и разума.“</p> <p>„Врло појетички; само се канда не слаже с истином.{S} Зар ти није већ дневник 
ала сам у своју обрану.</p> <p>— Манимо се метода, већ брзо кваси грло, па настави читање.{S} Ј 
.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде бил 
 преко пута од моје.</p> <p>Слагале смо се и ако смо биле неједнаке природе; била ми је необичн 
сли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам опет весела и задовољна; он ј 
риказујући ме својој деци.{S} Но ми смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница немогосмо би 
 теми, но то је ређе бивало; обично смо се у назори слагали; те је он моје мишљење тек одобрио  
— Бог добро дао, ћерко!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се томе надо!{S} Ал ходите унутра.{S 
 животиње?!</p> <p>И ја и Милан играсмо се неко време тичицама.{S} После их старка опет метну у 
 испунила.</p> <p>Тим начином зближисмо се ја и Милан још јаче.{S} Често се међу нама изродила  
ам је воља.{S} Подајте и маломе.{S} Ено се опет игра са мачком и псетом, „мојим друштвом.“ Забо 
S} Остало је женскиње ограничено, а оно се узвисило над њиме, па нико не замера.{S} С радошћу у 
а да љубим човека млађег од себе.{S} То се није слагало с моји назори.{S} Али све бадава; ја са 
елика дама, па бива свашта.</p> <p>— То се може свакоме десети и поред најбоље пажње и надзора. 
етко се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тера — швиндлерај.</p> <p> 
рироде; једна добра а друга зла; вечито се косе, а ни једна не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је 
ижисмо се ја и Милан још јаче.{S} Често се међу нама изродила читава „полемика“ о овој или оној 
ла, да и он мене тако исто љуби и чисто се чудила, како пре то увидила нисам.</p> <p>Постала са 
а у браку понајвише они рђаво живе, што се из љубави узимају?</p> <p>— Љубав! љубав! зар је све 
ју радозналост.{S} Желила сам чути, што се није удала, али нисам имала од важности да је упитам 
— хоћу да кажем, да није баш рђаво, што се у младости човек заноси и прецењује своју моћ.</p> < 
ад све памтим много јаче, него оно, што се јуче десило.{S} Успомене најдуже остају у души човеч 
>Насмејала сам се на глас.</p> <p>— Што се смејете?{S} Искуство ме је научило да свако „зашто“  
Не отимај ми име!{S} Нисам ја крива што се тако десило,“ срдила се жена; „врати ми оца!“ јаукал 
“ Узвикнула сам у смеју.</p> <p>„Па што се смејеш?{S} Тако то бива.“ рекла је Даница и почела м 
<p>— Љубав! љубав! зар је све љубав што се тим светим именом назива?{S} Животињски нагон, сањал 
простити.{S} Та ја сам најмање крив што се тако десило!“</p> <p>Јецала сам читајући то писмо:{S 
то говорити о оном, што је прошло и што се више преиначити не може.</p> <p>Он се тада обично ус 
 ни суревњива; сећала сам га се као што се човек сећа каквог милог покојника.{S} За мене је био 
у и морам ти казати; да немаш право што се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и то Душан — “</p>  
рговачке спекулације, па је ли чудо што се не хтедох без љубави удати?!{S} А за љубав, чинило м 
 занос и лудорија.{S} Па је ли чудо што се до овог дотерало?!{S} При ступању у брак он шпекулиш 
; само не треба претеривати.{S} Оно што се у кући нађе и искрен срдачан дочек, најбоље је гошће 
била зрела и слатка.</p> <p>— Добро што се десила слатка, радовала се она.{S} Па једите колко в 
читам што, или видим какву погрешку што се у свету око мене десила, па онда мислим, мислим, да  
аља, па било старо или ново!</p> <p>Што се луксузне ношње тиче, нећу много да говорим.{S} Тог з 
о онда је дуго морао чекати.</p> <p>Што се то „мој мали филозоф“ дао у посао, кад ми не одговар 
арактерише је само као простакињу, „што се меша са сваким;“ те тиме руши углед кругу, у коме се 
...</p> <p>Шогор се смејао.</p> <p>„Што се смејете?{S} Ово није измишљотина, већ права истина.{ 
едно од њих у било какву неприлику, зар се надати саучешћу, пожртвовању и помоћи од — така саве 
сетан, да не речем, болан израз.{S} Зар се данас склапа брак из узајамне љубави, поштовања и по 
п воде од жећи умирућем патнику.{S} Зар се тако говори, кад се прашта од срца?{S} Не Стано, ти  
ар им то никад не пада на памет?{S} Зар се не страше муке и клетве дечије, греха пред Богом и с 
 близини и да је поседавамо.{S} Али зар се не може љубити и из даљине?{S} Зар на пример мајка м 
же се после попишманити...</p> <p>Шогор се смејао.</p> <p>„Што се смејете?{S} Ово није измишљот 
ше учитељи 80—90 година!{S} Још и данас се сећам свог учитеља.{S} Крупан, сед и румен старац.{S 
едног дана све покосила.{S} Још и данас се чешће питам: зашто је баш мене поштедила? ...</p> <p 
{S} Вруће не ваљају, а од хладне за час се поболем.{S} Стара сам.{S} Лубеница је била зрела и с 
љно окренула на другу страну; но и опет се нисам могла отрести мисли: „зашто да је збуњен и заш 
ба случаја било је и одзива.{S} Но опет се узели нисмо, а све зашто:</p> <p>Први је био богат и 
ти као узрок своје несреће.</p> <p>Опет се поновиле препаћене муке: умртвила сам своје срце и о 
лабо се ко обзире на савете његове, већ се поводи за срцем и одаје љубавном уживању без борбе и 
 <p>„Изашла си тако лако одевена, а већ се захладило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с таком 
 цветак или ти се поболи тичица, па већ се питаш: да није с твоје кривице?{S} А оне, матере, за 
 мене и Даницу) повери ми се; у друштву се све лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј је некако ч 
е и погледао ми у очи.{S} У том погледу се јасно огледала — љубав.</p> <p>Срце ми је дрхтало, н 
је у добру добар бити, ал на муци знају се јунаци.</p> <p>Добро велите, ћерко.{S} Но куда ми од 
равили? — Је ли баш тако?{S} Не, сећају се они мене, кам год им се прохте смејати.{S} Нисам ишл 
овемо судбином, но таки карактери умеју се узвисити над једним и другим.{S} Патња често већма ч 
“ Само великани, само изузетци узвишују се и поред патње.{S} Обични људи застају поред таке нем 
е до душе; већ на оштрији поглед повуку се у буџак: но природа остаје природа, па се бојим да н 
и мене ни њега.</p> <p>Разуме се, да му се нисам исповедала, него место тога отпочела какву зго 
погледа у мене, па у старицу, и онда му се преко усана једва измигољи тихо и неодлучно: волим.< 
е и окона. „Дете ретко слуша оно шта му се каже, већ радо полази путем, којим види да многи ход 
а смо увек далеко истрчале, и вешале му се око врата.{S} Он нам је увек донео по какву играчку. 
озор; а мали се Милан узверио, очице му се застаклиле, па само нагло дише и дрхће од чезње за т 
 и стајао немо и непомично.{S} Груди му се бурно надимале а кроз прсте котрљале се сузе.</p> <p 
да скине очију са кавеза, а образићи му се заруменили.</p> <p>Она га поглади по косици.</p> <p> 
 љубав вечита!</p> <p>— Вечита! осмехну се старка.{S} Да боме да је тако.{S} Зато и љуби човек  
> <pb n="144" /> <p>— Кажем ја, осмехну се старица, да је детињство и старост врло слично, и је 
> <p>— Бојите се, да не излете? осмехну се старица; неће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и н 
 Старица није била „рђава особа.“ За њу се још не зна ни добро ни зло; а ко више апелује на дуж 
“ никад нисам поуздано дознала.{S} Нису се више враћали.{S} Тек пре десет година, чула сам, да  
мислити — о девојци мојих година!{S} Ту се обично много мисли, јелте?{S} А да ви немислите <pb  
Али ја сам девојка — бабадевојка.{S} Ту се старка горко насмејала.</p> <p>— Бабадевојка! узвикн 
тала; можда сам већ и заборавила.{S} Ту се опет насмешила.</p> <p>Док је она пажљиво превртала  
оној вашој лепо везаној песмарици. — Ту се гласно засмејала а очи јој опет узеше онај живахни м 
и ја сам некада љубила људе, а сад — ту се старка болно и гласно засмеја — сад љубим моје канар 
њу мушког и женског човека.</p> <p>— Ту се мајко, с вама не слажем.{S} Зар је љубав и поштовање 
е беше жао живота.</p> <p>— Дакле ни ту се нисам преварила? ви и пишете?{S} Незадовољни сте мож 
осећаш, не може бити љубав.{S} У животу се љуби тек једанпут!“</p> <p>Тако сам мислила, трудећи 
у.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</p> <p>Кад сам лане била  
а седох опет на клупу.</p> <p>— И ја ћу се одморити, ако допустите? па се спусти уз мене.</p> < 
атер своју, а док сам млађа, издржаваћу се сама.</p> <p>Десет година живила сам тако, радећи и  
талог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом радо разговарала, онако, као некада; можда н 
салост и тугу, злоћу и лукавство, небих се зацело тргла.{S} Овако је била — необична.</p> <p>—  
стина.{S} Све су то разлози, због којих се већина жени и основи брачне среће и љубави. </p> <pb 
инила — ја сам вереница!</p> <p>Чудићеш се, но тако је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо с 
 гледећи је неповерљиво.</p> <p>— Бојиш се мајке?{S} Немој, душо!{S} Мајка воли децу.{S} Гле, д 
је видиш било, а не као сада.{S} Умориш се ко псето од силних питања.{S} Тек што им знање на ле 
и красан пар.</p> <p>„Красан пар, а још се и не познајемо!“ Узвикнула сам у смеју.</p> <p>„Па ш 
а и живот љубљене особе, јер у место да себе победи и да та се одрече, она га гони својом страш 
ек успавано!</p> <p>Стидила сам се сама себе, но све бадава; ја сам га љубила из свег срца и ду 
е презирали, кад га она неби пустила од себе, онда кад би с њоме заједно пропало, а у даљини се 
д сам осетила да љубим човека млађег од себе.{S} То се није слагало с моји назори.{S} Али све б 
још нешто, а последице би дошле саме од себе.</p> <p>— Шта је то „нешто?“ То ме интересује.</p> 
тива, буди паметна, па ме не отискуј од себе.{S} Ја те љубим неизмерно.{S} Нема жртве, која би  
ака, маши се она за лист, што сам га уз себе спустила.</p> <p>— Неће те ми замерити, извињавала 
оштујући његове душевне врлине, тај или себе прецењује, или не познаје љубав.{S} Осећај, што га 
димо ни да признамо.{S} Обмањујемо сами себе, држећи, да нам је срце мртво.{S} Али срце је обич 
волила сам га <hi>истински и већма него себе</hi>; а не тек с моментани страсни осећаји животињ 
ом времену прену из мисли и погледа око себе.{S} Поглед јој застаде на „<title>Змајевој певаниј 
имала, претворила сам у новац и тражила себи лека. </p> <pb n="169" /> <p>Зарад тога дошла сам  
p>Да је разонодим призвала сам је чешће себи и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он заволео, 
им смејом; нисам могла да одредим, дали себи или — модерним јунакињама.</p> <p>Гледала сам је н 
м боље; ко би још тако луд био да крати себи пријатну забаву и то „света ради!“ Зар не пролази  
/p> <p>Примила сам понуду, а она наточи себи чашу воде, па настави:</p> <p>— Не поричем, да спо 
а удадбу по рачуну.{S} Егзистенцију сам себи осигурала а брак сам сматрала за нешто светије од  
е зна.{S} Мало је говорила у опште, а о себи никад; и ако је често виђала у касапници.{S} Тамо  
ати.{S} Но овако је боље.{S} Не марим о себи да говорим.{S} Нису баш пријатне успомене; а может 
ли.{S} Она се после отровала, он сјурио себи куглу у чело.{S} Јели истина не могу тврдити; дозн 
ници.{S} Тамо је куповала меса за чорбу себи и „своме друштву“ — тако она зове своје псето и ма 
тења...{S} Ником не пада наум, колко се себичних, на и неморалних жеља баш под том фирмом сакри 
биство.{S} То видите, мени изгледа врло себично. „Не ћу да живим, кад га немам и кад нисам срет 
ри очајање, али више и чешће лакоумље и себичност.{S} Зар је човек рођен тек да само ужива?{S}  
и животињска нагона, који су обично <hi>себичност</hi>, јер кад не могу љубљену особу имати, сл 
l> <l>Чисту, праву, непритворну,</l> <l>Себичношћу несмешану </l> <l>Искреношћу провејану</l> < 
 од мене?“ викнула је, а очи јој срдито севаше; „ниси дете, да те држим на крилу!“</p> <p>„То и 
н стида; и свега нестане. „Која вајда,“ севну ми кроз главу, „кад је твоје срце мртво.{S} Осећа 
данас се сећам свог учитеља.{S} Крупан, сед и румен старац.{S} Дође до душе раније у школу, но  
</p> <pb n="160" /> <p>Тако сам мислила седајући на своје место.</p> <p>„Стано,“ рече он ухвати 
и читао.{S} На једанпут уђе ми у собу и седе преко од мене.{S} Нисам дизала очију; била сам збу 
шешир што сам радила.</p> <p>„Јесте.{S} Седи.“ Било је све што сам му могла рећи.{S} Примио је  
оже видити, онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, па кад нуз вас про 
наручила.“</p> <p>Кад смо је сахранили, седила је дубоко у ноћ и читала неку рукописну књижицу. 
едну избицу.{S} И гле! — код прозора је седила фрајла-Стана.{S} Застала сам.{S} Она ме погледа, 
ћи!</p> <p>— Скините се, драго дете, па седите!{S} Ето видите, ту вам ја живим.{S} Доста је вла 
 све ће то доћи на ред; само док почнем седити...</p> <p>— Ето је сад опет!{S} Ја јој желим доб 
 течи је чисто коса расла, кад сам му у седмој својој години помагала другу децу у читању и пис 
рпкиња.</p> <p>— Српкиња сам, рекох, па седох опет на клупу.</p> <p>— И ја ћу се одморити, ако  
а плетице све звецкају!</p> <p>— Хвала, сека-Мацо!{S} Кад дођем да тражим младожењу, послушаћу  
 тек, тек.</p> <p>— Па зар сам ја лења, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми ј 
л девојка вредна...</p> <p>— Варате се, сека-Мацо — прво пита: „има ли мираза?...“</p> <p>— Но, 
није хтела. „Од овог ме нико не излечи, сека-Мари,“ говорила ми, кад сам је нудила, да зове док 
.{S} Није Маца макар ко!</p> <p>— Знам, сека-Мацо, па зато вам и наручујем...</p> <p>— Добро фр 
 тамошњем врло лепом варошком парку.{S} Сека-Маца, — управо баба-Маца — теткина куварица, љутил 
>— Е да, иде полако и то, само стрпљења сека-Мацо, све ће то доћи на ред; само док почнем седит 
а држим, да је што интересантно, кад је сека тако рано потражила своју собу?!</p> <p>— Лолица ј 
а зове своје псето и мачку — смејала се сека-Маца.</p> <p>Сад ме је тек старка интересовала, те 
одмори.</p> <p>— Збогом тетице!{S} А ви сека-Мацо, умесите штрудлу као и пре.{S} Онда вам је та 
ани.{S} Незнадоше о њој баш ништа; само сека-Маца рече, — баш је била унела штрудлу — да је зна 
е ферије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино место, заузела беше Лиза, те сам могла чита 
Ето код куће, умесими „на супу.“</p> <p>Сека-Маца беше скроз практичарка.{S} Држала је, припаса 
 Милан ми приповеда, како је мајка дала секи књигу.{S} Па држим, да је што интересантно, кад је 
е болно осмехнуо.</p> <p>„Рђава извина, секо моја.{S} Отвори само последњи лист свога дневника. 
у скоро доћи и књижицу донети.</p> <p>— Секо, баца неможе с тобом тичати; боле га ножице! — реч 
саучешће и старање о мени.</p> <p>„Тебе секо, нешто мучи,“ говорио ми чешће; (секом је звао још 
е секо, нешто мучи,“ говорио ми чешће; (секом је звао још у детињству и мене и Даницу) повери м 
а је учинила, што „баца“ није могао са „секом“ да — тичи.</p> <p>Тетка је далеко изашла пред—а— 
не воле?...</p> <p>Тако сам мислила, па села и написала тек ово:</p> <p>Патила сам много док са 
l> <l>Несташна, чила;</l> <l>Тек што је села,</l> <l>Већ је устала,</l> <l>Пољуб ти дала,</l> < 
ну давати бесплатно, а са прихода моје „сермије“ да се одевам. „Тако ће бар нешто и детету оста 
кле ћеш бирати?“ љутио се често шогор и сестра.</p> <p>„Имам каде.{S} Нема ми ни тридесет годин 
>„Мани их с миром.{S} Знам их,“ рече ми сестра озбиљно; већ реци, шта чекаш?{S} Измећу толиких  
ј и грабљивој човечијој природи.</p> <p>Сестра и шогор радо ме примише, особито кад чуше, да ћу 
годинама порастиће ми и капитал.</p> <p>Сестра се насмејала, а шогор ваљда у обрану мушких само 
оле га ножице! — рече ми мали Милан.{S} Сестре га звале „брацом“, па се и сам тако називао; сам 
ред.</p> <p>„Слажите се и будите брат и сестре,“ рекла је помајка, приказујући ме својој деци.{ 
е!“</p> <p>„Мајка, нађите ми кола; идем сестри од тетке у * рекла сам помајци спремајући своје  
омајци спремајући своје ствари.</p> <p>„Сестри од тетке?{S} Па можеш.{S} Али нико те не тера... 
ину усамљеног живота свог, усвојила сам сестрину Данку.{S} Дете сам врло волела а и оно је мени 
 милу мајку, драгог оца, па и браћицу и сестрице.{S} Све сам их љубила свом снагом детињске душ 
живље и веће место; ако се не сложиш са сестром, имаш свој новац а вешта си машамода, па отвори 
ите, ћерко, рече старица а лице јој узе сетан, да не речем, болан израз.{S} Зар се данас склапа 
 прошлости; у постељи сам и плакала.{S} Сетила сам се и Милана.{S} Склопила сам очи, као оно де 
о треба?!“ узвикнула сам у нехотице.{S} Сетила сам се, да су ме баш они одбацили, које сам жарк 
осмехнувши.{S} Неће ми ништа фалити.{S} Сетила сам се само своје прошлости, а стара сам; па то  
а сам опет у парку и чим сам га опазила сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад год се дала прилика, 
бресака, па покваси грло.{S} Сад сам се сетила, да твој део добила ниси.</p> <p>— Вас као да сл 
лачеш?“ питала ме са саучешћем.</p> <p>„Сетила сам се својих родитеља,“ био ми је одговор.</p>  
дете, твој син?“ прошапутала сам, да га сетим дужности оца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаукнуо је 
осећам</hi> да вас више видети нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до свој 
толико задржала.{S} Бар ће те се кадгод сетити фрајла-Стане Истинићеве.{S} Ваше име не знам.{S} 
и кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа на — практичност...</p> <p>Била сам опет у парку и 
њива; сећала сам га се као што се човек сећа каквог милог покојника.{S} За мене је био мртав; с 
<p>Заборавили? — Је ли баш тако?{S} Не, сећају се они мене, кам год им се прохте смејати.{S} Ни 
исам била равнодушна, али ни суревњива; сећала сам га се као што се човек сећа каквог милог пок 
дало да се дадем љубити од туђа момка. 0сећала сам да то није више братинска љубав, а невеста н 
ју! </p> <pb n="152" /> <p>Још и сад се сећам књига које ми је осим Доситејевих допуштао читати 
учитељи 80—90 година!{S} Још и данас се сећам свог учитеља.{S} Крупан, сед и румен старац.{S} Д 
ститао ми није нико.{S} Ко би се мене и сећао?{S} Заборавили ме сви, па и они — које сам ја уср 
етите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</p> <p>Кад сам лане била у Т., о 
орила је.{S} Ко зна хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не једем.{S} Вр 
мика.“</p> <p>Хтела сам да је заменим у сечењу.{S} Није ми дала.</p> <p>— Не, то ћу ја урадити, 
, а олакшаће се тек онда, кад чујем, да си нам опростила.{S} Зато буди милостива, па одговори к 
 да смо створени једно за друго?!{S} Да си ме љубила нема сумње, а осећам, да ме ни сад презира 
, која из туђег џепа вади новац, без да си га заслужила!{S} Боље да остану забаве ради дома, па 
илане, буди човек!{S} Зар ти не знаш да си ожењен? рекла сам трудећи се, да га умирим.“</p> <p> 
еци, шта чекаш?{S} Измећу толиких ваљда си могла једног изабрати.{S} Све су то ваљани људи и зг 
сле ниси ме морала обмањивати.{S} Могла си рећи: „не волем те!“ А не да ме тако гадно превариш! 
 је био блеђи но обично.</p> <p>„Изашла си тако лако одевена, а већ се захладило; ево ти мараме 
ила, кад сам те дала изучити.{S} Сирота си девојка, а мушки су врагови; лажу око девојке, док н 
 ормана котарчицу с бресквама, ал доста си на глас читала.{S} Ја не би могла тако дуго.</p> <p> 
 је јецала у својој постељи.</p> <p>Шта си узела толико плакати?“ шапутала јој мајка, но доста  
жиш са сестром, имаш свој новац а вешта си машамода, па отвори трговину.{S} То сам ја и мислила 
 сам се томе могао надати још онда, кад си од мене побегла у врт.{S} Зато те не корим; али ни п 
дна мајко, је си ли се томе надала, кад си своју погрешку сину одала?!{S} Уздахнула сам, кад са 
етка из своје собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па се забављај по вољи.{S} Доста ти је рада ц 
е далеко изашла пред—а—ме.</p> <p>— Где си, девојко, за толико?{S} Да вам се није што десило? п 
<hi>Милан.</hi> </p> <p>Јадна мајко, је си ли се томе надала, кад си своју погрешку сину одала? 
случај ми је помогао.{S} Пре две недеље си једног јутра заборавила у брави кључ од своје собе.{ 
зучити и машамодлук, модистлук. „Сироче си, па ти може требати“; говорила је чешће она.</p> <p> 
 сухопадно;</p> <p>„Знала сам.{S} Та ти си увек била моје разборито добро дете!“</p> <p>Склопил 
“ рече он ухватив ме нагло за руке; „ти си много патила... патиш и сада.{S} Но буди паметна, бу 
е, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S} Тада сам га одбила; нисам знала как 
а у брави кључ од своје собе.{S} Зацело си се журила у дућан.{S} Прошао сам онуда и свратио сам 
вет обично исмејава.{S} Ко пита, за што си тако остала.{S} Доста да ниси удата, и то је довољан 
г пута се трудиш без успеха.{S} Све што си успела, само је то, да те сад љубим још већма, а љуб 
лаги али испитујући поглед.</p> <p>„Што си плакала?{S} Зар га још ниси заборавила?“ питао је пр 
тренутака могла сам рећи:</p> <p>„Зашто си то чинио?!“</p> <p>„Зашто? понови гробовским гласом  
Рекла сам јој и свој разлог.</p> <p>Зар си и о мени тако судила? питаше она прекорно.</p> <p>По 
и?{S} Зар нисам био преварен, а превару си потпомагала — ти сама.{S} Не корим те; знам ти назор 
</l> <l>Туга да је која — </l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће м 
,</l> <l>Туга да је која —</l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће м 
и с њоме заједно пропало, а у даљини се сијао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би је велим през 
уги достојнији предмет.{S} Исто тако не силази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као 
а не као сада.{S} Умориш се ко псето од силних питања.{S} Тек што им знање на левак у главу не  
ко мериш, зар ми је питање тако глупо?“ Силом сам хтела да се шалим.</p> <p>Он се трже.</p> <p> 
оје често ступе у савез, да с удвојеном силом још лакше варају и левентују, али чим се даде при 
е с његове стране је љубав а с њене тек симпатија и сажаљење!{S} Зарад њезине милостиње презрео 
, ал тек је — старка прекиде — тек је и симпатије.{S} Хвала вам ћерко, хвала по сто пути!</p> < 
ица и сама отворити своје срце, ако јој симпатије улевам и ако осећа потребу да се коме изјада. 
инила сам све могуће, но он није осећао симпатије према њој.</p> <p>Волео је другу, коју је доц 
и нећу да уображавам, да сам му већ сад симпатична.{S} То би дошло тек доцније, кад би почео пр 
е је био честит, разборит младић и врло симпатична појава.{S} Још док сам Милана волела, њега с 
сту код неког адвоката, а у шогора беше син Душан, с ким се још од пре познавао.</p> <p>Душан ј 
ка свуда, ал сирома мора; није поповски син, па му треба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви р 
је идеал...“</p> <p>„А твоје дете, твој син?“ прошапутала сам, да га сетим дужности оца и мужа. 
 сетим дужности оца и мужа.</p> <p>„Мој син?“ јаукнуо је он, покрио лице рукама и стајао немо и 
ерљиво, да ми се јавио младожења, попин син из оближњег места.{S} Он је трговац а ја машамода,  
и да ме заборави.</p> <p>(Стеван је био син ондашња имућна бележника, леп но лакоуман младић.{S 
ошле тим трагом!{S} Јевросима учи свога сина, краљевића Марка, да се на туђе не лакоми, па да с 
 образована младића званичника, јединца сина прилично имућних родитеља.</p> <p>Родитељи његови  
а ми је била лепа и богата, а имао је и сина, више ми није требало, држала сам да се у писму ја 
ти.{S} Зар сам је за то одхранила да ми сину убије срећу!“</p> <p>„Али мајко, мени изгледа, да  
ам сво своје добро своме зету а њиховом сину.</p> <p>То ми се није допало, али деца се волела а 
и се томе надала, кад си своју погрешку сину одала?!{S} Уздахнула сам, кад сам прочитала то пис 
ом и малог Милана, теткиног трогодишњег синчића.</p> <p>Путем сам и опет размишљала: јели ми по 
S} Тек што им знање на левак у главу не сипаш, па која вајда?{S} Шарлатана у свету више но икад 
мам.{S} Мало млека, свежа масла и добра сира.{S} Па и једна лубеница, хладна као лед.{S} Њу сам 
је по вољи још млека?{S} А ето: масла и сира.{S} Масло је врло добро и свеже.{S} Бојадишу га жу 
 тако далеко.{S} Има девојака свуда, ал сирома мора; није поповски син, па му треба бар две хиљ 
асно и чисто видим и поштено осећам.{S} Сиромах, није ни слутио какву ми је будућност у овом по 
и старијих, момака и удоваца, богатих и сиромашних, учених и дресиратих; само не онаквих каквих 
 кад сам је нудила, да зове доктора.{S} Сирота, знам зашто; није јој се баш милило живити.{S} З 
 и мислила, кад сам те дала изучити.{S} Сирота си девојка, а мушки су врагови; лажу око девојке 
м му, рекавши, да сам отишла од њих.{S} Сирота сам девојка, па ми је дужност налагала да тако у 
огу допустити, већ тебе ради.{S} Она је сирота девојка.{S} Шта је две три стотинице, а он може  
ила је то честита и добра душа.{S} Није сирота дуго лежала; само две недеље.{S} Доктора није хт 
S} О, то никад нећу заборавити.{S} Па и сирота рођака још доста млада лепа женица, толико је пл 
 наћи увређени?{S} Нисам рђава, ако сам сирота!{S} А колико сам пута мислила о вама.{S} Особито 
оже добити девојку с хиљадама!“</p> <p>„Сирота Стана, како ће јој бити!“ јецала је поново Даниц 
на њих и наљутим, а после мислим: ваљда сироте немају својих мисли?!</p> <p>Насмејала сам се на 
ити тај корак.{S} Била је добра и према сиротињи милостива женскиња, али — као већина отмених г 
го је бити чланица, па званично правити сиротињи посете, а друго је правити их — својевољно...{ 
 с тога што је волела Душана, надала се сиротица да ћу посредовати да је узме.{S} Чинила сам св 
, па нећу да сам му на сметњи!“</p> <p>„Сирото моје дете,“ рече она тренутно, па ме загрливши и 
није срдим родитеље а нас обоје изложим сиротовању,“ говорио је он, „овако нећу срдити родитеље 
ем; видила сам, да течу то весели; а за сироче нема веће среће, него кад може да задовољи оне,  
јој беше име.{S} Била ми је другарица и сироче као и ја; модистлук је самном заједно изучила а  
 дала изучити и машамодлук, модистлук. „Сироче си, па ти може требати“; говорила је чешће она.< 
 опирања подлегла.</p> <p>У врту сам се сита исплакала за што, нисам знала ни сама.</p> <p>Посл 
на, пруживши ми лист.{S} Невидим добро; ситна је, но толико сам назрела.</p> <p>— Јесте мајко,  
 бити, да расечем лубеницу.{S} Ено мали сишао са столице.{S} Не занима га наша „полемика.“</p>  
ачуђено гледала сам старицу; очи јој се сјале у светом одушевљењу дужности а лице јој облила ла 
лно убили.{S} Она се после отровала, он сјурио себи куглу у чело.{S} Јели истина не могу тврдит 
о бојадисана кавеза.{S} У сваком кавезу скакутао је по један пар веселих канаринаца.{S} Доле на 
оје око остало је суво; срце ми се беше скаменило а душу ми заузеле мисли о неситој и грабљивој 
хрче.{S} Тек на лупу од нашег трчања по скамија, протре очи и викне: „Ко је то на среди, нек пр 
им.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао, не скидајући ока са мене.{S} Кад сам свршила, узе ме за ру 
г и покрила лице рукама.{S} Он их нежно скиде и загледа ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не  
реба ни да једе.</p> <p>Милан никако да скине очију са кавеза, а образићи му се заруменили.</p> 
S} Читав Лавиринт у овој кући!</p> <p>— Скините се, драго дете, па седите!{S} Ето видите, ту ва 
 не речем, болан израз.{S} Зар се данас склапа брак из узајамне љубави, поштовања и познавања?! 
ру.{S} Сад је у газдаричином подруму. — Склоне ми по где што, кад их замолим.</p> <p>Молила сам 
 часовима трчкала по другарицама или се склонила где год, па читала какав немачки роман или по  
...{S} Тело је, по мом сваћању, одећа и склониште душе, настави она.{S} Па као што неможе свест 
ка.</p> <p>— Дошла је, таман да јој очи склопи и да је сахрани; после два сата је издахнула.{S} 
 плакала.{S} Сетила сам се и Милана.{S} Склопила сам очи, као оно деца, да му слику видим, али  
н их нежно скиде и загледа ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не видим.{S} Кад сам их отворила 
била моје разборито добро дете!“</p> <p>Склопила сам очи, да је не видим.{S} Изгледала ми као п 
скреношћу провејану</l> <l>Племенитошћу скопчану?</l> <l>Грех ако је то желити,</l> <l>Ја сам о 
усмено да ми одговори?{S} Моћи ће и то; скорим ћу дома.{S} Ове године ћу свести ферерије на три 
одушност, изменула се и постала хладна, скоро груба према мени.</p> <p>Питала сам је за узрок.< 
 волела а и оно је мени необично одано, скоро већма но рођеној матери својој.</p> <p>Мајчински  
тешко ми било враћати онима, који су ме скоро — отерали.</p> <p>Од саме зараде своје нисам могл 
нека чама.{S} Држала сам, да ће ми бити скоро крај, па сам све главније успомене свела у једно; 
ила сам се са старицом, обећавши, да ћу скоро доћи и књижицу донети.</p> <p>— Секо, баца неможе 
ила сам се на брзу руку, обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне ме задржавала, но остати нисам  
о тај јаук; био је већ на улици.</p> <p>Скочила сам, да га задржим, да му све кажем и да умрем, 
е тек одобрио или допунио.</p> <p>Но да скратим; не пишем роман или приповетку, него тек по нек 
месими „на супу.“</p> <p>Сека-Маца беше скроз практичарка.{S} Држала је, припасаћу кецељу и на  
 Разгледала сам јој и одело.{S} Било је скромно, чисто и њезиној дубокој старости и по кроју и  
било другога — чинило ми се, да је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднети.{S} Примити је н 
 је посматрала.</p> <p>Била је повисока слаба старица.{S} Некада, у младости, могла је бити леп 
, толико нестална, колико снажна толико слаба, а колико добра толико зла и напрасита.{S} Осим т 
{S} Па ма колико се око њега умиљавала, слабо бих успела.{S} Да је старији, тек би можда помисл 
арошки свет.{S} Мушки ме се не тиче.{S} Слабо водим рабош о њему.{S} Али женски, женски!{S} Сам 
ој део добила ниси.</p> <p>— Вас као да слабо занима старичин живот? смејала сам се.</p> <p>— Н 
.{S} Јасно сам видела, да га моја љубав слабо усрећује и да му је немила.</p> <p>То ме је болел 
у вам казати, како о томе мислим.{S} Ви слабо једете! рече она, нудећи ме.{S} Глете само; још о 
ади, а ево на рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко обзире на савете његове, већ се поводи за с 
 у њу, с таком пажњом, као да сам какво слабо болесно дете.</p> <p>Ја сам заиста дрхтала, но ви 
 и старост врло слично, и једно и друго слабо, и једно и друго тежи за искреном љубављу; само ш 
, ко нас разуме...{S} Званична исповест слабо олакшава, особито грешницима моје врсте...{S} Поп 
ло да поштује.{S} Тек мане, недостаци и слабост женскиња њих привлачи; врлине се обично узносе, 
лица биле су правилне, ал јој се сад од слабости испупчиле јабучице од образа и безубих вилица, 
не, Српкиње, поносите питомице Душанове славне царевине и Јевросиме мајке, пошле тим трагом!{S} 
и напрасита.{S} Осим тога је била веома славољубива и поносита.</p> <p>Но нико није без мане и  
у на брзо обоје свршили трагично.{S} Из славољубља и жудње за богатством, лаћа <pb n="163" /> л 
оста кажњена и онако; са снахом се није слагала, па је умрла код Данице, која се давно удала.</ 
} Рекла сам, да сам уморна.{S} Нисам ни слагала; уморила ме радозналост.</p> <p>Тек што сам све 
а је и радњу преко пута од моје.</p> <p>Слагале смо се и ако смо биле неједнаке природе; била м 
ја дете народа.{S} Назори нам се истина слагали, или тек доникле, а после се опет разилазили.{S 
 је ређе бивало; обично смо се у назори слагали; те је он моје мишљење тек одобрио или допунио. 
им човека млађег од себе.{S} То се није слагало с моји назори.{S} Али све бадава; ја сам га пош 
е било све јасно.{S} Поглед јој се није слагао с оним старачким лицем.{S} У том погледу лежала  
p> <p>„Врло појетички; само се канда не слаже с истином.{S} Зар ти није већ дневник казао, да с 
човека.</p> <p>— Ту се мајко, с вама не слажем.{S} Зар је љубав и поштовање једно исто?{S} Ето  
је већ 7 ми гимназијски разред.</p> <p>„Слажите се и будите брат и сестре,“ рекла је помајка, п 
он више не воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се прихватих наде да ме можда заборавља, ш 
е.{S} Кад је то видео; доносио нам је и слао место играчака различитих књига.{S} Упознао нас је 
 и слатка.</p> <p>— Добро што се десила слатка, радовала се она.{S} Па једите колко вам је воља 
 Стара сам.{S} Лубеница је била зрела и слатка.</p> <p>— Добро што се десила слатка, радовала с 
изостављао.</p> <p>Умерила сам кораке и слатко се насмејала.{S} Тек сад сам видела, да и ја нис 
удима немам.{S} Сви осећаји ко да ми се следили.</p> <p>Како су живели у „новоме свету,“ никад  
>, јер кад не могу љубљену особу имати, слепо јуре у пропаст, не обзирући се ни на што.</p> <p> 
з Дамјана и Дамјанке.{S} Обе тичице јој слетише на груди, па се стадоше лепршати и пипкати је п 
.{S} Нисам дуго морала премишљати; прва слика што је нађох у својој машти, беше — Милан.</p> <p 
 је висио један старински сат, неколико слика и два лепо бојадисана кавеза.{S} У сваком кавезу  
е и смешне те здепнасте кратке ноге; ми сликамо врага црног а црнац га замишља белог.{S} Ето ви 
 већ у животу.....“</p> <p>Пољубила сам слику своје мајке, као душевну избавитељку своју, а зор 
} Склопила сам очи, као оно деца, да му слику видим, али место њега видила сам — Боривоја.{S} Н 
“ Поглед ми је пао на месецом осветљену слику поконе ми матере.{S} Прекорно и тужно гледале су  
{S} Јесте ли га лично видели или тек на слици?{S} По писмама судећи, редак дар, чврст карактер, 
неку награду; обично воћа, колача, коју сличицу или играчку, или сам се смела дуже играти оних  
старица, да је детињство и старост врло слично, и једно и друго слабо, и једно и друго тежи за  
снов узајмио поштовање душевних врлина, сличност назора и карактера, мора у браку тек благослов 
о постану добри пријатељи.{S} Везује их сличност — немоћни су и детињасти и једни и други.</p>  
} А то полско сродство лежи поглавито у сличности карактера.{S} Разумете ме — карактера! — Темп 
е је свикао сам теча; у данима одмора и слободним часовима, морала сам му по нешто на глас чита 
стија и несташнија од мене; радије је у слободним часовима трчкала по другарицама или се склони 
 человјеческог</title>.“ Још ми је било слободно читати неке преводе од Фенелона и других стран 
ца неко на вратима.</p> <p>На старично „слободно,“ уђе нека по изгледу отмена госпа.{S} Дошла ј 
ен прозор метнути, па се неће вијнути у слободу, већ увек мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се  
ала, а остали писци беху ми због мешања словенског језика тежи и сувопарнији; сваки час сам мор 
ђа.{S} На шифонеру је било доста уједно сложених књига, а о зидовима је висио један старински с 
е и онако живље и веће место; ако се не сложиш са сестром, имаш свој новац а вешта си машамода, 
<p>Ретки су људи, које патња није кадра сломити.</p> <p>— И то је само доказ, да таке реткости  
хтела; и моја је срећа уништена а живот сломљен.{S} Она је моја жена, али не она, за којом сам  
е о женском картању?{S} И мушком оно не служи на част.{S} Карташ је оличено среброљубље, законо 
е да је била добра?{S} За младих година служила сам и код феишпана.{S} Није Маца макар ко!</p>  
кан, по чијој површини често ходим и не слутећи шта у њему врије и кува.</p> <p>Љубила сам га,  
м и поштено осећам.{S} Сиромах, није ни слутио какву ми је будућност у овом поквареном и ледено 
 туге, среће не среће, наде и неке црне слутње.</p> <p>После сам се утишала и почела радити.{S} 
 сам била напустила истраживање, кад ми случај притиче у помоћ.</p> <p>— Умр'о је купци барон Д 
то тишти.{S} Ниси ми се хтела одати, но случај ми је помогао.{S} Пре две недеље си једног јутра 
>прва</hi> и једина љубав.</p> <p>У оба случаја било је и одзива.{S} Но опет се узели нисмо, а  
аза.{S} Исто тако, бивало је и обратних случајева, да се девојка удала без љубави према момку;  
ам се крајем од „ајзнбана,“ не би ли је случајно опазила; али увек без успеха.</p> <p>Већ сам б 
ћ домаће васпитање и окона. „Дете ретко слуша оно шта му се каже, већ радо полази путем, којим  
Немам баш неограничено поверење у њима; слушају ме до душе; већ на оштрији поглед повуку се у б 
>— Добро, мајко, али ја сам од старијих слушала, да у браку понајвише они рђаво живе, што се из 
је љубав, што према њему осећам.</p> <p>Слушала ме је стрпљиво, и тада тужно рече: „Лако је теб 
а опет вратим.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао, не скидајући ока са мене.{S} Кад сам свршила, у 
не ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати.</p> <p>— Гостољубље је лепа српска врлина, гов 
несретна.{S} Грбава је.{S} Испустила је слушкиња још као мало одојче.{S} Шта ће те?{S} Мати вел 
да и свратио сам.{S} Код куће беше само слушкиња и мала Данка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме  
ма, па окупају ону јадну дечицу, што их слушкиње без материна надзора тек смуљавају или паре, к 
да беше толика свота знатан капитал.{S} Сљед тога ретко беше недеље а да није на моји врати зак 
истенцију сам себи осигурала а брак сам сматрала за нешто светије од обичне трговачке спекулаци 
занос прешао; те би ме и нехотице почео сматрати као узрок своје несреће.</p> <p>Опет се понови 
, ништа, храбрила ме; није то тајна.{S} Сме свако знати; само немојте за мога живота, а нећете  
а?...“</p> <p>— Но, но, дабоме да то не сме фалити.{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па зар сам ја лења 
 се све лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј је некако чудно звучао; те сам га зачуђено погледа 
апитал.“</p> <p>„Чини ми се, да јесте“, смејала сам се ја; „изволите само прочитати неколико бе 
аквој љубави!</p> <p>— Хвала, не хвала, смејала се старица.{S} То је тако било од кад је, и бић 
р.</p> <p>— Тако.{S} Сад сте заслужиле, смејала се старица.{S} Ко не ради не треба ни да једе.< 
им.</p> <p>— Ето видите, да ја погађам, смејала се она.{S} Децу привлачи на први поглед тек спо 
 собе.</p> <p>— Прими и мене у друштво, смејала се она.{S} Милан ми приповеда, како је мајка да 
Вас као да слабо занима старичин живот? смејала сам се.</p> <p>— Не, душо, врло ме занима, рече 
“ — тако она зове своје псето и мачку — смејала се сека-Маца.</p> <p>Сад ме је тек старка интер 
а надјача једна ма која!“</p> <p>Она се смејала на моју примедбу и тужно додала.</p> <p>„С тога 
не јунакиње друкчијег су соја...</p> <p>Смејала се загонетним смејом; нисам могла да одредим, д 
 су и детињасти и једни и други.</p> <p>Смејала се, а у погледу указа се онај исти живахни изра 
67" /> <p>„Имаш ли још који егземплар?“ смејао се он.</p> <p>Како неби било!{S} Сад сам вам тек 
хоћу ли читати даље?“</p> <p>„Па читај“ смејао се шогор.</p> <p>„15. март 18... године.{S} Млад 
се после попишманити...</p> <p>Шогор се смејао.</p> <p>„Што се смејете?{S} Ово није измишљотина 
и ми се; у друштву се све лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј је некако чудно звучао; те сам г 
 <l>Презирали људи;</l> <l>Ти се мртвој смејат немој,</l> <l>Прочитај па суди!</l> </quote> <pb 
ећају се они мене, кам год им се прохте смејати.{S} Нисам ишла обичним трагом — стазом утрвеном 
20 година, дотле сам водила дневник.{S} Смејаћете се, но кад-кад нас <pb n="150" /> баш та дети 
таку пресуду света не зна шта ће: да се смеје или да плаче над развалинама правде и сасушеном к 
пет!{S} Ја јој желим добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашња младеж неблагородна.</p> <p 
смејала сам се на глас.</p> <p>— Што се смејете?{S} Искуство ме је научило да свако „зашто“ има 
</p> <p>Шогор се смејао.</p> <p>„Што се смејете?{S} Ово није измишљотина, већ права истина.{S}  
звикнула сам у смеју.</p> <p>„Па што се смејеш?{S} Тако то бива.“ рекла је Даница и почела ме у 
су соја...</p> <p>Смејала се загонетним смејом; нисам могла да одредим, дали себи или — модерни 
S} Така сам била од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер са 
— стазом утрвеном, па сам им необична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то заслужила?{S} Јесам ли?< 
још се и не познајемо!“ Узвикнула сам у смеју.</p> <p>„Па што се смејеш?{S} Тако то бива.“ рекл 
сима.{S} А шта раде оне?{S} И те се још смеју Српкињама звати.{S} Заиста жалосно.{S} Срам их би 
а, коју сличицу или играчку, или сам се смела дуже играти оних игара, које сам најволела.{S} Да 
ни много хтела </l> <l>Ал’ жеља ми беше смела,</l> <l>Задовољство је однела.</l> <l>Желила сам  
свим изгубити.</p> <p>Радити више нисам смела, те дођох њима у кућу.</p> <p>Док је трајало новц 
еде поднети.{S} Примити је никако нисам смела, бар не с мирном савешћу.{S} Навикнут је био на к 
</p> <p>После смо му тек тим правописом смеле писма писати; а ради веџбања у томе и у немачком  
т оставља за собом трагове, а тога није смело бити; била би неблагодарност према мајци, а ни Ми 
разоване и учене.{S} Оне гледају у свет смело, разборито и са самопоуздањем.{S} Све су дурашне  
агодарност према мајци, а ни Милан није смео знати, да сам ради њега умрла.{S} Онда неби <pb n= 
 тако морало бити; срце ми је кипило од смесе радости и туге, среће не среће, наде и неке црне  
примити!{S} Само причекај, док свучем и сместим Милана.{S} Оне две оставићу данас Лизи.</p> <p> 
метна, да је благодарна, па да не прави сметње.</p> <p>Боже, то нисам ни мислила! одјекну ми у  
 и комотније живе, па нећу да сам му на сметњи!“</p> <p>„Сирото моје дете,“ рече она тренутно,  
тако.</p> <p>Читала је неколико песмица смешећи се.{S} После преврташе листове, овде-онде читај 
Како вам се допада мој живот? питала ме смешећи се.</p> <p>Ћутала сам за тренутак.{S} Нисам одм 
“</p> <p>„Шта, али?“ питала сам усиљено смешећи се.</p> <p>Он уздахну. „Хтео сам рећи, да би мо 
} Била је то жена у дубокој старости, а смешила се у моменту кад сам је погледала; па ме је то  
слу младалачки, па је то на први поглед смешио и чудновато одударало од оштрих трагова преживел 
огу, да би је полепшо а нама су гадне и смешне те здепнасте кратке ноге; ми сликамо врага црног 
 љубим моје канарине, мачку и псето.{S} Смешно је, јел те?{S} Али и они мене воле, а љубав траж 
почела какву згодну шалу, држећи, да је смешно и детињасто говорити о оном, што је прошло и што 
 мислим, мислим, да ми је после и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се поред плетива сво 
ј — шта ћу онда? ...{S} После ми је тек смешно, па фалим Бога, што ме још оне нису оставиле.{S} 
 па ће те се уверити, да ја познајем те смирене муштерије...“</p> <p>„Какве су то белешке? чита 
добротом.</p> <p>Поглед је био у правом смислу младалачки, па је то на први поглед смешио и чуд 
а дан упутила с тетком жељезници, једва смо улицом пролазиле, тако је светина нагрнула на стани 
еме беше мени и Даници најмилије; једва смо чекале да дође.{S} Пред њега смо увек далеко истрча 
 једва смо чекале да дође.{S} Пред њега смо увек далеко истрчале, и вешале му се око врата.{S}  
 сад, кад сам и по други пут увидео, да смо створени једно за друго?!{S} Да си ме љубила нема с 
о је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде 
 ни тренутка једна без друге.{S} Милана смо опет обе волеле, као једина брата, бранитеља и зашт 
о ми је покојница наручила.“</p> <p>Кад смо је сахранили, седила је дубоко у ноћ и читала неку  
адњу преко пута од моје.</p> <p>Слагале смо се и ако смо биле неједнаке природе; била ми је нео 
те? па се спусти уз мене.</p> <p>Ћутале смо неко време обадве.{S} После неколико тренутака, маш 
 он беше његов присталица.</p> <p>После смо му тек тим правописом смеле писма писати; а ради ве 
н мисли, но сад сам већ дала реч и јуче смо се прстеновали.{S} Ја сам опет весела и задовољна;  
ло? питала је она брижно.</p> <p>— Били смо код старе мајке.{S} Има лепе жуте тице, па све тако 
а, приказујући ме својој деци.{S} Но ми смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница немогосм 
еразумем њу, а она мене несваћа; страни смо једно другоме били од почетка, па тако је и сада. < 
та од моје.</p> <p>Слагале смо се и ако смо биле неједнаке природе; била ми је необично одата.{ 
оној теми, но то је ређе бивало; обично смо се у назори слагали; те је он моје мишљење тек одоб 
 <p>— Бог добро дао, ћерко!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се томе надо!{S} Ал ходите унутр 
ала сам на клупу и плакала, док се није смркло.{S} Тада дође Даница мени у башту.</p> <p>„Што п 
ешћена пала доле; пред очима беше ми се смркло а срце ми стегнула нека ледена рука. </p> <pb n= 
јка, баш кад сам отворила врата.</p> <p>Смркло ми се пред очима.{S} Посрћући отишла сам до башт 
не особе већ не буде.{S} Само сопствена смрт дреши нас од праве љубави, често нећемо то да увид 
 је на ум и самоубиство.{S} Али насилна смрт оставља за собом трагове, а тога није смело бити;  
бриса и настави:</p> <p>— Три дана пред смрт, молила је кућњег газду да телеграфише по неку њен 
ила, преседао ми сваки залогај.</p> <p>„Смрт или вид“ била је сад сва жеља моја. — Све што сам  
 и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</p> <p>Кад сам лане била у Т., отишла сам опет д 
помене свела у једно; нека ме бар после смрти најближа околина позна онакву, каква сам.{S} Да ћ 
ле два сата је издахнула.{S} Била је до смрти при свести.{S} Па како се радовала, кад је видила 
е сад љубим још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не љубиш 
снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ у животу.....“</p> <p>Пољубила сам слику сво 
 те миле очи.{S} Рука ми је задрхтала а смртоносно оружје пало са праском на земљу. </p> <pb n= 
то их слушкиње без материна надзора тек смуљавају или паре, као пилиће.{S} Чуде се после: одкуд 
S} Овог пута нисам побегла; нисам имала снаге, јер то беше последњи загрљај.{S} После неколико  
у и сестрице.{S} Све сам их љубила свом снагом детињске душе своје; љубила сам их већма него и  
олике одлучности и употребила сву своју снагу и говорничку моћ, да подигнем углед матере детета 
 патиш и сада.{S} Но буди паметна, буди снажна а време ће све излечити.“</p> <p>„Мислиш?“ питал 
} Твоја кћи је доста патила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ у жи 
била енергична, толико нестална, колико снажна толико слаба, а колико добра толико зла и напрас 
е би ни једно; била сам млада и душевно снажна.{S} А:</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> 
.{S} А она је доста кажњена и онако; са снахом се није слагала, па је умрла код Данице, која се 
рце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам снизити уједно?</p> <p>Тако ћу и чинити.{S} Сад још све 
одобрим.{S} Жао ми је било мојих лепших снова и илузије, што сам их донде имала...</p> <p>— Кад 
на тако говорила — џаба ти човека!{S} И снови су у своје време врлина.</p> <p>— Не разумем шта  
> <p>Док траје новца, левентују обоје и сносе се, нестане ли га, бива свешта.{S} Још је срећа,  
у) повери ми се; у друштву се све лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј је некако чудно звучао;  
.{S} Доцније је у таким приликама бивао снужден и зловољан.{S} Јасно сам видела, да га моја љуб 
ина са свештенством, па са станице одма сњим у гробље.{S} Тако то бива, кад човек нема своје де 
 су равни с тротуаром, прозори обитаћих соба.{S} Дотле сам држала, да су ту у земљи подруми и к 
ди.{S} Олакшава ми самоћу.{S} Оне друге собе гледе у ходник, немају зрака ни толико, рече старк 
 јутра заборавила у брави кључ од своје собе.{S} Зацело си се журила у дућан.{S} Прошао сам ону 
 „тешила“ је обично моја тетка из своје собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па се забављај по в 
читање, отшкрину тетка врата од побочне собе.</p> <p>— Прими и мене у друштво, смејала се она.{ 
.“</p> <p>Устала сам и збуњено пошла из собе.</p> <p>„Куда ћеш?“ шапутао је пламтећим оком. „Ос 
уде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио из собе.</p> <p>Како ми је било, тешко је појмити.{S} Полу 
и јурну крв у лице, те збуњено пођох из собе.</p> <p>„Узећу му Мару Базићеву; има пет хиљада од 
 је добро зна.{S} Станује одма у другој соби а она је и неговала у болести. — Молим вас, дозови 
.</p> <p>Ја сам везла, а он је у другој соби читао.{S} На једанпут уђе ми у собу и седе преко о 
аво, доказ ми је, што вас видим у мојој соби.{S} Из простог љубопитства не ступа се у познанств 
 добрим другом; неће становати у једној соби, а што су ближе, тим боље; ко би још тако луд био  
