| ренуо, чуло се и зањима громко: збогом! а сузе у очима једне старе госпе — њихове газдарице — с |
| о најпре неким топлим губером (ћилимом) а преко тога грдном дуњом.</p> <pb n="38" /> <p>Осим то |
| равдане; јер изузетака налази се свуда, а право да кажем ни сама непојмим женскињу, која ће се |
| акав хоћу и да уживам плод свога труда, а не тек вечито да радим без икаквог признања и награде |
| бити бар и необичнија и интересантнија, а добро знате да се и онако тек необии интересантно од |
| ли да су учитељице другога кова и соја, а не од онога, што беху женскиње у које сам до сад био |
| ли сан је сенка живота, — рече Даринка, а преко лица као да јој прелети тужан израз — Па кад је |
| живши домаћину руку — А ја сам Даринка, а она је, разуме се, Милица.</p> <p>И ту се онако својс |
| >— Сасвим случајно.{S} Тамо сам читала, а ви нисте баш шапутали, па сам морала чути.</p> <p>— С |
| S} Миличина рука је истина сад дрхтала, а из очију сипаше јој такође необична ватра али он и оп |
| ’те и ви самном.{S} Ја бих врло волела, а и моји би вас једва дочекали.</p> <p>— И ми би волеле |
| а опростити, што сам данас и ја весела, а весељу знате, да се и нехотице гледа „кроз прсте“...< |
| ка као одговор Кости и Ленци отправила, а они и ако јој више не досађују својим опоменама, опет |
| ном великом кућом у селу Г. једна кола, а у њима седела је Милица и Даринка.</p> <p>На прозору |
| најеле бела лука и бела и жута пасуља, а ја „новајлија“ па још не навикнута на тај красни „мио |
| ад ракија у соби ври, шкоди и здравима, а болесника може и сатарити.{S} Па неваља ни комлов ни |
| p>„Дабоме да ће се одлучити; цича зима, а ви сте узеле дете из топле постеље и још топлије собе |
| можеш бити сретан у добрим околностима, а задеси ли те каква незгода, сети се да је уз тебе дет |
| свиди; оне ће сутра прексутра већ дома, а писмено све теже иде.{S} Зато реши се ма на коју стра |
| а се код неког зида искупило више жена, а из те групе чула се изнемогла дрека.</p> <p>Кад сам д |
| Не тиче! — викну у исти мах муж и жена, а прекорни је погледи сретоше.</p> <p>— Опростите! мисл |
| ељевања само су два извештаја одбијена, а срамоту што је тога пута та мала варалица морала осет |
| осте дођете.{S} Он је рад да вас позна, а и ја мислим, да је већ време, да се опет видимо и да |
| јер и онако је нада хришћанска врлина, а уз то и потреба без које је тешко живети...</p> <p>С |
| в она што јој је гориво душевна врлина, а пролазна она је што потиче из поштовања бела лица и д |
| те је видео да је на њој проста хаљина, а уз то баш ни једне пантљичице...{S} Но он се и сувише |
| Све три дакле имамо тек девет стотина, а Анђелија сама има у В. осим 500 форината још и нешто |
| рече Ленка — онако не бејах задовољна, а знала сам да ће ме овако већина другарица осуђивати.< |
| гао би помислити, да си потпуно сретна, а сама признајеш, да и тебе штошта тишти — рече ироничк |
| мети Ленка. — Теби се све већма замера, а добра воља не признаје ти се ни од другарица, ни од п |
| тек онда не грешите кад вам се замера, а уз така друга, питам, ко ће безазлен и поверљив остат |
| из гледаше као да тек пословицу цитира, а слабо о њој размишља.</p> <p>— Тако је, — рече Ленка |
| с на селу ни двадесетак кућа нема сата, а немамо ни стална школска послужитеља, који би путем з |
| азе тек од новембера до половине марта, а пре и после тога видим их у школи, што’ но веле, „тек |
| чковаћу тамо — чуло се већ из дворишта, а Ленци се учини, да је Даринчин глас чудно дрхтао; али |
| м друштвом — примети враголасто Милица, а из пламених јој очију суну — можда и у шали — прекора |
| ресајућем тренутку више осмеја но туге, а он би баш сад тако радо у њима видио сузе или бар оно |
| иле „ти“ Ленка је желила, да тако буде, а оне се нису много устезале.</p> <p>— Остаћу, кад допу |
| здравима и болеснику“.</p> <p>„Ју боже, а ја ко’ марва, не знам ништа“, па устрашено шчепа коша |
| Право награђивања и укора само је моје, а и то вазда чиним у договору целе школе а никако се не |
| ео ваздух баш ко’ из какве парне купке, а кад сам се по соби осврнула згрозила сам се.{S} Осим |
| г. Коста — ја бих рекао, да су злобне, а овако само те морам сетити, да има и Српкиња што пођо |
| p>Непрестано вичете да нисте награђене, а не видите и нећете да видите најлепшу награду! — а оч |
| ле; а то је и сувиши дуг рок и за мене, а још више за свет који је нестрпљив и сујетан, па ужив |
| и или је тек узгред носило име Српкиње, а у ствари не беше ни Српкиња ни жена, него тек — лутка |
| и сам волио хладно и поносито женскиње, а...</p> <p>Коста се трже те прекиде доктора пре но што |
| човек па хоће осећаји кадкад да искипе, а јуче сам у најосетљивије жице била дирнута.{S} Та ниј |
| мати; то ужива по 3 — 4 стотине плате, а уз то има да наставља по 6 разреда и 100 — 200 деце ( |
| p> — Хајд’ забављајте се ви како знате, а ја морам на посао — рече Ленка и оде у кујну.</p> <p> |
| ви је лепо и „на тенане“ анализирајте, а уверена да ће те и ви наћи, да су саставци чиста исти |
| p>— Опростите! мислила сам тек у опште, а о вашем пријатељству доста сам уверена.{S} Осим тога |
| <p>Сутра дан отпутоваше дома обе гошће, а идућих месојеђа венчаше се доктор и Милица.{S} Сватов |
| {S} Ето до који дан одлазе нам и гошће, а Ви и Коста баш сад нађосте да се бринете.</p> <p> — З |
| кла ту одвратну и хладну маску на лице, а срце јој је врело и чисто као злато.</p> <p>— Обричем |
| каза се у исти мах мушко и женско лице, а за тим истрчаше обоје на поље.</p> <p>— Терајте унутр |
| ead>II.</head> <p>Три године прохујаше, а и четврта се већ у велико бројала, кад Ленка, која је |
| а у своме стану, односно у својој соби, а у другој соби становао је хроми Харалампије са својом |
| може планути, али ретко ватром-љубави, а обично ватром — злобе и мржње... —“</p> <p>То је види |
| ити се, јер човек бива све заљубљенији, а ја онда лепо покушам да заборавим оно 2—5 хиљада што |
| лазити, јер не долажаше ни један мушки, а она, баш к’о у пркос, ретко је куд ишла, те јој се не |
| а.</p> <p> Она је говорила више у шали, а сад је тек видела погрешку, то јест, моћ, својих непр |
| ш да кажем како смо се познали и узели, а то се по себи разуме, те није нужно ни да кажем.</p> |
| о, кад бих тражио више.{S} Ова ме воли, а како она друга осећа — питање је“.</p> <p> Па нагло у |
| га осећала кад ми је рекао да ме воли, а ако је то, онда је већ и наступила...{S} И с тим седе |
| икну:</p> <p>„Држ’ ти твој нос у школи, а не мешај се у мој пос’о!{S} Ви’ш ти ње, мисли да је г |
| те сам и овде тек изрекла своје мисли, а у самој школи тешко да би и око вештија педагога нашл |
| до тога:{S} Сам велиш, да много мисли, а ко премишља мора на послетку и увидети, и своју вредн |
| чи, румен-образи и томе подобне ствари, а код неких је опет разборитост, искреност и друге душе |
| моја, употребљују тек учитељи и лекари, а за остали свет остаће оно вазда тек теорија и фраза.< |
| мо, кад смо из нашег краја тек нас три, а други и први разред не хте да нас чека, — одговори јо |
| еби се види, да много радиш; здрава си, а слабија си но што си била у заводу.</p> <p>— Па шта т |
| ебојша, бојим се ја бога већма него ти, а бабама твоје феле нека је далеко од мене — „лепа кућа |
| да јој „господство“ неће дуго трајати, а зна да је и сама погрешива па несме ни своју другариц |
| узи и оцењује, па јој је лако ћеретати, а Даринци дабоме да није до тога:{S} Сам велиш, да мног |
| онда се морамо код мене лично састати, а не тек само преко писма — дода још Ленка.</p> <p>— Ев |
| е морала према њему наклоности осећати, а држала је да је он и сасвим добра партија за женскињу |
| је био таки човек; да се неможе трпети, а уз то беше он и ваљан и уважен, па је морала према ње |
| м је познато, не могу се баш похвалити, а проклето срце опет неће да знаде, да је у женским гру |
| а доктора, који се беше смислио женити, а Даринку и Милицу познавао је још од оног имендана. — |
| коштати, да могу одрасну краву купити, а временом ће и ово теленце бити добра млекоша.{S} Па о |
| .</p> <p>— Погрешке своје радо ћу чути, а хвале и не тражим — рече озбиљно Даринка — за мене је |
| мушки, чију сам симпатију желила стећи, а баш он ме је јуче таксирао „ладним створењем“ и отвор |
| .</p> <p>Ленка и Милица прснуше у смеј, а она се трже и порумени, јер виде, како је домаћин исп |
| о да кол’ко толико себи и деци олакшам, а да уз то не буде механизма и у оним предметима где се |
| сам стекла; труда и рада се не плашим, а и воље имам, па што буде могуће зацело ћу успети — ре |
| } За њима је Ленка дуго махала марамом, а и г. Кости беху гошће омилиле, јер је и он чешће пона |
| чити.{S} А што је он случајно неожењен, а наше познанице неудате, то је свету сасвим обична пој |
| </p> <p> — Зар већ одлазе? — питаше он, а — ферије су већ на измаку, уздахну Милица — а и Дарин |
| о.{S} Осим тога, ја вас нисам познавао, а она или беше сувише сретна што ме је добила или сувиш |
| {S} На прозору није ме нико више видео, а кад сам у друштву случајно с њом се десио, нико није |
| то је кочијаш тек с празни коли учинио, а Даринка и Милица беху још на улици загрлиле милу друг |
| г. Коста ни ваљане две речи прозборио, а кад му Милица ћеретајући рече да јој сад није потребн |
| из оног, што се последњи пут предавало, а последња лекција најбоље се и научи; а за: нас „олош“ |
| ацело ћу успети — рече Даринка одважно, а образи јој се чисто запламтеше.</p> <p>— Што буде мог |
| о служимо, нека се боље побрине за нас, а не да нас мане да у свом позиву мучећи се и глад осет |
| животу; видиће народ и њихову ваљаност, а ту тек неће бити неправде, те ће и опет важити, да је |
| видите, ја вам обема пишем у једанпут, а после ћу тек преписати још један примерак.{S} Тако ми |
| p> <p>Доктор Гавриловић је човек близу, а можда и преко тридесет година, ваљана карактера а спо |
| оз прозор виноградима засађену околину, а Ленка чистећи свој путни шешир, што га је скинула бил |
| ог сахата и замишљено гледаше у даљину, а друг му настави:</p> <p>— Што сам ти рекао знадеш и и |
| ише 7—8 метара у дужину а 4—5 у ширину, а у њојзи преко стотине деце) па се морадох и по цичи н |
| а — Требала си делати по своме уверењу, а не освртати се не знам на чије мњење и похвалу.</p> < |
| г. Коста па се спусти на оближњу клупу, а доктор се посадио до њега и за часак обоје ћутаху.</p |
| памет; тиме су бар стекле добру класу, а у животу им и онако тек треба метод, по коме се можда |
| ка — Душан Т. је бележник у моме месту, а то је за учитељицу и сувише добра — партија...{S} Дру |
| Ленка.</p> <p>Другарице јој се смејаху, а муж само рече:</p> <p>— То нисам хтео да кажем.</p> < |
| ам за то оставити? — Ту отрцану кућицу, а тричава учитељичка пензија престаће чим ње нестане.“< |
| Кад ја пеглам или шијем а ти ми читаш, а да си узео жену са миразом, читао би и ти у кавани.{S |
| мани се луда посла; тиме се тек буниш, а ето и ти и Ленка једва што држите очи.</p> <p>— Само |
| нда, кад ме је можда најжешће волела —- а Даринка брате, поноситија је и од ње.</p> <p>— Ти дак |
| имети Ленка. — Ти си Драгу позвала у А. а не она тебе.</p> <p>— Тако је.{S} Узела сам кола и ре |
| з његова знања с госпођицом Драгом у X. А и Ваше прво питање тицало се Даринке, — ћеретала је о |
| о акустици и оптици највише штудирала: а поред оног „брда“ од штудије, ко ће у сваки пар баш с |
| раву способност, па хоће да је превиде: а шта се тек може очекивати од проста народа, који не у |
| нка и г. Коста не даду „ни прословити“; а њима се придружио и ондашњи млади лекар Сава Гаврилов |
| та провео у туђини и мећу „Немчадијом“; а карактер Српкиње и туђинке врло је различит.{S} Туђин |
| еница једанпут своју скамију надзирава; а само ради тога не искључујем из тога реда ни иначе на |
| тела да поучавам и ван школских часова; а баба Мара сетила ме оне практичне изреке:{S} Не плећи |
| новчаном наплатом, ни признањем народа; а кад метнем руку на <pb n="25" /> срце, морам још прип |
| /p> <p>— Моја љутња вама је детињарија; а ја опет не могу да појмим вашу равнодушност.{S} Та за |
| оја, тек оно цене и уздижу што се сија; а коме би још пало на памет, да види пожртвовање и родо |
| на ствар“ — примети са осмејом Даринка; а он настави:</p> <p>— Кад сам увидио, да љубав није ша |
| што сам га за то време о школи стекла; а то ћете и ви мени обрећи. — Примате ли?</p> <p>— Прим |
| моју понуду показала својим родитељима; а овима беше то место и милије, те тако пре неколико ме |
| и засути песком скоро до половине окна; а под постељама лепршале се две квочке с пилићи и још ј |
| <p>Ја у оном стању не бејах задовољна; а свако је своје среће ковач те ја покушах, да је кујем |
| зумевањем и дало оцену лошију од знања; а уз то и затуцана села са минимум платом.</p> <p>— Па |
| за десет година чини баш 200 форината; а то је много за учитељицу која има за живота своју „ми |
| овикало одма од почетка да је даровита; а осим тога, ваљда је умела да провиди и свој положај, |
| оже датирати још од дана нашега испита; а ја и онако имадем све прибележено у своме дневнику.</ |
| не каже госпођа фрајла него госпођица; а узгред приметила сам још, да г. бележник зацело нема |
| в остати?</p> <p>— Нико! — рече Милица; а Ленка још дода:</p> <pb n="30" /> <p>— И то је довоља |
| вијање ума и оплемењавање срца дечијег; а уз то треба да им улије у њихову главицу и сва знања, |
| ам чула, да ме и образовани људи хвале; а усљед тога осећања постадох и незадовољна.</p> <p>— Г |
| н труд тек кад би моје ученице одрасле; а то је и сувиши дуг рок и за мене, а још више за свет |
| ца, па не могу да се задовољим ма чиме; а мало је и људи што су кадри зарад обичне женскиње нап |
| срца и хладноћа или чак и необразовање; а озбиљно размишљање за нас је увек гордост, славољубље |
| м.{S} Али од два зла треба бирати мање; а уз то је кошуља свагда ближа од хаљине.</p> <p>— Лепа |
| у...</p> <p>Уверена сам да ме разумете; а кад ме схватите онда вам је и јасно, да нам се припов |
| и марамама још и три њихове другарице; а кад им у лице загледамо, видићемо да су то наше позна |
| су створене, да трпе, теше и ране лече; а то је брате, својство што ствара најсретније бракове. |
| ега вадим језгро и што нам је најпрече; а ко је у бољим околностима и има каде, од воље му да г |
| {S} Оне се искрено загрлише и ижљубише; а кад се влак опет кренуо, гледала је Ленка сузним очим |
| ез уверења, да га сасвим достојно врше; а за достојно вршење треба опет и сувише самопрегоревањ |
| Милица.{S} Сватови им беху врло весели; а била је позвата и Даринка али она не дође — доцније и |
| лак живот, па ће тако хтети и у школи; а оне главице нису тако женијалне, па треба више стрпље |
| е за неколико тренутака и опет замисли; а Милица весело примети:</p> <p>— Мој вереник не заслуж |
| иповетке и молитве, што смо већ прешли; а често при поласку <pb n="41" /> своме из школе нацрта |
| ја природа није да се с незгодама бори; а у ужем кругу, у породици или као што твој муж вели „н |
| е моћи узурније живети и луксуз терати; а таквој је дабоме мало стало је ли њен муж хришћанин и |
| дела, па се не треба на њега освртати; а предпостављена власт мора тај поступак тек одобрити; |
| говарамо, и онако ћемо се брзо растати; а волела бих знати, шта ће теби, Даринка, главна задаћа |
| ет се не може једним раменом исправити; а себичност је најопштије својство човечије, па шта вре |
| јаним гласом муж — кадри смо заслужити; а ја се са свога поступка до сада још нисам покајао.</p |
| е обоје тврдо надамо, да ћете нам доћи; а дотле остаје здраво Ленци.</p> <p>Кад дођете, нетражи |
| а последња лекција најбоље се и научи; а за: нас „олош“, дабоме — то је тешко.</p> <p>И тако н |
| грешка у томе, што сам ја обичан човек; а као такав хоћу и да уживам плод свога труда, а не тек |
| он кад сами остадоше.</p> <p> — Незнам; а и нашто ћу! — рече она.{S} Један дан Даринчиног отсус |
| авну своју бригу обратих знању дечијем; а остало беше ми узгредан рад, који сам предузимала тек |
| т видим, да ми је мио и да га поштујем; а љубав држим да ће доћи и сама, то јест, ако није љуба |
| и сувише поносита, да се коме намећем; а и срце би ми морало бити и сувише скучено, кад би се |
| е и среће па има сведоџбу с препоруком; а то је довољно, да и најбоље место добије.{S} Мећу тим |
| p> <p>— И отров је по кад кад користан; а сумња је овде сасвим на свом месту. — примети Даринка |
| осподин Коста не био пореклом мештанин; а осим тога био је и сироче без икакве ближе својте.</p |
| {S} Он је више хтео, него што је могао; а више се мучио но што је уживао, то све показује његов |
| нужне. —</p> <p>— Ал’ ја би их штампао; а то вам већ неби било право?</p> <p>— Боже сачувај!{S} |
| сала и њихову приповетку како се могло; а тврдо се надам, да ће ми и они ту слободу као и погре |
| е жао што смо осуђене саме да путујемо; а како је тамо све весело! — примети затим Милица.</p> |
| читељица дошла чешће вирио кроз прозор; а к’о што видите њен стан беше близу, те сам је чешће м |
| кад сама осећам, да нисам гора од вас; а случај је учинио, да се <pb n="22" /> моја права спос |
| теља накнада за сву досадашњу неправду; а сузе што их том приликом рони по нека мајка, деда или |
| јева познато где је Србин узео туђинку; а оно што знадем свуда беху ваљане женскиње — рече озби |
| роду није да гладим децу ко неко пудлу; а и ти ћеш видити, како ћеш у школи проћи без телесни к |
| колине, већ радим тек по своме уверењу; а ко тако ради мора бити бар са собом задовољан.</p> <p |
| беху саме у купеу — извали се на клупу; а под главу метну своју кутију, коју није предала са ос |
| добила тога пута сву тромесечну плату; а што је касније опет неуредно примала, неможе мене кри |
| > <p>— Ајд’ зидајте ви куле по ваздуху; а мој је план довршен био још кад су ми оцену прочитали |
| близу пећи уз своју успавану сестрицу; а боловало је, по свима знацима судећи, од „тифуса“ кој |
| ом! зар је сва срећа у доброј сведоџби? а није она ни крива, што је сретнија, па се повикало од |
| или:{S} Кол’ко универзитета има у Риму? а кад сам мислила да ћу говорити из повеснице, дошла је |
| Српкиња ни жена, него тек — лутка...{S} А тој: сретан пут! — и онако неће усрећити ни себе ни д |
| па се после још неби хтеле удати...{S} А треба да знају, да има мушких који умеју и новац прег |
| Ми смо правили „рачун без бирташа“.{S} А ко зна шта ће на то мој и твој баба рећи.{S} Они могу |
| Викторин од Фелтре мрзио „телесину“.{S} А ја не идем тако далеко, него тек велим: телесина не ч |
| ихове стране не беше позивима краја.{S} А осим тога, сад су се већ сматрали као сродници, па је |
| ега довело у неприлику, да размишља.{S} А тада би можда стекао према мени и симпатије...</p> <p |
| еца постадосмо нас двоје муж и жена.{S} А што и ви нисте у сватови биле, надам се да нам нећете |
| „Још једнако те копка и мучи сумња.{S} А тео би свршетак приповетке са сватови.{S} Али брате м |
| ећи стичете симпатију своје околине.{S} А ја — ма да у ствари нисам гора од вас — знате како пр |
| и шта знам ја, шта још ви не ређате.{S} А нећете да се сетите, да смо и ми људи — рече она доша |
| зом да ходи и за то је дошла к мени.{S} А да ће ми заиста доћи, ако само истрајности будем имао |
| де, како је домаћин испитујући мери.{S} А тај поглед уједно јој и казиваше: „Ти или си крајња и |
| судити и бар општа оцена боља дати.{S} А да сталне воље имадеш, и да ти није „плева“ у глави — |
| е честе посете двосмислено тумачити.{S} А што је он случајно неожењен, а наше познанице неудате |
| осад нисам опазила код деце зависти.{S} А да неби и саме надзорнице грешиле пазе и на њихове по |
| зним очима за њима и махала марамом.{S} А кад их је из види изгубила, чуло се у купеу у коме бе |
| ност и новац, за њих узгредна ствар.{S} А да истину говорим, увидићеш и ти, чим се сетиш оних м |
| ко из истинског поштовања поступају.{S} А за брак је тек потребна сушта љубав! ...</p> <p>Немој |
| пне болести; месец је већ на измаку.{S} А г. доктора друго тишти; јер док беше Даринка овде ниј |
| и нећете да видите најлепшу награду! — а очи јој се при тим речима запламтише — или зар вас ба |
| </p> <p>— Моји санови су друге врсте, — а да и ја сањам о том сте уверене.{S} Па кад сте већ за |
| д и мој Сава већ неће жену што мисли, — а свака боља мислити мора — какав тек мора бити укус у |
| казујем своје мишљење — рече Даринка. — А тај правац чини ми се, да треба према потреби своје о |
| Та пасти тек нећемо! примети Даринка. — А’ што ће нас можда из појединих предмета са једним или |
| тако слути — рече замишљено Даринка. — А у осталом ви ћете можда и боље проћи; таке сте среће, |
| је одлетела из собе — бранила се она. — А на послетку и ти јој неби могао забранити.</p> <p>— З |
| Они могу још све покварити...</p> <p> — А зар се ти томе не би противила? — Питао је пламтећим |
| да није светске критике; — рече Ленка — а шта ће рећи и претпостављена власт, кад се не преће с |
| — Тако; то ми се допада — рече Ленка — а не она натуштеност!{S} Ето до који дан одлазе нам и г |
| упознавала; — смејаше се за тим Ленка — а оне знају и без тебе да си ми муж.{S} Сад нисам више |
| у обећала почетак — рече шаљиво Ленка — а ја и он ваљда ћемо и остало накрпити; само пре тога м |
| > <p>— Опет народ! — рече јетко Ленка — а нећеш да знадеш, да се од родољубља не може ни три да |
| и можда тек једна рече поносито Ленка — а што је више, то се жртвовало можда каквој светијој це |
| моме месту! — викну у једанпут Ленка — а још мало па ћемо стићи и до станице где ћу се сићи и. |
| тицало се Даринке, — ћеретала је она — а то се мени не свиди, па баш завидим Даринчиној срећи. |
| те рена на груди и да иде код доктора — а чим сам жени обајала, ко да си руком уз’о!“</p> <p>Др |
| це замерале; — смејаше се на то Коста — а ти знаш, да је обичај већине људи тек онда погрешке н |
| басала и у сатиру — смејаше се Милица — А на послетку, боље је и то него да размишљаш о метафиз |
| оба и сувише црно видиш — рече Милица — а тиме чиниш неправду нашем драгом народу.</p> <p>— Мож |
| ја сведоџба у глави, — примети Милица — а шта ће Даринка да каже? — та и она је нама равна, па |
| почни од краја, — рече весело Милица — а Коста је, к’о што смо данас чуле, хитар стенограф, па |
| рије су већ на измаку, уздахну Милица — а и Даринка је навалила да се прек’сутра кренемо.{S} Ро |
| тали музе краву — рече му рукујући се — а гошће ти зацело још спавају?</p> <p>— Та тек је четир |
| p> <p>— Тако је — рече шаљиво домаћин — а Ленка је хтела утрвеном стазом да ходи и за то је дош |
| ем и да се угледам на Душанију и Анђу — а њима је зацело „брачни кандитат“ већ у џепу.</p> <p>— |
| — рече Даринка пруживши домаћину руку — А ја сам Даринка, а она је, разуме се, Милица.</p> <p>И |
| гора јава, од тако луда сна...</p> <p>— А зар ти ниси никад сањала пријатније сне? — рече г. Ко |
| отерати — примети јетко Ленка.</p> <p>— А да шта ћу? — рече Даринка слегнув раменима. — Ни моје |
| ешиш! — осече се на то Милица.</p> <p>— А што да ме теши?{S} За малу погрешку велика казна, за |
| па се и опет не можете мерити.</p> <p>— А што не? — питаше Даринка — та свако паметан знаде, да |
| ци могу казати и одговор чути.</p> <p>— А за коју си се решио? питаше врло радознало г. Коста.< |
| дравље се не купује на вашару.</p> <p>— А не ће ти нико обесити ни колајну за твој сувишан рад |
| да и за себе тражите изузетка?</p> <p>— А ко га тражи? — осече се Ленка — ја се само љутим, што |
| шке појединаца?! викну Даринка</p> <p>— А иначе благе јој очи чисто севаху — Па зашто смо онда |
| зумно живити, и то ти нећу заборавити!“ а очи јој се у сузама засијаше.</p> <pb n="35" /> <p>И |
| војски прутом по врх прстију „одалами;“ а то је и онако у свези са тезом из педагогије о нези ч |
| чина лица нестаде оног несташног израза а очи јој узеше за часак неки благ израз те загрливши д |
| се узвици утишаше те се чула тек граја а после неколико тренутака зачу се поново и последње:{S |
| <p>На ове речи Коста се од срца засмеја а доктор се трже и мило погледа своју вереницу у којој |
| сажалењем...{S} И ту се гласно засмеја а очи јој се запламтише необичном ватром.</p> <pb n="49 |
| падије ни помодуше да им треба учитељка а намирисала сам ја, да баш ни поповима ни си у вољи, п |
| <p>— Вечита загонетко! — уздахну Ленка а г. Коста замишљено и нагло ходаше по соби.</p> <p>Сут |
| Милица.</p> <p>— Незнам — рече Даринка а озбиљни јој израз на лицу пређе у осмеј — Али толико |
| вање“ и друкчијим „је јуначинама“ горка а камо ли мени, обичној и — слабој женскињи...</p> <p>О |
| >После пола сата Даринка је већ спавала а другарице јој се такође спремале да легну.</p> <p>„Пе |
| тога била је сад још мање код огледала а све више у школи, код књига и у свом маленом газдалук |
| S} И тако сам затим и ја мање васпитала а више учила.</p> <p>— Али баш на селу је васпитање нуж |
| </p> <p>— Љути се што је Даринка отишла а њему то није казала.</p> <p>— До душе и није лепо дом |
| агло устаде приђе опет својим кошницама а лице му се беше запламтило.</p> <p>— Та ти се море ба |
| жи у маленој собици изнурена стара жена а код прозора везе на беломе плату, лепа, чила и весело |
| сте љубави жене.{S} Њима је главно жена а народност и новац, за њих узгредна ствар.{S} А да ист |
| преко тридесет година, ваљана карактера а спољашности не баш лепе али и опет угледне.{S} Осим т |
| јој тек зато доћи, што је данас субота а сутра недеља; иначе нема учитељу у време школско гошћ |
| лицу.</p> <p>— Милицу! — викну г. Коста а лице му узе израз, к’о да му пријатељ тврди, да се су |
| ело главе беше још усађена лепа воћкица а чело ногу љиљан и ружица.</p> <p>У исти мах прође кро |
| Ленка.</p> <p>— Ево руке! — рече Милица а Даринка јој такође пружи своју руку.</p> <p>У том сти |
| <p>— Опрости, то је говорила учитељица а жена знаш како о теби мисли.{S} И с тим још јаче пору |
| тако — рече Коста. — Она је добра срца а и образована је, али је жена, која уме љубити тек оне |
| о у моме месту нема неожењених натароша а боме ни учитеља; то нема никог ни да ми понуди другу |
| к одобрити; јер закон се ствара за људе а не људи за закон.{S} Осим тога, и сама знадеш, да сва |
| свршетак к’о што га ви желите још није а држим, да и неће куцнути час...</p> <p>За такав сврше |
| Милица на први поглед уливаше симпатије а Даринка ми изгледа, да сувише много мисли а да може к |
| лина влада по правилу: „уништите узроке а последице ће и саме нестати!“ — насмеши се Даринка — |
| и то вазда чиним у договору целе школе а никако се не држим тек исказа поједине надзорнице; је |
| имице половину главнијих штудија прешле а два сата већ избија.{S} Па не знамо што и преврћемо т |
| онда ове зиме било је лепо и суво време а натрефила сам и на поштена обућара, те сам које на об |
| дне.{S} Том приликом похвалим ја вредне а лење пооштрим и све класе уводим у свој записник.</p> |
| <p>Наше познанице за часак се ужурбаше а затим и још једном на брзо тек погледом или притиском |
| — Па тако ради и већина примети јој муж а Милица и Даринка замишљено ћутаху.</p> <p>— Него шта |
| ст и здраво мишљење; али само у теорији а у пракси т. ј.{S} У животу нама су чисти и неизмајсто |
| се задовољим ни својим успехом у школи а још мање упливом школе на народ.</p> <p>Труд који у с |
| ринка ми изгледа, да сувише много мисли а да може кога искрено волети.</p> <p>— Много мисли! — |
| уче хтео одобрити Даринци и својој жени а што сад и нехотице морам и ја да одобрим ту проклету |
| тра; док јој дајеш горива пламти и гори а чим престанеш давати, она згара оно што имаде, па кад |
| са децом, што дечији ум ни мало не мори а много им користи и полажење школе омили.</p> <p>Него |
| у оплемењавати, рђаве навике одвикавати а уз то и из знања ваљан успех показати могла.</p> <p>И |
| .</p> <p>— Па могла си га просто одбити а не бегати — рече Ленка.</p> <p>— Одбити — дабоме... — |
| Мати и отац не могу се из Д. амо селити а сестре су ми још малене.</p> <p>Зато кад ми после три |
| узрока за...</p> <p>Али он и не доврши а Даринка бризну у плач па нагло пође у своју собу у ко |
| намере неодустајете послаћу вам почетак а свршетак нека сваки читалац по своме ћефу замишља.{S} |
| вци — да је и код нас Срба: пут дугачак а време кратко; рад потребан и голем а силе слабе, мале |
| десет школских месеца сувише кратак рок а деца и сувише запуштена да би ја, уз њихово често изо |
| доба не налази какав његов последоватељ а Даринка би прва пошла трагом госпођице Шултесове — до |
| је понашање.{S} Кад ја пеглам или шијем а ти ми читаш, а да си узео жену са миразом, читао би и |
| ак а време кратко; рад потребан и голем а силе слабе, малене и растрзане на хиљаду страна.{S} И |
| заиста, опазим за пећком кацу с ракијом а на пећи озго био је кошар са комловом и неколико пари |
| незграпно стиште дете тек једном руком а другом се песницом бесно лупи у груди.</p> <p>Да је б |
| женино — рече Коста правећи се озбиљан а овамо му очи казиваху како мисли.</p> <p>— И отров је |
| p>Доктор се на то беше озбиљно замислио а г. Коста приђе својим кошницама те кроз стакла гледаш |
| примети Ленка. — Ти си Драгу позвала у А. а не она тебе.</p> <p>— Тако је.{S} Узела сам кола и |
| се простире највише 7—8 метара у дужину а 4—5 у ширину, а у њојзи преко стотине деце) па се мор |
| /p> <p>Коста се спусти на оближњу клупу а оне седоше до њега.</p> <p>— Корете мој поступак, — п |
| оја има за живота своју „минимум“ плату а после смрти — пардон! после двадесет година рада „сја |
| свести, да му је „Баба“ или „баца“ отац а „нина“ или „сека“ мати; то ужива по 3 — 4 стотине пла |
| идем њезиној тетци у X. Ја сам дала реч а мислим да је и теби право.{S} Поћи ћемо одма сад, па |
| и онда саковати.{S} Оне ће добити варош а ти село па се и опет не можете мерити.</p> <p>— А што |
| у збива.{S} И тако мало по мало па сви (а можда и она) заборавише моје вирење кроз прозор; те н |
| а треба бирати мање.{S} Па кад је тако (а уз то смо својим успехом и радом незадовољни,) не тре |
| ог и отац педагогије — на самрти вели: „А ви децо тражите среће и задовољства у спокојном кругу |
| ринка па се обрте опет Милици.</p> <p>— Ајд’ зидајте ви куле по ваздуху; а мој је план довршен |
| је обично непријатна укуса и за вољно „ајнемовање“ и друкчијим „је јуначинама“ горка а камо ли |
| 6 разреда и 100 — 200 деце (разуме се, ако стане у школу).{S} И ту онда покажи пристојан успех |
| х трепавица...{S} Милице, тешко и теби, ако ти нешто очи оболу! ... или се и твоме мужу вечито |
| разуме се, да сам те морала избегавати, ако сам хтела да ми девојачки углед и карактер и у очим |
| кој.{S} И за то, нико ти неће замерити, ако се која приповетка или друго што не пређе!</p> <p>П |
| ошла к мени.{S} А да ће ми заиста доћи, ако само истрајности будем имао, видио сам већ из њене |
| љубав држим да ће доћи и сама, то јест, ако није љубав оно стање, што сам га осећала кад ми је |
| е знамо што и преврћемо тек те листове; ако се за три године нисмо доста спремиле, нећемо ни са |
| овечанство.{S} Мањину опет — веле оне — ако неће да је права лутка свет обично неправедно оцењу |
| нчице! — рече јој опет смешећи се муж — Ако Даринка и Милица тако стану „разводити“, нећемо ове |
| мој тако ватрено! — насмеја се доктор — ако те чује Ленка.</p> <p>— И она дели моје мишљење и а |
| а може одмах и стенографисати.</p> <p>— Ако допустите, да тим белешкама независно разполажем, о |
| а осећала кад ми је рекао да ме воли, а ако је то, онда је већ и наступила...{S} И с тим седе з |
| да и наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста и јака она згара оно што је прим |
| оже човек непријатеља стећи, па сам сад ако не боља оно бар паметнија...</p> <p>Ту лекцију прим |
| боље учитељице но учитељи.{S} Јер прве ако осете да су се у себи превариле, те им се тај позив |
| то ни тада није љутило.</p> <p>Шта више ако ћу да будем искрен, морам рећи, да сам се баш онда |
| за жену.{S} Она је много претежнија, и ако је и Милица врло ваљана.</p> <p>Доктор само ћуташе |
| е га нешто копка да туђу тајну дозна, и ако га се ништа нетиче!</p> <p>— Не тиче! — викну у ист |
| вари.{S} Брак код мене није трговина, и ако сам хладна и неосетљива женскиња...</p> <p>— Ти си |
| ницама те кроз стакла гледаше унутра, и ако се на њему јасно видело, да су му мисли далеко од ч |
| заћу вам искрено баш све мисли своје, и ако видим, да се у многоме не слажемо.</p> <p>— Говори |
| поветке са сватови.{S} Али брате мој, и ако је све већ давно прошло опет нам се приповетка не м |
| коли предају по себи већ васпитивају, и ако не баш у оној мери, у којој је за сеоску децу потре |
| а си чича Харалампије мој фамилијаз — и ако до душе на њега личиш...</p> <p>— Ти све она стара |
| ти казао, да је и она ваљана девојка и ако је по моме мишљењу много хладнија и себичнија од Да |
| н одоше обе другарице још зарана дома и ако их г. Коста и Ленка искрено и својски задржаваху.{S |
| нисам знала.</p> <p>— Ја нисам злобна и ако сам огорчена; и моја примедба, допустићеш, да је ос |
| верна бити; јер видим да ме воли, па и ако се сад и сама добро не разумем, опет видим, да ми ј |
| ојо црној, плавој или смеђој коси, па и ако је још девојка опет се нимало није ужаснула тог нов |
| Путем сам много о томе размишљала; па и ако сам своју поуку у здравственом погледу од то доба т |
| ћега дела интелигентнијих Срба.{S} Па и ако се вели: „какав отац, тако син“ опет не остају ни м |
| ово пожртвовање и челичну вољу.{S} Та и ако није сву мудрост кашиком поцрпео и каблом просипао, |
| тек <hi>почетак</hi> поштовања, које и ако је близу љубави опет није једно и исто. — Од поштов |
| д Милица уклонивши се с прозора — оне и ако нису боље од нас, опет су нам бар равне.</p> <p>— Т |
| нка.</p> <p>— И она дели моје мишљење и ако јој је природа сроднија са Миличином.</p> <p>Доктор |
| чврсто за јаку шчепати, — насмеја се и ако мало усиљено, Даринка па се стаде за спавање спрема |
| дговор Кости и Ленци отправила, а они и ако јој више не досађују својим опоменама, опет се нада |
| укчије код мушких учитеља; они сироти и ако касније немају воље за тај позив морају га и кисели |
| сад били и противници и својим оштрим и ако глупим досеткама, често и мучили.{S} Али сад при ис |
| ромишљених и изазивајућих речи.{S} Но и ако се тргла опет се није покајала; та доктор није био |
| ли добро пази; Даринка је чисто злато и ако можда не сија као Милица.{S} Па и ту, — дода одушев |
| но непријатељство постојати мора; јер и ако је баба опет је члан српског народа, па је знала да |
| није замерити — примети г. Коста. — Али ако је само то, онда брате, покушај; јер веруј, њој је |
| доза лакомислености и саможивља.{S} Или ако не то, онда јој је срце покварено па јој није ништа |
| о луђа, мало млађа и мало лепша.{S} Или ако не то, оно бих бар морала имати мало хладније срце |
| утисак оставити.{S} Та и ти си у ствари ако не боље, оно свима нама равна; па кад се другима гл |
| о баш добро скривено и да најбољи начин ако није околностима примерен не може користи донети.</ |
| p>— Обричем ти, да ћу је усрећити; само ако ме не одбије — рече доктор некаквим меким гласом и |
| претвори у пепео — у успомену...</p> <p>Ако ли је љубав слаба, онда и то гориво не претвара у п |
| а говорим о електрицитету баш кад сам о акустици и оптици највише штудирала: а поред оног „брда |
| свирке престадоше.</p> <p> — Стара је, ал’ и вечито нова! — рече он па устаде и нагло је узе з |
| едва дочекали.</p> <p>— И ми би волеле, ал ти знаш — наше карте...</p> <p>Она уздахну и ућута.{ |
| аге и разборите женскиње?</p> <p>То не, ал ти знаш, да ја ни кад ни сам волио хладно и поносито |
| авај.{S} Та ја их обе волим ко’ сестре, ал’ таком пријатељу као што си ми ти, тек Даринку желим |
| душе и није лепо домаћину се не јавити, ал’ гостима се што шта мора кроз прсте гледати — смејаш |
| — Ја нисам ништа чуо.</p> <p>— Чуо сам, ал’ ваљда је било у суседном врту — рече г. Коста па се |
| рече збуњено доктор — обе високо ценим, ал’ опет претпостављам Милицу.</p> <p>— Милицу! — викну |
| p> <p>— И мени је жао — врло ми је жао, ал’ мора да буде — па страсно загрли другарицу и одјури |
| е у соби ракију налили?“</p> <p>„Имамо, ал’ о’де ће се пре кренути“.</p> <p>„Тако је“; рекох јо |
| p>— Ја? — рече Даринка па протре очи —- Ал’ нека, треба и ја да запамтим кад сам полагала учите |
| .</p> <p>— Забранити...{S} Забранити... ал’ ја би је задржао — гунђао је он. — Ал’ ти дабоме, н |
| би било грозно!</p> <p>— Грозно или не; ал мени се тако слути — рече замишљено Даринка. — А у о |
| , па нећете ии ви.</p> <p>— Раменом не; ал’ енергичним радом и заузимањем много се шта поправил |
| правац, — понови Ленка — можда је и то; ал тај није за мене и за моје проклете околности.</p> < |
| шанију, па ћеш видети — родољубља...{S} Ал’ оне су и опет зато с препоруком свршиле!.</p> <p>Ти |
| он. — Та девојка баш бега од среће.{S} Ал’ и ти си крива; требала си ми јавити.</p> <p>— Та чи |
| Па и наше нису рђаве.</p> <p>— Нису.{S} Ал’ могле су бити и боље; та и Анђа и Душанија и све ос |
| ал’ ја би је задржао — гунђао је он. — Ал’ ти дабоме, ниси ни покушавала, доста ти је кад је с |
| ли више за себе, рече: „Право кажу да — ал’ боље да ћутим; та се никог не боји!“</p> <p>„Вараш |
| е чини, — насмеје се враголасто Ленка — ал’ ето и Коста је већ приметио, да би ти била лепша и |
| вашој приповеци — насмеја се Даринка — ал’ ми би волеле чути и оно, што је Коста пре тога хтео |
| p>— Добро, добро, — рече Ленка шаљиво — ал’ за то не мораш ти баш о њему сањати. — Има и других |
| рши што пре да и друге чујемо.</p> <p>— Ал’ то је баш важно било.{S} Иначе су могле помислити, |
| p>— Нама и онако нису нужне. —</p> <p>— Ал’ ја би их штампао; а то вам већ неби било право?</p> |
| вду нашем драгом народу.</p> <p>— Можда Ал’ нико још није раменом свет поправио, па нећете ии в |
| “ — примети Ленка, па погледа крадимице ал’ и значајно свога мужа.</p> <p>— Није ми ни то проти |
| гу собњем окрете им се опет па искреним ал једва чујним гласом прошапута:</p> <p>— Лаку ноћ! са |
| е не би противила? — Питао је пламтећим ал’ тужним погледом он.</p> <p> — Ко би све у напред зн |
| p> <p>— Свакој од нас — понови дремљиво ал’ јетким тоном Ленка — Питај само Анђу и Душанију, па |
| ’ко нам за живот треба одговори озбиљно ал’ узрујаним гласом муж — кадри смо заслужити; а ја се |
| ута још две речи намигнувши на остале. „Ал’ и баба Мару познаје цело село већ од толико година, |
| енути“.</p> <p>„Тако је“; рекох јој ја „ал’ онда ће ти дете дуже боловати.{S} Кад ракија у соби |
| последњих дана свога ђаковања.</p> <p>— Ала ова жељезница споро иде — прекине на послетку тишин |
| О, наилази и на мене почешће та „чума“, али ја се ње брзо отресем, па са удвојеном силом о пет |
| во је такође у смеју и шали изговорила, али тиме је „на јуриш“ задобила лако запаљиво срце докт |
| а навалише, да иду и својим родитељима, али Ленка и г. Коста не даду „ни прословити“; а њима се |
| — Она је добра срца а и образована је, али је жена, која уме љубити тек оне, који њу љубе и ви |
| сећаше дабоме да беше далеко од љубави, али ко ће се још и данас при ступању у брак и на љубав |
| ле, и да су им родитељи, истина ваљани, али — баш као и њени, — сиромашни људи.</p> <p>После не |
| тео да кажем.</p> <p>— Наравно да ниси, али ми је казало твоје понашање.{S} Кад ја пеглам или ш |
| Почетак нашој приповеци, могу вам дати, али за онакав свршетак к’о што га ви желите још није а |
| н о који и кад се исхлади може планути, али ретко ватром-љубави, а обично ватром — злобе и мржњ |
| рашено и срамежљиво гуркаху је да ћути, али баба се недаде смести већ провлачећи дете и трећи п |
| амислила.</p> <p>— Сад ти не умем рећи, али кад будем о томе озбиљније размишљала, казаћу ти — |
| ави, каже се, да треба тек један корак, али мени се чини, браца Коста, да баш тај корак мора да |
| p> — Одговор, госпођице! — молио је он, али поглед као да му је сад мање ватрен био.</p> <p> Ми |
| не на ономе пољу, који ми је у део пао, али је саковати немогох.</p> <p>„Права срећа састоји се |
| ма доктору осећах, сасвим примерен био, али га је нестало још пре но што се љубав могла развити |
| како, тако.{S} Труда ме је доста стало, али за то и беше испит, по новијем учитељском изразу — |
| е, разуме се по себи, доста муке стало, али и опет сам „мегдан одржао“ на онда све лепе планове |
| тек смејем зачуђено погледа, па љутито, али више за себе, рече: „Право кажу да — ал’ боље да ћу |
| с је различит — примети му само доктор, али се за неколико тренутака и опет замисли; а Милица в |
| На идућој станици остави их госпа опет, али разговор се опет дуже времена не поче, ма да им се |
| ка, за опште добро тражићу и милостињу, али за себе — никад...{S} Зато сам и сувише поносита... |
| е већ навеле, боли то и мене као и њих, али ја знадем, да се долази до цељи и споро ходећи.{S} |
| нку.</p> <p>— Ругај се ти колико хоћеш, али сан је сенка живота, — рече Даринка, а преко лица к |
| ше домаћин, Ленкин муж, још из ходника; али то је кочијаш тек с празни коли учинио, а Даринка и |
| е дабоме тешко, што нисам боље оцењена; али ко ће нам свима угодити?{S} И зато нећу да очајавам |
| ост кашиком покусати.</p> <p>— Тако је; али сутра ћемо полагати баш најтеже предмете.{S} Па онд |
| ка, Милица и Ленка.{S} И оне су стране; али њихов пут је на другу страну, те очекиваху други вл |
| збиљност, разборитост и здраво мишљење; али само у теорији а у пракси т. ј.{S} У животу нама су |
| /p> <p>„Одмах тетка,“ рекло је девојче; али кад је после 10 минута воде из бунара вадила можда |
| рала, да ме својим приповедањем забави; али ви знате, да сам ја по кадгод неблагодарно створење |
| о рече:</p> <p>— Нећу никога да вређам; али учитељ, који тражи друге награде и хвале, осим увер |
| ош зарана и вратити.</p> <p>— Небраним; али до који дан већ одлазите, па бих волела да нас дана |
| чини, да је Даринчин глас чудно дрхтао; али у исти мах беше јој се разбудила ћерчица те тепаше: |
| тво да ради дабоме да је трњем обрасло; али преко трња и води пут срећи, само треба воље и истр |
| девојче.</p> <p> <pb n="46" /> </p> <p> Али у исти мах обори очи и заћута. — Беше му и нехотице |
| ивисао, па је тако морало да буде...{S} Али у истом моменту учинило јој се, да и он и она смешн |
| е могло — примети она па се засмеја.{S} Али не као до сад него обичним веселим смејом.</p> <p>— |
| та — јер и Милица је ваљана девојка.{S} Али опет ти морам рећи, да се у Даринци вараш.{S} Ти си |
| осмејком она — и ја бих тако судила.{S} Али ја сам и сувише поносита, да се коме намећем; а и с |
| вана према предусретљивим туђинкама.{S} Али она воли да и то о њој помислиш, но да можда посумњ |
| трудила се, да му покаже да се вара.{S} Али ја сам баш противно од оне за коју ме свет сматра и |
| е увек Даринка док смо заједно биле.{S} Али ја немогох да се задовољим ни својим успехом у школ |
| удала? — питаше он.</p> <p>— То не.{S} Али могла је удадбом још причекати — одговори Милица</p |
| најмање вреди 150 форината годишње.{S} Али наравно, она је чедо протекције и среће па има свед |
| > <p>Он им је искрено пожелео среће.{S} Али кад се сетио Даринке и своје намере уздахну па баја |
| зразом материнске нежности и љубави.{S} Али мало после зајеча од бола, што јој изнемогло тело м |
| о би свршетак приповетке са сватови.{S} Али брате мој, и ако је све већ давно прошло опет нам с |
| ко глупим досеткама, често и мучили.{S} Али сад при испиту, обасјана су и та злобна лица сјајем |
| знање, те се за часак дадох у мисли.{S} Али кад ме она из заноса трже, нудећи ме да седнем, рек |
| лу ступила хтела сам се тога држати.{S} Али на брзо сам увидела, да је за тај огромни посао дес |
| /> <p>— Лако је теби тако говорити.{S} Али ја не спадам у природе твоје врсте, које у своме за |
| на вас моје речи и не могу односити.{S} Али изузеци још не чине већину, па ми не можете замерит |
| ка баш неможе по вашој жељи свршити.{S} Али кад баш од намере неодустајете послаћу вам почетак |
| и начина да се с њоме ближе упознам.{S} Али то баш беше чвор.{S} У кућу јој нисам могао долазит |
| ладна ниси тек била!</p> <p>— Нисам.{S} Али да не беше мога бабе и стрпљивих кредитора, било би |
| римети Даринка.</p> <p>— Не поричем.{S} Али од два зла треба бирати мање; а уз то је кошуља сва |
| и против српског обичаја и пољубио.{S} Али срце као да му у истом моменту опет нека ледена рук |
| а и деца учитељу при настави помажу.{S} Али време и искуство научило ме је, да је и у лошем чес |
| да Даринци поштену лекцију очитају.{S} Али кад у собу ступила учини им се да је и сувише бледа |
| глед.</p> <p>— Готова сам — рече она. — Али ти си твој посао давно напустио, мој говор ниси ни |
| ран и многозначећи поглед на доктора. — Али то не иде; данас се баш морате и с нашим друштвом з |
| ење није замерити — примети г. Коста. — Али ако је само то, онда брате, покушај; јер веруј, њој |
| — дабоме... — рече узрујаним гласом. — Али... па поруменивши ућута.</p> <p>— Кажи све! — рече |
| пштину — рече он кад их је поздравио. — Али камо госпођице Даринке?</p> <p>— Данас Ленчице, као |
| ишља.</p> <p>— Разуме се — рече Ленка — али не баш свако.{S} Милица, на пример, није о њој ника |
| > <p>— И то је истина — примети Ленка — али и опет могао би марљивији бити и према школи.</p> < |
| p>— Право велиш! — насмеја се Даринка — али и ту не треба бити сувише осетљив.{S} Има и томе ос |
| аљане женскиње — рече озбиљно Даринка — Али твоје речи Коста, не морају зато бити неоправдане; |
| Милица равнодушно слегнувши раменима — Али овако баш што смо људи, себични смо.{S} Осим тога, |
| p> <p>— То не поричем, — дода му жена — али и опет велим, да се та брига и рад не исплаћује и д |
| /p> <p>— Дабоме да не; — одговори она — али ја сам заборавила рећи, да на цео разред тај пази ј |
| брате да те учим — рече даље г. Коста — али добро пази; Даринка је чисто злато и ако можда не с |
| ј се приближим настави међу тим Коста — Али разуме се да сам пре тога постао са свим озбиљан чо |
| p>— Тако је, — рече Ленка и опет седе — Али и ми смо ово три године ковале и свакојако се мучил |
| веле додуше ти моји омиљени научењаци — али ја се још врло добро сећам и последњих речи, што их |
| биљни јој израз на лицу пређе у осмеј — Али толико могу рећи, да од тога доба никад не сањам.{S |
| бро нека је и то! — нећу да се браним — Али главни је узрок, што ја не спадам у природе, што св |
| а мање васпитала а више учила.</p> <p>— Али баш на селу је васпитање нужније и од учења — приме |
| боље и бити — примети Милица.</p> <p>— Али ко ће онда бележити? смејаше се Ленка.</p> <p>— Ниј |
| иле и како смо путовале знате.</p> <p>— Али ја не знам — умеша се муж.</p> <p>— Пусти је само н |
| већ касно, те да оде спавати.</p> <p>— Али ја баш нећу! — шалио се он — знам да ћеш им припове |
| стању, бар у нечем користити.</p> <p>— Али камо тог правца? прекиде је у речи Милица. — Није д |
| којима ми деца помоћи не могу.</p> <p>— Али шта је с првим разредом, — питаше Ленка — он ти тек |
| у те — као што ти велиш — „искрене очи“ али се згрозих од поносите хладноће што у тај мах из њи |
| рло весели; а била је позвата и Даринка али она не дође — доцније им је писала, да је била у ја |
| е своје среће ковач.“ — примети Даринка али и она из гледаше као да тек пословицу цитира, а сла |
| очију сипаше јој такође необична ватра али он и опет уздахну.{S} У тим ватреним очима беше и с |
| ана карактера а спољашности не баш лепе али и опет угледне.{S} Осим тога, био је још испре најб |
| поправи своју погрешку пристаде у шалу али му се она вазда претвараше у сатиру противу Милице. |
| е у Цириху 1746. године“ шапуташе у сну али доста разумљиво Даринка.</p> <p>— Аха! — историја п |
| ма по вољи...</p> <p>Коста тихо уздахну али мишља да му је дужност, да говору даде веселији пра |
| наче ни ја не видим узрока за...</p> <p>Али он и не доврши а Даринка бризну у плач па нагло пођ |
| брзо следовала његовом савету...</p> <p>Али како видим, табак је скоро пун.{S} Зато вас нећу да |
| ст и опачину и плиткоћу неких...</p> <p>Али последњу реч прогута и нагло устаде приђе опет свој |
| ватим покретима лица изговорила.</p> <p>Али кад виде, да се и та стрела о мене није очешала и д |
| своју другарицу строго да оцени.</p> <p>Али ја сам задовољна и тиме; јер вазда волим пропустити |
| етиње ручице, да му било опипам.</p> <p>Али баба зацело мишљаше, да ћу јој дете отргнути па гње |
| ам ја прву поуку Виљема Пена и последњи аманет Вашингтона. „Учите народ!“ — веле додуше ти моји |
| скоро пун.{S} Зато вас нећу даље мучити аманетима мудрих људи, него ћу вам ’нако просто рећи, д |
| ико становника има, незнам која варош у Америци? или:{S} Кол’ко универзитета има у Риму? а кад |
| и за тим — Мати и отац не могу се из Д. амо селити а сестре су ми још малене.</p> <p>Зато кад м |
| а мати незнам шта је мислила, кад ме је амо довела?{S} Заповрће ме сваки час, па шта ће нам за |
| на ред долазе.</p> <p>— Доселила сам се амо сасвим сама — настави за тим — Мати и отац не могу |
| па кад доспете ви је лепо и „на тенане“ анализирајте, а уверена да ће те и ви наћи, да су саста |
| Нису.{S} Ал’ могле су бити и боље; та и Анђа и Душанија и све остале њима подобне незнају више. |
| а дед’ реци што нисмо сковале срећу као Анђа? </p> <p>— Опет Анђа — рече Даринка — Та мани је в |
| сковале срећу као Анђа? </p> <p>— Опет Анђа — рече Даринка — Та мани је већ једном! зар је сва |
| ве три дакле имамо тек девет стотина, а Анђелија сама има у В. осим 500 форината још и нешто зе |
| да будем и да се угледам на Душанију и Анђу — а њима је зацело „брачни кандитат“ већ у џепу.</ |
| иво ал’ јетким тоном Ленка — Питај само Анђу и Душанију, па ћеш видети — родољубља...{S} Ал’ он |
| и љутити се?</p> <p>— Ту ко велиш, нема апелације — примети Милица.</p> <p>— То и јесте зло — р |
| у али доста разумљиво Даринка.</p> <p>— Аха! — историја педагогије — рече Милица — и у сну јој |
| а се Милица. — Не свиди ми се „лекција“ баба Марина! ...</p> <p>Незнам ко би уз толике неприлик |
| лату, или док чујем како је „почастила“ баба Мара — насмеја се Милица.</p> <p>— Шта си с том ба |
| ла да поучавам и ван школских часова; а баба Мара сетила ме оне практичне изреке:{S} Не плећи с |
| „Тако треба, рано моја,“ поучи ме једна баба, на којој се видело, да је „леку-рад“ мало више из |
| пута кажу да си учена!...{S} Јест, зна баба Мара све!“ И ту незграпно стиште дете тек једном р |
| рони по нека мајка, деда или меког срца баба морају сваког бар за часак усрећити, учинити, да с |
| сницом бесно лупи у груди.</p> <p>Да је баба Мара блаже говорила, ја бих се зацело јако љутила. |
| ијатељство постојати мора; јер и ако је баба опет је члан српског народа, па је знала да је Срб |
| ш две речи намигнувши на остале. „Ал’ и баба Мару познаје цело село већ од толико година, па ми |
| но и срамежљиво гуркаху је да ћути, али баба се недаде смести већ провлачећи дете и трећи пут к |
| е ручице, да му било опипам.</p> <p>Али баба зацело мишљаше, да ћу јој дете отргнути па гњевно |
| кроз прозор.</p> <p>„Бре није;“ рече ми баба Наста лукаво ме гледећи. „Пуши му се глава од посл |
| а“.{S} А ко зна шта ће на то мој и твој баба рећи.{S} Они могу још све покварити...</p> <p> — А |
| је хроми Харалампије са својом наглувом баба Настом.</p> <p>Баба Наста беше добра душа.{S} Вечи |
| м се од срца смејала и штудирала мимику баба Марину.</p> <p>Особито ме је веселило кад је помен |
| осуђена да живим и да се дружим.</p> <p>Баба Наста ми је до душе приповедала и то: да су г. нат |
| са својом наглувом баба Настом.</p> <p>Баба Наста беше добра душа.{S} Вечито се старала, да ме |
| свако дете најпре да освести, да му је „Баба“ или „баца“ отац а „нина“ или „сека“ мати; то ужив |
| ојша, бојим се ја бога већма него ти, а бабама твоје феле нека је далеко од мене — „лепа кућа“; |
| мислити, да сам се и ја миразу од твога бабе надао, па се после још неби хтеле удати...{S} А тр |
| </p> <p>— Нисам.{S} Али да не беше мога бабе и стрпљивих кредитора, било би и тога.{S} С вашим |
| асмеја се Милица.</p> <p>— Шта си с том бабом имала? — питаше радознало муж и жена.</p> <p>(Дар |
| рече опет са осмехом Даринка.</p> <p>— Бадава се ти смејеш; плану сад Ленка — и у твојој души |
| на децу, — рече она замишљено.</p> <p>— Бадава се браниш — рече Милица — по теби се види, да мн |
| ве другарице.</p> <p>— Није него ћу тек бадава с вама дремати — одговори она па се смести у пос |
| p>— И ти, Милице, баш мислиш, да ћеш на бадњи дан прасе угојити? — насмеши се опет прва. — Та м |
| .{S} Та зар ви не видите, да ће нам те, бајаги „даровите“, на рачун својих препорука и одличних |
| сетио Даринке и своје намере уздахну па бајаги у шали и опет рече: „Е тако је, медвед увек доби |
| снаш’ Пели, да не иде код мене, да јој бајем протисли, него да мете рена на груди и да иде код |
| нда да треш крајнике кад си пијана и да бајеш сваку болест на једну форму...{S} Јер веруј ми, т |
| та се никог не боји!“</p> <p>„Вараш се бако!“ рекох ја па је оштро погледам и метнем руку на њ |
| у оку види, док се у оку мени равних ни балвана не опажа...{S} И ту се за часак загледа у даљин |
| вљању, који ће и у том незгодном стању, бар у нечем користити.</p> <p>— Али камо тог правца? пр |
| кине на послетку тишину Ленка.</p> <p>— Бар ћемо се дуже разговарати — рекоше јој у исти мах об |
| Ленка.</p> <p>— Чудно питање!{S} Та ја бар нисам учитељица ни женскиња, да би ми се и те ситни |
| ако је радознала дебела путница уживала бар „сцену растанка“.</p> <p>Међутим била је у Т. сасви |
| деда или меког срца баба морају сваког бар за часак усрећити, учинити, да све увреде заборави. |
| појединима није могло блажије судити и бар општа оцена боља дати.{S} А да сталне воље имадеш, |
| баш сад тако радо у њима видио сузе или бар оног благог израза и смутње којим су га чешће Дарин |
| можда и уз добра својства карактерисати бар и добра доза лакомислености и саможивља.{S} Или ако |
| ефу замишља.{S} Тиме ће приповетка бити бар и необичнија и интересантнија, а добро знате да се |
| своме уверењу; а ко тако ради мора бити бар са собом задовољан.</p> <p>Ја знам настави по малој |
| гарицу и одјури из собе.</p> <p>— Чекај бар доручак; сад ће и Коста доћи! — викала Је за њом Ле |
| “; само се сети, да имаш душу па не мој бар онда да треш крајнике кад си пијана и да бајеш свак |
| оне и ако нису боље од нас, опет су нам бар равне.</p> <p>— Та већ видећемо -— гунђала је она — |
| а удвојеном силом о пет прегнем и радим бар колико могу.</p> <p>— Могла би се мало и штедети — |
| атеља стећи, па сам сад ако не боља оно бар паметнија...</p> <p>Ту лекцију примила сам једног д |
| ологију училе овлаш и на памет; тиме су бар стекле добру класу, а у животу им и онако тек треба |
| и мало лепша.{S} Или ако не то, оно бих бар морала имати мало хладније срце и скученије осећаје |
| најпре да освести, да му је „Баба“ или „баца“ отац а „нина“ или „сека“ мати; то ужива по 3 — 4 |
| ја суза пролио и кол’ко чезнећи погледа бацао на њен прозор, који се од неко доба поче много ра |
| тељица.</p> <p>— Право! — викну Коста и баци оловку — То сам од тебе и очекивао.{S} Но не брини |
| <p>— Куда си се ти опремила? питаше она бацивши поглед на Даринчино путничко одело и шешир, што |
| , о зидању лепе куће са жениним новцем, бацио у запећак и тврдо се заверио, да ћу учитељицу т.ј |
| „Пуши му се глава од посла; него је он бацио око на госпођу фрај... овај, госпођицу.</p> <p>Пр |
| и расејано Даринка.</p> <p>— Ха! —- Ха! баш к’о да је она сретније пролазила — смејаху се оне.< |
| уо и да је за тим трава јаче зашуштала, баш ко да је неко на другу страну врта хитро и лако про |
| јер не долажаше ни један мушки, а она, баш к’о у пркос, ретко је куд ишла, те јој се не могох |
| купус...</p> <p>Него си ти браца Коста, баш затуцано сумњало! — све једнако те мучи сумња, да ј |
| то је довољан разлог, да и теби Коста, баш ни једна није веровала.</p> <p>— Па браним ја — реч |
| це III. разреда.</p> <p>— И ти, Милице, баш мислиш, да ћеш на бадњи дан прасе угојити? — насмеш |
| ви! — рече Даринка, онако и не мислећи, баш као што често и мушки механично изричу, неки томе с |
| ила.{S} Овако, гледам, гледам, па опет, баш — обичан тороњ.</p> <p>Она се трже и мило је поглед |
| нисам боље пролазила — примети Милица — Баш кад сам штудирала о планетама, трабантима, фиксама |
| да су им родитељи, истина ваљани, али — баш као и њени, — сиромашни људи.</p> <p>После неког вр |
| своју дужност достојно вршила.</p> <p>— Баш као и ја — примети Ленка.</p> <p>Па што сте онда са |
| опет и сувише самопрегоревања.</p> <p>— Баш ко да ми из душе читаш! — узвикну чисто Ленка.</p> |
| из непознатих узрока закаснио.</p> <p>— Баш ми је жао што смо осуђене саме да путујемо; а како |
| шки, чију сам симпатију желила стећи, а баш он ме је јуче таксирао „ладним створењем“ и отворен |
| треба учитељка а намирисала сам ја, да баш ни поповима ни си у вољи, па макар да једни по сто |
| орак, али мени се чини, браца Коста, да баш тај корак мора да је „џиновски“; јер поглед по свет |
| симпатију не уливам.{S} Друга би можда баш сад трудила се, да му покаже да се вара.{S} Али ја |
| сам да ћеш га уловити, кад је она луда баш сад нашла да оде...</p> <p> — Леп комплимент за Дар |
| сно, те да оде спавати.</p> <p>— Али ја баш нећу! — шалио се он — знам да ћеш им приповедати ка |
| м и метнем руку на њено раме. „Нисам ја баш тако небојша, бојим се ја бога већма него ти, а баб |
| Хо, ето му! — љутио се он. — Та девојка баш бега од среће.{S} Ал’ и ти си крива; требала си ми |
| да вам је и јасно, да нам се приповетка баш неможе по вашој жељи свршити.{S} Али кад баш од нам |
| } Друкчије је брате код Српкиње.{S} Она баш и онда кад би и душу за тебе дала, опет ти се неће |
| то ми ти неверујеш, већ ме се свуда, па баш свуда клониш.</p> <p>— Сам си крив био — упаде му у |
| тала је она — а то се мени не свиди, па баш завидим Даринчиној срећи...{S} И ту се онако скоро |
| ји дан одлазе нам и гошће, а Ви и Коста баш сад нађосте да се бринете.</p> <p> — Зар већ одлазе |
| то слагати...</p> <p>— Е па остани, кад баш хоћеш; но ја мислим да...</p> <p>Па не довршивши пи |
| еможе по вашој жељи свршити.{S} Али кад баш од намере неодустајете послаћу вам почетак а свршет |
| ице.{S} Она је већ средњих година па је баш јуче можда опазила прво сребрно влакно у својо црно |
| нехтеде забавити.{S} Шта више то ме је баш растужило.{S} По томе сам видила, каквим осећајима |
| ни да кажем.</p> <p>— Шта није? — то је баш интересантно прихвати он и остави оловку — Него то |
| е да и друге чујемо.</p> <p>— Ал’ то је баш важно било.{S} Иначе су могле помислити, да сам се |
| тек теорија и фраза.</p> <p>— Та то ме баш и љути.</p> <p>— Свет се не може једним раменом исп |
| ?</p> <p>— Та немој мислити, да си томе баш само ти узрок.{S} Имала сам ја за тај одсудан корак |
| p> <p>— Разуме се — рече Ленка — али не баш свако.{S} Милица, на пример, није о њој никад, ни р |
| дина, ваљана карактера а спољашности не баш лепе али и опет угледне.{S} Осим тога, био је још и |
| едају по себи већ васпитивају, и ако не баш у оној мери, у којој је за сеоску децу потребно.{S} |
| беше запламтило.</p> <p>— Та ти се море баш љутиш! — рече му доктор зачуђено мерећи га — још се |
| оживиле није тако опасне природе, да се баш тајити мора.</p> <p>Сад су, као што смо чули, већ и |
| де механизма и у оним предметима где се баш не сме трпити, прихватила сам се и тога иначе мени |
| трану, те очекиваху други влак, који се баш данас из непознатих узрока закаснио.</p> <p>— Баш м |
| х могла храну набављати.</p> <p>— Ти се баш жестиш! — смејаше се он — Па шта си хтела са оним „ |
| да будем искрен, морам рећи, да сам се баш онда љутио, и то баш на себе самог, кад сам осетио, |
| д на доктора. — Али то не иде; данас се баш морате и с нашим друштвом задовољити — и ту га опет |
| нама к’о што вам је познато, не могу се баш похвалити, а проклето срце опет неће да знаде, да ј |
| нка.</p> <p>— И на то сам помишљала, те баш за то сваке недеље мењам те своје надзиратељице, па |
| лучајно.{S} Тамо сам читала, а ви нисте баш шапутали, па сам морала чути.</p> <p>— Сад ми је ја |
| или два степена ниже оценити, мене неће баш много љутити; знање, што сам га стекла, не могу ми |
| ерна црта Српкиње, која још карактерише баш у највећој мери оне женскиње, што најживље и најдуб |
| ту „стрелу“ највише важности полагала и баш те речи врло чудноватим покретима лица изговорила.< |
| м тренутку више осмеја но туге, а он би баш сад тако радо у њима видио сузе или бар оног благог |
| тала — смејаше се опет Ленка — за то би баш волела знати, колко њих је у ту љубав веровало?</p> |
| м, да свуда има изузетака и да сте и ви баш један „егземплар“ од те врсте изузетнога „раритета“ |
| ње васпитала а више учила.</p> <p>— Али баш на селу је васпитање нужније и од учења — примети Д |
| о? — и ја нисам у таким околностима или баш те „пузавачке“ природе, па да пред сваким пузим, до |
| ети да код свога прозора чита, шије или баш гледа крозањ.</p> <p>У почетку сам мислио да то чин |
| десет форината што за десет година чини баш 200 форината; а то је много за учитељицу која има з |
| аш на себе самог, кад сам осетио, да си баш ти у томе изузетак; т. ј. да се љутим, што ми ти не |
| ја сам тебе чешће поучавала, па си и ти баш из тих предмета боље од мене оцењена.</p> <p>— Прав |
| че Ленка шаљиво — ал’ за то не мораш ти баш о њему сањати. — Има и других људи!</p> <p>Даринка |
| > <p>— Тако је; али сутра ћемо полагати баш најтеже предмете.{S} Па онда, педагогија, дидактика |
| морам приметити, да титула немора бити баш „госпођа натарошевица“, може она и друкчије гласити |
| Милица.</p> <p>— Ја не дајем ни једној баш ни какве власти.{S} Право награђивања и укора само |
| да му покаже да се вара.{S} Али ја сам баш противно од оне за коју ме свет сматра и за то је в |
| примети:</p> <p>— Зар се твој пут морао баш данас десити!{S} Њиме си много изгубила.</p> <p>— К |
| внодушно слегнувши раменима — Али овако баш што смо људи, себични смо.{S} Осим тога, ја сам јед |
| е погледавши. — Та ето ја и Коста нисмо баш „начелни“ пријатељи па опет смо муж и жена; па ма ш |
| м да су вам сад прве мисли: за кога? но баш то остављам да погађате; јер колико се сећам обе ст |
| народа према учитељству и школи.{S} Но баш с тога и оставих тај позив, те сад нисам више учите |
| Даринка замишљено — казаћу вам искрено баш све мисли своје, и ако видим, да се у многоме не сл |
| и учинила.</p> <p>— Боже мој, зар је то баш тако неопростив грех био! — примети Ленка. — Требал |
| део да је на њој проста хаљина, а уз то баш ни једне пантљичице...{S} Но он се и сувише љутио ш |
| је Ленка изгледала хладна и горда, и то баш онда, кад ме је можда најжешће волела —- а Даринка |
| ам рећи, да сам се баш онда љутио, и то баш на себе самог, кад сам осетио, да си баш ти у томе |
| а да се с њоме ближе упознам.{S} Али то баш беше чвор.{S} У кућу јој нисам могао долазити, јер |
| — питаше радознало г. Коста.</p> <p>То баш не могу рећи.{S} И ја патим са незгоде што су је он |
| во научило ме је, да је и у лошем често баш добро скривено и да најбољи начин ако није околност |
| ог „брда“ од штудије, ко ће у сваки пар баш све у памети имати?!</p> <p>— Па ни ја нисам боље п |
| долазим у ту врсту искушења, па да вас баш немогу разумети. — рече смешећи се Даринка. — О, на |
| при тим речима запламтише — или зар вас баш нимало неусрећује кад вас на улици задржи чак четвр |
| мене коцка, да говорим о електрицитету баш кад сам о акустици и оптици највише штудирала: а по |
| бња врата отворила, лупи ме врео ваздух баш ко’ из какве парне купке, а кад сам се по соби освр |
| лизини.{S} И да...</p> <p>— Та не мораш баш одвише појетизирати.{S} Знају оне да си и ти парче |
| емати. </p> <pb n="20" /> <p>— И ти ћеш баш да легнеш? — запиташе у исти мах две другарице.</p> |
| а — као обично међу Србима — и сада још баш крвно непријатељство постојати мора; јер и ако је б |
| мени је ближа 27. но 17. година.</p> <p>Баш као и Ленци и Милици дода она наглашујућим тоном.</ |
| ето му! — љутио се он. — Та девојка баш бега од среће.{S} Ал’ и ти си крива; требала си ми јави |
| <p>— Па могла си га просто одбити а не бегати — рече Ленка.</p> <p>— Одбити — дабоме... — рече |
| ад не сањам.{S} Чим хоће да ме снађе та беда ја ти се лепо забуним у посао, јер ко’ велим: боља |
| оринтачама и петицама, што ми их к’о од беде давасте не бих могла храну набављати.</p> <p>— Ти |
| да хришћанска врлина, а уз то и потреба без које је тешко живети...</p> <p>С поздравом ваша Дар |
| ле, те им се тај позив не мили, могу га без велике своје штете и оставити.{S} Сасвим је то друк |
| љутит што је Даринка јутрос рано отишла без његова знања с госпођицом Драгом у X. А и Ваше прво |
| колико пари обојака, што их је домаћица без сумње јутрос опрала па прострла да се суше.</p> <p> |
| клоне, па им је тешко вршити свој позив без уверења, да га сасвим достојно врше; а за достојно |
| ек треба метод, по коме се можда такође без размишљања и механично владају.</p> <p>— Камо срећа |
| да у даљину.</p> <p>Дабоме да и то није без узрока, — настави опет тихо — нисам ја сама на то о |
| имаде неких недостатака, које оне саме без опште помоћи не могу да отклоне, па им је тешко врш |
| у кошуљици овде мучите!“ љутила сам се без нужде ја.</p> <p>„Тако треба, рано моја,“ поучи ме |
| м мештанин; а осим тога био је и сироче без икакве ближе својте.</p> <p>Тај дан до у вече прове |
| којима се наше иначе „ултра Србенде“ и без једног новчића мираза поженише.{S} Заиста, треба са |
| дније срце и скученије осећаје, па да и без љубави ономе руку дадем, код кога ћу моћи комотније |
| адају, и очекују, да им се приповетка и без њиховог посредовања по вољи сврши.</p> <p>Међу тим |
| дни труд биће ти ненаграђен, превиђен и без сваког признања.{S} Људи, драга моја, тек оно цене |
| смејаше се за тим Ленка — а оне знају и без тебе да си ми муж.{S} Сад нисам више учитељица <pb |
| .</p> <p>И ту се онако својски и српски без свакога цифрања руковаше.</p> <p>— Та већ из речи д |
| и ти ћеш видити, како ћеш у школи проћи без телесни казни.</p> <p>После пола сата Даринка је ве |
| д свога труда, а не тек вечито да радим без икаквог признања и награде.</p> <p>— Тако је! — вик |
| и, — рече љутито па обуче капут па и он без доручка и први пут без опроштаја са женом пође у оп |
| није свршена.{S} Ми смо правили „рачун без бирташа“.{S} А ко зна шта ће на то мој и твој баба |
| не остају ни материн карактер и пример без последице на деци.</p> <p>Него да се манем „филозоф |
| че капут па и он без доручка и први пут без опроштаја са женом пође у општину.</p> <p>— Куда се |
| е он и сасвим добра партија за женскињу без мираза...</p> <p> Та наклоност што је Милица према |
| е читава два сахата онај школски ваздух без велике штете удисати могла.</p> <p>У ходању видим, |
| вори гласовир и засвира познату песму: „без тебе драга“.</p> <p> И Милица приђе гласовиру па ра |
| е замера, а уз така друга, питам, ко ће безазлен и поверљив остати?</p> <p>— Нико! — рече Милиц |
| којој је толико простодушности и веселе безазлености.</p> <p>Кад се доктор од свог друга прашта |
| зам већ продро и у некадашњу престоницу безазлености и поверења — у срце женино — рече Коста пр |
| p> <p>Ја сам узрујана била гледећи њену безмерну материњску љубав, сиротињу и незнање, те се за |
| ећ само збуњена — рече Ленка — онако не бејах задовољна, а знала сам да ће ме овако већина друг |
| се жртвујемо.</p> <p>Ја у оном стању не бејах задовољна; а свако је своје среће ковач те ја пок |
| пролазна она је што потиче из поштовања бела лица и дивних трепавица...{S} Милице, тешко и теби |
| {S} Моје ђачице беху се и сувише најеле бела лука и бела и жута пасуља, а ја „новајлија“ па још |
| ице беху се и сувише најеле бела лука и бела и жута пасуља, а ја „новајлија“ па још не навикнут |
| аше се Ленка.</p> <p>— Није нужно да се бележи.{S} Оно што ћу казати остало ми је и сувише у па |
| посао давно напустио, мој говор ниси ни бележио, сад немаш целу приповетку.</p> <p>— Ти си му о |
| примети Милица.</p> <p>— Али ко ће онда бележити? смејаше се Ленка.</p> <p>— Није нужно да се б |
| _C4"> <head>IV.</head> <p>— Немаш много бележити — поче она.{S} И ја сам у почетку хтела у школ |
| ђица; а узгред приметила сам још, да г. бележник зацело нема посла, па зато гледа кроз прозор.< |
| Па шта си хтела са оним „ви“?{S} Ја ко’ бележник шта сам ти могао помоћи?!</p> <p>— Та тако ви |
| прочитали — мрмљаше Ленка — Душан Т. је бележник у моме месту, а то је за учитељицу и сувише до |
| м рећи, да сам јој муж Коста Т. овдашњи бележник.</p> <p>— Мило нам је — рече Даринка пруживши |
| претовареног разним књигама, рукописним белешкама и цртежима.</p> <p>— Читаво брдо књига! — реч |
| афисати.</p> <p>— Ако допустите, да тим белешкама независно разполажем, одмах ћу се дати на пос |
| ево ти из мога дневника од речи до речи белешке што сам ја на дан Миличиног венчања у њега приб |
| и — заврши Даринка и поглед јој паде на белешку, што је г. Коста већ одавно на страну оставио.< |
| тод! — примети друга и отвори рукописну белешку, на којој беше на горњем листу крупно и цифраст |
| е, да ја као ђак нисам била поштовачица Бело-Ланкастарова начина, да и деца учитељу при настави |
| коју љубимо.{S} Код неких је то гориво бело лице, вити стас, бисер-зуби, чарне очи, румен-обра |
| нурена стара жена а код прозора везе на беломе плату, лепа, чила и веселог изгледа девојчица.</ |
| е тек једном руком а другом се песницом бесно лупи у груди.</p> <p>Да је баба Мара блаже говори |
| ин узео туђинку; а оно што знадем свуда беху ваљане женскиње — рече озбиљно Даринка — Али твоје |
| празни коли учинио, а Даринка и Милица беху још на улици загрлиле милу другарицу.</p> <p>— Как |
| ј жени казао свој јутрашњи план, те сад беху обоје љутити и спремни, да Даринци поштену лекцију |
| едног децембарског дана.{S} Моје ђачице беху се и сувише најеле бела лука и бела и жута пасуља, |
| Ленка дуго махала марамом, а и г. Кости беху гошће омилиле, јер је и он чешће понављао заједно |
| нчаше се доктор и Милица.{S} Сватови им беху врло весели; а била је позвата и Даринка али она н |
| на варош, па одступи од њега — па како беху саме у купеу — извали се на клупу; а под главу мет |
| другога кова и соја, а не од онога, што беху женскиње у које сам до сад био заљубљен.</p> <p>— |
| што је већ из очију домаћичини вирила, беше ова соба најбољи сведок крајњег незнања у погледу |
| х и њено поверење.{S} Доказ да је тако, беше њена прва цедуљица у којој ме мољаше да ради тачни |
| p> Али у исти мах обори очи и заћута. — Беше му и нехотице изашла пред очи Даринчина слика па п |
| Коста.</p> <p>— Јел’ устала Даринка? — беше му прво питање.</p> <p>— Већ је отишла с Драгом у |
| Милица према доктору осећаше дабоме да беше далеко од љубави, али ко ће се још и данас при сту |
| уду показала својим родитељима; а овима беше то место и милије, те тако пре неколико месеца пос |
| и опет уздахну.{S} У тим ватреним очима беше и сада у овом тако потресајућем тренутку више осме |
| наглувом баба Настом.</p> <p>Баба Наста беше добра душа.{S} Вечито се старала, да ме својим при |
| дана дошла је тек Даринка.</p> <p>Коста беше својој жени казао свој јутрашњи план, те сад беху |
| вредна и ваљана учитељица.“ Чело главе беше још усађена лепа воћкица а чело ногу љиљан и ружиц |
| гроб са обичним дрвеним крстом, на коме беше осим неког женског имена, још и ово забиљежено: „О |
| з види изгубила, чуло се у купеу у коме беше Даринка и Милица још задуго угушено и силом задржа |
| што ти и уз општинску хвалу до неба не беше задовољна, него остави тај узвишени и племенити по |
| тек била!</p> <p>— Нисам.{S} Али да не беше мога бабе и стрпљивих кредитора, било би и тога.{S |
| бична појава, те и нашим познаницама не беше то необично — у самој ствари дабоме да је друкчије |
| е моје вирење кроз прозор; те никоме не беше зазорно што учитељица добија од нотароша књиге на |
| о као и жена му, те од њихове стране не беше позивима краја.{S} А осим тога, сад су се већ смат |
| дођоше да честитају имендан — иначе не беше никога у кући.{S} Господин Коста не био пореклом м |
| жало.</p> <p>Осим тога онај осећај и не беше љубав, него тек <hi>почетак</hi> поштовања, које и |
| згред носило име Српкиње, а у ствари не беше ни Српкиња ни жена, него тек — лутка...{S} А тој: |
| још и сродници и познати, те радости не беше краја.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| његове жене и младога доктора, који се беше смислио женити, а Даринку и Милицу познавао је још |
| риђе опет својим кошницама а лице му се беше запламтило.</p> <p>— Та ти се море баш љутиш! — ре |
| ји је у месту владао.</p> <p>Обоје деце беше покривено најпре неким топлим губером (ћилимом) а |
| S} Труда ме је доста стало, али за то и беше испит, по новијем учитељском изразу — сјајан.</p> |
| тога, ја вас нисам познавао, а она или беше сувише сретна што ме је добила или сувише несретна |
| ти узвици и врева.</p> <p>Растанак тај беше веселотужан; јер и највеселијима међу њима било је |
| послеподне код свога прозора у руци јој беше писмо, које је већ више пута прочитала па се и опе |
| га и отвори рукописну белешку, на којој беше на горњем листу крупно и цифрасто написано:{S} Пед |
| у.{S} А г. доктора друго тишти; јер док беше Даринка овде није било ни зле воље...</p> <p> Враг |
| воље...</p> <p> Враголасти осмеј којим беше та примедба пропраћена учини да се доктор задовољн |
| тву са осталим гостима.{S} Вече међутим беше удесила Ленка да им самима остане.{S} Знала је, да |
| кроз прозор; а к’о што видите њен стан беше близу, те сам је чешће могао видети да код свога п |
| у бригу обратих знању дечијем; а остало беше ми узгредан рад, који сам предузимала тек онда кад |
| ја са Миличином.</p> <p>Доктор се на то беше озбиљно замислио а г. Коста приђе својим кошницама |
| ари које их се не тичу.{S} Но уз све то беше опет разборит човек и <pb n="44" /> крајна добричи |
| аки човек; да се неможе трпети, а уз то беше он и ваљан и уважен, па је морала према њему накло |
| опет повратила па један став у њему што беше крупније написан и подвучен.</p> <p>„Е мој добри и |
| инчин глас чудно дрхтао; али у исти мах беше јој се разбудила ћерчица те тепаше: „мама, мама“ и |
| д ње; јер као што већ знамо г. Коста их беше заволео као и жена му, те од њихове стране не беше |
| се с њоме ближе упознам.{S} Али то баш беше чвор.{S} У кућу јој нисам могао долазити, јер не д |
| ао, да му симпатију не уливам.{S} Друга би можда баш сад трудила се, да му покаже да се вара.{S |
| феријама оде дома, дођох до уверења, да би много сретнији био да нема тих проклетих ферија, или |
| ја бар нисам учитељица ни женскиња, да би ми се и те ситнице замерале; — смејаше се на то Кост |
| </p> <p>Но уз све то мени се чињаше, да би ваздух могао чистији бити, за то се још боље обазрем |
| а — ал’ ето и Коста је већ приметио, да би ти била лепша и од Милице, тек да су ти, већ од прир |
| ка. — Требала си остати па би видела да би се он за тебе решио.</p> <p>Даринчине се очи опет за |
| кратак рок а деца и сувише запуштена да би ја, уз њихово често изостајање од школе, душу оплеме |
| у трже и порумени.{S} Учинило јој се да би приличније било да се и пред другарицама владала по |
| и насамо проћи по чистом ваздуху, те да би и после подне читава два сахата онај школски ваздух |
| да се та брига и рад не исплаћује и да би паметније било да си мање ревностна.{S} Нико ти неће |
| а своје мисли, а у самој школи тешко да би и око вештија педагога нашло мане, која би се уз сео |
| ело у неприлику, да размишља.{S} А тада би можда стекао према мени и симпатије...</p> <p>— Па м |
| љиво срце доктора.{S} И он мишља: „Луда би био, кад бих тражио више.{S} Ова ме воли, а како она |
| p>— Забранити...{S} Забранити... ал’ ја би је задржао — гунђао је он. — Ал’ ти дабоме, ниси ни |
| а и онако нису нужне. —</p> <p>— Ал’ ја би их штампао; а то вам већ неби било право?</p> <p>— Б |
| а страшила и неприродна чудовишта, која би се и с врагом здружила, само да може рушити оно што |
| и око вештија педагога нашло мане, која би се уз сеоске околности отклонити могла.{S} И тако са |
| лази какав његов последоватељ а Даринка би прва пошла трагом госпођице Шултесове — дода врагола |
| и радим бар колико могу.</p> <p>— Могла би се мало и штедети — примети Ленка — здравље се не ку |
| ија ту“, настави забринуто и тужно „ома би и ракију изнела у шталог.{S} Та боље је да ми се и р |
| — примети Ленка. — Требала си остати па би видела да би се он за тебе решио.</p> <p>Даринчине с |
| би ми морало бити и сувише скучено, кад би се у место љубави задовољила у браку са јадном накло |
| е простодушно:</p> <p>— Лагала бих, кад би порицала.</p> <p>Па шта о томе велиш? — питаше је у |
| дем?{S} Не, тога више неће бити!{S} Кад би ја тако радила видео би се мој грдан труд тек кад би |
| рате код Српкиње.{S} Она баш и онда кад би и душу за тебе дала, опет ти се неће прва приближити |
| н рад — дода још Милица.</p> <p>— И кад би хтела да се усиљавам, не бих могла; ми учитељи вазда |
| јер ево и ја био бих много сретнији кад би вечито с Вама живео.{S} Зато Вас искрено питам, хоће |
| дила видео би се мој грдан труд тек кад би моје ученице одрасле; а то је и сувиши дуг рок и за |
| ни тог лудог посла...</p> <p>— Само кад би се могло — примети она па се засмеја.{S} Али не као |
| — Но да је већ ту била, ко’ велим, теже би се ње отресла... примети Коста.</p> <p>Можда и неби |
| hi> онога горива, које ја тражим и које би моју љубав све до сад одржало.</p> <p>Осим тога онај |
| мо срећа, да смо и ми тако чиниле, биле би можда боље прошле.{S} Јер сад тек видим, да нам је н |
| ства тела на уму.{S} Онда дабоме летиле би и њима „за ситнице“ — „четворке“ — и ту се иронички |
| к оно цене и уздижу што се сија; а коме би још пало на памет, да види пожртвовање и родољубље у |
| варити...</p> <p> — А зар се ти томе не би противила? — Питао је пламтећим ал’ тужним погледом |
| којих се у бољим околностима ни сами не би прихватили.</p> <p>Тако н. пр. знате, да ја као ђак |
| поносита, да се коме намећем; а и срце би ми морало бити и сувише скучено, кад би се у место љ |
| у каквој сретној кућици, уз друга, који би те волио као ја Ленку?</p> <p>На Даринчином лицу нес |
| амо ни стална школска послужитеља, који би путем звоњења могао деци јављати кад је време да у ш |
| самном.{S} Ја бих врло волела, а и моји би вас једва дочекали.</p> <p>— И ми би волеле, ал ти з |
| у животу пофалила, па нећу више.{S} Или би ти хтела да због родољубља и мог уверења, да добро р |
| приповеци — насмеја се Даринка — ал’ ми би волеле чути и оно, што је Коста пре тога хтео да реч |
| ји би вас једва дочекали.</p> <p>— И ми би волеле, ал ти знаш — наше карте...</p> <p>Она уздахн |
| ује — примети јетко Милица.</p> <p>— Ти би хтела да се наша околина влада по правилу: „уништите |
| ућем тренутку више осмеја но туге, а он би баш сад тако радо у њима видио сузе или бар оног бла |
| стан.</p> <p>— Кад те човек чује, могао би помислити, да си потпуно сретна, а сама признајеш, д |
| тина — примети Ленка — али и опет могао би марљивији бити и према школи.</p> <p>— И то морам од |
| аш, а да си узео жену са миразом, читао би и ти у кавани.{S} Но ја ти сад не помогох!{S} Ти си |
| на груди.</p> <pb n="31" /> <p>— Е ово би требало да је завршетак вашој приповеци — насмеја се |
| ће бити!{S} Кад би ја тако радила видео би се мој грдан труд тек кад би моје ученице одрасле; а |
| ала, па се опет удала...</p> <p>— Волео би знати како ти, Даринка о љубави мислиш? рече Коста, |
| једнако те копка и мучи сумња.{S} А тео би свршетак приповетке са сватови.{S} Али брате мој, и |
| им ал’ тужним погледом он.</p> <p> — Ко би све у напред знао — рекла је у смеју она.</p> <p> — |
| p> <p> — Тако је! прошапута доктор — ко би све у напред знао...{S} И ту му изађе пред очи Дарин |
| ција“ баба Марина! ...</p> <p>Незнам ко би уз толике неприлике и иа то воље имао?! — умеша се и |
| очи Даринчина слика па премишљаше како би њеном искреном лицу тек тај смеј доликовао...</p> <p |
| ашина, па да навијем осећаје онако како би практичније било.{S} И ја сам човек па хоће осећаји |
| е мога бабе и стрпљивих кредитора, било би и тога.{S} С вашим форинтачама и петицама, што ми их |
| ошку студију — примети она горко.{S} То би и њега довело у неприлику, да размишља.{S} А тада би |
| p> <p>— Довољну! — узвикну Милица. — То би било грозно!</p> <p>— Грозно или не; ал мени се тако |
| Милица — сад си је добила.</p> <p>— То би могла она и теби рећи — бранила се Ленка, но и опет |
| асе уводим у свој записник.</p> <p>— То би све добро било кад неби те надзорнице и вице-надзорн |
| читала — смејаше се опет Ленка — за то би баш волела знати, колко њих је у ту љубав веровало?< |
| гредне ситнице.</p> <pb n="39" /> <p>То би све добро било, да није светске критике; — рече Ленк |
| уверен, да ће јој он тек оно дати, што би се и у цркви читати могло...{S} Тако мало по мало за |
| ога су деца вазда раније у школи но што би требало.{S} Ја сам покушавала да их од тога одвикнем |
| случају ни на себе љутити се, јер човек бива све заљубљенији, а ја онда лепо покушам да заборав |
| ти Даринка погледавши у сахат — Ено већ бије девет.</p> <p>Домаћин на то поче:</p> <p>— Кад сам |
| то кад ми после три дана мати оде дома, била сам сасвим сама у своме стану, односно у својој со |
| мена што је поводом тога н њој учињена, била је то: што се у том тренутку са резигнацијом насме |
| лица.{S} Сватови им беху врло весели; а била је позвата и Даринка али она не дође — доцније им |
| ешила и можда тихо уздахнула; осим тога била је сад још мање код огледала а све више у школи, к |
| после три године свога рада — ма где ја била — дати вам извешћа о свом раду у школи, и о мишљењ |
| ућу камо је мати болесно дете већ унела била.</p> <p>Кад сам собња врата отворила, лупи ме врео |
| ећи свој путни шешир, што га је скинула била.{S} На послетку — кад је шешир сасвим чист био — о |
| са детиња чела.</p> <p>Ја сам узрујана била гледећи њену безмерну материњску љубав, сиротињу и |
| ринка.{S} Прве године свога учитељевања била сам и сувише ревносна, па сам хтела да поучавам и |
| а не дође — доцније им је писала, да је била у јаком послу...</p> </div> <div type="chapter" xm |
| рим кожухом, и изнесе у коморицу што је била до собе.</p> <p>„Сад да ми је Мија ту“, настави за |
| пута Ленка, па опет оде у кујну; јер је била недеља па је требало мало више посла око ручка пол |
| етљива женскиња...</p> <p>— Ти си дакле била јутрос у сеници? питаше збуњено он.</p> <p>— Сасви |
| искипе, а јуче сам у најосетљивије жице била дирнута.{S} Та није то првина, да сам морала увиде |
| тога — рече смешећи се — нисам никад ни била „чедо среће“ па нисам научила да примам награде за |
| адиш; здрава си, а слабија си но што си била у заводу.</p> <p>— Па шта то чини, само кад сам зд |
| ’ ето и Коста је већ приметио, да би ти била лепша и од Милице, тек да су ти, већ од природе ок |
| — умеша се сад Коста — Гладна ниси тек била!</p> <p>— Нисам.{S} Али да не беше мога бабе и стр |
| >Тако н. пр. знате, да ја као ђак нисам била поштовачица Бело-Ланкастарова начина, да и деца уч |
| ла бар „сцену растанка“.</p> <p>Међутим била је у Т. сасвим задовољена.{S} Ту су наше путнице д |
| могла развити.</p> <p>— Но да је већ ту била, ко’ велим, теже би се ње отресла... примети Коста |
| >— Камо срећа, да смо и ми тако чиниле, биле би можда боље прошле.{S} Јер сад тек видим, да нам |
| >Сад су, као што смо чули, већ и с њиме биле „ти“ Ленка је желила, да тако буде, а оне се нису |
| а су узеле карте до Т. из кога су обе и биле, и да су им родитељи, истина ваљани, али — баш као |
| ж и жена.{S} А што и ви нисте у сватови биле, надам се да нам нећете замерити.{S} Било је у то |
| оворила је увек Даринка док смо заједно биле.{S} Али ја немогох да се задовољим ни својим успех |
| м дуњом.</p> <pb n="38" /> <p>Осим тога били су и прозори засути песком скоро до половине окна; |
| ш оценити шта више, можда су нам до сад били и противници и својим оштрим и ако глупим досеткам |
| е беше мога бабе и стрпљивих кредитора, било би и тога.{S} С вашим форинтачама и петицама, што |
| ле, надам се да нам нећете замерити.{S} Било је у то доба тако блато, да вас ни десет коња прек |
| које сам до сад био заљубљен.</p> <p>— Било их је дакле и више? питаше смејући се Ленка.</p> < |
| елотужан; јер и највеселијима међу њима било је тешко растати се са другарима и другарицама са |
| шта чуо.</p> <p>— Чуо сам, ал’ ваљда је било у суседном врту — рече г. Коста па се спусти на об |
| еко болно преболно дете.</p> <p>Дете је било више мртво но живо и обучено тек у танку кошуљицу. |
| о тишти; јер док беше Даринка овде није било ни зле воље...</p> <p> Враголасти осмеј којим беше |
| га и рад не исплаћује и да би паметније било да си мање ревностна.{S} Нико ти неће добру вољу у |
| ени.{S} Учинило јој се да би приличније било да се и пред другарицама владала по обичају српске |
| вијем осећаје онако како би практичније било.{S} И ја сам човек па хоће осећаји кадкад да искип |
| бити добра млекоша.{S} Па онда ове зиме било је лепо и суво време а натрефила сам и на поштена |
| <p>— Довољну! — узвикну Милица. — То би било грозно!</p> <p>— Грозно или не; ал мени се тако сл |
| Ал’ ја би их штампао; а то вам већ неби било право?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ми ништа немамо п |
| родољубља живети даје можда и неби тако било — рече Милица равнодушно слегнувши раменима — Али |
| ге чујемо.</p> <p>— Ал’ то је баш важно било.{S} Иначе су могле помислити, да сам се и ја мираз |
| свој записник.</p> <p>— То би све добро било кад неби те надзорнице и вице-надзорнице своју вла |
| е.</p> <pb n="39" /> <p>То би све добро било, да није светске критике; — рече Ленка — а шта ће |
| рије.“ па се маших детиње ручице, да му било опипам.</p> <p>Али баба зацело мишљаше, да ћу јој |
| лепе али и опет угледне.{S} Осим тога, био је још испре најбољи домаћинов пријатељ па и „најот |
| се засмеја.</p> <p>Г. Коста се трже.{S} Био је од оне врсте људи што на мах плану и за оне ства |
| да се она труди да доктора задобије. — Био је као што је већ речено, за свашта што је држао да |
| а не био пореклом мештанин; а осим тога био је и сироче без икакве ближе својте.</p> <p>Тај дан |
| и — она је вавек истинита; јер ево и ја био бих много сретнији кад би вечито с Вама живео.{S} З |
| баш свуда клониш.</p> <p>— Сам си крив био — упаде му у реч она. — Требао си имати на уму, да |
| га, што беху женскиње у које сам до сад био заљубљен.</p> <p>— Било их је дакле и више? питаше |
| олском детету за њих моли; јер свако је био уверен, да ће јој он тек оно дати, што би се и у цр |
| а опет се није покајала; та доктор није био таки човек; да се неможе трпети, а уз то беше он и |
| еше никога у кући.{S} Господин Коста не био пореклом мештанин; а осим тога био је и сироче без |
| ни дакле нико није замерао и зато сам и био час у једну час у другу смртно заљубљен...</p> <p>— |
| о срце доктора.{S} И он мишља: „Луда би био, кад бих тражио више.{S} Ова ме воли, а како она др |
| дођох до уверења, да би много сретнији био да нема тих проклетих ферија, или да један пут наст |
| н гласом који је за шалу сувише озбиљан био.{S} Но ту се трже и засмеја. — Поглед му је пао на |
| а према доктору осећах, сасвим примерен био, али га је нестало још пре но што се љубав могла ра |
| али поглед као да му је сад мање ватрен био.</p> <p> Милица за часак неодлучно и збуњено ћуташе |
| куле по ваздуху; а мој је план довршен био још кад су ми оцену прочитали — мрмљаше Ленка — Душ |
| за пећком кацу с ракијом а на пећи озго био је кошар са комловом и неколико пари обојака, што и |
| На послетку — кад је шешир сасвим чист био — одгурну га она зловољно на страну те опет настави |
| мој, зар је то баш тако неопростив грех био! — примети Ленка. — Требала си остати па би видела |
| сим тога, сви знамо да од два зла треба бирати мање.{S} Па кад је тако (а уз то смо својим успе |
| p>— Не поричем.{S} Али од два зла треба бирати мање; а уз то је кошуља свагда ближа од хаљине.< |
| е свршена.{S} Ми смо правили „рачун без бирташа“.{S} А ко зна шта ће на то мој и твој баба рећи |
| еких је то гориво бело лице, вити стас, бисер-зуби, чарне очи, румен-образи и томе подобне ства |
| насмеја се Даринка — али и ту не треба бити сувише осетљив.{S} Има и томе основана узрока; сви |
| </p> <p>За такав свршетак морала бих ја бити много богатија, мало луђа, мало млађа и мало лепша |
| оме ћефу замишља.{S} Тиме ће приповетка бити бар и необичнија и интересантнија, а добро знате д |
| S} Но ја ти кажем да ћу му свагда верна бити; јер видим да ме воли, па и ако се сад и сама добр |
| Вама разговарао врло зловољан.{S} Мора бити да болујете обојица од једне болести.</p> <p> — Ни |
| к по своме уверењу; а ко тако ради мора бити бар са собом задовољан.</p> <p>Ја знам настави по |
| вака боља мислити мора — какав тек мора бити укус у мање интелигентних људи!</p> <p>— Промислић |
| о још морам приметити, да титула немора бити баш „госпођа натарошевица“, може она и друкчије гл |
| ти, шта ће теби, Даринка, главна задаћа бити док у народ и школу ступиш?</p> <p>— Шта? — оно шт |
| е наивности женскиње; јер како она може бити друкчије, кад јасно види, да већина нас тражи тек |
| ућству достојно врши своју дужност може бити собом задовољан.{S} Осим тога, сви знамо да од два |
| p>— Мани се церекања, него ће паметније бити да Милица настави; хоћу још да чујем и Даринку! — |
| ишко и теби дати пут; неће наше девојке бити попадије ни помодуше да им треба учитељка а намири |
| ове газдарице — сведочише, да су морале бити ваљане девојке.</p> <p>— Ни кост ми врана у тебе н |
| е ради“ мора да се трпи и плаћа. „Не ће бити попа ни попадија да иде у школу“ обично вели наш с |
| је оцењена будем?{S} Не, тога више неће бити!{S} Кад би ја тако радила видео би се мој грдан тр |
| народ и њихову ваљаност, а ту тек неће бити неправде, те ће и опет важити, да је свако своје с |
| аву купити, а временом ће и ово теленце бити добра млекоша.{S} Па онда ове зиме било је лепо и |
| да што слагати.</p> <p>— Тако ће боље и бити — примети Милица.</p> <p>— Али ко ће онда бележити |
| и Ленка — али и опет могао би марљивији бити и према школи.</p> <p>— И то морам одобрити — завр |
| и се чињаше, да би ваздух могао чистији бити, за то се још боље обазрем по соби, и заиста, опаз |
| о.{S} Зато Вас искрено питам, хоћете ли бити моја жена?</p> <p> Њему се огледаше у очима страст |
| томе Даринка — ми ћемо све три временом бити учитељице.{S} Зато вам се обричем, да ћу после три |
| д не помогох!{S} Ти си знао, да ће тако бити, па кад си ме тада предпостављао новцу, мораш ме с |
| ја напред знам, да ће све то врло мало бити према труду, што ћеш га имати; па и тај грдни труд |
| се коме намећем; а и срце би ми морало бити и сувише скучено, кад би се у место љубави задовољ |
| — Али твоје речи Коста, не морају зато бити неоправдане; јер изузетака налази се свуда, а прав |
| паметан знаде, да је у добру лако добар бити, него да се на муци познају јунаци.</p> <p>— Видећ |
| у рђаве.</p> <p>— Нису.{S} Ал’ могле су бити и боље; та и Анђа и Душанија и све остале њима под |
| на првом месту и разборитост онда можеш бити уверен, да су докторове речи, што сам их код тебе |
| — рече му овај:</p> <p>— И с нама можеш бити сретан у добрим околностима, а задеси ли те каква |
| , што ћеш га имати; па и тај грдни труд биће ти ненаграђен, превиђен и без сваког признања.{S} |
| ве ноћи ни тренути.</p> <p>— Не бој се, бићемо кратке примети Милица — Ми немамо као она да бра |
| дуго не чекаш. </p> <pb n="34" /> <p>— Бићу ти јако обвезана! — рече такође у шали Милица — са |
| > <p>Да је баба Мара блаже говорила, ја бих се зацело јако љутила.{S} Овако видила сам, да су т |
| — Да је тај твој Душан Т. црквењак, ја бих загонетку одавно решила.{S} Овако, гледам, гледам, |
| е затим — па хајд’те и ви самном.{S} Ја бих врло волела, а и моји би вас једва дочекали.</p> <p |
| говори, — примети шаљиво г. Коста — ја бих рекао, да су злобне, а овако само те морам сетити, |
| тицао — рече болним осмејком она — и ја бих тако судила.{S} Али ја сам и сувише поносита, да се |
| те.</p> <p>— Оне можда и знају; но и ја бих волио све чути — уплете се г. Коста.</p> <p>— Е на |
| нивши рече простодушно:</p> <p>— Лагала бих, кад би порицала.</p> <p>Па шта о томе велиш? — пит |
| час...</p> <p>За такав свршетак морала бих ја бити много богатија, мало луђа, мало млађа и мал |
| и онако ћемо се брзо растати; а волела бих знати, шта ће теби, Даринка, главна задаћа бити док |
| раним; али до који дан већ одлазите, па бих волела да нас данас не остављаш — рече Ленка молећи |
| ктора.{S} И он мишља: „Луда би био, кад бих тражио више.{S} Ова ме воли, а како она друга осећа |
| <p>— И кад би хтела да се усиљавам, не бих могла; ми учитељи вазда се морамо освртати и на дец |
| ицама, што ми их к’о од беде давасте не бих могла храну набављати.</p> <p>— Ти се баш жестиш! — |
| стисли сте ми руке тако, да се иначе не бих могла ни отети. — И с тим изви своје из његових уси |
| она је вавек истинита; јер ево и ја био бих много сретнији кад би вечито с Вама живео.{S} Зато |
| ађа и мало лепша.{S} Или ако не то, оно бих бар морала имати мало хладније срце и скученије осе |
| покушам да заборавим оно 2—5 хиљада што бих можда уз жену добио да се нисам у Ленку заљубио.{S} |
| ог израза а очи јој узеше за часак неки благ израз те загрливши другарицу рече: — Видим да сумњ |
| у му изађе пред очи Даринчина озбиљна и блага слика, па поново уздахну.{S} Милица је тај уздах |
| че, зар ти је милија лутка и лептир, од благе и разборите женскиње?</p> <p>То не, ал ти знаш, д |
| динаца?! викну Даринка</p> <p>— А иначе благе јој очи чисто севаху — Па зашто смо онда људи?{S} |
| , па ћеш наћи, да и Даринчине искрене и благе очи не уступају Миличином пламеном погледу.{S} До |
| ам признати, да су ти извештаји већином благи и пријатељским духом задахнути.{S} Свака се сећа |
| ри она па се смести у постељу.</p> <p>— Благо теби! — уздахну Милица па затвори педагогију, и з |
| ако радо у њима видио сузе или бар оног благог израза и смутње којим су га чешће Даринчине очи |
| учитељовати, и размишљати, како је то „благодатно“ стање, кад се најпре мора десет табака папи |
| суше.</p> <p>Домаћичино лице показиваше благу и измучену душу, па како сам сличне појаве и у им |
| матра — ви обе добро знате, да ја вазда блаже мислим но што се можда изражавам; те сам и овде т |
| но лупи у груди.</p> <p>Да је баба Мара блаже говорила, ја бих се зацело јако љутила.{S} Овако |
| , зашто се теби у појединима није могло блажије судити и бар општа оцена боља дати.{S} А да ста |
| да вас ни десет коња преко овог ритског блата неби превукло.{S} Осим тога, ја вас нисам познава |
| ете замерити.{S} Било је у то доба тако блато, да вас ни десет коња преко овог ритског блата не |
| собу ступила учини им се да је и сувише бледа и тужна те заборавише своју намеру.</p> <p>— Нешт |
| оравише своју намеру.</p> <p>— Нешто си бледа, да ти није зло? — питаше брижно Ленка метнувши п |
| а бирати мање; а уз то је кошуља свагда ближа од хаљине.</p> <p>— Лепа логика! — плану сад Дари |
| ра стало, — рече расејано она — мени је ближа 27. но 17. година.</p> <p>Баш као и Ленци и Милиц |
| а осим тога био је и сироче без икакве ближе својте.</p> <p>Тај дан до у вече проведоше весело |
| је тражих прилике и начина да се с њоме ближе упознам.{S} Али то баш беше чвор.{S} У кућу јој н |
| па да је она тако к’о сад увек у мојој близини.{S} И да...</p> <p>— Та не мораш баш одвише пој |
| i>почетак</hi> поштовања, које и ако је близу љубави опет није једно и исто. — Од поштовања до |
| прозор; а к’о што видите њен стан беше близу, те сам је чешће могао видети да код свога прозор |
| осте.</p> <p>Доктор Гавриловић је човек близу, а можда и преко тридесет година, ваљана карактер |
| лежало је сад на неком траљавом кревецу близу пећи уз своју успавану сестрицу; а боловало је, п |
| едну форму...{S} Јер веруј ми, то ти ни Бог ни људи опростити неће!“</p> <p>С тим је оставим и |
| „Нисам ја баш тако небојша, бојим се ја бога већма него ти, а бабама твоје феле нека је далеко |
| такав свршетак морала бих ја бити много богатија, мало луђа, мало млађа и мало лепша.{S} Или ак |
| кушах да сањам на месечини неби ли тиме богињу свога срца умилостивио.{S} Боже мој, ти само зна |
| тора и таки паметни госпођа! ..{S} Фала богу, има у селу јоштер паметни људи па ће вришко и теб |
| молитвици прошапута: „Ти си ме научила Богу се молити и разумно живити, и то ти нећу заборавит |
| тиме богињу свога срца умилостивио.{S} Боже мој, ти само знаш, шта сам ја суза пролио и кол’ко |
| посао! — викну им она, па се засмеја. — Боже мој, чудан ти је човек; све га нешто копка да туђу |
| чинити оно, што сам и учинила.</p> <p>— Боже мој, зар је то баш тако неопростив грех био! — при |
| а то вам већ неби било право?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ми ништа немамо против; шта више, за т |
| оди и здравима и болеснику“.</p> <p>„Ју боже, а ја ко’ марва, не знам ништа“, па устрашено шчеп |
| <p>„Та ето болесно ми дете, па га у име божије провлачимо кроз зид, да се одели на коју год стр |
| нећемо ове ноћи ни тренути.</p> <p>— Не бој се, бићемо кратке примети Милица — Ми немамо као он |
| да — ал’ боље да ћутим; та се никог не боји!“</p> <p>„Вараш се бако!“ рекох ја па је оштро пог |
| њено раме. „Нисам ја баш тако небојша, бојим се ја бога већма него ти, а бабама твоје феле нек |
| и и љубави.{S} Али мало после зајеча од бола, што јој изнемогло тело мучаше, те молећим гласом |
| ракија у соби ври, шкоди и здравима, а болесника може и сатарити.{S} Па неваља ни комлов ни об |
| да сушиш.{S} То све шкоди и здравима и болеснику“.</p> <p>„Ју боже, а ја ко’ марва, не знам ни |
| м је оставим и уђем у кућу камо је мати болесно дете већ унела била.</p> <p>Кад сам собња врата |
| ају назвала: „помозбог!“</p> <p>„Та ето болесно ми дете, па га у име божије провлачимо кроз зид |
| ћега дела нашега народа на селу.</p> <p>Болесно дете лежало је сад на неком траљавом кревецу бл |
| крајнике кад си пијана и да бајеш сваку болест на једну форму...{S} Јер веруј ми, то ти ни Бог |
| Мора бити да болујете обојица од једне болести.</p> <p> — Није могуће, — рече опет Милица. — К |
| ет Милица. — Коста зацело пати од џепне болести; месец је већ на измаку.{S} А г. доктора друго |
| им са незгоде што су је оне већ навеле, боли то и мене као и њих, али ја знадем, да се долази д |
| е твој „маневар“ неби мене тицао — рече болним осмејком она — и ја бих тако судила.{S} Али ја с |
| е зид па кроз ту пукотину провлаче неко болно преболно дете.</p> <p>Дете је било више мртво но |
| лизу пећи уз своју успавану сестрицу; а боловало је, по свима знацима судећи, од „тифуса“ који |
| рекох јој ја „ал’ онда ће ти дете дуже боловати.{S} Кад ракија у соби ври, шкоди и здравима, а |
| зговарао врло зловољан.{S} Мора бити да болујете обојица од једне болести.</p> <p> — Није могућ |
| засебан наставни план, и што је главно, боља плата сеоском учитељству.</p> <p>У селу је много т |
| се лепо забуним у посао, јер ко’ велим: боља је и најгора јава, од тако луда сна...</p> <p>— А |
| Сава већ неће жену што мисли, — а свака боља мислити мора — какав тек мора бити укус у мање инт |
| могло блажије судити и бар општа оцена боља дати.{S} А да сталне воље имадеш, и да ти није „пл |
| ек непријатеља стећи, па сам сад ако не боља оно бар паметнија...</p> <p>Ту лекцију примила сам |
| <p>— Гле, гле.— рече Милица — Та ти си боља но многе од нас.</p> <p>— Немој ме хвалити, јер ни |
| ру — смејаше се Милица — А на послетку, боље је и то него да размишљаш о метафизици — твојој пр |
| ише за себе, рече: „Право кажу да — ал’ боље да ћутим; та се никог не боји!“</p> <p>„Вараш се б |
| да смо и ми тако чиниле, биле би можда боље прошле.{S} Јер сад тек видим, да нам је наше учење |
| иле!.</p> <p>Ти си данас раздражена, па боље — дремај! — рече јој Даринка па се обрте опет Мили |
| „ома би и ракију изнела у шталог.{S} Та боље је да ми се и ракија поквари, него да ми пропадне |
| учавала, па си и ти баш из тих предмета боље од мене оцењена.</p> <p>— Право! — викну Милица — |
| ст вршити.{S} Та у томе и јесу по народ боље учитељице но учитељи.{S} Јер прве ако осете да су |
| оставити.{S} Та и ти си у ствари ако не боље, оно свима нама равна; па кад се другима гледало „ |
| кад хоће да им ваљано служимо, нека се боље побрине за нас, а не да нас мане да у свом позиву |
| исати још један примерак.{S} Тако ми се боље свиди, јер сам научила, да све три заједно и добро |
| ћеш можда што слагати.</p> <p>— Тако ће боље и бити — примети Милица.</p> <p>— Али ко ће онда б |
| Даринка. — А у осталом ви ћете можда и боље проћи; таке сте среће, да и нетражећи стичете симп |
| .</p> <p>— Нису.{S} Ал’ могле су бити и боље; та и Анђа и Душанија и све остале њима подобне не |
| вори јој Даринка.</p> <p>— Напослетку и боље, што смо саме, — дода Ленка — ја нисам расположена |
| } Па и ту, — дода одушевљено — загледај боље, па ћеш наћи, да и Даринчине искрене и благе очи н |
| памети имати?!</p> <p>— Па ни ја нисам боље пролазила — примети Милица — Баш кад сам штудирала |
| нка — И мени је дабоме тешко, што нисам боље оцењена; али ко ће нам свима угодити?{S} И зато не |
| вечије, па шта вреди љутити се?{S} Него боље пустимо Косту да сврши, — примети Даринка погледав |
| — рече по малој почивци Милица. — Него боље да се разговарамо, и онако ћемо се брзо растати; а |
| уклонивши се с прозора — оне и ако нису боље од нас, опет су нам бар равне.</p> <p>— Та већ вид |
| ваздух могао чистији бити, за то се још боље обазрем по соби, и заиста, опазим за пећком кацу с |
| ништа, и да право каже наша сека Пела: „Боље је имати среће, нег памети.“ — И ту нагло устаде и |
| а да провиди и свој положај, па узела и бољи правац.</p> <p>— Правац, правац, — понови Ленка — |
| језгро и што нам је најпрече; а ко је у бољим околностима и има каде, од воље му да гледа и на |
| ствима, које људи не хвале и којих се у бољим околностима ни сами не би прихватили.</p> <p>Тако |
| у моме месту нема неожењених натароша а боме ни учитеља; то нема никог ни да ми понуди другу ти |
| ћим одушевљењем него ти, па опет вечита борба и незгоде потресле су га већ и код мене, те почињ |
| да су те оштре стреле наперене тек из „борбе за опстанак“.{S} За то сам се од срца смејала и ш |
| казати могла.</p> <p>И тако се по дужој борби са својом савешћу прихватих практичнија правца те |
| — Твоја природа није да се с незгодама бори; а у ужем кругу, у породици или као што твој муж в |
| сувише сиромашан и да се већина и глађу бори.</p> <p>— И то је истина — примети Ленка — али и о |
| целога века да друге извињујем и да се борим за оно што другима и само долази!{S} Не Ленка, за |
| ироду; ја друкчије свађам те ствари.{S} Брак код мене није трговина, и ако сам хладна и неосетљ |
| истинског поштовања поступају.{S} А за брак је тек потребна сушта љубав! ...</p> <p>Немојте се |
| али ко ће се још и данас при ступању у брак и на љубав освртати!...</p> <p> И зато нико неможе |
| брате, својство што ствара најсретније бракове.</p> <p>— Та немој тако ватрено! — насмеја се д |
| , кад би се у место љубави задовољила у браку са јадном наклоношћу или чак — сажалењем...{S} И |
| добре партије“ довољан услов за срећу у браку...</p> <p> Кад је Милица од узрујаности, што је п |
| /p> <p>— Та чисто је одлетела из собе — бранила се она. — А на послетку и ти јој неби могао заб |
| </p> <p>— То би могла она и теби рећи — бранила се Ленка, но и опет порумени и заћута.</p> <p>— |
| баш ни једна није веровала.</p> <p>— Па браним ја — рече он слежући рамени — Мене то ни тада ни |
| {S} Па добро нека је и то! — нећу да се браним — Али главни је узрок, што ја не спадам у природ |
| е примети Милица — Ми немамо као она да бранимо свој пренагљени корак, него ћемо само казивати |
| од то доба учитељица и у мени изгубила бранитеља, но као у замену за то добила је већ идућих ф |
| рече она замишљено.</p> <p>— Бадава се браниш — рече Милица — по теби се види, да много радиш; |
| ти г. Коста. — Али ако је само то, онда брате, покушај; јер веруј, њој је тек светска неправда |
| и туђинке врло је различит.{S} Туђинка брате, и кад те љуби и не љуби срета те љубавни и изази |
| е је можда најжешће волела —- а Даринка брате, поноситија је и од ње.</p> <p>— Ти дакле ниси за |
| те задобије или изигра.{S} Друкчије је брате код Српкиње.{S} Она баш и онда кад би и душу за т |
| ене, да трпе, теше и ране лече; а то је брате, својство што ствара најсретније бракове.</p> <p> |
| и за часак обоје ћутаху.</p> <p>— Ја те брате нећу одвраћати од намере — рече сад Коста — јер и |
| свршетак приповетке са сватови.{S} Али брате мој, и ако је све већ давно прошло опет нам се пр |
| е својим штапом по трави.</p> <p>— Нећу брате да те учим — рече даље г. Коста — али добро пази; |
| ије сне? — рече г. Коста погледом пуним братинске искрености и узрујаним гласом — На пример, да |
| се са другарима и другарицама са којима братињски и сестрински делише три године веселе и тужне |
| ме смо напреднији.{S} Наша интелигентна браћа само се из чисте љубави жене.{S} Њима је главно ж |
| реба тек један корак, али мени се чини, браца Коста, да баш тај корак мора да је „џиновски“; је |
| двучен.</p> <p>„Е мој добри и радознали браца Коста“, прошапута и савије писмо „Још једнако те |
| ло иде — под купус...</p> <p>Него си ти браца Коста, баш затуцано сумњало! — све једнако те муч |
| на Душанију и Анђу — а њима је зацело „брачни кандитат“ већ у џепу.</p> <p>— Е сад је забасала |
| оптици највише штудирала: а поред оног „брда“ од штудије, ко ће у сваки пар баш све у памети им |
| м белешкама и цртежима.</p> <p>— Читаво брдо књига! — рече једна од њих тарући очи — Ево још ни |
| сла, па зато гледа кроз прозор.</p> <p>„Бре није;“ рече ми баба Наста лукаво ме гледећи. „Пуши |
| о да јој залогаји у грлу застају, те на брзо остави јело.</p> <p>Коста је са саучешћем погледа, |
| ила хтела сам се тога држати.{S} Али на брзо сам увидела, да је за тај огромни посао десет школ |
| сак се ужурбаше а затим и још једном на брзо тек погледом или притиском руке опростише се од св |
| на мене почешће та „чума“, али ја се ње брзо отресем, па са удвојеном силом о пет прегнем и рад |
| боље да се разговарамо, и онако ћемо се брзо растати; а волела бих знати, шта ће теби, Даринка, |
| и не можете мени замерити, што сам тако брзо следовала његовом савету...</p> <p>Али како видим, |
| да му жена — али и опет велим, да се та брига и рад не исплаћује и да би паметније било да си м |
| ело већ од толико година, па ми није ни брига ни од десет доктора и таки паметни госпођа! ..{S} |
| ом тугујем. —</p> <p>Да те један пут те бриге опростим и загонетку решим, ево ти из мога дневни |
| атих практичнија правца те главну своју бригу обратих знању дечијем; а остало беше ми узгредан |
| ешто си бледа, да ти није зло? — питаше брижно Ленка метнувши пред њу хладно печење и теста, шт |
| ...</p> <p>Али он и не доврши а Даринка бризну у плач па нагло пође у своју собу у којој је Мил |
| уверења, да се тамо преко слабо о мени брине или да су учитељице другога кова и соја, а не од |
| шће, а Ви и Коста баш сад нађосте да се бринете.</p> <p> — Зар већ одлазе? — питаше он, а — фер |
| >— Ти се додуше никад не журиш, нити се бринеш за што, па опет друге престижеш! ... рече иронич |
| у — То сам од тебе и очекивао.{S} Но не брини се, ја ћу се већ постарати, да и ти за другом тит |
| прохујаше, а и четврта се већ у велико бројала, кад Ленка, која је као и другарице јој — већ д |
| ни је жао — врло ми је жао, ал’ мора да буде — па страсно загрли другарицу и одјури из собе.</p |
| <p>— Та зато сам и дошао.{S} Гледај да буде прилике да девојци могу казати и одговор чути.</p> |
| д на њу упливисао, па је тако морало да буде...{S} Али у истом моменту учинило јој се, да и он |
| лико себи и деци олакшам, а да уз то не буде механизма и у оним предметима где се баш не сме тр |
| њиме биле „ти“ Ленка је желила, да тако буде, а оне се нису много устезале.</p> <p>— Остаћу, ка |
| и јој се чисто запламтеше.</p> <p>— Што буде могуће, велиш ти, но и ја напред знам, да ће све т |
| ада се не плашим, а и воље имам, па што буде могуће зацело ћу успети — рече Даринка одважно, а |
| ате?{S} Хоћу и ја једанпут практична да будем и да се угледам на Душанију и Анђу — а њима је за |
| није љутило.</p> <p>Шта више ако ћу да будем искрен, морам рећи, да сам се баш онда љутио, и т |
| и у овом забаченом селу лошије оцењена будем?{S} Не, тога више неће бити!{S} Кад би ја тако ра |
| .</p> <p>— Сад ти не умем рећи, али кад будем о томе озбиљније размишљала, казаћу ти — рече она |
| ће ми заиста доћи, ако само истрајности будем имао, видио сам већ из њене забуне и погледа, кад |
| ти кад више што осим љубави од ње желио будеш.</p> <p>— Како то?</p> <p>Ето тако — рече Коста. |
| а многе мисли праве главобољу.{S} За то буди од сад паметнија, па се мани тог лудог посла...</p |
| им је главна црта лично задовољство, да буду мајке и прамајке нашој узданици српској, т.ј. буду |
| и прамајке нашој узданици српској, т.ј. будућем нараштају повећега дела интелигентнијих Срба.{S |
| је основана и на месту.</p> <p>— То ће будућност и народ пресудити.</p> <p>— Јест, — дода Мили |
| јче; али кад је после 10 минута воде из бунара вадила можда и нехотице шапуташе:</p> <p>„Кад ћу |
| а. — Та мани се луда посла; тиме се тек буниш, а ето и ти и Ленка једва што држите очи.</p> <p> |
| ек девет стотина, а Анђелија сама има у В. осим 500 форината још и нешто земље и стан који најм |
| и ватрено гледајући јој у очи — она је вавек истинита; јер ево и ја био бих много сретнији кад |
| и кад је после 10 минута воде из бунара вадила можда и нехотице шапуташе:</p> <p>„Кад ћу вез до |
| правила као слепац вође, него из свега вадим језгро и што нам је најпрече; а ко је у бољим око |
| ту тек неће бити неправде, те ће и опет важити, да је свако своје среће ковач.</p> <p>— Већ доб |
| тило ме, што се ми мушки вечито правимо важни те желимо и тражимо од женскиње озбиљност, разбор |
| ла сам ја за тај одсудан корак и других важнијих разлога и покретача — настави жена — Јер треба |
| ла сам кола и рекла јој, да морам нешто важно дома телеграфисати, па је позвала са мном њеној т |
| и друге чујемо.</p> <p>— Ал’ то је баш важно било.{S} Иначе су могле помислити, да сам се и ја |
| И за то је и она на ту „стрелу“ највише важности полагала и баш те речи врло чудноватим покрети |
| ћи посматра — ви обе добро знате, да ја вазда блаже мислим но што се можда изражавам; те сам и |
| среће, хтедох већ да викнем, да ћу и ја вазда тек учитељица остати.{S} Но у исти мах тргох се и |
| погрешку пристаде у шалу али му се она вазда претвараше у сатиру противу Милице.{S} Стога и оп |
| време да у школу дођу, и с тога су деца вазда раније у школи но што би требало.{S} Ја сам покуш |
| довољила но не своју савест, која ме је вазда мучила, да сам недостојна тога позива кад га не в |
| не“ и „претпостављене“ и мушке и женске вазда питају из оног, што се последњи пут предавало, а |
| из ране младости моје.{S} Јест, мени се вазда и трн у оку види, док се у оку мени равних ни бал |
| а се усиљавам, не бих могла; ми учитељи вазда се морамо освртати и на децу, — рече она замишљен |
| помоћи?!</p> <p>— Та тако ви неучитељи вазда зборите.{S} Па онда вам је сво учитељство криво — |
| и и лекари, а за остали свет остаће оно вазда тек теорија и фраза.</p> <p>— Та то ме баш и љути |
| аграђивања и укора само је моје, а и то вазда чиним у договору целе школе а никако се не држим |
| /p> <p>Али ја сам задовољна и тиме; јер вазда волим пропустити и десет криваца, него једног нев |
| ће све што је прописано?!</p> <p>— Свет вазда ужива у клеветању туђих дела, па се не треба на њ |
| олностима потчини и прилагоди, него још вазда осећа младалачки и вечито тера — опозицију...</p> |
| нка замишљено ћутаху.</p> <p>— Него шта ваздан да отежем — настави по неком ћутању Ленка — Моје |
| > <p>Но уз све то мени се чињаше, да би ваздух могао чистији бити, за то се још боље обазрем по |
| ле подне читава два сахата онај школски ваздух без велике штете удисати могла.</p> <p>У ходању |
| сам собња врата отворила, лупи ме врео ваздух баш ко’ из какве парне купке, а кад сам се по со |
| орадох и по цичи насамо проћи по чистом ваздуху, те да би и после подне читава два сахата онај |
| илици.</p> <p>— Ајд’ зидајте ви куле по ваздуху; а мој је план довршен био још кад су ми оцену |
| пехом и радом незадовољни,) не треба се вајкати, него напустити тај позив, као што си ти Ленка |
| ве навике одвикавати а уз то и из знања ваљан успех показати могла.</p> <p>И тако се по дужој б |
| вном плану и сеоском немару за школу, и ваљан успех са децом у знању показати, и спремити децу |
| да се неможе трпети, а уз то беше он и ваљан и уважен, па је морала према њему наклоности осећ |
| близу, а можда и преко тридесет година, ваљана карактера а спољашности не баш лепе али и опет у |
| ња, или изненађења.{S} Тај поглед је за ваљана учитеља накнада за сву досадашњу неправду; а суз |
| > <p>— Та већ сам ти казао, да је и она ваљана девојка и ако је по моме мишљењу много хладнија |
| мере — рече сад Коста — јер и Милица је ваљана девојка.{S} Али опет ти морам рећи, да се у Дари |
| још и ово забиљежено: „Овдашња вредна и ваљана учитељица.“ Чело главе беше још усађена лепа воћ |
| ного претежнија, и ако је и Милица врло ваљана.</p> <p>Доктор само ћуташе и шараше својим штапо |
| ремити децу за у правом смислу свесне и ваљане чланове човечанствена.{S} Да се то постигне треб |
| ити.</p> <p> За ручком није г. Коста ни ваљане две речи прозборио, а кад му Милица ћеретајући р |
| аздарице — сведочише, да су морале бити ваљане девојке.</p> <p>— Ни кост ми врана у тебе не дон |
| ео туђинку; а оно што знадем свуда беху ваљане женскиње — рече озбиљно Даринка — Али твоје речи |
| обе и биле, и да су им родитељи, истина ваљани, али — баш као и њени, — сиромашни људи.</p> <p> |
| ике је обично чист сељак, што ни читати ваљано незна; они нам дабоме немогу рад наш оценити шта |
| вети.{S} Народ и општина кад хоће да им ваљано служимо, нека се боље побрине за нас, а не да на |
| деш, да главна задаћа сваког савесног и ваљаног учитеља треба да је развијање ума и оплемењавањ |
| в рад и у животу; видиће народ и њихову ваљаност, а ту тек неће бити неправде, те ће и опет важ |