 опет да видим баба-Стану.{S} У њезиној соби застала сам неку младу раделицу.{S} Баба-Стана беш 
мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби пролете; но онда држим у крилу Марка и Аурору.{S}  
 осмехну се старица; неће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен прозор метнути, па се 
нчића донела јабуку, разгледала сам јој собицу.{S} Била је малена избица с једним прозором.{S}  
е, да би то питање читаву „историју“ за собом повукло, а одкуд ми права да зледим ране, које је 
убиство.{S} Али насилна смрт оставља за собом трагове, а тога није смело бити; била би неблагод 
— ако дође до „замерке“ — повела сам са собом и малог Милана, теткиног трогодишњег синчића.</p> 
 те фирме.{S} Готову робу понела сам са собом а остало оставила да шогор у ред доведе.{S} И Дар 
била, па би морала поруменити сама пред собом, да сам искушењу без опирања подлегла.</p> <p>У в 
евој певанији</title>," коју сам такође собом понела.</p> <p>— Каква вам је то књига?{S} Како ј 
 Не може да плаћа кирију за „анштендиг“ собу.{S} Сад је тамо у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не 
ка ни толико, рече старка, кад нас је у собу увела.</p> <p>Примила сам понуду.</p> <p>— Ко вам  
гој соби читао.{S} На једанпут уђе ми у собу и седе преко од мене.{S} Нисам дизала очију; била  
неће вијнути у слободу, већ увек мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби пролете; но онда  
узбуђења, но од зиме.</p> <p>„Хајдемо у собу, дошла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане шт 
, кад је сека тако рано потражила своју собу?!</p> <p>— Лолица једна, и ту ме издао! — Дала ми  
о Данка ме узе за руку и одведе у твоју собу, да ми покаже шешир, што јој га правиш.{S} Хтела м 
 Данашње, модерне јунакиње друкчијег су соја...</p> <p>Смејала се загонетним смејом; нисам могл 
 „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала, радо би 
зјасни.</p> <p>Тако сам од Обрадовића и Соларића почела се учити размишљању и моралу, а Рајићев 
 плутарх</title>“ по Бланшару и Шилеру, Соларићево „<title>Ново гражданстко земљеописаније</tit 
ница,“ заиста заслужује, да је отмени и солидни кругови презру и истисну — пре него ма коју кар 
 кад љубљене особе већ не буде.{S} Само сопствена смрт дреши нас од праве љубави, често нећемо  
е метну на сто.{S} У њој је било писама сортираних по величини и везаних у мање и веће пакетиће 
е и онда, кад једра плећа љубљене особе спадну и кад руменило са лица у борби живота нестане!</ 
рукописну књижицу.{S} Кад је прочитала, спалила је ту у камину.{S} Каже, и то јој покојница нар 
ало, а у даљини се сијао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би је велим презирали; особито кад би 
одину дана лечио ме је и божијом помоћу спасао вид.</p> <p>Заостала сам овде.{S} Радити се могл 
, паде ми поглед на икону, на распетије спаситељево.{S} Бацила сам се предњу и шапутала:</p> <p 
ла за нешто светије од обичне трговачке спекулације, па је ли чудо што се не хтедох без љубави  
?{S} Истина је света, да је свака љубав спојена са тежњом и чежњом, да нам је љубљена особа у б 
на.{S} Децу привлачи на први поглед тек спољашна лепота и младост.{S} Доброта и остало, привуће 
ној уображеној лепоти, а душевна лепота спољашној, видели би, куд би свет отишао!{S} Ја, сам ет 
де, па настави:</p> <p>— Не поричем, да спољашност око привлачи.{S} Али ако је унутрашњост шупљ 
 шта чиниш?!{S} Или те је занела њезина спољашност?!....</p> <p>Пробудио се понос у мени и ја с 
ивота нестане!</p> <p>— По вашим речма, спољашња лепота мало утиче на праву љубав?</p> <p>Споља 
епота мало утиче на праву љубав?</p> <p>Спољашња лепота?{S} Шта ви разумете под том лепотом?{S} 
а, исто тако не може истински волети ни спољашње лепа човека, без душевних врлина.{S} Само децу 
а душевним својствима и здрављем, већ у спољашњем блеску.{S} Дубок мужевљев џеп, па има шта да  
 Ове врсте јунакиња понајвише је идеал, спољашњи блесак и спољашњост у опште, а последица је бр 
 отмених госпођа — много је полагала на спољашњи бљесак и етикетна правила.{S} Држа ла је и она 
 је упитах:</p> <p>— Зар ви мислите, да спољашњост не може човека стално привући?</p> <p>— Најп 
мњао у тебе, привлачила ме њојзи њезина спољашњост.{S} Сада ми је то шупље шаренило досадно а ж 
а понајвише је идеал, спољашњи блесак и спољашњост у опште, а последица је браколомство и самоу 
{S} Ко се држи за свесна, па и опет тек спољашњост на предмету своје љубави уважава, не поштују 
ја потиче из душевног сродства, а не са спољашњости, заноса или животињског нагона.</p> <p>— Е, 
их врлина у гроб сађе; љубимо ли лепоту спољашњу, она ће нас заносити до год нас траје, па и он 
> <pb n="162" /> <p>„Не, мајко, нећу ти спомен каљати!{S} Твоја кћи је доста патила, па ће бити 
 трговина!{S} Често бих таки брачни пар споредила са две варалице, које често ступе у савез, да 
{S} Мислићете да можда никад нисам била способна за љубав, кад тако говорим и кад сам остала не 
ска врлина, говорила је застирући сто и спремајући ужину; само не треба претеривати.{S} Оно што 
м сестри од тетке у * рекла сам помајци спремајући своје ствари.</p> <p>„Сестри од тетке?{S} Па 
озналост.</p> <p>Тек што сам све за ноћ спремила и хтела отпочети читање, отшкрину тетка врата  
реном и леденом свету баш тим особинама спремио.</p> <p>Тако сам проживела детињство и дочекала 
ељку своју, а зора ме је затекла за пут спремљену.</p> <p>Отпутовала сам у Беч, да се тамо боље 
етињом начичкани.{S} Туда ће се вратити спровод, па се за времена згодно постирала.</p> <p>Сад  
ја ћу се одморити, ако допустите? па се спусти уз мене.</p> <p>Ћутале смо неко време обадве.{S} 
ти.{S} Сад хоћу да га знам; говорила је спустивши се до мене на канабе и милујући малога.</p> < 
<p>— Деца се увек страше старости, рече спустивши се опет уз мене; али само с почетка.{S} После 
маши се она за лист, што сам га уз себе спустила.</p> <p>— Неће те ми замерити, извињавала се;  
е тако стајао.{S} Затим тешко уздахнуо, спустио руке са лица и рекао одлучно:</p> <p>„Повешћемо 
е жури.</l> </quote> <p>— Гле како баба сравњује! насмеја се тетка и прекиде ми читање.</p> <p> 
 Српкињама звати.{S} Заиста жалосно.{S} Срам их било!{S} Хоће с картањем на новац бајаги неке з 
ће одрекла, него да постигне своју цељ, срамно ме је пред њиме жигосала и уверила га, да га ја  
чи, не рекавши јој ништа.{S} Било ми је срамота, да потврдим и ту ману нашег хваљеног културног 
уке и клетве дечије, греха пред Богом и срамоте пред људима?!</p> <p>Него ви ћерко, и не једете 
ати.{S} Оно што се у кући нађе и искрен срдачан дочек, најбоље је гошћење.</p> <p>Дабоме да сад 
то ми је збуњен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} Кад дође, питаћу га.“</p> <p>Те сам вечери мно 
{S} Нисам ја крива што се тако десило,“ срдила се жена; „врати ми оца!“ јаукало је и преклињало 
 ти из свег срца.{S} Никада се нисам ни срдила на тебе; само ме је дуго болело, што ти је вера  
. „Лудо би било, да ради оне церемоније срдим родитеље а нас обоје изложим сиротовању,“ говорио 
сиротовању,“ говорио је он, „овако нећу срдити родитеље, а бићемо обоје сретни.{S} Свет ће само 
и хоћеш од мене?“ викнула је, а очи јој срдито севаше; „ниси дете, да те држим на крилу!“</p> < 
рашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи на мени?{S} Зар ниса 
 морам ти казати; да немаш право што се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и то Душан — “</p> <p> 
рало је сад још кроз ваздух тек по неки сребрнаст дечији гласић и тихо шкрипање шљунка, под тер 
 не служи на част.{S} Карташ је оличено среброљубље, законом обезбеђена варалица, отимач и лопо 
е, али прозове нас једно да говоримо на сред школе или код табле, а он ако је пре подне, запали 
амија, протре очи и викне: „Ко је то на среди, нек продужи даље?!“ Тако је видиш било, а не као 
 телеграфише по неку њену рођаку тамо у Срем.{S} Учинимо јој по жељи и онда је била мирнија.</p 
 10 фор. што јој је шиљао неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} Мало је говорила у опш 
ање и поругу, којом се обично за живота срета...</p> <p>Била је већ настанула пета година од ка 
може да задовољи оне, који га с љубављу сретају! </p> <pb n="152" /> <p>Још и сад се сећам књиг 
ла сам јој честитајући и желећи обојима сретан пут.{S} Жеље су биле искрене, али писмо орошено  
у њему.{S} Теча се томе радовао; био је сретан што ми је отворио очи, да јасно и чисто видим и  
 тога је давно нестало, па буди миран и сретан!</p> <p>Долазак ти је излишан; било би детињариј 
{S} Онда неби <pb n="156" /> могао бити сретан, а ја сам му тек срећу желила.{S} Та волила сам  
слов, провођаџише госпођа Н. Н., сва је сретна и у тој срећи поверљиво ми додаје: да момак можд 
е ћу да живим, кад га немам и кад нисам сретна!“ То истина говори очајање, али више и чешће лак 
ко нећу срдити родитеље, а бићемо обоје сретни.{S} Свет ће само знати, да нећу да се женим.{S}  
о ћу те на рукама носити и бићемо обоје сретни.{S} Или ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да се са  
з имена у памети.{S} Будите ми здрави и сретни.</p> <p>Старка ми стиште руку.</p> <p>Ја сам и н 
?</p> <p>— Велики људи ретко су потпуно сретни.{S} Ако их не гоне људи, хоће да их напати оно — 
а детињство и дочекала дванајсту годину сретно и задовољно.{S} Но сад на једанпут паде опет суд 
 /> ли се разних критичких подузећа.{S} Срећа их изневерила, те се материјално убили.{S} Она се 
 поносу поверљиво додаје: да ми се така срећа неби можда ни јавила, да није њега, да ме препору 
{S} Ништа јој није свето, често ни сама срећа па и живот љубљене особе, јер у место да себе поб 
 Патња често већма челичи, него највећа срећа.</p> <p>— Право велите.{S} Но зато опет по, најви 
е оном, којом је мајка хтела; и моја је срећа уништена а живот сломљен.{S} Она је моја жена, ал 
, нестане ли га, бива свешта.{S} Још је срећа, кад се за времена разиђу, Али, ако их је везао к 
мном наново поигра, јер:</p> <quote> <l>Срећа је ко вереница мила,</l> <l>Несташна, чила;</l> < 
митријем Обрадовичем.{S} А је ли бар он срећан, или је гоњен као Обрадович?</p> <p>— Велики људ 
е ми је кипило од смесе радости и туге, среће не среће, наде и неке црне слутње.</p> <p>После с 
е; била би је још на улици пољубила, од среће, што у њојзи не нађох оне — морске логике.</p> <p 
“ мислила сам, па га одбила ради његове среће и своје дужности.{S} Боривој је имао право, кад ј 
ипило од смесе радости и туге, среће не среће, наде и неке црне слутње.</p> <p>После сам се ути 
ог којих се већина жени и основи брачне среће и љубави. </p> <pb n="167" /> <p>„Имаш ли још кој 
а течу то весели; а за сироче нема веће среће, него кад може да задовољи оне, који га с љубављу 
е своје писмо; „а знај, да за мене више среће нема.{S} С мајкином исповести одлетила је за увек 
 зар неби било лудо, кад се неби машили среће, која нам је тако близу! ..{S} О, Стано, буди мил 
идио је шта ми се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, али тек за тренутак.{S} Доцније је 
је полазити из куће, у којој сам толико среће и толико туге доживела!</p> <p>Падало ми је на ум 
 и све што ми је до руке дошло.{S} Камо среће да нисам ништа читала!{S} Старка тешко уздахну и  
оста, што сам се из дужности својевољно среће одрекла, него да постигне своју цељ, срамно ме је 
ше госпођа Н. Н., сва је сретна и у тој срећи поверљиво ми додаје: да момак можда неби дошао та 
сам је за то одхранила да ми сину убије срећу!“</p> <p>„Али мајко, мени изгледа, да и Милан њу  
карактера, мора у браку тек благослов и срећу доносити.{S} Такова љубав је и трајнија; траје и  
сам вазда поштовала,</l> <l>За њу бих и срећу дала.</l> <l>И срце ми било врело </l> <l>— Осећа 
" /> могао бити сретан, а ја сам му тек срећу желила.{S} Та волила сам га <hi>истински и већма  
Дужност ме је често приморала, да своју срећу туђој жртвујем; топло срце није хтело да купује љ 
 је, али да није било лако рушити своју срећу за рад дужности, то је истина!</p> <p>Старица узд 
шила.{S} Нисам разорила туђу, већ своју срећу!{S} Разоравала сам је својевољно, јер би њезин те 
ј деци.{S} Но ми смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница немогосмо бити ни тренутка једн 
</p> <p>Сад сам сасвим усамљена.{S} Сви сродници осим Данке већ су под земљом.{S} Докле ћу живе 
и.{S} Обојица беху добра срца и изврсни сродници; надметали се, који ће ме боље разонодити, осо 
на љубав права, која потиче из душевног сродства, а не са спољашњости, заноса или животињског н 
 пита: какво је лице њезина детета?!{S} Сродство душе и срца привлачи је њему, па јој је мило</ 
е мило</hi><hi>онакво какво је</hi>.{S} Сродство душе и срца треба да веже мужа и жену.{S} А то 
еба да веже мужа и жену.{S} А то полско сродство лежи поглавито у сличности карактера.{S} Разум 
аба Мара, његова тетка а наша суседкиња срочила, да би били красан пар.</p> <p>„Красан пар, а ј 
па видим, да сте и ви Српкиња.</p> <p>— Српкиња сам, рекох, па седох опет на клупу.</p> <p>— И  
листу: „Застава,“ па видим, да сте и ви Српкиња.</p> <p>— Српкиња сам, рекох, па седох опет на  
S} А шта раде оне?{S} И те се још смеју Српкињама звати.{S} Заиста жалосно.{S} Срам их било!{S} 
 убица читавих породица.{S} Па сад оне, Српкиње, поносите питомице Душанове славне царевине и Ј 
ни слушати.</p> <p>— Гостољубље је лепа српска врлина, говорила је застирући сто и спремајући у 
ведемо и по неку немачку приповечицу на српски и да му своје мишљење о овој или оној теми писме 
нпут.{S} А тврде да је такав.{S} Сво се српство њиме поноси.{S} Друго вам не умем казати.</p> < 
ци су обично родитељи били узрок; млада срца била су бар увек непокварена и чиста.{S} Сад је и  
жнија и најплеменитија „биљка“ човечија срца и душе.{S} Ретко је земљиште у ком она ниче, а рет 
ој нешто старији.{S} Обојица беху добра срца и изврсни сродници; надметали се, који ће ме боље  
но све бадава; ја сам га љубила из свег срца и душе своје.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и  
сам му овако:</p> <p>Праштам ти из свег срца.{S} Никада се нисам ни срдила на тебе; само ме је  
о са дужности а нешто баш са тог топлог срца и поноса.</p> <p>Дужност ме је често приморала, да 
S} Зар се тако говори, кад се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва кр 
, врло празно.{S} Чинило ми се, да више срца у грудима немам.{S} Сви осећаји ко да ми се следил 
е.</p> <p>— Добро пише.{S} Вади речи из срца и душе.{S} Ту је опет преврнула неколико листова,  
лице њезина детета?!{S} Сродство душе и срца привлачи је њему, па јој је мило</hi><hi>онакво ка 
накво какво је</hi>.{S} Сродство душе и срца треба да веже мужа и жену.{S} А то полско сродство 
} Али данас ми је опет некако топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с педесет година млађа.{S}  
 да ме је тек у пола волео као ја њега, срце би му казало, да сам чиста и невина.</p> <p>Забора 
 нисам знала: само је тако морало бити; срце ми је кипило од смесе радости и туге, среће не сре 
ним очима; али моје око остало је суво; срце ми се беше скаменило а душу ми заузеле мисли о нес 
У души ми је при том било некако топло; срце ми је живље почело куцати, но тек за тренутак; пос 
} Душу су ми растрзале страшне муке.{S} Срце и разум, понос и љубав борила се у мени.{S} Дуго ј 
је срце мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце је тек било измучено и успавано.{S} Доказ томе је, 
 сам своје из његових усијаних руку.{S} Срце је у мени дрхтало, па сам осећала да ће задрхтати  
</p> <p>Устала сам и целивала икону.{S} Срце ми се још цепало, но душа ми је била мирна, од при 
, онда је тек зло.{S} Дужност везује, а срце — хладно.{S} Ту, или се дужност пренебрегне, или — 
таје читањем таки ствари разборитији, а срце бива племенитије.</p> <p>Она диже очи, гледећи ме  
ла доле; пред очима беше ми се смркло а срце ми стегнула нека ледена рука. </p> <pb n="157" />  
евно снажна.{S} А:</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која —</l> <l>Сунце  
ивиће опет:{S} Јер</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која — </l> <l>Сунце 
?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце је тек било и 
Обмањујемо сами себе, држећи, да нам је срце мртво.{S} Али срце је обично у таквим приликама те 
ћи, да ће старица и сама отворити своје срце, ако јој симпатије улевам и ако осећа потребу да с 
виле препаћене муке: умртвила сам своје срце и одбила га, као некада Милана. — После неколико д 
иво сам сахрањивала и подруги пут своје срце.</p> <p>После две недеље добила сам опет писмо од  
да,“ севну ми кроз главу, „кад је твоје срце мртво.{S} Осећај, што га осећаш, не може бити љуба 
ко није тако.{S} Куцало је топло и моје срце, можда топлије, но стотину других, а остала сам ов 
/l> <l>За њу бих и срећу дала.</l> <l>И срце ми било врело </l> <l>— Осећаја бујно врело —</l>  
бити? — Савест ми је чиста и мирна, али срце и опет боли...{S} Успомена за успоменом ређа се у  
е, држећи, да нам је срце мртво.{S} Али срце је обично у таквим приликама тек за време успавано 
ара; не увиђа своју погрешку, па искали срце на онима, што их је токорсе угостила.{S} Тако се к 
а успоменом ређа се у души и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам снизити уједно 
ом, „море осећаја али њима не влада тек срце, бура лакомислености, него су потчињени, тврдој во 
ти и како ћу свршити, не могу знати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у последњем часу оставити 
оно, што му је први пут истинским жаром срце загрејало, па ма и у разним особама. </p> <pb n="1 
села и живахна природа и осетљиво благо срце?</p> <p>— Видила сам га једанпут.{S} А тврде да је 
; само је зло, што после таки ум и тако срце више види и више осећа, па више и пати.{S} Ту је о 
те.{S} Но зато опет по, највише „весело срце кудељу преде.“ Само великани, само изузетци узвишу 
а, да своју срећу туђој жртвујем; топло срце није хтело да купује љубав, или само да љуби, већ  
овеку врлина; показује уз разум и топло срце.“</p> <p>„Топло срце.{S} Коме још то треба?!“ узви 
 додато:</p> <quote> <l>Имала сам топло срце,</l> <l>Поред свести здраве;</l> <l>Гадила сам се  
е уз разум и топло срце.“</p> <p>„Топло срце.{S} Коме још то треба?!“ узвикнула сам у нехотице. 
м...{S} То је видите узрок, а не хладно срце.“</p> <p>Старка ућута.{S} Изгледало ми, да ће да п 
м, рече она тужно.{S} То показује добро срце или непознавање света. </p> <pb n="138" /> <p>Дај  
— </l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l> 
 —</l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l> 
} Чинило ми се, да сам се одала.</p> <p>Срце ми је лупало, да сам се бојала, чуће.{S} Устала са 
гледу се јасно огледала — љубав.</p> <p>Срце ми је дрхтало, но поглед сам мирно издржала; с пос 
горевање и брига а њему — љубав.</p> <p>Срце ми дакле не беше мртво него тек успавано!</p> <p>С 
 сам говорити моју нову помајку.</p> <p>Срце ми је задрхтало, та жена изгледаше ми у мојој дети 
ле, цене и поштују тек устима, речма, а срцем ретко ко за њима жуди.</p> <p>— Зато и јесте све  
зире на савете његове, већ се поводи за срцем и одаје љубавном уживању без борбе и устезања.... 
абадевојке, која се грозила трговине са срцем и гадила пољупца — без љубави.</p> <p>Старка заћу 
довољна — дужност је одржала победу над срцем.“</p> <p>Даница ме стролно загрли, па се гласно п 
дава; ја сам га поштовала и љубила свим срцем својим.</p> <p>Срцу нисам могла забранити да га н 
е постала детњарија.{S} Отуда и овладао срцем сваки моралан гад а друштвом покор и трулеж!</p>  
 је по кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво поникла љубав, у његовом или њезином?</p> <p> 
аз оног осећаја, који се појавио и моме срцу.</p> <p>Ферије беху већ на измаку.{S} Једно после  
" /> <p>Он ме стиште свим нагло бијућем срцу.{S} Овог пута нисам побегла; нисам имала снаге, је 
на остаје као нека клица вечито у нашем срцу, да у повољним околностима опет избије на површину 
 сакрити.{S} Видио је шта ми се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, али тек за тренутак. 
 моје љубави према Милану никла ми је у срцу клица сумње у мушку сталност, а понос девојачки јо 
опала, ако би хтело одати, како ми је у срцу. — Била сам вулкан, по чијој површини често ходим  
 приликом дадох му познати како ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учинио да не види 
и је сваки поглед козивао, како му је у срцу.</p> <p>Дуго сам држала, да се обоје обмањујемо.{S 
вала и љубила свим срцем својим.</p> <p>Срцу нисам могла забранити да га не љуби.{S} Но, да ме  
.</p> <p>Била сам као цветак, кад га од стабла откинеш; но свенула и опет нисам.{S} Деца су као 
 Обе тичице јој слетише на груди, па се стадоше лепршати и пипкати је по бради и лицу; изгледал 
а старици и Аурора и Марко, па се и они стадоше умиљавати; завидљиво гледећи у тичицу на њезини 
смејати.{S} Нисам ишла обичним трагом — стазом утрвеном, па сам им необична и смеју ми се.{S} Н 
 године а ја постадох богата „партија.“ Стајала сам на три хиљаде, разуме се у шајну.{S} Но тад 
ого јаче, те дигох очи.{S} Предамном је стајала женска прилика.{S} Један поглед у лице јој учин 
нер и један орманић с рафом, на коме је стајало нешто порцуланска и стаклена посуђа.{S} На шифо 
ће доћи.{S} Али већ после неколико дана стајао је предамном блед и дрхћући од узбуђења.</p> <p> 
н?“ јаукнуо је он, покрио лице рукама и стајао немо и непомично.{S} Груди му се бурно надимале  
љале се сузе.</p> <p>Неко време је тако стајао.{S} Затим тешко уздахнуо, спустио руке са лица и 
нице тарући ми чело и руке, а чело ногу стајаше он погнутом главом и сузним очима.</p> <p>„Мила 
 на коме је стајало нешто порцуланска и стаклена посуђа.{S} На шифонеру је било доста уједно сл 
 се, да се и он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Разлог нисам имала; али љубав је најосетљив 
ек прочитала пролећне месеце и неколико сталежа, а где су остали сталежи, па лето, па јесен, па 
еце и неколико сталежа, а где су остали сталежи, па лето, па јесен, па зима?!“ шалила сам се ја 
нда се обично вели, да су својој љубави сталне</hi>.{S} Она хоће да има љубљену особу пошто по  
и мислите, да спољашњост не може човека стално привући?</p> <p>— Најпре једите, а после ћу вам  
ћан, па човека неко време и занесе, али стално га везати неможе.{S} Особито не може она везати  
рност као врлину?</p> <p>— Дабоме да је сталност врлина.{S} Без те врлине и нема праве љубави.{ 
а толико моралисање?{S} На што уздизати сталност и верност као врлину?</p> <p>— Дабоме да је ст 
 никла ми је у срцу клица сумње у мушку сталност, а понос девојачки још ме научио, како се осме 
, па нико не замера.{S} С радошћу узима стан тако усамљено женскиње у друштву са каквим добрим  
шти, питам јој газдарицу: где је фрајла Стана?{S} А она мени:{S} Отселила се.{S} Не може да пла 
 би вас молила да ме одведете до њезина стана.{S} Хоћу да је посетим.</p> <p>— Здраге воље фрај 
ити девојку с хиљадама!“</p> <p>„Сирота Стана, како ће јој бити!“ јецала је поново Даница.</p>  
астала сам неку младу раделицу.{S} Баба-Стана беше — мртва.</p> <p>— Знате-ли што о њој? питала 
} И гле! — код прозора је седила фрајла-Стана.{S} Застала сам.{S} Она ме погледа, преко — сад ј 
>Заборави све и буди човек!</p> <p> <hi>Стана.</hi> </p> <p>Држала сам да неће доћи.{S} Али већ 
ошло, па нек вам је просто!</p> <p> <hi>Стана</hi> </p> <p>После неколико дана опет ми је писао 
на мене и нека ми каља успомену!</p> <p>СТАНА.</p> <p>Сутра дан сам јој однела књижицу.</p> <p> 
чим сам га опазила сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад год се дала прилика, шетала сам се крајем 
а.{S} Бар ће те се кадгод сетити фрајла-Стане Истинићеве.{S} Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да м 
сам се за пут, а пре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула да одлазим, заплакала се.</p> 
тала течу и тетку, знајули што о фрајла-Стани.{S} Незнадоше о њој баш ништа; само сека-Маца реч 
дочекати родбина са свештенством, па са станице одма сњим у гробље.{S} Тако то бива, кад човек  
Нашла сам је с неким познаницима тек на станици.{S} О старици јој нисам ништа казала.{S} Нисам  
 пролазиле, тако је светина нагрнула на станицу. (Неко пошао директно тамо, а неко био на путу, 
среће, која нам је тако близу! ..{S} О, Стано, буди милостива, буди паметна, па ме не отискуј о 
ко говори, кад се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи н 
оја се давно удала.</p> <p>„Опрости јој Стано као што јој и ја праштам,“ свршавао је своје писм 
ислила седајући на своје место.</p> <p>„Стано,“ рече он ухватив ме нагло за руке; „ти си много  
 је била унела штрудлу — да је знаде. — Становала је, вели, у суседству њене некадашње газдариц 
у друштву са каквим добрим другом; неће становати у једној соби, а што су ближе, тим боље; ко б 
ила у Т., отишла сам опет да видим баба-Стану.{S} У њезиној соби застала сам неку младу раделиц 
споцка“ правила...) али да посетим баба-Стану, не носећи јој припомоћ какве добротворне женске  
овем Мари-нени?{S} Она је добро зна.{S} Станује одма у другој соби а она је и неговала у болест 
>Како ми је било, даје се замислити.{S} Стара моја тетка беше већ давно под земљом, а требало м 
љају, а од хладне за час се поболем.{S} Стара сам.{S} Лубеница је била зрела и слатка.</p> <p>— 
Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћу заборавити, а ко зна оћул вас још кадг 
} Сетила сам се само своје прошлости, а стара сам; па то је.</p> <p>У том захукта другом страно 
зорава.{S} Нисам од оних, што су им тек стара времена добра, али ни ово чудо не могу одобрити.{ 
<p>— Нисам читала; а и откуд?{S} Ја сам стара а то је млађи човек.{S} Кад сам била млада, радо  
вога метода,“ насмеши се она, зато вас „стара природа“ и тера у гроб пре времена.{S} Красан ста 
то већ показује неку материнску љубав и старање о деци!</p> <p>— Нећу да кажем, да није љубав.{ 
 у почетку чудно било његово саучешће и старање о мени.</p> <p>„Тебе секо, нешто мучи,“ говорио 
ам свог учитеља.{S} Крупан, сед и румен старац.{S} Дође до душе раније у школу, но што сад учит 
о сам се уплашила, кад је сасвим обична старачка појава?“ Да би нашла узрока, погледала сам је  
че „услов лепоте,“ чудно је одударао од старачке борасте, жућкасте коже, и модрих усана и око л 
но.{S} Поглед јој се није слагао с оним старачким лицем.{S} У том погледу лежала је нека младал 
чиним; треба се у младости постарати за старе црне дане.</p> <p>Тако сам писала, но сам Бог зна 
ла је она брижно.</p> <p>— Били смо код старе мајке.{S} Има лепе жуте тице, па све тако, тако ч 
а“ и тера у гроб пре времена.{S} Красан стари метод уз који живеше учитељи 80—90 година!{S} Још 
ува.</p> <p>Љубила сам га, али сам била старија, па ми се чинило да ми је дужност да га одбијем 
а умиљавала, слабо бих успела.{S} Да је старији, тек би можда помислио:</p> <quote> <l>Залуд ст 
шан је био мојих година а Боривој нешто старији.{S} Обојица беху добра срца и изврсни сродници; 
?!</p> <p>— Добро, мајко, али ја сам од старијих слушала, да у браку понајвише они рђаво живе,  
 <p>Просилаца сам и сад имала: младих и старијих, момака и удоваца, богатих и сиромашних, учени 
о саксија цвећа.{S} Цео намештај је био старинске форме, али чист и још цео.</p> <p>— Деца се у 
ених књига, а о зидовима је висио један старински сат, неколико слика и два лепо бојадисана кав 
осета умесна?{S} Нашла сам да јесте.{S} Старица није била „рђава особа.“ За њу се још не зна ни 
сматрала.</p> <p>Била је повисока слаба старица.{S} Некада, у младости, могла је бити лепа.{S}  
/p> <p>Мари-нени беше доброћуда изгледа старица и врло разговорна.</p> <p>— О, знам је добро, г 
на са дужности према другоме,“ рекла је старица, то ми беше доказ, да имам посла с поштеном жен 
и!</p> <p>— Хвала, не хвала, смејала се старица.{S} То је тако било од кад је, и биће довека.{S 
 Тако.{S} Сад сте заслужиле, смејала се старица.{S} Ко не ради не треба ни да једе.</p> <p>Мила 
pb n="144" /> <p>— Кажем ја, осмехну се старица, да је детињство и старост врло слично, и једно 
p>— Бојите се, да не излете? осмехну се старица; неће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на о 
излечило?!{S} Ћутала сам, држећи, да ће старица и сама отворити своје срце, ако јој симпатије у 
 је.</p> <p>— Добро велите, ћерко, рече старица а лице јој узе сетан, да не речем, болан израз. 
 Лолица једна, и ту ме издао! — Дала ми старица свој дневник, биографију, шта ли је?{S} Још нис 
у за рад дужности, то је истина!</p> <p>Старица уздахну и заћута.</p> <p>И ја сам ћутала.{S} Чу 
} Па и правичнији су од људи ...</p> <p>Старица престаде.{S} Била је узрујана; глас јој је још  
 о вама.{S} Особито сад од кад —</p> <p>Старица застаде, а од старости сузне јој очи засузише ј 
шћа и суза.</p> <p>Сутра-дан сам отишла старици.{S} Тетци сам рекла да ћу у парк.{S} Бојала сам 
га кавеза.{S} На њиово лепршање, дотрча старици и Аурора и Марко, па се и они стадоше умиљавати 
 неким познаницима тек на станици.{S} О старици јој нисам ништа казала.{S} Нисам имала ни каде. 
љало журити.</p> <p>Опростила сам се са старицом, обећавши, да ћу скоро доћи и књижицу донети.< 
ељезничку улицу.“ Из далека сам опазила старицу на прозору.{S} Чекала ме је.</p> <p>— Одржали с 
менити може.{S} Уверена сам била, да би старицу новчано радо помогла (то допуштају „госпоцка“ п 
S} Ја......</p> <p>Зачуђено гледала сам старицу; очи јој се сјале у светом одушевљењу дужности  
говор.</p> <p>Дете погледа у мене, па у старицу, и онда му се преко усана једва измигољи тихо и 
 ниси.</p> <p>— Вас као да слабо занима старичин живот? смејала сам се.</p> <p>— Не, душо, врло 
..{S} Иронија и бол звучаше у последњим старичиним речма.</p> <p>— Па реците мајко, шта би треб 
 ме?{S} Ја сам ваша мати!{S} Миловао је старичину мачку и псето.</p> <p>Обе се пренусмо. </p> < 
 расположена.{S} Нисам могла да побијем старичину тврдњу и разлоге а ни сасвим да их одобрим.{S 
У том закуца неко на вратима.</p> <p>На старично „слободно,“ уђе нека по изгледу отмена госпа.{ 
 овако, као што сам га ја познавала!{S} Старка умукну и замишљено гледаше у даљину.</p> <p>То ј 
S} Камо среће да нисам ништа читала!{S} Старка тешко уздахну и отвори књигу.</p> <p>— Зашто, ма 
итање.</p> <p>— Чули сте га од мене.{S} Старка га је лане у парку цитирала.</p> <p>Хтела сам на 
оме да је ту и љубопитства, ал тек је — старка прекиде — тек је и симпатије.{S} Хвала вам ћерко 
— Разним особама?! узвикнула сам, да се старка тргла.{S} Хвала, на таквој љубави!</p> <p>— Хвал 
{S} Само децу, ма и матору — насмеја се старка — везује шупље шаренило, а свесна разборита чове 
бав вечита!</p> <p>— Вечита! осмехну се старка.{S} Да боме да је тако.{S} Зато и љуби човек до  
 ја сам девојка — бабадевојка.{S} Ту се старка горко насмејала.</p> <p>— Бабадевојка! узвикнула 
а сам некада љубила људе, а сад — ту се старка болно и гласно засмеја — сад љубим моје канарине 
 у ходник, немају зрака ни толико, рече старка, кад нас је у собу увела.</p> <p>Примила сам пон 
јала се сека-Маца.</p> <p>Сад ме је тек старка интересовала, те рекох:</p> <p>— Ја би вас молил 
, погледала сам је и опет.</p> <p>У том старка подиже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било све ј 
смо се неко време тичицама.{S} После их старка опет метну у кавезе, заденувши у сваку по парчен 
> <l>Туге нестат’ мора!</l> </quote> <p>Старка заћута.</p> <p>— Чија је то песма? питала сам је 
н гад а друштвом покор и трулеж!</p> <p>Старка уздахну и заћута.{S} После неколико тренутака на 
шла медведа са дебелом кожом!...</p> <p>Старка беше дошла у ватру.</p> <p>— Мора мајко, да игра 
осећа потребу да се коме изјада.</p> <p>Старка се по неком времену прену из мисли и погледа око 
м и гадила пољупца — без љубави.</p> <p>Старка заћута, нагло устаде и оде кавезима.{S} Била је  
и.{S} Будите ми здрави и сретни.</p> <p>Старка ми стиште руку.</p> <p>Ја сам и нехотице привукл 
видите узрок, а не хладно срце.“</p> <p>Старка ућута.{S} Изгледало ми, да ће да прекину ту тему 
обрити.{S} Што не ваља не ваља, па било старо или ново!</p> <p>Што се луксузне ношње тиче, нећу 
ју; па се и ја брзо навикох у дому свог старог тече е тетке.</p> <p>Теча беше учитељ, као и ота 
, осмехну се старица, да је детињство и старост врло слично, и једно и друго слабо, и једно и д 
д од кад —</p> <p>Старица застаде, а од старости сузне јој очи засузише још већма.</p> <p>— Доћ 
и још цео.</p> <p>— Деца се увек страше старости, рече спустивши се опет уз мене; али само с по 
ило је скромно, чисто и њезиној дубокој старости и по кроју и градиву сасвим примерено.</p> <p> 
а устанем.{S} Била је то жена у дубокој старости, а смешила се у моменту кад сам је погледала;  
l>Без љубави праве.</l> <l>Па зато ме у старости </l> <l>Презирали људи;</l> <l>Ти се мртвој см 
у све у руке, уговоривши, да ме имају у старости издржавати као рођену матер своју, а док сам м 
а сам то радо читала, али су ме и друге ствари интересовале; те сам и његово захтевање свагда р 
није и сама задубљивала и у сувопарније ствари и трудила се да их разумем; видила сам, да течу  
 у * рекла сам помајци спремајући своје ствари.</p> <p>„Сестри од тетке?{S} Па можеш.{S} Али ни 
ање никоме не шкоди.{S} Ваљане књижевне ствари увек су корисне.{S} Човек постаје читањем таки с 
 корисне.{S} Човек постаје читањем таки ствари разборитији, а срце бива племенитије.</p> <p>Она 
будите уверени, да су таки људи у самој ствари „лакша роба“ ...{S} Ти и незнају шта је љубав.{S 
 сањалачки занос, или навика на леп или створ, хоће свет често љубављу да крсти.{S} Али љубав,  
теби говори.{S} Баш као да ниси свестан створ, већ мртва роба, која остане у дућану, што нема к 
{S} Није она крива што је тако анђеоска створа, па дошла у руке нечовеку......{S} Од ње је дост 
, кад сам и по други пут увидео, да смо створени једно за друго?!{S} Да си ме љубила нема сумње 
јам о лепоти није једнак!{S} Сва божија створења лепа су, ако само нису богаљеви или измет прир 
 гроб од њих раставити.{S} То су једина створења, која ме још воле...</p> <p>— Зар немате баш н 
ожда, да вам је јунакиња сувише идеално створење, ексцентрична биљка или томе подобно.{S} Данаш 
и и доброти прави анђео и неко надземно створење.{S} Од ње несме нико — па ни писац — тражити д 
м на том листу: „Застава,“ па видим, да сте и ви Српкиња.</p> <p>— Српкиња сам, рекох, па седох 
ога.</p> <p>— Боже, боже, фрајлице, ала сте непрактични! говорила је често она.{S} Дошли сте то 
е данас дете.{S} Бар претпостављам, кад сте већ учитефица...{S} Тело је, по мом сваћању, одећа  
ше пипкати шећер.</p> <p>— Тако.{S} Сад сте заслужиле, смејала се старица.{S} Ко не ради не тре 
, а у оку блистала се суза.</p> <p>— Ви сте много патили? упитах је плашљиво.</p> </div> <div t 
{S} Ту је опет тихо уздисала.</p> <p>Ви сте зацело много патили? било ми већ на језику, кад ме  
зору.{S} Чекала ме је.</p> <p>— Одржали сте реч, а већ сам мислила, не ћете доћи.{S} Но причека 
 прекиде ми тетка читање.</p> <p>— Чули сте га од мене.{S} Старка га је лане у парку цитирала.< 
ктични! говорила је често она.{S} Дошли сте токорсе у госте, па све књижурине вучете с вама.{S} 
 преварила? ви и пишете?{S} Незадовољни сте можда с оним што вас окружава?{S} Али с мојом припо 
енце хлеба са маслом.{S} Та узмите, тек сте га коштали!{S} Немојте гледати на мене.</p> <p>Прим 
оже лако десити да ме заборави.</p> <p>(Стеван је био син ондашња имућна бележника, леп но лако 
Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. — И Стевана сам волела, но ни он није за мене; све више уви 
 пред очима беше ми се смркло а срце ми стегнула нека ледена рука. </p> <pb n="157" /> <p>Кад с 
а ви разумете под том лепотом?{S} Кинез стеже својој ћерци ногу, да би је полепшо а нама су гад 
уважених госпођа, које се удале, тек да стеку име, да се увију у свилу и кадифу и да варају сво 
ава?{S} Али с мојом приповетком не ћете стећи гласа.{S} Таких „романа“ мало ћете продати......< 
{S} Тамо у новом свету лакше ће Боривој стећи гласа а и за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је  
зала.{S} Нисам имала ни каде.{S} Баш је стигао влак с бароном.</p> <p>Погреб је био, као што је 
мога друштва, па се морам журити, да га стигнем.</p> <p>Бацила сам још један поглед на кућу, па 
p>То је било пре две недеље...“ А румен стида суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се одала. 
но тек за тренутак; после ме обли румен стида; и свега нестане. „Која вајда,“ севну ми кроз гла 
 неке токорсе образоване, отмене „даме“ стиде на улици пружити руку и јавити се и на блиским ро 
 стиди трулеж подрањивати, што би се ја стидела вама казати, какав је тај трулеж.{S} Јелте, да  
тичан израз.{S} Али кад се неки свет не стиди трулеж подрањивати, што би се ја стидела вама каз 
е моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди жене из нижег сталежа.{S} Разлог нисам имала; али 
не беше мртво него тек успавано!</p> <p>Стидила сам се сама себе, но све бадава; ја сам га љуби 
пци барон Д...ч.{S} Сутра му жељезницом стиже тело.{S} Тамо ће га дочекати родбина са свештенст 
е она прекорно.</p> <p>Поруменила сам и стисла се уз њезино раме; била би је још на улици пољуб 
Туте нестат мора!</l> </quote> <p>— Тај стих, као да ми је познат, прекиде ми тетка читање.</p> 
за неко време — као обично пред подне — стишало.{S} Осим тичијег цвркутања, продирало је сад јо 
ецала сам. </p> <pb n="155" /> <p>Он ме стиште свим нагло бијућем срцу.{S} Овог пута нисам побе 
те ми здрави и сретни.</p> <p>Старка ми стиште руку.</p> <p>Ја сам и нехотице привукла њезину р 
{S} Сав намештај је био: једна постеља, сто с две столице, канабе, шифонер и један орманић с ра 
га и донесе неку кутију, па је метну на сто.{S} У њој је било писама сортираних по величини и в 
па српска врлина, говорила је застирући сто и спремајући ужину; само не треба претеривати.{S} О 
симпатије.{S} Хвала вам ћерко, хвала по сто пути!</p> <p>Сузе јој грунуше из очију, но брзо их  
ј мајка, но доста гласно; постеље су им стојале једна уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што са 
отала је књижицу у папир и метнула крај стола.</p> <p>У томе изби на сахату шест.{S} Радо бих б 
 расечем лубеницу.{S} Ено мали сишао са столице.{S} Не занима га наша „полемика.“</p> <p>Хтела  
мештај је био: једна постеља, сто с две столице, канабе, шифонер и један орманић с рафом, на ко 
на ћебету једно псетанце и мачка.{S} На столу сам још видела једне наочари и плетиво, а у отвор 
на је сирота девојка.{S} Шта је две три стотинице, а он може добити девојку с хиљадама!“</p> <p 
је топло и моје срце, можда топлије, но стотину других, а остала сам овако, нешто са дужности а 
остати нисам хтела.{S} Чинило ми се, да страна госпа ишчекује мој одлазак.</p> <p>Тек што сам п 
м прочитала то писмо.{S} Дакле с његове стране је љубав а с њене тек симпатија и сажаљење!{S} З 
 постојбину, фрушку гору.</p> <p>С моје стране не беше дакле никакве кривице, па и опет их брзо 
 која сам дотле сањала о љубави и с оне стране гроба и држала, да никога више љубити не могу!</ 
 свега је остала само успомена.{S} С те стране није ми удадба ништа пречила, ал опет нисам мога 
и; ја неразумем њу, а она мене несваћа; страни смо једно другоме били од почетка, па тако је и  
итати неке преводе од Фенелона и других страних писаца, као и библију и златоустове беседе, од  
; па то је.</p> <p>У том захукта другом страном перивоја један жељезнички влак.</p> <p>— Ето и  
ко веселило колико његово приповедање о страном свету, школском свом животу и наукама које су н 
159" /> се и зловољно окренула на другу страну; но и опет се нисам могла отрести мисли: „зашто  
се растадосмо и упутисмо свака на своју страну.</p> <p>Овог пута корачала сам журно: била сам з 
ма него себе</hi>; а не тек с моментани страсни осећаји животињска нагона, који су обично <hi>с 
о ме је за руке, уверавјући ме нежним и страсним речима о својој љубави.</p> <p>Ћутала сам и је 
ње је доста, што је лепа и што је умела страсно љубити ма и недостојно и моментано...</p> <p>Че 
{S} Свуда, где није тако, само је гадна страст животињска нагона и ништа више! (Ја) нисам била  
Осећај, што га таки људи имају, само је страстан занос и животињски нагон.{S} Нико на пример не 
то никад не пада на памет?{S} Зар се не страше муке и клетве дечије, греха пред Богом и срамоте 
и чист и још цео.</p> <p>— Деца се увек страше старости, рече спустивши се опет уз мене; али са 
ког и мушког „отменог света,“ па сам се страшила, да је не нађем можда прикривљену и у моје ина 
 је било доста.{S} Душу су ми растрзале страшне муке.{S} Срце и разум, понос и љубав борила се  
 можда и он несретан?{S} Ако — “</p> <p>Страшне мисли кидаше ми душу.{S} Више нисам могла издрж 
и и да та се одрече, она га гони својом страшћу на само убиство и вуче пропаст.{S} Ове врсте ју 
ваљда бити друкчије.“</p> <p>Сва сам се стресла, кад сам прочитала то писмо.{S} Дакле с његове  
ћи тек ако ме ти више не љубиш.“</p> <p>Стресла сам се.{S} Грозна мисао паде ми на памет и изаз 
би можда помислио:</p> <quote> <l>Залуд стриче, дуваш деваш,</l> <l>Не издува чега немаш!</l> < 
ала победу над срцем.“</p> <p>Даница ме стролно загрли, па се гласно плачући бацила у своју пос 
жем и да умрем, али на врати сам се већ стропоштала.{S} Свест ме опет беше оставила.</p> <p>Дуг 
и.</p> <p>— Е да, иде полако и то, само стрпљења сека-Мацо, све ће то доћи на ред; само док поч 
на глас читати, а за тим сам према свом стрпљењу и пажњи с којом сам читала, добила по неку наг 
према њему осећам.</p> <p>Слушала ме је стрпљиво, и тада тужно рече: „Лако је теби, ал у мени к 
и да им га опет вратим.</p> <p>Он ме је стрпљиво слушао, не скидајући ока са мене.{S} Кад сам с 
ј; учио је заједно с Миланом једну исту струку.{S} Иначе је био честит, разборит младић и врло  
 Беч, да се тамо боље усавршим у својој струци и да — заборавим.{S} Својима сам рекла, да сам с 
<p>— Вреде ли што његова дела?</p> <p>— Стручњаци, и цео свет вели, да је ненадмашив; а ја само 
ојој соби.{S} Из простог љубопитства не ступа се у познанство са особом као што сам ја.{S} Дабо 
и чудо што се до овог дотерало?!{S} При ступању у брак он шпекулише, она шпекулише, па шта ће т 
р споредила са две варалице, које често ступе у савез, да с удвојеном силом још лакше варају и  
дућану, кад се врата отворише, а унутра ступи — Милан.</p> <p>Задрхтала сам и побледила.</p> <p 
и ми Беху још исплакане.{S} На једанпут ступи у дућан — Боривој.</p> <p>Уздрхтала сам се као не 
лу и не знајући зашто! „Великоварошани“ су често веће радозналице од — „малосељана.“ Прабаба Ев 
 обитаћих соба.{S} Дотле сам држала, да су ту у земљи подруми и коморе.</p> <p>„Како живе ти љу 
знало.</p> <p>— Тако, да бих волела, да су сви мушки тог мишљења! ...</p> <p>Засмејала се некак 
ла сам у нехотице.{S} Сетила сам се, да су ме баш они одбацили, које сам жарко љубила...</p> <p 
тврдоглаве. <hi>Онда се обично вели, да су својој љубави сталне</hi>.{S} Она хоће да има љубљен 
боме и у томе.{S} Но будите уверени, да су таки људи у самој ствари „лакша роба“ ...{S} Ти и не 
ирала.</p> <p>Сад ми тек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспратним кућама они прозори,  
.{S} Тек пре десет година, чула сам, да су на брзо обоје свршили трагично.{S} Из славољубља и ж 
ојој чапљастој охолости уображавају, да су „нешто више“ од дотичних.{S} Дабоме да је то глупост 
ом.{S} Провођаџија поверљиво додаје: да су дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате,  
екао, да је у мени море осећаја, али да су потчињени разуму.</p> <p>Шта ли сам ту препатила!{S} 
о рече: „Лако је теби, ал у мени као да су две природе; једна добра а друга зла; вечито се косе 
но родитељи били узрок; млада срца била су бар увек непокварена и чиста.{S} Сад је и то друкчиј 
јој ћерци ногу, да би је полепшо а нама су гадне и смешне те здепнасте кратке ноге; ми сликамо  
ко тренутака је отпутовао.</p> <p>Писма су опет летила од једног другоме.{S} У његовим беше мал 
ије једнак!{S} Сва божија створења лепа су, ако само нису богаљеви или измет природни.{S} Укус  
кинеш; но свенула и опет нисам.{S} Деца су као оне биљке, што у сваком земљишту корена хватају; 
{S} Данашње, модерне јунакиње друкчијег су соја...</p> <p>Смејала се загонетним смејом; нисам м 
 и тетка беху ми драги родитељи.{S} Кад су ме примили, било ми је тек пет година.{S} Теча ме је 
 се у души и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам снизити уједно?</p> <p>Тако ћу 
р, удесише неку пријатну арију: тек кад су је свршиле, почеше пипкати шећер.</p> <p>— Тако.{S}  
 те смирене муштерије...“</p> <p>„Какве су то белешке? читај, бар да чујем.“</p> <p>„С драге во 
е измишљотина, већ права истина.{S} Све су то разлози, због којих се већина жени и основи брачн 
 ваљда си могла једног изабрати.{S} Све су то ваљани људи и згодне партије.“</p> <p>„Чекам да д 
о, разборито и са самопоуздањем.{S} Све су дурашне и еманциповане од сваке предрасуде.{S} Гледи 
па се питам:{S} Где им је свест?{S} Где су им матерински осећај, кад тако своју децу занемарују 
олећне месеце и неколико сталежа, а где су остали сталежи, па лето, па јесен, па зима?!“ шалила 
ример је најбољи васпитач.</p> <p>А где су ваљани примери?!</p> <p>— Добро, мајко, али ја сам о 
ве беседе, од Доситеја Обрадовића, које су биле још у рукопису.</p> <p>Све сам радо читала, но  
ту, школском свом животу и наукама које су нама биле непознате.{S} Кад је то видео; доносио нам 
ој заповести и дужности човека; ал муке су велике, па ме укрепи и сачувај од даљег искушења!“</ 
 ми матере.{S} Прекорно и тужно гледале су ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхтала а смртоносно 
, могла је бити лепа.{S} Црте лица биле су правилне, ал јој се сад од слабости испупчиле јабучи 
ћи и желећи обојима сретан пут.{S} Жеље су биле искрене, али писмо орошено мојим врелим сузама; 
ала јој мајка, но доста гласно; постеље су им стојале једна уз другу. „Ја волим и њу; доказ је  
ала сам гласно показане ми речи.{S} Оне су гласиле</p> <quote> <l>Па се моли тамо Богу,</l> <l> 
 <p>— Јесте ћерко, продужи она; данашње су јунакиње друкчије.{S} Има их поглавито две врсте.</p 
} У његовим беше мале разлике.{S} И пре су била пуна нежности; а ја сам се изражавала како сам  
о говорила — џаба ти човека!{S} И снови су у своје време врлина.</p> <p>— Не разумем шта тиме м 
игра с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и забава.{ 
енидбе, па онда бирају богатију.{S} Сви су они таки...“</p> <p>Крв ми јурну у главу.</p> <p>„Ра 
з борбе и устезања......</p> <p>Осећаји су им до душе искрени и чисти, али шта вреди, кад је љу 
 љубав тражи одзива.{S} Па и правичнији су од људи ...</p> <p>Старица престаде.{S} Била је узру 
вде а тешко ми било враћати онима, који су ме скоро — отерали.</p> <p>Од саме зараде своје ниса 
страсни осећаји животињска нагона, који су обично <hi>себичност</hi>, јер кад не могу љубљену о 
им да не буде каква изгреда...{S} Ретки су и људи, који јачем искушењу не подлежу.{S} Па шта мо 
 подлегну одмах у почетку.</p> <p>Ретки су људи, које патња није кадра сломити.</p> <p>— И то ј 
 изучити.{S} Сирота си девојка, а мушки су врагови; лажу око девојке, док не дође до женидбе, п 
 имала.{S} И ја сам то радо читала, али су ме и друге ствари интересовале; те сам и његово захт 
родитељи искључити из наслеђа.{S} Хтели су богату партију и од племићке крви, а не машамоду са  
својој.</p> <p>Мајчински осећаји пунили су ми сада душу.{S} Ни једна жртва није ми била велика, 
.{S} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они су ми друштво и забава.{S} Пазите само шта ће радити.</ 
јатељи.{S} Везује их сличност — немоћни су и детињасти и једни и други.</p> <p>Смејала се, а у  
ње, гунђање, плач и уздисаји свакидашњи су гости таког брака.</p> <p>Па из таког јада и гада, з 
и мишљење нам се јако разилази; познати су ти његови господски назори, па се може лако десити д 
ез љубави према момку; али тој погрешци су обично родитељи били узрок; млада срца била су бар у 
<p>„Ћути Милане, ћути!{S} Већ таке речи су грех из уста ожењена човека.</p> <p>„Нећу, да ћутим. 
е шкоди.{S} Ваљане књижевне ствари увек су корисне.{S} Човек постаје читањем таки ствари разбор 
ада тек срце, бура лакомислености, него су потчињени, тврдој вољи, ћерци разума.“</p> <p>„Врло  
сећаји ко да ми се следили.</p> <p>Како су живели у „новоме свету,“ никад нисам поуздано дознал 
о Обрадович?</p> <p>— Велики људи ретко су потпуно сретни.{S} Ако их не гоне људи, хоће да их н 
и најновија врста, узор јунакиња обично су женскиње мање лепе, али тим више даровите, образован 
 ће ме тек гроб од њих раставити.{S} То су једина створења, која ме још воле...</p> <p>— Зар не 
е. (било је „дивотиздање.")</p> <p>— То су песме Јована Јовановића, нашег узор песника.</p> <p> 
у, па неби хтели да је уступе.{S} За то су дошли чак овамо:{S} Треба им готовине; иначе има дев 
 недостојно и моментано...</p> <p>Често су такве јунакиње и детињасто тврдоглаве. <hi>Онда се о 
на вишеспратним кућама они прозори, што су равни с тротуаром, прозори обитаћих соба.{S} Дотле с 
Тако се разорава.{S} Нисам од оних, што су им тек стара времена добра, али ни ово чудо не могу  
ом; неће становати у једној соби, а што су ближе, тим боље; ко би још тако луд био да крати себ 
ће ме можда оставити и памтење, као што су ме заборавили и људи.</p> <p>Заборавили? — Је ли баш 
 и зла је у нама свима, само је зло што су у теби те особине једнако јаке и тврдоглаве; Та пуст 
самљена.{S} Сви сродници осим Данке већ су под земљом.{S} Докле ћу живети и како ћу свршити, не 
...</p> <p>То ми је било доста.{S} Душу су ми растрзале страшне муке.{S} Срце и разум, понос и  
p>— Рећиће се можда, да вам је јунакиња сувише идеално створење, ексцентрична биљка или томе по 
ди милостивија.{S} Кажњен сам и онако и сувише.{S} Огорчен на тебе, оженио сам се оном, којом ј 
а помоћ била незнатна.{S} Ти га љубиш и сувише...“</p> <p>„Љубила сам га,“ те ми се са усана.</ 
била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам сувише осетљива?{S} Душан ме увек кори због тога.</p> < 
омајчиним очима; али моје око остало је суво; срце ми се беше скаменило а душу ми заузеле мисли 
а сам се касније и сама задубљивала и у сувопарније ствари и трудила се да их разумем; видила с 
ми због мешања словенског језика тежи и сувопарнији; сваки час сам морала молити течу, да ми ов 
помоћ.</p> <p>Лепим није хтео, за то је суд решио 10 фор. месечно.{S} Могла сам добити и више,  
а сам и наставила читање:</p> <p>Јесте, судбини се допало да се опет самном протитра; умро ми ј 
овољно.{S} Но сад на једанпут паде опет судбини на памет да се самном наново поигра, јер:</p> < 
уди, хоће да их напати оно — што зовемо судбином, но таки карактери умеју се узвисити над једни 
 видели или тек на слици?{S} По писмама судећи, редак дар, чврст карактер, весела и живахна при 
а Марка, да се на туђе не лакоми, па да суди по правди Бога истинога; јер је боље изгубити глав 
мртвој смејат немој,</l> <l>Прочитај па суди!</l> </quote> <pb n="151" /> <p>Рукопис је био оби 
вој разлог.</p> <p>Зар си и о мени тако судила? питаше она прекорно.</p> <p>Поруменила сам и ст 
е још већма дрхтао, а у оку блистала се суза.</p> <p>— Ви сте много патили? упитах је плашљиво. 
 и раскошан, али без искрена саучешћа и суза.</p> <p>Сутра-дан сам отишла старици.{S} Тетци сам 
искрене, али писмо орошено мојим врелим сузама; пишући га, живо сам сахрањивала и подруги пут с 
<p>Кад сам полазила, Даница се гушила у сузама, а блистале се сузе и у помајчиним очима; али мо 
 исповеди.</p> <p>Застала је и убрисала сузе.{S} Неко време је замишљено ћутала.{S} За тим се п 
бурно надимале а кроз прсте котрљале се сузе.</p> <p>Неко време је тако стајао.{S} Затим тешко  
аница се гушила у сузама, а блистале се сузе и у помајчиним очима; али моје око остало је суво; 
ним погледом.{S} На послетку ми грунуше сузе, те одреши језик.</p> <p>„Ништа, ништа,“ шапутала  
ош ме научио, како се осмехом растерују сузе а жеравица ледом заклања...</p> <p>Он је оборио оч 
ла вам ћерко, хвала по сто пути!</p> <p>Сузе јој грунуше из очију, но брзо их убриса.</p> <p>—  
 ја како је то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се засијаше у очима.{S} Она их руком убриса и  
—</p> <p>Старица застаде, а од старости сузне јој очи засузише још већма.</p> <p>— Доћи ћу мојк 
 шогор у ред доведе.{S} И Даринка ме је сузним очима испратила; Боривој није дошао да се опрост 
 чело ногу стајаше он погнутом главом и сузним очима.</p> <p>„Милане, опрости, опрости!“ молила 
јчинска љубав код таке врсте матера.{S} Сујета је то, моја ћерко, и више ништа.{S} Хоће заједно 
 верна разборита друга.{S} Нека је ма и сулудаст, само нека је богат.{S} Еквипаж и вранци, кади 
е много и она његова гадна и недостојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја ње 
ађати о мени разне гатке, нисам ни тада сумњала.{S} Кад прочитате, будите добри, па ми је донес 
ма тако не достојно оцрњујете.{S} Ја не сумњам у њега, али га љубим из све душе; а та љубав и д 
буђено ја.</p> <p>„Јесам.{S} Али ја сам сумњао,“ па хоћу из твојих уста да чујем, хоћеш ли ми б 
 и сада. </p> <pb n="164" /> <p>Док сам сумњао у тебе, привлачила ме њојзи њезина спољашњост.{S 
едно за друго?!{S} Да си ме љубила нема сумње, а осећам, да ме ни сад презирати не можеш.{S} Па 
и према Милану никла ми је у срцу клица сумње у мушку сталност, а понос девојачки још ме научио 
може бити рђав и непоштен, баш ако га и сумњиче.</p> <p>„Остала сам усамљена са дужности према  
ља не треба, па не квари те очи; већ је сумрак.“</p> <p>Устала сам и збуњено пошла из собе.</p> 
е било пре две недеље...“ А румен стида суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се одала.</p> < 
и није одговора дао; но зраци залазећег сунца, падаше на трном окруњену главу Бого-човека, и ме 
аву и то „света ради!“ Зар не пролази и сунце кроз каљава места, на остане чисто?!{S} Тако се ћ 
тужно,</l> <l>Туга да је која — </l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Ц 
 тужно,</l> <l>Туга да је која —</l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Ц 
се с Миланом растала.{S} Тада — а сад — супарница.</p> <p>Даринка јој беше име.{S} Била ми је д 
а се нађе.{S} Ето код куће, умесими „на супу.“</p> <p>Сека-Маца беше скроз практичарка.{S} Држа 
p> <p>Још нисам била равнодушна, али ни суревњива; сећала сам га се као што се човек сећа какво 
тичицу на њезини груди.</p> <p>— Видите суревњивост мога друштва, рече она.{S} Није ништа племе 
а, па је баба Мара, његова тетка а наша суседкиња срочила, да би били красан пар.</p> <p>„Краса 
 — да је знаде. — Становала је, вели, у суседству њене некадашње газдарице, поштарке.{S} Сваког 
 још доста.</p> <p>— Онда, лаку ноћ!{S} Сутра ћемо наставити.{S} Сад лези и ти, већ је касно а  
/p> <p>— Умр'о је купци барон Д...ч.{S} Сутра му жељезницом стиже тело.{S} Тамо ће га дочекати  
Закључисмо, да идемо.</p> <p>Кад сам се сутра дан упутила с тетком жељезници, једва смо улицом  
т сам тек о Боривоју сањала...</p> <p>И сутра-дан сам била узрујана.{S} Чим сам се у дућану вид 
ам и поред радозналости санана. </p> <p>Сутра сам наставила читање, чим је тетка доспела:</p> < 
али без искрена саучешћа и суза.</p> <p>Сутра-дан сам отишла старици.{S} Тетци сам рекла да ћу  
 ми каља успомену!</p> <p>СТАНА.</p> <p>Сутра дан сам јој однела књижицу.</p> <p>— Како вам се  
јка ме погладила по челу и рекла некако сухопадно;</p> <p>„Знала сам.{S} Та ти си увек била мој 
од једног тек ниче, а код другог се већ суши.</p> <p>Него и ја сам красна домаћица.{S} Време уж 
 — порока.</p> <p>Друга врста јунакиња, сушта је наивност а по лепоти и доброти прави анђео и н 
ер, но у жени, која га је родила, ал не схваћа и занемарује своју дужност.“</p> <p>Ужаснула сам 
 Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S 
а.{S} Иначе мора казати свекру, јер он, т. ј. младожења добија и у месту ваљану девојку ал с ма 
и због оног, а ни један због мене саме. т. ј. због мојих мана и врлина заједно.</p> <p>Доцније, 
тала: ко сам, од куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинила неком природном искреношћу и  
своје смрти!</p> <p>Кад сам лане била у Т., отишла сам опет да видим баба-Стану.{S} У њезиној с 
 <pb n="136" /> <p>Била сам у гостима у Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима човек комотан, па сам 
169" /> <p>Зарад тога дошла сам и амо у Т., чула сам за овдашњег ваљаног доктора очију.{S} Годи 
оше и друге ферије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино место, заузела беше Лиза, те сам  
у помајку.</p> <p>Срце ми је задрхтало, та жена изгледаше ми у мојој детињској големој тузи и н 
и те особине једнако јаке и тврдоглаве; Та пусти да надјача једна ма која!“</p> <p>Она се смеја 
: „опрости, опрости! не знам шта чиним; та ја га тако волим!“</p> <p>„Прећи ће све то.{S} Ни љу 
них жеља баш под том фирмом сакрива!{S} Та зар је један, који се оженио тек да са жениним имање 
} Праве свете љубави, сада је ретко!{S} Та света љубав мужа и жене давно је детињарија, занос и 
ретан, а ја сам му тек срећу желила.{S} Та волила сам га <hi>истински и већма него себе</hi>; а 
То ми зацело не би ни она допустила.{S} Та за Бога! — Друго је бити чланица, па званично правит 
ешену неправду топлим речима олакша.{S} Та он је био мушки, па ако је мене морао презрети, зар  
 брата, бранитеља и заштитника свог.{S} Та зар нас је једанпут <pb n="153" /> одбранио од друге 
та увреде?!{S} А друго за цело неће.{S} Та сада има још жену и дете!“</p> <p>Хтела сам га не от 
и, онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, па кад нуз вас проћу, нек ш 
ова гадна и недостојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, срце би му ка 
како живиш и можеш ли нам опростити.{S} Та ја сам најмање крив што се тако десило!“</p> <p>Јеца 
некако сухопадно;</p> <p>„Знала сам.{S} Та ти си увек била моје разборито добро дете!“</p> <p>С 
о; још ово парченце хлеба са маслом.{S} Та узмите, тек сте га коштали!{S} Немојте гледати на ме 
 човек не љуби у животу тек једаред?{S} Та права је љубав вечита!</p> <p>— Вечита! осмехну се с 
зумели.{S} Ја сам рекла: права љубав, а та незна за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим животом  
њам у њега, али га љубим из све душе; а та љубав и дужност према вама учиниће да га заборавим и 
ила се у мени.{S} Дуго је трајала борба та, док једног дана не дође до очајања.</p> <p>На што ж 
 особе, јер у место да себе победи и да та се одрече, она га гони својом страшћу на само убиств 
ој одговор.{S} И тиме се обично свршила та тема.</p> <p>Ја сам мећу тим то и чекала.{S} И Милан 
} Плакала сам дуго и горко.{S} А кад је та врела река одшила, паде ми поглед на икону, на распе 
ма.{S} Но и опет боли, још те како боли та глупост светска.{S} Како и неби, кад ти предпоставља 
 рече узевши ми ђерђев из руку; „још ми та кошуља не треба, па не квари те очи; већ је сумрак.“ 
ћа, ко жена је верна,</l> <l>Пригрли ти та мужића њена </l> <l>Па га љуби, никад се не жури.</l 
иниће да га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лакше и комотније жив 
е се, но кад-кад нас <pb n="150" /> баш та детињарија задржи од изгреда, који би можда иначе уч 
болело, после сам тек видила, да је баш та хладноћа у понашању доказ оног осећаја, који се поја 
заволео — другу. </p> <pb n="161" /> <p>Та друга беше моја другарица.</p> <p>Тежак беше то трен 
акључила сам да своје осећаје не одам. „Та ја се варам да га љубим; па и код њега је тек саучеш 
једно да говоримо на сред школе или код табле, а он ако је пре подне, запали чибук, па се не ви 
онога, кад сам се с Миланом растала.{S} Тада — а сад — супарница.</p> <p>Даринка јој беше име.{ 
ривој волео још док си ти овде била.{S} Тада сам га одбила; нисам знала како он мисли, но сад с 
клупу и плакала, док се није смркло.{S} Тада дође Даница мени у башту.</p> <p>„Што плачеш?“ пит 
е више преиначити не може.</p> <p>Он се тада обично усиљено насмешио и бивао више дана приметно 
сећам.</p> <p>Слушала ме је стрпљиво, и тада тужно рече: „Лако је теби, ал у мени као да су две 
е нагађати о мени разне гатке, нисам ни тада сумњала.{S} Кад прочитате, будите добри, па ми је  
 то видео, хтео је све жртвовати.{S} Но тада је било касно.{S} Осећала сам каква нас провалија  
на три хиљаде, разуме се у шајну.{S} Но тада беше толика свота знатан капитал.{S} Сљед тога рет 
ва, не поштујући његове душевне врлине, тај или себе прецењује, или не познаје љубав.{S} Осећај 
 <l>Туте нестат мора!</l> </quote> <p>— Тај стих, као да ми је познат, прекиде ми тетка читање. 
мањујемо.{S} Ревносно сам настојала, да тај покренути осећај у њему уништим још у клици.{S} Зар 
та. </p> <pb n="138" /> <p>Дај Боже, да тај лепи шарени свет и не познате, бар не овако, као шт 
ај живахни младалачки израз. — Баш враг тај песник, но нека га Бог поживи!{S} Да није по кад-ка 
што јој на лицу беху исписани.{S} Да је тај поглед изражавао терет преживелих дана, малаксалост 
 би се ја стидела вама казати, какав је тај трулеж.{S} Јелте, да је тако?{S} Па ми не замерите! 
њост шупља, само моментано.{S} Често је тај утисак моћан, па човека неко време и занесе, али ст 
је тако. </p> <pb n="146" /> <p>— Већ и тај жутокљун мисли кад се жени: нека је новца, а жена ј 
и би је велим презирали; особито кад би тај растанак изискивала и друга дужност.{S} Тако је с м 
.{S} Бојала сам се да ми неће допустити тај корак.{S} Била је добра и према сиротињи милостива  
 сам му ретко и писала.{S} Оставила сам тај посао Даници, но онда је дуго морао чекати.</p> <p> 
штву се све лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј је некако чудно звучао; те сам га зачуђено пог 
ам крива!“ јаукнула сам.{S} Он није чуо тај јаук; био је већ на улици.</p> <p>Скочила сам, да г 
е је имала густе и формасте.{S} Али баш тај иначе „услов лепоте,“ чудно је одударао од старачке 
м.{S} И то ће бити цела парада.“</p> <p>Тај предлог заболео ме и увредио до дна душе моје.{S} Ч 
<p>— Ништа, ништа, храбрила ме; није то тајна.{S} Сме свако знати; само немојте за мога живота, 
ка са Миланом.</p> <p>Душан је знао све тајне моје, но Боривој није, те ми у почетку чудно било 
p>Да не изгуби наслеђе, предлагао ми је тајни, незаконити брак. „Лудо би било, да ради оне цере 
 руши углед кругу, у коме се налази.{S} Така „простакиња,“ така „распуштена грешница,“ заиста з 
х убриса.</p> <p>— Не замерте ћерко.{S} Така сам била од кад сам.{S} Лака на смеју, као и на пл 
ати саучешћу, пожртвовању и помоћи од — така савезника?!</p> <p>Док траје новца, левентују обој 
у коме се налази.{S} Така „простакиња,“ така „распуштена грешница,“ заиста заслужује, да је отм 
ка нагона и ништа више! (Ја) нисам била така.{S} За то сам незгодна јунакиња.{S} Да то будем, т 
а и у поносу поверљиво додаје: да ми се така срећа неби можда ни јавила, да није њега, да ме пр 
жа, кад год им се даде прилика.{S} Па и така је видите, уваженија од поштене бабадевојке, која  
идила сам га једанпут.{S} А тврде да је такав.{S} Сво се српство њиме поноси.{S} Друго вам не у 
достојно и моментано...</p> <p>Често су такве јунакиње и детињасто тврдоглаве. <hi>Онда се обич 
 је срце мртво.{S} Али срце је обично у таквим приликама тек за време успавано, измучено или за 
а сам, да се старка тргла.{S} Хвала, на таквој љубави!</p> <p>— Хвала, не хвала, смејала се ста 
, него сам и уверен.{S} Таки карактери, таке природе не подлежу лако.“ Око му је пламтило а гла 
ломити.</p> <p>— И то је само доказ, да таке реткости треба тим више штовати! прекидох је и нех 
ред патње.{S} Обични људи застају поред таке немиле пратилице на пола пута, или подлегну одмах  
{S} Но површна је и мајчинска љубав код таке врсте матера.{S} Сујета је то, моја ћерко, и више  
} Питаше тетка.</p> <p>— Као обично код таке господе.{S} Не ће се видети ни кол ни сандук од цв 
ебе.“</p> <p>„Ћути Милане, ћути!{S} Већ таке речи су грех из уста ожењена човека.</p> <p>„Нећу, 
<p>„Не да мислим, него сам и уверен.{S} Таки карактери, таке природе не подлежу лако.“ Око му ј 
или не познаје љубав.{S} Осећај, што га таки људи имају, само је страстан занос и животињски на 
е и цела истина; само је зло, што после таки ум и тако срце више види и више осећа, па више и п 
ко живе и здрав човек, а што ће да чини таки јадник?!{S} Ништа друго, већ да проклиње час свога 
 па онда бирају богатију.{S} Сви су они таки...“</p> <p>Крв ми јурну у главу.</p> <p>„Разумем!“ 
ек су корисне.{S} Човек постаје читањем таки ствари разборитији, а срце бива племенитије.</p> < 
их напати оно — што зовемо судбином, но таки карактери умеју се узвисити над једним и другим.{S 
е и у томе.{S} Но будите уверени, да су таки људи у самој ствари „лакша роба“ ...{S} Ти и незна 
S} Прави вашар и трговина!{S} Често бих таки брачни пар споредила са две варалице, које често с 
г те пита с каквим ђаконијама.{S} Често таким, да убија кућу.{S} Дневна заслуга целе породице и 
е, али тек за тренутак.{S} Доцније је у таким приликама бивао снужден и зловољан.{S} Јасно сам  
јом приповетком не ћете стећи гласа.{S} Таких „романа“ мало ћете продати......</p> <p>— Зашто,  
овати, и то би била за њу радо учинила, тако сам је од тога часа заволела.</p> <p>Помајка ми бе 
 жељезници, једва смо улицом пролазиле, тако је светина нагрнула на станицу. (Неко пошао директ 
ке.{S} Има лепе жуте тице, па све тако, тако чине! — предвари ме „баца“, подржавајући устима ти 
 Она нема краја, нити се може уништити; тако на пример, ако љубимо истински поштење и искреност 
кроз каљава места, на остане чисто?!{S} Тако се ћерко, ту обично мисли и ради, а ево на рачун р 
ити главу, него своју огрешити душу!{S} Тако Јевросима.{S} А шта раде оне?{S} И те се још смеју 
 се то зна; још сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и баба-Мари.</p> <p>Нисам је мислила изда 
а онима, што их је токорсе угостила.{S} Тако се кућа не кући.{S} Тако се разорава.{S} Нисам од  
м, па са станице одма сњим у гробље.{S} Тако то бива, кад човек нема своје деце ни блиске родби 
, а глас ми је зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се бар чинило.</p> <p>Он уздахну и оде прозору. 
p> <p>— Знала сам да ћете тако рећи.{S} Тако говори младост.{S} Кад неби ни она тако говорила — 
е угостила.{S} Тако се кућа не кући.{S} Тако се разорава.{S} Нисам од оних, што су им тек стара 
растанак изискивала и друга дужност.{S} Тако је с мајчинском љубављу, а тако треба да буде и ко 
м у смеју.</p> <p>„Па што се смејеш?{S} Тако то бива.“ рекла је Даница и почела ме утврђивати д 
 меса за чорбу себи и „своме друштву“ — тако она зове своје псето и мачку — смејала се сека-Мац 
еношћу и неусиљеном учтивости.</p> <p>— Тако сам од прилике нагађала и сама, рече ми за тим.{S} 
опада? питала ме је радознало.</p> <p>— Тако, да бих волела, да су сви мушки тог мишљења! ...</ 
свршиле, почеше пипкати шећер.</p> <p>— Тако.{S} Сад сте заслужиле, смејала се старица.{S} Ко н 
„Ко је то на среди, нек продужи даље?!“ Тако је видиш било, а не као сада.{S} Умориш се ко псет 
.“ Заборавила сам да вам га прикажем, а тако зовем своје канарине, мачку и псето.{S} Мислиће те 
ост.{S} Тако је с мајчинском љубављу, а тако треба да буде и код полске истинске љубави.{S} Сву 
и, опрости! не знам шта чиним; та ја га тако волим!“</p> <p>„Прећи ће све то.{S} Ни љубав није  
ли ако буде паметна, увидиће и сама, да тако мора бити.{S} Зар сам је за то одхранила да ми син 
м девојка, па ми је дужност налагала да тако учиним; треба се у младости постарати за старе црн 
љубиш,“ рекао је човек, кога сам некада тако жарко волела и кога сам сад опет љубити почела.{S} 
ми рече, да ме љуби и питаше: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти то ниси увидио?“ шапутала с 
им, да је што интересантно, кад је сека тако рано потражила своју собу?!</p> <p>— Лолица једна, 
S} Досад то нисам носио.“</p> <p>„Мајка тако хоће; биће ти венчана“ рекла сам, а глас ми је зац 
та си на глас читала.{S} Ја не би могла тако дуго.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у мене је учитељск 
то. „Али није нужно да га у мојим очима тако не достојно оцрњујете.{S} Ја не сумњам у њега, али 
Тако говори младост.{S} Кад неби ни она тако говорила — џаба ти човека!{S} И снови су у своје в 
и смо једно другоме били од почетка, па тако је и сада. </p> <pb n="164" /> <p>Док сам сумњао у 
никад нисам била способна за љубав, кад тако говорим и кад сам остала неудата.{S} Не, ћерко ниј 
а сам: шта ће Милан мислити о мени, кад тако изненада одлазим?{S} Но дужност према мајци одгово 
ст?{S} Где су им матерински осећај, кад тако своју децу занемарују?!</p> <p>— Како, мајко?{S} Ј 
ре мајке.{S} Има лепе жуте тице, па све тако, тако чине! — предвари ме „баца“, подржавајући уст 
и, какав је тај трулеж.{S} Јелте, да је тако?{S} Па ми не замерите!{S} Незнање и невиност није  
штрије погледа по свету, увидиће, да је тако. </p> <pb n="146" /> <p>— Већ и тај жутокљун мисли 
та! осмехну се старка.{S} Да боме да је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, што м 
е читала.</p> <p>— Бар да видим, кад је тако.</p> <p>Читала је неколико песмица смешећи се.{S}  
 котрљале се сузе.</p> <p>Неко време је тако стајао.{S} Затим тешко уздахнуо, спустио руке са л 
 јој облила лака румен.{S} Гледајући је тако појмила сам њезино некадашње самопрегоревање зарад 
есите штрудлу као и пре.{S} Онда вам је тако добро испала, бољу је неби ни краљица умесила...</ 
, кад се неби машили среће, која нам је тако близу! ..{S} О, Стано, буди милостива, буди паметн 
} Ја сам опет весела и задовољна; он је тако добар.</p> <p>Рећи ћеш:{S} А Душан? — Њега сам да  
и.{S} За што? — То нисам знала: само је тако морало бити; срце ми је кипило од смесе радости и  
 не хвала, смејала се старица.{S} То је тако било од кад је, и биће довека.{S} Права љубав је в 
а његову душу.{S} Није она крива што је тако анђеоска створа, па дошла у руке нечовеку......{S} 
ске истинске љубави.{S} Свуда, где није тако, само је гадна страст животињска нагона и ништа ви 
д сам остала неудата.{S} Не, ћерко није тако.{S} Куцало је топло и моје срце, можда топлије, но 
о ми се да ми је срце мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце је тек било измучено и успавано.{S}  
> <p>— Што ме тако гледате?{S} Зар није тако?</p> <p>— Баш тако сам и ја мислила, рече она, обо 
ом таком тичицом; само кад ми неби биле тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих раставити.{S 
огла си рећи: „не волем те!“ А не да ме тако гадно превариш!“</p> <p>„Милане!{S} Милане!{S} Ја  
е за часак нетренштице.</p> <p>— Што ме тако гледате?{S} Зар није тако?</p> <p>— Баш тако сам и 
говорио, само ме гледао.</p> <p>„Што ме тако мериш, зар ми је питање тако глупо?“ Силом сам хте 
читале, но ја сам осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто се чудила, како пре то увидила н 
<p>„Што ме тако мериш, зар ми је питање тако глупо?“ Силом сам хтела да се шалим.</p> <p>Он се  
отимај ми име!{S} Нисам ја крива што се тако десило,“ срдила се жена; „врати ми оца!“ јаукало ј 
стити.{S} Та ја сам најмање крив што се тако десило!“</p> <p>Јецала сам читајући то писмо:{S} Ж 
оде од жећи умирућем патнику.{S} Зар се тако говори, кад се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се  
то, па рече:</p> <p>— Знала сам да ћете тако рећи.{S} Тако говори младост.{S} Кад неби ни она т 
стина; само је зло, што после таки ум и тако срце више види и више осећа, па више и пати.{S} Ту 
е шалим се“, рекла сам недижући очију и тако одлучним тоном; да сам се сама тргла од њега.</p>  
ј и свој разлог.</p> <p>Зар си и о мени тако судила? питаше она прекорно.</p> <p>Поруменила сам 
 био блеђи но обично.</p> <p>„Изашла си тако лако одевена, а већ се захладило; ево ти мараме.“  
 обично исмејава.{S} Ко пита, за што си тако остала.{S} Доста да ниси удата, и то је довољан ра 
се сама.</p> <p>Десет година живила сам тако, радећи и хранећи се.{S} Десет година ме поштовали 
} Сестре га звале „брацом“, па се и сам тако називао; само што још није умео да изговори глас „ 
нико не замера.{S} С радошћу узима стан тако усамљено женскиње у друштву са каквим добрим друго 
во ми додаје: да момак можда неби дошао тако далеко.{S} Има девојака свуда, ал сирома мора; ниј 
та на памет, да би баш женскиње требало тако да се запита.{S} Радњом, енергичном радњом, могло  
/p> <p>Зашто је то тако? — Је ли морало тако бити? — Савест ми је чиста и мирна, али срце и опе 
Јадно појмање дужности!{S} Питајте само тако одрасло несретно јектичаво и шкрофлезно дете, шта  
 ја сам вереница!</p> <p>Чудићеш се, но тако је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј 
ражити да уме мислити.{S} Она је обично тако безазлена, да не зна ни „на чем жито расте...“ Ко  
оје сам ја усрећила!</p> <p>Зашто је то тако? — Је ли морало тако бити? — Савест ми је чиста и  
и, која све више хвата корена.{S} Често тако размишљам, особито у зимњим дугим вечерима.{S} Чуј 
тву лутку, са њезина шарена одела, исто тако не може истински волети ни спољашње лепа човека, б 
 неко узео девојку због мираза.{S} Исто тако, бивало је и обратних случајева, да се девојка уда 
везаних у мање и веће пакетиће.{S} Исто тако беше у њој неколико дењчића другог рукописа; а раз 
ав на други достојнији предмет.{S} Исто тако не силази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она ос 
оно китњасто зеленило и плаво небо, што тако красно дичи моју постојбину, фрушку гору.</p> <p>С 
разумевајући.</p> <p>— Чудно вам је што тако говорим, рече она тужно.{S} То показује добро срце 
се само може желети.{S} Провођаџија бар тако тврди, но у својој невиности додаје: да је младоже 
гледате?{S} Зар није тако?</p> <p>— Баш тако сам и ја мислила, рече она, оборивши очи: а то је  
 и људи.</p> <p>Заборавили? — Је ли баш тако?{S} Не, сећају се они мене, кам год им се прохте с 
и бићемо обоје сретни.{S} Или ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да се са женом раставим?{S} Подићу 
би, а што су ближе, тим боље; ко би још тако луд био да крати себи пријатну забаву и то „света  
и пријатељство!“ </p> <pb n="160" /> <p>Тако сам мислила седајући на своје место.</p> <p>„Стано 
орао узети ону, коју не воле?...</p> <p>Тако сам мислила, па села и написала тек ово:</p> <p>Па 
и је казала, радо би вас одвела.</p> <p>Тако остаде сво моје заузимање, да упозним „баба-девојк 
уку својим уснама и пољубила је.</p> <p>Тако се растадосмо и упутисмо свака на своју страну.</p 
ти постарати за старе црне дане.</p> <p>Тако сам писала, но сам Бог зна шта сам претрпила док с 
 ми овај ил онај израз разјасни.</p> <p>Тако сам од Обрадовића и Соларића почела се учити разми 
свету баш тим особинама спремио.</p> <p>Тако сам проживела детињство и дочекала дванајсту годин 
у, да их покушам снизити уједно?</p> <p>Тако ћу и чинити.{S} Сад још све добро памтим, а после? 
 У животу се љуби тек једанпут!“</p> <p>Тако сам мислила, трудећи се да своје осећаје утишам и  
а прихода моје „сермије“ да се одевам. „Тако ће бар нешто и детету остати, а мени није тешко је 
са.{S} Кад сам је питала, зашто: каже: „тако ми је покојница наручила.“</p> <p>Кад смо је сахра 
раку тек благослов и срећу доносити.{S} Такова љубав је и трајнија; траје и онда, кад једра пле 
!{S} Заиста мени је врло чудно понашање такових родитеља, особито матера.{S} Зар оне не увиђају 
ашњи су гости таког брака.</p> <p>Па из таког јада и гада, зар је очекивати свестан подмладак!{ 
ње, плач и уздисаји свакидашњи су гости таког брака.</p> <p>Па из таког јада и гада, зар је оче 
оју првину М. Видаковића, које је мајка такође имала.{S} И ја сам то радо читала, али су ме и д 
le>Змајевој певанији</title>," коју сам такође собом понела.</p> <p>— Каква вам је то књига?{S} 
вљу, којом ја њега.</p> <p>Други је био такође ваљан младић, али млађи од мене. </p> <pb n="168 
 ти мајка радо учинила радост са једном таком тичицом; само кад ми неби биле тако одане!{S} Ова 
ло; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с таком пажњом, као да сам какво слабо болесно дете.</p>  
/p> <p>— Мора мајко, да игра по њезином такту — купила га је.</p> <p>— Добро велите, ћерко, реч 
</p> <p>Кад човек чује, или чак и осети таку пресуду света не зна шта ће: да се смеје или да пл 
 и поглед ми паде кроз отворен прозор у таку једну избицу.{S} И гле! — код прозора је седила фр 
да је то била Данка.</p> <p>— Дошла је, таман да јој очи склопи и да је сахрани; после два сата 
м је утешила.</p> <p>Сахранила је лепо, тамо у варошко гробље.{S} Метнула јој и каменит крст, а 
 овде цео свет; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда бити друкчије.“</p> <p>Сва сам се стресла 
т, где нас нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те на рукама носити и бићемо обоје сретни.{S} И 
; и ако је често виђала у касапници.{S} Тамо је куповала меса за чорбу себи и „своме друштву“ — 
.{S} Сутра му жељезницом стиже тело.{S} Тамо ће га дочекати родбина са свештенством, па са стан 
 се венчамо, отпутоваћемо у Америку.{S} Тамо у новом свету лакше ће Боривој стећи гласа а и за  
ас.</p> <p>„Што плачеш, лудице моја?{S} Тамо је и онако живље и веће место; ако се не сложиш са 
а кирију за „анштендиг“ собу.{S} Сад је тамо у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да м 
ену.</p> <p>Отпутовала сам у Беч, да се тамо боље усавршим у својој струци и да — заборавим.{S} 
не су гласиле</p> <quote> <l>Па се моли тамо Богу,</l> <l>Благ да опрости,</l> <l>Што ћу љубит' 
грнула на станицу. (Неко пошао директно тамо, а неко био на путу, па видио да се светина ускоме 
азду да телеграфише по неку њену рођаку тамо у Срем.{S} Учинимо јој по жељи и онда је била мирн 
p> <p>Најмилија забава беше ми читање у тамошњем врло лепом варошком парку.{S} Сека-Маца, — упр 
ту, поред мене клечаше моје две ученице тарући ми чело и руке, а чело ногу стајаше он погнутом  
у сасвим окренула леђа и — поклизла.{S} Тасе се онда јунакиње или дижу, те блистају као звезда, 
езин је идеал...“</p> <p>„А твоје дете, твој син?“ прошапутала сам, да га сетим дужности оца и  
ада препатио.</p> <p>Очекујући одговор, твој несрећни</p> <p> <hi>Милан.</hi> </p> <p>Јадна мај 
 покваси грло.{S} Сад сам се сетила, да твој део добила ниси.</p> <p>— Вас као да слабо занима  
ир, па извукла место њих из неке кутије твој дневник.{S} Опрости што сам га неприметно узео и п 
у, ону црну увреду.{S} Невин сам, али и твој је живот отрован.{S} Доказ томе већ је то, што нис 
 неколико дана опет ми је писао:</p> <p>Твој опроштај је, као кап воде од жећи умирућем патнику 
p>„Не, мајко, нећу ти спомен каљати!{S} Твоја кћи је доста патила, па ће бити снажна и од сада! 
 да се сад не видимо изчекује дужност — твоја.</p> <p>Заборави све и буди човек!</p> <p> <hi>Ст 
докторка“, њезин је идеал...“</p> <p>„А твоје дете, твој син?“ прошапутала сам, да га сетим дуж 
ја вајда,“ севну ми кроз главу, „кад је твоје срце мртво.{S} Осећај, што га осећаш, не може бит 
боли тичица, па већ се питаш: да није с твоје кривице?{S} А оне, матере, занемарују своју децу  
зато, да тебе још једаред видим и да из твојих уста чујем, можеш ли ми опростити ону гадну, ону 
есам.{S} Али ја сам сумњао,“ па хоћу из твојих уста да чујем, хоћеш ли ми бити жена, кад свршим 
 својом јадном ћерком?{S} Делала сам по твојој светој заповести и дужности човека; ал муке су в 
одем но Данка ме узе за руку и одведе у твоју собу, да ми покаже шешир, што јој га правиш.{S} Х 
. „Нисам дошо да иштем рачуна о владању твоме; нећу ти ни љубавника убити; немам права на то, а 
?</p> <p>— Видила сам га једанпут.{S} А тврде да је такав.{S} Сво се српство њиме поноси.{S} Др 
мо може желети.{S} Провођаџија бар тако тврди, но у својој невиности додаје: да је младожења до 
би куглу у чело.{S} Јели истина не могу тврдити; дознала сам тек из непоуздана извора.</p> </di 
на.{S} Нисам могла да побијем старичину тврдњу и разлоге а ни сасвим да их одобрим.{S} Жао ми ј 
што су у теби те особине једнако јаке и тврдоглаве; Та пусти да надјача једна ма која!“</p> <p> 
 <p>Често су такве јунакиње и детињасто тврдоглаве. <hi>Онда се обично вели, да су својој љубав 
бура лакомислености, него су потчињени, тврдој вољи, ћерци разума.“</p> <p>„Врло појетички; сам 
p>Сека-Мацино место, заузела беше Лиза, те сам могла читати кад ми је воља.{S} Није имао ко да  
> <p>Сад ме је тек старка интересовала, те рекох:</p> <p>— Ја би вас молила да ме одведете до њ 
уту, па видио да се светина ускомешала, те хајд и он у гомилу и не знајући зашто! „Великовароша 
губити.</p> <p>Радити више нисам смела, те дођох њима у кућу.</p> <p>Док је трајало новца од ка 
ичких подузећа.{S} Срећа их изневерила, те се материјално убили.{S} Она се после отровала, он с 
ечу изучила.{S} Радња ми је добро ишла, те не прође ни три године а ја постадох богата „партија 
ле јабучице од образа и безубих вилица, те ни мало не доликују оном широком челу и „грчком“ нос 
 али новост не беше баш обичне природе, те не остаде без утиска.{S} И нехотице почела сам преми 
гледом.{S} На послетку ми грунуше сузе, те одреши језик.</p> <p>„Ништа, ништа,“ шапутала сам кр 
е знао све тајне моје, но Боривој није, те ми у почетку чудно било његово саучешће и старање о  
и и зету.{S} У њих беше већ двоје деце, те не беше места и за мене.</p> <p>Закључише, да ме дад 
о на око.</p> <p>Мени јурну крв у лице, те збуњено пођох из собе.</p> <p>„Узећу му Мару Базићев 
а једанпут зашкрпута шљунак много јаче, те дигох очи.{S} Предамном је стајала женска прилика.{S 
ме зараде своје нисам могла сад живети, те молим зета, да ми даде припомоћ.</p> <p>Лепим није х 
е узе за руку, као и лане што је чинио, те уђосмо заједно у кућу.</p> <p>После два дана је отпу 
зла.{S} Тасе се онда јунакиње или дижу, те блистају као звезда, или клизају све даље и даље док 
 али су ме и друге ствари интересовале; те сам и његово захтевање свагда радо и с вољом испунил 
бивало; обично смо се у назори слагали; те је он моје мишљење тек одобрио или допунио.</p> <p>Н 
се, но тај смеј је некако чудно звучао; те сам га зачуђено погледала.</p> <p>Он би ми на то за  
и га, кад би први љубавни занос прешао; те би ме и нехотице почео сматрати као узрок своје неср 
иш и сувише...“</p> <p>„Љубила сам га,“ те ми се са усана.</p> <p>Он се болно осмехнуо.</p> <p> 
виће је поред друге богатије и лепште.“ Те речи звучаше ми непрестано у души; и ја сам остала д 
ао простакињу, „што се меша са сваким;“ те тиме руши углед кругу, у коме се налази.{S} Така „пр 
а очи јој срдито севаше; „ниси дете, да те држим на крилу!“</p> <p>„То и не тражим; само хоћу и 
д ме осуђуј како знаш!{S} Дошао сам, да те још једном молим, да ми опростиш и да ти кажем, да т 
молим, да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љубим хиљаду пута већма него пре.“</p> <p>Узео м 
а.{S} Све што си успела, само је то, да те сад љубим још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Без  
е, опрости ми и допусти да могу доћи да те видим и усмено кажем шта сам све до сада препатио.</ 
 ми мој дневник.{S} Давно сам опазио да те нешто тишти.{S} Ниси ми се хтела одати, но случај ми 
аметна, па ме не отискуј од себе.{S} Ја те љубим неизмерно.{S} Нема жртве, која би ми за тебе т 
ујем каква је сад мода.{S} Усили се, па те дочека Бог те пита с каквим ђаконијама.{S} Често так 
ла ми; „За тебе мора бити мртав, па шта те се тиче његово мишљиње о теби?{S} Што буде горе мисл 
сад мода.{S} Усили се, па те дочека Бог те пита с каквим ђаконијама.{S} Често таким, да убија к 
за то, а сада сам добила журан позив од те и те фирме.{S} Готову робу понела сам са собом а ост 
и, беше — Милан.</p> <p>Тргла сам се од те мисли и махнула руком преко чела; ваљда да је отерам 
лаву Бого-човека, и мени се чини, да ме те свете очи тужно ал задовољно гледају...</p> <p>Устал 
тере.{S} Прекорно и тужно гледале су ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхтала а смртоносно оружј 
 би је полепшо а нама су гадне и смешне те здепнасте кратке ноге; ми сликамо врага црног а црна 
ли не.{S} Зато и треба настојати, да се те две особине још у деци управе на прави пут.{S} Кад б 
удите! рече она.{S} Ја сам држала да ће те пљенути рукама и побећи од мене.</p> <p>Погледала са 
одело или здравље?{S} Питајте га, па ће те чути.{S} У данашњем добу тешко живе и здрав човек, а 
колико бележака из мога дневника, па ће те се уверити, да ја познајем те смирене муштерије...“< 
слушкиња још као мало одојче.{S} Шта ће те?{S} Мати велика дама, па бива свашта.</p> <p>— То се 
 он шпекулише, она шпекулише, па шта ће те више?{S} Прави вашар и трговина!{S} Често бих таки б 
ти хоћеш тридесету да дочекаш?{S} Ко ће те онда узети?!“</p> <p>„Све муштерије што ме и сад ишт 
е тетка. </p> <pb n="158" /> <p>— То ће те тешко вечерас чути.{S} Има још доста.</p> <p>— Онда, 
им бенетањем толико задржала.{S} Бар ће те се кадгод сетити фрајла-Стане Истинићеве.{S} Ваше им 
 сам га уз себе спустила.</p> <p>— Неће те ми замерити, извињавала се; хоћу да видим какав је.{ 
оје канарине, мачку и псето.{S} Мислиће те да сам каква „чегртаљка“; толико вам говорим.{S} Чуд 
>— Дабоме да је сталност врлина.{S} Без те врлине и нема праве љубави.{S} Несталан човек и није 
Тако Јевросима.{S} А шта раде оне?{S} И те се још смеју Српкињама звати.{S} Заиста жалосно.{S}  
, а сада сам добила журан позив од те и те фирме.{S} Готову робу понела сам са собом а остало о 
у нама свима, само је зло што су у теби те особине једнако јаке и тврдоглаве; Та пусти да надја 
 Боривоју. знадеш ли шта чиниш?!{S} Или те је занела њезина спољашност?!....</p> <p>Пробудио се 
ни и детету.{S} То ти је дужност; а они те и већма воле, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љ 
„још ми та кошуља не треба, па не квари те очи; већ је сумрак.“</p> <p>Устала сам и збуњено пош 
арине, мачку и псето.{S} Смешно је, јел те?{S} Али и они мене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па 
ећи се да своје осећаје утишам и отерам те варљиве мисли; но опет сам тек о Боривоју сањала...< 
говину.{S} То сам ја и мислила, кад сам те дала изучити.{S} Сирота си девојка, а мушки су враго 
ек ово:</p> <p>Патила сам много док сам те заборавила.{S} Сада је све прошло, па нек вам је про 
ка, па ће те се уверити, да ја познајем те смирене муштерије...“</p> <p>„Какве су то белешке? ч 
обмањивати.{S} Могла си рећи: „не волем те!“ А не да ме тако гадно превариш!“</p> <p>„Милане!{S 
 ниси пошла мојим путем...{S} Преклињем те, опрости ми и допусти да могу доћи да те видим и усм 
у си потпомагала — ти сама.{S} Не корим те; знам ти назоре.{S} Али промисли се и ти, па буди ми 
У својој машти нашла сам и одговор: „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је при том било не 
и он „видео сам га и јуче.{S} Паздравио те.{S} Но нешто ми је збуњен.{S} Ваљда се што на нас ср 
стри од тетке?{S} Па можеш.{S} Али нико те не тера...“</p> <p>Зајецала сам на глас.</p> <p>„Што 
, кад си од мене побегла у врт.{S} Зато те не корим; али ни после ниси ме морала обмањивати.{S} 
а ту назатка.{S} Онда није ни чудо, што те после оговара; не увиђа своју погрешку, па искали ср 
 Од свега је остала само успомена.{S} С те стране није ми удадба ништа пречила, ал опет нисам м 
ас нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те на рукама носити и бићемо обоје сретни.{S} Или ако н 
то, да те сад љубим још већма, а љубићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више  
 здравог разума.{S} Но и опет боли, још те како боли та глупост светска.{S} Како и неби, кад ти 
робати.{S} Није згорег; само ме напомен'те...</p> <p>— Ију, како је дебела!{S} Ту нећете никад  
дна одговора.</p> <p>— Чудно питам, јел-те?{S} Коме би се допадала патња!</p> <p>Молила сам је, 
их родитеља,“ био ми је одговор.</p> <p>Те вечери добила сам грозницу.{S} Даница се није одмица 
с срди.{S} Кад дође, питаћу га.“</p> <p>Те сам вечери много премишљала о свој прошлости; у пост 
l>Благ да опрости,</l> <l>Што ћу љубит' тебе само</l> <l>Целе вечности.</l> </quote> <p>— Како  
 живот несносан.{S} Живим само зато, да тебе још једаред видим и да из твојих уста чујем, можеш 
.{S} У мени нема више ни мрве љубави за тебе.“</p> <p>Он се тргао, гледећи ме зачуђено.</p> <p> 
неизмерно.{S} Нема жртве, која би ми за тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад, па хајд 
 дужност према мајци одговорила ми; „За тебе мора бити мртав, па шта те се тиче његово мишљиње  
г срца.{S} Никада се нисам ни срдила на тебе; само ме је дуго болело, што ти је вера у мој кара 
њен сам и онако и сувише.{S} Огорчен на тебе, оженио сам се оном, којом је мајка хтела; и моја  
и неби, кад ти предпостављају лошију од тебе, само за то, што је удата!{S} Баш као да је брак ч 
ш већма, а љубићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не љубиш.“</p> <p>Стре 
а сам несретан; преварен и да љубим тек тебе.“</p> <p>„Ћути Милане, ћути!{S} Већ таке речи су г 
, али да њу узме не могу допустити, већ тебе ради.{S} Она је сирота девојка.{S} Шта је две три  
</p> <pb n="164" /> <p>Док сам сумњао у тебе, привлачила ме њојзи њезина спољашњост.{S} Сада ми 
.{S} Сад ме и боље познајеш.“</p> <p>„У тебе је,“ рече он не дижући очију и некаквим меким глас 
гово саучешће и старање о мени.</p> <p>„Тебе секо, нешто мучи,“ говорио ми чешће; (секом је зва 
!{S} Грехом називаш ти моју љубав према теби.{S} А зар није већи грех, да се растанемо сад, кад 
е стрпљиво, и тада тужно рече: „Лако је теби, ал у мени као да су две природе; једна добра а др 
тав, па шта те се тиче његово мишљиње о теби?{S} Што буде горе мислио, тим боље!“</p> <p>„Мајка 
довољан разлог, да с неким презирањем о теби говори.{S} Баш као да ниси свестан створ, већ мртв 
учно:</p> <p>„Повешћемо га с нама.{S} У теби ће имати бољу матер, но у жени, која га је родила, 
а је у нама свима, само је зло што су у теби те особине једнако јаке и тврдоглаве; Та пусти да  
збуњена.</p> <p>„Шта то везеш?“</p> <p>„Теби кошуљу,“ одговорила сам не погледавши га.</p> <p>„ 
<p>Та друга беше моја другарица.</p> <p>Тежак беше то тренутак, много тежи и од онога, кад сам  
и беху ми због мешања словенског језика тежи и сувопарнији; сваки час сам морала молити течу, д 
а.</p> <p>Тежак беше то тренутак, много тежи и од онога, кад сам се с Миланом растала.{S} Тада  
 и једно и друго слабо, и једно и друго тежи за искреном љубављу; само што код једног тек ниче, 
е је болело.{S} Док сам се савлађивала, тежио је за њом и тражио је, а сад кад је увиђа, избега 
 је света, да је свака љубав спојена са тежњом и чежњом, да нам је љубљена особа у близини и да 
 он је разгледао цвеће што је лежало на тезги.{S} Нисам дизала очију, али сам осећала његов бла 
требало, држала сам да се у писму јада, тек да ми нанешену неправду топлим речима олакша.{S} Та 
ико је уважених госпођа, које се удале, тек да стеку име, да се увију у свилу и кадифу и да вар 
парченце хлеба са маслом.{S} Та узмите, тек сте га коштали!{S} Немојте гледати на мене.</p> <p> 
ла, слабо бих успела.{S} Да је старији, тек би можда помислио:</p> <quote> <l>Залуд стриче, дув 
 дабоме да то не сме фалити.{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па зар сам ја лења, сека-Мацо!</p> <p>— Б 
излечити.“</p> <p>„Мислиш?“ питала сам, тек да не ћутим.</p> <p>„Не да мислим, него сам и увере 
ођацима својега мужа, а често и својим, тек за то, што у својој чапљастој охолости уображавају, 
грознију борбу у мени.</p> <p>„Отићићу, тек ако ме ти не љубиш,“ рекао је човек, кога сам некад 
ише шећер, удесише неку пријатну арију: тек кад су је свршиле, почеше пипкати шећер.</p> <p>— Т 
ла сам кораке и слатко се насмејала.{S} Тек сад сам видела, да и ја нисам искључена из наслеђа  
д узбуђења.</p> <p>И ја сам дрхтала.{S} Тек после неколико тренутака могла сам рећи:</p> <p>„За 
 љубави.</p> <p>Ћутала сам и јецала.{S} Тек кад ме хтеде привући својим прсима, тргла сам се и  
Умориш се ко псето од силних питања.{S} Тек што им знање на левак у главу не сипаш, па која вај 
е љубити, где би требало да поштује.{S} Тек мане, недостаци и слабост женскиња њих привлачи; вр 
 наслони главу на катедру па — хрче.{S} Тек на лупу од нашег трчања по скамија, протре очи и ви 
но дознала.{S} Нису се више враћали.{S} Тек пре десет година, чула сам, да су на брзо обоје свр 
бопитства, ал тек је — старка прекиде — тек је и симпатије.{S} Хвала вам ћерко, хвала по сто пу 
гласом, „море осећаја али њима не влада тек срце, бура лакомислености, него су потчињени, тврдо 
<p>Тако сам мислила, па села и написала тек ово:</p> <p>Патила сам много док сам те заборавила. 