| од почетка да је даровита; а осим тога, ваљда је умела да провиди и свој положај, па узела и бо |
| ростити — свуда има изузетака.</p> <p>— Ваљда да опрости, што си и нехотице истину казала — реч |
| нисам ништа чуо.</p> <p>— Чуо сам, ал’ ваљда је било у суседном врту — рече г. Коста па се спу |
| Хајд’ штудирај од корице до корице, па ваљда ћеш сутра знати разложити, какав се процес дешава |
| ми у просвети напредујемо.</p> <p>— Та ваљда нећеш тврдити да идемо у натраг? — рече јетко Дар |
| опет смо муж и жена; па ма шта да речем ваљда ћеш ми тек лична пријатељица остати?!</p> <p>Дари |
| почетак — рече шаљиво Ленка — а ја и он ваљда ћемо и остало накрпити; само пре тога морамо виде |
| шта поправило — примети Даринка.</p> <p>Ваљда си већ и ти програм створила по коме ћеш осим дец |
| сасвим да одобрим ни ваше тужакање, да вам силно учење отима време за васпитавање; јер сами пр |
| ви неучитељи вазда зборите.{S} Па онда вам је сво учитељство криво — Нема вам истрајности, спо |
| да ме разумете; а кад ме схватите онда вам је и јасно, да нам се приповетка баш неможе по вашо |
| ла сам често од вас (као што видите, ја вам обема пишем у једанпут, а после ћу тек преписати јо |
| онда вам је сво учитељство криво — Нема вам истрајности, способности и шта знам ја, шта још ви |
| еш, да ви мушки тек онда не грешите кад вам се замера, а уз така друга, питам, ко ће безазлен и |
| дине свога рада — ма где ја била — дати вам извешћа о свом раду у школи, и о мишљењу што сам га |
| о тренутака тихо рече:</p> <p> — Примам Вам понуду; и поруменивши пружи му руку, он је ту руку |
| могох придружити ни у пратњи.{S} И тако вам ја постадох у правом смислу неутешив љубавник, и са |
| . —</p> <p>— Ал’ ја би их штампао; а то вам већ неби било право?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ми н |
| ве три временом бити учитељице.{S} Зато вам се обричем, да ћу после три године свога рада — ма |
| нтовати.</p> <p>Првим особинама к’о што вам је познато, не могу се баш похвалити, а проклето ср |
| и!</p> <p>Почетак нашој приповеци, могу вам дати, али за онакав свршетак к’о што га ви желите ј |
| а још пре три месеца.</p> <p>Знам да су вам сад прве мисли: за кога? но баш то остављам да пога |
| е мучити аманетима мудрих људи, него ћу вам ’нако просто рећи, да сам се — удала још пре три ме |
| кад сте већ за шалу расположене, казаћу вам, какви се снови плету у мојој машти од кад си се ти |
| ла — настави Даринка замишљено — казаћу вам искрено баш све мисли своје, и ако видим, да се у м |
| кад баш од намере неодустајете послаћу вам почетак а свршетак нека сваки читалац по своме ћефу |
| ну те опет настави:</p> <p>— Моја љутња вама је детињарија; а ја опет не могу да појмим вашу ра |
| „кнедлу“ ћутећки да прогутам, него је и вама „пакујем“ па кад доспете ви је лепо и „на тенане“ |
| есело Ленка. — То нимало не доликује ни Вама ни моме Кости, који је такође од када се јутрос с |
| ице.</p> <p>— Није него ћу тек бадава с вама дремати — одговори она па се смести у постељу.</p> |
| био бих много сретнији кад би вечито с Вама живео.{S} Зато Вас искрено питам, хоћете ли бити м |
| сти, који је такође од када се јутрос с Вама разговарао врло зловољан.{S} Мора бити да болујете |
| ше ревносна, па сам хтела да поучавам и ван школских часова; а баба Мара сетила ме оне практичн |
| шити.</p> <p>— Сад ми и не остаје друго ван још да кажем како смо се познали и узели, а то се п |
| баш сад трудила се, да му покаже да се вара.{S} Али ја сам баш противно од оне за коју ме свет |
| оупотребљавале и можда и саму учитељицу варале — примети Милица.</p> <p>— Ја не дајем ни једној |
| ена, а срамоту што је тога пута та мала варалица морала осетити, може појмити тек онај, ко је в |
| лепе куће са жениним новцем...</p> <p>— Вараш се! — рече враголастим осмејом Милица — То је мож |
| Али опет ти морам рећи, да се у Даринци вараш.{S} Ти си најбујније доба твога живота провео у т |
| дижући очију.</p> <p>— Е, онда се и сам вараш.{S} Посматрај ти и испитуј још данас озбиљно, и о |
| да ћутим; та се никог не боји!“</p> <p>„Вараш се бако!“ рекох ја па је оштро погледам и метнем |
| :{S} Колико становника има, незнам која варош у Америци? или:{S} Кол’ко универзитета има у Риму |
| ла! — рече Ленка гледећи кроз прозор на варош, па одступи од њега — па како беху саме у купеу — |
| а ћеш и онда саковати.{S} Оне ће добити варош а ти село па се и опет не можете мерити.</p> <p>— |
| сад већ учитељи и учитељице, остављају варош те одлазе дома, па отуда ти узвици и врева.</p> < |
| "SRP18840_C0"> <p>У једној повећој кући вароши** седиле су једне ноћи у једној собици три младе |
| сретно! чуло се на жељезничкој станици вароши** на недељу дана, по оној поменутој ноћи. — Прип |
| /p> <p>У селу је много теже радити но у вароши, па опет, сваки варошки учитељ и учитељица са на |
| теже радити но у вароши, па опет, сваки варошки учитељ и учитељица са највише два разреда, ужив |
| ти.{S} Било је у то доба тако блато, да вас ни десет коња преко овог ритског блата неби превукл |
| д не долазим у ту врсту искушења, па да вас баш немогу разумети. — рече смешећи се Даринка. — О |
| елени — у госте дођете.{S} Он је рад да вас позна, а и ја мислим, да је већ време, да се опет в |
| г блата неби превукло.{S} Осим тога, ја вас нисам познавао, а она или беше сувише сретна што ме |
| те врсте изузетнога „раритета“ те се на вас моје речи и не могу односити.{S} Али изузеци још не |
| ве три заједно и добро и зло делимо, па вас још и сад у мислима радије заједно представљам) И з |
| — или зар вас баш нимало неусрећује кад вас на улици задржи чак четврто годишња девојчица и пит |
| живање што сам га уживала ја и свака од вас већ при првом испиту са својим ђачицама?</p> <p>Већ |
| .{S} Воље сам и ја имала као и свака од вас, него је погрешка у томе, што сам ја обичан човек; |
| вољна кад сама осећам, да нисам гора од вас; а случај је учинио, да се <pb n="22" /> моја права |
| {S} А ја — ма да у ствари нисам гора од вас — знате како пролазим.</p> <p>— Право имаш; и сама |
| е своје среће ковач,“ чула сам често од вас (као што видите, ја вам обема пишем у једанпут, а п |
| прилично и познаје.{S} И зато и нећу од вас ништа тајити.</p> <p>Коста се спусти на оближњу клу |
| од кад си се ти Ленка удала; јер ти ће вас снови зацело највише интересовати.</p> <p>Учини ми |
| ке...</p> <p>Него знате шта!{S} Мој муж вас обе поздравља и заједно са мном моли, да нам о њего |
| ном.{S} Ја бих врло волела, а и моји би вас једва дочекали.</p> <p>— И ми би волеле, ал ти знаш |
| ице где ћу се сићи и...</p> <p>— Хоћели вас ко’ дочекати? — прекиде једна радознала путница, ко |
| како видим, табак је скоро пун.{S} Зато вас нећу даље мучити аманетима мудрих људи, него ћу вам |
| ији кад би вечито с Вама живео.{S} Зато Вас искрено питам, хоћете ли бити моја жена?</p> <p> Ње |
| се при тим речима запламтише — или зар вас баш нимало неусрећује кад вас на улици задржи чак ч |
| у почетку хтела у школу осим учења и да васпитавам, но и ја сам као и Ленка увидела, да је тај |
| кање, да вам силно учење отима време за васпитавање; јер сами предмети што се у народној школи |
| годаран“.{S} И тако сам затим и ја мање васпитала а више учила.</p> <p>— Али баш на селу је вас |
| више учила.</p> <p>— Али баш на селу је васпитање нужније и од учења — примети Даринка.</p> <p> |
| се у народној школи предају по себи већ васпитивају, и ако не баш у оној мери, у којој је за се |
| , а из очију сипаше јој такође необична ватра али он и опет уздахну.{S} У тим ватреним очима бе |
| од пре дугујем. —</p> <p>„Љубав је као ватра; док јој дајеш горива пламти и гори а чим престан |
| је он, али поглед као да му је сад мање ватрен био.</p> <p> Милица за часак неодлучно и збуњено |
| при веселом звуку тога смеја те управи ватрен поглед на весело девојче.</p> <p> <pb n="46" /> |
| ше ништа.{S} Па како ме Милица и уз све ватрене погледе моје још није тако дочекала; закључујем |
| >— Само један пут погледао сам јој мало ватреније у те — као што ти велиш — „искрене очи“ али с |
| а ватра али он и опет уздахну.{S} У тим ватреним очима беше и сада у овом тако потресајућем тре |
| — Јест, госпођице, — рече затим нежно и ватрено гледајући јој у очи — она је вавек истинита; је |
| ретније бракове.</p> <p>— Та немој тако ватрено! — насмеја се доктор — ако те чује Ленка.</p> < |
| смеја а очи јој се запламтише необичном ватром.</p> <pb n="49" /> <p>— Не, Коста, то није за мо |
| кад се исхлади може планути, али ретко ватром-љубави, а обично ватром — злобе и мржње... —“</p |
| нути, али ретко ватром-љубави, а обично ватром — злобе и мржње... —“</p> <p>То је видиш, моје м |
| , да смо и ми људи — рече она дошавши у ватру.</p> <p>— Гле, гле, још ћемо се и посвађати — при |
| усти Песталоције.{S} Па кад Песталоци — ваш омиљени педагог и отац педагогије — на самрти вели: |
| е је тешко живети...</p> <p>С поздравом ваша Даринка.“</p> <p>То је писмо што га је Даринка као |
| примети Ленка — здравље се не купује на вашару.</p> <p>— А не ће ти нико обесити ни колајну за |
| зови доктора; то ће више помоћи него те ваше лудорије.“ па се маших детиње ручице, да му било о |
| гова знања с госпођицом Драгом у X. А и Ваше прво питање тицало се Даринке, — ћеретала је она — |
| :</p> <p>— Не могу сасвим да одобрим ни ваше тужакање, да вам силно учење отима време за васпит |
| Опростите! мислила сам тек у опште, а о вашем пријатељству доста сам уверена.{S} Осим тога јуче |
| рпљивих кредитора, било би и тога.{S} С вашим форинтачама и петицама, што ми их к’о од беде дав |
| рву поуку Виљема Пена и последњи аманет Вашингтона. „Учите народ!“ — веле додуше ти моји омиљен |
| > <p>— Е ово би требало да је завршетак вашој приповеци — насмеја се Даринка — ал’ ми би волеле |
| рошло опет нам се приповетка не може по вашој вољи свршити“.</p> <pb n="51" /> <p>Тога вечера ј |
| сно, да нам се приповетка баш неможе по вашој жељи свршити.{S} Али кад баш од намере неодустаје |
| детињарија; а ја опет не могу да појмим вашу равнодушност.{S} Та зар ви не видите, да ће нам те |
| жда и нехотице шапуташе:</p> <p>„Кад ћу вез довршити; кад сваки час треба воде!{S} Па и та мати |
| обици изнурена стара жена а код прозора везе на беломе плату, лепа, чила и веселог изгледа дево |
| </p> <p>— Тако! — Дакле ја треба целога века да друге извињујем и да се борим за оно што другим |
| дњи аманет Вашингтона. „Учите народ!“ — веле додуше ти моји омиљени научењаци — али ја се још в |
| вари цело човечанство.{S} Мањину опет — веле оне — ако неће да је права лутка свет обично непра |
| и после тога видим их у школи, што’ но веле, „тек од жеље“.{S} За то да кол’ко толико себи и д |
| ла интелигентнијих Срба.{S} Па и ако се вели: „какав отац, тако син“ опет не остају ни материн |
| кругу, у породици или као што твој муж вели „на утрвеној стази“ моћи ћеш достојно и задовољно |
| и педагог и отац педагогије — на самрти вели: „А ви децо тражите среће и задовољства у спокојно |
| е крава па је мени теле поклонио.{S} Он вели, млеко ме неће толико коштати, да могу одрасну кра |
| попа ни попадија да иде у школу“ обично вели наш сељак.{S} И ту онда нетреба другога коментара. |
| — А што да ме теши?{S} За малу погрешку велика казна, за добре стране никаква признања, то је м |
| те им се тај позив не мили, могу га без велике своје штете и оставити.{S} Сасвим је то друкчије |
| тава два сахата онај школски ваздух без велике штете удисати могла.</p> <p>У ходању видим, да с |
| јер њему долажаху мисли од срца, извор великих и спасоносних мисли није памет, већ срце.</p> < |
| године прохујаше, а и четврта се већ у велико бројала, кад Ленка, која је као и другарице јој |
| нтина и Јелене стадоше заиста пред оном великом кућом у селу Г. једна кола, а у њима седела је |
| е у учитељичину стану, већ сиђите у ону велику кућу преко пута.</p> </div> <div type="chapter" |
| ити.</p> <p>— Но да је већ ту била, ко’ велим, теже би се ње отресла... примети Коста.</p> <p>М |
| јер ено Милица већ дрема.</p> <p>— Ко’ велим, расанићу се док чујем колико је табака папира он |
| ја ти се лепо забуним у посао, јер ко’ велим: боља је и најгора јава, од тако луда сна...</p> |
| .{S} А ја не идем тако далеко, него тек велим: телесина не чини човека.</p> <p>— Та не чини, — |
| не поричем, — дода му жена — али и опет велим, да се та брига и рад не исплаћује и да би паметн |
| о запламтеше.</p> <p>— Што буде могуће, велиш ти, но и ја напред знам, да ће све то врло мало б |
| , кад би порицала.</p> <p>Па шта о томе велиш? — питаше је у исти мах муж и жена.</p> <p>— Шта? |
| ротивно — рече весело она — Него шта ти велиш, госпођице Шултесова? сањаш ли још о каквом Песта |
| ам јој мало ватреније у те — као што ти велиш — „искрене очи“ али се згрозих од поносите хладно |
| Даринци дабоме да није до тога:{S} Сам велиш, да много мисли, а ко премишља мора на послетку и |
| — зацело је неби добила.</p> <p>— Право велиш! — насмеја се Даринка — али и ту не треба бити су |
| иде смешећи се г. Коста.</p> <p>— Право велиш; — ја сам заборавила, да још Даринка и Милица на |
| шта ту вреди љутити се?</p> <p>— Ту ко велиш, нема апелације — примети Милица.</p> <p>— То и ј |
| ечи белешке што сам ја на дан Миличиног венчања у њега прибележила. — Кад њу прочиташ знаћеш и |
| .</head> <p>На годину дана по Миличином венчању стајаше Даринка једно послеподне код свога проз |
| ђено мерећи га — још се нисам с Милицом венчао...{S} И ту се засмеја.</p> <p>Г. Коста се трже.{ |
| оваше дома обе гошће, а идућих месојеђа венчаше се доктор и Милица.{S} Сватови им беху врло вес |
| једног сата крену дома као најсретнији вереник.</p> <p> — Красан човек тај мој Сава — рекла је |
| ; а Милица весело примети:</p> <p>— Мој вереник не заслужује тај назив.</p> <p>На ове речи Кост |
| лица несташно Ленци приказала као свога вереника, и кад је збијала шалу и онда кад јој је он у |
| гова помоћ у погледу удадбе; јер је већ вереница г. доктора, нагло се тргао и место честитке са |
| а а доктор се трже и мило погледа своју вереницу у којој је толико простодушности и веселе беза |
| ту и доктора који му одма прикаже своју вереницу, Милицу.</p> <p>Он им је искрено пожелео среће |
| и онда кад јој је он у присуству Ленке веренички прстен дао.</p> <p> — Нећу да га примим — гов |
| њему.{S} Но ја ти кажем да ћу му свагда верна бити; јер видим да ме воли, па и ако се сад и сам |
| лог, да и теби Коста, баш ни једна није веровала.</p> <p>— Па браним ја — рече он слежући рамен |
| ш волела знати, колко њих је у ту љубав веровало?</p> <p>— Та то и јесте малер нас мушких, што |
| >То су, видиш, речи, у које ни сам хтео веровати и које сад одобравам; јер кад и мој Сава већ н |
| ко је само то, онда брате, покушај; јер веруј, њој је тек светска неправда што је у животу срет |
| ш сваку болест на једну форму...{S} Јер веруј ми, то ти ни Бог ни људи опростити неће!“</p> <p> |
| рече Милица кад виде, да је Даринка не верујући посматра — ви обе добро знате, да ја вазда бла |
| и с тога опростити, што сам данас и ја весела, а весељу знате, да се и нехотице гледа „кроз пр |
| ? — питаше га Милица која се у исти мах весела и добре воље указа на врати своје собе.</p> <p>— |
| ратињски и сестрински делише три године веселе и тужне часе.</p> <p>Влак дојури и за часак се у |
| осим тога, пуна јој је школа живахне и веселе дечице, која је сва љубе и поштују, па јој већ н |
| ницу у којој је толико простодушности и веселе безазлености.</p> <p>Кад се доктор од свог друга |
| октор и Милица.{S} Сватови им беху врло весели; а била је позвата и Даринка али она не дође — д |
| мишља да му је дужност, да говору даде веселији правац, те примети:</p> <p>— Позната је ствар, |
| имику баба Марину.</p> <p>Особито ме је веселило кад је поменула попове.{S} Она је морала начут |
| меја.{S} Али не као до сад него обичним веселим смејом.</p> <p>— Тако видиш, то ми се допада! — |
| у тога смеја те управи ватрен поглед на весело девојче.</p> <p> <pb n="46" /> </p> <p> Али у ис |
| лико тренутака и опет замисли; а Милица весело примети:</p> <p>— Мој вереник не заслужује тај н |
| сте се замислили г. докторе? — рече сад весело Ленка. — То нимало не доликује ни Вама ни моме К |
| не саме да путујемо; а како је тамо све весело! — примети затим Милица.</p> <p>— Шта ћемо, кад |
| свршетак које је увек најлепши, кад се весело и са сватови свршује.</p> <p>После тога ћереташе |
| чају.{S} Затим донесе писаћу опрему, те весело узе оловку у руке.</p> <p>— Почни жено!</p> <p>— |
| а.</p> <p>— Е на почни од краја, — рече весело Милица — а Коста је, к’о што смо данас чуле, хит |
| </p> <p>— Није ми ни то противно — рече весело она — Него шта ти велиш, госпођице Шултесова? са |
| јте.</p> <p>Тај дан до у вече проведоше весело у друштву са осталим гостима.{S} Вече међутим бе |
| >— Приповетка ми је на измаку — настави весело и несташно Милица — Цео живот и уверење моје сли |
| зора везе на беломе плату, лепа, чила и веселог изгледа девојчица.</p> <p>Старица је дуже време |
| p>Доктора к’о да нешто у срце текну при веселом звуку тога смеја те управи ватрен поглед на вес |
| звици и врева.</p> <p>Растанак тај беше веселотужан; јер и највеселијима међу њима било је тешк |
| седе за гласовир па стаде свирати неку веселу песму.</p> <p> Сретна природа — прошапута Ленка, |
| — дода Ленка — ја нисам расположена за весеље. </p> <p>— Теби је све твоја сведоџба у глави, — |
| опростити, што сам данас и ја весела, а весељу знате, да се и нехотице гледа „кроз прсте“...</p |
| и то изгори остаје пепео који временом ветар разнесе...</p> <p>Гориво љубавно долази од особе |
| зора песак уклони и да собу чешће обдан ветри.</p> <p>Трудила сам се, да је приволим да зове ле |
| еђујем.{S} Томе, дабоме нисам ја крива, већ околности и немар нашега народа према учитељству и |
| е и не обазирем на мњење своје околине, већ радим тек по своме уверењу; а ко тако ради мора бит |
| мора.</p> <p>Сад су, као што смо чули, већ и с њиме биле „ти“ Ленка је желила, да тако буде, а |
| и била лепша и од Милице, тек да су ти, већ од природе округли образи мало пунији...</p> <p>— М |
| тове звала.</p> <p>— Ни једно ни друго, већ само збуњена — рече Ленка — онако не бејах задовољн |
| , онда и то гориво не претвара у пепео, већ у место њега остаје угљен о који и кад се исхлади м |
| великих и спасоносних мисли није памет, већ срце.</p> <p>— Добро, добро, — рече Ленка шаљиво — |
| ђете, нетражите ме у учитељичину стану, већ сиђите у ону велику кућу преко пута.</p> </div> <di |
| т. ј. да се љутим, што ми ти неверујеш, већ ме се свуда, па баш свуда клониш.</p> <p>— Сам си к |
| оз зид, да се одели на коју год страну; већ ми се досадило патити се и гледати га како се мучи, |
| ад Ленка, која је као и другарице јој — већ давно учитељица у неком селу, писаше Даринци и Мили |
| аринка? — беше му прво питање.</p> <p>— Већ је отишла с Драгом у X. тета Јели у госте; вратиће |
| да је свако своје среће ковач.</p> <p>— Већ добро; видећу шта ћеш и онда саковати.{S} Оне ће до |
| ђу — а њима је зацело „брачни кандитат“ већ у џепу.</p> <p>— Е сад је забасала и у сатиру — сме |
| ране никаква признања, то је моја судба већ одавно.{S} Но ја се надам, да ће и на мојих вратих |
| које сад одобравам; јер кад и мој Сава већ неће жену што мисли, — а свака боља мислити мора — |
| т вечита борба и незгоде потресле су га већ и код мене, те почињем ладнити.</p> <p>— Дакле чујм |
| и је и сувише сентименталан но ја ћу га већ од тога одучити...</p> <p> Ленка је испитујући погл |
| , рече, кад на Даринчином лицу виде, да већ зна шта ће да каже и да јој одобрити неће — неможе |
| е пита шта си ти закључивао, кад сам ја већ госпођа нотарошевица и у општинском стану.{S} Твоје |
| да ти је смртну љубав и најбезазленија већ у очима читала — смејаше се опет Ленка — за то би б |
| а.</p> <p>— Одакле да почнем? из писама већ нешто знате.</p> <p>— Оне можда и знају; но и ја би |
| > <p>Учини ми се да смо са 10—15 година већ у напред па ми и не хотице дође пред очи слика здра |
| на радо гледа доктора.{S} Па кад му она већ улива симпатије, нека се и узму.{S} Ја сам се уклон |
| лагање не свиди; оне ће сутра прексутра већ дома, а писмено све теже иде.{S} Зато реши се ма на |
| нас, опет су нам бар равне.</p> <p>— Та већ видећемо -— гунђала је она — Научиле се на лак живо |
| з свакога цифрања руковаше.</p> <p>— Та већ из речи даринчини видео си које је Милица, и зато и |
| >— Ти дакле ниси за Милицу?</p> <p>— Та већ сам ти казао, да је и она ваљана девојка и ако је п |
| ину главнијих штудија прешле а два сата већ избија.{S} Па не знамо што и преврћемо тек те листо |
| ед јој паде на белешку, што је г. Коста већ одавно на страну оставио.</p> <p>— Зар немаш ништа |
| гло пође у своју собу у којој је Милица већ давно спавала.</p> <p>На прагу собњем окрете им се |
| о шта ће и Даринка рећи; јер ено Милица већ дрема.</p> <p>— Ко’ велим, расанићу се док чујем ко |
| ј ноћи. — Приправници обојега пола, сад већ учитељи и учитељице, остављају варош те одлазе дома |
| ре деци добро разјаснила и у којима сад већ није неопходно нужно учитељево вешто питање.{S} Ист |
| сватови.{S} Али брате мој, и ако је све већ давно прошло опет нам се приповетка не може по вашо |
| рад да вас позна, а и ја мислим, да је већ време, да се опет видимо и да при растанку из школе |
| Ленка молећим гласом и погледом, да је већ касно, те да оде спавати.</p> <p>— Али ја баш нећу! |
| љубав могла развити.</p> <p>— Но да је већ ту била, ко’ велим, теже би се ње отресла... примет |
| рекао да ме воли, а ако је то, онда је већ и наступила...{S} И с тим седе за гласовир па стаде |
| азни.</p> <p>После пола сата Даринка је већ спавала а другарице јој се такође спремале да легну |
| нитеља, но као у замену за то добила је већ идућих ферија госпођица Ленка писмо, у ком јој се н |
| ка здраве и снажне учитељице.{S} Она је већ средњих година па је баш јуче можда опазила прво ср |
| е враголасто Ленка — ал’ ето и Коста је већ приметио, да би ти била лепша и од Милице, тек да с |
| прозора у руци јој беше писмо, које је већ више пута прочитала па се и опет повратила па један |
| — Опет Анђа — рече Даринка — Та мани је већ једном! зар је сва срећа у доброј сведоџби? а није |
| варено па јој није ништа свето, него је већ ишла на то да ономе пружи руку где ће моћи узурније |
| сам се.{S} Осим крајње сиротиње, што је већ из очију домаћичини вирила, беше ова соба најбољи с |
| а доктора задобије. — Био је као што је већ речено, за свашта што је држао да је добро и сувише |
| а његова помоћ у погледу удадбе; јер је већ вереница г. доктора, нагло се тргао и место честитк |
| зацело пати од џепне болести; месец је већ на измаку.{S} А г. доктора друго тишти; јер док беш |
| ње моје слично је оном што сте од Ленке већ чули.{S} Но како у моме месту нема неожењених натар |
| у.{S} Твоје закључивање разуме се дакле већ по себи; него сврши што пре да и друге чујемо.</p> |
| {S} И ја патим са незгоде што су је оне већ навеле, боли то и мене као и њих, али ја знадем, да |
| <p>Три године прохујаше, а и четврта се већ у велико бројала, кад Ленка, која је као и другариц |
| } Шта је реагенс на скроб? онда, кад се већ ретко ко тога сећа.{S} Тако исто падне на мене коцк |
| нка</p> <p>— Доручковаћу тамо — чуло се већ из дворишта, а Ленци се учини, да је Даринчин глас |
| зивима краја.{S} А осим тога, сад су се већ сматрали као сродници, па је и мала Смиља, погодишњ |
| и очекивао.{S} Но не брини се, ја ћу се већ постарати, да и ти за другом титулом дуго не чекаш. |
| и уђем у кућу камо је мати болесно дете већ унела била.</p> <p>Кад сам собња врата отворила, лу |
| сањам о том сте уверене.{S} Па кад сте већ за шалу расположене, казаћу вам, какви се снови пле |
| што се у народној школи предају по себи већ васпитивају, и ако не баш у оној мери, у којој је з |
| понови Милица. — Добро кажеш; јер да си већ сутра дан по томе одушевљењу само десетицу повишице |
| вило — примети Даринка.</p> <p>Ваљда си већ и ти програм створила по коме ћеш осим деце и народ |
| погледа, и опет не могаше срцу одолети већ примети:</p> <p>— Зар се твој пут морао баш данас д |
| у је да ћути, али баба се недаде смести већ провлачећи дете и трећи пут кроз зид, некако смешно |
| ице, која је сва љубе и поштују, па јој већ на лицу читах да је сретна.</p> <p>У сљед те њене с |
| м самима остане.{S} Знала је, да ће јој већ сутра другарице опет отићи свака на своје место.{S} |
| /p> <p>— Ал’ ја би их штампао; а то вам већ неби било право?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ми ништа |
| нас мушких, што је проклети скептицизам већ продро и у некадашњу престоницу безазлености и пове |
| отивница ланкастеровог начина увела сам већ у половини прве године свога учитељовања у своју шк |
| мала и других разлога.{S} Приметила сам већ одавно, да Милица киселим лицем учитељује и да и он |
| алој почивши г. Коста.</p> <p>— Кад сам већ почела — настави Даринка замишљено — казаћу вам иск |
| само истрајности будем имао, видио сам већ из њене забуне и погледа, кад сам јој честитао друг |
| ивети.</p> <p>Та ти си твојим ћеретањем већ прешао меру — рече му опет жена смејући се — Ко те |
| ћења.</p> <p>Но вечери, кад се о свачем већ доста наразговарале, рече Ленка молећим гласом и по |
| ити.</p> <p>— Небраним; али до који дан већ одлазите, па бих волела да нас данас не остављаш — |
| допусти и кад сам уверена да је остало већ доста утврђено и у реду.</p> <p>Тиме сам дабоме опш |
| але. „Ал’ и баба Мару познаје цело село већ од толико година, па ми није ни брига ни од десет д |
| ућу — примети за тим — Милица је зацело већ устала па јој треба честитати...</p> <p>Сутра дан о |
| итује оне приповетке и молитве, што смо већ прешли; а често при поласку <pb n="41" /> своме из |
| римети Даринка погледавши у сахат — Ено већ бије девет.</p> <p>Домаћин на то поче:</p> <p>— Кад |
| у неки део ферија и код ње; јер као што већ знамо г. Коста их беше заволео као и жена му, те од |
| ад нађосте да се бринете.</p> <p> — Зар већ одлазе? — питаше он, а — ферије су већ на измаку, у |
| ње што сам га уживала ја и свака од вас већ при првом испиту са својим ђачицама?</p> <p>Већина |
| се прек’сутра кренемо.{S} Родитељи нас већ одавно чекају.</p> <p> — Хајд’ забављајте се ви как |
| <p>Осим тога морате ми ову моју слободу већ и с тога опростити, што сам данас и ја весела, а ве |
| већ одлазе? — питаше он, а — ферије су већ на измаку, уздахну Милица — а и Даринка је навалила |
| на.</p> <p>У сљед те њене среће, хтедох већ да викнем, да ћу и ја вазда тек учитељица остати.{S |
| и Ленке требала тетке да позна.</p> <p>Већ је три недеље, од кад су код њих, па навалише, да и |
| <p>И опет сам хтела да викнем, да нема веће среће, од учитељичке кад се и опет тргох, на место |
| оју руку.</p> <p>У том стигоше до једне веће станице.{S} Ту уђе и више путница те им говор узе |
| њег незнања у погледу чувања здравља од већега дела нашега народа на селу.</p> <p>Болесно дете |
| Милица — Ето ја сам ступила у школу са већим одушевљењем него ти, па опет вечита борба и незго |
| да поштује...</p> <p>И с тога — каже — већина жена постаје лутком или кокетом па квари цело чо |
| ми не можете замерити, што и код мене — већина решава.,..{S} И што већине ради не могу ову исти |
| може бити друкчије, кад јасно види, да већина нас тражи тек новац, спољашњу лепоту и углађено |
| ек онда уводим у записник кад их најпре већина потврди или одбије.</p> <p>За време тога учитеље |
| а је наш народ сувише сиромашан и да се већина и глађу бори.</p> <p>— И то је истина — примети |
| ш, тако радила.</p> <p>— Па тако ради и већина примети јој муж а Милица и Даринка замишљено ћут |
| х задовољна, а знала сам да ће ме овако већина другарица осуђивати.</p> <pb n="32" /> <p>— Што |
| анство и не тек за женскињу наособ; јер већина нас мушких не воли озбиљност па и не почиње онде |
| првом испиту са својим ђачицама?</p> <p>Већина публике је обично чист сељак, што ни читати ваља |
| е на то Коста — а ти знаш, да је обичај већине људи тек онда погрешке не чинити кад се замерају |
| и код мене — већина решава.,..{S} И што већине ради не могу ову истином „филовану“ „кнедлу“ ћут |
| ради морам признати, да су ти извештаји већином благи и пријатељским духом задахнути.{S} Свака |
| гу односити.{S} Али изузеци још не чине већину, па ми не можете замерити, што и код мене — већи |
| м ја баш тако небојша, бојим се ја бога већма него ти, а бабама твоје феле нека је далеко од ме |
| а сам добро, да се нама учитељицама све већма замера но осталом женскињу.</p> <p>— Мане нам до |
| с тобом — примети Ленка. — Теби се све већма замера, а добра воља не признаје ти се ни од друг |
| ајња кокета и — ђаво.“</p> <p>За то још већма порумени и за часак обори очи, те збуњено рече:</ |
| весело у друштву са осталим гостима.{S} Вече међутим беше удесила Ленка да им самима остане.{S} |
| 8840_C8"> <head>VIII.</head> <p>Доцне у вече тога дана дошла је тек Даринка.</p> <p>Коста беше |
| какве ближе својте.</p> <p>Тај дан до у вече проведоше весело у друштву са осталим гостима.{S} |
| ољи свршити“.</p> <pb n="51" /> <p>Тога вечера још написала је као одговор Кости и Ленци подуже |
| дно печење и теста, што им је остало од вечере.</p> <p>— Није, — насмеја се Даринка — сад ћеш в |
| тељу у време школско гошћења.</p> <p>Но вечери, кад се о свачем већ доста наразговарале, рече Л |
| не могу сутра ће те све чути.</p> <p>— Вечита загонетко! — уздахну Ленка а г. Коста замишљено |
| у са већим одушевљењем него ти, па опет вечита борба и незгоде потресле су га већ и код мене, т |
| евне врлине. (И зато и има трајне т. ј. вечите љубави и љубави што за мало траје.{S} Трајна је |
| .</p> <p>Баба Наста беше добра душа.{S} Вечито се старала, да ме својим приповедањем забави; ал |
| то у тај мах из њих суну.{S} Од то доба вечито избегава мој поглед; тек неки дан добио сам кура |
| е престадоше.</p> <p> — Стара је, ал’ и вечито нова! — рече он па устаде и нагло је узе за руке |
| годи, него још вазда осећа младалачки и вечито тера — опозицију...</p> <p>Уверена сам да ме раз |
| ево и ја био бих много сретнији кад би вечито с Вама живео.{S} Зато Вас искрено питам, хоћете |
| </p> <p>— Разљутило ме, што се ми мушки вечито правимо важни те желимо и тражимо од женскиње оз |
| и да уживам плод свога труда, а не тек вечито да радим без икаквог признања и награде.</p> <p> |
| ешто очи оболу! ... или се и твоме мужу вечито ћератање досади...)</p> <p>Нестане ли тога горив |
| клетих ферија, или да један пут настану вечито па да је она тако к’о сад увек у мојој близини.{ |
| исли, а у самој школи тешко да би и око вештија педагога нашло мане, која би се уз сеоске околн |
| сад већ није неопходно нужно учитељево вешто питање.{S} Исто тако не питају деца ни из оних пр |
| у школи, а не мешај се у мој пос’о!{S} Ви’ш ти ње, мисли да је госпођа, па све зна! ..{S} Тако |
| е, да је Даринка не верујући посматра — ви обе добро знате, да ја вазда блаже мислим но што се |
| Сасвим случајно.{S} Тамо сам читала, а ви нисте баш шапутали, па сам морала чути.</p> <p>— Сад |
| „Дабоме да ће се одлучити; цича зима, а ви сте узеле дете из топле постеље и још топлије собе, |
| } Ето до који дан одлазе нам и гошће, а Ви и Коста баш сад нађосте да се бринете.</p> <p> — Зар |
| и отац педагогије — на самрти вели: „А ви децо тражите среће и задовољства у спокојном кругу п |
| дати, али за онакав свршетак к’о што га ви желите још није а држим, да и неће куцнути час...</p |
| сту. — примети Даринка. — Сам кажеш, да ви мушки тек онда не грешите кад вам се замера, а уз та |
| о чекају.</p> <p> — Хајд’ забављајте се ви како знате, а ја морам на посао — рече Ленка и оде у |
| него је и вама „пакујем“ па кад доспете ви је лепо и „на тенане“ анализирајте, а уверена да ће |
| брте опет Милици.</p> <p>— Ајд’ зидајте ви куле по ваздуху; а мој је план довршен био још кад с |
| учитељицу изобразити?{S} Или можда се и ви надате, да ће донде наступити сретније доба у коме с |
| ане“ анализирајте, а уверена да ће те и ви наћи, да су саставци чиста истина, која је обично не |
| кола узети, — рече затим — па хајд’те и ви самном.{S} Ја бих врло волела, а и моји би вас једва |
| за то време о школи стекла; а то ћете и ви мени обрећи. — Примате ли?</p> <p>— Примамо — рекоше |
| знам, да свуда има изузетака и да сте и ви баш један „егземплар“ од те врсте изузетнога „рарите |
| p> <p>— Ја се тиме и не хвалим.{S} Но и ви допустићете, да је понављање душа сваке наставе, па |
| адосмо нас двоје муж и жена.{S} А што и ви нисте у сватови биле, надам се да нам нећете замерит |
| тељицом такође са минимум платом коју и ви имате.{S} Све три дакле имамо тек девет стотина, а А |
| ије раменом свет поправио, па нећете ии ви.</p> <p>— Раменом не; ал’ енергичним радом и заузима |
| , да ме својим приповедањем забави; али ви знате, да сам ја по кадгод неблагодарно створење, па |
| у спокојном кругу породичном,“ онда ни ви не можете мени замерити, што сам тако брзо следовала |
| — рече замишљено Даринка. — А у осталом ви ћете можда и боље проћи; таке сте среће, да и нетраж |
| сам ти могао помоћи?!</p> <p>— Та тако ви неучитељи вазда зборите.{S} Па онда вам је сво учите |
| да појмим вашу равнодушност.{S} Та зар ви не видите, да ће нам те, бајаги „даровите“, на рачун |
| злу вољу па јој само рекох:</p> <p>„Зар ви немате штале, кад сте у соби ракију налили?“</p> <p> |
| сти, способности и шта знам ја, шта још ви не ређате.{S} А нећете да се сетите, да смо и ми људ |
| мејаше се он — Па шта си хтела са оним „ви“?{S} Ја ко’ бележник шта сам ти могао помоћи?!</p> < |
| 33" /> <p>— У осталом — рече Милица кад виде, да је Даринка не верујући посматра — ви обе добро |
| кретима лица изговорила.</p> <p>Али кад виде, да се и та стрела о мене није очешала и да се тек |
| е у смеј, а она се трже и порумени, јер виде, како је домаћин испитујући мери.{S} А тај поглед |
| огледавши другарицу; па кад јој на лицу виде да је разуме, осмељена настави:</p> <p>— Јест, ја |
| — на селу, рече, кад на Даринчином лицу виде, да већ зна шта ће да каже и да јој одобрити неће |
| римети Ленка. — Требала си остати па би видела да би се он за тебе решио.</p> <p>Даринчине се о |
| а је говорила више у шали, а сад је тек видела погрешку, то јест, моћ, својих непромишљених и и |
| оста сам уверена.{S} Осим тога јуче сам видела, да ме Коста прилично и познаје.{S} И зато и нећ |
| моја,“ поучи ме једна баба, на којој се видело, да је „леку-рад“ мало више из чутурице гуцнула. |
| гледаше унутра, и ако се на њему јасно видело, да су му мисли далеко од чела и кошница...</p> |
| мена не поче, ма да им се на лицу јасно видело, да им се мисли врзу око последњих дана свога ђа |
| ише неће бити!{S} Кад би ја тако радила видео би се мој грдан труд тек кад би моје ученице одра |
| — Поглед му је пао на њено одело, те је видео да је на њој проста хаљина, а уз то баш ни једне |
| а осетити, може појмити тек онај, ко је видео у праведној срџби пламтећа лица осталих девојчица |
| човек.{S} На прозору није ме нико више видео, а кад сам у друштву случајно с њом се десио, ник |
| ваше.</p> <p>— Та већ из речи даринчини видео си које је Милица, и зато их нисам „по правилима |
| стан беше близу, те сам је чешће могао видети да код свога прозора чита, шије или баш гледа кр |
| и остало накрпити; само пре тога морамо видети и дочекати и свршетак које је увек најлепши, кад |
| /p> <p>— Доћи ћу после подне, и онда ћу видети имаш ли право — прекиде доктор тишину својим зву |
| ка — Питај само Анђу и Душанију, па ћеш видети — родољубља...{S} Ал’ оне су и опет зато с препо |
| >— Није, — насмеја се Даринка — сад ћеш видети, да ми је желудац сасвим здрав — и смести се за |
| опет су нам бар равне.</p> <p>— Та већ видећемо -— гунђала је она — Научиле се на лак живот, п |
| и, Даринка о љубави мислиш? рече Коста, видећи да се на ту примедбу Даринка и опет замислила.</ |
| своје среће ковач.</p> <p>— Већ добро; видећу шта ћеш и онда саковати.{S} Оне ће добити варош |
| да се на муци познају јунаци.</p> <p>— Видећу и твоје јунаштво, док доспеш у какво затуцано се |
| време, да и ја у школу дођем.</p> <p>— Види се да си свој занат испекла — рече шаљиво домаћин. |
| е сија; а коме би још пало на памет, да види пожртвовање и родољубље у незнатноме раду — сеоско |
| “ пофторавају те „лаке ствари“ па да се види, како и „женијалним дусима“ нису увек сви реагенси |
| ва се браниш — рече Милица — по теби се види, да много радиш; здрава си, а слабија си но што си |
| има и махала марамом.{S} А кад их је из види изгубила, чуло се у купеу у коме беше Даринка и Ми |
| нскињу.</p> <p>— Мане нам до душе свако види; само је штета што се нико не сећа узроке да истра |
| како она може бити друкчије, кад јасно види, да већина нас тражи тек новац, спољашњу лепоту и |
| оје.{S} Јест, мени се вазда и трн у оку види, док се у оку мени равних ни балвана не опажа...{S |
| то ме је баш растужило.{S} По томе сам видила, каквим осећајима прима ме околина с којом сам о |
| ја бих се зацело јако љутила.{S} Овако видила сам, да су те оштре стреле наперене тек из „борб |
| гла дрека.</p> <p>Кад сам до њих дошла, видим, да су прокопале зид па кроз ту пукотину провлаче |
| аг израз те загрливши другарицу рече: — Видим да сумњаш о мојој љубави према њему.{S} Но ја ти |
| а до половине марта, а пре и после тога видим их у школи, што’ но веле, „тек од жеље“.{S} За то |
| на.</p> <p>— Требао сам раније доћи, да видим како се пренемажеш и како си се „накинђурила“ и п |
| иш, то ми се допада! — рече Коста — сад видим да твоја љубав није много значила.</p> <p>— Љубав |
| Кажи све! — рече Коста — иначе ни ја не видим узрока за...</p> <p>Али он и не доврши а Даринка |
| ле би можда боље прошле.{S} Јер сад тек видим, да нам је наше учење с темељним разумевањем и да |
| е ту негде сено косио.{S} На лицу њеном видим, да је задовољна и да јој ова земља не покрива др |
| да, који не уме ни да је оцени?{S} Него видим ја да ту нема ништа, и да право каже наша сека Пе |
| вам искрено баш све мисли своје, и ако видим, да се у многоме не слажемо.</p> <p>— Говори само |
| овала његовом савету...</p> <p>Али како видим, табак је скоро пун.{S} Зато вас нећу даље мучити |
| и кажем да ћу му свагда верна бити; јер видим да ме воли, па и ако се сад и сама добро не разум |
| ко се сад и сама добро не разумем, опет видим, да ми је мио и да га поштујем; а љубав држим да |
| ке штете удисати могла.</p> <p>У ходању видим, да се код неког зида искупило више жена, а из те |
| ја мислим, да је већ време, да се опет видимо и да при растанку из школе задату реч испунимо.< |
| доћи, ако само истрајности будем имао, видио сам већ из њене забуне и погледа, кад сам јој чес |
| туге, а он би баш сад тако радо у њима видио сузе или бар оног благог израза и смутње којим су |
| исте награђене, а не видите и нећете да видите најлепшу награду! — а очи јој се при тим речима |
| а ми понуди другу титулу, и зато сам ја видите, још госпођица учитељица.</p> <p>— Право! — викн |
| д оне за коју ме свет сматра и за то је видите то повредило мој женски понос па сам морала чини |
| рестано вичете да нисте награђене, а не видите и нећете да видите најлепшу награду! — а очи јој |
| јмим вашу равнодушност.{S} Та зар ви не видите, да ће нам те, бајаги „даровите“, на рачун своји |
| его једног невиног осудити.</p> <p>Тако видите, помоћу тих малених својих помагачица остаје мен |
| ошла чешће вирио кроз прозор; а к’о што видите њен стан беше близу, те сам је чешће могао видет |
| ковач,“ чула сам често од вас (као што видите, ја вам обема пишем у једанпут, а после ћу тек п |
| а гладим децу ко неко пудлу; а и ти ћеш видити, како ћеш у школи проћи без телесни казни.</p> < |
| ца — окушаће се и њихов рад и у животу; видиће народ и њихову ваљаност, а ту тек неће бити непр |
| е другарице; а кад им у лице загледамо, видићемо да су то наше познанице, Даринка, Милица и Лен |
| оно што је њу — убило...</p> <p>То су, видиш, речи, у које ни сам хтео веровати и које сад одо |
| тром — злобе и мржње... —“</p> <p>То је видиш, моје мишљење о љубави, па кад ти још додадем, да |
| у стармало-наученој деци.{S} И зато је видиш, најпаметнији онај ко свету по вољи чини.</p> <p> |
| нању и способности рећи.{S} И за то сам видиш, тако радила.</p> <p>— Па тако ради и већина прим |
| о обичним веселим смејом.</p> <p>— Тако видиш, то ми се допада! — рече Коста — сад видим да тво |
| </p> <p>— Ти од неко доба и сувише црно видиш — рече Милица — а тиме чиниш неправду нашем драго |
| сам сличне појаве и у имућнијим кућама виђала, утишах своју злу вољу па јој само рекох:</p> <p |
| кај бар доручак; сад ће и Коста доћи! — викала Је за њом Ленка</p> <p>— Доручковаћу тамо — чуло |
| илозофисање.{S} И онда још имамо образа викати противу моде, кокетерије и измајсторисане наивно |
| оје на поље.</p> <p>— Терајте унутра! — викаше домаћин, Ленкин муж, још из ходника; али то је к |
| p> <pb n="35" /> <p>И опет сам хтела да викнем, да нема веће среће, од учитељичке кад се и опет |
| <p>У сљед те њене среће, хтедох већ да викнем, да ћу и ја вазда тек учитељица остати.{S} Но у |
| народ да одкајава погрешке појединаца?! викну Даринка</p> <p>— А иначе благе јој очи чисто сева |
| <p>— Та то је судба свију учитељица! — викну скоро Милица.</p> <p>— Незнам — рече Даринка а оз |
| признања и награде.</p> <p>— Тако је! — викну сад Милица — Ето ја сам ступила у школу са већим |
| га се ништа нетиче!</p> <p>— Не тиче! — викну у исти мах муж и жена, а прекорни је погледи срет |
| искрено волети.</p> <p>— Много мисли! — викну г. Коста. — Та човече, зар ти је милија лутка и л |
| ој на срет.</p> <p>— Наставите посао! — викну им она, па се засмеја. — Боже мој, чудан ти је чо |
| боље од мене оцењена.</p> <p>— Право! — викну Милица — сад си је добила.</p> <p>— То би могла о |
| госпођица учитељица.</p> <p>— Право! — викну Коста и баци оловку — То сам од тебе и очекивао.{ |
| </p> <p>— Ено врх торња у моме месту! — викну у једанпут Ленка — а још мало па ћемо стићи и до |
| ретпостављам Милицу.</p> <p>— Милицу! — викну г. Коста а лице му узе израз, к’о да му пријатељ |
| опет запламтише узрујано и прекидајући викну:</p> <p>— Тако! — Дакле ја треба целога века да д |
| љаше, да ћу јој дете отргнути па гњевно викну:</p> <p>„Држ’ ти твој нос у школи, а не мешај се |
| у!</p> <p>У том звонце зазвони и вратар викну имена оних станица, уз које ће се путовати.</p> < |
| бро знадеш да је и твој омиљени педагог Викторин од Фелтре мрзио „телесину“.{S} А ја не идем та |
| драге моје, напустила сам ја прву поуку Виљема Пена и последњи аманет Вашингтона. „Учите народ! |
| о, Даринка и Милица гледећи кроз прозор виноградима засађену околину, а Ленка чистећи свој путн |
| па сви (а можда и она) заборавише моје вирење кроз прозор; те никоме не беше зазорно што учите |
| иротиње, што је већ из очију домаћичини вирила, беше ова соба најбољи сведок крајњег незнања у |
| м од како је нова учитељица дошла чешће вирио кроз прозор; а к’о што видите њен стан беше близу |
| врло тежак — рече збуњено доктор — обе високо ценим, ал’ опет претпостављам Милицу.</p> <p>— М |
| о.{S} Код неких је то гориво бело лице, вити стас, бисер-зуби, чарне очи, румен-образи и томе п |
| све добро било кад неби те надзорнице и вице-надзорнице своју власт злоупотребљавале и можда и |
| никад исказати не да.</p> <p>Непрестано вичете да нисте награђене, а не видите и нећете да види |
| } Он је више хтео, него што је могао; а више се мучио но што је уживао, то све показује његово |
| И тако сам затим и ја мање васпитала а више учила.</p> <p>— Али баш на селу је васпитање нужни |
| е главице нису тако женијалне, па треба више стрпљења и разлагања.</p> <p>— Шта неће огорчење и |
| е она.{S} Један дан Даринчиног отсуства више се осећа, него да ја читаву годину не дођем.</p> < |
| селу лошије оцењена будем?{S} Не, тога више неће бити!{S} Кад би ја тако радила видео би се мо |
| је то првина, да сам морала увидети, да више вредим, него што ме свет цени, та судба прати мене |
| уге мени равне сестре што су осуђене да више размишљају, но што је то некима по вољи...</p> <p> |
| трже и задрхта.</p> <p> Она је говорила више у шали, а сад је тек видела погрешку, то јест, моћ |
| сачувај!{S} Ми ништа немамо против; шта више, за твој труд даћу ти и почетак тој приповетци.{S} |
| а, опет ти се неће прва приближити; шта више често ће ти се учинити, да је она хладна, дурљива |
| дошла „женка“ нехтеде забавити.{S} Шта више то ме је баш растужило.{S} По томе сам видила, как |
| и нам дабоме немогу рад наш оценити шта више, можда су нам до сад били и противници и својим ош |
| Мене то ни тада није љутило.</p> <p>Шта више ако ћу да будем искрен, морам рећи, да сам се баш |
| сви заћуташе.</p> <p>— Зар немаш ништа више да кажеш? — питаше по малој почивши г. Коста.</p> |
| трану оставио.</p> <p>— Зар немаш ништа више да кажеш? — питаше он опазив тај Даринчин поглед.< |
| редаје кадра је свака отреснија ученица више школе предавати.{S} И онда су заиста неке имале пр |
| тебе дете, које те не може разумети кад више што осим љубави од ње желио будеш.</p> <p>— Како т |
| била је сад још мање код огледала а све више у школи, код књига и у свом маленом газдалуку.</p> |
| д педагога Песталоције допада.{S} Он је више хтео, него што је могао; а више се мучио но што је |
| ек једна рече поносито Ленка — а што је више, то се жртвовало можда каквој светијој цељи или је |
| ам да поправим своју погрешку, за то се више не хтедох шалити, него најозбиљније тражих прилике |
| ризнати, да се ја и у предметима што се више механично уче не ослањам сасвим на децу, него и њи |
| лада дете у собу па зови доктора; то ће више помоћи него те ваше лудорије.“ па се маших детиње |
| погледам, но и ту је само поруменила и више ништа.{S} Па како ме Милица и уз све ватрене погле |
| која уме љубити тек оне, који њу љубе и више — ништа.</p> <p>И том пресудом оцењена је Миличина |
| гоше до једне веће станице.{S} Ту уђе и више путница те им говор узе други правац.</p> <p>— Ено |
| о заљубљен.</p> <p>— Било их је дакле и више? питаше смејући се Ленка.</p> <p>— Чудно питање!{S |
| смејем зачуђено погледа, па љутито, али више за себе, рече: „Право кажу да — ал’ боље да ћутим; |
| х малених својих помагачица остаје мени више времена за рад око развијања дечијега разума и ост |
| ости и Ленци отправила, а они и ако јој више не досађују својим опоменама, опет се надају, и оч |
| у и без тебе да си ми муж.{S} Сад нисам више учитељица <pb n="26" /> па немогу помислити, да си |
| тога и оставих тај позив, те сад нисам више учитељица.</p> <p>Замераћете ми, да немам истрајно |
| елу нужније и од кућарства — дода затим више као за себе.</p> <p>Још ми и то треба! — насмеја с |
| он мишља: „Луда би био, кад бих тражио више.{S} Ова ме воли, а како она друга осећа — питање ј |
| биљан човек.{S} На прозору није ме нико више видео, а кад сам у друштву случајно с њом се десио |
| којој се видело, да је „леку-рад“ мало више из чутурице гуцнула.</p> <pb n="37" /> <p>„Којешта |
| ; јер је била недеља па је требало мало више посла око ручка положити.</p> <p> За ручком није г |
| олно преболно дете.</p> <p>Дете је било више мртво но живо и обучено тек у танку кошуљицу.</p> |
| њу видим, да се код неког зида искупило више жена, а из те групе чула се изнемогла дрека.</p> < |
| и на селу трпе, да по чешће проведем по више сахата дневно — један до два — у живом разговарању |
| зора у руци јој беше писмо, које је већ више пута прочитала па се и опет повратила па један ста |
| рива у љубљених особа то нам га не могу више ни пружати и онда и наша љубав мора да престане.{S |
| анија и све остале њима подобне незнају више.</p> <p>— И ја сам тебе чешће поучавала, па си и т |
| сада у овом тако потресајућем тренутку више осмеја но туге, а он би баш сад тако радо у њима в |
| сам једанпут у животу пофалила, па нећу више.{S} Или би ти хтела да због родољубља и мог уверењ |
| се, кад заједно с твојом Милицом имадеш више среће него памети, — рече љутито па обуче капут па |
| то је и сувиши дуг рок и за мене, а још више за свет који је нестрпљив и сујетан, па ужива у ст |
| /p> <p>— Ти би хтела да се наша околина влада по правилу: „уништите узроке а последице ће и сам |
| можда такође без размишљања и механично владају.</p> <p>— Камо срећа, да смо и ми тако чиниле, |
| риличније било да се и пред другарицама владала по обичају српске жене и да је своје љубавне ос |
| има судећи, од „тифуса“ који је у месту владао.</p> <p>Обоје деце беше покривено најпре неким т |
| људи.</p> <p>После неког времена стаде влак и кондуктер отвори врата.{S} Оне се искрено загрли |
| е искрено загрлише и ижљубише; а кад се влак опет кренуо, гледала је Ленка сузним очима за њима |
| оше у влак.</p> <pb n="21" /> <p>Кад се влак кренуо, чуло се и зањима громко: збогом! а сузе у |
| а ту се ни дремати не може! — сувише се влак дрма — рече по малој почивци Милица. — Него боље д |
| ово и последње:{S} Збогом!{S} Збогом! и влак одјури препун учитељима обојега пола.{S} За њима с |
| је на другу страну, те очекиваху други влак, који се баш данас из непознатих узрока закаснио.< |
| танских познаница и познаника и уђоше у влак.</p> <pb n="21" /> <p>Кад се влак кренуо, чуло се |
| три године веселе и тужне часе.</p> <p>Влак дојури и за часак се узвици утишаше те се чула тек |
| је баш јуче можда опазила прво сребрно влакно у својо црној, плавој или смеђој коси, па и ако |
| реба на њега освртати; а предпостављена власт мора тај поступак тек одобрити; јер закон се ства |
| Ленка — а шта ће рећи и претпостављена власт, кад се не преће све што је прописано?!</p> <p>— |
| и те надзорнице и вице-надзорнице своју власт злоупотребљавале и можда и саму учитељицу варале |
| <p>— Ја не дајем ни једној баш ни какве власти.{S} Право награђивања и укора само је моје, а и |
| сетиш оних многих:{S} Немица, Мађарица, Влахиња па чак и Францескиња, којима се наше иначе „улт |
| ад ћу вез довршити; кад сваки час треба воде!{S} Па и та мати незнам шта је мислила, кад ме је |
| је девојче; али кад је после 10 минута воде из бунара вадила можда и нехотице шапуташе:</p> <p |
| е да је трњем обрасло; али преко трња и води пут срећи, само треба воље и истрајности.</p> <p>— |
| ти им она љубећи их.</p> <p>— Пут овамо води преко С. — рече Даринка — па сам синоћ сврнула и п |
| че:</p> <p>„Милка, додај ми мало хладне водице!“</p> <p>„Одмах тетка,“ рекло је девојче; али ка |
| а плана и прописаних правила као слепац вође, него из свега вадим језгро и што нам је најпрече; |
| варамо, и онако ћемо се брзо растати; а волела бих знати, шта ће теби, Даринка, главна задаћа б |
| и то баш онда, кад ме је можда најжешће волела —- а Даринка брате, поноситија је и од ње.</p> < |
| па хајд’те и ви самном.{S} Ја бих врло волела, а и моји би вас једва дочекали.</p> <p>— И ми б |
| м; али до који дан већ одлазите, па бих волела да нас данас не остављаш — рече Ленка молећим по |
| — смејаше се опет Ленка — за то би баш волела знати, колко њих је у ту љубав веровало?</p> <p> |
| а погађате; јер колико се сећам обе сте волеле загонетке...</p> <p>Него знате шта!{S} Мој муж в |
| повеци — насмеја се Даринка — ал’ ми би волеле чути и оно, што је Коста пре тога хтео да рече.< |
| би вас једва дочекали.</p> <p>— И ми би волеле, ал ти знаш — наше карте...</p> <p>Она уздахну и |
| азмишљала, па се опет удала...</p> <p>— Волео би знати како ти, Даринка о љубави мислиш? рече К |
| више много мисли а да може кога искрено волети.</p> <p>— Много мисли! — викну г. Коста. — Та чо |
| ма предусретљивим туђинкама.{S} Али она воли да и то о њој помислиш, но да можда посумњаш, да х |
| би био, кад бих тражио више.{S} Ова ме воли, а како она друга осећа — питање је“.</p> <p> Па н |
| у му свагда верна бити; јер видим да ме воли, па и ако се сад и сама добро не разумем, опет вид |
| то сам га осећала кад ми је рекао да ме воли, а ако је то, онда је већ и наступила...{S} И с ти |
| нскињу наособ; јер већина нас мушких не воли озбиљност па и не почиње онде љубити где треба да |
| није тако дочекала; закључујем, да ме и воли.</p> <p>— Даринку су можда тек неприлике и дволичн |
| >Али ја сам задовољна и тиме; јер вазда волим пропустити и десет криваца, него једног невиног о |
| збиљно, и онда решавај.{S} Та ја их обе волим ко’ сестре, ал’ таком пријатељу као што си ми ти, |
| аш.</p> <p>Зна она да је за то и сувише волим — рече Ленка погледавши другарицу; па кад јој на |
| ој сретној кућици, уз друга, који би те волио као ја Ленку?</p> <p>На Даринчином лицу нестаде о |
| >То не, ал ти знаш, да ја ни кад ни сам волио хладно и поносито женскиње, а...</p> <p>Коста се |
| /p> <p>— Оне можда и знају; но и ја бих волио све чути — уплете се г. Коста.</p> <p>— Е на почн |
| Реци ми Милице искрено — рече за тим — волиш ли ти њега здраво?</p> <p> С Миличина лица нестад |
| ка. — Теби се све већма замера, а добра воља не признаје ти се ни од другарица, ни од професорс |
| ка — Но ја ти кажем, да немаш право.{S} Воље сам и ја имала као и свака од вас, него је погрешк |
| преко трња и води пут срећи, само треба воље и истрајности.</p> <p>— Тако је — рече шаљиво дома |
| амо, па опет излази да и ја нисам имала воље на учитељски позив — плану на то Ленка — Но ја ти |
| о је у бољим околностима и има каде, од воље му да гледа и на сјај, лепоту и узгредне ситнице.< |
| док беше Даринка овде није било ни зле воље...</p> <p> Враголасти осмеј којим беше та примедба |
| р општа оцена боља дати.{S} А да сталне воље имадеш, и да ти није „плева“ у глави — то су тек м |
| илица која се у исти мах весела и добре воље указа на врати своје собе.</p> <p>— На посао — реч |
| мој Саво, — рече за тим шаљиво и добре воље господин Коста — да је та проклета еманципација же |
| стекла; труда и рада се не плашим, а и воље имам, па што буде могуће зацело ћу успети — рече Д |
| И ту онда покажи пристојан успех и имај воље на учитељски позив!</p> <p>„На ствар“, Ленчице! — |
| па често осећамо на себи њихов и преко воље поглед пун поштовања, или изненађења.{S} Тај погле |
| езнам ко би уз толике неприлике и иа то воље имао?! — умеша се и Ленка.</p> <p>Онај ко суди и с |
| читеља; они сироти и ако касније немају воље за тај позив морају га и киселим лицем вршити.</p> |
| ни навикнута, да се околности по мојој вољи и замном окрећу, па сам и сад написала и њихову пр |
| опет нам се приповетка не може по вашој вољи свршити“.</p> <pb n="51" /> <p>Тога вечера још нап |
| се муж.</p> <p>— Пусти је само нека по вољи говори; чућеш после од мене што ти још устреба — р |
| више размишљају, но што је то некима по вољи...</p> <p>Коста тихо уздахну али мишља да му је ду |
| приповетка и без њиховог посредовања по вољи сврши.</p> <p>Међу тим ја сам погодније створење; |
| е особине и до осамнаесте године сме по вољи осећати, па и оно неће да се околностима потчини и |
| је видиш, најпаметнији онај ко свету по вољи чини.</p> <p>Даринка при последњим Миличиним речма |
| сала сам ја, да баш ни поповима ни си у вољи, па макар да једни по сто пута кажу да си учена!.. |
| а, која је обично непријатна укуса и за вољно „ајнемовање“ и друкчијим „је јуначинама“ горка а |
| приповедање: како грк Јовина Ката нема вољу што је за учитеља дошла „женка“ нехтеде забавити.{ |
| припазити, да уз сву своју муку, труд и вољу и народу мало привређујем.{S} Томе, дабоме нисам ј |
| ућнијим кућама виђала, утишах своју злу вољу па јој само рекох:</p> <p>„Зар ви немате штале, ка |
| е показује његово пожртвовање и челичну вољу.{S} Та и ако није сву мудрост кашиком поцрпео и ка |
| и мање ревностна.{S} Нико ти неће добру вољу уважити, него ће се још наћи злурадих критичара шт |
| љица.“ Чело главе беше још усађена лепа воћкица а чело ногу љиљан и ружица.</p> <p>У исти мах п |
| а овде није било ни зле воље...</p> <p> Враголасти осмеј којим беше та примедба пропраћена учин |
| ним новцем...</p> <p>— Вараш се! — рече враголастим осмејом Милица — То је можда тако код друге |
| пошла трагом госпођице Шултесове — дода враголасто Ленка.{S} И с тим угаси лампу те и оне заспе |
| века.</p> <p>— Та не чини, — насмеје се враголасто Ленка — ал’ ето и Коста је већ приметио, да |
| је задовољан с нашим друштвом — примети враголасто Милица, а из пламених јој очију суну — можда |
| ашим друштвом задовољити — и ту га опет враголасто погледа.</p> <p>— Како то? — питаше збуњено |
| и неприродна чудовишта, која би се и с врагом здружила, само да може рушити оно што је њу — уб |
| ити ваљане девојке.</p> <p>— Ни кост ми врана у тебе не донела! — рече Ленка гледећи кроз прозо |
| те већ унела била.</p> <p>Кад сам собња врата отворила, лупи ме врео ваздух баш ко’ из какве па |
| г времена стаде влак и кондуктер отвори врата.{S} Оне се искрено загрлише и ижљубише; а кад се |
| ну оцену!</p> <p>У том звонце зазвони и вратар викну имена оних станица, уз које ће се путовати |
| у исти мах весела и добре воље указа на врати своје собе.</p> <p>— На посао — рече он тоном кој |
| е у исти мах доктор Гавриловић указа на врати.</p> <p>— Косту сам опазио где оде у општину — ре |
| ћемо одма сад, па ћемо се још зарана и вратити.</p> <p>— Небраним; али до који дан већ одлазит |
| отишла с Драгом у X. тета Јели у госте; вратиће се тек довече.</p> <p>— Хо, ето му! — љутио се |
| но.{S} Но ја се надам, да ће и на мојих вратих срећа закуцати па онда ћу је чврсто за јаку шчеп |
| обље нека лепа, млада и здрава сељанка; враћала се од свога младога мужа, коме је ручак носила, |
| ош те одлазе дома, па отуда ти узвици и врева.</p> <p>Растанак тај беше веселотужан; јер и најв |
| места; сам признајеш, да и Милица доста вреди и да се може допасти.</p> <p>— Ко говори против њ |
| је најопштије својство човечије, па шта вреди љутити се?{S} Него боље пустимо Косту да сврши, — |
| општине и Срба према школи.{S} Јер шта вреди заузимање појединаца, кад маса сматра школу као н |
| <p>— Кад сам на послетку увидио, да не вреди у том случају ни на себе љутити се, јер човек бив |
| а још и нешто земље и стан који најмање вреди 150 форината годишње.{S} Али наравно, она је чедо |
| обност и вредност превидила — па шта ту вреди љутити се?</p> <p>— Ту ко велиш, нема апелације — |
| првина, да сам морала увидети, да више вредим, него што ме свет цени, та судба прати мене још |
| г имена, још и ово забиљежено: „Овдашња вредна и ваљана учитељица.“ Чело главе беше још усађена |
| е по подне.{S} Том приликом похвалим ја вредне а лење пооштрим и све класе уводим у свој записн |
| е <pb n="22" /> моја права способност и вредност превидила — па шта ту вреди љутити се?</p> <p> |
| сам, да неће на томе остати, нашу праву вредност оцениће тек народ.</p> <p>— Дабоме, поздравио |
| шља мора на послетку и увидети, и своју вредност и опачину и плиткоћу неких...</p> <p>Али после |
| поносито рече:</p> <p>— Нећу никога да вређам; али учитељ, који тражи друге награде и хвале, о |
| p> <p>— Ленка! упаде јој муж у реч — ти вређаш.</p> <p>Зна она да је за то и сувише волим — реч |
| у и хладну маску на лице, а срце јој је врело и чисто као злато.</p> <p>— Обричем ти, да ћу је |
| и — да је и код нас Срба: пут дугачак а време кратко; рад потребан и голем а силе слабе, малене |
| муж је данас зловољан — примети она за време доручка.</p> <p>— Љути се што је Даринка отишла а |
| ре већина потврди или одбије.</p> <p>За време тога учитељевања само су два извештаја одбијена, |
| ваше тужакање, да вам силно учење отима време за васпитавање; јер сами предмети што се у народн |
| предмет, па га прецртавају док не дође време, да и ја у школу дођем.</p> <p>— Види се да си св |
| путем звоњења могао деци јављати кад је време да у школу дођу, и с тога су деца вазда раније у |
| деца учитељу при настави помажу.{S} Али време и искуство научило ме је, да је и у лошем често б |
| д, који сам предузимала тек онда кад ми време допусти и кад сам уверена да је остало већ доста |
| децу, него и њих предузимам кад год ми време допусти и кад код је одређен час за то; само што |
| S} Па онда ове зиме било је лепо и суво време а натрефила сам и на поштена обућара, те сам које |
| и опет порумени и заћута.</p> <p>— Неко време ћутаху сад све три и то, Даринка и Милица гледећи |
| у у школи, и о мишљењу што сам га за то време о школи стекла; а то ћете и ви мени обрећи. — При |
| да вас позна, а и ја мислим, да је већ време, да се опет видимо и да при растанку из школе зад |
| та а сутра недеља; иначе нема учитељу у време школско гошћења.</p> <p>Но вечери, кад се о сваче |
| ехотице уздахнуо кад га је после некога времена Милица несташно Ленци приказала као свога верен |
| и, — сиромашни људи.</p> <p>После неког времена стаде влак и кондуктер отвори врата.{S} Оне се |
| знате, и сама сам тада, тек од кратког времена постала овдашњом учитељицом такође са минимум п |
| гледа девојчица.</p> <p>Старица је дуже времена гледала девојче са изразом материнске нежности |
| х госпа опет, али разговор се опет дуже времена не поче, ма да им се на лицу јасно видело, да и |
| ених својих помагачица остаје мени више времена за рад око развијања дечијега разума и осталих |
| по шесторо деце то у шестонедељном току времена свака ученица једанпут своју скамију надзирава; |
| оштати, да могу одрасну краву купити, а временом ће и ово теленце бити добра млекоша.{S} Па онд |
| е, па кад и то изгори остаје пепео који временом ветар разнесе...</p> <p>Гориво љубавно долази |
| рече по томе Даринка — ми ћемо све три временом бити учитељице.{S} Зато вам се обричем, да ћу |
| p>Кад сам собња врата отворила, лупи ме врео ваздух баш ко’ из какве парне купке, а кад сам се |
| се на лицу јасно видело, да им се мисли врзу око последњих дана свога ђаковања.</p> <p>— Ала ов |
| ете дуже боловати.{S} Кад ракија у соби ври, шкоди и здравима, а болесника може и сатарити.{S} |
| у, има у селу јоштер паметни људи па ће вришко и теби дати пут; неће наше девојке бити попадије |
| е надам; јер и онако је нада хришћанска врлина, а уз то и потреба без које је тешко живети...</ |
| је љубав она што јој је гориво душевна врлина, а пролазна она је што потиче из поштовања бела |
| око развијања дечијега разума и осталих врлина и способности.</p> <p>Тек тим путем могуће је ме |
| разборитост, искреност и друге душевне врлине. (И зато и има трајне т. ј. вечите љубави и љуба |
| а мене љубавно гориво уз остале душевне врлине на првом месту и разборитост онда можеш бити уве |
| ећим погледом.</p> <p>— И мени је жао — врло ми је жао, ал’ мора да буде — па страсно загрли др |
| нас ништа не тиче.</p> <p>Једнога јутра врло рано дође доктор Гавриловић своме пријатељу Кости, |
| је много претежнија, и ако је и Милица врло ваљана.</p> <p>Доктор само ћуташе и шараше својим |
| говори, — примети домаћин — само ми је врло загонетно што ти и уз општинску хвалу до неба не б |
| /p> <p>— Право да ти кажем, избор ми је врло тежак — рече збуњено доктор — обе високо ценим, ал |
| мчадијом“; а карактер Српкиње и туђинке врло је различит.{S} Туђинка брате, и кад те љуби и не |
| </p> <p>— А за коју си се решио? питаше врло радознало г. Коста.</p> <p>— Право да ти кажем, из |
| највише важности полагала и баш те речи врло чудноватим покретима лица изговорила.</p> <p>Али к |
| ође од када се јутрос с Вама разговарао врло зловољан.{S} Мора бити да болујете обојица од једн |
| ш ти, но и ја напред знам, да ће све то врло мало бити према труду, што ћеш га имати; па и тај |
| се доктор и Милица.{S} Сватови им беху врло весели; а била је позвата и Даринка али она не дођ |
| тим — па хајд’те и ви самном.{S} Ја бих врло волела, а и моји би вас једва дочекали.</p> <p>— И |
| моји омиљени научењаци — али ја се још врло добро сећам и последњих речи, што их својима изуст |
| иво рече:</p> <p>— Моји санови су друге врсте, — а да и ја сањам о том сте уверене.{S} Па кад с |
| ти.{S} Али ја не спадам у природе твоје врсте, које у своме заносу, да право и племенито раде, |
| > <p>Г. Коста се трже.{S} Био је од оне врсте људи што на мах плану и за оне ствари које их се |
| да сте и ви баш један „егземплар“ од те врсте изузетнога „раритета“ те се на вас моје речи и не |
| р ти мислиш да ја никад не долазим у ту врсту искушења, па да вас баш немогу разумети. — рече с |
| тала, баш ко да је неко на другу страну врта хитро и лако протрчао.</p> <p>— Причинило ти се — |
| — Чуо сам, ал’ ваљда је било у суседном врту — рече г. Коста па се спусти на оближњу клупу, а д |
| у докторове речи, што сам их код тебе у врту чула најбољи доказ, да у њему нема <hi>довољно</hi |
| ић своме пријатељу Кости, ког застаде у врту код кошница.</p> <p>— Жену сам ти опазио, да у шта |
| head> <p>Још док се г. Коста и доктор у врту разговараху, уђе Даринка збуњеним лицем Ленци у со |
| >Сутра дан нађе Даринка Ленку и Косту у врту у послу.{S} Чим је опазише пођоше јој на срет.</p> |
| им говор узе други правац.</p> <p>— Ено врх торња у моме месту! — викну у једанпут Ленка — а јо |
| ад га учитељица онако својски прутом по врх прстију „одалами;“ а то је и онако у свези са тезом |
| озив без уверења, да га сасвим достојно врше; а за достојно вршење треба опет и сувише самопрег |
| га сасвим достојно врше; а за достојно вршење треба опет и сувише самопрегоревања.</p> <p>— Ба |
| то и свакој од нас — ревносно и савесно вршење свога позива — одговори расејано Даринка.</p> <p |
| ко је уверен, да по могућству достојно врши своју дужност може бити собом задовољан.{S} Осим т |
| пет по могућству своју дужност достојно вршила.</p> <p>— Баш као и ја — примети Ленка.</p> <p>П |
| адо обећале, и своје обећање су тачно и вршиле.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18840 |
| да сам недостојна тога позива кад га не вршим по своме уверењу.{S} И зато сам и нехотице поцрве |
| за тај позив морају га и киселим лицем вршити.</p> <p>— Овамо онамо, па опет излази да и ја ни |
| моћи не могу да отклоне, па им је тешко вршити свој позив без уверења, да га сасвим достојно вр |
| ћеш достојно и задовољно своју дужност вршити.{S} Та у томе и јесу по народ боље учитељице но |
| е болести; месец је већ на измаку.{S} А г. доктора друго тишти; јер док беше Даринка овде није |
| p>— Вечита загонетко! — уздахну Ленка а г. Коста замишљено и нагло ходаше по соби.</p> <p>Сутра |
| Доктор се на то беше озбиљно замислио а г. Коста приђе својим кошницама те кроз стакла гледаше |
| спођица; а узгред приметила сам још, да г. бележник зацело нема посла, па зато гледа кроз прозо |
| ћ у погледу удадбе; јер је већ вереница г. доктора, нагло се тргао и место честитке само рече: |
| , па је и мала Смиља, погодишња ћерчица г. Косте и Ленке требала тетке да позна.</p> <p>Већ је |
| ка и поглед јој паде на белешку, што је г. Коста већ одавно на страну оставио.</p> <p>— Зар нем |
| ручка положити.</p> <p> За ручком није г. Коста ни ваљане две речи прозборио, а кад му Милица |
| <p>— Нећу брате да те учим — рече даље г. Коста — али добро пази; Даринка је чисто злато и ако |
| но и ја бих волио све чути — уплете се г. Коста.</p> <p>— Е на почни од краја, — рече весело М |
| p> <p>— Ко говори против ње! — осече се г. Коста. — Мене само љути што морам да признам оно што |
| /> <p>— На ствар! — прекиде смешећи се г. Коста.</p> <p>— Право велиш; — ја сам заборавила, да |
| 40_C7"> <head>VII.</head> <p>Још док се г. Коста и доктор у врту разговараху, уђе Даринка збуње |
| цифрасто написано:{S} Педагогија Милице Г. приправнице III. разреда.</p> <p>— И ти, Милице, баш |
| им разсестрама што се по србише. — рече г. Коста и не мислећи много о својим речма.</p> <pb n=" |
| иси никад сањала пријатније сне? — рече г. Коста погледом пуним братинске искрености и узрујани |
| орумени.</p> <p>— Не разумем те? — рече г. Коста питајућим изразом.</p> <p>— Лако ме је разумет |
| у?</p> <p>— Та тек је четир сата — рече г. Коста. — Неш кажи ти мени момче, шта још оклеваш?{S} |
| хладнија и себичнија од Даринке — рече г. Коста скоро зловољно. — Осим тога њу свет по заслузи |
| .</p> <p>— Остаћу, кад допуштате — рече г. Коста.</p> <p>— Која ће почети? — питаше Ленка. — За |
| л’ ваљда је било у суседном врту — рече г. Коста па се спусти на оближњу клупу, а доктор се пос |
| p> <p>— Па како си то урадила? — питаше г. Коста.</p> <p>— Знате да код нас на селу ни двадесет |
| еној тетци.</p> <p>— Нашто то? — питаше г. Коста.</p> <p>— Морала сам ма куда одавде.{S} Нисам |
| њима је Ленка дуго махала марамом, а и г. Кости беху гошће омилиле, јер је и он чешће понављао |
| да иду и својим родитељима, али Ленка и г. Коста не даду „ни прословити“; а њима се придружио и |
| е да даље размишља.</p> <p>У том дође и г. Коста.</p> <p>— Јел’ устала Даринка? — беше му прво |
| ао...</p> <p> — Та што сте се замислили г. докторе? — рече сад весело Ленка. — То нимало не дол |
| ј то неповерење није замерити — примети г. Коста. — Али ако је само то, онда брате, покушај; је |
| ише да кажеш? — питаше по малој почивши г. Коста.</p> <p>— Кад сам већ почела — настави Даринка |
| нка или Милица говори, — примети шаљиво г. Коста — ја бих рекао, да су злобне, а овако само те |
| олностима задовољна? — питаше радознало г. Коста.</p> <p>То баш не могу рећи.{S} И ја патим са |
| коју си се решио? питаше врло радознало г. Коста.</p> <p>— Право да ти кажем, избор ми је врло |
| ферија и код ње; јер као што већ знамо г. Коста их беше заволео као и жена му, те од њихове ст |
| е заиста пред оном великом кућом у селу Г. једна кола, а у њима седела је Милица и Даринка.</p> |
| ог разговора наших познаница о имендану г. Косте.</p> <p>Даринка и Милица и опет су код Ленке.{ |
| о волети.</p> <p>— Много мисли! — викну г. Коста. — Та човече, зар ти је милија лутка и лептир, |
| тављам Милицу.</p> <p>— Милицу! — викну г. Коста а лице му узе израз, к’о да му пријатељ тврди, |
| а ми је до душе приповедала и то: да су г. натарош често на своме прозору од кад су госпођа фра |
| обе другарице још зарана дома и ако их г. Коста и Ленка искрено и својски задржаваху.{S} За њи |
| ом венчао...{S} И ту се засмеја.</p> <p>Г. Коста се трже.{S} Био је од оне врсте људи што на ма |
| тешко вршити свој позив без уверења, да га сасвим достојно врше; а за достојно вршење треба опе |
| разумем, опет видим, да ми је мио и да га поштујем; а љубав држим да ће доћи и сама, то јест, |
| веренички прстен дао.</p> <p> — Нећу да га примим — говорила је она — ствар још није свршена.{S |
| еклапало, Милица, уз тебе.</p> <p>Ленка га чудно и неверујући погледа, па прсну у смеј. — Чудно |
| из топле постеље и још топлије собе, па га тако у кошуљици овде мучите!“ љутила сам се без нужд |
| ог!“</p> <p>„Та ето болесно ми дете, па га у име божије провлачимо кроз зид, да се одели на кој |
| ав за њих згодан и занимљив предмет, па га прецртавају док не дође време, да и ја у школу дођем |
| ав се процес дешава у души детињој, кад га учитељица онако својски прутом по врх прстију „одала |
| чила, да сам недостојна тога позива кад га не вршим по своме уверењу.{S} И зато сам и нехотице |
| га је он поново и нехотице уздахнуо кад га је после некога времена Милица несташно Ленци приказ |
| еја. — Боже мој, чудан ти је човек; све га нешто копка да туђу тајну дозна, и ако га се ништа н |
| дому и уз жену новине читати — прекиде га и заврши несташно Ленка.</p> <p>Другарице јој се сме |
| трашено шчепа кошар с комловом, покрије га чаршавом и неким старим кожухом, и изнесе у коморицу |
| си се данас тако дуго задржао? — питаше га опет она.</p> <p>— Требао сам раније доћи, да видим |
| <p>— Куда се ти, Коста журиш? — питаше га Милица која се у исти мах весела и добре воље указа |
| би у посматрање торња.</p> <p>— Јеси ли га се сита нагледала? шану јој Милица — Да је тај твој |
| октору осећах, сасвим примерен био, али га је нестало још пре но што се љубав могла развити.</p |
| ени и симпатије...</p> <p>— Па могла си га просто одбити а не бегати — рече Ленка.</p> <p>— Одб |
| већ ми се досадило патити се и гледати га како се мучи,“ рече ми мати детиња са уздахом и сузн |
| — Није доста тек рећи, него и показати га. — И ту се презриво насмеја.</p> <p>— Немој се љутит |
| љутиш! — рече му доктор зачуђено мерећи га — још се нисам с Милицом венчао...{S} И ту се засмеј |
| ли тога горива у љубљених особа то нам га не могу више ни пружати и онда и наша љубав мора да |
| е неће баш много љутити; знање, што сам га стекла, не могу ми тиме одузети. — Оно ми остаје и у |
| јест, ако није љубав оно стање, што сам га осећала кад ми је рекао да ме воли, а ако је то, онд |
| зар није награда и оно уживање што сам га уживала ја и свака од вас већ при првом испиту са св |
| свом раду у школи, и о мишљењу што сам га за то време о школи стекла; а то ћете и ви мени обре |
| за себе тражите изузетка?</p> <p>— А ко га тражи? — осече се Ленка — ја се само љутим, што није |
| нешто копка да туђу тајну дозна, и ако га се ништа нетиче!</p> <p>— Не тиче! — викну у исти ма |
| pb n="44" /> крајна добричина.{S} За то га сад смеј пријатеља одмах сети, да нема права срдити |
| о.</p> <p>— Ни ја — примети она умиљато га погледав, па му наслони главу на груди.</p> <pb n="3 |
| а Даринчино путничко одело и шешир, што га је на главу метнула.</p> <pb n="45" /> <p>— Заборави |
| , а Ленка чистећи свој путни шешир, што га је скинула била.{S} На послетку — кад је шешир сасви |
| а од нотароша књиге на прочитање, и што га често по школском детету за њих моли; јер свако је б |
| орумени — за њу мислим да је осећај што га према доктору осећах, сасвим примерен био, али га је |
| ам дати, али за онакав свршетак к’о што га ви желите још није а држим, да и неће куцнути час... |
| м ваша Даринка.“</p> <p>То је писмо што га је Даринка као одговор Кости и Ленци отправила, а он |
| ариле, те им се тај позив не мили, могу га без велике своје штете и оставити.{S} Сасвим је то д |
| касније немају воље за тај позив морају га и киселим лицем вршити.</p> <p>— Овамо онамо, па опе |
| кад је шешир сасвим чист био — одгурну га она зловољно на страну те опет настави:</p> <p>— Мој |
| опет вечита борба и незгоде потресле су га већ и код мене, те почињем ладнити.</p> <p>— Дакле ч |
| ар оног благог израза и смутње којим су га чешће Даринчине очи за тренутак и крадимице гледале. |
| те и с нашим друштвом задовољити — и ту га опет враголасто погледа.</p> <p>— Како то? — питаше |
| с ми је и сувише сентименталан но ја ћу га већ од тога одучити...</p> <p> Ленка је испитујући п |
| о честитке само рече: — Знао сам да ћеш га уловити, кад је она луда баш сад нашла да оде...</p> |
| то врло мало бити према труду, што ћеш га имати; па и тај грдни труд биће ти ненаграђен, преви |
| се придружио и ондашњи млади лекар Сава Гавриловић, најприснији пријатељ господина Косте.</p> < |
| <front> <div type="titlepage"> <p>ДРАГА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИПОВЕТК |
| разумете ме.{S} Е, па чујте!{S} Доктор Гавриловић је први мушки, чију сам симпатију желила сте |
| <p>Једнога јутра врло рано дође доктор Гавриловић своме пријатељу Кости, ког застаде у врту ко |
| на своје речи, јер се у исти мах доктор Гавриловић указа на врати.</p> <p>— Косту сам опазио гд |
| пријатељ господина Косте.</p> <p>Доктор Гавриловић је човек близу, а можда и преко тридесет год |
| ише у школи, код књига и у свом маленом газдалуку.</p> <p>Мален стан њен је чист и пријатан, ос |
| сузе у очима једне старе госпе — њихове газдарице — сведочише, да су морале бити ваљане девојке |
| /p> <p>У том стигоше и до прве станице, где уђе нека госпа са двоје дечице, те тако прекидоше п |
| — примети Милица и с тим уђоше у кућу, где их Ленка и домаћин упознаше и с другим присутним го |
| да ћу после три године свога рада — ма где ја била — дати вам извешћа о свом раду у школи, и о |
| о не буде механизма и у оним предметима где се баш не сме трпити, прихватила сам се и тога инач |
| — а још мало па ћемо стићи и до станице где ћу се сићи и...</p> <p>— Хоћели вас ко’ дочекати? — |
| ли озбиљност па и не почиње онде љубити где треба да поштује...</p> <p>И с тога — каже — већина |
| аза на врати.</p> <p>— Косту сам опазио где оде у општину — рече он кад их је поздравио. — Али |
| /> <p>— Мени је мало случајева познато где је Србин узео туђинку; а оно што знадем свуда беху |
| о је већ ишла на то да ономе пружи руку где ће моћи узурније живети и луксуз терати; а таквој ј |
| прибележено у своме дневнику.</p> <p>— Гилт! — рече домаћин онако по српском обичају.{S} Затим |
| ба Наста лукаво ме гледећи. „Пуши му се глава од посла; него је он бацио око на госпођу фрај... |
| вдашња вредна и ваљана учитељица.“ Чело главе беше још усађена лепа воћкица а чело ногу љиљан и |
| лне воље имадеш, и да ти није „плева“ у глави — то су тек могли увидети!</p> <p>— Правда је у г |
| </p> <p>— Теби је све твоја сведоџба у глави, — примети Милица — а шта ће Даринка да каже? — т |
| ивот, па ће тако хтети и у школи; а оне главице нису тако женијалне, па треба више стрпљења и р |
| јег; а уз то треба да им улије у њихову главицу и сва знања, која су законом прописана.</p> <p> |
| волела бих знати, шта ће теби, Даринка, главна задаћа бити док у народ и школу ступиш?</p> <p>— |
| настави жена — Јер треба да знадеш, да главна задаћа сваког савесног и ваљаног учитеља треба д |
| то ће ти паразитски карактери што им је главна црта лично задовољство, да буду мајке и прамајке |
| амо, него треба оштрим погледом тражити главне препреке, што нам напретку сметају, па их треба |
| нека је и то! — нећу да се браним — Али главни је узрок, што ја не спадам у природе, што своју |
| чи — Ево још нисмо ни летимице половину главнијих штудија прешле а два сата већ избија.{S} Па н |
| а на цео разред тај пази један од двеју главних надзорница и тихо их препитује оне приповетке и |
| амо се из чисте љубави жене.{S} Њима је главно жена а народност и новац, за њих узгредна ствар. |
| сасвим засебан наставни план, и што је главно, боља плата сеоском учитељству.</p> <p>У селу је |
| савешћу прихватих практичнија правца те главну своју бригу обратих знању дечијем; а остало беше |
| Позната је ствар, да многе мисли праве главобољу.{S} За то буди од сад паметнија, па се мани т |
| но путничко одело и шешир, што га је на главу метнула.</p> <pb n="45" /> <p>— Заборавила сам ти |
| аме у купеу — извали се на клупу; а под главу метну своју кутију, коју није предала са осталим |
| смешно изгледају, па се засмеја и диже главу.</p> <p> — Одговор, госпођице! — молио је он, али |
| она умиљато га погледав, па му наслони главу на груди.</p> <pb n="31" /> <p>— Е ово би требало |
| а нас мане да у свом позиву мучећи се и глад осетимо.</p> <p>— Та немој претеривати, — умеша се |
| оштро Милица — За моју природу није да гладим децу ко неко пудлу; а и ти ћеш видити, како ћеш |
| мој претеривати, — умеша се сад Коста — Гладна ниси тек била!</p> <p>— Нисам.{S} Али да не беше |
| народ сувише сиромашан и да се већина и глађу бори.</p> <p>— И то је истина — примети Ленка — а |
| ришта, а Ленци се учини, да је Даринчин глас чудно дрхтао; али у исти мах беше јој се разбудила |
| бору, ондашњи свештеници недадоше свога гласа за мене из мени непознатих разлога, па је држала, |
| говор Кости и Ленци подуже писмо што је гласило одприлике овако:</p> <p>Мили моји!</p> <p>Почет |
| пођа натарошевица“, може она и друкчије гласити...</p> <p>— На пример докторовица“ — примети Ле |
| ношћу или чак — сажалењем...{S} И ту се гласно засмеја а очи јој се запламтише необичном ватром |
| е већ и наступила...{S} И с тим седе за гласовир па стаде свирати неку веселу песму.</p> <p> Ср |
| је“.</p> <p> Па нагло устаде те отвори гласовир и засвира познату песму: „без тебе драга“.</p> |
| без тебе драга“.</p> <p> И Милица приђе гласовиру па разгледајући неке ноте, што се ту нађоше и |
| .</p> <p>— И ниси, — рече скоро строгим гласом Даринка — Требала си делати по своме уверењу, а |
| не одбије — рече доктор некаквим меким гласом и пружи руку своме пријатељу, коју овај радосно |
| от треба одговори озбиљно ал’ узрујаним гласом муж — кадри смо заслужити; а ја се са свога пост |
| p>— Одбити — дабоме... — рече узрујаним гласом. — Али... па поруменивши ућута.</p> <p>— Кажи св |
| пуним братинске искрености и узрујаним гласом — На пример, да си после неколико година корисна |
| > <p> — Госпођице! — рече он потресеним гласом — зар је то одговор?</p> <p> Она му погледа у оч |
| им се опет па искреним ал једва чујним гласом прошапута:</p> <p>— Лаку ноћ! сада не могу сутра |
| доктор тишину својим звучним и крупним гласом. — Лако је могуће, да сам се и преварио, обе јед |
| еби, и од себе — примети Даринка оштрим гласом.</p> <p>Ти си дакле са својим околностима задово |
| доста наразговарале, рече Ленка молећим гласом и погледом, да је већ касно, те да оде спавати.< |
| о јој изнемогло тело мучаше, те молећим гласом рече:</p> <p>„Милка, додај ми мало хладне водице |
| сет машлија на себе натрпала, — рече он гласом који је за шалу сувише озбиљан био.{S} Но ту се |
| а постадох и незадовољна.</p> <p>— Гле, гле.— рече Милица — Та ти си боља но многе од нас.</p> |
| рече она дошавши у ватру.</p> <p>— Гле, гле, још ћемо се и посвађати — примети он мило је погле |
| сећања постадох и незадовољна.</p> <p>— Гле, гле.— рече Милица — Та ти си боља но многе од нас. |
| ди — рече она дошавши у ватру.</p> <p>— Гле, гле, још ћемо се и посвађати — примети он мило је |
| м околностима и има каде, од воље му да гледа и на сјај, лепоту и узгредне ситнице.</p> <pb n=" |
| поздравио те! — љутила се она — и народ гледа и суди по сведоџби!</p> <p>— Па и наше нису рђаве |
| есела, а весељу знате, да се и нехотице гледа „кроз прсте“...</p> <p>Добила сам од једног сељак |
| киселим лицем учитељује и да и она радо гледа доктора.{S} Па кад му она већ улива симпатије, не |
| г. бележник зацело нема посла, па зато гледа кроз прозор.</p> <p>„Бре није;“ рече ми баба Наст |
| да код свога прозора чита, шије или баш гледа крозањ.</p> <p>У почетку сам мислио да то чиним и |
| трану!</p> <p>— Та зато сам и дошао.{S} Гледај да буде прилике да девојци могу казати и одговор |
| госпођице, — рече затим нежно и ватрено гледајући јој у очи — она је вавек истинита; јер ево и |
| и ижљубише; а кад се влак опет кренуо, гледала је Ленка сузним очима за њима и махала марамом. |
| војчица.</p> <p>Старица је дуже времена гледала девојче са изразом материнске нежности и љубави |
| е Даринчине очи за тренутак и крадимице гледале... с тога је он поново и нехотице уздахнуо кад |
| оно свима нама равна; па кад се другима гледало „кроз прсте“ у свима предметима, зашто се теби |
| онетку одавно решила.{S} Овако, гледам, гледам, па опет, баш — обичан тороњ.</p> <p>Она се трже |
| бих загонетку одавно решила.{S} Овако, гледам, гледам, па опет, баш — обичан тороњ.</p> <p>Она |
| ал’ гостима се што шта мора кроз прсте гледати — смејаше се она не пазећи много на своје речи, |
| страну; већ ми се досадило патити се и гледати га како се мучи,“ рече ми мати детиња са уздахо |
| а приђе својим кошницама те кроз стакла гледаше унутра, и ако се на њему јасно видело, да су му |
| прикрије свој јед, устаде од стола, те гледаше кроз прозор на улицу.</p> <p>— Шта си се данас |
| ковач.“ — примети Даринка али и она из гледаше као да тек пословицу цитира, а слабо о њој разм |
| нчићем свога златног сахата и замишљено гледаше у даљину, а друг му настави:</p> <p>— Што сам т |
| ми врана у тебе не донела! — рече Ленка гледећи кроз прозор на варош, па одступи од њега — па к |
| етиња чела.</p> <p>Ја сам узрујана била гледећи њену безмерну материњску љубав, сиротињу и незн |
| таху сад све три и то, Даринка и Милица гледећи кроз прозор виноградима засађену околину, а Лен |
| Бре није;“ рече ми баба Наста лукаво ме гледећи. „Пуши му се глава од посла; него је он бацио о |
| били и противници и својим оштрим и ако глупим досеткама, често и мучили.{S} Али сад при испиту |
| ело мишљаше, да ћу јој дете отргнути па гњевно викну:</p> <p>„Држ’ ти твој нос у школи, а не ме |
| поту и углађено понашање.</p> <p>— Твој говор нема овде места; сам признајеш, да и Милица доста |
| ли ти си твој посао давно напустио, мој говор ниси ни бележио, сад немаш целу приповетку.</p> < |
| станице.{S} Ту уђе и више путница те им говор узе други правац.</p> <p>— Ено врх торња у моме м |
| м, да се у многоме не слажемо.</p> <p>— Говори само! — примети Ленка мило је погледавши. — Та е |
| ља...</p> <p>— Да то Даринка или Милица говори, — примети шаљиво г. Коста — ја бих рекао, да су |
| уж.</p> <p>— Пусти је само нека по вољи говори; чућеш после од мене што ти још устреба — рече м |
| вреди и да се може допасти.</p> <p>— Ко говори против ње! — осече се г. Коста. — Мене само љути |
| ајан.</p> <p>— Морам признати да истину говори, — примети домаћин — само ми је врло загонетно ш |
| стен дао.</p> <p> — Нећу да га примим — говорила је она — ствар још није свршена.{S} Ми смо пра |
| >„Права срећа састоји се у задовољству“ говорила је увек Даринка док смо заједно биле.{S} Али ј |
| у застају — чудим се, како сам и до сад говорила.</p> <p>— Мани се детињарије! — рече озбиљним |
| и у груди.</p> <p>Да је баба Мара блаже говорила, ја бих се зацело јако љутила.{S} Овако видила |
| е Милица трже и задрхта.</p> <p> Она је говорила више у шали, а сад је тек видела погрешку, то |
| :</p> <pb n="29" /> <p>— Опрости, то је говорила учитељица а жена знаш како о теби мисли.{S} И |
| а.{S} Тако исто падне на мене коцка, да говорим о електрицитету баш кад сам о акустици и оптици |
| ...</p> <p>Немојте се срдити што овако говорим.{S} Ја знам, да свуда има изузетака и да сте и |
| , за њих узгредна ствар.{S} А да истину говорим, увидићеш и ти, чим се сетиш оних многих:{S} Не |
| p> <pb n="28" /> <p>— Лако је теби тако говорити.{S} Али ја не спадам у природе твоје врсте, ко |
| ета има у Риму? а кад сам мислила да ћу говорити из повеснице, дошла је на ред — логика.</p> <p |
| уздахну али мишља да му је дужност, да говору даде веселији правац, те примети:</p> <p>— Позна |
| свим на децу, него и њих предузимам кад год ми време допусти и кад код је одређен час за то; са |
| се не задржавам при њима тако дуго као год оних предмета, у којима ми деца помоћи не могу.</p> |
| ровлачимо кроз зид, да се одели на коју год страну; већ ми се досадило патити се и гледати га к |
| расејано она — мени је ближа 27. но 17. година.</p> <p>Баш као и Ленци и Милици дода она наглаш |
| ати.</p> <p>Учини ми се да смо са 10—15 година већ у напред па ми и не хотице дође пред очи сли |
| ласом — На пример, да си после неколико година корисна рада, настанила се у каквој сретној кући |
| ба Мару познаје цело село већ од толико година, па ми није ни брига ни од десет доктора и таки |
| аштедила двадесет форината што за десет година чини баш 200 форината; а то је много за учитељиц |
| оса, те ми се учини, да смо са двадесет година у напред и да сам на неком гробљу.{S} У средини |
| а после смрти — пардон! после двадесет година рада „сјајну мировину“...</p> <p>Пишите ми о све |
| е човек близу, а можда и преко тридесет година, ваљана карактера а спољашности не баш лепе али |
| снажне учитељице.{S} Она је већ средњих година па је баш јуче можда опазила прво сребрно влакно |
| > <p>„Песталоци родио се у Цириху 1746. године“ шапуташе у сну али доста разумљиво Даринка.</p> |
| head> <p>Школске су ферије, и то на две године касније од оног разговора наших познаница о имен |
| еја) — Ево шта, — поче Даринка.{S} Прве године свога учитељевања била сам и сувише ревносна, па |
| ог начина увела сам већ у половини прве године свога учитељовања у своју школу неки томе сличан |
| е и погледа, кад сам јој честитао друге године њеног учитељевања добар успех, и узгред је уједн |
| а да тек уз оне особине и до осамнаесте године сме по вољи осећати, па и оно неће да се околнос |
| преврћемо тек те листове; ако се за три године нисмо доста спремиле, нећемо ни сад мудрост каши |
| S} Зато вам се обричем, да ћу после три године свога рада — ма где ја била — дати вам извешћа о |
| ојима братињски и сестрински делише три године веселе и тужне часе.</p> <p>Влак дојури и за час |
| рећу из све снаге покуцавала за ово три године на ономе пољу, који ми је у део пао, али је сако |
| о ћемо само казивати шта смо за ово три године искусиле.</p> <p>— Зар је рђаво учинила, што се |
| <p>Труд који у своме позиву за ово три године полагах, не исплаћује се ни новчаном наплатом, н |
| енка и опет седе — Али и ми смо ово три године ковале и свакојако се мучиле, па дед’ реци што н |
| ="SRP18840_C2"> <head>II.</head> <p>Три године прохујаше, а и четврта се већ у велико бројала, |
| оде у кујну.</p> <p> — Хоћете ли нам до године опет доћи? питаше он кад сами остадоше.</p> <p> |
| d="SRP18840_C9"> <head>IX.</head> <p>На годину дана по Миличином венчању стајаше Даринка једно |
| суства више се осећа, него да ја читаву годину не дођем.</p> <p> Ово је такође у смеју и шали и |
| ђу фрај... овај, госпођицу.</p> <p>Прву годину свога учитељевања провела сам како, тако.{S} Тру |
| ује кад вас на улици задржи чак четврто годишња девојчица и пита: кад ћеш и мене у школу примит |
| и стан који најмање вреди 150 форината годишње.{S} Али наравно, она је чедо протекције и среће |
| дугачак а време кратко; рад потребан и голем а силе слабе, малене и растрзане на хиљаду страна |
| ја задовољна кад сама осећам, да нисам гора од вас; а случај је учинио, да се <pb n="22" /> мо |
| околине.{S} А ја — ма да у ствари нисам гора од вас — знате како пролазим.</p> <p>— Право имаш; |
| .{S} И мени је Ленка изгледала хладна и горда, и то баш онда, кад ме је можда најжешће волела — |
| ње; а озбиљно размишљање за нас је увек гордост, славољубље и сувопарно филозофисање.{S} И онда |
| ао ватра; док јој дајеш горива пламти и гори а чим престанеш давати, она згара оно што имаде, п |
| , да у њему нема <hi>довољно</hi> онога горива, које ја тражим и које би моју љубав све до сад |
| атање досади...)</p> <p>Нестане ли тога горива у љубљених особа то нам га не могу више ни пружа |
| > <p>„Љубав је као ватра; док јој дајеш горива пламти и гори а чим престанеш давати, она згара |
| раје.{S} Трајна је љубав она што јој је гориво душевна врлина, а пролазна она је што потиче из |
| д ти још додадем, да је за мене љубавно гориво уз остале душевне врлине на првом месту и разбор |
| д особе коју љубимо.{S} Код неких је то гориво бело лице, вити стас, бисер-зуби, чарне очи, рум |
| /p> <p>Ако ли је љубав слаба, онда и то гориво не претвара у пепео, већ у место њега остаје угљ |
| о који временом ветар разнесе...</p> <p>Гориво љубавно долази од особе коју љубимо.{S} Код неки |
| ајнемовање“ и друкчијим „је јуначинама“ горка а камо ли мени, обичној и — слабој женскињи...</p |
| жим за психолошку студију — примети она горко.{S} То би и њега довело у неприлику, да размишља. |
| ори рукописну белешку, на којој беше на горњем листу крупно и цифрасто написано:{S} Педагогија |
| стигоше и до прве станице, где уђе нека госпа са двоје дечице, те тако прекидоше пређашњи разго |
| вор.</p> <p>На идућој станици остави их госпа опет, али разговор се опет дуже времена не поче, |
| мко: збогом! а сузе у очима једне старе госпе — њихове газдарице — сведочише, да су морале бити |
| ендан — иначе не беше никога у кући.{S} Господин Коста не био пореклом мештанин; а осим тога би |
| Саво, — рече за тим шаљиво и добре воље господин Коста — да је та проклета еманципација жена не |
| да је друкчије стојало, но то је тајна господина Косте, његове жене и младога доктора, који се |
| р Сава Гавриловић, најприснији пријатељ господина Косте.</p> <p>Доктор Гавриловић је човек близ |
| рала сам ма куда одавде.{S} Нисам хтела господину доктору да служим за психолошку студију — при |
| хом задахнути.{S} Свака се сећа да јој „господство“ неће дуго трајати, а зна да је и сама погре |
| те јој само рекох, да се српски не каже госпођа фрајла него госпођица; а узгред приметила сам ј |
| у мој пос’о!{S} Ви’ш ти ње, мисли да је госпођа, па све зна! ..{S} Тако је рекла и снаш’ Пели, |
| рига ни од десет доктора и таки паметни госпођа! ..{S} Фала богу, има у селу јоштер паметни људ |
| та шта си ти закључивао, кад сам ја већ госпођа нотарошевица и у општинском стану.{S} Твоје зак |
| атарош често на своме прозору од кад су госпођа фрајлица овде.{S} Но ја њега тада нисам познава |
| м приметити, да титула немора бити баш „госпођа натарошевица“, може она и друкчије гласити...</ |
| се нуди у место назива учитељице титула госпође натарошовице и натарош још приде...</p> <p>Она |
| амену за то добила је већ идућих ферија госпођица Ленка писмо, у ком јој се нуди у место назива |
| , да ме је синоћ молила твоја познаница госпођица Драгиња, да с њоме идем њезиној тетци у X. Ја |
| а се српски не каже госпођа фрајла него госпођица; а узгред приметила сам још, да г. бележник з |
| другу титулу, и зато сам ја видите, још госпођица учитељица.</p> <p>— Право! — викну Коста и ба |
| асмеја и диже главу.</p> <p> — Одговор, госпођице! — молио је он, али поглед као да му је сад м |
| устаде и нагло је узе за руке. — Јест, госпођице, — рече затим нежно и ватрено гледајући јој у |
| — рече весело она — Него шта ти велиш, госпођице Шултесова? сањаш ли још о каквом Песталоцију, |
| оје из његових усијаних руку.</p> <p> — Госпођице! — рече он потресеним гласом — зар је то одго |
| едоватељ а Даринка би прва пошла трагом госпођице Шултесове — дода враголасто Ленка.{S} И с тим |
| рече он кад их је поздравио. — Али камо госпођице Даринке?</p> <p>— Данас Ленчице, као да нико |
| а јутрос рано отишла без његова знања с госпођицом Драгом у X. А и Ваше прво питање тицало се Д |
| е он бацио око на госпођу фрај... овај, госпођицу.</p> <p>Прву годину свога учитељевања провела |
| глава од посла; него је он бацио око на госпођу фрај... овај, госпођицу.</p> <p>Прву годину сво |
| м имендану — о Константину и Јелени — у госте дођете.{S} Он је рад да вас позна, а и ја мислим, |
| Већ је отишла с Драгом у X. тета Јели у госте; вратиће се тек довече.</p> <p>— Хо, ето му! — љу |
| и није лепо домаћину се не јавити, ал’ гостима се што шта мора кроз прсте гледати — смејаше се |
| е проведоше весело у друштву са осталим гостима.{S} Вече међутим беше удесила Ленка да им самим |
| и домаћин упознаше и с другим присутним гостима, што дођоше да честитају имендан — иначе не беш |
| p>— На посао — рече он тоном којим се с гостима не разговара.</p> <p>— Та још је рано, — рече о |
| он опазив тај Даринчин поглед.</p> <p>— Готова сам — рече она. — Али ти си твој посао давно нап |
| ли музе краву — рече му рукујући се — а гошће ти зацело још спавају?</p> <p>— Та тек је четир с |
| ..</p> <p>Сутра дан отпутоваше дома обе гошће, а идућих месојеђа венчаше се доктор и Милица.{S} |
| теност!{S} Ето до који дан одлазе нам и гошће, а Ви и Коста баш сад нађосте да се бринете.</p> |
| дуго махала марамом, а и г. Кости беху гошће омилиле, јер је и он чешће понављао заједно са же |
| еља; иначе нема учитељу у време школско гошћења.</p> <p>Но вечери, кад се о свачем већ доста на |
| часак се узвици утишаше те се чула тек граја а после неколико тренутака зачу се поново и после |
| ојој души морала је та неправедна оцена грдан и од рђавих последица утисак оставити.{S} Та и ти |
| } Кад би ја тако радила видео би се мој грдан труд тек кад би моје ученице одрасле; а то је и с |
| према труду, што ћеш га имати; па и тај грдни труд биће ти ненаграђен, превиђен и без сваког пр |
| м топлим губером (ћилимом) а преко тога грдном дуњом.</p> <pb n="38" /> <p>Осим тога били су и |
| више не утопљава нити да собу тако јако греје; да с прозора песак уклони и да собу чешће обдан |
| Боже мој, зар је то баш тако неопростив грех био! — примети Ленка. — Требала си остати па би ви |
| зависти.{S} А да неби и саме надзорнице грешиле пазе и на њихове поступке као и на целокупан ра |
| а. — Сам кажеш, да ви мушки тек онда не грешите кад вам се замера, а уз така друга, питам, ко ћ |
| и сад њено ћеретање и приповедање: како грк Јовина Ката нема вољу што је за учитеља дошла „женк |
| у хвалу изгледаше као да јој залогаји у грлу застају, те на брзо остави јело.</p> <p>Коста је с |
| д помислим на своју сведоџбу, речи ми у грлу застају — чудим се, како сам и до сад говорила.</p |
| .{S} У средини тога гробља лежи и један гроб са обичним дрвеним крстом, на коме беше осим неког |
| сам на неком гробљу.{S} У средини тога гробља лежи и један гроб са обичним дрвеним крстом, на |
| родника.{S} Па опет кад дође до средине гробља, пусти суде на стазицу, па се упути гробу учитељ |
| читељичке кад се и опет тргох, на место гробља уђох у једну кућицу. — На постељи лежи у маленој |
| и ружица.</p> <p>У исти мах прође кроз гробље нека лепа, млада и здрава сељанка; враћала се од |
| десет година у напред и да сам на неком гробљу.{S} У средини тога гробља лежи и један гроб са о |
| бља, пусти суде на стазицу, па се упути гробу учитељичину.{S} Ту код њега клече па по свршеној |
| тек могли увидети!</p> <p>— Правда је у гробу! — уздахну Даринка — И зато сам ја задовољна кад |
| у Милица. — То би било грозно!</p> <p>— Грозно или не; ал мени се тако слути — рече замишљено Д |
| Довољну! — узвикну Милица. — То би било грозно!</p> <p>— Грозно или не; ал мени се тако слути — |
| <p>Кад се влак кренуо, чуло се и зањима громко: збогом! а сузе у очима једне старе госпе — њихо |
| ој бајем протисли, него да мете рена на груди и да иде код доктора — а чим сам жени обајала, ко |
| ато га погледав, па му наслони главу на груди.</p> <pb n="31" /> <p>— Е ово би требало да је за |
| руком а другом се песницом бесно лупи у груди.</p> <p>Да је баба Мара блаже говорила, ја бих се |
| рце опет неће да знаде, да је у женским грудима па да тек уз оне особине и до осамнаесте године |
| неког зида искупило више жена, а из те групе чула се изнемогла дрека.</p> <p>Кад сам до њих до |
| деце беше покривено најпре неким топлим губером (ћилимом) а преко тога грдном дуњом.</p> <pb n= |
| бар равне.</p> <p>— Та већ видећемо -— гунђала је она — Научиле се на лак живот, па ће тако хт |
| {S} Забранити... ал’ ја би је задржао — гунђао је он. — Ал’ ти дабоме, ниси ни покушавала, дост |
| p> <p>Друге жене устрашено и срамежљиво гуркаху је да ћути, али баба се недаде смести већ провл |
| да је „леку-рад“ мало више из чутурице гуцнула.</p> <pb n="37" /> <p>„Којешта!“ осечем се ја. |
| тави за тим — Мати и отац не могу се из Д. амо селити а сестре су ми још малене.</p> <p>Зато ка |
| своју намеру.</p> <p>— Нешто си бледа, да ти није зло? — питаше брижно Ленка метнувши пред њу |
| уливаше симпатије а Даринка ми изгледа, да сувише много мисли а да може кога искрено волети.</p |
| ељица у С.</p> <p>То ми је дало повода, да се слатко насмејем, јер, ко што знате, и сама сам та |
| шном иронијом настави:</p> <p>„Знам ја, да нови касапи под...“ па прогута још две речи намигнув |
| им треба учитељка а намирисала сам ја, да баш ни поповима ни си у вољи, па макар да једни по с |
| сећа.{S} Тако исто падне на мене коцка, да говорим о електрицитету баш кад сам о акустици и опт |
| ознала путница, која се можда радовала, да ће уживати „сцену радосна састанка.“</p> <p>— Неће м |
| мени непознатих разлога, па је држала, да мећу нама — као обично међу Србима — и сада још баш |
| беше добра душа.{S} Вечито се старала, да ме својим приповедањем забави; али ви знате, да сам |
| али она не дође — доцније им је писала, да је била у јаком послу...</p> </div> <div type="chapt |
| уверена.{S} Осим тога јуче сам видела, да ме Коста прилично и познаје.{S} И зато и нећу од вас |
| тавам, но и ја сам као и Ленка увидела, да је тај посао „неблагодаран“.{S} И тако сам затим и ј |
| ога држати.{S} Али на брзо сам увидела, да је за тај огромни посао десет школских месеца сувише |
| <p>— Право велиш; — ја сам заборавила, да још Даринка и Милица на ред долазе.</p> <p>— Доселил |
| већ и с њиме биле „ти“ Ленка је желила, да тако буде, а оне се нису много устезале.</p> <p>— Ос |
| и Милицу осудити, што је и она мислила, да је наклоност у случају „добре партије“ довољан услов |
| Тако ми се боље свиди, јер сам научила, да све три заједно и добро и зло делимо, па вас још и с |
| своју савест, која ме је вазда мучила, да сам недостојна тога позива кад га не вршим по своме |
| поцрвенила и застидила се кад сам чула, да ме и образовани људи хвале; а усљед тога осећања пос |
| гору све док сама не увиди и не призна, да за то још није дорасла или док се не покаже тога поз |
| ице била дирнута.{S} Та није то првина, да сам морала увидети, да више вредим, него што ме свет |
| а поштовачица Бело-Ланкастарова начина, да и деца учитељу при настави помажу.{S} Али време и ис |
| хтела да због родољубља и мог уверења, да добро радим, и у овом забаченом селу лошије оцењена |
| је тешко вршити свој позив без уверења, да га сасвим достојно врше; а за достојно вршење треба |
| жи друге награде и хвале, осим уверења, да је користан члан човечанства није ни достојан тога, |
| о феријама оде дома, дођох до уверења, да би много сретнији био да нема тих проклетих ферија, |
| S} И тако ја сиромах, дођох до уверења, да се тамо преко слабо о мени брине или да су учитељице |
| лила твоја познаница госпођица Драгиња, да с њоме идем њезиној тетци у X. Ја сам дала реч а мис |
| Та ја бар нисам учитељица ни женскиња, да би ми се и те ситнице замерале; — смејаше се на то К |
| о сумњало! — све једнако те мучи сумња, да ја за твојим доктором тугујем. —</p> <p>Да те један |
| ни и изазивајући погледи, којима смера, да те задобије или изигра.{S} Друкчије је брате код Срп |
| удила.{S} Али ја сам и сувише поносита, да се коме намећем; а и срце би ми морало бити и сувише |
| н корак, али мени се чини, браца Коста, да баш тај корак мора да је „џиновски“; јер поглед по с |
| дније створење; јер нисам ни навикнута, да се околности по мојој вољи и замном окрећу, па сам и |
| механично владају.</p> <p>— Камо срећа, да смо и ми тако чиниле, биле би можда боље прошле.{S} |
| n="30" /> <p>— И то је довољан разлог, да и теби Коста, баш ни једна није веровала.</p> <p>— П |
| па га у име божије провлачимо кроз зид, да се одели на коју год страну; већ ми се досадило пати |
| ти, а проклето срце опет неће да знаде, да је у женским грудима па да тек уз оне особине и до о |
| иташе Даринка — та свако паметан знаде, да је у добру лако добар бити, него да се на муци позна |
| ула тог новога дара природе; јер знаде, да јој то неће срамоте нанети.{S} Сва промена што је по |
| <p>— У осталом — рече Милица кад виде, да је Даринка не верујући посматра — ви обе добро знате |
| а лица изговорила.</p> <p>Али кад виде, да се и та стрела о мене није очешала и да се тек смеје |
| елу, рече, кад на Даринчином лицу виде, да већ зна шта ће да каже и да јој одобрити неће — немо |
| ле и доживиле није тако опасне природе, да се баш тајити мора.</p> <p>Сад су, као што смо чули, |
| p> <p>Она уздахну и ућута.{S} Знала је, да су узеле карте до Т. из кога су обе и биле, и да су |
| Ленка да им самима остане.{S} Знала је, да ће јој већ сутра другарице опет отићи свака на своје |
| {S} Али време и искуство научило ме је, да је и у лошем често баш добро скривено и да најбољи н |
| пира потрошити, док се општина смилује, да својој учитељици плаћу изда.</p> <p>— Ти од неко доб |
| рпкиње се још нису толико еманциповале, да је хуманизам и свест и код њих јача од родољубља...< |
| т, па га прецртавају док не дође време, да и ја у школу дођем.</p> <p>— Види се да си свој зана |
| позна, а и ја мислим, да је већ време, да се опет видимо и да при растанку из школе задату реч |
| рекла и снаш’ Пели, да не иде код мене, да јој бајем протисли, него да мете рена на груди и да |
| аринчине очи казују ти, да су створене, да трпе, теше и ране лече; а то је брате, својство што |
| огу сасвим да одобрим ни ваше тужакање, да вам силно учење отима време за васпитавање; јер сами |
| о неком ћутању Ленка — Моје је уверење, да ни један учитељ ни учитељица на селу — разумете ли? |
| довољна награда чиста савест и уверење, да ми је рад примерен потреби и по томе и користан.</p> |
| ед незгода што их учитељи на селу трпе, да по чешће проведем по више сахата дневно — један до д |
| .{S} Друга би можда баш сад трудила се, да му покаже да се вара.{S} Али ја сам баш противно од |
| сто. — Од поштовања до љубави, каже се, да треба тек један корак, али мени се чини, браца Коста |
| ивати у мој прозор.{S} Овако разуме се, да сам те морала избегавати, ако сам хтела да ми девоја |
| ече Даринка. — А тај правац чини ми се, да треба према потреби своје околине сваки учитељ сам с |
| . — И онда још имамо образа хвалити се, да и ми у просвети напредујемо.</p> <p>— Та ваљда нећеш |
| {S} Али у истом моменту учинило јој се, да и он и она смешно изгледају, па се засмеја и диже гл |
| шће обдан ветри.</p> <p>Трудила сам се, да је приволим да зове лекара, но кад у томе нисам успе |
| зобразити?{S} Или можда се и ви надате, да ће донде наступити сретније доба у коме се мислеће ж |
| и прихватили.</p> <p>Тако н. пр. знате, да ја као ђак нисам била поштовачица Бело-Ланкастарова |
| ручена“ не стечем.{S} Јер и саме знате, да те „препоручене“ и „претпостављене“ и мушке и женске |
| ојим приповедањем забави; али ви знате, да сам ја по кадгод неблагодарно створење, па ме и сад |
| верујући посматра — ви обе добро знате, да ја вазда блаже мислим но што се можда изражавам; те |
| сам данас и ја весела, а весељу знате, да се и нехотице гледа „кроз прсте“...</p> <p>Добила са |
| ме и не хвалим.{S} Но и ви допустићете, да је понављање душа сваке наставе, па што онда и за се |
| у равнодушност.{S} Та зар ви не видите, да ће нам те, бајаги „даровите“, на рачун својих препор |
| ви не ређате.{S} А нећете да се сетите, да смо и ми људи — рече она дошавши у ватру.</p> <p>— Г |
| стенографисати.</p> <p>— Ако допустите, да тим белешкама независно разполажем, одмах ћу се дати |
| ете можда и боље проћи; таке сте среће, да и нетражећи стичете симпатију своје околине.{S} А ја |
| ним и крупним гласом. — Лако је могуће, да сам се и преварио, обе једнако поштујем; само што ми |
| е лудорије.“ па се маших детиње ручице, да му било опипам.</p> <p>Али баба зацело мишљаше, да ћ |
| з Миличина писма у коме ми још јављаше, да је и сама постала учитељица у С.</p> <p>То ми је дал |
| опипам.</p> <p>Али баба зацело мишљаше, да ћу јој дете отргнути па гњевно викну:</p> <p>„Држ’ т |
| ћи.</p> <p>Но уз све то мени се чињаше, да би ваздух могао чистији бити, за то се још боље обаз |
| се доктор за њу решио, па му се чињаше, да се она труди да доктора задобије. — Био је као што ј |
| недеље, од кад су код њих, па навалише, да иду и својим родитељима, али Ленка и г. Коста не дад |
| е госпе — њихове газдарице — сведочише, да су морале бити ваљане девојке.</p> <p>— Ни кост ми в |
| их код тебе у врту чула најбољи доказ, да у њему нема <hi>довољно</hi> онога горива, које ја т |
| браниш — рече Милица — по теби се види, да много радиш; здрава си, а слабија си но што си била |
| она може бити друкчије, кад јасно види, да већина нас тражи тек новац, спољашњу лепоту и углађе |
| му узе израз, к’о да му пријатељ тврди, да се сунце на западу родило. — Не Саво, то није могуће |
| поглед; тек неки дан добио сам куражи, да је као кривац молећи погледам, но и ту је само порум |
| зна! ..{S} Тако је рекла и снаш’ Пели, да не иде код мене, да јој бајем протисли, него да мете |
| с обе поздравља и заједно са мном моли, да нам о његовом имендану — о Константину и Јелени — у |
| оглед по свету <pb n="52" /> казује ми, да људи ретко из истинског поштовања поступају.{S} А за |
| м више учитељица.</p> <p>Замераћете ми, да немам истрајности и енергије.{S} Па добро нека је и |
| ђинца загледати, и зато се и мени чини, да такову женскињу мора можда и уз добра својства карак |
| гох се из свога заноса, те ми се учини, да смо са двадесет година у напред и да сам на неком гр |
| о се већ из дворишта, а Ленци се учини, да је Даринчин глас чудно дрхтао; али у исти мах беше ј |
| ан, те сад беху обоје љутити и спремни, да Даринци поштену лекцију очитају.{S} Али кад у собу с |
| и чисто као злато.</p> <p>— Обричем ти, да ћу је усрећити; само ако ме не одбије — рече доктор |
| /> можда пали, Даринчине очи казују ти, да су створене, да трпе, теше и ране лече; а то је брат |
| > <p>— Него?</p> <p>— Хтела сам казати, да се у томе добу и о љубави озбиљније размишља.</p> <p |
| /p> <p>Него истине ради морам признати, да су ти извештаји већином благи и пријатељским духом з |
| или.</p> <p>Него и опет морам признати, да се ја и у предметима што се више механично уче не ос |
| Но не брини се, ја ћу се већ постарати, да и ти за другом титулом дуго не чекаш. </p> <pb n="34 |
| Он вели, млеко ме неће толико коштати, да могу одрасну краву купити, а временом ће и ово телен |
| — насмеја се Даринка — сад ћеш видети, да ми је желудац сасвим здрав — и смести се за сто.{S} |
| није то првина, да сам морала увидети, да више вредим, него што ме свет цени, та судба прати м |
| ко од мене — „лепа кућа“; само се сети, да имаш душу па не мој бар онда да треш крајнике кад си |
| За то га сад смеј пријатеља одмах сети, да нема права срдити се, те опет седе на старо место и |
| еће бити неправде, те ће и опет важити, да је свако своје среће ковач.</p> <p>— Већ добро; виде |
| pb n="25" /> срце, морам још припазити, да уз сву своју муку, труд и вољу и народу мало привређ |
| енити позив?</p> <p>— Та немој мислити, да си томе баш само ти узрок.{S} Имала сам ја за тај од |
| ажно било.{S} Иначе су могле помислити, да сам се и ја миразу од твога бабе надао, па се после |
| Кад те човек чује, могао би помислити, да си потпуно сретна, а сама признајеш, да и тебе штошт |
| љица <pb n="26" /> па немогу помислити, да си чича Харалампије мој фамилијаз — и ако до душе на |
| сваког бар за часак усрећити, учинити, да све увреде заборави.</p> <p>— За часак! — понови Мил |
| ижити; шта више често ће ти се учинити, да је она хладна, дурљива и необразована према предусре |
| шали Милица — само још морам приметити, да титула немора бити баш „госпођа натарошевица“, може |
| у злобне, а овако само те морам сетити, да има и Српкиња што пођоше за туђинце.</p> <p>— У хиља |
| што мора свако дете најпре да освести, да му је „Баба“ или „баца“ отац а „нина“ или „сека“ мат |
| менула попове.{S} Она је морала начути, да при моме избору, ондашњи свештеници недадоше свога г |
| изирајте, а уверена да ће те и ви наћи, да су саставци чиста истина, која је обично непријатна |
| душевљено — загледај боље, па ћеш наћи, да и Даринчине искрене и благе очи не уступају Миличино |
| амо да се добро размислиш, па ћеш наћи, да је код нас Срба у томе погледу још „цвеће“ туђинац, |
| овори она — али ја сам заборавила рећи, да на цео разред тај пази један од двеју главних надзор |
| n="45" /> <p>— Заборавила сам ти рећи, да ме је синоћ молила твоја познаница госпођица Драгиња |
| ише ако ћу да будем искрен, морам рећи, да сам се баш онда љутио, и то баш на себе самог, кад с |
| ана девојка.{S} Али опет ти морам рећи, да се у Даринци вараш.{S} Ти си најбујније доба твога ж |
| ћин смешећи се — зато морам и сам рећи, да сам јој муж Коста Т. овдашњи бележник.</p> <p>— Мило |
| их људи, него ћу вам ’нако просто рећи, да сам се — удала још пре три месеца.</p> <p>Знам да су |
| у пређе у осмеј — Али толико могу рећи, да од тога доба никад не сањам.{S} Чим хоће да ме снађе |
| т она.</p> <p>— Требао сам раније доћи, да видим како се пренемажеш и како си се „накинђурила“ |
| Тако је.{S} Узела сам кола и рекла јој, да морам нешто важно дома телеграфисати, па је позвала |
| а трже, нудећи ме да седнем, рекох јој, да дете сувише не утопљава нити да собу тако јако греје |
| ја судба већ одавно.{S} Но ја се надам, да ће и на мојих вратих срећа закуцати па онда ћу је чв |
| оветку како се могло; а тврдо се надам, да ће ми и они ту слободу као и погрешке у приповеци ра |
| е срдити што овако говорим.{S} Ја знам, да свуда има изузетака и да сте и ви баш један „егземпл |
| могуће, велиш ти, но и ја напред знам, да ће све то врло мало бити према труду, што ћеш га има |
| ше он пољубив је у чело — и онако знам, да ћеш скоро свршити.</p> <p>— Сад ми и не остаје друго |
| збуњено рече:</p> <p>— Заборавила сам, да је и Коста међу нама; но он ће опростити — свуда има |
| ацело јако љутила.{S} Овако видила сам, да су те оштре стреле наперене тек из „борбе за опстана |
| } И зато нећу да очајавам; уверена сам, да неће на томе остати, нашу праву вредност оцениће тек |
| зато сам ја задовољна кад сама осећам, да нисам гора од вас; а случај је учинио, да се <pb n=" |
| ишљење о љубави, па кад ти још додадем, да је за мене љубавно гориво уз остале душевне врлине н |
| оли то и мене као и њих, али ја знадем, да се долази до цељи и споро ходећи.{S} Осим тога — реч |
| поруменивши доктор — само напред кажем, да се не надам никаквом успеху код Даринке.{S} Све ми с |
| в — плану на то Ленка — Но ја ти кажем, да немаш право.{S} Воље сам и ја имала као и свака од в |
| опростити.{S} Особито кад им још кажем, да сам и ја — учитељица.</p> <p>Јавор, 1884.</p> </div> |
| оје још није тако дочекала; закључујем, да ме и воли.</p> <p>— Даринку су можда тек неприлике и |
| ="35" /> <p>И опет сам хтела да викнем, да нема веће среће, од учитељичке кад се и опет тргох, |
| ед те њене среће, хтедох већ да викнем, да ћу и ја вазда тек учитељица остати.{S} Но у исти мах |
| бити учитељице.{S} Зато вам се обричем, да ћу после три године свога рада — ма где ја била — да |
| ка.</p> <p>Кад сам до њих дошла, видим, да су прокопале зид па кроз ту пукотину провлаче неко б |
| ожда боље прошле.{S} Јер сад тек видим, да нам је наше учење с темељним разумевањем и дало оцен |
| где сено косио.{S} На лицу њеном видим, да је задовољна и да јој ова земља не покрива драге кос |
| крено баш све мисли своје, и ако видим, да се у многоме не слажемо.</p> <p>— Говори само! — при |
| ад и сама добро не разумем, опет видим, да ми је мио и да га поштујем; а љубав држим да ће доћи |
| е удисати могла.</p> <p>У ходању видим, да се код неког зида искупило више жена, а из те групе |
| к’о што га ви желите још није а држим, да и неће куцнути час...</p> <p>За такав свршетак морал |
| чем, — дода му жена — али и опет велим, да се та брига и рад не исплаћује и да би паметније бил |
| Он је рад да вас позна, а и ја мислим, да је већ време, да се опет видимо и да при растанку из |
| , рече Ленка молећим гласом и погледом, да је већ касно, те да оде спавати.</p> <p>— Али ја баш |
| ку децу потребно.{S} Зато ко је уверен, да по могућству достојно врши своју дужност може бити с |
| у и разборитост онда можеш бити уверен, да су докторове речи, што сам их код тебе у врту чула н |