 ми се чинило, да сам и у Милану љубила тек њега.</p> <p>Крила сам своје осећаје, но он их је и 
} Али срце је обично у таквим приликама тек за време успавано, измучено или затупљено, а згодно 
/p> <p>Нашла сам је с неким познаницима тек на станици.{S} О старици јој нисам ништа казала.{S} 
у, што их слушкиње без материна надзора тек смуљавају или паре, као пилиће.{S} Чуде се после: о 
ако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, што му је први пут истинским жаром срце загреј 
а искреном љубављу; само што код једног тек ниче, а код другог се већ суши.</p> <p>Него и ја са 
њега и породице му.{S} Но у њему је сад тек беснила „плава крв“. — Осећао се увређен, па из осв 
се она.{S} Децу привлачи на први поглед тек спољашна лепота и младост.{S} Доброта и остало, при 
гледало пријатељство и љубав, које веже тек — непогрешивост.</p> <p>Да је разонодим призвала са 
 се варам да га љубим; па и код њега је тек саучешће и пријатељство!“ </p> <pb n="160" /> <p>Та 
их је везао који члан породице, онда је тек зло.{S} Дужност везује, а срце — хладно.{S} Ту, или 
шње жарке љубави према Милану остала је тек горка успомена; пламен у последњем издисају и ништа 
— Осећаја бујно врело —</l> <l>Љубав је тек чисту хтело.</l> <l>Па сад не знам грех шта ми је,< 
недостојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, срце би му казало, да сам 
 смејала се сека-Маца.</p> <p>Сад ме је тек старка интересовала, те рекох:</p> <p>— Ја би вас м 
мртво.{S} Но није тако било.{S} Срце је тек било измучено и успавано.{S} Доказ томе је, што сам 
е мој — шта ћу онда? ...{S} После ми је тек смешно, па фалим Бога, што ме још оне нису оставиле 
итељи.{S} Кад су ме примили, било ми је тек пет година.{S} Теча ме је научио читати а тетка пле 
 пожутело. — Знак, да им идентитет није тек од јуче.</p> <p>Преметала је неко време по кутији и 
ми неби биле тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих раставити.{S} То су једина створења, ко 
i>истински и већма него себе</hi>; а не тек с моментани страсни осећаји животињска нагона, који 
Дакле с његове стране је љубав а с њене тек симпатија и сажаљење!{S} Зарад њезине милостиње пре 
у назори слагали; те је он моје мишљење тек одобрио или допунио.</p> <p>Но да скратим; не пишем 
тна правила.{S} Држа ла је и она, да се тек у додиру са госпоштином и „салонским светом“ човек  
.{S} Патња је моја тешка, а олакшаће се тек онда, кад чујем, да си нам опростила.{S} Зато буди  
{S} Радњом, енергичном радњом, могло би тек оно излечити бар потоњи нараштај од трулежи, која с 
не може бити љубав.{S} У животу се љуби тек једанпут!“</p> <p>Тако сам мислила, трудећи се да с 
оље пажње и надзора.</p> <p>— Може, али тек ређе.{S} Још ви незнате по неки варошки свет.{S} Му 
 срцу и зрачак среће озари му лице, али тек за тренутак.{S} Доцније је у таким приликама бивао  
а.{S} Назори нам се истина слагали, или тек доникле, а после се опет разилазили.{S} Но ту нејед 
ј свет.{S} Јесте ли га лично видели или тек на слици?{S} По писмама судећи, редак дар, чврст ка 
времена згодно постирала.</p> <p>Сад ми тек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспратним к 
в, а та незна за неверу.{S} Она се гаси тек с нашим животом само сам још додала: да човек, ако  
да појмим: како човек неког може волети тек због телесне лепоте?!{S} Мислићете да можда никад н 
ићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не љубиш.“</p> <p>Стресла сам се.{S} 
а.{S} Дабоме да је ту и љубопитства, ал тек је — старка прекиде — тек је и симпатије.{S} Хвала  
реври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал тек је тешко — самовати.{S} Сад је јецала.</p> <p>— Зар 
, но, дабоме да то не сме фалити.{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па зар сам ја лења, сека-Мацо!</p> < 
.</p> <p>Како неби било!{S} Сад сам вам тек прочитала пролећне месеце и неколико сталежа, а где 
ели истина не могу тврдити; дознала сам тек из непоуздана извора.</p> </div> <div type="chapter 
и.{S} Најпре ме је то болело, после сам тек видила, да је баш та хладноћа у понашању доказ оног 
 и отерам те варљиве мисли; но опет сам тек о Боривоју сањала...</p> <p>И сутра-дан сам била уз 
е разорава.{S} Нисам од оних, што су им тек стара времена добра, али ни ово чудо не могу одобри 
о, да сам несретан; преварен и да љубим тек тебе.“</p> <p>„Ћути Милане, ћути!{S} Већ таке речи  
знала сам и осећала, да Милана не љубим тек као брата и пријатеља, већ и некако друкчије. </p>  
умље и себичност.{S} Зар је човек рођен тек да само ужива?{S} Зар он нема племенитија позива?{S 
им; не пишем роман или приповетку, него тек по неке решавајуће догађаје из свога живота.{S} Пој 
/p> <p>Срце ми дакле не беше мртво него тек успавано!</p> <p>Стидила сам се сама себе, но све б 
ива!{S} Та зар је један, који се оженио тек да са жениним имањем господски левентује <pb n="149 
м му већ сад симпатична.{S} То би дошло тек доцније, кад би почео примати утиске и од унутрашњи 
пло; срце ми је живље почело куцати, но тек за тренутак; после ме обли румен стида; и свега нес 
кад.{S} Ко се држи за свесна, па и опет тек спољашњост на предмету своје љубави уважава, не пош 
се обично узносе, хвале, цене и поштују тек устима, речма, а срцем ретко ко за њима жуди.</p> < 
ичност назора и карактера, мора у браку тек благослов и срећу доносити.{S} Такова љубав је и тр 
"156" /> могао бити сретан, а ја сам му тек срећу желила.{S} Та волила сам га <hi>истински и ве 
е његов присталица.</p> <p>После смо му тек тим правописом смеле писма писати; а ради веџбања у 
то занос?{S} Зар човек не љуби у животу тек једаред?{S} Та права је љубав вечита!</p> <p>— Вечи 
ладост.{S} Доброта и остало, привуће их тек постепено.{S} За то и нећу да уображавам, да сам му 
утања, продирало је сад још кроз ваздух тек по неки сребрнаст дечији гласић и тихо шкрипање шљу 
ица мила,</l> <l>Несташна, чила;</l> <l>Тек што је села,</l> <l>Већ је устала,</l> <l>Пољуб ти  
рана госпа ишчекује мој одлазак.</p> <p>Тек што сам преписала књижицу, дође ми од куће писмо, д 
слагала; уморила ме радозналост.</p> <p>Тек што сам све за ноћ спремила и хтела отпочети читање 
о ми је одмора у сваком погледу.</p> <p>Тек што ми се почеше ране лечити, позледише се опет.{S} 
то — није знао шта чини.</p> <p>Опет је текла река времена, носећи и добро и зло у море заборав 
на пред смрт, молила је кућњег газду да телеграфише по неку њену рођаку тамо у Срем.{S} Учинимо 
: како човек неког може волети тек због телесне лепоте?!{S} Мислићете да можда никад нисам била 
тпостављам, кад сте већ учитефица...{S} Тело је, по мом сваћању, одећа и склониште душе, настав 
рон Д...ч.{S} Сутра му жељезницом стиже тело.{S} Тамо ће га дочекати родбина са свештенством, п 
одговор.{S} И тиме се обично свршила та тема.</p> <p>Ја сам мећу тим то и чекала.{S} И Милана и 
оравала сам је својевољно, јер би њезин темељ био често темељ туђој несрећи.{S} Где није тога б 
војевољно, јер би њезин темељ био често темељ туђој несрећи.{S} Где није тога било, ту је опет  
одила читава „полемика“ о овој или оној теми, но то је ређе бивало; обично смо се у назори слаг 
и и да му своје мишљење о овој или оној теми писмено саопштимо.</p> <p>Даница му је ретко испун 
дао у посао, кад ми не одговара, о оној теми, што сам јој писао?“ питао је на послетку измећу о 
арактера.{S} Разумете ме — карактера! — Темпераменти могу бити сасвим различни и појмова о свет 
о поглед и збуњено и брзо отпочео какву тему, што није интересовала ни мене ни њега.</p> <p>Раз 
а.{S} Изгледало ми, да ће да прекину ту тему а баш ме је почела интересовати.{S} Зато је упитах 
д тетке?{S} Па можеш.{S} Али нико те не тера...“</p> <p>Зајецала сам на глас.</p> <p>„Што плаче 
меши се она, зато вас „стара природа“ и тера у гроб пре времена.{S} Красан стари метод уз који  
а.{S} Зато се с њоме и њезиним именом и тера — швиндлерај.</p> <p>Уздахнула сам и оборила очи,  
одски левентује <pb n="149" /> и лакше „тера кера.“ А колико је уважених госпођа, које се удале 
исписани.{S} Да је тај поглед изражавао терет преживелих дана, малаксалост и тугу, злоћу и лука 
чији гласић и тихо шкрипање шљунка, под теретом дечијих колица, или тешком обућом уморених раде 
ивљену и у моје иначе разборите и добре тетице.{S} Зар је мало примера у свету, <pb n="142" />  
од тетке се бар одмори.</p> <p>— Збогом тетице!{S} А ви сека-Мацо, умесите штрудлу као и пре.{S 
} Обоје беху задовољни својом ученицом; тетка није могла да ме се наљуби, кад сам јој прве чара 
ет самном протитра; умро ми је и теча а тетка мораде у оближњу варош својој ћерци и зету.{S} У  
т година.{S} Теча ме је научио читати а тетка плести.{S} Обоје беху задовољни својом ученицом;  
 а ја машамода, па је баба Мара, његова тетка а наша суседкиња срочила, да би били красан пар.< 
 било, даје се замислити.{S} Стара моја тетка беше већ давно под земљом, а требало ми је полази 
ајте ваш посао, „тешила“ је обично моја тетка из своје собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па с 
ње, нов и доста правилан.</p> <p>Кад је тетка дошла, почела сам читати:</p> <p>И опет девети фе 
> <p>Сутра сам наставила читање, чим је тетка доспела:</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
едва чекам да чујем свршетак, журила ме тетка. </p> <pb n="158" /> <p>— То ће те тешко вечерас  
<p>— Гле како баба сравњује! насмеја се тетка и прекиде ми читање.</p> <p>— Можда није њезина у 
 две оставићу данас Лизи.</p> <p>Док се тетка вратила, разгледала сам књижицу.</p> <p>На наслов 
б ће за то бити величанствен?{S} Питаше тетка.</p> <p>— Као обично код таке господе.{S} Не ће с 
 ћерку беше удао пре 10 година.{S} Он и тетка беху ми драги родитељи.{S} Кад су ме примили, бил 
ј стих, као да ми је познат, прекиде ми тетка читање.</p> <p>— Чули сте га од мене.{S} Старка г 
тање.</p> <p>Одмори се мало, примети ми тетка.{S} Гле првих бресака, па покваси грло.{S} Сад са 
ла; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и свој разлог.</p> <p>Зар с 
емила и хтела отпочети читање, отшкрину тетка врата од побочне собе.</p> <p>— Прими и мене у др 
није могао са „секом“ да — тичи.</p> <p>Тетка је далеко изашла пред—а—ме.</p> <p>— Где си, дево 
>„Мајка, нађите ми кола; идем сестри од тетке у * рекла сам помајци спремајући своје ствари.</p 
емајући своје ствари.</p> <p>„Сестри од тетке?{S} Па можеш.{S} Али нико те не тера...“</p> <p>З 
/p> <p>Сву душевну храну примала сам од тетке и тече све док нисам добро читати научила, а посл 
у!</p> <p>Био је Миланов друг и брат од тетке.{S} Док сам била у дому моје помајке, долазио је  
S} Доста ти је рада целе године.{S} Код тетке се бар одмори.</p> <p>— Збогом тетице!{S} А ви се 
т.{S} Радо бих била још остала, али код тетке се обично у то доба вечерало па ми се ваљало жури 
 брзо навикох у дому свог старог тече е тетке.</p> <p>Теча беше учитељ, као и отац ми.{S} Деце  
..р некој доброј пријатељици моје добре тетке, да ме издржава и васпита, за оно мало новаца што 
рку.{S} Сека-Маца, — управо баба-Маца — теткина куварица, љутила се до душе увек због тога.</p> 
“ — повела сам са собом и малог Милана, теткиног трогодишњег синчића.</p> <p>Путем сам и опет р 
.</p> <p>Кад сам се сутра дан упутила с тетком жељезници, једва смо улицом пролазиле, тако је с 
шло.</p> <p>За ручком сам питала течу и тетку, знајули што о фрајла-Стани.{S} Незнадоше о њој б 
 један поглед на кућу, па пођох тражити тетку.</p> <p>Нашла сам је с неким познаницима тек на с 
/p> <p>Сутра-дан сам отишла старици.{S} Тетци сам рекла да ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми не 
 примили, било ми је тек пет година.{S} Теча ме је научио читати а тетка плести.{S} Обоје беху  
ики је свет и каквих је људи у њему.{S} Теча се томе радовао; био је сретан што ми је отворио о 
авити.{S} Сад лези и ти, већ је касно а теча ти је легао, па неможе заспати.{S} И кроз завесу н 
ало — новца; приповедао нам једног дана теча. </p> <pb n="141" /> <p>— Ал погреб ће за то бити  
роном.</p> <p>Погреб је био, као што је теча рекао: „госпоцки“ и величанствен.{S} Био је „цвета 
а се опет самном протитра; умро ми је и теча а тетка мораде у оближњу варош својој ћерци и зету 
ј библиотеци.{S} На то ме је свикао сам теча; у данима одмора и слободним часовима, морала сам  
у дому свог старог тече е тетке.</p> <p>Теча беше учитељ, као и отац ми.{S} Деце у кући није им 
се и ја брзо навикох у дому свог старог тече е тетке.</p> <p>Теча беше учитељ, као и отац ми.{S 
ву душевну храну примала сам од тетке и тече све док нисам добро читати научила, а после сам је 
љуби, кад сам јој прве чарапе оплела, а течи је чисто коса расла, кад сам му у седмој својој го 
ати научила, а после сам је тражила и у течиној, за оно време, богатој библиотеци.{S} На то ме  
рудила се да их разумем; видила сам, да течу то весели; а за сироче нема веће среће, него кад м 
већ прошло.</p> <p>За ручком сам питала течу и тетку, знајули што о фрајла-Стани.{S} Незнадоше  
увопарнији; сваки час сам морала молити течу, да ми овај ил онај израз разјасни.</p> <p>Тако са 
е све то.{S} Ни љубав није увек вечита, тешила сам је.“</p> <p>Није ми хтела веровати.{S} Да је 
 Мацо, придике.{S} Гледајте ваш посао, „тешила“ је обично моја тетка из своје собе.{S} Иди ти д 
и одлетила је за увек.{S} Патња је моја тешка, а олакшаће се тек онда, кад чујем, да си нам опр 
ерно.{S} Нема жртве, која би ми за тебе тешка била.{S} Знања имам а и воље за рад, па хајде сам 
д свег тог остала чиста.{S} Верујте ми, тешко сам грешила.{S} Па онда, човеку по кад и кад и пр 
дјурио из собе.</p> <p>Како ми је било, тешко је појмити.{S} Полуонесвешћена пала сам на канабе 
а сам овде.{S} Радити се могло и овде а тешко ми било враћати онима, који су ме скоро — отерали 
 среће да нисам ништа читала!{S} Старка тешко уздахну и отвори књигу.</p> <p>— Зашто, мајко?{S} 
S} Савест ми је дабоме чиста, ал тек је тешко — самовати.{S} Сад је јецала.</p> <p>— Зар немате 
 бар нешто и детету остати, а мени није тешко једно дете хранити.{S} Где једу троје, јешће и че 
етка. </p> <pb n="158" /> <p>— То ће те тешко вечерас чути.{S} Има још доста.</p> <p>— Онда, ла 
е опет беше оставила.</p> <p>Дуго сам и тешко за тим боловала.{S} Кад сам оздравила, чула сам,  
; било ми је за то време некако чудно и тешко.{S} Питала сам и Душана, шта је с њим.</p> <p>„Ту 
 <p>Неко време је тако стајао.{S} Затим тешко уздахнуо, спустио руке са лица и рекао одлучно:</ 
е га, па ће те чути.{S} У данашњем добу тешко живе и здрав човек, а што ће да чини таки јадник? 
шљунка, под теретом дечијих колица, или тешком обућом уморених раденика обојега пола.</p> <p>На 
.{S} Добро је он дете.{S} Је ли Милане, ти волиш мајку?{S} Већ с питањем сам хтела потврђујући  
ри, кад се прашта од срца?{S} Не Стано, ти се и сад срдиш!{S} Али зар сва кривица лежи на мени? 
људи у самој ствари „лакша роба“ ...{S} Ти и незнају шта је љубав.{S} Разумем, права љубав, а н 
ећи, да би моја помоћ била незнатна.{S} Ти га љубиш и сувише...“</p> <p>„Љубила сам га,“ те ми  
ница!</p> <p>Чудићеш се, но тако је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш, да смо се, т. ј. да ме је Б 
ио преварен, а превару си потпомагала — ти сама.{S} Не корим те; знам ти назоре.{S} Али промисл 
S} Кад неби ни она тако говорила — џаба ти човека!{S} И снови су у своје време врлина.</p> <p>— 
о била проста радозналост, већ нада, да ти можда могу помоћи.{S} Али —“</p> <p>„Шта, али?“ пита 
а, пруживши му обе руке.</p> <p>„Шта да ти опростим? рече он не прихвативши их. „Љубав се изнуд 
е још једном молим, да ми опростиш и да ти кажем, да те сад љубим хиљаду пута већма него пре.“< 
 га не волим.{S} Он се оженио.{S} Ваљда ти је писао. — И Стевана сам волела, но ни он није за м 
p> <p>И ја сам много патила.{S} То нека ти је утеха.{S} Али сад је све прошло.{S} Дужност моја  
ма ми ни тридесет година.“</p> <p>„Нема ти ни тридесет година!“ узвикнуо је шогор зар ти хоћеш  
и машамодлук, модистлук. „Сироче си, па ти може требати“; говорила је чешће она.</p> <p>Милан ј 
ако сухопадно;</p> <p>„Знала сам.{S} Та ти си увек била моје разборито добро дете!“</p> <p>Скло 
пошла, па се забављај по вољи.{S} Доста ти је рада целе године.{S} Код тетке се бар одмори.</p> 
обе дотрчаше мојој постељи.</p> <p>„Шта ти је?“ питаше Даница љубећи ме.</p> <p>Гледала сам их  
 <p>Питала сам је за узрок.</p> <p>„Шта ти хоћеш од мене?“ викнула је, а очи јој срдито севаше; 
.{S} Сад лези и ти, већ је касно а теча ти је легао, па неможе заспати.{S} И кроз завесу на вра 
ела,</l> <l>Већ је устала,</l> <l>Пољуб ти дала,</l> <l>Отскакутала.</l> <l>А несрећа, ко жена  
та глупост светска.{S} Како и неби, кад ти предпостављају лошију од тебе, само за то, што је уд 
мљи подруми и коморе.</p> <p>„Како живе ти људи?“ мислила сам и поглед ми паде кроз отворен про 
рбу у мени.</p> <p>„Отићићу, тек ако ме ти не љубиш,“ рекао је човек, кога сам некада тако жарк 
 смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не љубиш.“</p> <p>Стресла сам се.{S} Грозна мис 
м носио.“</p> <p>„Мајка тако хоће; биће ти венчана“ рекла сам, а глас ми је зацело морао дрхтат 
е; знам ти назоре.{S} Али промисли се и ти, па буди милостивија.{S} Кажњен сам и онако и сувише 
{S} Сутра ћемо наставити.{S} Сад лези и ти, већ је касно а теча ти је легао, па неможе заспати. 
 га поглади по косици.</p> <p>— Како би ти мајка радо учинила радост са једном таком тичицом; с 
а њима пред Богом и светом.{S} Закужави ти један цветак или ти се поболи тичица, па већ се пита 
обично моја тетка из своје собе.{S} Иди ти душо, куд си пошла, па се забављај по вољи.{S} Доста 
светом.{S} Закужави ти један цветак или ти се поболи тичица, па већ се питаш: да није с твоје к 
срећа, ко жена је верна,</l> <l>Пригрли ти та мужића њена </l> <l>Па га љуби, никад се не жури. 
т. ј. да ме је Боривој волео још док си ти овде била.{S} Тада сам га одбила; нисам знала како о 
 па буди миран и сретан!</p> <p>Долазак ти је излишан; било би детињарија, а можда и неупутно.{ 
ивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио из собе.</p> < 
омагала — ти сама.{S} Не корим те; знам ти назоре.{S} Али промисли се и ти, па буди милостивија 
> <p>„То и не тражим; само хоћу и морам ти казати; да немаш право што се срдиш на мене.{S} Ниса 
Одговорила сам му овако:</p> <p>Праштам ти из свег срца.{S} Никада се нисам ни срдила на тебе;  
о лако одевена, а већ се захладило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с таком пажњом, као да са 
>„Милане, иди кући жени и детету.{S} То ти је дужност; а они те и већма воле, него ја.{S} У мен 
реба?“ узвикнуо је дрхћућим гласом, „то ти хоћеш да знадеш?“ Знај дакле. — Застао је и погледао 
ла на тебе; само ме је дуго болело, што ти је вера у мој карактер, моју чистоту онако лабава би 
раг.</p> <p>„Милане, буди човек!{S} Зар ти не знаш да си ожењен? рекла сам трудећи се, да га ум 
p> <p>„По томе би ја била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам сувише осетљива?{S} Душан ме увек  
амо се канда не слаже с истином.{S} Зар ти није већ дневник казао, да се то море хоће и код мен 
тридесет година!“ узвикнуо је шогор зар ти хоћеш тридесету да дочекаш?{S} Ко ће те онда узети?! 
аше: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти то ниси увидио?“ шапутала сам узбуђено ја.</p> <p>„Ј 
ишљење нам се јако разилази; познати су ти његови господски назори, па се може лако десити да м 
 душо!{S} Мајка воли децу.{S} Гле, даћу ти јабуку!</p> <p>Док је она с неког орманчића донела ј 
</p> <pb n="162" /> <p>„Не, мајко, нећу ти спомен каљати!{S} Твоја кћи је доста патила, па ће б 
о да иштем рачуна о владању твоме; нећу ти ни љубавника убити; немам права на то, а зацело и ни 
 желим добро, а она ми се смеје.{S} Баш ти је данашња младеж неблагородна.</p> <p>— Манте се ви 
.{S} Доста сам патио!{S} Грехом називаш ти моју љубав према теби.{S} А зар није већи грех, да с 
старости </l> <l>Презирали људи;</l> <l>Ти се мртвој смејат немој,</l> <l>Прочитај па суди!</l> 
но,“ рече он ухватив ме нагло за руке; „ти си много патила... патиш и сада.{S} Но буди паметна, 
тановати у једној соби, а што су ближе, тим боље; ко би још тако луд био да крати себи пријатну 
ишљиње о теби?{S} Што буде горе мислио, тим боље!“</p> <p>„Мајка, нађите ми кола; идем сестри о 
о је само доказ, да таке реткости треба тим више штовати! прекидох је и нехотице ја.{S} Лако је 
едао је неко време замишљено крозањ; за тим ми опет приђе.</p> <p>„Остави то,“ рече узевши ми ђ 
} Неко време је замишљено ћутала.{S} За тим се прену, а преко лица јој прелети горак ироничан о 
ла сам му по нешто на глас читати, а за тим сам према свом стрпљењу и пажњи с којом сам читала, 
 тргао се, погледао ме испитујући, а за тим уздахнуо, избегавајући одговор на моје брижно питањ 
о за тренутак топло погледао у очи а за тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпочео какву т 
 Већ прво писмо Миланово, што сам га за тим добила, тумачила сам друкчије.{S} Дотле сам свако њ 
лица, богами, баш добро, чула сам ја за тим још и на вратима ходника.</p> <p>Но да се вратим пр 
 од прилике нагађала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> <p>Оборила сам очи 
ше оставила.</p> <p>Дуго сам и тешко за тим боловала.{S} Кад сам оздравила, чула сам, да се оже 
лавне царевине и Јевросиме мајке, пошле тим трагом!{S} Јевросима учи свога сина, краљевића Марк 
— Љубав! љубав! зар је све љубав што се тим светим именом назива?{S} Животињски нагон, сањалачк 
акиња обично су женскиње мање лепе, али тим више даровите, образоване и учене.{S} Оне гледају у 
гов присталица.</p> <p>После смо му тек тим правописом смеле писма писати; а ради веџбања у том 
 да ме воле бар у неку руку...</p> <p>С тим отвори и зелени кавез.{S} Аполо и Дијана радосно за 
 крив, па нек ти буде по жељи.</p> <p>С тим је одјурио из собе.</p> <p>Како ми је било, тешко ј 
 и ради, а ево на рачун разума.{S} Међу тим слабо се ко обзире на савете његове, већ се поводи  
рила је чешће она.</p> <p>Милан је међу тим свршавао науке.{S} Учио је права у П. сваке године  
чно свршила та тема.</p> <p>Ја сам мећу тим то и чекала.{S} И Милана и Боривоја била сам већ за 
т у овом поквареном и леденом свету баш тим особинама спремио.</p> <p>Тако сам проживела детињс 
 свагда радо и с вољом испунила.</p> <p>Тим начином зближисмо се ја и Милан још јаче.{S} Често  
е време врлина.</p> <p>— Не разумем шта тиме мислите?</p> <p>— хоћу да кажем, да није баш рђаво 
простакињу, „што се меша са сваким;“ те тиме руши углед кругу, у коме се налази.{S} Така „прост 
раком назива,“ био је мој одговор.{S} И тиме се обично свршила та тема.</p> <p>Ја сам мећу тим  
 ни пошла за мене из љубави.{S} Новац и титула: „госпођа докторка“, њезин је идеал...“</p> <p>„ 
особу са мрачном прошлошћу, али светлом титулом и пуним џепом!..</p> <p>Знала сам ту „морску ло 
и блиске родбине.{S} А уз то има велику титулу а мало — новца; приповедао нам једног дана теча. 
еност, љубиће мо то и онда, кад носилац тих врлина у гроб сађе; љубимо ли лепоту спољашњу, она  
х тек по неки сребрнаст дечији гласић и тихо шкрипање шљунка, под теретом дечијих колица, или т 
и онда му се преко усана једва измигољи тихо и неодлучно: волим.</p> <p>— Ето видите, да ја пог 
ше осећа, па више и пати.{S} Ту је опет тихо уздисала.</p> <p>Ви сте зацело много патили? било  
l>Туга да је која — </l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, л 
<l>Туга да је која —</l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, л 
једна жртва није ми била велика, кад се тицала Данке.{S} Васпитала сам је образовала како сам н 
 па само нагло дише и дрхће од чезње за тицама.</p> <p>— Бојите се, да не излете? осмехну се ст 
шушта у кавезу Аполона и Дијане.{S} Обе тице очевидно тражише излаза из свога кавеза.{S} На њио 
и смо код старе мајке.{S} Има лепе жуте тице, па све тако, тако чине! — предвари ме „баца“, под 
 душе своје; љубила сам их већма него и тице и цвеће и оно китњасто зеленило и плаво небо, што  
ети.</p> <p>— Секо, баца неможе с тобом тичати; боле га ножице! — рече ми мали Милан.{S} Сестре 
по неки варошки свет.{S} Мушки ме се не тиче.{S} Слабо водим рабош о њему.{S} Али женски, женск 
 или ново!</p> <p>Што се луксузне ношње тиче, нећу много да говорим.{S} Тог зла бивало је и за  
 „За тебе мора бити мртав, па шта те се тиче његово мишљиње о теби?{S} Што буде горе мислио, ти 
, што „баца“ није могао са „секом“ да — тичи.</p> <p>Тетка је далеко изашла пред—а—ме.</p> <p>— 
предвари ме „баца“, подржавајући устима тичије пипкање а рукама лепршање.</p> <p>Сад ми друго н 
ао обично пред подне — стишало.{S} Осим тичијег цвркутања, продирало је сад још кроз ваздух тек 
кужави ти један цветак или ти се поболи тичица, па већ се питаш: да није с твоје кривице?{S} А  
> <p>И ја и Милан играсмо се неко време тичицама.{S} После их старка опет метну у кавезе, заден 
ила је кавез Дамјана и Дамјанке.{S} Обе тичице јој слетише на груди, па се стадоше лепршати и п 
 у сваку по парченце шећера.</p> <p>Чим тичице опазише шећер, удесише неку пријатну арију: тек  
јка радо учинила радост са једном таком тичицом; само кад ми неби биле тако одане!{S} Овако ће  
 стадоше умиљавати; завидљиво гледећи у тичицу на њезини груди.</p> <p>— Видите суревњивост мог 
 преко чела.</p> <p>Настала је несносна тишина.{S} Да је прекинем, механично сам питала:</p> <p 
опет у парку.{S} Око мене беше необична тишина.{S} Сав велико-варошки жагор: хука, звиждукање п 
беху самном овладали.</p> <p>Ту свечану тишину проби гласић малога Милана:</p> <p>— Цицико, куц 
невник.{S} Давно сам опазио да те нешто тишти.{S} Ниси ми се хтела одати, но случај ми је помог 
ности према другоме,“ рекла је старица, то ми беше доказ, да имам посла с поштеном женскињом.{S 
на, па да не прави сметње.</p> <p>Боже, то нисам ни мислила! одјекну ми у души, а ваљда и са ус 
у сечењу.{S} Није ми дала.</p> <p>— Не, то ћу ја урадити, говорила је.{S} Ко зна хоћу ли још ка 
ако рушити своју срећу за рад дужности, то је истина!</p> <p>Старица уздахну и заћута.</p> <p>И 
е радовала, кад је видила рођаку!{S} О, то никад нећу заборавити.{S} Па и сирота рођака још дос 
ебања неби била човек.{S} То није грех; то је на карактерном човеку врлина; показује уз разум и 
ја моја ћерко, игра ту главну улагу!{S} То двоје одређују шта је лепо, шта ли не.{S} Зато и тре 
друге, било би испод достојанства...{S} То ми зацело не би ни она допустила.{S} Та за Бога! — Д 
 како да сам чезнула за том руком...{S} То је видите узрок, а не хладно срце.“</p> <p>Старка ућ 
омене.</p> <p>И ја сам много патила.{S} То нека ти је утеха.{S} Али сад је све прошло.{S} Дужно 
жавам, да сам му већ сад симпатична.{S} То би дошло тек доцније, кад би почео примати утиске и  
Хвала, не хвала, смејала се старица.{S} То је тако било од кад је, и биће довека.{S} Права љуба 
тила да љубим човека млађег од себе.{S} То се није слагало с моји назори.{S} Али све бадава; ја 
ако ће ме тек гроб од њих раставити.{S} То су једина створења, која ме још воле...</p> <p>— Зар 
>„Без тога колебања неби била човек.{S} То није грех; то је на карактерном човеку врлина; показ 
едица је браколомство и самоубиство.{S} То видите, мени изгледа врло себично. „Не ћу да живим,  
је што тако говорим, рече она тужно.{S} То показује добро срце или непознавање света. </p> <pb  
године провео је два месеца на дому.{S} То време беше мени и Даници најмилије; једва смо чекале 
шта си машамода, па отвори трговину.{S} То сам ја и мислила, кад сам те дала изучити.{S} Сирота 
 <p>„Милане, иди кући жени и детету.{S} То ти је дужност; а они те и већма воле, него ја.{S} У  
p> <p>„Што ћутиш?{S} Реци, да хоћеш.{S} То није грех: жени ћу оставити сво добро моје.{S} Она ћ 
{S} Еквипаж и вранци, кадифа и злато, — то јој је сва жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте, ћерко мој 
 сама, почела сам плакати.{S} За што? — То нисам знала: само је тако морало бити; срце ми је ки 
рила ме тетка. </p> <pb n="158" /> <p>— То ће те тешко вечерас чути.{S} Има још доста.</p> <p>— 
ђеље. (било је „дивотиздање.")</p> <p>— То су песме Јована Јовановића, нашег узор песника.</p>  
и велика дама, па бива свашта.</p> <p>— То се може свакоме десети и поред најбоље пажње и надзо 
.{S} Друго вам не умем казати.</p> <p>— То је баш ко с Димитријем Обрадовичем.{S} А је ли бар о 
ивим, кад га немам и кад нисам сретна!“ То истина говори очајање, али више и чешће лакоумље и с 
ме од себе.</p> <p>— Шта је то „нешто?“ То ме интересује.</p> <p>— Видим вам из очију.{S} Но то 
 и у круговима, у којима је одрастао, а то све болело би га, кад би први љубавни занос прешао;  
и ја мислила, рече она, оборивши очи: а то је и цела истина; само је зло, што после таки ум и т 
роз завесу на врати продире светлост; а то њему квари сан.</p> <p>Учинила сам јој по вољи; била 
 и срца треба да веже мужа и жену.{S} А то полско сродство лежи поглавито у сличности карактера 
ам читала; а и откуд?{S} Ја сам стара а то је млађи човек.{S} Кад сам била млада, радо сам чита 
.{S} За то сам незгодна јунакиња.{S} Да то будем, требала сам се убити или поклизнути......{S}  
 мираза?...“</p> <p>— Но, но, дабоме да то не сме фалити.{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па зар сам ј 
ем љубити од туђа момка. 0сећала сам да то није више братинска љубав, а невеста ни вереница још 
де припомоћ.</p> <p>Лепим није хтео, за то је суд решио 10 фор. месечно.{S} Могла сам добити и  
рила је она.{S} Ја сам је и дворила; за то ми је оставила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је то 
штајте.{S} Лепо је бити попадија.{S} За то ми будите захвални, па га држите за јаку.</p> <p>„Хо 
ништа више! (Ја) нисам била така.{S} За то сам незгодна јунакиња.{S} Да то будем, требала сам с 
угу требало ми је што више посла.{S} За то сам одмах отворила на своју руку радионицу и трговин 
есту, па неби хтели да је уступе.{S} За то су дошли чак овамо:{S} Треба им готовине; иначе има  
остало, привуће их тек постепено.{S} За то и нећу да уображавам, да сам му већ сад симпатична.{ 
ма сам рекла, да сам се давно решила за то, а сада сам добила журан позив од те и те фирме.{S}  
анпут не дође две недеље; било ми је за то време некако чудно и тешко.{S} Питала сам и Душана,  
ма, да тако мора бити.{S} Зар сам је за то одхранила да ми сину убије срећу!“</p> <p>„Али мајко 
л ходите унутра.{S} Ваљда се не ћете за то наћи увређени?{S} Нисам рђава, ако сам сирота!{S} А  
/p> <pb n="141" /> <p>— Ал погреб ће за то бити величанствен?{S} Питаше тетка.</p> <p>— Као оби 
 ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, што сам овако остала.{S} Уседелицу свет обично исме 
 својега мужа, а често и својим, тек за то, што у својој чапљастој охолости уображавају, да су  
 предпостављају лошију од тебе, само за то, што је удата!{S} Баш као да је брак чистилеште свак 
јадишу га жутом репом и сафраном, ал ја то осетим по мирису, па волим платити новчић два више,  
 зна шта сам претрпила док сам написала то неколико хладни и равнодушни речи!</p> <p>Да заборав 
p>Сва сам се стресла, кад сам прочитала то писмо.{S} Дакле с његове стране је љубав а с њене те 
а?!{S} Уздахнула сам, кад сам прочитала то писмо.</p> <p>Одговорила сам му овако:</p> <p>Прашта 
е у Америку.</p> <p>Мирно сам прочитала то писмо, мирно сам га оставила међу друга; само ми је  
за оно време, богатој библиотеци.{S} На то ме је свикао сам теча; у данима одмора и слободним ч 
у ти ни љубавника убити; немам права на то, а зацело и није — један!...</p> <p>„Ми—ла—не!“ прош 
 господско одело.{S} Бајаги, гони је на то материнска дужност.{S} Јадно појмање дужности!{S} Пи 
азала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и свој разлог.</p> <p>За 
 зачуђено погледала.</p> <p>Он би ми на то за тренутак топло погледао у очи а за тим брзо обори 
е само своје прошлости, а стара сам; па то је.</p> <p>У том захукта другом страном перивоја јед 
ла очију; била сам збуњена.</p> <p>„Шта то везеш?“</p> <p>„Теби кошуљу,“ одговорила сам не погл 
и га.</p> <p>„Па зашто златом?{S} Досад то нисам носио.“</p> <p>„Мајка тако хоће; биће ти венча 
ја га тако волим!“</p> <p>„Прећи ће све то.{S} Ни љубав није увек вечита, тешила сам је.“</p> < 
м чистотом.{S} Увек ми се чинило, да је то моја <hi>прва</hi> и једина љубав.</p> <p>У оба случ 
ешто више“ од дотичних.{S} Дабоме да је то глупост, ал мрежа глупости је велика, па често хвата 
итала сам радознало.{S} Знала сам да је то била Данка.</p> <p>— Дошла је, таман да јој очи скло 
 ја.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чија је то песма, но она настави:</p> <p>— Добра и оштроумна де 
ote> <p>Старка заћута.</p> <p>— Чија је то песма? питала сам је после неколико тренутака.</p> < 
, а она ми је била у памети.{S} Била је то чудна појава за мене.{S} Није се запослила „вечитом  
у лице јој учини да устанем.{S} Била је то жена у дубокој старости, а смешила се у моменту кад  
вила сав свој „веш“ и одело.{S} Била је то честита и добра душа.{S} Није сирота дуго лежала; са 
, да се њих двоје радо гледе, но она је то до сад увек одрицала.)</p> <p>Чим се венчамо, отпуто 
е био у правом смислу младалачки, па је то на први поглед смешио и чудновато одударало од оштри 
бав код таке врсте матера.{S} Сујета је то, моја ћерко, и више ништа.{S} Хоће заједно са децом  
 би дошле саме од себе.</p> <p>— Шта је то „нешто?“ То ме интересује.</p> <p>— Видим вам из очи 
 које су нама биле непознате.{S} Кад је то видео; доносио нам је и слао место играчака различит 
о сам их донде имала...</p> <p>— Кад је то природан закон, отпочела сам најпосле, нашто онда то 
тога често и неповерљива.</p> <p>Кад је то видео, хтео је све жртвовати.{S} Но тада је било кас 
 куда сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинила неком природном искреношћу и неусиљеном учтив 
моле, да јој мртвој опростим.{S} Све је то чинила из превелике љубави према својој деци.{S} А о 
 моменту кад сам је погледала; па ме је то збунило.{S} Држала сам, да није сасвим при свести.{S 
ма мени много хладнији.{S} Најпре ме је то болело, после сам тек видила, да је баш та хладноћа  
 њојзи њезина спољашњост.{S} Сада ми је то шупље шаренило досадно а живот несносан.{S} Живим са 
ође собом понела.</p> <p>— Каква вам је то књига?{S} Како је лепо увезана, као еванђеље. (било  
>Примила сам понуду.</p> <p>— Ко вам је то?{S} Зацело брат?{S} Па морате ми и ваше име казати.{ 
S} Ни руковали се нисмо, а иначе нам је то био обичај.</p> <p>Дужност ми је била, да га запитам 
није њега, да ме препоручи..{S} Учен је то човек, ал је потрошио много на школе.{S} Отац му, да 
 Доситејевих допуштао читати.{S} Био је то Мразовићев „<title>Поучителни магазин за децу</title 
 по скамија, протре очи и викне: „Ко је то на среди, нек продужи даље?!“ Тако је видиш било, а  
еменитошћу скопчану?</l> <l>Грех ако је то желити,</l> <l>Ја сам онда црни грешник,</l> <l>Не т 
е баш милило живити.{S} Знам ја како је то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се засијаше у очим 
з успеха.{S} Све што си успела, само је то, да те сад љубим још већма, а љубићу те и до смрти!{ 
— које сам ја усрећила!</p> <p>Зашто је то тако? — Је ли морало тако бити? — Савест ми је чиста 
 и прецењује своју моћ.</p> <p>— Зар је то занос?{S} Зар човек не љуби у животу тек једаред?{S} 
 је живот отрован.{S} Доказ томе већ је то, што ниси пошла мојим путем...{S} Преклињем те, опро 
p> <p>— Ништа, ништа, храбрила ме; није то тајна.{S} Сме свако знати; само немојте за мога живо 
сам га неприметно узео и прочитао; није то била проста радозналост, већ нада, да ти можда могу  
коракне кораком права напретка?{S} Мене то интересује.</p> <p>— Пре свега треба праве воље за б 
о исто љуби и чисто се чудила, како пре то увидила нисам.</p> <p>Постала сам и према њему збуње 
S} Зар ти није већ дневник казао, да се то море хоће и код мене да узбурка и колеба?“</p> <p>„Б 
врати прислушкивала, а мајка неће да се то зна; још сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и баб 
вечности.</l> </quote> <p>— Како вам се то допада? питала ме је радознало.</p> <p>— Тако, да би 
нда је дуго морао чекати.</p> <p>Што се то „мој мали филозоф“ дао у посао, кад ми не одговара,  
о и то, само стрпљења сека-Мацо, све ће то доћи на ред; само док почнем седити...</p> <p>— Ето  
 беше моја другарица.</p> <p>Тежак беше то тренутак, много тежи и од онога, кад сам се с Милано 
а своје деце ни блиске родбине.{S} А уз то има велику титулу а мало — новца; приповедао нам јед 
 тако остала.{S} Доста да ниси удата, и то је довољан разлог, да с неким презирањем о теби гово 
ала, спалила је ту у камину.{S} Каже, и то јој покојница наручила.</p> </div> <!-- </div> --> < 
ељ.{S} Да је требало живот жртвовати, и то би била за њу радо учинила, тако сам је од тога часа 
вину шешира и радњу женског одела.{S} И то сам у Бечу изучила.{S} Радња ми је добро ишла, те не 
гледају, као неке накићеве лучице.{S} И то већ показује неку материнску љубав и старање о деци! 
е само знати, да нећу да се женим.{S} И то ће бити цела парада.“</p> <p>Тај предлог заболео ме  
 више светлости и изглед на улицу.{S} И то нешто вреди.{S} Олакшава ми самоћу.{S} Оне друге соб 
је патња није кадра сломити.</p> <p>— И то је само доказ, да таке реткости треба тим више штова 
о се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и то Душан — “</p> <p>Свршити нисам могла, пала ми је на  
р увек непокварена и чиста.{S} Сад је и то друкчије.{S} Сад и момак од 17—20 година не тражи же 
оће усмено да ми одговори?{S} Моћи ће и то; скорим ћу дома.{S} Ове године ћу свести ферерије на 
га умирим.“</p> <p>„Знам.{S} Али знам и то, да сам несретан; преварен и да љубим тек тебе.“</p> 
говом или њезином?</p> <p>Дознала сам и то.{S} При крају године писала ми Даринка измећу остало 
 прочитати.</p> <p>— Е да, иде полако и то, само стрпљења сека-Мацо, све ће то доћи на ред; сам 
луд био да крати себи пријатну забаву и то „света ради!“ Зар не пролази и сунце кроз каљава мес 
ти да је упитам.{S} Чинило ми се, да би то питање читаву „историју“ за собом повукло, а одкуд м 
њ; за тим ми опет приђе.</p> <p>„Остави то,“ рече узевши ми ђерђев из руку; „још ми та кошуља н 
ужност, дужност према другоме.{S} Је ли то грех, незнам.{S} Нећу ни да испитујем.{S} Доцне је,  
 необична и смеју ми се.{S} Но јесам ли то заслужила?{S} Јесам ли?</p> <p>Догађаји и дела нек г 
у први мах, да ћу умрети, полудети, али то не би ни једно; била сам млада и душевно снажна.{S}  
 да га запитам, где је за толико, па ни то нисам могла; осећала сам, да би ме глас одао.</p> <p 
нутака могла сам рећи:</p> <p>„Зашто си то чинио?!“</p> <p>„Зашто? понови гробовским гласом он. 
: дали и ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти то ниси увидио?“ шапутала сам узбуђено ја.</p> <p>„Јеса 
ако десило!“</p> <p>Јецала сам читајући то писмо:{S} Жао ми је било жене, која је из љубави пог 
које је мајка такође имала.{S} И ја сам то радо читала, али су ме и друге ствари интересовале;  
рују своју децу сваки дан.{S} Па зар им то никад не пада на памет?{S} Зар се не страше муке и к 
свршила та тема.</p> <p>Ја сам мећу тим то и чекала.{S} И Милана и Боривоја била сам већ забора 
а, сека-Мацо!</p> <p>— Бог с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом месту,  
 са станице одма сњим у гробље.{S} Тако то бива, кад човек нема своје деце ни блиске родбине.{S 
меју.</p> <p>„Па што се смејеш?{S} Тако то бива.“ рекла је Даница и почела ме утврђивати да је  
истински поштење и искреност, љубиће мо то и онда, кад носилац тих врлина у гроб сађе; љубимо л 
 о њему.{S} Али женски, женски!{S} Само то чудо и покор да видите!{S} Кад-кад се само чудим и к 
дреши нас од праве љубави, често нећемо то да увидимо ни да признамо.{S} Обмањујемо сами себе,  
ава „полемика“ о овој или оној теми, но то је ређе бивало; обично смо се у назори слагали; те ј 
ује.</p> <p>— Видим вам из очију.{S} Но то ћу оставити за други пут.{S} Иначе ме други пут неће 
м је увек донео по какву играчку.{S} Но то нас није толико веселило колико његово приповедање о 
S} Лака на смеју, као и на плачу.{S} Но то ваљда није грех, јер сам поред свег тог остала чиста 
 Она хоће да има љубљену особу пошто по то; па руши све што јој је на путу; брак се ту гази нот 
ове и решетам ову или ону кућу, као што то чине многе токорсе даме и матере читаве породице.{S} 
а нисам побегла; нисам имала снаге, јер то беше последњи загрљај.{S} После неколико тренутака ј 
а још остала, али код тетке се обично у то доба вечерало па ми се ваљало журити.</p> <p>Опрости 
 смирене муштерије...“</p> <p>„Какве су то белешке? читај, бар да чујем.“</p> <p>„С драге воље; 
змишљотина, већ права истина.{S} Све су то разлози, због којих се већина жени и основи брачне с 
љда си могла једног изабрати.{S} Све су то ваљани људи и згодне партије.“</p> <p>„Чекам да дора 
а се да их разумем; видила сам, да течу то весели; а за сироче нема веће среће, него кад може д 
 док нисам са ужасом увидела, да је баш то само прегоревање и брига а њему — љубав.</p> <p>Срце 
 срце.“</p> <p>„Топло срце.{S} Коме још то треба?!“ узвикнула сам у нехотице.{S} Сетила сам се, 
ла, да би старицу новчано радо помогла (то допуштају „госпоцка“ правила...) али да посетим баба 
l>Не издува чега немаш!</l> </quote> <p>То сам научила од газдаричине девојчице.{S} Учила за ис 
ћао, али се учинио да не види...</p> <p>То ми је било доста.{S} Душу су ми растрзале страшне му 
лабо усрећује и да му је немила.</p> <p>То ме је болело.{S} Док сам се савлађивала, тежио је за 
мице показала гора но што јесам.</p> <p>То је трајало, све док нисам са ужасом увидела, да је б 
ством, уништила сваку човечност.</p> <p>То је моја историја.{S} У колико сам грешила, не могу с 
ну и замишљено гледаше у даљину.</p> <p>То је заголицало и моју радозналост.{S} Желила сам чути 
добро своме зету а њиховом сину.</p> <p>То ми се није допало, али деца се волела а родитељи не  
последњи лист свога дневника...“</p> <p>То је било пре две недеље...“ А румен стида суну ми у л 
е треба?“ узвикнуо је дрхћућим гласом, „то ти хоћеш да знадеш?“ Знај дакле. — Застао је и погле 
н, па зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То би их било неколико туцади?“</p> <p>„Толико не, ал ј 
сећала сам, да би ме глас одао.</p> <p>„То је зацело наруџбина?“ рече он, показујући на шешир ш 
си дете, да те држим на крилу!“</p> <p>„То и не тражим; само хоћу и морам ти казати; да немаш п 
>— Зашто ми ниси казала; ишла би и ја с тобом, рече ми на то тетка.</p> <p>Рекла сам јој и свој 
цу донети.</p> <p>— Секо, баца неможе с тобом тичати; боле га ножице! — рече ми мали Милан.{S}  
 и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом радо разговарала, онако, као некада; можда не би  
утао је пламтећим оком. „Остани, имам с тобом да говорим.“ Па ме ухвати око паса и пољуби у чел 
е ношње тиче, нећу много да говорим.{S} Тог зла бивало је и за мог младог доба, али шта велите  
ојност ми је задржала језик од из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и не чудите! рече она.{S} Ја са 
те...</p> <p>Згрозила сам се од призора тог и покрила лице рукама.{S} Он их нежно скиде и загле 
овако, нешто са дужности а нешто баш са тог топлог срца и поноса.</p> <p>Дужност ме је често пр 
 то ваљда није грех, јер сам поред свег тог остала чиста.{S} Верујте ми, тешко сам грешила.{S}  
воље фрајлице.{S} Ал она се отселила из тог кварта.{S} Баш пре, кад сам била на пошти, питам јо 
>— Тако, да бих волела, да су сви мушки тог мишљења! ...</p> <p>Засмејала се некако чудновато,  
асилна смрт оставља за собом трагове, а тога није смело бити; била би неблагодарност према мајц 
ше осетљива?{S} Душан ме увек кори због тога.</p> <p>Није ми одговорио, само ме гледао.</p> <p> 
а куварица, љутила се до душе увек због тога.</p> <p>— Боже, боже, фрајлице, ала сте непрактичн 
у клици.{S} Зар сам се један пут за рад тога пред њиме хотимице показала гора но што јесам.</p> 
себи лека. </p> <pb n="169" /> <p>Зарад тога дошла сам и амо у Т., чула сам за овдашњег ваљаног 
ајбоље је гошћење.</p> <p>Дабоме да сад тога нема.{S} Чујем каква је сад мода.{S} Усили се, па  
ше толика свота знатан капитал.{S} Сљед тога ретко беше недеље а да није на моји врати закуцао  
аљда да је отерам.{S} Али све заман; од тога тренутка знала сам и осећала, да Милана не љубим т 
n="154" /> <p>Дотле сам била дете, а од тога тренутка девојка.{S} Већ прво писмо Миланово, што  
била за њу радо учинила, тако сам је од тога часа заволела.</p> <p>Помајка ми беше удовица, а и 
>Он је оборио очи и уздахнуо.</p> <p>Од тога доба није ми изјављивао љубав речима, али је сваки 
мужевљев џеп, па има шта да црпи! — Где тога није, дере му кожу с леђа, да накити своју душевну 
 често темељ туђој несрећи.{S} Где није тога било, ту је опет требало вршити дужност, дужност п 
е.</p> <p>Опремила сам се за пут, а пре тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула да одлазим 
ка настави опет:</p> <p>— Било је и пре тога гада и трулежи, али у много мањој мери, Дешавало с 
и ме својој деци.{S} Но ми смо се и без тога брзо сродили.{S} Ја и Даница немогосмо бити ни тре 
рема вама учиниће да га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лакше и к 
 мене да узбурка и колеба?“</p> <p>„Без тога колебања неби била човек.{S} То није грех; то је н 
моју чистоту онако лабава била.{S} Но и тога је давно нестало, па буди миран и сретан!</p> <p>Д 
ературом.{S} Сви дечији писци и песници тога језика, беху заступљени у нашој девојачкој библиот 
 и једним и другима подједнако...) Осим тога беху сви прозори отворени и светињом начичкани.{S} 
о добра толико зла и напрасита.{S} Осим тога је била веома славољубива и поносита.</p> <p>Но ни 
домаће и ручне послове.{S} Мене је осим тога дала изучити и машамодлук, модистлук. „Сироче си,  
, да му се нисам исповедала, него место тога отпочела какву згодну шалу, држећи, да је смешно и 
ично одата.{S} Доцније сам видила, да с тога што је волела Душана, надала се сиротица да ћу пос 
имала; али љубав је најосетљивија, па с тога често и неповерљива.</p> <p>Кад је то видео, хтео  
моју примедбу и тужно додала.</p> <p>„С тога ћу пропасти.“</p> <p>Природа јој беше доиста загон 
љуби у чело.{S} Но опет ми је нашла још тога дана кола за *.</p> <p>Кад сам полазила, Даница се 
зи не нађох оне — морске логике.</p> <p>Тога вечера сам раније потражила своју сабу.{S} Рекла с 
војка удала без љубави према момку; али тој погрешци су обично родитељи били узрок; млада срца  
о електрисан застао ми поглед на адреси тој.{S} Познала сам рукопис — Миланов.</p> <p>Задрхтала 
бави.{S} Остала сам да живим, но у кући тој дуже остати нисам могла.{S} Земља је чисто горела п 
ђаџише госпођа Н. Н., сва је сретна и у тој срећи поверљиво ми додаје: да момак можда неби доша 
ову или ону кућу, као што то чине многе токорсе даме и матере читаве породице.{S} Често мислим  
шку, па искали срце на онима, што их је токорсе угостила.{S} Тако се кућа не кући.{S} Тако се р 
а у свету, <pb n="142" /> да се по неке токорсе образоване, отмене „даме“ стиде на улици пружит 
ни! говорила је често она.{S} Дошли сте токорсе у госте, па све књижурине вучете с вама.{S} Ту  
аде, разуме се у шајну.{S} Но тада беше толика свота знатан капитал.{S} Сљед тога ретко беше не 
оју дужност.“</p> <p>Ужаснула сам се од толике одлучности и употребила сву своју снагу и говорн 
озбиљно; већ реци, шта чекаш?{S} Измећу толиких ваљда си могла једног изабрати.{S} Све су то ва 
 загонетка.{S} Колко је била енергична, толико нестална, колико снажна толико слаба, а колико д 
ота рођака још доста млада лепа женица, толико је плакала за њом, да сам мислила, поболеће се.{ 
 две хиљаде да се запопи.{S} А ви рано, толико зацело имате?{S} Па га сад не упуштајте.{S} Лепо 
S} Мислиће те да сам каква „чегртаљка“; толико вам говорим.{S} Чудно ми је и самој.{S} Кад-кад  
акон, отпочела сам најпосле, нашто онда толико моралисање?{S} На што уздизати сталност и вернос 
пред—а—ме.</p> <p>— Где си, девојко, за толико?{S} Да вам се није што десило? питала је она бри 
ст ми је била, да га запитам, где је за толико, па ни то нисам могла; осећала сам, да би ме гла 
а у својој постељи.</p> <p>Шта си узела толико плакати?“ шапутала јој мајка, но доста гласно; п 
ергична, толико нестална, колико снажна толико слаба, а колико добра толико зла и напрасита.{S} 
ико снажна толико слаба, а колико добра толико зла и напрасита.{S} Осим тога је била веома слав 
нео по какву играчку.{S} Но то нас није толико веселило колико његово приповедање о страном све 
ити из куће, у којој сам толико среће и толико туге доживела!</p> <p>Падало ми је на ум и самоу 
ге собе гледе у ходник, немају зрака ни толико, рече старка, кад нас је у собу увела.</p> <p>Пр 
ења дошао на три хиљаде.{S} Па ако имам толико, да се свршава.{S} Иначе мора казати свекру, јер 
ало ми је полазити из куће, у којој сам толико среће и толико туге доживела!</p> <p>Падало ми ј 
опростите, што сам вас својим бенетањем толико задржала.{S} Бар ће те се кадгод сетити фрајла-С 
ми лист.{S} Невидим добро; ситна је, но толико сам назрела.</p> <p>— Јесте мајко, лист је полит 
То би их било неколико туцади?“</p> <p>„Толико не, ал једно туце још је на реду.{S} Јели по вољ 
аши, па ма иначе како да сам чезнула за том руком...{S} То је видите узрок, а не хладно срце.“< 
 што сам га читала.{S} Прочитала сам на том листу: „Застава,“ па видим, да сте и ви Српкиња.</p 
Спољашња лепота?{S} Шта ви разумете под том лепотом?{S} Кинез стеже својој ћерци ногу, да би је 
 себичних, на и неморалних жеља баш под том фирмом сакрива!{S} Та зар је један, који се оженио  
је добро и чисто.{S} Намажите комадић и том малом.{S} Из ваше руке радије ће јести. </p> <pb n= 
уби,“ гласио је он.{S} У души ми је при том било некако топло; срце ми је живље почело куцати,  
. — Застао је и погледао ми у очи.{S} У том погледу се јасно огледала — љубав.</p> <p>Срце ми ј 
ије слагао с оним старачким лицем.{S} У том погледу лежала је нека младалачка живахност, помеша 
 ми опрости, утврдила га је још већма у том погрешном мишљењу.</p> <p>Мислила сам у први мах, д 
 зарад дужности према другима.</p> <p>У том закуца неко на вратима.</p> <p>На старично „слободн 
шлости, а стара сам; па то је.</p> <p>У том захукта другом страном перивоја један жељезнички вл 
рока, погледала сам је и опет.</p> <p>У том старка подиже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било с 
рлатана у свету више но икада!</p> <p>— Томе није крива школа ни метод, већ домаће васпитање и  
вет и каквих је људи у њему.{S} Теча се томе радовао; био је сретан што ми је отворио очи, да ј 
!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се томе надо!{S} Ал ходите унутра.{S} Ваљда се не ћете за  
.</hi> </p> <p>Јадна мајко, је си ли се томе надала, кад си своју погрешку сину одала?!{S} Узда 
„Љубав се изнудити не може, а ја сам се томе могао надати још онда, кад си од мене побегла у вр 
, али и твој је живот отрован.{S} Доказ томе већ је то, што ниси пошла мојим путем...{S} Прекли 
 тек било измучено и успавано.{S} Доказ томе је, што сам у животу још двапут љубила, истим жаро 
деално створење, ексцентрична биљка или томе подобно.{S} Данашње, модерне јунакиње друкчијег су 
ре читаве породице.{S} Често мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим, а после мислим: 
е једите, а после ћу вам казати, како о томе мислим.{S} Ви слабо једете! рече она, нудећи ме.{S 
кинем, механично сам питала:</p> <p>„По томе би ја била њежна.{S} Зар ти не налазиш да сам суви 
ом смеле писма писати; а ради веџбања у томе и у немачком језику, захтевао је, да преведемо и п 
ита човека.{S} Изузетака је да боме и у томе.{S} Но будите уверени, да су таки људи у самој ств 
 у папир и метнула крај стола.</p> <p>У томе изби на сахату шест.{S} Радо бих била још остала,  
екла сам недижући очију и тако одлучним тоном; да сам се сама тргла од њега.</p> <p>„Вечита заг 
.{S} Куцало је топло и моје срце, можда топлије, но стотину других, а остала сам овако, нешто с 
писму јада, тек да ми нанешену неправду топлим речима олакша.{S} Та он је био мушки, па ако је  
иморала, да своју срећу туђој жртвујем; топло срце није хтело да купује љубав, или само да љуби 
а.{S} Не, ћерко није тако.{S} Куцало је топло и моје срце, можда топлије, но стотину других, а  
рном човеку врлина; показује уз разум и топло срце.“</p> <p>„Топло срце.{S} Коме још то треба?! 
дала.</p> <p>Он би ми на то за тренутак топло погледао у очи а за тим брзо оборио поглед и збуњ 
о беше додато:</p> <quote> <l>Имала сам топло срце,</l> <l>Поред свести здраве;</l> <l>Гадила с 
он.{S} У души ми је при том било некако топло; срце ми је живље почело куцати, но тек за тренут 
је свет.{S} Али данас ми је опет некако топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с педесет година  
оказује уз разум и топло срце.“</p> <p>„Топло срце.{S} Коме још то треба?!“ узвикнула сам у нех 
о, нешто са дужности а нешто баш са тог топлог срца и поноса.</p> <p>Дужност ме је често примор 
је тужно.{S} У њезиним очима не беше ни трага од туге.{S} За цело јој не беше жао живота.</p> < 
, чула сам, да су на брзо обоје свршили трагично.{S} Из славољубља и жудње за богатством, лаћа  
 смешио и чудновато одударало од оштрих трагова преживелих година, што јој на лицу беху исписан 
о.{S} Али насилна смрт оставља за собом трагове, а тога није смело бити; била би неблагодарност 
е прохте смејати.{S} Нисам ишла обичним трагом — стазом утрвеном, па сам им необична и смеју ми 
е царевине и Јевросиме мајке, пошле тим трагом!{S} Јевросима учи свога сина, краљевића Марка, д 
а и девојке можеш на прсте избројати да траже у мужу ваљан карактер и верна разборита друга.{S} 
мислите о мени?</p> <p>Оборила сам очи, тражећи згодна одговора.{S} Збунило ме њезино питање, а 
јел те?{S} Али и они мене воле, а љубав тражи одзива.{S} Па и правичнији су од људи ...</p> <p> 
чије.{S} Сад и момак од 17—20 година не тражи жену, већ новац. — Није у реду што ћу пред вама,  
ам добро читати научила, а после сам је тражила и у течиној, за оно време, богатој библиотеци.{ 
ш своје имала, претворила сам у новац и тражила себи лека. </p> <pb n="169" /> <p>Зарад тога до 
 купује љубав, или само да љуби, већ је тражило у истој мери одзива; а понос ми није допуштао,  
 <p>— Хвала, сека-Мацо!{S} Кад дођем да тражим младожењу, послушаћу вас.{S} Сада још нећу.{S} Д 
 да те држим на крилу!“</p> <p>„То и не тражим; само хоћу и морам ти казати; да немаш право што 
к сам се савлађивала, тежио је за њом и тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сваку изјаву.</ 
ех шта ми је,</l> <l>Или је грех правду тражит,</l> <l>За све друго мало марит?</l> <l>Или је г 
ње.{S} Од ње несме нико — па ни писац — тражити да уме мислити.{S} Она је обично тако безазлена 
чем искушењу не подлежу.{S} Па шта могу тражити од неразумне животиње?!</p> <p>И ја и Милан игр 
 сам још један поглед на кућу, па пођох тражити тетку.</p> <p>Нашла сам је с неким познаницима  
 Аполона и Дијане.{S} Обе тице очевидно тражише излаза из свога кавеза.{S} На њиово лепршање, д 
ос и љубав борила се у мени.{S} Дуго је трајала борба та, док једног дана не дође до очајања.</ 
ла, те дођох њима у кућу.</p> <p>Док је трајало новца од касније зараде моје поштовали ме, али  
оказала гора но што јесам.</p> <p>То је трајало, све док нисам са ужасом увидела, да је баш то  
оносити.{S} Такова љубав је и трајнија; траје и онда, кад једра плећа љубљене особе спадну и ка 
помоћи од — така савезника?!</p> <p>Док траје новца, левентују обоје и сносе се, нестане ли га, 
пољашњу, она ће нас заносити до год нас траје, па и онда, кад љубљене особе већ не буде.{S} Сам 
 и срећу доносити.{S} Такова љубав је и трајнија; траје и онда, кад једра плећа љубљене особе с 
ладнији.{S} Кад сам га питала за узрок, тргао се, погледао ме испитујући, а за тим уздахнуо, из 
е ни мрве љубави за тебе.“</p> <p>Он се тргао, гледећи ме зачуђено.</p> <p>Оборила сам очи.</p> 
Тек кад ме хтеде привући својим прсима, тргла сам се и уступила корак натраг.</p> <p>„Милане, б 
м особама?! узвикнула сам, да се старка тргла.{S} Хвала, на таквој љубави!</p> <p>— Хвала, не х 
у и тако одлучним тоном; да сам се сама тргла од њега.</p> <p>„Вечита загонетко!“ узвикну он, п 
угу, злоћу и лукавство, небих се зацело тргла.{S} Овако је била — необична.</p> <p>— Политика,  
ох у својој машти, беше — Милан.</p> <p>Тргла сам се од те мисли и махнула руком преко чела; ва 
, попин син из оближњег места.{S} Он је трговац а ја машамода, па је баба Мара, његова тетка а  
p> <p>10. март године 18...{S} Проси ме трговац из * По изгледу ваљан и честит човек.{S} Провођ 
сам сматрала за нешто светије од обичне трговачке спекулације, па је ли чудо што се не хтедох б 
ше, па шта ће те више?{S} Прави вашар и трговина!{S} Често бих таки брачни пар споредила са две 
од поштене бабадевојке, која се грозила трговине са срцем и гадила пољупца — без љубави.</p> <p 
дмах отворила на своју руку радионицу и трговину шешира, где сам са две девојке радила неуморно 
ој новац а вешта си машамода, па отвори трговину.{S} То сам ја и мислила, кад сам те дала изучи 
/p> <pb n="166" /> <p>Отворила сам опет трговину шешира и радњу женског одела.{S} И то сам у Бе 
 ми је дужност налагала да тако учиним; треба се у младости постарати за старе црне дане.</p> < 
уступе.{S} За то су дошли чак овамо:{S} Треба им готовине; иначе има девојака свуда.“</p> <p>„Х 
 Мене то интересује.</p> <p>— Пре свега треба праве воље за бољитак, па онда још нешто, а после 
е брзо поред богатије и лепше; само она треба да је паметна, да је благодарна, па да не прави с 
 какво је</hi>.{S} Сродство душе и срца треба да веже мужа и жену.{S} А то полско сродство лежи 
, које сам жарко љубила...</p> <p>„Коме треба?“ узвикнуо је дрхћућим гласом, „то ти хоћеш да зн 
 будите добри, па ми је донесите.{S} Не треба ми, ал нека је на окупу; ради других; мени није н 
имате и више, Знате, богатство је да не треба веће.{S} Свега доста, ал што човек више има, више 
ми ђерђев из руку; „још ми та кошуља не треба, па не квари те очи; већ је сумрак.“</p> <p>Устал 
е, смејала се старица.{S} Ко не ради не треба ни да једе.</p> <p>Милан никако да скине очију са 
стирући сто и спремајући ужину; само не треба претеривати.{S} Оно што се у кући нађе и искрен с 
 <l>Ја сам онда црни грешник,</l> <l>Не треба му опростити</l> <l>Заслужио је патити.</l> </quo 
еђују шта је лепо, шта ли не.{S} Зато и треба настојати, да се те две особине још у деци управе 
>— И то је само доказ, да таке реткости треба тим више штовати! прекидох је и нехотице ја.{S} Л 
S} Тако је с мајчинском љубављу, а тако треба да буде и код полске истинске љубави.{S} Свуда, г 
це.“</p> <p>„Топло срце.{S} Коме још то треба?!“ узвикнула сам у нехотице.{S} Сетила сам се, да 
е питају: која мати негује децу као што треба?{S} Мисли доста је учинила, кад им је дала живот  
л сирома мора; није поповски син, па му треба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви рано, толико 
де могу нанети несрећу и где ме више не требају...</p> <p>Помишљала сам: шта ће Милан мислити о 
 сам незгодна јунакиња.{S} Да то будем, требала сам се убити или поклизнути......{S} Ја......</ 
а.{S} Радњу нисам одмах хтела отворити; требало ми је одмора у сваком погледу.</p> <p>Тек што м 
} Но причекајте, да изађем пред вас.{S} Требало би времена да ме сами нађете.{S} Читав Лавиринт 
моја тетка беше већ давно под земљом, а требало ми је полазити из куће, у којој сам толико срећ 
прилици прави анђео избавитељ.{S} Да је требало живот жртвовати, и то би била за њу радо учинил 
је зараде моје поштовали ме, али кад је требало који новчић потрошити од онога, што сам им покл 
а сам и донела још цвећа. ма да ми није требало.</p> <p>Сад сам била мирнија.{S} Закључила сам  
 богата, а имао је и сина, више ми није требало, држала сам да се у писму јада, тек да ми нанеш 
мени кашта на памет, да би баш женскиње требало тако да се запита.{S} Радњом, енергичном радњом 
речма.</p> <p>— Па реците мајко, шта би требало женскиње да чини, да коракне кораком права напр 
о мушки и не почиње онде љубити, где би требало да поштује.{S} Тек мане, недостаци и слабост же 
м женскињом.{S} Друга каментара није ми требало.</p> <p>Дођох и у „жељезничку улицу.“ Из далека 
рећи.{S} Где није тога било, ту је опет требало вршити дужност, дужност према другоме.{S} Је ли 
ни речи!</p> <p>Да заборавим своју тугу требало ми је што више посла.{S} За то сам одмах отвори 
длук, модистлук. „Сироче си, па ти може требати“; говорила је чешће она.</p> <p>Милан је међу т 
 зрачак среће озари му лице, али тек за тренутак.{S} Доцније је у таким приликама бивао снужден 
це ми је живље почело куцати, но тек за тренутак; после ме обли румен стида; и свега нестане. „ 
ала ме смешећи се.</p> <p>Ћутала сам за тренутак.{S} Нисам одмах нашла згодна одговора.</p> <p> 
ено погледала.</p> <p>Он би ми на то за тренутак топло погледао у очи а за тим брзо оборио погл 
ше моја другарица.</p> <p>Тежак беше то тренутак, много тежи и од онога, кад сам се с Миланом р 
ди? омачеми се са усана, после неколико тренутака.</p> <p>— Шта да се ради?{S} Добро велите, ће 
рка уздахну и заћута.{S} После неколико тренутака настави опет:</p> <p>— Било је и пре тога гад 
мо неко време обадве.{S} После неколико тренутака, маши се она за лист, што сам га уз себе спус 
еше последњи загрљај.{S} После неколико тренутака је отпутовао.</p> <p>Писма су опет летила од  
/p> <p>— Да, настави она после неколико тренутака ћутања, човек осети потребе да се исповеди, а 
 то песма? питала сам је после неколико тренутака.</p> <p>— Моја.{S} Па и опет заћута.{S} И ја  
искрену пресуду?“ питаше после неколико тренутака.</p> <p>„Наравно.{S} Сад ме и боље познајеш.“ 
И ја сам дрхтала.{S} Тек после неколико тренутака могла сам рећи:</p> <p>„Зашто си то чинио?!“< 
да је отерам.{S} Али све заман; од тога тренутка знала сам и осећала, да Милана не љубим тек ка 
4" /> <p>Дотле сам била дете, а од тога тренутка девојка.{S} Већ прво писмо Миланово, што сам г 
одили.{S} Ја и Даница немогосмо бити ни тренутка једна без друге.{S} Милана смо опет обе волеле 
и!“</p> <p>„Сирото моје дете,“ рече она тренутно, па ме загрливши и пољуби у чело.{S} Но опет м 
лом сам хтела да се шалим.</p> <p>Он се трже.</p> <p>„Желиш ли искрену пресуду?“ питаше после н 
Она их руком убриса и настави:</p> <p>— Три дана пред смрт, молила је кућњег газду да телеграфи 
ма.{S} Ове године ћу свести ферерије на три месеца.{S} Већ сам вас жељан а могу учити и код кућ 
стадох богата „партија.“ Стајала сам на три хиљаде, разуме се у шајну.{S} Но тада беше толика с 
иности додаје: да је младожења дошао на три хиљаде.{S} Па ако имам толико, да се свршава.{S} Ин 
ју и од племићке крви, а не машамоду са три четири хиљаде.</p> <p>Да не изгуби наслеђе, предлаг 
S} Она је сирота девојка.{S} Шта је две три стотинице, а он може добити девојку с хиљадама!“</p 
870_C3"> <head>III.</head> <p>Прошло је три године.{S} Од негдашње жарке љубави према Милану ос 
 Радња ми је добро ишла, те не прође ни три године а ја постадох богата „партија.“ Стајала сам  
естра.</p> <p>„Имам каде.{S} Нема ми ни тридесет година.“</p> <p>„Нема ти ни тридесет година!“  
ни тридесет година.“</p> <p>„Нема ти ни тридесет година!“ узвикнуо је шогор зар ти хоћеш тридес 
година!“ узвикнуо је шогор зар ти хоћеш тридесету да дочекаш?{S} Ко ће те онда узети?!“</p> <p> 
ао; но зраци залазећег сунца, падаше на трном окруњену главу Бого-човека, и мени се чини, да ме 
а сам са собом и малог Милана, теткиног трогодишњег синчића.</p> <p>Путем сам и опет размишљала 
е тешко једно дете хранити.{S} Где једу троје, јешће и четворо“, чула сам говорити моју нову по 
тним кућама они прозори, што су равни с тротуаром, прозори обитаћих соба.{S} Дотле сам држала,  
тек једанпут!“</p> <p>Тако сам мислила, трудећи се да своје осећаје утишам и отерам те варљиве  
 Зар ти не знаш да си ожењен? рекла сам трудећи се, да га умирим.“</p> <p>„Знам.{S} Али знам и  
/p> <p>Молила сам је да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати.</p> <p>— Гостољуб 
 земљиште у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} Зато се с њоме и њезиним именом 
ма задубљивала и у сувопарније ствари и трудила се да их разумем; видила сам, да течу то весели 
<p>„Добар бранилац.{S} Али овог пута се трудиш без успеха.{S} Све што си успела, само је то, да 
ем сваки моралан гад а друштвом покор и трулеж!</p> <p>Старка уздахну и заћута.{S} После неколи 
израз.{S} Али кад се неки свет не стиди трулеж подрањивати, што би се ја стидела вама казати, к 
се ја стидела вама казати, какав је тај трулеж.{S} Јелте, да је тако?{S} Па ми не замерите!{S}  
тек оно излечити бар потоњи нараштај од трулежи, која све више хвата корена.{S} Често тако разм 
пет:</p> <p>— Било је и пре тога гада и трулежи, али у много мањој мери, Дешавало се, да је по  
едру па — хрче.{S} Тек на лупу од нашег трчања по скамија, протре очи и викне: „Ко је то на сре 
од мене; радије је у слободним часовима трчкала по другарицама или се склонила где год, па чита 
А како сам сама морала бих полудети или трчкати од једне до друге породице, да пренашам гласове 
, драго дете, па седите!{S} Ето видите, ту вам ја живим.{S} Доста је влажно, ал' бар има више с 
та, на остане чисто?!{S} Тако се ћерко, ту обично мисли и ради, а ево на рачун разума.{S} Међу  
љ туђој несрећи.{S} Где није тога било, ту је опет требало вршити дужност, дужност према другом 
'те...</p> <p>— Ију, како је дебела!{S} Ту нећете никад ни прочитати.</p> <p>— Е да, иде полако 
же мислити — о девојци мојих година!{S} Ту се обично много мисли, јелте?{S} А да ви немислите < 
S} Али ја сам девојка — бабадевојка.{S} Ту се старка горко насмејала.</p> <p>— Бабадевојка! узв 
 читала; можда сам већ и заборавила.{S} Ту се опет насмешила.</p> <p>Док је она пажљиво преврта 
сте, па све књижурине вучете с вама.{S} Ту вас ко може видити, а знате, — ко хоће да се жени, п 
о пише.{S} Вади речи из срца и душе.{S} Ту је опет преврнула неколико листова, и пажљиво читала 
е види и више осећа, па више и пати.{S} Ту је опет тихо уздисала.</p> <p>Ви сте зацело много па 
{S} Дужност везује, а срце — хладно.{S} Ту, или се дужност пренебрегне, или — ако је и мрве пон 
 у оној вашој лепо везаној песмарици. — Ту се гласно засмејала а очи јој опет узеше онај живахн 
р, и ја сам некада љубила људе, а сад — ту се старка болно и гласно засмеја — сад љубим моје ка 
овању мушког и женског човека.</p> <p>— Ту се мајко, с вама не слажем.{S} Зар је љубав и поштов 
несе 5—6 форината.{S} Дабоме да је онда ту назатка.{S} Онда није ни чудо, што те после оговара; 
 другу децу своју.</p> <p>Клица је била ту; и ја сам била чила, окретна и задовољна, као и друг 
и.{S} Укус и фантазија моја ћерко, игра ту главну улагу!{S} То двоје одређују шта је лепо, шта  
ревари у предмету своје љубави, пренаша ту љубав на други достојнији предмет.{S} Исто тако не с 
{S} Учила за испит декламовати.{S} Дође ту мени, па говори, говори, да сам примила већ и ја.</p 
 особом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитства, ал тек је — старка прекиде — тек је и 
њижицу.{S} Кад је прочитала, спалила је ту у камину.{S} Каже, и то јој покојница наручила.</p>  
па руши све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, вера издаје а народност продаје.{S} Ниш 
а своју собу?!</p> <p>— Лолица једна, и ту ме издао! — Дала ми старица свој дневник, биографију 
 разонодим призвала сам је чешће себи и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он заволео, јасно  
а.{S} Било ми је срамота, да потврдим и ту ману нашег хваљеног културног века... </p> <pb n="14 
ј не беше жао живота.</p> <p>— Дакле ни ту се нисам преварила? ви и пишете?{S} Незадовољни сте  
тулом и пуним џепом!..</p> <p>Знала сам ту „морску логику“ понеког женског и мушког „отменог св 
 су потчињени разуму.</p> <p>Шта ли сам ту препатила!{S} Па и опет ме није разумео.{S} На брзо  
икле, а после се опет разилазили.{S} Но ту неједнакост изједначило би време и љубав, да само ни 
уши и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их покушам снизити уједно?</p> <p>Тако ћу и чини 
ћута.{S} Изгледало ми, да ће да прекину ту тему а баш ме је почела интересовати.{S} Зато је упи 
итаћих соба.{S} Дотле сам држала, да су ту у земљи подруми и коморе.</p> <p>„Како живе ти људи? 
Знате-ли што о њој? питала сам раделицу ту.</p> <p>— Знам само да је пролетос умрла.{S} Него ак 
ни осећаји беху самном овладали.</p> <p>Ту свечану тишину проби гласић малога Милана:</p> <p>—  
ала сам и Душана, шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га и јуче.{S} Паздравио т 
quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која — </l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l 
quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која —</l> <l>Сунце сија, тица пева,</l> <l> 
{S} У њезиним очима не беше ни трага од туге.{S} За цело јој не беше жао живота.</p> <p>— Дакле 
и; срце ми је кипило од смесе радости и туге, среће не среће, наде и неке црне слутње.</p> <p>П 
куће, у којој сам толико среће и толико туге доживела!</p> <p>Падало ми је на ум и самоубиство. 
;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туге нестат’ мора!</l> </quote> <p>Старка заћута.</p> < 
ао терет преживелих дана, малаксалост и тугу, злоћу и лукавство, небих се зацело тргла.{S} Овак 
нодушни речи!</p> <p>Да заборавим своју тугу требало ми је што више посла.{S} За то сам одмах о 
озори отворени и светињом начичкани.{S} Туда ће се вратити спровод, па се за времена згодно пос 
и ми се није дало да се дадем љубити од туђа момка. 0сећала сам да то није више братинска љубав 
и свога сина, краљевића Марка, да се на туђе не лакоми, па да суди по правди Бога истинога; јер 
ги неке забаве.{S} Лепа забава, која из туђег џепа вади новац, без да си га заслужила!{S} Боље  
да се опрости, зашто — незнам.</p> <p>У туђини сам провела две године у раду и тузи, но време ј 
љно, јер би њезин темељ био често темељ туђој несрећи.{S} Где није тога било, ту је опет требал 
т ме је често приморала, да своју срећу туђој жртвујем; топло срце није хтело да купује љубав,  
и, већ сам их вршила.{S} Нисам разорила туђу, већ своју срећу!{S} Разоравала сам је својевољно, 
вам све. — Другом нисам; не марим да се тужакам, ни да ме жале.{S} Неби ме ни разумели, ал вама 
.</p> <p>Слушала ме је стрпљиво, и тада тужно рече: „Лако је теби, ал у мени као да су две прир 
Чудно вам је што тако говорим, рече она тужно.{S} То показује добро срце или непознавање света. 
</p> <pb n="170" /> <p>Погледала сам је тужно.{S} У њезиним очима не беше ни трага од туге.{S}  
у слику поконе ми матере.{S} Прекорно и тужно гледале су ме те миле очи.{S} Рука ми је задрхтал 
p> <p>Она се смејала на моју примедбу и тужно додала.</p> <p>„С тога ћу пропасти.“</p> <p>Приро 
ека, и мени се чини, да ме те свете очи тужно ал задовољно гледају...</p> <p>Устала сам и целив 
а.{S} А:</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која —</l> <l>Сунце сија, тица 
:{S} Јер</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која — </l> <l>Сунце сија, тиц 
 туђини сам провела две године у раду и тузи, но време је учинило своје; постепено почела сам б 
 изгледаше ми у мојој детињској големој тузи и неприлици прави анђео избавитељ.{S} Да је требал 
смо Миланово, што сам га за тим добила, тумачила сам друкчије.{S} Дотле сам свако његово писмо  
;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туте нестат мора!</l> </quote> <p>— Тај стих, као да ми 
м се ја.</p> <p>„То би их било неколико туцади?“</p> <p>„Толико не, ал једно туце још је на ред 
ко туцади?“</p> <p>„Толико не, ал једно туце још је на реду.{S} Јели по вољи да наставим?“</p>  
ећ веран са ћерком богата поседника П...ћа.{S} Да ли из наклоности, никад нисам дознала.{S} Кло 
илаца је имала врло много; знало се, да ће она бити моја насљедница, а само кућа и земља вредил 
ља.{S} Она радо пристаде и још рече, да ће ми храну давати бесплатно, а са прихода моје „сермиј 
p> <p>Старка ућута.{S} Изгледало ми, да ће да прекину ту тему а баш ме је почела интересовати.{ 
ме излечило?!{S} Ћутала сам, држећи, да ће старица и сама отворити своје срце, ако јој симпатиј 
ала самном нека чама.{S} Држала сам, да ће ми бити скоро крај, па сам све главније успомене све 
 околина позна онакву, каква сам.{S} Да ће се нагађати о мени разне гатке, нисам ни тада сумњал 
е чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће те пљенути рукама и побећи од мене.</p> <p>Погледала 
це је у мени дрхтало, па сам осећала да ће задрхтати и рука...</p> <p>Уздахнуо је и махнуо руко 
 где ми је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и плакала,  
 отворени и светињом начичкани.{S} Туда ће се вратити спровод, па се за времена згодно постирал 
 ништа,“ шапутала сам кроз плач; „мајка ће бити задовољна — дужност је одржала победу над срцем 
као и свуда по неки изнимак, али већина ће пропасти.{S} Пример је најбољи васпитач.</p> <p>А гд 
об сађе; љубимо ли лепоту спољашњу, она ће нас заносити до год нас траје, па и онда, кад љубљен 
жени ћу оставити сво добро моје.{S} Она ће ме лако прегорети.{S} Није ни пошла за мене из љубав 
а на измаку.</p> <p>„Још месец, два, па ће и Милан доћи,“ рече једног дана Даница. „Па је л' ма 
но одело или здравље?{S} Питајте га, па ће те чути.{S} У данашњем добу тешко живе и здрав човек 
 неколико бележака из мога дневника, па ће те се уверити, да ја познајем те смирене муштерије.. 
аљати!{S} Твоја кћи је доста патила, па ће бити снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрти,  
не требају...</p> <p>Помишљала сам: шта ће Милан мислити о мени, кад тако изненада одлазим?{S}  
је слушкиња још као мало одојче.{S} Шта ће те?{S} Мати велика дама, па бива свашта.</p> <p>— То 
 који дан, да је препишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S} Ваљда не мислите с њоме на јвност?</p> <p>По 
к и осети таку пресуду света не зна шта ће: да се смеје или да плаче над развалинама правде и с 
рак он шпекулише, она шпекулише, па шта ће те више?{S} Прави вашар и трговина!{S} Често бих так 
ми друштво и забава.{S} Пазите само шта ће радити.</p> <p>Отворила је кавез Дамјана и Дамјанке. 
с — Миланов.</p> <p>Задрхтала сам. „Шта ће сад од мене?{S} Зар није било доста увреде?!{S} А др 
еча. </p> <pb n="141" /> <p>— Ал погреб ће за то бити величанствен?{S} Питаше тетка.</p> <p>— К 
 ме други пут нећете посетити...{S} Сад ће најбоље бити, да расечем лубеницу.{S} Ено мали сишао 
лако и то, само стрпљења сека-Мацо, све ће то доћи на ред; само док почнем седити...</p> <p>— Е 
дић и том малом.{S} Из ваше руке радије ће јести. </p> <pb n="145" /> <p>— Зашто; мајко?{S} Ето 
 још све добро памтим, а после? — После ће ме можда оставити и памтење, као што су ме заборавил 
S} Но буди паметна, буди снажна а време ће све излечити.“</p> <p>„Мислиш?“ питала сам, тек да н 
 овакав никад не почињем.{S} Мислим: не ће ме разумети а могу ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{ 
<p>— Као обично код таке господе.{S} Не ће се видети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а прат 
, да има неког, ко ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, што сам овако остала.{S} Уседелицу с 
акше ће Боривој стећи гласа а и за мене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и ваздух  
 у Америку.{S} Тамо у новом свету лакше ће Боривој стећи гласа а и за мене ће бити боље.{S} Дос 
</p> <p>„Повешћемо га с нама.{S} У теби ће имати бољу матер, но у жени, која га је родила, ал н 
 и изврсни сродници; надметали се, који ће ме боље разонодити, особито за време мога боловања,  
им; та ја га тако волим!“</p> <p>„Прећи ће све то.{S} Ни љубав није увек вечита, тешила сам је. 
Или хоће усмено да ми одговори?{S} Моћи ће и то; скорим ћу дома.{S} Ове године ћу свести ферери 
ар ти хоћеш тридесету да дочекаш?{S} Ко ће те онда узети?!“</p> <p>„Све муштерије што ме и сад  
о кад ми неби биле тако одане!{S} Овако ће ме тек гроб од њих раставити.{S} То су једина створе 
с хиљадама!“</p> <p>„Сирота Стана, како ће јој бити!“ јецала је поново Даница.</p> <p>„Да боме  
хода моје „сермије“ да се одевам. „Тако ће бар нешто и детету остати, а мени није тешко једно д 
 цео свет; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда бити друкчије.“</p> <p>Сва сам се стресла, кад 
Сутра му жељезницом стиже тело.{S} Тамо ће га дочекати родбина са свештенством, па са станице о 
војници, па и сви званичници.{S} Вредно ће бити да видите.</p> <p>Закључисмо, да идемо.</p> <p> 
по ћефу, а оно што ћу написати, довољно ће бити, дај се увиди, је ли „бабадевојка“ заслужила пр 
а ме тетка. </p> <pb n="158" /> <p>— То ће те тешко вечерас чути.{S} Има још доста.</p> <p>— Он 
амо знати, да нећу да се женим.{S} И то ће бити цела парада.“</p> <p>Тај предлог заболео ме и у 
ем добу тешко живе и здрав човек, а што ће да чини таки јадник?!{S} Ништа друго, већ да проклињ 
војим бенетањем толико задржала.{S} Бар ће те се кадгод сетити фрајла-Стане Истинићеве.{S} Ваше 
одитеље, а бићемо обоје сретни.{S} Свет ће само знати, да нећу да се женим.{S} И то ће бити цел 
оле на поду, играло се поред постеље на ћебету једно псетанце и мачка.{S} На столу сам још виде 
оста.</p> <p>— Онда, лаку ноћ!{S} Сутра ћемо наставити.{S} Сад лези и ти, већ је касно а теча т 
 ни једног не љубим.</p> <p>— Нисте ме, ћерко, разумели, бар не онако, како сам ја хтела.{S} Ја 
оворим и кад сам остала неудата.{S} Не, ћерко није тако.{S} Куцало је топло и моје срце, можда  
> <p>— Шта да се ради?{S} Добро велите, ћерко.{S} Пада и мени кашта на памет, да би баш женскињ 
 — купила га је.</p> <p>— Добро велите, ћерко, рече старица а лице јој узе сетан, да не речем,  
и знају се јунаци.</p> <p>Добро велите, ћерко.{S} Но куда ми одосмо, а хтела сам само рећи, да  
 је сва жеља и сав идеал!</p> <p>Јесте, ћерко моја, само животињски полски нагон сада још влада 
бар дан, мајко!</p> <p>— Бог добро дао, ћерко!{S} Гле опет смо се нашле.{S} Ко би се томе надо! 
аке врсте матера.{S} Сујета је то, моја ћерко, и више ништа.{S} Хоће заједно са децом својом да 
змет природни.{S} Укус и фантазија моја ћерко, игра ту главну улагу!{S} То двоје одређују шта ј 
е све мање љубави на свету.{S} Љубав је ћерко, најнежнија и најплеменитија „биљка“ човечија срц 
ава места, на остане чисто?!{S} Тако се ћерко, ту обично мисли и ради, а ево на рачун разума.{S 
е буле или петла за кокоши.{S} Извините ћерко, овај мало драстичан израз.{S} Али кад се неки св 
 но брзо их убриса.</p> <p>— Не замерте ћерко.{S} Така сам била од кад сам.{S} Лака на смеју, к 
а сам је неразумевајући.</p> <p>— Јесте ћерко, продужи она; данашње су јунакиње друкчије.{S} Им 
 и срамоте пред људима?!</p> <p>Него ви ћерко, и не једете.{S} Ако је по вољи још млека?{S} А е 
киде — тек је и симпатије.{S} Хвала вам ћерко, хвала по сто пути!</p> <p>Сузе јој грунуше из оч 
 одлазим, заплакала се.</p> <p>— Збогом ћерко, јецала је загрливши ме; <hi>осећам</hi> да вас в 
После неколико дана био је већ веран са ћерком богата поседника П...ћа.{S} Да ли из наклоности, 
Оче, јеси ли задовољан са својом јадном ћерком?{S} Делала сам по твојој светој заповести и дужн 
 ми.{S} Деце у кући није имао; јединицу ћерку беше удао пре 10 година.{S} Он и тетка беху ми др 
ености, него су потчињени, тврдој вољи, ћерци разума.“</p> <p>„Врло појетички; само се канда не 
 под том лепотом?{S} Кинез стеже својој ћерци ногу, да би је полепшо а нама су гадне и смешне т 
а а тетка мораде у оближњу варош својој ћерци и зету.{S} У њих беше већ двоје деце, те не беше  
дновато, па рече:</p> <p>— Знала сам да ћете тако рећи.{S} Тако говори младост.{S} Кад неби ни  
 Одржали сте реч, а већ сам мислила, не ћете доћи.{S} Но причекајте, да изађем пред вас.{S} Тре 
до!{S} Ал ходите унутра.{S} Ваљда се не ћете за то наћи увређени?{S} Нисам рђава, ако сам сирот 
окружава?{S} Али с мојом приповетком не ћете стећи гласа.{S} Таких „романа“ мало ћете продати.. 
ете стећи гласа.{S} Таких „романа“ мало ћете продати......</p> <p>— Зашто, мајко?</p> <p>— Рећи 
а.{S} Појединости нека замишља свако по ћефу, а оно што ћу написати, довољно ће бити, дај се ув 
м и збуњено пошла из собе.</p> <p>„Куда ћеш?“ шапутао је пламтећим оком. „Остани, имам с тобом  
гробовским гласом он.{S} Погледајме, па ћеш видети.{S} Дуже нисам могао издржати, Па сад ме осу 
а ми Даринка измећу осталог и ово: „Кад ћеш доћи?{S} Како бих се с тобом радо разговарала, онак 
м одбијала.</p> <p>„Шта чекаш?{S} Докле ћеш бирати?“ љутио се често шогор и сестра.</p> <p>„Има 
адовољна; он је тако добар.</p> <p>Рећи ћеш:{S} А Душан? — Њега сам да боме волела, ал сад га н 
иш.{S} Хтела ми показати и пантлике што ћеш метнути на шешир, па извукла место њих из неке кути 
примедбу и тужно додала.</p> <p>„С тога ћу пропасти.“</p> <p>Природа јој беше доиста загонетка. 
р радо ме примише, особито кад чуше, да ћу им плаћати храну.</p> <p>Први ми посао беше, да пише 
остила сам се са старицом, обећавши, да ћу скоро доћи и књижицу донети.</p> <p>— Секо, баца нем 
љењу.</p> <p>Мислила сам у први мах, да ћу умрети, полудети, али то не би ни једно; била сам мл 
м отишла старици.{S} Тетци сам рекла да ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће допустити тај ко 
је волела Душана, надала се сиротица да ћу посредовати да је узме.{S} Чинила сам све могуће, но 
остила сам се на брзу руку, обећавши да ћу скоро опет доћи.{S} Оне ме задржавала, но остати нис 
не заболеше ме очи, већ је изгледало да ћу вид сасвим изгубити.</p> <p>Радити више нисам смела, 
 читам.{S} Док прочитам ову књигу можда ћу и пробати.{S} Није згорег; само ме напомен'те...</p> 
нећу.{S} Сетите се кад-год и мене, а ја ћу се вас сећати до своје смрти!</p> <p>Кад сам лане би 
, па седох опет на клупу.</p> <p>— И ја ћу се одморити, ако допустите? па се спусти уз мене.</p 
е жале.{S} Неби ме ни разумели, ал вама ћу казати.</p> <p>Човек осети по кад-кад потребе да се  
 га кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћу заборавити, а ко зна оћул вас још кадгод видити; но  
руги пут баш нећу.{S} Ал Боже мој — шта ћу онда? ...{S} После ми је тек смешно, па фалим Бога,  
а ми је после и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се поред плетива својим мислима разгов 
хладноћа — као у мојој души.</p> <p>Шта ћу данас да забиљежим? — Честитао ми није нико.{S} Ко б 
ма, а љубићу те и до смрти!{S} Без тебе ћу отићи тек ако ме ти више не љубиш.“</p> <p>Стресла с 
 осим Данке већ су под земљом.{S} Докле ћу живети и како ћу свршити, не могу знати, ал срце ми  
ривући?</p> <p>— Најпре једите, а после ћу вам казати, како о томе мислим.{S} Ви слабо једете!  
 Истинићеве.{S} Ваше име не знам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћу з 
 видите, мени изгледа врло себично. „Не ћу да живим, кад га немам и кад нисам сретна!“ То истин 
 ће и то; скорим ћу дома.{S} Ове године ћу свести ферерије на три месеца.{S} Већ сам вас жељан  
} Реци, да хоћеш.{S} То није грех: жени ћу оставити сво добро моје.{S} Она ће ме лако прегорети 
Доћи ћу мојко, можда још данас.{S} Доћи ћу за цело; само ме сад светина оцепила од мога друштва 
ј очи засузише још већма.</p> <p>— Доћи ћу мојко, можда још данас.{S} Доћи ћу за цело; само ме  
да ми одговори?{S} Моћи ће и то; скорим ћу дома.{S} Ове године ћу свести ферерије на три месеца 
у под земљом.{S} Докле ћу живети и како ћу свршити, не могу знати, ал срце ми каже, да ме Данка 
 их покушам снизити уједно?</p> <p>Тако ћу и чинити.{S} Сад још све добро памтим, а после? — По 
е нас нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те на рукама носити и бићемо обоје сретни.{S} Или ак 
ечењу.{S} Није ми дала.</p> <p>— Не, то ћу ја урадити, говорила је.{S} Ко зна хоћу ли још кад г 
.</p> <p>— Видим вам из очију.{S} Но то ћу оставити за други пут.{S} Иначе ме други пут нећете  
и нека замишља свако по ћефу, а оно што ћу написати, довољно ће бити, дај се увиди, је ли „баба 
ражи жену, већ новац. — Није у реду што ћу пред вама, дететом да кажем, али ко год мало оштрије 
огу,</l> <l>Благ да опрости,</l> <l>Што ћу љубит' тебе само</l> <l>Целе вечности.</l> </quote>  
ледим ране, које је време излечило?!{S} Ћутала сам, држећи, да ће старица и сама отворити своје 
 Моја.{S} Па и опет заћута.{S} И ја сам ћутала.{S} Била сам изненађена, и некако чудновато расп 
арица уздахну и заћута.</p> <p>И ја сам ћутала.{S} Чудни осећаји беху самном овладали.</p> <p>Т 
рисала сузе.{S} Неко време је замишљено ћутала.{S} За тим се прену, а преко лица јој прелети го 
мој живот? питала ме смешећи се.</p> <p>Ћутала сам за тренутак.{S} Нисам одмах нашла згодна одг 
страсним речима о својој љубави.</p> <p>Ћутала сам и јецала.{S} Тек кад ме хтеде привући својим 
допустите? па се спусти уз мене.</p> <p>Ћутале смо неко време обадве.{S} После неколико тренута 
а, настави она после неколико тренутака ћутања, човек осети потребе да се исповеди, ал ономе, к 
ам му могла рећи.{S} Примио је понуду и ћутање опет настаде; ја сам радила нервозном хитрином а 
а љубим тек тебе.“</p> <p>„Ћути Милане, ћути!{S} Већ таке речи су грех из уста ожењена човека.< 
 преварен и да љубим тек тебе.“</p> <p>„Ћути Милане, ћути!{S} Већ таке речи су грех из уста оже 
з уста ожењена човека.</p> <p>„Нећу, да ћутим.{S} Доста сам патио!{S} Грехом називаш ти моју љу 
</p> <p>„Мислиш?“ питала сам, тек да не ћутим.</p> <p>„Не да мислим, него сам и уверен.{S} Таки 
сам дрхтала као у грозници.</p> <p>„Што ћутиш?{S} Реци, да хоћеш.{S} То није грех: жени ћу оста 
а је повисока слаба старица.{S} Некада, у младости, могла је бити лепа.{S} Црте лица биле су пр 
и био би хладније приман и у круговима, у којима је одрастао, а то све болело би га, кад би прв 
ао: у чијем је срцу прво поникла љубав, у његовом или њезином?</p> <p>Дознала сам и то.{S} При  
јзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каже, у ком је сокаку и који је број куће.{S} Да ми је казала 
мљом, а требало ми је полазити из куће, у којој сам толико среће и толико туге доживела!</p> <p 
лу — да је знаде. — Становала је, вели, у суседству њене некадашње газдарице, поштарке.{S} Свак 
/p> <p>— Видите, рече промуклим гласом, у црвеном кавезу ми је Дамјан и Дамјанка а у зеленом Ап 
а са сваким;“ те тиме руши углед кругу, у коме се налази.{S} Така „простакиња,“ така „распуштен 
само што ме је по кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво поникла љубав, у његовом или њезин 
различни и појмова о свету.{S} Укратко: у узајмном поштовању мушког и женског човека.</p> <p>—  
иотеци.{S} На то ме је свикао сам теча; у данима одмора и слободним часовима, морала сам му по  
етињству и мене и Даницу) повери ми се; у друштву се све лакше сноси. „Смејао се, но тај смеј ј 
чери много премишљала о свој прошлости; у постељи сам и плакала.{S} Сетила сам се и Милана.{S}  
 слика и два лепо бојадисана кавеза.{S} У сваком кавезу скакутао је по један пар веселих канари 
ост; а они те и већма воле, него ја.{S} У мени нема више ни мрве љубави за тебе.“</p> <p>Он се  
вечност.</p> <p>То је моја историја.{S} У колико сам грешила, не могу сама увидети; само знам д 
длучно:</p> <p>„Повешћемо га с нама.{S} У теби ће имати бољу матер, но у жени, која га је родил 
, што га осећаш, не може бити љубав.{S} У животу се љуби тек једанпут!“</p> <p>Тако сам мислила 
гледало је, као да је милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу Аполона и Дијане.{S} Обе ти 
ма су опет летила од једног другоме.{S} У његовим беше мале разлике.{S} И пре су била пуна нежн 
равље?{S} Питајте га, па ће те чути.{S} У данашњем добу тешко живе и здрав човек, а што ће да ч 
ле. — Застао је и погледао ми у очи.{S} У том погледу се јасно огледала — љубав.</p> <p>Срце ми 
 није слагао с оним старачким лицем.{S} У том погледу лежала је нека младалачка живахност, поме 
одговор: „Он те љуби,“ гласио је он.{S} У души ми је при том било некако топло; срце ми је живљ 
="170" /> <p>Погледала сам је тужно.{S} У њезиним очима не беше ни трага од туге.{S} За цело јо 
есе неку кутију, па је метну на сто.{S} У њој је било писама сортираних по величини и везаних у 
отишла сам опет да видим баба-Стану.{S} У њезиној соби застала сам неку младу раделицу.{S} Баба 
у оближњу варош својој ћерци и зету.{S} У њих беше већ двоје деце, те не беше места и за мене.< 
„зашто да је збуњен и зашто не долази?“ У својој машти нашла сам и одговор: „Он те љуби,“ гласи 
ицирао је у месту код неког адвоката, а у шогора беше син Душан, с ким се још од пре познавао.< 
и и једни и други.</p> <p>Смејала се, а у погледу указа се онај исти живахни израз, што ме је б 
рујана; глас јој је још већма дрхтао, а у оку блистала се суза.</p> <p>— Ви сте много патили? у 
м још видела једне наочари и плетиво, а у отвореном прозору било је неколико саксија цвећа.{S}  
, онда кад би с њоме заједно пропало, а у даљини се сијао зрачак наде за спас његов.{S} Ми би ј 
рвеном кавезу ми је Дамјан и Дамјанка а у зеленом Аполо и Дијана; а ено мали се игра с Аурором  
ежњом и чежњом, да нам је љубљена особа у близини и да је поседавамо.{S} Али зар се не може љуб 
ђу тим свршавао науке.{S} Учио је права у П. сваке године провео је два месеца на дому.{S} То в 
же сакрити.{S} Видио је шта ми се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, али тек за тренута 
ула сам поносито. „Али није нужно да га у мојим очима тако не достојно оцрњујете.{S} Ја не сумњ 
јко, али ја сам од старијих слушала, да у браку понајвише они рђаво живе, што се из љубави узим 
 као нека клица вечито у нашем срцу, да у повољним околностима опет избије на површину.{S} Ето  
отврђујући одговор.</p> <p>Дете погледа у мене, па у старицу, и онда му се преко усана једва из 
> <p>Сестра се насмејала, а шогор ваљда у обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да је при женидб 
е? осмехну се старица; неће, док сам ја у соби.{S} Могу их баш и на отворен прозор метнути, па  
е као најбоља и најобразованија девојка у месту и околини.</p> <p>Дође време и њезиној удадби.{ 
 одма у другој соби а она је и неговала у болести. — Молим вас, дозовите је.</p> <p>Мари-нени б 
, а о себи никад; и ако је често виђала у касапници.{S} Тамо је куповала меса за чорбу себи и „ 
} Знате, што сам ја лане у Парку читала у оној вашој лепо везаној песмарици. — Ту се гласно зас 
ла кандило је горело а Даница је јецала у својој постељи.</p> <p>Шта си узела толико плакати?“  
надати још онда, кад си од мене побегла у врт.{S} Зато те не корим; али ни после ниси ме морала 
</p> <p>Отргла сам се од њега и побегла у врт.{S} Волела сам га нада све на свету, али ми се ни 
рај, па сам све главније успомене свела у једно; нека ме бар после смрти најближа околина позна 
а волим и њу; доказ је што сам је узела у своју кућу, али да њу узме не могу допустити, већ теб 
; но дошла сам и дома, а она ми је била у памети.{S} Била је то чудна појава за мене.{S} Није с 
о своје смрти!</p> <p>Кад сам лане била у Т., отишла сам опет да видим баба-Стану.{S} У њезиној 
в друг и брат од тетке.{S} Док сам била у дому моје помајке, долазио је чешће са својом мајком. 
е две недеље си једног јутра заборавила у брави кључ од своје собе.{S} Зацело си се журила у ду 
Друго о њој не зна.{S} Мало је говорила у опште, а о себи никад; и ако је често виђала у касапн 
ч од своје собе.{S} Зацело си се журила у дућан.{S} Прошао сам онуда и свратио сам.{S} Код куће 
лно загрли, па се гласно плачући бацила у своју постељу, а мајка ме погладила по челу и рекла н 
> <p>Кад сам полазила, Даница се гушила у сузама, а блистале се сузе и у помајчиним очима; али  
а што је тако анђеоска створа, па дошла у руке нечовеку......{S} Од ње је доста, што је лепа и  
елом кожом!...</p> <p>Старка беше дошла у ватру.</p> <p>— Мора мајко, да игра по њезином такту  
ма, више би хтео, продаје се нека земља у месту, па неби хтели да је уступе.{S} За то су дошли  
штао, да „лижем руку,“ која се могла ма у шали на мене измахнути, или која није осећала <pb n=" 
и?{S} Она је добро зна.{S} Станује одма у другој соби а она је и неговала у болести. — Молим ва 
>Радити више нисам смела, те дођох њима у кућу.</p> <p>Док је трајало новца од касније зараде м 
"> <pb n="136" /> <p>Била сам у гостима у Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима човек комотан, па с 
да ми опрости, утврдила га је још већма у том погрешном мишљењу.</p> <p>Мислила сам у први мах, 
у не сипаш, па која вајда?{S} Шарлатана у свету више но икада!</p> <p>— Томе није крива школа н 
ој учини да устанем.{S} Била је то жена у дубокој старости, а смешила се у моменту кад сам је п 
станула пета година од кад сам примљена у кући моје помајке.{S} Једног дана рече ми Даница пове 
лед.{S} Лице ваше остаће ми и без имена у памети.{S} Будите ми здрави и сретни.</p> <p>Старка м 
ће мо то и онда, кад носилац тих врлина у гроб сађе; љубимо ли лепоту спољашњу, она ће нас зано 
исом смеле писма писати; а ради веџбања у томе и у немачком језику, захтевао је, да преведемо и 
енебрегне, или — ако је и мрве понашања у њима — врши се, али како?!{S} Свађа, речкања, пребаци 
одговор.</p> <p>Дете погледа у мене, па у старицу, и онда му се преко усана једва измигољи тихо 
 само ме је дуго болело, што ти је вера у мој карактер, моју чистоту онако лабава била.{S} Но и 
 и добре тетице.{S} Зар је мало примера у свету, <pb n="142" /> да се по неке токорсе образован 
се она, зато вас „стара природа“ и тера у гроб пре времена.{S} Красан стари метод уз који живеш 
лина, сличност назора и карактера, мора у браку тек благослов и срећу доносити.{S} Такова љубав 
ах хтела отворити; требало ми је одмора у сваком погледу.</p> <p>Тек што ми се почеше ране лечи 
ј површини често ходим и не слутећи шта у њему врије и кува.</p> <p>Љубила сам га, али сам била 
је милује и љубе.{S} У исти мах зашушта у кавезу Аполона и Дијане.{S} Обе тице очевидно тражише 
е сам тек видила, да је баш та хладноћа у понашању доказ оног осећаја, који се појавио и моме с 
ене особе спадну и кад руменило са лица у борби живота нестане!</p> <p>— По вашим речма, спољаш 
о празно.{S} Чинило ми се, да више срца у грудима немам.{S} Сви осећаји ко да ми се следили.</p 
 ме оштро на око.</p> <p>Мени јурну крв у лице, те збуњено пођох из собе.</p> <p>„Узећу му Мару 
 n="165" /> <p>Упро је очајнички поглед у мене а ја сам дрхтала као у грозници.</p> <p>„Што ћут 
стајала женска прилика.{S} Један поглед у лице јој учини да устанем.{S} Била је то жена у дубок 
убави своје?!</p> <p>Предала сам му све у руке, уговоривши, да ме имају у старости издржавати к 
титра; умро ми је и теча а тетка мораде у оближњу варош својој ћерци и зету.{S} У њих беше већ  
а одем но Данка ме узе за руку и одведе у твоју собу, да ми покаже шешир, што јој га правиш.{S} 
шава ми самоћу.{S} Оне друге собе гледе у ходник, немају зрака ни толико, рече старка, кад нас  
војке можеш на прсте избројати да траже у мужу ваљан карактер и верна разборита друга.{S} Нека  
ала ми, да се венчали и да одмах полазе у Америку.</p> <p>Мирно сам прочитала то писмо, мирно с 
сам у гостима у Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима човек комотан, па сам била и ја.</p> <p>Најми 
ивој је имао право, кад је рекао, да је у мени море осећаја, али да су потчињени разуму.</p> <p 
дна не попушта.“</p> <p>„Добра и зла је у нама свима, само је зло што су у теби те особине једн 
ала сам је до подне у бунару.{S} Сад је у газдаричином подруму. — Склоне ми по где што, кад их  
њастија и несташнија од мене; радије је у слободним часовима трчкала по другарицама или се скло 
ице, али тек за тренутак.{S} Доцније је у таким приликама бивао снужден и зловољан.{S} Јасно са 
је из његових усијаних руку.{S} Срце је у мени дрхтало, па сам осећала да ће задрхтати и рука.. 
ем моје љубави према Милану никла ми је у срцу клица сумње у мушку сталност, а понос девојачки  
скопала, ако би хтело одати, како ми је у срцу. — Била сам вулкан, по чијој површини често ходи 
ом приликом дадох му познати како ми је у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учинио да не ви 
 сам га оставила међу друга; само ми је у грудима било некако празно, врло празно.{S} Чинило ми 
је чешће са својом мајком.{S} Једном је у нас провео читаве ферије.{S} Боривој; учио је заједно 
 у посету.</p> <p>Ја сам везла, а он је у другој соби читао.{S} На једанпут уђе ми у собу и сед 
Сад ме је опет нашао.{S} Практицирао је у месту код неког адвоката, а у шогора беше син Душан,  
! прекидох је и нехотице ја.{S} Лако је у добру добар бити, ал на муци знају се јунаци.</p> <p> 
рака ни толико, рече старка, кад нас је у собу увела.</p> <p>Примила сам понуду.</p> <p>— Ко ва 
али је сваки поглед козивао, како му је у срцу.</p> <p>Дуго сам држала, да се обоје обмањујемо. 