| у за њих моли; јер свако је био уверен, да ће јој он тек оно дати, што би се и у цркви читати м |
| а Милицу?</p> <p>— Та већ сам ти казао, да је и она ваљана девојка и ако је по моме мишљењу мно |
| примети шаљиво г. Коста — ја бих рекао, да су злобне, а овако само те морам сетити, да има и Ср |
| „ладним створењем“ и отворено изрекао, да му симпатију не уливам.{S} Друга би можда баш сад тр |
| Но ја ти сад не помогох!{S} Ти си знао, да ће тако бити, па кад си ме тада предпостављао новцу, |
| то им је главна црта лично задовољство, да буду мајке и прамајке нашој узданици српској, т.ј. б |
| а он настави:</p> <p>— Кад сам увидио, да љубав није шала, и да се са срцем несме ни пошалити, |
| е:</p> <p>— Кад сам на послетку увидио, да не вреди у том случају ни на себе љутити се, јер чов |
| д кошница.</p> <p>— Жену сам ти опазио, да у штали музе краву — рече му рукујући се — а гошће т |
| нисам гора од вас; а случај је учинио, да се <pb n="22" /> моја права способност и вредност пр |
| ем, бацио у запећак и тврдо се заверио, да ћу учитељицу т.ј.{S} Ленку за жену узети и у општинс |
| енка — ал’ ето и Коста је већ приметио, да би ти била лепша и од Милице, тек да су ти, већ од п |
| и то баш на себе самог, кад сам осетио, да си баш ти у томе изузетак; т. ј. да се љутим, што ми |
| да пристанем; стисли сте ми руке тако, да се иначе не бих могла ни отети. — И с тим изви своје |
| оучи ме једна баба, на којој се видело, да је „леку-рад“ мало више из чутурице гуцнула.</p> <pb |
| унутра, и ако се на њему јасно видело, да су му мисли далеко од чела и кошница...</p> <p>— Доћ |
| поче, ма да им се на лицу јасно видело, да им се мисли врзу око последњих дана свога ђаковања.< |
| <pb n="39" /> <p>То би све добро било, да није светске критике; — рече Ленка — а шта ће рећи и |
| унимо.</p> <p>Ми се обоје тврдо надамо, да ћете нам доћи; а дотле остаје здраво Ленци.</p> <p>К |
| х разлога.{S} Приметила сам већ одавно, да Милица киселим лицем учитељује и да и она радо гледа |
| сведоџбу с препоруком; а то је довољно, да и најбоље место добије.{S} Мећу тим ми...</p> <pb n= |
| а кад ме схватите онда вам је и јасно, да нам се приповетка баш неможе по вашој жељи свршити.{ |
| какав је у истини.{S} Знала сам добро, да се нама учитељицама све већма замера но осталом женс |
| ерити.{S} Било је у то доба тако блато, да вас ни десет коња преко овог ритског блата неби прев |
| те примети:</p> <p>— Позната је ствар, да многе мисли праве главобољу.{S} За то буди од сад па |
| рености и узрујаним гласом — На пример, да си после неколико година корисна рада, настанила се |
| о се сија; а коме би још пало на памет, да види пожртвовање и родољубље у незнатноме раду — сео |
| ихо уздахну али мишља да му је дужност, да говору даде веселији правац, те примети:</p> <p>— По |
| чешће понављао заједно са женом молбу, да им опет скоро дођу и да им чешће пишу.{S} Оне су ово |
| еби хтеле удати...{S} А треба да знају, да има мушких који умеју и новац прегорети, и...</p> <p |
| м опоменама, опет се надају, и очекују, да им се приповетка и без њиховог посредовања по вољи с |
| плату издавати, добио сам и ја прилику, да јој се приближим настави међу тим Коста — Али разуме |
| ко.{S} То би и њега довело у неприлику, да размишља.{S} А тада би можда стекао према мени и сим |
| му у реч она. — Требао си имати на уму, да сам ја осим усамљене девојке и учитељица па мање зав |
| ироде твоје врсте, које у своме заносу, да право и племенито раде, често проиграју своју личну |
| ако је своје среће ковач те ја покушах, да је кујем у другоме правцу.{S} И само зато драге моје |
| тада нисам познавала те јој само рекох, да се српски не каже госпођа фрајла него госпођица; а у |
| ; — смејаше се на то Коста — а ти знаш, да је обичај већине људи тек онда погрешке не чинити ка |
| ите женскиње?</p> <p>То не, ал ти знаш, да ја ни кад ни сам волио хладно и поносито женскиње, а |
| о о њој помислиш, но да можда посумњаш, да хоће да те задобије...{S} То је, драги мој Саво, по |
| а — настави жена — Јер треба да знадеш, да главна задаћа сваког савесног и ваљаног учитеља треб |
| — рече јетко Ленка — а нећеш да знадеш, да се од родољубља не може ни три дана живети.{S} Народ |
| за закон.{S} Осим тога, и сама знадеш, да сваку наставу треба прилагодити способности и околно |
| месту. — примети Даринка. — Сам кажеш, да ви мушки тек онда не грешите кад вам се замера, а уз |
| да си потпуно сретна, а сама признајеш, да и тебе штошта тишти — рече ироничким осмејом Милица. |
| ј говор нема овде места; сам признајеш, да и Милица доста вреди и да се може допасти.</p> <p>— |
| огорчена; и моја примедба, допустићеш, да је основана и на месту.</p> <p>— То ће будућност и н |
| и дабоме да није до тога:{S} Сам велиш, да много мисли, а ко премишља мора на послетку и увидет |
| еда.</p> <p>— И ти, Милице, баш мислиш, да ћеш на бадњи дан прасе угојити? — насмеши се опет пр |
| госпођица; а узгред приметила сам још, да г. бележник зацело нема посла, па зато гледа кроз пр |
| ио, да си баш ти у томе изузетак; т. ј. да се љутим, што ми ти неверујеш, већ ме се свуда, па б |
| а Наста ми је до душе приповедала и то: да су г. натарош често на своме прозору од кад су госпо |
| утопљава нити да собу тако јако греје; да с прозора песак уклони и да собу чешће обдан ветри.< |
| окајала; та доктор није био таки човек; да се неможе трпети, а уз то беше он и ваљан и уважен, |
| есне и ваљане чланове човечанствена.{S} Да се то постигне треба за село сасвим засебан наставни |
| им шаљиво и добре воље господин Коста — да је та проклета еманципација жена неопходна потреба з |
| га се сита нагледала? шану јој Милица — Да је тај твој Душан Т. црквењак, ја бих загонетку одав |
| > <p>Ја знам настави по малој почивци — да је и код нас Срба: пут дугачак а време кратко; рад п |
| разума и хваљеног родољубља?!</p> <p>— Да се само од родољубља живети даје можда и неби тако б |
| и код њих јача од родољубља...</p> <p>— Да то Даринка или Милица говори, — примети шаљиво г. Ко |
| још устреба — рече му Даринка.</p> <p>— Да си ти Даринка добила место дознала сам из Миличина п |
| да кол’ко толико себи и деци олакшам, а да уз то не буде механизма и у оним предметима где се б |
| ад ја пеглам или шијем а ти ми читаш, а да си узео жену са миразом, читао би и ти у кавани.{S} |
| м да ходи и за то је дошла к мени.{S} А да ће ми заиста доћи, ако само истрајности будем имао, |
| удити и бар општа оцена боља дати.{S} А да сталне воље имадеш, и да ти није „плева“ у глави — т |
| ад нисам опазила код деце зависти.{S} А да неби и саме надзорнице грешиле пазе и на њихове пост |
| ст и новац, за њих узгредна ствар.{S} А да истину говорим, увидићеш и ти, чим се сетиш оних мно |
| p> <p>— Моји санови су друге врсте, — а да и ја сањам о том сте уверене.{S} Па кад сте већ за ш |
| ерати — примети јетко Ленка.</p> <p>— А да шта ћу? — рече Даринка слегнув раменима. — Ни моје с |
| нка ми изгледа, да сувише много мисли а да може кога искрено волети.</p> <p>— Много мисли! — ви |
| осле још неби хтеле удати...{S} А треба да знају, да има мушких који умеју и новац прегорети, и |
| сваког савесног и ваљаног учитеља треба да је развијање ума и оплемењавање срца дечијег; а уз т |
| ст па и не почиње онде љубити где треба да поштује...</p> <p>И с тога — каже — већина жена пост |
| учитељ сам себи да створи.{S} Не треба да се ограничимо на она правила и упутства, што смо их |
| племењавање срца дечијег; а уз то треба да им улије у њихову главицу и сва знања, која су закон |
| и покретача — настави жена — Јер треба да знадеш, да главна задаћа сваког савесног и ваљаног у |
| па поносито рече:</p> <p>— Нећу никога да вређам; али учитељ, који тражи друге награде и хвале |
| и — свуда има изузетака.</p> <p>— Ваљда да опрости, што си и нехотице истину казала — рече Ленк |
| е сети, да имаш душу па не мој бар онда да треш крајнике кад си пијана и да бајеш сваку болест |
| а па протре очи —- Ал’ нека, треба и ја да запамтим кад сам полагала учитељски испит.</p> <p>— |
| ој жени а што сад и нехотице морам и ја да одобрим ту проклету еманципацију женскиња...</p> <p> |
| не уме ни да је оцени?{S} Него видим ја да ту нема ништа, и да право каже наша сека Пела: „Боље |
| и и плаћа. „Не ће бити попа ни попадија да иде у школу“ обично вели наш сељак.{S} И ту онда нет |
| <p>— Тако! — Дакле ја треба целога века да друге извињујем и да се борим за оно што другима и с |
| има.{S} Вече међутим беше удесила Ленка да им самима остане.{S} Знала је, да ће јој већ сутра д |
| ви, — примети Милица — а шта ће Даринка да каже? — та и она је нама равна, па погледај њену оце |
| , чудан ти је човек; све га нешто копка да туђу тајну дозна, и ако га се ништа нетиче!</p> <p>— |
| ретнија, па се повикало одма од почетка да је даровита; а осим тога, ваљда је умела да провиди |
| но што би требало.{S} Ја сам покушавала да их од тога одвикнем; но тада ми опет долажаху сувише |
| пет је члан српског народа, па је знала да је Србин злопамтило и да радије копа јаму своме но — |
| Ленка. — Требала си остати па би видела да би се он за тебе решио.</p> <p>Даринчине се очи опет |
| до који дан већ одлазите, па бих волела да нас данас не остављаш — рече Ленка молећим погледом. |
| е даровита; а осим тога, ваљда је умела да провиди и свој положај, па узела и бољи правац.</p> |
| ода још Милица.</p> <p>— И кад би хтела да се усиљавам, не бих могла; ми учитељи вазда се морам |
| мети јетко Милица.</p> <p>— Ти би хтела да се наша околина влада по правилу: „уништите узроке а |
| алила, па нећу више.{S} Или би ти хтела да због родољубља и мог уверења, да добро радим, и у ов |
| ила сам и сувише ревносна, па сам хтела да поучавам и ван школских часова; а баба Мара сетила м |
| сам те морала избегавати, ако сам хтела да ми девојачки углед и карактер и у очима торокљива св |
| .</p> <pb n="35" /> <p>И опет сам хтела да викнем, да нема веће среће, од учитељичке кад се и о |
| ашујућим тоном.</p> <p>— Нисам то хтела да речем.</p> <p>— Него?</p> <p>— Хтела сам казати, да |
| здахну Милица — а и Даринка је навалила да се прек’сутра кренемо.{S} Родитељи нас већ одавно че |
| верзитета има у Риму? а кад сам мислила да ћу говорити из повеснице, дошла је на ред — логика.< |
| д ни била „чедо среће“ па нисам научила да примам награде за своја дела.{S} За то се и не обази |
| ица без сумње јутрос опрала па прострла да се суше.</p> <p>Домаћичино лице показиваше благу и и |
| уловити, кад је она луда баш сад нашла да оде...</p> <p> — Леп комплимент за Даринку! — смејал |
| ...</p> <p>Коста тихо уздахну али мишља да му је дужност, да говору даде веселији правац, те пр |
| зговор се опет дуже времена не поче, ма да им се на лицу јасно видело, да им се мисли врзу око |
| е симпатију своје околине.{S} А ја — ма да у ствари нисам гора од вас — знате како пролазим.</p |
| ива по 3 — 4 стотине плате, а уз то има да наставља по 6 разреда и 100 — 200 деце (разуме се, а |
| озофирања,“ дода за тим смешећи се — на да чујемо шта ће и Даринка рећи; јер ено Милица већ дре |
| ма прима ме околина с којом сам осуђена да живим и да се дружим.</p> <p>Баба Наста ми је до душ |
| о и „на тенане“ анализирајте, а уверена да ће те и ви наћи, да су саставци чиста истина, која ј |
| ом сјају па јој је доста кад је уверена да ће поред мужа комотно живети или уз њега некога угле |
| кад ми време допусти и кад сам уверена да је остало већ доста утврђено и у реду.</p> <p>Тиме с |
| учитељски позив решити!</p> <p>Уверена да ће те се на ово онако двосмислено насмешити.{S} Но и |
| ше кратак рок а деца и сувише запуштена да би ја, уз њихово често изостајање од школе, душу опл |
| ј „господство“ неће дуго трајати, а зна да је и сама погрешива па несме ни своју другарицу стро |
| го најозбиљније тражих прилике и начина да се с њоме ближе упознам.{S} Али то баш беше чвор.{S} |
| ј муж у реч — ти вређаш.</p> <p>Зна она да је за то и сувише волим — рече Ленка погледавши друг |
| атке примети Милица — Ми немамо као она да бранимо свој пренагљени корак, него ћемо само казива |
| рекате?{S} Хоћу и ја једанпут практична да будем и да се угледам на Душанију и Анђу — а њима је |
| аменима. — Ни моје срце није машина, па да навијем осећаје онако како би практичније било.{S} И |
| икад не долазим у ту врсту искушења, па да вас баш немогу разумети. — рече смешећи се Даринка. |
| тима или баш те „пузавачке“ природе, па да пред сваким пузим, док општу симпатију и назив „преп |
| о хладније срце и скученије осећаје, па да и без љубави ономе руку дадем, код кога ћу моћи комо |
| ровите“ пофторавају те „лаке ствари“ па да се види, како и „женијалним дусима“ нису увек сви ре |
| ће да знаде, да је у женским грудима па да тек уз оне особине и до осамнаесте године сме по вољ |
| ија, или да један пут настану вечито па да је она тако к’о сад увек у мојој близини.{S} И да... |
| мени је жао — врло ми је жао, ал’ мора да буде — па страсно загрли другарицу и одјури из собе. |
| лу као неко зло — које „моде ради“ мора да се трпи и плаћа. „Не ће бити попа ни попадија да иде |
| ише ни пружати и онда и наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста и јака она зг |
| ини, браца Коста, да баш тај корак мора да је „џиновски“; јер поглед по свету <pb n="52" /> каз |
| несретна што остави учитељевање; доста да никог није у сватове звала.</p> <p>— Ни једно ни дру |
| атељи па опет смо муж и жена; па ма шта да речем ваљда ћеш ми тек лична пријатељица остати?!</p |
| љским духом задахнути.{S} Свака се сећа да јој „господство“ неће дуго трајати, а зна да је и са |
| /p> <p>— Немој се љутити; ја нећу никог да учим, него тек казујем своје мишљење — рече Даринка. |
| } И ја сам човек па хоће осећаји кадкад да искипе, а јуче сам у најосетљивије жице била дирнута |
| и Јелени — у госте дођете.{S} Он је рад да вас позна, а и ја мислим, да је већ време, да се опе |
| морицу што је била до собе.</p> <p>„Сад да ми је Мија ту“, настави забринуто и тужно „ома би и |
| а минимум платом.</p> <p>— Па зар народ да одкајава погрешке појединаца?! викну Даринка</p> <p> |
| е за тим Ленка — а оне знају и без тебе да си ми муж.{S} Сад нисам више учитељица <pb n="26" /> |
| е тепаше: „мама, мама“ и то јој не даде да даље размишља.</p> <p>У том дође и г. Коста.</p> <p> |
| авши другарицу; па кад јој на лицу виде да је разуме, осмељена настави:</p> <p>— Јест, ја не сп |
| можда баш сад трудила се, да му покаже да се вара.{S} Али ја сам баш противно од оне за коју м |
| куства па је требала тиме и народу дуже да послужи.</p> <p>— Опет народ! — рече јетко Ленка — а |
| ма њему наклоности осећати, а држала је да је он и сасвим добра партија за женскињу без мираза. |
| и ракију изнела у шталог.{S} Та боље је да ми се и ракија поквари, него да ми пропадне моје сла |
| жене устрашено и срамежљиво гуркаху је да ћути, али баба се недаде смести већ провлачећи дете |
| — примети Даринка — Твоја природа није да се с незгодама бори; а у ужем кругу, у породици или |
| ече оштро Милица — За моју природу није да гладим децу ко неко пудлу; а и ти ћеш видити, како ћ |
| сам и дошао.{S} Гледај да буде прилике да девојци могу казати и одговор чути.</p> <p>— А за ко |
| амо је штета што се нико не сећа узроке да истражује — примети јетко Милица.</p> <p>— Ти би хте |
| ћерчица г. Косте и Ленке требала тетке да позна.</p> <p>Већ је три недеље, од кад су код њих, |
| вала а другарице јој се такође спремале да легну.</p> <p>„Песталоци родио се у Цириху 1746. год |
| едати како си ме уловила.{S} Хоћу дакле да чујем хоћеш ли што слагати...</p> <p>— Е па остани, |
| рви ти, — рече Даринка.</p> <p>— Одакле да почнем? из писама већ нешто знате.</p> <p>— Оне можд |
| а себе, рече: „Право кажу да — ал’ боље да ћутим; та се никог не боји!“</p> <p>„Вараш се бако!“ |
| че по малој почивци Милица. — Него боље да се разговарамо, и онако ћемо се брзо растати; а воле |
| ли кад ме она из заноса трже, нудећи ме да седнем, рекох јој, да дете сувише не утопљава нити д |
| <p>— Баш ми је жао што смо осуђене саме да путујемо; а како је тамо све весело! — примети затим |
| звоњења могао деци јављати кад је време да у школу дођу, и с тога су деца вазда раније у школи |
| смена извештаја давати?</p> <p>— Дабоме да не; — одговори она — али ја сам заборавила рећи, да |
| је Милица према доктору осећаше дабоме да беше далеко од љубави, али ко ће се још и данас при |
| е на коме има учитељство да ради дабоме да је трњем обрасло; али преко трња и води пут срећи, с |
| еше то необично — у самој ствари дабоме да је друкчије стојало, но то је тајна господина Косте, |
| јој је лако ћеретати, а Даринци дабоме да није до тога:{S} Сам велиш, да много мисли, а ко пре |
| а часак загледа у даљину.</p> <p>Дабоме да и то није без узрока, — настави опет тихо — нисам ја |
| уздахом и сузним очима.</p> <p>„Дабоме да ће се одлучити; цича зима, а ви сте узеле дете из то |
| тога, позива и нека се стиди што не уме да чита у срцу своје околине ону хвалу, што је најскрив |
| еђену књижицу.</p> <p>По себи се разуме да овамо спада понављање предмета и тек они предмети шт |
| жимо, нека се боље побрине за нас, а не да нас мане да у свом позиву мучећи се и глад осетимо.< |
| нија и која се речима никад исказати не да.</p> <p>Непрестано вичете да нисте награђене, а не в |
| е боље побрине за нас, а не да нас мане да у свом позиву мучећи се и глад осетимо.</p> <p>— Та |
| друге мени равне сестре што су осуђене да више размишљају, но што је то некима по вољи...</p> |
| ш баш одвише појетизирати.{S} Знају оне да си и ти парче дрвена песника и да си речит — упаде м |
| позват!{S} Осим тога научила сам од ње да и са ревношћу и доброчинством може човек непријатеља |
| е дакле већ по себи; него сврши што пре да и друге чујемо.</p> <p>— Ал’ то је баш важно било.{S |
| о учитељство што мора свако дете најпре да освести, да му је „Баба“ или „баца“ отац а „нина“ ил |
| настави међу тим Коста — Али разуме се да сам пре тога постао са свим озбиљан човек.{S} На про |
| да и ја у школу дођем.</p> <p>— Види се да си свој занат испекла — рече шаљиво домаћин.</p> <p> |
| смртно заљубљен...</p> <p>— Чини ми се да ти је смртну љубав и најбезазленија већ у очима чита |
| ајвише интересовати.</p> <p>Учини ми се да смо са 10—15 година већ у напред па ми и не хотице д |
| , а задеси ли те каква незгода, сети се да је уз тебе дете, које те не може разумети кад више ш |
| едбу трже и порумени.{S} Учинило јој се да би приличније било да се и пред другарицама владала |
| што и ви нисте у сватови биле, надам се да нам нећете замерити.{S} Било је у то доба тако блато |
| .{S} Али кад у собу ступила учини им се да је и сувише бледа и тужна те заборавише своју намеру |
| пре но што је довршио.{S} Учинило му се да је у оближњој сенци неко уздахнуо и да је за тим тра |
| гласом и погледом, да је већ касно, те да оде спавати.</p> <p>— Али ја баш нећу! — шалио се он |
| цичи насамо проћи по чистом ваздуху, те да би и после подне читава два сахата онај школски вазд |
| дила? — питаше г. Коста.</p> <p>— Знате да код нас на селу ни двадесетак кућа нема сата, а нема |
| бичнија и интересантнија, а добро знате да се и онако тек необии интересантно од нас удаљене ст |
| им штапом по трави.</p> <p>— Нећу брате да те учим — рече даље г. Коста — али добро пази; Дарин |
| ељице но учитељи.{S} Јер прве ако осете да су се у себи превариле, те им се тај позив не мили, |
| м ја, шта још ви не ређате.{S} А нећете да се сетите, да смо и ми људи — рече она дошавши у ват |
| а нисте награђене, а не видите и нећете да видите најлепшу награду! — а очи јој се при тим речи |
| сказати не да.</p> <p>Непрестано вичете да нисте награђене, а не видите и нећете да видите најл |
| м и гошће, а Ви и Коста баш сад нађосте да се бринете.</p> <p> — Зар већ одлазе? — питаше он, а |
| к нас три, а други и први разред не хте да нас чека, — одговори јој Даринка.</p> <p>— Напослетк |
| Даринчином лицу виде, да већ зна шта ће да каже и да јој одобрити неће — неможе при данашњем на |
| о.{S} Мањину опет — веле оне — ако неће да је права лутка свет обично неправедно оцењује, исмеј |
| дине сме по вољи осећати, па и оно неће да се околностима потчини и прилагоди, него још вазда о |
| аш похвалити, а проклето срце опет неће да знаде, да је у женским грудима па да тек уз оне особ |
| помислиш, но да можда посумњаш, да хоће да те задобије...{S} То је, драги мој Саво, по моме схв |
| се обзиру на праву способност, па хоће да је превиде: а шта се тек може очекивати од проста на |
| ана живети.{S} Народ и општина кад хоће да им ваљано служимо, нека се боље побрине за нас, а не |
| д тога доба никад не сањам.{S} Чим хоће да ме снађе та беда ја ти се лепо забуним у посао, јер |
| зборио, а кад му Милица ћеретајући рече да јој сад није потребна његова помоћ у погледу удадбе; |
| ше њена прва цедуљица у којој ме мољаше да ради тачнијег примања плате коју рекнем у њену корис |
| заћуташе.</p> <p>— Зар немаш ништа више да кажеш? — питаше по малој почивши г. Коста.</p> <p>— |
| оставио.</p> <p>— Зар немаш ништа више да кажеш? — питаше он опазив тај Даринчин поглед.</p> < |
| с другим присутним гостима, што дођоше да честитају имендан — иначе не беше никога у кући.{S} |
| наше девојке бити попадије ни помодуше да им треба учитељка а намирисала сам ја, да баш ни поп |
| мало задобих и њено поверење.{S} Доказ да је тако, беше њена прва цедуљица у којој ме мољаше д |
| — Кад сам увидио, да љубав није шала, и да се са срцем несме ни пошалити, хтео сам да поправим |
| и?{S} Него видим ја да ту нема ништа, и да право каже наша сека Пела: „Боље је имати среће, нег |
| ле карте до Т. из кога су обе и биле, и да су им родитељи, истина ваљани, али — баш као и њени, |
| оља дати.{S} А да сталне воље имадеш, и да ти није „плева“ у глави — то су тек могли увидети!</ |
| тако к’о сад увек у мојој близини.{S} И да...</p> <p>— Та не мораш баш одвише појетизирати.{S} |
| м.{S} Ја знам, да свуда има изузетака и да сте и ви баш један „егземплар“ од те врсте изузетног |
| у оне да си и ти парче дрвена песника и да си речит — упаде му у реч Ленка.</p> <p>— То је за о |
| да се и та стрела о мене није очешала и да се тек смејем зачуђено погледа, па љутито, али више |
| р онда да треш крајнике кад си пијана и да бајеш сваку болест на једну форму...{S} Јер веруј ми |
| На лицу њеном видим, да је задовољна и да јој ова земља не покрива драге кости њезиних сродник |
| ам у почетку хтела у школу осим учења и да васпитавам, но и ја сам као и Ленка увидела, да је т |
| и, да смо са двадесет година у напред и да сам на неком гробљу.{S} У средини тога гробља лежи и |
| лицу виде, да већ зна шта ће да каже и да јој одобрити неће — неможе при данашњем наставном пл |
| но, да Милица киселим лицем учитељује и да и она радо гледа доктора.{S} Па кад му она већ улива |
| им, да се та брига и рад не исплаћује и да би паметније било да си мање ревностна.{S} Нико ти н |
| рицама владала по обичају српске жене и да је своје љубавне осећаје пред другима обуздала.</p> |
| ам признајеш, да и Милица доста вреди и да се може допасти.</p> <p>— Ко говори против ње! — осе |
| протисли, него да мете рена на груди и да иде код доктора — а чим сам жени обајала, ко да си р |
| јако греје; да с прозора песак уклони и да собу чешће обдан ветри.</p> <p>Трудила сам се, да је |
| Хоћу и ја једанпут практична да будем и да се угледам на Душанију и Анђу — а њима је зацело „бр |
| треба целога века да друге извињујем и да се борим за оно што другима и само долази!{S} Не Лен |
| околина с којом сам осуђена да живим и да се дружим.</p> <p>Баба Наста ми је до душе приповеда |
| намо да је наш народ сувише сиромашан и да се већина и глађу бори.</p> <p>— И то је истина — пр |
| не разумем, опет видим, да ми је мио и да га поштујем; а љубав држим да ће доћи и сама, то јес |
| а, па је знала да је Србин злопамтило и да радије копа јаму своме но — туђину...{S} И за то је |
| м, да је већ време, да се опет видимо и да при растанку из школе задату реч испунимо.</p> <p>Ми |
| је и у лошем често баш добро скривено и да најбољи начин ако није околностима примерен не може |
| да је у оближњој сенци неко уздахнуо и да је за тим трава јаче зашуштала, баш ко да је неко на |
| са женом молбу, да им опет скоро дођу и да им чешће пишу.{S} Оне су ово последње радо обећале, |
| тно од нас удаљене ствари радо читају и да све’ остало иде — под купус...</p> <p>Него си ти бра |
| сам ја обичан човек; а као такав хоћу и да уживам плод свога труда, а не тек вечито да радим бе |
| еби своје околине сваки учитељ сам себи да створи.{S} Не треба да се ограничимо на она правила |
| S} Па неваља ни комлов ни обојке у соби да сушиш.{S} То све шкоди и здравима и болеснику“.</p> |
| решио, па му се чињаше, да се она труди да доктора задобије. — Био је као што је већ речено, за |
| и.</p> <p>— Овамо онамо, па опет излази да и ја нисам имала воље на учитељски позив — плану на |
| ову истином „филовану“ „кнедлу“ ћутећки да прогутам, него је и вама „пакујем“ па кад доспете ви |
| а ниси тек била!</p> <p>— Нисам.{S} Али да не беше мога бабе и стрпљивих кредитора, било би и т |
| и био да нема тих проклетих ферија, или да један пут настану вечито па да је она тако к’о сад у |
| да се тамо преко слабо о мени брине или да су учитељице другога кова и соја, а не од онога, што |
| едусретљивим туђинкама.{S} Али она воли да и то о њој помислиш, но да можда посумњаш, да хоће д |
| ај се у мој пос’о!{S} Ви’ш ти ње, мисли да је госпођа, па све зна! ..{S} Тако је рекла и снаш’ |
| оша а боме ни учитеља; то нема никог ни да ми понуди другу титулу, и зато сам ја видите, још го |
| кивати од проста народа, који не уме ни да је оцени?{S} Него видим ја да ту нема ништа, и да пр |
| туђинац, неби ти се оженио Српкињом ни да му је дукатима заспеш!...</p> <p>— Неби Српкиња ни п |
| то се по себи разуме, те није нужно ни да кажем.</p> <p>— Шта није? — то је баш интересантно п |
| м успеху код Даринке.{S} Све ми се чини да ће ме одбити.</p> <p>— По чему судиш?</p> <p>— Само |
| којим беше та примедба пропраћена учини да се доктор задовољно насмеши.</p> <p> — Тако; то ми с |
| зразу — сјајан.</p> <p>— Морам признати да истину говори, — примети домаћин — само ми је врло з |
| еше близу, те сам је чешће могао видети да код свога прозора чита, шије или баш гледа крозањ.</ |
| разговарао врло зловољан.{S} Мора бити да болујете обојица од једне болести.</p> <p> — Није мо |
| ани се церекања, него ће паметније бити да Милица настави; хоћу још да чујем и Даринку! — рече |
| дујемо.</p> <p>— Та ваљда нећеш тврдити да идемо у натраг? — рече јетко Даринка. — Поље на коме |
| а, што смо их у учитељишту добили, нити да се само на узоре угледамо, него треба оштрим погледо |
| ох јој, да дете сувише не утопљава нити да собу тако јако греје; да с прозора песак уклони и да |
| Моја женица заборавља у својој радости да нас упозна — примети домаћин смешећи се — зато морам |
| нка о љубави мислиш? рече Коста, видећи да се на ту примедбу Даринка и опет замислила.</p> <p>— |
| ент за Даринку! — смејала се она држећи да се домаћин тек шали.</p> <pb n="48" /> <p>Он опет да |
| /p> <p>— Та зато сам и дошао.{S} Гледај да буде прилике да девојци могу казати и одговор чути.< |
| нка — ја се само љутим, што није обичај да и те „даровите“ пофторавају те „лаке ствари“ па да с |
| о, да би ти била лепша и од Милице, тек да су ти, већ од природе округли образи мало пунији...< |
| прве мисли: за кога? но баш то остављам да погађате; јер колико се сећам обе сте волеле загонет |
| — Али ја баш нећу! — шалио се он — знам да ћеш им приповедати како си ме уловила.{S} Хоћу дакле |
| — удала још пре три месеца.</p> <p>Знам да су вам сад прве мисли: за кога? но баш то остављам д |
| се г. Коста. — Мене само љути што морам да признам оно што нисам још јуче хтео одобрити Даринци |
| — онако не бејах задовољна, а знала сам да ће ме овако већина другарица осуђивати.</p> <pb n="3 |
| тера — опозицију...</p> <p>Уверена сам да ме разумете; а кад ме схватите онда вам је и јасно, |
| и место честитке само рече: — Знао сам да ћеш га уловити, кад је она луда баш сад нашла да оде |
| се са срцем несме ни пошалити, хтео сам да поправим своју погрешку, за то се више не хтедох шал |
| све заљубљенији, а ја онда лепо покушам да заборавим оно 2—5 хиљада што бих можда уз жену добио |
| ој љубави према њему.{S} Но ја ти кажем да ћу му свагда верна бити; јер видим да ме воли, па и |
| ећи се настави:</p> <p>— Не могу сасвим да одобрим ни ваше тужакање, да вам силно учење отима в |
| аз те загрливши другарицу рече: — Видим да сумњаш о мојој љубави према њему.{S} Но ја ти кажем |
| ми се допада! — рече Коста — сад видим да твоја љубав није много значила.</p> <p>— Љубав! — по |
| м да ћу му свагда верна бити; јер видим да ме воли, па и ако се сад и сама добро не разумем, оп |
| је мио и да га поштујем; а љубав држим да ће доћи и сама, то јест, ако није љубав оно стање, ш |
| .</p> <p>Трудила сам се, да је приволим да зове лекара, но кад у томе нисам успела, препоручила |
| ној тетци у X. Ја сам дала реч а мислим да је и теби право.{S} Поћи ћемо одма сад, па ћемо се ј |
| па остани, кад баш хоћеш; но ја мислим да...</p> <p>Па не довршивши питајући погледа своје дру |
| це у школи.</p> <p>— Способности мислим да сам стекла; труда и рада се не плашим, а и воље имам |
| — понови она и порумени — за њу мислим да је осећај што га према доктору осећах, сасвим пример |
| аћин — а Ленка је хтела утрвеном стазом да ходи и за то је дошла к мени.{S} А да ће ми заиста д |
| ишљено ћутаху.</p> <p>— Него шта ваздан да отежем — настави по неком ћутању Ленка — Моје је уве |
| не доведем у искушење, кад покуша и он да размишља...</p> <p>Последње речи опет је изговорила |
| викну г. Коста а лице му узе израз, к’о да му пријатељ тврди, да се сунце на западу родило. — Н |
| ро детињски засмеја.</p> <p>Доктора к’о да нешто у срце текну при веселом звуку тога смеја те у |
| но Даринка.</p> <p>— Ха! —- Ха! баш к’о да је она сретније пролазила — смејаху се оне.</p> <p>— |
| о је већ речено, за свашта што је држао да је добро и сувише занет и у делању ревностан.</p> <p |
| це Даринке?</p> <p>— Данас Ленчице, као да нико није задовољан с нашим друштвом — примети враго |
| ивота, — рече Даринка, а преко лица као да јој прелети тужан израз — Па кад је само сретнима на |
| оспођице! — молио је он, али поглед као да му је сад мање ватрен био.</p> <p> Милица за часак н |
| ског обичаја и пољубио.{S} Али срце као да му у истом моменту опет нека ледена рука дирну.{S} М |
| римети Даринка али и она из гледаше као да тек пословицу цитира, а слабо о њој размишља.</p> <p |
| .{S} Но уз сву њену хвалу изгледаше као да јој залогаји у грлу застају, те на брзо остави јело. |
| то за развијање разума.</p> <p>— Ти као да ниси помишљала на злобу и завист што се отуда изроди |
| ање, што сам га осећала кад ми је рекао да ме воли, а ако је то, онда је већ и наступила...{S} |
| врло радознало г. Коста.</p> <p>— Право да ти кажем, избор ми је врло тежак — рече збуњено докт |
| јер изузетака налази се свуда, а право да кажем ни сама непојмим женскињу, која ће се поред се |
| Даринка. — Поље на коме има учитељство да ради дабоме да је трњем обрасло; али преко трња и во |
| Даринчиног отсуства више се осећа, него да ја читаву годину не дођем.</p> <p> Ово је такође у с |
| е код мене, да јој бајем протисли, него да мете рена на груди и да иде код доктора — а чим сам |
| боље је да ми се и ракија поквари, него да ми пропадне моје слатко и паметно чедо“! па се надзи |
| де, да је у добру лако добар бити, него да се на муци познају јунаци.</p> <p>— Видећу и твоје ј |
| лица — А на послетку, боље је и то него да размишљаш о метафизици — твојој проклетој учитељској |
| имер без последице на деци.</p> <p>Него да се манем „филозофирања,“ дода за тим смешећи се — на |
| шива па несме ни своју другарицу строго да оцени.</p> <p>Али ја сам задовољна и тиме; јер вазда |
| ед му је пао на њено одело, те је видео да је на њој проста хаљина, а уз то баш ни једне пантљи |
| чути и оно, што је Коста пре тога хтео да рече.</p> <p>Ленка се на ту примедбу трже и порумени |
| а муж само рече:</p> <p>— То нисам хтео да кажем.</p> <p>— Наравно да ниси, али ми је казало тв |
| ох до уверења, да би много сретнији био да нема тих проклетих ферија, или да један пут настану |
| 2—5 хиљада што бих можда уз жену добио да се нисам у Ленку заљубио.{S} То ме је, разуме се по |
| еда крозањ.</p> <p>У почетку сам мислио да то чиним из радозналости и несташлука, но кад Ленка |
| од доктора — а чим сам жени обајала, ко да си руком уз’о!“</p> <p>Друге жене устрашено и срамеж |
| је за тим трава јаче зашуштала, баш ко да је неко на другу страну врта хитро и лако протрчао.< |
| сувише самопрегоревања.</p> <p>— Баш ко да ми из душе читаш! — узвикну чисто Ленка.</p> <p>— За |
| екла своје мисли, а у самој школи тешко да би и око вештија педагога нашло мане, која би се уз |
| /p> <pb n="31" /> <p>— Е ово би требало да је завршетак вашој приповеци — насмеја се Даринка — |
| глед на њу упливисао, па је тако морало да буде...{S} Али у истом моменту учинило јој се, да и |
| рад не исплаћује и да би паметније било да си мање ревностна.{S} Нико ти неће добру вољу уважит |
| S} Учинило јој се да би приличније било да се и пред другарицама владала по обичају српске жене |
| обом задовољан.{S} Осим тога, сви знамо да од два зла треба бирати мање.{S} Па кад је тако (а у |
| } Има и томе основана узрока; сви знамо да је наш народ сувише сиромашан и да се већина и глађу |
| а, која би се и с врагом здружила, само да може рушити оно што је њу — убило...</p> <p>То су, в |
| полагала учитељски испит.</p> <p>— Само да добро прођемо — рече на то Милица.</p> <p>— Та пасти |
| мираза поженише.{S} Заиста, треба само да се добро размислиш, па ћеш наћи, да је код нас Срба |
| це; а кад им у лице загледамо, видићемо да су то наше познанице, Даринка, Милица и Ленка.{S} И |
| Али она воли да и то о њој помислиш, но да можда посумњаш, да хоће да те задобије...{S} То је, |
| што се љубав могла развити.</p> <p>— Но да је већ ту била, ко’ велим, теже би се ње отресла... |
| о нисам хтео да кажем.</p> <p>— Наравно да ниси, али ми је казало твоје понашање.{S} Кад ја пег |
| ? смејаше се Ленка.</p> <p>— Није нужно да се бележи.{S} Оно што ћу казати остало ми је и сувиш |
| , што’ но веле, „тек од жеље“.{S} За то да кол’ко толико себи и деци олакшам, а да уз то не буд |
| ије ништа свето, него је већ ишла на то да ономе пружи руку где ће моћи узурније живети и луксу |
| :</p> <pb n="47" /> <p> — Морам и на то да пристанем; стисли сте ми руке тако, да се иначе не б |
| живам плод свога труда, а не тек вечито да радим без икаквог признања и награде.</p> <p>— Тако |
| <p>— Тако ћемо! — рече Милица. — Место да је храбриш, ти јој напомињеш неблагодарност.</p> <p> |
| а осуђивати.</p> <pb n="32" /> <p>— Што да те осуђује? — примети Даринка — Твоја природа није д |
| — осече се на то Милица.</p> <p>— А што да ме теши?{S} За малу погрешку велика казна, за добре |
| баш ни поповима ни си у вољи, па макар да једни по сто пута кажу да си учена!...{S} Јест, зна |
| ак! — понови Милица. — Добро кажеш; јер да си већ сутра дан по томе одушевљењу само десетицу по |
| тек шали.</p> <pb n="48" /> <p>Он опет да прикрије свој јед, устаде од стола, те гледаше кроз |
| /p> <p>У сљед те њене среће, хтедох већ да викнем, да ћу и ја вазда тек учитељица остати.{S} Но |
| ти.{S} И ја сам пробирачица, па не могу да се задовољим ма чиме; а мало је и људи што су кадри |
| које оне саме без опште помоћи не могу да отклоне, па им је тешко вршити свој позив без уверењ |
| а вама је детињарија; а ја опет не могу да појмим вашу равнодушност.{S} Та зар ви не видите, да |
| ољи, па макар да једни по сто пута кажу да си учена!...{S} Јест, зна баба Мара све!“ И ту незгр |
| то, али више за себе, рече: „Право кажу да — ал’ боље да ћутим; та се никог не боји!“</p> <p>„В |
| ено Даринка — Ето зашто.{S} Оне увиђају да им у делању имаде неких недостатака, које оне саме б |
| ољим околностима и има каде, од воље му да гледа и на сјај, лепоту и узгредне ситнице.</p> <pb |
| давде.{S} Нисам хтела господину доктору да служим за психолошку студију — примети она горко.{S} |
| Милица и опет су код Ленке.{S} Дошле су да проведу неки део ферија и код ње; јер као што већ зн |
| .{S} Ја сам се уклонила у одсудном часу да доктора не доведем у искушење, кад покуша и он да ра |
| и љутити се?{S} Него боље пустимо Косту да сврши, — примети Даринка погледавши у сахат — Ено ве |
| ада није љутило.</p> <p>Шта више ако ћу да будем искрен, морам рећи, да сам се баш онда љутио, |
| ргије.{S} Па добро нека је и то! — нећу да се браним — Али главни је узрок, што ја не спадам у |
| ке веренички прстен дао.</p> <p> — Нећу да га примим — говорила је она — ствар још није свршена |
| ко ће нам свима угодити?{S} И зато нећу да очајавам; уверена сам, да неће на томе остати, нашу |
| насмешити.{S} Но и опет за то, ја хоћу да се надам; јер и онако је нада хришћанска врлина, а у |
| убе и поштују, па јој већ на лицу читах да је сретна.</p> <p>У сљед те њене среће, хтедох већ д |
| смислу неутешив љубавник, и сад покушах да сањам на месечини неби ли тиме богињу свога срца уми |
| док смо заједно биле.{S} Али ја немогох да се задовољим ни својим успехом у школи а још мање уп |
| и. </p> <pb n="20" /> <p>— И ти ћеш баш да легнеш? — запиташе у исти мах две другарице.</p> <p> |
| Даринка насмешив се.{S} Та добро знадеш да је и твој омиљени педагог Викторин од Фелтре мрзио „ |
| пет народ! — рече јетко Ленка — а нећеш да знадеш, да се од родољубља не може ни три дана живет |
| кну чисто Ленка.</p> <p>— Зар ти мислиш да ја никад не долазим у ту врсту искушења, па да вас б |
| > <p>— Сад ми и не остаје друго ван још да кажем како смо се познали и узели, а то се по себи р |
| етније бити да Милица настави; хоћу још да чујем и Даринку! — рече јој муж, па се уозбиљи и опе |
| се песницом бесно лупи у груди.</p> <p>Да је баба Мара блаже говорила, ја бих се зацело јако љ |
| више занет и у делању ревностан.</p> <p>Да поправи своју погрешку пристаде у шалу али му се она |
| ја за твојим доктором тугујем. —</p> <p>Да те један пут те бриге опростим и загонетку решим, ев |
| а најбоље се и научи; а за: нас „олош“, дабоме — то је тешко.</p> <p>И тако незнам из ког плесн |
| ољу и народу мало привређујем.{S} Томе, дабоме нисам ја крива, већ околности и немар нашега нар |
| бегати — рече Ленка.</p> <p>— Одбити — дабоме... — рече узрујаним гласом. — Али... па порумени |
| ву вредност оцениће тек народ.</p> <p>— Дабоме, поздравио те! — љутила се она — и народ гледа и |
| може писмена извештаја давати?</p> <p>— Дабоме да не; — одговори она — али ја сам заборавила ре |
| нси и сва својства тела на уму.{S} Онда дабоме летиле би и њима „за ситнице“ — „четворке“ — и т |
| рече озбиљним тоном Даринка — И мени је дабоме тешко, што нисам боље оцењена; али ко ће нам сви |
| ије живети и луксуз терати; а таквој је дабоме мало стало је ли њен муж хришћанин или чивутин, |
| ост што је Милица према доктору осећаше дабоме да беше далеко од љубави, али ко ће се још и дан |
| . — Поље на коме има учитељство да ради дабоме да је трњем обрасло; али преко трња и води пут с |
| ма не беше то необично — у самој ствари дабоме да је друкчије стојало, но то је тајна господина |
| би је задржао — гунђао је он. — Ал’ ти дабоме, ниси ни покушавала, доста ти је кад је само оно |
| ује, па јој је лако ћеретати, а Даринци дабоме да није до тога:{S} Сам велиш, да много мисли, а |
| ак, што ни читати ваљано незна; они нам дабоме немогу рад наш оценити шта више, можда су нам до |
| оста утврђено и у реду.</p> <p>Тиме сам дабоме општину задовољила но не своју савест, која ме ј |
| ту се за часак загледа у даљину.</p> <p>Дабоме да и то није без узрока, — настави опет тихо — н |
| тиња са уздахом и сузним очима.</p> <p>„Дабоме да ће се одлучити; цича зима, а ви сте узеле дет |
| ачама и петицама, што ми их к’о од беде давасте не бих могла храну набављати.</p> <p>— Ти се ба |
| ка — он ти тек неможе писмена извештаја давати?</p> <p>— Дабоме да не; — одговори она — али ја |
| еш горива пламти и гори а чим престанеш давати, она згара оно што имаде, па кад и то изгори ост |
| сам — рече она. — Али ти си твој посао давно напустио, мој говор ниси ни бележио, сад немаш це |
| енка, која је као и другарице јој — већ давно учитељица у неком селу, писаше Даринци и Милици о |
| пође у своју собу у којој је Милица већ давно спавала.</p> <p>На прагу собњем окрете им се опет |
| ови.{S} Али брате мој, и ако је све већ давно прошло опет нам се приповетка не може по вашој во |
| ица те тепаше: „мама, мама“ и то јој не даде да даље размишља.</p> <p>У том дође и г. Коста.</p |
| у али мишља да му је дужност, да говору даде веселији правац, те примети:</p> <p>— Позната је с |
| осећаје, па да и без љубави ономе руку дадем, код кога ћу моћи комотније живети и левентовати. |
| бав, сиротињу и незнање, те се за часак дадох у мисли.{S} Али кад ме она из заноса трже, нудећи |
| јим родитељима, али Ленка и г. Коста не даду „ни прословити“; а њима се придружио и ондашњи мла |
| /p> <p>— Да се само од родољубља живети даје можда и неби тако било — рече Милица равнодушно сл |
| варале — примети Милица.</p> <p>— Ја не дајем ни једној баш ни какве власти.{S} Право награђива |
| . —</p> <p>„Љубав је као ватра; док јој дајеш горива пламти и гори а чим престанеш давати, она |
| зорнице.</p> <p>О целокупном раду своме дају ми оне извештаја путем својих књижица и усменог ис |
| о и прекидајући викну:</p> <p>— Тако! — Дакле ја треба целога века да друге извињујем и да се б |
| код мене, те почињем ладнити.</p> <p>— Дакле чујмо и тебе рече домаћин, и узе оловку.</p> </di |
| о сад био заљубљен.</p> <p>— Било их је дакле и више? питаше смејући се Ленка.</p> <p>— Чудно п |
| м стану.{S} Твоје закључивање разуме се дакле већ по себи; него сврши што пре да и друге чујемо |
| ешке не чинити кад се замерају.{S} Мени дакле нико није замерао и зато сам и био час у једну ча |
| имум платом коју и ви имате.{S} Све три дакле имамо тек девет стотина, а Анђелија сама има у В. |
| и неосетљива женскиња...</p> <p>— Ти си дакле била јутрос у сеници? питаше збуњено он.</p> <p>— |
| ети Даринка оштрим гласом.</p> <p>Ти си дакле са својим околностима задовољна? — питаше радозна |
| ате, поноситија је и од ње.</p> <p>— Ти дакле ниси за Милицу?</p> <p>— Та већ сам ти казао, да |
| приповедати како си ме уловила.{S} Хоћу дакле да чујем хоћеш ли што слагати...</p> <p>— Е па ос |
| S} Она баш и онда кад би и душу за тебе дала, опет ти се неће прва приближити; шта више често ћ |
| а с њоме идем њезиној тетци у X. Ја сам дала реч а мислим да је и теби право.{S} Поћи ћемо одма |
| ма него ти, а бабама твоје феле нека је далеко од мене — „лепа кућа“; само се сети, да имаш душ |
| ца према доктору осећаше дабоме да беше далеко од љубави, али ко ће се још и данас при ступању |
| се на њему јасно видело, да су му мисли далеко од чела и кошница...</p> <p>— Доћи ћу после подн |
| мрзио „телесину“.{S} А ја не идем тако далеко, него тек велим: телесина не чини човека.</p> <p |
| /> <p>— Само ти увек тако ради, па ћеш далеко дотерати — примети јетко Ленка.</p> <p>— А да шт |
| постала учитељица у С.</p> <p>То ми је дало повода, да се слатко насмејем, јер, ко што знате, |
| је наше учење с темељним разумевањем и дало оцену лошију од знања; а уз то и затуцана села са |
| епаше: „мама, мама“ и то јој не даде да даље размишља.</p> <p>У том дође и г. Коста.</p> <p>— Ј |
| .</p> <p>— Нећу брате да те учим — рече даље г. Коста — али добро пази; Даринка је чисто злато |
| м, табак је скоро пун.{S} Зато вас нећу даље мучити аманетима мудрих људи, него ћу вам ’нако пр |
| опажа...{S} И ту се за часак загледа у даљину.</p> <p>Дабоме да и то није без узрока, — настав |
| га златног сахата и замишљено гледаше у даљину, а друг му настави:</p> <p>— Што сам ти рекао зн |
| а од речи до речи белешке што сам ја на дан Миличиног венчања у њега прибележила. — Кад њу проч |
| ="SRP18840_C3"> <head>III.</head> <p>На дан Константина и Јелене стадоше заиста пред оном велик |
| ица. — Добро кажеш; јер да си већ сутра дан по томе одушевљењу само десетицу повишице искала. — |
| па јој треба честитати...</p> <p>Сутра дан отпутоваше дома обе гошће, а идућих месојеђа венчаш |
| но и нагло ходаше по соби.</p> <p>Сутра дан нађе Даринка Ленку и Косту у врту у послу.{S} Чим ј |
| пилићи и још једна што ће се кроз који дан зацело излећи.</p> <p>Но уз све то мени се чињаше, |
| вратити.</p> <p>— Небраним; али до који дан већ одлазите, па бих волела да нас данас не оставља |
| — а не она натуштеност!{S} Ето до који дан одлазе нам и гошће, а Ви и Коста баш сад нађосте да |
| ба вечито избегава мој поглед; тек неки дан добио сам куражи, да је као кривац молећи погледам, |
| ти, Милице, баш мислиш, да ћеш на бадњи дан прасе угојити? — насмеши се опет прва. — Та мани се |
| оше спавати.</p> <pb n="42" /> <p>Сутри дан одоше обе другарице још зарана дома и ако их г. Кос |
| ти.{S} Нисам им могла извесно назначити дан свога доласка — одговори она, па се и опет удуби у |
| оче без икакве ближе својте.</p> <p>Тај дан до у вече проведоше весело у друштву са осталим гос |
| нам; а и нашто ћу! — рече она.{S} Један дан Даринчиног отсуства више се осећа, него да ја читав |
| <head>VIII.</head> <p>Доцне у вече тога дана дошла је тек Даринка.</p> <p>Коста беше својој жен |
| у препитати из оних предмета што истога дана на ред долазе, и за тим по својој увиђавности приб |
| лекцију примила сам једног децембарског дана.{S} Моје ђачице беху се и сувише најеле бела лука |
| иповетци.{S} Он се може датирати још од дана нашега испита; а ја и онако имадем све прибележено |
| ака на поклон једну лепу кравицу од три дана — угинула му је крава па је мени теле поклонио.{S} |
| ош малене.</p> <p>Зато кад ми после три дана мати оде дома, била сам сасвим сама у своме стану, |
| адеш, да се од родољубља не може ни три дана живети.{S} Народ и општина кад хоће да им ваљано с |
| бе.</p> <p>— Ја ти кажем како ми је ово дана на срцу — рече доктор не дижући очију.</p> <p>— Е, |
| жељезничкој станици вароши** на недељу дана, по оној поменутој ноћи. — Приправници обојега пол |
| 8840_C9"> <head>IX.</head> <p>На годину дана по Миличином венчању стајаше Даринка једно послепо |
| дело, да им се мисли врзу око последњих дана свога ђаковања.</p> <p>— Ала ова жељезница споро и |
| ећи поглед на доктора. — Али то не иде; данас се баш морате и с нашим друштвом задовољити — и т |
| — Али камо госпођице Даринке?</p> <p>— Данас Ленчице, као да нико није задовољан с нашим друшт |
| он и оде из куће.</p> <p>— Твој муж је данас зловољан — примети она за време доручка.</p> <p>— |
| сад могле су јој тек зато доћи, што је данас субота а сутра недеља; иначе нема учитељу у време |
| роз прозор на улицу.</p> <p>— Шта си се данас тако дуго задржао? — питаше га опет она.</p> <p>— |
| ше далеко од љубави, али ко ће се још и данас при ступању у брак и на љубав освртати!...</p> <p |
| ато с препоруком свршиле!.</p> <p>Ти си данас раздражена, па боље — дремај! — рече јој Даринка |
| слободу већ и с тога опростити, што сам данас и ја весела, а весељу знате, да се и нехотице гле |
| ва — рекла је за тим шаљиво она. — Само данас ми је и сувише сентименталан но ја ћу га већ од т |
| весело Милица — а Коста је, к’о што смо данас чуле, хитар стенограф, па може одмах и стенографи |
| дан већ одлазите, па бих волела да нас данас не остављаш — рече Ленка молећим погледом.</p> <p |
| у, те очекиваху други влак, који се баш данас из непознатих узрока закаснио.</p> <p>— Баш ми је |
| ети:</p> <p>— Зар се твој пут морао баш данас десити!{S} Њиме си много изгубила.</p> <p>— Кад с |
| ам вараш.{S} Посматрај ти и испитуј још данас озбиљно, и онда решавај.{S} Та ја их обе волим ко |
| аже и да јој одобрити неће — неможе при данашњем наставном плану и сеоском немару за школу, и в |
| е он у присуству Ленке веренички прстен дао.</p> <p> — Нећу да га примим — говорила је она — ст |
| опет се нимало није ужаснула тог новога дара природе; јер знаде, да јој то неће срамоте нанети. |
| дамо, видићемо да су то наше познанице, Даринка, Милица и Ленка.{S} И оне су стране; али њихов |
| стати; а волела бих знати, шта ће теби, Даринка, главна задаћа бити док у народ и школу ступиш? |
| то држите очи.</p> <p>— Само што се ти, Даринка, још држиш — к’о Каћ. — Умеша се сад и трећа. — |
| ала...</p> <p>— Волео би знати како ти, Даринка о љубави мислиш? рече Коста, видећи да се на ту |
| епати, — насмеја се и ако мало усиљено, Даринка па се стаде за спавање спремати. </p> <pb n="20 |
| p>— Неко време ћутаху сад све три и то, Даринка и Милица гледећи кроз прозор виноградима засађе |
| — рече даље г. Коста — али добро пази; Даринка је чисто злато и ако можда не сија као Милица.{ |
| ју није предала са осталим пртљагом.{S} Даринка и Милица међутим мирно заузеше свака по један ћ |
| то није могуће! та ти се море шалиш! — Даринка је тек жена за тебе.</p> <p>— Ја ти кажем како |
| је кочијаш тек с празни коли учинио, а Даринка и Милица беху још на улици загрлиле милу другар |
| а, кад ме је можда најжешће волела —- а Даринка брате, поноситија је и од ње.</p> <p>— Ти дакле |
| нка.</p> <p>— Ево руке! — рече Милица а Даринка јој такође пружи своју руку.</p> <p>У том стиго |
| лица на први поглед уливаше симпатије а Даринка ми изгледа, да сувише много мисли а да може ког |
| зрока за...</p> <p>Али он и не доврши а Даринка бризну у плач па нагло пође у своју собу у којо |
| ба не налази какав његов последоватељ а Даринка би прва пошла трагом госпођице Шултесове — дода |
| м дође и г. Коста.</p> <p>— Јел’ устала Даринка? — беше му прво питање.</p> <p>— Већ је отишла |
| з телесни казни.</p> <p>После пола сата Даринка је већ спавала а другарице јој се такође спрема |
| тешко живети...</p> <p>С поздравом ваша Даринка.“</p> <p>То је писмо што га је Даринка као одго |
| љине.</p> <p>— Лепа логика! — плану сад Даринка — онда нам је учитељска школа излишна.{S} Јер н |
| о ходаше по соби.</p> <p>Сутра дан нађе Даринка Ленку и Косту у врту у послу.{S} Чим је опазише |
| Коста и доктор у врту разговараху, уђе Даринка збуњеним лицем Ленци у собу.</p> <p>— Куда си с |
| Даринка.“</p> <p>То је писмо што га је Даринка као одговор Кости и Ленци отправила, а они и ак |
| У осталом — рече Милица кад виде, да је Даринка не верујући посматра — ви обе добро знате, да ј |
| време доручка.</p> <p>— Љути се што је Даринка отишла а њему то није казала.</p> <p>— До душе |
| Та ето и Коста оде од куће љутит што је Даринка јутрос рано отишла без његова знања с госпођицо |
| ше. </p> <p>— Знате шта! — рече по томе Даринка — ми ћемо све три временом бити учитељице.{S} З |
| ила.</p> <p>— Право велиш! — насмеја се Даринка — али и ту не треба бити сувише осетљив.{S} Има |
| од вечере.</p> <p>— Није, — насмеја се Даринка — сад ћеш видети, да ми је желудац сасвим здрав |
| — Шта неће огорчење изнаћи — насмеја се Даринка — с те стране још те нисам знала.</p> <p>— Ја н |
| завршетак вашој приповеци — насмеја се Даринка — ал’ ми би волеле чути и оно, што је Коста пре |
| баш немогу разумети. — рече смешећи се Даринка. — О, наилази и на мене почешће та „чума“, али |
| ледице ће и саме нестати!“ — насмеши се Даринка — То правило драга моја, употребљују тек учитељ |
| ба у глави, — примети Милица — а шта ће Даринка да каже? — та и она је нама равна, па погледај |
| унији...</p> <p>— Мушки послови! — рече Даринка, онако и не мислећи, баш као што често и мушки |
| хоћеш, али сан је сенка живота, — рече Даринка, а преко лица као да јој прелети тужан израз — |
| ти? — питаше Ленка. — Запрви ти, — рече Даринка.</p> <p>— Одакле да почнем? из писама већ нешто |
| /p> <p>— Пут овамо води преко С. — рече Даринка — па сам синоћ сврнула и по Милицу.</p> <p>— Мо |
| . — Та све жмиркаш.</p> <p>— Ја? — рече Даринка па протре очи —- Ал’ нека, треба и ја да запамт |
| тко Ленка.</p> <p>— А да шта ћу? — рече Даринка слегнув раменима. — Ни моје срце није машина, п |
| шта то чини, само кад сам здрава — рече Даринка насмешив се.{S} Та добро знадеш да је и твој ом |
| ћу као Анђа? </p> <p>— Опет Анђа — рече Даринка — Та мани је већ једном! зар је сва срећа у доб |
| и бележник.</p> <p>— Мило нам је — рече Даринка пруживши домаћину руку — А ја сам Даринка, а он |
| , него тек казујем своје мишљење — рече Даринка. — А тај правац чини ми се, да треба према потр |
| што буде могуће зацело ћу успети — рече Даринка одважно, а образи јој се чисто запламтеше.</p> |
| ну скоро Милица.</p> <p>— Незнам — рече Даринка а озбиљни јој израз на лицу пређе у осмеј — Али |
| >(Даринка се насмеја) — Ево шта, — поче Даринка.{S} Прве године свога учитељевања била сам и су |
| одину дана по Миличином венчању стајаше Даринка једно послеподне код свога прозора у руци јој б |
| ете мерити.</p> <p>— А што не? — питаше Даринка — та свако паметан знаде, да је у добру лако до |
| и изгубила, чуло се у купеу у коме беше Даринка и Милица још задуго угушено и силом задржавано |
| А г. доктора друго тишти; јер док беше Даринка овде није било ни зле воље...</p> <p> Враголаст |
| су већ на измаку, уздахну Милица — а и Даринка је навалила да се прек’сутра кренемо.{S} Родите |
| м беху врло весели; а била је позвата и Даринка али она не дође — доцније им је писала, да је б |
| ади и већина примети јој муж а Милица и Даринка замишљено ћутаху.</p> <p>— Него шта ваздан да о |
| једна кола, а у њима седела је Милица и Даринка.</p> <p>На прозору указа се у исти мах мушко и |
| тим смешећи се — на да чујемо шта ће и Даринка рећи; јер ено Милица већ дрема.</p> <p>— Ко’ ве |
| .</p> <p>— Кад сам већ почела — настави Даринка замишљено — казаћу вам искрено баш све мисли св |
| ба — рече му Даринка.</p> <p>— Да си ти Даринка добила место дознала сам из Миличина писма у ко |
| .</p> <p>— Та пасти тек нећемо! примети Даринка. — А’ што ће нас можда из појединих предмета са |
| боље пустимо Косту да сврши, — примети Даринка погледавши у сахат — Ено већ бије девет.</p> <p |
| је овде сасвим на свом месту. — примети Даринка. — Сам кажеш, да ви мушки тек онда не грешите к |
| 2" /> <p>— Што да те осуђује? — примети Даринка — Твоја природа није да се с незгодама бори; а |
| „Свако је своје среће ковач.“ — примети Даринка али и она из гледаше као да тек пословицу цитир |
| васпитање нужније и од учења — примети Даринка.</p> <p>— Не поричем.{S} Али од два зла треба б |
| нај ко суди и себи, и од себе — примети Даринка оштрим гласом.</p> <p>Ти си дакле са својим око |
| имањем много се шта поправило — примети Даринка.</p> <p>Ваљда си већ и ти програм створила по к |
| .</p> <p>— И то морам одобрити — заврши Даринка и поглед јој паде на белешку, што је г. Коста в |
| аздражена, па боље — дремај! — рече јој Даринка па се обрте опет Милици.</p> <p>— Ајд’ зидајте |
| зред не хте да нас чека, — одговори јој Даринка.</p> <p>— Напослетку и боље, што смо саме, — до |
| тоји се у задовољству“ говорила је увек Даринка док смо заједно биле.{S} Али ја немогох да се з |
| <p>Доцне у вече тога дана дошла је тек Даринка.</p> <p>Коста беше својој жени казао свој јутра |
| ринка пруживши домаћину руку — А ја сам Даринка, а она је, разуме се, Милица.</p> <p>И ту се он |
| за оно „на ствар“ — примети са осмејом Даринка; а он настави:</p> <p>— Кад сам увидио, да љуба |
| ни се детињарије! — рече озбиљним тоном Даринка — И мени је дабоме тешко, што нисам боље оцењен |
| p>— И ниси, — рече скоро строгим гласом Даринка — Требала си делати по своме уверењу, а не освр |
| повољна сведоџба — рече опет са осмехом Даринка.</p> <p>— Бадава се ти смејеш; плану сад Ленка |
| нези чулних органа — примети јој шаљиво Даринка и намести своју узглавницу.</p> <p>— Ћути па сп |
| ине“ шапуташе у сну али доста разумљиво Даринка.</p> <p>— Аха! — историја педагогије — рече Мил |
| е! — рече јој опет смешећи се муж — Ако Даринка и Милица тако стану „разводити“, нећемо ове ноћ |
| тврдити да идемо у натраг? — рече јетко Даринка. — Поље на коме има учитељство да ради дабоме д |
| вршење свога позива — одговори расејано Даринка.</p> <p>— Свакој од нас — понови дремљиво ал’ ј |
| </p> <p>— Рђав рачун — примети расејано Даринка.</p> <p>— Ха! —- Ха! баш к’о да је она сретније |
| ал мени се тако слути — рече замишљено Даринка. — А у осталом ви ћете можда и боље проћи; таке |
| Коста.</p> <p>— Што? — понови замишљено Даринка — Ето зашто.{S} Оне увиђају да им у делању имад |
| уда беху ваљане женскиње — рече озбиљно Даринка — Али твоје речи Коста, не морају зато бити нео |
| ути, а хвале и не тражим — рече озбиљно Даринка — за мене је довољна награда чиста савест и уве |
| њих јача од родољубља...</p> <p>— Да то Даринка или Милица говори, — примети шаљиво г. Коста — |
| рече Коста, видећи да се на ту примедбу Даринка и опет замислила.</p> <p>— Сад ти не умем рећи, |
| ле од мене што ти још устреба — рече му Даринка.</p> <p>— Да си ти Даринка добила место дознала |
| да одкајава погрешке појединаца?! викну Даринка</p> <p>— А иначе благе јој очи чисто севаху — П |
| !</p> <p>— Правда је у гробу! — уздахну Даринка — И зато сам ја задовољна кад сама осећам, да н |
| раво велиш; — ја сам заборавила, да још Даринка и Милица на ред долазе.</p> <p>— Доселила сам с |
| — питаше радознало муж и жена.</p> <p>(Даринка се насмеја) — Ево шта, — поче Даринка.{S} Прве |
| ског учитељства?! </p> <pb n="24" /> <p>Даринка уздахну и све три се другарице за часак замисли |
| и тек лична пријатељица остати?!</p> <p>Даринка је само загрли и смешећи се настави:</p> <p>— Н |
| ему сањати. — Има и других људи!</p> <p>Даринка се насмеши, и после неколико тренутака ћутања, |
| х познаница о имендану г. Косте.</p> <p>Даринка и Милица и опет су код Ленке.{S} Дошле су да пр |
| нији онај ко свету по вољи чини.</p> <p>Даринка при последњим Миличиним речма одобравајући узда |
| челичи — рече замишљено домаћин.</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} Та примедба изгледаше јо |
| е мишљењу много хладнија и себичнија од Даринке — рече г. Коста скоро зловољно. — Осим тога њу |
| жем, да се не надам никаквом успеху код Даринке.{S} Све ми се чини да ће ме одбити.</p> <p>— По |
| гом у X. А и Ваше прво питање тицало се Даринке, — ћеретала је она — а то се мени не свиди, па |
| д их је поздравио. — Али камо госпођице Даринке?</p> <p>— Данас Ленчице, као да нико није задов |
| рено пожелео среће.{S} Али кад се сетио Даринке и своје намере уздахну па бајаги у шали и опет |
| ала; закључујем, да ме и воли.</p> <p>— Даринку су можда тек неприлике и дволичност у животу пр |
| доктора, који се беше смислио женити, а Даринку и Милицу познавао је још од оног имендана. — И |
| бичним човеком? — И ту несташно погледа Даринку.</p> <p>— Ругај се ти колико хоћеш, али сан је |
| а да оде...</p> <p> — Леп комплимент за Даринку! — смејала се она држећи да се домаћин тек шали |
| да Милица настави; хоћу још да чујем и Даринку! — рече јој муж, па се уозбиљи и опет узе оловк |
| ’ таком пријатељу као што си ми ти, тек Даринку желим за жену.{S} Она је много претежнија, и ак |
| и и оцењује, па јој је лако ћеретати, а Даринци дабоме да није до тога:{S} Сам велиш, да много |
| те сад беху обоје љутити и спремни, да Даринци поштену лекцију очитају.{S} Али кад у собу ступ |
| ећ давно учитељица у неком селу, писаше Даринци и Милици ово:</p> <p>„Свако је своје среће кова |
| ам оно што нисам још јуче хтео одобрити Даринци и својој жени а што сад и нехотице морам и ја д |
| јка.{S} Али опет ти морам рећи, да се у Даринци вараш.{S} Ти си најбујније доба твога живота пр |
| ећ из дворишта, а Ленци се учини, да је Даринчин глас чудно дрхтао; али у исти мах беше јој се |
| а више да кажеш? — питаше он опазив тај Даринчин поглед.</p> <p>— Готова сам — рече она. — Али |
| а. — Беше му и нехотице изашла пред очи Даринчина слика па премишљаше како би њеном искреном ли |
| апред знао...{S} И ту му изађе пред очи Даринчина озбиљна и блага слика, па поново уздахну.{S} |
| иличин поглед <pb n="43" /> можда пали, Даринчине очи казују ти, да су створене, да трпе, теше |
| лагог израза и смутње којим су га чешће Даринчине очи за тренутак и крадимице гледале... с тога |
| љено — загледај боље, па ћеш наћи, да и Даринчине искрене и благе очи не уступају Миличином пла |
| идела да би се он за тебе решио.</p> <p>Даринчине се очи опет запламтише узрујано и прекидајући |
| фрања руковаше.</p> <p>— Та већ из речи даринчини видео си које је Милица, и зато их нисам „по |
| опремила? питаше она бацивши поглед на Даринчино путничко одело и шешир, што га је на главу ме |
| а и нашто ћу! — рече она.{S} Један дан Даринчиног отсуства више се осећа, него да ја читаву го |
| — а то се мени не свиди, па баш завидим Даринчиној срећи...{S} И ту се онако скоро детињски зас |
| — разумете ли? — на селу, рече, кад на Даринчином лицу виде, да већ зна шта ће да каже и да јо |
| оји би те волио као ја Ленку?</p> <p>На Даринчином лицу нестаде осмеха, па поруменивши рече про |
| а, па се повикало одма од почетка да је даровита; а осим тога, ваљда је умела да провиди и свој |
| се само љутим, што није обичај да и те „даровите“ пофторавају те „лаке ствари“ па да се види, к |
| зар ви не видите, да ће нам те, бајаги „даровите“, на рачун својих препорука и одличних сведоча |
| ри године свога рада — ма где ја била — дати вам извешћа о свом раду у школи, и о мишљењу што с |
| о блажије судити и бар општа оцена боља дати.{S} А да сталне воље имадеш, и да ти није „плева“ |
| шкама независно разполажем, одмах ћу се дати на посао.</p> <p>— Нама и онако нису нужне. —</p> |
| јоштер паметни људи па ће вришко и теби дати пут; неће наше девојке бити попадије ни помодуше д |
| p> <p>Почетак нашој приповеци, могу вам дати, али за онакав свршетак к’о што га ви желите још н |
| ако је био уверен, да ће јој он тек оно дати, што би се и у цркви читати могло...{S} Тако мало |
| и почетак тој приповетци.{S} Он се може датирати још од дана нашега испита; а ја и онако имадем |
| а немамо против; шта више, за твој труд даћу ти и почетак тој приповетци.{S} Он се може датират |
| ице половину главнијих штудија прешле а два сата већ избија.{S} Па не знамо што и преврћемо тек |
| ваздуху, те да би и после подне читава два сахата онај школски ваздух без велике штете удисати |
| адовољан.{S} Осим тога, сви знамо да од два зла треба бирати мање.{S} Па кад је тако (а уз то с |
| Даринка.</p> <p>— Не поричем.{S} Али од два зла треба бирати мање; а уз то је кошуља свагда бли |
| и варошки учитељ и учитељица са највише два разреда, ужива по 4 — 7 стотина плате, једно сеоско |
| жда из појединих предмета са једним или два степена ниже оценити, мене неће баш много љутити; з |
| оведем по више сахата дневно — један до два — у живом разговарању са децом, што дечији ум ни ма |
| p> <p>За време тога учитељевања само су два извештаја одбијена, а срамоту што је тога пута та м |
| м које на обући које на оделу заштедила двадесет форината што за десет година чини баш 200 фори |
| свога заноса, те ми се учини, да смо са двадесет година у напред и да сам на неком гробљу.{S} У |
| ум“ плату а после смрти — пардон! после двадесет година рада „сјајну мировину“...</p> <p>Пишите |
| а.</p> <p>— Знате да код нас на селу ни двадесетак кућа нема сата, а немамо ни стална школска п |
| I.</head> <p>Школске су ферије, и то на две године касније од оног разговора наших познаница о |
| > <p> За ручком није г. Коста ни ваљане две речи прозборио, а кад му Милица ћеретајући рече да |
| овине окна; а под постељама лепршале се две квочке с пилићи и још једна што ће се кроз који дан |
| еш баш да легнеш? — запиташе у исти мах две другарице.</p> <p>— Није него ћу тек бадава с вама |
| , да нови касапи под...“ па прогута још две речи намигнувши на остале. „Ал’ и баба Мару познаје |
| упке као и на целокупан рад у школи још две до три над-надзорнице.</p> <p>О целокупном раду сво |
| ећи, да на цео разред тај пази један од двеју главних надзорница и тихо их препитује оне припов |
| до прве станице, где уђе нека госпа са двоје дечице, те тако прекидоше пређашњи разговор.</p> |
| тако пре неколико месеца постадосмо нас двоје муж и жена.{S} А што и ви нисте у сватови биле, н |
| > <p>— Даринку су можда тек неприлике и дволичност у животу пратиле, па јој то неповерење није |
| <p>— Доручковаћу тамо — чуло се већ из дворишта, а Ленци се учини, да је Даринчин глас чудно д |
| ији језици“ не могу његове честе посете двосмислено тумачити.{S} А што је он случајно неожењен, |
| /p> <p>Уверена да ће те се на ово онако двосмислено насмешити.{S} Но и опет за то, ја хоћу да с |
| би ракију налили?“</p> <p>„Имамо, ал’ о’де ће се пре кренути“.</p> <p>„Тако је“; рекох јој ја „ |
| вано јецање.</p> <p>И тако је радознала дебела путница уживала бар „сцену растанка“.</p> <p>Међ |
| ринка погледавши у сахат — Ено већ бије девет.</p> <p>Домаћин на то поче:</p> <p>— Кад сам на п |
| и ви имате.{S} Све три дакле имамо тек девет стотина, а Анђелија сама има у В. осим 500 форина |
| морала избегавати, ако сам хтела да ми девојачки углед и карактер и у очима торокљива света ос |
| Та већ сам ти казао, да је и она ваљана девојка и ако је по моме мишљењу много хладнија и себич |
| рече сад Коста — јер и Милица је ваљана девојка.{S} Али опет ти морам рећи, да се у Даринци вар |
| p> <p>— Хо, ето му! — љутио се он. — Та девојка баш бега од среће.{S} Ал’ и ти си крива; требал |
| плавој или смеђој коси, па и ако је још девојка опет се нимало није ужаснула тог новога дара пр |
| е — сведочише, да су морале бити ваљане девојке.</p> <p>— Ни кост ми врана у тебе не донела! — |
| и имати на уму, да сам ја осим усамљене девојке и учитељица па мање завиривати у мој прозор.{S} |
| па ће вришко и теби дати пут; неће наше девојке бити попадије ни помодуше да им треба учитељка |
| м и дошао.{S} Гледај да буде прилике да девојци могу казати и одговор чути.</p> <p>— А за коју |
| </p> <p>Старица је дуже времена гледала девојче са изразом материнске нежности и љубави.{S} Али |
| водице!“</p> <p>„Одмах тетка,“ рекло је девојче; али кад је после 10 минута воде из бунара вади |
| смеја те управи ватрен поглед на весело девојче.</p> <p> <pb n="46" /> </p> <p> Али у исти мах |
| оме плату, лепа, чила и веселог изгледа девојчица.</p> <p>Старица је дуже времена гледала девој |
| вас на улици задржи чак четврто годишња девојчица и пита: кад ћеш и мене у школу примити? па на |
| у праведној срџби пламтећа лица осталих девојчица и презриви поглед оне јаднице којој се та неп |
| године ковале и свакојако се мучиле, па дед’ реци што нисмо сковале срећу као Анђа? </p> <p>— О |
| што их том приликом рони по нека мајка, деда или меког срца баба морају сваког бар за часак уср |
| нања у погледу чувања здравља од већега дела нашега народа на селу.</p> <p>Болесно дете лежало |
| рпској, т.ј. будућем нараштају повећега дела интелигентнијих Срба.{S} Па и ако се вели: „какав |
| исам научила да примам награде за своја дела.{S} За то се и не обазирем на мњење своје околине, |
| ge"> <p>ДРАГА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књига</p> <p |
| <p>— Свет вазда ужива у клеветању туђих дела, па се не треба на њега освртати; а предпостављена |
| је држао да је добро и сувише занет и у делању ревностан.</p> <p>Да поправи своју погрешку прис |
| нка — Ето зашто.{S} Оне увиђају да им у делању имаде неких недостатака, које оне саме без опште |
| оро строгим гласом Даринка — Требала си делати по своме уверењу, а не освртати се не знам на чи |
| тор — ако те чује Ленка.</p> <p>— И она дели моје мишљење и ако јој је природа сроднија са Мили |
| учила, да све три заједно и добро и зло делимо, па вас још и сад у мислима радије заједно предс |
| рицама са којима братињски и сестрински делише три године веселе и тужне часе.</p> <p>Влак доју |
| код Ленке.{S} Дошле су да проведу неки део ферија и код ње; јер као што већ знамо г. Коста их |
| три године на ономе пољу, који ми је у део пао, али је саковати немогох.</p> <p>„Права срећа с |
| делу заштедила двадесет форината што за десет година чини баш 200 форината; а то је много за уч |
| „благодатно“ стање, кад се најпре мора десет табака папира потрошити, док се општина смилује, |
| олико година, па ми није ни брига ни од десет доктора и таки паметни госпођа! ..{S} Фала богу, |
| на и тиме; јер вазда волим пропустити и десет криваца, него једног невиног осудити.</p> <p>Тако |
| Било је у то доба тако блато, да вас ни десет коња преко овог ритског блата неби превукло.{S} О |
| сам увидела, да је за тај огромни посао десет школских месеца сувише кратак рок а деца и сувише |
| и већ сутра дан по томе одушевљењу само десетицу повишице искала. — зацело је неби добила.</p> |
| , а кад сам у друштву случајно с њом се десио, нико није могао опазити шта се у моме срцу збива |
| p> <p>— Зар се твој пут морао баш данас десити!{S} Њиме си много изгубила.</p> <p>— Кад се твој |
| рже, нудећи ме да седнем, рекох јој, да дете сувише не утопљава нити да собу тако јако греје; д |
| шта!“ осечем се ја. „Него носи ти млада дете у собу па зови доктора; то ће више помоћи него те |
| те каква незгода, сети се да је уз тебе дете, које те не може разумети кад више што осим љубави |
| се одлучити; цича зима, а ви сте узеле дете из топле постеље и још топлије собе, па га тако у |
| а баба Мара све!“ И ту незграпно стиште дете тек једном руком а другом се песницом бесно лупи у |
| : „помозбог!“</p> <p>„Та ето болесно ми дете, па га у име божије провлачимо кроз зид, да се оде |
| „Тако је“; рекох јој ја „ал’ онда ће ти дете дуже боловати.{S} Кад ракија у соби ври, шкоди и з |
| ли баба се недаде смести већ провлачећи дете и трећи пут кроз зид, некако смешном иронијом наст |
| > <p>Али баба зацело мишљаше, да ћу јој дете отргнути па гњевно викну:</p> <p>„Држ’ ти твој нос |
| једно сеоско учитељство што мора свако дете најпре да освести, да му је „Баба“ или „баца“ отац |
| у пукотину провлаче неко болно преболно дете.</p> <p>Дете је било више мртво но живо и обучено |
| авим и уђем у кућу камо је мати болесно дете већ унела била.</p> <p>Кад сам собња врата отворил |
| а нашега народа на селу.</p> <p>Болесно дете лежало је сад на неком траљавом кревецу близу пећи |
| овлаче неко болно преболно дете.</p> <p>Дете је било више мртво но живо и обучено тек у танку к |
| а прочитање, и што га често по школском детету за њих моли; јер свако је био уверен, да ће јој |
| се надзири над постељу и убрише зној са детиња чела.</p> <p>Ја сам узрујана била гледећи њену б |
| гледати га како се мучи,“ рече ми мати детиња са уздахом и сузним очима.</p> <p>„Дабоме да ће |
| ет настави:</p> <p>— Моја љутња вама је детињарија; а ја опет не могу да појмим вашу равнодушно |
| сам и до сад говорила.</p> <p>— Мани се детињарије! — рече озбиљним тоном Даринка — И мени је д |
| оћи него те ваше лудорије.“ па се маших детиње ручице, да му било опипам.</p> <p>Али баба зацел |
| азложити, какав се процес дешава у души детињој, кад га учитељица онако својски прутом по врх п |
| инчиној срећи...{S} И ту се онако скоро детињски засмеја.</p> <p>Доктора к’о да нешто у срце те |
| сет школских месеца сувише кратак рок а деца и сувише запуштена да би ја, уз њихово често изост |
| товачица Бело-Ланкастарова начина, да и деца учитељу при настави помажу.{S} Али време и искуств |
| дуго као год оних предмета, у којима ми деца помоћи не могу.</p> <p>— Али шта је с првим разред |
| во вешто питање.{S} Исто тако не питају деца ни из оних предмета што служе поглавито за развија |
| д је време да у школу дођу, и с тога су деца вазда раније у школи но што би требало.{S} Ја сам |
| ма да наставља по 6 разреда и 100 — 200 деце (разуме се, ако стане у школу).{S} И ту онда покаж |
| <p>Тим начином досад нисам опазила код деце зависти.{S} А да неби и саме надзорнице грешиле па |
| а“ који је у месту владао.</p> <p>Обоје деце беше покривено најпре неким топлим губером (ћилимо |
| са минимум платом и стотину занемарене деце у школи.</p> <p>— Способности мислим да сам стекла |
| школу са четири разреда и преко стотине деце, која уз то редовно школу полазе тек од новембера |
| а 4—5 у ширину, а у њојзи преко стотине деце) па се морадох и по цичи насамо проћи по чистом ва |
| и ти програм створила по коме ћеш осим деце и народ учити? — смејаше се она.</p> <p>— Шта је с |
| па како је у свакој скамији по шесторо деце то у шестонедељном току времена свака ученица једа |
| ..</p> <p>Ту лекцију примила сам једног децембарског дана.{S} Моје ђачице беху се и сувише наје |
| ерин карактер и пример без последице на деци.</p> <p>Него да се манем „филозофирања,“ дода за т |
| та и тек они предмети што сам ја најпре деци добро разјаснила и у којима сад већ није неопходно |
| жеље“.{S} За то да кол’ко толико себи и деци олакшам, а да уз то не буде механизма и у оним пре |
| и сујетан, па ужива у стармало-наученој деци.{S} И зато је видиш, најпаметнији онај ко свету по |
| ослужитеља, који би путем звоњења могао деци јављати кад је време да у школу дођу, и с тога су |
| отац педагогије — на самрти вели: „А ви децо тражите среће и задовољства у спокојном кругу поро |
| — један до два — у живом разговарању са децом, што дечији ум ни мало не мори а много им користи |
| оском немару за школу, и ваљан успех са децом у знању показати, и спремити децу за у правом сми |
| и учитељи вазда се морамо освртати и на децу, — рече она замишљено.</p> <p>— Бадава се браниш — |
| више механично уче не ослањам сасвим на децу, него и њих предузимам кад год ми време допусти и |
| х са децом у знању показати, и спремити децу за у правом смислу свесне и ваљане чланове човечан |
| Милица — За моју природу није да гладим децу ко неко пудлу; а и ти ћеш видити, како ћеш у школи |
| е баш у оној мери, у којој је за сеоску децу потребно.{S} Зато ко је уверен, да по могућству до |
| да је развијање ума и оплемењавање срца дечијег; а уз то треба да им улије у њихову главицу и с |
| мени више времена за рад око развијања дечијега разума и осталих врлина и способности.</p> <p> |
| вца те главну своју бригу обратих знању дечијем; а остало беше ми узгредан рад, који сам предуз |
| два — у живом разговарању са децом, што дечији ум ни мало не мори а много им користи и полажење |
| ве станице, где уђе нека госпа са двоје дечице, те тако прекидоше пређашњи разговор.</p> <p>На |
| ога, пуна јој је школа живахне и веселе дечице, која је сва љубе и поштују, па јој већ на лицу |
| сутра знати разложити, какав се процес дешава у души детињој, кад га учитељица онако својски п |
| је што потиче из поштовања бела лица и дивних трепавица...{S} Милице, тешко и теби, ако ти неш |
| јтеже предмете.{S} Па онда, педагогија, дидактика и метод! — примети друга и отвори рукописну б |
| и она смешно изгледају, па се засмеја и диже главу.</p> <p> — Одговор, госпођице! — молио је он |
| ми је ово дана на срцу — рече доктор не дижући очију.</p> <p>— Е, онда се и сам вараш.{S} Посма |
| у у истом моменту опет нека ледена рука дирну.{S} Миличина рука је истина сад дрхтала, а из очи |
| е, а јуче сам у најосетљивије жице била дирнута.{S} Та није то првина, да сам морала увидети, д |
| остим и загонетку решим, ево ти из мога дневника од речи до речи белешке што сам ја на дан Мили |
| и онако имадем све прибележено у своме дневнику.</p> <p>— Гилт! — рече домаћин онако по српско |
| пе, да по чешће проведем по више сахата дневно — један до два — у живом разговарању са децом, ш |
| отишла а њему то није казала.</p> <p>— До душе и није лепо домаћину се не јавити, ал’ гостима |
| мо заслужити; а ја се са свога поступка до сада још нисам покајао.</p> <p>— Ни ја — примети она |
| ожухом, и изнесе у коморицу што је била до собе.</p> <p>„Сад да ми је Мија ту“, настави забрину |
| опет није једно и исто. — Од поштовања до љубави, каже се, да треба тек један корак, али мени |
| о редовно школу полазе тек од новембера до половине марта, а пре и после тога видим их у школи, |
| као и на целокупан рад у школи још две до три над-надзорнице.</p> <p>О целокупном раду своме д |
| које ја тражим и које би моју љубав све до сад одржало.</p> <p>Осим тога онај осећај и не беше |
| и њезиних сродника.{S} Па опет кад дође до средине гробља, пусти суде на стазицу, па се упути г |
| и да се дружим.</p> <p>Баба Наста ми је до душе приповедала и то: да су г. натарош често на сво |
| лако ћеретати, а Даринци дабоме да није до тога:{S} Сам велиш, да много мисли, а ко премишља мо |
| и ућута.{S} Знала је, да су узеле карте до Т. из кога су обе и биле, и да су им родитељи, истин |
| ка...</p> <p>— Хајд’ штудирај од корице до корице, па ваљда ћеш сутра знати разложити, какав се |
| пружи своју руку.</p> <p>У том стигоше до једне веће станице.{S} Ту уђе и више путница те им г |
| се спусти на оближњу клупу а оне седоше до њега.</p> <p>— Корете мој поступак, — поче она — и н |
| ским грудима па да тек уз оне особине и до осамнаесте године сме по вољи осећати, па и оно неће |
| ронички засмеја.</p> <p>У том стигоше и до прве станице, где уђе нека госпа са двоје дечице, те |
| нпут Ленка — а још мало па ћемо стићи и до станице где ћу се сићи и...</p> <p>— Хоћели вас ко’ |
| и у грлу застају — чудим се, како сам и до сад говорила.</p> <p>— Мани се детињарије! — рече оз |
| као и њих, али ја знадем, да се долази до цељи и споро ходећи.{S} Осим тога — рече смешећи се |
| арана и вратити.</p> <p>— Небраним; али до који дан већ одлазите, па бих волела да нас данас не |
| решим, ево ти из мога дневника од речи до речи белешке што сам ја на дан Миличиног венчања у њ |
| но осталом женскињу.</p> <p>— Мане нам до душе свако види; само је штета што се нико не сећа у |
| и оде у кујну.</p> <p> — Хоћете ли нам до године опет доћи? питаше он кад сами остадоше.</p> < |
| рад наш оценити шта више, можда су нам до сад били и противници и својим оштрим и ако глупим д |
| чула се изнемогла дрека.</p> <p>Кад сам до њих дошла, видим, да су прокопале зид па кроз ту пук |
| од онога, што беху женскиње у које сам до сад био заљубљен.</p> <p>— Било их је дакле и више? |
| без икакве ближе својте.</p> <p>Тај дан до у вече проведоше весело у друштву са осталим гостима |
| проведем по више сахата дневно — један до два — у живом разговарању са децом, што дечији ум ни |
| римети она па се засмеја.{S} Али не као до сад него обичним веселим смејом.</p> <p>— Тако видиш |
| и на оближњу клупу, а доктор се посадио до њега и за часак обоје ћутаху.</p> <p>— Ја те брате н |
| чича Харалампије мој фамилијаз — и ако до душе на њега личиш...</p> <p>— Ти све она стара — пр |
| а били су и прозори засути песком скоро до половине окна; а под постељама лепршале се две квочк |
| че Ленка — а не она натуштеност!{S} Ето до који дан одлазе нам и гошће, а Ви и Коста баш сад на |
| о загонетно што ти и уз општинску хвалу до неба не беше задовољна, него остави тај узвишени и п |
| но кад Ленка о феријама оде дома, дођох до уверења, да би много сретнији био да нема тих прокле |
| застирати.{S} И тако ја сиромах, дођох до уверења, да се тамо преко слабо о мени брине или да |
| смеј — Али толико могу рећи, да од тога доба никад не сањам.{S} Чим хоће да ме снађе та беда ја |
| се у Даринци вараш.{S} Ти си најбујније доба твога живота провео у туђини и мећу „Немчадијом“; |
| надате, да ће донде наступити сретније доба у коме се мислеће женскиње неће морати тек за учит |
| и!</p> <p>— Штета само што се у садашње доба не налази какав његов последоватељ а Даринка би пр |
| да бацао на њен прозор, који се од неко доба поче много раније завесом застирати.{S} И тако ја |
| итељици плаћу изда.</p> <p>— Ти од неко доба и сувише црно видиш — рече Милица — а тиме чиниш н |
| оће што у тај мах из њих суну.{S} Од то доба вечито избегава мој поглед; тек неки дан добио сам |
| воју поуку у здравственом погледу од то доба тек на саму школу ограничила опет штудирам „кућевн |
| ћи се он и за то је у овоме месту од то доба учитељица и у мени изгубила бранитеља, но као у за |
| да нам нећете замерити.{S} Било је у то доба тако блато, да вас ни десет коња преко овог ритско |
| честитао друге године њеног учитељевања добар успех, и узгред је уједно жалио, што се одала на |
| свако паметан знаде, да је у добру лако добар бити, него да се на муци познају јунаци.</p> <p>— |
| те никоме не беше зазорно што учитељица добија од нотароша књиге на прочитање, и што га често п |
| ли и опет рече: „Е тако је, медвед увек добије најлепшу крушку“...</p> <p>— Укус је различит — |
| ом; а то је довољно, да и најбоље место добије.{S} Мећу тим ми...</p> <pb n="27" /> <p>— На ств |
| е му Даринка.</p> <p>— Да си ти Даринка добила место дознала сам из Миличина писма у коме ми јо |
| анетама, трабантима, фиксама и кометама добила сам н. пр. питање:{S} Колико становника има, нез |
| а она или беше сувише сретна што ме је добила или сувише несретна што остави учитељевање; дост |
| <p>— Право! — викну Милица — сад си је добила.</p> <p>— То би могла она и теби рећи — бранила |
| о је табака папира она потрошила док је добила плату, или док чујем како је „почастила“ баба Ма |
| ини.</p> <p>И тако је на моје заузимање добила тога пута сву тромесечну плату; а што је касније |
| етицу повишице искала. — зацело је неби добила.</p> <p>— Право велиш! — насмеја се Даринка — ал |
| губила бранитеља, но као у замену за то добила је већ идућих ферија госпођица Ленка писмо, у ко |
| и нехотице гледа „кроз прсте“...</p> <p>Добила сам од једног сељака на поклон једну лепу кравиц |
| ила и упутства, што смо их у учитељишту добили, нити да се само на узоре угледамо, него треба о |
| а одвише неуредно стаде плату издавати, добио сам и ја прилику, да јој се приближим настави међ |
| ечито избегава мој поглед; тек неки дан добио сам куражи, да је као кривац молећи погледам, но |
| им оно 2—5 хиљада што бих можда уз жену добио да се нисам у Ленку заљубио.{S} То ме је, разуме |
| дећу шта ћеш и онда саковати.{S} Оне ће добити варош а ти село па се и опет не можете мерити.</ |
| ти Ленка. — Теби се све већма замера, а добра воља не признаје ти се ни од другарица, ни од про |
| </p> <p>Ето тако — рече Коста. — Она је добра срца а и образована је, али је жена, која уме љуб |
| вом баба Настом.</p> <p>Баба Наста беше добра душа.{S} Вечито се старала, да ме својим приповед |
| ме месту, а то је за учитељицу и сувише добра — партија...{S} Другарице јој на то прснуше у сме |
| ини, да такову женскињу мора можда и уз добра својства карактерисати бар и добра доза лакомисле |
| и уз добра својства карактерисати бар и добра доза лакомислености и саможивља.{S} Или ако не то |
| упити, а временом ће и ово теленце бити добра млекоша.{S} Па онда ове зиме било је лепо и суво |
| осећати, а држала је да је он и сасвим добра партија за женскињу без мираза...</p> <p> Та накл |
| и?{S} За малу погрешку велика казна, за добре стране никаква признања, то је моја судба већ ода |
| е га Милица која се у исти мах весела и добре воље указа на врати своје собе.</p> <p>— На посао |
| драги мој Саво, — рече за тим шаљиво и добре воље господин Коста — да је та проклета еманципац |
| она мислила, да је наклоност у случају „добре партије“ довољан услов за срећу у браку...</p> <p |
| пније написан и подвучен.</p> <p>„Е мој добри и радознали браца Коста“, прошапута и савије писм |
| :</p> <p>— И с нама можеш бити сретан у добрим околностима, а задеси ли те каква незгода, сети |
| т разборит човек и <pb n="44" /> крајна добричина.{S} За то га сад смеј пријатеља одмах сети, д |
| и није памет, већ срце.</p> <p>— Добро, добро, — рече Ленка шаљиво — ал’ за то не мораш ти баш |
| .</p> <p>— За часак! — понови Милица. — Добро кажеш; јер да си већ сутра дан по томе одушевљењу |
| их мисли није памет, већ срце.</p> <p>— Добро, добро, — рече Ленка шаљиво — ал’ за то не мораш |
| ти бар и необичнија и интересантнија, а добро знате да се и онако тек необии интересантно од на |
| ела да због родољубља и мог уверења, да добро радим, и у овом забаченом селу лошије оцењена буд |
| агала учитељски испит.</p> <p>— Само да добро прођемо — рече на то Милица.</p> <p>— Та пасти те |
| идим да ме воли, па и ако се сад и сама добро не разумем, опет видим, да ми је мио и да га пошт |
| да немам истрајности и енергије.{S} Па добро нека је и то! — нећу да се браним — Али главни је |
| драва — рече Даринка насмешив се.{S} Та добро знадеш да је и твој омиљени педагог Викторин од Ф |
| е Даринка не верујући посматра — ви обе добро знате, да ја вазда блаже мислим но што се можда и |
| дим у свој записник.</p> <p>— То би све добро било кад неби те надзорнице и вице-надзорнице сво |
| ситнице.</p> <pb n="39" /> <p>То би све добро било, да није светске критике; — рече Ленка — а ш |
| ећ речено, за свашта што је држао да је добро и сувише занет и у делању ревностан.</p> <p>Да по |
| а поженише.{S} Заиста, треба само да се добро размислиш, па ћеш наћи, да је код нас Срба у томе |
| ма и само долази!{S} Не Ленка, за опште добро тражићу и милостињу, али за себе — никад...{S} За |
| , јер сам научила, да све три заједно и добро и зло делимо, па вас још и сад у мислима радије з |
| е да те учим — рече даље г. Коста — али добро пази; Даринка је чисто злато и ако можда не сија |
| тек они предмети што сам ја најпре деци добро разјаснила и у којима сад већ није неопходно нужн |
| онакав какав је у истини.{S} Знала сам добро, да се нама учитељицама све већма замера но остал |
| омиљени научењаци — али ја се још врло добро сећам и последњих речи, што их својима изусти Пес |
| е свако своје среће ковач.</p> <p>— Већ добро; видећу шта ћеш и онда саковати.{S} Оне ће добити |
| аучило ме је, да је и у лошем често баш добро скривено и да најбољи начин ако није околностима |
| мани је већ једном! зар је сва срећа у доброј сведоџби? а није она ни крива, што је сретнија, |
| га научила сам од ње да и са ревношћу и доброчинством може човек непријатеља стећи, па сам сад |
| ле овлаш и на памет; тиме су бар стекле добру класу, а у животу им и онако тек треба метод, по |
| о да си мање ревностна.{S} Нико ти неће добру вољу уважити, него ће се још наћи злурадих критич |
| ринка — та свако паметан знаде, да је у добру лако добар бити, него да се на муци познају јунац |
| /p> <p>— Хтела сам казати, да се у томе добу и о љубави озбиљније размишља.</p> <p>— Разуме се |
| уклонила у одсудном часу да доктора не доведем у искушење, кад покуша и он да размишља...</p> |
| ти незнам шта је мислила, кад ме је амо довела?{S} Заповрће ме сваки час, па шта ће нам за то о |
| ју — примети она горко.{S} То би и њега довело у неприлику, да размишља.{S} А тада би можда сте |
| у X. тета Јели у госте; вратиће се тек довече.</p> <p>— Хо, ето му! — љутио се он. — Та девојк |
| је наклоност у случају „добре партије“ довољан услов за срећу у браку...</p> <p> Кад је Милица |
| ош дода:</p> <pb n="30" /> <p>— И то је довољан разлог, да и теби Коста, баш ни једна није веро |
| жим — рече озбиљно Даринка — за мене је довољна награда чиста савест и уверење, да ми је рад пр |
| е па има сведоџбу с препоруком; а то је довољно, да и најбоље место добије.{S} Мећу тим ми...</ |
| чула најбољи доказ, да у њему нема <hi>довољно</hi> онога горива, које ја тражим и које би мој |
| ми остаје и уз довољну оцену.</p> <p>— Довољну! — узвикну Милица. — То би било грозно!</p> <p> |
| у ми тиме одузети. — Оно ми остаје и уз довољну оцену.</p> <p>— Довољну! — узвикну Милица. — То |
| дајте ви куле по ваздуху; а мој је план довршен био још кад су ми оцену прочитали — мрмљаше Лен |
| е видим узрока за...</p> <p>Али он и не доврши а Даринка бризну у плач па нагло пође у своју со |
| хоћеш; но ја мислим да...</p> <p>Па не довршивши питајући погледа своје другарице.</p> <p>— Ко |
| е трже те прекиде доктора пре но што је довршио.{S} Учинило му се да је у оближњој сенци неко у |
| и нехотице шапуташе:</p> <p>„Кад ћу вез довршити; кад сваки час треба воде!{S} Па и та мати нез |
| кора само је моје, а и то вазда чиним у договору целе школе а никако се не држим тек исказа пој |
| <p>— Напослетку и боље, што смо саме, — дода Ленка — ја нисам расположена за весеље. </p> <p>— |
| љиво домаћин.</p> <p>— То не поричем, — дода му жена — али и опет велим, да се та брига и рад н |
| ост и народ пресудити.</p> <p>— Јест, — дода Милица — окушаће се и њихов рад и у животу; видиће |
| можда не сија као Милица.{S} Па и ту, — дода одушевљено — загледај боље, па ћеш наћи, да и Дари |
| нам је на селу нужније и од кућарства — дода затим више као за себе.</p> <p>Још ми и то треба! |
| но састати, а не тек само преко писма — дода још Ленка.</p> <p>— Ево руке! — рече Милица а Дари |
| бесити ни колајну за твој сувишан рад — дода још Милица.</p> <p>— И кад би хтела да се усиљавам |
| прва пошла трагом госпођице Шултесове — дода враголасто Ленка.{S} И с тим угаси лампу те и оне |
| /p> <p>Него да се манем „филозофирања,“ дода за тим смешећи се — на да чујемо шта ће и Даринка |
| година.</p> <p>Баш као и Ленци и Милици дода она наглашујућим тоном.</p> <p>— Нисам то хтела да |
| > <p>— Нико! — рече Милица; а Ленка још дода:</p> <pb n="30" /> <p>— И то је довољан разлог, да |
| ш, моје мишљење о љубави, па кад ти још додадем, да је за мене љубавно гориво уз остале душевне |
| те молећим гласом рече:</p> <p>„Милка, додај ми мало хладне водице!“</p> <p>„Одмах тетка,“ рек |
| и је и сувише у памети, па могу и после додати. — рече он и поче:</p> <p>— Сека Наста није лага |
| манет Вашингтона. „Учите народ!“ — веле додуше ти моји омиљени научењаци — али ја се још врло д |
| че она не приметивши то.</p> <p>— Ти се додуше никад не журиш, нити се бринеш за што, па опет д |
| кости њезиних сродника.{S} Па опет кад дође до средине гробља, пусти суде на стазицу, па се уп |
| а била је позвата и Даринка али она не дође — доцније им је писала, да је била у јаком послу.. |
| имљив предмет, па га прецртавају док не дође време, да и ја у школу дођем.</p> <p>— Види се да |
| 5 година већ у напред па ми и не хотице дође пред очи слика здраве и снажне учитељице.{S} Она ј |
| не даде да даље размишља.</p> <p>У том дође и г. Коста.</p> <p>— Јел’ устала Даринка? — беше м |
| не тиче.</p> <p>Једнога јутра врло рано дође доктор Гавриловић своме пријатељу Кости, ког заста |
| по једну надзорницу, која ће док ја не дођем своју скамију препитати из оних предмета што исто |
| е се осећа, него да ја читаву годину не дођем.</p> <p> Ово је такође у смеју и шали изговорила, |
| вају док не дође време, да и ја у школу дођем.</p> <p>— Види се да си свој занат испекла — рече |
| а дотле остаје здраво Ленци.</p> <p>Кад дођете, нетражите ме у учитељичину стану, већ сиђите у |
| дану — о Константину и Јелени — у госте дођете.{S} Он је рад да вас позна, а и ја мислим, да је |
| лука, но кад Ленка о феријама оде дома, дођох до уверења, да би много сретнији био да нема тих |
| авесом застирати.{S} И тако ја сиромах, дођох до уверења, да се тамо преко слабо о мени брине и |
| знаше и с другим присутним гостима, што дођоше да честитају имендан — иначе не беше никога у ку |
| аједно са женом молбу, да им опет скоро дођу и да им чешће пишу.{S} Оне су ово последње радо об |
| ао деци јављати кад је време да у школу дођу, и с тога су деца вазда раније у школи но што би т |
| ни ти Коста.{S} Оно што смо ми радиле и доживиле није тако опасне природе, да се баш тајити мор |
| обра својства карактерисати бар и добра доза лакомислености и саможивља.{S} Или ако не то, онда |
| човек; све га нешто копка да туђу тајну дозна, и ако га се ништа нетиче!</p> <p>— Не тиче! — ви |
| </p> <p>— Да си ти Даринка добила место дознала сам из Миличина писма у коме ми још јављаше, да |
| године веселе и тужне часе.</p> <p>Влак дојури и за часак се узвици утишаше те се чула тек грај |
| неправедно оцењује, исмејава и презире, док сиротице и оне не подлегну те постану као и прве ил |
| } Јест, мени се вазда и трн у оку види, док се у оку мени равних ни балвана не опажа...{S} И ту |
| пре мора десет табака папира потрошити, док се општина смилује, да својој учитељици плаћу изда. |
| ачке“ природе, па да пред сваким пузим, док општу симпатију и назив „препоручена“ не стечем.{S} |
| наци.</p> <p>— Видећу и твоје јунаштво, док доспеш у какво затуцано село са минимум платом и ст |
| дугујем. —</p> <p>„Љубав је као ватра; док јој дајеш горива пламти и гори а чим престанеш дава |
| уступају Миличином пламеном погледу.{S} Док Миличин поглед <pb n="43" /> можда пали, Даринчине |
| у задовољству“ говорила је увек Даринка док смо заједно биле.{S} Али ја немогох да се задовољим |
| ста и јака она згара оно што је примила док и последњу искрицу не претвори у пепео — у успомену |
| м колико је табака папира она потрошила док је добила плату, или док чујем како је „почастила“ |
| еда ни иначе најслабију или најгору све док сама не увиди и не призна, да за то још није дорасл |
| дрема.</p> <p>— Ко’ велим, расанићу се док чујем колико је табака папира она потрошила док је |
| ку скамију по једну надзорницу, која ће док ја не дођем своју скамију препитати из оних предмет |
| она потрошила док је добила плату, или док чујем како је „почастила“ баба Мара — насмеја се Ми |
| е призна, да за то још није дорасла или док се не покаже тога позива недостојна.</p> <p>Тим нач |
| та ће теби, Даринка, главна задаћа бити док у народ и школу ступиш?</p> <p>— Шта? — оно што и с |
| змаку.{S} А г. доктора друго тишти; јер док беше Даринка овде није било ни зле воље...</p> <p> |
| н и занимљив предмет, па га прецртавају док не дође време, да и ја у школу дођем.</p> <p>— Види |
| "SRP18840_C7"> <head>VII.</head> <p>Још док се г. Коста и доктор у врту разговараху, уђе Даринк |
| ало по мало задобих и њено поверење.{S} Доказ да је тако, беше њена прва цедуљица у којој ме мо |
| што сам их код тебе у врту чула најбољи доказ, да у њему нема <hi>довољно</hi> онога горива, ко |
| — и не разумете ме.{S} Е, па чујте!{S} Доктор Гавриловић је први мушки, чију сам симпатију жел |
| Коста па се спусти на оближњу клупу, а доктор се посадио до њега и за часак обоје ћутаху.</p> |
| >На ове речи Коста се од срца засмеја а доктор се трже и мило погледа своју вереницу у којој је |
| ако се тргла опет се није покајала; та доктор није био таки човек; да се неможе трпети, а уз т |
| смеју она.</p> <p> — Тако је! прошапута доктор — ко би све у напред знао...{S} И ту му изађе пр |
| онда ћу видети имаш ли право — прекиде доктор тишину својим звучним и крупним гласом. — Лако ј |
| че.</p> <p>Једнога јутра врло рано дође доктор Гавриловић своме пријатељу Кости, ког застаде у |
| приметила те се ману шале.{S} С тога се доктор који и сувише љубљаше пламене погледе и опет пос |
| беше та примедба пропраћена учини да се доктор задовољно насмеши.</p> <p> — Тако; то ми се допа |
| p>— Та немој тако ватрено! — насмеја се доктор — ако те чује Ленка.</p> <p>— И она дели моје ми |
| ти и веселе безазлености.</p> <p>Кад се доктор од свог друга праштао — рече му овај:</p> <p>— И |
| обе гошће, а идућих месојеђа венчаше се доктор и Милица.{S} Сватови им беху врло весели; а била |
| це...{S} Но он се и сувише љутио што се доктор за њу решио, па му се чињаше, да се она труди да |
| усрећити; само ако ме не одбије — рече доктор некаквим меким гласом и пружи руку своме пријате |
| отрчао.</p> <p>— Причинило ти се — рече доктор. — Ја нисам ништа чуо.</p> <p>— Чуо сам, ал’ ваљ |
| ажем како ми је ово дана на срцу — рече доктор не дижући очију.</p> <p>— Е, онда се и сам вараш |
| ad>VII.</head> <p>Још док се г. Коста и доктор у врту разговараху, уђе Даринка збуњеним лицем Л |
| Промислићу се — рече на то поруменивши доктор — само напред кажем, да се не надам никаквом усп |
| <p>— Укус је различит — примети му само доктор, али се за неколико тренутака и опет замисли; а |
| , избор ми је врло тежак — рече збуњено доктор — обе високо ценим, ал’ опет претпостављам Милиц |
| <p>— Та ти се море баш љутиш! — рече му доктор зачуђено мерећи га — још се нисам с Милицом венч |
| много на своје речи, јер се у исти мах доктор Гавриловић указа на врати.</p> <p>— Косту сам оп |
| , и ако је и Милица врло ваљана.</p> <p>Доктор само ћуташе и шараше својим штапом по трави.</p> |
| иснији пријатељ господина Косте.</p> <p>Доктор Гавриловић је човек близу, а можда и преко триде |
| е природа сроднија са Миличином.</p> <p>Доктор се на то беше озбиљно замислио а г. Коста приђе |
| што најживље и најдубље осећају.</p> <p>Доктор се сад само играо ланчићем свога златног сахата |
| олести; месец је већ на измаку.{S} А г. доктора друго тишти; јер док беше Даринка овде није бил |
| погледу удадбе; јер је већ вереница г. доктора, нагло се тргао и место честитке само рече: — З |
| господина Косте, његове жене и младога доктора, који се беше смислио женити, а Даринку и Милиц |
| ио, па му се чињаше, да се она труди да доктора задобије. — Био је као што је већ речено, за св |
| } Ја сам се уклонила у одсудном часу да доктора не доведем у искушење, кад покуша и он да разми |
| м лицем учитељује и да и она радо гледа доктора.{S} Па кад му она већ улива симпатије, нека се |
| али — прекоран и многозначећи поглед на доктора. — Али то не иде; данас се баш морате и с нашим |
| него да мете рена на груди и да иде код доктора — а чим сам жени обајала, ко да си руком уз’о!“ |
| е, а...</p> <p>Коста се трже те прекиде доктора пре но што је довршио.{S} Учинило му се да је у |
| „на јуриш“ задобила лако запаљиво срце доктора.{S} И он мишља: „Луда би био, кад бих тражио ви |
| што се ту нађоше испитујући посматраше доктора на чијем се лицу огледаше необична узрујаност.< |
| а посао.{S} Кад је опет дошао нађе ту и доктора који му одма прикаже своју вереницу, Милицу.</p |
| „Него носи ти млада дете у собу па зови доктора; то ће више помоћи него те ваше лудорије.“ па с |
| година, па ми није ни брига ни од десет доктора и таки паметни госпођа! ..{S} Фала богу, има у |
| се онако скоро детињски засмеја.</p> <p>Доктора к’о да нешто у срце текну при веселом звуку тог |
| ..</p> <p> — Та што сте се замислили г. докторе? — рече сад весело Ленка. — То нимало не долику |
| зборитост онда можеш бити уверен, да су докторове речи, што сам их код тебе у врту чула најбољи |
| друкчије гласити...</p> <p>— На пример докторовица“ — примети Ленка, па погледа крадимице ал’ |
| е Милица од узрујаности, што је поводом докторовог погледа снађе, себи дошла, насмеја се и шаљи |
| једнако те мучи сумња, да ја за твојим доктором тугујем. —</p> <p>Да те један пут те бриге опр |
| за њу мислим да је осећај што га према доктору осећах, сасвим примерен био, али га је нестало |
| p> <p> Та наклоност што је Милица према доктору осећаше дабоме да беше далеко од љубави, али ко |
| а куда одавде.{S} Нисам хтела господину доктору да служим за психолошку студију — примети она г |
| да их од тога одвикнем; но тада ми опет долажаху сувише доцне, па које с тога, које из напред р |
| росипао, опет ми је најмилији; јер њему долажаху мисли од срца, извор великих и спасоносних мис |
| У кућу јој нисам могао долазити, јер не долажаше ни један мушки, а она, баш к’о у пркос, ретко |
| из оних предмета што истога дана на ред долазе, и за тим по својој увиђавности прибиљежити и кл |
| оравила, да још Даринка и Милица на ред долазе.</p> <p>— Доселила сам се амо сасвим сама — наст |
| и мене као и њих, али ја знадем, да се долази до цељи и споро ходећи.{S} Осим тога — рече смеш |
| и да се борим за оно што другима и само долази!{S} Не Ленка, за опште добро тражићу и милостињу |
| ветар разнесе...</p> <p>Гориво љубавно долази од особе коју љубимо.{S} Код неких је то гориво |
| .</p> <p>— Зар ти мислиш да ја никад не долазим у ту врсту искушења, па да вас баш немогу разум |
| аш беше чвор.{S} У кућу јој нисам могао долазити, јер не долажаше ни један мушки, а она, баш к’ |
| ам им могла извесно назначити дан свога доласка — одговори она, па се и опет удуби у посматрање |
| еј. — Чудно му је зловоља и кисело лице доликовало.</p> <p>— Лако ти је церити се, кад заједно |
| ако би њеном искреном лицу тек тај смеј доликовао...</p> <p> — Та што сте се замислили г. докто |
| — рече сад весело Ленка. — То нимало не доликује ни Вама ни моме Кости, који је такође од када |
| утри дан одоше обе другарице још зарана дома и ако их г. Коста и Ленка искрено и својски задржа |
| несташлука, но кад Ленка о феријама оде дома, дођох до уверења, да би много сретнији био да нем |
| <p>Зато кад ми после три дана мати оде дома, била сам сасвим сама у своме стану, односно у сво |
| и учитељице, остављају варош те одлазе дома, па отуда ти узвици и врева.</p> <p>Растанак тај б |
| еститати...</p> <p>Сутра дан отпутоваше дома обе гошће, а идућих месојеђа венчаше се доктор и М |
| кола и рекла јој, да морам нешто важно дома телеграфисати, па је позвала са мном њеној тетци.< |
| ње не свиди; оне ће сутра прексутра већ дома, а писмено све теже иде.{S} Зато реши се ма на кој |
| погледе и опет после једног сата крену дома као најсретнији вереник.</p> <p> — Красан човек та |
| а се трже и порумени, јер виде, како је домаћин испитујући мери.{S} А тај поглед уједно јој и к |
| Даринку! — смејала се она држећи да се домаћин тек шали.</p> <pb n="48" /> <p>Он опет да прикр |
| у своме дневнику.</p> <p>— Гилт! — рече домаћин онако по српском обичају.{S} Затим донесе писаћ |
| днити.</p> <p>— Дакле чујмо и тебе рече домаћин, и узе оловку.</p> </div> <div type="chapter" x |
| поље.</p> <p>— Терајте унутра! — викаше домаћин, Ленкин муж, још из ходника; али то је кочијаш |
| ца и с тим уђоше у кућу, где их Ленка и домаћин упознаше и с другим присутним гостима, што дођо |
| речма одобравајући уздахну, и сви па и домаћин за часак ћутаху.</p> <pb n="33" /> <p>— У остал |
| ам признати да истину говори, — примети домаћин — само ми је врло загонетно што ти и уз општинс |
| својој радости да нас упозна — примети домаћин смешећи се — зато морам и сам рећи, да сам јој |
| да си свој занат испекла — рече шаљиво домаћин.</p> <p>— То не поричем, — дода му жена — али и |
| ајности.</p> <p>— Тако је — рече шаљиво домаћин — а Ленка је хтела утрвеном стазом да ходи и за |
| то их тек патња челичи — рече замишљено домаћин.</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} Та приме |
| ши у сахат — Ено већ бије девет.</p> <p>Домаћин на то поче:</p> <p>— Кад сам на послетку увидио |
| {S} Осим тога, био је још испре најбољи домаћинов пријатељ па и „најотровнији језици“ не могу њ |
| p>— Мило нам је — рече Даринка пруживши домаћину руку — А ја сам Даринка, а она је, разуме се, |
| је казала.</p> <p>— До душе и није лепо домаћину се не јавити, ал’ гостима се што шта мора кроз |
| овом и неколико пари обојака, што их је домаћица без сумње јутрос опрала па прострла да се суше |
| им крајње сиротиње, што је већ из очију домаћичини вирила, беше ова соба најбољи сведок крајњег |
| с опрала па прострла да се суше.</p> <p>Домаћичино лице показиваше благу и измучену душу, па ка |
| </p> <p>— Место у кавани поред пива, на дому и уз жену новине читати — прекиде га и заврши нест |
| сведоџби.</p> <p>— Није него ћу још сад донашати пројекте, по којима ћу учитељовати, и размишља |
| ити?{S} Или можда се и ви надате, да ће донде наступити сретније доба у коме се мислеће женскињ |
| ке.</p> <p>— Ни кост ми врана у тебе не донела! — рече Ленка гледећи кроз прозор на варош, па о |
| и тако мислила?</p> <p>— Ту метаморфозу донела је неповољна сведоџба — рече опет са осмехом Дар |
| аћин онако по српском обичају.{S} Затим донесе писаћу опрему, те весело узе оловку у руке.</p> |
| је околностима примерен не може користи донети.</p> <p>И зато ја некадашња противница ланкастер |
| >И зато се мени од педагога Песталоције допада.{S} Он је више хтео, него што је могао; а више с |
| м смејом.</p> <p>— Тако видиш, то ми се допада! — рече Коста — сад видим да твоја љубав није мн |
| вољно насмеши.</p> <p> — Тако; то ми се допада — рече Ленка — а не она натуштеност!{S} Ето до к |
| ш, да и Милица доста вреди и да се може допасти.</p> <p>— Ко говори против ње! — осече се г. Ко |
| и сам предузимала тек онда кад ми време допусти и кад сам уверена да је остало већ доста утврђе |
| него и њих предузимам кад год ми време допусти и кад код је одређен час за то; само што се не |
| же одмах и стенографисати.</p> <p>— Ако допустите, да тим белешкама независно разполажем, одмах |
| <p>— Ја се тиме и не хвалим.{S} Но и ви допустићете, да је понављање душа сваке наставе, па што |
| на и ако сам огорчена; и моја примедба, допустићеш, да је основана и на месту.</p> <p>— То ће б |
| су много устезале.</p> <p>— Остаћу, кад допуштате — рече г. Коста.</p> <p>— Која ће почети? — п |
| не увиди и не призна, да за то још није дорасла или док се не покаже тога позива недостојна.</p |
| цу и одјури из собе.</p> <p>— Чекај бар доручак; сад ће и Коста доћи! — викала Је за њом Ленка< |
| е данас зловољан — примети она за време доручка.</p> <p>— Љути се што је Даринка отишла а њему |
| рече љутито па обуче капут па и он без доручка и први пут без опроштаја са женом пође у општин |
| доћи! — викала Је за њом Ленка</p> <p>— Доручковаћу тамо — чуло се већ из дворишта, а Ленци се |
| а позива недостојна.</p> <p>Тим начином досад нисам опазила код деце зависти.{S} А да неби и са |
| лед је за ваљана учитеља накнада за сву досадашњу неправду; а сузе што их том приликом рони по |
| ... или се и твоме мужу вечито ћератање досади...)</p> <p>Нестане ли тога горива у љубљених осо |
| се одели на коју год страну; већ ми се досадило патити се и гледати га како се мучи,“ рече ми |
| енци отправила, а они и ако јој више не досађују својим опоменама, опет се надају, и очекују, д |
| аринка и Милица на ред долазе.</p> <p>— Доселила сам се амо сасвим сама — настави за тим — Мати |
| противници и својим оштрим и ако глупим досеткама, често и мучили.{S} Али сад при испиту, обасј |
| огутам, него је и вама „пакујем“ па кад доспете ви је лепо и „на тенане“ анализирајте, а уверен |
| .</p> <p>— Видећу и твоје јунаштво, док доспеш у какво затуцано село са минимум платом и стотин |
| н. — Ал’ ти дабоме, ниси ни покушавала, доста ти је кад је само оно преклапало, Милица, уз тебе |
| аљубио.{S} То ме је, разуме се по себи, доста муке стало, али и опет сам „мегдан одржао“ на онд |
| сувише несретна што остави учитељевање; доста да никог није у сватове звала.</p> <p>— Ни једно |
| овде места; сам признајеш, да и Милица доста вреди и да се може допасти.</p> <p>— Ко говори пр |
| провела сам како, тако.{S} Труда ме је доста стало, али за то и беше испит, по новијем учитељс |
| јер она ужива у лажном сјају па јој је доста кад је уверена да ће поред мужа комотно живети ил |
| равца? прекиде је у речи Милица. — Није доста тек рећи, него и показати га. — И ту се презриво |
| Цириху 1746. године“ шапуташе у сну али доста разумљиво Даринка.</p> <p>— Аха! — историја педаг |
| те листове; ако се за три године нисмо доста спремиле, нећемо ни сад мудрост кашиком покусати. |
| .</p> <p>Но вечери, кад се о свачем већ доста наразговарале, рече Ленка молећим гласом и поглед |
| усти и кад сам уверена да је остало већ доста утврђено и у реду.</p> <p>Тиме сам дабоме општину |
| сам тек у опште, а о вашем пријатељству доста сам уверена.{S} Осим тога јуче сам видела, да ме |
| да је користан члан човечанства није ни достојан тога, позива и нека се стиди што не уме да чит |
| ерења, да га сасвим достојно врше; а за достојно вршење треба опет и сувише самопрегоревања.</p |
| ти свој позив без уверења, да га сасвим достојно врше; а за достојно вршење треба опет и сувише |
| ам ја и опет по могућству своју дужност достојно вршила.</p> <p>— Баш као и ја — примети Ленка. |
| .{S} Зато ко је уверен, да по могућству достојно врши своју дужност може бити собом задовољан.{ |
| ј муж вели „на утрвеној стази“ моћи ћеш достојно и задовољно своју дужност вршити.{S} Та у томе |
| — Само ти увек тако ради, па ћеш далеко дотерати — примети јетко Ленка.</p> <p>— А да шта ћу? — |
| обоје тврдо надамо, да ћете нам доћи; а дотле остаје здраво Ленци.</p> <p>Кад дођете, нетражите |
| ли далеко од чела и кошница...</p> <p>— Доћи ћу после подне, и онда ћу видети имаш ли право — п |
| о је дошла к мени.{S} А да ће ми заиста доћи, ако само истрајности будем имао, видио сам већ из |
| <p>— Чекај бар доручак; сад ће и Коста доћи! — викала Је за њом Ленка</p> <p>— Доручковаћу там |
| га опет она.</p> <p>— Требао сам раније доћи, да видим како се пренемажеш и како си се „накинђу |
| о и да га поштујем; а љубав држим да ће доћи и сама, то јест, ако није љубав оно стање, што сам |
| p>Ми се обоје тврдо надамо, да ћете нам доћи; а дотле остаје здраво Ленци.</p> <p>Кад дођете, н |
| есто.{S} Та и сад могле су јој тек зато доћи, што је данас субота а сутра недеља; иначе нема уч |
| </p> <p> — Хоћете ли нам до године опет доћи? питаше он кад сами остадоше.</p> <p> — Незнам; а |
| викнем; но тада ми опет долажаху сувише доцне, па које с тога, које из напред реченог <pb n="40 |
| id="SRP18840_C8"> <head>VIII.</head> <p>Доцне у вече тога дана дошла је тек Даринка.</p> <p>Кос |
| је позвата и Даринка али она не дође — доцније им је писала, да је била у јаком послу...</p> < |
| све ватрене погледе моје још није тако дочекала; закључујем, да ме и воли.</p> <p>— Даринку су |
| бих врло волела, а и моји би вас једва дочекали.</p> <p>— И ми би волеле, ал ти знаш — наше ка |
| асвим задовољена.{S} Ту су наше путнице дочекали, осим родитеља још и сродници и познати, те ра |
| ћу се сићи и...</p> <p>— Хоћели вас ко’ дочекати? — прекиде једна радознала путница, која се мо |
| ену радосна састанка.“</p> <p>— Неће ме дочекати.{S} Нисам им могла извесно назначити дан свога |
| накрпити; само пре тога морамо видети и дочекати и свршетак које је увек најлепши, кад се весел |
| се сетите, да смо и ми људи — рече она дошавши у ватру.</p> <p>— Гле, гле, још ћемо се и посва |
| на коју страну!</p> <p>— Та зато сам и дошао.{S} Гледај да буде прилике да девојци могу казати |
| оде у општину на посао.{S} Кад је опет дошао нађе ту и доктора који му одма прикаже своју вере |
| ам мислила да ћу говорити из повеснице, дошла је на ред — логика.</p> <p>— Рђав рачун — примети |
| Јовина Ката нема вољу што је за учитеља дошла „женка“ нехтеде забавити.{S} Шта више то ме је ба |
| >VIII.</head> <p>Доцне у вече тога дана дошла је тек Даринка.</p> <p>Коста беше својој жени каз |
| гала — Ја сам од како је нова учитељица дошла чешће вирио кроз прозор; а к’о што видите њен ста |
| тела утрвеном стазом да ходи и за то је дошла к мени.{S} А да ће ми заиста доћи, ако само истра |
| поводом докторовог погледа снађе, себи дошла, насмеја се и шаљиво рече:</p> <pb n="47" /> <p> |
| изнемогла дрека.</p> <p>Кад сам до њих дошла, видим, да су прокопале зид па кроз ту пукотину п |
| аринка и Милица и опет су код Ленке.{S} Дошле су да проведу неки део ферија и код ње; јер као ш |
| > <p>— Како је лепо што сте обе заједно дошле — примети им она љубећи их.</p> <p>— Пут овамо во |
| ревиђен и без сваког признања.{S} Људи, драга моја, тек оно цене и уздижу што се сија; а коме б |
| овир и засвира познату песму: „без тебе драга“.</p> <p> И Милица приђе гласовиру па разгледајућ |
| ати!“ — насмеши се Даринка — То правило драга моја, употребљују тек учитељи и лекари, а за оста |
| text> <front> <div type="titlepage"> <p>ДРАГА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИ |
| задовољна и да јој ова земља не покрива драге кости њезиних сродника.{S} Па опет кад дође до ср |
| кујем у другоме правцу.{S} И само зато драге моје, напустила сам ја прву поуку Виљема Пена и п |
| аш, да хоће да те задобије...{S} То је, драги мој Саво, по моме схваћању женски понос и каракте |
| нскиња...</p> <p>Јест, оне су ми рекле, драги мој Саво, — рече за тим шаљиво и добре воље госпо |
| синоћ молила твоја познаница госпођица Драгиња, да с њоме идем њезиној тетци у X. Ја сам дала |
| че Милица — а тиме чиниш неправду нашем драгом народу.</p> <p>— Можда Ал’ нико још није раменом |
| но отишла без његова знања с госпођицом Драгом у X. А и Ваше прво питање тицало се Даринке, — ћ |
| у прво питање.</p> <p>— Већ је отишла с Драгом у X. тета Јели у госте; вратиће се тек довече.</ |
| ад ми је јасно — примети Ленка. — Ти си Драгу позвала у А. а не она тебе.</p> <p>— Тако је.{S} |
| тизирати.{S} Знају оне да си и ти парче дрвена песника и да си речит — упаде му у реч Ленка.</p |
| ога гробља лежи и један гроб са обичним дрвеним крстом, на коме беше осим неког женског имена, |
| е жена, а из те групе чула се изнемогла дрека.</p> <p>Кад сам до њих дошла, видим, да су прокоп |
| а ће и Даринка рећи; јер ено Милица већ дрема.</p> <p>— Ко’ велим, расанићу се док чујем колико |
| p> <p>Ти си данас раздражена, па боље — дремај! — рече јој Даринка па се обрте опет Милици.</p> |
| /p> <p>— Није него ћу тек бадава с вама дремати — одговори она па се смести у постељу.</p> <p>— |
| ћошак те дремаху.</p> <p>— Та ту се ни дремати не може! — сувише се влак дрма — рече по малој |
| м мирно заузеше свака по један ћошак те дремаху.</p> <p>— Та ту се ни дремати не може! — сувише |
| аринка.</p> <p>— Свакој од нас — понови дремљиво ал’ јетким тоном Ленка — Питај само Анђу и Душ |
| дете отргнути па гњевно викну:</p> <p>„Држ’ ти твој нос у школи, а не мешај се у мој пос’о!{S} |
| морала према њему наклоности осећати, а држала је да је он и сасвим добра партија за женскињу б |
| мене из мени непознатих разлога, па је држала, да мећу нама — као обично међу Србима — и сада |
| као што је већ речено, за свашта што је држао да је добро и сувише занет и у делању ревностан.< |
| д сам у школу ступила хтела сам се тога држати.{S} Али на брзо сам увидела, да је за тај огромн |
| комплимент за Даринку! — смејала се она држећи да се домаћин тек шали.</p> <pb n="48" /> <p>Он |
| вршетак к’о што га ви желите још није а држим, да и неће куцнути час...</p> <p>За такав свршета |
| да ми је мио и да га поштујем; а љубав држим да ће доћи и сама, то јест, ако није љубав оно ст |
| им у договору целе школе а никако се не држим тек исказа поједине надзорнице; јер те исказе тек |
| не на хиљаду страна.{S} И за то се и не држим наставна плана и прописаних правила као слепац во |
| тек буниш, а ето и ти и Ленка једва што држите очи.</p> <p>— Само што се ти, Даринка, још држиш |
| .</p> <p>— Само што се ти, Даринка, још држиш — к’о Каћ. — Умеша се сад и трећа. — Та све жмирк |
| се ни дремати не може! — сувише се влак дрма — рече по малој почивци Милица. — Него боље да се |
| сахата и замишљено гледаше у даљину, а друг му настави:</p> <p>— Што сам ти рекао знадеш и из |