година не тражи жену, већ новац. — Није у реду што ћу пред вама, дететом да кажем, али ко год м 
 и румен старац.{S} Дође до душе раније у школу, но што сад учитељи долазе, али прозове нас јед 
а, нађите ми кола; идем сестри од тетке у * рекла сам помајци спремајући своје ствари.</p> <p>„ 
о гледала сам старицу; очи јој се сјале у светом одушевљењу дужности а лице јој облила лака рум 
 <l>Без љубави праве.</l> <l>Па зато ме у старости </l> <l>Презирали људи;</l> <l>Ти се мртвој  
 чудо; девојка на свом месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код куће, умесими „на супу.“ 
тар баба Ани.{S} Знате, што сам ја лане у Парку читала у оној вашој лепо везаној песмарици. — Т 
ли сте га од мене.{S} Старка га је лане у парку цитирала.</p> <p>Хтела сам наставити читање.</p 
стан створ, већ мртва роба, која остане у дућану, што нема купаца, или што је лошија од остале  
ама наменула.{S} Држала сам је до подне у бунару.{S} Сад је у газдаричином подруму. — Склоне ми 
 од побочне собе.</p> <p>— Прими и мене у друштво, смејала се она.{S} Милан ми приповеда, како  
</p> <p>У туђини сам провела две године у раду и тузи, но време је учинило своје; постепено поч 
</p> <p>Најмилија забава беше ми читање у тамошњем врло лепом варошком парку.{S} Сека-Маца, — у 
ору.{S} Немам баш неограничено поверење у њима; слушају ме до душе; већ на оштрији поглед повук 
дошћу узима стан тако усамљено женскиње у друштву са каквим добрим другом; неће становати у јед 
а Милану никла ми је у срцу клица сумње у мушку сталност, а понос девојачки још ме научио, како 
едила са две варалице, које често ступе у савез, да с удвојеном силом још лакше варају и левент 
не могу љубљену особу имати, слепо јуре у пропаст, не обзирући се ни на што.</p> <p>Мајка је ре 
жност налагала да тако учиним; треба се у младости постарати за старе црне дане.</p> <p>Тако са 
и без тога.{S} Ох та и ја знадем, да се у богатству лакше и комотније живе, па нећу да сам му н 
 више ми није требало, држала сам да се у писму јада, тек да ми нанешену неправду топлим речима 
оли...{S} Успомена за успоменом ређа се у души и растрза ми срце.{S} Па кад су већ ту, да их по 
} Срце и разум, понос и љубав борила се у мени.{S} Дуго је трајала борба та, док једног дана не 
о жена у дубокој старости, а смешила се у моменту кад сам је погледала; па ме је то збунило.{S} 
.{S} Из простог љубопитства не ступа се у познанство са особом као што сам ја.{S} Дабоме да је  
.“ Стајала сам на три хиљаде, разуме се у шајну.{S} Но тада беше толика свота знатан капитал.{S 
 деци управе на прави пут.{S} Кад би се у свету претпостављало здравље болесној уображеној лепо 
легнем моћи пробуђене љубави, кад ми се у машти указа жена с дететом на руци.</p> <p>Обоје ме п 
ра-дан сам била узрујана.{S} Чим сам се у дућану видила сама, почела сам плакати.{S} За што? —  
ми, но то је ређе бивало; обично смо се у назори слагали; те је он моје мишљење тек одобрио или 
оћу да кажем, да није баш рђаво, што се у младости човек заноси и прецењује своју моћ.</p> <p>— 
амо не треба претеривати.{S} Оно што се у кући нађе и искрен срдачан дочек, најбоље је гошћење. 
ам што, или видим какву погрешку што се у свету око мене десила, па онда мислим, мислим, да ми  
о душе; већ на оштрији поглед повуку се у буџак: но природа остаје природа, па се бојим да не б 
рила је често она.{S} Дошли сте токорсе у госте, па све књижурине вучете с вама.{S} Ту вас ко м 
 захладило; ево ти мараме.“ Па ме огрте у њу, с таком пажњом, као да сам какво слабо болесно де 
ечија срца и душе.{S} Ретко је земљиште у ком она ниче, а ретко се ко труди и да је позна.{S} З 
еча беше учитељ, као и отац ми.{S} Деце у кући није имао; јединицу ћерку беше удао пре 10 годин 
тила истраживање, кад ми случај притиче у помоћ.</p> <p>— Умр'о је купци барон Д...ч.{S} Сутра  
а!{S} Старка умукну и замишљено гледаше у даљину.</p> <p>То је заголицало и моју радозналост.{S 
 човек сам!</p> <p>Сузе јој се засијаше у очима.{S} Она их руком убриса и настави:</p> <p>— Три 
 извињавати...{S} Иронија и бол звучаше у последњим старичиним речма.</p> <p>— Па реците мајко, 
лила.{S} Не поверење према мушкима беше у мени већ корена ухватило.{S} Жена ми је била лепа и б 
мање и веће пакетиће.{S} Исто тако беше у њој неколико дењчића другог рукописа; а разметнуто би 
векру, јер он, т. ј. младожења добија и у месту ваљану девојку ал с мање мираза...</p> <p>Преки 
 ја сам се касније и сама задубљивала и у сувопарније ствари и трудила се да их разумем; видила 
итати научила, а после сам је тражила и у течиној, за оно време, богатој библиотеци.{S} На то м 
истинским жаром срце загрејало, па ма и у разним особама. </p> <pb n="139" /> <p>— Разним особа 
вођаџише госпођа Н. Н., сва је сретна и у тој срећи поверљиво ми додаје: да момак можда неби до 
{S} Провођаџија поносито отвара врата и у поносу поверљиво додаје: да ми се така срећа неби мож 
е гушила у сузама, а блистале се сузе и у помајчиним очима; али моје око остало је суво; срце м 
орита човека.{S} Изузетака је да боме и у томе.{S} Но будите уверени, да су таки људи у самој с 
е писма писати; а ради веџбања у томе и у немачком језику, захтевао је, да преведемо и по неку  
је.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Милану љубила тек њега.</p> <p>Крила сам своје осећај 
.{S} Мене ради био би хладније приман и у круговима, у којима је одрастао, а то све болело би г 
ј исти живахни израз, што ме је бунио и у парку.</p> <p>После ме је питала: ко сам, од куда сам 
ила, да је не нађем можда прикривљену и у моје иначе разборите и добре тетице.{S} Зар је мало п 
.</p> <p>Сад ми тек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспратним кућама они прозори, што с 
ментара није ми требало.</p> <p>Дођох и у „жељезничку улицу.“ Из далека сам опазила старицу на  
— Зар је то занос?{S} Зар човек не љуби у животу тек једаред?{S} Та права је љубав вечита!</p>  
оворим.“ Па ме ухвати око паса и пољуби у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега и побегла у врт.{S 
 она тренутно, па ме загрливши и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла још тога дана кола за *. 
 <p>Нека је просто и њему; није он први у ком је жудња за богатством, уништила сваку човечност. 
заше ми колики је свет и каквих је људи у њему.{S} Теча се томе радовао; био је сретан што ми ј 
.{S} Но будите уверени, да су таки људи у самој ствари „лакша роба“ ...{S} Ти и незнају шта је  
 Било је и пре тога гада и трулежи, али у много мањој мери, Дешавало се, да је по неко узео дев 
да ми се следили.</p> <p>Како су живели у „новоме свету,“ никад нисам поуздано дознала.{S} Нису 
кама.{S} Он их нежно скиде и загледа ми у очи.{S} Склопила сам их, да га не видим.{S} Кад сам и 
ругој соби читао.{S} На једанпут уђе ми у собу и седе преко од мене.{S} Нисам дизала очију; бил 
 све тајне моје, но Боривој није, те ми у почетку чудно било његово саучешће и старање о мени.< 
е ми је задрхтало, та жена изгледаше ми у мојој детињској големој тузи и неприлици прави анђео  
“ Знај дакле. — Застао је и погледао ми у очи.{S} У том погледу се јасно огледала — љубав.</p>  
p>Боже, то нисам ни мислила! одјекну ми у души, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој пост 
ре две недеље...“ А румен стида суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се одала.</p> <p>Срце м 
о тако не силази нама љубав ни с ким ни у гроб.{S} Она остаје као нека клица вечито у нашем срц 
 и песници тога језика, беху заступљени у нашој девојачкој библиотеци.{S} За време школског сво 
е није смркло.{S} Тада дође Даница мени у башту.</p> <p>„Што плачеш?“ питала ме са саучешћем.</ 
е неће вијнути у слободу, већ увек мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби пролете; но онд 
еху још исплакане.{S} На једанпут ступи у дућан — Боривој.</p> <p>Уздрхтала сам се као неки кри 
ави, разумите ме добро — ако се превари у предмету своје љубави, пренаша ту љубав на други дост 
ала: да човек, ако се на пример превари у предмету своје љубави, разумите ме добро — ако се пре 
са каквим добрим другом; неће становати у једној соби, а што су ближе, тим боље; ко би још тако 
орен прозор метнути, па се неће вијнути у слободу, већ увек мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да с 
ни стадоше умиљавати; завидљиво гледећи у тичицу на њезини груди.</p> <p>— Видите суревњивост м 
а језику, кад ме она запита, показујући у певанији песников лик:</p> <p>— Вреде ли што његова д 
Мајка и Даница беху отишле некој рођаци у посету.</p> <p>Ја сам везла, а он је у другој соби чи 
х старка опет метну у кавезе, заденувши у сваку по парченце шећера.</p> <p>Чим тичице опазише ш 
 сам настојала, да тај покренути осећај у њему уништим још у клици.{S} Зар сам се један пут за  
их питања.{S} Тек што им знање на левак у главу не сипаш, па која вајда?{S} Шарлатана у свету в 
не волим; а мој некадашњи нагли одлазак у башту и садашња молба да ми опрости, утврдила га је ј 
стојна сумња о мени.{S} Та да ме је тек у пола волео као ја њега, срце би му казало, да сам чис 
правила.{S} Држа ла је и она, да се тек у додиру са госпоштином и „салонским светом“ човек обра 
о, и тада тужно рече: „Лако је теби, ал у мени као да су две природе; једна добра а друга зла;  
ла тако дуго.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у мене је учитељско грло...</p> <p>— Грло „новога метод 
 не достојно оцрњујете.{S} Ја не сумњам у њега, али га љубим из све душе; а та љубав и дужност  
за пут спремљену.</p> <p>Отпутовала сам у Беч, да се тамо боље усавршим у својој струци и да —  
оги ходе,“ рекао је неко; приметала сам у своју обрану.</p> <p>— Манимо се метода, већ брзо ква 
а се не зна!{S} Шест година провела сам у њих.{S} Помајка није правила разлике између мене и св 
RP18870_C0"> <pb n="136" /> <p>Била сам у гостима у Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима човек ком 
неуморно.</p> <p>Једног дана радила сам у дућану, кад се врата отворише, а унутра ступи — Милан 
м погрешном мишљењу.</p> <p>Мислила сам у први мах, да ћу умрети, полудети, али то не би ни јед 
што сам још своје имала, претворила сам у новац и тражила себи лека. </p> <pb n="169" /> <p>Зар 
.{S} Коме још то треба?!“ узвикнула сам у нехотице.{S} Сетила сам се, да су ме баш они одбацили 
а још се и не познајемо!“ Узвикнула сам у смеју.</p> <p>„Па што се смејеш?{S} Тако то бива.“ ре 
шира и радњу женског одела.{S} И то сам у Бечу изучила.{S} Радња ми је добро ишла, те не прође  
о и успавано.{S} Доказ томе је, што сам у животу још двапут љубила, истим жаром и истом чистото 
 мени рђаво, доказ ми је, што вас видим у мојој соби.{S} Из простог љубопитства не ступа се у п 
х, да се по соби пролете; но онда држим у крилу Марка и Аурору.{S} Немам баш неограничено повер 
лемика.“</p> <p>Хтела сам да је заменим у сечењу.{S} Није ми дала.</p> <p>— Не, то ћу ја урадит 
а свештенством, па са станице одма сњим у гробље.{S} Тако то бива, кад човек нема своје деце ни 
ала сам у Беч, да се тамо боље усавршим у својој струци и да — заборавим.{S} Својима сам рекла, 
ну остала је тек горка успомена; пламен у последњем издисају и ништа више.</p> <p>Да га заборав 
 да се светина ускомешала, те хајд и он у гомилу и не знајући зашто! „Великоварошани“ су често  
а.</p> <p>После неког времена дође и он у врт.{S} Преко руке је носио моју мараму.{S} Сад је из 
/p> <p>Што се то „мој мали филозоф“ дао у посао, кад ми не одговара, о оној теми, што сам јој п 
 би ми на то за тренутак топло погледао у очи а за тим брзо оборио поглед и збуњено и брзо отпо 
 ни разумео.{S} Рекао би ми можда — као у оној песми што је рекао свети Петар баба Ани.{S} Знат 
 а мрзну прозори; бура и хладноћа — као у мојој души.</p> <p>Шта ћу данас да забиљежим? — Чести 
ички поглед у мене а ја сам дрхтала као у грозници.</p> <p>„Што ћутиш?{S} Реци, да хоћеш.{S} То 
. </p> <pb n="164" /> <p>Док сам сумњао у тебе, привлачила ме њојзи њезина спољашњост.{S} Сада  
и снажна и од сада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ у животу.....“</p> <p>Пољубила сам слику с 
еношћу и добротом.</p> <p>Поглед је био у правом смислу младалачки, па је то на први поглед сме 
а и воље за рад, па хајде самном далеко у свет, где нас нико не зна и не познаје.{S} Тамо ћу те 
>Кад смо је сахранили, седила је дубоко у ноћ и читала неку рукописну књижицу.{S} Кад је прочит 
годно постирала.</p> <p>Сад ми тек пало у очи, да су и у овој вароши на вишеспратним кућама они 
екла река времена, носећи и добро и зло у море заборава.</p> <p>Просилаца сам и сад имала: млад 
љубав, или само да љуби, већ је тражило у истој мери одзива; а понос ми није допуштао, да „лиже 
="169" /> <p>Зарад тога дошла сам и амо у Т., чула сам за овдашњег ваљаног доктора очију.{S} Го 
>— Бабадевојка! узвикнула сам, али само у мислима.{S} Пристојност ми је задржала језик од из гр 
утешила.</p> <p>Сахранила је лепо, тамо у варошко гробље.{S} Метнула јој и каменит крст, али бе 
енчамо, отпутоваћемо у Америку.{S} Тамо у новом свету лакше ће Боривој стећи гласа а и за мене  
ију за „анштендиг“ собу.{S} Сад је тамо у оном крају од „ајзнбана.“ „Ал не зна ни она да ми каж 
да телеграфише по неку њену рођаку тамо у Срем.{S} Учинимо јој по жељи и онда је била мирнија.< 
д узбуђења, но од зиме.</p> <p>„Хајдемо у собу, дошла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане  
а.)</p> <p>Чим се венчамо, отпутоваћемо у Америку.{S} Тамо у новом свету лакше ће Боривој стећи 
лети.{S} Провођаџија бар тако тврди, но у својој невиности додаје: да је младожења дошао на три 
ти и љубави.{S} Остала сам да живим, но у кући тој дуже остати нисам могла.{S} Земља је чисто г 
нама.{S} У теби ће имати бољу матер, но у жени, која га је родила, ал не схваћа и занемарује св 
лонила сам се њега и породице му.{S} Но у њему је сад тек беснила „плава крв“. — Осећао се увре 
 лепште.“ Те речи звучаше ми непрестано у души; и ја сам остала да живим из дужности и љубави.{ 
 и лане што је чинио, те уђосмо заједно у кућу.</p> <p>После два дана је отпутовао.{S} При пола 
ам је срце мртво.{S} Али срце је обично у таквим приликама тек за време успавано, измучено или  
ила још остала, али код тетке се обично у то доба вечерало па ми се ваљало журити.</p> <p>Опрос 
орена.{S} Често тако размишљам, особито у зимњим дугим вечерима.{S} Чујем какав догађај, прочит 
{S} А то полско сродство лежи поглавито у сличности карактера.{S} Разумете ме — карактера! — Те 
об.{S} Она остаје као нека клица вечито у нашем срцу, да у повољним околностима опет избије на  
ет нисам.{S} Деца су као оне биљке, што у сваком земљишту корена хватају; па се и ја брзо навик 
је још на улици пољубила, од среће, што у њојзи не нађох оне — морске логике.</p> <p>Тога вечер 
 мужа, а често и својим, тек за то, што у својој чапљастој охолости уображавају, да су „нешто в 
знати, ал срце ми каже, да ме Данка бар у последњем часу оставити неће.{S} Поштује и воли она м 
т у њојзи уживам; видим, да ме воле бар у неку руку...</p> <p>С тим отвори и зелени кавез.{S} А 
ама срећа па и живот љубљене особе, јер у место да себе победи и да та се одрече, она га гони с 
сам са собом а остало оставила да шогор у ред доведе.{S} И Даринка ме је сузним очима испратила 
ам и поглед ми паде кроз отворен прозор у таку једну избицу.{S} И гле! — код прозора је седила  
ољашност?!....</p> <p>Пробудио се понос у мени и ја сам јој одмах одговорила.</p> <p>Одговорила 
она.{S} Није ништа племенито, но и опет у њојзи уживам; видим, да ме воле бар у неку руку...</p 
"137" /> <p>Једног дана читала сам опет у парку.{S} Око мене беше необична тишина.{S} Сав велик 
а — практичност...</p> <p>Била сам опет у парку и чим сам га опазила сетила сам се фрајла-Стане 
на да ме сами нађете.{S} Читав Лавиринт у овој кући!</p> <p>— Скините се, драго дете, па седите 
х, није ни слутио какву ми је будућност у овом поквареном и леденом свету баш тим особинама спр 
 је идеал, спољашњи блесак и спољашњост у опште, а последица је браколомство и самоубиство.{S}  
 сада!{S} Не лежи јунаштво у смрти, већ у животу.....“</p> <p>Пољубила сам слику своје мајке, к 
 са душевним својствима и здрављем, већ у спољашњем блеску.{S} Дубок мужевљев џеп, па има шта д 
ми на памет и изазва још грознију борбу у мени.</p> <p>„Отићићу, тек ако ме ти не љубиш,“ рекао 
и за мене.</p> <p>Закључише, да ме даду у Ву....р некој доброј пријатељици моје добре тетке, да 
ите, образоване и учене.{S} Оне гледају у свет смело, разборито и са самопоуздањем.{S} Све су д 
 му све у руке, уговоривши, да ме имају у старости издржавати као рођену матер своју, а док сам 
јуче десило.{S} Успомене најдуже остају у души човечијој.{S} Умотала је књижицу у папир и метну 
се удале, тек да стеку име, да се увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад год им се д 
се после отровала, он сјурио себи куглу у чело.{S} Јели истина не могу тврдити; дознала сам тек 
 а течи је чисто коса расла, кад сам му у седмој својој години помагала другу децу у читању и п 
клизају све даље и даље док не пропадну у глибу — порока.</p> <p>Друга врста јунакиња, сушта је 
и.{S} Узела сам и перо, када се покрену у мени нека врста сажаљења: „Ако можда не мисли да врећ 
Сви су они таки...“</p> <p>Крв ми јурну у главу.</p> <p>„Разумем!“ узвикнула сам поносито. „Али 
тичицама.{S} После их старка опет метну у кавезе, заденувши у сваку по парченце шећера.</p> <p> 
то се до овог дотерало?!{S} При ступању у брак он шпекулише, она шпекулише, па шта ће те више?{ 
оворила — џаба ти човека!{S} И снови су у своје време врлина.</p> <p>— Не разумем шта тиме мисл 
зла је у нама свима, само је зло што су у теби те особине једнако јаке и тврдоглаве; Та пусти д 
ицу.{S} Кад је прочитала, спалила је ту у камину.{S} Каже, и то јој покојница наручила.</p> </d 
ћих соба.{S} Дотле сам држала, да су ту у земљи подруми и коморе.</p> <p>„Како живе ти људи?“ м 
тишла старици.{S} Тетци сам рекла да ћу у парк.{S} Бојала сам се да ми неће допустити тај корак 
едмој својој години помагала другу децу у читању и писању настављати.</p> <p>Сву душевну храну  
у души човечијој.{S} Умотала је књижицу у папир и метнула крај стола.</p> <p>У томе изби на сах 
тилице на пола пута, или подлегну одмах у почетку.</p> <p>Ретки су људи, које патња није кадра  
писама сортираних по величини и везаних у мање и веће пакетиће.{S} Исто тако беше у њој неколик 
 — једна другу.{S} Дође ли једно од њих у било какву неприлику, зар се надати саучешћу, пожртво 
ала премишљати; прва слика што је нађох у својој машти, беше — Милан.</p> <p>Тргла сам се од те 
ођоше и друге ферије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино место, заузела беше Лиза, те са 
корена хватају; па се и ја брзо навикох у дому свог старог тече е тетке.</p> <p>Теча беше учите 
равље, као што га многе јаднице ево баш у овој вароши -губе; а могла сам и љубави имати, само д 
 нас је и Вуковом правопису; био је још у првом зачетку, но он беше његов присталица.</p> <p>По 
д Доситеја Обрадовића, које су биле још у рукопису.</p> <p>Све сам радо читала, но Обрадовићеве 
еба настојати, да се те две особине још у деци управе на прави пут.{S} Кад би се у свету претпо 
знуо.{S} Свака мисао разлази нам се још у основи; ја неразумем њу, а она мене несваћа; страни с 
као да је хтела да ми прочита мисли још у души.</p> <p>— Лудо сам питала, уздахну она.{S} Шта с 
тај покренути осећај у њему уништим још у клици.{S} Зар сам се један пут за рад тога пред њиме  
,“ говорио ми чешће; (секом је звао још у детињству и мене и Даницу) повери ми се; у друштву се 
м искушењу без опирања подлегла.</p> <p>У врту сам се сита исплакала за што, нисам знала ни сам 
цу у папир и метнула крај стола.</p> <p>У томе изби на сахату шест.{S} Радо бих била још остала 
ње зарад дужности према другима.</p> <p>У том закуца неко на вратима.</p> <p>На старично „слобо 
ја <hi>прва</hi> и једина љубав.</p> <p>У оба случаја било је и одзива.{S} Но опет се узели нис 
рошлости, а стара сам; па то је.</p> <p>У том захукта другом страном перивоја један жељезнички  
о да се опрости, зашто — незнам.</p> <p>У туђини сам провела две године у раду и тузи, но време 
узрока, погледала сам је и опет.</p> <p>У том старка подиже очи и погледа ме.{S} Сад ми је било 
но.{S} Сад ме и боље познајеш.“</p> <p>„У тебе је,“ рече он не дижући очију и некаквим меким гл 
с каквим ђаконијама.{S} Често таким, да убија кућу.{S} Дневна заслуга целе породице износи фори 
} Зар сам је за то одхранила да ми сину убије срећу!“</p> <p>„Али мајко, мени изгледа, да и Мил 
 Срећа их изневерила, те се материјално убили.{S} Она се после отровала, он сјурио себи куглу у 
ече, она га гони својом страшћу на само убиство и вуче пропаст.{S} Ове врсте јунакиња понајвише 
а о владању твоме; нећу ти ни љубавника убити; немам права на то, а зацело и није — један!...</ 
унакиња.{S} Да то будем, требала сам се убити или поклизнути......{S} Ја......</p> <p>Зачуђено  
ица, отимач и лопов, а често и посредни убица читавих породица.{S} Па сад оне, Српкиње, поносит 
ој се засијаше у очима.{S} Она их руком убриса и настави:</p> <p>— Три дана пред смрт, молила ј 
p>Сузе јој грунуше из очију, но брзо их убриса.</p> <p>— Не замерте ћерко.{S} Така сам била од  
ебе да се исповеди.</p> <p>Застала је и убрисала сузе.{S} Неко време је замишљено ћутала.{S} За 
тек спољашњост на предмету своје љубави уважава, не поштујући његове душевне врлине, тај или се 
е даде прилика.{S} Па и така је видите, уваженија од поштене бабадевојке, која се грозила тргов 
49" /> и лакше „тера кера.“ А колико је уважених госпођа, које се удале, тек да стеку име, да с 
 Каква вам је то књига?{S} Како је лепо увезана, као еванђеље. (било је „дивотиздање.")</p> <p> 
убила, истим жаром и истом чистотом.{S} Увек ми се чинило, да је то моја <hi>прва</hi> и једина 
{S} С мајкином исповести одлетила је за увек.{S} Патња је моја тешка, а олакшаће се тек онда, к 
х двоје радо гледе, но она је то до сад увек одрицала.)</p> <p>Чим се венчамо, отпутоваћемо у А 
 и вешале му се око врата.{S} Он нам је увек донео по какву играчку.{S} Но то нас није толико в 
> <p>„Прећи ће све то.{S} Ни љубав није увек вечита, тешила сам је.“</p> <p>Није ми хтела веров 
зиш да сам сувише осетљива?{S} Душан ме увек кори због тога.</p> <p>Није ми одговорио, само ме  
е, али чист и још цео.</p> <p>— Деца се увек страше старости, рече спустивши се опет уз мене; а 
а — теткина куварица, љутила се до душе увек због тога.</p> <p>— Боже, боже, фрајлице, ала сте  
кад оно није код ње?{S} Не, она га љуби увек и свуда и ми </p> <pb n="171" /> <p>би је презирал 
ана,“ не би ли је случајно опазила; али увек без успеха.</p> <p>Већ сам била напустила истражив 
оме не шкоди.{S} Ваљане књижевне ствари увек су корисне.{S} Човек постаје читањем таки ствари р 
хопадно;</p> <p>„Знала сам.{S} Та ти си увек била моје разборито добро дете!“</p> <p>Склопила с 
ва смо чекале да дође.{S} Пред њега смо увек далеко истрчале, и вешале му се око врата.{S} Он н 
тељи били узрок; млада срца била су бар увек непокварена и чиста.{S} Сад је и то друкчије.{S} С 
нути, па се неће вијнути у слободу, већ увек мени у собу.{S} Пуштам ја њих, да се по соби проле 
Она ме погледа, преко — сад још већма — увела лица, пролети јој зрачак радости и изненађења.{S} 
 толико, рече старка, кад нас је у собу увела.</p> <p>Примила сам понуду.</p> <p>— Ко вам је то 
а него пре.“</p> <p>Узео ме је за руке, уверавјући ме нежним и страсним речима о својој љубави. 
ћутим.</p> <p>„Не да мислим, него сам и уверен.{S} Таки карактери, таке природе не подлежу лако 
 човек образовати и оплеменити може.{S} Уверена сам била, да би старицу новчано радо помогла (т 
етака је да боме и у томе.{S} Но будите уверени, да су таки људи у самој ствари „лакша роба“ .. 
ека предаје народу да га распне и поред уверења, да је невин...</p> <p>Она уздахну и оде од пос 
 цељ, срамно ме је пред њиме жигосала и уверила га, да га ја не волим; а мој некадашњи нагли од 
 бележака из мога дневника, па ће те се уверити, да ја познајем те смирене муштерије...“</p> <p 
>То је трајало, све док нисам са ужасом увидела, да је баш то само прегоревање и брига а њему — 
е растанемо сад, кад сам и по други пут увидео, да смо створени једно за друго?!{S} Да си ме љу 
.{S} У колико сам грешила, не могу сама увидети; само знам да:</p> <quote> <l>Нисам баш ни мног 
е са љубављу, а док први занос пређе па увиди, да сам и ја погрешива — постаћу му равнодушна.“  
то ћу написати, довољно ће бити, дај се увиди, је ли „бабадевојка“ заслужила презирање и поругу 
сто љуби и чисто се чудила, како пре то увидила нисам.</p> <p>Постала сам и према њему збуњена; 
нас од праве љубави, често нећемо то да увидимо ни да признамо.{S} Обмањујемо сами себе, држећи 
 ја тако осећам.</p> <p>„Зар ти то ниси увидио?“ шапутала сам узбуђено ја.</p> <p>„Јесам.{S} Ал 
еће бити лако.{S} Али ако буде паметна, увидиће и сама, да тако мора бити.{S} Зар сам је за то  
и ко год мало оштрије погледа по свету, увидиће, да је тако. </p> <pb n="146" /> <p>— Већ и тај 
жио је за њом и тражио је, а сад кад је увиђа, избегава сваку изјаву.</p> <p>Био ми је загонетк 
 није ни чудо, што те после оговара; не увиђа своју погрешку, па искали срце на онима, што их ј 
родитеља, особито матера.{S} Зар оне не увиђају, каква одговорност лежи на њима пред Богом и св 
волела, но ни он није за мене; све више увиђам, да је лакоуман и не постојан, а и мишљење нам с 
 које се удале, тек да стеку име, да се увију у свилу и кадифу и да варају свог мужа, кад год и 
 ће сад од мене?{S} Зар није било доста увреде?!{S} А друго за цело неће.{S} Та сада има још же 
арада.“</p> <p>Тај предлог заболео ме и увредио до дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он с 
н ми је писао и молио ме да му опростим увреду што ми је нанео.{S} Мајка је пре кратког времена 
жеш ли ми опростити ону гадну, ону црну увреду.{S} Невин сам, али и твој је живот отрован.{S} Д 
ад тек беснила „плава крв“. — Осећао се увређен, па из освете газио ми углед где год је могао.{ 
 унутра.{S} Ваљда се не ћете за то наћи увређени?{S} Нисам рђава, ако сам сирота!{S} А колико с 
сећао се увређен, па из освете газио ми углед где год је могао.{S} Доказа, да ме није разумео а 
, „што се меша са сваким;“ те тиме руши углед кругу, у коме се налази.{S} Така „простакиња,“ та 
оју снагу и говорничку моћ, да подигнем углед матере детета његовог и да им га опет вратим.</p> 
{S} На брзо се оженио, па ми и он газио углед где год је могао.{S} Био је као и сви други.{S} Н 
оје?!</p> <p>Предала сам му све у руке, уговоривши, да ме имају у старости издржавати као рођен 
искали срце на онима, што их је токорсе угостила.{S} Тако се кућа не кући.{S} Тако се разорава. 
а само успомена.{S} С те стране није ми удадба ништа пречила, ал опет нисам мога да се решим за 
 и околини.</p> <p>Дође време и њезиној удадби.{S} Просилаца је имала врло много; знало се, да  
, а мајка неће да се то зна; још сам за удадбу млада.{S} Тако је рекла и баба-Мари.</p> <p>Ниса 
чила, ал опет нисам мога да се решим за удадбу по рачуну.{S} Егзистенцију сам себи осигурала а  
 је и обратних случајева, да се девојка удала без љубави према момку; али тој погрешци су обичн 
налост.{S} Желила сам чути, што се није удала, али нисам имала од важности да је упитам.{S} Чин 
, па је умрла код Данице, која се давно удала.</p> <p>„Опрости јој Стано као што јој и ја прашт 
“ А колико је уважених госпођа, које се удале, тек да стеку име, да се увију у свилу и кадифу и 
е у кући није имао; јединицу ћерку беше удао пре 10 година.{S} Он и тетка беху ми драги родитељ 
љају лошију од тебе, само за то, што је удата!{S} Баш као да је брак чистилеште сваког душевног 
за што си тако остала.{S} Доста да ниси удата, и то је довољан разлог, да с неким презирањем о  
 је ли чудо што се не хтедох без љубави удати?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је срце мртво 
аралице, које често ступе у савез, да с удвојеном силом још лакше варају и левентују, али чим с 
ећера.</p> <p>Чим тичице опазише шећер, удесише неку пријатну арију: тек кад су је свршиле, поч 
кнут је био на комотан живот и раскошну удобност, коју неби могао имати, кад би се наслеђа одре 
 сад имала: младих и старијих, момака и удоваца, богатих и сиромашних, учених и дресиратих; сам 
а часа заволела.</p> <p>Помајка ми беше удовица, а имала је двоје деце, Даницу и Милана.{S} Дан 
вратима.</p> <p>На старично „слободно,“ уђе нека по изгледу отмена госпа.{S} Дошла је да наручи 
 је у другој соби читао.{S} На једанпут уђе ми у собу и седе преко од мене.{S} Нисам дизала очи 
зе за руку, као и лане што је чинио, те уђосмо заједно у кућу.</p> <p>После два дана је отпутов 
аћа и занемарује своју дужност.“</p> <p>Ужаснула сам се од толике одлучности и употребила сву с 
</p> <p>То је трајало, све док нисам са ужасом увидела, да је баш то само прегоревање и брига а 
ност.{S} Зар је човек рођен тек да само ужива?{S} Зар он нема племенитија позива?{S} Истина је  
Није ништа племенито, но и опет у њојзи уживам; видим, да ме воле бар у неку руку...</p> <p>С т 
већ се поводи за срцем и одаје љубавном уживању без борбе и устезања......</p> <p>Осећаји су им 
породице износи форинта или две а једна ужина изнесе 5—6 форината.{S} Дабоме да је онда ту наза 
Него и ја сам красна домаћица.{S} Време ужини већ прошло, а ја вам ништа не износим.{S} Морате  
 говорила је застирући сто и спремајући ужину; само не треба претеривати.{S} Оно што се у кући  
нема своје деце ни блиске родбине.{S} А уз то има велику титулу а мало — новца; приповедао нам  
нутака, маши се она за лист, што сам га уз себе спустила.</p> <p>— Неће те ми замерити, извињав 
ста гласно; постеље су им стојале једна уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што сам је узела у с 
гроб пре времена.{S} Красан стари метод уз који живеше учитељи 80—90 година!{S} Још и данас се  
 на карактерном човеку врлина; показује уз разум и топло срце.“</p> <p>„Топло срце.{S} Коме још 
орно.</p> <p>Поруменила сам и стисла се уз њезино раме; била би је још на улици пољубила, од ср 
малога.</p> <p>Дете се још јаче приљуби уз мене, гледећи је неповерљиво.</p> <p>— Бојиш се мајк 
е одморити, ако допустите? па се спусти уз мене.</p> <p>Ћутале смо неко време обадве.{S} После  
страше старости, рече спустивши се опет уз мене; али само с почетка.{S} После обично постану до 
н израз.{S} Зар се данас склапа брак из узајамне љубави, поштовања и познавања?!{S} Не, никако  
 румена лица, већ којој је главни основ узајмио поштовање душевних врлина, сличност назора и ка 
злични и појмова о свету.{S} Укратко: у узајмном поштовању мушког и женског човека.</p> <p>— Ту 
p>„Зар ти то ниси увидио?“ шапутала сам узбуђено ја.</p> <p>„Јесам.{S} Али ја сам сумњао,“ па х 
p> <p>Ја сам заиста дрхтала, но више од узбуђења, но од зиме.</p> <p>„Хајдемо у собу, дошла је  
а стајао је предамном блед и дрхћући од узбуђења.</p> <p>И ја сам дрхтала.{S} Тек после неколик 
казао, да се то море хоће и код мене да узбурка и колеба?“</p> <p>„Без тога колебања неби била  
сам да затворим прозор; а мали се Милан узверио, очице му се застаклиле, па само нагло дише и д 
гла од њега.</p> <p>„Вечита загонетко!“ узвикну он, пустивши ми руке; „но и ја сам крив, па нек 
p> <pb n="139" /> <p>— Разним особама?! узвикнула сам, да се старка тргла.{S} Хвала, на таквој  
 горко насмејала.</p> <p>— Бабадевојка! узвикнула сам, али само у мислима.{S} Пристојност ми је 
<p>„Топло срце.{S} Коме још то треба?!“ узвикнула сам у нехотице.{S} Сетила сам се, да су ме ба 
Крв ми јурну у главу.</p> <p>„Разумем!“ узвикнула сам поносито. „Али није нужно да га у мојим о 
>„Красан пар, а још се и не познајемо!“ Узвикнула сам у смеју.</p> <p>„Па што се смејеш?{S} Так 
тао је прекорним гласом.</p> <p>„Кога?“ узвикнула сам и дигла очи.</p> <p>„Опрости“ рече он пру 
.“</p> <p>„Нема ти ни тридесет година!“ узвикнуо је шогор зар ти хоћеш тридесету да дочекаш?{S} 
ам жарко љубила...</p> <p>„Коме треба?“ узвикнуо је дрхћућим гласом, „то ти хоћеш да знадеш?“ З 
Остало је женскиње ограничено, а оно се узвисило над њиме, па нико не замера.{S} С радошћу узим 
мо судбином, но таки карактери умеју се узвисити над једним и другим.{S} Патња често већма чели 
љу преде.“ Само великани, само изузетци узвишују се и поред патње.{S} Обични људи застају поред 
и још у души.</p> <p>— Лудо сам питала, уздахну она.{S} Шта се може мислити — о девојци мојих г 
 друштвом покор и трулеж!</p> <p>Старка уздахну и заћута.{S} После неколико тренутака настави о 
оред уверења, да је невин...</p> <p>Она уздахну и оде од постеље.</p> <p>Како ми је било, даје  
 дужности, то је истина!</p> <p>Старица уздахну и заћута.</p> <p>И ја сам ћутала.{S} Чудни осећ 
итала сам усиљено смешећи се.</p> <p>Он уздахну. „Хтео сам рећи, да би моја помоћ била незнатна 
ти.{S} Тако ми се бар чинило.</p> <p>Он уздахну и оде прозору.{S} Гледао је неко време замишљен 
 да нисам ништа читала!{S} Старка тешко уздахну и отвори књигу.</p> <p>— Зашто, мајко?{S} Ја др 
, кад си своју погрешку сину одала?!{S} Уздахнула сам, кад сам прочитала то писмо.</p> <p>Одгов 
иним именом и тера — швиндлерај.</p> <p>Уздахнула сам и оборила очи, не рекавши јој ништа.{S} Б 
ом заклања...</p> <p>Он је оборио очи и уздахнуо.</p> <p>Од тога доба није ми изјављивао љубав  
ао се, погледао ме испитујући, а за тим уздахнуо, избегавајући одговор на моје брижно питање о  
ко време је тако стајао.{S} Затим тешко уздахнуо, спустио руке са лица и рекао одлучно:</p> <p> 
сећала да ће задрхтати и рука...</p> <p>Уздахнуо је и махнуо руком преко чела.</p> <p>Настала ј 
нашто онда толико моралисање?{S} На што уздизати сталност и верност као врлину?</p> <p>— Дабоме 
, речкања, пребацивање, гунђање, плач и уздисаји свакидашњи су гости таког брака.</p> <p>Па из  
ећа, па више и пати.{S} Ту је опет тихо уздисала.</p> <p>Ви сте зацело много патили? било ми ве 
еданпут ступи у дућан — Боривој.</p> <p>Уздрхтала сам се као неки кривац.{S} И он је био збуњен 
дајући ока са мене.{S} Кад сам свршила, узе ме за руке и нежно рече:</p> <p>„Добар бранилац.{S} 
 Данка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за руку и одведе у твоју собу, да ми покаже шешир,  
„Хајдемо у собу, дошла је мајка;“ па ме узе за руку, као и лане што је чинио, те уђосмо заједно 
 велите, ћерко, рече старица а лице јој узе сетан, да не речем, болан израз.{S} Зар се данас ск 
целарију и отпочне радити,” рече мајка, узевши ме оштро на око.</p> <p>Мени јурну крв у лице, т 
<p>— Не, душо, врло ме занима, рече она узевши с ормана котарчицу с бресквама, ал доста си на г 
 сам очи.</p> <p>„Шалиш ли се? питао је узевши ме опет за руке.</p> <p>„Не шалим се“, рекла сам 
ми опет приђе.</p> <p>„Остави то,“ рече узевши ми ђерђев из руку; „још ми та кошуља не треба, п 
<p>Хтела сам га не отворено вратити.{S} Узела сам и перо, када се покрену у мени нека врста саж 
гу. „Ја волим и њу; доказ је што сам је узела у своју кућу, али да њу узме не могу допустити, в 
 јецала у својој постељи.</p> <p>Шта си узела толико плакати?“ шапутала јој мајка, но доста гла 
 ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ја их не једем.{S} Вруће не ваљају, а од хлад 
случаја било је и одзива.{S} Но опет се узели нисмо, а све зашто:</p> <p>Први је био богат и из 
p> <p>Волео је другу, коју је доцније и узео.</p> <p>Кад је приметила Душанову равнодушност, из 
 мањој мери, Дешавало се, да је по неко узео девојку због мираза.{S} Исто тако, бивало је и обр 
евник.{S} Опрости што сам га неприметно узео и прочитао; није то била проста радозналост, већ н 
бим хиљаду пута већма него пре.“</p> <p>Узео ме је за руке, уверавјући ме нежним и страсним реч 
 тридесету да дочекаш?{S} Ко ће те онда узети?!“</p> <p>„Све муштерије што ме и сад ишту.{S} С  
и је Милан казао, да ме воли и да ће ме узети.{S} Изнемогло пала сам на клупу и плакала, док се 
ко је мене морао презрети, зар је морао узети ону, коју не воле?...</p> <p>Тако сам мислила, па 
лице, те збуњено пођох из собе.</p> <p>„Узећу му Мару Базићеву; има пет хиљада одмах на венчању 
— Ту се гласно засмејала а очи јој опет узеше онај живахни младалачки израз. — Баш враг тај пес 
д њиме, па нико не замера.{S} С радошћу узима стан тако усамљено женскиње у друштву са каквим д 
ајвише они рђаво живе, што се из љубави узимају?</p> <p>— Љубав! љубав! зар је све љубав што се 
ала се сиротица да ћу посредовати да је узме.{S} Чинила сам све могуће, но он није осећао симпа 
одице.{S} Кад је изјавио, да хоће да ме узме, хтедоше га родитељи искључити из наслеђа.{S} Хтел 
18870_C1"> <head>I.</head> <p>— Како се узме.{S} Гладовала нисам никад.{S} Нисам морала ни по ф 
то сам је узела у своју кућу, али да њу узме не могу допустити, већ тебе ради.{S} Она је сирота 
још ово парченце хлеба са маслом.{S} Та узмите, тек сте га коштали!{S} Немојте гледати на мене. 
женскиња њих привлачи; врлине се обично узносе, хвале, цене и поштују тек устима, речма, а срце 
е врсте.</p> <p>Прва и најновија врста, узор јунакиња обично су женскиње мање лепе, али тим виш 
>— То су песме Јована Јовановића, нашег узор песника.</p> <p>— Нисам читала; а и откуд?{S} Ја с 
метно хладнији.{S} Кад сам га питала за узрок, тргао се, погледао ме испитујући, а за тим уздах 
уба према мени.</p> <p>Питала сам је за узрок.</p> <p>„Шта ти хоћеш од мене?“ викнула је, а очи 
чезнула за том руком...{S} То је видите узрок, а не хладно срце.“</p> <p>Старка ућута.{S} Изгле 
ли тој погрешци су обично родитељи били узрок; млада срца била су бар увек непокварена и чиста. 
 те би ме и нехотице почео сматрати као узрок своје несреће.</p> <p>Опет се поновиле препаћене  
им обична старачка појава?“ Да би нашла узрока, погледала сам је и опет.</p> <p>У том старка по 
у сањала...</p> <p>И сутра-дан сам била узрујана.{S} Чим сам се у дућану видила сама, почела са 
...</p> <p>Старица престаде.{S} Била је узрујана; глас јој је још већма дрхтао, а у оку блистал 
 оде кавезима.{S} Била је очевидно јако узрујана.</p> <p>— Видите, рече промуклим гласом, у црв 
на посуђа.{S} На шифонеру је било доста уједно сложених књига, а о зидовима је висио један стар 
Па кад су већ ту, да их покушам снизити уједно?</p> <p>Тако ћу и чинити.{S} Сад још све добро п 
оћи пробуђене љубави, кад ми се у машти указа жена с дететом на руци.</p> <p>Обоје ме прекорно  
и други.</p> <p>Смејала се, а у погледу указа се онај исти живахни израз, што ме је бунио и у п 
Даница љубећи ме.</p> <p>Гледала сам их укоченим погледом.{S} На послетку ми грунуше сузе, те о 
и сасвим различни и појмова о свету.{S} Укратко: у узајмном поштовању мушког и женског човека.< 
жности човека; ал муке су велике, па ме укрепи и сачувај од даљег искушења!“</p> <p>Нико ми ниј 
мо нису богаљеви или измет природни.{S} Укус и фантазија моја ћерко, игра ту главну улагу!{S} Т 
 и фантазија моја ћерко, игра ту главну улагу!{S} То двоје одређују шта је лепо, шта ли не.{S}  
 отворити своје срце, ако јој симпатије улевам и ако осећа потребу да се коме изјада.</p> <p>Ст 
орсе образоване, отмене „даме“ стиде на улици пружити руку и јавити се и на блиским рођацима св 
{S} Он није чуо тај јаук; био је већ на улици.</p> <p>Скочила сам, да га задржим, да му све каж 
ла се уз њезино раме; била би је још на улици пољубила, од среће, што у њојзи не нађох оне — мо 
н упутила с тетком жељезници, једва смо улицом пролазиле, тако је светина нагрнула на станицу.  
 ал' бар има више светлости и изглед на улицу.{S} И то нешто вреди.{S} Олакшава ми самоћу.{S} О 
и требало.</p> <p>Дођох и у „жељезничку улицу.“ Из далека сам опазила старицу на прозору.{S} Че 
нстко земљеописаније</title>“ и „<title>Улог ума человјеческог</title>.“ Још ми је било слободн 
о туге доживела!</p> <p>Падало ми је на ум и самоубиство.{S} Али насилна смрт оставља за собом  
ела истина; само је зло, што после таки ум и тако срце више види и више осећа, па више и пати.{ 
 земљеописаније</title>“ и „<title>Улог ума человјеческог</title>.“ Још ми је било слободно чит 
е несме нико — па ни писац — тражити да уме мислити.{S} Она је обично тако безазлена, да не зна 
аш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме у свету да се нађе.{S} Ето код куће, умесими „на су 
 што зовемо судбином, но таки карактери умеју се узвисити над једним и другим.{S} Патња често в 
S} Од ње је доста, што је лепа и што је умела страсно љубити ма и недостојно и моментано...</p> 
жности; а ја сам се изражавала како сам умела и како ми је допуштао понос девојачки.</p> <p>Дан 
се српство њиме поноси.{S} Друго вам не умем казати.</p> <p>— То је баш ко с Димитријем Обрадов 
е и сам тако називао; само што још није умео да изговори глас „р“; обично га је замењивао са „и 
л“, или га је сасвим изостављао.</p> <p>Умерила сам кораке и слатко се насмејала.{S} Тек сад са 
о добро испала, бољу је неби ни краљица умесила...</p> <p>— је лите да је била добра?{S} За мла 
ме у свету да се нађе.{S} Ето код куће, умесими „на супу.“</p> <p>Сека-Маца беше скроз практича 
 <p>— Збогом тетице!{S} А ви сека-Мацо, умесите штрудлу као и пре.{S} Онда вам је тако добро ис 
м сам и опет размишљала: јели ми посета умесна?{S} Нашла сам да јесте.{S} Старица није била „рђ 
осле сам се утишала и почела радити.{S} Умила сам се, но очи ми Беху још исплакане.{S} На један 
е несташне деце, а колико је пута мајку умилостивио, да нас по заслузи не казни, ни броја се не 
х још нема.{S} Па ма колико се око њега умиљавала, слабо бих успела.{S} Да је старији, тек би м 
и и Аурора и Марко, па се и они стадоше умиљавати; завидљиво гледећи у тичицу на њезини груди.< 
 си ожењен? рекла сам трудећи се, да га умирим.“</p> <p>„Знам.{S} Али знам и то, да сам несрета 
>Твој опроштај је, као кап воде од жећи умирућем патнику.{S} Зар се тако говори, кад се прашта  
ретом дечијих колица, или тешком обућом уморених раденика обојега пола.</p> <p>На једанпут зашк 
ам, да сам уморна.{S} Нисам ни слагала; уморила ме радозналост.</p> <p>Тек што сам све за ноћ с 
“ Тако је видиш било, а не као сада.{S} Умориш се ко псето од силних питања.{S} Тек што им знањ 
ражила своју сабу.{S} Рекла сам, да сам уморна.{S} Нисам ни слагала; уморила ме радозналост.</p 
ене најдуже остају у души човечијој.{S} Умотала је књижицу у папир и метнула крај стола.</p> <p 
е ми читање.</p> <p>— Можда није њезина умотворина, приметила сам и наставила читање:</p> <p>Је 
кад ми случај притиче у помоћ.</p> <p>— Умр'о је купци барон Д...ч.{S} Сутра му жељезницом стиж 
ам, да га задржим, да му све кажем и да умрем, али на врати сам се већ стропоштала.{S} Свест ме 
у.</p> <p>Мислила сам у први мах, да ћу умрети, полудети, али то не би ни једно; била сам млада 
Милан није смео знати, да сам ради њега умрла.{S} Онда неби <pb n="156" /> могао бити сретан, а 
 нанео.{S} Мајка је пре кратког времена умрла, а на самрти све му је казала, молећи Даницу и ње 
онако; са снахом се није слагала, па је умрла код Данице, која се давно удала.</p> <p>„Опрости  
у ту.</p> <p>— Знам само да је пролетос умрла.{S} Него ако је повољи да дозовем Мари-нени?{S} О 
и се допало да се опет самном протитра; умро ми је и теча а тетка мораде у оближњу варош својој 
/p> <p>Опет се поновиле препаћене муке: умртвила сам своје срце и одбила га, као некада Милана. 
 као што сам га ја познавала!{S} Старка умукну и замишљено гледаше у даљину.</p> <p>То је загол 
шта; само сека-Маца рече, — баш је била унела штрудлу — да је знаде. — Становала је, вели, у су 
, којом је мајка хтела; и моја је срећа уништена а живот сломљен.{S} Она је моја жена, али не о 
актор свуда!</p> <p>Грамљивост за њиме, уништила је сваки племенитији осећај.{S} Љубав и поштов 
е он први у ком је жудња за богатством, уништила сваку човечност.</p> <p>То је моја историја.{S 
стојала, да тај покренути осећај у њему уништим још у клици.{S} Зар сам се један пут за рад тог 
вечита.{S} Она нема краја, нити се може уништити; тако на пример, ако љубимо истински поштење и 
 сам у дућану, кад се врата отворише, а унутра ступи — Милан.</p> <p>Задрхтала сам и побледила. 
ле.{S} Ко би се томе надо!{S} Ал ходите унутра.{S} Ваљда се не ћете за то наћи увређени?{S} Нис 
цније, кад би почео примати утиске и од унутрашњих мојих особина.{S} Данас их још нема.{S} Па м 
 спољашност око привлачи.{S} Али ако је унутрашњост шупља, само моментано.{S} Често је тај утис 
 за то, што у својој чапљастој охолости уображавају, да су „нешто више“ од дотичних.{S} Дабоме  
ће их тек постепено.{S} За то и нећу да уображавам, да сам му већ сад симпатична.{S} То би дошл 
у свету претпостављало здравље болесној уображеној лепоти, а душевна лепота спољашној, видели б 
дала, али нисам имала од важности да је упитам.{S} Чинило ми се, да би то питање читаву „истори 
 се суза.</p> <p>— Ви сте много патили? упитах је плашљиво.</p> </div> <div type="chapter" xml: 
ш ме је почела интересовати.{S} Зато је упитах:</p> <p>— Зар ви мислите, да спољашњост не може  
иву сасвим примерено.</p> <p>Што сам се уплашила, кад је сасвим обична старачка појава?“ Да би  
лао место играчака различитих књига.{S} Упознао нас је и с немачком литературом.{S} Сви дечији  
> <p>Тако остаде сво моје заузимање, да упозним „баба-девојку“ овога пута без успеха; но дошла  
>Ужаснула сам се од толике одлучности и употребила сву своју снагу и говорничку моћ, да подигне 
тојати, да се те две особине још у деци управе на прави пут.{S} Кад би се у свету претпостављал 
о лепом варошком парку.{S} Сека-Маца, — управо баба-Маца — теткина куварица, љутила се до душе  
 цељи не дођем.“ </p> <pb n="165" /> <p>Упро је очајнички поглед у мене а ја сам дрхтала као у  
, да идемо.</p> <p>Кад сам се сутра дан упутила с тетком жељезници, једва смо улицом пролазиле, 
ољубила је.</p> <p>Тако се растадосмо и упутисмо свака на своју страну.</p> <p>Овог пута корача 
о, толико зацело имате?{S} Па га сад не упуштајте.{S} Лепо је бити попадија.{S} За то ми будите 
{S} Није ми дала.</p> <p>— Не, то ћу ја урадити, говорила је.{S} Ко зна хоћу ли још кад год сећ 
p>Отпутовала сам у Беч, да се тамо боље усавршим у својој струци и да — заборавим.{S} Својима с 
аш ако га и сумњиче.</p> <p>„Остала сам усамљена са дужности према другоме,“ рекла је старица,  
ала на — најмање.</p> <p>Сад сам сасвим усамљена.{S} Сви сродници осим Данке већ су под земљом. 
 и дужности.{S} Овако сам остала вечито усамљена са дужности — дужности према другоме.</p> <p>П 
изгреда, који би можда иначе учинили; а усамљеним је људима он често и потреба.{S} Но једне зим 
не замера.{S} С радошћу узима стан тако усамљено женскиње у друштву са каквим добрим другом; не 
оцније, кад сам почела осећати празнину усамљеног живота свог, усвојила сам сестрину Данку.{S}  
..“</p> <p>„Љубила сам га,“ те ми се са усана.</p> <p>Он се болно осмехнуо.</p> <p>„Рђава извин 
> <p>— Па шта да се ради? омачеми се са усана, после неколико тренутака.</p> <p>— Шта да се рад 
ислила! одјекну ми у души, а ваљда и са усана, јер обе дотрчаше мојој постељи.</p> <p>„Шта ти ј 
 мене, па у старицу, и онда му се преко усана једва измигољи тихо и неодлучно: волим.</p> <p>—  
арачке борасте, жућкасте коже, и модрих усана и око лепог кроја.{S} Разгледала сам јој и одело. 
осећати празнину усамљеног живота свог, усвојила сам сестрину Данку.{S} Дете сам врло волела а  
смејати за то, што сам овако остала.{S} Уседелицу свет обично исмејава.{S} Ко пита, за што си т 
тао.</p> <p>Извила сам своје из његових усијаних руку.{S} Срце је у мени дрхтало, па сам осећал 
га нема.{S} Чујем каква је сад мода.{S} Усили се, па те дочека Бог те пита с каквим ђаконијама. 
S} Али —“</p> <p>„Шта, али?“ питала сам усиљено смешећи се.</p> <p>Он уздахну. „Хтео сам рећи,  
ачити не може.</p> <p>Он се тада обично усиљено насмешио и бивао више дана приметно хладнији.{S 
еко био на путу, па видио да се светина ускомешала, те хајд и он у гомилу и не знајући зашто! „ 
густе и формасте.{S} Али баш тај иначе „услов лепоте,“ чудно је одударао од старачке борасте, ж 
пруживши ми. — Најпре сам вам хтела све усмено казати.{S} Но овако је боље.{S} Не марим о себи  
ослетку измећу осталог мајку. „Или хоће усмено да ми одговори?{S} Моћи ће и то; скорим ћу дома. 
ми и допусти да могу доћи да те видим и усмено кажем шта сам све до сада препатио.</p> <p>Очеку 
 и нехотице привукла њезину руку својим уснама и пољубила је.</p> <p>Тако се растадосмо и упути 
 обично у таквим приликама тек за време успавано, измучено или затупљено, а згодном приликом ож 
ко било.{S} Срце је тек било измучено и успавано.{S} Доказ томе је, што сам у животу још двапут 
<p>Срце ми дакле не беше мртво него тек успавано!</p> <p>Стидила сам се сама себе, но све бадав 
ута се трудиш без успеха.{S} Све што си успела, само је то, да те сад љубим још већма, а љубићу 
колико се око њега умиљавала, слабо бих успела.{S} Да је старији, тек би можда помислио:</p> <q 
а упозним „баба-девојку“ овога пута без успеха; но дошла сам и дома, а она ми је била у памети. 
би ли је случајно опазила; али увек без успеха.</p> <p>Већ сам била напустила истраживање, кад  
ранилац.{S} Али овог пута се трудиш без успеха.{S} Све што си успела, само је то, да те сад љуб 
ста и мирна, али срце и опет боли...{S} Успомена за успоменом ређа се у души и растрза ми срце. 
љубави према Милану остала је тек горка успомена; пламен у последњем издисају и ништа више.</p> 
 заборавила.{S} Од свега је остала само успомена.{S} С те стране није ми удадба ништа пречила,  
 јаче, него оно, што се јуче десило.{S} Успомене најдуже остају у души човечијој.{S} Умотала је 
ми бити скоро крај, па сам све главније успомене свела у једно; нека ме бар после смрти најближ 
 се пути разишли, па нашто будити горке успомене.</p> <p>И ја сам много патила.{S} То нека ти ј 
о себи да говорим.{S} Нису баш пријатне успомене; а можете и из овога све дознати.{S} Писала са 
 али срце и опет боли...{S} Успомена за успоменом ређа се у души и растрза ми срце.{S} Па кад с 
нека дигне камен на мене и нека ми каља успомену!</p> <p>СТАНА.</p> <p>Сутра дан сам јој однела 
еце, па ко паметан човек, жели свако да усрећи.{S} Зато одавно меркају девојку с новци, а он од 
боравили ме сви, па и они — које сам ја усрећила!</p> <p>Зашто је то тако? — Је ли морало тако  
асно сам видела, да га моја љубав слабо усрећује и да му је немила.</p> <p>То ме је болело.{S}  
лане, ћути!{S} Већ таке речи су грех из уста ожењена човека.</p> <p>„Нећу, да ћутим.{S} Доста с 
а тебе још једаред видим и да из твојих уста чујем, можеш ли ми опростити ону гадну, ону црну у 
} Али ја сам сумњао,“ па хоћу из твојих уста да чујем, хоћеш ли ми бити жена, кад свршим науке? 
цуг; подне је већ прошло, примети она и устаде.{S} Устала сам и ја, али без воље.{S} Још нисам  
без љубави.</p> <p>Старка заћута, нагло устаде и оде кавезима.{S} Била је очевидно јако узрујан 
је већ прошло, примети она и устаде.{S} Устала сам и ја, али без воље.{S} Још нисам јој ни имен 
и је лупало, да сам се бојала, чуће.{S} Устала сам и донела још цвећа. ма да ми није требало.</ 
;</l> <l>Тек што је села,</l> <l>Већ је устала,</l> <l>Пољуб ти дала,</l> <l>Отскакутала.</l> < 
чи тужно ал задовољно гледају...</p> <p>Устала сам и целивала икону.{S} Срце ми се још цепало,  
не квари те очи; већ је сумрак.“</p> <p>Устала сам и збуњено пошла из собе.</p> <p>„Куда ћеш?“  
ка.{S} Један поглед у лице јој учини да устанем.{S} Била је то жена у дубокој старости, а смеши 
ем и одаје љубавном уживању без борбе и устезања......</p> <p>Осећаји су им до душе искрени и ч 
ине! — предвари ме „баца“, подржавајући устима тичије пипкање а рукама лепршање.</p> <p>Сад ми  
бично узносе, хвале, цене и поштују тек устима, речма, а срцем ретко ко за њима жуди.</p> <p>—  
си.</p> <p>— Вама је позлило?!{S} Па је устрашено ухватих за раме.</p> <p>Она диже главу. </p>  
и Дијана радосно зацвркутаце, па јој се устремише на груди.</p> <p>Притрчала сам да затворим пр 
нека земља у месту, па неби хтели да је уступе.{S} За то су дошли чак овамо:{S} Треба им готови 
е привући својим прсима, тргла сам се и уступила корак натраг.</p> <p>„Милане, буди човек!{S} З 
 у башту и садашња молба да ми опрости, утврдила га је још већма у том погрешном мишљењу.</p> < 
о то бива.“ рекла је Даница и почела ме утврђивати да је не издам мајци; она је све на врати пр 
И ја сам много патила.{S} То нека ти је утеха.{S} Али сад је све прошло.{S} Дужност моја према  
м мислила, поболеће се.{S} Једва сам је утешила.</p> <p>Сахранила је лепо, тамо у варошко гробљ 
/p> <p>Није ми хтела веровати.{S} Да је утешим, приповедала сам јој и своју некадашњу љубав пре 
 шупља, само моментано.{S} Често је тај утисак моћан, па човека неко време и занесе, али стално 
љубав, која није потекла из моменталних утисака једрих плећа, црних наусница, свил'не косе, бис 
ше баш обичне природе, те не остаде без утиска.{S} И нехотице почела сам премишљати: какав мора 
дошло тек доцније, кад би почео примати утиске и од унутрашњих мојих особина.{S} Данас их још н 
>— По вашим речма, спољашња лепота мало утиче на праву љубав?</p> <p>Спољашња лепота?{S} Шта ви 
и неке црне слутње.</p> <p>После сам се утишала и почела радити.{S} Умила сам се, но очи ми Бех 
ам мислила, трудећи се да своје осећаје утишам и отерам те варљиве мисли; но опет сам тек о Бор 
то сам знала, да ме он више не воли.{S} Утопљеник се маша и сламке, а ја се прихватих наде да м 
.{S} Нисам ишла обичним трагом — стазом утрвеном, па сам им необична и смеју ми се.{S} Но јесам 
узрок, а не хладно срце.“</p> <p>Старка ућута.{S} Изгледало ми, да ће да прекину ту тему а баш  
Остани, имам с тобом да говорим.“ Па ме ухвати око паса и пољуби у чело.</p> <p>Отргла сам се о 
на своје место.</p> <p>„Стано,“ рече он ухватив ме нагло за руке; „ти си много патила... патиш  
ње према мушкима беше у мени већ корена ухватило.{S} Жена ми је била лепа и богата, а имао је и 
>— Вама је позлило?!{S} Па је устрашено ухватих за раме.</p> <p>Она диже главу. </p> <pb n="140 
ила, да није њега, да ме препоручи..{S} Учен је то човек, ал је потрошио много на школе.{S} Ота 
пе, али тим више даровите, образоване и учене.{S} Оне гледају у свет смело, разборито и са само 
момака и удоваца, богатих и сиромашних, учених и дресиратих; само не онаквих каквих сам ја хтел 
а канабету, поред мене клечаше моје две ученице тарући ми чело и руке, а чело ногу стајаше он п 
 плести.{S} Обоје беху задовољни својом ученицом; тетка није могла да ме се наљуби, кад сам јој 
е мајке, пошле тим трагом!{S} Јевросима учи свога сина, краљевића Марка, да се на туђе не лаком 
вила разлике између мене и своје кћери; учила нас је обе кувати, месити прати и све женске дома 
ам научила од газдаричине девојчице.{S} Учила за испит декламовати.{S} Дође ту мени, па говори, 
ска прилика.{S} Један поглед у лице јој учини да устанем.{S} Била је то жена у дубокој старости 
 можда не би одобрила корак, што сам га учинила — ја сам вереница!</p> <p>Чудићеш се, но тако ј 
е децу као што треба?{S} Мисли доста је учинила, кад им је дала живот и кад по ваздан чегрће му 
из наслеђа прабабе нам Еве — Књижица је учинила, што „баца“ није могао са „секом“ да — тичи.</p 
 косици.</p> <p>— Како би ти мајка радо учинила радост са једном таком тичицом; само кад ми неб 
ивот жртвовати, и то би била за њу радо учинила, тако сам је од тога часа заволела.</p> <p>Пома 
е светлост; а то њему квари сан.</p> <p>Учинила сам јој по вољи; била сам и поред радозналости  
 задржи од изгреда, који би можда иначе учинили; а усамљеним је људима он често и потреба.{S} Н 
а две године у раду и тузи, но време је учинило своје; постепено почела сам бивати веселија.{S} 
 моја према мајци нагонила ме, да онако учиним, а да се сад не видимо изчекује дужност — твоја. 
ојка, па ми је дужност налагала да тако учиним; треба се у младости постарати за старе црне дан 
ише по неку њену рођаку тамо у Срем.{S} Учинимо јој по жељи и онда је била мирнија.</p> <p>— Је 
е била мирна, од прилике онако, као кад учинимо какво добро дело. </p> <pb n="166" /> <p>Отвори 
у срцу.{S} Он је видио и осећао, али се учинио да не види...</p> <p>То ми је било доста.{S} Душ 
е душе; а та љубав и дужност према вама учиниће да га заборавим и без тога.{S} Ох та и ја знаде 
у нас провео читаве ферије.{S} Боривој; учио је заједно с Миланом једну исту струку.{S} Иначе ј 
<p>Милан је међу тим свршавао науке.{S} Учио је права у П. сваке године провео је два месеца на 
г старог тече е тетке.</p> <p>Теча беше учитељ, као и отац ми.{S} Деце у кући није имао; једини 
90 година!{S} Још и данас се сећам свог учитеља.{S} Крупан, сед и румен старац.{S} Дође до душе 
Дође до душе раније у школу, но што сад учитељи долазе, али прозове нас једно да говоримо на ср 
а.{S} Красан стари метод уз који живеше учитељи 80—90 година!{S} Још и данас се сећам свог учит 
го.</p> <p>— Могуће је.{S} Ал у мене је учитељско грло...</p> <p>— Грло „новога метода,“ насмеш 
дете.{S} Бар претпостављам, кад сте већ учитефица...{S} Тело је, по мом сваћању, одећа и склони 
 сам од Обрадовића и Соларића почела се учити размишљању и моралу, а Рајићева и остала дела што 
три месеца.{S} Већ сам вас жељан а могу учити и код куће.“</p> <p>Дошао је.{S} Већ првога дана  
неком природном искреношћу и неусиљеном учтивости.</p> <p>— Тако сам од прилике нагађала и сама 
а живот и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да им набави господско одело.{S} Бајаги, гони је 
вала нисам никад.{S} Нисам морала ни по фабрикама губити своје здравље, као што га многе јадниц 
не!{S} Новац, проклети новац, главни је фактор свуда!</p> <p>Грамљивост за њиме, уништила је св 
онда? ...{S} После ми је тек смешно, па фалим Бога, што ме још оне нису оставиле.{S} Долете па  
, благо се осмехнувши.{S} Неће ми ништа фалити.{S} Сетила сам се само своје прошлости, а стара  
.“</p> <p>— Но, но, дабоме да то не сме фалити.{S} Ал тек, тек.</p> <p>— Па зар сам ја лења, се 
 богаљеви или измет природни.{S} Укус и фантазија моја ћерко, игра ту главну улагу!{S} То двоје 
почела сам читати:</p> <p>И опет девети фебруар, мој рођен-дан.{S} Хахаха! — Педесети девојачки 
?{S} За младих година служила сам и код феишпана.{S} Није Маца макар ко!</p> <p>— Знам, сека-Ма 
је било слободно читати неке преводе од Фенелона и других страних писаца, као и библију и злато 
скорим ћу дома.{S} Ове године ћу свести ферерије на три месеца.{S} Већ сам вас жељан а могу учи 
ајком.{S} Једном је у нас провео читаве ферије.{S} Боривој; учио је заједно с Миланом једну ист 
C2"> <head>II.</head> <p>Дођоше и друге ферије и ја се опет нађох у Т.</p> <p>Сека-Мацино место 
ја, који се појавио и моме срцу.</p> <p>Ферије беху већ на измаку.{S} Једно после подне остадос 
орао чекати.</p> <p>Што се то „мој мали филозоф“ дао у посао, кад ми не одговара, о оној теми,  
 брак чистилеште сваког душевног гада и фирма неприкосновеног поштења...{S} Ником не пада наум, 
 сада сам добила журан позив од те и те фирме.{S} Готову робу понела сам са собом а остало оста 
ичних, на и неморалних жеља баш под том фирмом сакрива!{S} Та зар је један, који се оженио тек  
азила је једанпут на пошту, да прими 10 фор. што јој је шиљао неки рођак из Срема.{S} Друго о њ 
>Лепим није хтео, за то је суд решио 10 фор. месечно.{S} Могла сам добити и више, но ја сам зар 
оринта или две а једна ужина изнесе 5—6 форината.{S} Дабоме да је онда ту назатка.{S} Онда није 
{S} Дневна заслуга целе породице износи форинта или две а једна ужина изнесе 5—6 форината.{S} Д 
грчком“ носу.{S} Обрве је имала густе и формасте.{S} Али баш тај иначе „услов лепоте,“ чудно је 
цвећа.{S} Цео намештај је био старинске форме, али чист и још цео.</p> <p>— Деца се увек страше 
бицу.{S} И гле! — код прозора је седила фрајла-Стана.{S} Застала сам.{S} Она ме погледа, преко  
а на пошти, питам јој газдарицу: где је фрајла Стана?{S} А она мени:{S} Отселила се.{S} Не може 
арку и чим сам га опазила сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад год се дала прилика, шетала сам се 
задржала.{S} Бар ће те се кадгод сетити фрајла-Стане Истинићеве.{S} Ваше име не знам.{S} Не ћу  
 сам питала течу и тетку, знајули што о фрајла-Стани.{S} Незнадоше о њој баш ништа; само сека-М 
 зато вам и наручујем...</p> <p>— Добро фрајлица, богами, баш добро, чула сам ја за тим још и н 
ше увек због тога.</p> <p>— Боже, боже, фрајлице, ала сте непрактични! говорила је често она.{S 
оћу да је посетим.</p> <p>— Здраге воље фрајлице.{S} Ал она се отселила из тог кварта.{S} Баш п 
, што тако красно дичи моју постојбину, фрушку гору.</p> <p>С моје стране не беше дакле никакве 
, па видио да се светина ускомешала, те хајд и он у гомилу и не знајући зашто! „Великоварошани“ 
била.{S} Знања имам а и воље за рад, па хајде самном далеко у свет, где нас нико не зна и не по 
о више од узбуђења, но од зиме.</p> <p>„Хајдемо у собу, дошла је мајка;“ па ме узе за руку, као 
 опет девети фебруар, мој рођен-дан.{S} Хахаха! — Педесети девојачки рођен-дан!</p> <p>Ху, како 
тек је и симпатије.{S} Хвала вам ћерко, хвала по сто пути!</p> <p>Сузе јој грунуше из очију, но 
! узвикнула сам, да се старка тргла.{S} Хвала, на таквој љубави!</p> <p>— Хвала, не хвала, смеј 
старка прекиде — тек је и симпатије.{S} Хвала вам ћерко, хвала по сто пути!</p> <p>Сузе јој гру 
а.{S} Хвала, на таквој љубави!</p> <p>— Хвала, не хвала, смејала се старица.{S} То је тако било 
 лети, а плетице све звецкају!</p> <p>— Хвала, сека-Мацо!{S} Кад дођем да тражим младожењу, пос 
а, на таквој љубави!</p> <p>— Хвала, не хвала, смејала се старица.{S} То је тако било од кад је 
 њих привлачи; врлине се обично узносе, хвале, цене и поштују тек устима, речма, а срцем ретко  
је срамота, да потврдим и ту ману нашег хваљеног културног века... </p> <pb n="148" /> <p>— Па  
тоњи нараштај од трулежи, која све више хвата корена.{S} Често тако размишљам, особито у зимњим 
, ал мрежа глупости је велика, па често хвата и „паметне“ и „племените“ рибице! ...</p> <p>Да с 
оне биљке, што у сваком земљишту корена хватају; па се и ја брзо навикох у дому свог старог теч 
/p> <p>„Узећу му Мару Базићеву; има пет хиљада одмах на венчању, а лепа је девојка,“ заврши мој 
мо кућа и земља вредила ми је преко пет хиљада.</p> <p>Избор младожење оставила сам њезиним род 
и стотинице, а он може добити девојку с хиљадама!“</p> <p>„Сирота Стана, како ће јој бити!“ јец 
ја поверљиво додаје: да су дошли на две хиЉаде, а ви душо имате и више, Знате, богатство је да  
 није поповски син, па му треба бар две хиљаде да се запопи.{S} А ви рано, толико зацело имате? 
мићке крви, а не машамоду са три четири хиљаде.</p> <p>Да не изгуби наслеђе, предлагао ми је та 
ох богата „партија.“ Стајала сам на три хиљаде, разуме се у шајну.{S} Но тада беше толика свота 
ти додаје: да је младожења дошао на три хиљаде.{S} Па ако имам толико, да се свршава.{S} Иначе  
опростиш и да ти кажем, да те сад љубим хиљаду пута већма него пре.“</p> <p>Узео ме је за руке, 
е опет настаде; ја сам радила нервозном хитрином а он је разгледао цвеће што је лежало на тезги 
а и добра сира.{S} Па и једна лубеница, хладна као лед.{S} Њу сам вама наменула.{S} Држала сам  
ову равнодушност, изменула се и постала хладна, скоро груба према мени.</p> <p>Питала сам је за 
а их не једем.{S} Вруће не ваљају, а од хладне за час се поболем.{S} Стара сам.{S} Лубеница је  
 претрпила док сам написала то неколико хладни и равнодушни речи!</p> <p>Да заборавим своју туг 
се наслеђа одрекао.{S} Мене ради био би хладније приман и у круговима, у којима је одрастао, а  
о обично.</p> <p>Поздрав нам беше много хладнији него обично.{S} Ни руковали се нисмо, а иначе  
мену и на њему; био је према мени много хладнији.{S} Најпре ме је то болело, после сам тек види 
ено насмешио и бивао више дана приметно хладнији.{S} Кад сам га питала за узрок, тргао се, погл 
је тек зло.{S} Дужност везује, а срце — хладно.{S} Ту, или се дужност пренебрегне, или — ако је 
 од сваке предрасуде.{S} Гледиште им је хладно и природно.{S} Дружење с мушки интимно, често ин 
девојачки рођен-дан!</p> <p>Ху, како је хладно!{S} Ветар хујуче а мрзну прозори; бура и хладноћ 
ом руком...{S} То је видите узрок, а не хладно срце.“</p> <p>Старка ућута.{S} Изгледало ми, да  
идим.{S} Кад сам их отворила, рекла сам хладно и одлучно:</p> <p>„Милане, иди кући жени и детет 
ело, после сам тек видила, да је баш та хладноћа у понашању доказ оног осећаја, који се појавио 
S} Ветар хујуче а мрзну прозори; бура и хладноћа — као у мојој души.</p> <p>Шта ћу данас да заб 
ећи ме.{S} Глете само; још ово парченце хлеба са маслом.{S} Та узмите, тек сте га коштали!{S} Н 
 радо полази путем, којим види да многи ходе,“ рекао је неко; приметала сам у своју обрану.</p> 
ила сам вулкан, по чијој површини често ходим и не слутећи шта у њему врије и кува.</p> <p>Љуби 
 се нашле.{S} Ко би се томе надо!{S} Ал ходите унутра.{S} Ваљда се не ћете за то наћи увређени? 
ва ми самоћу.{S} Оне друге собе гледе у ходник, немају зрака ни толико, рече старка, кад нас је 
ро, чула сам ја за тим још и на вратима ходника.</p> <p>Но да се вратим приповедци. </p> <pb n= 
 сам се један пут за рад тога пред њиме хотимице показала гора но што јесам.</p> <p>То је траја 
потпуно сретни.{S} Ако их не гоне људи, хоће да их напати оно — што зовемо судбином, но таки ка 
чки занос, или навика на леп или створ, хоће свет често љубављу да крсти.{S} Али љубав, права с 
{S} Заиста жалосно.{S} Срам их било!{S} Хоће с картањем на новац бајаги неке забаве.{S} Лепа за 
ета је то, моја ћерко, и више ништа.{S} Хоће заједно са децом својом да светли пред светом, раз 
лемићке породице.{S} Кад је изјавио, да хоће да ме узме, хтедоше га родитељи искључити из насле 
да су својој љубави сталне</hi>.{S} Она хоће да има љубљену особу пошто по то; па руши све што  
не зна ни „на чем жито расте...“ Ко год хоће може је преварити и онда, грех на његову душу.{S}  
p>Сваки од њих имао је разлога зашто ме хоће.{S} Један ме хтео због овог, други због оног, а ни 
и није већ дневник казао, да се то море хоће и код мене да узбурка и колеба?“</p> <p>„Без тога  
 на послетку измећу осталог мајку. „Или хоће усмено да ми одговори?{S} Моћи ће и то; скорим ћу  
S} Ту вас ко може видити, а знате, — ко хоће да се жени, прво гледи, јел девојка вредна...</p>  
сад то нисам носио.“</p> <p>„Мајка тако хоће; биће ти венчана“ рекла сам, а глас ми је зацело м 
че једног дана Даница. „Па је л' мајко, хоћемо ли га одмах и женити?“</p> <p>„Чим отвори канцел 
ине; иначе има девојака свуда.“</p> <p>„Хоћете ли још г. шогоре?“</p> <p>„Ако има читај.“</p> < 
мњао,“ па хоћу из твојих уста да чујем, хоћеш ли ми бити жена, кад свршим науке?“</p> <p>„Хоћу, 
розници.</p> <p>„Што ћутиш?{S} Реци, да хоћеш.{S} То није грех: жени ћу оставити сво добро моје 
>Питала сам је за узрок.</p> <p>„Шта ти хоћеш од мене?“ викнула је, а очи јој срдито севаше; „н 
а?“ узвикнуо је дрхћућим гласом, „то ти хоћеш да знадеш?“ Знај дакле. — Застао је и погледао ми 
десет година!“ узвикнуо је шогор зар ти хоћеш тридесету да дочекаш?{S} Ко ће те онда узети?!“</ 
оје сретни.{S} Или ако нећеш тако, реци хоћеш ли, да се са женом раставим?{S} Подићу и небо и з 
p>— Неће те ми замерити, извињавала се; хоћу да видим какав је.{S} Већ одавно нисам читала; мож 
лила да ме одведете до њезина стана.{S} Хоћу да је посетим.</p> <p>— Здраге воље фрајлице.{S} А 
— Не разумем шта тиме мислите?</p> <p>— хоћу да кажем, да није баш рђаво, што се у младости чов 
о ћу ја урадити, говорила је.{S} Ко зна хоћу ли још кад год сећи.{S} Ову сам за вас узела.{S} Ј 
p> <p>„Јесам.{S} Али ја сам сумњао,“ па хоћу из твојих уста да чујем, хоћеш ли ми бити жена, ка 
 Па морате ми и ваше име казати.{S} Сад хоћу да га знам; говорила је спустивши се до мене на ка 
на крилу!“</p> <p>„То и не тражим; само хоћу и морам ти казати; да немаш право што се срдиш на  
</p> <p>Прекинула сам читање и питала: „хоћу ли читати даље?“</p> <p>„Па читај“ смејао се шогор 
захвални, па га држите за јаку.</p> <p>„Хоћу ли читати даље, драги моји?“</p> <p>„Можеш.“</p> < 
и бити жена, кад свршим науке?“</p> <p>„Хоћу,“ јецала сам. </p> <pb n="155" /> <p>Он ме стиште  
>Поруменила сам.</p> <p>— Ништа, ништа, храбрила ме; није то тајна.{S} Сме свако знати; само не 
>Десет година живила сам тако, радећи и хранећи се.{S} Десет година ме поштовали као рођену мат 
ту остати, а мени није тешко једно дете хранити.{S} Где једу троје, јешће и четворо“, чула сам  
 Она радо пристаде и још рече, да ће ми храну давати бесплатно, а са прихода моје „сермије“ да  
ише, особито кад чуше, да ћу им плаћати храну.</p> <p>Први ми посао беше, да пишем Милану.</p>  
и писању настављати.</p> <p>Сву душевну храну примала сам од тетке и тече све док нисам добро ч 
ле-подне, наслони главу на катедру па — хрче.{S} Тек на лупу од нашег трчања по скамија, протре 
се, да је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднети.{S} Примити је никако нисам смела, бар не 
> <p>Ћутала сам и јецала.{S} Тек кад ме хтеде привући својим прсима, тргла сам се и уступила ко 
 да се мене ради не труди, но она ме не хтеде ни слушати.</p> <p>— Гостољубље је лепа српска вр 
ке спекулације, па је ли чудо што се не хтедох без љубави удати?!{S} А за љубав, чинило ми се д 
{S} Кад је изјавио, да хоће да ме узме, хтедоше га родитељи искључити из наслеђа.{S} Хтели су б 
 ми покаже шешир, што јој га правиш.{S} Хтела ми показати и пантлике што ћеш метнути на шешир,  
 велите, ћерко.{S} Но куда ми одосмо, а хтела сам само рећи, да моји греси нису обични.{S} Ниса 
ко, разумели, бар не онако, како сам ја хтела.{S} Ја нисам одређивала, шта је љубав; само сам р 
есиратих; само не онаквих каквих сам ја хтела.</p> <p>Сваки од њих имао је разлога зашто ме хоћ 
ебе, оженио сам се оном, којом је мајка хтела; и моја је срећа уништена а живот сломљен.{S} Она 
ање, а још више поглед, којим као да је хтела да ми прочита мисли још у души.</p> <p>— Лудо сам 
ежала; само две недеље.{S} Доктора није хтела. „Од овог ме нико не излечи, сека-Мари,“ говорила 
опазио да те нешто тишти.{S} Ниси ми се хтела одати, но случај ми је помогао.{S} Пре две недеље 
p> <p>Тек што сам све за ноћ спремила и хтела отпочети читање, отшкрину тетка врата од побочне  
 вечита, тешила сам је.“</p> <p>Није ми хтела веровати.{S} Да је утешим, приповедала сам јој и  
во, рече, пруживши ми. — Најпре сам вам хтела све усмено казати.{S} Но овако је боље.{S} Не мар 
е, ти волиш мајку?{S} Већ с питањем сам хтела потврђујући одговор.</p> <p>Дете погледа у мене,  
зар ми је питање тако глупо?“ Силом сам хтела да се шалим.</p> <p>Он се трже.</p> <p>„Желиш ли  
д видила.{S} Како је она осећала, нисам хтела да испитујем.{S} Нашто би ми и било?{S} Доста што 
.{S} Оне ме задржавала, но остати нисам хтела.{S} Чинило ми се, да страна госпа ишчекује мој од 
м да:</p> <quote> <l>Нисам баш ни много хтела </l> <l>Ал’ жеља ми беше смела,</l> <l>Задовољств 
ла сам се својима.{S} Радњу нисам одмах хтела отворити; требало ми је одмора у сваком погледу.< 
говори, да сам примила већ и ја.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чија је то песма, но она настави:</ 
рка га је лане у парку цитирала.</p> <p>Хтела сам наставити читање.</p> <p>Одмори се мало, прим 
S} Та сада има још жену и дете!“</p> <p>Хтела сам га не отворено вратити.{S} Узела сам и перо,  
S} Не занима га наша „полемика.“</p> <p>Хтела сам да је заменим у сечењу.{S} Није ми дала.</p>  
ше га родитељи искључити из наслеђа.{S} Хтели су богату партију и од племићке крви, а не машамо 
 продаје се нека земља у месту, па неби хтели да је уступе.{S} За то су дошли чак овамо:{S} Тре 
у срећу туђој жртвујем; топло срце није хтело да купује љубав, или само да љуби, већ је тражило 
оцекла, а око би своје ископала, ако би хтело одати, како ми је у срцу. — Била сам вулкан, по ч 
бујно врело —</l> <l>Љубав је тек чисту хтело.</l> <l>Па сад не знам грех шта ми је,</l> <l>Или 
 и неповерљива.</p> <p>Кад је то видео, хтео је све жртвовати.{S} Но тада је било касно.{S} Осе 
уће беше само слушкиња и мала Данка.{S} Хтео сад да одем но Данка ме узе за руку и одведе у тво 
 да ми даде припомоћ.</p> <p>Лепим није хтео, за то је суд решио 10 фор. месечно.{S} Могла сам  
о је разлога зашто ме хоће.{S} Један ме хтео због овог, други због оног, а ни један због мене с 
а доста, ал што човек више има, више би хтео, продаје се нека земља у месту, па неби хтели да ј 
усиљено смешећи се.</p> <p>Он уздахну. „Хтео сам рећи, да би моја помоћ била незнатна.{S} Ти га 
ве друго мало марит?</l> <l>Или је грех хтети љубав,</l> <l>Чисту, праву, непритворну,</l> <l>С 
 — Педесети девојачки рођен-дан!</p> <p>Ху, како је хладно!{S} Ветар хујуче а мрзну прозори; бу 
ан!</p> <p>Ху, како је хладно!{S} Ветар хујуче а мрзну прозори; бура и хладноћа — као у мојој д 
на тишина.{S} Сав велико-варошки жагор: хука, звиждукање пекара, жељезница и разних машинерија, 
онаша посетилици почаст, карактерише је хуманистичким особинама, а друго не званично својевољно 
киње, поносите питомице Душанове славне царевине и Јевросиме мајке, пошле тим трагом!{S} Јеврос 
ед Богом и светом.{S} Закужави ти један цветак или ти се поболи тичица, па већ се питаш: да ниј 
мене поштедила? ...</p> <p>Била сам као цветак, кад га од стабла откинеш; но свенула и опет нис 
: „госпоцки“ и величанствен.{S} Био је „цветан“ и раскошан, али без искрена саучешћа и суза.</p 
телни магазин за децу</title>“. „<title>Цветник</title>,“ од Ј. Рајића и његову историју: даље  
ореном прозору било је неколико саксија цвећа.{S} Цео намештај је био старинске форме, али чист 
{S} Не ће се видети ни кол ни сандук од цвећа и венаца, а пратиће га војници, па и сви званични 
ојала, чуће.{S} Устала сам и донела још цвећа. ма да ми није требало.</p> <p>Сад сам била мирни 
воје; љубила сам их већма него и тице и цвеће и оно китњасто зеленило и плаво небо, што тако кр 
ла нервозном хитрином а он је разгледао цвеће што је лежало на тезги.{S} Нисам дизала очију, ал 
ца пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туге нестат’ мора!</l> < 
ца пева,</l> <l>Срце се загрева;</l> <l>Цвеће мири, листа гора,</l> <l>Туте нестат мора!</l> </ 
о пред подне — стишало.{S} Осим тичијег цвркутања, продирало је сад још кроз ваздух тек по неки 
лила, рече она, оборивши очи: а то је и цела истина; само је зло, што после таки ум и тако срце 
и, да нећу да се женим.{S} И то ће бити цела парада.“</p> <p>Тај предлог заболео ме и увредио д 
таким, да убија кућу.{S} Дневна заслуга целе породице износи форинта или две а једна ужина изне 
е забављај по вољи.{S} Доста ти је рада целе године.{S} Код тетке се бар одмори.</p> <p>— Збого 
,</l> <l>Што ћу љубит' тебе само</l> <l>Целе вечности.</l> </quote> <p>— Како вам се то допада? 
адовољно гледају...</p> <p>Устала сам и целивала икону.{S} Срце ми се још цепало, но душа ми је 
м очима не беше ни трага од туге.{S} За цело јој не беше жао живота.</p> <p>— Дакле ни ту се ни 
 није било доста увреде?!{S} А друго за цело неће.{S} Та сада има још жену и дете!“</p> <p>Хтел 
у мојко, можда још данас.{S} Доћи ћу за цело; само ме сад светина оцепила од мога друштва, па с 
о среће одрекла, него да постигне своју цељ, срамно ме је пред њиме жигосала и уверила га, да г 
ставим?{S} Подићу и небо и земљу док до цељи не дођем.“ </p> <pb n="165" /> <p>Упро је очајничк 
ивлачи; врлине се обично узносе, хвале, цене и поштују тек устима, речма, а срцем ретко ко за њ 
а кад је лепа ларва и дубок пун џеп!{S} Цео свет, особито мушки и не почиње онде љубити, где би 
зору било је неколико саксија цвећа.{S} Цео намештај је био старинске форме, али чист и још цео 
ене ће бити боље.{S} Досадан ми је овде цео свет; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда бити др 
 што његова дела?</p> <p>— Стручњаци, и цео свет вели, да је ненадмашив; а ја само знадем, да с 
 је био старинске форме, али чист и још цео.</p> <p>— Деца се увек страше старости, рече спусти 
сам и целивала икону.{S} Срце ми се још цепало, но душа ми је била мирна, од прилике онако, као 
конити брак. „Лудо би било, да ради оне церемоније срдим родитеље а нас обоје изложим сиротовањ 
а од мене.{S} Старка га је лане у парку цитирала.</p> <p>Хтела сам наставити читање.</p> <p>Одм 
 Дијана; а ено мали се игра с Аурором и цицаном Марком.{S} Сви су добри и сви ме воле.{S} Они с 
ну проби гласић малога Милана:</p> <p>— Цицико, куцико, волела ме?{S} Ја сам ваша мати!{S} Мило 
> <p>— Видите, рече промуклим гласом, у црвеном кавезу ми је Дамјан и Дамјанка а у зеленом Апол 
е кратке ноге; ми сликамо врага црног а црнац га замишља белог.{S} Ето видите, да појам о лепот 
сти и туге, среће не среће, наде и неке црне слутње.</p> <p>После сам се утишала и почела радит 
 треба се у младости постарати за старе црне дане.</p> <p>Тако сам писала, но сам Бог зна шта с 
ех ако је то желити,</l> <l>Ја сам онда црни грешник,</l> <l>Не треба му опростити</l> <l>Заслу 
ла из моменталних утисака једрих плећа, црних наусница, свил'не косе, бисер зуба, чарних очију  
здепнасте кратке ноге; ми сликамо врага црног а црнац га замишља белог.{S} Ето видите, да појам 
м, можеш ли ми опростити ону гадну, ону црну увреду.{S} Невин сам, али и твој је живот отрован. 
у.{S} Дубок мужевљев џеп, па има шта да црпи! — Где тога није, дере му кожу с леђа, да накити с 
ада, у младости, могла је бити лепа.{S} Црте лица биле су правилне, ал јој се сад од слабости и 
разметнуто било је нешто папира и неког цртежа.{S} Све беше јако пожутело. — Знак, да им иденти 
ељезнички влак.</p> <p>— Ето и б...иски цуг; подне је већ прошло, примети она и устаде.{S} Уста 
омоћ.</p> <p>— Умр'о је купци барон Д...ч.{S} Сутра му жељезницом стиже тело.{S} Тамо ће га доч 
а је неко време по кутији и онда извади чак са дна једну сашивену рукописану књижицу.</p> <p>—  
 засука рукаве, чим ме похвали — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, о 
остале робе.</p> <p>Кад човек чује, или чак и осети таку пресуду света не зна шта ће: да се сме 
и хтели да је уступе.{S} За то су дошли чак овамо:{S} Треба им готовине; иначе има девојака сву 
Но једне зиме беше овладала самном нека чама.{S} Држала сам, да ће ми бити скоро крај, па сам с 
често и својим, тек за то, што у својој чапљастој охолости уображавају, да су „нешто више“ од д 
па.{S} Дошла је да наручи неколико пари чарапа за „штафир“ своје кћери.</p> <p>Опростила сам се 
могла да ме се наљуби, кад сам јој прве чарапе оплела, а течи је чисто коса расла, кад сам му у 
них наусница, свил'не косе, бисер зуба, чарних очију и бела и румена лица, већ којој је главни  
дем.{S} Вруће не ваљају, а од хладне за час се поболем.{S} Стара сам.{S} Лубеница је била зрела 
адник?!{S} Ништа друго, већ да проклиње час свога рођења!{S} Заиста мени је врло чудно понашање 
енског језика тежи и сувопарнији; сваки час сам морала молити течу, да ми овај ил онај израз ра 
за њу радо учинила, тако сам је од тога часа заволела.</p> <p>Помајка ми беше удовица, а имала  
ије.</p> <p>Она диже очи, гледећи ме за часак нетренштице.</p> <p>— Што ме тако гледате?{S} Зар 
о сам теча; у данима одмора и слободним часовима, морала сам му по нешто на глас читати, а за т 
сташнија од мене; радије је у слободним часовима трчкала по другарицама или се склонила где год 
ом картању?{S} И мушком оно не служи на част.{S} Карташ је оличено среброљубље, законом обезбеђ 
це ми каже, да ме Данка бар у последњем часу оставити неће.{S} Поштује и воли она мене, али зав 
p>Примила сам понуду, а она наточи себи чашу воде, па настави:</p> <p>— Не поричем, да спољашно 
слици?{S} По писмама судећи, редак дар, чврст карактер, весела и живахна природа и осетљиво бла 
д стриче, дуваш деваш,</l> <l>Не издува чега немаш!</l> </quote> <p>То сам научила од газдаричи 
ку и псето.{S} Мислиће те да сам каква „чегртаљка“; толико вам говорим.{S} Чудно ми је и самој. 
а, кад им је дала живот и кад по ваздан чегрће мужу око ушију, да им набави господско одело.{S} 
{S} Зар на пример мајка мање љуби своје чедо, кад оно није код ње?{S} Не, она га љуби увек и св 
ква нас провалија дели; он је био њежно чедо аристокрације а ја дете народа.{S} Назори нам се и 
, да је свака љубав спојена са тежњом и чежњом, да нам је љубљена особа у близини и да је посед 
 да ме се маши, па ма иначе како да сам чезнула за том руком...{S} То је видите узрок, а не хла 
 моја жена, али не она, за којом сам ја чезнуо.{S} Свака мисао разлази нам се још у основи; ја  
стаклиле, па само нагло дише и дрхће од чезње за тицама.</p> <p>— Бојите се, да не излете? осме 
лека сам опазила старицу на прозору.{S} Чекала ме је.</p> <p>— Одржали сте реч, а већ сам мисли 
ла та тема.</p> <p>Ја сам мећу тим то и чекала.{S} И Милана и Боривоја била сам већ заборавила. 
беше мени и Даници најмилије; једва смо чекале да дође.{S} Пред њега смо увек далеко истрчале,  
кваси грло, па настави читање.{S} Једва чекам да чујем свршетак, журила ме тетка. </p> <pb n="1 
 ваљани људи и згодне партије.“</p> <p>„Чекам да дорастем за шпекулацију, што је неки свет брак 
тај посао Даници, но онда је дуго морао чекати.</p> <p>Што се то „мој мали филозоф“ дао у посао 
о немојте за мога живота, а нећете дуго чекати, још који дан. </p> <pb n="170" /> <p>Погледала  
“ рече ми сестра озбиљно; већ реци, шта чекаш?{S} Измећу толиких ваљда си могла једног изабрати 
 сам их све редом одбијала.</p> <p>„Шта чекаш?{S} Докле ћеш бирати?“ љутио се често шогор и сес 
ам се од те мисли и махнула руком преко чела; ваљда да је отерам.{S} Али све заман; од тога тре 
/p> <p>Уздахнуо је и махнуо руком преко чела.</p> <p>Настала је несносна тишина.{S} Да је преки 
д једним и другим.{S} Патња често већма челичи, него највећа срећа.</p> <p>— Право велите.{S} Н 
је две ученице тарући ми чело и руке, а чело ногу стајаше он погнутом главом и сузним очима.</p 
мене клечаше моје две ученице тарући ми чело и руке, а чело ногу стајаше он погнутом главом и с 
орим.“ Па ме ухвати око паса и пољуби у чело.</p> <p>Отргла сам се од њега и побегла у врт.{S}  
на тренутно, па ме загрливши и пољуби у чело.{S} Но опет ми је нашла још тога дана кола за *.</ 
 после отровала, он сјурио себи куглу у чело.{S} Јели истина не могу тврдити; дознала сам тек и 
љеописаније</title>“ и „<title>Улог ума человјеческог</title>.“ Још ми је било слободно читати  
ца, те ни мало не доликују оном широком челу и „грчком“ носу.{S} Обрве је имала густе и формаст 
 своју постељу, а мајка ме погладила по челу и рекла некако сухопадно;</p> <p>„Знала сам.{S} Та 
обично тако безазлена, да не зна ни „на чем жито расте...“ Ко год хоће може је преварити и онда 
роси ме трговац из * По изгледу ваљан и честит човек.{S} Провођаџише Н. Н, све је, како се само 
аном једну исту струку.{S} Иначе је био честит, разборит младић и врло симпатична појава.{S} Јо 
а сав свој „веш“ и одело.{S} Била је то честита и добра душа.{S} Није сирота дуго лежала; само  
х одговорила.</p> <p>Одговорила сам јој честитајући и желећи обојима сретан пут.{S} Жеље су бил 
ши.</p> <p>Шта ћу данас да забиљежим? — Честитао ми није нико.{S} Ко би се мене и сећао?{S} Заб 
пствена смрт дреши нас од праве љубави, често нећемо то да увидимо ни да признамо.{S} Обмањујем 
и природно.{S} Дружење с мушки интимно, често интимније но с женскињом.{S} Остало је женскиње о 
дност продаје.{S} Ништа јој није свето, често ни сама срећа па и живот љубљене особе, јер у мес 
 те више?{S} Прави вашар и трговина!{S} Често бих таки брачни пар споредила са две варалице, ко 
ека Бог те пита с каквим ђаконијама.{S} Често таким, да убија кућу.{S} Дневна заслуга целе поро 
трулежи, која све више хвата корена.{S} Често тако размишљам, особито у зимњим дугим вечерима.{ 
корсе даме и матере читаве породице.{S} Често мислим и о томе, па се кад-и-кад на њих и наљутим 
ом зближисмо се ја и Милан још јаче.{S} Често се међу нама изродила читава „полемика“ о овој ил 
е унутрашњост шупља, само моментано.{S} Често је тај утисак моћан, па човека неко време и занес 
е и на блиским рођацима својега мужа, а често и својим, тек за то, што у својој чапљастој охоло 
 обезбеђена варалица, отимач и лопов, а често и посредни убица читавих породица.{S} Па сад оне, 
; али љубав је најосетљивија, па с тога често и неповерљива.</p> <p>Кад је то видео, хтео је св 
 узвисити над једним и другим.{S} Патња често већма челичи, него највећа срећа.</p> <p>— Право  
лупост, ал мрежа глупости је велика, па често хвата и „паметне“ и „племените“ рибице! ...</p> < 
јлице, ала сте непрактични! говорила је често она.{S} Дошли сте токорсе у госте, па све књижури 
лог срца и поноса.</p> <p>Дужност ме је често приморала, да своју срећу туђој жртвујем; топло с 
орила у опште, а о себи никад; и ако је често виђала у касапници.{S} Тамо је куповала меса за ч 
чни пар споредила са две варалице, које често ступе у савез, да с удвојеном силом још лакше вар 
а чекаш?{S} Докле ћеш бирати?“ љутио се често шогор и сестра.</p> <p>„Имам каде.{S} Нема ми ни  
у. — Била сам вулкан, по чијој површини често ходим и не слутећи шта у њему врије и кува.</p> < 
иначе учинили; а усамљеним је људима он често и потреба.{S} Но једне зиме беше овладала самном  
м је својевољно, јер би њезин темељ био често темељ туђој несрећи.{S} Где није тога било, ту је 
 или навика на леп или створ, хоће свет често љубављу да крсти.{S} Али љубав, права света љубав 
и не знајући зашто! „Великоварошани“ су често веће радозналице од — „малосељана.“ Прабаба Ева н 
и ма и недостојно и моментано...</p> <p>Често су такве јунакиње и детињасто тврдоглаве. <hi>Онд 
ете хранити.{S} Где једу троје, јешће и четворо“, чула сам говорити моју нову помајку.</p> <p>С 
 од племићке крви, а не машамоду са три четири хиљаде.</p> <p>Да не изгуби наслеђе, предлагао м 
че си, па ти може требати“; говорила је чешће она.</p> <p>Милан је међу тим свршавао науке.{S}  
</p> <p>Да је разонодим призвала сам је чешће себи и ту је познао и Боривој.</p> <p>Да је он за 
ам била у дому моје помајке, долазио је чешће са својом мајком.{S} Једном је у нас провео читав 
ог дана све покосила.{S} Још и данас се чешће питам: зашто је баш мене поштедила? ...</p> <p>Би 
!“ То истина говори очајање, али више и чешће лакоумље и себичност.{S} Зар је човек рођен тек д 
 <p>„Тебе секо, нешто мучи,“ говорио ми чешће; (секом је звао још у детињству и мене и Даницу)  
ка, леп но лакоуман младић.{S} Чула сам чешће говорити, да се њих двоје радо гледе, но она је т 
од табле, а он ако је пре подне, запали чибук, па се не види из дима; ако ли је после-подне, на 
ла већ и ја.</p> <p>Хтела сам јој рећи, чија је то песма, но она настави:</p> <p>— Добра и оштр 
/l> </quote> <p>Старка заћута.</p> <p>— Чија је то песма? питала сам је после неколико тренутак 
мо што ме је по кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво поникла љубав, у његовом или њезином 
ако ми је у срцу. — Била сам вулкан, по чијој површини често ходим и не слутећи шта у њему вриј 
а је ко вереница мила,</l> <l>Несташна, чила;</l> <l>Тек што је села,</l> <l>Већ је устала,</l> 
</p> <p>Клица је била ту; и ја сам била чила, окретна и задовољна, као и друга деца.{S} Имала с 
ипасаћу кецељу и на ново засука рукаве, чим ме похвали — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а  
на. </p> <p>Сутра сам наставила читање, чим је тетка доспела:</p> </div> <div type="chapter" xm 
p> <p>И сутра-дан сам била узрујана.{S} Чим сам се у дућану видила сама, почела сам плакати.{S} 
чност...</p> <p>Била сам опет у парку и чим сам га опазила сетила сам се фрајла-Стане.{S} Кад г 
силом још лакше варају и левентују, али чим се даде прилика да преваре и — једна другу.{S} Дође 
она је то до сад увек одрицала.)</p> <p>Чим се венчамо, отпутоваћемо у Америку.{S} Тамо у новом 
увши у сваку по парченце шећера.</p> <p>Чим тичице опазише шећер, удесише неку пријатну арију:  
, хоћемо ли га одмах и женити?“</p> <p>„Чим отвори канцеларију и отпочне радити,” рече мајка, у 
ћеха; подарила ми је клицу свега онога, чиме дарива и другу децу своју.</p> <p>Клица је била ту 
} Има лепе жуте тице, па све тако, тако чине! — предвари ме „баца“, подржавајући устима тичије  
 и решетам ову или ону кућу, као што то чине многе токорсе даме и матере читаве породице.{S} Че 
ас ми је опет некако топло око срца.{S} Чини ми се, да сам с педесет година млађа.{S} Видим, да 
еците мајко, шта би требало женскиње да чини, да коракне кораком права напретка?{S} Мене то инт 
у тешко живе и здрав човек, а што ће да чини таки јадник?!{S} Ништа друго, већ да проклиње час  
S} Но нека му је просто — није знао шта чини.</p> <p>Опет је текла река времена, носећи и добро 
м окруњену главу Бого-човека, и мени се чини, да ме те свете очи тужно ал задовољно гледају...< 
је при женидби главно капитал.“</p> <p>„Чини ми се, да јесте“, смејала сам се ја; „изволите сам 
ротица да ћу посредовати да је узме.{S} Чинила сам све могуће, но он није осећао симпатије прем 
да сам, како живим и т. д.{S} Све је то чинила неком природном искреношћу и неусиљеном учтивост 
е, да јој мртвој опростим.{S} Све је то чинила из превелике љубави према својој деци.{S} А она  
тедох без љубави удати?!{S} А за љубав, чинило ми се да ми је срце мртво.{S} Но није тако било. 