| изрекао, да му симпатију не уливам.{S} Друга би можда баш сад трудила се, да му покаже да се в |
| не грешите кад вам се замера, а уз така друга, питам, ко ће безазлен и поверљив остати?</p> <p> |
| тражио више.{S} Ова ме воли, а како она друга осећа — питање је“.</p> <p> Па нагло устаде те от |
| азлености.</p> <p>Кад се доктор од свог друга праштао — рече му овај:</p> <p>— И с нама можеш б |
| астанила се у каквој сретној кућици, уз друга, који би те волио као ја Ленку?</p> <p>На Даринчи |
| едагогија, дидактика и метод! — примети друга и отвори рукописну белешку, на којој беше на горњ |
| а међу њима било је тешко растати се са другарима и другарицама са којима братињски и сестринск |
| ољна, а знала сам да ће ме овако већина другарица осуђивати.</p> <pb n="32" /> <p>— Што да те о |
| а, а добра воља не признаје ти се ни од другарица, ни од професорске колегије.</p> <p>— Лепо је |
| ј се да би приличније било да се и пред другарицама владала по обичају српске жене и да је свој |
| било је тешко растати се са другарима и другарицама са којима братињски и сестрински делише три |
| читељицу и сувише добра — партија...{S} Другарице јој на то прснуше у смеј!</p> <p>— Та шта се |
| осле пола сата Даринка је већ спавала а другарице јој се такође спремале да легну.</p> <p>„Пест |
| стане.{S} Знала је, да ће јој већ сутра другарице опет отићи свака на своје место.{S} Та и сад |
| p> <pb n="42" /> <p>Сутри дан одоше обе другарице још зарана дома и ако их г. Коста и Ленка иск |
| имате ли?</p> <p>— Примамо — рекоше обе другарице.</p> <p>— Него онда се морамо код мене лично |
| > <p>— Којешта! — рекоше у исти мах обе другарице. — Остани ти Коста.{S} Оно што смо ми радиле |
| разговарати — рекоше јој у исти мах обе другарице. </p> <pb n="23" /> <p>Она их само зловољно и |
| аш да легнеш? — запиташе у исти мах две другарице.</p> <p>— Није него ћу тек бадава с вама дрем |
| хале рукама и марамама још и три њихове другарице; а кад им у лице загледамо, видићемо да су то |
| >Па не довршивши питајући погледа своје другарице.</p> <p>— Којешта! — рекоше у исти мах обе др |
| "24" /> <p>Даринка уздахну и све три се другарице за часак замислише. </p> <p>— Знате шта! — ре |
| елико бројала, кад Ленка, која је као и другарице јој — већ давно учитељица у неком селу, писаш |
| киде га и заврши несташно Ленка.</p> <p>Другарице јој се смејаху, а муж само рече:</p> <p>— То |
| о, ал’ мора да буде — па страсно загрли другарицу и одјури из собе.</p> <p>— Чекај бар доручак; |
| и сувише волим — рече Ленка погледавши другарицу; па кад јој на лицу виде да је разуме, осмеље |
| е за часак неки благ израз те загрливши другарицу рече: — Видим да сумњаш о мојој љубави према |
| а је и сама погрешива па несме ни своју другарицу строго да оцени.</p> <p>Али ја сам задовољна |
| Милица беху још на улици загрлиле милу другарицу.</p> <p>— Како је лепо што сте обе заједно до |
| — Тако! — Дакле ја треба целога века да друге извињујем и да се борим за оно што другима и само |
| м осмејом Милица — То је можда тако код друге народности но ми Срби и у томе смо напреднији.{S} |
| штудирам „кућевни лекар од Н. сремца“ и друге томе потребне књиге.{S} Читаш ли их ти Милице? — |
| ле већ по себи; него сврши што пре да и друге чујемо.</p> <p>— Ал’ то је баш важно било.{S} Ина |
| неких је опет разборитост, искреност и друге душевне врлине. (И зато и има трајне т. ј. вечите |
| ма на то осуђена; осећају ту неправду и друге мени равне сестре што су осуђене да више размишља |
| икога да вређам; али учитељ, који тражи друге награде и хвале, осим уверења, да је користан чла |
| пут! — и онако неће усрећити ни себе ни друге.</p> <p>— Тако можда мисле и праве туђинке о свој |
| забуне и погледа, кад сам јој честитао друге године њеног учитељевања добар успех, и узгред је |
| е журиш, нити се бринеш за што, па опет друге престижеш! ... рече иронично и јетко он и оде из |
| ања, живо рече:</p> <p>— Моји санови су друге врсте, — а да и ја сањам о том сте уверене.{S} Па |
| и обајала, ко да си руком уз’о!“</p> <p>Друге жене устрашено и срамежљиво гуркаху је да ћути, а |
| , кад смо из нашег краја тек нас три, а други и први разред не хте да нас чека, — одговори јој |
| } Ту уђе и више путница те им говор узе други правац.</p> <p>— Ено врх торња у моме месту! — ви |
| ов пут је на другу страну, те очекиваху други влак, који се баш данас из непознатих узрока зака |
| ћу, где их Ленка и домаћин упознаше и с другим присутним гостима, што дођоше да честитају именд |
| жене и да је своје љубавне осећаје пред другима обуздала.</p> <p>— Тек кад јој општина одвише н |
| е боље, оно свима нама равна; па кад се другима гледало „кроз прсте“ у свима предметима, зашто |
| руге извињујем и да се борим за оно што другима и само долази!{S} Не Ленка, за опште добро траж |
| >Осим тога — настави — овде сам имала и других разлога.{S} Приметила сам већ одавно, да Милица |
| не мораш ти баш о њему сањати. — Има и других људи!</p> <p>Даринка се насмеши, и после неколик |
| {S} Имала сам ја за тај одсудан корак и других важнијих разлога и покретача — настави жена — Је |
| месец је већ на измаку.{S} А г. доктора друго тишти; јер док беше Даринка овде није било ни зле |
| ро свршити.</p> <p>— Сад ми и не остаје друго ван још да кажем како смо се познали и узели, а т |
| ће замерити, ако се која приповетка или друго што не пређе!</p> <p>После овога за часак сви заћ |
| е у сватове звала.</p> <p>— Ни једно ни друго, већ само збуњена — рече Ленка — онако не бејах з |
| но вели наш сељак.{S} И ту онда нетреба другога коментара.</p> <p>— Тешко нама, — уздахну Милиц |
| слабо о мени брине или да су учитељице другога кова и соја, а не од онога, што беху женскиње у |
| своме стану, односно у својој соби, а у другој соби становао је хроми Харалампије са својом наг |
| езграпно стиште дете тек једном руком а другом се песницом бесно лупи у груди.</p> <p>Да је баб |
| се, ја ћу се већ постарати, да и ти за другом титулом дуго не чекаш. </p> <pb n="34" /> <p>— Б |
| реће ковач те ја покушах, да је кујем у другоме правцу.{S} И само зато драге моје, напустила са |
| S} И оне су стране; али њихов пут је на другу страну, те очекиваху други влак, који се баш дана |
| ва јаче зашуштала, баш ко да је неко на другу страну врта хитро и лако протрчао.</p> <p>— Причи |
| учитеља; то нема никог ни да ми понуди другу титулу, и зато сам ја видите, још госпођица учите |
| ерао и зато сам и био час у једну час у другу смртно заљубљен...</p> <p>— Чини ми се да ти је с |
| на с којом сам осуђена да живим и да се дружим.</p> <p>Баба Наста ми је до душе приповедала и т |
| ма смера, да те задобије или изигра.{S} Друкчије је брате код Српкиње.{S} Она баш и онда кад би |
| Не, Коста, то није за моју природу; ја друкчије свађам те ствари.{S} Брак код мене није тргови |
| необично — у самој ствари дабоме да је друкчије стојало, но то је тајна господина Косте, његов |
| баш „госпођа натарошевица“, може она и друкчије гласити...</p> <p>— На пример докторовица“ — п |
| вности женскиње; јер како она може бити друкчије, кад јасно види, да већина нас тражи тек новац |
| своје штете и оставити.{S} Сасвим је то друкчије код мушких учитеља; они сироти и ако касније н |
| ријатна укуса и за вољно „ајнемовање“ и друкчијим „је јуначинама“ горка а камо ли мени, обичној |
| о не иде; данас се баш морате и с нашим друштвом задовољити — и ту га опет враголасто погледа.< |
| ице, као да нико није задовољан с нашим друштвом — примети враголасто Милица, а из пламених јој |
| ру није ме нико више видео, а кад сам у друштву случајно с њом се десио, нико није могао опазит |
| <p>Тај дан до у вече проведоше весело у друштву са осталим гостима.{S} Вече међутим беше удесил |
| а дирну.{S} Миличина рука је истина сад дрхтала, а из очију сипаше јој такође необична ватра ал |
| нци се учини, да је Даринчин глас чудно дрхтао; али у исти мах беше јој се разбудила ћерчица те |
| моје ученице одрасле; а то је и сувиши дуг рок и за мене, а још више за свет који је нестрпљив |
| лој почивци — да је и код нас Срба: пут дугачак а време кратко; рад потребан и голем а силе сла |
| својски задржаваху.{S} За њима је Ленка дуго махала марамом, а и г. Кости беху гошће омилиле, ј |
| Свака се сећа да јој „господство“ неће дуго трајати, а зна да је и сама погрешива па несме ни |
| ећ постарати, да и ти за другом титулом дуго не чекаш. </p> <pb n="34" /> <p>— Бићу ти јако обв |
| само што се не задржавам при њима тако дуго као год оних предмета, у којима ми деца помоћи не |
| на улицу.</p> <p>— Шта си се данас тако дуго задржао? — питаше га опет она.</p> <p>— Требао сам |
| ење о љубави које ти и онако још од пре дугујем. —</p> <p>„Љубав је као ватра; док јој дајеш го |
| ог изгледа девојчица.</p> <p>Старица је дуже времена гледала девојче са изразом материнске нежн |
| етку тишину Ленка.</p> <p>— Бар ћемо се дуже разговарати — рекоше јој у исти мах обе другарице. |
| је“; рекох јој ја „ал’ онда ће ти дете дуже боловати.{S} Кад ракија у соби ври, шкоди и здрави |
| ави их госпа опет, али разговор се опет дуже времена не поче, ма да им се на лицу јасно видело, |
| ла искуства па је требала тиме и народу дуже да послужи.</p> <p>— Опет народ! — рече јетко Ленк |
| у (што се простире највише 7—8 метара у дужину а 4—5 у ширину, а у њојзи преко стотине деце) па |
| p>Коста тихо уздахну али мишља да му је дужност, да говору даде веселији правац, те примети:</p |
| ен, да по могућству достојно врши своју дужност може бити собом задовољан.{S} Осим тога, сви зн |
| зи“ моћи ћеш достојно и задовољно своју дужност вршити.{S} Та у томе и јесу по народ боље учите |
| И тако сам ја и опет по могућству своју дужност достојно вршила.</p> <p>— Баш као и ја — примет |
| пех показати могла.</p> <p>И тако се по дужој борби са својом савешћу прихватих практичнија пра |
| неби ти се оженио Српкињом ни да му је дукатима заспеш!...</p> <p>— Неби Српкиња ни пошла за т |
| м губером (ћилимом) а преко тога грдном дуњом.</p> <pb n="38" /> <p>Осим тога били су и прозори |
| сто ће ти се учинити, да је она хладна, дурљива и необразована према предусретљивим туђинкама.{ |
| вари“ па да се види, како и „женијалним дусима“ нису увек сви реагенси и сва својства тела на у |
| извештаји већином благи и пријатељским духом задахнути.{S} Свака се сећа да јој „господство“ н |
| ба Настом.</p> <p>Баба Наста беше добра душа.{S} Вечито се старала, да ме својим приповедањем з |
| S} Но и ви допустићете, да је понављање душа сваке наставе, па што онда и за себе тражите изузе |
| су ми оцену прочитали — мрмљаше Ленка — Душан Т. је бележник у моме месту, а то је за учитељицу |
| едала? шану јој Милица — Да је тај твој Душан Т. црквењак, ја бих загонетку одавно решила.{S} О |
| } Ал’ могле су бити и боље; та и Анђа и Душанија и све остале њима подобне незнају више.</p> <p |
| т практична да будем и да се угледам на Душанију и Анђу — а њима је зацело „брачни кандитат“ ве |
| јетким тоном Ленка — Питај само Анђу и Душанију, па ћеш видети — родољубља...{S} Ал’ оне су и |
| мопрегоревања.</p> <p>— Баш ко да ми из душе читаш! — узвикну чисто Ленка.</p> <p>— Зар ти мисл |
| ишла а њему то није казала.</p> <p>— До душе и није лепо домаћину се не јавити, ал’ гостима се |
| а се дружим.</p> <p>Баба Наста ми је до душе приповедала и то: да су г. натарош често на своме |
| осталом женскињу.</p> <p>— Мане нам до душе свако види; само је штета што се нико не сећа узро |
| ча Харалампије мој фамилијаз — и ако до душе на њега личиш...</p> <p>— Ти све она стара — приме |
| } Трајна је љубав она што јој је гориво душевна врлина, а пролазна она је што потиче из поштова |
| је опет разборитост, искреност и друге душевне врлине. (И зато и има трајне т. ј. вечите љубав |
| да је за мене љубавно гориво уз остале душевне врлине на првом месту и разборитост онда можеш |
| ти смејеш; плану сад Ленка — и у твојој души морала је та неправедна оцена грдан и од рђавих по |
| ати разложити, какав се процес дешава у души детињој, кад га учитељица онако својски прутом по |
| а, уз њихово често изостајање од школе, душу оплемењавати, рђаве навике одвикавати а уз то и из |
| код Српкиње.{S} Она баш и онда кад би и душу за тебе дала, опет ти се неће прва приближити; шта |
| ћичино лице показиваше благу и измучену душу, па како сам сличне појаве и у имућнијим кућама ви |
| не — „лепа кућа“; само се сети, да имаш душу па не мој бар онда да треш крајнике кад си пијана |
| крајња искреност или крајња кокета и — ђаво.“</p> <p>За то још већма порумени и за часак обори |
| ли.</p> <p>Тако н. пр. знате, да ја као ђак нисам била поштовачица Бело-Ланкастарова начина, да |
| се мисли врзу око последњих дана свога ђаковања.</p> <p>— Ала ова жељезница споро иде — прекин |
| а од вас већ при првом испиту са својим ђачицама?</p> <p>Већина публике је обично чист сељак, ш |
| а сам једног децембарског дана.{S} Моје ђачице беху се и сувише најеле бела лука и бела и жута |
| упак, — поче она — и не разумете ме.{S} Е, па чујте!{S} Доктор Гавриловић је први мушки, чију с |
| главу на груди.</p> <pb n="31" /> <p>— Е ово би требало да је завршетак вашој приповеци — насм |
| чујем хоћеш ли што слагати...</p> <p>— Е па остани, кад баш хоћеш; но ја мислим да...</p> <p>П |
| све чути — уплете се г. Коста.</p> <p>— Е на почни од краја, — рече весело Милица — а Коста је, |
| и за моје проклете околности.</p> <p>— Е па што се сад љутиш? умеша се Милица.</p> <p>— Што? — |
| — рече доктор не дижући очију.</p> <p>— Е, онда се и сам вараш.{S} Посматрај ти и испитуј још д |
| „брачни кандитат“ већ у џепу.</p> <p>— Е сад је забасала и у сатиру — смејаше се Милица — А на |
| уздахну па бајаги у шали и опет рече: „Е тако је, медвед увек добије најлепшу крушку“...</p> < |
| ше крупније написан и подвучен.</p> <p>„Е мој добри и радознали браца Коста“, прошапута и савиј |
| ут те бриге опростим и загонетку решим, ево ти из мога дневника од речи до речи белешке што сам |
| ж и жена.</p> <p>(Даринка се насмеја) — Ево шта, — поче Даринка.{S} Прве године свога учитељева |
| књига! — рече једна од њих тарући очи — Ево још нисмо ни летимице половину главнијих штудија пр |
| преко писма — дода још Ленка.</p> <p>— Ево руке! — рече Милица а Даринка јој такође пружи свој |
| јој у очи — она је вавек истинита; јер ево и ја био бих много сретнији кад би вечито с Вама жи |
| има изузетака и да сте и ви баш један „егземплар“ од те врсте изузетнога „раритета“ те се на в |
| исто падне на мене коцка, да говорим о електрицитету баш кад сам о акустици и оптици највише ш |
| воље господин Коста — да је та проклета еманципација жена неопходна потреба за цело човечанство |
| отице морам и ја да одобрим ту проклету еманципацију женскиња...</p> <p>Јест, оне су ми рекле, |
| ично Ленка — Српкиње се још нису толико еманциповале, да је хуманизам и свест и код њих јача од |
| p>Замераћете ми, да немам истрајности и енергије.{S} Па добро нека је и то! — нећу да се браним |
| нећете ии ви.</p> <p>— Раменом не; ал’ енергичним радом и заузимањем много се шта поправило — |
| — примети Даринка погледавши у сахат — Ено већ бије девет.</p> <p>Домаћин на то поче:</p> <p>— |
| те им говор узе други правац.</p> <p>— Ено врх торња у моме месту! — викну у једанпут Ленка — |
| на да чујемо шта ће и Даринка рећи; јер ено Милица већ дрема.</p> <p>— Ко’ велим, расанићу се д |
| е Милица, и зато их нисам „по правилима етикеције“ упознавала; — смејаше се за тим Ленка — а он |
| те; вратиће се тек довече.</p> <p>— Хо, ето му! — љутио се он. — Та девојка баш бега од среће.{ |
| — рече Ленка — а не она натуштеност!{S} Ето до који дан одлазе нам и гошће, а Ви и Коста баш са |
| <p>— Што? — понови замишљено Даринка — Ето зашто.{S} Оне увиђају да им у делању имаде неких не |
| </p> <p>— Тако је! — викну сад Милица — Ето ја сам ступила у школу са већим одушевљењем него ти |
| ни, — насмеје се враголасто Ленка — ал’ ето и Коста је већ приметио, да би ти била лепша и од М |
| ани се луда посла; тиме се тек буниш, а ето и ти и Ленка једва што држите очи.</p> <p>— Само шт |
| примети Ленка мило је погледавши. — Та ето ја и Коста нисмо баш „начелни“ пријатељи па опет см |
| ко то? — питаше збуњено он.</p> <p>— Та ето и Коста оде од куће љутит што је Даринка јутрос ран |
| обичају назвала: „помозбог!“</p> <p>„Та ето болесно ми дете, па га у име божије провлачимо кроз |
| е желио будеш.</p> <p>— Како то?</p> <p>Ето тако — рече Коста. — Она је добра срца а и образова |
| ељевања добар успех, и узгред је уједно жалио, што се одала на тако трудан и неблагодаран позив |
| ом.</p> <p>— И мени је жао — врло ми је жао, ал’ мора да буде — па страсно загрли другарицу и о |
| тих узрока закаснио.</p> <p>— Баш ми је жао што смо осуђене саме да путујемо; а како је тамо св |
| ка молећим погледом.</p> <p>— И мени је жао — врло ми је жао, ал’ мора да буде — па страсно заг |
| о чули, већ и с њиме биле „ти“ Ленка је желила, да тако буде, а оне се нису много устезале.</p> |
| ловић је први мушки, чију сам симпатију желила стећи, а баш он ме је јуче таксирао „ладним ство |
| пријатељу као што си ми ти, тек Даринку желим за жену.{S} Она је много претежнија, и ако је и М |
| што се ми мушки вечито правимо важни те желимо и тражимо од женскиње озбиљност, разборитост и з |
| разумети кад више што осим љубави од ње желио будеш.</p> <p>— Како то?</p> <p>Ето тако — рече К |
| и, али за онакав свршетак к’о што га ви желите још није а држим, да и неће куцнути час...</p> < |
| а се Даринка — сад ћеш видети, да ми је желудац сасвим здрав — и смести се за сто.{S} Но уз сву |
| видим их у школи, што’ но веле, „тек од жеље“.{S} За то да кол’ко толико себи и деци олакшам, а |
| х дана свога ђаковања.</p> <p>— Ала ова жељезница споро иде — прекине на послетку тишину Ленка. |
| >Збогом! — здраво! — сретно! чуло се на жељезничкој станици вароши** на недељу дана, по оној по |
| а нам се приповетка баш неможе по вашој жељи свршити.{S} Али кад баш од намере неодустајете пос |
| p>— Опрости, то је говорила учитељица а жена знаш како о теби мисли.{S} И с тим још јаче поруме |
| Коста — да је та проклета еманципација жена неопходна потреба за цело човечанство и не тек за |
| Вас искрено питам, хоћете ли бити моја жена?</p> <p> Њему се огледаше у очима страст и узрујан |
| тује...</p> <p>И с тога — каже — већина жена постаје лутком или кокетом па квари цело човечанст |
| љи лежи у маленој собици изнурена стара жена а код прозора везе на беломе плату, лепа, чила и в |
| је добра срца а и образована је, али је жена, која уме љубити тек оне, који њу љубе и више — ни |
| дим, да се код неког зида искупило више жена, а из те групе чула се изнемогла дрека.</p> <p>Кад |
| олико месеца постадосмо нас двоје муж и жена.{S} А што и ви нисте у сватови биле, надам се да н |
| м бабом имала? — питаше радознало муж и жена.</p> <p>(Даринка се насмеја) — Ево шта, — поче Дар |
| ш „начелни“ пријатељи па опет смо муж и жена; па ма шта да речем ваљда ћеш ми тек лична пријате |
| оме велиш? — питаше је у исти мах муж и жена.</p> <p>— Шта?{S} Сад ништа, онда сам уздахнула — |
| <p>— Не тиче! — викну у исти мах муж и жена, а прекорни је погледи сретоше.</p> <p>— Опростите |
| ећ знамо г. Коста их беше заволео као и жена му, те од њихове стране не беше позивима краја.{S} |
| важнијих разлога и покретача — настави жена — Јер треба да знадеш, да главна задаћа сваког сав |
| пкиње, а у ствари не беше ни Српкиња ни жена, него тек — лутка...{S} А тој: сретан пут! — и она |
| ! та ти се море шалиш! — Даринка је тек жена за тебе.</p> <p>— Ја ти кажем како ми је ово дана |
| из чисте љубави жене.{S} Њима је главно жена а народност и новац, за њих узгредна ствар.{S} А д |
| еретањем већ прешао меру — рече му опет жена смејући се — Ко те пита шта си ти закључивао, кад |
| аћин.</p> <p>— То не поричем, — дода му жена — али и опет велим, да се та брига и рад не исплаћ |
| но то је тајна господина Косте, његове жене и младога доктора, који се беше смислио женити, а |
| ала, ко да си руком уз’о!“</p> <p>Друге жене устрашено и срамежљиво гуркаху је да ћути, али баб |
| д другарицама владала по обичају српске жене и да је своје љубавне осећаје пред другима обуздал |
| елигентна браћа само се из чисте љубави жене.{S} Њима је главно жена а народност и новац, за њи |
| е тек Даринка.</p> <p>Коста беше својој жени казао свој јутрашњи план, те сад беху обоје љутити |
| још јуче хтео одобрити Даринци и својој жени а што сад и нехотице морам и ја да одобрим ту прок |
| груди и да иде код доктора — а чим сам жени обајала, ко да си руком уз’о!“</p> <p>Друге жене у |
| тети и у школи; а оне главице нису тако женијалне, па треба више стрпљења и разлагања.</p> <p>— |
| те „лаке ствари“ па да се види, како и „женијалним дусима“ нису увек сви реагенси и сва својств |
| све лепе планове, о зидању лепе куће са жениним новцем, бацио у запећак и тврдо се заверио, да |
| ње напустити план о зидању лепе куће са жениним новцем...</p> <p>— Вараш се! — рече враголастим |
| тоницу безазлености и поверења — у срце женино — рече Коста правећи се озбиљан а овамо му очи к |
| и младога доктора, који се беше смислио женити, а Даринку и Милицу познавао је још од оног имен |
| иноћ сврнула и по Милицу.</p> <p>— Моја женица заборавља у својој радости да нас упозна — приме |
| Ката нема вољу што је за учитеља дошла „женка“ нехтеде забавити.{S} Шта више то ме је баш расту |
| есело узе оловку у руке.</p> <p>— Почни жено!</p> <p>— Како смо положиле и како смо путовале зн |
| без доручка и први пут без опроштаја са женом пође у општину.</p> <p>— Куда се ти, Коста журиш? |
| , јер је и он чешће понављао заједно са женом молбу, да им опет скоро дођу и да им чешће пишу.{ |
| епоручене“ и „претпостављене“ и мушке и женске вазда питају из оног, што се последњи пут предав |
| атра и за то је видите то повредило мој женски понос па сам морала чинити оно, што сам и учинил |
| То је, драги мој Саво, по моме схваћању женски понос и карактерна црта Српкиње, која још каракт |
| оклето срце опет неће да знаде, да је у женским грудима па да тек уз оне особине и до осамнаест |
| трговина, и ако сам хладна и неосетљива женскиња...</p> <p>— Ти си дакле била јутрос у сеници? |
| питање!{S} Та ја бар нисам учитељица ни женскиња, да би ми се и те ситнице замерале; — смејаше |
| ја да одобрим ту проклету еманципацију женскиња...</p> <p>Јест, оне су ми рекле, драги мој Сав |
| Миличина природа, и свију њој подобних женскиња.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
| то правимо важни те желимо и тражимо од женскиње озбиљност, разборитост и здраво мишљење; али с |
| су једне ноћи у једној собици три младе женскиње код неког стола претовареног разним књигама, р |
| нку; а оно што знадем свуда беху ваљане женскиње — рече озбиљно Даринка — Али твоје речи Коста, |
| још карактерише баш у највећој мери оне женскиње, што најживље и најдубље осећају.</p> <p>Докто |
| ало је и људи што су кадри зарад обичне женскиње напустити план о зидању лепе куће са жениним н |
| ја лутка и лептир, од благе и разборите женскиње?</p> <p>То не, ал ти знаш, да ја ни кад ни сам |
| ступити сретније доба у коме се мислеће женскиње неће морати тек за учитељски позив решити!</p> |
| , кокетерије и измајсторисане наивности женскиње; јер како она може бити друкчије, кад јасно ви |
| а ни кад ни сам волио хладно и поносито женскиње, а...</p> <p>Коста се трже те прекиде доктора |
| га кова и соја, а не од онога, што беху женскиње у које сам до сад био заљубљен.</p> <p>— Било |
| орка а камо ли мени, обичној и — слабој женскињи...</p> <p>Осим тога морате ми ову моју слободу |
| а је да је он и сасвим добра партија за женскињу без мираза...</p> <p> Та наклоност што је Мили |
| потреба за цело човечанство и не тек за женскињу наособ; јер већина нас мушких не воли озбиљнос |
| вуда, а право да кажем ни сама непојмим женскињу, која ће се поред себи равних у туђинца заглед |
| учитељицама све већма замера но осталом женскињу.</p> <p>— Мане нам до душе свако види; само је |
| едати, и зато се и мени чини, да такову женскињу мора можда и уз добра својства карактерисати б |
| >На прозору указа се у исти мах мушко и женско лице, а за тим истрчаше обоје на поље.</p> <p>— |
| дрвеним крстом, на коме беше осим неког женског имена, још и ово забиљежено: „Овдашња вредна и |
| ог застаде у врту код кошница.</p> <p>— Жену сам ти опазио, да у штали музе краву — рече му рук |
| као што си ми ти, тек Даринку желим за жену.{S} Она је много претежнија, и ако је и Милица врл |
| верио, да ћу учитељицу т.ј.{S} Ленку за жену узети и у општинском стану живети.</p> <p>Та ти си |
| одобравам; јер кад и мој Сава већ неће жену што мисли, — а свака боља мислити мора — какав тек |
| боравим оно 2—5 хиљада што бих можда уз жену добио да се нисам у Ленку заљубио.{S} То ме је, ра |
| Место у кавани поред пива, на дому и уз жену новине читати — прекиде га и заврши несташно Ленка |
| м или шијем а ти ми читаш, а да си узео жену са миразом, читао би и ти у кавани.{S} Но ја ти са |
| гла храну набављати.</p> <p>— Ти се баш жестиш! — смејаше се он — Па шта си хтела са оним „ви“? |
| пријатан, осим тога, пуна јој је школа живахне и веселе дечице, која је сва љубе и поштују, па |
| бих много сретнији кад би вечито с Вама живео.{S} Зато Вас искрено питам, хоћете ли бити моја ж |
| убља?!</p> <p>— Да се само од родољубља живети даје можда и неби тако било — рече Милица равнод |
| да се од родољубља не може ни три дана живети.{S} Народ и општина кад хоће да им ваљано служим |
| а ономе пружи руку где ће моћи узурније живети и луксуз терати; а таквој је дабоме мало стало ј |
| руку дадем, код кога ћу моћи комотније живети и левентовати.</p> <p>Првим особинама к’о што ва |
| на, а уз то и потреба без које је тешко живети...</p> <p>С поздравом ваша Даринка.“</p> <p>То ј |
| кад је уверена да ће поред мужа комотно живети или уз њега некога угледа у свету стећи.</p> <p> |
| енку за жену узети и у општинском стану живети.</p> <p>Та ти си твојим ћеретањем већ прешао мер |
| прима ме околина с којом сам осуђена да живим и да се дружим.</p> <p>Баба Наста ми је до душе п |
| си ме научила Богу се молити и разумно живити, и то ти нећу заборавити!“ а очи јој се у сузама |
| еши, и после неколико тренутака ћутања, живо рече:</p> <p>— Моји санови су друге врсте, — а да |
| дете.</p> <p>Дете је било више мртво но живо и обучено тек у танку кошуљицу.</p> <p>„Шта ту рад |
| о више сахата дневно — један до два — у живом разговарању са децом, што дечији ум ни мало не мо |
| иљи пола у шали.</p> <p>— Кол’ко нам за живот треба одговори озбиљно ал’ узрујаним гласом муж — |
| о -— гунђала је она — Научиле се на лак живот, па ће тако хтети и у школи; а оне главице нису т |
| настави весело и несташно Милица — Цео живот и уверење моје слично је оном што сте од Ленке ве |
| и вараш.{S} Ти си најбујније доба твога живота провео у туђини и мећу „Немчадијом“; а карактер |
| а то је много за учитељицу која има за живота своју „минимум“ плату а после смрти — пардон! по |
| ај се ти колико хоћеш, али сан је сенка живота, — рече Даринка, а преко лица као да јој прелети |
| v> </front> <body> <head>ИЗ УЧИТЕЉИЧКОГ ЖИВОТА</head> <pb n="19" /> <div type="chapter" xml:id= |
| ће, што се по кад и кад заносе и сенком живота т. ј. сном?!.</p> <p>И зато се мени од педагога |
| ли само у теорији а у пракси т. ј.{S} У животу нама су чисти и неизмајсторисани осећаји скучено |
| ет; тиме су бар стекле добру класу, а у животу им и онако тек треба метод, по коме се можда так |
| ј, њој је тек светска неправда што је у животу сретала навукла ту одвратну и хладну маску на ли |
| кад је само сретнима намењено уживање у животу и на јави, ко може замерити људма лошије среће, |
| ода Милица — окушаће се и њихов рад и у животу; видиће народ и њихову ваљаност, а ту тек неће б |
| у су можда тек неприлике и дволичност у животу пратиле, па јој то неповерење није замерити — пр |
| ни смо.{S} Осим тога, ја сам једанпут у животу пофалила, па нећу више.{S} Или би ти хтела да зб |
| д да искипе, а јуче сам у најосетљивије жице била дирнута.{S} Та није то првина, да сам морала |
| о Каћ. — Умеша се сад и трећа. — Та све жмиркаш.</p> <p>— Ја? — рече Даринка па протре очи —- А |
| ртвују општем интересу и онда кад се та жртва превиђа од стране оних, за које се жртвујемо.</p> |
| е поносито Ленка — а што је више, то се жртвовало можда каквој светијој цељи или је тек узгред |
| ртва превиђа од стране оних, за које се жртвујемо.</p> <p>Ја у оном стању не бејах задовољна; а |
| спадам у природе, што своју личну срећу жртвују општем интересу и онда кад се та жртва превиђа |
| е у општину.</p> <p>— Куда се ти, Коста журиш? — питаше га Милица која се у исти мах весела и д |
| ивши то.</p> <p>— Ти се додуше никад не журиш, нити се бринеш за што, па опет друге престижеш! |
| у се и сувише најеле бела лука и бела и жута пасуља, а ја „новајлија“ па још не навикнута на та |
| што другима и само долази!{S} Не Ленка, за опште добро тражићу и милостињу, али за себе — никад |
| теши?{S} За малу погрешку велика казна, за добре стране никаква признања, то је моја судба већ |
| ј!{S} Ми ништа немамо против; шта више, за твој труд даћу ти и почетак тој приповетци.{S} Он се |
| ињаше, да би ваздух могао чистији бити, за то се још боље обазрем по соби, и заиста, опазим за |
| добије. — Био је као што је већ речено, за свашта што је држао да је добро и сувише занет и у д |
| ве или омразе и себе и свет па постају, за нас мушке, нека страшила и неприродна чудовишта, кој |
| и, хтео сам да поправим своју погрешку, за то се више не хтедох шалити, него најозбиљније тражи |
| кад се та жртва превиђа од стране оних, за које се жртвујемо.</p> <p>Ја у оном стању не бејах з |
| има је главно жена а народност и новац, за њих узгредна ствар.{S} А да истину говорим, увидићеш |
| .</p> <p>Знам да су вам сад прве мисли: за кога? но баш то остављам да погађате; јер колико се |
| више посла око ручка положити.</p> <p> За ручком није г. Коста ни ваљане две речи прозборио, а |
| школи, што’ но веле, „тек од жеље“.{S} За то да кол’ко толико себи и деци олакшам, а да уз то |
| наперене тек из „борбе за опстанак“.{S} За то сам се од срца смејала и штудирала мимику баба Ма |
| ила да примам награде за своја дела.{S} За то се и не обазирем на мњење своје околине, већ ради |
| дјури препун учитељима обојега пола.{S} За њима су осим многобројних мештана махале рукама и ма |
| ек и <pb n="44" /> крајна добричина.{S} За то га сад смеј пријатеља одмах сети, да нема права с |
| вар, да многе мисли праве главобољу.{S} За то буди од сад паметнија, па се мани тог лудог посла |
| Ленка искрено и својски задржаваху.{S} За њима је Ленка дуго махала марамом, а и г. Кости беху |
| о Милица.</p> <p>— А што да ме теши?{S} За малу погрешку велика казна, за добре стране никаква |
| очима читала — смејаше се опет Ленка — за то би баш волела знати, колко њих је у ту љубав веро |
| ле и не тражим — рече озбиљно Даринка — за мене је довољна награда чиста савест и уверење, да м |
| >— Ћути па спавај — рече оштро Милица — За моју природу није да гладим децу ко неко пудлу; а и |
| > <p>— Љубав! — понови она и порумени — за њу мислим да је осећај што га према доктору осећах, |
| инити, да све увреде заборави.</p> <p>— За часак! — понови Милица. — Добро кажеш; јер да си већ |
| Добро, добро, — рече Ленка шаљиво — ал’ за то не мораш ти баш о њему сањати. — Има и других људ |
| за се у исти мах мушко и женско лице, а за тим истрчаше обоје на поље.</p> <p>— Терајте унутра! |
| ја, употребљују тек учитељи и лекари, а за остали свет остаће оно вазда тек теорија и фраза.</p |
| уверења, да га сасвим достојно врше; а за достојно вршење треба опет и сувише самопрегоревања. |
| последња лекција најбоље се и научи; а за: нас „олош“, дабоме — то је тешко.</p> <p>И тако нез |
| из истинског поштовања поступају.{S} А за брак је тек потребна сушта љубав! ...</p> <p>Немојте |
| могу казати и одговор чути.</p> <p>— А за коју си се решио? питаше врло радознало г. Коста.</p |
| вечанствена.{S} Да се то постигне треба за село сасвим засебан наставни план, и што је главно, |
| ета еманципација жена неопходна потреба за цело човечанство и не тек за женскињу наособ; јер ве |
| ом раду у школи, и о мишљењу што сам га за то време о школи стекла; а то ћете и ви мени обрећи. |
| друго што не пређе!</p> <p>После овога за часак сви заћуташе.</p> <p>— Зар немаш ништа више да |
| у све док сама не увиди и не призна, да за то још није дорасла или док се не покаже тога позива |
| Тај поглед је за ваљана учитеља накнада за сву досадашњу неправду; а сузе што их том приликом р |
| p>Него да се манем „филозофирања,“ дода за тим смешећи се — на да чујемо шта ће и Даринка рећи; |
| ало! — све једнако те мучи сумња, да ја за твојим доктором тугујем. —</p> <p>Да те један пут те |
| томе баш само ти узрок.{S} Имала сам ја за тај одсудан корак и других важнијих разлога и покрет |
| жала је да је он и сасвим добра партија за женскињу без мираза...</p> <p> Та наклоност што је М |
| ече Коста — иначе ни ја не видим узрока за...</p> <p>Али он и не доврши а Даринка бризну у плач |
| ја своју срећу из све снаге покуцавала за ово три године на ономе пољу, који ми је у део пао, |
| спеш!...</p> <p>— Неби Српкиња ни пошла за туђинца, — примети иронично Ленка — Српкиње се још н |
| та; а то је много за учитељицу која има за живота своју „минимум“ плату а после смрти — пардон! |
| т кренуо, гледала је Ленка сузним очима за њима и махала марамом.{S} А кад их је из види изгуби |
| ти се море шалиш! — Даринка је тек жена за тебе.</p> <p>— Ја ти кажем како ми је ово дана на ср |
| ме, — дода Ленка — ја нисам расположена за весеље. </p> <p>— Теби је све твоја сведоџба у глави |
| јих помагачица остаје мени више времена за рад око развијања дечијега разума и осталих врлина и |
| вој муж је данас зловољан — примети она за време доручка.</p> <p>— Љути се што је Даринка отишл |
| тупак тек одобрити; јер закон се ствара за људе а не људи за закон.{S} Осим тога, и сама знадеш |
| ондашњи свештеници недадоше свога гласа за мене из мени непознатих разлога, па је држала, да ме |
| је сад мање ватрен био.</p> <p> Милица за часак неодлучно и збуњено ћуташе и после неколико тр |
| из школе нацртам на школску таблу какав за њих згодан и занимљив предмет, па га прецртавају док |
| у случају „добре партије“ довољан услов за срећу у браку...</p> <p> Кад је Милица од узрујаност |
| те оштре стреле наперене тек из „борбе за опстанак“.{S} За то сам се од срца смејала и штудира |
| еће“ па нисам научила да примам награде за своја дела.{S} За то се и не обазирем на мњење своје |
| и ако мало усиљено, Даринка па се стаде за спавање спремати. </p> <pb n="20" /> <p>— И ти ћеш б |
| а је већ и наступила...{S} И с тим седе за гласовир па стаде свирати неку веселу песму.</p> <p> |
| ова! — рече он па устаде и нагло је узе за руке. — Јест, госпођице, — рече затим нежно и ватрен |
| жати.{S} Али на брзо сам увидела, да је за тај огромни посао десет школских месеца сувише крата |
| о љубави, па кад ти још додадем, да је за мене љубавно гориво уз остале душевне врлине на прво |
| у реч — ти вређаш.</p> <p>Зна она да је за то и сувише волим — рече Ленка погледавши другарицу; |
| у оближњој сенци неко уздахнуо и да је за тим трава јаче зашуштала, баш ко да је неко на другу |
| ручак; сад ће и Коста доћи! — викала Је за њом Ленка</p> <p>— Доручковаћу тамо — чуло се већ из |
| — Красан човек тај мој Сава — рекла је за тим шаљиво она. — Само данас ми је и сувише сентимен |
| овања, или изненађења.{S} Тај поглед је за ваљана учитеља накнада за сву досадашњу неправду; а |
| себе натрпала, — рече он гласом који је за шалу сувише озбиљан био.{S} Но ту се трже и засмеја. |
| у, и ако не баш у оној мери, у којој је за сеоску децу потребно.{S} Зато ко је уверен, да по мо |
| — упаде му у реч Ленка.</p> <p>— То је за оно „на ствар“ — примети са осмејом Даринка; а он на |
| ан Т. је бележник у моме месту, а то је за учитељицу и сувише добра — партија...{S} Другарице ј |
| : како грк Јовина Ката нема вољу што је за учитеља дошла „женка“ нехтеде забавити.{S} Шта више |
| нови Ленка — можда је и то; ал тај није за мене и за моје проклете околности.</p> <p>— Е па што |
| > <pb n="49" /> <p>— Не, Коста, то није за моју природу; ја друкчије свађам те ствари.{S} Брак |
| а; они сироти и ако касније немају воље за тај позив морају га и киселим лицем вршити.</p> <p>— |
| ужакање, да вам силно учење отима време за васпитавање; јер сами предмети што се у народној шко |
| им ваљано служимо, нека се боље побрине за нас, а не да нас мане да у свом позиву мучећи се и г |
| вара.{S} Али ја сам баш противно од оне за коју ме свет сматра и за то је видите то повредило м |
| ак и необразовање; а озбиљно размишљање за нас је увек гордост, славољубље и сувопарно филозофи |
| рињску љубав, сиротињу и незнање, те се за часак дадох у мисли.{S} Али кад ме она из заноса трж |
| има етикеције“ упознавала; — смејаше се за тим Ленка — а оне знају и без тебе да си ми муж.{S} |
| зличит — примети му само доктор, али се за неколико тренутака и опет замисли; а Милица весело п |
| и је желудац сасвим здрав — и смести се за сто.{S} Но уз сву њену хвалу изгледаше као да јој за |
| што и преврћемо тек те листове; ако се за три године нисмо доста спремиле, нећемо ни сад мудро |
| авних ни балвана не опажа...{S} И ту се за часак загледа у даљину.</p> <p>Дабоме да и то није б |
| е ће се путовати.</p> <p>Наше познанице за часак се ужурбаше а затим и још једном на брзо тек п |
| >Даринка уздахну и све три се другарице за часак замислише. </p> <p>— Знате шта! — рече по томе |
| оне су ми рекле, драги мој Саво, — рече за тим шаљиво и добре воље господин Коста — да је та пр |
| /p> <p> — Реци ми Милице искрено — рече за тим — волиш ли ти њега здраво?</p> <p> С Миличина ли |
| е оног несташног израза а очи јој узеше за часак неки благ израз те загрливши другарицу рече: — |
| м зачуђено погледа, па љутито, али више за себе, рече: „Право кажу да — ал’ боље да ћутим; та с |
| и сувиши дуг рок и за мене, а још више за свет који је нестрпљив и сујетан, па ужива у стармал |
| рам сетити, да има и Српкиња што пођоше за туђинце.</p> <p>— У хиљади можда тек једна рече поно |
| едмета што истога дана на ред долазе, и за тим по својој увиђавности прибиљежити и класификациј |
| уздахну Милица па затвори педагогију, и за тим узе психологију и поче шаптати:{S} Психологија ј |
| ије копа јаму своме но — туђину...{S} И за то је и она на ту „стрелу“ највише важности полагала |
| лене и растрзане на хиљаду страна.{S} И за то се и не држим наставна плана и прописаних правила |
| и и моме знању и способности рећи.{S} И за то сам видиш, тако радила.</p> <p>— Па тако ради и в |
| способности и околности ученичкој.{S} И за то, нико ти неће замерити, ако се која приповетка ил |
| њу клупу, а доктор се посадио до њега и за часак обоје ћутаху.</p> <p>— Ја те брате нећу одвраћ |
| вљање душа сваке наставе, па што онда и за себе тражите изузетка?</p> <p>— А ко га тражи? — осе |
| ротивно од оне за коју ме свет сматра и за то је видите то повредило мој женски понос па сам мо |
| тина, која је обично непријатна укуса и за вољно „ајнемовање“ и друкчијим „је јуначинама“ горка |
| — можда је и то; ал тај није за мене и за моје проклете околности.</p> <p>— Е па што се сад љу |
| енка је хтела утрвеном стазом да ходи и за то је дошла к мени.{S} А да ће ми заиста доћи, ако с |
| аво.“</p> <p>За то још већма порумени и за часак обори очи, те збуњено рече:</p> <p>— Заборавил |
| и мисли.{S} И с тим још јаче порумени и за часак ућута.</p> <p>— Настави само, — одобраваше он |
| селе и тужне часе.</p> <p>Влак дојури и за часак се узвици утишаше те се чула тек граја а после |
| ице одрасле; а то је и сувиши дуг рок и за мене, а још више за свет који је нестрпљив и сујетан |
| свећује средство — рече смејући се он и за то је у овоме месту од то доба учитељица и у мени из |
| је од оне врсте људи што на мах плану и за оне ствари које их се не тичу.{S} Но уз све то беше |
| селила сам се амо сасвим сама — настави за тим — Мати и отац не могу се из Д. амо селити а сест |
| ; јер закон се ствара за људе а не људи за закон.{S} Осим тога, и сама знадеш, да сваку наставу |
| так нашој приповеци, могу вам дати, али за онакав свршетак к’о што га ви желите још није а држи |
| , тако.{S} Труда ме је доста стало, али за то и беше испит, по новијем учитељском изразу — сјај |
| за опште добро тражићу и милостињу, али за себе — никад...{S} Зато сам и сувише поносита...</p> |
| тија је и од ње.</p> <p>— Ти дакле ниси за Милицу?</p> <p>— Та већ сам ти казао, да је и она ва |
| ини се, ја ћу се већ постарати, да и ти за другом титулом дуго не чекаш. </p> <pb n="34" /> <p> |
| таде.</p> <p>— Хајдемо у кућу — примети за тим — Милица је зацело већ устала па јој треба чести |
| смутње којим су га чешће Даринчине очи за тренутак и крадимице гледале... с тога је он поново |
| на потреба за цело човечанство и не тек за женскињу наособ; јер већина нас мушких не воли озбиљ |
| оме се мислеће женскиње неће морати тек за учитељски позив решити!</p> <p>Уверена да ће те се н |
| S} Заповрће ме сваки час, па шта ће нам за то оставити? — Ту отрцану кућицу, а тричава учитељич |
| збиљи пола у шали.</p> <p>— Кол’ко нам за живот треба одговори озбиљно ал’ узрујаним гласом му |
| еног <pb n="40" /> узрока, наредила сам за сваку скамију по једну надзорницу, која ће док ја не |
| Нисам хтела господину доктору да служим за психолошку студију — примети она горко.{S} То би и њ |
| боље обазрем по соби, и заиста, опазим за пећком кацу с ракијом а на пећи озго био је кошар са |
| ељу као што си ми ти, тек Даринку желим за жену.{S} Она је много претежнија, и ако је и Милица |
| а века да друге извињујем и да се борим за оно што другима и само долази!{S} Не Ленка, за опште |
| добравајући уздахну, и сви па и домаћин за часак ћутаху.</p> <pb n="33" /> <p>— У осталом — реч |
| бала си остати па би видела да би се он за тебе решио.</p> <p>Даринчине се очи опет запламтише |
| је и од кућарства — дода затим више као за себе.</p> <p>Још ми и то треба! — насмеја се Милица. |
| на чини баш 200 форината; а то је много за учитељицу која има за живота своју „минимум“ плату а |
| корак, него ћемо само казивати шта смо за ово три године искусиле.</p> <p>— Зар је рђаво учини |
| ни из оних предмета што служе поглавито за развијање разума.</p> <p>— Ти као да ниси помишљала |
| тих срећа закуцати па онда ћу је чврсто за јаку шчепати, — насмеја се и ако мало усиљено, Дарин |
| а оделу заштедила двадесет форината што за десет година чини баш 200 форината; а то је много за |
| трајне т. ј. вечите љубави и љубави што за мало траје.{S} Трајна је љубав она што јој је гориво |
| а или меког срца баба морају сваког бар за часак усрећити, учинити, да све увреде заборави.</p> |
| } Но он се и сувише љутио што се доктор за њу решио, па му се чињаше, да се она труди да доктор |
| време допусти и кад код је одређен час за то; само што се не задржавам при њима тако дуго као |
| ако двосмислено насмешити.{S} Но и опет за то, ја хоћу да се надам; јер и онако је нада хришћан |
| ашла да оде...</p> <p> — Леп комплимент за Даринку! — смејала се она држећи да се домаћин тек ш |
| ам о том сте уверене.{S} Па кад сте већ за шалу расположене, казаћу вам, какви се снови плету у |
| народ.</p> <p>Труд који у своме позиву за ово три године полагах, не исплаћује се ни новчаном |
| заверио, да ћу учитељицу т.ј.{S} Ленку за жену узети и у општинском стану живети.</p> <p>Та ти |
| равите још рећи, хоћете ли и малу Смиљу за учитељицу изобразити?{S} Или можда се и ви надате, д |
| ени изгубила бранитеља, но као у замену за то добила је већ идућих ферија госпођица Ленка писмо |
| <p>— А не ће ти нико обесити ни колајну за твој сувишан рад — дода још Милица.</p> <p>— И кад б |
| нашњем наставном плану и сеоском немару за школу, и ваљан успех са децом у знању показати, и сп |
| тање, и што га често по школском детету за њих моли; јер свако је био уверен, да ће јој он тек |
| децом у знању показати, и спремити децу за у правом смислу свесне и ваљане чланове човечанствен |
| рпкиње.{S} Она баш и онда кад би и душу за тебе дала, опет ти се неће прва приближити; шта више |
| </p> <p>— И на то сам помишљала, те баш за то сваке недеље мењам те своје надзиратељице, па как |
| е додуше никад не журиш, нити се бринеш за што, па опет друге престижеш! ... рече иронично и је |
| држим, да и неће куцнути час...</p> <p>За такав свршетак морала бих ја бити много богатија, ма |
| ајпре већина потврди или одбије.</p> <p>За време тога учитељевања само су два извештаја одбијен |
| ост или крајња кокета и — ђаво.“</p> <p>За то још већма порумени и за часак обори очи, те збуње |
| а уму.{S} Онда дабоме летиле би и њима „за ситнице“ — „четворке“ — и ту се иронички засмеја.</p |
| о се старала, да ме својим приповедањем забави; али ви знате, да сам ја по кадгод неблагодарно |
| што је за учитеља дошла „женка“ нехтеде забавити.{S} Шта више то ме је баш растужило.{S} По том |
| нас већ одавно чекају.</p> <p> — Хајд’ забављајте се ви како знате, а ја морам на посао — рече |
| кандитат“ већ у џепу.</p> <p>— Е сад је забасала и у сатиру — смејаше се Милица — А на послетку |
| и мог уверења, да добро радим, и у овом забаченом селу лошије оцењена будем?{S} Не, тога више н |
| еше осим неког женског имена, још и ово забиљежено: „Овдашња вредна и ваљана учитељица.“ Чело г |
| часак усрећити, учинити, да све увреде заборави.</p> <p>— За часак! — понови Милица. — Добро к |
| а главу метнула.</p> <pb n="45" /> <p>— Заборавила сам ти рећи, да ме је синоћ молила твоја поз |
| ак обори очи, те збуњено рече:</p> <p>— Заборавила сам, да је и Коста међу нама; но он ће опрос |
| . Коста.</p> <p>— Право велиш; — ја сам заборавила, да још Даринка и Милица на ред долазе.</p> |
| боме да не; — одговори она — али ја сам заборавила рећи, да на цео разред тај пази један од две |
| заљубљенији, а ја онда лепо покушам да заборавим оно 2—5 хиљада што бих можда уз жену добио да |
| ину“...</p> <p>Пишите ми о свему, па не заборавите још рећи, хоћете ли и малу Смиљу за учитељиц |
| е молити и разумно живити, и то ти нећу заборавити!“ а очи јој се у сузама засијаше.</p> <pb n= |
| ако мало по мало па сви (а можда и она) заборавише моје вирење кроз прозор; те никоме не беше з |
| и им се да је и сувише бледа и тужна те заборавише своју намеру.</p> <p>— Нешто си бледа, да ти |
| рнула и по Милицу.</p> <p>— Моја женица заборавља у својој радости да нас упозна — примети дома |
| гао забранити.</p> <p>— Забранити...{S} Забранити... ал’ ја би је задржао — гунђао је он. — Ал’ |
| и ти јој неби могао забранити.</p> <p>— Забранити...{S} Забранити... ал’ ја би је задржао — гун |
| на. — А на послетку и ти јој неби могао забранити.</p> <p>— Забранити...{S} Забранити... ал’ ја |
| </p> <p>„Сад да ми је Мија ту“, настави забринуто и тужно „ома би и ракију изнела у шталог.{S} |
| ности будем имао, видио сам већ из њене забуне и погледа, кад сам јој честитао друге године њен |
| хоће да ме снађе та беда ја ти се лепо забуним у посао, јер ко’ велим: боља је и најгора јава, |
| иним новцем, бацио у запећак и тврдо се заверио, да ћу учитељицу т.ј.{S} Ленку за жену узети и |
| који се од неко доба поче много раније завесом застирати.{S} И тако ја сиромах, дођох до увере |
| је она — а то се мени не свиди, па баш завидим Даринчиној срећи...{S} И ту се онако скоро дети |
| им усамљене девојке и учитељица па мање завиривати у мој прозор.{S} Овако разуме се, да сам те |
| p>— Ти као да ниси помишљала на злобу и завист што се отуда изродити може — примети Ленка.</p> |
| им начином досад нисам опазила код деце зависти.{S} А да неби и саме надзорнице грешиле пазе и |
| драва си, а слабија си но што си била у заводу.</p> <p>— Па шта то чини, само кад сам здрава — |
| јер као што већ знамо г. Коста их беше заволео као и жена му, те од њихове стране не беше пози |
| b n="31" /> <p>— Е ово би требало да је завршетак вашој приповеци — насмеја се Даринка — ал’ ми |
| а школи.</p> <p>— И то морам одобрити — заврши Даринка и поглед јој паде на белешку, што је г. |
| и уз жену новине читати — прекиде га и заврши несташно Ленка.</p> <p>Другарице јој се смејаху, |
| балвана не опажа...{S} И ту се за часак загледа у даљину.</p> <p>Дабоме да и то није без узрока |
| Милица.{S} Па и ту, — дода одушевљено — загледај боље, па ћеш наћи, да и Даринчине искрене и бл |
| и три њихове другарице; а кад им у лице загледамо, видићемо да су то наше познанице, Даринка, М |
| која ће се поред себи равних у туђинца загледати, и зато се и мени чини, да такову женскињу мо |
| ате; јер колико се сећам обе сте волеле загонетке...</p> <p>Него знате шта!{S} Мој муж вас обе |
| у сутра ће те све чути.</p> <p>— Вечита загонетко! — уздахну Ленка а г. Коста замишљено и нагло |
| <p>Да те један пут те бриге опростим и загонетку решим, ево ти из мога дневника од речи до реч |
| а је тај твој Душан Т. црквењак, ја бих загонетку одавно решила.{S} Овако, гледам, гледам, па о |
| ри, — примети домаћин — само ми је врло загонетно што ти и уз општинску хвалу до неба не беше з |
| атељица остати?!</p> <p>Даринка је само загрли и смешећи се настави:</p> <p>— Не могу сасвим да |
| и је жао, ал’ мора да буде — па страсно загрли другарицу и одјури из собе.</p> <p>— Чекај бар д |
| и јој узеше за часак неки благ израз те загрливши другарицу рече: — Видим да сумњаш о мојој љуб |
| о, а Даринка и Милица беху још на улици загрлиле милу другарицу.</p> <p>— Како је лепо што сте |
| ндуктер отвори врата.{S} Оне се искрено загрлише и ижљубише; а кад се влак опет кренуо, гледала |
| опет видимо и да при растанку из школе задату реч испунимо.</p> <p>Ми се обоје тврдо надамо, д |
| бих знати, шта ће теби, Даринка, главна задаћа бити док у народ и школу ступиш?</p> <p>— Шта? — |
| и жена — Јер треба да знадеш, да главна задаћа сваког савесног и ваљаног учитеља треба да је ра |
| таји већином благи и пријатељским духом задахнути.{S} Свака се сећа да јој „господство“ неће ду |
| жеш бити сретан у добрим околностима, а задеси ли те каква незгода, сети се да је уз тебе дете, |
| у се чињаше, да се она труди да доктора задобије. — Био је као што је већ речено, за свашта што |
| зазивајући погледи, којима смера, да те задобије или изигра.{S} Друкчије је брате код Српкиње.{ |
| иш, но да можда посумњаш, да хоће да те задобије...{S} То је, драги мој Саво, по моме схваћању |
| шали изговорила, али тиме је „на јуриш“ задобила лако запаљиво срце доктора.{S} И он мишља: „Лу |
| ви читати могло...{S} Тако мало по мало задобих и њено поверење.{S} Доказ да је тако, беше њена |
| p> <p>— Данас Ленчице, као да нико није задовољан с нашим друштвом — примети враголасто Милица, |
| ; а ко тако ради мора бити бар са собом задовољан.</p> <p>Ја знам настави по малој почивци — да |
| ојно врши своју дужност може бити собом задовољан.{S} Осим тога, сви знамо да од два зла треба |
| ка“.</p> <p>Међутим била је у Т. сасвим задовољена.{S} Ту су наше путнице дочекали, осим родите |
| увише скучено, кад би се у место љубави задовољила у браку са јадном наклоношћу или чак — сажал |
| у реду.</p> <p>Тиме сам дабоме општину задовољила но не своју савест, која ме је вазда мучила, |
| И ја сам пробирачица, па не могу да се задовољим ма чиме; а мало је и људи што су кадри зарад |
| о заједно биле.{S} Али ја немогох да се задовољим ни својим успехом у школи а још мање упливом |
| ш о каквом Песталоцију, или ћеш се и ти задовољити с обичним човеком? — И ту несташно погледа Д |
| данас се баш морате и с нашим друштвом задовољити — и ту га опет враголасто погледа.</p> <p>— |
| робу! — уздахну Даринка — И зато сам ја задовољна кад сама осећам, да нисам гора од вас; а случ |
| p> <p>Ти си дакле са својим околностима задовољна? — питаше радознало г. Коста.</p> <p>То баш н |
| но косио.{S} На лицу њеном видим, да је задовољна и да јој ова земља не покрива драге кости њез |
| ти и уз општинску хвалу до неба не беше задовољна, него остави тај узвишени и племенити позив?< |
| рицу строго да оцени.</p> <p>Али ја сам задовољна и тиме; јер вазда волим пропустити и десет кр |
| о збуњена — рече Ленка — онако не бејах задовољна, а знала сам да ће ме овако већина другарица |
| вујемо.</p> <p>Ја у оном стању не бејах задовољна; а свако је своје среће ковач те ја покушах, |
| „на утрвеној стази“ моћи ћеш достојно и задовољно своју дужност вршити.{S} Та у томе и јесу по |
| примедба пропраћена учини да се доктор задовољно насмеши.</p> <p> — Тако; то ми се допада — ре |
| самрти вели: „А ви децо тражите среће и задовољства у спокојном кругу породичном,“ онда ни ви н |
| и карактери што им је главна црта лично задовољство, да буду мајке и прамајке нашој узданици ср |
| могох.</p> <p>„Права срећа састоји се у задовољству“ говорила је увек Даринка док смо заједно б |
| од је одређен час за то; само што се не задржавам при њима тако дуго као год оних предмета, у к |
| нка и Милица још задуго угушено и силом задржавано јецање.</p> <p>И тако је радознала дебела пу |
| о их г. Коста и Ленка искрено и својски задржаваху.{S} За њима је Ленка дуго махала марамом, а |
| бранити...{S} Забранити... ал’ ја би је задржао — гунђао је он. — Ал’ ти дабоме, ниси ни покуша |
| ицу.</p> <p>— Шта си се данас тако дуго задржао? — питаше га опет она.</p> <p>— Требао сам рани |
| баш нимало неусрећује кад вас на улици задржи чак четврто годишња девојчица и пита: кад ћеш и |
| </p> <p> Она му погледа у очи па и сама задрхта и поруменивши обори очи. — Чудно је тај његов п |
| т и узрујаност од које се Милица трже и задрхта.</p> <p> Она је говорила више у шали, а сад је |
| купеу у коме беше Даринка и Милица још задуго угушено и силом задржавано јецање.</p> <p>И тако |
| огледај њену оцену!</p> <p>У том звонце зазвони и вратар викну имена оних станица, уз које ће с |
| е вирење кроз прозор; те никоме не беше зазорно што учитељица добија од нотароша књиге на прочи |
| без једног новчића мираза поженише.{S} Заиста, треба само да се добро размислиш, па ћеш наћи, |
| <p>На дан Константина и Јелене стадоше заиста пред оном великом кућом у селу Г. једна кола, а |
| и, за то се још боље обазрем по соби, и заиста, опазим за пећком кацу с ракијом а на пећи озго |
| и за то је дошла к мени.{S} А да ће ми заиста доћи, ако само истрајности будем имао, видио сам |
| ница више школе предавати.{S} И онда су заиста неке имале право што су педагогију и психологију |
| ало.</p> <p>— Лако ти је церити се, кад заједно с твојом Милицом имадеш више среће него памети, |
| рицу.</p> <p>— Како је лепо што сте обе заједно дошле — примети им она љубећи их.</p> <p>— Пут |
| лимо, па вас још и сад у мислима радије заједно представљам) И зато сам и ја своју срећу из све |
| ате шта!{S} Мој муж вас обе поздравља и заједно са мном моли, да нам о његовом имендану — о Кон |
| боље свиди, јер сам научила, да све три заједно и добро и зло делимо, па вас још и сад у мислим |
| шће омилиле, јер је и он чешће понављао заједно са женом молбу, да им опет скоро дођу и да им ч |
| љству“ говорила је увек Даринка док смо заједно биле.{S} Али ја немогох да се задовољим ни свој |
| ке нежности и љубави.{S} Али мало после зајеча од бола, што јој изнемогло тело мучаше, те молећ |
| који се баш данас из непознатих узрока закаснио.</p> <p>— Баш ми је жао што смо осуђене саме д |
| рошевица и у општинском стану.{S} Твоје закључивање разуме се дакле већ по себи; него сврши што |
| жена смејући се — Ко те пита шта си ти закључивао, кад сам ја већ госпођа нотарошевица и у опш |
| не погледе моје још није тако дочекала; закључујем, да ме и воли.</p> <p>— Даринку су можда тек |
| ер закон се ствара за људе а не људи за закон.{S} Осим тога, и сама знадеш, да сваку наставу тр |
| аст мора тај поступак тек одобрити; јер закон се ствара за људе а не људи за закон.{S} Осим тог |
| е у њихову главицу и сва знања, која су законом прописана.</p> <p>Ја кад сам у школу ступила хт |
| се надам, да ће и на мојих вратих срећа закуцати па онда ћу је чврсто за јаку шчепати, — насмеј |
| уз сву њену хвалу изгледаше као да јој залогаји у грлу застају, те на брзо остави јело.</p> <p |
| можда уз жену добио да се нисам у Ленку заљубио.{S} То ме је, разуме се по себи, доста муке ста |
| што беху женскиње у које сам до сад био заљубљен.</p> <p>— Било их је дакле и више? питаше смеј |
| ам и био час у једну час у другу смртно заљубљен...</p> <p>— Чини ми се да ти је смртну љубав и |
| и на себе љутити се, јер човек бива све заљубљенији, а ја онда лепо покушам да заборавим оно 2— |
| а и у мени изгубила бранитеља, но као у замену за то добила је већ идућих ферија госпођица Ленк |
| добро, да се нама учитељицама све већма замера но осталом женскињу.</p> <p>— Мане нам до душе с |
| ом — примети Ленка. — Теби се све већма замера, а добра воља не признаје ти се ни од другарица, |
| ви мушки тек онда не грешите кад вам се замера, а уз така друга, питам, ко ће безазлен и поверљ |
| људи тек онда погрешке не чинити кад се замерају.{S} Мени дакле нико није замерао и зато сам и |
| а ни женскиња, да би ми се и те ситнице замерале; — смејаше се на то Коста — а ти знаш, да је о |
| ад се замерају.{S} Мени дакле нико није замерао и зато сам и био час у једну час у другу смртно |
| ив, те сад нисам више учитељица.</p> <p>Замераћете ми, да немам истрајности и енергије.{S} Па д |
| ено уживање у животу и на јави, ко може замерити људма лошије среће, што се по кад и кад заносе |
| воту пратиле, па јој то неповерење није замерити — примети г. Коста. — Али ако је само то, онда |
| еци још не чине већину, па ми не можете замерити, што и код мене — већина решава.,..{S} И што в |
| у сватови биле, надам се да нам нећете замерити.{S} Било је у то доба тако блато, да вас ни де |
| сти ученичкој.{S} И за то, нико ти неће замерити, ако се која приповетка или друго што не пређе |
| породичном,“ онда ни ви не можете мени замерити, што сам тако брзо следовала његовом савету... |
| ор, али се за неколико тренутака и опет замисли; а Милица весело примети:</p> <p>— Мој вереник |
| ећи да се на ту примедбу Даринка и опет замислила.</p> <p>— Сад ти не умем рећи, али кад будем |
| еј доликовао...</p> <p> — Та што сте се замислили г. докторе? — рече сад весело Ленка. — То ним |
| ом.</p> <p>Доктор се на то беше озбиљно замислио а г. Коста приђе својим кошницама те кроз стак |
| уздахну и све три се другарице за часак замислише. </p> <p>— Знате шта! — рече по томе Даринка |
| ршетак нека сваки читалац по своме ћефу замишља.{S} Тиме ће приповетка бити бар и необичнија и |
| ћина примети јој муж а Милица и Даринка замишљено ћутаху.</p> <p>— Него шта ваздан да отежем — |
| >— Кад сам већ почела — настави Даринка замишљено — казаћу вам искрено баш све мисли своје, и а |
| е морамо освртати и на децу, — рече она замишљено.</p> <p>— Бадава се браниш — рече Милица — по |
| а загонетко! — уздахну Ленка а г. Коста замишљено и нагло ходаше по соби.</p> <p>Сутра дан нађе |
| но или не; ал мени се тако слути — рече замишљено Даринка. — А у осталом ви ћете можда и боље п |
| природа што их тек патња челичи — рече замишљено домаћин.</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S |
| о играо ланчићем свога златног сахата и замишљено гледаше у даљину, а друг му настави:</p> <p>— |
| — питаше Коста.</p> <p>— Што? — понови замишљено Даринка — Ето зашто.{S} Оне увиђају да им у д |
| икнута, да се околности по мојој вољи и замном окрећу, па сам и сад написала и њихову приповетк |
| колу дођем.</p> <p>— Види се да си свој занат испекла — рече шаљиво домаћин.</p> <p>— То не пор |
| туцано село са минимум платом и стотину занемарене деце у школи.</p> <p>— Способности мислим да |
| вашта што је држао да је добро и сувише занет и у делању ревностан.</p> <p>Да поправи своју пог |
| на школску таблу какав за њих згодан и занимљив предмет, па га прецртавају док не дође време, |
| ати.{S} Но у исти мах тргох се из свога заноса, те ми се учини, да смо са двадесет година у нап |
| сак дадох у мисли.{S} Али кад ме она из заноса трже, нудећи ме да седнем, рекох јој, да дете су |
| људма лошије среће, што се по кад и кад заносе и сенком живота т. ј. сном?!.</p> <p>И зато се м |
| дам у природе твоје врсте, које у своме заносу, да право и племенито раде, често проиграју свој |
| он је ту руку страсно стиснуо и у свом заносу и против српског обичаја и пољубио.{S} Али срце |
| 21" /> <p>Кад се влак кренуо, чуло се и зањима громко: збогом! а сузе у очима једне старе госпе |
| ’о да му пријатељ тврди, да се сунце на западу родило. — Не Саво, то није могуће! та ти се море |
| а, али тиме је „на јуриш“ задобила лако запаљиво срце доктора.{S} И он мишља: „Луда би био, кад |
| а протре очи —- Ал’ нека, треба и ја да запамтим кад сам полагала учитељски испит.</p> <p>— Сам |
| њу лепе куће са жениним новцем, бацио у запећак и тврдо се заверио, да ћу учитељицу т.ј.{S} Лен |
| лење пооштрим и све класе уводим у свој записник.</p> <p>— То би све добро било кад неби те над |
| орнице; јер те исказе тек онда уводим у записник кад их најпре већина потврди или одбије.</p> < |
| танку кошуљицу.</p> <p>„Шта ту радите?“ запитам их кад сам им по обичају назвала: „помозбог!“</ |
| ="20" /> <p>— И ти ћеш баш да легнеш? — запиташе у исти мах две другарице.</p> <p>— Није него ћ |
| Даринка одважно, а образи јој се чисто запламтеше.</p> <p>— Што буде могуће, велиш ти, но и ја |
| опет својим кошницама а лице му се беше запламтило.</p> <p>— Та ти се море баш љутиш! — рече му |
| награду! — а очи јој се при тим речима запламтише — или зар вас баш нимало неусрећује кад вас |
| {S} И ту се гласно засмеја а очи јој се запламтише необичном ватром.</p> <pb n="49" /> <p>— Не, |
| ебе решио.</p> <p>Даринчине се очи опет запламтише узрујано и прекидајући викну:</p> <p>— Тако! |
| та је мислила, кад ме је амо довела?{S} Заповрће ме сваки час, па шта ће нам за то оставити? — |
| <p>— Која ће почети? — питаше Ленка. — Запрви ти, — рече Даринка.</p> <p>— Одакле да почнем? и |
| есеца сувише кратак рок а деца и сувише запуштена да би ја, уз њихово често изостајање од школе |
| — рече Даринка — Та мани је већ једном! зар је сва срећа у доброј сведоџби? а није она ни крива |
| о мисли! — викну г. Коста. — Та човече, зар ти је милија лутка и лептир, од благе и разборите ж |
| , што сам и учинила.</p> <p>— Боже мој, зар је то баш тако неопростив грех био! — примети Ленка |
| аш сад нађосте да се бринете.</p> <p> — Зар већ одлазе? — питаше он, а — ферије су већ на измак |
| оспођице! — рече он потресеним гласом — зар је то одговор?</p> <p> Она му погледа у очи па и са |
| само зловољно и тужно погледа.</p> <p>— Зар није тако? — питаше Милица.</p> <p>— Кад помислим н |
| читаш! — узвикну чисто Ленка.</p> <p>— Зар ти мислиш да ја никад не долазим у ту врсту искушењ |
| мо за ово три године искусиле.</p> <p>— Зар је рђаво учинила, што се удала? — питаше он.</p> <p |
| е овога за часак сви заћуташе.</p> <p>— Зар немаш ништа више да кажеш? — питаше по малој почивш |
| већ одавно на страну оставио.</p> <p>— Зар немаш ништа више да кажеш? — питаше он опазив тај Д |
| гаше срцу одолети већ примети:</p> <p>— Зар се твој пут морао баш данас десити!{S} Њиме си мног |
| и могу још све покварити...</p> <p> — А зар се ти томе не би противила? — Питао је пламтећим ал |
| ра јава, од тако луда сна...</p> <p>— А зар ти ниси никад сањала пријатније сне? — рече г. Кост |
| ана села са минимум платом.</p> <p>— Па зар народ да одкајава погрешке појединаца?! викну Дарин |
| могу да појмим вашу равнодушност.{S} Та зар ви не видите, да ће нам те, бајаги „даровите“, на р |
| јој се при тим речима запламтише — или зар вас баш нимало неусрећује кад вас на улици задржи ч |
| и мене у школу примити? па на послетку зар није награда и оно уживање што сам га уживала ја и |
| оју злу вољу па јој само рекох:</p> <p>„Зар ви немате штале, кад сте у соби ракију налили?“</p> |
| ма чиме; а мало је и људи што су кадри зарад обичне женскиње напустити план о зидању лепе куће |
| .{S} Поћи ћемо одма сад, па ћемо се још зарана и вратити.</p> <p>— Небраним; али до који дан ве |
| /> <p>Сутри дан одоше обе другарице још зарана дома и ако их г. Коста и Ленка искрено и својски |
| Милица гледећи кроз прозор виноградима засађену околину, а Ленка чистећи свој путни шешир, што |
| p> Па нагло устаде те отвори гласовир и засвира познату песму: „без тебе драга“.</p> <p> И Мили |
| Да се то постигне треба за село сасвим засебан наставни план, и што је главно, боља плата сеос |
| нећу заборавити!“ а очи јој се у сузама засијаше.</p> <pb n="35" /> <p>И опет сам хтела да викн |
| с.</p> <p>— Немој ме хвалити, јер нисам заслужила.</p> <p>— И ниси, — рече скоро строгим гласом |
| но ал’ узрујаним гласом муж — кадри смо заслужити; а ја се са свога поступка до сада још нисам |
| весело примети:</p> <p>— Мој вереник не заслужује тај назив.</p> <p>На ове речи Коста се од срц |
| скоро зловољно. — Осим тога њу свет по заслузи и оцењује, па јој је лако ћеретати, а Даринци д |
| ив.</p> <p>На ове речи Коста се од срца засмеја а доктор се трже и мило погледа своју вереницу |
| Наставите посао! — викну им она, па се засмеја. — Боже мој, чудан ти је човек; све га нешто ко |
| , да и он и она смешно изгледају, па се засмеја и диже главу.</p> <p> — Одговор, госпођице! — м |
| амо кад би се могло — примети она па се засмеја.{S} Али не као до сад него обичним веселим смеј |
| се нисам с Милицом венчао...{S} И ту се засмеја.</p> <p>Г. Коста се трже.{S} Био је од оне врст |
| сувише озбиљан био.{S} Но ту се трже и засмеја. — Поглед му је пао на њено одело, те је видео |
| рећи...{S} И ту се онако скоро детињски засмеја.</p> <p>Доктора к’о да нешто у срце текну при в |
| итнице“ — „четворке“ — и ту се иронички засмеја.</p> <p>У том стигоше и до прве станице, где уђ |
| ли чак — сажалењем...{S} И ту се гласно засмеја а очи јој се запламтише необичном ватром.</p> < |
| истину казала — рече Ленка па се и опет засмеја.</p> <p>— Мани се церекања, него ће паметније б |
| Ленка.{S} И с тим угаси лампу те и оне заспе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18840_ |
| се оженио Српкињом ни да му је дукатима заспеш!...</p> <p>— Неби Српкиња ни пошла за туђинца, — |
| р Гавриловић своме пријатељу Кости, ког застаде у врту код кошница.</p> <p>— Жену сам ти опазио |
| лу изгледаше као да јој залогаји у грлу застају, те на брзо остави јело.</p> <p>Коста је са сау |
| ислим на своју сведоџбу, речи ми у грлу застају — чудим се, како сам и до сад говорила.</p> <p> |
| .{S} И зато сам и нехотице поцрвенила и застидила се кад сам чула, да ме и образовани људи хвал |
| од неко доба поче много раније завесом застирати.{S} И тако ја сиромах, дођох до уверења, да с |
| ="38" /> <p>Осим тога били су и прозори засути песком скоро до половине окна; а под постељама л |
| p> <p>— Благо теби! — уздахну Милица па затвори педагогију, и за тим узе психологију и поче шап |
| че домаћин онако по српском обичају.{S} Затим донесе писаћу опрему, те весело узе оловку у руке |
| p>Наше познанице за часак се ужурбаше а затим и још једном на брзо тек погледом или притиском р |
| е на селу нужније и од кућарства — дода затим више као за себе.</p> <p>Још ми и то треба! — нас |
| узе за руке. — Јест, госпођице, — рече затим нежно и ватрено гледајући јој у очи — она је ваве |
| де ћу, као што знате кола узети, — рече затим — па хајд’те и ви самном.{S} Ја бих врло волела, |
| а сам јој неколико кућевних средстава и затим се од ње опростим.</p> <p>Путем сам много о томе |
| о; а како је тамо све весело! — примети затим Милица.</p> <p>— Шта ћемо, кад смо из нашег краја |
| тај посао „неблагодаран“.{S} И тако сам затим и ја мање васпитала а више учила.</p> <p>— Али ба |
| и милостињу, али за себе — никад...{S} Зато сам и сувише поносита...</p> <p>Осим тога — настав |
| ра већ дома, а писмено све теже иде.{S} Зато реши се ма на коју страну!</p> <p>— Та зато сам и |
| емо све три временом бити учитељице.{S} Зато вам се обричем, да ћу после три године свога рада |
| >Али како видим, табак је скоро пун.{S} Зато вас нећу даље мучити аманетима мудрих људи, него ћ |
| сретнији кад би вечито с Вама живео.{S} Зато Вас искрено питам, хоћете ли бити моја жена?</p> < |
| у којој је за сеоску децу потребно.{S} Зато ко је уверен, да по могућству достојно врши своју |
| уживање лако у општу корист одричу.{S} Зато сам уједно имала на уму, шта ће свет о мени и моме |
| с упозна — примети домаћин смешећи се — зато морам и сам рећи, да сам јој муж Коста Т. овдашњи |
| ш, да г. бележник зацело нема посла, па зато гледа кроз прозор.</p> <p>„Бре није;“ рече ми баба |
| реши се ма на коју страну!</p> <p>— Та зато сам и дошао.{S} Гледај да буде прилике да девојци |
| у мислима радије заједно представљам) И зато сам и ја своју срећу из све снаге покуцавала за ов |
| чи даринчини видео си које је Милица, и зато их нисам „по правилима етикеције“ упознавала; — см |
| оред себи равних у туђинца загледати, и зато се и мени чини, да такову женскињу мора можда и уз |
| а никог ни да ми понуди другу титулу, и зато сам ја видите, још госпођица учитељица.</p> <p>— П |
| брак и на љубав освртати!...</p> <p> И зато нико неможе ни Милицу осудити, што је и она мислил |
| а, да ме Коста прилично и познаје.{S} И зато и нећу од вас ништа тајити.</p> <p>Коста се спусти |
| па ужива у стармало-наученој деци.{S} И зато је видиш, најпаметнији онај ко свету по вољи чини. |
| кад га не вршим по своме уверењу.{S} И зато сам и нехотице поцрвенила и застидила се кад сам ч |
| њена; али ко ће нам свима угодити?{S} И зато нећу да очајавам; уверена сам, да неће на томе ост |
| у познавао је још од оног имендана. — И зато се и нас ништа не тиче.</p> <p>Једнога јутра врло |
| p> <p>— Тако и ја мислим рече Ленка — и зато ми је и неправо, што ће ти паразитски карактери шт |
| равда је у гробу! — уздахну Даринка — И зато сам ја задовољна кад сама осећам, да нисам гора од |
| рају.{S} Мени дакле нико није замерао и зато сам и био час у једну час у другу смртно заљубљен. |
| т, искреност и друге душевне врлине. (И зато и има трајне т. ј. вечите љубави и љубави што за м |
| и сенком живота т. ј. сном?!.</p> <p>И зато се мени од педагога Песталоције допада.{S} Он је в |
| имерен не може користи донети.</p> <p>И зато ја некадашња противница ланкастеровог начина увела |
| оје место.{S} Та и сад могле су јој тек зато доћи, што је данас субота а сутра недеља; иначе не |
| да је кујем у другоме правцу.{S} И само зато драге моје, напустила сам ја прву поуку Виљема Пен |
| ети — родољубља...{S} Ал’ оне су и опет зато с препоруком свршиле!.</p> <p>Ти си данас раздраже |
| ринка — Али твоје речи Коста, не морају зато бити неоправдане; јер изузетака налази се свуда, а |
| сти прибиљежити и класификацију у своју зато одређену књижицу.</p> <p>По себи се разуме да овам |
| елити а сестре су ми још малене.</p> <p>Зато кад ми после три дана мати оде дома, била сам сасв |
| и дало оцену лошију од знања; а уз то и затуцана села са минимум платом.</p> <p>— Па зар народ |
| ћу и твоје јунаштво, док доспеш у какво затуцано село са минимум платом и стотину занемарене де |
| с...</p> <p>Него си ти браца Коста, баш затуцано сумњало! — све једнако те мучи сумња, да ја за |
| бранила се Ленка, но и опет порумени и заћута.</p> <p>— Неко време ћутаху сад све три и то, Да |
| /> </p> <p> Али у исти мах обори очи и заћута. — Беше му и нехотице изашла пред очи Даринчина |
| пређе!</p> <p>После овога за часак сви заћуташе.</p> <p>— Зар немаш ништа више да кажеш? — пит |
| агом.{S} Даринка и Милица међутим мирно заузеше свака по један ћошак те дремаху.</p> <p>— Та ту |
| веној општини.</p> <p>И тако је на моје заузимање добила тога пута сву тромесечну плату; а што |
| не и Срба према школи.{S} Јер шта вреди заузимање појединаца, кад маса сматра школу као неко зл |
| <p>— Раменом не; ал’ енергичним радом и заузимањем много се шта поправило — примети Даринка.</p |
| евљењу само десетицу повишице искала. — зацело је неби добила.</p> <p>— Право велиш! — насмеја |
| ице, да му било опипам.</p> <p>Али баба зацело мишљаше, да ћу јој дете отргнути па гњевно викну |
| ије могуће, — рече опет Милица. — Коста зацело пати од џепне болести; месец је већ на измаку.{S |
| угледам на Душанију и Анђу — а њима је зацело „брачни кандитат“ већ у џепу.</p> <p>— Е сад је |
| емо у кућу — примети за тим — Милица је зацело већ устала па јој треба честитати...</p> <p>Сутр |
| је баба Мара блаже говорила, ја бих се зацело јако љутила.{S} Овако видила сам, да су те оштре |
| ашим, а и воље имам, па што буде могуће зацело ћу успети — рече Даринка одважно, а образи јој с |
| се ти Ленка удала; јер ти ће вас снови зацело највише интересовати.</p> <p>Учини ми се да смо |
| раву — рече му рукујући се — а гошће ти зацело још спавају?</p> <p>— Та тек је четир сата — реч |
| згред приметила сам још, да г. бележник зацело нема посла, па зато гледа кроз прозор.</p> <p>„Б |
| ићи и још једна што ће се кроз који дан зацело излећи.</p> <p>Но уз све то мени се чињаше, да б |
| ла тек граја а после неколико тренутака зачу се поново и последње:{S} Збогом!{S} Збогом! и влак |
| </p> <p>— Шта је с тобом Ленка — питаше зачуђено Милица — ти пре ниси тако мислила?</p> <p>— Ту |
| о мене није очешала и да се тек смејем зачуђено погледа, па љутито, али више за себе, рече: „П |
| ти се море баш љутиш! — рече му доктор зачуђено мерећи га — још се нисам с Милицом венчао...{S |
| ара, те сам које на обући које на оделу заштедила двадесет форината што за десет година чини ба |
| ледало „кроз прсте“ у свима предметима, зашто се теби у појединима није могло блажије судити и |
| А иначе благе јој очи чисто севаху — Па зашто смо онда људи?{S} И камо нам разума и хваљеног ро |
| — Што? — понови замишљено Даринка — Ето зашто.{S} Оне увиђају да им у делању имаде неких недост |
| неко уздахнуо и да је за тим трава јаче зашуштала, баш ко да је неко на другу страну врта хитро |
| о није могао опазити шта се у моме срцу збива.{S} И тако мало по мало па сви (а можда и она) за |
| приказала као свога вереника, и кад је збијала шалу и онда кад јој је он у присуству Ленке вер |
| остављати и кавани, — рече Ленка пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Кол’ко нам за живот треба о |
| ла, па нећу више.{S} Или би ти хтела да због родољубља и мог уверења, да добро радим, и у овом |
| е влак кренуо, чуло се и зањима громко: збогом! а сузе у очима једне старе госпе — њихове газда |
| ачу се поново и последње:{S} Збогом!{S} Збогом! и влак одјури препун учитељима обојега пола.{S} |
| тренутака зачу се поново и последње:{S} Збогом!{S} Збогом! и влак одјури препун учитељима обоје |
| xml:id="SRP18840_C1"> <head>I</head> <p>Збогом! — здраво! — сретно! чуло се на жељезничкој стан |
| и?!</p> <p>— Та тако ви неучитељи вазда зборите.{S} Па онда вам је сво учитељство криво — Нема |
| а.</p> <p>— Ни једно ни друго, већ само збуњена — рече Ленка — онако не бејах задовољна, а знал |
| доктор у врту разговараху, уђе Даринка збуњеним лицем Ленци у собу.</p> <p>— Куда си се ти опр |
| већма порумени и за часак обори очи, те збуњено рече:</p> <p>— Заборавила сам, да је и Коста ме |
| ти кажем, избор ми је врло тежак — рече збуњено доктор — обе високо ценим, ал’ опет претпостављ |
| и си дакле била јутрос у сеници? питаше збуњено он.</p> <p>— Сасвим случајно.{S} Тамо сам читал |
| сто погледа.</p> <p>— Како то? — питаше збуњено он.</p> <p>— Та ето и Коста оде од куће љутит ш |
| ио.</p> <p> Милица за часак неодлучно и збуњено ћуташе и после неколико тренутака тихо рече:</p |
| тељевање; доста да никог није у сватове звала.</p> <p>— Ни једно ни друго, већ само збуњена — р |
| а, па погледај њену оцену!</p> <p>У том звонце зазвони и вратар викну имена оних станица, уз ко |
| ална школска послужитеља, који би путем звоњења могао деци јављати кад је време да у школу дођу |
| а к’о да нешто у срце текну при веселом звуку тога смеја те управи ватрен поглед на весело дево |
| етисте те старе песме? — питаше она кад звуци од свирке престадоше.</p> <p> — Стара је, ал’ и в |
| ли право — прекиде доктор тишину својим звучним и крупним гласом. — Лако је могуће, да сам се и |
| амти и гори а чим престанеш давати, она згара оно што имаде, па кад и то изгори остаје пепео ко |
| S} Па ако нам је љубав чиста и јака она згара оно што је примила док и последњу искрицу не прет |
| е нацртам на школску таблу какав за њих згодан и занимљив предмет, па га прецртавају док не дођ |
| не купке, а кад сам се по соби осврнула згрозила сам се.{S} Осим крајње сиротиње, што је већ из |
| као што ти велиш — „искрене очи“ али се згрозих од поносите хладноће што у тај мах из њих суну. |
| сад ћеш видети, да ми је желудац сасвим здрав — и смести се за сто.{S} Но уз сву њену хвалу изг |
| лица — по теби се види, да много радиш; здрава си, а слабија си но што си била у заводу.</p> <p |
| ах прође кроз гробље нека лепа, млада и здрава сељанка; враћала се од свога младога мужа, коме |
| .</p> <p>— Па шта то чини, само кад сам здрава — рече Даринка насмешив се.{S} Та добро знадеш д |
| д па ми и не хотице дође пред очи слика здраве и снажне учитељице.{S} Она је већ средњих година |
| вати.{S} Кад ракија у соби ври, шкоди и здравима, а болесника може и сатарити.{S} Па неваља ни |
| ојке у соби да сушиш.{S} То све шкоди и здравима и болеснику“.</p> <p>„Ју боже, а ја ко’ марва, |
| сведок крајњег незнања у погледу чувања здравља од већега дела нашега народа на селу.</p> <p>Бо |
| би се мало и штедети — примети Ленка — здравље се не купује на вашару.</p> <p>— А не ће ти ник |
| P18840_C1"> <head>I</head> <p>Збогом! — здраво! — сретно! чуло се на жељезничкој станици вароши |
| скрено — рече за тим — волиш ли ти њега здраво?</p> <p> С Миличина лица нестаде оног несташног |
| адамо, да ћете нам доћи; а дотле остаје здраво Ленци.</p> <p>Кад дођете, нетражите ме у учитељи |
| мо од женскиње озбиљност, разборитост и здраво мишљење; али само у теорији а у пракси т. ј.{S} |
| размишљала; па и ако сам своју поуку у здравственом погледу од то доба тек на саму школу огран |
| иродна чудовишта, која би се и с врагом здружила, само да може рушити оно што је њу — убило...< |
| ном видим, да је задовољна и да јој ова земља не покрива драге кости њезиних сродника.{S} Па оп |
| има у В. осим 500 форината још и нешто земље и стан који најмање вреди 150 форината годишње.{S |
| ам до њих дошла, видим, да су прокопале зид па кроз ту пукотину провлаче неко болно преболно де |
| ете, па га у име божије провлачимо кроз зид, да се одели на коју год страну; већ ми се досадило |
| ти већ провлачећи дете и трећи пут кроз зид, некако смешном иронијом настави:</p> <p>„Знам ја, |
| </p> <p>У ходању видим, да се код неког зида искупило више жена, а из те групе чула се изнемогл |
| па се обрте опет Милици.</p> <p>— Ајд’ зидајте ви куле по ваздуху; а мој је план довршен био ј |
| дан одржао“ на онда све лепе планове, о зидању лепе куће са жениним новцем, бацио у запећак и т |
| зарад обичне женскиње напустити план о зидању лепе куће са жениним новцем...</p> <p>— Вараш се |
| </p> <p>„Дабоме да ће се одлучити; цича зима, а ви сте узеле дете из топле постеље и још топлиј |
| енце бити добра млекоша.{S} Па онда ове зиме било је лепо и суво време а натрефила сам и на пош |
| ољан.{S} Осим тога, сви знамо да од два зла треба бирати мање.{S} Па кад је тако (а уз то смо с |
| нка.</p> <p>— Не поричем.{S} Али од два зла треба бирати мање; а уз то је кошуља свагда ближа о |
| Доктор се сад само играо ланчићем свога златног сахата и замишљено гледаше у даљину, а друг му |
| а лице, а срце јој је врело и чисто као злато.</p> <p>— Обричем ти, да ћу је усрећити; само ако |
| оста — али добро пази; Даринка је чисто злато и ако можда не сија као Милица.{S} Па и ту, — дод |
| јер док беше Даринка овде није било ни зле воље...</p> <p> Враголасти осмеј којим беше та прим |
| ру.</p> <p>— Нешто си бледа, да ти није зло? — питаше брижно Ленка метнувши пред њу хладно пече |
| е — примети Милица.</p> <p>— То и јесте зло — рече Ленка. — И образовани људи слабо се обзиру н |
| м научила, да све три заједно и добро и зло делимо, па вас још и сад у мислима радије заједно п |
| единаца, кад маса сматра школу као неко зло — које „моде ради“ мора да се трпи и плаћа. „Не ће |
| ретко ватром-љубави, а обично ватром — злобе и мржње... —“</p> <p>То је видиш, моје мишљење о |
| S} Али сад при испиту, обасјана су и та злобна лица сјајем племенитијих осећаја, па често осећа |
| е још те нисам знала.</p> <p>— Ја нисам злобна и ако сам огорчена; и моја примедба, допустићеш, |
| и шаљиво г. Коста — ја бих рекао, да су злобне, а овако само те морам сетити, да има и Српкиња |
| а.</p> <p>— Ти као да ниси помишљала на злобу и завист што се отуда изродити може — примети Лен |
| погледа, па прсну у смеј. — Чудно му је зловоља и кисело лице доликовало.</p> <p>— Лако ти је ц |
| д када се јутрос с Вама разговарао врло зловољан.{S} Мора бити да болујете обојица од једне бол |
| оде из куће.</p> <p>— Твој муж је данас зловољан — примети она за време доручка.</p> <p>— Љути |
| шешир сасвим чист био — одгурну га она зловољно на страну те опет настави:</p> <p>— Моја љутња |
| рице. </p> <pb n="23" /> <p>Она их само зловољно и тужно погледа.</p> <p>— Зар није тако? — пит |
| ичнија од Даринке — рече г. Коста скоро зловољно. — Осим тога њу свет по заслузи и оцењује, па |
| српског народа, па је знала да је Србин злопамтило и да радије копа јаму своме но — туђину...{S |
| адзорнице и вице-надзорнице своју власт злоупотребљавале и можда и саму учитељицу варале — прим |
| у имућнијим кућама виђала, утишах своју злу вољу па јој само рекох:</p> <p>„Зар ви немате штале |
| добру вољу уважити, него ће се још наћи злурадих критичара што умеју само језиком радити па ће |
| сто пута кажу да си учена!...{S} Јест, зна баба Мара све!“ И ту незграпно стиште дете тек једн |
| а јој „господство“ неће дуго трајати, а зна да је и сама погрешива па несме ни своју другарицу |
| Ви’ш ти ње, мисли да је госпођа, па све зна! ..{S} Тако је рекла и снаш’ Пели, да не иде код ме |
| мо правили „рачун без бирташа“.{S} А ко зна шта ће на то мој и твој баба рећи.{S} Они могу још |
| че, кад на Даринчином лицу виде, да већ зна шта ће да каже и да јој одобрити неће — неможе при |
| упаде јој муж у реч — ти вређаш.</p> <p>Зна она да је за то и сувише волим — рече Ленка погледа |
| похвалити, а проклето срце опет неће да знаде, да је у женским грудима па да тек уз оне особине |
| не? — питаше Даринка — та свако паметан знаде, да је у добру лако добар бити, него да се на муц |
| е ужаснула тог новога дара природе; јер знаде, да јој то неће срамоте нанети.{S} Сва промена шт |
| авеле, боли то и мене као и њих, али ја знадем, да се долази до цељи и споро ходећи.{S} Осим то |
| то где је Србин узео туђинку; а оно што знадем свуда беху ваљане женскиње — рече озбиљно Даринк |
| покретача — настави жена — Јер треба да знадеш, да главна задаћа сваког савесног и ваљаног учит |
| народ! — рече јетко Ленка — а нећеш да знадеш, да се од родољубља не може ни три дана живети.{ |
| не људи за закон.{S} Осим тога, и сама знадеш, да сваку наставу треба прилагодити способности |
| г му настави:</p> <p>— Што сам ти рекао знадеш и из искуства.{S} И мени је Ленка изгледала хлад |
| — рече Даринка насмешив се.{S} Та добро знадеш да је и твој омиљени педагог Викторин од Фелтре |
| Та не мораш баш одвише појетизирати.{S} Знају оне да си и ти парче дрвена песника и да си речит |
| е још неби хтеле удати...{S} А треба да знају, да има мушких који умеју и новац прегорети, и... |
| вала; — смејаше се за тим Ленка — а оне знају и без тебе да си ми муж.{S} Сад нисам више учитељ |
| а већ нешто знате.</p> <p>— Оне можда и знају; но и ја бих волио све чути — уплете се г. Коста. |
| карте...</p> <p>Она уздахну и ућута.{S} Знала је, да су узеле карте до Т. из кога су обе и биле |
| е удесила Ленка да им самима остане.{S} Знала је, да ће јој већ сутра другарице опет отићи свак |
| ета остане онакав какав је у истини.{S} Знала сам добро, да се нама учитељицама све већма замер |
| ече Ленка — онако не бејах задовољна, а знала сам да ће ме овако већина другарица осуђивати.</p |
| баба опет је члан српског народа, па је знала да је Србин злопамтило и да радије копа јаму свом |
| а се Даринка — с те стране још те нисам знала.</p> <p>— Ја нисам злобна и ако сам огорчена; и м |
| > <p>— Али ја баш нећу! — шалио се он — знам да ћеш им приповедати како си ме уловила.{S} Хоћу |
| ојте се срдити што овако говорим.{S} Ја знам, да свуда има изузетака и да сте и ви баш један „е |
| бити бар са собом задовољан.</p> <p>Ја знам настави по малој почивци — да је и код нас Срба: п |
| Нема вам истрајности, способности и шта знам ја, шта још ви не ређате.{S} А нећете да се сетите |
| о буде могуће, велиш ти, но и ја напред знам, да ће све то врло мало бити према труду, што ћеш |
| у“.</p> <p>„Ју боже, а ја ко’ марва, не знам ништа“, па устрашено шчепа кошар с комловом, покри |
| смо путовале знате.</p> <p>— Али ја не знам — умеша се муж.</p> <p>— Пусти је само нека по вољ |
| и по своме уверењу, а не освртати се не знам на чије мњење и похвалу.</p> <pb n="28" /> <p>— Ла |
| обраваше он пољубив је у чело — и онако знам, да ћеш скоро свршити.</p> <p>— Сад ми и не остаје |
| м се — удала још пре три месеца.</p> <p>Знам да су вам сад прве мисли: за кога? но баш то остав |
| екако смешном иронијом настави:</p> <p>„Знам ја, да нови касапи под...“ па прогута још две речи |
| прешле а два сата већ избија.{S} Па не знамо што и преврћемо тек те листове; ако се за три год |
| бити собом задовољан.{S} Осим тога, сви знамо да од два зла треба бирати мање.{S} Па кад је так |
| љив.{S} Има и томе основана узрока; сви знамо да је наш народ сувише сиромашан и да се већина и |
| ки део ферија и код ње; јер као што већ знамо г. Коста их беше заволео као и жена му, те од њих |
| е Даринка јутрос рано отишла без његова знања с госпођицом Драгом у X. А и Ваше прво питање тиц |
| реба да им улије у њихову главицу и сва знања, која су законом прописана.</p> <p>Ја кад сам у ш |
| љним разумевањем и дало оцену лошију од знања; а уз то и затуцана села са минимум платом.</p> < |
| и, рђаве навике одвикавати а уз то и из знања ваљан успех показати могла.</p> <p>И тако се по д |
| же оценити, мене неће баш много љутити; знање, што сам га стекла, не могу ми тиме одузети. — Он |
| имала на уму, шта ће свет о мени и моме знању и способности рећи.{S} И за то сам видиш, тако ра |
| мару за школу, и ваљан успех са децом у знању показати, и спремити децу за у правом смислу свес |
| ја правца те главну своју бригу обратих знању дечијем; а остало беше ми узгредан рад, који сам |
| се тргао и место честитке само рече: — Знао сам да ћеш га уловити, кад је она луда баш сад наш |
| гледом он.</p> <p> — Ко би све у напред знао — рекла је у смеју она.</p> <p> — Тако је! прошапу |
| ! прошапута доктор — ко би све у напред знао...{S} И ту му изађе пред очи Даринчина озбиљна и б |
| и.{S} Но ја ти сад не помогох!{S} Ти си знао, да ће тако бити, па кад си ме тада предпостављао |
| омињеш неблагодарност.</p> <p>— Шта сам знао, циљ освећује средство — рече смејући се он и за т |
| ми не би прихватили.</p> <p>Тако н. пр. знате, да ја као ђак нисам била поштовачица Бело-Ланкас |
| ја — ма да у ствари нисам гора од вас — знате како пролазим.</p> <p>— Право имаш; и сама сам та |
| другарице за часак замислише. </p> <p>— Знате шта! — рече по томе Даринка — ми ћемо све три вре |
| то урадила? — питаше г. Коста.</p> <p>— Знате да код нас на селу ни двадесетак кућа нема сата, |
| — Како смо положиле и како смо путовале знате.</p> <p>— Али ја не знам — умеша се муж.</p> <p>— |
| „препоручена“ не стечем.{S} Јер и саме знате, да те „препоручене“ и „претпостављене“ и мушке и |
| а ме својим приповедањем забави; али ви знате, да сам ја по кадгод неблагодарно створење, па ме |
| обе сте волеле загонетке...</p> <p>Него знате шта!{S} Мој муж вас обе поздравља и заједно са мн |
| .</p> <p> — Хајд’ забављајте се ви како знате, а ја морам на посао — рече Ленка и оде у кујну.< |
| и необичнија и интересантнија, а добро знате да се и онако тек необии интересантно од нас удаљ |
| нка не верујући посматра — ви обе добро знате, да ја вазда блаже мислим но што се можда изражав |
| е и мило је погледа. — Овде ћу, као што знате кола узети, — рече затим — па хајд’те и ви самном |
| ода, да се слатко насмејем, јер, ко што знате, и сама сам тада, тек од кратког времена постала |
| — Одакле да почнем? из писама већ нешто знате.</p> <p>— Оне можда и знају; но и ја бих волио св |
| ти, што сам данас и ја весела, а весељу знате, да се и нехотице гледа „кроз прсте“...</p> <p>До |
| аше се опет Ленка — за то би баш волела знати, колко њих је у ту љубав веровало?</p> <p>— Та то |
| од корице до корице, па ваљда ћеш сутра знати разложити, какав се процес дешава у души детињој, |
| , па се опет удала...</p> <p>— Волео би знати како ти, Даринка о љубави мислиш? рече Коста, вид |
| нако ћемо се брзо растати; а волела бих знати, шта ће теби, Даринка, главна задаћа бити док у н |
| а у њега прибележила. — Кад њу прочиташ знаћеш и моје мишљење о љубави које ти и онако још од п |
| авану сестрицу; а боловало је, по свима знацима судећи, од „тифуса“ који је у месту владао.</p> |
| имети Ленка, па погледа крадимице ал’ и значајно свога мужа.</p> <p>— Није ми ни то противно — |
| а — сад видим да твоја љубав није много значила.</p> <p>— Љубав! — понови она и порумени — за њ |
| прости, то је говорила учитељица а жена знаш како о теби мисли.{S} И с тим још јаче порумени и |
| мерале; — смејаше се на то Коста — а ти знаш, да је обичај већине људи тек онда погрешке не чин |
| очекали.</p> <p>— И ми би волеле, ал ти знаш — наше карте...</p> <p>Она уздахну и ућута.{S} Зна |
| разборите женскиње?</p> <p>То не, ал ти знаш, да ја ни кад ни сам волио хладно и поносито женск |
| срца умилостивио.{S} Боже мој, ти само знаш, шта сам ја суза пролио и кол’ко чезнећи погледа б |
| до“! па се надзири над постељу и убрише зној са детиња чела.</p> <p>Ја сам узрујана била гледећ |
| p> <p>Трудила сам се, да је приволим да зове лекара, но кад у томе нисам успела, препоручила са |
| ја. „Него носи ти млада дете у собу па зови доктора; то ће више помоћи него те ваше лудорије.“ |
| е то гориво бело лице, вити стас, бисер-зуби, чарне очи, румен-образи и томе подобне ствари, а |
| оново и последње:{S} Збогом!{S} Збогом! и влак одјури препун учитељима обојега пола.{S} За њима |
| д у мислима радије заједно представљам) И зато сам и ја своју срећу из све снаге покуцавала за |
| људе а не људи за закон.{S} Осим тога, и сама знадеш, да сваку наставу треба прилагодити спосо |
| .</p> <p>Коста је са саучешћем погледа, и опет не могаше срцу одолети већ примети:</p> <p>— Зар |
| м пресудом оцењена је Миличина природа, и свију њој подобних женскиња.</p> </div> <div type="ch |
| мени је Ленка изгледала хладна и горда, и то баш онда, кад ме је можда најжешће волела —- а Дар |
| им за жену.{S} Она је много претежнија, и ако је и Милица врло ваљана.</p> <p>Доктор само ћуташ |
| шно Ленци приказала као свога вереника, и кад је збијала шалу и онда кад јој је он у присуству |
| p>— Кад сам увидио, да љубав није шала, и да се са срцем несме ни пошалити, хтео сам да поправи |
| све га нешто копка да туђу тајну дозна, и ако га се ништа нетиче!</p> <p>— Не тиче! — викну у и |
| ствари.{S} Брак код мене није трговина, и ако сам хладна и неосетљива женскиња...</p> <p>— Ти с |
| ошницама те кроз стакла гледаше унутра, и ако се на њему јасно видело, да су му мисли далеко од |
| ени?{S} Него видим ја да ту нема ништа, и да право каже наша сека Пела: „Боље је имати среће, н |
| речи даринчини видео си које је Милица, и зато их нисам „по правилима етикеције“ упознавала; — |
| предмета што истога дана на ред долазе, и за тим по својој увиђавности прибиљежити и класификац |
| <head>VI.</head> <p>Школске су ферије, и то на две године касније од оног разговора наших позн |
| казаћу вам искрено баш све мисли своје, и ако видим, да се у многоме не слажемо.</p> <p>— Говор |
| у.{S} Оне су ово последње радо обећале, и своје обећање су тачно и вршиле.</p> </div> <div type |
| зеле карте до Т. из кога су обе и биле, и да су им родитељи, истина ваљани, али — баш као и њен |
| ошница...</p> <p>— Доћи ћу после подне, и онда ћу видети имаш ли право — прекиде доктор тишину |
| добија од нотароша књиге на прочитање, и што га често по школском детету за њих моли; јер свак |
| се слатко насмејем, јер, ко што знате, и сама сам тада, тек од кратког времена постала овдашњо |
| нке врло је различит.{S} Туђинка брате, и кад те љуби и не љуби срета те љубавни и изазивајући |
| се и Ленка.</p> <p>Онај ко суди и себи, и од себе — примети Даринка оштрим гласом.</p> <p>Ти си |
| ити, за то се још боље обазрем по соби, и заиста, опазим за пећком кацу с ракијом а на пећи озг |
| — дати вам извешћа о свом раду у школи, и о мишљењу што сам га за то време о школи стекла; а то |
| ати пројекте, по којима ћу учитељовати, и размишљати, како је то „благодатно“ стање, кад се нај |
| поред себи равних у туђинца загледати, и зато се и мени чини, да такову женскињу мора можда и |
| ваљан успех са децом у знању показати, и спремити децу за у правом смислу свесне и ваљане члан |
| ко премишља мора на послетку и увидети, и своју вредност и опачину и плиткоћу неких...</p> <p>А |
| ма мушких који умеју и новац прегорети, и...</p> <p>— Место у кавани поред пива, на дому и уз ж |
| аучила Богу се молити и разумно живити, и то ти нећу заборавити!“ а очи јој се у сузама засијаш |
| других људи!</p> <p>Даринка се насмеши, и после неколико тренутака ћутања, живо рече:</p> <p>— |
| риповетке са сватови.{S} Али брате мој, и ако је све већ давно прошло опет нам се приповетка не |
| адох у правом смислу неутешив љубавник, и сад покушах да сањам на месечини неби ли тиме богињу |
| одољубља и мог уверења, да добро радим, и у овом забаченом селу лошије оцењена будем?{S} Не, то |
| ије га чаршавом и неким старим кожухом, и изнесе у коморицу што је била до собе.</p> <p>„Сад да |
| а за село сасвим засебан наставни план, и што је главно, боља плата сеоском учитељству.</p> <p> |
| > <p>— Дакле чујмо и тебе рече домаћин, и узе оловку.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| , морам рећи, да сам се баш онда љутио, и то баш на себе самог, кад сам осетио, да си баш ти у |
| Милица. — Него боље да се разговарамо, и онако ћемо се брзо растати; а волела бих знати, шта ћ |
| сматрај ти и испитуј још данас озбиљно, и онда решавај.{S} Та ја их обе волим ко’ сестре, ал’ т |
| и јављати кад је време да у школу дођу, и с тога су деца вазда раније у школи но што би требало |
| школи предају по себи већ васпитивају, и ако не баш у оној мери, у којој је за сеоску децу пот |
| ађују својим опоменама, опет се надају, и очекују, да им се приповетка и без њиховог посредовањ |
| — уздахну Милица па затвори педагогију, и за тим узе психологију и поче шаптати:{S} Психологија |
| тавном плану и сеоском немару за школу, и ваљан успех са децом у знању показати, и спремити дец |
| ема никог ни да ми понуди другу титулу, и зато сам ја видите, још госпођица учитељица.</p> <p>— |
| м Миличиним речма одобравајући уздахну, и сви па и домаћин за часак ћутаху.</p> <pb n="33" /> < |
| аде, често проиграју своју личну срећу, и...</p> <p>— Ленка! упаде јој муж у реч — ти вређаш.</ |
| е године њеног учитељевања добар успех, и узгред је уједно жалио, што се одала на тако трудан и |
| боља дати.{S} А да сталне воље имадеш, и да ти није „плева“ у глави — то су тек могли увидети! |
| p>— Ја нисам злобна и ако сам огорчена; и моја примедба, допустићеш, да је основана и на месту. |
| тихо рече:</p> <p> — Примам Вам понуду; и поруменивши пружи му руку, он је ту руку страсно стис |
| ате како пролазим.</p> <p>— Право имаш; и сама сам тако нешто приметила, од кад сам с тобом — п |
| у брак и на љубав освртати!...</p> <p> И зато нико неможе ни Милицу осудити, што је и она мисл |
| ознату песму: „без тебе драга“.</p> <p> И Милица приђе гласовиру па разгледајући неке ноте, што |
| деце (разуме се, ако стане у школу).{S} И ту онда покажи пристојан успех и имај воље на учитељс |
| , што и код мене — већина решава.,..{S} И што већине ради не могу ову истином „филовану“ „кнедл |
| у мени равних ни балвана не опажа...{S} И ту се за часак загледа у даљину.</p> <p>Дабоме да и т |
| ко је то, онда је већ и наступила...{S} И с тим седе за гласовир па стаде свирати неку веселу п |
| , па баш завидим Даринчиној срећи...{S} И ту се онако скоро детињски засмеја.</p> <p>Доктора к’ |
| ом наклоношћу или чак — сажалењем...{S} И ту се гласно засмеја а очи јој се запламтише необично |
| доктор — ко би све у напред знао...{S} И ту му изађе пред очи Даринчина озбиљна и блага слика, |
| а — још се нисам с Милицом венчао...{S} И ту се засмеја.</p> <p>Г. Коста се трже.{S} Био је од |
| адије копа јаму своме но — туђину...{S} И за то је и она на ту „стрелу“ највише важности полага |
| ела, да је тај посао „неблагодаран“.{S} И тако сам затим и ја мање васпитала а више учила.</p> |
| ао опазити шта се у моме срцу збива.{S} И тако мало по мало па сви (а можда и она) заборавише м |
| о сам ти рекао знадеш и из искуства.{S} И мени је Ленка изгледала хладна и горда, и то баш онда |
| познанице, Даринка, Милица и Ленка.{S} И оне су стране; али њихов пут је на другу страну, те о |
| е Шултесове — дода враголасто Ленка.{S} И с тим угаси лампу те и оне заспе.</p> </div> <div typ |
| уз сеоске околности отклонити могла.{S} И тако сам ја и опет по могућству своју дужност достојн |
| малене и растрзане на хиљаду страна.{S} И за то се и не држим наставна плана и прописаних прави |
| p>— Немаш много бележити — поче она.{S} И ја сам у почетку хтела у школу осим учења и да васпит |
| задобила лако запаљиво срце доктора.{S} И он мишља: „Луда би био, кад бих тражио више.{S} Ова м |
| ела, да ме Коста прилично и познаје.{S} И зато и нећу од вас ништа тајити.</p> <p>Коста се спус |
| славољубље и сувопарно филозофисање.{S} И онда још имамо образа викати противу моде, кокетерије |
| ељица а жена знаш како о теби мисли.{S} И с тим још јаче порумени и за часак ућута.</p> <p>— На |
| а тако к’о сад увек у мојој близини.{S} И да...</p> <p>— Та не мораш баш одвише појетизирати.{S |
| се не могох придружити ни у пратњи.{S} И тако вам ја постадох у правом смислу неутешив љубавни |
| еснија ученица више школе предавати.{S} И онда су заиста неке имале право што су педагогију и п |
| поче много раније завесом застирати.{S} И тако ја сиромах, дођох до уверења, да се тамо преко с |
| разом.</p> <p>— Лако ме је разумети.{S} И ја сам пробирачица, па не могу да се задовољим ма чим |
| ени и моме знању и способности рећи.{S} И за то сам видиш, тако радила.</p> <p>— Па тако ради и |
| . Коста.</p> <p>То баш не могу рећи.{S} И ја патим са незгоде што су је оне већ навеле, боли то |
| , па ужива у стармало-наученој деци.{S} И зато је видиш, најпаметнији онај ко свету по вољи чин |
| и способности и околности ученичкој.{S} И за то, нико ти неће замерити, ако се која приповетка |
| иде у школу“ обично вели наш сељак.{S} И ту онда нетреба другога коментара.</p> <p>— Тешко нам |
| ћаје онако како би практичније било.{S} И ја сам човек па хоће осећаји кадкад да искипе, а јуче |
| ва кад га не вршим по своме уверењу.{S} И зато сам и нехотице поцрвенила и застидила се кад сам |
| кушах, да је кујем у другоме правцу.{S} И само зато драге моје, напустила сам ја прву поуку Виљ |
| сто севаху — Па зашто смо онда људи?{S} И камо нам разума и хваљеног родољубља?!</p> <p>— Да се |
| цењена; али ко ће нам свима угодити?{S} И зато нећу да очајавам; уверена сам, да неће на томе о |
| тек — лутка...{S} А тој: сретан пут! — и онако неће усрећити ни себе ни друге.</p> <p>— Тако м |
| е доста тек рећи, него и показати га. — И ту се презриво насмеја.</p> <p>— Немој се љутити; ја |
| /p> <p>— То и јесте зло — рече Ленка. — И образовани људи слабо се обзиру на праву способност, |
| ицу познавао је још од оног имендана. — И зато се и нас ништа не тиче.</p> <p>Једнога јутра врл |
| p> <p>— Тешко нама, — уздахну Милица. — И онда још имамо образа хвалити се, да и ми у просвети |
| о, да се иначе не бих могла ни отети. — И с тим изви своје из његових усијаних руку.</p> <p> — |
| се и ти задовољити с обичним човеком? — И ту несташно погледа Даринку.</p> <p>— Ругај се ти кол |
| љутиш? умеша се Милица.</p> <p>— Што? — и ја нисам у таким околностима или баш те „пузавачке“ п |
| а: „Боље је имати среће, нег памети.“ — И ту нагло устаде и приђе прозору.</p> <p>„Свако је сво |
| е би и њима „за ситнице“ — „четворке“ — и ту се иронички засмеја.</p> <p>У том стигоше и до прв |
| Бадава се ти смејеш; плану сад Ленка — и у твојој души морала је та неправедна оцена грдан и о |
| </p> <p>— Тако и ја мислим рече Ленка — и зато ми је и неправо, што ће ти паразитски карактери |
| њарије! — рече озбиљним тоном Даринка — И мени је дабоме тешко, што нисам боље оцењена; али ко |
| Правда је у гробу! — уздахну Даринка — И зато сам ја задовољна кад сама осећам, да нисам гора |
| да мећу нама — као обично међу Србима — и сада још баш крвно непријатељство постојати мора; јер |
| Дабоме, поздравио те! — љутила се она — и народ гледа и суди по сведоџби!</p> <p>— Па и наше ни |
| <p>— Корете мој поступак, — поче она — и не разумете ме.{S} Е, па чујте!{S} Доктор Гавриловић |
| мене тицао — рече болним осмејком она — и ја бих тако судила.{S} Али ја сам и сувише поносита, |
| ! — историја педагогије — рече Милица — и у сну јој Песталоци у памети!</p> <p>— Штета само што |
| видети, да ми је желудац сасвим здрав — и смести се за сто.{S} Но уз сву њену хвалу изгледаше к |
| да си чича Харалампије мој фамилијаз — и ако до душе на њега личиш...</p> <p>— Ти све она стар |
| морате и с нашим друштвом задовољити — и ту га опет враголасто погледа.</p> <p>— Како то? — пи |
| мо, — одобраваше он пољубив је у чело — и онако знам, да ћеш скоро свршити.</p> <p>— Сад ми и н |
| авање спремати. </p> <pb n="20" /> <p>— И ти ћеш баш да легнеш? — запиташе у исти мах две друга |
| Ленка још дода:</p> <pb n="30" /> <p>— И то је довољан разлог, да и теби Коста, баш ни једна н |
| е Г. приправнице III. разреда.</p> <p>— И ти, Милице, баш мислиш, да ћеш на бадњи дан прасе уго |
| се доктор — ако те чује Ленка.</p> <p>— И она дели моје мишљење и ако јој је природа сроднија с |
| изродити може — примети Ленка.</p> <p>— И на то сам помишљала, те баш за то сваке недеље мењам |
| хвалити, јер нисам заслужила.</p> <p>— И ниси, — рече скоро строгим гласом Даринка — Требала с |
| сувишан рад — дода још Милица.</p> <p>— И кад би хтела да се усиљавам, не бих могла; ми учитељи |
| але њима подобне незнају више.</p> <p>— И ја сам тебе чешће поучавала, па си и ти баш из тих пр |
| и моји би вас једва дочекали.</p> <p>— И ми би волеле, ал ти знаш — наше карте...</p> <p>Она у |
| марљивији бити и према школи.</p> <p>— И то морам одобрити — заврши Даринка и поглед јој паде |
| мо му очи казиваху како мисли.</p> <p>— И отров је по кад кад користан; а сумња је овде сасвим |
| н и да се већина и глађу бори.</p> <p>— И то је истина — примети Ленка — али и опет могао би ма |
| — рече Ленка молећим погледом.</p> <p>— И мени је жао — врло ми је жао, ал’ мора да буде — па с |
| друга праштао — рече му овај:</p> <p>— И с нама можеш бити сретан у добрим околностима, а заде |
| рке престадоше.</p> <p> — Стара је, ал’ и вечито нова! — рече он па устаде и нагло је узе за ру |
| — Та девојка баш бега од среће.{S} Ал’ и ти си крива; требала си ми јавити.</p> <p>— Та чисто |
| примети Ленка, па погледа крадимице ал’ и значајно свога мужа.</p> <p>— Није ми ни то противно |
| још две речи намигнувши на остале. „Ал’ и баба Мару познаје цело село већ од толико година, па |
| учена!...{S} Јест, зна баба Мара све!“ И ту незграпно стиште дете тек једном руком а другом се |
| е пренемажеш и како си се „накинђурила“ и педесет машлија на себе натрпала, — рече он гласом ко |
| збудила ћерчица те тепаше: „мама, мама“ и то јој не даде да даље размишља.</p> <p>У том дође и |
| тако незнам из ког плеснивог „призрења“ и „штедње“ пита на пример мене:{S} Шта је реагенс на ск |
| т штудирам „кућевни лекар од Н. сремца“ и друге томе потребне књиге.{S} Читаш ли их ти Милице? |
| а, којима се наше иначе „ултра Србенде“ и без једног новчића мираза поженише.{S} Заиста, треба |
| да те „препоручене“ и „претпостављене“ и мушке и женске вазда питају из оног, што се последњи |
| } Јер и саме знате, да те „препоручене“ и „претпостављене“ и мушке и женске вазда питају из оно |
| епријатна укуса и за вољно „ајнемовање“ и друкчијим „је јуначинама“ горка а камо ли мени, обичн |
| ме је јуче таксирао „ладним створењем“ и отворено изрекао, да му симпатију не уливам.{S} Друга |
| е и ви самном.{S} Ја бих врло волела, а и моји би вас једва дочекали.</p> <p>— И ми би волеле, |
| те дођете.{S} Он је рад да вас позна, а и ја мислим, да је већ време, да се опет видимо и да пр |
| аво награђивања и укора само је моје, а и то вазда чиним у договору целе школе а никако се не д |
| d>II.</head> <p>Три године прохујаше, а и четврта се већ у велико бројала, кад Ленка, која је к |
| ам стекла; труда и рада се не плашим, а и воље имам, па што буде могуће зацело ћу успети — рече |
| За њима је Ленка дуго махала марамом, а и г. Кости беху гошће омилиле, јер је и он чешће понављ |
| његова знања с госпођицом Драгом у X. А и Ваше прво питање тицало се Даринке, — ћеретала је она |
| кад сами остадоше.</p> <p> — Незнам; а и нашто ћу! — рече она.{S} Један дан Даринчиног отсуств |
| сувише поносита, да се коме намећем; а и срце би ми морало бити и сувише скучено, кад би се у |
| ду није да гладим децу ко неко пудлу; а и ти ћеш видити, како ћеш у школи проћи без телесни каз |
| је су већ на измаку, уздахну Милица — а и Даринка је навалила да се прек’сутра кренемо.{S} Роди |
| ако — рече Коста. — Она је добра срца а и образована је, али је жена, која уме љубити тек оне, |
| аринка па протре очи —- Ал’ нека, треба и ја да запамтим кад сам полагала учитељски испит.</p> |
| ци плаћу изда.</p> <p>— Ти од неко доба и сувише црно видиш — рече Милица — а тиме чиниш неправ |
| ушевљењем него ти, па опет вечита борба и незгоде потресле су га већ и код мене, те почињем лад |
| вет обично неправедно оцењује, исмејава и презире, док сиротице и оне не подлегну те постану ка |
| ила сам јој неколико кућевних средстава и затим се од ње опростим.</p> <p>Путем сам много о том |
| вечанства није ни достојан тога, позива и нека се стиди што не уме да чита у срцу своје околине |
| и се учинити, да је она хладна, дурљива и необразована према предусретљивим туђинкама.{S} Али о |
| брине или да су учитељице другога кова и соја, а не од онога, што беху женскиње у које сам до |
| му и уз жену новине читати — прекиде га и заврши несташно Ленка.</p> <p>Другарице јој се смејах |
| није немају воље за тај позив морају га и киселим лицем вршити.</p> <p>— Овамо онамо, па опет и |
| ижњу клупу, а доктор се посадио до њега и за часак обоје ћутаху.</p> <p>— Ја те брате нећу одвр |
| огледала а све више у школи, код књига и у свом маленом газдалуку.</p> <p>Мален стан њен је чи |
| жена — али и опет велим, да се та брига и рад не исплаћује и да би паметније било да си мање ре |
| одсудан корак и других важнијих разлога и покретача — настави жена — Јер треба да знадеш, да гл |
| ма учитељству и школи.{S} Но баш с тога и оставих тај позив, те сад нисам више учитељица.</p> < |
| араше у сатиру противу Милице.{S} Стога и опет оде у општину на посао.{S} Кад је опет дошао нађ |
| ија, дидактика и метод! — примети друга и отвори рукописну белешку, на којој беше на горњем лис |
| оштовачица Бело-Ланкастарова начина, да и деца учитељу при настави помажу.{S} Али време и искус |
| "30" /> <p>— И то је довољан разлог, да и теби Коста, баш ни једна није веровала.</p> <p>— Па б |
| па га прецртавају док не дође време, да и ја у школу дођем.</p> <p>— Види се да си свој занат и |
| И онда још имамо образа хвалити се, да и ми у просвети напредујемо.</p> <p>— Та ваљда нећеш тв |
| Али у истом моменту учинило јој се, да и он и она смешно изгледају, па се засмеја и диже главу |
| можда и боље проћи; таке сте среће, да и нетражећи стичете симпатију своје околине.{S} А ја — |
| не брини се, ја ћу се већ постарати, да и ти за другом титулом дуго не чекаш. </p> <pb n="34" / |
| евљено — загледај боље, па ћеш наћи, да и Даринчине искрене и благе очи не уступају Миличином п |
| о што га ви желите још није а држим, да и неће куцнути час...</p> <p>За такав свршетак морала б |
| доџбу с препоруком; а то је довољно, да и најбоље место добије.{S} Мећу тим ми...</p> <pb n="27 |
| си потпуно сретна, а сама признајеш, да и тебе штошта тишти — рече ироничким осмејом Милица.</p |
| овор нема овде места; сам признајеш, да и Милица доста вреди и да се може допасти.</p> <p>— Ко |
| <p>— Моји санови су друге врсте, — а да и ја сањам о том сте уверене.{S} Па кад сте већ за шалу |
| ладније срце и скученије осећаје, па да и без љубави ономе руку дадем, код кога ћу моћи комотни |
| асак загледа у даљину.</p> <p>Дабоме да и то није без узрока, — настави опет тихо — нисам ја са |
| зват!{S} Осим тога научила сам од ње да и са ревношћу и доброчинством може човек непријатеља ст |
| акле већ по себи; него сврши што пре да и друге чујемо.</p> <p>— Ал’ то је баш важно било.{S} И |
| да Милица киселим лицем учитељује и да и она радо гледа доктора.{S} Па кад му она већ улива си |
| /p> <p>— Овамо онамо, па опет излази да и ја нисам имала воље на учитељски позив — плану на то |
| сретљивим туђинкама.{S} Али она воли да и то о њој помислиш, но да можда посумњаш, да хоће да т |
| — ја се само љутим, што није обичај да и те „даровите“ пофторавају те „лаке ствари“ па да се в |
| мах прође кроз гробље нека лепа, млада и здрава сељанка; враћала се од свога младога мужа, ком |
| римити? па на послетку зар није награда и оно уживање што сам га уживала ја и свака од вас већ |
| тупила учини им се да је и сувише бледа и тужна те заборавише своју намеру.</p> <p>— Нешто си б |
| ностима и има каде, од воље му да гледа и на сјај, лепоту и узгредне ситнице.</p> <pb n="39" /> |
| вио те! — љутила се она — и народ гледа и суди по сведоџби!</p> <p>— Па и наше нису рђаве.</p> |
| е, а уз то има да наставља по 6 разреда и 100 — 200 деце (разуме се, ако стане у школу).{S} И т |
| {S} Упала сам у школу са четири разреда и преко стотине деце, која уз то редовно школу полазе т |
| а, а из пламених јој очију суну — можда и у шали — прекоран и многозначећи поглед на доктора. — |
| ктор Гавриловић је човек близу, а можда и преко тридесет година, ваљана карактера а спољашности |
| {S} И тако мало по мало па сви (а можда и она) заборавише моје вирење кроз прозор; те никоме не |
| е 10 минута воде из бунара вадила можда и нехотице шапуташе:</p> <p>„Кад ћу вез довршити; кад с |
| ени чини, да такову женскињу мора можда и уз добра својства карактерисати бар и добра доза лако |
| се само од родољубља живети даје можда и неби тако било — рече Милица равнодушно слегнувши рам |
| ама већ нешто знате.</p> <p>— Оне можда и знају; но и ја бих волио све чути — уплете се г. Кост |
| но Даринка. — А у осталом ви ћете можда и боље проћи; таке сте среће, да и нетражећи стичете си |
| це своју власт злоупотребљавале и можда и саму учитељицу варале — примети Милица.</p> <p>— Ја н |
| отресла... примети Коста.</p> <p>Можда и неби у овом случају много напора стало, — рече расеја |
| е младости моје.{S} Јест, мени се вазда и трн у оку види, док се у оку мени равних ни балвана н |
| у...</p> <p>Ако ли је љубав слаба, онда и то гориво не претвара у пепео, већ у место њега остај |
| о нам га не могу више ни пружати и онда и наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав ч |
| нављање душа сваке наставе, па што онда и за себе тражите изузетка?</p> <p>— А ко га тражи? — о |
| Способности мислим да сам стекла; труда и рада се не плашим, а и воље имам, па што буде могуће |
| и много богатија, мало луђа, мало млађа и мало лепша.{S} Или ако не то, оно бих бар морала имат |
| {S} Ал’ могле су бити и боље; та и Анђа и Душанија и све остале њима подобне незнају више.</p> |
| а видио сузе или бар оног благог израза и смутње којим су га чешће Даринчине очи за тренутак и |
| атирати још од дана нашега испита; а ја и онако имадем све прибележено у своме дневнику.</p> <p |
| ћала почетак — рече шаљиво Ленка — а ја и он ваљда ћемо и остало накрпити; само пре тога морамо |
| ада и оно уживање што сам га уживала ја и свака од вас већ при првом испиту са својим ђачицама? |
| <p>Него и опет морам признати, да се ја и у предметима што се више механично уче не ослањам сас |
| ности отклонити могла.{S} И тако сам ја и опет по могућству своју дужност достојно вршила.</p> |
| и Ленка мило је погледавши. — Та ето ја и Коста нисмо баш „начелни“ пријатељи па опет смо муж и |
| у свом заносу и против српског обичаја и пољубио.{S} Али срце као да му у истом моменту опет н |
| н и она смешно изгледају, па се засмеја и диже главу.</p> <p> — Одговор, госпођице! — молио је |
| ле су бити и боље; та и Анђа и Душанија и све остале њима подобне незнају више.</p> <p>— И ја с |
| и ако је по моме мишљењу много хладнија и себичнија од Даринке — рече г. Коста скоро зловољно. |
| околине ону хвалу, што је најскривенија и која се речима никад исказати не да.</p> <p>Непрестан |
| име ће приповетка бити бар и необичнија и интересантнија, а добро знате да се и онако тек необи |
| {S} Дошле су да проведу неки део ферија и код ње; јер као што већ знамо г. Коста их беше заволе |
| стали свет остаће оно вазда тек теорија и фраза.</p> <p>— Та то ме баш и љути.</p> <p>— Свет се |
| рим.{S} Ја знам, да свуда има изузетака и да сте и ви баш један „егземплар“ од те врсте изузетн |
| мо доктор, али се за неколико тренутака и опет замисли; а Милица весело примети:</p> <p>— Мој в |
| својих мештанских познаница и познаника и уђоше у влак.</p> <pb n="21" /> <p>Кад се влак кренуо |
| ају оне да си и ти парче дрвена песника и да си речит — упаде му у реч Ленка.</p> <p>— То је за |
| мете.{S} Па онда, педагогија, дидактика и метод! — примети друга и отвори рукописну белешку, на |
| ам ти казао, да је и она ваљана девојка и ако је по моме мишљењу много хладнија и себичнија од |
| азмишља.</p> <p>— Тако је, — рече Ленка и опет седе — Али и ми смо ово три године ковале и свак |
| знате, а ја морам на посао — рече Ленка и оде у кујну.</p> <p> — Хоћете ли нам до године опет д |
| , да иду и својим родитељима, али Ленка и г. Коста не даду „ни прословити“; а њима се придружио |
| лица и с тим уђоше у кућу, где их Ленка и домаћин упознаше и с другим присутним гостима, што до |
| неки томе сличан израз...</p> <p>Ленка и Милица прснуше у смеј, а она се трже и порумени, јер |
| време ћутаху сад све три и то, Даринка и Милица гледећи кроз прозор виноградима засађену околи |
| предала са осталим пртљагом.{S} Даринка и Милица међутим мирно заузеше свака по један ћошак те |
| јаш тек с празни коли учинио, а Даринка и Милица беху још на улици загрлиле милу другарицу.</p> |
| ла, чуло се у купеу у коме беше Даринка и Милица још задуго угушено и силом задржавано јецање.< |
| >— И то морам одобрити — заврши Даринка и поглед јој паде на белешку, што је г. Коста већ одавн |
| них органа — примети јој шаљиво Даринка и намести своју узглавницу.</p> <p>— Ћути па спавај — р |
| е јој опет смешећи се муж — Ако Даринка и Милица тако стану „разводити“, нећемо ове ноћи ни тре |
| та, видећи да се на ту примедбу Даринка и опет замислила.</p> <p>— Сад ти не умем рећи, али кад |
| иш; — ја сам заборавила, да још Даринка и Милица на ред долазе.</p> <p>— Доселила сам се амо са |
| ица о имендану г. Косте.</p> <p>Даринка и Милица и опет су код Ленке.{S} Дошле су да проведу не |
| та и савије писмо „Још једнако те копка и мучи сумња.{S} А тео би свршетак приповетке са сватов |
| надају, и очекују, да им се приповетка и без њиховог посредовања по вољи сврши.</p> <p>Међу ти |
| та. — Та човече, зар ти је милија лутка и лептир, од благе и разборите женскиње?</p> <p>То не, |
| ачице беху се и сувише најеле бела лука и бела и жута пасуља, а ја „новајлија“ па још не навикн |
| и „даровите“, на рачун својих препорука и одличних сведочаба сва најбоља места пограбити; јер к |
| тито па обуче капут па и он без доручка и први пут без опроштаја са женом пође у општину.</p> < |
| а ту „стрелу“ највише важности полагала и баш те речи врло чудноватим покретима лица изговорила |
| <p>Баба Наста ми је до душе приповедала и то: да су г. натарош често на своме прозору од кад су |
| танак“.{S} За то сам се од срца смејала и штудирала мимику баба Марину.</p> <p>Особито ме је ве |
| <p>Осим тога — настави — овде сам имала и других разлога.{S} Приметила сам већ одавно, да Милиц |
| већ у џепу.</p> <p>— Е сад је забасала и у сатиру — смејаше се Милица — А на послетку, боље је |
| и замном окрећу, па сам и сад написала и њихову приповетку како се могло; а тврдо се надам, да |
| , да се и та стрела о мене није очешала и да се тек смејем зачуђено погледа, па љутито, али виш |
| еху се и сувише најеле бела лука и бела и жута пасуља, а ја „новајлија“ па још не навикнута на |
| ела да провиди и свој положај, па узела и бољи правац.</p> <p>— Правац, правац, — понови Ленка |
| аше га Милица која се у исти мах весела и добре воље указа на врати своје собе.</p> <p>— На пос |
| о видело, да су му мисли далеко од чела и кошница...</p> <p>— Доћи ћу после подне, и онда ћу ви |
| е треба да се ограничимо на она правила и упутства, што смо их у учитељишту добили, нити да се |
| њу.{S} И зато сам и нехотице поцрвенила и застидила се кад сам чула, да ме и образовани људи хв |
| ћи погледам, но и ту је само поруменила и више ништа.{S} Па како ме Милица и уз све ватрене пог |
| што сам ја најпре деци добро разјаснила и у којима сад већ није неопходно нужно учитељево вешто |
| розора везе на беломе плату, лепа, чила и веселог изгледа девојчица.</p> <p>Старица је дуже вре |
| па постају, за нас мушке, нека страшила и неприродна чудовишта, која би се и с врагом здружила, |
| том тренутку са резигнацијом насмешила и можда тихо уздахнула; осим тога била је сад још мање |
| оспођа, па све зна! ..{S} Тако је рекла и снаш’ Пели, да не иде код мене, да јој бајем протисли |
| бе.</p> <p>— Тако је.{S} Узела сам кола и рекла јој, да морам нешто важно дома телеграфисати, п |
| . — рече Даринка — па сам синоћ сврнула и по Милицу.</p> <p>— Моја женица заборавља у својој ра |
| е.{S} Или би ти хтела да због родољубља и мог уверења, да добро радим, и у овом забаченом селу |
| знате шта!{S} Мој муж вас обе поздравља и заједно са мном моли, да нам о његовом имендану — о К |
| па прсну у смеј. — Чудно му је зловоља и кисело лице доликовало.</p> <p>— Лако ти је церити се |
| етку сметају, па их треба отклонити, ма и оним средствима, које људи не хвале и којих се у бољи |
| осим многобројних мештана махале рукама и марамама још и три њихове другарице; а кад им у лице |
| ог разним књигама, рукописним белешкама и цртежима.</p> <p>— Читаво брдо књига! — рече једна од |
| дмах ћу се дати на посао.</p> <p>— Нама и онако нису нужне. —</p> <p>— Ал’ ја би их штампао; а |
| дирала о планетама, трабантима, фиксама и кометама добила сам н. пр. питање:{S} Колико становни |
| било би и тога.{S} С вашим форинтачама и петицама, што ми их к’о од беде давасте не бих могла |
| и олакшам, а да уз то не буде механизма и у оним предметима где се баш не сме трпити, прихватил |
| ту не треба бити сувише осетљив.{S} Има и томе основана узрока; сви знамо да је наш народ сувиш |
| то не мораш ти баш о њему сањати. — Има и других људи!</p> <p>Даринка се насмеши, и после некол |
| е, а овако само те морам сетити, да има и Српкиња што пођоше за туђинце.</p> <p>— У хиљади можд |
| би да сушиш.{S} То све шкоди и здравима и болеснику“.</p> <p>„Ју боже, а ја ко’ марва, не знам |
| ињујем и да се борим за оно што другима и само долази!{S} Не Ленка, за опште добро тражићу и ми |
| , гледала је Ленка сузним очима за њима и махала марамом.{S} А кад их је из види изгубила, чуло |
| а било је тешко растати се са другарима и другарицама са којима братињски и сестрински делише т |
| е најпрече; а ко је у бољим околностима и има каде, од воље му да гледа и на сјај, лепоту и узг |
| дан одоше обе другарице још зарана дома и ако их г. Коста и Ленка искрено и својски задржаваху. |
| љаног учитеља треба да је развијање ума и оплемењавање срца дечијег; а уз то треба да им улије |
| на за рад око развијања дечијега разума и осталих врлина и способности.</p> <p>Тек тим путем мо |
| што смо онда људи?{S} И камо нам разума и хваљеног родољубља?!</p> <p>— Да се само од родољубља |
| ја примедба, допустићеш, да је основана и на месту.</p> <p>— То ће будућност и народ пресудити. |
| бар онда да треш крајнике кад си пијана и да бајеш сваку болест на једну форму...{S} Јер веруј |
| S} И за то се и не држим наставна плана и прописаних правила као слепац вође, него из свега вад |
| ћи ћемо одма сад, па ћемо се још зарана и вратити.</p> <p>— Небраним; али до који дан већ одлаз |
| е нисам знала.</p> <p>— Ја нисам злобна и ако сам огорчена; и моја примедба, допустићеш, да је |
| ва.{S} И мени је Ленка изгледала хладна и горда, и то баш онда, кад ме је можда најжешће волела |
| од мене није трговина, и ако сам хладна и неосетљива женскиња...</p> <p>— Ти си дакле била јутр |
| , још и ово забиљежено: „Овдашња вредна и ваљана учитељица.“ Чело главе беше још усађена лепа в |
| напустила сам ја прву поуку Виљема Пена и последњи аманет Вашингтона. „Учите народ!“ — веле дод |
| вијања дечијега разума и осталих врлина и способности.</p> <p>Тек тим путем могуће је мени поре |
| <head>III.</head> <p>На дан Константина и Јелене стадоше заиста пред оном великом кућом у селу |
| ш народ сувише сиромашан и да се већина и глађу бори.</p> <p>— И то је истина — примети Ленка — |
| ту му изађе пред очи Даринчина озбиљна и блага слика, па поново уздахну.{S} Милица је тај узда |
| S} На лицу њеном видим, да је задовољна и да јој ова земља не покрива драге кости њезиних сродн |
| о да оцени.</p> <p>Али ја сам задовољна и тиме; јер вазда волим пропустити и десет криваца, нег |
| си је добила.</p> <p>— То би могла она и теби рећи — бранила се Ленка, но и опет порумени и за |
| ти баш „госпођа натарошевица“, може она и друкчије гласити...</p> <p>— На пример докторовица“ — |
| иљније размишљала, казаћу ти — рече она и устаде.</p> <p>— Хајдемо у кућу — примети за тим — Ми |
| о значила.</p> <p>— Љубав! — понови она и порумени — за њу мислим да је осећај што га према док |
| ш ни какве власти.{S} Право награђивања и укора само је моје, а и то вазда чиним у договору цел |
| по коме се можда такође без размишљања и механично владају.</p> <p>— Камо срећа, да смо и ми т |
| ек вечито да радим без икаквог признања и награде.</p> <p>— Тако је! — викну сад Милица — Ето ј |
| тако женијалне, па треба више стрпљења и разлагања.</p> <p>— Шта неће огорчење изнаћи — насмеј |
| сам у почетку хтела у школу осим учења и да васпитавам, но и ја сам као и Ленка увидела, да је |
| оме да је трњем обрасло; али преко трња и води пут срећи, само треба воље и истрајности.</p> <p |
| да верна бити; јер видим да ме воли, па и ако се сад и сама добро не разумем, опет видим, да ми |
| својо црној, плавој или смеђој коси, па и ако је још девојка опет се нимало није ужаснула тог н |
| амнаесте године сме по вољи осећати, па и оно неће да се околностима потчини и прилагоди, него |
| p>Путем сам много о томе размишљала; па и ако сам своју поуку у здравственом погледу од то доба |
| бити према труду, што ћеш га имати; па и тај грдни труд биће ти ненаграђен, превиђен и без сва |
| вршити; кад сваки час треба воде!{S} Па и та мати незнам шта је мислила, кад ме је амо довела?{ |
| већега дела интелигентнијих Срба.{S} Па и ако се вели: „какав отац, тако син“ опет не остају ни |
| о и ако можда не сија као Милица.{S} Па и ту, — дода одушевљено — загледај боље, па ћеш наћи, д |
| д гледа и суди по сведоџби!</p> <p>— Па и наше нису рђаве.</p> <p>— Нису.{S} Ал’ могле су бити |
| им речма одобравајући уздахну, и сви па и домаћин за часак ћутаху.</p> <pb n="33" /> <p>— У ост |
| дговор?</p> <p> Она му погледа у очи па и сама задрхта и поруменивши обори очи. — Чудно је тај |
| још испре најбољи домаћинов пријатељ па и „најотровнији језици“ не могу његове честе посете дво |
| већина нас мушких не воли озбиљност па и не почиње онде љубити где треба да поштује...</p> <p> |
| памети, — рече љутито па обуче капут па и он без доручка и први пут без опроштаја са женом пође |
| па ми није ни брига ни од десет доктора и таки паметни госпођа! ..{S} Фала богу, има у селу још |
| противно од оне за коју ме свет сматра и за то је видите то повредило мој женски понос па сам |
| истина, која је обично непријатна укуса и за вољно „ајнемовање“ и друкчијим „је јуначинама“ гор |
| — Нису.{S} Ал’ могле су бити и боље; та и Анђа и Душанија и све остале њима подобне незнају виш |
| рђавих последица утисак оставити.{S} Та и ти си у ствари ако не боље, оно свима нама равна; па |
| опет отићи свака на своје место.{S} Та и сад могле су јој тек зато доћи, што је данас субота а |
| егово пожртвовање и челичну вољу.{S} Та и ако није сву мудрост кашиком поцрпео и каблом просипа |
| Милица — а шта ће Даринка да каже? — та и она је нама равна, па погледај њену оцену!</p> <p>У т |
| им беху врло весели; а била је позвата и Даринка али она не дође — доцније им је писала, да је |
| амо играо ланчићем свога златног сахата и замишљено гледаше у даљину, а друг му настави:</p> <p |
| и си крајња искреност или крајња кокета и — ђаво.“</p> <p>За то још већма порумени и за часак о |
| азуме да овамо спада понављање предмета и тек они предмети што сам ја најпре деци добро разјасн |
| престане.{S} Па ако нам је љубав чиста и јака она згара оно што је примила док и последњу искр |
| head>VII.</head> <p>Још док се г. Коста и доктор у врту разговараху, уђе Даринка збуњеним лицем |
| трама што се по србише. — рече г. Коста и не мислећи много о својим речма.</p> <pb n="36" /> <p |
| арице још зарана дома и ако их г. Коста и Ленка искрено и својски задржаваху.{S} За њима је Лен |
| читељица.</p> <p>— Право! — викну Коста и баци оловку — То сам од тебе и очекивао.{S} Но не бри |
| еких...</p> <p>Али последњу реч прогута и нагло устаде приђе опет својим кошницама а лице му се |
| бри и радознали браца Коста“, прошапута и савије писмо „Још једнако те копка и мучи сумња.{S} А |
| Она му погледа у очи па и сама задрхта и поруменивши обори очи. — Чудно је тај његов поглед на |
| колских месеца сувише кратак рок а деца и сувише запуштена да би ја, уз њихово често изостајање |
| ао, кад сам ја већ госпођа нотарошевица и у општинском стану.{S} Твоје закључивање разуме се да |
| у ми оне извештаја путем својих књижица и усменог исказа тек сваке суботе по подне.{S} Том прил |
| на је што потиче из поштовања бела лица и дивних трепавица...{S} Милице, тешко и теби, ако ти н |
| а су то наше познанице, Даринка, Милица и Ленка.{S} И оне су стране; али њихов пут је на другу |
| ради и већина примети јој муж а Милица и Даринка замишљено ћутаху.</p> <p>— Него шта ваздан да |
| . једна кола, а у њима седела је Милица и Даринка.</p> <p>На прозору указа се у исти мах мушко |
| нила и више ништа.{S} Па како ме Милица и уз све ватрене погледе моје још није тако дочекала; з |
| ндану г. Косте.</p> <p>Даринка и Милица и опет су код Ленке.{S} Дошле су да проведу неки део фе |
| <p>— Ти све она стара — примети Милица и с тим уђоше у кућу, где их Ленка и домаћин упознаше и |
| о је у овоме месту од то доба учитељица и у мени изгубила бранитеља, но као у замену за то доби |
| стише се од својих мештанских познаница и познаника и уђоше у влак.</p> <pb n="21" /> <p>Кад се |
| пази један од двеју главних надзорница и тихо их препитује оне приповетке и молитве, што смо в |
| ци задржи чак четврто годишња девојчица и пита: кад ћеш и мене у школу примити? па на послетку |
| ј срџби пламтећа лица осталих девојчица и презриви поглед оне јаднице којој се та неправда хтел |
| неизмајсторисани осећаји скученост срца и хладноћа или чак и необразовање; а озбиљно размишљање |
| та је већ приметио, да би ти била лепша и од Милице, тек да су ти, већ од природе округли образ |
| ктора не доведем у искушење, кад покуша и он да размишља...</p> <p>Последње речи опет је изгово |
| > <p>— Чини ми се да ти је смртну љубав и најбезазленија већ у очима читала — смејаше се опет Л |
| е, а још више за свет који је нестрпљив и сујетан, па ужива у стармало-наученој деци.{S} И зато |
| осећаја, па често осећамо на себи њихов и преко воље поглед пун поштовања, или изненађења.{S} Т |
| Па кад Песталоци — ваш омиљени педагог и отац педагогије — на самрти вели: „А ви децо тражите |
| надеш, да главна задаћа сваког савесног и ваљаног учитеља треба да је развијање ума и оплемењав |
| давати, она згара оно што имаде, па кад и то изгори остаје пепео који временом ветар разнесе... |
| ерити људма лошије среће, што се по кад и кад заносе и сенком живота т. ј. сном?!.</p> <p>И зат |
| веровати и које сад одобравам; јер кад и мој Сава већ неће жену што мисли, — а свака боља мисл |
| — дода Милица — окушаће се и њихов рад и у животу; видиће народ и њихову ваљаност, а ту тек не |
| ка, још држиш — к’о Каћ. — Умеша се сад и трећа. — Та све жмиркаш.</p> <p>— Ја? — рече Даринка |
| ; јер видим да ме воли, па и ако се сад и сама добро не разумем, опет видим, да ми је мио и да |
| добрити Даринци и својој жени а што сад и нехотице морам и ја да одобрим ту проклету еманципаци |
| ти, ако сам хтела да ми девојачки углед и карактер и у очима торокљива света остане онакав кака |
| ини, да смо са двадесет година у напред и да сам на неком гробљу.{S} У средини тога гробља лежи |
| ља не може ни три дана живети.{S} Народ и општина кад хоће да им ваљано служимо, нека се боље п |
| се и њихов рад и у животу; видиће народ и њихову ваљаност, а ту тек неће бити неправде, те ће и |
| Даринка, главна задаћа бити док у народ и школу ступиш?</p> <p>— Шта? — оно што и свакој од нас |
| ш припазити, да уз сву своју муку, труд и вољу и народу мало привређујем.{S} Томе, дабоме нисам |
| <p>— Нисам.{S} Али да не беше мога бабе и стрпљивих кредитора, било би и тога.{S} С вашим форин |
| те постану као и прве или омразе и себе и свет па постају, за нас мушке, нека страшила и неприр |
| ну Коста и баци оловку — То сам од тебе и очекивао.{S} Но не брини се, ја ћу се већ постарати, |
| да су узеле карте до Т. из кога су обе и биле, и да су им родитељи, истина ваљани, али — баш к |
| ватром-љубави, а обично ватром — злобе и мржње... —“</p> <p>То је видиш, моје мишљење о љубави |
| вахне и веселе дечице, која је сва љубе и поштују, па јој већ на лицу читах да је сретна.</p> < |
| , која уме љубити тек оне, који њу љубе и више — ништа.</p> <p>И том пресудом оцењена је Миличи |
| змучену душу, па како сам сличне појаве и у имућнијим кућама виђала, утишах своју злу вољу па ј |
| и не хотице дође пред очи слика здраве и снажне учитељице.{S} Она је већ средњих година па је |
| р ти је милија лутка и лептир, од благе и разборите женскиње?</p> <p>То не, ал ти знаш, да ја н |
| м; али учитељ, који тражи друге награде и хвале, осим уверења, да је користан члан човечанства |
| ал’ и вечито нова! — рече он па устаде и нагло је узе за руке. — Јест, госпођице, — рече затим |
| среће, нег памети.“ — И ту нагло устаде и приђе прозору.</p> <p>„Свако је своје среће ковач.“ — |
| р који и сувише љубљаше пламене погледе и опет после једног сата крену дома као најсретнији вер |
| аде да даље размишља.</p> <p>У том дође и г. Коста.</p> <p>— Јел’ устала Даринка? — беше му прв |
| тигоше до једне веће станице.{S} Ту уђе и више путница те им говор узе други правац.</p> <p>— Е |
| ом лицу виде, да већ зна шта ће да каже и да јој одобрити неће — неможе при данашњем наставном |
| ври, шкоди и здравима, а болесника може и сатарити.{S} Па неваља ни комлов ни обојке у соби да |
| аст и узрујаност од које се Милица трже и задрхта.</p> <p> Она је говорила више у шали, а сад ј |
| мишљено домаћин.</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} Та примедба изгледаше јој иронија па пон |
| и Милица прснуше у смеј, а она се трже и порумени, јер виде, како је домаћин испитујући мери.{ |
| он мило је погледав.</p> <p>Она се трже и поруменивши рече:</p> <pb n="29" /> <p>— Опрости, то |
| баш — обичан тороњ.</p> <p>Она се трже и мило је погледа. — Овде ћу, као што знате кола узети, |
| ста се од срца засмеја а доктор се трже и мило погледа своју вереницу у којој је толико простод |
| лу сувише озбиљан био.{S} Но ту се трже и засмеја. — Поглед му је пао на њено одело, те је виде |
| шта, онда сам уздахнула — но ту се трже и још јаче порумени.</p> <p>— Не разумем те? — рече г. |
| че.</p> <p>Ленка се на ту примедбу трже и порумени.{S} Учинило јој се да би приличније било да |
| да неби и саме надзорнице грешиле пазе и на њихове поступке као и на целокупан рад у школи још |
| длегну те постану као и прве или омразе и себе и свет па постају, за нас мушке, нека страшила и |
| и време и искуство научило ме је, да је и у лошем често баш добро скривено и да најбољи начин а |
| чина писма у коме ми још јављаше, да је и сама постала учитељица у С.</p> <p>То ми је дало пово |
| но рече:</p> <p>— Заборавила сам, да је и Коста међу нама; но он ће опростити — свуда има изузе |
| цу?</p> <p>— Та већ сам ти казао, да је и она ваљана девојка и ако је по моме мишљењу много хла |
| а знам настави по малој почивци — да је и код нас Срба: пут дугачак а време кратко; рад потреба |
| подство“ неће дуго трајати, а зна да је и сама погрешива па несме ни своју другарицу строго да |
| ли кад у собу ступила учини им се да је и сувише бледа и тужна те заборавише своју намеру.</p> |
| тци у X. Ја сам дала реч а мислим да је и теби право.{S} Поћи ћемо одма сад, па ћемо се још зар |
| а насмешив се.{S} Та добро знадеш да је и твој омиљени педагог Викторин од Фелтре мрзио „телеси |
| авац, правац, — понови Ленка — можда је и то; ал тај није за мене и за моје проклете околности. |
| олела —- а Даринка брате, поноситија је и од ње.</p> <p>— Ти дакле ниси за Милицу?</p> <p>— Та |
| ајности и енергије.{S} Па добро нека је и то! — нећу да се браним — Али главни је узрок, што ја |
| забуним у посао, јер ко’ велим: боља је и најгора јава, од тако луда сна...</p> <p>— А зар ти н |
| су се већ сматрали као сродници, па је и мала Смиља, погодишња ћерчица г. Косте и Ленке требал |
| јаше се Милица — А на послетку, боље је и то него да размишљаш о метафизици — твојој проклетој |
| лежи.{S} Оно што ћу казати остало ми је и сувише у памети, па могу и после додати. — рече он и |
| о и ја мислим рече Ленка — и зато ми је и неправо, што ће ти паразитски карактери што им је гла |
| е за тим шаљиво она. — Само данас ми је и сувише сентименталан но ја ћу га већ од тога одучити. |
| разумете; а кад ме схватите онда вам је и јасно, да нам се приповетка баш неможе по вашој жељи |
| “ „кнедлу“ ћутећки да прогутам, него је и вама „пакујем“ па кад доспете ви је лепо и „на тенане |
| о пореклом мештанин; а осим тога био је и сироче без икакве ближе својте.</p> <p>Тај дан до у в |
| у.{S} Она је много претежнија, и ако је и Милица врло ваљана.</p> <p>Доктор само ћуташе и шараш |
| могу да се задовољим ма чиме; а мало је и људи што су кадри зарад обичне женскиње напустити пла |
| ек кад би моје ученице одрасле; а то је и сувиши дуг рок и за мене, а још више за свет који је |
| рутом по врх прстију „одалами;“ а то је и онако у свези са тезом из педагогије о нези чулних ор |
| јаму своме но — туђину...{S} И за то је и она на ту „стрелу“ највише важности полагала и баш те |
| о нико неможе ни Милицу осудити, што је и она мислила, да је наклоност у случају „добре партије |
| а и г. Кости беху гошће омилиле, јер је и он чешће понављао заједно са женом молбу, да им опет |
| е могу ми тиме одузети. — Оно ми остаје и уз довољну оцену.</p> <p>— Довољну! — узвикну Милица. |
| >— Али баш на селу је васпитање нужније и од учења — примети Даринка.</p> <p>— Не поричем.{S} А |
| ти Милице? — То нам је на селу нужније и од кућарства — дода затим више као за себе.</p> <p>Јо |
| образа викати противу моде, кокетерије и измајсторисане наивности женскиње; јер како она може |
| {S} Али наравно, она је чедо протекције и среће па има сведоџбу с препоруком; а то је довољно, |
| го тек <hi>почетак</hi> поштовања, које и ако је близу љубави опет није једно и исто. — Од пошт |
| авно, да Милица киселим лицем учитељује и да и она радо гледа доктора.{S} Па кад му она већ ули |
| елим, да се та брига и рад не исплаћује и да би паметније било да си мање ревностна.{S} Нико ти |
| алити, него најозбиљније тражих прилике и начина да се с њоме ближе упознам.{S} Али то баш беше |
| /p> <p>Незнам ко би уз толике неприлике и иа то воље имао?! — умеша се и Ленка.</p> <p>Онај ко |
| /p> <p>— Даринку су можда тек неприлике и дволичност у животу пратиле, па јој то неповерење ниј |
| а црта лично задовољство, да буду мајке и прамајке нашој узданици српској, т.ј. будућем нарашта |
| на уму, да сам ја осим усамљене девојке и учитељица па мање завиривати у мој прозор.{S} Овако р |
| елео среће.{S} Али кад се сетио Даринке и своје намере уздахну па бајаги у шали и опет рече: „Е |
| ница и тихо их препитује оне приповетке и молитве, што смо већ прешли; а често при поласку <pb |
| препоручене“ и „претпостављене“ и мушке и женске вазда питају из оног, што се последњи пут пред |
| надзорнице своју власт злоупотребљавале и можда и саму учитељицу варале — примети Милица.</p> < |
| де — Али и ми смо ово три године ковале и свакојако се мучиле, па дед’ реци што нисмо сковале с |
| >— Погрешке своје радо ћу чути, а хвале и не тражим — рече озбиљно Даринка — за мене је довољна |
| а и оним средствима, које људи не хвале и којих се у бољим околностима ни сами не би прихватили |
| и и сестрински делише три године веселе и тужне часе.</p> <p>Влак дојури и за часак се узвици у |
| тани ти Коста.{S} Оно што смо ми радиле и доживиле није тако опасне природе, да се баш тајити м |
| Почни жено!</p> <p>— Како смо положиле и како смо путовале знате.</p> <p>— Али ја не знам — ум |
| био заљубљен.</p> <p>— Било их је дакле и више? питаше смејући се Ленка.</p> <p>— Чудно питање! |
| ебе ни друге.</p> <p>— Тако можда мисле и праве туђинке о својим разсестрама што се по србише. |
| љање за нас је увек гордост, славољубље и сувопарно филозофисање.{S} И онда још имамо образа ви |
| позиву, или те је руководило славољубље и — мода.</p> <p>— Немој претеривати — рече сад Милица |
| ајвећој мери оне женскиње, што најживље и најдубље осећају.</p> <p>Доктор се сад само играо лан |
| а, а ви сте узеле дете из топле постеље и још топлије собе, па га тако у кошуљици овде мучите!“ |
| В. осим 500 форината још и нешто земље и стан који најмање вреди 150 форината годишње.{S} Али |
| ожда што слагати.</p> <p>— Тако ће боље и бити — примети Милица.</p> <p>— Али ко ће онда бележи |
| трња и води пут срећи, само треба воље и истрајности.</p> <p>— Тако је — рече шаљиво домаћин — |
| нила и застидила се кад сам чула, да ме и образовани људи хвале; а усљед тога осећања постадох |
| ш није тако дочекала; закључујем, да ме и воли.</p> <p>— Даринку су можда тек неприлике и дволи |
| по кадгод неблагодарно створење, па ме и сад њено ћеретање и приповедање: како грк Јовина Ката |
| читељу при настави помажу.{S} Али време и искуство научило ме је, да је и у лошем често баш доб |
| тек стекла искуства па је требала тиме и народу дуже да послужи.</p> <p>— Опет народ! — рече ј |
| а — смејаху се оне.</p> <p>— Ја се тиме и не хвалим.{S} Но и ви допустићете, да је понављање ду |
| да ми је рад примерен потреби и по томе и користан.</p> <p>— Кад те човек чује, могао би помисл |
| ољно своју дужност вршити.{S} Та у томе и јесу по народ боље учитељице но учитељи.{S} Јер прве |
| о је тајна господина Косте, његове жене и младога доктора, који се беше смислио женити, а Дарин |
| гарицама владала по обичају српске жене и да је своје љубавне осећаје пред другима обуздала.</p |
| д потребан и голем а силе слабе, малене и растрзане на хиљаду страна.{S} И за то се и не држим |
| ка — можда је и то; ал тај није за мене и за моје проклете околности.</p> <p>— Е па што се сад |
| ље, па ћеш наћи, да и Даринчине искрене и благе очи не уступају Миличином пламеном погледу.{S} |
| нања.{S} Људи, драга моја, тек оно цене и уздижу што се сија; а коме би још пало на памет, да в |
| енским грудима па да тек уз оне особине и до осамнаесте године сме по вољи осећати, па и оно не |
| ривити; томе је тек узрок немар општине и Срба према школи.{S} Јер шта вреди заузимање поједина |
| сад Милица уклонивши се с прозора — оне и ако нису боље од нас, опет су нам бар равне.</p> <p>— |
| спремити децу за у правом смислу свесне и ваљане чланове човечанствена.{S} Да се то постигне тр |
| удем имао, видио сам већ из њене забуне и погледа, кад сам јој честитао друге године њеног учит |
| н, осим тога, пуна јој је школа живахне и веселе дечице, која је сва љубе и поштују, па јој већ |
| још пало на памет, да види пожртвовање и родољубље у незнатноме раду — сеоског учитељства?! </ |
| вао, то све показује његово пожртвовање и челичну вољу.{S} Та и ако није сву мудрост кашиком по |
| рно створење, па ме и сад њено ћеретање и приповедање: како грк Јовина Ката нема вољу што је за |
| Ленка.</p> <p>— И она дели моје мишљење и ако јој је природа сроднија са Миличином.</p> <p>Докт |
| а не освртати се не знам на чије мњење и похвалу.</p> <pb n="28" /> <p>— Лако је теби тако гов |
| но Ленка метнувши пред њу хладно печење и теста, што им је остало од вечере.</p> <p>— Није, — н |
| и мећу „Немчадијом“; а карактер Српкиње и туђинке врло је различит.{S} Туђинка брате, и кад те |
| к од новембера до половине марта, а пре и после тога видим их у школи, што’ но веле, „тек од же |
| изговорила.</p> <p>Али кад виде, да се и та стрела о мене није очешала и да се тек смејем зачу |
| анас и ја весела, а весељу знате, да се и нехотице гледа „кроз прсте“...</p> <p>Добила сам од ј |
| а и интересантнија, а добро знате да се и онако тек необии интересантно од нас удаљене ствари р |
| нило јој се да би приличније било да се и пред другарицама владала по обичају српске жене и да |
| а учитељицу изобразити?{S} Или можда се и ви надате, да ће донде наступити сретније доба у коме |
| ор не дижући очију.</p> <p>— Е, онда се и сам вараш.{S} Посматрај ти и испитуј још данас озбиљн |
| г погледа снађе, себи дошла, насмеја се и шаљиво рече:</p> <pb n="47" /> <p> — Морам и на то да |
| је чврсто за јаку шчепати, — насмеја се и ако мало усиљено, Даринка па се стаде за спавање спре |
| кад му она већ улива симпатије, нека се и узму.{S} Ја сам се уклонила у одсудном часу да доктор |
| дан свога доласка — одговори она, па се и опет удуби у посматрање торња.</p> <p>— Јеси ли га се |
| хотице истину казала — рече Ленка па се и опет засмеја.</p> <p>— Мани се церекања, него ће паме |
| , које је већ више пута прочитала па се и опет повратила па један став у њему што беше крупније |
| {S} Оне ће добити варош а ти село па се и опет не можете мерити.</p> <p>— А што не? — питаше Да |
| еприлике и иа то воље имао?! — умеша се и Ленка.</p> <p>Онај ко суди и себи, и од себе — примет |
| а нема веће среће, од учитељичке кад се и опет тргох, на место гробља уђох у једну кућицу. — На |
| редавало, а последња лекција најбоље се и научи; а за: нас „олош“, дабоме — то је тешко.</p> <p |
| > <p>— Јест, — дода Милица — окушаће се и њихов рад и у животу; видиће народ и њихову ваљаност, |
| шила и неприродна чудовишта, која би се и с врагом здружила, само да може рушити оно што је њу |
| н, да ће јој он тек оно дати, што би се и у цркви читати могло...{S} Тако мало по мало задобих |
| еби, ако ти нешто очи оболу! ... или се и твоме мужу вечито ћератање досади...)</p> <p>Нестане |
| изнела у шталог.{S} Та боље је да ми се и ракија поквари, него да ми пропадне моје слатко и пам |
| исам учитељица ни женскиња, да би ми се и те ситнице замерале; — смејаше се на то Коста — а ти |
| од страну; већ ми се досадило патити се и гледати га како се мучи,“ рече ми мати детиња са узда |
| да нас мане да у свом позиву мучећи се и глад осетимо.</p> <p>— Та немој претеривати, — умеша |
| ним гласом. — Лако је могуће, да сам се и преварио, обе једнако поштујем; само што ми Милица на |
| {S} Иначе су могле помислити, да сам се и ја миразу од твога бабе надао, па се после још неби х |
| се баш не сме трпити, прихватила сам се и тога иначе мени не повољног средства.</p> <p>— Па как |
| баш ни једне пантљичице...{S} Но он се и сувише љутио што се доктор за њу решио, па му се чиња |
| ="21" /> <p>Кад се влак кренуо, чуло се и зањима громко: збогом! а сузе у очима једне старе гос |
| у ватру.</p> <p>— Гле, гле, још ћемо се и посвађати — примети он мило је погледав.</p> <p>Она с |
| имам награде за своја дела.{S} За то се и не обазирем на мњење своје околине, већ радим тек по |
| стрзане на хиљаду страна.{S} И за то се и не држим наставна плана и прописаних правила као слеп |
| и равних у туђинца загледати, и зато се и мени чини, да такову женскињу мора можда и уз добра с |
| ао је још од оног имендана. — И зато се и нас ништа не тиче.</p> <p>Једнога јутра врло рано дођ |
| цембарског дана.{S} Моје ђачице беху се и сувише најеле бела лука и бела и жута пасуља, а ја „н |
| ли још о каквом Песталоцију, или ћеш се и ти задовољити с обичним човеком? — И ту несташно погл |
| ошије среће, што се по кад и кад заносе и сенком живота т. ј. сном?!.</p> <p>И зато се мени од |
| е, то је свету сасвим обична појава, те и нашим познаницама не беше то необично — у самој ствар |
| енане“ анализирајте, а уверена да ће те и ви наћи, да су саставци чиста истина, која је обично |
| оласто Ленка.{S} И с тим угаси лампу те и оне заспе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| е кола узети, — рече затим — па хајд’те и ви самном.{S} Ја бих врло волела, а и моји би вас јед |
| а. — Али то не иде; данас се баш морате и с нашим друштвом задовољити — и ту га опет враголасто |
| ба се недаде смести већ провлачећи дете и трећи пут кроз зид, некако смешном иронијом настави:< |
| не мили, могу га без велике своје штете и оставити.{S} Сасвим је то друкчије код мушких учитеља |
| а за то време о школи стекла; а то ћете и ви мени обрећи. — Примате ли?</p> <p>— Примамо — реко |
| вичете да нисте награђене, а не видите и нећете да видите најлепшу награду! — а очи јој се при |
| а знам, да свуда има изузетака и да сте и ви баш један „егземплар“ од те врсте изузетнога „рари |
| мала Смиља, погодишња ћерчица г. Косте и Ленке требала тетке да позна.</p> <p>Већ је три недељ |
| ба већ одавно.{S} Но ја се надам, да ће и на мојих вратих срећа закуцати па онда ћу је чврсто з |
| за тим смешећи се — на да чујемо шта ће и Даринка рећи; јер ено Милица већ дрема.</p> <p>— Ко’ |
| обе.</p> <p>— Чекај бар доручак; сад ће и Коста доћи! — викала Је за њом Ленка</p> <p>— Доручко |
| ост, а ту тек неће бити неправде, те ће и опет важити, да је свако своје среће ковач.</p> <p>— |
| равилу: „уништите узроке а последице ће и саме нестати!“ — насмеши се Даринка — То правило драг |
| атити оног правца у настављању, који ће и у том незгодном стању, бар у нечем користити.</p> <p> |
| огу одрасну краву купити, а временом ће и ово теленце бити добра млекоша.{S} Па онда ове зиме б |
| а самрти вели: „А ви децо тражите среће и задовољства у спокојном кругу породичном,“ онда ни ви |
| програм створила по коме ћеш осим деце и народ учити? — смејаше се она.</p> <p>— Шта је с тобо |
| а учитељице титула госпође натарошовице и натарош још приде...</p> <p>Она је моју понуду показа |
| и све добро било кад неби те надзорнице и вице-надзорнице своју власт злоупотребљавале и можда |
| ењује, исмејава и презире, док сиротице и оне не подлегну те постану као и прве или омразе и се |
| бих бар морала имати мало хладније срце и скученије осећаје, па да и без љубави ономе руку даде |
| у кућу, где их Ленка и домаћин упознаше и с другим присутним гостима, што дођоше да честитају и |
| врло ваљана.</p> <p>Доктор само ћуташе и шараше својим штапом по трави.</p> <p>— Нећу брате да |
| ица за часак неодлучно и збуњено ћуташе и после неколико тренутака тихо рече:</p> <p> — Примам |
| т уздахну.{S} У тим ватреним очима беше и сада у овом тако потресајућем тренутку више осмеја но |
| азују ти, да су створене, да трпе, теше и ране лече; а то је брате, својство што ствара најсрет |
| твори врата.{S} Оне се искрено загрлише и ижљубише; а кад се влак опет кренуо, гледала је Ленка |
| иронички засмеја.</p> <p>У том стигоше и до прве станице, где уђе нека госпа са двоје дечице, |
| а њему то није казала.</p> <p>— До душе и није лепо домаћину се не јавити, ал’ гостима се што ш |
| еколико месеца постадосмо нас двоје муж и жена.{S} А што и ви нисте у сватови биле, надам се да |
| том бабом имала? — питаше радознало муж и жена.</p> <p>(Даринка се насмеја) — Ево шта, — поче Д |
| баш „начелни“ пријатељи па опет смо муж и жена; па ма шта да речем ваљда ћеш ми тек лична прија |
| томе велиш? — питаше је у исти мах муж и жена.</p> <p>— Шта?{S} Сад ништа, онда сам уздахнула |
| p> <p>— Не тиче! — викну у исти мах муж и жена, а прекорни је погледи сретоше.</p> <p>— Опрости |
| асамо проћи по чистом ваздуху, те да би и после подне читава два сахата онај школски ваздух без |
| воје мисли, а у самој школи тешко да би и око вештија педагога нашло мане, која би се уз сеоске |
| ту“, настави забринуто и тужно „ома би и ракију изнела у шталог.{S} Та боље је да ми се и раки |
| е код Српкиње.{S} Она баш и онда кад би и душу за тебе дала, опет ти се неће прва приближити; ш |
| а тела на уму.{S} Онда дабоме летиле би и њима „за ситнице“ — „четворке“ — и ту се иронички зас |
| а да си узео жену са миразом, читао би и ти у кавани.{S} Но ја ти сад не помогох!{S} Ти си зна |
| ога бабе и стрпљивих кредитора, било би и тога.{S} С вашим форинтачама и петицама, што ми их к’ |
| у студију — примети она горко.{S} То би и њега довело у неприлику, да размишља.{S} А тада би мо |
| опазила код деце зависти.{S} А да неби и саме надзорнице грешиле пазе и на њихове поступке као |
| уверење, да ми је рад примерен потреби и по томе и користан.</p> <p>— Кад те човек чује, могао |
| д жеље“.{S} За то да кол’ко толико себи и деци олакшам, а да уз то не буде механизма и у оним п |
| да тако код друге народности но ми Срби и у томе смо напреднији.{S} Наша интелигентна браћа сам |
| зличит.{S} Туђинка брате, и кад те љуби и не љуби срета те љубавни и изазивајући погледи, којим |
| то до који дан одлазе нам и гошће, а Ви и Коста баш сад нађосте да се бринете.</p> <p> — Зар ве |
| И зато и има трајне т. ј. вечите љубави и љубави што за мало траје.{S} Трајна је љубав она што |
| знати, да су ти извештаји већином благи и пријатељским духом задахнути.{S} Свака се сећа да јој |
| смо из нашег краја тек нас три, а други и први разред не хте да нас чека, — одговори јој Даринк |
| диш, тако радила.</p> <p>— Па тако ради и већина примети јој муж а Милица и Даринка замишљено ћ |
| сам признајеш, да и Милица доста вреди и да се може допасти.</p> <p>— Ко говори против ње! — о |
| а осим тога, ваљда је умела да провиди и свој положај, па узела и бољи правац.</p> <p>— Правац |
| абију или најгору све док сама не увиди и не призна, да за то још није дорасла или док се не по |
| ловати.{S} Кад ракија у соби ври, шкоди и здравима, а болесника може и сатарити.{S} Па неваља н |
| обојке у соби да сушиш.{S} То све шкоди и здравима и болеснику“.</p> <p>„Ју боже, а ја ко’ марв |
| Ленка је хтела утрвеном стазом да ходи и за то је дошла к мени.{S} А да ће ми заиста доћи, ако |
| ем протисли, него да мете рена на груди и да иде код доктора — а чим сам жени обајала, ко да си |
| — умеша се и Ленка.</p> <p>Онај ко суди и себи, и од себе — примети Даринка оштрим гласом.</p> |
| м гробљу.{S} У средини тога гробља лежи и један гроб са обичним дрвеним крстом, на коме беше ос |
| — рече смешећи се Даринка. — О, наилази и на мене почешће та „чума“, али ја се ње брзо отресем, |
| ас, бисер-зуби, чарне очи, румен-образи и томе подобне ствари, а код неких је опет разборитост, |
| ловољно. — Осим тога њу свет по заслузи и оцењује, па јој је лако ћеретати, а Даринци дабоме да |
| о, већ у место њега остаје угљен о који и кад се исхлади може планути, али ретко ватром-љубави, |
| се ману шале.{S} С тога се доктор који и сувише љубљаше пламене погледе и опет после једног са |
| е, Милица.</p> <p>И ту се онако својски и српски без свакога цифрања руковаше.</p> <p>— Та већ |
| арима и другарицама са којима братињски и сестрински делише три године веселе и тужне часе.</p> |
| лагоди, него још вазда осећа младалачки и вечито тера — опозицију...</p> <p>Уверена сам да ме р |
| у, па не заборавите још рећи, хоћете ли и малу Смиљу за учитељицу изобразити?{S} Или можда се и |
| азуме се по себи, доста муке стало, али и опет сам „мегдан одржао“ на онда све лепе планове, о |
| >— И то је истина — примети Ленка — али и опет могао би марљивији бити и према школи.</p> <p>— |
| Право велиш! — насмеја се Даринка — али и ту не треба бити сувише осетљив.{S} Има и томе основа |
| p>— То не поричем, — дода му жена — али и опет велим, да се та брига и рад не исплаћује и да би |
| Тако је, — рече Ленка и опет седе — Али и ми смо ово три године ковале и свакојако се мучиле, п |
| оје среће ковач.“ — примети Даринка али и она из гледаше као да тек пословицу цитира, а слабо о |
| карактера а спољашности не баш лепе али и опет угледне.{S} Осим тога, био је још испре најбољи |
| го ван још да кажем како смо се познали и узели, а то се по себи разуме, те није нужно ни да ка |
| и своје намере уздахну па бајаги у шали и опет рече: „Е тако је, медвед увек добије најлепшу кр |
| нити шта више, можда су нам до сад били и противници и својим оштрим и ако глупим досеткама, че |
| остати?!</p> <p>Даринка је само загрли и смешећи се настави:</p> <p>— Не могу сасвим да одобри |
| ило драга моја, употребљују тек учитељи и лекари, а за остали свет остаће оно вазда тек теорија |
| иправници обојега пола, сад већ учитељи и учитељице, остављају варош те одлазе дома, па отуда т |
| их, али ја знадем, да се долази до цељи и споро ходећи.{S} Осим тога — рече смешећи се — нисам |
| Даринку! — рече јој муж, па се уозбиљи и опет узе оловку.</p> <p>— Приповетка ми је на измаку |
| авикнута, да се околности по мојој вољи и замном окрећу, па сам и сад написала и њихову припове |
| смо са 10—15 година већ у напред па ми и не хотице дође пред очи слика здраве и снажне учитељи |
| , да ћеш скоро свршити.</p> <p>— Сад ми и не остаје друго ван још да кажем како смо се познали |
| ко се могло; а тврдо се надам, да ће ми и они ту слободу као и погрешке у приповеци радо опрост |
| а затим више као за себе.</p> <p>Још ми и то треба! — насмеја се Милица. — Не свиди ми се „лекц |
| воме пријатељу, коју овај радосно прими и својски продрма.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| кад те љуби и не љуби срета те љубавни и изазивајући погледи, којима смера, да те задобије или |
| а.{S} А тада би можда стекао према мени и симпатије...</p> <p>— Па могла си га просто одбити а |
| уједно имала на уму, шта ће свет о мени и моме знању и способности рећи.{S} И за то сам видиш, |
| ђаво.“</p> <p>За то још већма порумени и за часак обори очи, те збуњено рече:</p> <p>— Заборав |
| еби мисли.{S} И с тим још јаче порумени и за часак ућута.</p> <p>— Настави само, — одобраваше о |
| — бранила се Ленка, но и опет порумени и заћута.</p> <p>— Неко време ћутаху сад све три и то, |
| еше задовољна, него остави тај узвишени и племенити позив?</p> <p>— Та немој мислити, да си том |
| јније доба твога живота провео у туђини и мећу „Немчадијом“; а карактер Српкиње и туђинке врло |
| па и оно неће да се околностима потчини и прилагоди, него још вазда осећа младалачки и вечито т |
| одговор Кости и Ленци отправила, а они и ако јој више не досађују својим опоменама, опет се на |
| њену оцену!</p> <p>У том звонце зазвони и вратар викну имена оних станица, уз које ће се путова |
| о јако греје; да с прозора песак уклони и да собу чешће обдан ветри.</p> <p>Трудила сам се, да |
| зло — које „моде ради“ мора да се трпи и плаћа. „Не ће бити попа ни попадија да иде у школу“ о |
| написан и подвучен.</p> <p>„Е мој добри и радознали браца Коста“, прошапута и савије писмо „Још |
| </p> <p>— Неко време ћутаху сад све три и то, Даринка и Милица гледећи кроз прозор виноградима |
| веселе и тужне часе.</p> <p>Влак дојури и за часак се узвици утишаше те се чула тек граја а пос |
| одвише појетизирати.{S} Знају оне да си и ти парче дрвена песника и да си речит — упаде му у ре |
| >— И ја сам тебе чешће поучавала, па си и ти баш из тих предмета боље од мене оцењена.</p> <p>— |
| така.</p> <p>— Ваљда да опрости, што си и нехотице истину казала — рече Ленка па се и опет засм |
| нијалним дусима“ нису увек сви реагенси и сва својства тела на уму.{S} Онда дабоме летиле би и |
| знаћеш и моје мишљење о љубави које ти и онако још од пре дугујем. —</p> <p>„Љубав је као ватр |
| да посла; тиме се тек буниш, а ето и ти и Ленка једва што држите очи.</p> <p>— Само што се ти, |
| Е, онда се и сам вараш.{S} Посматрај ти и испитуј још данас озбиљно, и онда решавај.{S} Та ја и |
| аћин — само ми је врло загонетно што ти и уз општинску хвалу до неба не беше задовољна, него ос |
| против; шта више, за твој труд даћу ти и почетак тој приповетци.{S} Он се може датирати још од |
| амо језиком радити па ће ти пребацивати и најмању погрешку и недостатак.</p> <p>— Погрешке свој |
| идиш, речи, у које ни сам хтео веровати и које сад одобравам; јер кад и мој Сава већ неће жену |
| особа то нам га не могу више ни пружати и онда и наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је |
| да буде прилике да девојци могу казати и одговор чути.</p> <p>— А за коју си се решио? питаше |
| само пре тога морамо видети и дочекати и свршетак које је увек најлепши, кад се весело и са св |
| вљао новцу, мораш ме сад предпостављати и кавани, — рече Ленка пола у збиљи пола у шали.</p> <p |
| амо сасвим сама — настави за тим — Мати и отац не могу се из Д. амо селити а сестре су ми још м |
| ла; ми учитељи вазда се морамо освртати и на децу, — рече она замишљено.</p> <p>— Бадава се бра |
| пружи руку где ће моћи узурније живети и луксуз терати; а таквој је дабоме мало стало је ли ње |
| адем, код кога ћу моћи комотније живети и левентовати.</p> <p>Првим особинама к’о што вам је по |
| о накрпити; само пре тога морамо видети и дочекати и свршетак које је увек најлепши, кад се вес |
| у учитељицу т.ј.{S} Ленку за жену узети и у општинском стану живети.</p> <p>Та ти си твојим ћер |
| училе се на лак живот, па ће тако хтети и у школи; а оне главице нису тако женијалне, па треба |
| ка — али и опет могао би марљивији бити и према школи.</p> <p>— И то морам одобрити — заврши Да |
| оме намећем; а и срце би ми морало бити и сувише скучено, кад би се у место љубави задовољила у |
| ве.</p> <p>— Нису.{S} Ал’ могле су бити и боље; та и Анђа и Душанија и све остале њима подобне |
| у појединима није могло блажије судити и бар општа оцена боља дати.{S} А да сталне воље имадеш |
| а тим по својој увиђавности прибиљежити и класификацију у своју зато одређену књижицу.</p> <p>П |
| апута: „Ти си ме научила Богу се молити и разумно живити, и то ти нећу заборавити!“ а очи јој с |
| ољна и тиме; јер вазда волим пропустити и десет криваца, него једног невиног осудити.</p> <p>Та |
| јутрашњи план, те сад беху обоје љутити и спремни, да Даринци поштену лекцију очитају.{S} Али к |
| као ватра; док јој дајеш горива пламти и гори а чим престанеш давати, она згара оно што имаде, |
| друкчије код мушких учитеља; они сироти и ако касније немају воље за тај позив морају га и кисе |
| и ум ни мало не мори а много им користи и полажење школе омили.</p> <p>Него и опет морам призна |
| пракси т. ј.{S} У животу нама су чисти и неизмајсторисани осећаји скученост срца и хладноћа ил |
| смо што га је Даринка као одговор Кости и Ленци отправила, а они и ако јој више не досађују сво |
| ечера још написала је као одговор Кости и Ленци подуже писмо што је гласило одприлике овако:</p |
| сам мислио да то чиним из радозналости и несташлука, но кад Ленка о феријама оде дома, дођох д |
| иво — Нема вам истрајности, способности и шта знам ја, шта још ви не ређате.{S} А нећете да се |
| у наставу треба прилагодити способности и околности ученичкој.{S} И за то, нико ти неће замерит |
| о и у некадашњу престоницу безазлености и поверења — у срце женино — рече Коста правећи се озби |
| ерисати бар и добра доза лакомислености и саможивља.{S} Или ако не то, онда јој је срце покваре |
| ста погледом пуним братинске искрености и узрујаним гласом — На пример, да си после неколико го |
| девојче са изразом материнске нежности и љубави.{S} Али мало после зајеча од бола, што јој изн |
| <p>Замераћете ми, да немам истрајности и енергије.{S} Па добро нека је и то! — нећу да се бран |
| е, дабоме нисам ја крива, већ околности и немар нашега народа према учитељству и школи.{S} Но б |
| реницу у којој је толико простодушности и веселе безазлености.</p> <p>Кад се доктор од свог дру |
| едузимала тек онда кад ми време допусти и кад сам уверена да је остало већ доста утврђено и у р |
| њих предузимам кад год ми време допусти и кад код је одређен час за то; само што се не задржава |
| меја се Даринка — ал’ ми би волеле чути и оно, што је Коста пре тога хтео да рече.</p> <p>Ленка |
| е критике; — рече Ленка — а шта ће рећи и претпостављена власт, кад се не преће све што је проп |
| стељама лепршале се две квочке с пилићи и још једна што ће се кроз који дан зацело излећи.</p> |
| ћемо стићи и до станице где ћу се сићи и...</p> <p>— Хоћели вас ко’ дочекати? — прекиде једна |
| данпут Ленка — а још мало па ћемо стићи и до станице где ћу се сићи и...</p> <p>— Хоћели вас ко |
| а га поштујем; а љубав држим да ће доћи и сама, то јест, ако није љубав оно стање, што сам га о |
| арош те одлазе дома, па отуда ти узвици и врева.</p> <p>Растанак тај беше веселотужан; јер и на |
| , можда су нам до сад били и противници и својим оштрим и ако глупим досеткама, често и мучили. |
| дочекали, осим родитеља још и сродници и познати, те радости не беше краја.</p> </div> <div ty |
| о електрицитету баш кад сам о акустици и оптици највише штудирала: а поред оног „брда“ од штуд |
| . но 17. година.</p> <p>Баш као и Ленци и Милици дода она наглашујућим тоном.</p> <p>— Нисам то |
| учитељица у неком селу, писаше Даринци и Милици ово:</p> <p>„Свако је своје среће ковач,“ чула |
| то нисам још јуче хтео одобрити Даринци и својој жени а што сад и нехотице морам и ја да одобри |
| тнога „раритета“ те се на вас моје речи и не могу односити.{S} Али изузеци још не чине већину, |
| 6" /> </p> <p> Али у исти мах обори очи и заћута. — Беше му и нехотице изашла пред очи Даринчин |
| д одржало.</p> <p>Осим тога онај осећај и не беше љубав, него тек <hi>почетак</hi> поштовања, к |
| тујући мери.{S} А тај поглед уједно јој и казиваше: „Ти или си крајња искреност или крајња коке |
| бирташа“.{S} А ко зна шта ће на то мој и твој баба рећи.{S} Они могу још све покварити...</p> |
| начинама“ горка а камо ли мени, обичној и — слабој женскињи...</p> <p>Осим тога морате ми ову м |
| .</p> <p>После неког времена стаде влак и кондуктер отвори врата.{S} Оне се искрено загрлише и |
| ко ће се још и данас при ступању у брак и на љубав освртати!...</p> <p> И зато нико неможе ни М |
| к.{S} Имала сам ја за тај одсудан корак и других важнијих разлога и покретача — настави жена — |
| м су га чешће Даринчине очи за тренутак и крадимице гледале... с тога је он поново и нехотице у |
| куће са жениним новцем, бацио у запећак и тврдо се заверио, да ћу учитељицу т.ј.{S} Ленку за же |
| их:{S} Немица, Мађарица, Влахиња па чак и Францескиња, којима се наше иначе „ултра Србенде“ и б |
| ећаји скученост срца и хладноћа или чак и необразовање; а озбиљно размишљање за нас је увек гор |
| } Но уз све то беше опет разборит човек и <pb n="44" /> крајна добричина.{S} За то га сад смеј |
| и јака она згара оно што је примила док и последњу искрицу не претвори у пепео — у успомену...< |
| енице одрасле; а то је и сувиши дуг рок и за мене, а још више за свет који је нестрпљив и сујет |
| у вароши, па опет, сваки варошки учитељ и учитељица са највише два разреда, ужива по 4 — 7 стот |
| више ревносна, па сам хтела да поучавам и ван школских часова; а баба Мара сетила ме оне практи |
| се бако!“ рекох ја па је оштро погледам и метнем руку на њено раме. „Нисам ја баш тако небојша, |
| су толико еманциповале, да је хуманизам и свест и код њих јача од родољубља...</p> <p>— Да то Д |
| уштеност!{S} Ето до који дан одлазе нам и гошће, а Ви и Коста баш сад нађосте да се бринете.</p |
| иво рече:</p> <pb n="47" /> <p> — Морам и на то да пристанем; стисли сте ми руке тако, да се ин |
| својој жени а што сад и нехотице морам и ја да одобрим ту проклету еманципацију женскиња...</p |
| примети домаћин смешећи се — зато морам и сам рећи, да сам јој муж Коста Т. овдашњи бележник.</ |
| ти.{S} Особито кад им још кажем, да сам и ја — учитељица.</p> <p>Јавор, 1884.</p> </div> </body |
| а — и ја бих тако судила.{S} Али ја сам и сувише поносита, да се коме намећем; а и срце би ми м |
| Прве године свога учитељевања била сам и сувише ревносна, па сам хтела да поучавам и ван школс |
| ло је лепо и суво време а натрефила сам и на поштена обућара, те сам које на обући које на одел |
| и по мојој вољи и замном окрећу, па сам и сад написала и њихову приповетку како се могло; а твр |
| а ти кажем, да немаш право.{S} Воље сам и ја имала као и свака од вас, него је погрешка у томе, |
| ислим но што се можда изражавам; те сам и овде тек изрекла своје мисли, а у самој школи тешко д |
| еуредно стаде плату издавати, добио сам и ја прилику, да јој се приближим настави међу тим Кост |
| ми у грлу застају — чудим се, како сам и до сад говорила.</p> <p>— Мани се детињарије! — рече |
| ињу, али за себе — никад...{S} Зато сам и сувише поносита...</p> <p>Осим тога — настави — овде |
| ма на коју страну!</p> <p>— Та зато сам и дошао.{S} Гледај да буде прилике да девојци могу каза |
| радије заједно представљам) И зато сам и ја своју срећу из све снаге покуцавала за ово три год |
| е вршим по своме уверењу.{S} И зато сам и нехотице поцрвенила и застидила се кад сам чула, да м |
| Мени дакле нико није замерао и зато сам и био час у једну час у другу смртно заљубљен...</p> <p |
| понос па сам морала чинити оно, што сам и учинила.</p> <p>— Боже мој, зар је то баш тако неопро |
| чењаци — али ја се још врло добро сећам и последњих речи, што их својима изусти Песталоције.{S} |
| } Хоћу и ја једанпут практична да будем и да се угледам на Душанију и Анђу — а њима је зацело „ |
| ја треба целога века да друге извињујем и да се борим за оно што другима и само долази!{S} Не Л |
| ти да Милица настави; хоћу још да чујем и Даринку! — рече јој муж, па се уозбиљи и опет узе оло |
| ем, па са удвојеном силом о пет прегнем и радим бар колико могу.</p> <p>— Могла би се мало и шт |
| ам је наше учење с темељним разумевањем и дало оцену лошију од знања; а уз то и затуцана села с |
| у бар стекле добру класу, а у животу им и онако тек треба метод, по коме се можда такође без ра |
| простити неће!“</p> <p>С тим је оставим и уђем у кућу камо је мати болесно дете већ унела била. |
| ме околина с којом сам осуђена да живим и да се дружим.</p> <p>Баба Наста ми је до душе припове |
| вољно</hi> онога горива, које ја тражим и које би моју љубав све до сад одржало.</p> <p>Осим то |
| — прекиде доктор тишину својим звучним и крупним гласом. — Лако је могуће, да сам се и превари |
| о сад били и противници и својим оштрим и ако глупим досеткама, често и мучили.{S} Али сад при |
| иком похвалим ја вредне а лење пооштрим и све класе уводим у свој записник.</p> <p>— То би све |
| познанице за часак се ужурбаше а затим и још једном на брзо тек погледом или притиском руке оп |
| сао „неблагодаран“.{S} И тако сам затим и ја мање васпитала а више учила.</p> <p>— Али баш на с |
| p> <p>Да те један пут те бриге опростим и загонетку решим, ево ти из мога дневника од речи до р |
| а кошар с комловом, покрије га чаршавом и неким старим кожухом, и изнесе у коморицу што је била |
| а на пећи озго био је кошар са комловом и неколико пари обојака, што их је домаћица без сумње ј |
| > <p>— Раменом не; ал’ енергичним радом и заузимањем много се шта поправило — примети Даринка.< |
| ије — рече доктор некаквим меким гласом и пружи руку своме пријатељу, коју овај радосно прими и |
| аразговарале, рече Ленка молећим гласом и погледом, да је већ касно, те да оде спавати.</p> <p> |
| у какво затуцано село са минимум платом и стотину занемарене деце у школи.</p> <p>— Способности |
| е мучи,“ рече ми мати детиња са уздахом и сузним очима.</p> <p>„Дабоме да ће се одлучити; цича |
| кад је тако (а уз то смо својим успехом и радом незадовољни,) не треба се вајкати, него напусти |
| ут дугачак а време кратко; рад потребан и голем а силе слабе, малене и растрзане на хиљаду стра |
| ам на школску таблу какав за њих згодан и занимљив предмет, па га прецртавају док не дође време |
| уши морала је та неправедна оцена грдан и од рђавих последица утисак оставити.{S} Та и ти си у |
| едно жалио, што се одала на тако трудан и неблагодаран позив...</p> <p>— Тако ћемо! — рече Мили |
| неможе трпети, а уз то беше он и ваљан и уважен, па је морала према њему наклоности осећати, а |
| усађена лепа воћкица а чело ногу љиљан и ружица.</p> <p>У исти мах прође кроз гробље нека лепа |
| очију суну — можда и у шали — прекоран и многозначећи поглед на доктора. — Али то не иде; дана |
| н став у њему што беше крупније написан и подвучен.</p> <p>„Е мој добри и радознали браца Коста |
| знамо да је наш народ сувише сиромашан и да се већина и глађу бори.</p> <p>— И то је истина — |
| грдни труд биће ти ненаграђен, превиђен и без сваког признања.{S} Људи, драга моја, тек оно цен |
| а уз така друга, питам, ко ће безазлен и поверљив остати?</p> <p>— Нико! — рече Милица; а Ленк |
| аклоности осећати, а држала је да је он и сасвим добра партија за женскињу без мираза...</p> <p |
| освећује средство — рече смејући се он и за то је у овоме месту од то доба учитељица и у мени |
| мети, па могу и после додати. — рече он и поче:</p> <p>— Сека Наста није лагала — Ја сам од как |
| к; да се неможе трпети, а уз то беше он и ваљан и уважен, па је морала према њему наклоности ос |
| у истом моменту учинило јој се, да и он и она смешно изгледају, па се засмеја и диже главу.</p> |
| сипаше јој такође необична ватра али он и опет уздахну.{S} У тим ватреним очима беше и сада у о |
| ја не видим узрока за...</p> <p>Али он и не доврши а Даринка бризну у плач па нагло пође у сво |
| е? — то је баш интересантно прихвати он и остави оловку — Него то ћу им ја приповедати.{S} Ти ћ |
| престижеш! ... рече иронично и јетко он и оде из куће.</p> <p>— Твој муж је данас зловољан — пр |
| већ вереница г. доктора, нагло се тргао и место честитке само рече: — Знао сам да ћеш га уловит |
| немаш право.{S} Воље сам и ја имала као и свака од вас, него је погрешка у томе, што сам ја оби |
| велико бројала, кад Ленка, која је као и другарице јој — већ давно учитељица у неком селу, пис |
| е грешиле пазе и на њихове поступке као и на целокупан рад у школи још две до три над-надзорниц |
| у је оне већ навеле, боли то и мене као и њих, али ја знадем, да се долази до цељи и споро ходе |
| учења и да васпитавам, но и ја сам као и Ленка увидела, да је тај посао „неблагодаран“.{S} И т |
| већ знамо г. Коста их беше заволео као и жена му, те од њихове стране не беше позивима краја.{ |
| се надам, да ће ми и они ту слободу као и погрешке у приповеци радо опростити.{S} Особито кад и |
| ротице и оне не подлегну те постану као и прве или омразе и себе и свет па постају, за нас мушк |
| родитељи, истина ваљани, али — баш као и њени, — сиромашни људи.</p> <p>После неког времена ст |
| жност достојно вршила.</p> <p>— Баш као и ја — примети Ленка.</p> <p>Па што сте онда саме себе |
| ближа 27. но 17. година.</p> <p>Баш као и Ленци и Милици дода она наглашујућим тоном.</p> <p>— |
| мерају.{S} Мени дакле нико није замерао и зато сам и био час у једну час у другу смртно заљубље |
| је врсте, које у своме заносу, да право и племенито раде, често проиграју своју личну срећу, и. |
| у очи — она је вавек истинита; јер ево и ја био бих много сретнији кад би вечито с Вама живео. |
| </p> <p>Дете је било више мртво но живо и обучено тек у танку кошуљицу.</p> <p>„Шта ту радите?“ |
| е, драги мој Саво, — рече за тим шаљиво и добре воље господин Коста — да је та проклета еманцип |
| после неколико тренутака зачу се поново и последње:{S} Збогом!{S} Збогом! и влак одјури препун |
| радимице гледале... с тога је он поново и нехотице уздахнуо кад га је после некога времена Мили |
| а неопходна потреба за цело човечанство и не тек за женскињу наособ; јер већина нас мушких не в |
| ечи Милица. — Није доста тек рећи, него и показати га. — И ту се презриво насмеја.</p> <p>— Нем |
| чно уче не ослањам сасвим на децу, него и њих предузимам кад год ми време допусти и кад код је |
| сти и полажење школе омили.</p> <p>Него и опет морам признати, да се ја и у предметима што се в |
| и ако није сву мудрост кашиком поцрпео и каблом просипао, опет ми је најмилији; јер њему долаж |
| ду „ни прословити“; а њима се придружио и ондашњи млади лекар Сава Гавриловић, најприснији приј |
| ј, ти само знаш, шта сам ја суза пролио и кол’ко чезнећи погледа бацао на њен прозор, који се о |
| ро не разумем, опет видим, да ми је мио и да га поштујем; а љубав држим да ће доћи и сама, то ј |
| ју те „лаке ствари“ па да се види, како и „женијалним дусима“ нису увек сви реагенси и сва свој |
| >— Мушки послови! — рече Даринка, онако и не мислећи, баш као што често и мушки механично изрич |
| ога угледа у свету стећи.</p> <p>— Тако и ја мислим рече Ленка — и зато ми је и неправо, што ће |
| оквари, него да ми пропадне моје слатко и паметно чедо“! па се надзири над постељу и убрише зно |
| и дивних трепавица...{S} Милице, тешко и теби, ако ти нешто очи оболу! ... или се и твоме мужу |
| у селу јоштер паметни људи па ће вришко и теби дати пут; неће наше девојке бити попадије ни пом |
| <p>На прозору указа се у исти мах мушко и женско лице, а за тим истрчаше обоје на поље.</p> <p> |
| колико могу.</p> <p>— Могла би се мало и штедети — примети Ленка — здравље се не купује на ваш |
| је.</p> <p>После тога ћереташе још мало и на послетку одоше спавати.</p> <pb n="42" /> <p>Сутри |
| ивши поглед на Даринчино путничко одело и шешир, што га је на главу метнула.</p> <pb n="45" /> |
| адну маску на лице, а срце јој је врело и чисто као злато.</p> <p>— Обричем ти, да ћу је усрећи |
| ак које је увек најлепши, кад се весело и са сватови свршује.</p> <p>После тога ћереташе још ма |
| оветка ми је на измаку — настави весело и несташно Милица — Цео живот и уверење моје слично је |
| ода, па је знала да је Србин злопамтило и да радије копа јаму своме но — туђину...{S} И за то ј |
| ече шаљиво Ленка — а ја и он ваљда ћемо и остало накрпити; само пре тога морамо видети и дочека |
| лим, да је већ време, да се опет видимо и да при растанку из школе задату реч испунимо.</p> <p> |
| ми мушки вечито правимо важни те желимо и тражимо од женскиње озбиљност, разборитост и здраво м |
| е почињем ладнити.</p> <p>— Дакле чујмо и тебе рече домаћин, и узе оловку.</p> </div> <div type |
| но владају.</p> <p>— Камо срећа, да смо и ми тако чиниле, биле би можда боље прошле.{S} Јер сад |
| еђате.{S} А нећете да се сетите, да смо и ми људи — рече она дошавши у ватру.</p> <p>— Гле, гле |
| она и теби рећи — бранила се Ленка, но и опет порумени и заћута.</p> <p>— Неко време ћутаху са |
| </p> <p>— Што буде могуће, велиш ти, но и ја напред знам, да ће све то врло мало бити према тру |
| у школу осим учења и да васпитавам, но и ја сам као и Ленка увидела, да је тај посао „неблагод |
| и, да је као кривац молећи погледам, но и ту је само поруменила и више ништа.{S} Па како ме Мил |
| о знате.</p> <p>— Оне можда и знају; но и ја бих волио све чути — уплете се г. Коста.</p> <p>— |
| ово онако двосмислено насмешити.{S} Но и опет за то, ја хоћу да се надам; јер и онако је нада |
| епромишљених и изазивајућих речи.{S} Но и ако се тргла опет се није покајала; та доктор није би |
| </p> <p>— Ја се тиме и не хвалим.{S} Но и ви допустићете, да је понављање душа сваке наставе, п |
| ринчине се очи опет запламтише узрујано и прекидајући викну:</p> <p>— Тако! — Дакле ја треба це |
| знаш, да ја ни кад ни сам волио хладно и поносито женскиње, а...</p> <p>Коста се трже те преки |
| е и ако је близу љубави опет није једно и исто. — Од поштовања до љубави, каже се, да треба тек |
| ди, јер сам научила, да све три заједно и добро и зло делимо, па вас још и сад у мислима радије |
| Милица, уз тебе.</p> <p>Ленка га чудно и неверујући погледа, па прсну у смеј. — Чудно му је зл |
| а је и у лошем често баш добро скривено и да најбољи начин ако није околностима примерен не мож |
| уверена да је остало већ доста утврђено и у реду.</p> <p>Тиме сам дабоме општину задовољила но |
| о! — уздахну Ленка а г. Коста замишљено и нагло ходаше по соби.</p> <p>Сутра дан нађе Даринка Л |
| дома и ако их г. Коста и Ленка искрено и својски задржаваху.{S} За њима је Ленка дуго махала м |
| уком уз’о!“</p> <p>Друге жене устрашено и срамежљиво гуркаху је да ћути, али баба се недаде сме |
| еше Даринка и Милица још задуго угушено и силом задржавано јецање.</p> <p>И тако је радознала д |
| . — Јест, госпођице, — рече затим нежно и ватрено гледајући јој у очи — она је вавек истинита; |
| и „на утрвеној стази“ моћи ћеш достојно и задовољно своју дужност вршити.{S} Та у томе и јесу п |
| > <pb n="23" /> <p>Она их само зловољно и тужно погледа.</p> <p>— Зар није тако? — питаше Милиц |
| у, на којој беше на горњем листу крупно и цифрасто написано:{S} Педагогија Милице Г. приправниц |
| а? — оно што и свакој од нас — ревносно и савесно вршење свога позива — одговори расејано Дарин |
| радо обећале, и своје обећање су тачно и вршиле.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
| а јуче сам видела, да ме Коста прилично и познаје.{S} И зато и нећу од вас ништа тајити.</p> <p |
| опет друге престижеш! ... рече иронично и јетко он и оде из куће.</p> <p>— Твој муж је данас зл |
| био.</p> <p> Милица за часак неодлучно и збуњено ћуташе и после неколико тренутака тихо рече:< |
| ама „пакујем“ па кад доспете ви је лепо и „на тенане“ анализирајте, а уверена да ће те и ви наћ |
| екоша.{S} Па онда ове зиме било је лепо и суво време а натрефила сам и на поштена обућара, те с |
| ено, за свашта што је држао да је добро и сувише занет и у делању ревностан.</p> <p>Да поправи |
| сам научила, да све три заједно и добро и зло делимо, па вас још и сад у мислима радије заједно |
| слепац вође, него из свега вадим језгро и што нам је најпрече; а ко је у бољим околностима и им |
| што је проклети скептицизам већ продро и у некадашњу престоницу безазлености и поверења — у ср |
| о да је неко на другу страну врта хитро и лако протрчао.</p> <p>— Причинило ти се — рече доктор |
| апелације — примети Милица.</p> <p>— То и јесте зло — рече Ленка. — И образовани људи слабо се |
| — ти вређаш.</p> <p>Зна она да је за то и сувише волим — рече Ленка погледавши другарицу; па ка |
| .{S} Труда ме је доста стало, али за то и беше испит, по новијем учитељском изразу — сјајан.</p |
| је у ту љубав веровало?</p> <p>— Та то и јесте малер нас мушких, што је проклети скептицизам в |
| нако је нада хришћанска врлина, а уз то и потреба без које је тешко живети...</p> <p>С поздраво |
| м и дало оцену лошију од знања; а уз то и затуцана села са минимум платом.</p> <p>— Па зар наро |
| њавати, рђаве навике одвикавати а уз то и из знања ваљан успех показати могла.</p> <p>И тако се |
| згоде што су је оне већ навеле, боли то и мене као и њих, али ја знадем, да се долази до цељи и |
| ме Коста прилично и познаје.{S} И зато и нећу од вас ништа тајити.</p> <p>Коста се спусти на о |
| креност и друге душевне врлине. (И зато и има трајне т. ј. вечите љубави и љубави што за мало т |
| али добро пази; Даринка је чисто злато и ако можда не сија као Милица.{S} Па и ту, — дода одуш |
| — насмеје се враголасто Ленка — ал’ ето и Коста је већ приметио, да би ти била лепша и од Милиц |
| се луда посла; тиме се тек буниш, а ето и ти и Ленка једва што држите очи.</p> <p>— Само што се |
| о? — питаше збуњено он.</p> <p>— Та ето и Коста оде од куће љутит што је Даринка јутрос рано от |
| срдити се, те опет седе на старо место и као извињујући се рече:</p> <p>— Разљутило ме, што се |
| војим родитељима; а овима беше то место и милије, те тако пре неколико месеца постадосмо нас дв |
| им оштрим и ако глупим досеткама, често и мучили.{S} Али сад при испиту, обасјана су и та злобн |
| , онако и не мислећи, баш као што често и мушки механично изричу, неки томе сличан израз...</p> |
| ад да ми је Мија ту“, настави забринуто и тужно „ома би и ракију изнела у шталог.{S} Та боље је |
| е већину, па ми не можете замерити, што и код мене — већина решава.,..{S} И што већине ради не |
| стадосмо нас двоје муж и жена.{S} А што и ви нисте у сватови биле, надам се да нам нећете замер |
| два сата већ избија.{S} Па не знамо што и преврћемо тек те листове; ако се за три године нисмо |
| и школу ступиш?</p> <p>— Шта? — оно што и свакој од нас — ревносно и савесно вршење свога позив |
| му руку, он је ту руку страсно стиснуо и у свом заносу и против српског обичаја и пољубио.{S} |
| се да је у оближњој сенци неко уздахнуо и да је за тим трава јаче зашуштала, баш ко да је неко |
| а и уз добра својства карактерисати бар и добра доза лакомислености и саможивља.{S} Или ако не |
| замишља.{S} Тиме ће приповетка бити бар и необичнија и интересантнија, а добро знате да се и он |
| рвно непријатељство постојати мора; јер и ако је баба опет је члан српског народа, па је знала |
| и опет за то, ја хоћу да се надам; јер и онако је нада хришћанска врлина, а уз то и потреба бе |
| > <p>Растанак тај беше веселотужан; јер и највеселијима међу њима било је тешко растати се са д |
| и назив „препоручена“ не стечем.{S} Јер и саме знате, да те „препоручене“ и „претпостављене“ и |
| раћати од намере — рече сад Коста — јер и Милица је ваљана девојка.{S} Али опет ти морам рећи, |
| хтела да ми девојачки углед и карактер и у очима торокљива света остане онакав какав је у исти |
| син“ опет не остају ни материн карактер и пример без последице на деци.</p> <p>Него да се манем |
| <p> Па нагло устаде те отвори гласовир и засвира познату песму: „без тебе драга“.</p> <p> И Ми |
| ће, а идућих месојеђа венчаше се доктор и Милица.{S} Сватови им беху врло весели; а била је поз |
| у већ и с тога опростити, што сам данас и ја весела, а весељу знате, да се и нехотице гледа „кр |
| мој Саво, по моме схваћању женски понос и карактерна црта Српкиње, која још карактерише баш у н |
| што је држао да је добро и сувише занет и у делању ревностан.</p> <p>Да поправи своју погрешку |
| о врше; а за достојно вршење треба опет и сувише самопрегоревања.</p> <p>— Баш ко да ми из душе |
| ви весело и несташно Милица — Цео живот и уверење моје слично је оном што сте од Ленке већ чули |
| /p> <p> Њему се огледаше у очима страст и узрујаност од које се Милица трже и задрхта.</p> <p> |
| за мене је довољна награда чиста савест и уверење, да ми је рад примерен потреби и по томе и ко |
| о еманциповале, да је хуманизам и свест и код њих јача од родољубља...</p> <p>— Да то Даринка и |
| аздалуку.</p> <p>Мален стан њен је чист и пријатан, осим тога, пуна јој је школа живахне и весе |
| се <pb n="22" /> моја права способност и вредност превидила — па шта ту вреди љутити се?</p> < |
| на послетку и увидети, и своју вредност и опачину и плиткоћу неких...</p> <p>Али последњу реч п |
| ене.{S} Њима је главно жена а народност и новац, за њих узгредна ствар.{S} А да истину говорим, |
| од неких је опет разборитост, искреност и друге душевне врлине. (И зато и има трајне т. ј. вечи |
| на и на месту.</p> <p>— То ће будућност и народ пресудити.</p> <p>— Јест, — дода Милица — окуша |
| жимо од женскиње озбиљност, разборитост и здраво мишљење; али само у теорији а у пракси т. ј.{S |
| а.</p> <p>Сад су, као што смо чули, већ и с њиме биле „ти“ Ленка је желила, да тако буде, а оне |
| чита борба и незгоде потресле су га већ и код мене, те почињем ладнити.</p> <p>— Дакле чујмо и |
| ао да ме воли, а ако је то, онда је већ и наступила...{S} И с тим седе за гласовир па стаде сви |
| — примети Даринка.</p> <p>Ваљда си већ и ти програм створила по коме ћеш осим деце и народ учи |
| сим тога морате ми ову моју слободу већ и с тога опростити, што сам данас и ја весела, а весељу |
| p>— Хтела сам казати, да се у томе добу и о љубави озбиљније размишља.</p> <p>— Разуме се — реч |
| <p>— Ти као да ниси помишљала на злобу и завист што се отуда изродити може — примети Ленка.</p |
| и немар нашега народа према учитељству и школи.{S} Но баш с тога и оставих тај позив, те сад н |
| /p> <p>Домаћичино лице показиваше благу и измучену душу, па како сам сличне појаве и у имућнији |
| остало ми је и сувише у памети, па могу и после додати. — рече он и поче:</p> <p>— Сека Наста н |
| сама на то осуђена; осећају ту неправду и друге мени равне сестре што су осуђене да више размиш |
| од кад су код њих, па навалише, да иду и својим родитељима, али Ленка и г. Коста не даду „ни п |
| л’ јетким тоном Ленка — Питај само Анђу и Душанију, па ћеш видети — родољубља...{S} Ал’ оне су |
| о са женом молбу, да им опет скоро дођу и да им чешће пишу.{S} Оне су ово последње радо обећале |
| — смејаше се за тим Ленка — а оне знају и без тебе да си ми муж.{S} Сад нисам више учитељица <p |
| антно од нас удаљене ствари радо читају и да све’ остало иде — под купус...</p> <p>Него си ти б |
| не дођем.</p> <p> Ово је такође у смеју и шали изговорила, али тиме је „на јуриш“ задобила лако |
| реба да знају, да има мушких који умеју и новац прегорети, и...</p> <p>— Место у кавани поред п |
| иста неке имале право што су педагогију и психологију училе овлаш и на памет; тиме су бар стекл |
| ри педагогију, и за тим узе психологију и поче шаптати:{S} Психологија је наука...</p> <p>— Хај |
| на да будем и да се угледам на Душанију и Анђу — а њима је зацело „брачни кандитат“ већ у џепу. |
| пред сваким пузим, док општу симпатију и назив „препоручена“ не стечем.{S} Јер и саме знате, д |
| читељицом такође са минимум платом коју и ви имате.{S} Све три дакле имамо тек девет стотина, а |
| би.</p> <p>Сутра дан нађе Даринка Ленку и Косту у врту у послу.{S} Чим је опазише пођоше јој на |
| који се беше смислио женити, а Даринку и Милицу познавао је још од оног имендана. — И зато се |
| собе — бранила се она. — А на послетку и ти јој неби могао забранити.</p> <p>— Забранити...{S} |
| о мисли, а ко премишља мора на послетку и увидети, и своју вредност и опачину и плиткоћу неких. |
| говори јој Даринка.</p> <p>— Напослетку и боље, што смо саме, — дода Ленка — ја нисам расположе |
| па ће ти пребацивати и најмању погрешку и недостатак.</p> <p>— Погрешке своје радо ћу чути, а х |
| о свога вереника, и кад је збијала шалу и онда кад јој је он у присуству Ленке веренички прстен |
| аметно чедо“! па се надзири над постељу и убрише зној са детиња чела.</p> <p>Ја сам узрујана би |
| зити, да уз сву своју муку, труд и вољу и народу мало привређујем.{S} Томе, дабоме нисам ја кри |
| исти мах обори очи и заћута. — Беше му и нехотице изашла пред очи Даринчина слика па премишљаш |
| <p>— Место у кавани поред пива, на дому и уз жену новине читати — прекиде га и заврши несташно |
| е — неможе при данашњем наставном плану и сеоском немару за школу, и ваљан успех са децом у зна |
| о је од оне врсте људи што на мах плану и за оне ствари које их се не тичу.{S} Но уз све то беш |
| нам о његовом имендану — о Константину и Јелени — у госте дођете.{S} Он је рад да вас позна, а |
| у и увидети, и своју вредност и опачину и плиткоћу неких...</p> <p>Али последњу реч прогута и н |
| је у животу сретала навукла ту одвратну и хладну маску на лице, а срце јој је врело и чисто као |
| ! </p> <pb n="24" /> <p>Даринка уздахну и све три се другарице за часак замислише. </p> <p>— Зн |
| знаш — наше карте...</p> <p>Она уздахну и ућута.{S} Знала је, да су узеле карте до Т. из кога с |
| на уму, шта ће свет о мени и моме знању и способности рећи.{S} И за то сам видиш, тако радила.< |
| ену безмерну материњску љубав, сиротињу и незнање, те се за часак дадох у мисли.{S} Али кад ме |
| плате коју рекнем у њену користи одбору и црквеној општини.</p> <p>И тако је на моје заузимање |
| или.{S} Али сад при испиту, обасјана су и та злобна лица сјајем племенитијих осећаја, па често |
| ћеш видети — родољубља...{S} Ал’ оне су и опет зато с препоруком свршиле!.</p> <p>Ти си данас р |
| </p> <pb n="38" /> <p>Осим тога били су и прозори засути песком скоро до половине окна; а под п |
| оју личну срећу жртвују општем интересу и онда кад се та жртва превиђа од стране оних, за које |
| ту руку страсно стиснуо и у свом заносу и против српског обичаја и пољубио.{S} Али срце као да |
| на посао.{S} Кад је опет дошао нађе ту и доктора који му одма прикаже своју вереницу, Милицу.< |
| само сретнима намењено уживање у животу и на јави, ко може замерити људма лошије среће, што се |
| , од воље му да гледа и на сјај, лепоту и узгредне ситнице.</p> <pb n="39" /> <p>То би све добр |
| на нас тражи тек новац, спољашњу лепоту и углађено понашање.</p> <p>— Твој говор нема овде мест |
| уз остале душевне врлине на првом месту и разборитост онда можеш бити уверен, да су докторове р |
| њене среће, хтедох већ да викнем, да ћу и ја вазда тек учитељица остати.{S} Но у исти мах тргох |
| на муци познају јунаци.</p> <p>— Видећу и твоје јунаштво, док доспеш у какво затуцано село са м |
| зи!{S} Не Ленка, за опште добро тражићу и милостињу, али за себе — никад...{S} Зато сам и сувиш |
| ј!</p> <p>— Та шта се церекате?{S} Хоћу и ја једанпут практична да будем и да се угледам на Душ |
| о сам ја обичан човек; а као такав хоћу и да уживам плод свога труда, а не тек вечито да радим |
| тога научила сам од ње да и са ревношћу и доброчинством може човек непријатеља стећи, па сам са |
| з то треба да им улије у њихову главицу и сва знања, која су законом прописана.</p> <p>Ја кад с |
| жник у моме месту, а то је за учитељицу и сувише добра — партија...{S} Другарице јој на то прсн |
| а да буде — па страсно загрли другарицу и одјури из собе.</p> <p>— Чекај бар доручак; сад ће и |
| ас чуле, хитар стенограф, па може одмах и стенографисати.</p> <p>— Ако допустите, да тим белешк |
| у).{S} И ту онда покажи пристојан успех и имај воље на учитељски позив!</p> <p>„На ствар“, Ленч |
| и могло...{S} Тако мало по мало задобих и њено поверење.{S} Доказ да је тако, беше њена прва це |
| у долажаху мисли од срца, извор великих и спасоносних мисли није памет, већ срце.</p> <p>— Добр |
| шку, то јест, моћ, својих непромишљених и изазивајућих речи.{S} Но и ако се тргла опет се није |
| њојзи преко стотине деце) па се морадох и по цичи насамо проћи по чистом ваздуху, те да би и по |
| ди хвале; а усљед тога осећања постадох и незадовољна.</p> <p>— Гле, гле.— рече Милица — Та ти |
| укчије је брате код Српкиње.{S} Она баш и онда кад би и душу за тебе дала, опет ти се неће прва |
| теорија и фраза.</p> <p>— Та то ме баш и љути.</p> <p>— Свет се не може једним раменом исправи |
| су педагогију и психологију училе овлаш и на памет; тиме су бар стекле добру класу, а у животу |
| стави:</p> <p>— Што сам ти рекао знадеш и из искуства.{S} И мени је Ленка изгледала хладна и го |
| аније доћи, да видим како се пренемажеш и како си се „накинђурила“ и педесет машлија на себе на |
| вач.</p> <p>— Већ добро; видећу шта ћеш и онда саковати.{S} Оне ће добити варош а ти село па се |
| тврто годишња девојчица и пита: кад ћеш и мене у школу примити? па на послетку зар није награда |
| а прибележила. — Кад њу прочиташ знаћеш и моје мишљење о љубави које ти и онако још од пре дугу |
| ствар.{S} А да истину говорим, увидићеш и ти, чим се сетиш оних многих:{S} Немица, Мађарица, Вл |
| коме беше осим неког женског имена, још и ово забиљежено: „Овдашња вредна и ваљана учитељица.“ |
| аше путнице дочекали, осим родитеља још и сродници и познати, те радости не беше краја.</p> </d |
| их мештана махале рукама и марамама још и три њихове другарице; а кад им у лице загледамо, види |
| ија сама има у В. осим 500 форината још и нешто земље и стан који најмање вреди 150 форината го |
| беше далеко од љубави, али ко ће се још и данас при ступању у брак и на љубав освртати!...</p> |
| аједно и добро и зло делимо, па вас још и сад у мислима радије заједно представљам) И зато сам |
| ост, искреност и друге душевне врлине. (И зато и има трајне т. ј. вечите љубави и љубави што за |
| у сузама засијаше.</p> <pb n="35" /> <p>И опет сам хтела да викнем, да нема веће среће, од учит |
| се и сенком живота т. ј. сном?!.</p> <p>И зато се мени од педагога Песталоције допада.{S} Он је |
| е љубити где треба да поштује...</p> <p>И с тога — каже — већина жена постаје лутком или кокето |
| нања ваљан успех показати могла.</p> <p>И тако се по дужој борби са својом савешћу прихватих пр |
| не, који њу љубе и више — ништа.</p> <p>И том пресудом оцењена је Миличина природа, и свију њој |
| ка, а она је, разуме се, Милица.</p> <p>И ту се онако својски и српски без свакога цифрања руко |
| ушено и силом задржавано јецање.</p> <p>И тако је радознала дебела путница уживала бар „сцену р |
| ристи одбору и црквеној општини.</p> <p>И тако је на моје заузимање добила тога пута сву тромес |
| примерен не може користи донети.</p> <p>И зато ја некадашња противница ланкастеровог начина уве |
| ас „олош“, дабоме — то је тешко.</p> <p>И тако незнам из ког плеснивог „призрења“ и „штедње“ пи |
| > <p>Незнам ко би уз толике неприлике и иа то воље имао?! — умеша се и Ленка.</p> <p>Онај ко су |
| убље осећају.</p> <p>Доктор се сад само играо ланчићем свога златног сахата и замишљено гледаше |
| плаћа. „Не ће бити попа ни попадија да иде у школу“ обично вели наш сељак.{S} И ту онда нетреб |
| отисли, него да мете рена на груди и да иде код доктора — а чим сам жени обајала, ко да си руко |
| прексутра већ дома, а писмено све теже иде.{S} Зато реши се ма на коју страну!</p> <p>— Та зат |
| ..{S} Тако је рекла и снаш’ Пели, да не иде код мене, да јој бајем протисли, него да мете рена |
| означећи поглед на доктора. — Али то не иде; данас се баш морате и с нашим друштвом задовољити |
| ене ствари радо читају и да све’ остало иде — под купус...</p> <p>Него си ти браца Коста, баш з |
| овања.</p> <p>— Ала ова жељезница споро иде — прекине на послетку тишину Ленка.</p> <p>— Бар ће |
| познаница госпођица Драгиња, да с њоме идем њезиној тетци у X. Ја сам дала реч а мислим да је |
| од Фелтре мрзио „телесину“.{S} А ја не идем тако далеко, него тек велим: телесина не чини чове |
| емо.</p> <p>— Та ваљда нећеш тврдити да идемо у натраг? — рече јетко Даринка. — Поље на коме им |
| еље, од кад су код њих, па навалише, да иду и својим родитељима, али Ленка и г. Коста не даду „ |
| >Сутра дан отпутоваше дома обе гошће, а идућих месојеђа венчаше се доктор и Милица.{S} Сватови |
| ља, но као у замену за то добила је већ идућих ферија госпођица Ленка писмо, у ком јој се нуди |
| прекидоше пређашњи разговор.</p> <p>На идућој станици остави их госпа опет, али разговор се оп |
| ори врата.{S} Оне се искрено загрлише и ижљубише; а кад се влак опет кренуо, гледала је Ленка с |
| а.{S} Знала је, да су узеле карте до Т. из кога су обе и биле, и да су им родитељи, истина ваља |
| ече Даринка.</p> <p>— Одакле да почнем? из писама већ нешто знате.</p> <p>— Оне можда и знају; |
| а отворила, лупи ме врео ваздух баш ко’ из какве парне купке, а кад сам се по соби осврнула згр |
| Миличина рука је истина сад дрхтала, а из очију сипаше јој такође необична ватра али он и опет |
| се код неког зида искупило више жена, а из те групе чула се изнемогла дрека.</p> <p>Кад сам до |
| друштвом — примети враголасто Милица, а из пламених јој очију суну — можда и у шали — прекоран |
| примети Даринка. — А’ што ће нас можда из појединих предмета са једним или два степена ниже оц |
| и јавити.</p> <p>— Та чисто је одлетела из собе — бранила се она. — А на послетку и ти јој неби |
| часак дадох у мисли.{S} Али кад ме она из заноса трже, нудећи ме да седнем, рекох јој, да дете |
| еће ковач.“ — примети Даринка али и она из гледаше као да тек пословицу цитира, а слабо о њој р |
| жеш! ... рече иронично и јетко он и оде из куће.</p> <p>— Твој муж је данас зловољан — примети |
| евојче; али кад је после 10 минута воде из бунара вадила можда и нехотице шапуташе:</p> <p>„Кад |
| а њима и махала марамом.{S} А кад их је из види изгубила, чуло се у купеу у коме беше Даринка и |
| их могла ни отети. — И с тим изви своје из његових усијаних руку.</p> <p> — Госпођице! — рече о |
| жаху сувише доцне, па које с тога, које из напред реченог <pb n="40" /> узрока, наредила сам за |
| а често при поласку <pb n="41" /> своме из школе нацртам на школску таблу какав за њих згодан и |
| свештеници недадоше свога гласа за мене из мени непознатих разлога, па је држала, да мећу нама |
| ији.{S} Наша интелигентна браћа само се из чисте љубави жене.{S} Њима је главно жена а народнос |
| настави за тим — Мати и отац не могу се из Д. амо селити а сестре су ми још малене.</p> <p>Зато |
| ељица остати.{S} Но у исти мах тргох се из свога заноса, те ми се учини, да смо са двадесет год |
| длучити; цича зима, а ви сте узеле дете из топле постеље и још топлије собе, па га тако у кошуљ |
| на врлина, а пролазна она је што потиче из поштовања бела лица и дивних трепавица...{S} Милице, |
| ј се видело, да је „леку-рад“ мало више из чутурице гуцнула.</p> <pb n="37" /> <p>„Којешта!“ ос |
| вати, рђаве навике одвикавати а уз то и из знања ваљан успех показати могла.</p> <p>И тако се п |
| ави:</p> <p>— Што сам ти рекао знадеш и из искуства.{S} И мени је Ленка изгледала хладна и горд |
| самопрегоревања.</p> <p>— Баш ко да ми из душе читаш! — узвикну чисто Ленка.</p> <p>— Зар ти м |
| питање.{S} Исто тако не питају деца ни из оних предмета што служе поглавито за развијање разум |
| — па страсно загрли другарицу и одјури из собе.</p> <p>— Чекај бар доручак; сад ће и Коста доћ |
| риге опростим и загонетку решим, ево ти из мога дневника од речи до речи белешке што сам ја на |
| док ја не дођем своју скамију препитати из оних предмета што истога дана на ред долазе, и за ти |
| Риму? а кад сам мислила да ћу говорити из повеснице, дошла је на ред — логика.</p> <p>— Рђав р |
| сам, да су те оштре стреле наперене тек из „борбе за опстанак“.{S} За то сам се од срца смејала |
| оме — то је тешко.</p> <p>И тако незнам из ког плеснивог „призрења“ и „штедње“ пита на пример м |
| си ти Даринка добила место дознала сам из Миличина писма у коме ми још јављаше, да је и сама п |
| дзирава; а само ради тога не искључујем из тога реда ни иначе најслабију или најгору све док са |
| /p> <p>У почетку сам мислио да то чиним из радозналости и несташлука, но кад Ленка о феријама о |
| лами;“ а то је и онако у свези са тезом из педагогије о нези чулних органа — примети јој шаљиво |
| рописаних правила као слепац вође, него из свега вадим језгро и што нам је најпрече; а ко је у |
| <pb n="52" /> казује ми, да људи ретко из истинског поштовања поступају.{S} А за брак је тек п |
| атим Милица.</p> <p>— Шта ћемо, кад смо из нашег краја тек нас три, а други и први разред не хт |
| очекиваху други влак, који се баш данас из непознатих узрока закаснио.</p> <p>— Баш ми је жао ш |
| акога цифрања руковаше.</p> <p>— Та већ из речи даринчини видео си које је Милица, и зато их ни |
| се.{S} Осим крајње сиротиње, што је већ из очију домаћичини вирила, беше ова соба најбољи сведо |
| /p> <p>— Доручковаћу тамо — чуло се већ из дворишта, а Ленци се учини, да је Даринчин глас чудн |
| о истрајности будем имао, видио сам већ из њене забуне и погледа, кад сам јој честитао друге го |
| стављене“ и мушке и женске вазда питају из оног, што се последњи пут предавало, а последња лекц |
| ме, да се опет видимо и да при растанку из школе задату реч испунимо.</p> <p>Ми се обоје тврдо |
| редстављам) И зато сам и ја своју срећу из све снаге покуцавала за ово три године на ономе пољу |
| озих од поносите хладноће што у тај мах из њих суну.{S} Од то доба вечито избегава мој поглед; |
| ам тебе чешће поучавала, па си и ти баш из тих предмета боље од мене оцењена.</p> <p>— Право! — |
| утра! — викаше домаћин, Ленкин муж, још из ходника; али то је кочијаш тек с празни коли учинио, |
| о ме свет цени, та судба прати мене још из ране младости моје.{S} Јест, мени се вазда и трн у о |
| 1990.</p> </div> </front> <body> <head>ИЗ УЧИТЕЉИЧКОГ ЖИВОТА</head> <pb n="19" /> <div type="c |
| — ко би све у напред знао...{S} И ту му изађе пред очи Даринчина озбиљна и блага слика, па поно |
| ад те љуби и не љуби срета те љубавни и изазивајући погледи, којима смера, да те задобије или и |
| у, то јест, моћ, својих непромишљених и изазивајућих речи.{S} Но и ако се тргла опет се није по |
| бори очи и заћута. — Беше му и нехотице изашла пред очи Даринчина слика па премишљаше како би њ |
| ј мах из њих суну.{S} Од то доба вечито избегава мој поглед; тек неки дан добио сам куражи, да |
| р.{S} Овако разуме се, да сам те морала избегавати, ако сам хтела да ми девојачки углед и карак |
| главнијих штудија прешле а два сата већ избија.{S} Па не знамо што и преврћемо тек те листове; |
| о г. Коста.</p> <p>— Право да ти кажем, избор ми је врло тежак — рече збуњено доктор — обе висо |
| е.{S} Она је морала начути, да при моме избору, ондашњи свештеници недадоше свога гласа за мене |
| и од њега — па како беху саме у купеу — извали се на клупу; а под главу метну своју кутију, кој |
| p>— Неће ме дочекати.{S} Нисам им могла извесно назначити дан свога доласка — одговори она, па |
| p>За време тога учитељевања само су два извештаја одбијена, а срамоту што је тога пута та мала |
| питаше Ленка — он ти тек неможе писмена извештаја давати?</p> <p>— Дабоме да не; — одговори она |
| <p>О целокупном раду своме дају ми оне извештаја путем својих књижица и усменог исказа тек сва |
| го истине ради морам признати, да су ти извештаји већином благи и пријатељским духом задахнути. |
| свога рада — ма где ја била — дати вам извешћа о свом раду у школи, и о мишљењу што сам га за |
| иначе не бих могла ни отети. — И с тим изви своје из његових усијаних руку.</p> <p> — Госпођиц |
| ! — Дакле ја треба целога века да друге извињујем и да се борим за оно што другима и само долаз |
| и се, те опет седе на старо место и као извињујући се рече:</p> <p>— Разљутило ме, што се ми му |
| илији; јер њему долажаху мисли од срца, извор великих и спасоносних мисли није памет, већ срце. |
| е на беломе плату, лепа, чила и веселог изгледа девојчица.</p> <p>Старица је дуже времена гледа |
| и поглед уливаше симпатије а Даринка ми изгледа, да сувише много мисли а да може кога искрено в |
| ту учинило јој се, да и он и она смешно изгледају, па се засмеја и диже главу.</p> <p> — Одгово |
| надеш и из искуства.{S} И мени је Ленка изгледала хладна и горда, и то баш онда, кад ме је можд |
| инка се трже и порумени.{S} Та примедба изгледаше јој иронија па поносито рече:</p> <p>— Нећу н |
| ести се за сто.{S} Но уз сву њену хвалу изгледаше као да јој залогаји у грлу застају, те на брз |
| те речи врло чудноватим покретима лица изговорила.</p> <p>Али кад виде, да се и та стрела о ме |
| азмишља...</p> <p>Последње речи опет је изговорила с иронијом.</p> <pb n="50" /> <p>— Само ти у |
| м.</p> <p> Ово је такође у смеју и шали изговорила, али тиме је „на јуриш“ задобила лако запаљи |
| и, она згара оно што имаде, па кад и то изгори остаје пепео који временом ветар разнесе...</p> |
| махала марамом.{S} А кад их је из види изгубила, чуло се у купеу у коме беше Даринка и Милица |
| оме месту од то доба учитељица и у мени изгубила бранитеља, но као у замену за то добила је већ |
| орао баш данас десити!{S} Њиме си много изгубила.</p> <p>— Кад се твој „маневар“ неби мене тица |
| тина смилује, да својој учитељици плаћу изда.</p> <p>— Ти од неко доба и сувише црно видиш — ре |
| јој општина одвише неуредно стаде плату издавати, добио сам и ја прилику, да јој се приближим н |
| РИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Кикинда 1990.</p> </div> </front> <body> |
| гледи, којима смера, да те задобије или изигра.{S} Друкчије је брате код Српкиње.{S} Она баш и |
| м вршити.</p> <p>— Овамо онамо, па опет излази да и ја нисам имала воље на учитељски позив — пл |
| ош једна што ће се кроз који дан зацело излећи.</p> <p>Но уз све то мени се чињаше, да би вазду |
| д Даринка — онда нам је учитељска школа излишна.{S} Јер науку што се у основној школи предаје к |
| браза викати противу моде, кокетерије и измајсторисане наивности женскиње; јер како она може би |
| зе оловку.</p> <p>— Приповетка ми је на измаку — настави весело и несташно Милица — Цео живот и |
| пати од џепне болести; месец је већ на измаку.{S} А г. доктора друго тишти; јер док беше Дарин |
| лазе? — питаше он, а — ферије су већ на измаку, уздахну Милица — а и Даринка је навалила да се |
| > <p>Домаћичино лице показиваше благу и измучену душу, па како сам сличне појаве и у имућнијим |
| и разлагања.</p> <p>— Шта неће огорчење изнаћи — насмеја се Даринка — с те стране још те нисам |
| тави забринуто и тужно „ома би и ракију изнела у шталог.{S} Та боље је да ми се и ракија поквар |
| купило више жена, а из те групе чула се изнемогла дрека.</p> <p>Кад сам до њих дошла, видим, да |
| Али мало после зајеча од бола, што јој изнемогло тело мучаше, те молећим гласом рече:</p> <p>„ |
| и преко воље поглед пун поштовања, или изненађења.{S} Тај поглед је за ваљана учитеља накнада |
| е га чаршавом и неким старим кожухом, и изнесе у коморицу што је била до собе.</p> <p>„Сад да м |
| ицу. — На постељи лежи у маленој собици изнурена стара жена а код прозора везе на беломе плату, |
| ћи, хоћете ли и малу Смиљу за учитељицу изобразити?{S} Или можда се и ви надате, да ће донде на |
| ише запуштена да би ја, уз њихово често изостајање од школе, душу оплемењавати, рђаве навике од |
| а ја вазда блаже мислим но што се можда изражавам; те сам и овде тек изрекла своје мисли, а у с |
| раза а очи јој узеше за часак неки благ израз те загрливши другарицу рече: — Видим да сумњаш о |
| Милицу! — викну г. Коста а лице му узе израз, к’о да му пријатељ тврди, да се сунце на западу |
| p>— Незнам — рече Даринка а озбиљни јој израз на лицу пређе у осмеј — Али толико могу рећи, да |
| , а преко лица као да јој прелети тужан израз — Па кад је само сретнима намењено уживање у живо |
| ушки механично изричу, неки томе сличан израз...</p> <p>Ленка и Милица прснуше у смеј, а она се |
| о у њима видио сузе или бар оног благог израза и смутње којим су га чешће Даринчине очи за трен |
| С Миличина лица нестаде оног несташног израза а очи јој узеше за часак неки благ израз те загр |
| рица је дуже времена гледала девојче са изразом материнске нежности и љубави.{S} Али мало после |
| е разумем те? — рече г. Коста питајућим изразом.</p> <p>— Лако ме је разумети.{S} И ја сам проб |
| то и беше испит, по новијем учитељском изразу — сјајан.</p> <p>— Морам признати да истину гово |
| таксирао „ладним створењем“ и отворено изрекао, да му симпатију не уливам.{S} Друга би можда б |
| ва; а баба Мара сетила ме оне практичне изреке:{S} Не плећи се у оно, у што ниси позват!{S} Оси |
| о се можда изражавам; те сам и овде тек изрекла своје мисли, а у самој школи тешко да би и око |
| ћи, баш као што често и мушки механично изричу, неки томе сличан израз...</p> <p>Ленка и Милица |
| омишљала на злобу и завист што се отуда изродити може — примети Ленка.</p> <p>— И на то сам пом |
| ог, кад сам осетио, да си баш ти у томе изузетак; т. ј. да се љутим, што ми ти неверујеш, већ м |
| ђу нама; но он ће опростити — свуда има изузетака.</p> <p>— Ваљда да опрости, што си и нехотице |
| овако говорим.{S} Ја знам, да свуда има изузетака и да сте и ви баш један „егземплар“ од те врс |
| а, не морају зато бити неоправдане; јер изузетака налази се свуда, а право да кажем ни сама неп |
| наставе, па што онда и за себе тражите изузетка?</p> <p>— А ко га тражи? — осече се Ленка — ја |
| и ви баш један „егземплар“ од те врсте изузетнога „раритета“ те се на вас моје речи и не могу |
| ас моје речи и не могу односити.{S} Али изузеци још не чине већину, па ми не можете замерити, ш |
| сећам и последњих речи, што их својима изусти Песталоције.{S} Па кад Песталоци — ваш омиљени п |
| ш није раменом свет поправио, па нећете ии ви.</p> <p>— Раменом не; ал’ енергичним радом и зауз |
| штанин; а осим тога био је и сироче без икакве ближе својте.</p> <p>Тај дан до у вече проведоше |
| ога труда, а не тек вечито да радим без икаквог признања и награде.</p> <p>— Тако је! — викну с |
| тнији био да нема тих проклетих ферија, или да један пут настану вечито па да је она тако к’о с |
| тај позив, као што си ти Ленка урадила, или се латити оног правца у настављању, који ће и у том |
| ихов и преко воље поглед пун поштовања, или изненађења.{S} Тај поглед је за ваљана учитеља накн |
| а, имаш ли ти љубави према томе позиву, или те је руководило славољубље и — мода.</p> <p>— Немо |
| ова? сањаш ли још о каквом Песталоцију, или ћеш се и ти задовољити с обичним човеком? — И ту не |
| пира она потрошила док је добила плату, или док чујем како је „почастила“ баба Мара — насмеја с |
| шко и теби, ако ти нешто очи оболу! ... или се и твоме мужу вечито ћератање досади...)</p> <p>Н |
| вника има, незнам која варош у Америци? или:{S} Кол’ко универзитета има у Риму? а кад сам мисли |
| бра доза лакомислености и саможивља.{S} Или ако не то, онда јој је срце покварено па јој није н |
| мало луђа, мало млађа и мало лепша.{S} Или ако не то, оно бих бар морала имати мало хладније с |
| пут у животу пофалила, па нећу више.{S} Или би ти хтела да због родољубља и мог уверења, да доб |
| малу Смиљу за учитељицу изобразити?{S} Или можда се и ви надате, да ће донде наступити сретниј |
| очи јој се при тим речима запламтише — или зар вас баш нимало неусрећује кад вас на улици задр |
| дете најпре да освести, да му је „Баба“ или „баца“ отац а „нина“ или „сека“ мати; то ужива по 3 |
| а му је „Баба“ или „баца“ отац а „нина“ или „сека“ мати; то ужива по 3 — 4 стотине плате, а уз |
| х том приликом рони по нека мајка, деда или меког срца баба морају сваког бар за часак усрећити |
| од родољубља...</p> <p>— Да то Даринка или Милица говори, — примети шаљиво г. Коста — ја бих р |
| и неће замерити, ако се која приповетка или друго што не пређе!</p> <p>После овога за часак сви |
| или беше сувише сретна што ме је добила или сувише несретна што остави учитељевање; доста да ни |
| и не призна, да за то још није дорасла или док се не покаже тога позива недостојна.</p> <p>Тим |
| — Што? — и ја нисам у таким околностима или баш те „пузавачке“ природе, па да пред сваким пузим |
| Осим тога, ја вас нисам познавао, а она или беше сувише сретна што ме је добила или сувише неср |
| исани осећаји скученост срца и хладноћа или чак и необразовање; а озбиљно размишљање за нас је |
| ли њен муж хришћанин или чивутин, млад или стар, поштен или обешењак, сретан или несретан, јер |
| и оне не подлегну те постану као и прве или омразе и себе и свет па постају, за нас мушке, нека |
| би баш сад тако радо у њима видио сузе или бар оног благог израза и смутње којим су га чешће Д |
| и погледи, којима смера, да те задобије или изигра.{S} Друкчије је брате код Српкиње.{S} Она ба |
| видети да код свога прозора чита, шије или баш гледа крозањ.</p> <p>У почетку сам мислио да то |
| ња, да се тамо преко слабо о мени брине или да су учитељице другога кова и соја, а не од онога, |
| у записник кад их најпре већина потврди или одбије.</p> <p>За време тога учитељевања само су дв |
| се жртвовало можда каквој светијој цељи или је тек узгред носило име Српкиње, а у ствари не беш |
| А тај поглед уједно јој и казиваше: „Ти или си крајња искреност или крајња кокета и — ђаво.“</p |
| уверена да ће поред мужа комотно живети или уз њега некога угледа у свету стећи.</p> <p>— Тако |
| годама бори; а у ужем кругу, у породици или као што твој муж вели „на утрвеној стази“ моћи ћеш |
| во сребрно влакно у својо црној, плавој или смеђој коси, па и ако је још девојка опет се нимало |
| казало твоје понашање.{S} Кад ја пеглам или шијем а ти ми читаш, а да си узео жену са миразом, |
| с можда из појединих предмета са једним или два степена ниже оценити, мене неће баш много љутит |
| затим и још једном на брзо тек погледом или притиском руке опростише се од својих мештанских по |
| ога — каже — већина жена постаје лутком или кокетом па квари цело човечанство.{S} Мањину опет — |
| д или стар, поштен или обешењак, сретан или несретан, јер она ужива у лажном сјају па јој је до |
| анин или чивутин, млад или стар, поштен или обешењак, сретан или несретан, јер она ужива у лажн |
| боме мало стало је ли њен муж хришћанин или чивутин, млад или стар, поштен или обешењак, сретан |
| а. — То би било грозно!</p> <p>— Грозно или не; ал мени се тако слути — рече замишљено Даринка. |
| и казиваше: „Ти или си крајња искреност или крајња кокета и — ђаво.“</p> <p>За то још већма пор |
| учујем из тога реда ни иначе најслабију или најгору све док сама не увиди и не призна, да за то |
| задовољила у браку са јадном наклоношћу или чак — сажалењем...{S} И ту се гласно засмеја а очи |
| е, ма да им се на лицу јасно видело, да им се мисли врзу око последњих дана свога ђаковања.</p> |
| шће понављао заједно са женом молбу, да им опет скоро дођу и да им чешће пишу.{S} Оне су ово по |
| поменама, опет се надају, и очекују, да им се приповетка и без њиховог посредовања по вољи сврш |
| мењавање срца дечијег; а уз то треба да им улије у њихову главицу и сва знања, која су законом |
| .{S} Вече међутим беше удесила Ленка да им самима остане.{S} Знала је, да ће јој већ сутра друг |
| вор се опет дуже времена не поче, ма да им се на лицу јасно видело, да им се мисли врзу око пос |
| живети.{S} Народ и општина кад хоће да им ваљано служимо, нека се боље побрине за нас, а не да |
| ше девојке бити попадије ни помодуше да им треба учитељка а намирисала сам ја, да баш ни попови |
| женом молбу, да им опет скоро дођу и да им чешће пишу.{S} Оне су ово последње радо обећале, и с |
| Даринка — Ето зашто.{S} Оне увиђају да им у делању имаде неких недостатака, које оне саме без |
| без опште помоћи не могу да отклоне, па им је тешко вршити свој позив без уверења, да га сасвим |
| амама још и три њихове другарице; а кад им у лице загледамо, видићемо да су то наше познанице, |
| риповеци радо опростити.{S} Особито кад им још кажем, да сам и ја — учитељица.</p> <p>Јавор, 18 |
| ата и Даринка али она не дође — доцније им је писала, да је била у јаком послу...</p> </div> <d |
| ако осете да су се у себи превариле, те им се тај позив не мили, могу га без велике своје штете |
| ће станице.{S} Ту уђе и више путница те им говор узе други правац.</p> <p>— Ено врх торња у мом |
| спавала.</p> <p>На прагу собњем окрете им се опет па искреним ал једва чујним гласом прошапута |
| венчаше се доктор и Милица.{S} Сватови им беху врло весели; а била је позвата и Даринка али он |
| читају.{S} Али кад у собу ступила учини им се да је и сувише бледа и тужна те заборавише своју |
| епо што сте обе заједно дошле — примети им она љубећи их.</p> <p>— Пут овамо води преко С. — ре |
| <p>„Шта ту радите?“ запитам их кад сам им по обичају назвала: „помозбог!“</p> <p>„Та ето болес |
| а.“</p> <p>— Неће ме дочекати.{S} Нисам им могла извесно назначити дан свога доласка — одговори |
| икаже своју вереницу, Милицу.</p> <p>Он им је искрено пожелео среће.{S} Али кад се сетио Даринк |
| , што дечији ум ни мало не мори а много им користи и полажење школе омили.</p> <p>Него и опет м |
| увши пред њу хладно печење и теста, што им је остало од вечере.</p> <p>— Није, — насмеја се Дар |
| аво, што ће ти паразитски карактери што им је главна црта лично задовољство, да буду мајке и пр |
| срет.</p> <p>— Наставите посао! — викну им она, па се засмеја. — Боже мој, чудан ти је човек; с |
| те до Т. из кога су обе и биле, и да су им родитељи, истина ваљани, али — баш као и њени, — сир |
| е су бар стекле добру класу, а у животу им и онако тек треба метод, по коме се можда такође без |
| рихвати он и остави оловку — Него то ћу им ја приповедати.{S} Ти ћеш можда што слагати.</p> <p> |
| а баш нећу! — шалио се он — знам да ћеш им приповедати како си ме уловила.{S} Хоћу дакле да чуј |
| таки паметни госпођа! ..{S} Фала богу, има у селу јоштер паметни људи па ће вришко и теби дати |
| и и ту не треба бити сувише осетљив.{S} Има и томе основана узрока; сви знамо да је наш народ с |
| за то не мораш ти баш о њему сањати. — Има и других људи!</p> <p>Даринка се насмеши, и после н |
| рече ироничким осмејом Милица.</p> <p>— Има природа што их тек патња челичи — рече замишљено до |
| лобне, а овако само те морам сетити, да има и Српкиња што пођоше за туђинце.</p> <p>— У хиљади |
| хтеле удати...{S} А треба да знају, да има мушких који умеју и новац прегорети, и...</p> <p>— |
| а међу нама; но он ће опростити — свуда има изузетака.</p> <p>— Ваљда да опрости, што си и нехо |
| што овако говорим.{S} Ја знам, да свуда има изузетака и да сте и ви баш један „егземплар“ од те |
| рината; а то је много за учитељицу која има за живота своју „минимум“ плату а после смрти — пар |
| сам н. пр. питање:{S} Колико становника има, незнам која варош у Америци? или:{S} Кол’ко универ |
| мамо тек девет стотина, а Анђелија сама има у В. осим 500 форината још и нешто земље и стан кој |
| авно, она је чедо протекције и среће па има сведоџбу с препоруком; а то је довољно, да и најбољ |
| у Америци? или:{S} Кол’ко универзитета има у Риму? а кад сам мислила да ћу говорити из повесни |
| г? — рече јетко Даринка. — Поље на коме има учитељство да ради дабоме да је трњем обрасло; али |
| најпрече; а ко је у бољим околностима и има каде, од воље му да гледа и на сјај, лепоту и узгре |
| еност и друге душевне врлине. (И зато и има трајне т. ј. вечите љубави и љубави што за мало тра |
| о ужива по 3 — 4 стотине плате, а уз то има да наставља по 6 разреда и 100 — 200 деце (разуме с |
| чим престанеш давати, она згара оно што имаде, па кад и то изгори остаје пепео који временом ве |
| то зашто.{S} Оне увиђају да им у делању имаде неких недостатака, које оне саме без опште помоћи |
| још од дана нашега испита; а ја и онако имадем све прибележено у своме дневнику.</p> <p>— Гилт! |
| та оцена боља дати.{S} А да сталне воље имадеш, и да ти није „плева“ у глави — то су тек могли |
| церити се, кад заједно с твојом Милицом имадеш више среће него памети, — рече љутито па обуче к |
| .{S} И ту онда покажи пристојан успех и имај воље на учитељски позив!</p> <p>„На ствар“, Ленчиц |
| слити, да си томе баш само ти узрок.{S} Имала сам ја за тај одсудан корак и других важнијих раз |
| кажем, да немаш право.{S} Воље сам и ја имала као и свака од вас, него је погрешка у томе, што |
| .</p> <p>Осим тога — настави — овде сам имала и других разлога.{S} Приметила сам већ одавно, да |
| амо онамо, па опет излази да и ја нисам имала воље на учитељски позив — плану на то Ленка — Но |
| се Милица.</p> <p>— Шта си с том бабом имала? — питаше радознало муж и жена.</p> <p>(Даринка с |
| општу корист одричу.{S} Зато сам уједно имала на уму, шта ће свет о мени и моме знању и способн |
| оле предавати.{S} И онда су заиста неке имале право што су педагогију и психологију училе овлаш |
| ла; труда и рада се не плашим, а и воље имам, па што буде могуће зацело ћу успети — рече Даринк |
| латом коју и ви имате.{S} Све три дакле имамо тек девет стотина, а Анђелија сама има у В. осим |
| и сувопарно филозофисање.{S} И онда још имамо образа викати противу моде, кокетерије и измајсто |
| ко нама, — уздахну Милица. — И онда још имамо образа хвалити се, да и ми у просвети напредујемо |
| кад сте у соби ракију налили?“</p> <p>„Имамо, ал’ о’де ће се пре кренути“.</p> <p>„Тако је“; р |
| ко би уз толике неприлике и иа то воље имао?! — умеша се и Ленка.</p> <p>Онај ко суди и себи, |
| заиста доћи, ако само истрајности будем имао, видио сам већ из њене забуне и погледа, кад сам ј |
| ицом такође са минимум платом коју и ви имате.{S} Све три дакле имамо тек девет стотина, а Анђе |
| врло мало бити према труду, што ћеш га имати; па и тај грдни труд биће ти ненаграђен, превиђен |
| а.{S} Или ако не то, оно бих бар морала имати мало хладније срце и скученије осећаје, па да и б |
| да право каже наша сека Пела: „Боље је имати среће, нег памети.“ — И ту нагло устаде и приђе п |
| в био — упаде му у реч она. — Требао си имати на уму, да сам ја осим усамљене девојке и учитељи |
| ије, ко ће у сваки пар баш све у памети имати?!</p> <p>— Па ни ја нисам боље пролазила — примет |
| ајбоља места пограбити; јер ко те пита, имаш ли ти љубави према томе позиву, или те је руководи |
| од мене — „лепа кућа“; само се сети, да имаш душу па не мој бар онда да треш крајнике кад си пи |
| — Доћи ћу после подне, и онда ћу видети имаш ли право — прекиде доктор тишину својим звучним и |
| с — знате како пролазим.</p> <p>— Право имаш; и сама сам тако нешто приметила, од кад сам с тоб |
| светијој цељи или је тек узгред носило име Српкиње, а у ствари не беше ни Српкиња ни жена, нег |
| /p> <p>„Та ето болесно ми дете, па га у име божије провлачимо кроз зид, да се одели на коју год |
| крстом, на коме беше осим неког женског имена, још и ово забиљежено: „Овдашња вредна и ваљана у |
| <p>У том звонце зазвони и вратар викну имена оних станица, уз које ће се путовати.</p> <p>Наше |
| сутним гостима, што дођоше да честитају имендан — иначе не беше никога у кући.{S} Господин Кост |
| аринку и Милицу познавао је још од оног имендана. — И зато се и нас ништа не тиче.</p> <p>Једно |
| заједно са мном моли, да нам о његовом имендану — о Константину и Јелени — у госте дођете.{S} |
| ије од оног разговора наших познаница о имендану г. Косте.</p> <p>Даринка и Милица и опет су ко |
| ену душу, па како сам сличне појаве и у имућнијим кућама виђала, утишах своју злу вољу па јој с |
| ћи, што је данас субота а сутра недеља; иначе нема учитељу у време школско гошћења.</p> <p>Но в |
| .</p> <p>— Ал’ то је баш важно било.{S} Иначе су могле помислити, да сам се и ја миразу од твог |
| ћута.</p> <p>— Кажи све! — рече Коста — иначе ни ја не видим узрока за...</p> <p>Али он и не до |
| тима, што дођоше да честитају имендан — иначе не беше никога у кући.{S} Господин Коста не био п |
| е појединаца?! викну Даринка</p> <p>— А иначе благе јој очи чисто севаху — Па зашто смо онда љу |
| не сме трпити, прихватила сам се и тога иначе мени не повољног средства.</p> <p>— Па како си то |
| истанем; стисли сте ми руке тако, да се иначе не бих могла ни отети. — И с тим изви своје из ње |
| ња па чак и Францескиња, којима се наше иначе „ултра Србенде“ и без једног новчића мираза пожен |
| ради тога не искључујем из тога реда ни иначе најслабију или најгору све док сама не увиди и не |
| и Срби и у томе смо напреднији.{S} Наша интелигентна браћа само се из чисте љубави жене.{S} Њим |
| ј, т.ј. будућем нараштају повећега дела интелигентнијих Срба.{S} Па и ако се вели: „какав отац, |
| мора — какав тек мора бити укус у мање интелигентних људи!</p> <p>— Промислићу се — рече на то |
| е ће приповетка бити бар и необичнија и интересантнија, а добро знате да се и онако тек необии |
| а добро знате да се и онако тек необии интересантно од нас удаљене ствари радо читају и да све |
| а кажем.</p> <p>— Шта није? — то је баш интересантно прихвати он и остави оловку — Него то ћу и |
| ала; јер ти ће вас снови зацело највише интересовати.</p> <p>Учини ми се да смо са 10—15 година |
| е, што своју личну срећу жртвују општем интересу и онда кад се та жртва превиђа од стране оних, |
| порумени.{S} Та примедба изгледаше јој иронија па поносито рече:</p> <p>— Нећу никога да вређа |
| те и трећи пут кроз зид, некако смешном иронијом настави:</p> <p>„Знам ја, да нови касапи под.. |
| > <p>Последње речи опет је изговорила с иронијом.</p> <pb n="50" /> <p>— Само ти увек тако ради |
| има „за ситнице“ — „четворке“ — и ту се иронички засмеја.</p> <p>У том стигоше и до прве станиц |
| ризнајеш, да и тебе штошта тишти — рече ироничким осмејом Милица.</p> <p>— Има природа што их т |
| што, па опет друге престижеш! ... рече иронично и јетко он и оде из куће.</p> <p>— Твој муж је |
| Српкиња ни пошла за туђинца, — примети иронично Ленка — Српкиње се још нису толико еманциповал |
| звештаја путем својих књижица и усменог исказа тек сваке суботе по подне.{S} Том приликом похва |
| ору целе школе а никако се не држим тек исказа поједине надзорнице; јер те исказе тек онда увод |
| је најскривенија и која се речима никад исказати не да.</p> <p>Непрестано вичете да нисте награ |
| тек исказа поједине надзорнице; јер те исказе тек онда уводим у записник кад их најпре већина |
| томе одушевљењу само десетицу повишице искала. — зацело је неби добила.</p> <p>— Право велиш! |
| ја сам човек па хоће осећаји кадкад да искипе, а јуче сам у најосетљивије жице била дирнута.{S |
| скамију надзирава; а само ради тога не искључујем из тога реда ни иначе најслабију или најгору |
| љутило.</p> <p>Шта више ако ћу да будем искрен, морам рећи, да сам се баш онда љутио, и то баш |
| ледај боље, па ћеш наћи, да и Даринчине искрене и благе очи не уступају Миличином пламеном погл |
| ло ватреније у те — као што ти велиш — „искрене очи“ али се згрозих од поносите хладноће што у |
| <p>На прагу собњем окрете им се опет па искреним ал једва чујним гласом прошапута:</p> <p>— Лак |
| а, да сувише много мисли а да може кога искрено волети.</p> <p>— Много мисли! — викну г. Коста. |
| ш зарана дома и ако их г. Коста и Ленка искрено и својски задржаваху.{S} За њима је Ленка дуго |
| своју вереницу, Милицу.</p> <p>Он им је искрено пожелео среће.{S} Али кад се сетио Даринке и св |
| лак и кондуктер отвори врата.{S} Оне се искрено загрлише и ижљубише; а кад се влак опет кренуо, |
| ујући погледа.</p> <p> — Реци ми Милице искрено — рече за тим — волиш ли ти њега здраво?</p> <p |
| настави Даринка замишљено — казаћу вам искрено баш све мисли своје, и ако видим, да се у много |
| кад би вечито с Вама живео.{S} Зато Вас искрено питам, хоћете ли бити моја жена?</p> <p> Њему с |
| нчина слика па премишљаше како би њеном искреном лицу тек тај смеј доликовао...</p> <p> — Та шт |
| твари, а код неких је опет разборитост, искреност и друге душевне врлине. (И зато и има трајне |
| једно јој и казиваше: „Ти или си крајња искреност или крајња кокета и — ђаво.“</p> <p>За то још |
| рече г. Коста погледом пуним братинске искрености и узрујаним гласом — На пример, да си после |
| згара оно што је примила док и последњу искрицу не претвори у пепео — у успомену...</p> <p>Ако |
| <p>У ходању видим, да се код неког зида искупило више жена, а из те групе чула се изнемогла дре |
| само казивати шта смо за ово три године искусиле.</p> <p>— Зар је рђаво учинила, што се удала? |
| >— саморадњом у школи сад је тек стекла искуства па је требала тиме и народу дуже да послужи.</ |
| :</p> <p>— Што сам ти рекао знадеш и из искуства.{S} И мени је Ленка изгледала хладна и горда, |
| тељу при настави помажу.{S} Али време и искуство научило ме је, да је и у лошем често баш добро |
| ислиш да ја никад не долазим у ту врсту искушења, па да вас баш немогу разумети. — рече смешећи |
| у одсудном часу да доктора не доведем у искушење, кад покуша и он да размишља...</p> <p>Последњ |
| а лутка свет обично неправедно оцењује, исмејава и презире, док сиротице и оне не подлегну те п |
| ођем.</p> <p>— Види се да си свој занат испекла — рече шаљиво домаћин.</p> <p>— То не поричем, |
| уда ме је доста стало, али за то и беше испит, по новијем учитељском изразу — сјајан.</p> <p>— |
| да запамтим кад сам полагала учитељски испит.</p> <p>— Само да добро прођемо — рече на то Мили |
| Он се може датирати још од дана нашега испита; а ја и онако имадем све прибележено у своме дне |
| сеткама, често и мучили.{S} Али сад при испиту, обасјана су и та злобна лица сјајем племенитији |
| уживала ја и свака од вас већ при првом испиту са својим ђачицама?</p> <p>Већина публике је оби |