е задржавала, но остати нисам хтела.{S} Чинило ми се, да страна госпа ишчекује мој одлазак.</p> 
болео ме и увредио до дна душе моје.{S} Чинило ми се, да се и он сам стиди жене из нижег сталеж 
ље...“ А румен стида суну ми у лице.{S} Чинило ми се, да сам се одала.</p> <p>Срце ми је лупало 
исам имала од важности да је упитам.{S} Чинило ми се, да би то питање читаву „историју“ за собо 
има било некако празно, врло празно.{S} Чинило ми се, да више срца у грудима немам.{S} Сви осећ 
ме и љубав, да само није било другога — чинило ми се, да је врло слаб за жртву, што ми је хтеде 
 сам га, али сам била старија, па ми се чинило да ми је дужност да га одбијем. „Он брка поштова 
г срца и душе своје.{S} Неки пута ми се чинило, да сам и у Милану љубила тек њега.</p> <p>Крила 
м жаром и истом чистотом.{S} Увек ми се чинило, да је то моја <hi>прва</hi> и једина љубав.</p> 
зацело морао дрхтати.{S} Тако ми се бар чинило.</p> <p>Он уздахну и оде прозору.{S} Гледао је н 
 јецала: „опрости, опрости! не знам шта чиним; та ја га тако волим!“</p> <p>„Прећи ће све то.{S 
;“ па ме узе за руку, као и лане што је чинио, те уђосмо заједно у кућу.</p> <p>После два дана  
ака могла сам рећи:</p> <p>„Зашто си то чинио?!“</p> <p>„Зашто? понови гробовским гласом он.{S} 
окушам снизити уједно?</p> <p>Тако ћу и чинити.{S} Сад још све добро памтим, а после? — После ћ 
љи не попуштају, па шта сам знала друго чинити, ја — која сам знала, шта значи одрећи се љубави 
ју љубав, јадни Боривоју. знадеш ли шта чиниш?!{S} Или те је занела њезина спољашност?!....</p> 
ео намештај је био старинске форме, али чист и још цео.</p> <p>— Деца се увек страше старости,  
ије грех, јер сам поред свег тог остала чиста.{S} Верујте ми, тешко сам грешила.{S} Па онда, чо 
 Је ли морало тако бити? — Савест ми је чиста и мирна, али срце и опет боли...{S} Успомена за у 
 и кад и преври.{S} Савест ми је дабоме чиста, ал тек је тешко — самовати.{S} Сад је јецала.</p 
ада срца била су бар увек непокварена и чиста.{S} Сад је и то друкчије.{S} Сад и момак од 17—20 
 као ја њега, срце би му казало, да сам чиста и невина.</p> <p>Заборавила сам га, али сам друго 
</p> <p>Осећаји су им до душе искрени и чисти, али шта вреди, кад је љубавник, на рачун природн 
ote> <p>Ја сам свршила а ко осећа да је чистији, нека дигне камен на мене и нека ми каља успоме 
то, што је удата!{S} Баш као да је брак чистилеште сваког душевног гада и фирма неприкосновеног 
ла сам јој и одело.{S} Било је скромно, чисто и њезиној дубокој старости и по кроју и градиву с 
ој дуже остати нисам могла.{S} Земља је чисто горела подамном; морала сам бегати оданде, где мо 
д сам јој прве чарапе оплела, а течи је чисто коса расла, кад сам му у седмој својој години пом 
амој.{S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме чисто говорити и оно што морам.{S} Разговор овакав ника 
осадан ми је овде цео свет; и ваздух ме чисто гуши; тамо ће ваљда бити друкчије.“</p> <p>Сва са 
зи и сунце кроз каљава места, на остане чисто?!{S} Тако се ћерко, ту обично мисли и ради, а ево 
 осећала, да и он мене тако исто љуби и чисто се чудила, како пре то увидила нисам.</p> <p>Пост 
ретан што ми је отворио очи, да јасно и чисто видим и поштено осећам.{S} Сиромах, није ни слути 
ити новчић два више, само да је добро и чисто.{S} Намажите комадић и том малом.{S} Из ваше руке 
 још двапут љубила, истим жаром и истом чистотом.{S} Увек ми се чинило, да је то моја <hi>прва< 
ло, што ти је вера у мој карактер, моју чистоту онако лабава била.{S} Но и тога је давно нестал 
ећаја бујно врело —</l> <l>Љубав је тек чисту хтело.</l> <l>Па сад не знам грех шта ми је,</l>  
</l> <l>Или је грех хтети љубав,</l> <l>Чисту, праву, непритворну,</l> <l>Себичношћу несмешану  
кад је ко може видити, онда она нађе да чита ил да седи.{S} Та понесите плетиво ил вез, па кад  
ребало би времена да ме сами нађете.{S} Читав Лавиринт у овој кући!</p> <p>— Скините се, драго  
ош јаче.{S} Често се међу нама изродила читава „полемика“ о овој или оној теми, но то је ређе б 
што то чине многе токорсе даме и матере читаве породице.{S} Често мислим и о томе, па се кад-и- 
војом мајком.{S} Једном је у нас провео читаве ферије.{S} Боривој; учио је заједно с Миланом је 
тимач и лопов, а често и посредни убица читавих породица.{S} Па сад оне, Српкиње, поносите пито 
питам.{S} Чинило ми се, да би то питање читаву „историју“ за собом повукло, а одкуд ми права да 
терије...“</p> <p>„Какве су то белешке? читај, бар да чујем.“</p> <p>„С драге воље; само док га 
ћете ли још г. шогоре?“</p> <p>„Ако има читај.“</p> <p>5. мај 18... год.</p> <p>Младожења адвок 
тала: „хоћу ли читати даље?“</p> <p>„Па читај“ смејао се шогор.</p> <p>„15. март 18... године.{ 
} На једанпут диже очи и рече:</p> <p>— Читајте ово!{S} Прочитала сам гласно показане ми речи.{ 
.{S} После преврташе листове, овде-онде читајући по неки одломак ове или оне песме.</p> <p>— До 
 што се тако десило!“</p> <p>Јецала сам читајући то писмо:{S} Жао ми је било жене, која је из љ 
Кад сам била млада, радо сам читала.{S} Читал сам Обрадовича, Видаковича, а и Караџића и све шт 
, показујући прстом на лист, што сам га читала.{S} Прочитала сам на том листу: „Застава,“ па ви 
дци. </p> <pb n="137" /> <p>Једног дана читала сам опет у парку.{S} Око мене беше необична тиши 
другарицама или се склонила где год, па читала какав немачки роман или по коју првину М. Видако 
уке дошло.{S} Камо среће да нисам ништа читала!{S} Старка тешко уздахну и отвори књигу.</p> <p> 
 радо читам, и да би га све више и више читала.</p> <p>— Бар да видим, кад је тако.</p> <p>Чита 
оље; само док га донесем.“ Донела сам и читала:</p> <p>10. март године 18...{S} Проси ме тргова 
 је сахранили, седила је дубоко у ноћ и читала неку рукописну књижицу.{S} Кад је прочитала, спа 
према свом стрпљењу и пажњи с којом сам читала, добила по неку награду; обично воћа, колача, ко 
 човек.{S} Кад сам била млада, радо сам читала.{S} Читал сам Обрадовича, Видаковича, а и Караџи 
оралу, а Рајићева и остала дела што сам читала показаше ми колики је свет и каквих је људи у ње 
ића, нашег узор песника.</p> <p>— Нисам читала; а и откуд?{S} Ја сам стара а то је млађи човек. 
 да видим какав је.{S} Већ одавно нисам читала; можда сам већ и заборавила.{S} Ту се опет насме 
т преврнула неколико листова, и пажљиво читала.{S} На једанпут диже очи и рече:</p> <p>— Читајт 
иле још у рукопису.</p> <p>Све сам радо читала, но Обрадовићеве басне по најрадије, јер сам раз 
мајка такође имала.{S} И ја сам то радо читала, али су ме и друге ствари интересовале; те сам и 
S} Дотле сам свако његово писмо комотно читала мајци и Даници, а сад сам при сваком нежнијем из 
арчицу с бресквама, ал доста си на глас читала.{S} Ја не би могла тако дуго.</p> <p>— Могуће је 
 Ани.{S} Знате, што сам ја лане у Парку читала у оној вашој лепо везаној песмарици. — Ту се гла 
 <p>— Бар да видим, кад је тако.</p> <p>Читала је неколико песмица смешећи се.{S} После преврта 
с.{S} Сада још нећу.{S} Допало ми се да читам.{S} Док прочитам ову књигу можда ћу и пробати.{S} 
а ја само знадем, да сав његов рад радо читам, и да би га све више и више читала.</p> <p>— Бар  
.</p> <p>— Зашто, мајко?{S} Ја држим да читање никоме не шкоди.{S} Ваљане књижевне ствари увек  
, које сам најволела.{S} Давао ми је за читање понајвише „<title>Обрадовићеве басне</title>“ и  
, као да ми је познат, прекиде ми тетка читање.</p> <p>— Чули сте га од мене.{S} Старка га је л 
а умотворина, приметила сам и наставила читање:</p> <p>Јесте, судбини се допало да се опет самн 
сти санана. </p> <p>Сутра сам наставила читање, чим је тетка доспела:</p> </div> <div type="cha 
метода, већ брзо кваси грло, па настави читање.{S} Једва чекам да чујем свршетак, журила ме тет 
сравњује! насмеја се тетка и прекиде ми читање.</p> <p>— Можда није њезина умотворина, приметил 
а и ја.</p> <p>Најмилија забава беше ми читање у тамошњем врло лепом варошком парку.{S} Сека-Ма 
ам све за ноћ спремила и хтела отпочети читање, отшкрину тетка врата од побочне собе.</p> <p>—  
ку цитирала.</p> <p>Хтела сам наставити читање.</p> <p>Одмори се мало, примети ми тетка.{S} Гле 
л с мање мираза...</p> <p>Прекинула сам читање и питала: „хоћу ли читати даље?“</p> <p>„Па чита 
твари увек су корисне.{S} Човек постаје читањем таки ствари разборитији, а срце бива племенитиј 
мој својој години помагала другу децу у читању и писању настављати.</p> <p>Сву душевну храну пр 
 <p>Ја сам везла, а он је у другој соби читао.{S} На једанпут уђе ми у собу и седе преко од мен 
 место, заузела беше Лиза, те сам могла читати кад ми је воља.{S} Није имао ко да ме сећа на —  
графију, шта ли је?{S} Још нисам почела читати.</p> <p>— Е, онда ме баш мораш примити!{S} Само  
Прекинула сам читање и питала: „хоћу ли читати даље?“</p> <p>„Па читај“ смејао се шогор.</p> <p 
, па га држите за јаку.</p> <p>„Хоћу ли читати даље, драги моји?“</p> <p>„Можеш.“</p> <p>10. ап 
.</p> <p>Кад је тетка дошла, почела сам читати:</p> <p>И опет девети фебруар, мој рођен-дан.{S} 
га које ми је осим Доситејевих допуштао читати.{S} Био је то Мразовићев „<title>Поучителни мага 
је тек пет година.{S} Теча ме је научио читати а тетка плести.{S} Обоје беху задовољни својом у 
еског</title>.“ Још ми је било слободно читати неке преводе од Фенелона и других страних писаца 
сам од тетке и тече све док нисам добро читати научила, а после сам је тражила и у течиној, за  
асовима, морала сам му по нешто на глас читати, а за тим сам према свом стрпљењу и пажњи с којо 
емена разиђу, Али, ако их је везао који члан породице, онда је тек зло.{S} Дужност везује, а ср 
пустила.{S} Та за Бога! — Друго је бити чланица, па званично правити сиротињи посете, а друго ј 
ви она после неколико тренутака ћутања, човек осети потребе да се исповеди, ал ономе, ко нас ра 
ане књижевне ствари увек су корисне.{S} Човек постаје читањем таки ствари разборитији, а срце б 
иру са госпоштином и „салонским светом“ човек образовати и оплеменити може.{S} Уверена сам била 
с нашим животом само сам још додала: да човек, ако се на пример превари у предмету своје љубави 
а?“</p> <p>„Без тога колебања неби била човек.{S} То није грех; то је на карактерном човеку врл 
има у Т.</p> <p>Зна се, да је у гостима човек комотан, па сам била и ја.</p> <p>Најмилија забав 
.{S} У данашњем добу тешко живе и здрав човек, а што ће да чини таки јадник?!{S} Ништа друго, в 
дма сњим у гробље.{S} Тако то бива, кад човек нема своје деце ни блиске родбине.{S} А уз то има 
то је лошија од остале робе.</p> <p>Кад човек чује, или чак и осети таку пресуду света не зна ш 
ло живити.{S} Знам ја како је то кад је човек сам!</p> <p>Сузе јој се засијаше у очима.{S} Она  
ћићу, тек ако ме ти не љубиш,“ рекао је човек, кога сам некада тако жарко волела и кога сам сад 
и чешће лакоумље и себичност.{S} Зар је човек рођен тек да само ужива?{S} Зар он нема племенити 
 суревњива; сећала сам га се као што се човек сећа каквог милог покојника.{S} За мене је био мр 
.{S} Да боме да је тако.{S} Зато и љуби човек до год је жив тек оно, што му је први пут истинск 
 љубави.{S} Несталан човек и није прави човек.{S} Но ви ме душо, нисте разумели.{S} Ја сам рекл 
пила корак натраг.</p> <p>„Милане, буди човек!{S} Зар ти не знаш да си ожењен? рекла сам трудећ 
ост — твоја.</p> <p>Заборави све и буди човек!</p> <p> <hi>Стана.</hi> </p> <p>Држала сам да не 
 и откуд?{S} Ја сам стара а то је млађи човек.{S} Кад сам била млада, радо сам читала.{S} Читал 
м, да није баш рђаво, што се у младости човек заноси и прецењује своју моћ.</p> <p>— Зар је то  
врлине и нема праве љубави.{S} Несталан човек и није прави човек.{S} Но ви ме душо, нисте разум 
питал, ал још доста деце, па ко паметан човек, жели свако да усрећи.{S} Зато одавно меркају дев 
стави она.{S} Па као што неможе свестан човек заволети мртву лутку, са њезина шарена одела, ист 
 већ остарила а не могу да појмим: како човек неког може волети тек због телесне лепоте?!{S} Ми 
е њега, да ме препоручи..{S} Учен је то човек, ал је потрошио много на школе.{S} Отац му, да бо 
а не треба веће.{S} Свега доста, ал што човек више има, више би хтео, продаје се нека земља у м 
у моћ.</p> <p>— Зар је то занос?{S} Зар човек не љуби у животу тек једаред?{S} Та права је љуба 
 трговац из * По изгледу ваљан и честит човек.{S} Провођаџише Н. Н, све је, како се само може ж 
 ни разумели, ал вама ћу казати.</p> <p>Човек осети по кад-кад потребе да се исповеди.</p> <p>З 
} Већ таке речи су грех из уста ожењена човека.</p> <p>„Нећу, да ћутим.{S} Доста сам патио!{S}  
нтано.{S} Често је тај утисак моћан, па човека неко време и занесе, али стално га везати неможе 
е може истински волети ни спољашње лепа човека, без душевних врлина.{S} Само децу, ма и матору  
зује шупље шаренило, а свесна разборита човека никад.{S} Ко се држи за свесна, па и опет тек сп 
S} Особито не може она везати разборита човека.{S} Изузетака је да боме и у томе.{S} Но будите  
: у узајмном поштовању мушког и женског човека.</p> <p>— Ту се мајко, с вама не слажем.{S} Зар  
— Зар ви мислите, да спољашњост не може човека стално привући?</p> <p>— Најпре једите, а после  
Кад неби ни она тако говорила — џаба ти човека!{S} И снови су у своје време врлина.</p> <p>— Не 
м по твојој светој заповести и дужности човека; ал муке су велике, па ме укрепи и сачувај од да 
розила сам се, кад сам осетила да љубим човека млађег од себе.{S} То се није слагало с моји наз 
м.{S} Изгледала ми као пилат, који Бого-човека предаје народу да га распне и поред уверења, да  
ца, падаше на трном окруњену главу Бого-човека, и мени се чини, да ме те свете очи тужно ал зад 
ујте ми, тешко сам грешила.{S} Па онда, човеку по кад и кад и преври.{S} Савест ми је дабоме чи 
.{S} То није грех; то је на карактерном човеку врлина; показује уз разум и топло срце.“</p> <p> 
ко, најнежнија и најплеменитија „биљка“ човечија срца и душе.{S} Ретко је земљиште у ком она ни 
сило.{S} Успомене најдуже остају у души човечијој.{S} Умотала је књижицу у папир и метнула крај 
 ми заузеле мисли о неситој и грабљивој човечијој природи.</p> <p>Сестра и шогор радо ме примиш 
 је жудња за богатством, уништила сваку човечност.</p> <p>То је моја историја.{S} У колико сам  
 касапници.{S} Тамо је куповала меса за чорбу себи и „своме друштву“ — тако она зове своје псет 
ће ме разумети а могу ме и исмејати.{S} Чудан је свет.{S} Али данас ми је опет некако топло око 
 тек смуљавају или паре, као пилиће.{S} Чуде се после: одкуд шкрофлезан и јектичав подмладак?!{ 
 да и он мене тако исто љуби и чисто се чудила, како пре то увидила нисам.</p> <p>Постала сам и 
о и покор да видите!{S} Кад-кад се само чудим и крстим, па се питам:{S} Где им је свест?{S} Где 
д из греда тог.</p> <p>— Гле ви се и не чудите! рече она.{S} Ја сам држала да ће те пљенути рук 
ам га учинила — ја сам вереница!</p> <p>Чудићеш се, но тако је.{S} Ти знаш, а можда и не знаш,  
 Милан њу здраво воли.“</p> <p>„Воли?!“ Чудна ми посла!{S} Млад мушки воли све што је лепо и шт 
 она ми је била у памети.{S} Била је то чудна појава за мене.{S} Није се запослила „вечитом љуб 
ну и заћута.</p> <p>И ја сам ћутала.{S} Чудни осећаји беху самном овладали.</p> <p>Ту свечану т 
ква „чегртаљка“; толико вам говорим.{S} Чудно ми је и самој.{S} Кад-кад немам речи.{S} Мрзи ме  
м одмах нашла згодна одговора.</p> <p>— Чудно питам, јел-те?{S} Коме би се допадала патња!</p>  
ледала сам је не разумевајући.</p> <p>— Чудно вам је што тако говорим, рече она тужно.{S} То по 
е.{S} Али баш тај иначе „услов лепоте,“ чудно је одударао од старачке борасте, жућкасте коже, и 
носи. „Смејао се, но тај смеј је некако чудно звучао; те сам га зачуђено погледала.</p> <p>Он б 
е недеље; било ми је за то време некако чудно и тешко.{S} Питала сам и Душана, шта је с њим.</p 
ас свога рођења!{S} Заиста мени је врло чудно понашање такових родитеља, особито матера.{S} Зар 
 моје, но Боривој није, те ми у почетку чудно било његово саучешће и старање о мени.</p> <p>„Те 
лачки, па је то на први поглед смешио и чудновато одударало од оштрих трагова преживелих година 
мишљења! ...</p> <p>Засмејала се некако чудновато, па рече:</p> <p>— Знала сам да ћете тако рећ 
утала.{S} Била сам изненађена, и некако чудновато расположена.{S} Нисам могла да побијем старич 
 с вама! а ко то каже? зато ми је баш и чудо; девојка на свом месту, ал не уме у свету да се на 
 обичне трговачке спекулације, па је ли чудо што се не хтедох без љубави удати?!{S} А за љубав, 
тињарија, занос и лудорија.{S} Па је ли чудо што се до овог дотерало?!{S} При ступању у брак он 
 да је онда ту назатка.{S} Онда није ни чудо, што те после оговара; не увиђа своју погрешку, па 
 им тек стара времена добра, али ни ово чудо не могу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, па било  
њему.{S} Али женски, женски!{S} Само то чудо и покор да видите!{S} Кад-кад се само чудим и крст 
опис је био обичан, а правопис, на моје чуђење, нов и доста правилан.</p> <p>Кад је тетка дошла 
лошија од остале робе.</p> <p>Кад човек чује, или чак и осети таку пресуду света не зна шта ће: 
ење.</p> <p>Дабоме да сад тога нема.{S} Чујем каква је сад мода.{S} Усили се, па те дочека Бог  
ам, особито у зимњим дугим вечерима.{S} Чујем какав догађај, прочитам што, или видим какву погр 
 сам сумњао,“ па хоћу из твојих уста да чујем, хоћеш ли ми бити жена, кад свршим науке?“</p> <p 
о, па настави читање.{S} Једва чекам да чујем свршетак, журила ме тетка. </p> <pb n="158" /> <p 
 <p>„Какве су то белешке? читај, бар да чујем.“</p> <p>„С драге воље; само док га донесем.“ Дон 
е још једаред видим и да из твојих уста чујем, можеш ли ми опростити ону гадну, ону црну увреду 
моја тешка, а олакшаће се тек онда, кад чујем, да си нам опростила.{S} Зато буди милостива, па  
 /> <p>Зарад тога дошла сам и амо у Т., чула сам за овдашњег ваљаног доктора очију.{S} Годину д 
и.{S} Где једу троје, јешће и четворо“, чула сам говорити моју нову помајку.</p> <p>Срце ми је  
 за тим боловала.{S} Кад сам оздравила, чула сам, да се оженио Маром Базићевом.</p> <p>Сад ми ј 
 више враћали.{S} Тек пре десет година, чула сам, да су на брзо обоје свршили трагично.{S} Из с 
<p>— Добро фрајлица, богами, баш добро, чула сам ја за тим још и на вратима ходника.</p> <p>Но  
а бележника, леп но лакоуман младић.{S} Чула сам чешће говорити, да се њих двоје радо гледе, но 
тога отишла и баба-Стани.</p> <p>Кад је чула да одлазим, заплакала се.</p> <p>— Збогом ћерко, ј 
знат, прекиде ми тетка читање.</p> <p>— Чули сте га од мене.{S} Старка га је лане у парку цитир 
 нисам крива!“ јаукнула сам.{S} Он није чуо тај јаук; био је већ на улици.</p> <p>Скочила сам,  
ло или здравље?{S} Питајте га, па ће те чути.{S} У данашњем добу тешко живе и здрав човек, а шт 
ицало и моју радозналост.{S} Желила сам чути, што се није удала, али нисам имала од важности да 
 n="158" /> <p>— То ће те тешко вечерас чути.{S} Има још доста.</p> <p>— Онда, лаку ноћ!{S} Сут 
<p>Срце ми је лупало, да сам се бојала, чуће.{S} Устала сам и донела још цвећа. ма да ми није т 
ра и шогор радо ме примише, особито кад чуше, да ћу им плаћати храну.</p> <p>Први ми посао беше 
ост.{S} Кад неби ни она тако говорила — џаба ти човека!{S} И снови су у своје време врлина.</p> 
ћ у спољашњем блеску.{S} Дубок мужевљев џеп, па има шта да црпи! — Где тога није, дере му кожу  
{S} Доста кад је лепа ларва и дубок пун џеп!{S} Цео свет, особито мушки и не почиње онде љубити 
е забаве.{S} Лепа забава, која из туђег џепа вади новац, без да си га заслужила!{S} Боље да ост 
 прошлошћу, али светлом титулом и пуним џепом!..</p> <p>Знала сам ту „морску логику“ понеког же 
 Стајала сам на три хиљаде, разуме се у шајну.{S} Но тада беше толика свота знатан капитал.{S}  
ка га Бог поживи!{S} Да није по кад-кад шале, јадно би изгледао овај свет.{S} Јесте ли га лично 
ао, да „лижем руку,“ која се могла ма у шали на мене измахнути, или која није осећала <pb n="14 
 сталежи, па лето, па јесен, па зима?!“ шалила сам се ја.</p> <p>„То би их било неколико туцади 
о је узевши ме опет за руке.</p> <p>„Не шалим се“, рекла сам недижући очију и тако одлучним тон 
тање тако глупо?“ Силом сам хтела да се шалим.</p> <p>Он се трже.</p> <p>„Желиш ли искрену прес 
чуђено.</p> <p>Оборила сам очи.</p> <p>„Шалиш ли се? питао је узевши ме опет за руке.</p> <p>„Н 
, него место тога отпочела какву згодну шалу, држећи, да је смешно и детињасто говорити о оном, 
те одреши језик.</p> <p>„Ништа, ништа,“ шапутала сам кроз плач; „мајка ће бити задовољна — дужн 
и.</p> <p>Шта си узела толико плакати?“ шапутала јој мајка, но доста гласно; постеље су им стој 
осећам.</p> <p>„Зар ти то ниси увидио?“ шапутала сам узбуђено ја.</p> <p>„Јесам.{S} Али ја сам  
 спаситељево.{S} Бацила сам се предњу и шапутала:</p> <p>„Оче, јеси ли задовољан са својом јадн 
уњено пошла из собе.</p> <p>„Куда ћеш?“ шапутао је пламтећим оком. „Остани, имам с тобом да гов 
н човек заволети мртву лутку, са њезина шарена одела, исто тако не може истински волети ни спољ 
<pb n="138" /> <p>Дај Боже, да тај лепи шарени свет и не познате, бар не овако, као што сам га  
тору — насмеја се старка — везује шупље шаренило, а свесна разборита човека никад.{S} Ко се држ 
зина спољашњост.{S} Сада ми је то шупље шаренило досадно а живот несносан.{S} Живим само зато,  
вак у главу не сипаш, па која вајда?{S} Шарлатана у свету више но икада!</p> <p>— Томе није кри 
ато се с њоме и њезиним именом и тера — швиндлерај.</p> <p>Уздахнула сам и оборила очи, не река 
аслузи не казни, ни броја се не зна!{S} Шест година провела сам у њих.{S} Помајка није правила  
рај стола.</p> <p>У томе изби на сахату шест.{S} Радо бих била још остала, али код тетке се оби 
ајла-Стане.{S} Кад год се дала прилика, шетала сам се крајем од „ајзнбана,“ не би ли је случајн 
ченце шећера.</p> <p>Чим тичице опазише шећер, удесише неку пријатну арију: тек кад су је сврши 
: тек кад су је свршиле, почеше пипкати шећер.</p> <p>— Тако.{S} Сад сте заслужиле, смејала се  
у кавезе, заденувши у сваку по парченце шећера.</p> <p>Чим тичице опазише шећер, удесише неку п 
 показати и пантлике што ћеш метнути на шешир, па извукла место њих из неке кутије твој дневник 
цело наруџбина?“ рече он, показујући на шешир што сам радила.</p> <p>„Јесте.{S} Седи.“ Било је  
уку и одведе у твоју собу, да ми покаже шешир, што јој га правиш.{S} Хтела ми показати и пантли 
рила на своју руку радионицу и трговину шешира, где сам са две девојке радила неуморно.</p> <p> 
="166" /> <p>Отворила сам опет трговину шешира и радњу женског одела.{S} И то сам у Бечу изучил 
етиво ил вез, па кад нуз вас проћу, нек шиваћка све лети, а плетице све звецкају!</p> <p>— Хвал 
tle>Нови плутарх</title>“ по Бланшару и Шилеру, Соларићево „<title>Ново гражданстко земљеописан 
т на пошту, да прими 10 фор. што јој је шиљао неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не зна.{S} Ма 
бих вилица, те ни мало не доликују оном широком челу и „грчком“ носу.{S} Обрве је имала густе и 
дна постеља, сто с две столице, канабе, шифонер и један орманић с рафом, на коме је стајало неш 
то порцуланска и стаклена посуђа.{S} На шифонеру је било доста уједно сложених књига, а о зидов 
 сам и други пут.</p> <p>Она љутећи оде шифонеру, отвори га и донесе неку кутију, па је метну н 
 мајко?{S} Ја држим да читање никоме не шкоди.{S} Ваљане књижевне ствари увек су корисне.{S} Чо 
више но икада!</p> <p>— Томе није крива школа ни метод, већ домаће васпитање и окона. „Дете рет 
ен је то човек, ал је потрошио много на школе.{S} Отац му, да боме има леп капитал, ал још дост 
и прозове нас једно да говоримо на сред школе или код табле, а он ако је пре подне, запали чибу 
ашој девојачкој библиотеци.{S} За време школског свог одмора, научио нас је и Вуковом правопису 
ико његово приповедање о страном свету, школском свом животу и наукама које су нама биле непозн 
 румен старац.{S} Дође до душе раније у школу, но што сад учитељи долазе, али прозове нас једно 
 по неки сребрнаст дечији гласић и тихо шкрипање шљунка, под теретом дечијих колица, или тешком 
ре, као пилиће.{S} Чуде се после: одкуд шкрофлезан и јектичав подмладак?!{S} А не питају: која  
 само тако одрасло несретно јектичаво и шкрофлезно дете, шта му је милије: кадифа и златно одел 
јега пола.</p> <p>На једанпут зашкрпута шљунак много јаче, те дигох очи.{S} Предамном је стајал 
сребрнаст дечији гласић и тихо шкрипање шљунка, под теретом дечијих колица, или тешком обућом у 
 капитал.</p> <p>Сестра се насмејала, а шогор ваљда у обрану мушких само ми рекао; „Баш ко да ј 
онела сам са собом а остало оставила да шогор у ред доведе.{S} И Даринка ме је сузним очима исп 
ема ти ни тридесет година!“ узвикнуо је шогор зар ти хоћеш тридесету да дочекаш?{S} Ко ће те он 
тати даље?“</p> <p>„Па читај“ смејао се шогор.</p> <p>„15. март 18... године.{S} Младожења бого 
ивој човечијој природи.</p> <p>Сестра и шогор радо ме примише, особито кад чуше, да ћу им плаћа 
ш?{S} Докле ћеш бирати?“ љутио се често шогор и сестра.</p> <p>„Имам каде.{S} Нема ми ни тридес 
{S} Може се после попишманити...</p> <p>Шогор се смејао.</p> <p>„Што се смејете?{S} Ово није из 
ирао је у месту код неког адвоката, а у шогора беше син Душан, с ким се још од пре познавао.</p 
војака свуда.“</p> <p>„Хоћете ли још г. шогоре?“</p> <p>„Ако има читај.“</p> <p>5. мај 18... го 
 партије.“</p> <p>„Чекам да дорастем за шпекулацију, што је неки свет браком назива,“ био је мо 
S} При ступању у брак он шпекулише, она шпекулише, па шта ће те више?{S} Прави вашар и трговина 
вог дотерало?!{S} При ступању у брак он шпекулише, она шпекулише, па шта ће те више?{S} Прави в 
о сам ја хтела.{S} Ја нисам одређивала, шта је љубав; само сам рекла, да је она љубав права, ко 
нала друго чинити, ја — која сам знала, шта значи одрећи се љубави своје?!</p> <p>Предала сам м 
 чудно и тешко.{S} Питала сам и Душана, шта је с њим.</p> <p>„Ту је,“ рече ми он „видео сам га  
о несретно јектичаво и шкрофлезно дете, шта му је милије: кадифа и златно одело или здравље?{S} 
 их,“ рече ми сестра озбиљно; већ реци, шта чекаш?{S} Измећу толиких ваљда си могла једног изаб 
ичиним речма.</p> <p>— Па реците мајко, шта би требало женскиње да чини, да коракне кораком пра 
лагу!{S} То двоје одређују шта је лепо, шта ли не.{S} Зато и треба настојати, да се те две особ 
ла ми старица свој дневник, биографију, шта ли је?{S} Још нисам почела читати.</p> <p>— Е, онда 
ише не требају...</p> <p>Помишљала сам: шта ће Милан мислити о мени, кад тако изненада одлазим? 
тебе ради.{S} Она је сирота девојка.{S} Шта је две три стотинице, а он може добити девојку с хи 
> <p>— Лудо сам питала, уздахну она.{S} Шта се може мислити — о девојци мојих година!{S} Ту се  
ила је слушкиња још као мало одојче.{S} Шта ће те?{S} Мати велика дама, па бива свашта.</p> <p> 
праву љубав?</p> <p>Спољашња лепота?{S} Шта ви разумете под том лепотом?{S} Кинез стеже својој  
S} Други пут баш нећу.{S} Ал Боже мој — шта ћу онда? ...{S} После ми је тек смешно, па фалим Бо 
ана, после неколико тренутака.</p> <p>— Шта да се ради?{S} Добро велите, ћерко.{S} Пада и мени  
следице би дошле саме од себе.</p> <p>— Шта је то „нешто?“ То ме интересује.</p> <p>— Видим вам 
ш за који дан, да је препишем.</p> <p>— Шта ће вам?{S} Ваљда не мислите с њоме на јвност?</p> < 
 огрешити душу!{S} Тако Јевросима.{S} А шта раде оне?{S} И те се још смеју Српкињама звати.{S}  
е нагађала и сама, рече ми за тим.{S} А шта ви мислите о мени?</p> <p>Оборила сам очи, тражећи  
м блеску.{S} Дубок мужевљев џеп, па има шта да црпи! — Где тога није, дере му кожу с леђа, да н 
</p> <p>Тако сам писала, но сам Бог зна шта сам претрпила док сам написала то неколико хладни и 
и чак и осети таку пресуду света не зна шта ће: да се смеје или да плаче над развалинама правде 
ворила ми; „За тебе мора бити мртав, па шта те се тиче његово мишљиње о теби?{S} Што буде горе  
 у брак он шпекулише, она шпекулише, па шта ће те више?{S} Прави вашар и трговина!{S} Често бих 
а се волела а родитељи не попуштају, па шта сам знала друго чинити, ја — која сам знала, шта зн 
, који јачем искушењу не подлежу.{S} Па шта могу тражити од неразумне животиње?!</p> <p>И ја и  
ног века... </p> <pb n="148" /> <p>— Па шта да се ради? омачеми се са усана, после неколико тре 
} Љубав је најтеже сакрити.{S} Видио је шта ми се збива у срцу и зрачак среће озари му лице, ал 
е моју љубав, јадни Боривоју. знадеш ли шта чиниш?!{S} Или те је занела њезина спољашност?!.... 
зла бивало је и за мог младог доба, али шта велите о женском картању?{S} И мушком оно не служи  
ћаји су им до душе искрени и чисти, али шта вреди, кад је љубавник, на рачун природности или му 
чијој површини често ходим и не слутећи шта у њему врије и кува.</p> <p>Љубила сам га, али сам  
м, да ми је после и самој смешно.{S} Ал шта ћу? сама сам, па се поред плетива својим мислима ра 
ди и јецала: „опрости, опрости! не знам шта чиним; та ја га тако волим!“</p> <p>„Прећи ће све т 
да могу доћи да те видим и усмено кажем шта сам све до сада препатио.</p> <p>Очекујући одговор, 
своје време врлина.</p> <p>— Не разумем шта тиме мислите?</p> <p>— хоћу да кажем, да није баш р 
ги.{S} Но нека му је просто — није знао шта чини.</p> <p>Опет је текла река времена, носећи и д 
 су ми друштво и забава.{S} Пазите само шта ће радити.</p> <p>Отворила је кавез Дамјана и Дамја 
аспитање и окона. „Дете ретко слуша оно шта му се каже, већ радо полази путем, којим види да мн 
ствари „лакша роба“ ...{S} Ти и незнају шта је љубав.{S} Разумем, права љубав, а не оно, што ве 
а ту главну улагу!{S} То двоје одређују шта је лепо, шта ли не.{S} Зато и треба настојати, да с 
чисту хтело.</l> <l>Па сад не знам грех шта ми је,</l> <l>Или је грех правду тражит,</l> <l>За  
ница је јецала у својој постељи.</p> <p>Шта си узела толико плакати?“ шапутала јој мајка, но до 
а и хладноћа — као у мојој души.</p> <p>Шта ћу данас да забиљежим? — Честитао ми није нико.{S}  
аја, али да су потчињени разуму.</p> <p>Шта ли сам ту препатила!{S} Па и опет ме није разумео.{ 
копис — Миланов.</p> <p>Задрхтала сам. „Шта ће сад од мене?{S} Зар није било доста увреде?!{S}  
ично сам их све редом одбијала.</p> <p>„Шта чекаш?{S} Докле ћеш бирати?“ љутио се често шогор и 
дизала очију; била сам збуњена.</p> <p>„Шта то везеш?“</p> <p>„Теби кошуљу,“ одговорила сам не  
а сам га, пруживши му обе руке.</p> <p>„Шта да ти опростим? рече он не прихвативши их. „Љубав с 
јер обе дотрчаше мојој постељи.</p> <p>„Шта ти је?“ питаше Даница љубећи ме.</p> <p>Гледала сам 
</p> <p>Питала сам је за узрок.</p> <p>„Шта ти хоћеш од мене?“ викнула је, а очи јој срдито сев 
ти можда могу помоћи.{S} Али —“</p> <p>„Шта, али?“ питала сам усиљено смешећи се.</p> <p>Он узд 
а је да наручи неколико пари чарапа за „штафир“ своје кћери.</p> <p>Опростила сам се на брзу ру 
 После ми је тек смешно, па фалим Бога, што ме још оне нису оставиле.{S} Долете па ме разоноде. 
требало који новчић потрошити од онога, што сам им поклонила, преседао ми сваки залогај.</p> <p 
а прабабе нам Еве — Књижица је учинила, што „баца“ није могао са „секом“ да — тичи.</p> <p>Тетк 
е прихватих наде да ме можда заборавља, што држи, да га ја неволим.{S} Згодном приликом дадох м 
воју погрешку, па искали срце на онима, што их је токорсе угостила.{S} Тако се кућа не кући.{S} 
ло од оштрих трагова преживелих година, што јој на лицу беху исписани.{S} Да је тај поглед изра 
 руке нечовеку......{S} Од ње је доста, што је лепа и што је умела страсно љубити ма и недостој 
 јасно.{S} Мојој помајци не беше доста, што сам се из дужности својевољно среће одрекла, него д 
а још нисам ни сама знала, да је љубав, што према њему осећам.</p> <p>Слушала ме је стрпљиво, и 
а, да у браку понајвише они рђаво живе, што се из љубави узимају?</p> <p>— Љубав! љубав! зар је 
 измучено и успавано.{S} Доказ томе је, што сам у животу још двапут љубила, истим жаром и истом 
b n="143" /> о мени рђаво, доказ ми је, што вас видим у мојој соби.{S} Из простог љубопитства н 
и је било мојих лепших снова и илузије, што сам их донде имала...</p> <p>— Кад је то природан з 
и опет нисам.{S} Деца су као оне биљке, што у сваком земљишту корена хватају; па се и ја брзо н 
м.{S} Морате се душо, задовољити ониме, што имам.{S} Мало млека, свежа масла и добра сира.{S} П 
е рекао свети Петар баба Ани.{S} Знате, што сам ја лане у Парку читала у оној вашој лепо везано 
</p> <p>— Збогом душо!{S} Па опростите, што сам вас својим бенетањем толико задржала.{S} Бар ће 
 би је још на улици пољубила, од среће, што у њојзи не нађох оне — морске логике.</p> <p>Тога в 
гледу указа се онај исти живахни израз, што ме је бунио и у парку.</p> <p>После ме је питала: к 
посао, кад ми не одговара, о оној теми, што сам јој писао?“ питао је на послетку измећу осталог 
оши на вишеспратним кућама они прозори, што су равни с тротуаром, прозори обитаћих соба.{S} Дот 
 неки свет не стиди трулеж подрањивати, што би се ја стидела вама казати, какав је тај трулеж.{ 
и моју радозналост.{S} Желила сам чути, што се није удала, али нисам имала од важности да је уп 
ењује, или не познаје љубав.{S} Осећај, што га таки људи имају, само је страстан занос и животи 
у, „кад је твоје срце мртво.{S} Осећај, што га осећаш, не може бити љубав.{S} У животу се љуби  
као некада; можда не би одобрила корак, што сам га учинила — ја сам вереница!</p> <p>Чудићеш се 
 је смешно и детињасто говорити о оном, што је прошло и што се више преиначити не може.</p> <p> 
е и оно китњасто зеленило и плаво небо, што тако красно дичи моју постојбину, фрушку гору.</p>  
 <p>— хоћу да кажем, да није баш рђаво, што се у младости човек заноси и прецењује своју моћ.</ 
ка девојка.{S} Већ прво писмо Миланово, што сам га за тим добила, тумачила сам друкчије.{S} Дот 
 онда ту назатка.{S} Онда није ни чудо, што те после оговара; не увиђа своју погрешку, па искал 
срдила на тебе; само ме је дуго болело, што ти је вера у мој карактер, моју чистоту онако лабав 
чи: а то је и цела истина; само је зло, што после таки ум и тако срце више види и више осећа, п 
бав.{S} Разумем, права љубав, а не оно, што веже падишу за његове буле или петла за кокоши.{S}  
аве, чим ме похвали — и ради чак и оно, што је мој пос’о; а кад је ко може видити, онда она нађ 
ато и љуби човек до год је жив тек оно, што му је први пут истинским жаром срце загрејало, па м 
 И сад све памтим много јаче, него оно, што се јуче десило.{S} Успомене најдуже остају у души ч 
ме разуме и ко ме не ће исмејати за то, што сам овако остала.{S} Уседелицу свет обично исмејава 
јега мужа, а често и својим, тек за то, што у својој чапљастој охолости уображавају, да су „неш 
дпостављају лошију од тебе, само за то, што је удата!{S} Баш као да је брак чистилеште сваког д 
живот отрован.{S} Доказ томе већ је то, што ниси пошла мојим путем...{S} Преклињем те, опрости  
дведе у твоју собу, да ми покаже шешир, што јој га правиш.{S} Хтела ми показати и пантлике што  
еколико тренутака, маши се она за лист, што сам га уз себе спустила.</p> <p>— Неће те ми замери 
о, поче она, показујући прстом на лист, што сам га читала.{S} Прочитала сам на том листу: „Заст 
чинило ми се, да је врло слаб за жртву, што ми је хтеде поднети.{S} Примити је никако нисам сме 
> <p>„Чекам да дорастем за шпекулацију, што је неки свет браком назива,“ био је мој одговор.{S} 
ед и збуњено и брзо отпочео какву тему, што није интересовала ни мене ни њега.</p> <p>Разуме се 
, већ мртва роба, која остане у дућану, што нема купаца, или што је лошија од остале робе.</p>  
ради дома, па окупају ону јадну дечицу, што их слушкиње без материна надзора тек смуљавају или  
{S} Тако се разорава.{S} Нисам од оних, што су им тек стара времена добра, али ни ово чудо не м 
 је једанпут на пошту, да прими 10 фор. што јој је шиљао неки рођак из Срема.{S} Друго о њој не 
а, али ни ово чудо не могу одобрити.{S} Што не ваља не ваља, па било старо или ново!</p> <p>Што 
та те се тиче његово мишљиње о теби?{S} Што буде горе мислио, тим боље!“</p> <p>„Мајка, нађите  
х не гоне људи, хоће да их напати оно — што зовемо судбином, но таки карактери умеју се узвисит 
едећи ме за часак нетренштице.</p> <p>— Што ме тако гледате?{S} Зар није тако?</p> <p>— Баш так 
> <p>Насмејала сам се на глас.</p> <p>— Што се смејете?{S} Искуство ме је научило да свако „заш 
другом; неће становати у једној соби, а што су ближе, тим боље; ко би још тако луд био да крати 
нашњем добу тешко живе и здрав човек, а што ће да чини таки јадник?!{S} Ништа друго, већ да про 
<p>„Не отимај ми име!{S} Нисам ја крива што се тако десило,“ срдила се жена; „врати ми оца!“ ја 
 грех на његову душу.{S} Није она крива што је тако анђеоска створа, па дошла у руке нечовеку.. 
одата.{S} Доцније сам видила, да с тога што је волела Душана, надала се сиротица да ћу посредов 
цу свет обично исмејава.{S} Ко пита, за што си тако остала.{S} Доста да ниси удата, и то је дов 
 видила сама, почела сам плакати.{S} За што? — То нисам знала: само је тако морало бити; срце м 
</p> <p>У врту сам се сита исплакала за што, нисам знала ни сама.</p> <p>После неког времена до 
исам дуго морала премишљати; прва слика што је нађох у својој машти, беше — Милан.</p> <p>Тргла 
љању и моралу, а Рајићева и остала дела што сам читала показаше ми колики је свет и каквих је љ 
нам.{S} Не ћу ни да ми га кажете.{S} На што?{S} Стара сам, па ћу заборавити, а ко зна оћул вас  
ле, нашто онда толико моралисање?{S} На што уздизати сталност и верност као врлину?</p> <p>— Да 
по јуре у пропаст, не обзирући се ни на што.</p> <p>Мајка је рекла: „заборавиће је поред друге  
дног дана не дође до очајања.</p> <p>На што живовати живот без сврхе?{S} И моја рука одапе пишт 
емо!“ Узвикнула сам у смеју.</p> <p>„Па што се смејеш?{S} Тако то бива.“ рекла је Даница и поче 
итујем.{S} Нашто би ми и било?{S} Доста што сам знала, да ме он више не воли.{S} Утопљеник се м 
 издржава и васпита, за оно мало новаца што ми је остало од родитеља.{S} Она радо пристаде и јо 
/p> <p>— Љубав! љубав! зар је све љубав што се тим светим именом назива?{S} Животињски нагон, с 
ам опростити.{S} Та ја сам најмање крив што се тако десило!“</p> <p>Јецала сам читајући то писм 
 овог пута се трудиш без успеха.{S} Све што си успела, само је то, да те сад љубим још већма, а 
и вид“ била је сад сва жеља моја. — Све што сам још своје имала, претворила сам у новац и тражи 
а.</p> <p>„Јесте.{S} Седи.“ Било је све што сам му могла рећи.{S} Примио је понуду и ћутање опе 
адовича, Видаковича, а и Караџића и све што ми је до руке дошло.{S} Камо среће да нисам ништа ч 
 Чудна ми посла!{S} Млад мушки воли све што је лепо и што му је пред очима.{S} Заборавиће је бр 
 љубљену особу пошто по то; па руши све што јој је на путу; брак се ту гази нотама, вера издаје 
аздаричином подруму. — Склоне ми по где што, кад их замолим.</p> <p>Молила сам је да се мене ра 
јка дала секи књигу.{S} Па држим, да је што интересантно, кад је сека тако рано потражила своју 
една уз другу. „Ја волим и њу; доказ је што сам је узела у своју кућу, али да њу узме не могу д 
p>Да заборавим своју тугу требало ми је што више посла.{S} За то сам одмах отворила на своју ру 
 не разумевајући.</p> <p>— Чудно вам је што тако говорим, рече она тужно.{S} То показује добро  
, девојко, за толико?{S} Да вам се није што десило? питала је она брижно.</p> <p>— Били смо код 
 те онда узети?!“</p> <p>„Све муштерије што ме и сад ишту.{S} С годинама порастиће ми и капитал 
правиш.{S} Хтела ми показати и пантлике што ћеш метнути на шешир, па извукла место њих из неке  
е мајка;“ па ме узе за руку, као и лане што је чинио, те уђосмо заједно у кућу.</p> <p>После дв 
еговом поруменила и задрхтала, да и оне што не ишчитају ...</p> <p>Оне нису ништа ишчитале, но  
.{S} Но нешто ми је збуњен.{S} Ваљда се што на нас срди.{S} Кад дође, питаћу га.“</p> <p>Те сам 
возном хитрином а он је разгледао цвеће што је лежало на тезги.{S} Нисам дизала очију, али сам  
......{S} Од ње је доста, што је лепа и што је умела страсно љубити ма и недостојно и моментано 
ињасто говорити о оном, што је прошло и што се више преиначити не може.</p> <p>Он се тада обичн 
а!{S} Млад мушки воли све што је лепо и што му је пред очима.{S} Заборавиће је брзо поред богат 
еванији песников лик:</p> <p>— Вреде ли што његова дела?</p> <p>— Стручњаци, и цео свет вели, д 
а-Стана беше — мртва.</p> <p>— Знате-ли што о њој? питала сам раделицу ту.</p> <p>— Знам само д 
а остане у дућану, што нема купаца, или што је лошија од остале робе.</p> <p>Кад човек чује, ил 
ручком сам питала течу и тетку, знајули што о фрајла-Стани.{S} Незнадоше о њој баш ништа; само  
S} Рекао би ми можда — као у оној песми што је рекао свети Петар баба Ани.{S} Знате, што сам ја 
из неке кутије твој дневник.{S} Опрости што сам га неприметно узео и прочитао; није то била про 
иш се ко псето од силних питања.{S} Тек што им знање на левак у главу не сипаш, па која вајда?{ 
мила,</l> <l>Несташна, чила;</l> <l>Тек што је села,</l> <l>Већ је устала,</l> <l>Пољуб ти дала 
 госпа ишчекује мој одлазак.</p> <p>Тек што сам преписала књижицу, дође ми од куће писмо, да са 
ала; уморила ме радозналост.</p> <p>Тек што сам све за ноћ спремила и хтела отпочети читање, от 
 је одмора у сваком погледу.</p> <p>Тек што ми се почеше ране лечити, позледише се опет.{S} Јад 
је да не треба веће.{S} Свега доста, ал што човек више има, више би хтео, продаје се нека земља 
ерима.{S} Чујем какав догађај, прочитам што, или видим какву погрешку што се у свету око мене д 
пишете?{S} Незадовољни сте можда с оним што вас окружава?{S} Али с мојом приповетком не ћете ст 
{S} Теча се томе радовао; био је сретан што ми је отворио очи, да јасно и чисто видим и поштено 
 по фабрикама губити своје здравље, као што га многе јаднице ево баш у овој вароши -губе; а мог 
сле ће ме можда оставити и памтење, као што су ме заборавили и људи.</p> <p>Заборавили? — Је ли 
ак с бароном.</p> <p>Погреб је био, као што је теча рекао: „госпоцки“ и величанствен.{S} Био је 
ни свет и не познате, бар не овако, као што сам га ја познавала!{S} Старка умукну и замишљено г 
гласове и решетам ову или ону кућу, као што то чине многе токорсе даме и матере читаве породице 
 склониште душе, настави она.{S} Па као што неможе свестан човек заволети мртву лутку, са њезин 
 али ни суревњива; сећала сам га се као што се човек сећа каквог милог покојника.{S} За мене је 
 не ступа се у познанство са особом као што сам ја.{S} Дабоме да је ту и љубопитства, ал тек је 
но удала.</p> <p>„Опрости јој Стано као што јој и ја праштам,“ свршавао је своје писмо; „а знај 
 А не питају: која мати негује децу као што треба?{S} Мисли доста је учинила, кад им је дала жи 
 хоћу и морам ти казати; да немаш право што се срдиш на мене.{S} Нисам ја крива и то Душан — “< 
не трговачке спекулације, па је ли чудо што се не хтедох без љубави удати?!{S} А за љубав, чини 
ија, занос и лудорија.{S} Па је ли чудо што се до овог дотерало?!{S} При ступању у брак он шпек 
обра и зла је у нама свима, само је зло што су у теби те особине једнако јаке и тврдоглаве; Та  
окојника.{S} За мене је био мртав; само што ме је по кат-кад мучила мисао: у чијем је срцу прво 
брацом“, па се и сам тако називао; само што још није умео да изговори глас „р“; обично га је за 
 и друго тежи за искреном љубављу; само што код једног тек ниче, а код другог се већ суши.</p>  
рац.{S} Дође до душе раније у школу, но што сад учитељи долазе, али прозове нас једно да говори 
ога пред њиме хотимице показала гора но што јесам.</p> <p>То је трајало, све док нисам са ужасо 
жину; само не треба претеривати.{S} Оно што се у кући нађе и искрен срдачан дочек, најбоље је г 
ности нека замишља свако по ћефу, а оно што ћу написати, довољно ће бити, дај се увиди, је ли „ 
м речи.{S} Мрзи ме чисто говорити и оно што морам.{S} Разговор овакав никад не почињем.{S} Мисл 
 је била зрела и слатка.</p> <p>— Добро што се десила слатка, радовала се она.{S} Па једите кол 
аруџбина?“ рече он, показујући на шешир што сам радила.</p> <p>„Јесте.{S} Седи.“ Било је све шт 
не тражи жену, већ новац. — Није у реду што ћу пред вама, дететом да кажем, али ко год мало ошт 
 писао и молио ме да му опростим увреду што ми је нанео.{S} Мајка је пре кратког времена умрла, 
 прочитам што, или видим какву погрешку што се у свету око мене десила, па онда мислим, мислим, 
ој је имао право; ја нисам била од оних што лако подлежу.</p> <p>Још нисам била равнодушна, али 
мо Богу,</l> <l>Благ да опрости,</l> <l>Што ћу љубит' тебе само</l> <l>Целе вечности.</l> </quo 
не ваља, па било старо или ново!</p> <p>Што се луксузне ношње тиче, нећу много да говорим.{S} Т 
и, но онда је дуго морао чекати.</p> <p>Што се то „мој мали филозоф“ дао у посао, кад ми не одг 
роју и градиву сасвим примерено.</p> <p>Што сам се уплашила, кад је сасвим обична старачка поја 
S} Карактерише је само као простакињу, „што се меша са сваким;“ те тиме руши углед кругу, у ком 
> <p>Задрхтала сам и побледила.</p> <p>„Што дрхћеш, змијо глатка?“ рече промуклим гласом он. „Н 
ов благи али испитујући поглед.</p> <p>„Што си плакала?{S} Зар га још ниси заборавила?“ питао ј 
 ја сам дрхтала као у грозници.</p> <p>„Што ћутиш?{S} Реци, да хоћеш.{S} То није грех: жени ћу  
е ми одговорио, само ме гледао.</p> <p>„Што ме тако мериш, зар ми је питање тако глупо?“ Силом  
нити...</p> <p>Шогор се смејао.</p> <p>„Што се смејете?{S} Ово није измишљотина, већ права исти 
.“</p> <p>Зајецала сам на глас.</p> <p>„Што плачеш, лудице моја?{S} Тамо је и онако живље и већ 
 Тада дође Даница мени у башту.</p> <p>„Што плачеш?“ питала ме са саучешћем.</p> <p>„Сетила сам 
 доказ, да таке реткости треба тим више штовати! прекидох је и нехотице ја.{S} Лако је у добру  
амо сека-Маца рече, — баш је била унела штрудлу — да је знаде. — Становала је, вели, у суседств 
огом тетице!{S} А ви сека-Мацо, умесите штрудлу као и пре.{S} Онда вам је тако добро испала, бо 
сто?{S} Ето на пример, и ја многе мушке штујем, а ни једног не љубим.</p> <p>— Нисте ме, ћерко, 
око привлачи.{S} Али ако је унутрашњост шупља, само моментано.{S} Често је тај утисак моћан, па 
а и матору — насмеја се старка — везује шупље шаренило, а свесна разборита човека никад.{S} Ко  
јзи њезина спољашњост.{S} Сада ми је то шупље шаренило досадно а живот несносан.{S} Живим само  
а гора,</l> <l>Туге нестат’ мора!</l> </quote> <p>Старка заћута.</p> <p>— Чија је то песма? пит 
та гора,</l> <l>Туте нестат мора!</l> </quote> <p>— Тај стих, као да ми је познат, прекиде ми т 
т немој,</l> <l>Прочитај па суди!</l> </quote> <pb n="151" /> <p>Рукопис је био обичан, а право 
ваш,</l> <l>Не издува чега немаш!</l> </quote> <p>То сам научила од газдаричине девојчице.{S} У 
 <l>Па га љуби, никад се не жури.</l> </quote> <p>— Гле како баба сравњује! насмеја се тетка и  
остити</l> <l>Заслужио је патити.</l> </quote> <p>Ја сам свршила а ко осећа да је чистији, нека 
' тебе само</l> <l>Целе вечности.</l> </quote> <p>— Како вам се то допада? питала ме је радозна 
 сам млада и душевно снажна.{S} А:</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која 
е могу сама увидети; само знам да:</p> <quote> <l>Нисам баш ни много хтела </l> <l>Ал’ жеља ми  
је старији, тек би можда помислио:</p> <quote> <l>Залуд стриче, дуваш деваш,</l> <l>Не издува ч 
удата.“ Као неки мото беше додато:</p> <quote> <l>Имала сам топло срце,</l> <l>Поред свести здр 
т да се самном наново поигра, јер:</p> <quote> <l>Срећа је ко вереница мила,</l> <l>Несташна, ч 
оказане ми речи.{S} Оне су гласиле</p> <quote> <l>Па се моли тамо Богу,</l> <l>Благ да опрости, 
дном приликом оживиће опет:{S} Јер</p> <quote> <l>Да је срце како тужно,</l> <l>Туга да је која