| онда се и сам вараш.{S} Посматрај ти и испитуј још данас озбиљно, и онда решавај.{S} Та ја их |
| већ од тога одучити...</p> <p> Ленка је испитујући погледа.</p> <p> — Реци ми Милице искрено — |
| азгледајући неке ноте, што се ту нађоше испитујући посматраше доктора на чијем се лицу огледаше |
| е и порумени, јер виде, како је домаћин испитујући мери.{S} А тај поглед уједно јој и казиваше: |
| ме позиву за ово три године полагах, не исплаћује се ни новчаном наплатом, ни признањем народа; |
| и и опет велим, да се та брига и рад не исплаћује и да би паметније било да си мање ревностна.{ |
| /p> <p>— Свет се не може једним раменом исправити; а себичност је најопштије својство човечије, |
| опет угледне.{S} Осим тога, био је још испре најбољи домаћинов пријатељ па и „најотровнији јез |
| о и да при растанку из школе задату реч испунимо.</p> <p>Ми се обоје тврдо надамо, да ћете нам |
| не навикнута на тај красни „миомир“ што испуњаваше моју школу (што се простире највише 7—8 мета |
| > <p>Па шта о томе велиш? — питаше је у исти мах муж и жена.</p> <p>— Шта?{S} Сад ништа, онда с |
| и Даринка.</p> <p>На прозору указа се у исти мах мушко и женско лице, а за тим истрчаше обоје н |
| ста журиш? — питаше га Милица која се у исти мах весела и добре воље указа на врати своје собе. |
| не пазећи много на своје речи, јер се у исти мах доктор Гавриловић указа на врати.</p> <p>— Кос |
| >— И ти ћеш баш да легнеш? — запиташе у исти мах две другарице.</p> <p>— Није него ћу тек бадав |
| другарице.</p> <p>— Којешта! — рекоше у исти мах обе другарице. — Остани ти Коста.{S} Оно што с |
| да је Даринчин глас чудно дрхтао; али у исти мах беше јој се разбудила ћерчица те тепаше: „мама |
| е.</p> <p> <pb n="46" /> </p> <p> Али у исти мах обори очи и заћута. — Беше му и нехотице изашл |
| ћемо се дуже разговарати — рекоше јој у исти мах обе другарице. </p> <pb n="23" /> <p>Она их са |
| ја вазда тек учитељица остати.{S} Но у исти мах тргох се из свога заноса, те ми се учини, да с |
| шта нетиче!</p> <p>— Не тиче! — викну у исти мах муж и жена, а прекорни је погледи сретоше.</p> |
| ца а чело ногу љиљан и ружица.</p> <p>У исти мах прође кроз гробље нека лепа, млада и здрава се |
| ога су обе и биле, и да су им родитељи, истина ваљани, али — баш као и њени, — сиромашни људи.< |
| а ће те и ви наћи, да су саставци чиста истина, која је обично непријатна укуса и за вољно „ајн |
| ледена рука дирну.{S} Миличина рука је истина сад дрхтала, а из очију сипаше јој такође необич |
| е већина и глађу бори.</p> <p>— И то је истина — примети Ленка — али и опет могао би марљивији |
| е та неправда хтела нанети.</p> <p>Него истине ради морам признати, да су ти извештаји већином |
| орокљива света остане онакав какав је у истини.{S} Знала сам добро, да се нама учитељицама све |
| рено гледајући јој у очи — она је вавек истинита; јер ево и ја био бих много сретнији кад би ве |
| ва.,..{S} И што већине ради не могу ову истином „филовану“ „кнедлу“ ћутећки да прогутам, него ј |
| b n="52" /> казује ми, да људи ретко из истинског поштовања поступају.{S} А за брак је тек потр |
| и новац, за њих узгредна ствар.{S} А да истину говорим, увидићеш и ти, чим се сетиш оних многих |
| зу — сјајан.</p> <p>— Морам признати да истину говори, — примети домаћин — само ми је врло заго |
| p>— Ваљда да опрости, што си и нехотице истину казала — рече Ленка па се и опет засмеја.</p> <p |
| пходно нужно учитељево вешто питање.{S} Исто тако не питају деца ни из оних предмета што служе |
| и ако је близу љубави опет није једно и исто. — Од поштовања до љубави, каже се, да треба тек ј |
| кад се већ ретко ко тога сећа.{S} Тако исто падне на мене коцка, да говорим о електрицитету ба |
| скамију препитати из оних предмета што истога дана на ред долазе, и за тим по својој увиђавнос |
| , па је тако морало да буде...{S} Али у истом моменту учинило јој се, да и он и она смешно изгл |
| чаја и пољубио.{S} Али срце као да му у истом моменту опет нека ледена рука дирну.{S} Миличина |
| оста разумљиво Даринка.</p> <p>— Аха! — историја педагогије — рече Милица — и у сну јој Пестало |
| је штета што се нико не сећа узроке да истражује — примети јетко Милица.</p> <p>— Ти би хтела |
| рња и води пут срећи, само треба воље и истрајности.</p> <p>— Тако је — рече шаљиво домаћин — а |
| вам је сво учитељство криво — Нема вам истрајности, способности и шта знам ја, шта још ви не р |
| итељица.</p> <p>Замераћете ми, да немам истрајности и енергије.{S} Па добро нека је и то! — нећ |
| ни.{S} А да ће ми заиста доћи, ако само истрајности будем имао, видио сам већ из њене забуне и |
| исти мах мушко и женско лице, а за тим истрчаше обоје на поље.</p> <p>— Терајте унутра! — вика |
| место њега остаје угљен о који и кад се исхлади може планути, али ретко ватром-љубави, а обично |
| што би требало.{S} Ја сам покушавала да их од тога одвикнем; но тада ми опет долажаху сувише до |
| данас озбиљно, и онда решавај.{S} Та ја их обе волим ко’ сестре, ал’ таком пријатељу као што си |
| бе другарице. </p> <pb n="23" /> <p>Она их само зловољно и тужно погледа.</p> <p>— Зар није так |
| препреке, што нам напретку сметају, па их треба отклонити, ма и оним средствима, које људи не |
| код ње; јер као што већ знамо г. Коста их беше заволео као и жена му, те од њихове стране не б |
| чима за њима и махала марамом.{S} А кад их је из види изгубила, чуло се у купеу у коме беше Дар |
| е исказе тек онда уводим у записник кад их најпре већина потврди или одбије.</p> <p>За време то |
| опазио где оде у општину — рече он кад их је поздравио. — Али камо госпођице Даринке?</p> <p>— |
| римети Милица и с тим уђоше у кућу, где их Ленка и домаћин упознаше и с другим присутним гостим |
| и што на мах плану и за оне ствари које их се не тичу.{S} Но уз све то беше опет разборит човек |
| онако нису нужне. —</p> <p>— Ал’ ја би их штампао; а то вам већ неби било право?</p> <p>— Боже |
| зговор.</p> <p>На идућој станици остави их госпа опет, али разговор се опет дуже времена не поч |
| друге томе потребне књиге.{S} Читаш ли их ти Милице? — То нам је на селу нужније и од кућарств |
| С вашим форинтачама и петицама, што ми их к’о од беде давасте не бих могла храну набављати.</p |
| е заједно дошле — примети им она љубећи их.</p> <p>— Пут овамо води преко С. — рече Даринка — п |
| и уверен, да су докторове речи, што сам их код тебе у врту чула најбољи доказ, да у њему нема < |
| шуљицу.</p> <p>„Шта ту радите?“ запитам их кад сам им по обичају назвала: „помозбог!“</p> <p>„Т |
| оловине марта, а пре и после тога видим их у школи, што’ но веле, „тек од жеље“.{S} За то да ко |
| оше обе другарице још зарана дома и ако их г. Коста и Ленка искрено и својски задржаваху.{S} За |
| сам до сад био заљубљен.</p> <p>— Било их је дакле и више? питаше смејући се Ленка.</p> <p>— Ч |
| чимо на она правила и упутства, што смо их у учитељишту добили, нити да се само на узоре угледа |
| ринчини видео си које је Милица, и зато их нисам „по правилима етикеције“ упознавала; — смејаше |
| а комловом и неколико пари обојака, што их је домаћица без сумње јутрос опрала па прострла да с |
| врло добро сећам и последњих речи, што их својима изусти Песталоције.{S} Па кад Песталоци — ва |
| путем могуће је мени поред незгода што их учитељи на селу трпе, да по чешће проведем по више с |
| смејом Милица.</p> <p>— Има природа што их тек патња челичи — рече замишљено домаћин.</p> <p>Да |
| а за сву досадашњу неправду; а сузе што их том приликом рони по нека мајка, деда или меког срца |
| едан од двеју главних надзорница и тихо их препитује оне приповетке и молитве, што смо већ преш |
| и, а она, баш к’о у пркос, ретко је куд ишла, те јој се не могох придружити ни у пратњи.{S} И т |
| но па јој није ништа свето, него је већ ишла на то да ономе пружи руку где ће моћи узурније жив |
| сетио, да си баш ти у томе изузетак; т. ј. да се љутим, што ми ти неверујеш, већ ме се свуда, п |
| по кад и кад заносе и сенком живота т. ј. сном?!.</p> <p>И зато се мени од педагога Песталоциј |
| душевне врлине. (И зато и има трајне т. ј. вечите љубави и љубави што за мало траје.{S} Трајна |
| шљење; али само у теорији а у пракси т. ј.{S} У животу нама су чисти и неизмајсторисани осећаји |
| ке и прамајке нашој узданици српској, т.ј. будућем нараштају повећега дела интелигентнијих Срба |
| к и тврдо се заверио, да ћу учитељицу т.ј.{S} Ленку за жену узети и у општинском стану живети.< |
| ског блата неби превукло.{S} Осим тога, ја вас нисам познавао, а она или беше сувише сретна што |
| то смо људи, себични смо.{S} Осим тога, ја сам једанпут у животу пофалила, па нећу више.{S} Или |
| </p> <p>Да је баба Мара блаже говорила, ја бих се зацело јако љутила.{S} Овако видила сам, да с |
| од тебе и очекивао.{S} Но не брини се, ја ћу се већ постарати, да и ти за другом титулом дуго |
| чула сам често од вас (као што видите, ја вам обема пишем у једанпут, а после ћу тек преписати |
| ица — Да је тај твој Душан Т. црквењак, ја бих загонетку одавно решила.{S} Овако, гледам, гледа |
| смислено насмешити.{S} Но и опет за то, ја хоћу да се надам; јер и онако је нада хришћанска врл |
| азуме, осмељена настави:</p> <p>— Јест, ја не спадам у природе што се свога личног права на ужи |
| гиња, да с њоме идем њезиној тетци у X. Ја сам дала реч а мислим да је и теби право.{S} Поћи ће |
| риво насмеја.</p> <p>— Немој се љутити; ја нећу никог да учим, него тек казујем своје мишљење — |
| p>— Не, Коста, то није за моју природу; ја друкчије свађам те ствари.{S} Брак код мене није трг |
| Немојте се срдити што овако говорим.{S} Ја знам, да свуда има изузетака и да сте и ви баш један |
| рече затим — па хајд’те и ви самном.{S} Ја бих врло волела, а и моји би вас једва дочекали.</p> |
| да раније у школи но што би требало.{S} Ја сам покушавала да их од тога одвикнем; но тада ми оп |
| већ улива симпатије, нека се и узму.{S} Ја сам се уклонила у одсудном часу да доктора не доведе |
| е он — Па шта си хтела са оним „ви“?{S} Ја ко’ бележник шта сам ти могао помоћи?!</p> <p>— Та т |
| > <p>— Причинило ти се — рече доктор. — Ја нисам ништа чуо.</p> <p>— Чуо сам, ал’ ваљда је било |
| ћи се г. Коста.</p> <p>— Право велиш; — ја сам заборавила, да још Даринка и Милица на ред долаз |
| ку и боље, што смо саме, — дода Ленка — ја нисам расположена за весеље. </p> <p>— Теби је све т |
| <p>— А ко га тражи? — осече се Ленка — ја се само љутим, што није обичај да и те „даровите“ по |
| поче:</p> <p>— Сека Наста није лагала — Ја сам од како је нова учитељица дошла чешће вирио кроз |
| ица говори, — примети шаљиво г. Коста — ја бих рекао, да су злобне, а овако само те морам сетит |
| те стране још те нисам знала.</p> <p>— Ја нисам злобна и ако сам огорчена; и моја примедба, до |
| ељицу варале — примети Милица.</p> <p>— Ја не дајем ни једној баш ни какве власти.{S} Право наг |
| — Даринка је тек жена за тебе.</p> <p>— Ја ти кажем како ми је ово дана на срцу — рече доктор н |
| је пролазила — смејаху се оне.</p> <p>— Ја се тиме и не хвалим.{S} Но и ви допустићете, да је п |
| њега и за часак обоје ћутаху.</p> <p>— Ја те брате нећу одвраћати од намере — рече сад Коста — |
| сад и трећа. — Та све жмиркаш.</p> <p>— Ја? — рече Даринка па протре очи —- Ал’ нека, треба и ј |
| > <p>— Забранити...{S} Забранити... ал’ ја би је задржао — гунђао је он. — Ал’ ти дабоме, ниси |
| Нама и онако нису нужне. —</p> <p>— Ал’ ја би их штампао; а то вам већ неби било право?</p> <p> |
| ајеле бела лука и бела и жута пасуља, а ја „новајлија“ па још не навикнута на тај красни „миоми |
| равима и болеснику“.</p> <p>„Ју боже, а ја ко’ марва, не знам ништа“, па устрашено шчепа кошар |
| — Хајд’ забављајте се ви како знате, а ја морам на посао — рече Ленка и оде у кујну.</p> <p> — |
| и се, јер човек бива све заљубљенији, а ја онда лепо покушам да заборавим оно 2—5 хиљада што би |
| > <p>— Моја љутња вама је детињарија; а ја опет не могу да појмим вашу равнодушност.{S} Та зар |
| е датирати још од дана нашега испита; а ја и онако имадем све прибележено у своме дневнику.</p> |
| ним гласом муж — кадри смо заслужити; а ја се са свога поступка до сада још нисам покајао.</p> |
| кторин од Фелтре мрзио „телесину“.{S} А ја не идем тако далеко, него тек велим: телесина не чин |
| и стичете симпатију своје околине.{S} А ја — ма да у ствари нисам гора од вас — знате како прол |
| обећала почетак — рече шаљиво Ленка — а ја и он ваљда ћемо и остало накрпити; само пре тога мор |
| рече Даринка пруживши домаћину руку — А ја сам Даринка, а она је, разуме се, Милица.</p> <p>И т |
| умњало! — све једнако те мучи сумња, да ја за твојим доктором тугујем. —</p> <p>Да те један пут |
| рихватили.</p> <p>Тако н. пр. знате, да ја као ђак нисам била поштовачица Бело-Ланкастарова нач |
| ујући посматра — ви обе добро знате, да ја вазда блаже мислим но што се можда изражавам; те сам |
| женскиње?</p> <p>То не, ал ти знаш, да ја ни кад ни сам волио хладно и поносито женскиње, а... |
| инчиног отсуства више се осећа, него да ја читаву годину не дођем.</p> <p> Ово је такође у смеј |
| чисто Ленка.</p> <p>— Зар ти мислиш да ја никад не долазим у ту врсту искушења, па да вас баш |
| сањам.{S} Чим хоће да ме снађе та беда ја ти се лепо забуним у посао, јер ко’ велим: боља је и |
| аграда и оно уживање што сам га уживала ја и свака од вас већ при првом испиту са својим ђачица |
| се Ленка.</p> <p>— Чудно питање!{S} Та ја бар нисам учитељица ни женскиња, да би ми се и те си |
| ош данас озбиљно, и онда решавај.{S} Та ја их обе волим ко’ сестре, ал’ таком пријатељу као што |
| али ми је казало твоје понашање.{S} Кад ја пеглам или шијем а ти ми читаш, а да си узео жену са |
| ћу после три године свога рада — ма где ја била — дати вам извешћа о свом раду у школи, и о миш |
| и овде мучите!“ љутила сам се без нужде ја.</p> <p>„Тако треба, рано моја,“ поучи ме једна баба |
| ема <hi>довољно</hi> онога горива, које ја тражим и које би моју љубав све до сад одржало.</p> |
| екидајући викну:</p> <p>— Тако! — Дакле ја треба целога века да друге извињујем и да се борим з |
| p> <p>Него и опет морам признати, да се ја и у предметима што се више механично уче не ослањам |
| > <pb n="37" /> <p>„Којешта!“ осечем се ја. „Него носи ти млада дете у собу па зови доктора; то |
| е. „Нисам ја баш тако небојша, бојим се ја бога већма него ти, а бабама твоје феле нека је дале |
| овољна; а свако је своје среће ковач те ја покушах, да је кујем у другоме правцу.{S} И само зат |
| — Немаш много бележити — поче она.{S} И ја сам у почетку хтела у школу осим учења и да васпитав |
| зом.</p> <p>— Лако ме је разумети.{S} И ја сам пробирачица, па не могу да се задовољим ма чиме; |
| Коста.</p> <p>То баш не могу рећи.{S} И ја патим са незгоде што су је оне већ навеле, боли то и |
| је онако како би практичније било.{S} И ја сам човек па хоће осећаји кадкад да искипе, а јуче с |
| тиш? умеша се Милица.</p> <p>— Што? — и ја нисам у таким околностима или баш те „пузавачке“ при |
| не тицао — рече болним осмејком она — и ја бих тако судила.{S} Али ја сам и сувише поносита, да |
| е њима подобне незнају више.</p> <p>— И ја сам тебе чешће поучавала, па си и ти баш из тих пред |
| дођете.{S} Он је рад да вас позна, а и ја мислим, да је већ време, да се опет видимо и да при |
| инка па протре очи —- Ал’ нека, треба и ја да запамтим кад сам полагала учитељски испит.</p> <p |
| га прецртавају док не дође време, да и ја у школу дођем.</p> <p>— Види се да си свој занат исп |
| >— Моји санови су друге врсте, — а да и ја сањам о том сте уверене.{S} Па кад сте већ за шалу р |
| > <p>— Овамо онамо, па опет излази да и ја нисам имала воље на учитељски позив — плану на то Ле |
| } Иначе су могле помислити, да сам се и ја миразу од твога бабе надао, па се после још неби хте |
| војој жени а што сад и нехотице морам и ја да одобрим ту проклету еманципацију женскиња...</p> |
| .{S} Особито кад им још кажем, да сам и ја — учитељица.</p> <p>Јавор, 1884.</p> </div> </body> |
| ти кажем, да немаш право.{S} Воље сам и ја имала као и свака од вас, него је погрешка у томе, ш |
| редно стаде плату издавати, добио сам и ја прилику, да јој се приближим настави међу тим Коста |
| адије заједно представљам) И зато сам и ја своју срећу из све снаге покуцавала за ово три годин |
| о „неблагодаран“.{S} И тако сам затим и ја мање васпитала а више учила.</p> <p>— Али баш на сел |
| ост достојно вршила.</p> <p>— Баш као и ја — примети Ленка.</p> <p>Па што сте онда саме себе по |
| очи — она је вавек истинита; јер ево и ја био бих много сретнији кад би вечито с Вама живео.{S |
| а угледа у свету стећи.</p> <p>— Тако и ја мислим рече Ленка — и зато ми је и неправо, што ће т |
| p> <p>— Што буде могуће, велиш ти, но и ја напред знам, да ће све то врло мало бити према труду |
| школу осим учења и да васпитавам, но и ја сам као и Ленка увидела, да је тај посао „неблагодар |
| знате.</p> <p>— Оне можда и знају; но и ја бих волио све чути — уплете се г. Коста.</p> <p>— Е |
| већ и с тога опростити, што сам данас и ја весела, а весељу знате, да се и нехотице гледа „кроз |
| не среће, хтедох већ да викнем, да ћу и ја вазда тек учитељица остати.{S} Но у исти мах тргох с |
| </p> <p>— Та шта се церекате?{S} Хоћу и ја једанпут практична да будем и да се угледам на Душан |
| так рок а деца и сувише запуштена да би ја, уз њихово често изостајање од школе, душу оплемењав |
| ?{S} Не, тога више неће бити!{S} Кад би ја тако радила видео би се мој грдан труд тек кад би мо |
| аилази и на мене почешће та „чума“, али ја се ње брзо отресем, па са удвојеном силом о пет прег |
| ћ навеле, боли то и мене као и њих, али ја знадем, да се долази до цељи и споро ходећи.{S} Осим |
| јком она — и ја бих тако судила.{S} Али ја сам и сувише поносита, да се коме намећем; а и срце |
| ила се, да му покаже да се вара.{S} Али ја сам баш противно од оне за коју ме свет сматра и за |
| ек Даринка док смо заједно биле.{S} Али ја немогох да се задовољим ни својим успехом у школи а |
| <p>— Лако је теби тако говорити.{S} Али ја не спадам у природе твоје врсте, које у своме заносу |
| <p>— Дабоме да не; — одговори она — али ја сам заборавила рећи, да на цео разред тај пази један |
| додуше ти моји омиљени научењаци — али ја се још врло добро сећам и последњих речи, што их сво |
| и како смо путовале знате.</p> <p>— Али ја не знам — умеша се муж.</p> <p>— Пусти је само нека |
| касно, те да оде спавати.</p> <p>— Али ја баш нећу! — шалио се он — знам да ћеш им приповедати |
| у другарицу строго да оцени.</p> <p>Али ја сам задовољна и тиме; јер вазда волим пропустити и д |
| до сада још нисам покајао.</p> <p>— Ни ја — примети она умиљато га погледав, па му наслони гла |
| баш све у памети имати?!</p> <p>— Па ни ја нисам боље пролазила — примети Милица — Баш кад сам |
| <p>— Кажи све! — рече Коста — иначе ни ја не видим узрока за...</p> <p>Али он и не доврши а Да |
| е кренути“.</p> <p>„Тако је“; рекох јој ја „ал’ онда ће ти дете дуже боловати.{S} Кад ракија у |
| камију по једну надзорницу, која ће док ја не дођем своју скамију препитати из оних предмета шт |
| х придружити ни у пратњи.{S} И тако вам ја постадох у правом смислу неутешив љубавник, и сад по |
| вам истрајности, способности и шта знам ја, шта још ви не ређате.{S} А нећете да се сетите, да |
| смешном иронијом настави:</p> <p>„Знам ја, да нови касапи под...“ па прогута још две речи нами |
| иповедањем забави; али ви знате, да сам ја по кадгод неблагодарно створење, па ме и сад њено ће |
| ч она. — Требао си имати на уму, да сам ја осим усамљене девојке и учитељица па мање завиривати |
| си томе баш само ти узрок.{S} Имала сам ја за тај одсудан корак и других важнијих разлога и пок |
| е да им треба учитељка а намирисала сам ја, да баш ни поповима ни си у вољи, па макар да једни |
| } И само зато драге моје, напустила сам ја прву поуку Виљема Пена и последњи аманет Вашингтона. |
| вио.{S} Боже мој, ти само знаш, шта сам ја суза пролио и кол’ко чезнећи погледа бацао на њен пр |
| о те пита шта си ти закључивао, кад сам ја већ госпођа нотарошевица и у општинском стану.{S} Тв |
| колности отклонити могла.{S} И тако сам ја и опет по могућству своју дужност достојно вршила.</ |
| и да ми понуди другу титулу, и зато сам ја видите, још госпођица учитељица.</p> <p>— Право! — в |
| у гробу! — уздахну Даринка — И зато сам ја задовољна кад сама осећам, да нисам гора од вас; а с |
| д вас, него је погрешка у томе, што сам ја обичан човек; а као такав хоћу и да уживам плод свог |
| невника од речи до речи белешке што сам ја на дан Миличиног венчања у њега прибележила. — Кад њ |
| ање предмета и тек они предмети што сам ја најпре деци добро разјаснила и у којима сад већ није |
| без узрока, — настави опет тихо — нисам ја сама на то осуђена; осећају ту неправду и друге мени |
| мало привређујем.{S} Томе, дабоме нисам ја крива, већ околности и немар нашега народа према учи |
| едам и метнем руку на њено раме. „Нисам ја баш тако небојша, бојим се ја бога већма него ти, а |
| вати он и остави оловку — Него то ћу им ја приповедати.{S} Ти ћеш можда што слагати.</p> <p>— Т |
| ји не уме ни да је оцени?{S} Него видим ја да ту нема ништа, и да право каже наша сека Пела: „Б |
| боте по подне.{S} Том приликом похвалим ја вредне а лење пооштрим и све класе уводим у свој зап |
| једна није веровала.</p> <p>— Па браним ја — рече он слежући рамени — Мене то ни тада није љути |
| редовања по вољи сврши.</p> <p>Међу тим ја сам погодније створење; јер нисам ни навикнута, да с |
| кућици, уз друга, који би те волио као ја Ленку?</p> <p>На Даринчином лицу нестаде осмеха, па |
| ого раније завесом застирати.{S} И тако ја сиромах, дођох до уверења, да се тамо преко слабо о |
| /p> <p>— Е па остани, кад баш хоћеш; но ја мислим да...</p> <p>Па не довршивши питајући погледа |
| од кад су госпођа фрајлица овде.{S} Но ја њега тада нисам познавала те јој само рекох, да се с |
| миразом, читао би и ти у кавани.{S} Но ја ти сад не помогох!{S} Ти си знао, да ће тако бити, п |
| ања, то је моја судба већ одавно.{S} Но ја се надам, да ће и на мојих вратих срећа закуцати па |
| сумњаш о мојој љубави према њему.{S} Но ја ти кажем да ћу му свагда верна бити; јер видим да ме |
| читељски позив — плану на то Ленка — Но ја ти кажем, да немаш право.{S} Воље сам и ја имала као |
| о данас ми је и сувише сентименталан но ја ћу га већ од тога одучити...</p> <p> Ленка је испиту |
| н не може користи донети.</p> <p>И зато ја некадашња противница ланкастеровог начина увела сам |
| <p>— Тако је! — викну сад Милица — Ето ја сам ступила у школу са већим одушевљењем него ти, па |
| мети Ленка мило је погледавши. — Та ето ја и Коста нисмо баш „начелни“ пријатељи па опет смо му |
| да се браним — Али главни је узрок, што ја не спадам у природе, што своју личну срећу жртвују о |
| ...</p> <p>За такав свршетак морала бих ја бити много богатија, мало луђа, мало млађа и мало ле |
| не боји!“</p> <p>„Вараш се бако!“ рекох ја па је оштро погледам и метнем руку на њено раме. „Ни |
| љу и убрише зној са детиња чела.</p> <p>Ја сам узрујана била гледећи њену безмерну материњску љ |
| нања, која су законом прописана.</p> <p>Ја кад сам у школу ступила хтела сам се тога држати.{S} |
| ора бити бар са собом задовољан.</p> <p>Ја знам настави по малој почивци — да је и код нас Срба |
| ране оних, за које се жртвујемо.</p> <p>Ја у оном стању не бејах задовољна; а свако је своје ср |
| посао, јер ко’ велим: боља је и најгора јава, од тако луда сна...</p> <p>— А зар ти ниси никад |
| сретнима намењено уживање у животу и на јави, ко може замерити људма лошије среће, што се по ка |
| <p>— До душе и није лепо домаћину се не јавити, ал’ гостима се што шта мора кроз прсте гледати |
| ће.{S} Ал’ и ти си крива; требала си ми јавити.</p> <p>— Та чисто је одлетела из собе — бранила |
| итеља, који би путем звоњења могао деци јављати кад је време да у школу дођу, и с тога су деца |
| ала сам из Миличина писма у коме ми још јављаше, да је и сама постала учитељица у С.</p> <p>То |
| кажем, да сам и ја — учитељица.</p> <p>Јавор, 1884.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| осталих девојчица и презриви поглед оне јаднице којој се та неправда хтела нанети.</p> <p>Него |
| се у место љубави задовољила у браку са јадном наклоношћу или чак — сажалењем...{S} И ту се гла |
| рестане.{S} Па ако нам је љубав чиста и јака она згара оно што је примила док и последњу искриц |
| чекаш. </p> <pb n="34" /> <p>— Бићу ти јако обвезана! — рече такође у шали Милица — само још м |
| те сувише не утопљава нити да собу тако јако греје; да с прозора песак уклони и да собу чешће о |
| а Мара блаже говорила, ја бих се зацело јако љутила.{S} Овако видила сам, да су те оштре стреле |
| ђе — доцније им је писала, да је била у јаком послу...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| срећа закуцати па онда ћу је чврсто за јаку шчепати, — насмеја се и ако мало усиљено, Даринка |
| да је Србин злопамтило и да радије копа јаму своме но — туђину...{S} И за то је и она на ту „ст |
| е; јер како она може бити друкчије, кад јасно види, да већина нас тражи тек новац, спољашњу леп |
| па сам морала чути.</p> <p>— Сад ми је јасно — примети Ленка. — Ти си Драгу позвала у А. а не |
| зумете; а кад ме схватите онда вам је и јасно, да нам се приповетка баш неможе по вашој жељи св |
| стакла гледаше унутра, и ако се на њему јасно видело, да су му мисли далеко од чела и кошница.. |
| же времена не поче, ма да им се на лицу јасно видело, да им се мисли врзу око последњих дана св |
| вале, да је хуманизам и свест и код њих јача од родољубља...</p> <p>— Да то Даринка или Милица |
| енци неко уздахнуо и да је за тим трава јаче зашуштала, баш ко да је неко на другу страну врта |
| нда сам уздахнула — но ту се трже и још јаче порумени.</p> <p>— Не разумем те? — рече г. Коста |
| знаш како о теби мисли.{S} И с тим још јаче порумени и за часак ућута.</p> <p>— Настави само, |
| ну прочитали — мрмљаше Ленка — Душан Т. је бележник у моме месту, а то је за учитељицу и сувише |
| је он поново и нехотице уздахнуо кад га је после некога времена Милица несташно Ленци приказала |
| ору осећах, сасвим примерен био, али га је нестало још пре но што се љубав могла развити.</p> < |
| аринчино путничко одело и шешир, што га је на главу метнула.</p> <pb n="45" /> <p>— Заборавила |
| Ленка чистећи свој путни шешир, што га је скинула била.{S} На послетку — кад је шешир сасвим ч |
| аша Даринка.“</p> <p>То је писмо што га је Даринка као одговор Кости и Ленци отправила, а они и |
| тренутак и крадимице гледале... с тога је он поново и нехотице уздахнуо кад га је после некога |
| она не дође — доцније им је писала, да је била у јаком послу...</p> </div> <div type="chapter" |
| ам, но и ја сам као и Ленка увидела, да је тај посао „неблагодаран“.{S} И тако сам затим и ја м |
| држати.{S} Али на брзо сам увидела, да је за тај огромни посао десет школских месеца сувише кр |
| илицу осудити, што је и она мислила, да је наклоност у случају „добре партије“ довољан услов за |
| друге награде и хвале, осим уверења, да је користан члан човечанства није ни достојан тога, поз |
| а проклето срце опет неће да знаде, да је у женским грудима па да тек уз оне особине и до осам |
| ше Даринка — та свако паметан знаде, да је у добру лако добар бити, него да се на муци познају |
| >— У осталом — рече Милица кад виде, да је Даринка не верујући посматра — ви обе добро знате, д |
| Али време и искуство научило ме је, да је и у лошем често баш добро скривено и да најбољи начи |
| иње се још нису толико еманциповале, да је хуманизам и свест и код њих јача од родољубља...</p> |
| обдан ветри.</p> <p>Трудила сам се, да је приволим да зове лекара, но кад у томе нисам успела, |
| и не хвалим.{S} Но и ви допустићете, да је понављање душа сваке наставе, па што онда и за себе |
| иличина писма у коме ми још јављаше, да је и сама постала учитељица у С.</p> <p>То ми је дало п |
| глед; тек неки дан добио сам куражи, да је као кривац молећи погледам, но и ту је само порумени |
| е већ из дворишта, а Ленци се учини, да је Даринчин глас чудно дрхтао; али у исти мах беше јој |
| бити неправде, те ће и опет важити, да је свако своје среће ковач.</p> <p>— Већ добро; видећу |
| ти; шта више често ће ти се учинити, да је она хладна, дурљива и необразована према предусретљи |
| да се добро размислиш, па ћеш наћи, да је код нас Срба у томе погледу још „цвеће“ туђинац, неб |
| уњено рече:</p> <p>— Заборавила сам, да је и Коста међу нама; но он ће опростити — свуда има из |
| ење о љубави, па кад ти још додадем, да је за мене љубавно гориво уз остале душевне врлине на п |
| сено косио.{S} На лицу њеном видим, да је задовољна и да јој ова земља не покрива драге кости |
| је рад да вас позна, а и ја мислим, да је већ време, да се опет видимо и да при растанку из шк |
| ече Ленка молећим гласом и погледом, да је већ касно, те да оде спавати.</p> <p>— Али ја баш не |
| илицу?</p> <p>— Та већ сам ти казао, да је и она ваљана девојка и ако је по моме мишљењу много |
| и ме једна баба, на којој се видело, да је „леку-рад“ мало више из чутурице гуцнула.</p> <pb n= |
| је своје среће ковач те ја покушах, да је кујем у другоме правцу.{S} И само зато драге моје, н |
| смејаше се на то Коста — а ти знаш, да је обичај већине људи тек онда погрешке не чинити кад с |
| орчена; и моја примедба, допустићеш, да је основана и на месту.</p> <p>— То ће будућност и наро |
| шаљиво и добре воље господин Коста — да је та проклета еманципација жена неопходна потреба за ц |
| се сита нагледала? шану јој Милица — Да је тај твој Душан Т. црквењак, ја бих загонетку одавно |
| p>Ја знам настави по малој почивци — да је и код нас Срба: пут дугачак а време кратко; рад потр |
| ког савесног и ваљаног учитеља треба да је развијање ума и оплемењавање срца дечијег; а уз то т |
| нија, па се повикало одма од почетка да је даровита; а осим тога, ваљда је умела да провиди и с |
| је члан српског народа, па је знала да је Србин злопамтило и да радије копа јаму своме но — ту |
| д ми време допусти и кад сам уверена да је остало већ доста утврђено и у реду.</p> <p>Тиме сам |
| господство“ неће дуго трајати, а зна да је и сама погрешива па несме ни своју другарицу строго |
| уж у реч — ти вређаш.</p> <p>Зна она да је за то и сувише волим — рече Ленка погледавши другари |
| , или да један пут настану вечито па да је она тако к’о сад увек у мојој близини.{S} И да...</p |
| , браца Коста, да баш тај корак мора да је „џиновски“; јер поглед по свету <pb n="52" /> казује |
| и другарицу; па кад јој на лицу виде да је разуме, осмељена настави:</p> <p>— Јест, ја не спада |
| њему наклоности осећати, а држала је да је он и сасвим добра партија за женскињу без мираза...< |
| а коме има учитељство да ради дабоме да је трњем обрасло; али преко трња и води пут срећи, само |
| то необично — у самој ствари дабоме да је друкчије стојало, но то је тајна господина Косте, ње |
| задеси ли те каква незгода, сети се да је уз тебе дете, које те не може разумети кад више што |
| } Али кад у собу ступила учини им се да је и сувише бледа и тужна те заборавише своју намеру.</ |
| но што је довршио.{S} Учинило му се да је у оближњој сенци неко уздахнуо и да је за тим трава |
| S} Мањину опет — веле оне — ако неће да је права лутка свет обично неправедно оцењује, исмејава |
| обзиру на праву способност, па хоће да је превиде: а шта се тек може очекивати од проста народ |
| ло задобих и њено поверење.{S} Доказ да је тако, беше њена прва цедуљица у којој ме мољаше да р |
| ама владала по обичају српске жене и да је своје љубавне осећаје пред другима обуздала.</p> <p> |
| је у оближњој сенци неко уздахнуо и да је за тим трава јаче зашуштала, баш ко да је неко на др |
| се у мој пос’о!{S} Ви’ш ти ње, мисли да је госпођа, па све зна! ..{S} Тако је рекла и снаш’ Пел |
| ати од проста народа, који не уме ни да је оцени?{S} Него видим ја да ту нема ништа, и да право |
| тетци у X. Ја сам дала реч а мислим да је и теби право.{S} Поћи ћемо одма сад, па ћемо се још |
| понови она и порумени — за њу мислим да је осећај што га према доктору осећах, сасвим примерен |
| Даринка.</p> <p>— Ха! —- Ха! баш к’о да је она сретније пролазила — смејаху се оне.</p> <p>— Ја |
| е већ речено, за свашта што је држао да је добро и сувише занет и у делању ревностан.</p> <p>Да |
| му је пао на њено одело, те је видео да је на њој проста хаљина, а уз то баш ни једне пантљичиц |
| за тим трава јаче зашуштала, баш ко да је неко на другу страну врта хитро и лако протрчао.</p> |
| <pb n="31" /> <p>— Е ово би требало да је завршетак вашој приповеци — насмеја се Даринка — ал’ |
| ма и томе основана узрока; сви знамо да је наш народ сувише сиромашан и да се већина и глађу бо |
| се љубав могла развити.</p> <p>— Но да је већ ту била, ко’ велим, теже би се ње отресла... при |
| >— Тако ћемо! — рече Милица. — Место да је храбриш, ти јој напомињеш неблагодарност.</p> <p>— Ш |
| и поштују, па јој већ на лицу читах да је сретна.</p> <p>У сљед те њене среће, хтедох већ да в |
| инка насмешив се.{S} Та добро знадеш да је и твој омиљени педагог Викторин од Фелтре мрзио „тел |
| песницом бесно лупи у груди.</p> <p>Да је баба Мара блаже говорила, ја бих се зацело јако љути |
| о су тек могли увидети!</p> <p>— Правда је у гробу! — уздахну Даринка — И зато сам ја задовољна |
| Правац, правац, — понови Ленка — можда је и то; ал тај није за мене и за моје проклете околнос |
| етка да је даровита; а осим тога, ваљда је умела да провиди и свој положај, па узела и бољи пра |
| ништа чуо.</p> <p>— Чуо сам, ал’ ваљда је било у суседном врту — рече г. Коста па се спусти на |
| је рекао да ме воли, а ако је то, онда је већ и наступила...{S} И с тим седе за гласовир па ст |
| хологију и поче шаптати:{S} Психологија је наука...</p> <p>— Хајд’ штудирај од корице до корице |
| е волела —- а Даринка брате, поноситија је и од ње.</p> <p>— Ти дакле ниси за Милицу?</p> <p>— |
| е већ у велико бројала, кад Ленка, која је као и другарице јој — већ давно учитељица у неком се |
| наћи, да су саставци чиста истина, која је обично непријатна укуса и за вољно „ајнемовање“ и др |
| је школа живахне и веселе дечице, која је сва љубе и поштују, па јој већ на лицу читах да је с |
| већма него ти, а бабама твоје феле нека је далеко од мене — „лепа кућа“; само се сети, да имаш |
| страјности и енергије.{S} Па добро нека је и то! — нећу да се браним — Али главни је узрок, што |
| га већ од тога одучити...</p> <p> Ленка је испитујући погледа.</p> <p> — Реци ми Милице искрено |
| смо чули, већ и с њиме биле „ти“ Ленка је желила, да тако буде, а оне се нису много устезале.< |
| Тако је — рече шаљиво домаћин — а Ленка је хтела утрвеном стазом да ходи и за то је дошла к мен |
| даље г. Коста — али добро пази; Даринка је чисто злато и ако можда не сија као Милица.{S} Па и |
| могуће! та ти се море шалиш! — Даринка је тек жена за тебе.</p> <p>— Ја ти кажем како ми је ов |
| и казни.</p> <p>После пола сата Даринка је већ спавала а другарице јој се такође спремале да ле |
| на измаку, уздахну Милица — а и Даринка је навалила да се прек’сутра кренемо.{S} Родитељи нас в |
| чна пријатељица остати?!</p> <p>Даринка је само загрли и смешећи се настави:</p> <p>— Не могу с |
| ека ледена рука дирну.{S} Миличина рука је истина сад дрхтала, а из очију сипаше јој такође нео |
| ише; а кад се влак опет кренуо, гледала је Ленка сузним очима за њима и махала марамом.{S} А ка |
| не.</p> <p>— Та већ видећемо -— гунђала је она — Научиле се на лак живот, па ће тако хтети и у |
| према њему наклоности осећати, а држала је да је он и сасвим добра партија за женскињу без мира |
| доручак; сад ће и Коста доћи! — викала Је за њом Ленка</p> <p>— Доручковаћу тамо — чуло се већ |
| ..</p> <p>Она уздахну и ућута.{S} Знала је, да су узеле карте до Т. из кога су обе и биле, и да |
| ила Ленка да им самима остане.{S} Знала је, да ће јој већ сутра другарице опет отићи свака на с |
| лану сад Ленка — и у твојој души морала је та неправедна оцена грдан и од рђавих последица утис |
| b n="51" /> <p>Тога вечера још написала је као одговор Кости и Ленци подуже писмо што је гласил |
| во питање тицало се Даринке, — ћеретала је она — а то се мени не свиди, па баш завидим Даринчин |
| питаше он.</p> <p>— То не.{S} Али могла је удадбом још причекати — одговори Милица</p> <p>— сам |
| м у селу Г. једна кола, а у њима седела је Милица и Даринка.</p> <p>На прозору указа се у исти |
| мислила?</p> <p>— Ту метаморфозу донела је неповољна сведоџба — рече опет са осмехом Даринка.</ |
| што је поводом тога н њој учињена, била је то: што се у том тренутку са резигнацијом насмешила |
| {S} Сватови им беху врло весели; а била је позвата и Даринка али она не дође — доцније им је пи |
| и можда тихо уздахнула; осим тога била је сад још мање код огледала а све више у школи, код књ |
| р „сцену растанка“.</p> <p>Међутим била је у Т. сасвим задовољена.{S} Ту су наше путнице дочека |
| бранитеља, но као у замену за то добила је већ идућих ферија госпођица Ленка писмо, у ком јој с |
| </p> <p> — Нећу да га примим — говорила је она — ствар још није свршена.{S} Ми смо правили „рач |
| рећа састоји се у задовољству“ говорила је увек Даринка док смо заједно биле.{S} Али ја немогох |
| <p> — Красан човек тај мој Сава — рекла је за тим шаљиво она. — Само данас ми је и сувише сенти |
| > <p> — Ко би све у напред знао — рекла је у смеју она.</p> <p> — Тако је! прошапута доктор — к |
| лила да ћу говорити из повеснице, дошла је на ред — логика.</p> <p>— Рђав рачун — примети расеј |
| </head> <p>Доцне у вече тога дана дошла је тек Даринка.</p> <p>Коста беше својој жени казао сво |
| по забуним у посао, јер ко’ велим: боља је и најгора јава, од тако луда сна...</p> <p>— А зар т |
| опет настави:</p> <p>— Моја љутња вама је детињарија; а ја опет не могу да појмим вашу равноду |
| а само се из чисте љубави жене.{S} Њима је главно жена а народност и новац, за њих узгредна ств |
| се угледам на Душанију и Анђу — а њима је зацело „брачни кандитат“ већ у џепу.</p> <p>— Е сад |
| скрено и својски задржаваху.{S} За њима је Ленка дуго махала марамом, а и г. Кости беху гошће о |
| ста. — Она је добра срца а и образована је, али је жена, која уме љубити тек оне, који њу љубе |
| — ништа.</p> <p>И том пресудом оцењена је Миличина природа, и свију њој подобних женскиња.</p> |
| и и љубави што за мало траје.{S} Трајна је љубав она што јој је гориво душевна врлина, а пролаз |
| 0 форината годишње.{S} Али наравно, она је чедо протекције и среће па има сведоџбу с препоруком |
| е се Милица трже и задрхта.</p> <p> Она је говорила више у шали, а сад је тек видела погрешку, |
| веселило кад је поменула попове.{S} Она је морала начути, да при моме избору, ондашњи свештениц |
| слика здраве и снажне учитељице.{S} Она је већ средњих година па је баш јуче можда опазила прво |
| и ти, тек Даринку желим за жену.{S} Она је много претежнија, и ако је и Милица врло ваљана.</p> |
| то?</p> <p>Ето тако — рече Коста. — Она је добра срца а и образована је, али је жена, која уме |
| жно и ватрено гледајући јој у очи — она је вавек истинита; јер ево и ја био бих много сретнији |
| домаћину руку — А ја сам Даринка, а она је, разуме се, Милица.</p> <p>И ту се онако својски и с |
| е гориво душевна врлина, а пролазна она је што потиче из поштовања бела лица и дивних трепавица |
| — а шта ће Даринка да каже? — та и она је нама равна, па погледај њену оцену!</p> <p>У том зво |
| овице и натарош још приде...</p> <p>Она је моју понуду показала својим родитељима; а овима беше |
| И отров је по кад кад користан; а сумња је овде сасвим на свом месту. — примети Даринка. — Сам |
| за мене из мени непознатих разлога, па је држала, да мећу нама — као обично међу Србима — и са |
| је баба опет је члан српског народа, па је знала да је Србин злопамтило и да радије копа јаму с |
| орам нешто важно дома телеграфисати, па је позвала са мном њеној тетци.</p> <p>— Нашто то? — пи |
| сад су се већ сматрали као сродници, па је и мала Смиља, погодишња ћерчица г. Косте и Ленке тре |
| и, а уз то беше он и ваљан и уважен, па је морала према њему наклоности осећати, а држала је да |
| је тај његов поглед на њу упливисао, па је тако морало да буде...{S} Али у истом моменту учинил |
| цу од три дана — угинула му је крава па је мени теле поклонио.{S} Он вели, млеко ме неће толико |
| м у школи сад је тек стекла искуства па је требала тиме и народу дуже да послужи.</p> <p>— Опет |
| и!“</p> <p>„Вараш се бако!“ рекох ја па је оштро погледам и метнем руку на њено раме. „Нисам ја |
| опет оде у кујну; јер је била недеља па је требало мало више посла око ручка положити.</p> <p> |
| тељице.{S} Она је већ средњих година па је баш јуче можда опазила прво сребрно влакно у својо ц |
| и од свирке престадоше.</p> <p> — Стара је, ал’ и вечито нова! — рече он па устаде и нагло је у |
| у што се у основној школи предаје кадра је свака отреснија ученица више школе предавати.{S} И о |
| ји правац, те примети:</p> <p>— Позната је ствар, да многе мисли праве главобољу.{S} За то буди |
| д краја, — рече весело Милица — а Коста је, к’о што смо данас чуле, хитар стенограф, па може од |
| е се враголасто Ленка — ал’ ето и Коста је већ приметио, да би ти била лепша и од Милице, тек д |
| у, те на брзо остави јело.</p> <p>Коста је са саучешћем погледа, и опет не могаше срцу одолети |
| и „штедње“ пита на пример мене:{S} Шта је реагенс на скроб? онда, кад се већ ретко ко тога сећ |
| д учити? — смејаше се она.</p> <p>— Шта је с тобом Ленка — питаше зачуђено Милица — ти пре ниси |
| и деца помоћи не могу.</p> <p>— Али шта је с првим разредом, — питаше Ленка — он ти тек неможе |
| треба воде!{S} Па и та мати незнам шта је мислила, кад ме је амо довела?{S} Заповрће ме сваки |
| ага слика, па поново уздахну.{S} Милица је тај уздах приметила те се ману шале.{S} С тога се до |
| ајдемо у кућу — примети за тим — Милица је зацело већ устала па јој треба честитати...</p> <p>С |
| намере — рече сад Коста — јер и Милица је ваљана девојка.{S} Али опет ти морам рећи, да се у Д |
| селог изгледа девојчица.</p> <p>Старица је дуже времена гледала девојче са изразом материнске н |
| ако још од пре дугујем. —</p> <p>„Љубав је као ватра; док јој дајеш горива пламти и гори а чим |
| има торокљива света остане онакав какав је у истини.{S} Знала сам добро, да се нама учитељицама |
| — Настави само, — одобраваше он пољубив је у чело — и онако знам, да ћеш скоро свршити.</p> <p> |
| и казиваху како мисли.</p> <p>— И отров је по кад кад користан; а сумња је овде сасвим на свом |
| рече: — Знао сам да ћеш га уловити, кад је она луда баш сад нашла да оде...</p> <p> — Леп компл |
| н услов за срећу у браку...</p> <p> Кад је Милица од узрујаности, што је поводом докторовог пог |
| а и опет оде у општину на посао.{S} Кад је опет дошао нађе ту и доктора који му одма прикаже св |
| а је скинула била.{S} На послетку — кад је шешир сасвим чист био — одгурну га она зловољно на с |
| од два зла треба бирати мање.{S} Па кад је тако (а уз то смо својим успехом и радом незадовољни |
| као да јој прелети тужан израз — Па кад је само сретнима намењено уживање у животу и на јави, к |
| жива у лажном сјају па јој је доста кад је уверена да ће поред мужа комотно живети или уз њега |
| ме, ниси ни покушавала, доста ти је кад је само оно преклапало, Милица, уз тебе.</p> <p>Ленка г |
| нци приказала као свога вереника, и кад је збијала шалу и онда кад јој је он у присуству Ленке |
| Одмах тетка,“ рекло је девојче; али кад је после 10 минута воде из бунара вадила можда и нехоти |
| би путем звоњења могао деци јављати кад је време да у школу дођу, и с тога су деца вазда раније |
| рину.</p> <p>Особито ме је веселило кад је поменула попове.{S} Она је морала начути, да при мом |
| <p> Она је говорила више у шали, а сад је тек видела погрешку, то јест, моћ, својих непромишље |
| ни кандитат“ већ у џепу.</p> <p>— Е сад је забасала и у сатиру — смејаше се Милица — А на после |
| Милица</p> <p>— саморадњом у школи сад је тек стекла искуства па је требала тиме и народу дуже |
| оштовања, или изненађења.{S} Тај поглед је за ваљана учитеља накнада за сву досадашњу неправду; |
| њеног учитељевања добар успех, и узгред је уједно жалио, што се одала на тако трудан и неблагод |
| имам кад год ми време допусти и кад код је одређен час за то; само што се не задржавам при њима |
| <p>— Мени је мало случајева познато где је Србин узео туђинку; а оно што знадем свуда беху ваља |
| .</p> <p>— Али камо тог правца? прекиде је у речи Милица. — Није доста тек рећи, него и показат |
| да те задобије или изигра.{S} Друкчије је брате код Српкиње.{S} Она баш и онда кад би и душу з |
| ога прозора у руци јој беше писмо, које је већ више пута прочитала па се и опет повратила па је |
| нска врлина, а уз то и потреба без које је тешко живети...</p> <p>С поздравом ваша Даринка.“</p |
| Та већ из речи даринчини видео си које је Милица, и зато их нисам „по правилима етикеције“ упо |
| орамо видети и дочекати и свршетак које је увек најлепши, кад се весело и са сватови свршује.</ |
| — настави по неком ћутању Ленка — Моје је уверење, да ни један учитељ ни учитељица на селу — р |
| својим ђачицама?</p> <p>Већина публике је обично чист сељак, што ни читати ваљано незна; они н |
| смејаше се Милица — А на послетку, боље је и то него да размишљаш о метафизици — твојој проклет |
| би и ракију изнела у шталог.{S} Та боље је да ми се и ракија поквари, него да ми пропадне моје |
| , и да право каже наша сека Пела: „Боље је имати среће, нег памети.“ — И ту нагло устаде и приђ |
| " /> <p>— Заборавила сам ти рећи, да ме је синоћ молила твоја познаница госпођица Драгиња, да с |
| ања провела сам како, тако.{S} Труда ме је доста стало, али за то и беше испит, по новијем учит |
| задовољила но не своју савест, која ме је вазда мучила, да сам недостојна тога позива кад га н |
| а хладна и горда, и то баш онда, кад ме је можда најжешће волела —- а Даринка брате, поноситија |
| и та мати незнам шта је мислила, кад ме је амо довела?{S} Заповрће ме сваки час, па шта ће нам |
| сам симпатију желила стећи, а баш он ме је јуче таксирао „ладним створењем“ и отворено изрекао, |
| ста питајућим изразом.</p> <p>— Лако ме је разумети.{S} И ја сам пробирачица, па не могу да се |
| ажу.{S} Али време и искуство научило ме је, да је и у лошем често баш добро скривено и да најбо |
| о да се нисам у Ленку заљубио.{S} То ме је, разуме се по себи, доста муке стало, али и опет сам |
| ка“ нехтеде забавити.{S} Шта више то ме је баш растужило.{S} По томе сам видила, каквим осећаји |
| а мимику баба Марину.</p> <p>Особито ме је веселило кад је поменула попове.{S} Она је морала на |
| ао, а она или беше сувише сретна што ме је добила или сувише несретна што остави учитељевање; д |
| ође у смеју и шали изговорила, али тиме је „на јуриш“ задобила лако запаљиво срце доктора.{S} И |
| враћала се од свога младога мужа, коме је ручак носила, јер је ту негде сено косио.{S} На лицу |
| едно примала, неможе мене кривити; томе је тек узрок немар општине и Срба према школи.{S} Јер ш |
| тражим — рече озбиљно Даринка — за мене је довољна награда чиста савест и уверење, да ми је рад |
| е воли, а како она друга осећа — питање је“.</p> <p> Па нагло устаде те отвори гласовир и засви |
| а. — Поглед му је пао на њено одело, те је видео да је на њој проста хаљина, а уз то баш ни јед |
| ли ти љубави према томе позиву, или те је руководило славољубље и — мода.</p> <p>— Немој прете |
| е неко болно преболно дете.</p> <p>Дете је било више мртво но живо и обучено тек у танку кошуљи |
| пособности.</p> <p>Тек тим путем могуће је мени поред незгода што их учитељи на селу трпе, да п |
| а.</p> <p>Па шта о томе велиш? — питаше је у исти мах муж и жена.</p> <p>— Шта?{S} Сад ништа, о |
| тко он и оде из куће.</p> <p>— Твој муж је данас зловољан — примети она за време доручка.</p> < |
| Забранити...{S} Забранити... ал’ ја би је задржао — гунђао је он. — Ал’ ти дабоме, ниси ни пок |
| м расположена за весеље. </p> <p>— Теби је све твоја сведоџба у глави, — примети Милица — а шта |
| о је и вама „пакујем“ па кад доспете ви је лепо и „на тенане“ анализирајте, а уверена да ће те |
| не доликује ни Вама ни моме Кости, који је такође од када се јутрос с Вама разговарао врло злов |
| свима знацима судећи, од „тифуса“ који је у месту владао.</p> <p>Обоје деце беше покривено нај |
| на себе натрпала, — рече он гласом који је за шалу сувише озбиљан био.{S} Но ту се трже и засме |
| рок и за мене, а још више за свет који је нестрпљив и сујетан, па ужива у стармало-наученој де |
| и у пепео — у успомену...</p> <p>Ако ли је љубав слаба, онда и то гориво не претвара у пепео, в |
| на је добра срца а и образована је, али је жена, која уме љубити тек оне, који њу љубе и више — |
| а ономе пољу, који ми је у део пао, али је саковати немогох.</p> <p>„Права срећа састоји се у з |
| ртвовало можда каквој светијој цељи или је тек узгред носило име Српкиње, а у ствари не беше ни |
| а награда чиста савест и уверење, да ми је рад примерен потреби и по томе и користан.</p> <p>— |
| меја се Даринка — сад ћеш видети, да ми је желудац сасвим здрав — и смести се за сто.{S} Но уз |
| ама добро не разумем, опет видим, да ми је мио и да га поштујем; а љубав држим да ће доћи и сам |
| што је била до собе.</p> <p>„Сад да ми је Мија ту“, настави забринуто и тужно „ома би и ракију |
| опет узе оловку.</p> <p>— Приповетка ми је на измаку — настави весело и несташно Милица — Цео ж |
| им и да се дружим.</p> <p>Баба Наста ми је до душе приповедала и то: да су г. натарош често на |
| ав оно стање, што сам га осећала кад ми је рекао да ме воли, а ако је то, онда је већ и наступи |
| ли, па сам морала чути.</p> <p>— Сад ми је јасно — примети Ленка. — Ти си Драгу позвала у А. а |
| а ово три године на ономе пољу, који ми је у део пао, али је саковати немогох.</p> <p>„Права ср |
| кажем.</p> <p>— Наравно да ниси, али ми је казало твоје понашање.{S} Кад ја пеглам или шијем а |
| а за тебе.</p> <p>— Ја ти кажем како ми је ово дана на срцу — рече доктор не дижући очију.</p> |
| бележи.{S} Оно што ћу казати остало ми је и сувише у памети, па могу и после додати. — рече он |
| ледом.</p> <p>— И мени је жао — врло ми је жао, ал’ мора да буде — па страсно загрли другарицу |
| ину говори, — примети домаћин — само ми је врло загонетно што ти и уз општинску хвалу до неба н |
| ама постала учитељица у С.</p> <p>То ми је дало повода, да се слатко насмејем, јер, ко што знат |
| Тако и ја мислим рече Ленка — и зато ми је и неправо, што ће ти паразитски карактери што им је |
| а.</p> <p>— Право да ти кажем, избор ми је врло тежак — рече збуњено доктор — обе високо ценим, |
| а је за тим шаљиво она. — Само данас ми је и сувише сентименталан но ја ћу га већ од тога одучи |
| иком поцрпео и каблом просипао, опет ми је најмилији; јер њему долажаху мисли од срца, извор ве |
| знатих узрока закаснио.</p> <p>— Баш ми је жао што смо осуђене саме да путујемо; а како је тамо |
| <p>— Опет Анђа — рече Даринка — Та мани је већ једном! зар је сва срећа у доброј сведоџби? а ни |
| и то! — нећу да се браним — Али главни је узрок, што ја не спадам у природе, што своју личну с |
| апора стало, — рече расејано она — мени је ближа 27. но 17. година.</p> <p>Баш као и Ленци и Ми |
| ојим речма.</p> <pb n="36" /> <p>— Мени је мало случајева познато где је Србин узео туђинку; а |
| и рекао знадеш и из искуства.{S} И мени је Ленка изгледала хладна и горда, и то баш онда, кад м |
| — рече озбиљним тоном Даринка — И мени је дабоме тешко, што нисам боље оцењена; али ко ће нам |
| Ленка молећим погледом.</p> <p>— И мени је жао — врло ми је жао, ал’ мора да буде — па страсно |
| викну у исти мах муж и жена, а прекорни је погледи сретоше.</p> <p>— Опростите! мислила сам тек |
| /p> <p>— Право! — викну Милица — сад си је добила.</p> <p>— То би могла она и теби рећи — брани |
| о заљубљен...</p> <p>— Чини ми се да ти је смртну љубав и најбезазленија већ у очима читала — с |
| ти дабоме, ниси ни покушавала, доста ти је кад је само оно преклапало, Милица, уз тебе.</p> <p> |
| на, па се засмеја. — Боже мој, чудан ти је човек; све га нешто копка да туђу тајну дозна, и ако |
| исело лице доликовало.</p> <p>— Лако ти је церити се, кад заједно с твојом Милицом имадеш више |
| ! — викну г. Коста. — Та човече, зар ти је милија лутка и лептир, од благе и разборите женскиње |
| не знам — умеша се муж.</p> <p>— Пусти је само нека по вољи говори; чућеш после од мене што ти |
| осећам, да нисам гора од вас; а случај је учинио, да се <pb n="22" /> моја права способност и |
| урније живети и луксуз терати; а таквој је дабоме мало стало је ли њен муж хришћанин или чивути |
| и саможивља.{S} Или ако не то, онда јој је срце покварено па јој није ништа свето, него је већ |
| је чист и пријатан, осим тога, пуна јој је школа живахне и веселе дечице, која је сва љубе и по |
| га њу свет по заслузи и оцењује, па јој је лако ћеретати, а Даринци дабоме да није до тога:{S} |
| ан, јер она ужива у лажном сјају па јој је доста кад је уверена да ће поред мужа комотно живети |
| а, и кад је збијала шалу и онда кад јој је он у присуству Ленке веренички прстен дао.</p> <p> — |
| атну и хладну маску на лице, а срце јој је врело и чисто као злато.</p> <p>— Обричем ти, да ћу |
| <p>— И она дели моје мишљење и ако јој је природа сроднија са Миличином.</p> <p>Доктор се на т |
| о траје.{S} Трајна је љубав она што јој је гориво душевна врлина, а пролазна она је што потиче |
| вају, и ако не баш у оној мери, у којој је за сеоску децу потребно.{S} Зато ко је уверен, да по |
| плач па нагло пође у своју собу у којој је Милица већ давно спавала.</p> <p>На прагу собњем окр |
| е и мило погледа своју вереницу у којој је толико простодушности и веселе безазлености.</p> <p> |
| Ајд’ зидајте ви куле по ваздуху; а мој је план довршен био још кад су ми оцену прочитали — мрм |
| то, онда брате, покушај; јер веруј, њој је тек светска неправда што је у животу сретала навукла |
| савету...</p> <p>Али како видим, табак је скоро пун.{S} Зато вас нећу даље мучити аманетима му |
| нског поштовања поступају.{S} А за брак је тек потребна сушта љубав! ...</p> <p>Немојте се срди |
| ти зацело још спавају?</p> <p>— Та тек је четир сата — рече г. Коста. — Неш кажи ти мени момче |
| лико је табака папира она потрошила док је добила плату, или док чујем како је „почастила“ баба |
| неучитељи вазда зборите.{S} Па онда вам је сво учитељство криво — Нема вам истрајности, способн |
| ме разумете; а кад ме схватите онда вам је и јасно, да нам се приповетка баш неможе по вашој же |
| ати.</p> <p>Првим особинама к’о што вам је познато, не могу се баш похвалити, а проклето срце о |
| ље прошле.{S} Јер сад тек видим, да нам је наше учење с темељним разумевањем и дало оцену лошиј |
| логика! — плану сад Даринка — онда нам је учитељска школа излишна.{S} Јер науку што се у основ |
| а љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста и јака она згара оно што је примила док |
| Т. овдашњи бележник.</p> <p>— Мило нам је — рече Даринка пруживши домаћину руку — А ја сам Дар |
| иге.{S} Читаш ли их ти Милице? — То нам је на селу нужније и од кућарства — дода затим више као |
| е, него из свега вадим језгро и што нам је најпрече; а ко је у бољим околностима и има каде, од |
| што видите њен стан беше близу, те сам је чешће могао видети да код свога прозора чита, шије и |
| опште помоћи не могу да отклоне, па им је тешко вршити свој позив без уверења, да га сасвим до |
| и Даринка али она не дође — доцније им је писала, да је била у јаком послу...</p> </div> <div |
| же своју вереницу, Милицу.</p> <p>Он им је искрено пожелео среће.{S} Али кад се сетио Даринке и |
| и пред њу хладно печење и теста, што им је остало од вечере.</p> <p>— Није, — насмеја се Даринк |
| , што ће ти паразитски карактери што им је главна црта лично задовољство, да буду мајке и прама |
| елике своје штете и оставити.{S} Сасвим је то друкчије код мушких учитеља; они сироти и ако кас |
| г ни људи опростити неће!“</p> <p>С тим је оставим и уђем у кућу камо је мати болесно дете већ |
| ка Ленку и Косту у врту у послу.{S} Чим је опазише пођоше јој на срет.</p> <p>— Наставите посао |
| <p>— Ругај се ти колико хоћеш, али сан је сенка живота, — рече Даринка, а преко лица као да јо |
| аленом газдалуку.</p> <p>Мален стан њен је чист и пријатан, осим тога, пуна јој је школа живахн |
| понуду; и поруменивши пружи му руку, он је ту руку страсно стиснуо и у свом заносу и против срп |
| и од педагога Песталоције допада.{S} Он је више хтео, него што је могао; а више се мучио но што |
| антину и Јелени — у госте дођете.{S} Он је рад да вас позна, а и ја мислим, да је већ време, да |
| лио женити, а Даринку и Милицу познавао је још од оног имендана. — И зато се и нас ништа не тич |
| у својој соби, а у другој соби становао је хроми Харалампије са својом наглувом баба Настом.</p |
| ранити... ал’ ја би је задржао — гунђао је он. — Ал’ ти дабоме, ниси ни покушавала, доста ти је |
| зар се ти томе не би противила? — Питао је пламтећим ал’ тужним погледом он.</p> <p> — Ко би св |
| ја читаву годину не дођем.</p> <p> Ово је такође у смеју и шали изговорила, али тиме је „на ју |
| ану“ „кнедлу“ ћутећки да прогутам, него је и вама „пакујем“ па кад доспете ви је лепо и „на тен |
| покварено па јој није ништа свето, него је већ ишла на то да ономе пружи руку где ће моћи узурн |
| сам и ја имала као и свака од вас, него је погрешка у томе, што сам ја обичан човек; а као така |
| едећи. „Пуши му се глава од посла; него је он бацио око на госпођу фрај... овај, госпођицу.</p> |
| е али и опет угледне.{S} Осим тога, био је још испре најбољи домаћинов пријатељ па и „најотровн |
| асмеја.</p> <p>Г. Коста се трже.{S} Био је од оне врсте људи што на мах плану и за оне ствари к |
| се она труди да доктора задобије. — Био је као што је већ речено, за свашта што је држао да је |
| био пореклом мештанин; а осим тога био је и сироче без икакве ближе својте.</p> <p>Тај дан до |
| ећком кацу с ракијом а на пећи озго био је кошар са комловом и неколико пари обојака, што их је |
| .</p> <p> — Одговор, госпођице! — молио је он, али поглед као да му је сад мање ватрен био.</p> |
| рала осетити, може појмити тек онај, ко је видео у праведној срџби пламтећа лица осталих девојч |
| адим језгро и што нам је најпрече; а ко је у бољим околностима и има каде, од воље му да гледа |
| је за сеоску децу потребно.{S} Зато ко је уверен, да по могућству достојно врши своју дужност |
| ећала кад ми је рекао да ме воли, а ако је то, онда је већ и наступила...{S} И с тим седе за гл |
| жену.{S} Она је много претежнија, и ако је и Милица врло ваљана.</p> <p>Доктор само ћуташе и ша |
| тке са сватови.{S} Али брате мој, и ако је све већ давно прошло опет нам се приповетка не може |
| казао, да је и она ваљана девојка и ако је по моме мишљењу много хладнија и себичнија од Даринк |
| црној, плавој или смеђој коси, па и ако је још девојка опет се нимало није ужаснула тог новога |
| <hi>почетак</hi> поштовања, које и ако је близу љубави опет није једно и исто. — Од поштовања |
| епријатељство постојати мора; јер и ако је баба опет је члан српског народа, па је знала да је |
| замерити — примети г. Коста. — Али ако је само то, онда брате, покушај; јер веруј, њој је тек |
| оном стању не бејах задовољна; а свако је своје среће ковач те ја покушах, да је кујем у друго |
| школском детету за њих моли; јер свако је био уверен, да ће јој он тек оно дати, што би се и у |
| о устаде и приђе прозору.</p> <p>„Свако је своје среће ковач.“ — примети Даринка али и она из г |
| аше Даринци и Милици ово:</p> <p>„Свако је своје среће ковач,“ чула сам често од вас (као што в |
| она се трже и порумени, јер виде, како је домаћин испитујући мери.{S} А тај поглед уједно јој |
| јима ћу учитељовати, и размишљати, како је то „благодатно“ стање, кад се најпре мора десет таба |
| загрлиле милу другарицу.</p> <p>— Како је лепо што сте обе заједно дошле — примети им она љубе |
| то смо осуђене саме да путујемо; а како је тамо све весело! — примети затим Милица.</p> <p>— Шт |
| е мењам те своје надзиратељице, па како је у свакој скамији по шесторо деце то у шестонедељном |
| Сека Наста није лагала — Ја сам од како је нова учитељица дошла чешће вирио кроз прозор; а к’о |
| док је добила плату, или док чујем како је „почастила“ баба Мара — насмеја се Милица.</p> <p>— |
| својим звучним и крупним гласом. — Лако је могуће, да сам се и преварио, обе једнако поштујем; |
| и похвалу.</p> <pb n="28" /> <p>— Лако је теби тако говорити.{S} Али ја не спадам у природе тв |
| за то, ја хоћу да се надам; јер и онако је нада хришћанска врлина, а уз то и потреба без које ј |
| и да је госпођа, па све зна! ..{S} Тако је рекла и снаш’ Пели, да не иде код мене, да јој бајем |
| — рекла је у смеју она.</p> <p> — Тако је! прошапута доктор — ко би све у напред знао...{S} И |
| , а слабо о њој размишља.</p> <p>— Тако је, — рече Ленка и опет седе — Али и ми смо ово три год |
| звала у А. а не она тебе.</p> <p>— Тако је.{S} Узела сам кола и рекла јој, да морам нешто важно |
| аквог признања и награде.</p> <p>— Тако је! — викну сад Милица — Ето ја сам ступила у школу са |
| мудрост кашиком покусати.</p> <p>— Тако је; али сутра ћемо полагати баш најтеже предмете.{S} Па |
| треба воље и истрајности.</p> <p>— Тако је — рече шаљиво домаћин — а Ленка је хтела утрвеном ст |
| у па бајаги у шали и опет рече: „Е тако је, медвед увек добије најлепшу крушку“...</p> <p>— Уку |
| силом задржавано јецање.</p> <p>И тако је радознала дебела путница уживала бар „сцену растанка |
| дбору и црквеној општини.</p> <p>И тако је на моје заузимање добила тога пута сву тромесечну пл |
| ’ о’де ће се пре кренути“.</p> <p>„Тако је“; рекох јој ја „ал’ онда ће ти дете дуже боловати.{S |
| Ко’ велим, расанићу се док чујем колико је табака папира она потрошила док је добила плату, или |
| ан мушки, а она, баш к’о у пркос, ретко је куд ишла, те јој се не могох придружити ни у пратњи. |
| уз своју успавану сестрицу; а боловало је, по свима знацима судећи, од „тифуса“ који је у мест |
| ода на селу.</p> <p>Болесно дете лежало је сад на неком траљавом кревецу близу пећи уз своју ус |
| не могу да се задовољим ма чиме; а мало је и људи што су кадри зарад обичне женскиње напустити |
| з терати; а таквој је дабоме мало стало је ли њен муж хришћанин или чивутин, млад или стар, пош |
| ечито нова! — рече он па устаде и нагло је узе за руке. — Јест, госпођице, — рече затим нежно и |
| само десетицу повишице искала. — зацело је неби добила.</p> <p>— Право велиш! — насмеја се Дари |
| адам се да нам нећете замерити.{S} Било је у то доба тако блато, да вас ни десет коња преко ово |
| жан; јер и највеселијима међу њима било је тешко растати се са другарима и другарицама са којим |
| добра млекоша.{S} Па онда ове зиме било је лепо и суво време а натрефила сам и на поштена обућа |
| <p>— Говори само! — примети Ленка мило је погледавши. — Та ето ја и Коста нисмо баш „начелни“ |
| обичан тороњ.</p> <p>Она се трже и мило је погледа. — Овде ћу, као што знате кола узети, — рече |
| ш ћемо се и посвађати — примети он мило је погледав.</p> <p>Она се трже и поруменивши рече:</p> |
| не водице!“</p> <p>„Одмах тетка,“ рекло је девојче; али кад је после 10 минута воде из бунара в |
| јом“; а карактер Српкиње и туђинке врло је различит.{S} Туђинка брате, и кад те љуби и не љуби |
| <p>С тим је оставим и уђем у кућу камо је мати болесно дете већ унела била.</p> <p>Кад сам соб |
| <p>— Мане нам до душе свако види; само је штета што се нико не сећа узроке да истражује — прим |
| асти.{S} Право награђивања и укора само је моје, а и то вазда чиним у договору целе школе а ник |
| адрхта и поруменивши обори очи. — Чудно је тај његов поглед на њу упливисао, па је тако морало |
| илица — Цео живот и уверење моје слично је оном што сте од Ленке већ чули.{S} Но како у моме ме |
| од професорске колегије.</p> <p>— Лепо је тешиш! — осече се на то Милица.</p> <p>— А што да ме |
| а, за добре стране никаква признања, то је моја судба већ одавно.{S} Но ја се надам, да ће и на |
| неожењен, а наше познанице неудате, то је свету сасвим обична појава, те и нашим познаницама н |
| ече:</p> <pb n="29" /> <p>— Опрости, то је говорила учитељица а жена знаш како о теби мисли.{S} |
| сумњаш, да хоће да те задобије...{S} То је, драги мој Саво, по моме схваћању женски понос и кар |
| но ни да кажем.</p> <p>— Шта није? — то је баш интересантно прихвати он и остави оловку — Него |
| — рече враголастим осмејом Милица — То је можда тако код друге народности но ми Срби и у томе |
| и научи; а за: нас „олош“, дабоме — то је тешко.</p> <p>И тако незнам из ког плеснивог „призре |
| чит — упаде му у реч Ленка.</p> <p>— То је за оно „на ствар“ — примети са осмејом Даринка; а он |
| пре да и друге чујемо.</p> <p>— Ал’ то је баш важно било.{S} Иначе су могле помислити, да сам |
| Душан Т. је бележник у моме месту, а то је за учитељицу и сувише добра — партија...{S} Другариц |
| есет година чини баш 200 форината; а то је много за учитељицу која има за живота своју „минимум |
| д тек кад би моје ученице одрасле; а то је и сувиши дуг рок и за мене, а још више за свет који |
| ворене, да трпе, теше и ране лече; а то је брате, својство што ствара најсретније бракове.</p> |
| реће па има сведоџбу с препоруком; а то је довољно, да и најбоље место добије.{S} Мећу тим ми.. |
| и прутом по врх прстију „одалами;“ а то је и онако у свези са тезом из педагогије о нези чулних |
| па јаму своме но — туђину...{S} И за то је и она на ту „стрелу“ највише важности полагала и баш |
| о од оне за коју ме свет сматра и за то је видите то повредило мој женски понос па сам морала ч |
| е хтела утрвеном стазом да ходи и за то је дошла к мени.{S} А да ће ми заиста доћи, ако само ис |
| е средство — рече смејући се он и за то је у овоме месту од то доба учитељица и у мени изгубила |
| рестаће чим ње нестане.“</p> <p>— Та то је судба свију учитељица! — викну скоро Милица.</p> <p> |
| и од два зла треба бирати мање; а уз то је кошуља свагда ближа од хаљине.</p> <p>— Лепа логика! |
| а још дода:</p> <pb n="30" /> <p>— И то је довољан разлог, да и теби Коста, баш ни једна није в |
| а се већина и глађу бори.</p> <p>— И то је истина — примети Ленка — али и опет могао би марљиви |
| ћин, Ленкин муж, још из ходника; али то је кочијаш тек с празни коли учинио, а Даринка и Милица |
| ри дабоме да је друкчије стојало, но то је тајна господина Косте, његове жене и младога доктора |
| <p>С поздравом ваша Даринка.“</p> <p>То је писмо што га је Даринка као одговор Кости и Ленци от |
| ватром — злобе и мржње... —“</p> <p>То је видиш, моје мишљење о љубави, па кад ти још додадем, |
| ива у стармало-наученој деци.{S} И зато је видиш, најпаметнији онај ко свету по вољи чини.</p> |
| требала си ми јавити.</p> <p>— Та чисто је одлетела из собе — бранила се она. — А на послетку и |
| број сведоџби? а није она ни крива, што је сретнија, па се повикало одма од почетка да је даров |
| ла сам се.{S} Осим крајње сиротиње, што је већ из очију домаћичини вирила, беше ова соба најбољ |
| зато нико неможе ни Милицу осудити, што је и она мислила, да је наклоност у случају „добре парт |
| > <p> Кад је Милица од узрујаности, што је поводом докторовог погледа снађе, себи дошла, насмеј |
| а и сад могле су јој тек зато доћи, што је данас субота а сутра недеља; иначе нема учитељу у вр |
| инка — ал’ ми би волеле чути и оно, што је Коста пре тога хтео да рече.</p> <p>Ленка се на ту п |
| ринка и поглед јој паде на белешку, што је г. Коста већ одавно на страну оставио.</p> <p>— Зар |
| ита у срцу своје околине ону хвалу, што је најскривенија и која се речима никад исказати не да. |
| p>— Та то и јесте малер нас мушких, што је проклети скептицизам већ продро и у некадашњу престо |
| а тога пута сву тромесечну плату; а што је касније опет неуредно примала, неможе мене кривити; |
| е посете двосмислено тумачити.{S} А што је он случајно неожењен, а наше познанице неудате, то ј |
| а тек једна рече поносито Ленка — а што је више, то се жртвовало можда каквој светијој цељи или |
| веруј, њој је тек светска неправда што је у животу сретала навукла ту одвратну и хладну маску |
| неће срамоте нанети.{S} Сва промена што је поводом тога н њој учињена, била је то: што се у том |
| је као што је већ речено, за свашта што је држао да је добро и сувише занет и у делању ревноста |
| стављена власт, кад се не преће све што је прописано?!</p> <p>— Свет вазда ужива у клеветању ту |
| за време доручка.</p> <p>— Љути се што је Даринка отишла а њему то није казала.</p> <p>— До ду |
| ело сасвим засебан наставни план, и што је главно, боља плата сеоском учитељству.</p> <p>У селу |
| и да доктора задобије. — Био је као што је већ речено, за свашта што је држао да је добро и сув |
| је допада.{S} Он је више хтео, него што је могао; а више се мучио но што је уживао, то све пока |
| одговор Кости и Ленци подуже писмо што је гласило одприлике овако:</p> <p>Мили моји!</p> <p>По |
| о су осуђене да више размишљају, но што је то некима по вољи...</p> <p>Коста тихо уздахну али м |
| а се трже те прекиде доктора пре но што је довршио.{S} Учинило му се да је у оближњој сенци нек |
| го што је могао; а више се мучио но што је уживао, то све показује његово пожртвовање и челичну |
| је љубав чиста и јака она згара оно што је примила док и последњу искрицу не претвори у пепео — |
| м здружила, само да може рушити оно што је њу — убило...</p> <p>То су, видиш, речи, у које ни с |
| >— Та ето и Коста оде од куће љутит што је Даринка јутрос рано отишла без његова знања с госпођ |
| без мираза...</p> <p> Та наклоност што је Милица према доктору осећаше дабоме да беше далеко о |
| ање: како грк Јовина Ката нема вољу што је за учитеља дошла „женка“ нехтеде забавити.{S} Шта ви |
| у два извештаја одбијена, а срамоту што је тога пута та мала варалица морала осетити, може појм |
| старим кожухом, и изнесе у коморицу што је била до собе.</p> <p>„Сад да ми је Мија ту“, настави |
| че Даринка — Та мани је већ једном! зар је сва срећа у доброј сведоџби? а није она ни крива, шт |
| о сам и учинила.</p> <p>— Боже мој, зар је то баш тако неопростив грех био! — примети Ленка. — |
| ђице! — рече он потресеним гласом — зар је то одговор?</p> <p> Она му погледа у очи па и сама з |
| а ово три године искусиле.</p> <p>— Зар је рђаво учинила, што се удала? — питаше он.</p> <p>— Т |
| младога мужа, коме је ручак носила, јер је ту негде сено косио.{S} На лицу њеном видим, да је з |
| м, а и г. Кости беху гошће омилиле, јер је и он чешће понављао заједно са женом молбу, да им оп |
| ебна његова помоћ у погледу удадбе; јер је већ вереница г. доктора, нагло се тргао и место чест |
| ошапута Ленка, па опет оде у кујну; јер је била недеља па је требало мало више посла око ручка |
| образовање; а озбиљно размишљање за нас је увек гордост, славољубље и сувопарно филозофисање.{S |
| обије најлепшу крушку“...</p> <p>— Укус је различит — примети му само доктор, али се за неколик |
| постојати мора; јер и ако је баба опет је члан српског народа, па је знала да је Србин злопамт |
| а размишља...</p> <p>Последње речи опет је изговорила с иронијом.</p> <pb n="50" /> <p>— Само т |
| е једним раменом исправити; а себичност је најопштије својство човечије, па шта вреди љутити се |
| енка.{S} И оне су стране; али њихов пут је на другу страну, те очекиваху други влак, који се ба |
| ка? — беше му прво питање.</p> <p>— Већ је отишла с Драгом у X. тета Јели у госте; вратиће се т |
| енке требала тетке да позна.</p> <p>Већ је три недеље, од кад су код њих, па навалише, да иду и |
| е.{S} Е, па чујте!{S} Доктор Гавриловић је први мушки, чију сам симпатију желила стећи, а баш о |
| сподина Косте.</p> <p>Доктор Гавриловић је човек близу, а можда и преко тридесет година, ваљана |
| а више учила.</p> <p>— Али баш на селу је васпитање нужније и од учења — примети Даринка.</p> |
| плата сеоском учитељству.</p> <p>У селу је много теже радити но у вароши, па опет, сваки варошк |
| ора свако дете најпре да освести, да му је „Баба“ или „баца“ отац а „нина“ или „сека“ мати; то |
| > <p>Коста тихо уздахну али мишља да му је дужност, да говору даде веселији правац, те примети: |
| ац, неби ти се оженио Српкињом ни да му је дукатима заспеш!...</p> <p>— Неби Српкиња ни пошла з |
| це! — молио је он, али поглед као да му је сад мање ватрен био.</p> <p> Милица за часак неодлуч |
| у лепу кравицу од три дана — угинула му је крава па је мени теле поклонио.{S} Он вели, млеко ме |
| S} Но ту се трже и засмеја. — Поглед му је пао на њено одело, те је видео да је на њој проста х |
| ћи погледа, па прсну у смеј. — Чудно му је зловоља и кисело лице доликовало.</p> <p>— Лако ти ј |
| у рећи.{S} И ја патим са незгоде што су је оне већ навеле, боли то и мене као и њих, али ја зна |
| је као кривац молећи погледам, но и ту је само поруменила и више ништа.{S} Па како ме Милица и |
| о као злато.</p> <p>— Обричем ти, да ћу је усрећити; само ако ме не одбије — рече доктор некакв |
| мојих вратих срећа закуцати па онда ћу је чврсто за јаку шчепати, — насмеја се и ако мало усиљ |
| уге жене устрашено и срамежљиво гуркаху је да ћути, али баба се недаде смести већ провлачећи де |
| а за њима и махала марамом.{S} А кад их је из види изгубила, чуло се у купеу у коме беше Даринк |
| азио где оде у општину — рече он кад их је поздравио. — Али камо госпођице Даринке?</p> <p>— Да |
| м до сад био заљубљен.</p> <p>— Било их је дакле и више? питаше смејући се Ленка.</p> <p>— Чудн |
| омловом и неколико пари обојака, што их је домаћица без сумње јутрос опрала па прострла да се с |
| лази од особе коју љубимо.{S} Код неких је то гориво бело лице, вити стас, бисер-зуби, чарне оч |
| рази и томе подобне ствари, а код неких је опет разборитост, искреност и друге душевне врлине. |
| — за то би баш волела знати, колко њих је у ту љубав веровало?</p> <p>— Та то и јесте малер на |
| ста зацело пати од џепне болести; месец је већ на измаку.{S} А г. доктора друго тишти; јер док |
| с гостима не разговара.</p> <p>— Та још је рано, — рече она не приметивши то.</p> <p>— Ти се до |
| са и за вољно „ајнемовање“ и друкчијим „је јуначинама“ горка а камо ли мени, обичној и — слабој |
| b n="48" /> <p>Он опет да прикрије свој јед, устаде од стола, те гледаше кроз прозор на улицу.< |
| — Незнам; а и нашто ћу! — рече она.{S} Један дан Даринчиног отсуства више се осећа, него да ја |
| чешће проведем по више сахата дневно — један до два — у живом разговарању са децом, што дечији |
| ио да нема тих проклетих ферија, или да један пут настану вечито па да је она тако к’о сад увек |
| ута прочитала па се и опет повратила па један став у њему што беше крупније написан и подвучен. |
| твојим доктором тугујем. —</p> <p>Да те један пут те бриге опростим и загонетку решим, ево ти и |
| гробљу.{S} У средини тога гробља лежи и један гроб са обичним дрвеним крстом, на коме беше осим |
| оравила рећи, да на цео разред тај пази један од двеју главних надзорница и тихо их препитује о |
| м ћутању Ленка — Моје је уверење, да ни један учитељ ни учитељица на селу — разумете ли? — на с |
| исам могао долазити, јер не долажаше ни један мушки, а она, баш к’о у пркос, ретко је куд ишла, |
| товања до љубави, каже се, да треба тек један корак, али мени се чини, браца Коста, да баш тај |
| .</p> <p>— По чему судиш?</p> <p>— Само један пут погледао сам јој мало ватреније у те — као шт |
| и Милица међутим мирно заузеше свака по један ћошак те дремаху.</p> <p>— Та ту се ни дремати не |
| а свуда има изузетака и да сте и ви баш један „егземплар“ од те врсте изузетнога „раритета“ те |
| једанпут, а после ћу тек преписати још један примерак.{S} Тако ми се боље свиди, јер сам научи |
| > <p>— Та шта се церекате?{S} Хоћу и ја једанпут практична да будем и да се угледам на Душанију |
| естонедељном току времена свака ученица једанпут своју скамију надзирава; а само ради тога не и |
| људи, себични смо.{S} Осим тога, ја сам једанпут у животу пофалила, па нећу више.{S} Или би ти |
| с (као што видите, ја вам обема пишем у једанпут, а после ћу тек преписати још један примерак.{ |
| — Ено врх торња у моме месту! — викну у једанпут Ленка — а још мало па ћемо стићи и до станице |
| ; тиме се тек буниш, а ето и ти и Ленка једва што држите очи.</p> <p>— Само што се ти, Даринка, |
| собњем окрете им се опет па искреним ал једва чујним гласом прошапута:</p> <p>— Лаку ноћ! сада |
| {S} Ја бих врло волела, а и моји би вас једва дочекали.</p> <p>— И ми би волеле, ал ти знаш — н |
| аиста пред оном великом кућом у селу Г. једна кола, а у њима седела је Милица и Даринка.</p> <p |
| <p>— Хоћели вас ко’ дочекати? — прекиде једна радознала путница, која се можда радовала, да ће |
| p> <p>„Тако треба, рано моја,“ поучи ме једна баба, на којој се видело, да је „леку-рад“ мало в |
| има.</p> <p>— Читаво брдо књига! — рече једна од њих тарући очи — Ево још нисмо ни летимице пол |
| довољан разлог, да и теби Коста, баш ни једна није веровала.</p> <p>— Па браним ја — рече он сл |
| за туђинце.</p> <p>— У хиљади можда тек једна рече поносито Ленка — а што је више, то се жртвов |
| а лепршале се две квочке с пилићи и још једна што ће се кроз који дан зацело излећи.</p> <p>Но |
| ко је могуће, да сам се и преварио, обе једнако поштујем; само што ми Милица на први поглед ули |
| раца Коста, баш затуцано сумњало! — све једнако те мучи сумња, да ја за твојим доктором тугујем |
| а Коста“, прошапута и савије писмо „Још једнако те копка и мучи сумња.{S} А тео би свршетак при |
| и зањима громко: збогом! а сузе у очима једне старе госпе — њихове газдарице — сведочише, да су |
| ан.{S} Мора бити да болујете обојица од једне болести.</p> <p> — Није могуће, — рече опет Милиц |
| је на њој проста хаљина, а уз то баш ни једне пантљичице...{S} Но он се и сувише љутио што се д |
| ужи своју руку.</p> <p>У том стигоше до једне веће станице.{S} Ту уђе и више путница те им гово |
| једној повећој кући вароши** седиле су једне ноћи у једној собици три младе женскиње код неког |
| ш ни поповима ни си у вољи, па макар да једни по сто пута кажу да си учена!...{S} Јест, зна баб |
| о ће нас можда из појединих предмета са једним или два степена ниже оценити, мене неће баш мног |
| ме баш и љути.</p> <p>— Свет се не може једним раменом исправити; а себичност је најопштије сво |
| разреда, ужива по 4 — 7 стотина плате, једно сеоско учитељство што мора свако дете најпре да о |
| на по Миличином венчању стајаше Даринка једно послеподне код свога прозора у руци јој беше писм |
| а, које и ако је близу љубави опет није једно и исто. — Од поштовања до љубави, каже се, да тре |
| никог није у сватове звала.</p> <p>— Ни једно ни друго, већ само збуњена — рече Ленка — онако н |
| да „кроз прсте“...</p> <p>Добила сам од једног сељака на поклон једну лепу кравицу од три дана |
| ше љубљаше пламене погледе и опет после једног сата крену дома као најсретнији вереник.</p> <p> |
| има се наше иначе „ултра Србенде“ и без једног новчића мираза поженише.{S} Заиста, треба само д |
| етнија...</p> <p>Ту лекцију примила сам једног децембарског дана.{S} Моје ђачице беху се и суви |
| волим пропустити и десет криваца, него једног невиног осудити.</p> <p>Тако видите, помоћу тих |
| — И зато се и нас ништа не тиче.</p> <p>Једнога јутра врло рано дође доктор Гавриловић своме пр |
| примети Милица.</p> <p>— Ја не дајем ни једној баш ни какве власти.{S} Право награђивања и укор |
| ој кући вароши** седиле су једне ноћи у једној собици три младе женскиње код неког стола претов |
| pe="chapter" xml:id="SRP18840_C0"> <p>У једној повећој кући вароши** седиле су једне ноћи у јед |
| ра све!“ И ту незграпно стиште дете тек једном руком а другом се песницом бесно лупи у груди.</ |
| ет Анђа — рече Даринка — Та мани је већ једном! зар је сва срећа у доброј сведоџби? а није она |
| нице за часак се ужурбаше а затим и још једном на брзо тек погледом или притиском руке опростиш |
| ад си пијана и да бајеш сваку болест на једну форму...{S} Јер веруј ми, то ти ни Бог ни људи оп |
| p>Добила сам од једног сељака на поклон једну лепу кравицу од три дана — угинула му је крава па |
| зрока, наредила сам за сваку скамију по једну надзорницу, која ће док ја не дођем своју скамију |
| ико није замерао и зато сам и био час у једну час у другу смртно заљубљен...</p> <p>— Чини ми с |
| се и опет тргох, на место гробља уђох у једну кућицу. — На постељи лежи у маленој собици изнуре |
| ла као слепац вође, него из свега вадим језгро и што нам је најпрече; а ко је у бољим околности |
| наћи злурадих критичара што умеју само језиком радити па ће ти пребацивати и најмању погрешку |
| и домаћинов пријатељ па и „најотровнији језици“ не могу његове честе посете двосмислено тумачит |
| </p> <p>У том дође и г. Коста.</p> <p>— Јел’ устала Даринка? — беше му прво питање.</p> <p>— Ве |
| ead>III.</head> <p>На дан Константина и Јелене стадоше заиста пред оном великом кућом у селу Г. |
| ам о његовом имендану — о Константину и Јелени — у госте дођете.{S} Он је рад да вас позна, а и |
| > <p>— Већ је отишла с Драгом у X. тета Јели у госте; вратиће се тек довече.</p> <p>— Хо, ето м |
| огаји у грлу застају, те на брзо остави јело.</p> <p>Коста је са саучешћем погледа, и опет не м |
| ога младога мужа, коме је ручак носила, јер је ту негде сено косио.{S} На лицу њеном видим, да |
| рамом, а и г. Кости беху гошће омилиле, јер је и он чешће понављао заједно са женом молбу, да и |
| еди у том случају ни на себе љутити се, јер човек бива све заљубљенији, а ја онда лепо покушам |
| дан примерак.{S} Тако ми се боље свиди, јер сам научила, да све три заједно и добро и зло делим |
| снуше у смеј, а она се трже и порумени, јер виде, како је домаћин испитујући мери.{S} А тај пог |
| ор.{S} У кућу јој нисам могао долазити, јер не долажаше ни један мушки, а она, баш к’о у пркос, |
| ноге од нас.</p> <p>— Немој ме хвалити, јер нисам заслужила.</p> <p>— И ниси, — рече скоро стро |
| е се она не пазећи много на своје речи, јер се у исти мах доктор Гавриловић указа на врати.</p> |
| је дало повода, да се слатко насмејем, јер, ко што знате, и сама сам тада, тек од кратког врем |
| штен или обешењак, сретан или несретан, јер она ужива у лажном сјају па јој је доста кад је уве |
| та беда ја ти се лепо забуним у посао, јер ко’ велим: боља је и најгора јава, од тако луда сна |
| да баш тај корак мора да је „џиновски“; јер поглед по свету <pb n="52" /> казује ми, да људи ре |
| ојој машти од кад си се ти Ленка удала; јер ти ће вас снови зацело највише интересовати.</p> <p |
| аш крвно непријатељство постојати мора; јер и ако је баба опет је члан српског народа, па је зн |
| јући јој у очи — она је вавек истинита; јер ево и ја био бих много сретнији кад би вечито с Вам |
| овечанство и не тек за женскињу наособ; јер већина нас мушких не воли озбиљност па и не почиње |
| потребна његова помоћ у погледу удадбе; јер је већ вереница г. доктора, нагло се тргао и место |
| није ужаснула тог новога дара природе; јер знаде, да јој то неће срамоте нанети.{S} Сва промен |
| ни.</p> <p>Али ја сам задовољна и тиме; јер вазда волим пропустити и десет криваца, него једног |
| Коста, не морају зато бити неоправдане; јер изузетака налази се свуда, а право да кажем ни сама |
| су да проведу неки део ферија и код ње; јер као што већ знамо г. Коста их беше заволео као и же |
| силно учење отима време за васпитавање; јер сами предмети што се у народној школи предају по се |
| <p>Међу тим ја сам погодније створење; јер нисам ни навикнута, да се околности по мојој вољи и |
| је и измајсторисане наивности женскиње; јер како она може бити друкчије, кад јасно види, да већ |
| а кога? но баш то остављам да погађате; јер колико се сећам обе сте волеле загонетке...</p> <p> |
| е држим тек исказа поједине надзорнице; јер те исказе тек онда уводим у записник кад их најпре |
| каблом просипао, опет ми је најмилији; јер њему долажаху мисли од срца, извор великих и спасон |
| а често по школском детету за њих моли; јер свако је био уверен, да ће јој он тек оно дати, што |
| ја ти кажем да ћу му свагда верна бити; јер видим да ме воли, па и ако се сад и сама добро не р |
| сведочаба сва најбоља места пограбити; јер ко те пита, имаш ли ти љубави према томе позиву, ил |
| а власт мора тај поступак тек одобрити; јер закон се ствара за људе а не људи за закон.{S} Осим |
| на измаку.{S} А г. доктора друго тишти; јер док беше Даринка овде није било ни зле воље...</p> |
| е — на да чујемо шта ће и Даринка рећи; јер ено Милица већ дрема.</p> <p>— Ко’ велим, расанићу |
| ли ако је само то, онда брате, покушај; јер веруј, њој је тек светска неправда што је у животу |
| сам хтео веровати и које сад одобравам; јер кад и мој Сава већ неће жену што мисли, — а свака б |
| } Но и опет за то, ја хоћу да се надам; јер и онако је нада хришћанска врлина, а уз то и потреб |
| .</p> <p>Растанак тај беше веселотужан; јер и највеселијима међу њима било је тешко растати се |
| — прошапута Ленка, па опет оде у кујну; јер је била недеља па је требало мало више посла око ру |
| часак! — понови Милица. — Добро кажеш; јер да си већ сутра дан по томе одушевљењу само десетиц |
| бајеш сваку болест на једну форму...{S} Јер веруј ми, то ти ни Бог ни људи опростити неће!“</p> |
| онда нам је учитељска школа излишна.{S} Јер науку што се у основној школи предаје кадра је свак |
| о чиниле, биле би можда боље прошле.{S} Јер сад тек видим, да нам је наше учење с темељним разу |
| ок немар општине и Срба према школи.{S} Јер шта вреди заузимање појединаца, кад маса сматра шко |
| по народ боље учитељице но учитељи.{S} Јер прве ако осете да су се у себи превариле, те им се |
| ију и назив „препоручена“ не стечем.{S} Јер и саме знате, да те „препоручене“ и „претпостављене |
| их разлога и покретача — настави жена — Јер треба да знадеш, да главна задаћа сваког савесног и |
| одвраћати од намере — рече сад Коста — јер и Милица је ваљана девојка.{S} Али опет ти морам ре |
| опет удуби у посматрање торња.</p> <p>— Јеси ли га се сита нагледала? шану јој Милица — Да је т |
| дни по сто пута кажу да си учена!...{S} Јест, зна баба Мара све!“ И ту незграпно стиште дете те |
| рати мене још из ране младости моје.{S} Јест, мени се вазда и трн у оку види, док се у оку мени |
| он па устаде и нагло је узе за руке. — Јест, госпођице, — рече затим нежно и ватрено гледајући |
| е будућност и народ пресудити.</p> <p>— Јест, — дода Милица — окушаће се и њихов рад и у животу |
| а је разуме, осмељена настави:</p> <p>— Јест, ја не спадам у природе што се свога личног права |
| ем; а љубав држим да ће доћи и сама, то јест, ако није љубав оно стање, што сам га осећала кад |
| шали, а сад је тек видела погрешку, то јест, моћ, својих непромишљених и изазивајућих речи.{S} |
| роклету еманципацију женскиња...</p> <p>Јест, оне су ми рекле, драги мој Саво, — рече за тим ша |
| елације — примети Милица.</p> <p>— То и јесте зло — рече Ленка. — И образовани људи слабо се об |
| е у ту љубав веровало?</p> <p>— Та то и јесте малер нас мушких, што је проклети скептицизам већ |
| но своју дужност вршити.{S} Та у томе и јесу по народ боље учитељице но учитељи.{S} Јер прве ак |
| p>— Свакој од нас — понови дремљиво ал’ јетким тоном Ленка — Питај само Анђу и Душанију, па ћеш |
| да послужи.</p> <p>— Опет народ! — рече јетко Ленка — а нећеш да знадеш, да се од родољубља не |
| нећеш тврдити да идемо у натраг? — рече јетко Даринка. — Поље на коме има учитељство да ради да |
| ет друге престижеш! ... рече иронично и јетко он и оде из куће.</p> <p>— Твој муж је данас злов |
| о не сећа узроке да истражује — примети јетко Милица.</p> <p>— Ти би хтела да се наша околина в |
| ради, па ћеш далеко дотерати — примети јетко Ленка.</p> <p>— А да шта ћу? — рече Даринка слегн |
| а још задуго угушено и силом задржавано јецање.</p> <p>И тако је радознала дебела путница ужива |
| д њено ћеретање и приповедање: како грк Јовина Ката нема вољу што је за учитеља дошла „женка“ н |
| тог новога дара природе; јер знаде, да јој то неће срамоте нанети.{S} Сва промена што је повод |
| ла и снаш’ Пели, да не иде код мене, да јој бајем протисли, него да мете рена на груди и да иде |
| ту издавати, добио сам и ја прилику, да јој се приближим настави међу тим Коста — Али разуме се |
| им духом задахнути.{S} Свака се сећа да јој „господство“ неће дуго трајати, а зна да је и сама |
| рио, а кад му Милица ћеретајући рече да јој сад није потребна његова помоћ у погледу удадбе; је |
| лицу њеном видим, да је задовољна и да јој ова земља не покрива драге кости њезиних сродника.{ |
| цу виде, да већ зна шта ће да каже и да јој одобрити неће — неможе при данашњем наставном плану |
| та, — рече Даринка, а преко лица као да јој прелети тужан израз — Па кад је само сретнима намењ |
| } Но уз сву њену хвалу изгледаше као да јој залогаји у грлу застају, те на брзо остави јело.</p |
| сти и саможивља.{S} Или ако не то, онда јој је срце покварено па јој није ништа свето, него је |
| <p>— Ево руке! — рече Милица а Даринка јој такође пружи своју руку.</p> <p>У том стигоше до је |
| <p>— Тако је.{S} Узела сам кола и рекла јој, да морам нешто важно дома телеграфисати, па је поз |
| њен је чист и пријатан, осим тога, пуна јој је школа живахне и веселе дечице, која је сва љубе |
| м тога њу свет по заслузи и оцењује, па јој је лако ћеретати, а Даринци дабоме да није до тога: |
| илике и дволичност у животу пратиле, па јој то неповерење није замерити — примети г. Коста. — А |
| дечице, која је сва љубе и поштују, па јој већ на лицу читах да је сретна.</p> <p>У сљед те ње |
| за тим — Милица је зацело већ устала па јој треба честитати...</p> <p>Сутра дан отпутоваше дома |
| ко не то, онда јој је срце покварено па јој није ништа свето, него је већ ишла на то да ономе п |
| сретан, јер она ужива у лажном сјају па јој је доста кад је уверена да ће поред мужа комотно жи |
| кућама виђала, утишах своју злу вољу па јој само рекох:</p> <p>„Зар ви немате штале, кад сте у |
| еника, и кад је збијала шалу и онда кад јој је он у присуству Ленке веренички прстен дао.</p> < |
| рече Ленка погледавши другарицу; па кад јој на лицу виде да је разуме, осмељена настави:</p> <p |
| пред другима обуздала.</p> <p>— Тек кад јој општина одвише неуредно стаде плату издавати, добио |
| орам одобрити — заврши Даринка и поглед јој паде на белешку, што је г. Коста већ одавно на стра |
| ?! викну Даринка</p> <p>— А иначе благе јој очи чисто севаху — Па зашто смо онда људи?{S} И кам |
| личну срећу, и...</p> <p>— Ленка! упаде јој муж у реч — ти вређаш.</p> <p>Зна она да је за то и |
| баш к’о у пркос, ретко је куд ишла, те јој се не могох придружити ни у пратњи.{S} И тако вам ј |
| .{S} Но ја њега тада нисам познавала те јој само рекох, да се српски не каже госпођа фрајла нег |
| да им самима остане.{S} Знала је, да ће јој већ сутра другарице опет отићи свака на своје место |
| их моли; јер свако је био уверен, да ће јој он тек оно дати, што би се и у цркви читати могло.. |
| сувише добра — партија...{S} Другарице јој на то прснуше у смеј!</p> <p>— Та шта се церекате?{ |
| сата Даринка је већ спавала а другарице јој се такође спремале да легну.</p> <p>„Песталоци роди |
| ала, кад Ленка, која је као и другарице јој — већ давно учитељица у неком селу, писаше Даринци |
| заврши несташно Ленка.</p> <p>Другарице јој се смејаху, а муж само рече:</p> <p>— То нисам хтео |
| одвратну и хладну маску на лице, а срце јој је врело и чисто као злато.</p> <p>— Обричем ти, да |
| зив!</p> <p>„На ствар“, Ленчице! — рече јој опет смешећи се муж — Ако Даринка и Милица тако ста |
| ас раздражена, па боље — дремај! — рече јој Даринка па се обрте опет Милици.</p> <p>— Ајд’ зида |
| ви; хоћу још да чујем и Даринку! — рече јој муж, па се уозбиљи и опет узе оловку.</p> <p>— Прип |
| же и порумени.{S} Та примедба изгледаше јој иронија па поносито рече:</p> <p>— Нећу никога да в |
| е истина сад дрхтала, а из очију сипаше јој такође необична ватра али он и опет уздахну.{S} У т |
| глас чудно дрхтао; али у исти мах беше јој се разбудила ћерчица те тепаше: „мама, мама“ и то ј |
| врту у послу.{S} Чим је опазише пођоше јој на срет.</p> <p>— Наставите посао! — викну им она, |
| — Бар ћемо се дуже разговарати — рекоше јој у исти мах обе другарице. </p> <pb n="23" /> <p>Она |
| успети — рече Даринка одважно, а образи јој се чисто запламтеше.</p> <p>— Што буде могуће, вели |
| p> <p>— Незнам — рече Даринка а озбиљни јој израз на лицу пређе у осмеј — Али толико могу рећи, |
| и разред не хте да нас чека, — одговори јој Даринка.</p> <p>— Напослетку и боље, што смо саме, |
| рече Милица. — Место да је храбриш, ти јој напомињеш неблагодарност.</p> <p>— Шта сам знао, ци |
| — бранила се она. — А на послетку и ти јој неби могао забранити.</p> <p>— Забранити...{S} Забр |
| дагогије о нези чулних органа — примети јој шаљиво Даринка и намести своју узглавницу.</p> <p>— |
| </p> <p>— Па тако ради и већина примети јој муж а Милица и Даринка замишљено ћутаху.</p> <p>— Н |
| — рече затим нежно и ватрено гледајући јој у очи — она је вавек истинита; јер ево и ја био бих |
| дно послеподне код свога прозора у руци јој беше писмо, које је већ више пута прочитала па се и |
| ете да видите најлепшу награду! — а очи јој се при тим речима запламтише — или зар вас баш нима |
| живити, и то ти нећу заборавити!“ а очи јој се у сузама засијаше.</p> <pb n="35" /> <p>И опет с |
| ица нестаде оног несташног израза а очи јој узеше за часак неки благ израз те загрливши другари |
| ењем...{S} И ту се гласно засмеја а очи јој се запламтише необичном ватром.</p> <pb n="49" /> < |
| ујем. —</p> <p>„Љубав је као ватра; док јој дајеш горива пламти и гори а чим престанеш давати, |
| шећи се — зато морам и сам рећи, да сам јој муж Коста Т. овдашњи бележник.</p> <p>— Мило нам је |
| ад у томе нисам успела, препоручила сам јој неколико кућевних средстава и затим се од ње опрост |
| м већ из њене забуне и погледа, кад сам јој честитао друге године њеног учитељевања добар успех |
| ш?</p> <p>— Само један пут погледао сам јој мало ватреније у те — као што ти велиш — „искрене о |
| ћих ферија госпођица Ленка писмо, у ком јој се нуди у место назива учитељице титула госпође нат |
| </p> <p>— И она дели моје мишљење и ако јој је природа сроднија са Миличином.</p> <p>Доктор се |
| ор Кости и Ленци отправила, а они и ако јој више не досађују својим опоменама, опет се надају, |
| ту примедбу трже и порумени.{S} Учинило јој се да би приличније било да се и пред другарицама в |
| буде...{S} Али у истом моменту учинило јој се, да и он и она смешно изгледају, па се засмеја и |
| испитујући мери.{S} А тај поглед уједно јој и казиваше: „Ти или си крајња искреност или крајња |
| ла ћерчица те тепаше: „мама, мама“ и то јој не даде да даље размишља.</p> <p>У том дође и г. Ко |
| .{S} Али мало после зајеча од бола, што јој изнемогло тело мучаше, те молећим гласом рече:</p> |
| мало траје.{S} Трајна је љубав она што јој је гориво душевна врлина, а пролазна она је што пот |
| <p>— Јеси ли га се сита нагледала? шану јој Милица — Да је тај твој Душан Т. црквењак, ја бих з |
| рија педагогије — рече Милица — и у сну јој Песталоци у памети!</p> <p>— Штета само што се у са |
| ка на своје место.{S} Та и сад могле су јој тек зато доћи, што је данас субота а сутра недеља; |
| .</p> <p>Али баба зацело мишљаше, да ћу јој дете отргнути па гњевно викну:</p> <p>„Држ’ ти твој |
| нам.{S} Али то баш беше чвор.{S} У кућу јој нисам могао долазити, јер не долажаше ни један мушк |
| римети враголасто Милица, а из пламених јој очију суну — можда и у шали — прекоран и многозначе |
| заноса трже, нудећи ме да седнем, рекох јој, да дете сувише не утопљава нити да собу тако јако |
| е пре кренути“.</p> <p>„Тако је“; рекох јој ја „ал’ онда ће ти дете дуже боловати.{S} Кад ракиј |
| очи.</p> <p>— Само што се ти, Даринка, још држиш — к’о Каћ. — Умеша се сад и трећа. — Та све ж |
| на коме беше осим неког женског имена, још и ово забиљежено: „Овдашња вредна и ваљана учитељиц |
| она дошавши у ватру.</p> <p>— Гле, гле, још ћемо се и посвађати — примети он мило је погледав.< |
| уди другу титулу, и зато сам ја видите, још госпођица учитељица.</p> <p>— Право! — викну Коста |
| е унутра! — викаше домаћин, Ленкин муж, још из ходника; али то је кочијаш тек с празни коли учи |
| ! — рече му доктор зачуђено мерећи га — још се нисам с Милицом венчао...{S} И ту се засмеја.</p |
| ; а то је и сувиши дуг рок и за мене, а још више за свет који је нестрпљив и сујетан, па ужива |
| оме месту! — викну у једанпут Ленка — а још мало па ћемо стићи и до станице где ћу се сићи и... |
| е задовољим ни својим успехом у школи а још мање упливом школе на народ.</p> <p>Труд који у сво |
| >— Право велиш; — ја сам заборавила, да још Даринка и Милица на ред долазе.</p> <p>— Доселила с |
| нама — као обично међу Србима — и сада још баш крвно непријатељство постојати мора; јер и ако |
| жити; а ја се са свога поступка до сада још нисам покајао.</p> <p>— Ни ја — примети она умиљато |
| бље и сувопарно филозофисање.{S} И онда још имамо образа викати противу моде, кокетерије и изма |
| Тешко нама, — уздахну Милица. — И онда још имамо образа хвалити се, да и ми у просвети напреду |
| стати, а не тек само преко писма — дода још Ленка.</p> <p>— Ево руке! — рече Милица а Даринка ј |
| и ни колајну за твој сувишан рад — дода још Милица.</p> <p>— И кад би хтела да се усиљавам, не |
| и понос и карактерна црта Српкиње, која још карактерише баш у највећој мери оне женскиње, што н |
| ?</p> <p>— Нико! — рече Милица; а Ленка још дода:</p> <pb n="30" /> <p>— И то је довољан разлог |
| ам ’нако просто рећи, да сам се — удала још пре три месеца.</p> <p>Знам да су вам сад прве мисл |
| су наше путнице дочекали, осим родитеља још и сродници и познати, те радости не беше краја.</p> |
| ројних мештана махале рукама и марамама још и три њихове другарице; а кад им у лице загледамо, |
| бела и жута пасуља, а ја „новајлија“ па још не навикнута на тај красни „миомир“ што испуњаваше |
| шити“.</p> <pb n="51" /> <p>Тога вечера још написала је као одговор Кости и Ленци подуже писмо |
| се с гостима не разговара.</p> <p>— Та још је рано, — рече она не приметивши то.</p> <p>— Ти с |
| нђелија сама има у В. осим 500 форината још и нешто земље и стан који најмање вреди 150 форинат |
| м ја, да нови касапи под...“ па прогута још две речи намигнувши на остале. „Ал’ и баба Мару поз |
| ајности, способности и шта знам ја, шта још ви не ређате.{S} А нећете да се сетите, да смо и ми |
| г. Коста. — Неш кажи ти мени момче, шта још оклеваш?{S} Мени се то одлагање не свиди; оне ће су |
| се у купеу у коме беше Даринка и Милица још задуго угушено и силом задржавано јецање.</p> <p>И |
| а тихо уздахнула; осим тога била је сад још мање код огледала а све више у школи, код књига и у |
| женити, а Даринку и Милицу познавао је још од оног имендана. — И зато се и нас ништа не тиче.< |
| ли и опет угледне.{S} Осим тога, био је још испре најбољи домаћинов пријатељ па и „најотровнији |
| ој, плавој или смеђој коси, па и ако је још девојка опет се нимало није ужаснула тог новога дар |
| ме Милица и уз све ватрене погледе моје још није тако дочекала; закључујем, да ме и воли.</p> < |
| миразу од твога бабе надао, па се после још неби хтеле удати...{S} А треба да знају, да има муш |
| наћи — насмеја се Даринка — с те стране још те нисам знала.</p> <p>— Ја нисам злобна и ако сам |
| о што ме свет цени, та судба прати мене још из ране младости моје.{S} Јест, мени се вазда и трн |
| е ти моји омиљени научењаци — али ја се још врло добро сећам и последњих речи, што их својима и |
| , — примети иронично Ленка — Српкиње се још нису толико еманциповале, да је хуманизам и свест и |
| ти неће добру вољу уважити, него ће се још наћи злурадих критичара што умеју само језиком ради |
| да беше далеко од љубави, али ко ће се још и данас при ступању у брак и на љубав освртати!...< |
| раво.{S} Поћи ћемо одма сад, па ћемо се још зарана и вратити.</p> <p>— Небраним; али до који да |
| би ваздух могао чистији бити, за то се још боље обазрем по соби, и заиста, опазим за пећком ка |
| <p>Пишите ми о свему, па не заборавите још рећи, хоћете ли и малу Смиљу за учитељицу изобразит |
| за онакав свршетак к’о што га ви желите још није а држим, да и неће куцнути час...</p> <p>За та |
| 42" /> <p>Сутри дан одоше обе другарице још зарана дома и ако их г. Коста и Ленка искрено и сво |
| ови свршује.</p> <p>После тога ћереташе још мало и на послетку одоше спавати.</p> <pb n="42" /> |
| на и ваљана учитељица.“ Чело главе беше још усађена лепа воћкица а чело ногу љиљан и ружица.</p |
| а, онда сам уздахнула — но ту се трже и још јаче порумени.</p> <p>— Не разумем те? — рече г. Ко |
| а ви сте узеле дете из топле постеље и још топлије собе, па га тако у кошуљици овде мучите!“ љ |
| ељама лепршале се две квочке с пилићи и још једна што ће се кроз који дан зацело излећи.</p> <p |
| ознанице за часак се ужурбаше а затим и још једном на брзо тек погледом или притиском руке опро |
| но цене и уздижу што се сија; а коме би још пало на памет, да види пожртвовање и родољубље у не |
| ти велиш, госпођице Шултесова? сањаш ли још о каквом Песталоцију, или ћеш се и ти задовољити с |
| поступке као и на целокупан рад у школи још две до три над-надзорнице.</p> <p>О целокупном раду |
| дознала сам из Миличина писма у коме ми још јављаше, да је и сама постала учитељица у С.</p> <p |
| могу се из Д. амо селити а сестре су ми још малене.</p> <p>Зато кад ми после три дана мати оде |
| видиш, моје мишљење о љубави, па кад ти још додадем, да је за мене љубавно гориво уз остале душ |
| вољи говори; чућеш после од мене што ти још устреба — рече му Даринка.</p> <p>— Да си ти Даринк |
| тој приповетци.{S} Он се може датирати још од дана нашега испита; а ја и онако имадем све приб |
| ем у једанпут, а после ћу тек преписати још један примерак.{S} Тако ми се боље свиди, јер сам н |
| речи и не могу односити.{S} Али изузеци још не чине већину, па ми не можете замерити, што и код |
| и сам вараш.{S} Посматрај ти и испитуј још данас озбиљно, и онда решавај.{S} Та ја их обе воли |
| етнем руку на <pb n="25" /> срце, морам још припазити, да уз сву своју муку, труд и вољу и наро |
| него госпођица; а узгред приметила сам још, да г. бележник зацело нема посла, па зато гледа кр |
| љути што морам да признам оно што нисам још јуче хтео одобрити Даринци и својој жени а што сад |
| овеци радо опростити.{S} Особито кад им још кажем, да сам и ја — учитељица.</p> <p>Јавор, 1884. |
| жена знаш како о теби мисли.{S} И с тим још јаче порумени и за часак ућута.</p> <p>— Настави са |
| /p> <p>— То не.{S} Али могла је удадбом још причекати — одговори Милица</p> <p>— саморадњом у ш |
| .</p> <p>— Сад ми и не остаје друго ван још да кажем како смо се познали и узели, а то се по се |
| а! — рече једна од њих тарући очи — Ево још нисмо ни летимице половину главнијих штудија прешле |
| е околностима потчини и прилагоди, него још вазда осећа младалачки и вечито тера — опозицију... |
| е по ваздуху; а мој је план довршен био још кад су ми оцену прочитали — мрмљаше Ленка — Душан Т |
| и моје мишљење о љубави које ти и онако још од пре дугујем. —</p> <p>„Љубав је као ватра; док ј |
| драгом народу.</p> <p>— Можда Ал’ нико још није раменом свет поправио, па нећете ии ви.</p> <p |
| сасвим примерен био, али га је нестало још пре но што се љубав могла развити.</p> <p>— Но да ј |
| рече му рукујући се — а гошће ти зацело још спавају?</p> <p>— Та тек је четир сата — рече г. Ко |
| ана! — рече такође у шали Милица — само још морам приметити, да титула немора бити баш „госпођа |
| док сама не увиди и не призна, да за то још није дорасла или док се не покаже тога позива недос |
| и крајња кокета и — ђаво.“</p> <p>За то још већма порумени и за часак обори очи, те збуњено реч |
| да га примим — говорила је она — ствар још није свршена.{S} Ми смо правили „рачун без бирташа“ |
| ри заједно и добро и зло делимо, па вас још и сад у мислима радије заједно представљам) И зато |
| на то мој и твој баба рећи.{S} Они могу још све покварити...</p> <p> — А зар се ти томе не би п |
| наћи, да је код нас Срба у томе погледу још „цвеће“ туђинац, неби ти се оженио Српкињом ни да м |
| тељској сведоџби.</p> <p>— Није него ћу још сад донашати пројекте, по којима ћу учитељовати, и |
| паметније бити да Милица настави; хоћу још да чујем и Даринку! — рече јој муж, па се уозбиљи и |
| ни коли учинио, а Даринка и Милица беху још на улици загрлиле милу другарицу.</p> <p>— Како је |
| е титула госпође натарошовице и натарош још приде...</p> <p>Она је моју понуду показала својим |
| :id="SRP18840_C7"> <head>VII.</head> <p>Још док се г. Коста и доктор у врту разговараху, уђе Да |
| а — дода затим више као за себе.</p> <p>Још ми и то треба! — насмеја се Милица. — Не свиди ми с |
| браца Коста“, прошапута и савије писмо „Још једнако те копка и мучи сумња.{S} А тео би свршетак |
| ни госпођа! ..{S} Фала богу, има у селу јоштер паметни људи па ће вришко и теби дати пут; неће |
| шкоди и здравима и болеснику“.</p> <p>„Ју боже, а ја ко’ марва, не знам ништа“, па устрашено ш |
| добар бити, него да се на муци познају јунаци.</p> <p>— Видећу и твоје јунаштво, док доспеш у |
| и за вољно „ајнемовање“ и друкчијим „је јуначинама“ горка а камо ли мени, обичној и — слабој же |
| познају јунаци.</p> <p>— Видећу и твоје јунаштво, док доспеш у какво затуцано село са минимум п |
| меју и шали изговорила, али тиме је „на јуриш“ задобила лако запаљиво срце доктора.{S} И он миш |
| се и нас ништа не тиче.</p> <p>Једнога јутра врло рано дође доктор Гавриловић своме пријатељу |
| p> <p>Коста беше својој жени казао свој јутрашњи план, те сад беху обоје љутити и спремни, да Д |
| Коста оде од куће љутит што је Даринка јутрос рано отишла без његова знања с госпођицом Драгом |
| а женскиња...</p> <p>— Ти си дакле била јутрос у сеници? питаше збуњено он.</p> <p>— Сасвим слу |
| и обојака, што их је домаћица без сумње јутрос опрала па прострла да се суше.</p> <p>Домаћичино |
| и моме Кости, који је такође од када се јутрос с Вама разговарао врло зловољан.{S} Мора бити да |
| век па хоће осећаји кадкад да искипе, а јуче сам у најосетљивије жице била дирнута.{S} Та није |
| тељству доста сам уверена.{S} Осим тога јуче сам видела, да ме Коста прилично и познаје.{S} И з |
| симпатију желила стећи, а баш он ме је јуче таксирао „ладним створењем“ и отворено изрекао, да |
| {S} Она је већ средњих година па је баш јуче можда опазила прво сребрно влакно у својо црној, п |
| што морам да признам оно што нисам још јуче хтео одобрити Даринци и својој жени а што сад и не |
| аја, — рече весело Милица — а Коста је, к’о што смо данас чуле, хитар стенограф, па може одмах |
| ! — викну г. Коста а лице му узе израз, к’о да му пријатељ тврди, да се сунце на западу родило. |
| >— Само што се ти, Даринка, још држиш — к’о Каћ. — Умеша се сад и трећа. — Та све жмиркаш.</p> |
| тељица дошла чешће вирио кроз прозор; а к’о што видите њен стан беше близу, те сам је чешће мог |
| трвеном стазом да ходи и за то је дошла к мени.{S} А да ће ми заиста доћи, ако само истрајности |
| и и левентовати.</p> <p>Првим особинама к’о што вам је познато, не могу се баш похвалити, а про |
| скоро детињски засмеја.</p> <p>Доктора к’о да нешто у срце текну при веселом звуку тога смеја |
| , могу вам дати, али за онакав свршетак к’о што га ви желите још није а држим, да и неће куцнут |
| ан пут настану вечито па да је она тако к’о сад увек у мојој близини.{S} И да...</p> <p>— Та не |
| вашим форинтачама и петицама, што ми их к’о од беде давасте не бих могла храну набављати.</p> < |
| сејано Даринка.</p> <p>— Ха! —- Ха! баш к’о да је она сретније пролазила — смејаху се оне.</p> |
| не долажаше ни један мушки, а она, баш к’о у пркос, ретко је куд ишла, те јој се не могох прид |
| ако није сву мудрост кашиком поцрпео и каблом просипао, опет ми је најмилији; јер њему долажах |
| ао новцу, мораш ме сад предпостављати и кавани, — рече Ленка пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— |
| и узео жену са миразом, читао би и ти у кавани.{S} Но ја ти сад не помогох!{S} Ти си знао, да ћ |
| новац прегорети, и...</p> <p>— Место у кавани поред пива, на дому и уз жену новине читати — пр |
| видио сам већ из њене забуне и погледа, кад сам јој честитао друге године њеног учитељевања доб |
| мене:{S} Шта је реагенс на скроб? онда, кад се већ ретко ко тога сећа.{S} Тако исто падне на ме |
| згледала хладна и горда, и то баш онда, кад ме је можда најжешће волела —- а Даринка брате, пон |
| е, а и четврта се већ у велико бројала, кад Ленка, која је као и другарице јој — већ давно учит |
| {S} Па и та мати незнам шта је мислила, кад ме је амо довела?{S} Заповрће ме сваки час, па шта |
| {S} Јер шта вреди заузимање појединаца, кад маса сматра школу као неко зло — које „моде ради“ м |
| баш онда љутио, и то баш на себе самог, кад сам осетио, да си баш ти у томе изузетак; т. ј. да |
| скиње; јер како она може бити друкчије, кад јасно види, да већина нас тражи тек новац, спољашњу |
| амо рекох:</p> <p>„Зар ви немате штале, кад сте у соби ракију налили?“</p> <p>„Имамо, ал’ о’де |
| мишљати, како је то „благодатно“ стање, кад се најпре мора десет табака папира потрошити, док с |
| часу да доктора не доведем у искушење, кад покуша и он да размишља...</p> <p>Последње речи опе |
| иковало.</p> <p>— Лако ти је церити се, кад заједно с твојом Милицом имадеш више среће него пам |
| на селу — разумете ли? — на селу, рече, кад на Даринчином лицу виде, да већ зна шта ће да каже |
| ли што слагати...</p> <p>— Е па остани, кад баш хоћеш; но ја мислим да...</p> <p>Па не довршивш |
| реме школско гошћења.</p> <p>Но вечери, кад се о свачем већ доста наразговарале, рече Ленка мол |
| амо рече: — Знао сам да ћеш га уловити, кад је она луда баш сад нашла да оде...</p> <p> — Леп к |
| екати и свршетак које је увек најлепши, кад се весело и са сватови свршује.</p> <p>После тога ћ |
| какав се процес дешава у души детињој, кад га учитељица онако својски прутом по врх прстију „о |
| и се — Ко те пита шта си ти закључивао, кад сам ја већ госпођа нотарошевица и у општинском стан |
| е доктора.{S} И он мишља: „Луда би био, кад бих тражио више.{S} Ова ме воли, а како она друга о |
| римети затим Милица.</p> <p>— Шта ћемо, кад смо из нашег краја тек нас три, а други и први разр |
| рце би ми морало бити и сувише скучено, кад би се у место љубави задовољила у браку са јадном н |
| — а шта ће рећи и претпостављена власт, кад се не преће све што је прописано?!</p> <p>— Свет ва |
| е нису много устезале.</p> <p>— Остаћу, кад допуштате — рече г. Коста.</p> <p>— Која ће почети? |
| рече простодушно:</p> <p>— Лагала бих, кад би порицала.</p> <p>Па шта о томе велиш? — питаше ј |
| и чак четврто годишња девојчица и пита: кад ћеш и мене у школу примити? па на послетку зар није |
| шапуташе:</p> <p>„Кад ћу вез довршити; кад сваки час треба воде!{S} Па и та мати незнам шта је |
| вољан услов за срећу у браку...</p> <p> Кад је Милица од узрујаности, што је поводом докторовог |
| а будем?{S} Не, тога више неће бити!{S} Кад би ја тако радила видео би се мој грдан труд тек ка |
| си, али ми је казало твоје понашање.{S} Кад ја пеглам или шијем а ти ми читаш, а да си узео жен |
| „ал’ онда ће ти дете дуже боловати.{S} Кад ракија у соби ври, шкоди и здравима, а болесника мо |
| Стога и опет оде у општину на посао.{S} Кад је опет дошао нађе ту и доктора који му одма прикаж |
| Миличиног венчања у њега прибележила. — Кад њу прочиташ знаћеш и моје мишљење о љубави које ти |
| то га је скинула била.{S} На послетку — кад је шешир сасвим чист био — одгурну га она зловољно |
| ти!{S} Њиме си много изгубила.</p> <p>— Кад се твој „маневар“ неби мене тицао — рече болним осм |
| аше по малој почивши г. Коста.</p> <p>— Кад сам већ почела — настави Даринка замишљено — казаћу |
| ар није тако? — питаше Милица.</p> <p>— Кад помислим на своју сведоџбу, речи ми у грлу застају |
| потреби и по томе и користан.</p> <p>— Кад те човек чује, могао би помислити, да си потпуно ср |
| ет.</p> <p>Домаћин на то поче:</p> <p>— Кад сам на послетку увидио, да не вреди у том случају н |
| осмејом Даринка; а он настави:</p> <p>— Кад сам увидио, да љубав није шала, и да се са срцем не |
| ваздух баш ко’ из какве парне купке, а кад сам се по соби осврнула згрозила сам се.{S} Осим кр |
| } На прозору није ме нико више видео, а кад сам у друштву случајно с њом се десио, нико није мо |
| . Коста ни ваљане две речи прозборио, а кад му Милица ћеретајући рече да јој сад није потребна |
| вчаном наплатом, ни признањем народа; а кад метнем руку на <pb n="25" /> срце, морам још припаз |
| ..</p> <p>Уверена сам да ме разумете; а кад ме схватите онда вам је и јасно, да нам се приповет |
| марамама још и три њихове другарице; а кад им у лице загледамо, видићемо да су то наше познани |
| } Оне се искрено загрлише и ижљубише; а кад се влак опет кренуо, гледала је Ленка сузним очима |
| и:{S} Кол’ко универзитета има у Риму? а кад сам мислила да ћу говорити из повеснице, дошла је н |
| им очима за њима и махала марамом.{S} А кад их је из види изгубила, чуло се у купеу у коме беше |
| а мучила, да сам недостојна тога позива кад га не вршим по своме уверењу.{S} И зато сам и нехот |
| вереника, и кад је збијала шалу и онда кад јој је он у присуству Ленке веренички прстен дао.</ |
| ну срећу жртвују општем интересу и онда кад се та жртва превиђа од стране оних, за које се жртв |
| је брате код Српкиње.{S} Она баш и онда кад би и душу за тебе дала, опет ти се неће прва прибли |
| едан рад, који сам предузимала тек онда кад ми време допусти и кад сам уверена да је остало већ |
| а, која су законом прописана.</p> <p>Ја кад сам у школу ступила хтела сам се тога држати.{S} Ал |
| ије љубав оно стање, што сам га осећала кад ми је рекао да ме воли, а ако је то, онда је већ и |
| ни три дана живети.{S} Народ и општина кад хоће да им ваљано служимо, нека се боље побрине за |
| дахну Даринка — И зато сам ја задовољна кад сама осећам, да нисам гора од вас; а случај је учин |
| се сетисте те старе песме? — питаше она кад звуци од свирке престадоше.</p> <p> — Стара је, ал’ |
| неш давати, она згара оно што имаде, па кад и то изгори остаје пепео који временом ветар разнес |
| >То је видиш, моје мишљење о љубави, па кад ти још додадем, да је за мене љубавно гориво уз ост |
| гох!{S} Ти си знао, да ће тако бити, па кад си ме тада предпостављао новцу, мораш ме сад предпо |
| и ако не боље, оно свима нама равна; па кад се другима гледало „кроз прсте“ у свима предметима, |
| м — рече Ленка погледавши другарицу; па кад јој на лицу виде да је разуме, осмељена настави:</p |
| је и да и она радо гледа доктора.{S} Па кад му она већ улива симпатије, нека се и узму.{S} Ја с |
| то их својима изусти Песталоције.{S} Па кад Песталоци — ваш омиљени педагог и отац педагогије — |
| да и ја сањам о том сте уверене.{S} Па кад сте већ за шалу расположене, казаћу вам, какви се с |
| да од два зла треба бирати мање.{S} Па кад је тако (а уз то смо својим успехом и радом незадов |
| ица као да јој прелети тужан израз — Па кад је само сретнима намењено уживање у животу и на јав |
| а прогутам, него је и вама „пакујем“ па кад доспете ви је лепо и „на тенане“ анализирајте, а ув |
| на ужива у лажном сјају па јој је доста кад је уверена да ће поред мужа комотно живети или уз њ |
| n="33" /> <p>— У осталом — рече Милица кад виде, да је Даринка не верујући посматра — ви обе д |
| како мисли.</p> <p>— И отров је по кад кад користан; а сумња је овде сасвим на свом месту. — п |
| аш; и сама сам тако нешто приметила, од кад сам с тобом — примети Ленка. — Теби се све већма за |
| да позна.</p> <p>Већ је три недеље, од кад су код њих, па навалише, да иду и својим родитељима |
| , какви се снови плету у мојој машти од кад си се ти Ленка удала; јер ти ће вас снови зацело на |
| су г. натарош често на своме прозору од кад су госпођа фрајлица овде.{S} Но ја њега тада нисам |
| дабоме, ниси ни покушавала, доста ти је кад је само оно преклапало, Милица, уз тебе.</p> <p>Лен |
| ише — или зар вас баш нимало неусрећује кад вас на улици задржи чак четврто годишња девојчица и |
| ушу па не мој бар онда да треш крајнике кад си пијана и да бајеш сваку болест на једну форму... |
| кнем, да нема веће среће, од учитељичке кад се и опет тргох, на место гробља уђох у једну кућиц |
| ам и нехотице поцрвенила и застидила се кад сам чула, да ме и образовани људи хвале; а усљед то |
| кажеш, да ви мушки тек онда не грешите кад вам се замера, а уз така друга, питам, ко ће безазл |
| о Ленци приказала као свога вереника, и кад је збијала шалу и онда кад јој је он у присуству Ле |
| е врло је различит.{S} Туђинка брате, и кад те љуби и не љуби срета те љубавни и изазивајући по |
| вишан рад — дода још Милица.</p> <p>— И кад би хтела да се усиљавам, не бих могла; ми учитељи в |
| ити људма лошије среће, што се по кад и кад заносе и сенком живота т. ј. сном?!.</p> <p>И зато |
| већ у место њега остаје угљен о који и кад се исхлади може планути, али ретко ватром-љубави, а |
| узимала тек онда кад ми време допусти и кад сам уверена да је остало већ доста утврђено и у ред |
| х предузимам кад год ми време допусти и кад код је одређен час за то; само што се не задржавам |
| та; јер ево и ја био бих много сретнији кад би вечито с Вама живео.{S} Зато Вас искрено питам, |
| лила.</p> <p>— Сад ти не умем рећи, али кад будем о томе озбиљније размишљала, казаћу ти — рече |
| <p>„Одмах тетка,“ рекло је девојче; али кад је после 10 минута воде из бунара вадила можда и не |
| >Он им је искрено пожелео среће.{S} Али кад се сетио Даринке и своје намере уздахну па бајаги у |
| е, те се за часак дадох у мисли.{S} Али кад ме она из заноса трже, нудећи ме да седнем, рекох ј |
| аш неможе по вашој жељи свршити.{S} Али кад баш од намере неодустајете послаћу вам почетак а св |
| Даринци поштену лекцију очитају.{S} Али кад у собу ступила учини им се да је и сувише бледа и т |
| м покретима лица изговорила.</p> <p>Али кад виде, да се и та стрела о мене није очешала и да се |
| иње?</p> <p>То не, ал ти знаш, да ја ни кад ни сам волио хладно и поносито женскиње, а...</p> < |
| оји би путем звоњења могао деци јављати кад је време да у школу дођу, и с тога су деца вазда ра |
| уз тебе дете, које те не може разумети кад више што осим љубави од ње желио будеш.</p> <p>— Ка |
| већине људи тек онда погрешке не чинити кад се замерају.{S} Мени дакле нико није замерао и зато |
| аје пред другима обуздала.</p> <p>— Тек кад јој општина одвише неуредно стаде плату издавати, д |
| о радила видео би се мој грдан труд тек кад би моје ученице одрасле; а то је и сувиши дуг рок и |
| ер те исказе тек онда уводим у записник кад их најпре већина потврди или одбије.</p> <p>За врем |
| м сасвим на децу, него и њих предузимам кад год ми време допусти и кад код је одређен час за то |
| очи —- Ал’ нека, треба и ја да запамтим кад сам полагала учитељски испит.</p> <p>— Само да добр |
| сам опазио где оде у општину — рече он кад их је поздравио. — Али камо госпођице Даринке?</p> |
| е ли нам до године опет доћи? питаше он кад сами остадоше.</p> <p> — Незнам; а и нашто ћу! — ре |
| записник.</p> <p>— То би све добро било кад неби те надзорнице и вице-надзорнице своју власт зл |
| а Марину.</p> <p>Особито ме је веселило кад је поменула попове.{S} Она је морала начути, да при |
| у заводу.</p> <p>— Па шта то чини, само кад сам здрава — рече Даринка насмешив се.{S} Та добро |
| е мани тог лудог посла...</p> <p>— Само кад би се могло — примети она па се засмеја.{S} Али не |
| чиним из радозналости и несташлука, но кад Ленка о феријама оде дома, дођох до уверења, да би |
| м се, да је приволим да зове лекара, но кад у томе нисам успела, препоручила сам јој неколико к |
| ваху како мисли.</p> <p>— И отров је по кад кад користан; а сумња је овде сасвим на свом месту. |
| замерити људма лошије среће, што се по кад и кад заносе и сенком живота т. ј. сном?!.</p> <p>И |
| а сестре су ми још малене.</p> <p>Зато кад ми после три дана мати оде дома, била сам сасвим са |
| у приповеци радо опростити.{S} Особито кад им још кажем, да сам и ја — учитељица.</p> <p>Јавор |
| с тога је он поново и нехотице уздахнуо кад га је после некога времена Милица несташно Ленци пр |
| хтео веровати и које сад одобравам; јер кад и мој Сава већ неће жену што мисли, — а свака боља |
| раге кости њезиних сродника.{S} Па опет кад дође до средине гробља, пусти суде на стазицу, па с |
| ицу.</p> <p>„Шта ту радите?“ запитам их кад сам им по обичају назвала: „помозбог!“</p> <p>„Та е |
| м боље пролазила — примети Милица — Баш кад сам штудирала о планетама, трабантима, фиксама и ко |
| е коцка, да говорим о електрицитету баш кад сам о акустици и оптици највише штудирала: а поред |
| ваздуху; а мој је план довршен био још кад су ми оцену прочитали — мрмљаше Ленка — Душан Т. је |
| ка и уђоше у влак.</p> <pb n="21" /> <p>Кад се влак кренуо, чуло се и зањима громко: збогом! а |
| е групе чула се изнемогла дрека.</p> <p>Кад сам до њих дошла, видим, да су прокопале зид па кро |
| ати болесно дете већ унела била.</p> <p>Кад сам собња врата отворила, лупи ме врео ваздух баш к |
| одушности и веселе безазлености.</p> <p>Кад се доктор од свог друга праштао — рече му овај:</p> |
| ћи; а дотле остаје здраво Ленци.</p> <p>Кад дођете, нетражите ме у учитељичину стану, већ сиђит |
| дила можда и нехотице шапуташе:</p> <p>„Кад ћу вез довршити; кад сваки час треба воде!{S} Па и |
| и Вама ни моме Кости, који је такође од када се јутрос с Вама разговарао врло зловољан.{S} Мора |
| ањем забави; али ви знате, да сам ја по кадгод неблагодарно створење, па ме и сад њено ћеретање |
| рече; а ко је у бољим околностима и има каде, од воље му да гледа и на сјај, лепоту и узгредне |
| било.{S} И ја сам човек па хоће осећаји кадкад да искипе, а јуче сам у најосетљивије жице била |
| р науку што се у основној школи предаје кадра је свака отреснија ученица више школе предавати.{ |
| вори озбиљно ал’ узрујаним гласом муж — кадри смо заслужити; а ја се са свога поступка до сада |
| овољим ма чиме; а мало је и људи што су кадри зарад обичне женскиње напустити план о зидању леп |
| једно и исто. — Од поштовања до љубави, каже се, да треба тек један корак, али мени се чини, бр |
| е треба да поштује...</p> <p>И с тога — каже — већина жена постаје лутком или кокетом па квари |
| — примети Милица — а шта ће Даринка да каже? — та и она је нама равна, па погледај њену оцену! |
| инчином лицу виде, да већ зна шта ће да каже и да јој одобрити неће — неможе при данашњем наста |
| вала те јој само рекох, да се српски не каже госпођа фрајла него госпођица; а узгред приметила |
| о видим ја да ту нема ништа, и да право каже наша сека Пела: „Боље је имати среће, нег памети.“ |
| се по себи разуме, те није нужно ни да кажем.</p> <p>— Шта није? — то је баш интересантно прих |
| р изузетака налази се свуда, а право да кажем ни сама непојмим женскињу, која ће се поред себи |
| уж само рече:</p> <p>— То нисам хтео да кажем.</p> <p>— Наравно да ниси, али ми је казало твоје |
| p>— Сад ми и не остаје друго ван још да кажем како смо се познали и узели, а то се по себи разу |
| на то поруменивши доктор — само напред кажем, да се не надам никаквом успеху код Даринке.{S} С |
| адознало г. Коста.</p> <p>— Право да ти кажем, избор ми је врло тежак — рече збуњено доктор — о |
| нка је тек жена за тебе.</p> <p>— Ја ти кажем како ми је ово дана на срцу — рече доктор не дижу |
| о мојој љубави према њему.{S} Но ја ти кажем да ћу му свагда верна бити; јер видим да ме воли, |
| ки позив — плану на то Ленка — Но ја ти кажем, да немаш право.{S} Воље сам и ја имала као и сва |
| и радо опростити.{S} Особито кад им још кажем, да сам и ја — учитељица.</p> <p>Јавор, 1884.</p> |
| уташе.</p> <p>— Зар немаш ништа више да кажеш? — питаше по малој почивши г. Коста.</p> <p>— Кад |
| тавио.</p> <p>— Зар немаш ништа више да кажеш? — питаше он опазив тај Даринчин поглед.</p> <p>— |
| на свом месту. — примети Даринка. — Сам кажеш, да ви мушки тек онда не грешите кад вам се замер |
| <p>— За часак! — понови Милица. — Добро кажеш; јер да си већ сутра дан по томе одушевљењу само |
| — Али... па поруменивши ућута.</p> <p>— Кажи све! — рече Коста — иначе ни ја не видим узрока за |
| ек је четир сата — рече г. Коста. — Неш кажи ти мени момче, шта још оклеваш?{S} Мени се то одла |
| и у вољи, па макар да једни по сто пута кажу да си учена!...{S} Јест, зна баба Мара све!“ И ту |
| љутито, али више за себе, рече: „Право кажу да — ал’ боље да ћутим; та се никог не боји!“</p> |
| се што је Даринка отишла а њему то није казала.</p> <p>— До душе и није лепо домаћину се не јав |
| да да опрости, што си и нехотице истину казала — рече Ленка па се и опет засмеја.</p> <p>— Мани |
| ем.</p> <p>— Наравно да ниси, али ми је казало твоје понашање.{S} Кад ја пеглам или шијем а ти |
| Даринка.</p> <p>Коста беше својој жени казао свој јутрашњи план, те сад беху обоје љутити и сп |
| ниси за Милицу?</p> <p>— Та већ сам ти казао, да је и она ваљана девојка и ако је по моме мишљ |
| ечем.</p> <p>— Него?</p> <p>— Хтела сам казати, да се у томе добу и о љубави озбиљније размишља |
| Гледај да буде прилике да девојци могу казати и одговор чути.</p> <p>— А за коју си се решио? |
| Није нужно да се бележи.{S} Оно што ћу казати остало ми је и сувише у памети, па могу и после |
| кад будем о томе озбиљније размишљала, казаћу ти — рече она и устаде.</p> <p>— Хајдемо у кућу |
| {S} Па кад сте већ за шалу расположене, казаћу вам, какви се снови плету у мојој машти од кад с |
| ећ почела — настави Даринка замишљено — казаћу вам искрено баш све мисли своје, и ако видим, да |
| о свој пренагљени корак, него ћемо само казивати шта смо за ово три године искусиле.</p> <p>— З |
| Коста правећи се озбиљан а овамо му очи казиваху како мисли.</p> <p>— И отров је по кад кад кор |
| јући мери.{S} А тај поглед уједно јој и казиваше: „Ти или си крајња искреност или крајња кокета |
| да ме теши?{S} За малу погрешку велика казна, за добре стране никаква признања, то је моја суд |
| ити, како ћеш у школи проћи без телесни казни.</p> <p>После пола сата Даринка је већ спавала а |
| ски“; јер поглед по свету <pb n="52" /> казује ми, да људи ретко из истинског поштовања поступа |
| љутити; ја нећу никог да учим, него тек казујем своје мишљење — рече Даринка. — А тај правац чи |
| <pb n="43" /> можда пали, Даринчине очи казују ти, да су створене, да трпе, теше и ране лече; а |
| це, па ваљда ћеш сутра знати разложити, какав се процес дешава у души детињој, кад га учитељица |
| то мисли, — а свака боља мислити мора — какав тек мора бити укус у мање интелигентних људи!</p> |
| и у очима торокљива света остане онакав какав је у истини.{S} Знала сам добро, да се нама учите |
| та само што се у садашње доба не налази какав његов последоватељ а Даринка би прва пошла трагом |
| своме из школе нацртам на школску таблу какав за њих згодан и занимљив предмет, па га прецртава |
| лигентнијих Срба.{S} Па и ако се вели: „какав отац, тако син“ опет не остају ни материн каракте |
| ан у добрим околностима, а задеси ли те каква незгода, сети се да је уз тебе дете, које те не м |
| творила, лупи ме врео ваздух баш ко’ из какве парне купке, а кад сам се по соби осврнула згрози |
| .</p> <p>— Ја не дајем ни једној баш ни какве власти.{S} Право награђивања и укора само је моје |
| те већ за шалу расположене, казаћу вам, какви се снови плету у мојој машти од кад си се ти Ленк |
| е баш растужило.{S} По томе сам видила, каквим осећајима прима ме околина с којом сам осуђена д |
| — Видећу и твоје јунаштво, док доспеш у какво затуцано село са минимум платом и стотину занемар |
| — а што је више, то се жртвовало можда каквој светијој цељи или је тек узгред носило име Српки |
| ико година корисна рада, настанила се у каквој сретној кућици, уз друга, који би те волио као ј |
| иш, госпођице Шултесова? сањаш ли још о каквом Песталоцију, или ћеш се и ти задовољити с обични |
| еј, а она се трже и порумени, јер виде, како је домаћин испитујући мери.{S} А тај поглед уједно |
| џбу, речи ми у грлу застају — чудим се, како сам и до сад говорила.</p> <p>— Мани се детињарије |
| оравају те „лаке ствари“ па да се види, како и „женијалним дусима“ нису увек сви реагенси и сва |
| по којима ћу учитељовати, и размишљати, како је то „благодатно“ стање, кад се најпре мора десет |
| децу ко неко пудлу; а и ти ћеш видити, како ћеш у школи проћи без телесни казни.</p> <p>После |
| а ме и сад њено ћеретање и приповедање: како грк Јовина Ката нема вољу што је за учитеља дошла |
| у у руке.</p> <p>— Почни жено!</p> <p>— Како смо положиле и како смо путовале знате.</p> <p>— А |
| ту га опет враголасто погледа.</p> <p>— Како то? — питаше збуњено он.</p> <p>— Та ето и Коста о |
| улици загрлиле милу другарицу.</p> <p>— Како је лепо што сте обе заједно дошле — примети им она |
| осим љубави од ње желио будеш.</p> <p>— Како то?</p> <p>Ето тако — рече Коста. — Она је добра с |
| кад бих тражио више.{S} Ова ме воли, а како она друга осећа — питање је“.</p> <p> Па нагло уст |
| жао што смо осуђене саме да путујемо; а како је тамо све весело! — примети затим Милица.</p> <p |
| ћ ми се досадило патити се и гледати га како се мучи,“ рече ми мати детиња са уздахом и сузним |
| недеље мењам те своје надзиратељице, па како је у свакој скамији по шесторо деце то у шестонеде |
| це показиваше благу и измучену душу, па како сам сличне појаве и у имућнијим кућама виђала, ути |
| је само поруменила и више ништа.{S} Па како ме Милица и уз све ватрене погледе моје још није т |
| розор на варош, па одступи од њега — па како беху саме у купеу — извали се на клупу; а под глав |
| мени не повољног средства.</p> <p>— Па како си то урадила? — питаше г. Коста.</p> <p>— Знате д |
| <p>— Сека Наста није лагала — Ја сам од како је нова учитељица дошла чешће вирио кроз прозор; а |
| а да у ствари нисам гора од вас — знате како пролазим.</p> <p>— Право имаш; и сама сам тако неш |
| пред очи Даринчина слика па премишљаше како би њеном искреном лицу тек тај смеј доликовао...</ |
| очни жено!</p> <p>— Како смо положиле и како смо путовале знате.</p> <p>— Али ја не знам — умеш |
| ије доћи, да видим како се пренемажеш и како си се „накинђурила“ и педесет машлија на себе натр |
| екају.</p> <p> — Хајд’ забављајте се ви како знате, а ја морам на посао — рече Ленка и оде у ку |
| следовала његовом савету...</p> <p>Али како видим, табак је скоро пун.{S} Зато вас нећу даље м |
| алио се он — знам да ћеш им приповедати како си ме уловила.{S} Хоћу дакле да чујем хоћеш ли што |
| е опет удала...</p> <p>— Волео би знати како ти, Даринка о љубави мислиш? рече Коста, видећи да |
| ву годину свога учитељевања провела сам како, тако.{S} Труда ме је доста стало, али за то и беш |
| д ми и не остаје друго ван још да кажем како смо се познали и узели, а то се по себи разуме, те |
| тек жена за тебе.</p> <p>— Ја ти кажем како ми је ово дана на срцу — рече доктор не дижући очи |
| шила док је добила плату, или док чујем како је „почастила“ баба Мара — насмеја се Милица.</p> |
| > <p>— Требао сам раније доћи, да видим како се пренемажеш и како си се „накинђурила“ и педесет |
| ије машина, па да навијем осећаје онако како би практичније било.{S} И ја сам човек па хоће осе |
| е оном што сте од Ленке већ чули.{S} Но како у моме месту нема неожењених натароша а боме ни уч |
| измајсторисане наивности женскиње; јер како она може бити друкчије, кад јасно види, да већина |
| сам и сад написала и њихову приповетку како се могло; а тврдо се надам, да ће ми и они ту слоб |
| већи се озбиљан а овамо му очи казиваху како мисли.</p> <p>— И отров је по кад кад користан; а |
| и, то је говорила учитељица а жена знаш како о теби мисли.{S} И с тим још јаче порумени и за ча |
| азмишљања и механично владају.</p> <p>— Камо срећа, да смо и ми тако чиниле, биле би можда боље |
| ње“ и друкчијим „је јуначинама“ горка а камо ли мени, обичној и — слабој женскињи...</p> <p>Оси |
| о севаху — Па зашто смо онда људи?{S} И камо нам разума и хваљеног родољубља?!</p> <p>— Да се с |
| ну — рече он кад их је поздравио. — Али камо госпођице Даринке?</p> <p>— Данас Ленчице, као да |
| њу, бар у нечем користити.</p> <p>— Али камо тог правца? прекиде је у речи Милица. — Није доста |
| “</p> <p>С тим је оставим и уђем у кућу камо је мати болесно дете већ унела била.</p> <p>Кад са |
| анију и Анђу — а њима је зацело „брачни кандитат“ већ у џепу.</p> <p>— Е сад је забасала и у са |
| а се вајкати, него напустити тај позив, као што си ти Ленка урадила, или се латити оног правца |
| пођице Даринке?</p> <p>— Данас Ленчице, као да нико није задовољан с нашим друштвом — примети в |
| , да се баш тајити мора.</p> <p>Сад су, као што смо чули, већ и с њиме биле „ти“ Ленка је желил |
| а се трже и мило је погледа. — Овде ћу, као што знате кола узети, — рече затим — па хајд’те и в |
| х разлога, па је држала, да мећу нама — као обично међу Србима — и сада још баш крвно непријате |
| погледао сам јој мало ватреније у те — као што ти велиш — „искрене очи“ али се згрозих од поно |
| ешка у томе, што сам ја обичан човек; а као такав хоћу и да уживам плод свога труда, а не тек в |
| ватили.</p> <p>Тако н. пр. знате, да ја као ђак нисам била поштовачица Бело-Ланкастарова начина |
| инка је чисто злато и ако можда не сија као Милица.{S} Па и ту, — дода одушевљено — загледај бо |
| .“</p> <p>То је писмо што га је Даринка као одговор Кости и Ленци отправила, а они и ако јој ви |
| времена Милица несташно Ленци приказала као свога вереника, и кад је збијала шалу и онда кад јо |
| да немаш право.{S} Воље сам и ја имала као и свака од вас, него је погрешка у томе, што сам ја |
| жим наставна плана и прописаних правила као слепац вође, него из свега вадим језгро и што нам ј |
| еде и опет после једног сата крену дома као најсретнији вереник.</p> <p> — Красан човек тај мој |
| ка живота, — рече Даринка, а преко лица као да јој прелети тужан израз — Па кад је само сретним |
| р, госпођице! — молио је он, али поглед као да му је сад мање ватрен био.</p> <p> Милица за час |
| д; тек неки дан добио сам куражи, да је као кривац молећи погледам, но и ту је само поруменила |
| ећ у велико бројала, кад Ленка, која је као и другарице јој — већ давно учитељица у неком селу, |
| ="51" /> <p>Тога вечера још написала је као одговор Кости и Ленци подуже писмо што је гласило о |
| још од пре дугујем. —</p> <p>„Љубав је као ватра; док јој дајеш горива пламти и гори а чим пре |
| она труди да доктора задобије. — Био је као што је већ речено, за свашта што је држао да је доб |
| рнице грешиле пазе и на њихове поступке као и на целокупан рад у школи још две до три над-надзо |
| — примети она па се засмеја.{S} Али не као до сад него обичним веселим смејом.</p> <p>— Тако в |
| то су је оне већ навеле, боли то и мене као и њих, али ја знадем, да се долази до цељи и споро |
| српског обичаја и пољубио.{S} Али срце као да му у истом моменту опет нека ледена рука дирну.{ |
| — примети Даринка али и она из гледаше као да тек пословицу цитира, а слабо о њој размишља.</p |
| сто.{S} Но уз сву њену хвалу изгледаше као да јој залогаји у грлу застају, те на брзо остави ј |
| ужније и од кућарства — дода затим више као за себе.</p> <p>Још ми и то треба! — насмеја се Мил |
| рдити се, те опет седе на старо место и као извињујући се рече:</p> <p>— Разљутило ме, што се м |
| {S} А осим тога, сад су се већ сматрали као сродници, па је и мала Смиља, погодишња ћерчица г. |
| ма бори; а у ужем кругу, у породици или као што твој муж вели „на утрвеној стази“ моћи ћеш дост |
| лавито за развијање разума.</p> <p>— Ти као да ниси помишљала на злобу и завист што се отуда из |
| осим учења и да васпитавам, но и ја сам као и Ленка увидела, да је тај посао „неблагодаран“.{S} |
| што се не задржавам при њима тако дуго као год оних предмета, у којима ми деца помоћи не могу. |
| што већ знамо г. Коста их беше заволео као и жена му, те од њихове стране не беше позивима кра |
| тној кућици, уз друга, који би те волио као ја Ленку?</p> <p>На Даринчином лицу нестаде осмеха, |
| ићемо кратке примети Милица — Ми немамо као она да бранимо свој пренагљени корак, него ћемо сам |
| итељица и у мени изгубила бранитеља, но као у замену за то добила је већ идућих ферија госпођиц |
| ку на лице, а срце јој је врело и чисто као злато.</p> <p>— Обричем ти, да ћу је усрећити; само |
| а проведу неки део ферија и код ње; јер као што већ знамо г. Коста их беше заволео као и жена м |
| рдо се надам, да ће ми и они ту слободу као и погрешке у приповеци радо опростити.{S} Особито к |
| имање појединаца, кад маса сматра школу као неко зло — које „моде ради“ мора да се трпи и плаћа |
| е волим ко’ сестре, ал’ таком пријатељу као што си ми ти, тек Даринку желим за жену.{S} Она је |
| к сиротице и оне не подлегну те постану као и прве или омразе и себе и свет па постају, за нас |
| е, па дед’ реци што нисмо сковале срећу као Анђа? </p> <p>— Опет Анђа — рече Даринка — Та мани |
| — рече Даринка, онако и не мислећи, баш као што често и мушки механично изричу, неки томе слича |
| у им родитељи, истина ваљани, али — баш као и њени, — сиромашни људи.</p> <p>После неког времен |
| у дужност достојно вршила.</p> <p>— Баш као и ја — примети Ленка.</p> <p>Па што сте онда саме с |
| је ближа 27. но 17. година.</p> <p>Баш као и Ленци и Милици дода она наглашујућим тоном.</p> < |
| је среће ковач,“ чула сам често од вас (као што видите, ја вам обема пишем у једанпут, а после |
| еће него памети, — рече љутито па обуче капут па и он без доручка и први пут без опроштаја са ж |
| провео у туђини и мећу „Немчадијом“; а карактер Српкиње и туђинке врло је различит.{S} Туђинка |
| , ако сам хтела да ми девојачки углед и карактер и у очима торокљива света остане онакав какав |
| ац, тако син“ опет не остају ни материн карактер и пример без последице на деци.</p> <p>Него да |
| а можда и преко тридесет година, ваљана карактера а спољашности не баш лепе али и опет угледне. |
| о ми је и неправо, што ће ти паразитски карактери што им је главна црта лично задовољство, да б |
| женскињу мора можда и уз добра својства карактерисати бар и добра доза лакомислености и саможив |
| нос и карактерна црта Српкиње, која још карактерише баш у највећој мери оне женскиње, што најжи |
| ј Саво, по моме схваћању женски понос и карактерна црта Српкиње, која још карактерише баш у нај |
| дахну и ућута.{S} Знала је, да су узеле карте до Т. из кога су обе и биле, и да су им родитељи, |
| <p>— И ми би волеле, ал ти знаш — наше карте...</p> <p>Она уздахну и ућута.{S} Знала је, да су |
| нијом настави:</p> <p>„Знам ја, да нови касапи под...“ па прогута још две речи намигнувши на ос |
| ога пута сву тромесечну плату; а што је касније опет неуредно примала, неможе мене кривити; том |
| p>Школске су ферије, и то на две године касније од оног разговора наших познаница о имендану г. |
| је код мушких учитеља; они сироти и ако касније немају воље за тај позив морају га и киселим ли |
| ка молећим гласом и погледом, да је већ касно, те да оде спавати.</p> <p>— Али ја баш нећу! — ш |
| ћеретање и приповедање: како грк Јовина Ката нема вољу што је за учитеља дошла „женка“ нехтеде |
| амо што се ти, Даринка, још држиш — к’о Каћ. — Умеша се сад и трећа. — Та све жмиркаш.</p> <p>— |
| рем по соби, и заиста, опазим за пећком кацу с ракијом а на пећи озго био је кошар са комловом |
| о доста спремиле, нећемо ни сад мудрост кашиком покусати.</p> <p>— Тако је; али сутра ћемо пола |
| ичну вољу.{S} Та и ако није сву мудрост кашиком поцрпео и каблом просипао, опет ми је најмилији |
| ћина жена постаје лутком или кокетом па квари цело човечанство.{S} Мањину опет — веле оне — ако |
| е окна; а под постељама лепршале се две квочке с пилићи и још једна што ће се кроз који дан зац |
| <p>Прва књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Кикинда 1990.</p> </div> </front> <body> <head>ИЗ УЧИТЕ |
| {S} Приметила сам већ одавно, да Милица киселим лицем учитељује и да и она радо гледа доктора.{ |
| је немају воље за тај позив морају га и киселим лицем вршити.</p> <p>— Овамо онамо, па опет изл |
| а прсну у смеј. — Чудно му је зловоља и кисело лице доликовало.</p> <p>— Лако ти је церити се, |
| охвалим ја вредне а лење пооштрим и све класе уводим у свој записник.</p> <p>— То би све добро |
| тим по својој увиђавности прибиљежити и класификацију у своју зато одређену књижицу.</p> <p>По |
| аш и на памет; тиме су бар стекле добру класу, а у животу им и онако тек треба метод, по коме с |
| прописано?!</p> <p>— Свет вазда ужива у клеветању туђих дела, па се не треба на њега освртати; |
| упути гробу учитељичину.{S} Ту код њега клече па по свршеној молитвици прошапута: „Ти си ме нау |
| еверујеш, већ ме се свуда, па баш свуда клониш.</p> <p>— Сам си крив био — упаде му у реч она. |
| а како беху саме у купеу — извали се на клупу; а под главу метну своју кутију, коју није предал |
| — рече г. Коста па се спусти на оближњу клупу, а доктор се посадио до њега и за часак обоје ћут |
| јити.</p> <p>Коста се спусти на оближњу клупу а оне седоше до њега.</p> <p>— Корете мој поступа |
| не ради не могу ову истином „филовану“ „кнедлу“ ћутећки да прогутам, него је и вама „пакујем“ п |
| А</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Кикинда 1990.</p> </div |
| ње код огледала а све више у школи, код књига и у свом маленом газдалуку.</p> <p>Мален стан њен |
| ешкама и цртежима.</p> <p>— Читаво брдо књига! — рече једна од њих тарући очи — Ево још нисмо н |
| иње код неког стола претовареног разним књигама, рукописним белешкама и цртежима.</p> <p>— Чита |
| азорно што учитељица добија од нотароша књиге на прочитање, и што га често по школском детету з |
| кар од Н. сремца“ и друге томе потребне књиге.{S} Читаш ли их ти Милице? — То нам је на селу ну |
| воме дају ми оне извештаја путем својих књижица и усменог исказа тек сваке суботе по подне.{S} |
| и и класификацију у своју зато одређену књижицу.</p> <p>По себи се разуме да овамо спада понављ |
| е код доктора — а чим сам жени обајала, ко да си руком уз’о!“</p> <p>Друге жене устрашено и сра |
| развити.</p> <p>— Но да је већ ту била, ко’ велим, теже би се ње отресла... примети Коста.</p> |
| дирала: а поред оног „брда“ од штудије, ко ће у сваки пар баш све у памети имати?!</p> <p>— Па |
| ма намењено уживање у животу и на јави, ко може замерити људма лошије среће, што се по кад и ка |
| морала осетити, може појмити тек онај, ко је видео у праведној срџби пламтећа лица осталих дев |
| вам се замера, а уз така друга, питам, ко ће безазлен и поверљив остати?</p> <p>— Нико! — рече |
| ало повода, да се слатко насмејем, јер, ко што знате, и сама сам тада, тек од кратког времена п |
| тећим ал’ тужним погледом он.</p> <p> — Ко би све у напред знао — рекла је у смеју она.</p> <p> |
| о меру — рече му опет жена смејући се — Ко те пита шта си ти закључивао, кад сам ја већ госпођа |
| .</p> <p> — Тако је! прошапута доктор — ко би све у напред знао...{S} И ту му изађе пред очи Да |
| ећи; јер ено Милица већ дрема.</p> <p>— Ко’ велим, расанићу се док чујем колико је табака папир |
| та вреди и да се може допасти.</p> <p>— Ко говори против ње! — осече се г. Коста. — Мене само љ |
| о тога:{S} Сам велиш, да много мисли, а ко премишља мора на послетку и увидети, и своју вреднос |
| а вадим језгро и што нам је најпрече; а ко је у бољим околностима и има каде, од воље му да гле |
| лине, већ радим тек по своме уверењу; а ко тако ради мора бити бар са собом задовољан.</p> <p>Ј |
| и смо правили „рачун без бирташа“.{S} А ко зна шта ће на то мој и твој баба рећи.{S} Они могу ј |
| и за себе тражите изузетка?</p> <p>— А ко га тражи? — осече се Ленка — ја се само љутим, што н |
| н — Па шта си хтела са оним „ви“?{S} Ја ко’ бележник шта сам ти могао помоћи?!</p> <p>— Та тако |
| има и болеснику“.</p> <p>„Ју боже, а ја ко’ марва, не знам ништа“, па устрашено шчепа кошар с к |
| ше дабоме да беше далеко од љубави, али ко ће се још и данас при ступању у брак и на љубав освр |
| боме тешко, што нисам боље оцењена; али ко ће нам свима угодити?{S} И зато нећу да очајавам; ув |
| е и бити — примети Милица.</p> <p>— Али ко ће онда бележити? смејаше се Ленка.</p> <p>— Није ну |
| .{S} И зато је видиш, најпаметнији онај ко свету по вољи чини.</p> <p>Даринка при последњим Мил |
| имао?! — умеша се и Ленка.</p> <p>Онај ко суди и себи, и од себе — примети Даринка оштрим глас |
| лекција“ баба Марина! ...</p> <p>Незнам ко би уз толике неприлике и иа то воље имао?! — умеша с |
| , и онда решавај.{S} Та ја их обе волим ко’ сестре, ал’ таком пријатељу као што си ми ти, тек Д |
| еагенс на скроб? онда, кад се већ ретко ко тога сећа.{S} Тако исто падне на мене коцка, да гово |
| јој је за сеоску децу потребно.{S} Зато ко је уверен, да по могућству достојно врши своју дужно |
| беда ја ти се лепо забуним у посао, јер ко’ велим: боља је и најгора јава, од тако луда сна...< |
| дочаба сва најбоља места пограбити; јер ко те пита, имаш ли ти љубави према томе позиву, или те |
| где ћу се сићи и...</p> <p>— Хоћели вас ко’ дочекати? — прекиде једна радознала путница, која с |
| па шта ту вреди љутити се?</p> <p>— Ту ко велиш, нема апелације — примети Милица.</p> <p>— То |
| а — За моју природу није да гладим децу ко неко пудлу; а и ти ћеш видити, како ћеш у школи проћ |
| да је за тим трава јаче зашуштала, баш ко да је неко на другу страну врта хитро и лако протрча |
| и сувише самопрегоревања.</p> <p>— Баш ко да ми из душе читаш! — узвикну чисто Ленка.</p> <p>— |
| врата отворила, лупи ме врео ваздух баш ко’ из какве парне купке, а кад сам се по соби осврнула |
| езнам која варош у Америци? или:{S} Кол’ко универзитета има у Риму? а кад сам мислила да ћу гов |
| пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Кол’ко нам за живот треба одговори озбиљно ал’ узрујаним гл |
| но веле, „тек од жеље“.{S} За то да кол’ко толико себи и деци олакшам, а да уз то не буде механ |
| само знаш, шта сам ја суза пролио и кол’ко чезнећи погледа бацао на њен прозор, који се од неко |
| мени брине или да су учитељице другога кова и соја, а не од онога, што беху женскиње у које са |
| опет седе — Али и ми смо ово три године ковале и свакојако се мучиле, па дед’ реци што нисмо ск |
| бејах задовољна; а свако је своје среће ковач те ја покушах, да је кујем у другоме правцу.{S} И |
| е прозору.</p> <p>„Свако је своје среће ковач.“ — примети Даринка али и она из гледаше као да т |
| илици ово:</p> <p>„Свако је своје среће ковач,“ чула сам често од вас (као што видите, ја вам о |
| и опет важити, да је свако своје среће ковач.</p> <p>— Већ добро; видећу шта ћеш и онда сакова |
| октор Гавриловић своме пријатељу Кости, ког застаде у врту код кошница.</p> <p>— Жену сам ти оп |
| — то је тешко.</p> <p>И тако незнам из ког плеснивог „призрења“ и „штедње“ пита на пример мене |
| p> <p>Знам да су вам сад прве мисли: за кога? но баш то остављам да погађате; јер колико се сећ |
| а да и без љубави ономе руку дадем, код кога ћу моћи комотније живети и левентовати.</p> <p>Прв |
| згледа, да сувише много мисли а да може кога искрено волети.</p> <p>— Много мисли! — викну г. К |
| S} Знала је, да су узеле карте до Т. из кога су обе и биле, и да су им родитељи, истина ваљани, |
| ш мање код огледала а све више у школи, код књига и у свом маленом газдалуку.</p> <p>Мален стан |
| е, па да и без љубави ономе руку дадем, код кога ћу моћи комотније живети и левентовати.</p> <p |
| љубавно долази од особе коју љубимо.{S} Код неких је то гориво бело лице, вити стас, бисер-зуби |
| , румен-образи и томе подобне ствари, а код неких је опет разборитост, искреност и друге душевн |
| у маленој собици изнурена стара жена а код прозора везе на беломе плату, лепа, чила и веселог |
| а? — питаше г. Коста.</p> <p>— Знате да код нас на селу ни двадесетак кућа нема сата, а немамо |
| близу, те сам је чешће могао видети да код свога прозора чита, шије или баш гледа крозањ.</p> |
| </p> <p>Тим начином досад нисам опазила код деце зависти.{S} А да неби и саме надзорнице грешил |
| едузимам кад год ми време допусти и кад код је одређен час за то; само што се не задржавам при |
| ли, него да мете рена на груди и да иде код доктора — а чим сам жени обајала, ко да си руком уз |
| } Тако је рекла и снаш’ Пели, да не иде код мене, да јој бајем протисли, него да мете рена на г |
| се добро размислиш, па ћеш наћи, да је код нас Срба у томе погледу још „цвеће“ туђинац, неби т |
| те и оставити.{S} Сасвим је то друкчије код мушких учитеља; они сироти и ако касније немају вољ |
| енчању стајаше Даринка једно послеподне код свога прозора у руци јој беше писмо, које је већ ви |
| дахнула; осим тога била је сад још мање код огледала а све више у школи, код књига и у свом мал |
| ноћи у једној собици три младе женскиње код неког стола претовареног разним књигама, рукописним |
| ати могла.</p> <p>У ходању видим, да се код неког зида искупило више жена, а из те групе чула с |
| добије или изигра.{S} Друкчије је брате код Српкиње.{S} Она баш и онда кад би и душу за тебе да |
| } Дошле су да проведу неки део ферија и код ње; јер као што већ знамо г. Коста их беше заволео |
| знам настави по малој почивци — да је и код нас Срба: пут дугачак а време кратко; рад потребан |
| већину, па ми не можете замерити, што и код мене — већина решава.,..{S} И што већине ради не мо |
| еманциповале, да је хуманизам и свест и код њих јача од родољубља...</p> <p>— Да то Даринка или |
| та борба и незгоде потресле су га већ и код мене, те почињем ладнити.</p> <p>— Дакле чујмо и те |
| ; ја друкчије свађам те ствари.{S} Брак код мене није трговина, и ако сам хладна и неосетљива ж |
| астим осмејом Милица — То је можда тако код друге народности но ми Срби и у томе смо напреднији |
| другарице.</p> <p>— Него онда се морамо код мене лично састати, а не тек само преко писма — дод |
| на.</p> <p>Већ је три недеље, од кад су код њих, па навалише, да иду и својим родитељима, али Л |
| осте.</p> <p>Даринка и Милица и опет су код Ленке.{S} Дошле су да проведу неки део ферија и код |
| у, па се упути гробу учитељичину.{S} Ту код њега клече па по свршеној молитвици прошапута: „Ти |
| оме пријатељу Кости, ког застаде у врту код кошница.</p> <p>— Жену сам ти опазио, да у штали му |
| д кажем, да се не надам никаквом успеху код Даринке.{S} Све ми се чини да ће ме одбити.</p> <p> |
| верен, да су докторове речи, што сам их код тебе у врту чула најбољи доказ, да у њему нема <hi> |
| вом, покрије га чаршавом и неким старим кожухом, и изнесе у коморицу што је била до собе.</p> < |
| рта се већ у велико бројала, кад Ленка, која је као и другарице јој — већ давно учитељица у нек |
| ра срца а и образована је, али је жена, која уме љубити тек оне, који њу љубе и више — ништа.</ |
| и ви наћи, да су саставци чиста истина, која је обично непријатна укуса и за вољно „ајнемовање“ |
| им улије у њихову главицу и сва знања, која су законом прописана.</p> <p>Ја кад сам у школу ст |
| , нека страшила и неприродна чудовишта, која би се и с врагом здружила, само да може рушити оно |
| ати? — прекиде једна радознала путница, која се можда радовала, да ће уживати „сцену радосна са |
| а би и око вештија педагога нашло мане, која би се уз сеоске околности отклонити могла.{S} И та |
| женски понос и карактерна црта Српкиње, која још карактерише баш у највећој мери оне женскиње, |
| са четири разреда и преко стотине деце, која уз то редовно школу полазе тек од новембера до пол |
| а јој је школа живахне и веселе дечице, која је сва љубе и поштују, па јој већ на лицу читах да |
| општину задовољила но не своју савест, која ме је вазда мучила, да сам недостојна тога позива |
| аво да кажем ни сама непојмим женскињу, која ће се поред себи равних у туђинца загледати, и зат |
| м за сваку скамију по једну надзорницу, која ће док ја не дођем своју скамију препитати из оних |
| кад допуштате — рече г. Коста.</p> <p>— Која ће почети? — питаше Ленка. — Запрви ти, — рече Дар |
| се ти, Коста журиш? — питаше га Милица која се у исти мах весела и добре воље указа на врати с |
| И за то, нико ти неће замерити, ако се која приповетка или друго што не пређе!</p> <p>После ов |
| олине ону хвалу, што је најскривенија и која се речима никад исказати не да.</p> <p>Непрестано |
| итање:{S} Колико становника има, незнам која варош у Америци? или:{S} Кол’ко универзитета има у |
| 00 форината; а то је много за учитељицу која има за живота своју „минимум“ плату а после смрти |
| ему нема <hi>довољно</hi> онога горива, које ја тражим и које би моју љубав све до сад одржало. |
| долажаху сувише доцне, па које с тога, које из напред реченог <pb n="40" /> узрока, наредила с |
| да им у делању имаде неких недостатака, које оне саме без опште помоћи не могу да отклоне, па и |
| треба отклонити, ма и оним средствима, које људи не хвале и којих се у бољим околностима ни са |
| в, него тек <hi>почетак</hi> поштовања, које и ако је близу љубави опет није једно и исто. — Од |
| ва незгода, сети се да је уз тебе дете, које те не може разумети кад више што осим љубави од ње |
| Али ја не спадам у природе твоје врсте, које у своме заносу, да право и племенито раде, често п |
| од свога прозора у руци јој беше писмо, које је већ више пута прочитала па се и опет повратила |
| а, кад маса сматра школу као неко зло — које „моде ради“ мора да се трпи и плаћа. „Не ће бити п |
| се та жртва превиђа од стране оних, за које се жртвујемо.</p> <p>Ја у оном стању не бејах задо |
| тада ми опет долажаху сувише доцне, па које с тога, које из напред реченог <pb n="40" /> узрок |
| огледаше у очима страст и узрујаност од које се Милица трже и задрхта.</p> <p> Она је говорила |
| ришћанска врлина, а уз то и потреба без које је тешко живети...</p> <p>С поздравом ваша Даринка |
| и и вратар викну имена оних станица, уз које ће се путовати.</p> <p>Наше познанице за часак се |
| иш, речи, у које ни сам хтео веровати и које сад одобравам; јер кад и мој Сава већ неће жену шт |
| љно</hi> онога горива, које ја тражим и које би моју љубав све до сад одржало.</p> <p>Осим тога |
| прочиташ знаћеш и моје мишљење о љубави које ти и онако још од пре дугујем. —</p> <p>„Љубав је |
| е људи што на мах плану и за оне ствари које их се не тичу.{S} Но уз све то беше опет разборит |
| <p>— Та већ из речи даринчини видео си које је Милица, и зато их нисам „по правилима етикеције |
| а поштена обућара, те сам које на обући које на оделу заштедила двадесет форината што за десет |
| ога морамо видети и дочекати и свршетак које је увек најлепши, кад се весело и са сватови свршу |
| рефила сам и на поштена обућара, те сам које на обући које на оделу заштедила двадесет форината |
| — убило...</p> <p>То су, видиш, речи, у које ни сам хтео веровати и које сад одобравам; јер кад |
| оја, а не од онога, што беху женскиње у које сам до сад био заљубљен.</p> <p>— Било их је дакле |
| ајући погледа своје другарице.</p> <p>— Којешта! — рекоше у исти мах обе другарице. — Остани ти |
| чутурице гуцнула.</p> <pb n="37" /> <p>„Којешта!“ осечем се ја. „Него носи ти млада дете у собу |
| а се у каквој сретној кућици, уз друга, који би те волио као ја Ленку?</p> <p>На Даринчином лиц |
| се тек може очекивати од проста народа, који не уме ни да је оцени?{S} Него видим ја да ту нема |
| а немамо ни стална школска послужитеља, који би путем звоњења могао деци јављати кад је време д |
| а Косте, његове жене и младога доктора, који се беше смислио женити, а Даринку и Милицу познава |
| дечијем; а остало беше ми узгредан рад, који сам предузимала тек онда кад ми време допусти и ка |
| , али је жена, која уме љубити тек оне, који њу љубе и више — ништа.</p> <p>И том пресудом оцењ |
| мало не доликује ни Вама ни моме Кости, који је такође од када се јутрос с Вама разговарао врло |
| другу страну, те очекиваху други влак, који се баш данас из непознатих узрока закаснио.</p> <p |
| <p>— Нећу никога да вређам; али учитељ, који тражи друге награде и хвале, осим уверења, да је к |
| ко чезнећи погледа бацао на њен прозор, који се од неко доба поче много раније завесом застират |
| цавала за ово три године на ономе пољу, који ми је у део пао, али је саковати немогох.</p> <p>„ |
| или се латити оног правца у настављању, који ће и у том незгодном стању, бар у нечем користити. |
| е, по свима знацима судећи, од „тифуса“ који је у месту владао.</p> <p>Обоје деце беше покривен |
| {S} Кад је опет дошао нађе ту и доктора који му одма прикаже своју вереницу, Милицу.</p> <p>Он |
| ање упливом школе на народ.</p> <p>Труд који у своме позиву за ово три године полагах, не испла |
| чке с пилићи и још једна што ће се кроз који дан зацело излећи.</p> <p>Но уз све то мени се чињ |
| лија на себе натрпала, — рече он гласом који је за шалу сувише озбиљан био.{S} Но ту се трже и |
| м 500 форината још и нешто земље и стан који најмање вреди 150 форината годишње.{S} Али наравно |
| пепео, већ у место њега остаје угљен о који и кад се исхлади може планути, али ретко ватром-љу |
| на и вратити.</p> <p>— Небраним; али до који дан већ одлазите, па бих волела да нас данас не ос |
| Ленка — а не она натуштеност!{S} Ето до који дан одлазе нам и гошће, а Ви и Коста баш сад нађос |
| имаде, па кад и то изгори остаје пепео који временом ветар разнесе...</p> <p>Гориво љубавно до |
| ла те се ману шале.{S} С тога се доктор који и сувише љубљаше пламене погледе и опет после једн |
| и дуг рок и за мене, а још више за свет који је нестрпљив и сујетан, па ужива у стармало-научен |
| и...{S} А треба да знају, да има мушких који умеју и новац прегорети, и...</p> <p>— Место у кав |
| узе или бар оног благог израза и смутње којим су га чешће Даринчине очи за тренутак и крадимице |
| ни зле воље...</p> <p> Враголасти осмеј којим беше та примедба пропраћена учини да се доктор за |
| собе.</p> <p>— На посао — рече он тоном којим се с гостима не разговара.</p> <p>— Та још је ран |
| Мађарица, Влахиња па чак и Францескиња, којима се наше иначе „ултра Србенде“ и без једног новчи |
| срета те љубавни и изазивајући погледи, којима смера, да те задобије или изигра.{S} Друкчије је |
| астати се са другарима и другарицама са којима братињски и сестрински делише три године веселе |
| е него ћу још сад донашати пројекте, по којима ћу учитељовати, и размишљати, како је то „благод |
| њима тако дуго као год оних предмета, у којима ми деца помоћи не могу.</p> <p>— Али шта је с пр |
| сам ја најпре деци добро разјаснила и у којима сад већ није неопходно нужно учитељево вешто пит |
| и оним средствима, које људи не хвале и којих се у бољим околностима ни сами не би прихватили.< |
| ба, рано моја,“ поучи ме једна баба, на којој се видело, да је „леку-рад“ мало више из чутурице |
| ти друга и отвори рукописну белешку, на којој беше на горњем листу крупно и цифрасто написано:{ |
| девојчица и презриви поглед оне јаднице којој се та неправда хтела нанети.</p> <p>Него истине р |
| аспитивају, и ако не баш у оној мери, у којој је за сеоску децу потребно.{S} Зато ко је уверен, |
| з да је тако, беше њена прва цедуљица у којој ме мољаше да ради тачнијег примања плате коју рек |
| зну у плач па нагло пође у своју собу у којој је Милица већ давно спавала.</p> <p>На прагу собњ |
| се трже и мило погледа своју вереницу у којој је толико простодушности и веселе безазлености.</ |
| ла, каквим осећајима прима ме околина с којом сам осуђена да живим и да се дружим.</p> <p>Баба |
| клупу; а под главу метну своју кутију, коју није предала са осталим пртљагом.{S} Даринка и Мил |
| им гласом и пружи руку своме пријатељу, коју овај радосно прими и својски продрма.</p> </div> < |
| гу казати и одговор чути.</p> <p>— А за коју си се решио? питаше врло радознало г. Коста.</p> < |
| а.{S} Али ја сам баш противно од оне за коју ме свет сматра и за то је видите то повредило мој |
| ено све теже иде.{S} Зато реши се ма на коју страну!</p> <p>— Та зато сам и дошао.{S} Гледај да |
| ије провлачимо кроз зид, да се одели на коју год страну; већ ми се досадило патити се и гледати |
| .</p> <p>Гориво љубавно долази од особе коју љубимо.{S} Код неких је то гориво бело лице, вити |
| е мољаше да ради тачнијег примања плате коју рекнем у њену користи одбору и црквеној општини.</ |
| њом учитељицом такође са минимум платом коју и ви имате.{S} Све три дакле имамо тек девет стоти |
| „Ти или си крајња искреност или крајња кокета и — ђаво.“</p> <p>За то још већма порумени и за |
| а још имамо образа викати противу моде, кокетерије и измајсторисане наивности женскиње; јер как |
| — каже — већина жена постаје лутком или кокетом па квари цело човечанство.{S} Мањину опет — вел |
| а, незнам која варош у Америци? или:{S} Кол’ко универзитета има у Риму? а кад сам мислила да ћу |
| енка пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Кол’ко нам за живот треба одговори озбиљно ал’ узрујани |
| то’ но веле, „тек од жеље“.{S} За то да кол’ко толико себи и деци олакшам, а да уз то не буде м |
| ти само знаш, шта сам ја суза пролио и кол’ко чезнећи погледа бацао на њен прозор, који се од |
| пред оном великом кућом у селу Г. једна кола, а у њима седела је Милица и Даринка.</p> <p>На пр |
| ло је погледа. — Овде ћу, као што знате кола узети, — рече затим — па хајд’те и ви самном.{S} Ј |
| на тебе.</p> <p>— Тако је.{S} Узела сам кола и рекла јој, да морам нешто важно дома телеграфиса |
| ру.</p> <p>— А не ће ти нико обесити ни колајну за твој сувишан рад — дода још Милица.</p> <p>— |
| и се ни од другарица, ни од професорске колегије.</p> <p>— Лепо је тешиш! — осече се на то Мили |
| ходника; али то је кочијаш тек с празни коли учинио, а Даринка и Милица беху још на улици загрл |
| и кометама добила сам н. пр. питање:{S} Колико становника има, незнам која варош у Америци? или |
| о погледа Даринку.</p> <p>— Ругај се ти колико хоћеш, али сан је сенка живота, — рече Даринка, |
| > <p>— Ко’ велим, расанићу се док чујем колико је табака папира она потрошила док је добила пла |
| војеном силом о пет прегнем и радим бар колико могу.</p> <p>— Могла би се мало и штедети — прим |
| га? но баш то остављам да погађате; јер колико се сећам обе сте волеле загонетке...</p> <p>Него |
| опет Ленка — за то би баш волела знати, колко њих је у ту љубав веровало?</p> <p>— Та то и јест |
| идућих ферија госпођица Ленка писмо, у ком јој се нуди у место назива учитељице титула госпође |
| анка; враћала се од свога младога мужа, коме је ручак носила, јер је ту негде сено косио.{S} На |
| а, тек оно цене и уздижу што се сија; а коме би још пало на памет, да види пожртвовање и родољу |
| едан гроб са обичним дрвеним крстом, на коме беше осим неког женског имена, још и ово забиљежен |
| натраг? — рече јетко Даринка. — Поље на коме има учитељство да ради дабоме да је трњем обрасло; |
| {S} Али ја сам и сувише поносита, да се коме намећем; а и срце би ми морало бити и сувише скуче |
| у животу им и онако тек треба метод, по коме се можда такође без размишљања и механично владају |
| p>Ваљда си већ и ти програм створила по коме ћеш осим деце и народ учити? — смејаше се она.</p> |
| , да ће донде наступити сретније доба у коме се мислеће женскиње неће морати тек за учитељски п |
| а место дознала сам из Миличина писма у коме ми још јављаше, да је и сама постала учитељица у С |
| је из види изгубила, чуло се у купеу у коме беше Даринка и Милица још задуго угушено и силом з |
| наш сељак.{S} И ту онда нетреба другога коментара.</p> <p>— Тешко нама, — уздахну Милица. — И о |
| рала о планетама, трабантима, фиксама и кометама добила сам н. пр. питање:{S} Колико становника |
| есника може и сатарити.{S} Па неваља ни комлов ни обојке у соби да сушиш.{S} То све шкоди и здр |
| ракијом а на пећи озго био је кошар са комловом и неколико пари обојака, што их је домаћица бе |
| знам ништа“, па устрашено шчепа кошар с комловом, покрије га чаршавом и неким старим кожухом, и |
| авом и неким старим кожухом, и изнесе у коморицу што је била до собе.</p> <p>„Сад да ми је Мија |
| бави ономе руку дадем, код кога ћу моћи комотније живети и левентовати.</p> <p>Првим особинама |
| е доста кад је уверена да ће поред мужа комотно живети или уз њега некога угледа у свету стећи. |
| а баш сад нашла да оде...</p> <p> — Леп комплимент за Даринку! — смејала се она држећи да се до |
| /p> <p>После неког времена стаде влак и кондуктер отвори врата.{S} Оне се искрено загрлише и иж |
| P18840_C3"> <head>III.</head> <p>На дан Константина и Јелене стадоше заиста пред оном великом к |
| ном моли, да нам о његовом имендану — о Константину и Јелени — у госте дођете.{S} Он је рад да |
| е у то доба тако блато, да вас ни десет коња преко овог ритског блата неби превукло.{S} Осим то |
| нала да је Србин злопамтило и да радије копа јаму своме но — туђину...{S} И за то је и она на т |
| рошапута и савије писмо „Још једнако те копка и мучи сумња.{S} А тео би свршетак приповетке са |
| же мој, чудан ти је човек; све га нешто копка да туђу тајну дозна, и ако га се ништа нетиче!</p |
| мамо као она да бранимо свој пренагљени корак, него ћемо само казивати шта смо за ово три годин |
| и мени се чини, браца Коста, да баш тај корак мора да је „џиновски“; јер поглед по свету <pb n= |
| до љубави, каже се, да треба тек један корак, али мени се чини, браца Коста, да баш тај корак |
| и узрок.{S} Имала сам ја за тај одсудан корак и других важнијих разлога и покретача — настави ж |
| њу клупу а оне седоше до њега.</p> <p>— Корете мој поступак, — поче она — и не разумете ме.{S} |
| На пример, да си после неколико година корисна рада, настанила се у каквој сретној кућици, уз |
| га личног права на уживање лако у општу корист одричу.{S} Зато сам уједно имала на уму, шта ће |
| о мисли.</p> <p>— И отров је по кад кад користан; а сумња је овде сасвим на свом месту. — приме |
| ге награде и хвале, осим уверења, да је користан члан човечанства није ни достојан тога, позива |
| ми је рад примерен потреби и по томе и користан.</p> <p>— Кад те човек чује, могао би помислит |
| н ако није околностима примерен не може користи донети.</p> <p>И зато ја некадашња противница л |
| то дечији ум ни мало не мори а много им користи и полажење школе омили.</p> <p>Него и опет мора |
| чнијег примања плате коју рекнем у њену користи одбору и црквеној општини.</p> <p>И тако је на |
| ће и у том незгодном стању, бар у нечем користити.</p> <p>— Али камо тог правца? прекиде је у р |
| је наука...</p> <p>— Хајд’ штудирај од корице до корице, па ваљда ћеш сутра знати разложити, к |
| ..</p> <p>— Хајд’ штудирај од корице до корице, па ваљда ћеш сутра знати разложити, какав се пр |
| влакно у својо црној, плавој или смеђој коси, па и ако је још девојка опет се нимало није ужасн |
| е је ручак носила, јер је ту негде сено косио.{S} На лицу њеном видим, да је задовољна и да јој |
| морале бити ваљане девојке.</p> <p>— Ни кост ми врана у тебе не донела! — рече Ленка гледећи кр |
| чном ватром.</p> <pb n="49" /> <p>— Не, Коста, то није за моју природу; ја друкчије свађам те с |
| ом пође у општину.</p> <p>— Куда се ти, Коста журиш? — питаше га Милица која се у исти мах весе |
| Вечита загонетко! — уздахну Ленка а г. Коста замишљено и нагло ходаше по соби.</p> <p>Сутра да |
| тор се на то беше озбиљно замислио а г. Коста приђе својим кошницама те кроз стакла гледаше уну |
| и поглед јој паде на белешку, што је г. Коста већ одавно на страну оставио.</p> <p>— Зар немаш |
| чка положити.</p> <p> За ручком није г. Коста ни ваљане две речи прозборио, а кад му Милица ћер |
| >— Нећу брате да те учим — рече даље г. Коста — али добро пази; Даринка је чисто злато и ако мо |
| и ја бих волио све чути — уплете се г. Коста.</p> <p>— Е на почни од краја, — рече весело Мили |
| <p>— Ко говори против ње! — осече се г. Коста. — Мене само љути што морам да признам оно што ни |
| <p>— На ствар! — прекиде смешећи се г. Коста.</p> <p>— Право велиш; — ја сам заборавила, да јо |
| C7"> <head>VII.</head> <p>Још док се г. Коста и доктор у врту разговараху, уђе Даринка збуњеним |
| разсестрама што се по србише. — рече г. Коста и не мислећи много о својим речма.</p> <pb n="36" |
| никад сањала пријатније сне? — рече г. Коста погледом пуним братинске искрености и узрујаним г |
| мени.</p> <p>— Не разумем те? — рече г. Коста питајућим изразом.</p> <p>— Лако ме је разумети.{ |
| /p> <p>— Та тек је четир сата — рече г. Коста. — Неш кажи ти мени момче, шта још оклеваш?{S} Ме |
| аднија и себичнија од Даринке — рече г. Коста скоро зловољно. — Осим тога њу свет по заслузи и |
| p> <p>— Остаћу, кад допуштате — рече г. Коста.</p> <p>— Која ће почети? — питаше Ленка. — Запрв |
| ваљда је било у суседном врту — рече г. Коста па се спусти на оближњу клупу, а доктор се посади |
| <p>— Па како си то урадила? — питаше г. Коста.</p> <p>— Знате да код нас на селу ни двадесетак |
| ј тетци.</p> <p>— Нашто то? — питаше г. Коста.</p> <p>— Морала сам ма куда одавде.{S} Нисам хте |
| иду и својим родитељима, али Ленка и г. Коста не даду „ни прословити“; а њима се придружио и он |
| а даље размишља.</p> <p>У том дође и г. Коста.</p> <p>— Јел’ устала Даринка? — беше му прво пит |
| о неповерење није замерити — примети г. Коста. — Али ако је само то, онда брате, покушај; јер в |
| да кажеш? — питаше по малој почивши г. Коста.</p> <p>— Кад сам већ почела — настави Даринка за |
| или Милица говори, — примети шаљиво г. Коста — ја бих рекао, да су злобне, а овако само те мор |
| остима задовољна? — питаше радознало г. Коста.</p> <p>То баш не могу рећи.{S} И ја патим са нез |
| у си се решио? питаше врло радознало г. Коста.</p> <p>— Право да ти кажем, избор ми је врло теж |
| рија и код ње; јер као што већ знамо г. Коста их беше заволео као и жена му, те од њихове стран |
| олети.</p> <p>— Много мисли! — викну г. Коста. — Та човече, зар ти је милија лутка и лептир, од |
| љам Милицу.</p> <p>— Милицу! — викну г. Коста а лице му узе израз, к’о да му пријатељ тврди, да |
| е другарице још зарана дома и ако их г. Коста и Ленка искрено и својски задржаваху.{S} За њима |
| венчао...{S} И ту се засмеја.</p> <p>Г. Коста се трже.{S} Био је од оне врсте људи што на мах п |
| p> — Није могуће, — рече опет Милица. — Коста зацело пати од џепне болести; месец је већ на изм |
| очни од краја, — рече весело Милица — а Коста је, к’о што смо данас чуле, хитар стенограф, па м |
| ек један корак, али мени се чини, браца Коста, да баш тај корак мора да је „џиновски“; јер погл |
| .</p> <p>„Е мој добри и радознали браца Коста“, прошапута и савије писмо „Још једнако те копка |
| — под купус...</p> <p>Него си ти браца Коста, баш затуцано сумњало! — све једнако те мучи сумњ |
| >— Та немој претеривати, — умеша се сад Коста — Гладна ниси тек била!</p> <p>— Нисам.{S} Али да |
| ате нећу одвраћати од намере — рече сад Коста — јер и Милица је ваљана девојка.{S} Али опет ти |
| а — ал’ ми би волеле чути и оно, што је Коста пре тога хтео да рече.</p> <p>Ленка се на ту прим |
| на.{S} Осим тога јуче сам видела, да ме Коста прилично и познаје.{S} И зато и нећу од вас ништа |
| како ти, Даринка о љубави мислиш? рече Коста, видећи да се на ту примедбу Даринка и опет замис |
| p>— Тако видиш, то ми се допада! — рече Коста — сад видим да твоја љубав није много значила.</p |
| енивши ућута.</p> <p>— Кажи све! — рече Коста — иначе ни ја не видим узрока за...</p> <p>Али он |
| p> <p>— Како то?</p> <p>Ето тако — рече Коста. — Она је добра срца а и образована је, али је же |
| ности и поверења — у срце женино — рече Коста правећи се озбиљан а овамо му очи казиваху како м |
| о сте онда саме себе побијале? — питаше Коста.</p> <p>— Што? — понови замишљено Даринка — Ето з |
| — зато морам и сам рећи, да сам јој муж Коста Т. овдашњи бележник.</p> <p>— Мило нам је — рече |
| Ленка мило је погледавши. — Та ето ја и Коста нисмо баш „начелни“ пријатељи па опет смо муж и ж |
| рече:</p> <p>— Заборавила сам, да је и Коста међу нама; но он ће опростити — свуда има изузета |
| е.</p> <p>— Чекај бар доручак; сад ће и Коста доћи! — викала Је за њом Ленка</p> <p>— Доручкова |
| до који дан одлазе нам и гошће, а Ви и Коста баш сад нађосте да се бринете.</p> <p> — Зар већ |
| насмеје се враголасто Ленка — ал’ ето и Коста је већ приметио, да би ти била лепша и од Милице, |
| — питаше збуњено он.</p> <p>— Та ето и Коста оде од куће љутит што је Даринка јутрос рано отиш |
| <p>— И то је довољан разлог, да и теби Коста, баш ни једна није веровала.</p> <p>— Па браним ј |
| е у исти мах обе другарице. — Остани ти Коста.{S} Оно што смо ми радиле и доживиле није тако оп |
| велим, теже би се ње отресла... примети Коста.</p> <p>Можда и неби у овом случају много напора |
| заслужује тај назив.</p> <p>На ове речи Коста се од срца засмеја а доктор се трже и мило поглед |
| — рече озбиљно Даринка — Али твоје речи Коста, не морају зато бити неоправдане; јер изузетака н |
| у, да јој се приближим настави међу тим Коста — Али разуме се да сам пре тога постао са свим оз |
| наче не беше никога у кући.{S} Господин Коста не био пореклом мештанин; а осим тога био је и си |
| ече за тим шаљиво и добре воље господин Коста — да је та проклета еманципација жена неопходна п |
| те ситнице замерале; — смејаше се на то Коста — а ти знаш, да је обичај већине људи тек онда по |
| ђица учитељица.</p> <p>— Право! — викну Коста и баци оловку — То сам од тебе и очекивао.{S} Но |
| хладно и поносито женскиње, а...</p> <p>Коста се трже те прекиде доктора пре но што је довршио. |
| , но што је то некима по вољи...</p> <p>Коста тихо уздахну али мишља да му је дужност, да говор |
| тога дана дошла је тек Даринка.</p> <p>Коста беше својој жени казао свој јутрашњи план, те сад |
| зато и нећу од вас ништа тајити.</p> <p>Коста се спусти на оближњу клупу а оне седоше до њега.< |
| застају, те на брзо остави јело.</p> <p>Коста је са саучешћем погледа, и опет не могаше срцу од |
| а је и мала Смиља, погодишња ћерчица г. Косте и Ленке требала тетке да позна.</p> <p>Већ је три |
| разговора наших познаница о имендану г. Косте.</p> <p>Даринка и Милица и опет су код Ленке.{S} |
| кчије стојало, но то је тајна господина Косте, његове жене и младога доктора, који се беше смис |
| риловић, најприснији пријатељ господина Косте.</p> <p>Доктор Гавриловић је човек близу, а можда |
| ма је Ленка дуго махала марамом, а и г. Кости беху гошће омилиле, јер је и он чешће понављао за |
| љна и да јој ова земља не покрива драге кости њезиних сродника.{S} Па опет кад дође до средине |
| — То нимало не доликује ни Вама ни моме Кости, који је такође од када се јутрос с Вама разговар |
| је писмо што га је Даринка као одговор Кости и Ленци отправила, а они и ако јој више не досађу |
| Тога вечера још написала је као одговор Кости и Ленци подуже писмо што је гласило одприлике ова |
| дође доктор Гавриловић своме пријатељу Кости, ког застаде у врту код кошница.</p> <p>— Жену са |
| тор Гавриловић указа на врати.</p> <p>— Косту сам опазио где оде у општину — рече он кад их је |
| .</p> <p>Сутра дан нађе Даринка Ленку и Косту у врту у послу.{S} Чим је опазише пођоше јој на с |
| а вреди љутити се?{S} Него боље пустимо Косту да сврши, — примети Даринка погледавши у сахат — |
| о тога сећа.{S} Тако исто падне на мене коцка, да говорим о електрицитету баш кад сам о акустиц |
| , Ленкин муж, још из ходника; али то је кочијаш тек с празни коли учинио, а Даринка и Милица бе |
| рва, не знам ништа“, па устрашено шчепа кошар с комловом, покрије га чаршавом и неким старим ко |
| ом кацу с ракијом а на пећи озго био је кошар са комловом и неколико пари обојака, што их је до |
| пријатељу Кости, ког застаде у врту код кошница.</p> <p>— Жену сам ти опазио, да у штали музе к |
| видело, да су му мисли далеко од чела и кошница...</p> <p>— Доћи ћу после подне, и онда ћу виде |
| збиљно замислио а г. Коста приђе својим кошницама те кроз стакла гледаше унутра, и ако се на ње |
| рогута и нагло устаде приђе опет својим кошницама а лице му се беше запламтило.</p> <p>— Та ти |
| лонио.{S} Он вели, млеко ме неће толико коштати, да могу одрасну краву купити, а временом ће и |
| д два зла треба бирати мање; а уз то је кошуља свагда ближа од хаљине.</p> <p>— Лепа логика! — |
| остеље и још топлије собе, па га тако у кошуљици овде мучите!“ љутила сам се без нужде ја.</p> |
| ише мртво но живо и обучено тек у танку кошуљицу.</p> <p>„Шта ту радите?“ запитам их кад сам им |
| епу кравицу од три дана — угинула му је крава па је мени теле поклонио.{S} Он вели, млеко ме не |
| м од једног сељака на поклон једну лепу кравицу од три дана — угинула му је крава па је мени те |
| p>— Жену сам ти опазио, да у штали музе краву — рече му рукујући се — а гошће ти зацело још спа |
| ме неће толико коштати, да могу одрасну краву купити, а временом ће и ово теленце бити добра мл |
| окторовица“ — примети Ленка, па погледа крадимице ал’ и значајно свога мужа.</p> <p>— Није ми н |
| су га чешће Даринчине очи за тренутак и крадимице гледале... с тога је он поново и нехотице узд |
| у, те од њихове стране не беше позивима краја.{S} А осим тога, сад су се већ сматрали као сродн |
| ца.</p> <p>— Шта ћемо, кад смо из нашег краја тек нас три, а други и први разред не хте да нас |
| ете се г. Коста.</p> <p>— Е на почни од краја, — рече весело Милица — а Коста је, к’о што смо д |
| сродници и познати, те радости не беше краја.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18840_ |
| еше опет разборит човек и <pb n="44" /> крајна добричина.{S} За то га сад смеј пријатеља одмах |
| да имаш душу па не мој бар онда да треш крајнике кад си пијана и да бајеш сваку болест на једну |
| зиваше: „Ти или си крајња искреност или крајња кокета и — ђаво.“</p> <p>За то још већма порумен |
| оглед уједно јој и казиваше: „Ти или си крајња искреност или крајња кокета и — ђаво.“</p> <p>За |
| соби осврнула згрозила сам се.{S} Осим крајње сиротиње, што је већ из очију домаћичини вирила, |
| ни вирила, беше ова соба најбољи сведок крајњег незнања у погледу чувања здравља од већега дела |
| дома као најсретнији вереник.</p> <p> — Красан човек тај мој Сава — рекла је за тим шаљиво она. |
| „новајлија“ па још не навикнута на тај красни „миомир“ што испуњаваше моју школу (што се прост |
| омни посао десет школских месеца сувише кратак рок а деца и сувише запуштена да би ја, уз њихов |
| ни тренути.</p> <p>— Не бој се, бићемо кратке примети Милица — Ми немамо као она да бранимо св |
| је и код нас Срба: пут дугачак а време кратко; рад потребан и голем а силе слабе, малене и рас |
| , ко што знате, и сама сам тада, тек од кратког времена постала овдашњом учитељицом такође са м |
| као обично међу Србима — и сада још баш крвно непријатељство постојати мора; јер и ако је баба |
| но дете лежало је сад на неком траљавом кревецу близу пећи уз своју успавану сестрицу; а болова |
| S} Али да не беше мога бабе и стрпљивих кредитора, било би и тога.{S} С вашим форинтачама и пет |
| и Даринка је навалила да се прек’сутра кренемо.{S} Родитељи нас већ одавно чекају.</p> <p> — Х |
| ламене погледе и опет после једног сата крену дома као најсретнији вереник.</p> <p> — Красан чо |
| влак.</p> <pb n="21" /> <p>Кад се влак кренуо, чуло се и зањима громко: збогом! а сузе у очима |
| загрлише и ижљубише; а кад се влак опет кренуо, гледала је Ленка сузним очима за њима и махала |
| или?“</p> <p>„Имамо, ал’ о’де ће се пре кренути“.</p> <p>„Тако је“; рекох јој ја „ал’ онда ће т |
| а, па баш свуда клониш.</p> <p>— Сам си крив био — упаде му у реч она. — Требао си имати на уму |
| о привређујем.{S} Томе, дабоме нисам ја крива, већ околности и немар нашега народа према учитељ |
| срећа у доброј сведоџби? а није она ни крива, што је сретнија, па се повикало одма од почетка |
| војка баш бега од среће.{S} Ал’ и ти си крива; требала си ми јавити.</p> <p>— Та чисто је одлет |
| ек неки дан добио сам куражи, да је као кривац молећи погледам, но и ту је само поруменила и ви |
| име; јер вазда волим пропустити и десет криваца, него једног невиног осудити.</p> <p>Тако видит |
| није опет неуредно примала, неможе мене кривити; томе је тек узрок немар општине и Срба према ш |
| орите.{S} Па онда вам је сво учитељство криво — Нема вам истрајности, способности и шта знам ја |
| p>То би све добро било, да није светске критике; — рече Ленка — а шта ће рећи и претпостављена |
| у уважити, него ће се још наћи злурадих критичара што умеју само језиком радити па ће ти пребац |
| лежник зацело нема посла, па зато гледа кроз прозор.</p> <p>„Бре није;“ рече ми баба Наста лука |
| их дошла, видим, да су прокопале зид па кроз ту пукотину провлаче неко болно преболно дете.</p> |
| не јавити, ал’ гостима се што шта мора кроз прсте гледати — смејаше се она не пазећи много на |
| љиљан и ружица.</p> <p>У исти мах прође кроз гробље нека лепа, млада и здрава сељанка; враћала |
| (а можда и она) заборавише моје вирење кроз прозор; те никоме не беше зазорно што учитељица до |
| е квочке с пилићи и још једна што ће се кроз који дан зацело излећи.</p> <p>Но уз све то мени с |
| ио а г. Коста приђе својим кошницама те кроз стакла гледаше унутра, и ако се на њему јасно виде |
| е свој јед, устаде од стола, те гледаше кроз прозор на улицу.</p> <p>— Шта си се данас тако дуг |
| у тебе не донела! — рече Ленка гледећи кроз прозор на варош, па одступи од њега — па како беху |
| све три и то, Даринка и Милица гледећи кроз прозор виноградима засађену околину, а Ленка чисте |
| ако је нова учитељица дошла чешће вирио кроз прозор; а к’о што видите њен стан беше близу, те с |
| ми дете, па га у име божије провлачимо кроз зид, да се одели на коју год страну; већ ми се дос |
| смести већ провлачећи дете и трећи пут кроз зид, некако смешном иронијом настави:</p> <p>„Знам |
| а весељу знате, да се и нехотице гледа „кроз прсте“...</p> <p>Добила сам од једног сељака на по |
| нама равна; па кад се другима гледало „кроз прсте“ у свима предметима, зашто се теби у поједин |
| свога прозора чита, шије или баш гледа крозањ.</p> <p>У почетку сам мислио да то чиним из радо |
| ља лежи и један гроб са обичним дрвеним крстом, на коме беше осим неког женског имена, још и ов |
| а није да се с незгодама бори; а у ужем кругу, у породици или као што твој муж вели „на утрвено |
| тражите среће и задовољства у спокојном кругу породичном,“ онда ни ви не можете мени замерити, |
| повратила па један став у њему што беше крупније написан и подвучен.</p> <p>„Е мој добри и радо |
| прекиде доктор тишину својим звучним и крупним гласом. — Лако је могуће, да сам се и преварио, |
| белешку, на којој беше на горњем листу крупно и цифрасто написано:{S} Педагогија Милице Г. при |
| „Е тако је, медвед увек добије најлепшу крушку“...</p> <p>— Укус је различит — примети му само |
| мушки, а она, баш к’о у пркос, ретко је куд ишла, те јој се не могох придружити ни у пратњи.{S} |
| а збуњеним лицем Ленци у собу.</p> <p>— Куда си се ти опремила? питаше она бацивши поглед на Да |
| штаја са женом пође у општину.</p> <p>— Куда се ти, Коста журиш? — питаше га Милица која се у и |
| питаше г. Коста.</p> <p>— Морала сам ма куда одавде.{S} Нисам хтела господину доктору да служим |
| едаше необична узрујаност.</p> <p> — Од куда се сетисте те старе песме? — питаше она кад звуци |
| своје среће ковач те ја покушах, да је кујем у другоме правцу.{S} И само зато драге моје, напу |
| ја морам на посао — рече Ленка и оде у кујну.</p> <p> — Хоћете ли нам до године опет доћи? пит |
| рирода — прошапута Ленка, па опет оде у кујну; јер је била недеља па је требало мало више посла |
| е опет Милици.</p> <p>— Ајд’ зидајте ви куле по ваздуху; а мој је план довршен био још кад су м |
| а одступи од њега — па како беху саме у купеу — извали се на клупу; а под главу метну своју кут |
| А кад их је из види изгубила, чуло се у купеу у коме беше Даринка и Милица још задуго угушено и |
| е толико коштати, да могу одрасну краву купити, а временом ће и ово теленце бити добра млекоша. |
| и ме врео ваздух баш ко’ из какве парне купке, а кад сам се по соби осврнула згрозила сам се.{S |
| штедети — примети Ленка — здравље се не купује на вашару.</p> <p>— А не ће ти нико обесити ни к |
| радо читају и да све’ остало иде — под купус...</p> <p>Него си ти браца Коста, баш затуцано су |
| гава мој поглед; тек неки дан добио сам куражи, да је као кривац молећи погледам, но и ту је са |
| ли се на клупу; а под главу метну своју кутију, коју није предала са осталим пртљагом.{S} Дарин |
| оје феле нека је далеко од мене — „лепа кућа“; само се сети, да имаш душу па не мој бар онда да |
| Знате да код нас на селу ни двадесетак кућа нема сата, а немамо ни стална школска послужитеља, |
| па како сам сличне појаве и у имућнијим кућама виђала, утишах своју злу вољу па јој само рекох: |
| илице? — То нам је на селу нужније и од кућарства — дода затим више као за себе.</p> <p>Још ми |
| њено он.</p> <p>— Та ето и Коста оде од куће љутит што је Даринка јутрос рано отишла без његова |
| на онда све лепе планове, о зидању лепе куће са жениним новцем, бацио у запећак и тврдо се заве |
| е женскиње напустити план о зидању лепе куће са жениним новцем...</p> <p>— Вараш се! — рече вра |
| ! ... рече иронично и јетко он и оде из куће.</p> <p>— Твој муж је данас зловољан — примети она |
| на саму школу ограничила опет штудирам „кућевни лекар од Н. сремца“ и друге томе потребне књиге |
| ам успела, препоручила сам јој неколико кућевних средстава и затим се од ње опростим.</p> <p>Пу |
| l:id="SRP18840_C0"> <p>У једној повећој кући вароши** седиле су једне ноћи у једној собици три |
| титају имендан — иначе не беше никога у кући.{S} Господин Коста не био пореклом мештанин; а оси |
| сна рада, настанила се у каквој сретној кућици, уз друга, који би те волио као ја Ленку?</p> <p |
| шта ће нам за то оставити? — Ту отрцану кућицу, а тричава учитељичка пензија престаће чим ње не |
| пет тргох, на место гробља уђох у једну кућицу. — На постељи лежи у маленој собици изнурена ста |
| Јелене стадоше заиста пред оном великом кућом у селу Г. једна кола, а у њима седела је Милица и |
| упознам.{S} Али то баш беше чвор.{S} У кућу јој нисам могао долазити, јер не долажаше ни један |
| стара — примети Милица и с тим уђоше у кућу, где их Ленка и домаћин упознаше и с другим присут |
| неће!“</p> <p>С тим је оставим и уђем у кућу камо је мати болесно дете већ унела била.</p> <p>К |
| — рече она и устаде.</p> <p>— Хајдемо у кућу — примети за тим — Милица је зацело већ устала па |
| тељичину стану, већ сиђите у ону велику кућу преко пута.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| а ви желите још није а држим, да и неће куцнути час...</p> <p>За такав свршетак морала бих ја б |
| поруменивши рече простодушно:</p> <p>— Лагала бих, кад би порицала.</p> <p>Па шта о томе велиш |
| ече он и поче:</p> <p>— Сека Наста није лагала — Ја сам од како је нова учитељица дошла чешће в |
| ла стећи, а баш он ме је јуче таксирао „ладним створењем“ и отворено изрекао, да му симпатију н |
| тресле су га већ и код мене, те почињем ладнити.</p> <p>— Дакле чујмо и тебе рече домаћин, и уз |
| к, сретан или несретан, јер она ужива у лажном сјају па јој је доста кад је уверена да ће поред |
| ећемо -— гунђала је она — Научиле се на лак живот, па ће тако хтети и у школи; а оне главице ни |
| ичај да и те „даровите“ пофторавају те „лаке ствари“ па да се види, како и „женијалним дусима“ |
| шину својим звучним и крупним гласом. — Лако је могуће, да сам се и преварио, обе једнако пошту |
| мњење и похвалу.</p> <pb n="28" /> <p>— Лако је теби тако говорити.{S} Али ја не спадам у приро |
| че г. Коста питајућим изразом.</p> <p>— Лако ме је разумети.{S} И ја сам пробирачица, па не мог |
| воља и кисело лице доликовало.</p> <p>— Лако ти је церити се, кад заједно с твојом Милицом имад |
| ворила, али тиме је „на јуриш“ задобила лако запаљиво срце доктора.{S} И он мишља: „Луда би био |
| њу свет по заслузи и оцењује, па јој је лако ћеретати, а Даринци дабоме да није до тога:{S} Сам |
| де што се свога личног права на уживање лако у општу корист одричу.{S} Зато сам уједно имала на |
| да је неко на другу страну врта хитро и лако протрчао.</p> <p>— Причинило ти се — рече доктор. |
| — та свако паметан знаде, да је у добру лако добар бити, него да се на муци познају јунаци.</p> |
| својства карактерисати бар и добра доза лакомислености и саможивља.{S} Или ако не то, онда јој |
| једва чујним гласом прошапута:</p> <p>— Лаку ноћ! сада не могу сутра ће те све чути.</p> <p>— В |
| дода враголасто Ленка.{S} И с тим угаси лампу те и оне заспе.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ја као ђак нисам била поштовачица Бело-Ланкастарова начина, да и деца учитељу при настави пома |
| .</p> <p>И зато ја некадашња противница ланкастеровог начина увела сам већ у половини прве годи |
| сећају.</p> <p>Доктор се сад само играо ланчићем свога златног сахата и замишљено гледаше у даљ |
| ив, као што си ти Ленка урадила, или се латити оног правца у настављању, који ће и у том незгод |
| ем, код кога ћу моћи комотније живети и левентовати.</p> <p>Првим особинама к’о што вам је позн |
| </p> <pb n="20" /> <p>— И ти ћеш баш да легнеш? — запиташе у исти мах две другарице.</p> <p>— Н |
| а а другарице јој се такође спремале да легну.</p> <p>„Песталоци родио се у Цириху 1746. године |
| рце као да му у истом моменту опет нека ледена рука дирну.{S} Миличина рука је истина сад дрхта |
| ега народа на селу.</p> <p>Болесно дете лежало је сад на неком траљавом кревецу близу пећи уз с |
| неком гробљу.{S} У средини тога гробља лежи и један гроб са обичним дрвеним крстом, на коме бе |
| робља уђох у једну кућицу. — На постељи лежи у маленој собици изнурена стара жена а код прозора |
| и“; а њима се придружио и ондашњи млади лекар Сава Гавриловић, најприснији пријатељ господина К |
| школу ограничила опет штудирам „кућевни лекар од Н. сремца“ и друге томе потребне књиге.{S} Чит |
| >Трудила сам се, да је приволим да зове лекара, но кад у томе нисам успела, препоручила сам јој |
| о драга моја, употребљују тек учитељи и лекари, а за остали свет остаће оно вазда тек теорија и |
| једна баба, на којој се видело, да је „леку-рад“ мало више из чутурице гуцнула.</p> <pb n="37" |
| о се последњи пут предавало, а последња лекција најбоље се и научи; а за: нас „олош“, дабоме — |
| — насмеја се Милица. — Не свиди ми се „лекција“ баба Марина! ...</p> <p>Незнам ко би уз толике |
| је љутити и спремни, да Даринци поштену лекцију очитају.{S} Али кад у собу ступила учини им се |
| не боља оно бар паметнија...</p> <p>Ту лекцију примила сам једног децембарског дана.{S} Моје ђ |
| ја ћу га већ од тога одучити...</p> <p> Ленка је испитујући погледа.</p> <p> — Реци ми Милице и |
| играју своју личну срећу, и...</p> <p>— Ленка! упаде јој муж у реч — ти вређаш.</p> <p>Зна она |
| ао што смо чули, већ и с њиме биле „ти“ Ленка је желила, да тако буде, а оне се нису много усте |
| прозор виноградима засађену околину, а Ленка чистећи свој путни шешир, што га је скинула била. |
| остати?</p> <p>— Нико! — рече Милица; а Ленка још дода:</p> <pb n="30" /> <p>— И то је довољан |
| <p>— Тако је — рече шаљиво домаћин — а Ленка је хтела утрвеном стазом да ходи и за то је дошла |
| Напослетку и боље, што смо саме, — дода Ленка — ја нисам расположена за весеље. </p> <p>— Теби |
| м гостима.{S} Вече међутим беше удесила Ленка да им самима остане.{S} Знала је, да ће јој већ с |
| сму.</p> <p> Сретна природа — прошапута Ленка, па опет оде у кујну; јер је била недеља па је тр |
| о добила је већ идућих ферија госпођица Ленка писмо, у ком јој се нуди у место назива учитељице |
| и четврта се већ у велико бројала, кад Ленка, која је као и другарице јој — већ давно учитељиц |
| им из радозналости и несташлука, но кад Ленка о феријама оде дома, дођох до уверења, да би мног |
| /p> <p>— Бадава се ти смејеш; плану сад Ленка — и у твојој души морала је та неправедна оцена г |
| ; а кад се влак опет кренуо, гледала је Ленка сузним очима за њима и махала марамом.{S} А кад и |
| ено и својски задржаваху.{S} За њима је Ленка дуго махала марамом, а и г. Кости беху гошће омил |
| екао знадеш и из искуства.{S} И мени је Ленка изгледала хладна и горда, и то баш онда, кад ме ј |
| рено! — насмеја се доктор — ако те чује Ленка.</p> <p>— И она дели моје мишљење и ако јој је пр |
| за оно што другима и само долази!{S} Не Ленка, за опште добро тражићу и милостињу, али за себе |
| о би могла она и теби рећи — бранила се Ленка, но и опет порумени и заћута.</p> <p>— Неко време |
| тка?</p> <p>— А ко га тражи? — осече се Ленка — ја се само љутим, што није обичај да и те „даро |
| p>— Али ко ће онда бележити? смејаше се Ленка.</p> <p>— Није нужно да се бележи.{S} Оно што ћу |
| о их је дакле и више? питаше смејући се Ленка.</p> <p>— Чудно питање!{S} Та ја бар нисам учитељ |
| о свачем већ доста наразговарале, рече Ленка молећим гласом и погледом, да је већ касно, те да |
| кост ми врана у тебе не донела! — рече Ленка гледећи кроз прозор на варош, па одступи од њега |
| њој размишља.</p> <p>— Тако је, — рече Ленка и опет седе — Али и ми смо ово три године ковале |
| ме сад предпостављати и кавани, — рече Ленка пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Кол’ко нам за |
| већ срце.</p> <p>— Добро, добро, — рече Ленка шаљиво — ал’ за то не мораш ти баш о њему сањати. |
| о било, да није светске критике; — рече Ленка — а шта ће рећи и претпостављена власт, кад се не |
| </p> <p> — Тако; то ми се допада — рече Ленка — а не она натуштеност!{S} Ето до који дан одлазе |
| што си и нехотице истину казала — рече Ленка па се и опет засмеја.</p> <p>— Мани се церекања, |
| једно ни друго, већ само збуњена — рече Ленка — онако не бејах задовољна, а знала сам да ће ме |
| ије размишља.</p> <p>— Разуме се — рече Ленка — али не баш свако.{S} Милица, на пример, није о |
| си га просто одбити а не бегати — рече Ленка.</p> <p>— Одбити — дабоме... — рече узрујаним гла |
| а она да је за то и сувише волим — рече Ленка погледавши другарицу; па кад јој на лицу виде да |
| како знате, а ја морам на посао — рече Ленка и оде у кујну.</p> <p> — Хоћете ли нам до године |
| Милица.</p> <p>— То и јесте зло — рече Ленка. — И образовани људи слабо се обзиру на праву спо |
| волела да нас данас не остављаш — рече Ленка молећим погледом.</p> <p>— И мени је жао — врло м |
| у стећи.</p> <p>— Тако и ја мислим рече Ленка — и зато ми је и неправо, што ће ти паразитски ка |
| још кад су ми оцену прочитали — мрмљаше Ленка — Душан Т. је бележник у моме месту, а то је за у |
| — Али шта је с првим разредом, — питаше Ленка — он ти тек неможе писмена извештаја давати?</p> |
| оста.</p> <p>— Која ће почети? — питаше Ленка. — Запрви ти, — рече Даринка.</p> <p>— Одакле да |
| ице још зарана дома и ако их г. Коста и Ленка искрено и својски задржаваху.{S} За њима је Ленка |
| су то наше познанице, Даринка, Милица и Ленка.{S} И оне су стране; али њихов пут је на другу ст |
| рилике и иа то воље имао?! — умеша се и Ленка.</p> <p>Онај ко суди и себи, и од себе — примети |
| посла; тиме се тек буниш, а ето и ти и Ленка једва што држите очи.</p> <p>— Само што се ти, Да |
| чења и да васпитавам, но и ја сам као и Ленка увидела, да је тај посао „неблагодаран“.{S} И так |
| авац.</p> <p>— Правац, правац, — понови Ленка — можда је и то; ал тај није за мене и за моје пр |
| валише, да иду и својим родитељима, али Ленка и г. Коста не даду „ни прословити“; а њима се при |
| ови плету у мојој машти од кад си се ти Ленка удала; јер ти ће вас снови зацело највише интерес |
| него напустити тај позив, као што си ти Ленка урадила, или се латити оног правца у настављању, |
| баш тако неопростив грех био! — примети Ленка. — Требала си остати па би видела да би се он за |
| лажемо.</p> <p>— Говори само! — примети Ленка мило је погледавши. — Та ето ја и Коста нисмо баш |
| > <p>— На пример докторовица“ — примети Ленка, па погледа крадимице ал’ и значајно свога мужа.< |
| вршила.</p> <p>— Баш као и ја — примети Ленка.</p> <p>Па што сте онда саме себе побијале? — пит |
| бори.</p> <p>— И то је истина — примети Ленка — али и опет могао би марљивији бити и према школ |
| ст што се отуда изродити може — примети Ленка.</p> <p>— И на то сам помишљала, те баш за то сва |
| >— Могла би се мало и штедети — примети Ленка — здравље се не купује на вашару.</p> <p>— А не ћ |
| приметила, од кад сам с тобом — примети Ленка. — Теби се све већма замера, а добра воља не приз |
| ути.</p> <p>— Сад ми је јасно — примети Ленка. — Ти си Драгу позвала у А. а не она тебе.</p> <p |
| кеције“ упознавала; — смејаше се за тим Ленка — а оне знају и без тебе да си ми муж.{S} Сад нис |
| смејаше се она.</p> <p>— Шта је с тобом Ленка — питаше зачуђено Милица — ти пре ниси тако мисли |
| нас — понови дремљиво ал’ јетким тоном Ленка — Питај само Анђу и Душанију, па ћеш видети — род |
| сад ће и Коста доћи! — викала Је за њом Ленка</p> <p>— Доручковаћу тамо — чуло се већ из двориш |
| Ти си му обећала почетак — рече шаљиво Ленка — а ја и он ваљда ћемо и остало накрпити; само пр |
| лужи.</p> <p>— Опет народ! — рече јетко Ленка — а нећеш да знадеш, да се од родољубља не може н |
| па ћеш далеко дотерати — примети јетко Ленка.</p> <p>— А да шта ћу? — рече Даринка слегнув рам |
| замислили г. докторе? — рече сад весело Ленка. — То нимало не доликује ни Вама ни моме Кости, к |
| бледа, да ти није зло? — питаше брижно Ленка метнувши пред њу хладно печење и теста, што им је |
| ни пошла за туђинца, — примети иронично Ленка — Српкиње се још нису толико еманциповале, да је |
| е читати — прекиде га и заврши несташно Ленка.</p> <p>Другарице јој се смејаху, а муж само рече |
| а воље на учитељски позив — плану на то Ленка — Но ја ти кажем, да немаш право.{S} Воље сам и ј |
| У хиљади можда тек једна рече поносито Ленка — а што је више, то се жртвовало можда каквој све |
| м госпођице Шултесове — дода враголасто Ленка.{S} И с тим угаси лампу те и оне заспе.</p> </div |
| p>— Та не чини, — насмеје се враголасто Ленка — ал’ ето и Коста је већ приметио, да би ти била |
| ко да ми из душе читаш! — узвикну чисто Ленка.</p> <p>— Зар ти мислиш да ја никад не долазим у |
| ја већ у очима читала — смејаше се опет Ленка — за то би баш волела знати, колко њих је у ту љу |
| торња у моме месту! — викну у једанпут Ленка — а још мало па ћемо стићи и до станице где ћу се |
| споро иде — прекине на послетку тишину Ленка.</p> <p>— Бар ћемо се дуже разговарати — рекоше ј |
| и.</p> <p>— Вечита загонетко! — уздахну Ленка а г. Коста замишљено и нагло ходаше по соби.</p> |
| дан да отежем — настави по неком ћутању Ленка — Моје је уверење, да ни један учитељ ни учитељиц |
| ети Милица и с тим уђоше у кућу, где их Ленка и домаћин упознаше и с другим присутним гостима, |
| песника и да си речит — упаде му у реч Ленка.</p> <p>— То је за оно „на ствар“ — примети са ос |
| и, а не тек само преко писма — дода још Ленка.</p> <p>— Ево руке! — рече Милица а Даринка јој т |
| зричу, неки томе сличан израз...</p> <p>Ленка и Милица прснуше у смеј, а она се трже и порумени |
| оно преклапало, Милица, уз тебе.</p> <p>Ленка га чудно и неверујући погледа, па прсну у смеј. — |
| је Коста пре тога хтео да рече.</p> <p>Ленка се на ту примедбу трже и порумени.{S} Учинило јој |
| уверење моје слично је оном што сте од Ленке већ чули.{S} Но како у моме месту нема неожењених |
| .</p> <p>Даринка и Милица и опет су код Ленке.{S} Дошле су да проведу неки део ферија и код ње; |
| ала Смиља, погодишња ћерчица г. Косте и Ленке требала тетке да позна.</p> <p>Већ је три недеље, |
| а шалу и онда кад јој је он у присуству Ленке веренички прстен дао.</p> <p> — Нећу да га примим |
| <p>— Терајте унутра! — викаше домаћин, Ленкин муж, још из ходника; али то је кочијаш тек с пра |
| рдо се заверио, да ћу учитељицу т.ј.{S} Ленку за жену узети и у општинском стану живети.</p> <p |
| ћици, уз друга, који би те волио као ја Ленку?</p> <p>На Даринчином лицу нестаде осмеха, па пор |
| по соби.</p> <p>Сутра дан нађе Даринка Ленку и Косту у врту у послу.{S} Чим је опазише пођоше |
| о бих можда уз жену добио да се нисам у Ленку заљубио.{S} То ме је, разуме се по себи, доста му |
| оваћу тамо — чуло се већ из дворишта, а Ленци се учини, да је Даринчин глас чудно дрхтао; али у |
| о што га је Даринка као одговор Кости и Ленци отправила, а они и ако јој више не досађују своји |
| ера још написала је као одговор Кости и Ленци подуже писмо што је гласило одприлике овако:</p> |
| ижа 27. но 17. година.</p> <p>Баш као и Ленци и Милици дода она наглашујућим тоном.</p> <p>— Ни |
| разговараху, уђе Даринка збуњеним лицем Ленци у собу.</p> <p>— Куда си се ти опремила? питаше о |
| да ћете нам доћи; а дотле остаје здраво Ленци.</p> <p>Кад дођете, нетражите ме у учитељичину ст |
| је после некога времена Милица несташно Ленци приказала као свога вереника, и кад је збијала ша |
| на учитељски позив!</p> <p>„На ствар“, Ленчице! — рече јој опет смешећи се муж — Ако Даринка и |
| камо госпођице Даринке?</p> <p>— Данас Ленчице, као да нико није задовољан с нашим друштвом — |
| е.{S} Том приликом похвалим ја вредне а лење пооштрим и све класе уводим у свој записник.</p> < |
| луда баш сад нашла да оде...</p> <p> — Леп комплимент за Даринку! — смејала се она држећи да с |
| ена а код прозора везе на беломе плату, лепа, чила и веселог изгледа девојчица.</p> <p>Старица |
| кошуља свагда ближа од хаљине.</p> <p>— Лепа логика! — плану сад Даринка — онда нам је учитељск |
| p> <p>У исти мах прође кроз гробље нека лепа, млада и здрава сељанка; враћала се од свога младо |
| учитељица.“ Чело главе беше још усађена лепа воћкица а чело ногу љиљан и ружица.</p> <p>У исти |
| ма твоје феле нека је далеко од мене — „лепа кућа“; само се сети, да имаш душу па не мој бар он |
| и опет сам „мегдан одржао“ на онда све лепе планове, о зидању лепе куће са жениним новцем, бац |
| жао“ на онда све лепе планове, о зидању лепе куће са жениним новцем, бацио у запећак и тврдо се |
| обичне женскиње напустити план о зидању лепе куће са жениним новцем...</p> <p>— Вараш се! — реч |
| , ваљана карактера а спољашности не баш лепе али и опет угледне.{S} Осим тога, био је још испре |
| а, ни од професорске колегије.</p> <p>— Лепо је тешиш! — осече се на то Милица.</p> <p>— А што |
| р човек бива све заљубљенији, а ја онда лепо покушам да заборавим оно 2—5 хиљада што бих можда |
| е и вама „пакујем“ па кад доспете ви је лепо и „на тенане“ анализирајте, а уверена да ће те и в |
| грлиле милу другарицу.</p> <p>— Како је лепо што сте обе заједно дошле — примети им она љубећи |
| ра млекоша.{S} Па онда ове зиме било је лепо и суво време а натрефила сам и на поштена обућара, |
| то није казала.</p> <p>— До душе и није лепо домаћину се не јавити, ал’ гостима се што шта мора |
| } Чим хоће да ме снађе та беда ја ти се лепо забуним у посао, јер ко’ велим: боља је и најгора |
| ма каде, од воље му да гледа и на сјај, лепоту и узгредне ситнице.</p> <pb n="39" /> <p>То би с |
| да већина нас тражи тек новац, спољашњу лепоту и углађено понашање.</p> <p>— Твој говор нема ов |
| скоро до половине окна; а под постељама лепршале се две квочке с пилићи и још једна што ће се к |
| . — Та човече, зар ти је милија лутка и лептир, од благе и разборите женскиње?</p> <p>То не, ал |
| ла сам од једног сељака на поклон једну лепу кравицу од три дана — угинула му је крава па је ме |
| и Коста је већ приметио, да би ти била лепша и од Милице, тек да су ти, већ од природе округли |
| богатија, мало луђа, мало млађа и мало лепша.{S} Или ако не то, оно бих бар морала имати мало |
| ва својства тела на уму.{S} Онда дабоме летиле би и њима „за ситнице“ — „четворке“ — и ту се ир |
| на од њих тарући очи — Ево још нисмо ни летимице половину главнијих штудија прешле а два сата в |
| и, да су створене, да трпе, теше и ране лече; а то је брате, својство што ствара најсретније бр |
| ерати; а таквој је дабоме мало стало је ли њен муж хришћанин или чивутин, млад или стар, поштен |
| чито ћератање досади...)</p> <p>Нестане ли тога горива у љубљених особа то нам га не могу више |
| ; а то ћете и ви мени обрећи. — Примате ли?</p> <p>— Примамо — рекоше обе другарице.</p> <p>— Н |
| учитељ ни учитељица на селу — разумете ли? — на селу, рече, кад на Даринчином лицу виде, да ве |
| вему, па не заборавите још рећи, хоћете ли и малу Смиљу за учитељицу изобразити?{S} Или можда с |
| ивео.{S} Зато Вас искрено питам, хоћете ли бити моја жена?</p> <p> Њему се огледаше у очима стр |
| е Ленка и оде у кујну.</p> <p> — Хоћете ли нам до године опет доћи? питаше он кад сами остадоше |
| и сад покушах да сањам на месечини неби ли тиме богињу свога срца умилостивио.{S} Боже мој, ти |
| и сретан у добрим околностима, а задеси ли те каква незгода, сети се да је уз тебе дете, које т |
| удуби у посматрање торња.</p> <p>— Јеси ли га се сита нагледала? шану јој Милица — Да је тај тв |
| вори у пепео — у успомену...</p> <p>Ако ли је љубав слаба, онда и то гориво не претвара у пепео |
| друкчијим „је јуначинама“ горка а камо ли мени, обичној и — слабој женскињи...</p> <p>Осим тог |
| а места пограбити; јер ко те пита, имаш ли ти љубави према томе позиву, или те је руководило сл |
| и ћу после подне, и онда ћу видети имаш ли право — прекиде доктор тишину својим звучним и крупн |
| та ти велиш, госпођице Шултесова? сањаш ли још о каквом Песталоцију, или ћеш се и ти задовољити |
| “ и друге томе потребне књиге.{S} Читаш ли их ти Милице? — То нам је на селу нужније и од кућар |
| е уловила.{S} Хоћу дакле да чујем хоћеш ли што слагати...</p> <p>— Е па остани, кад баш хоћеш; |
| ми Милице искрено — рече за тим — волиш ли ти њега здраво?</p> <p> С Миличина лица нестаде оног |
| .{S} Па не знамо што и преврћемо тек те листове; ако се за три године нисмо доста спремиле, нећ |
| описну белешку, на којој беше на горњем листу крупно и цифрасто написано:{S} Педагогија Милице |
| зна она је што потиче из поштовања бела лица и дивних трепавица...{S} Милице, тешко и теби, ако |
| и баш те речи врло чудноватим покретима лица изговорила.</p> <p>Али кад виде, да се и та стрела |
| сад при испиту, обасјана су и та злобна лица сјајем племенитијих осећаја, па често осећамо на с |
| ш ли ти њега здраво?</p> <p> С Миличина лица нестаде оног несташног израза а очи јој узеше за ч |
| ко је видео у праведној срџби пламтећа лица осталих девојчица и презриви поглед оне јаднице ко |
| е сенка живота, — рече Даринка, а преко лица као да јој прелети тужан израз — Па кад је само ср |
| ло устаде приђе опет својим кошницама а лице му се беше запламтило.</p> <p>— Та ти се море баш |
| цу.</p> <p>— Милицу! — викну г. Коста а лице му узе израз, к’о да му пријатељ тврди, да се сунц |
| а навукла ту одвратну и хладну маску на лице, а срце јој је врело и чисто као злато.</p> <p>— О |
| зору указа се у исти мах мушко и женско лице, а за тим истрчаше обоје на поље.</p> <p>— Терајте |
| љубимо.{S} Код неких је то гориво бело лице, вити стас, бисер-зуби, чарне очи, румен-образи и |
| у смеј. — Чудно му је зловоља и кисело лице доликовало.</p> <p>— Лако ти је церити се, кад зај |
| прострла да се суше.</p> <p>Домаћичино лице показиваше благу и измучену душу, па како сам слич |
| још и три њихове другарице; а кад им у лице загледамо, видићемо да су то наше познанице, Дарин |
| етила сам већ одавно, да Милица киселим лицем учитељује и да и она радо гледа доктора.{S} Па ка |
| у воље за тај позив морају га и киселим лицем вршити.</p> <p>— Овамо онамо, па опет излази да и |
| врту разговараху, уђе Даринка збуњеним лицем Ленци у собу.</p> <p>— Куда си се ти опремила? пи |
| сила, јер је ту негде сено косио.{S} На лицу њеном видим, да је задовољна и да јој ова земља не |
| ет дуже времена не поче, ма да им се на лицу јасно видело, да им се мисли врзу око последњих да |
| м — рече Даринка а озбиљни јој израз на лицу пређе у осмеј — Али толико могу рећи, да од тога д |
| нка погледавши другарицу; па кад јој на лицу виде да је разуме, осмељена настави:</p> <p>— Јест |
| ја је сва љубе и поштују, па јој већ на лицу читах да је сретна.</p> <p>У сљед те њене среће, х |
| питујући посматраше доктора на чијем се лицу огледаше необична узрујаност.</p> <p> — Од куда се |
| ка па премишљаше како би њеном искреном лицу тек тај смеј доликовао...</p> <p> — Та што сте се |
| ли? — на селу, рече, кад на Даринчином лицу виде, да већ зна шта ће да каже и да јој одобрити |
| олио као ја Ленку?</p> <p>На Даринчином лицу нестаде осмеха, па поруменивши рече простодушно:</ |
| е мој фамилијаз — и ако до душе на њега личиш...</p> <p>— Ти све она стара — примети Милица и с |
| на; па ма шта да речем ваљда ћеш ми тек лична пријатељица остати?!</p> <p>Даринка је само загрл |
| азитски карактери што им је главна црта лично задовољство, да буду мајке и прамајке нашој уздан |
| .</p> <p>— Него онда се морамо код мене лично састати, а не тек само преко писма — дода још Лен |
| ст, ја не спадам у природе што се свога личног права на уживање лако у општу корист одричу.{S} |
| , што ја не спадам у природе, што своју личну срећу жртвују општем интересу и онда кад се та жр |
| и племенито раде, често проиграју своју личну срећу, и...</p> <p>— Ленка! упаде јој муж у реч — |
| оворити из повеснице, дошла је на ред — логика.</p> <p>— Рђав рачун — примети расејано Даринка. |
| а свагда ближа од хаљине.</p> <p>— Лепа логика! — плану сад Даринка — онда нам је учитељска шко |
| еме и искуство научило ме је, да је и у лошем често баш добро скривено и да најбољи начин ако н |
| ивоту и на јави, ко може замерити људма лошије среће, што се по кад и кад заносе и сенком живот |
| да добро радим, и у овом забаченом селу лошије оцењена будем?{S} Не, тога више неће бити!{S} Ка |
| ење с темељним разумевањем и дало оцену лошију од знања; а уз то и затуцана села са минимум пла |
| Знао сам да ћеш га уловити, кад је она луда баш сад нашла да оде...</p> <p> — Леп комплимент з |
| и? — насмеши се опет прва. — Та мани се луда посла; тиме се тек буниш, а ето и ти и Ленка једва |
| велим: боља је и најгора јава, од тако луда сна...</p> <p>— А зар ти ниси никад сањала пријатн |
| запаљиво срце доктора.{S} И он мишља: „Луда би био, кад бих тражио више.{S} Ова ме воли, а как |
| о буди од сад паметнија, па се мани тог лудог посла...</p> <p>— Само кад би се могло — примети |
| доктора; то ће више помоћи него те ваше лудорије.“ па се маших детиње ручице, да му било опипам |
| морала бих ја бити много богатија, мало луђа, мало млађа и мало лепша.{S} Или ако не то, оно би |
| оје ђачице беху се и сувише најеле бела лука и бела и жута пасуља, а ја „новајлија“ па још не н |
| .</p> <p>„Бре није;“ рече ми баба Наста лукаво ме гледећи. „Пуши му се глава од посла; него је |
| ружи руку где ће моћи узурније живети и луксуз терати; а таквој је дабоме мало стало је ли њен |
| а.</p> <p>Кад сам собња врата отворила, лупи ме врео ваздух баш ко’ из какве парне купке, а кад |
| једном руком а другом се песницом бесно лупи у груди.</p> <p>Да је баба Мара блаже говорила, ја |
| не беше ни Српкиња ни жена, него тек — лутка...{S} А тој: сретан пут! — и онако неће усрећити |
| опет — веле оне — ако неће да је права лутка свет обично неправедно оцењује, исмејава и презир |
| г. Коста. — Та човече, зар ти је милија лутка и лептир, од благе и разборите женскиње?</p> <p>Т |
| p>И с тога — каже — већина жена постаје лутком или кокетом па квари цело човечанство.{S} Мањину |
| ше још усађена лепа воћкица а чело ногу љиљан и ружица.</p> <p>У исти мах прође кроз гробље нек |
| воја љубав није много значила.</p> <p>— Љубав! — понови она и порумени — за њу мислим да је осе |
| видим, да ми је мио и да га поштујем; а љубав држим да ће доћи и сама, то јест, ако није љубав |
| он настави:</p> <p>— Кад сам увидио, да љубав није шала, и да се са срцем несме ни пошалити, хт |
| пада! — рече Коста — сад видим да твоја љубав није много значила.</p> <p>— Љубав! — понови она |
| се још и данас при ступању у брак и на љубав освртати!...</p> <p> И зато нико неможе ни Милицу |
| ају.{S} А за брак је тек потребна сушта љубав! ...</p> <p>Немојте се срдити што овако говорим.{ |
| а не могу више ни пружати и онда и наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста и |
| љубави што за мало траје.{S} Трајна је љубав она што јој је гориво душевна врлина, а пролазна |
| пепео — у успомену...</p> <p>Ако ли је љубав слаба, онда и то гориво не претвара у пепео, већ |
| убав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста и јака она згара оно што је примила док и п |
| им да ће доћи и сама, то јест, ако није љубав оно стање, што сам га осећала кад ми је рекао да |
| ио, али га је нестало још пре но што се љубав могла развити.</p> <p>— Но да је већ ту била, ко’ |
| </p> <p>Осим тога онај осећај и не беше љубав, него тек <hi>почетак</hi> поштовања, које и ако |
| а горива, које ја тражим и које би моју љубав све до сад одржало.</p> <p>Осим тога онај осећај |
| а била гледећи њену безмерну материњску љубав, сиротињу и незнање, те се за часак дадох у мисли |
| ...</p> <p>— Чини ми се да ти је смртну љубав и најбезазленија већ у очима читала — смејаше се |
| би баш волела знати, колко њих је у ту љубав веровало?</p> <p>— Та то и јесте малер нас мушких |
| и и онако још од пре дугујем. —</p> <p>„Љубав је као ватра; док јој дајеш горива пламти и гори |
| октору осећаше дабоме да беше далеко од љубави, али ко ће се још и данас при ступању у брак и н |
| лине. (И зато и има трајне т. ј. вечите љубави и љубави што за мало траје.{S} Трајна је љубав о |
| аша интелигентна браћа само се из чисте љубави жене.{S} Њима је главно жена а народност и новац |
| е срце и скученије осећаје, па да и без љубави ономе руку дадем, код кога ћу моћи комотније жив |
| зато и има трајне т. ј. вечите љубави и љубави што за мало траје.{S} Трајна је љубав она што јо |
| евојче са изразом материнске нежности и љубави.{S} Али мало после зајеча од бола, што јој изнем |
| а пограбити; јер ко те пита, имаш ли ти љубави према томе позиву, или те је руководило славољуб |
| угарицу рече: — Видим да сумњаш о мојој љубави према њему.{S} Но ја ти кажем да ћу му свагда ве |
| е те не може разумети кад више што осим љубави од ње желио будеш.</p> <p>— Како то?</p> <p>Ето |
| <p>— Волео би знати како ти, Даринка о љубави мислиш? рече Коста, видећи да се на ту примедбу |
| . —“</p> <p>То је видиш, моје мишљење о љубави, па кад ти још додадем, да је за мене љубавно го |
| Кад њу прочиташ знаћеш и моје мишљење о љубави које ти и онако још од пре дугујем. —</p> <p>„Љу |
| Хтела сам казати, да се у томе добу и о љубави озбиљније размишља.</p> <p>— Разуме се — рече Ле |
| ет није једно и исто. — Од поштовања до љубави, каже се, да треба тек један корак, али мени се |
| ити и сувише скучено, кад би се у место љубави задовољила у браку са јадном наклоношћу или чак |
| так</hi> поштовања, које и ако је близу љубави опет није једно и исто. — Од поштовања до љубави |
| исхлади може планути, али ретко ватром-љубави, а обично ватром — злобе и мржње... —“</p> <p>То |
| ла по обичају српске жене и да је своје љубавне осећаје пред другима обуздала.</p> <p>— Тек кад |
| брате, и кад те љуби и не љуби срета те љубавни и изазивајући погледи, којима смера, да те задо |
| ам ја постадох у правом смислу неутешив љубавник, и сад покушах да сањам на месечини неби ли ти |
| и, па кад ти још додадем, да је за мене љубавно гориво уз остале душевне врлине на првом месту |
| временом ветар разнесе...</p> <p>Гориво љубавно долази од особе коју љубимо.{S} Код неких је то |
| ла живахне и веселе дечице, која је сва љубе и поштују, па јој већ на лицу читах да је сретна.< |
| жена, која уме љубити тек оне, који њу љубе и више — ништа.</p> <p>И том пресудом оцењена је М |
| сте обе заједно дошле — примети им она љубећи их.</p> <p>— Пут овамо води преко С. — рече Дари |
| т.{S} Туђинка брате, и кад те љуби и не љуби срета те љубавни и изазивајући погледи, којима сме |
| је различит.{S} Туђинка брате, и кад те љуби и не љуби срета те љубавни и изазивајући погледи, |
| <p>Гориво љубавно долази од особе коју љубимо.{S} Код неких је то гориво бело лице, вити стас, |
| х не воли озбиљност па и не почиње онде љубити где треба да поштује...</p> <p>И с тога — каже — |
| и образована је, али је жена, која уме љубити тек оне, који њу љубе и више — ништа.</p> <p>И т |
| шале.{S} С тога се доктор који и сувише љубљаше пламене погледе и опет после једног сата крену |
| ади...)</p> <p>Нестане ли тога горива у љубљених особа то нам га не могу више ни пружати и онда |
| ак тек одобрити; јер закон се ствара за људе а не људи за закон.{S} Осим тога, и сама знадеш, д |
| ђен, превиђен и без сваког признања.{S} Људи, драга моја, тек оно цене и уздижу што се сија; а |
| ед по свету <pb n="52" /> казује ми, да људи ретко из истинског поштовања поступају.{S} А за бр |
| ој очи чисто севаху — Па зашто смо онда људи?{S} И камо нам разума и хваљеног родољубља?!</p> < |
| а отклонити, ма и оним средствима, које људи не хвале и којих се у бољим околностима ни сами не |
| брити; јер закон се ствара за људе а не људи за закон.{S} Осим тога, и сама знадеш, да сваку на |
| Коста — а ти знаш, да је обичај већине људи тек онда погрешке не чинити кад се замерају.{S} Ме |
| . Коста се трже.{S} Био је од оне врсте људи што на мах плану и за оне ствари које их се не тич |
| гу да се задовољим ма чиме; а мало је и људи што су кадри зарад обичне женскиње напустити план |
| .{S} А нећете да се сетите, да смо и ми људи — рече она дошавши у ватру.</p> <p>— Гле, гле, још |
| рму...{S} Јер веруј ми, то ти ни Бог ни људи опростити неће!“</p> <p>С тим је оставим и уђем у |
| јесте зло — рече Ленка. — И образовани људи слабо се обзиру на праву способност, па хоће да је |
| ила се кад сам чула, да ме и образовани људи хвале; а усљед тога осећања постадох и незадовољна |
| S} Фала богу, има у селу јоштер паметни људи па ће вришко и теби дати пут; неће наше девојке би |
| љани, али — баш као и њени, — сиромашни људи.</p> <p>После неког времена стаде влак и кондуктер |
| гнувши раменима — Али овако баш што смо људи, себични смо.{S} Осим тога, ја сам једанпут у живо |
| аш ти баш о њему сањати. — Има и других људи!</p> <p>Даринка се насмеши, и после неколико трену |
| тек мора бити укус у мање интелигентних људи!</p> <p>— Промислићу се — рече на то поруменивши д |
| о вас нећу даље мучити аманетима мудрих људи, него ћу вам ’нако просто рећи, да сам се — удала |
| ње у животу и на јави, ко може замерити људма лошије среће, што се по кад и кад заносе и сенком |
| примети она за време доручка.</p> <p>— Љути се што је Даринка отишла а њему то није казала.</p |
| еорија и фраза.</p> <p>— Та то ме баш и љути.</p> <p>— Свет се не може једним раменом исправити |
| ив ње! — осече се г. Коста. — Мене само љути што морам да признам оно што нисам још јуче хтео о |
| народ.</p> <p>— Дабоме, поздравио те! — љутила се она — и народ гледа и суди по сведоџби!</p> < |
| бе, па га тако у кошуљици овде мучите!“ љутила сам се без нужде ја.</p> <p>„Тако треба, рано мо |
| а блаже говорила, ја бих се зацело јако љутила.{S} Овако видила сам, да су те оштре стреле напе |
| н слежући рамени — Мене то ни тада није љутило.</p> <p>Шта више ако ћу да будем искрен, морам р |
| си баш ти у томе изузетак; т. ј. да се љутим, што ми ти неверујеш, већ ме се свуда, па баш сву |
| га тражи? — осече се Ленка — ја се само љутим, што није обичај да и те „даровите“ пофторавају т |
| е се тек довече.</p> <p>— Хо, ето му! — љутио се он. — Та девојка баш бега од среће.{S} Ал’ и т |
| искрен, морам рећи, да сам се баш онда љутио, и то баш на себе самог, кад сам осетио, да си ба |
| едне пантљичице...{S} Но он се и сувише љутио што се доктор за њу решио, па му се чињаше, да се |
| он.</p> <p>— Та ето и Коста оде од куће љутит што је Даринка јутрос рано отишла без његова знањ |
| о, да не вреди у том случају ни на себе љутити се, јер човек бива све заљубљенији, а ја онда ле |
| о свој јутрашњи план, те сад беху обоје љутити и спремни, да Даринци поштену лекцију очитају.{S |
| се презриво насмеја.</p> <p>— Немој се љутити; ја нећу никог да учим, него тек казујем своје м |
| општије својство човечије, па шта вреди љутити се?{S} Него боље пустимо Косту да сврши, — приме |
| и вредност превидила — па шта ту вреди љутити се?</p> <p>— Ту ко велиш, нема апелације — приме |
| епена ниже оценити, мене неће баш много љутити; знање, што сам га стекла, не могу ми тиме одузе |
| и да се тек смејем зачуђено погледа, па љутито, али више за себе, рече: „Право кажу да — ал’ бо |
| м имадеш више среће него памети, — рече љутито па обуче капут па и он без доручка и први пут бе |
| ете околности.</p> <p>— Е па што се сад љутиш? умеша се Милица.</p> <p>— Што? — и ја нисам у та |
| запламтило.</p> <p>— Та ти се море баш љутиш! — рече му доктор зачуђено мерећи га — још се нис |
| а страну те опет настави:</p> <p>— Моја љутња вама је детињарија; а ја опет не могу да појмим в |
| разговор се опет дуже времена не поче, ма да им се на лицу јасно видело, да им се мисли врзу о |
| апретку сметају, па их треба отклонити, ма и оним средствима, које људи не хвале и којих се у б |
| ем, да ћу после три године свога рада — ма где ја била — дати вам извешћа о свом раду у школи, |
| чете симпатију своје околине.{S} А ја — ма да у ствари нисам гора од вас — знате како пролазим. |
| и“ пријатељи па опет смо муж и жена; па ма шта да речем ваљда ћеш ми тек лична пријатељица оста |
| а писмено све теже иде.{S} Зато реши се ма на коју страну!</p> <p>— Та зато сам и дошао.{S} Гле |
| — питаше г. Коста.</p> <p>— Морала сам ма куда одавде.{S} Нисам хтела господину доктору да слу |
| пробирачица, па не могу да се задовољим ма чиме; а мало је и људи што су кадри зарад обичне жен |
| и, чим се сетиш оних многих:{S} Немица, Мађарица, Влахиња па чак и Францескиња, којима се наше |
| а сузе што их том приликом рони по нека мајка, деда или меког срца баба морају сваког бар за ча |
| главна црта лично задовољство, да буду мајке и прамајке нашој узданици српској, т.ј. будућем н |
| ја, да баш ни поповима ни си у вољи, па макар да једни по сто пута кажу да си учена!...{S} Јест |
| одбијена, а срамоту што је тога пута та мала варалица морала осетити, може појмити тек онај, ко |
| у се већ сматрали као сродници, па је и мала Смиља, погодишња ћерчица г. Косте и Ленке требала |
| њига и у свом маленом газдалуку.</p> <p>Мален стан њен је чист и пријатан, осим тога, пуна јој |
| тко; рад потребан и голем а силе слабе, малене и растрзане на хиљаду страна.{S} И за то се и не |
| се из Д. амо селити а сестре су ми још малене.</p> <p>Зато кад ми после три дана мати оде дома |
| осудити.</p> <p>Тако видите, помоћу тих малених својих помагачица остаје мени више времена за р |
| ђох у једну кућицу. — На постељи лежи у маленој собици изнурена стара жена а код прозора везе н |
| а све више у школи, код књига и у свом маленом газдалуку.</p> <p>Мален стан њен је чист и приј |
| љубав веровало?</p> <p>— Та то и јесте малер нас мушких, што је проклети скептицизам већ продр |
| бих ја бити много богатија, мало луђа, мало млађа и мало лепша.{S} Или ако не то, оно бих бар |
| етак морала бих ја бити много богатија, мало луђа, мало млађа и мало лепша.{S} Или ако не то, о |
| а, на којој се видело, да је „леку-рад“ мало више из чутурице гуцнула.</p> <pb n="37" /> <p>„Ко |
| , па не могу да се задовољим ма чиме; а мало је и људи што су кадри зарад обичне женскиње напус |
| јне т. ј. вечите љубави и љубави што за мало траје.{S} Трајна је љубав она што јој је гориво ду |
| м речма.</p> <pb n="36" /> <p>— Мени је мало случајева познато где је Србин узео туђинку; а оно |
| ети и луксуз терати; а таквој је дабоме мало стало је ли њен муж хришћанин или чивутин, млад ил |
| м бар колико могу.</p> <p>— Могла би се мало и штедети — примети Ленка — здравље се не купује н |
| много богатија, мало луђа, мало млађа и мало лепша.{S} Или ако не то, оно бих бар морала имати |
| да су ти, већ од природе округли образи мало пунији...</p> <p>— Мушки послови! — рече Даринка, |
| ом материнске нежности и љубави.{S} Али мало после зајеча од бола, што јој изнемогло тело мучаш |
| им гласом рече:</p> <p>„Милка, додај ми мало хладне водице!“</p> <p>„Одмах тетка,“ рекло је дев |
| разговарању са децом, што дечији ум ни мало не мори а много им користи и полажење школе омили. |
| Или ако не то, оно бих бар морала имати мало хладније срце и скученије осећаје, па да и без љуб |
| p> <p>— Само један пут погледао сам јој мало ватреније у те — као што ти велиш — „искрене очи“ |
| сто за јаку шчепати, — насмеја се и ако мало усиљено, Даринка па се стаде за спавање спремати. |
| би се и у цркви читати могло...{S} Тако мало по мало задобих и њено поверење.{S} Доказ да је та |
| ити шта се у моме срцу збива.{S} И тако мало по мало па сви (а можда и она) заборавише моје вир |
| кујну; јер је била недеља па је требало мало више посла око ручка положити.</p> <p> За ручком н |
| но и ја напред знам, да ће све то врло мало бити према труду, што ћеш га имати; па и тај грдни |
| у цркви читати могло...{S} Тако мало по мало задобих и њено поверење.{S} Доказ да је тако, беше |
| се у моме срцу збива.{S} И тако мало по мало па сви (а можда и она) заборавише моје вирење кроз |
| уз сву своју муку, труд и вољу и народу мало привређујем.{S} Томе, дабоме нисам ја крива, већ о |
| месту! — викну у једанпут Ленка — а још мало па ћемо стићи и до станице где ћу се сићи и...</p> |
| свршује.</p> <p>После тога ћереташе још мало и на послетку одоше спавати.</p> <pb n="42" /> <p> |
| е може! — сувише се влак дрма — рече по малој почивци Милица. — Него боље да се разговарамо, и |
| немаш ништа више да кажеш? — питаше по малој почивши г. Коста.</p> <p>— Кад сам већ почела — н |
| ом задовољан.</p> <p>Ја знам настави по малој почивци — да је и код нас Срба: пут дугачак а вре |
| илица.</p> <p>— А што да ме теши?{S} За малу погрешку велика казна, за добре стране никаква при |
| па не заборавите још рећи, хоћете ли и малу Смиљу за учитељицу изобразити?{S} Или можда се и в |
| се разбудила ћерчица те тепаше: „мама, мама“ и то јој не даде да даље размишља.</p> <p>У том д |
| ше јој се разбудила ћерчица те тепаше: „мама, мама“ и то јој не даде да даље размишља.</p> <p>У |
| ма замера но осталом женскињу.</p> <p>— Мане нам до душе свако види; само је штета што се нико |
| ешко да би и око вештија педагога нашло мане, која би се уз сеоске околности отклонити могла.{S |
| ека се боље побрине за нас, а не да нас мане да у свом позиву мучећи се и глад осетимо.</p> <p> |
| и много изгубила.</p> <p>— Кад се твој „маневар“ неби мене тицао — рече болним осмејком она — и |
| ез последице на деци.</p> <p>Него да се манем „филозофирања,“ дода за тим смешећи се — на да чу |
| че Ленка па се и опет засмеја.</p> <p>— Мани се церекања, него ће паметније бити да Милица наст |
| е, како сам и до сад говорила.</p> <p>— Мани се детињарије! — рече озбиљним тоном Даринка — И м |
| е угојити? — насмеши се опет прва. — Та мани се луда посла; тиме се тек буниш, а ето и ти и Лен |
| </p> <p>— Опет Анђа — рече Даринка — Та мани је већ једном! зар је сва срећа у доброј сведоџби? |
| .{S} За то буди од сад паметнија, па се мани тог лудог посла...</p> <p>— Само кад би се могло — |
| {S} Милица је тај уздах приметила те се ману шале.{S} С тога се доктор који и сувише љубљаше пл |
| неблагодаран“.{S} И тако сам затим и ја мање васпитала а више учила.</p> <p>— Али баш на селу ј |
| ја осим усамљене девојке и учитељица па мање завиривати у мој прозор.{S} Овако разуме се, да са |
| олио је он, али поглед као да му је сад мање ватрен био.</p> <p> Милица за часак неодлучно и зб |
| исплаћује и да би паметније било да си мање ревностна.{S} Нико ти неће добру вољу уважити, нег |
| а, сви знамо да од два зла треба бирати мање.{S} Па кад је тако (а уз то смо својим успехом и р |
| поричем.{S} Али од два зла треба бирати мање; а уз то је кошуља свагда ближа од хаљине.</p> <p> |
| слити мора — какав тек мора бити укус у мање интелигентних људи!</p> <p>— Промислићу се — рече |
| довољим ни својим успехом у школи а још мање упливом школе на народ.</p> <p>Труд који у своме п |
| хо уздахнула; осим тога била је сад још мање код огледала а све више у школи, код књига и у сво |
| и кокетом па квари цело човечанство.{S} Мањину опет — веле оне — ако неће да је права лутка све |
| или док чујем како је „почастила“ баба Мара — насмеја се Милица.</p> <p>— Шта си с том бабом и |
| поучавам и ван школских часова; а баба Мара сетила ме оне практичне изреке:{S} Не плећи се у о |
| кажу да си учена!...{S} Јест, зна баба Мара све!“ И ту незграпно стиште дете тек једном руком |
| м бесно лупи у груди.</p> <p>Да је баба Мара блаже говорила, ја бих се зацело јако љутила.{S} О |
| им многобројних мештана махале рукама и марамама још и три њихове другарице; а кад им у лице за |
| је Ленка сузним очима за њима и махала марамом.{S} А кад их је из види изгубила, чуло се у куп |
| жаваху.{S} За њима је Ленка дуго махала марамом, а и г. Кости беху гошће омилиле, јер је и он ч |
| и болеснику“.</p> <p>„Ју боже, а ја ко’ марва, не знам ништа“, па устрашено шчепа кошар с комло |
| Милица. — Не свиди ми се „лекција“ баба Марина! ...</p> <p>Незнам ко би уз толике неприлике и и |
| од срца смејала и штудирала мимику баба Марину.</p> <p>Особито ме је веселило кад је поменула п |
| а — примети Ленка — али и опет могао би марљивији бити и према школи.</p> <p>— И то морам одобр |
| олу полазе тек од новембера до половине марта, а пре и после тога видим их у школи, што’ но вел |
| речи намигнувши на остале. „Ал’ и баба Мару познаје цело село већ од толико година, па ми није |
| Јер шта вреди заузимање појединаца, кад маса сматра школу као неко зло — које „моде ради“ мора |
| ту сретала навукла ту одвратну и хладну маску на лице, а срце јој је врело и чисто као злато.</ |
| какав отац, тако син“ опет не остају ни материн карактер и пример без последице на деци.</p> <p |
| дуже времена гледала девојче са изразом материнске нежности и љубави.{S} Али мало после зајеча |
| сам узрујана била гледећи њену безмерну материњску љубав, сиротињу и незнање, те се за часак да |
| м се амо сасвим сама — настави за тим — Мати и отац не могу се из Д. амо селити а сестре су ми |
| ба“ или „баца“ отац а „нина“ или „сека“ мати; то ужива по 3 — 4 стотине плате, а уз то има да н |
| лене.</p> <p>Зато кад ми после три дана мати оде дома, била сам сасвим сама у своме стану, одно |
| и; кад сваки час треба воде!{S} Па и та мати незнам шта је мислила, кад ме је амо довела?{S} За |
| >С тим је оставим и уђем у кућу камо је мати болесно дете већ унела била.</p> <p>Кад сам собња |
| се и гледати га како се мучи,“ рече ми мати детиња са уздахом и сузним очима.</p> <p>„Дабоме д |
| рже.{S} Био је од оне врсте људи што на мах плану и за оне ствари које их се не тичу.{S} Но уз |
| Па шта о томе велиш? — питаше је у исти мах муж и жена.</p> <p>— Шта?{S} Сад ништа, онда сам уз |
| инка.</p> <p>На прозору указа се у исти мах мушко и женско лице, а за тим истрчаше обоје на пољ |
| уриш? — питаше га Милица која се у исти мах весела и добре воље указа на врати своје собе.</p> |
| зећи много на своје речи, јер се у исти мах доктор Гавриловић указа на врати.</p> <p>— Косту са |
| ти ћеш баш да легнеш? — запиташе у исти мах две другарице.</p> <p>— Није него ћу тек бадава с в |
| рице.</p> <p>— Којешта! — рекоше у исти мах обе другарице. — Остани ти Коста.{S} Оно што смо ми |
| Даринчин глас чудно дрхтао; али у исти мах беше јој се разбудила ћерчица те тепаше: „мама, мам |
| > <p> <pb n="46" /> </p> <p> Али у исти мах обори очи и заћута. — Беше му и нехотице изашла пре |
| се дуже разговарати — рекоше јој у исти мах обе другарице. </p> <pb n="23" /> <p>Она их само зл |
| азда тек учитељица остати.{S} Но у исти мах тргох се из свога заноса, те ми се учини, да смо са |
| етиче!</p> <p>— Не тиче! — викну у исти мах муж и жена, а прекорни је погледи сретоше.</p> <p>— |
| чело ногу љиљан и ружица.</p> <p>У исти мах прође кроз гробље нека лепа, млада и здрава сељанка |
| згрозих од поносите хладноће што у тај мах из њих суну.{S} Од то доба вечито избегава мој погл |
| гледала је Ленка сузним очима за њима и махала марамом.{S} А кад их је из види изгубила, чуло с |
| ки задржаваху.{S} За њима је Ленка дуго махала марамом, а и г. Кости беху гошће омилиле, јер је |
| S} За њима су осим многобројних мештана махале рукама и марамама још и три њихове другарице; а |
| а слегнув раменима. — Ни моје срце није машина, па да навијем осећаје онако како би практичније |
| ше помоћи него те ваше лудорије.“ па се маших детиње ручице, да му било опипам.</p> <p>Али баба |
| еш и како си се „накинђурила“ и педесет машлија на себе натрпала, — рече он гласом који је за ш |
| азаћу вам, какви се снови плету у мојој машти од кад си се ти Ленка удала; јер ти ће вас снови |
| уда би био, кад бих тражио више.{S} Ова ме воли, а како она друга осећа — питање је“.</p> <p> П |
| ше добра душа.{S} Вечито се старала, да ме својим приповедањем забави; али ви знате, да сам ја |
| ерена.{S} Осим тога јуче сам видела, да ме Коста прилично и познаје.{S} И зато и нећу од вас ни |
| рвенила и застидила се кад сам чула, да ме и образовани људи хвале; а усљед тога осећања постад |
| "45" /> <p>— Заборавила сам ти рећи, да ме је синоћ молила твоја познаница госпођица Драгиња, д |
| још није тако дочекала; закључујем, да ме и воли.</p> <p>— Даринку су можда тек неприлике и дв |
| ога доба никад не сањам.{S} Чим хоће да ме снађе та беда ја ти се лепо забуним у посао, јер ко’ |
| ра — опозицију...</p> <p>Уверена сам да ме разумете; а кад ме схватите онда вам је и јасно, да |
| а ћу му свагда верна бити; јер видим да ме воли, па и ако се сад и сама добро не разумем, опет |
| , што сам га осећала кад ми је рекао да ме воли, а ако је то, онда је већ и наступила...{S} И с |
| сече се на то Милица.</p> <p>— А што да ме теши?{S} За малу погрешку велика казна, за добре стр |
| љевања провела сам како, тако.{S} Труда ме је доста стало, али за то и беше испит, по новијем у |
| ину задовољила но не своју савест, која ме је вазда мучила, да сам недостојна тога позива кад г |
| ван школских часова; а баба Мара сетила ме оне практичне изреке:{S} Не плећи се у оно, у што ни |
| томе сам видила, каквим осећајима прима ме околина с којом сам осуђена да живим и да се дружим. |
| ја по кадгод неблагодарно створење, па ме и сад њено ћеретање и приповедање: како грк Јовина К |
| дала хладна и горда, и то баш онда, кад ме је можда најжешће волела —- а Даринка брате, поносит |
| Па и та мати незнам шта је мислила, кад ме је амо довела?{S} Заповрће ме сваки час, па шта ће н |
| p> <p>Уверена сам да ме разумете; а кад ме схватите онда вам је и јасно, да нам се приповетка б |
| е се за часак дадох у мисли.{S} Али кад ме она из заноса трже, нудећи ме да седнем, рекох јој, |
| свим озбиљан човек.{S} На прозору није ме нико више видео, а кад сам у друштву случајно с њом |
| ој поступак, — поче она — и не разумете ме.{S} Е, па чујте!{S} Доктор Гавриловић је први мушки, |
| аво Ленци.</p> <p>Кад дођете, нетражите ме у учитељичину стану, већ сиђите у ону велику кућу пр |
| ху код Даринке.{S} Све ми се чини да ће ме одбити.</p> <p>— По чему судиш?</p> <p>— Само један |
| о не бејах задовољна, а знала сам да ће ме овако већина другарица осуђивати.</p> <pb n="32" /> |
| „сцену радосна састанка.“</p> <p>— Неће ме дочекати.{S} Нисам им могла извесно назначити дан св |
| лила, кад ме је амо довела?{S} Заповрће ме сваки час, па шта ће нам за то оставити? — Ту отрцан |
| > <p>Кад сам собња врата отворила, лупи ме врео ваздух баш ко’ из какве парне купке, а кад сам |
| Ти си знао, да ће тако бити, па кад си ме тада предпостављао новцу, мораш ме сад предпостављат |
| по свршеној молитвици прошапута: „Ти си ме научила Богу се молити и разумно живити, и то ти нећ |
| он — знам да ћеш им приповедати како си ме уловила.{S} Хоћу дакле да чујем хоћеш ли што слагати |
| } Али кад ме она из заноса трже, нудећи ме да седнем, рекох јој, да дете сувише не утопљава нит |
| .</p> <p>„Тако треба, рано моја,“ поучи ме једна баба, на којој се видело, да је „леку-рад“ мал |
| е тако, беше њена прва цедуљица у којој ме мољаше да ради тачнијег примања плате коју рекнем у |
| си боља но многе од нас.</p> <p>— Немој ме хвалити, јер нисам заслужила.</p> <p>— И ниси, — реч |
| ју сам симпатију желила стећи, а баш он ме је јуче таксирао „ладним створењем“ и отворено изрек |
| p>„Бре није;“ рече ми баба Наста лукаво ме гледећи. „Пуши му се глава од посла; него је он баци |
| Обричем ти, да ћу је усрећити; само ако ме не одбије — рече доктор некаквим меким гласом и пруж |
| амо поруменила и више ништа.{S} Па како ме Милица и уз све ватрене погледе моје још није тако д |
| Коста питајућим изразом.</p> <p>— Лако ме је разумети.{S} И ја сам пробирачица, па не могу да |
| е мени теле поклонио.{S} Он вели, млеко ме неће толико коштати, да могу одрасну краву купити, а |
| извињујући се рече:</p> <p>— Разљутило ме, што се ми мушки вечито правимо важни те желимо и тр |
| помажу.{S} Али време и искуство научило ме је, да је и у лошем често баш добро скривено и да на |
| обио да се нисам у Ленку заљубио.{S} То ме је, разуме се по себи, доста муке стало, али и опет |
| зда тек теорија и фраза.</p> <p>— Та то ме баш и љути.</p> <p>— Свет се не може једним раменом |
| женка“ нехтеде забавити.{S} Шта више то ме је баш растужило.{S} По томе сам видила, каквим осећ |
| рала мимику баба Марину.</p> <p>Особито ме је веселило кад је поменула попове.{S} Она је морала |
| навао, а она или беше сувише сретна што ме је добила или сувише несретна што остави учитељевање |
| орала увидети, да више вредим, него што ме свет цени, та судба прати мене још из ране младости |
| . да се љутим, што ми ти неверујеш, већ ме се свуда, па баш свуда клониш.</p> <p>— Сам си крив |
| Али ја сам баш противно од оне за коју ме свет сматра и за то је видите то повредило мој женск |
| д си ме тада предпостављао новцу, мораш ме сад предпостављати и кавани, — рече Ленка пола у зби |
| себи, доста муке стало, али и опет сам „мегдан одржао“ на онда све лепе планове, о зидању лепе |
| бајаги у шали и опет рече: „Е тако је, медвед увек добије најлепшу крушку“...</p> <p>— Укус је |
| ј беше веселотужан; јер и највеселијима међу њима било је тешко растати се са другарима и друга |
| </p> <p>— Заборавила сам, да је и Коста међу нама; но он ће опростити — свуда има изузетака.</p |
| ја прилику, да јој се приближим настави међу тим Коста — Али разуме се да сам пре тога постао с |
| па је држала, да мећу нама — као обично међу Србима — и сада још баш крвно непријатељство посто |
| ховог посредовања по вољи сврши.</p> <p>Међу тим ја сам погодније створење; јер нисам ни навикн |
| а осталим пртљагом.{S} Даринка и Милица међутим мирно заузеше свака по један ћошак те дремаху.< |
| о у друштву са осталим гостима.{S} Вече међутим беше удесила Ленка да им самима остане.{S} Знал |
| ца уживала бар „сцену растанка“.</p> <p>Међутим била је у Т. сасвим задовољена.{S} Ту су наше п |
| ако ме не одбије — рече доктор некаквим меким гласом и пружи руку своме пријатељу, коју овај ра |
| м приликом рони по нека мајка, деда или меког срца баба морају сваког бар за часак усрећити, уч |
| са једним или два степена ниже оценити, мене неће баш много љутити; знање, што сам га стекла, н |
| овори против ње! — осече се г. Коста. — Мене само љути што морам да признам оно што нисам још ј |
| Па браним ја — рече он слежући рамени — Мене то ни тада није љутило.</p> <p>Шта више ако ћу да |
| и не тражим — рече озбиљно Даринка — за мене је довољна награда чиста савест и уверење, да ми ј |
| ашњи свештеници недадоше свога гласа за мене из мени непознатих разлога, па је држала, да мећу |
| љубави, па кад ти још додадем, да је за мене љубавно гориво уз остале душевне врлине на првом м |
| и Ленка — можда је и то; ал тај није за мене и за моје проклете околности.</p> <p>— Е па што се |
| одрасле; а то је и сувиши дуг рок и за мене, а још више за свет који је нестрпљив и сујетан, п |
| тко ко тога сећа.{S} Тако исто падне на мене коцка, да говорим о електрицитету баш кад сам о ак |
| е смешећи се Даринка. — О, наилази и на мене почешће та „чума“, али ја се ње брзо отресем, па с |
| амо нека по вољи говори; чућеш после од мене што ти још устреба — рече му Даринка.</p> <p>— Да |
| па си и ти баш из тих предмета боље од мене оцењена.</p> <p>— Право! — викну Милица — сад си ј |
| , а бабама твоје феле нека је далеко од мене — „лепа кућа“; само се сети, да имаш душу па не мо |
| ко је рекла и снаш’ Пели, да не иде код мене, да јој бајем протисли, него да мете рена на груди |
| ну, па ми не можете замерити, што и код мене — већина решава.,..{S} И што већине ради не могу о |
| орба и незгоде потресле су га већ и код мене, те почињем ладнити.</p> <p>— Дакле чујмо и тебе р |
| друкчије свађам те ствари.{S} Брак код мене није трговина, и ако сам хладна и неосетљива женск |
| арице.</p> <p>— Него онда се морамо код мене лично састати, а не тек само преко писма — дода јо |
| е касније опет неуредно примала, неможе мене кривити; томе је тек узрок немар општине и Срба пр |
| оде што су је оне већ навеле, боли то и мене као и њих, али ја знадем, да се долази до цељи и с |
| рто годишња девојчица и пита: кад ћеш и мене у школу примити? па на послетку зар није награда и |
| ла.</p> <p>— Кад се твој „маневар“ неби мене тицао — рече болним осмејком она — и ја бих тако с |
| , него што ме свет цени, та судба прати мене још из ране младости моје.{S} Јест, мени се вазда |
| p> <p>Али кад виде, да се и та стрела о мене није очешала и да се тек смејем зачуђено погледа, |
| ог „призрења“ и „штедње“ пита на пример мене:{S} Шта је реагенс на скроб? онда, кад се већ ретк |
| ене још из ране младости моје.{S} Јест, мени се вазда и трн у оку види, док се у оку мени равни |
| погрешке не чинити кад се замерају.{S} Мени дакле нико није замерао и зато сам и био час у јед |
| кажи ти мени момче, шта још оклеваш?{S} Мени се то одлагање не свиди; оне ће сутра прексутра ве |
| ого напора стало, — рече расејано она — мени је ближа 27. но 17. година.</p> <p>Баш као и Ленци |
| о својим речма.</p> <pb n="36" /> <p>— Мени је мало случајева познато где је Србин узео туђинк |
| змишља.{S} А тада би можда стекао према мени и симпатије...</p> <p>— Па могла си га просто одби |
| то осуђена; осећају ту неправду и друге мени равне сестре што су осуђене да више размишљају, но |
| од три дана — угинула му је крава па је мени теле поклонио.{S} Он вели, млеко ме неће толико ко |
| обности.</p> <p>Тек тим путем могуће је мени поред незгода што их учитељи на селу трпе, да по ч |
| ћу тих малених својих помагачица остаје мени више времена за рад око развијања дечијега разума |
| се Даринке, — ћеретала је она — а то се мени не свиди, па баш завидим Даринчиној срећи...{S} И |
| м живота т. ј. сном?!.</p> <p>И зато се мени од педагога Песталоције допада.{S} Он је више хтео |
| кругу породичном,“ онда ни ви не можете мени замерити, што сам тако брзо следовала његовом саве |
| трпити, прихватила сам се и тога иначе мени не повољног средства.</p> <p>— Па како си то уради |
| штеници недадоше свога гласа за мене из мени непознатих разлога, па је држала, да мећу нама — к |
| сам ти рекао знадеш и из искуства.{S} И мени је Ленка изгледала хладна и горда, и то баш онда, |
| рије! — рече озбиљним тоном Даринка — И мени је дабоме тешко, што нисам боље оцењена; али ко ће |
| рече Ленка молећим погледом.</p> <p>— И мени је жао — врло ми је жао, ал’ мора да буде — па стр |
| равних у туђинца загледати, и зато се и мени чини, да такову женскињу мора можда и уз добра сво |
| то време о школи стекла; а то ћете и ви мени обрећи. — Примате ли?</p> <p>— Примамо — рекоше об |
| укчијим „је јуначинама“ горка а камо ли мени, обичној и — слабој женскињи...</p> <p>Осим тога м |
| каже се, да треба тек један корак, али мени се чини, браца Коста, да баш тај корак мора да је |
| тир сата — рече г. Коста. — Неш кажи ти мени момче, шта још оклеваш?{S} Мени се то одлагање не |
| веном стазом да ходи и за то је дошла к мени.{S} А да ће ми заиста доћи, ако само истрајности б |
| било грозно!</p> <p>— Грозно или не; ал мени се тако слути — рече замишљено Даринка. — А у оста |
| ох до уверења, да се тамо преко слабо о мени брине или да су учитељице другога кова и соја, а н |
| сам уједно имала на уму, шта ће свет о мени и моме знању и способности рећи.{S} И за то сам ви |
| дан зацело излећи.</p> <p>Но уз све то мени се чињаше, да би ваздух могао чистији бити, за то |
| у овоме месту од то доба учитељица и у мени изгубила бранитеља, но као у замену за то добила ј |
| се вазда и трн у оку види, док се у оку мени равних ни балвана не опажа...{S} И ту се за часак |
| ам помишљала, те баш за то сваке недеље мењам те своје надзиратељице, па како је у свакој сками |
| ре баш љутиш! — рече му доктор зачуђено мерећи га — још се нисам с Милицом венчао...{S} И ту се |
| и, јер виде, како је домаћин испитујући мери.{S} А тај поглед уједно јој и казиваше: „Ти или си |
| би већ васпитивају, и ако не баш у оној мери, у којој је за сеоску децу потребно.{S} Зато ко је |
| ње, која још карактерише баш у највећој мери оне женскиње, што најживље и најдубље осећају.</p> |
| варош а ти село па се и опет не можете мерити.</p> <p>— А што не? — питаше Даринка — та свако |
| <p>Та ти си твојим ћеретањем већ прешао меру — рече му опет жена смејући се — Ко те пита шта си |
| . — Коста зацело пати од џепне болести; месец је већ на измаку.{S} А г. доктора друго тишти; је |
| сто рећи, да сам се — удала још пре три месеца.</p> <p>Знам да су вам сад прве мисли: за кога? |
| то место и милије, те тако пре неколико месеца постадосмо нас двоје муж и жена.{S} А што и ви н |
| је за тај огромни посао десет школских месеца сувише кратак рок а деца и сувише запуштена да б |
| шив љубавник, и сад покушах да сањам на месечини неби ли тиме богињу свога срца умилостивио.{S} |
| дан отпутоваше дома обе гошће, а идућих месојеђа венчаше се доктор и Милица.{S} Сватови им беху |
| порука и одличних сведочаба сва најбоља места пограбити; јер ко те пита, имаш ли ти љубави прем |
| понашање.</p> <p>— Твој говор нема овде места; сам признајеш, да и Милица доста вреди и да се м |
| ..</p> <p>— Тако ћемо! — рече Милица. — Место да је храбриш, ти јој напомињеш неблагодарност.</ |
| умеју и новац прегорети, и...</p> <p>— Место у кавани поред пива, на дому и уз жену новине чит |
| ринка.</p> <p>— Да си ти Даринка добила место дознала сам из Миличина писма у коме ми још јавља |
| , од учитељичке кад се и опет тргох, на место гробља уђох у једну кућицу. — На постељи лежи у м |
| тра другарице опет отићи свака на своје место.{S} Та и сад могле су јој тек зато доћи, што је д |
| епоруком; а то је довољно, да и најбоље место добије.{S} Мећу тим ми...</p> <pb n="27" /> <p>— |
| ћ вереница г. доктора, нагло се тргао и место честитке само рече: — Знао сам да ћеш га уловити, |
| права срдити се, те опет седе на старо место и као извињујући се рече:</p> <p>— Разљутило ме, |
| зала својим родитељима; а овима беше то место и милије, те тако пре неколико месеца постадосмо |
| рало бити и сувише скучено, кад би се у место љубави задовољила у браку са јадном наклоношћу ил |
| пођица Ленка писмо, у ком јој се нуди у место назива учитељице титула госпође натарошовице и на |
| и то гориво не претвара у пепео, већ у место њега остаје угљен о који и кад се исхлади може пл |
| имедба, допустићеш, да је основана и на месту.</p> <p>— То ће будућност и народ пресудити.</p> |
| — рече смејући се он и за то је у овоме месту од то доба учитељица и у мени изгубила бранитеља, |
| и правац.</p> <p>— Ено врх торња у моме месту! — викну у једанпут Ленка — а још мало па ћемо ст |
| аше Ленка — Душан Т. је бележник у моме месту, а то је за учитељицу и сувише добра — партија... |
| те од Ленке већ чули.{S} Но како у моме месту нема неожењених натароша а боме ни учитеља; то не |
| ориво уз остале душевне врлине на првом месту и разборитост онда можеш бити уверен, да су докто |
| ористан; а сумња је овде сасвим на свом месту. — примети Даринка. — Сам кажеш, да ви мушки тек |
| а знацима судећи, од „тифуса“ који је у месту владао.</p> <p>Обоје деце беше покривено најпре н |
| — ти пре ниси тако мислила?</p> <p>— Ту метаморфозу донела је неповољна сведоџба — рече опет са |
| моју школу (што се простире највише 7—8 метара у дужину а 4—5 у ширину, а у њојзи преко стотине |
| летку, боље је и то него да размишљаш о метафизици — твојој проклетој учитељској сведоџби.</p> |
| од мене, да јој бајем протисли, него да мете рена на груди и да иде код доктора — а чим сам жен |
| ом наплатом, ни признањем народа; а кад метнем руку на <pb n="25" /> срце, морам још припазити, |
| бако!“ рекох ја па је оштро погледам и метнем руку на њено раме. „Нисам ја баш тако небојша, б |
| купеу — извали се на клупу; а под главу метну своју кутију, коју није предала са осталим пртљаг |
| , да ти није зло? — питаше брижно Ленка метнувши пред њу хладно печење и теста, што им је остал |
| ничко одело и шешир, што га је на главу метнула.</p> <pb n="45" /> <p>— Заборавила сам ти рећи, |
| класу, а у животу им и онако тек треба метод, по коме се можда такође без размишљања и механич |
| те.{S} Па онда, педагогија, дидактика и метод! — примети друга и отвори рукописну белешку, на к |
| довољно, да и најбоље место добије.{S} Мећу тим ми...</p> <pb n="27" /> <p>— На ствар! — преки |
| ни непознатих разлога, па је држала, да мећу нама — као обично међу Србима — и сада још баш крв |
| ије доба твога живота провео у туђини и мећу „Немчадијом“; а карактер Српкиње и туђинке врло је |
| себи и деци олакшам, а да уз то не буде механизма и у оним предметима где се баш не сме трпити, |
| ти, да се ја и у предметима што се више механично уче не ослањам сасвим на децу, него и њих пре |
| о коме се можда такође без размишљања и механично владају.</p> <p>— Камо срећа, да смо и ми так |
| и не мислећи, баш као што често и мушки механично изричу, неки томе сличан израз...</p> <p>Ленк |
| </p> <p>„Држ’ ти твој нос у школи, а не мешај се у мој пос’о!{S} Ви’ш ти ње, мисли да је госпођ |
| а пола.{S} За њима су осим многобројних мештана махале рукама и марамама још и три њихове друга |
| кући.{S} Господин Коста не био пореклом мештанин; а осим тога био је и сироче без икакве ближе |
| и притиском руке опростише се од својих мештанских познаница и познаника и уђоше у влак.</p> <p |
| би хтела да се усиљавам, не бих могла; ми учитељи вазда се морамо освртати и на децу, — рече о |
| и било право?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ми ништа немамо против; шта више, за твој труд даћу ти |
| ила је она — ствар још није свршена.{S} Ми смо правили „рачун без бирташа“.{S} А ко зна шта ће |
| p>— Знате шта! — рече по томе Даринка — ми ћемо све три временом бити учитељице.{S} Зато вам се |
| бој се, бићемо кратке примети Милица — Ми немамо као она да бранимо свој пренагљени корак, нег |
| ој приповеци — насмеја се Даринка — ал’ ми би волеле чути и оно, што је Коста пре тога хтео да |
| ољна награда чиста савест и уверење, да ми је рад примерен потреби и по томе и користан.</p> <p |
| насмеја се Даринка — сад ћеш видети, да ми је желудац сасвим здрав — и смести се за сто.{S} Но |
| и сама добро не разумем, опет видим, да ми је мио и да га поштујем; а љубав држим да ће доћи и |
| те морала избегавати, ако сам хтела да ми девојачки углед и карактер и у очима торокљива света |
| ицу што је била до собе.</p> <p>„Сад да ми је Мија ту“, настави забринуто и тужно „ома би и рак |
| акију изнела у шталог.{S} Та боље је да ми се и ракија поквари, него да ми пропадне моје слатко |
| а боме ни учитеља; то нема никог ни да ми понуди другу титулу, и зато сам ја видите, још госпо |
| е је да ми се и ракија поквари, него да ми пропадне моје слатко и паметно чедо“! па се надзири |
| ише самопрегоревања.</p> <p>— Баш ко да ми из душе читаш! — узвикну чисто Ленка.</p> <p>— Зар т |
| ушавала да их од тога одвикнем; но тада ми опет долажаху сувише доцне, па које с тога, које из |
| први поглед уливаше симпатије а Даринка ми изгледа, да сувише много мисли а да може кога искрен |
| и опет узе оловку.</p> <p>— Приповетка ми је на измаку — настави весело и несташно Милица — Це |
| ко дуго као год оних предмета, у којима ми деца помоћи не могу.</p> <p>— Али шта је с првим раз |
| наје цело село већ од толико година, па ми није ни брига ни од десет доктора и таки паметни гос |
| .{S} Али изузеци још не чине већину, па ми не можете замерити, што и код мене — већина решава., |
| да смо са 10—15 година већ у напред па ми и не хотице дође пред очи слика здраве и снажне учит |
| живим и да се дружим.</p> <p>Баба Наста ми је до душе приповедала и то: да су г. натарош често |
| рад, који сам предузимала тек онда кад ми време допусти и кад сам уверена да је остало већ дос |
| љубав оно стање, што сам га осећала кад ми је рекао да ме воли, а ако је то, онда је већ и наст |
| естре су ми још малене.</p> <p>Зато кад ми после три дана мати оде дома, била сам сасвим сама у |
| нам, да ћеш скоро свршити.</p> <p>— Сад ми и не остаје друго ван још да кажем како смо се позна |
| утали, па сам морала чути.</p> <p>— Сад ми је јасно — примети Ленка. — Ти си Драгу позвала у А. |
| на децу, него и њих предузимам кад год ми време допусти и кад код је одређен час за то; само ш |
| дам никаквом успеху код Даринке.{S} Све ми се чини да ће ме одбити.</p> <p>— По чему судиш?</p> |
| л’ и значајно свога мужа.</p> <p>— Није ми ни то противно — рече весело она — Него шта ти велиш |
| ер поглед по свету <pb n="52" /> казује ми, да људи ретко из истинског поштовања поступају.{S} |
| то дознала сам из Миличина писма у коме ми још јављаше, да је и сама постала учитељица у С.</p> |
| се рече:</p> <p>— Разљутило ме, што се ми мушки вечито правимо важни те желимо и тражимо од же |
| у исти мах тргох се из свога заноса, те ми се учини, да смо са двадесет година у напред и да са |
| бој женскињи...</p> <p>Осим тога морате ми ову моју слободу већ и с тога опростити, што сам дан |
| нисам више учитељица.</p> <p>Замераћете ми, да немам истрајности и енергије.{S} Па добро нека ј |
| рада „сјајну мировину“...</p> <p>Пишите ми о свему, па не заборавите још рећи, хоћете ли и малу |
| Морам и на то да пристанем; стисли сте ми руке тако, да се иначе не бих могла ни отети. — И с |
| како се могло; а тврдо се надам, да ће ми и они ту слободу као и погрешке у приповеци радо опр |
| оди и за то је дошла к мени.{S} А да ће ми заиста доћи, ако само истрајности будем имао, видио |
| ити се и гледати га како се мучи,“ рече ми мати детиња са уздахом и сузним очима.</p> <p>„Дабом |
| да кроз прозор.</p> <p>„Бре није;“ рече ми баба Наста лукаво ме гледећи. „Пуши му се глава од п |
| гу обратих знању дечијем; а остало беше ми узгредан рад, који сам предузимала тек онда кад ми в |
| моји би вас једва дочекали.</p> <p>— И ми би волеле, ал ти знаш — наше карте...</p> <p>Она узд |
| онда још имамо образа хвалити се, да и ми у просвети напредујемо.</p> <p>— Та ваљда нећеш тврд |
| ко је, — рече Ленка и опет седе — Али и ми смо ово три године ковале и свакојако се мучиле, па |
| владају.</p> <p>— Камо срећа, да смо и ми тако чиниле, биле би можда боље прошле.{S} Јер сад т |
| ате.{S} А нећете да се сетите, да смо и ми људи — рече она дошавши у ватру.</p> <p>— Гле, гле, |
| бар нисам учитељица ни женскиња, да би ми се и те ситнице замерале; — смејаше се на то Коста — |
| носита, да се коме намећем; а и срце би ми морало бити и сувише скучено, кад би се у место љуба |
| треба! — насмеја се Милица. — Не свиди ми се „лекција“ баба Марина! ...</p> <p>Незнам ко би уз |
| а за ово три године на ономе пољу, који ми је у део пао, али је саковати немогох.</p> <p>„Права |
| да кажем.</p> <p>— Наравно да ниси, али ми је казало твоје понашање.{S} Кад ја пеглам или шијем |
| другу смртно заљубљен...</p> <p>— Чини ми се да ти је смртну љубав и најбезазленија већ у очим |
| ење — рече Даринка. — А тај правац чини ми се, да треба према потреби своје околине сваки учите |
| цело највише интересовати.</p> <p>Учини ми се да смо са 10—15 година већ у напред па ми и не хо |
| им Ленка — а оне знају и без тебе да си ми муж.{S} Сад нисам више учитељица <pb n="26" /> па не |
| среће.{S} Ал’ и ти си крива; требала си ми јавити.</p> <p>— Та чисто је одлетела из собе — бран |
| сестре, ал’ таком пријатељу као што си ми ти, тек Даринку желим за жену.{S} Она је много прете |
| нашање.{S} Кад ја пеглам или шијем а ти ми читаш, а да си узео жену са миразом, читао би и ти у |
| а је испитујући погледа.</p> <p> — Реци ми Милице искрено — рече за тим — волиш ли ти њега здра |
| >— Кад помислим на своју сведоџбу, речи ми у грлу застају — чудим се, како сам и до сад говорил |
| лећим гласом рече:</p> <p>„Милка, додај ми мало хладне водице!“</p> <p>„Одмах тетка,“ рекло је |
| у болест на једну форму...{S} Јер веруј ми, то ти ни Бог ни људи опростити неће!“</p> <p>С тим |
| да и најбоље место добије.{S} Мећу тим ми...</p> <pb n="27" /> <p>— На ствар! — прекиде смешећ |
| жена за тебе.</p> <p>— Ја ти кажем како ми је ово дана на срцу — рече доктор не дижући очију.</ |
| к преписати још један примерак.{S} Тако ми се боље свиди, јер сам научила, да све три заједно и |
| се бележи.{S} Оно што ћу казати остало ми је и сувише у памети, па могу и после додати. — рече |
| погледом.</p> <p>— И мени је жао — врло ми је жао, ал’ мора да буде — па страсно загрли другари |
| истину говори, — примети домаћин — само ми је врло загонетно што ти и уз општинску хвалу до неб |
| рице. — Остани ти Коста.{S} Оно што смо ми радиле и доживиле није тако опасне природе, да се ба |
| о је можда тако код друге народности но ми Срби и у томе смо напреднији.{S} Наша интелигентна б |
| стекла, не могу ми тиме одузети. — Оно ми остаје и уз довољну оцену.</p> <p>— Довољну! — узвик |
| ала: „помозбог!“</p> <p>„Та ето болесно ми дете, па га у име божије провлачимо кроз зид, да се |
| веселим смејом.</p> <p>— Тако видиш, то ми се допада! — рече Коста — сад видим да твоја љубав н |
| р задовољно насмеши.</p> <p> — Тако; то ми се допада — рече Ленка — а не она натуштеност!{S} Ет |
| и сама постала учитељица у С.</p> <p>То ми је дало повода, да се слатко насмејем, јер, ко што з |
| >— Тако и ја мислим рече Ленка — и зато ми је и неправо, што ће ти паразитски карактери што им |
| {S} С вашим форинтачама и петицама, што ми их к’о од беде давасте не бих могла храну набављати. |
| у томе изузетак; т. ј. да се љутим, што ми ти неверујеш, већ ме се свуда, па баш свуда клониш.< |
| реварио, обе једнако поштујем; само што ми Милица на први поглед уливаше симпатије а Даринка ми |
| оста.</p> <p>— Право да ти кажем, избор ми је врло тежак — рече збуњено доктор — обе високо цен |
| екла је за тим шаљиво она. — Само данас ми је и сувише сентименталан но ја ћу га већ од тога од |
| кашиком поцрпео и каблом просипао, опет ми је најмилији; јер њему долажаху мисли од срца, извор |
| е бити ваљане девојке.</p> <p>— Ни кост ми врана у тебе не донела! — рече Ленка гледећи кроз пр |
| ид, да се одели на коју год страну; већ ми се досадило патити се и гледати га како се мучи,“ ре |
| тити; знање, што сам га стекла, не могу ми тиме одузети. — Оно ми остаје и уз довољну оцену.</p |
| це.</p> <p>О целокупном раду своме дају ми оне извештаја путем својих књижица и усменог исказа |
| у; а мој је план довршен био још кад су ми оцену прочитали — мрмљаше Ленка — Душан Т. је бележн |
| ипацију женскиња...</p> <p>Јест, оне су ми рекле, драги мој Саво, — рече за тим шаљиво и добре |
| не могу се из Д. амо селити а сестре су ми још малене.</p> <p>Зато кад ми после три дана мати о |
| епознатих узрока закаснио.</p> <p>— Баш ми је жао што смо осуђене саме да путујемо; а како је т |
| уж и жена; па ма шта да речем ваљда ћеш ми тек лична пријатељица остати?!</p> <p>Даринка је сам |
| дода затим више као за себе.</p> <p>Још ми и то треба! — насмеја се Милица. — Не свиди ми се „л |
| ку из школе задату реч испунимо.</p> <p>Ми се обоје тврдо надамо, да ћете нам доћи; а дотле ост |
| о је била до собе.</p> <p>„Сад да ми је Мија ту“, настави забринуто и тужно „ома би и ракију из |
| у себи превариле, те им се тај позив не мили, могу га без велике своје штете и оставити.{S} Сас |
| што је гласило одприлике овако:</p> <p>Мили моји!</p> <p>Почетак нашој приповеци, могу вам дат |
| викну г. Коста. — Та човече, зар ти је милија лутка и лептир, од благе и разборите женскиње?</ |
| јим родитељима; а овима беше то место и милије, те тако пре неколико месеца постадосмо нас двој |
| ићемо да су то наше познанице, Даринка, Милица и Ленка.{S} И оне су стране; али њихов пут је на |
| А ја сам Даринка, а она је, разуме се, Милица.</p> <p>И ту се онако својски и српски без свако |
| доста ти је кад је само оно преклапало, Милица, уз тебе.</p> <p>Ленка га чудно и неверујући пог |
| о да му је сад мање ватрен био.</p> <p> Милица за часак неодлучно и збуњено ћуташе и после неко |
| се — рече Ленка — али не баш свако.{S} Милица, на пример, није о њој никад, ни размишљала, па |
| на и блага слика, па поново уздахну.{S} Милица је тај уздах приметила те се ману шале.{S} С тог |
| <p>— Хајдемо у кућу — примети за тим — Милица је зацело већ устала па јој треба честитати...</ |
| за неколико тренутака и опет замисли; а Милица весело примети:</p> <p>— Мој вереник не заслужуј |
| Па тако ради и већина примети јој муж а Милица и Даринка замишљено ћутаху.</p> <p>— Него шта ва |
| >— Куда се ти, Коста журиш? — питаше га Милица која се у исти мах весела и добре воље указа на |
| азлога.{S} Приметила сам већ одавно, да Милица киселим лицем учитељује и да и она радо гледа до |
| се церекања, него ће паметније бити да Милица настави; хоћу још да чујем и Даринку! — рече јој |
| народ пресудити.</p> <p>— Јест, — дода Милица — окушаће се и њихов рад и у животу; видиће наро |
| уздахнуо кад га је после некога времена Милица несташно Ленци приказала као свога вереника, и к |
| .</p> <p>— Немој претеривати — рече сад Милица уклонивши се с прозора — оне и ако нису боље од |
| награде.</p> <p>— Тако је! — викну сад Милица — Ето ја сам ступила у школу са већим одушевљење |
| селу Г. једна кола, а у њима седела је Милица и Даринка.</p> <p>На прозору указа се у исти мах |
| слов за срећу у браку...</p> <p> Кад је Милица од узрујаности, што је поводом докторовог поглед |
| већ из речи даринчини видео си које је Милица, и зато их нисам „по правилима етикеције“ упозна |
| ч па нагло пође у своју собу у којој је Милица већ давно спавала.</p> <p>На прагу собњем окрете |
| з мираза...</p> <p> Та наклоност што је Милица према доктору осећаше дабоме да беше далеко од љ |
| поруменила и више ништа.{S} Па како ме Милица и уз све ватрене погледе моје још није тако доче |
| </p> <p>Још ми и то треба! — насмеја се Милица. — Не свиди ми се „лекција“ баба Марина! ...</p> |
| о је „почастила“ баба Мара — насмеја се Милица.</p> <p>— Шта си с том бабом имала? — питаше рад |
| p> <p>— Е па што се сад љутиш? умеша се Милица.</p> <p>— Што? — и ја нисам у таким околностима |
| у очима страст и узрујаност од које се Милица трже и задрхта.</p> <p> Она је говорила више у ш |
| сад је забасала и у сатиру — смејаше се Милица — А на послетку, боље је и то него да размишљаш |
| да још Ленка.</p> <p>— Ево руке! — рече Милица а Даринка јој такође пружи своју руку.</p> <p>У |
| поверљив остати?</p> <p>— Нико! — рече Милица; а Ленка још дода:</p> <pb n="30" /> <p>— И то ј |
| ран позив...</p> <p>— Тако ћемо! — рече Милица. — Место да је храбриш, ти јој напомињеш неблаго |
| <p>— Аха! — историја педагогије — рече Милица — и у сну јој Песталоци у памети!</p> <p>— Штета |
| /p> <pb n="33" /> <p>— У осталом — рече Милица кад виде, да је Даринка не верујући посматра — в |
| вети даје можда и неби тако било — рече Милица равнодушно слегнувши раменима — Али овако баш шт |
| од неко доба и сувише црно видиш — рече Милица — а тиме чиниш неправду нашем драгом народу.</p> |
| шљено.</p> <p>— Бадава се браниш — рече Милица — по теби се види, да много радиш; здрава си, а |
| и незадовољна.</p> <p>— Гле, гле.— рече Милица — Та ти си боља но многе од нас.</p> <p>— Немој |
| гледа.</p> <p>— Зар није тако? — питаше Милица.</p> <p>— Кад помислим на своју сведоџбу, речи м |
| нату песму: „без тебе драга“.</p> <p> И Милица приђе гласовиру па разгледајући неке ноте, што с |
| ор нема овде места; сам признајеш, да и Милица доста вреди и да се може допасти.</p> <p>— Ко го |
| еки томе сличан израз...</p> <p>Ленка и Милица прснуше у смеј, а она се трже и порумени, јер ви |
| реме ћутаху сад све три и то, Даринка и Милица гледећи кроз прозор виноградима засађену околину |
| едала са осталим пртљагом.{S} Даринка и Милица међутим мирно заузеше свака по један ћошак те др |
| ш тек с празни коли учинио, а Даринка и Милица беху још на улици загрлиле милу другарицу.</p> < |
| , чуло се у купеу у коме беше Даринка и Милица још задуго угушено и силом задржавано јецање.</p |
| јој опет смешећи се муж — Ако Даринка и Милица тако стану „разводити“, нећемо ове ноћи ни трену |
| ; — ја сам заборавила, да још Даринка и Милица на ред долазе.</p> <p>— Доселила сам се амо сасв |
| а о имендану г. Косте.</p> <p>Даринка и Милица и опет су код Ленке.{S} Дошле су да проведу неки |
| {S} Она је много претежнија, и ако је и Милица врло ваљана.</p> <p>Доктор само ћуташе и шараше |
| ћати од намере — рече сад Коста — јер и Милица је ваљана девојка.{S} Али опет ти морам рећи, да |
| , а идућих месојеђа венчаше се доктор и Милица.{S} Сватови им беху врло весели; а била је позва |
| е заборави.</p> <p>— За часак! — понови Милица. — Добро кажеш; јер да си већ сутра дан по томе |
| ти јако обвезана! — рече такође у шали Милица — само још морам приметити, да титула немора бит |
| родољубља...</p> <p>— Да то Даринка или Милица говори, — примети шаљиво г. Коста — ја бих рекао |
| арио, обе једнако поштујем; само што ми Милица на први поглед уливаше симпатије а Даринка ми из |
| гла је удадбом још причекати — одговори Милица</p> <p>— саморадњом у школи сад је тек стекла ис |
| е све твоја сведоџба у глави, — примети Милица — а шта ће Даринка да каже? — та и она је нама р |
| Па ни ја нисам боље пролазила — примети Милица — Баш кад сам штудирала о планетама, трабантима, |
| ...</p> <p>— Ти све она стара — примети Милица и с тим уђоше у кућу, где их Ленка и домаћин упо |
| — Ту ко велиш, нема апелације — примети Милица.</p> <p>— То и јесте зло — рече Ленка. — И образ |
| можда и саму учитељицу варале — примети Милица.</p> <p>— Ја не дајем ни једној баш ни какве вла |
| </p> <p>— Тако ће боље и бити — примети Милица.</p> <p>— Али ко ће онда бележити? смејаше се Ле |
| > <p>— Не бој се, бићемо кратке примети Милица — Ми немамо као она да бранимо свој пренагљени к |
| ше се влак дрма — рече по малој почивци Милица. — Него боље да се разговарамо, и онако ћемо се |
| Али камо тог правца? прекиде је у речи Милица. — Није доста тек рећи, него и показати га. — И |
| Јеси ли га се сита нагледала? шану јој Милица — Да је тај твој Душан Т. црквењак, ја бих загон |
| ако је тамо све весело! — примети затим Милица.</p> <p>— Шта ћемо, кад смо из нашег краја тек н |
| е штошта тишти — рече ироничким осмејом Милица.</p> <p>— Има природа што их тек патња челичи — |
| >— Вараш се! — рече враголастим осмејом Милица — То је можда тако код друге народности но ми Ср |
| је чисто злато и ако можда не сија као Милица.{S} Па и ту, — дода одушевљено — загледај боље, |
| ећа узроке да истражује — примети јетко Милица.</p> <p>— Ти би хтела да се наша околина влада п |
| <p>— Е на почни од краја, — рече весело Милица — а Коста је, к’о што смо данас чуле, хитар стен |
| а чујемо шта ће и Даринка рећи; јер ено Милица већ дрема.</p> <p>— Ко’ велим, расанићу се док ч |
| Шта је с тобом Ленка — питаше зачуђено Милица — ти пре ниси тако мислила?</p> <p>— Ту метаморф |
| е на измаку — настави весело и несташно Милица — Цео живот и уверење моје слично је оном што ст |
| је судба свију учитељица! — викну скоро Милица.</p> <p>— Незнам — рече Даринка а озбиљни јој из |
| у.</p> <p>— Ћути па спавај — рече оштро Милица — За моју природу није да гладим децу ко неко пу |
| p> <p>— Лепо је тешиш! — осече се на то Милица.</p> <p>— А што да ме теши?{S} За малу погрешку |
| <p>— Само да добро прођемо — рече на то Милица.</p> <p>— Та пасти тек нећемо! примети Даринка. |
| н с нашим друштвом — примети враголасто Милица, а из пламених јој очију суну — можда и у шали — |
| сти.</p> <p> — Није могуће, — рече опет Милица. — Коста зацело пати од џепне болести; месец је |
| ни ваљане две речи прозборио, а кад му Милица ћеретајући рече да јој сад није потребна његова |
| д мене оцењена.</p> <p>— Право! — викну Милица — сад си је добила.</p> <p>— То би могла она и т |
| ољну оцену.</p> <p>— Довољну! — узвикну Милица. — То би било грозно!</p> <p>— Грозно или не; ал |
| н, а — ферије су већ на измаку, уздахну Милица — а и Даринка је навалила да се прек’сутра крене |
| постељу.</p> <p>— Благо теби! — уздахну Милица па затвори педагогију, и за тим узе психологију |
| ментара.</p> <p>— Тешко нама, — уздахну Милица. — И онда још имамо образа хвалити се, да и ми у |
| колајну за твој сувишан рад — дода још Милица.</p> <p>— И кад би хтела да се усиљавам, не бих |
| риправнице III. разреда.</p> <p>— И ти, Милице, баш мислиш, да ћеш на бадњи дан прасе угојити? |
| вања бела лица и дивних трепавица...{S} Милице, тешко и теби, ако ти нешто очи оболу! ... или с |
| упно и цифрасто написано:{S} Педагогија Милице Г. приправнице III. разреда.</p> <p>— И ти, Мили |
| већ приметио, да би ти била лепша и од Милице, тек да су ти, већ од природе округли образи мал |
| е испитујући погледа.</p> <p> — Реци ми Милице искрено — рече за тим — волиш ли ти њега здраво? |
| томе потребне књиге.{S} Читаш ли их ти Милице? — То нам је на селу нужније и од кућарства — до |
| е она вазда претвараше у сатиру противу Милице.{S} Стога и опет оде у општину на посао.{S} Кад |
| но 17. година.</p> <p>Баш као и Ленци и Милици дода она наглашујућим тоном.</p> <p>— Нисам то х |
| читељица у неком селу, писаше Даринци и Милици ово:</p> <p>„Свако је своје среће ковач,“ чула с |
| ај! — рече јој Даринка па се обрте опет Милици.</p> <p>— Ајд’ зидајте ви куле по ваздуху; а мој |
| о ти је церити се, кад заједно с твојом Милицом имадеш више среће него памети, — рече љутито па |
| тор зачуђено мерећи га — још се нисам с Милицом венчао...{S} И ту се засмеја.</p> <p>Г. Коста с |
| ра који му одма прикаже своју вереницу, Милицу.</p> <p>Он им је искрено пожелео среће.{S} Али к |
| ал’ опет претпостављам Милицу.</p> <p>— Милицу! — викну г. Коста а лице му узе израз, к’о да му |
| а је и од ње.</p> <p>— Ти дакле ниси за Милицу?</p> <p>— Та већ сам ти казао, да је и она ваљан |
| оји се беше смислио женити, а Даринку и Милицу познавао је још од оног имендана. — И зато се и |
| ртати!...</p> <p> И зато нико неможе ни Милицу осудити, што је и она мислила, да је наклоност у |
| бе високо ценим, ал’ опет претпостављам Милицу.</p> <p>— Милицу! — викну г. Коста а лице му узе |
| ече Даринка — па сам синоћ сврнула и по Милицу.</p> <p>— Моја женица заборавља у својој радости |
| пају Миличином пламеном погледу.{S} Док Миличин поглед <pb n="43" /> можда пали, Даринчине очи |
| моменту опет нека ледена рука дирну.{S} Миличина рука је истина сад дрхтала, а из очију сипаше |
| ништа.</p> <p>И том пресудом оцењена је Миличина природа, и свију њој подобних женскиња.</p> </ |
| ти Даринка добила место дознала сам из Миличина писма у коме ми још јављаше, да је и сама пост |
| им — волиш ли ти њега здраво?</p> <p> С Миличина лица нестаде оног несташног израза а очи јој у |
| вољи чини.</p> <p>Даринка при последњим Миличиним речма одобравајући уздахну, и сви па и домаћи |
| речи до речи белешке што сам ја на дан Миличиног венчања у њега прибележила. — Кад њу прочиташ |
| ишљење и ако јој је природа сроднија са Миличином.</p> <p>Доктор се на то беше озбиљно замислио |
| > <head>IX.</head> <p>На годину дана по Миличином венчању стајаше Даринка једно послеподне код |
| ринчине искрене и благе очи не уступају Миличином пламеном погледу.{S} Док Миличин поглед <pb n |
| мучаше, те молећим гласом рече:</p> <p>„Милка, додај ми мало хладне водице!“</p> <p>„Одмах тетк |
| муж Коста Т. овдашњи бележник.</p> <p>— Мило нам је — рече Даринка пруживши домаћину руку — А ј |
| .</p> <p>— Говори само! — примети Ленка мило је погледавши. — Та ето ја и Коста нисмо баш „наче |
| аш — обичан тороњ.</p> <p>Она се трже и мило је погледа. — Овде ћу, као што знате кола узети, — |
| а се од срца засмеја а доктор се трже и мило погледа своју вереницу у којој је толико простодуш |
| е, још ћемо се и посвађати — примети он мило је погледав.</p> <p>Она се трже и поруменивши рече |
| !{S} Не Ленка, за опште добро тражићу и милостињу, али за себе — никад...{S} Зато сам и сувише |
| нка и Милица беху још на улици загрлиле милу другарицу.</p> <p>— Како је лепо што сте обе зајед |
| а то сам се од срца смејала и штудирала мимику баба Марину.</p> <p>Особито ме је веселило кад ј |
| ју од знања; а уз то и затуцана села са минимум платом.</p> <p>— Па зар народ да одкајава погре |
| а постала овдашњом учитељицом такође са минимум платом коју и ви имате.{S} Све три дакле имамо |
| во, док доспеш у какво затуцано село са минимум платом и стотину занемарене деце у школи.</p> < |
| за учитељицу која има за живота своју „минимум“ плату а после смрти — пардон! после двадесет г |
| “ рекло је девојче; али кад је после 10 минута воде из бунара вадила можда и нехотице шапуташе: |
| добро не разумем, опет видим, да ми је мио и да га поштујем; а љубав држим да ће доћи и сама, |
| ија“ па још не навикнута на тај красни „миомир“ што испуњаваше моју школу (што се простире најв |
| че „ултра Србенде“ и без једног новчића мираза поженише.{S} Заиста, треба само да се добро разм |
| и сасвим добра партија за женскињу без мираза...</p> <p> Та наклоност што је Милица према докт |
| јем а ти ми читаш, а да си узео жену са миразом, читао би и ти у кавани.{S} Но ја ти сад не пом |
| наче су могле помислити, да сам се и ја миразу од твога бабе надао, па се после још неби хтеле |
| м пртљагом.{S} Даринка и Милица међутим мирно заузеше свака по један ћошак те дремаху.</p> <p>— |
| дон! после двадесет година рада „сјајну мировину“...</p> <p>Пишите ми о свему, па не заборавите |
| и ни себе ни друге.</p> <p>— Тако можда мисле и праве туђинке о својим разсестрама што се по ср |
| донде наступити сретније доба у коме се мислеће женскиње неће морати тек за учитељски позив реш |
| што се по србише. — рече г. Коста и не мислећи много о својим речма.</p> <pb n="36" /> <p>— Ме |
| шки послови! — рече Даринка, онако и не мислећи, баш као што често и мушки механично изричу, не |
| не мешај се у мој пос’о!{S} Ви’ш ти ње, мисли да је госпођа, па све зна! ..{S} Тако је рекла и |
| месеца.</p> <p>Знам да су вам сад прве мисли: за кога? но баш то остављам да погађате; јер кол |
| замишљено — казаћу вам искрено баш све мисли своје, и ако видим, да се у многоме не слажемо.</ |
| ти:</p> <p>— Позната је ствар, да многе мисли праве главобољу.{S} За то буди од сад паметнија, |
| ажавам; те сам и овде тек изрекла своје мисли, а у самој школи тешко да би и око вештија педаго |
| да им се на лицу јасно видело, да им се мисли врзу око последњих дана свога ђаковања.</p> <p>— |
| орила учитељица а жена знаш како о теби мисли.{S} И с тим још јаче порумени и за часак ућута.</ |
| оже кога искрено волети.</p> <p>— Много мисли! — викну г. Коста. — Та човече, зар ти је милија |
| да није до тога:{S} Сам велиш, да много мисли, а ко премишља мора на послетку и увидети, и свој |
| е а Даринка ми изгледа, да сувише много мисли а да може кога искрено волети.</p> <p>— Много мис |
| се озбиљан а овамо му очи казиваху како мисли.</p> <p>— И отров је по кад кад користан; а сумња |
| м; јер кад и мој Сава већ неће жену што мисли, — а свака боља мислити мора — какав тек мора бит |
| отињу и незнање, те се за часак дадох у мисли.{S} Али кад ме она из заноса трже, нудећи ме да с |
| и ако се на њему јасно видело, да су му мисли далеко од чела и кошница...</p> <p>— Доћи ћу посл |
| опет ми је најмилији; јер њему долажаху мисли од срца, извор великих и спасоносних мисли није п |
| ли од срца, извор великих и спасоносних мисли није памет, већ срце.</p> <p>— Добро, добро, — ре |
| је погледи сретоше.</p> <p>— Опростите! мислила сам тек у опште, а о вашем пријатељству доста с |
| неможе ни Милицу осудити, што је и она мислила, да је наклоност у случају „добре партије“ дово |
| еба воде!{S} Па и та мати незнам шта је мислила, кад ме је амо довела?{S} Заповрће ме сваки час |
| л’ко универзитета има у Риму? а кад сам мислила да ћу говорити из повеснице, дошла је на ред — |
| таше зачуђено Милица — ти пре ниси тако мислила?</p> <p>— Ту метаморфозу донела је неповољна св |
| ем њезиној тетци у X. Ја сам дала реч а мислим да је и теби право.{S} Поћи ћемо одма сад, па ће |
| ђете.{S} Он је рад да вас позна, а и ја мислим, да је већ време, да се опет видимо и да при рас |
| гледа у свету стећи.</p> <p>— Тако и ја мислим рече Ленка — и зато ми је и неправо, што ће ти п |
| <p>— Е па остани, кад баш хоћеш; но ја мислим да...</p> <p>Па не довршивши питајући погледа св |
| — ви обе добро знате, да ја вазда блаже мислим но што се можда изражавам; те сам и овде тек изр |
| рене деце у школи.</p> <p>— Способности мислим да сам стекла; труда и рада се не плашим, а и во |
| Љубав! — понови она и порумени — за њу мислим да је осећај што га према доктору осећах, сасвим |
| добро и зло делимо, па вас још и сад у мислима радије заједно представљам) И зато сам и ја сво |
| баш гледа крозањ.</p> <p>У почетку сам мислио да то чиним из радозналости и несташлука, но кад |
| већ неће жену што мисли, — а свака боља мислити мора — какав тек мора бити укус у мање интелиге |
| ни и племенити позив?</p> <p>— Та немој мислити, да си томе баш само ти узрок.{S} Имала сам ја |
| олео би знати како ти, Даринка о љубави мислиш? рече Коста, видећи да се на ту примедбу Даринка |
| — узвикну чисто Ленка.</p> <p>— Зар ти мислиш да ја никад не долазим у ту врсту искушења, па д |
| II. разреда.</p> <p>— И ти, Милице, баш мислиш, да ћеш на бадњи дан прасе угојити? — насмеши се |
| о вољи...</p> <p>Коста тихо уздахну али мишља да му је дужност, да говору даде веселији правац, |
| ила лако запаљиво срце доктора.{S} И он мишља: „Луда би био, кад бих тражио више.{S} Ова ме вол |
| му било опипам.</p> <p>Али баба зацело мишљаше, да ћу јој дете отргнути па гњевно викну:</p> < |
| у никог да учим, него тек казујем своје мишљење — рече Даринка. — А тај правац чини ми се, да т |
| и мржње... —“</p> <p>То је видиш, моје мишљење о љубави, па кад ти још додадем, да је за мене |
| лежила. — Кад њу прочиташ знаћеш и моје мишљење о љубави које ти и онако још од пре дугујем. —< |
| те чује Ленка.</p> <p>— И она дели моје мишљење и ако јој је природа сроднија са Миличином.</p> |
| енскиње озбиљност, разборитост и здраво мишљење; али само у теорији а у пракси т. ј.{S} У живот |
| е и она ваљана девојка и ако је по моме мишљењу много хладнија и себичнија од Даринке — рече г. |
| ти вам извешћа о свом раду у школи, и о мишљењу што сам га за то време о школи стекла; а то ћет |
| ло је ли њен муж хришћанин или чивутин, млад или стар, поштен или обешењак, сретан или несретан |
| У исти мах прође кроз гробље нека лепа, млада и здрава сељанка; враћала се од свога младога муж |
| >„Којешта!“ осечем се ја. „Него носи ти млада дете у собу па зови доктора; то ће више помоћи не |
| тчини и прилагоди, него још вазда осећа младалачки и вечито тера — опозицију...</p> <p>Уверена |
| едиле су једне ноћи у једној собици три младе женскиње код неког стола претовареног разним књиг |
| словити“; а њима се придружио и ондашњи млади лекар Сава Гавриловић, најприснији пријатељ госпо |
| а и здрава сељанка; враћала се од свога младога мужа, коме је ручак носила, јер је ту негде сен |
| је тајна господина Косте, његове жене и младога доктора, који се беше смислио женити, а Даринку |
| т цени, та судба прати мене још из ране младости моје.{S} Јест, мени се вазда и трн у оку види, |
| ја бити много богатија, мало луђа, мало млађа и мало лепша.{S} Или ако не то, оно бих бар морал |
| а па је мени теле поклонио.{S} Он вели, млеко ме неће толико коштати, да могу одрасну краву куп |
| а временом ће и ово теленце бити добра млекоша.{S} Па онда ове зиме било је лепо и суво време |
| примети:</p> <p>— Позната је ствар, да многе мисли праве главобољу.{S} За то буди од сад памет |
| е, гле.— рече Милица — Та ти си боља но многе од нас.</p> <p>— Немој ме хвалити, јер нисам засл |
| ворим, увидићеш и ти, чим се сетиш оних многих:{S} Немица, Мађарица, Влахиња па чак и Францески |
| а да може кога искрено волети.</p> <p>— Много мисли! — викну г. Коста. — Та човече, зар ти је м |
| децом, што дечији ум ни мало не мори а много им користи и полажење школе омили.</p> <p>Него и |
| ниш — рече Милица — по теби се види, да много радиш; здрава си, а слабија си но што си била у з |
| абоме да није до тога:{S} Сам велиш, да много мисли, а ко премишља мора на послетку и увидети, |
| и, тек Даринку желим за жену.{S} Она је много претежнија, и ако је и Милица врло ваљана.</p> <p |
| т година чини баш 200 форината; а то је много за учитељицу која има за живота своју „минимум“ п |
| та сеоском учитељству.</p> <p>У селу је много теже радити но у вароши, па опет, сваки варошки у |
| е Коста — сад видим да твоја љубав није много значила.</p> <p>— Љубав! — понови она и порумени |
| а њен прозор, који се од неко доба поче много раније завесом застирати.{S} И тако ја сиромах, д |
| мпатије а Даринка ми изгледа, да сувише много мисли а да може кога искрено волети.</p> <p>— Мно |
| ијама оде дома, дођох до уверења, да би много сретнији био да нема тих проклетих ферија, или да |
| пут морао баш данас десити!{S} Њиме си много изгубила.</p> <p>— Кад се твој „маневар“ неби мен |
| <p>За такав свршетак морала бих ја бити много богатија, мало луђа, мало млађа и мало лепша.{S} |
| рсте гледати — смејаше се она не пазећи много на своје речи, јер се у исти мах доктор Гаврилови |
| по србише. — рече г. Коста и не мислећи много о својим речма.</p> <pb n="36" /> <p>— Мени је ма |
| тим се од ње опростим.</p> <p>Путем сам много о томе размишљала; па и ако сам своју поуку у здр |
| м не; ал’ енергичним радом и заузимањем много се шта поправило — примети Даринка.</p> <p>Ваљда |
| ста.</p> <p>Можда и неби у овом случају много напора стало, — рече расејано она — мени је ближа |
| ваљана девојка и ако је по моме мишљењу много хладнија и себичнија од Даринке — рече г. Коста с |
| је желила, да тако буде, а оне се нису много устезале.</p> <p>— Остаћу, кад допуштате — рече г |
| је вавек истинита; јер ево и ја био бих много сретнији кад би вечито с Вама живео.{S} Зато Вас |
| два степена ниже оценити, мене неће баш много љутити; знање, што сам га стекла, не могу ми тиме |
| P18840_C4"> <head>IV.</head> <p>— Немаш много бележити — поче она.{S} И ја сам у почетку хтела |
| тељима обојега пола.{S} За њима су осим многобројних мештана махале рукама и марамама још и три |
| чију суну — можда и у шали — прекоран и многозначећи поглед на доктора. — Али то не иде; данас |
| ш све мисли своје, и ако видим, да се у многоме не слажемо.</p> <p>— Говори само! — примети Лен |
| но дома телеграфисати, па је позвала са мном њеној тетци.</p> <p>— Нашто то? — питаше г. Коста. |
| Мој муж вас обе поздравља и заједно са мном моли, да нам о његовом имендану — о Константину и |
| воја дела.{S} За то се и не обазирем на мњење своје околине, већ радим тек по своме уверењу; а |
| ерењу, а не освртати се не знам на чије мњење и похвалу.</p> <pb n="28" /> <p>— Лако је теби та |
| {S} Или би ти хтела да због родољубља и мог уверења, да добро радим, и у овом забаченом селу ло |
| била!</p> <p>— Нисам.{S} Али да не беше мога бабе и стрпљивих кредитора, било би и тога.{S} С в |
| е опростим и загонетку решим, ево ти из мога дневника од речи до речи белешке што сам ја на дан |
| и користан.</p> <p>— Кад те човек чује, могао би помислити, да си потпуно сретна, а сама призна |
| лска послужитеља, који би путем звоњења могао деци јављати кад је време да у школу дођу, и с то |
| допада.{S} Он је више хтео, него што је могао; а више се мучио но што је уживао, то све показуј |
| штву случајно с њом се десио, нико није могао опазити шта се у моме срцу збива.{S} И тако мало |
| те њен стан беше близу, те сам је чешће могао видети да код свога прозора чита, шије или баш гл |
| а се она. — А на послетку и ти јој неби могао забранити.</p> <p>— Забранити...{S} Забранити... |
| ним „ви“?{S} Ја ко’ бележник шта сам ти могао помоћи?!</p> <p>— Та тако ви неучитељи вазда збор |
| и то баш беше чвор.{S} У кућу јој нисам могао долазити, јер не долажаше ни један мушки, а она, |
| је истина — примети Ленка — али и опет могао би марљивији бити и према школи.</p> <p>— И то мо |
| уз све то мени се чињаше, да би ваздух могао чистији бити, за то се још боље обазрем по соби, |
| оста је са саучешћем погледа, и опет не могаше срцу одолети већ примети:</p> <p>— Зар се твој п |
| егнем и радим бар колико могу.</p> <p>— Могла би се мало и штедети — примети Ленка — здравље се |
| о према мени и симпатије...</p> <p>— Па могла си га просто одбити а не бегати — рече Ленка.</p> |
| и га је нестало још пре но што се љубав могла развити.</p> <p>— Но да је већ ту била, ко’ велим |
| лица — сад си је добила.</p> <p>— То би могла она и теби рећи — бранила се Ленка, но и опет пор |
| ла? — питаше он.</p> <p>— То не.{S} Али могла је удадбом још причекати — одговори Милица</p> <p |
| а уз то и из знања ваљан успех показати могла.</p> <p>И тако се по дужој борби са својом савешћ |
| школски ваздух без велике штете удисати могла.</p> <p>У ходању видим, да се код неког зида иску |
| оја би се уз сеоске околности отклонити могла.{S} И тако сам ја и опет по могућству своју дужно |
| </p> <p>— Неће ме дочекати.{S} Нисам им могла извесно назначити дан свога доласка — одговори он |
| — И кад би хтела да се усиљавам, не бих могла; ми учитељи вазда се морамо освртати и на децу, — |
| а, што ми их к’о од беде давасте не бих могла храну набављати.</p> <p>— Ти се баш жестиш! — сме |
| ли сте ми руке тако, да се иначе не бих могла ни отети. — И с тим изви своје из његових усијани |
| наше нису рђаве.</p> <p>— Нису.{S} Ал’ могле су бити и боље; та и Анђа и Душанија и све остале |
| отићи свака на своје место.{S} Та и сад могле су јој тек зато доћи, што је данас субота а сутра |
| — Ал’ то је баш важно било.{S} Иначе су могле помислити, да сам се и ја миразу од твога бабе на |
| да ти није „плева“ у глави — то су тек могли увидети!</p> <p>— Правда је у гробу! — уздахну Да |
| метима, зашто се теби у појединима није могло блажије судити и бар општа оцена боља дати.{S} А |
| лудог посла...</p> <p>— Само кад би се могло — примети она па се засмеја.{S} Али не као до сад |
| ад написала и њихову приповетку како се могло; а тврдо се надам, да ће ми и они ту слободу као |
| ек оно дати, што би се и у цркви читати могло...{S} Тако мало по мало задобих и њено поверење.{ |
| пркос, ретко је куд ишла, те јој се не могох придружити ни у пратњи.{S} И тако вам ја постадох |
| превариле, те им се тај позив не мили, могу га без велике своје штете и оставити.{S} Сасвим је |
| и моји!</p> <p>Почетак нашој приповеци, могу вам дати, али за онакав свршетак к’о што га ви жел |
| вели, млеко ме неће толико коштати, да могу одрасну краву купити, а временом ће и ово теленце |
| зати остало ми је и сувише у памети, па могу и после додати. — рече он и поче:</p> <p>— Сека На |
| го љутити; знање, што сам га стекла, не могу ми тиме одузети. — Оно ми остаје и уз довољну оцен |
| им особинама к’о што вам је познато, не могу се баш похвалити, а проклето срце опет неће да зна |
| агрли и смешећи се настави:</p> <p>— Не могу сасвим да одобрим ни ваше тужакање, да вам силно у |
| пријатељ па и „најотровнији језици“ не могу његове честе посете двосмислено тумачити.{S} А што |
| га горива у љубљених особа то нам га не могу више ни пружати и онда и наша љубав мора да преста |
| м прошапута:</p> <p>— Лаку ноћ! сада не могу сутра ће те све чути.</p> <p>— Вечита загонетко! — |
| азумети.{S} И ја сам пробирачица, па не могу да се задовољим ма чиме; а мало је и људи што су к |
| „раритета“ те се на вас моје речи и не могу односити.{S} Али изузеци још не чине већину, па ми |
| ћина решава.,..{S} И што већине ради не могу ову истином „филовану“ „кнедлу“ ћутећки да прогута |
| их предмета, у којима ми деца помоћи не могу.</p> <p>— Али шта је с првим разредом, — питаше Ле |
| така, које оне саме без опште помоћи не могу да отклоне, па им је тешко вршити свој позив без у |
| љутња вама је детињарија; а ја опет не могу да појмим вашу равнодушност.{S} Та зар ви не видит |
| сама — настави за тим — Мати и отац не могу се из Д. амо селити а сестре су ми још малене.</p> |
| ше радознало г. Коста.</p> <p>То баш не могу рећи.{S} И ја патим са незгоде што су је оне већ н |
| а ће на то мој и твој баба рећи.{S} Они могу још све покварити...</p> <p> — А зар се ти томе не |
| о.{S} Гледај да буде прилике да девојци могу казати и одговор чути.</p> <p>— А за коју си се ре |
| силом о пет прегнем и радим бар колико могу.</p> <p>— Могла би се мало и штедети — примети Лен |
| зраз на лицу пређе у осмеј — Али толико могу рећи, да од тога доба никад не сањам.{S} Чим хоће |
| се чисто запламтеше.</p> <p>— Што буде могуће, велиш ти, но и ја напред знам, да ће све то врл |
| е не плашим, а и воље имам, па што буде могуће зацело ћу успети — рече Даринка одважно, а образ |
| јим звучним и крупним гласом. — Лако је могуће, да сам се и преварио, обе једнако поштујем; сам |
| бојица од једне болести.</p> <p> — Није могуће, — рече опет Милица. — Коста зацело пати од џепн |
| це на западу родило. — Не Саво, то није могуће! та ти се море шалиш! — Даринка је тек жена за т |
| ина и способности.</p> <p>Тек тим путем могуће је мени поред незгода што их учитељи на селу трп |
| у потребно.{S} Зато ко је уверен, да по могућству достојно врши своју дужност може бити собом з |
| онити могла.{S} И тако сам ја и опет по могућству своју дужност достојно вршила.</p> <p>— Баш к |
| ву, или те је руководило славољубље и — мода.</p> <p>— Немој претеривати — рече сад Милица укло |
| И онда још имамо образа викати противу моде, кокетерије и измајсторисане наивности женскиње; ј |
| маса сматра школу као неко зло — које „моде ради“ мора да се трпи и плаћа. „Не ће бити попа ни |
| дабоме немогу рад наш оценити шта више, можда су нам до сад били и противници и својим оштрим и |
| ду.{S} Док Миличин поглед <pb n="43" /> можда пали, Даринчине очи казују ти, да су створене, да |
| > <p>— Правац, правац, — понови Ленка — можда је и то; ал тај није за мене и за моје проклете о |
| Милица, а из пламених јој очију суну — можда и у шали — прекоран и многозначећи поглед на докт |
| неправду нашем драгом народу.</p> <p>— Можда Ал’ нико још није раменом свет поправио, па нећет |
| <p>Доктор Гавриловић је човек близу, а можда и преко тридесет година, ваљана карактера а споља |
| збива.{S} И тако мало по мало па сви (а можда и она) заборавише моје вирење кроз прозор; те ник |
| она воли да и то о њој помислиш, но да можда посумњаш, да хоће да те задобије...{S} То је, дра |
| е после 10 минута воде из бунара вадила можда и нехотице шапуташе:</p> <p>„Кад ћу вез довршити; |
| се и мени чини, да такову женскињу мора можда и уз добра својства карактерисати бар и добра доз |
| ладна и горда, и то баш онда, кад ме је можда најжешће волела —- а Даринка брате, поноситија је |
| рече враголастим осмејом Милица — То је можда тако код друге народности но ми Срби и у томе смо |
| p>— Да се само од родољубља живети даје можда и неби тако било — рече Милица равнодушно слегнув |
| из писама већ нешто знате.</p> <p>— Оне можда и знају; но и ја бих волио све чути — уплете се г |
| рекиде једна радознала путница, која се можда радовала, да ће уживати „сцену радосна састанка.“ |
| им и онако тек треба метод, по коме се можда такође без размишљања и механично владају.</p> <p |
| ате, да ја вазда блаже мислим но што се можда изражавам; те сам и овде тек изрекла своје мисли, |
| амишљено Даринка. — А у осталом ви ћете можда и боље проћи; таке сте среће, да и нетражећи стич |
| на је већ средњих година па је баш јуче можда опазила прво сребрно влакно у својо црној, плавој |
| ом тренутку са резигнацијом насмешила и можда тихо уздахнула; осим тога била је сад још мање ко |
| дзорнице своју власт злоупотребљавале и можда и саму учитељицу варале — примети Милица.</p> <p> |
| да му симпатију не уливам.{S} Друга би можда баш сад трудила се, да му покаже да се вара.{S} А |
| у неприлику, да размишља.{S} А тада би можда стекао према мени и симпатије...</p> <p>— Па могл |
| срећа, да смо и ми тако чиниле, биле би можда боље прошле.{S} Јер сад тек видим, да нам је наше |
| то пођоше за туђинце.</p> <p>— У хиљади можда тек једна рече поносито Ленка — а што је више, то |
| у Смиљу за учитељицу изобразити?{S} Или можда се и ви надате, да ће донде наступити сретније до |
| обро пази; Даринка је чисто злато и ако можда не сија као Милица.{S} Па и ту, — дода одушевљено |
| срећити ни себе ни друге.</p> <p>— Тако можда мисле и праве туђинке о својим разсестрама што се |
| Ленка — а што је више, то се жртвовало можда каквој светијој цељи или је тек узгред носило име |
| ећемо! примети Даринка. — А’ што ће нас можда из појединих предмета са једним или два степена н |
| ујем, да ме и воли.</p> <p>— Даринку су можда тек неприлике и дволичност у животу пратиле, па ј |
| шам да заборавим оно 2—5 хиљада што бих можда уз жену добио да се нисам у Ленку заљубио.{S} То |
| Него то ћу им ја приповедати.{S} Ти ћеш можда што слагати.</p> <p>— Тако ће боље и бити — приме |
| се ње отресла... примети Коста.</p> <p>Можда и неби у овом случају много напора стало, — рече |
| немора бити баш „госпођа натарошевица“, може она и друкчије гласити...</p> <p>— На пример докто |
| а пута та мала варалица морала осетити, може појмити тек онај, ко је видео у праведној срџби пл |
| ми изгледа, да сувише много мисли а да може кога искрено волети.</p> <p>— Много мисли! — викну |
| која би се и с врагом здружила, само да може рушити оно што је њу — убило...</p> <p>То су, види |
| соби ври, шкоди и здравима, а болесника може и сатарити.{S} Па неваља ни комлов ни обојке у соб |
| рисане наивности женскиње; јер како она може бити друкчије, кад јасно види, да већина нас тражи |
| што смо данас чуле, хитар стенограф, па може одмах и стенографисати.</p> <p>— Ако допустите, да |
| давно прошло опет нам се приповетка не може по вашој вољи свршити“.</p> <pb n="51" /> <p>Тога |
| нећеш да знадеш, да се од родољубља не може ни три дана живети.{S} Народ и општина кад хоће да |
| а то ме баш и љути.</p> <p>— Свет се не може једним раменом исправити; а себичност је најопштиј |
| сети се да је уз тебе дете, које те не може разумети кад више што осим љубави од ње желио буде |
| ремаху.</p> <p>— Та ту се ни дремати не може! — сувише се влак дрма — рече по малој почивци Мил |
| начин ако није околностима примерен не може користи донети.</p> <p>И зато ја некадашња противн |
| знајеш, да и Милица доста вреди и да се може допасти.</p> <p>— Ко говори против ње! — осече се |
| у ти и почетак тој приповетци.{S} Он се може датирати још од дана нашега испита; а ја и онако и |
| га остаје угљен о који и кад се исхлади може планути, али ретко ватром-љубави, а обично ватром |
| на злобу и завист што се отуда изродити може — примети Ленка.</p> <p>— И на то сам помишљала, т |
| ст, па хоће да је превиде: а шта се тек може очекивати од проста народа, који не уме ни да је о |
| од ње да и са ревношћу и доброчинством може човек непријатеља стећи, па сам сад ако не боља он |
| намењено уживање у животу и на јави, ко може замерити људма лошије среће, што се по кад и кад з |
| о могућству достојно врши своју дужност може бити собом задовољан.{S} Осим тога, сви знамо да о |
| којном кругу породичном,“ онда ни ви не можете мени замерити, што сам тако брзо следовала његов |
| ли изузеци још не чине већину, па ми не можете замерити, што и код мене — већина решава.,..{S} |
| добити варош а ти село па се и опет не можете мерити.</p> <p>— А што не? — питаше Даринка — та |
| рлине на првом месту и разборитост онда можеш бити уверен, да су докторове речи, што сам их код |
| аштао — рече му овај:</p> <p>— И с нама можеш бити сретан у добрим околностима, а задеси ли те |
| — Али ти си твој посао давно напустио, мој говор ниси ни бележио, сад немаш целу приповетку.</ |
| загонетке...</p> <p>Него знате шта!{S} Мој муж вас обе поздравља и заједно са мном моли, да на |
| исли; а Милица весело примети:</p> <p>— Мој вереник не заслужује тај назив.</p> <p>На ове речи |
| <p>— Ајд’ зидајте ви куле по ваздуху; а мој је план довршен био још кад су ми оцену прочитали — |
| њих суну.{S} Од то доба вечито избегава мој поглед; тек неки дан добио сам куражи, да је као кр |
| крупније написан и подвучен.</p> <p>„Е мој добри и радознали браца Коста“, прошапута и савије |
| богињу свога срца умилостивио.{S} Боже мој, ти само знаш, шта сам ја суза пролио и кол’ко чезн |
| ! — викну им она, па се засмеја. — Боже мој, чудан ти је човек; све га нешто копка да туђу тајн |
| и оно, што сам и учинила.</p> <p>— Боже мој, зар је то баш тако неопростив грех био! — примети |
| емогу помислити, да си чича Харалампије мој фамилијаз — и ако до душе на њега личиш...</p> <p>— |
| кућа“; само се сети, да имаш душу па не мој бар онда да треш крајнике кад си пијана и да бајеш |
| и!{S} Кад би ја тако радила видео би се мој грдан труд тек кад би моје ученице одрасле; а то је |
| так приповетке са сватови.{S} Али брате мој, и ако је све већ давно прошло опет нам се приповет |
| у а оне седоше до њега.</p> <p>— Корете мој поступак, — поче она — и не разумете ме.{S} Е, па ч |
| еровати и које сад одобравам; јер кад и мој Сава већ неће жену што мисли, — а свака боља мислит |
| хоће да те задобије...{S} То је, драги мој Саво, по моме схваћању женски понос и карактерна цр |
| ...</p> <p>Јест, оне су ми рекле, драги мој Саво, — рече за тим шаљиво и добре воље господин Ко |
| ији вереник.</p> <p> — Красан човек тај мој Сава — рекла је за тим шаљиво она. — Само данас ми |
| т сматра и за то је видите то повредило мој женски понос па сам морала чинити оно, што сам и уч |
| без бирташа“.{S} А ко зна шта ће на то мој и твој баба рећи.{S} Они могу још све покварити...< |
| ж’ ти твој нос у школи, а не мешај се у мој пос’о!{S} Ви’ш ти ње, мисли да је госпођа, па све з |
| евојке и учитељица па мање завиривати у мој прозор.{S} Овако разуме се, да сам те морала избега |
| а случај је учинио, да се <pb n="22" /> моја права способност и вредност превидила — па шта ту |
| сам синоћ сврнула и по Милицу.</p> <p>— Моја женица заборавља у својој радости да нас упозна — |
| љно на страну те опет настави:</p> <p>— Моја љутња вама је детињарија; а ја опет не могу да пој |
| н и без сваког признања.{S} Људи, драга моја, тек оно цене и уздижу што се сија; а коме би још |
| — насмеши се Даринка — То правило драга моја, употребљују тек учитељи и лекари, а за остали све |
| за добре стране никаква признања, то је моја судба већ одавно.{S} Но ја се надам, да ће и на мо |
| — Ја нисам злобна и ако сам огорчена; и моја примедба, допустићеш, да је основана и на месту.</ |
| Зато Вас искрено питам, хоћете ли бити моја жена?</p> <p> Њему се огледаше у очима страст и уз |
| без нужде ја.</p> <p>„Тако треба, рано моја,“ поучи ме једна баба, на којој се видело, да је „ |
| злобе и мржње... —“</p> <p>То је видиш, моје мишљење о љубави, па кад ти још додадем, да је за |
| римила сам једног децембарског дана.{S} Моје ђачице беху се и сувише најеле бела лука и бела и |
| тежем — настави по неком ћутању Ленка — Моје је уверење, да ни један учитељ ни учитељица на сел |
| можда је и то; ал тај није за мене и за моје проклете околности.</p> <p>— Е па што се сад љутиш |
| и црквеној општини.</p> <p>И тако је на моје заузимање добила тога пута сву тромесечну плату; а |
| у другоме правцу.{S} И само зато драге моје, напустила сам ја прву поуку Виљема Пена и последњ |
| како ме Милица и уз све ватрене погледе моје још није тако дочекала; закључујем, да ме и воли.< |
| и.{S} Право награђивања и укора само је моје, а и то вазда чиним у договору целе школе а никако |
| е и ракија поквари, него да ми пропадне моје слатко и паметно чедо“! па се надзири над постељу |
| и несташно Милица — Цео живот и уверење моје слично је оном што сте од Ленке већ чули.{S} Но ка |
| мало па сви (а можда и она) заборавише моје вирење кроз прозор; те никоме не беше зазорно што |
| прибележила. — Кад њу прочиташ знаћеш и моје мишљење о љубави које ти и онако још од пре дугује |
| а видео би се мој грдан труд тек кад би моје ученице одрасле; а то је и сувиши дуг рок и за мен |
| ако те чује Ленка.</p> <p>— И она дели моје мишљење и ако јој је природа сроднија са Миличином |
| ? — рече Даринка слегнув раменима. — Ни моје срце није машина, па да навијем осећаје онако како |
| а судба прати мене још из ране младости моје.{S} Јест, мени се вазда и трн у оку види, док се у |
| рсте изузетнога „раритета“ те се на вас моје речи и не могу односити.{S} Али изузеци још не чин |
| о тренутака ћутања, живо рече:</p> <p>— Моји санови су друге врсте, — а да и ја сањам о том сте |
| и ви самном.{S} Ја бих врло волела, а и моји би вас једва дочекали.</p> <p>— И ми би волеле, ал |
| је гласило одприлике овако:</p> <p>Мили моји!</p> <p>Почетак нашој приповеци, могу вам дати, ал |
| нгтона. „Учите народ!“ — веле додуше ти моји омиљени научењаци — али ја се још врло добро сећам |
| ћ одавно.{S} Но ја се надам, да ће и на мојих вратих срећа закуцати па онда ћу је чврсто за јак |
| вши другарицу рече: — Видим да сумњаш о мојој љубави према њему.{S} Но ја ти кажем да ћу му сва |
| нисам ни навикнута, да се околности по мојој вољи и замном окрећу, па сам и сад написала и њих |
| вечито па да је она тако к’о сад увек у мојој близини.{S} И да...</p> <p>— Та не мораш баш одви |
| ене, казаћу вам, какви се снови плету у мојој машти од кад си се ти Ленка удала; јер ти ће вас |
| Ћути па спавај — рече оштро Милица — За моју природу није да гладим децу ко неко пудлу; а и ти |
| pb n="49" /> <p>— Не, Коста, то није за моју природу; ја друкчије свађам те ствари.{S} Брак код |
| це и натарош још приде...</p> <p>Она је моју понуду показала својим родитељима; а овима беше то |
| а на тај красни „миомир“ што испуњаваше моју школу (што се простире највише 7—8 метара у дужину |
| онога горива, које ја тражим и које би моју љубав све до сад одржало.</p> <p>Осим тога онај ос |
| скињи...</p> <p>Осим тога морате ми ову моју слободу већ и с тога опростити, што сам данас и ја |
| је и он чешће понављао заједно са женом молбу, да им опет скоро дођу и да им чешће пишу.{S} Оне |
| дан добио сам куражи, да је као кривац молећи погледам, но и ту је само поруменила и више ништ |
| чем већ доста наразговарале, рече Ленка молећим гласом и погледом, да је већ касно, те да оде с |
| а да нас данас не остављаш — рече Ленка молећим погледом.</p> <p>— И мени је жао — врло ми је ж |
| бола, што јој изнемогло тело мучаше, те молећим гласом рече:</p> <p>„Милка, додај ми мало хладн |
| муж вас обе поздравља и заједно са мном моли, да нам о његовом имендану — о Константину и Јелен |
| што га често по школском детету за њих моли; јер свако је био уверен, да ће јој он тек оно дат |
| Заборавила сам ти рећи, да ме је синоћ молила твоја познаница госпођица Драгиња, да с њоме иде |
| главу.</p> <p> — Одговор, госпођице! — молио је он, али поглед као да му је сад мање ватрен би |
| ца и тихо их препитује оне приповетке и молитве, што смо већ прешли; а често при поласку <pb n= |
| ну.{S} Ту код њега клече па по свршеној молитвици прошапута: „Ти си ме научила Богу се молити и |
| ци прошапута: „Ти си ме научила Богу се молити и разумно живити, и то ти нећу заборавити!“ а оч |
| ако, беше њена прва цедуљица у којој ме мољаше да ради тачнијег примања плате коју рекнем у њен |
| едно имала на уму, шта ће свет о мени и моме знању и способности рећи.{S} И за то сам видиш, та |
| нка. — То нимало не доликује ни Вама ни моме Кости, који је такође од када се јутрос с Вама раз |
| попове.{S} Она је морала начути, да при моме избору, ондашњи свештеници недадоше свога гласа за |
| адобије...{S} То је, драги мој Саво, по моме схваћању женски понос и карактерна црта Српкиње, к |
| да је и она ваљана девојка и ако је по моме мишљењу много хладнија и себичнија од Даринке — ре |
| други правац.</p> <p>— Ено врх торња у моме месту! — викну у једанпут Ленка — а још мало па ће |
| десио, нико није могао опазити шта се у моме срцу збива.{S} И тако мало по мало па сви (а можда |
| мрмљаше Ленка — Душан Т. је бележник у моме месту, а то је за учитељицу и сувише добра — парти |
| што сте од Ленке већ чули.{S} Но како у моме месту нема неожењених натароша а боме ни учитеља; |
| е тако морало да буде...{S} Али у истом моменту учинило јој се, да и он и она смешно изгледају, |
| пољубио.{S} Али срце као да му у истом моменту опет нека ледена рука дирну.{S} Миличина рука ј |
| ата — рече г. Коста. — Неш кажи ти мени момче, шта још оклеваш?{S} Мени се то одлагање не свиди |
| рос с Вама разговарао врло зловољан.{S} Мора бити да болујете обојица од једне болести.</p> <p> |
| p>— И мени је жао — врло ми је жао, ал’ мора да буде — па страсно загрли другарицу и одјури из |
| а школу као неко зло — које „моде ради“ мора да се трпи и плаћа. „Не ће бити попа ни попадија д |
| ам велиш, да много мисли, а ко премишља мора на послетку и увидети, и своју вредност и опачину |
| ну се не јавити, ал’ гостима се што шта мора кроз прсте гледати — смејаше се она не пазећи мног |
| огу више ни пружати и онда и наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста и јака о |
| је то „благодатно“ стање, кад се најпре мора десет табака папира потрошити, док се општина смил |
| им тек по своме уверењу; а ко тако ради мора бити бар са собом задовољан.</p> <p>Ја знам настав |
| још баш крвно непријатељство постојати мора; јер и ако је баба опет је члан српског народа, па |
| е тако опасне природе, да се баш тајити мора.</p> <p>Сад су, као што смо чули, већ и с њиме бил |
| жену што мисли, — а свака боља мислити мора — какав тек мора бити укус у мање интелигентних љу |
| се чини, браца Коста, да баш тај корак мора да је „џиновски“; јер поглед по свету <pb n="52" / |
| — а свака боља мислити мора — какав тек мора бити укус у мање интелигентних људи!</p> <p>— Пром |
| тина плате, једно сеоско учитељство што мора свако дете најпре да освести, да му је „Баба“ или |
| а њега освртати; а предпостављена власт мора тај поступак тек одобрити; јер закон се ствара за |
| зато се и мени чини, да такову женскињу мора можда и уз добра својства карактерисати бар и добр |
| ну, а у њојзи преко стотине деце) па се морадох и по цичи насамо проћи по чистом ваздуху, те да |
| по нека мајка, деда или меког срца баба морају сваког бар за часак усрећити, учинити, да све ув |
| и ако касније немају воље за тај позив морају га и киселим лицем вршити.</p> <p>— Овамо онамо, |
| иљно Даринка — Али твоје речи Коста, не морају зато бити неоправдане; јер изузетака налази се с |
| — Нашто то? — питаше г. Коста.</p> <p>— Морала сам ма куда одавде.{S} Нисам хтела господину док |
| амоту што је тога пута та мала варалица морала осетити, може појмити тек онај, ко је видео у пр |
| елило кад је поменула попове.{S} Она је морала начути, да при моме избору, ондашњи свештеници н |
| а уз то беше он и ваљан и уважен, па је морала према њему наклоности осећати, а држала је да је |
| ј прозор.{S} Овако разуме се, да сам те морала избегавати, ако сам хтела да ми девојачки углед |
| ејеш; плану сад Ленка — и у твојој души морала је та неправедна оцена грдан и од рђавих последи |
| куцнути час...</p> <p>За такав свршетак морала бих ја бити много богатија, мало луђа, мало млађ |
| а дирнута.{S} Та није то првина, да сам морала увидети, да више вредим, него што ме свет цени, |
| читала, а ви нисте баш шапутали, па сам морала чути.</p> <p>— Сад ми је јасно — примети Ленка. |
| те то повредило мој женски понос па сам морала чинити оно, што сам и учинила.</p> <p>— Боже мој |
| ло лепша.{S} Или ако не то, оно бих бар морала имати мало хладније срце и скученије осећаје, па |
| е — њихове газдарице — сведочише, да су морале бити ваљане девојке.</p> <p>— Ни кост ми врана у |
| ита, да се коме намећем; а и срце би ми морало бити и сувише скучено, кад би се у место љубави |
| егов поглед на њу упливисао, па је тако морало да буде...{S} Али у истом моменту учинило јој се |
| кад метнем руку на <pb n="25" /> срце, морам још припазити, да уз сву своју муку, труд и вољу |
| /p> <p>Шта више ако ћу да будем искрен, морам рећи, да сам се баш онда љутио, и то баш на себе |
| и шаљиво рече:</p> <pb n="47" /> <p> — Морам и на то да пристанем; стисли сте ми руке тако, да |
| ем учитељском изразу — сјајан.</p> <p>— Морам признати да истину говори, — примети домаћин — са |
| о је.{S} Узела сам кола и рекла јој, да морам нешто важно дома телеграфисати, па је позвала са |
| Хајд’ забављајте се ви како знате, а ја морам на посао — рече Ленка и оде у кујну.</p> <p> — Хо |
| их рекао, да су злобне, а овако само те морам сетити, да има и Српкиња што пођоше за туђинце.</ |
| инци и својој жени а што сад и нехотице морам и ја да одобрим ту проклету еманципацију женскиња |
| а хтела нанети.</p> <p>Него истине ради морам признати, да су ти извештаји већином благи и приј |
| илица је ваљана девојка.{S} Али опет ти морам рећи, да се у Даринци вараш.{S} Ти си најбујније |
| ивији бити и према школи.</p> <p>— И то морам одобрити — заврши Даринка и поглед јој паде на бе |
| зна — примети домаћин смешећи се — зато морам и сам рећи, да сам јој муж Коста Т. овдашњи бележ |
| осече се г. Коста. — Мене само љути што морам да признам оно што нисам још јуче хтео одобрити Д |
| олажење школе омили.</p> <p>Него и опет морам признати, да се ја и у предметима што се више мех |
| — рече такође у шали Милица — само још морам приметити, да титула немора бити баш „госпођа нат |
| а ћемо и остало накрпити; само пре тога морамо видети и дочекати и свршетак које је увек најлеп |
| авам, не бих могла; ми учитељи вазда се морамо освртати и на децу, — рече она замишљено.</p> <p |
| ше обе другарице.</p> <p>— Него онда се морамо код мене лично састати, а не тек само преко писм |
| и већ примети:</p> <p>— Зар се твој пут морао баш данас десити!{S} Њиме си много изгубила.</p> |
| и — слабој женскињи...</p> <p>Осим тога морате ми ову моју слободу већ и с тога опростити, што |
| доктора. — Али то не иде; данас се баш морате и с нашим друштвом задовољити — и ту га опет вра |
| је доба у коме се мислеће женскиње неће морати тек за учитељски позив решити!</p> <p>Уверена да |
| па кад си ме тада предпостављао новцу, мораш ме сад предпостављати и кавани, — рече Ленка пола |
| ојој близини.{S} И да...</p> <p>— Та не мораш баш одвише појетизирати.{S} Знају оне да си и ти |
| бро, — рече Ленка шаљиво — ал’ за то не мораш ти баш о њему сањати. — Има и других људи!</p> <p |
| ло. — Не Саво, то није могуће! та ти се море шалиш! — Даринка је тек жена за тебе.</p> <p>— Ја |
| у се беше запламтило.</p> <p>— Та ти се море баш љутиш! — рече му доктор зачуђено мерећи га — ј |
| рању са децом, што дечији ум ни мало не мори а много им користи и полажење школе омили.</p> <p> |
| а сад је тек видела погрешку, то јест, моћ, својих непромишљених и изазивајућих речи.{S} Но и |
| о што твој муж вели „на утрвеној стази“ моћи ћеш достојно и задовољно своју дужност вршити.{S} |
| ћ ишла на то да ономе пружи руку где ће моћи узурније живети и луксуз терати; а таквој је дабом |
| ез љубави ономе руку дадем, код кога ћу моћи комотније живети и левентовати.</p> <p>Првим особи |
| атром-љубави, а обично ватром — злобе и мржње... —“</p> <p>То је видиш, моје мишљење о љубави, |
| твој омиљени педагог Викторин од Фелтре мрзио „телесину“.{S} А ја не идем тако далеко, него тек |
| шен био још кад су ми оцену прочитали — мрмљаше Ленка — Душан Т. је бележник у моме месту, а то |
| преболно дете.</p> <p>Дете је било више мртво но живо и обучено тек у танку кошуљицу.</p> <p>„Ш |
| } Друга би можда баш сад трудила се, да му покаже да се вара.{S} Али ја сам баш противно од оне |
| удорије.“ па се маших детиње ручице, да му било опипам.</p> <p>Али баба зацело мишљаше, да ћу ј |
| о мора свако дете најпре да освести, да му је „Баба“ или „баца“ отац а „нина“ или „сека“ мати; |
| адним створењем“ и отворено изрекао, да му симпатију не уливам.{S} Друга би можда баш сад труди |
| </p> <p>Коста тихо уздахну али мишља да му је дужност, да говору даде веселији правац, те приме |
| ђинац, неби ти се оженио Српкињом ни да му је дукатима заспеш!...</p> <p>— Неби Српкиња ни пошл |
| ну г. Коста а лице му узе израз, к’о да му пријатељ тврди, да се сунце на западу родило. — Не С |
| ођице! — молио је он, али поглед као да му је сад мање ватрен био.</p> <p> Милица за часак неод |
| г обичаја и пољубио.{S} Али срце као да му у истом моменту опет нека ледена рука дирну.{S} Мили |
| домаћин.</p> <p>— То не поричем, — дода му жена — али и опет велим, да се та брига и рад не исп |
| едну лепу кравицу од три дана — угинула му је крава па је мени теле поклонио.{S} Он вели, млеко |
| амо г. Коста их беше заволео као и жена му, те од њихове стране не беше позивима краја.{S} А ос |
| гласом — зар је то одговор?</p> <p> Она му погледа у очи па и сама задрхта и поруменивши обори |
| а — примети она умиљато га погледав, па му наслони главу на груди.</p> <pb n="31" /> <p>— Е ово |
| ише љутио што се доктор за њу решио, па му се чињаше, да се она труди да доктора задобије. — Би |
| та и замишљено гледаше у даљину, а друг му настави:</p> <p>— Што сам ти рекао знадеш и из искус |
| ста ни ваљане две речи прозборио, а кад му Милица ћеретајући рече да јој сад није потребна њего |
| да и она радо гледа доктора.{S} Па кад му она већ улива симпатије, нека се и узму.{S} Ја сам с |
| о.{S} Но ту се трже и засмеја. — Поглед му је пао на њено одело, те је видео да је на њој прост |
| лониш.</p> <p>— Сам си крив био — упаде му у реч она. — Требао си имати на уму, да сам ја осим |
| че дрвена песника и да си речит — упаде му у реч Ленка.</p> <p>— То је за оно „на ствар“ — прим |
| у бољим околностима и има каде, од воље му да гледа и на сјај, лепоту и узгредне ситнице.</p> < |
| таде приђе опет својим кошницама а лице му се беше запламтило.</p> <p>— Та ти се море баш љутиш |
| p> <p>— Милицу! — викну г. Коста а лице му узе израз, к’о да му пријатељ тврди, да се сунце на |
| p> <p>— Та ти се море баш љутиш! — рече му доктор зачуђено мерећи га — још се нисам с Милицом в |
| после од мене што ти још устреба — рече му Даринка.</p> <p>— Да си ти Даринка добила место дозн |
| се доктор од свог друга праштао — рече му овај:</p> <p>— И с нама можеш бити сретан у добрим о |
| ти опазио, да у штали музе краву — рече му рукујући се — а гошће ти зацело још спавају?</p> <p> |
| твојим ћеретањем већ прешао меру — рече му опет жена смејући се — Ко те пита шта си ти закључив |
| и у исти мах обори очи и заћута. — Беше му и нехотице изашла пред очи Даринчина слика па премиш |
| а.</p> <p>— Јел’ устала Даринка? — беше му прво питање.</p> <p>— Већ је отишла с Драгом у X. те |
| Примам Вам понуду; и поруменивши пружи му руку, он је ту руку страсно стиснуо и у свом заносу |
| ад је опет дошао нађе ту и доктора који му одма прикаже своју вереницу, Милицу.</p> <p>Он им је |
| рави своју погрешку пристаде у шалу али му се она вазда претвараше у сатиру противу Милице.{S} |
| д немаш целу приповетку.</p> <p>— Ти си му обећала почетак — рече шаљиво Ленка — а ја и он ваљд |
| ...</p> <p>— Укус је различит — примети му само доктор, али се за неколико тренутака и опет зам |
| ми баба Наста лукаво ме гледећи. „Пуши му се глава од посла; него је он бацио око на госпођу ф |
| ктора пре но што је довршио.{S} Учинило му се да је у оближњој сенци неко уздахнуо и да је за т |
| — рече Коста правећи се озбиљан а овамо му очи казиваху како мисли.</p> <p>— И отров је по кад |
| ујући погледа, па прсну у смеј. — Чудно му је зловоља и кисело лице доликовало.</p> <p>— Лако т |
| вратиће се тек довече.</p> <p>— Хо, ето му! — љутио се он. — Та девојка баш бега од среће.{S} А |
| а, и ако се на њему јасно видело, да су му мисли далеко од чела и кошница...</p> <p>— Доћи ћу п |
| ор — ко би све у напред знао...{S} И ту му изађе пред очи Даринчина озбиљна и блага слика, па п |
| ави према њему.{S} Но ја ти кажем да ћу му свагда верна бити; јер видим да ме воли, па и ако се |
| {S} Зато вас нећу даље мучити аманетима мудрих људи, него ћу вам ’нако просто рећи, да сам се — |
| ине нисмо доста спремиле, нећемо ни сад мудрост кашиком покусати.</p> <p>— Тако је; али сутра ћ |
| ње и челичну вољу.{S} Та и ако није сву мудрост кашиком поцрпео и каблом просипао, опет ми је н |
| нка.</p> <p>Другарице јој се смејаху, а муж само рече:</p> <p>— То нисам хтео да кажем.</p> <p> |
| ре неколико месеца постадосмо нас двоје муж и жена.{S} А што и ви нисте у сватови биле, надам с |
| ате.</p> <p>— Али ја не знам — умеша се муж.</p> <p>— Пусти је само нека по вољи говори; чућеш |
| р“, Ленчице! — рече јој опет смешећи се муж — Ако Даринка и Милица тако стану „разводити“, неће |
| Ленка — а оне знају и без тебе да си ми муж.{S} Сад нисам више учитељица <pb n="26" /> па немог |
| и јетко он и оде из куће.</p> <p>— Твој муж је данас зловољан — примети она за време доручка.</ |
| ужем кругу, у породици или као што твој муж вели „на утрвеној стази“ моћи ћеш достојно и задово |
| у срећу, и...</p> <p>— Ленка! упаде јој муж у реч — ти вређаш.</p> <p>Зна она да је за то и сув |
| хоћу још да чујем и Даринку! — рече јој муж, па се уозбиљи и опет узе оловку.</p> <p>— Приповет |
| <p>— Па тако ради и већина примети јој муж а Милица и Даринка замишљено ћутаху.</p> <p>— Него |
| се — зато морам и сам рећи, да сам јој муж Коста Т. овдашњи бележник.</p> <p>— Мило нам је — р |
| онетке...</p> <p>Него знате шта!{S} Мој муж вас обе поздравља и заједно са мном моли, да нам о |
| а одговори озбиљно ал’ узрујаним гласом муж — кадри смо заслужити; а ја се са свога поступка до |
| а таквој је дабоме мало стало је ли њен муж хришћанин или чивутин, млад или стар, поштен или об |
| ерајте унутра! — викаше домаћин, Ленкин муж, још из ходника; али то је кочијаш тек с празни кол |
| и с том бабом имала? — питаше радознало муж и жена.</p> <p>(Даринка се насмеја) — Ево шта, — по |
| смо баш „начелни“ пријатељи па опет смо муж и жена; па ма шта да речем ваљда ћеш ми тек лична п |
| та о томе велиш? — питаше је у исти мах муж и жена.</p> <p>— Шта?{S} Сад ништа, онда сам уздахн |
| е!</p> <p>— Не тиче! — викну у исти мах муж и жена, а прекорни је погледи сретоше.</p> <p>— Опр |
| погледа крадимице ал’ и значајно свога мужа.</p> <p>— Није ми ни то противно — рече весело она |
| ва сељанка; враћала се од свога младога мужа, коме је ручак носила, јер је ту негде сено косио. |
| јој је доста кад је уверена да ће поред мужа комотно живети или уз њега некога угледа у свету с |
| ти нешто очи оболу! ... или се и твоме мужу вечито ћератање досади...)</p> <p>Нестане ли тога |
| /p> <p>— Жену сам ти опазио, да у штали музе краву — рече му рукујући се — а гошће ти зацело јо |
| .{S} То ме је, разуме се по себи, доста муке стало, али и опет сам „мегдан одржао“ на онда све |
| е, морам још припазити, да уз сву своју муку, труд и вољу и народу мало привређујем.{S} Томе, д |
| у добру лако добар бити, него да се на муци познају јунаци.</p> <p>— Видећу и твоје јунаштво, |
| зајеча од бола, што јој изнемогло тело мучаше, те молећим гласом рече:</p> <p>„Милка, додај ми |
| нас, а не да нас мане да у свом позиву мучећи се и глад осетимо.</p> <p>— Та немој претеривати |
| досадило патити се и гледати га како се мучи,“ рече ми мати детиња са уздахом и сузним очима.</ |
| баш затуцано сумњало! — све једнако те мучи сумња, да ја за твојим доктором тугујем. —</p> <p> |
| и савије писмо „Још једнако те копка и мучи сумња.{S} А тео би свршетак приповетке са сватови. |
| ла но не своју савест, која ме је вазда мучила, да сам недостојна тога позива кад га не вршим п |
| мо ово три године ковале и свакојако се мучиле, па дед’ реци што нисмо сковале срећу као Анђа? |
| оштрим и ако глупим досеткама, често и мучили.{S} Али сад при испиту, обасјана су и та злобна |
| више хтео, него што је могао; а више се мучио но што је уживао, то све показује његово пожртвов |
| оплије собе, па га тако у кошуљици овде мучите!“ љутила сам се без нужде ја.</p> <p>„Тако треба |
| бак је скоро пун.{S} Зато вас нећу даље мучити аманетима мудрих људи, него ћу вам ’нако просто |
| а те „препоручене“ и „претпостављене“ и мушке и женске вазда питају из оног, што се последњи пу |
| омразе и себе и свет па постају, за нас мушке, нека страшила и неприродна чудовишта, која би се |
| округли образи мало пунији...</p> <p>— Мушки послови! — рече Даринка, онако и не мислећи, баш |
| онако и не мислећи, баш као што често и мушки механично изричу, неки томе сличан израз...</p> < |
| . — примети Даринка. — Сам кажеш, да ви мушки тек онда не грешите кад вам се замера, а уз така |
| па чујте!{S} Доктор Гавриловић је први мушки, чију сам симпатију желила стећи, а баш он ме је |
| рече:</p> <p>— Разљутило ме, што се ми мушки вечито правимо важни те желимо и тражимо од женск |
| огао долазити, јер не долажаше ни један мушки, а она, баш к’о у пркос, ретко је куд ишла, те јо |
| ле удати...{S} А треба да знају, да има мушких који умеју и новац прегорети, и...</p> <p>— Мест |
| оставити.{S} Сасвим је то друкчије код мушких учитеља; они сироти и ако касније немају воље за |
| тек за женскињу наособ; јер већина нас мушких не воли озбиљност па и не почиње онде љубити где |
| овало?</p> <p>— Та то и јесте малер нас мушких, што је проклети скептицизам већ продро и у нека |
| .</p> <p>На прозору указа се у исти мах мушко и женско лице, а за тим истрчаше обоје на поље.</ |
| ети.{S} Сва промена што је поводом тога н њој учињена, била је то: што се у том тренутку са рез |
| аничила опет штудирам „кућевни лекар од Н. сремца“ и друге томе потребне књиге.{S} Читаш ли их |
| абантима, фиксама и кометама добила сам н. пр. питање:{S} Колико становника има, незнам која ва |
| а ни сами не би прихватили.</p> <p>Тако н. пр. знате, да ја као ђак нисам била поштовачица Бело |
| чуло се на жељезничкој станици вароши** на недељу дана, по оној поменутој ноћи. — Приправници о |
| идите, да ће нам те, бајаги „даровите“, на рачун својих препорука и одличних сведочаба сва најб |
| треба, рано моја,“ поучи ме једна баба, на којој се видело, да је „леку-рад“ мало више из чутур |
| ...</p> <p>— Место у кавани поред пива, на дому и уз жену новине читати — прекиде га и заврши н |
| че Ленка — али не баш свако.{S} Милица, на пример, није о њој никад, ни размишљала, па се опет |
| и један гроб са обичним дрвеним крстом, на коме беше осим неког женског имена, још и ово забиље |
| имети друга и отвори рукописну белешку, на којој беше на горњем листу крупно и цифрасто написан |
| еће, од учитељичке кад се и опет тргох, на место гробља уђох у једну кућицу. — На постељи лежи |
| путни шешир, што га је скинула била.{S} На послетку — кад је шешир сасвим чист био — одгурну га |
| е тога постао са свим озбиљан човек.{S} На прозору није ме нико више видео, а кад сам у друштву |
| носила, јер је ту негде сено косио.{S} На лицу њеном видим, да је задовољна и да јој ова земља |
| на место гробља уђох у једну кућицу. — На постељи лежи у маленој собици изнурена стара жена а |
| љ ни учитељица на селу — разумете ли? — на селу, рече, кад на Даринчином лицу виде, да већ зна |
| ваш омиљени педагог и отац педагогије — на самрти вели: „А ви децо тражите среће и задовољства |
| филозофирања,“ дода за тим смешећи се — на да чујемо шта ће и Даринка рећи; јер ено Милица већ |
| атинске искрености и узрујаним гласом — На пример, да си после неколико година корисна рада, на |
| } Мећу тим ми...</p> <pb n="27" /> <p>— На ствар! — прекиде смешећи се г. Коста.</p> <p>— Право |
| може она и друкчије гласити...</p> <p>— На пример докторовица“ — примети Ленка, па погледа крад |
| оље указа на врати своје собе.</p> <p>— На посао — рече он тоном којим се с гостима не разговар |
| е стало, али и опет сам „мегдан одржао“ на онда све лепе планове, о зидању лепе куће са жениним |
| одлетела из собе — бранила се она. — А на послетку и ти јој неби могао забранити.</p> <p>— Заб |
| сала и у сатиру — смејаше се Милица — А на послетку, боље је и то него да размишљаш о метафизиц |
| иста, опазим за пећком кацу с ракијом а на пећи озго био је кошар са комловом и неколико пари о |
| у клеветању туђих дела, па се не треба на њега освртати; а предпостављена власт мора тај посту |
| дам у природе што се свога личног права на уживање лако у општу корист одричу.{S} Зато сам ујед |
| ри она — али ја сам заборавила рећи, да на цео разред тај пази један од двеју главних надзорниц |
| ња здравља од већега дела нашега народа на селу.</p> <p>Болесно дете лежало је сад на неком тра |
| се у исти мах весела и добре воље указа на врати своје собе.</p> <p>— На посао — рече он тоном |
| р се у исти мах доктор Гавриловић указа на врати.</p> <p>— Косту сам опазио где оде у општину — |
| ника од речи до речи белешке што сам ја на дан Миличиног венчања у њега прибележила. — Кад њу п |
| о си се „накинђурила“ и педесет машлија на себе натрпала, — рече он гласом који је за шалу суви |
| ој већ сутра другарице опет отићи свака на своје место.{S} Та и сад могле су јој тек зато доћи, |
| “...</p> <p>Добила сам од једног сељака на поклон једну лепу кравицу од три дана — угинула му ј |
| и узгред је уједно жалио, што се одала на тако трудан и неблагодаран позив...</p> <p>— Тако ће |
| зума.</p> <p>— Ти као да ниси помишљала на злобу и завист што се отуда изродити може — примети |
| корист одричу.{S} Зато сам уједно имала на уму, шта ће свет о мени и моме знању и способности р |
| у увек сви реагенси и сва својства тела на уму.{S} Онда дабоме летиле би и њима „за ситнице“ — |
| јој није ништа свето, него је већ ишла на то да ономе пружи руку где ће моћи узурније живети и |
| исмено све теже иде.{S} Зато реши се ма на коју страну!</p> <p>— Та зато сам и дошао.{S} Гледај |
| ка, — настави опет тихо — нисам ја сама на то осуђена; осећају ту неправду и друге мени равне с |
| питати из оних предмета што истога дана на ред долазе, и за тим по својој увиђавности прибиљежи |
| p> <p>— Ја ти кажем како ми је ово дана на срцу — рече доктор не дижући очију.</p> <p>— Е, онда |
| а јој бајем протисли, него да мете рена на груди и да иде код доктора — а чим сам жени обајала, |
| воме но — туђину...{S} И за то је и она на ту „стрелу“ највише важности полагала и баш те речи |
| ита: кад ћеш и мене у школу примити? па на послетку зар није награда и оно уживање што сам га у |
| лиш, да много мисли, а ко премишља мора на послетку и увидети, и своју вредност и опачину и пли |
| ту нађоше испитујући посматраше доктора на чијем се лицу огледаше необична узрујаност.</p> <p> |
| ог плеснивог „призрења“ и „штедње“ пита на пример мене:{S} Шта је реагенс на скроб? онда, кад с |
| а, а ја „новајлија“ па још не навикнута на тај красни „миомир“ што испуњаваше моју школу (што с |
| сам заборавила, да још Даринка и Милица на ред долазе.</p> <p>— Доселила сам се амо сасвим сама |
| бе једнако поштујем; само што ми Милица на први поглед уливаше симпатије а Даринка ми изгледа, |
| верење, да ни један учитељ ни учитељица на селу — разумете ли? — на селу, рече, кад на Даринчин |
| елу — разумете ли? — на селу, рече, кад на Даринчином лицу виде, да већ зна шта ће да каже и да |
| селу.</p> <p>Болесно дете лежало је сад на неком траљавом кревецу близу пећи уз своју успавану |
| обори очи. — Чудно је тај његов поглед на њу упливисао, па је тако морало да буде...{S} Али у |
| у шали — прекоран и многозначећи поглед на доктора. — Али то не иде; данас се баш морате и с на |
| ти опремила? питаше она бацивши поглед на Даринчино путничко одело и шешир, што га је на главу |
| вуку тога смеја те управи ватрен поглед на весело девојче.</p> <p> <pb n="46" /> </p> <p> Али у |
| е чути — уплете се г. Коста.</p> <p>— Е на почни од краја, — рече весело Милица — а Коста је, к |
| што учитељица добија од нотароша књиге на прочитање, и што га често по школском детету за њих |
| рити — заврши Даринка и поглед јој паде на белешку, што је г. Коста већ одавно на страну остави |
| , да нема права срдити се, те опет седе на старо место и као извињујући се рече:</p> <p>— Разљу |
| кад дође до средине гробља, пусти суде на стазицу, па се упути гробу учитељичину.{S} Ту код ње |
| изнурена стара жена а код прозора везе на беломе плату, лепа, чила и веселог изгледа девојчица |
| нчино путничко одело и шешир, што га је на главу метнула.</p> <pb n="45" /> <p>— Заборавила сам |
| је пао на њено одело, те је видео да је на њој проста хаљина, а уз то баш ни једне пантљичице.. |
| а да ћу говорити из повеснице, дошла је на ред — логика.</p> <p>— Рђав рачун — примети расејано |
| т узе оловку.</p> <p>— Приповетка ми је на измаку — настави весело и несташно Милица — Цео живо |
| .{S} Читаш ли их ти Милице? — То нам је на селу нужније и од кућарства — дода затим више као за |
| ру и црквеној општини.</p> <p>И тако је на моје заузимање добила тога пута сву тромесечну плату |
| а.{S} И оне су стране; али њихов пут је на другу страну, те очекиваху други влак, који се баш д |
| и женско лице, а за тим истрчаше обоје на поље.</p> <p>— Терајте унутра! — викаше домаћин, Лен |
| тена обућара, те сам које на обући које на оделу заштедила двадесет форината што за десет годин |
| а сам и на поштена обућара, те сам које на обући које на оделу заштедила двадесет форината што |
| — примети Ленка — здравље се не купује на вашару.</p> <p>— А не ће ти нико обесити ни колајну |
| спехом у школи а још мање упливом школе на народ.</p> <p>Труд који у своме позиву за ово три го |
| па опет излази да и ја нисам имала воље на учитељски позив — плану на то Ленка — Но ја ти кажем |
| онда покажи пристојан успех и имај воље на учитељски позив!</p> <p>„На ствар“, Ленчице! — рече |
| у натраг? — рече јетко Даринка. — Поље на коме има учитељство да ради дабоме да је трњем обрас |
| голем а силе слабе, малене и растрзане на хиљаду страна.{S} И за то се и не држим наставна пла |
| ретко ко тога сећа.{S} Тако исто падне на мене коцка, да говорим о електрицитету баш кад сам о |
| све снаге покуцавала за ово три године на ономе пољу, који ми је у део пао, али је саковати не |
| — Ала ова жељезница споро иде — прекине на послетку тишину Ленка.</p> <p>— Бар ћемо се дуже раз |
| љубавно гориво уз остале душевне врлине на првом месту и разборитост онда можеш бити уверен, да |
| љубави мислиш? рече Коста, видећи да се на ту примедбу Даринка и опет замислила.</p> <p>— Сад т |
| је у добру лако добар бити, него да се на муци познају јунаци.</p> <p>— Видећу и твоје јунаштв |
| пре тога хтео да рече.</p> <p>Ленка се на ту примедбу трже и порумени.{S} Учинило јој се да би |
| видећемо -— гунђала је она — Научиле се на лак живот, па ће тако хтети и у школи; а оне главице |
| од те врсте изузетнога „раритета“ те се на вас моје речи и не могу односити.{S} Али изузеци још |
| озив решити!</p> <p>Уверена да ће те се на ово онако двосмислено насмешити.{S} Но и опет за то, |
| ије.</p> <p>— Лепо је тешиш! — осече се на то Милица.</p> <p>— А што да ме теши?{S} За малу пог |
| се и те ситнице замерале; — смејаше се на то Коста — а ти знаш, да је обичај већине људи тек о |
| — па како беху саме у купеу — извали се на клупу; а под главу метну своју кутију, коју није пре |
| опет дуже времена не поче, ма да им се на лицу јасно видело, да им се мисли врзу око последњих |
| те кроз стакла гледаше унутра, и ако се на њему јасно видело, да су му мисли далеко од чела и к |
| <p>Збогом! — здраво! — сретно! чуло се на жељезничкој станици вароши** на недељу дана, по оној |
| сроднија са Миличином.</p> <p>Доктор се на то беше озбиљно замислио а г. Коста приђе својим кош |
| као да јој залогаји у грлу застају, те на брзо остави јело.</p> <p>Коста је са саучешћем погле |
| „рачун без бирташа“.{S} А ко зна шта ће на то мој и твој баба рећи.{S} Они могу још све поквари |
| нећу да очајавам; уверена сам, да неће на томе остати, нашу праву вредност оцениће тек народ.< |
| материн карактер и пример без последице на деци.</p> <p>Него да се манем „филозофирања,“ дода з |
| , к’о да му пријатељ тврди, да се сунце на западу родило. — Не Саво, то није могуће! та ти се м |
| них људи!</p> <p>— Промислићу се — рече на то поруменивши доктор — само напред кажем, да се не |
| .</p> <p>— Само да добро прођемо — рече на то Милица.</p> <p>— Та пасти тек нећемо! примети Дар |
| отвори рукописну белешку, на којој беше на горњем листу крупно и цифрасто написано:{S} Педагоги |
| ралампије мој фамилијаз — и ако до душе на њега личиш...</p> <p>— Ти све она стара — примети Ми |
| знам — рече Даринка а озбиљни јој израз на лицу пређе у осмеј — Али толико могу рећи, да од тог |
| родити може — примети Ленка.</p> <p>— И на то сам помишљала, те баш за то сваке недеље мењам те |
| стима и има каде, од воље му да гледа и на сјај, лепоту и узгредне ситнице.</p> <pb n="39" /> < |
| примедба, допустићеш, да је основана и на месту.</p> <p>— То ће будућност и народ пресудити.</ |
| а неби и саме надзорнице грешиле пазе и на њихове поступке као и на целокупан рад у школи још д |
| већ одавно.{S} Но ја се надам, да ће и на мојих вратих срећа закуцати па онда ћу је чврсто за |
| рече смешећи се Даринка. — О, наилази и на мене почешће та „чума“, али ја се ње брзо отресем, п |
| ; ми учитељи вазда се морамо освртати и на децу, — рече она замишљено.</p> <p>— Бадава се брани |
| ће се још и данас при ступању у брак и на љубав освртати!...</p> <p> И зато нико неможе ни Мил |
| о рече:</p> <pb n="47" /> <p> — Морам и на то да пристанем; стисли сте ми руке тако, да се инач |
| је лепо и суво време а натрефила сам и на поштена обућара, те сам које на обући које на оделу |
| грешиле пазе и на њихове поступке као и на целокупан рад у школи још две до три над-надзорнице. |
| .</p> <p>После тога ћереташе још мало и на послетку одоше спавати.</p> <pb n="42" /> <p>Сутри д |
| мо сретнима намењено уживање у животу и на јави, ко може замерити људма лошије среће, што се по |
| педагогију и психологију училе овлаш и на памет; тиме су бар стекле добру класу, а у животу им |
| тупила хтела сам се тога држати.{S} Али на брзо сам увидела, да је за тај огромни посао десет ш |
| божије провлачимо кроз зид, да се одели на коју год страну; већ ми се досадило патити се и глед |
| ће је мени поред незгода што их учитељи на селу трпе, да по чешће проведем по више сахата дневн |
| ку увидио, да не вреди у том случају ни на себе љутити се, јер човек бива све заљубљенији, а ја |
| независно разполажем, одмах ћу се дати на посао.</p> <p>— Нама и онако нису нужне. —</p> <p>— |
| — упаде му у реч она. — Требао си имати на уму, да сам ја осим усамљене девојке и учитељица па |
| едном врту — рече г. Коста па се спусти на оближњу клупу, а доктор се посадио до њега и за часа |
| ас ништа тајити.</p> <p>Коста се спусти на оближњу клупу а оне седоше до њега.</p> <p>— Корете |
| ...“ па прогута још две речи намигнувши на остале. „Ал’ и баба Мару познаје цело село већ од то |
| Ленка погледавши другарицу; па кад јој на лицу виде да је разуме, осмељена настави:</p> <p>— Ј |
| ише добра — партија...{S} Другарице јој на то прснуше у смеј!</p> <p>— Та шта се церекате?{S} Х |
| у у послу.{S} Чим је опазише пођоше јој на срет.</p> <p>— Наставите посао! — викну им она, па с |
| у у здравственом погледу од то доба тек на саму школу ограничила опет штудирам „кућевни лекар о |
| нпут практична да будем и да се угледам на Душанију и Анђу — а њима је зацело „брачни кандитат“ |
| своме уверењу, а не освртати се не знам на чије мњење и похвалу.</p> <pb n="28" /> <p>— Лако је |
| утешив љубавник, и сад покушах да сањам на месечини неби ли тиме богињу свога срца умилостивио. |
| забављајте се ви како знате, а ја морам на посао — рече Ленка и оде у кујну.</p> <p> — Хоћете л |
| мо са двадесет година у напред и да сам на неком гробљу.{S} У средини тога гробља лежи и један |
| <p>Домаћин на то поче:</p> <p>— Кад сам на послетку увидио, да не вреди у том случају ни на себ |
| ку <pb n="41" /> своме из школе нацртам на школску таблу какав за њих згодан и занимљив предмет |
| а своја дела.{S} За то се и не обазирем на мњење своје околине, већ радим тек по своме уверењу; |
| ад кад користан; а сумња је овде сасвим на свом месту. — примети Даринка. — Сам кажеш, да ви му |
| се више механично уче не ослањам сасвим на децу, него и њих предузимам кад год ми време допусти |
| — питаше Милица.</p> <p>— Кад помислим на своју сведоџбу, речи ми у грлу застају — чудим се, к |
| часак се ужурбаше а затим и још једном на брзо тек погледом или притиском руке опростише се од |
| ат — Ено већ бије девет.</p> <p>Домаћин на то поче:</p> <p>— Кад сам на послетку увидио, да не |
| у се трже и засмеја. — Поглед му је пао на њено одело, те је видео да је на њој проста хаљина, |
| а пролио и кол’ко чезнећи погледа бацао на њен прозор, који се од неко доба поче много раније з |
| ледати — смејаше се она не пазећи много на своје речи, јер се у исти мах доктор Гавриловић указ |
| трава јаче зашуштала, баш ко да је неко на другу страну врта хитро и лако протрчао.</p> <p>— Пр |
| се глава од посла; него је он бацио око на госпођу фрај... овај, госпођицу.</p> <p>Прву годину |
| уздижу што се сија; а коме би још пало на памет, да види пожртвовање и родољубље у незнатноме |
| их у учитељишту добили, нити да се само на узоре угледамо, него треба оштрим погледом тражити г |
| племенитијих осећаја, па често осећамо на себи њихов и преко воље поглед пун поштовања, или из |
| да створи.{S} Не треба да се ограничимо на она правила и упутства, што смо их у учитељишту доби |
| на белешку, што је г. Коста већ одавно на страну оставио.</p> <p>— Зар немаш ништа више да каж |
| свим чист био — одгурну га она зловољно на страну те опет настави:</p> <p>— Моја љутња вама је |
| d>VI.</head> <p>Школске су ферије, и то на две године касније од оног разговора наших познаница |
| риповедала и то: да су г. натарош често на своме прозору од кад су госпођа фрајлица овде.{S} Но |
| е трже.{S} Био је од оне врсте људи што на мах плану и за оне ствари које их се не тичу.{S} Но |
| устаде од стола, те гледаше кроз прозор на улицу.</p> <p>— Шта си се данас тако дуго задржао? — |
| онела! — рече Ленка гледећи кроз прозор на варош, па одступи од њега — па како беху саме у купе |
| и зар вас баш нимало неусрећује кад вас на улици задржи чак четврто годишња девојчица и пита: к |
| аше г. Коста.</p> <p>— Знате да код нас на селу ни двадесетак кућа нема сата, а немамо ни сталн |
| пита на пример мене:{S} Шта је реагенс на скроб? онда, кад се већ ретко ко тога сећа.{S} Тако |
| е кад си пијана и да бајеш сваку болест на једну форму...{S} Јер веруј ми, то ти ни Бог ни људи |
| ело пати од џепне болести; месец је већ на измаку.{S} А г. доктора друго тишти; јер док беше Да |
| која је сва љубе и поштују, па јој већ на лицу читах да је сретна.</p> <p>У сљед те њене среће |
| одлазе? — питаше он, а — ферије су већ на измаку, уздахну Милица — а и Даринка је навалила да |
| миљато га погледав, па му наслони главу на груди.</p> <pb n="31" /> <p>— Е ово би требало да је |
| тала навукла ту одвратну и хладну маску на лице, а срце јој је врело и чисто као злато.</p> <p> |
| ни признањем народа; а кад метнем руку на <pb n="25" /> срце, морам још припазити, да уз сву с |
| х ја па је оштро погледам и метнем руку на њено раме. „Нисам ја баш тако небојша, бојим се ја б |
| м имала воље на учитељски позив — плану на то Ленка — Но ја ти кажем, да немаш право.{S} Воље с |
| у Милице.{S} Стога и опет оде у општину на посао.{S} Кад је опет дошао нађе ту и доктора који м |
| ка. — И образовани људи слабо се обзиру на праву способност, па хоће да је превиде: а шта се те |
| аспитала а више учила.</p> <p>— Али баш на селу је васпитање нужније и од учења — примети Дарин |
| ећи, да сам се баш онда љутио, и то баш на себе самог, кад сам осетио, да си баш ти у томе изуз |
| > <p>— И ти, Милице, баш мислиш, да ћеш на бадњи дан прасе угојити? — насмеши се опет прва. — Т |
| оли учинио, а Даринка и Милица беху још на улици загрлиле милу другарицу.</p> <p>— Како је лепо |
| :id="SRP18840_C3"> <head>III.</head> <p>На дан Константина и Јелене стадоше заиста пред оном ве |
| l:id="SRP18840_C9"> <head>IX.</head> <p>На годину дана по Миличином венчању стајаше Даринка јед |
| њима седела је Милица и Даринка.</p> <p>На прозору указа се у исти мах мушко и женско лице, а з |
| јој је Милица већ давно спавала.</p> <p>На прагу собњем окрете им се опет па искреним ал једва |
| вереник не заслужује тај назив.</p> <p>На ове речи Коста се од срца засмеја а доктор се трже и |
| ако прекидоше пређашњи разговор.</p> <p>На идућој станици остави их госпа опет, али разговор се |
| , који би те волио као ја Ленку?</p> <p>На Даринчином лицу нестаде осмеха, па поруменивши рече |
| у смеју и шали изговорила, али тиме је „на јуриш“ задобила лако запаљиво срце доктора.{S} И он |
| „пакујем“ па кад доспете ви је лепо и „на тенане“ анализирајте, а уверена да ће те и ви наћи, |
| , у породици или као што твој муж вели „на утрвеној стази“ моћи ћеш достојно и задовољно своју |
| му у реч Ленка.</p> <p>— То је за оно „на ствар“ — примети са осмејом Даринка; а он настави:</ |
| и имај воље на учитељски позив!</p> <p>„На ствар“, Ленчице! — рече јој опет смешећи се муж — Ак |
| к’о од беде давасте не бих могла храну набављати.</p> <p>— Ти се баш жестиш! — смејаше се он — |
| измаку, уздахну Милица — а и Даринка је навалила да се прек’сутра кренемо.{S} Родитељи нас већ |
| ећ је три недеље, од кад су код њих, па навалише, да иду и својим родитељима, али Ленка и г. Ко |
| И ја патим са незгоде што су је оне већ навеле, боли то и мене као и њих, али ја знадем, да се |
| нима. — Ни моје срце није машина, па да навијем осећаје онако како би практичније било.{S} И ја |
| јање од школе, душу оплемењавати, рђаве навике одвикавати а уз то и из знања ваљан успех показа |
| жута пасуља, а ја „новајлија“ па још не навикнута на тај красни „миомир“ што испуњаваше моју шк |
| ја сам погодније створење; јер нисам ни навикнута, да се околности по мојој вољи и замном окрећ |
| ветска неправда што је у животу сретала навукла ту одвратну и хладну маску на лице, а срце јој |
| p> <p>Баш као и Ленци и Милици дода она наглашујућим тоном.</p> <p>— Нисам то хтела да речем.</ |
| рање торња.</p> <p>— Јеси ли га се сита нагледала? шану јој Милица — Да је тај твој Душан Т. цр |
| удадбе; јер је већ вереница г. доктора, нагло се тргао и место честитке само рече: — Знао сам д |
| на друга осећа — питање је“.</p> <p> Па нагло устаде те отвори гласовир и засвира познату песму |
| и не доврши а Даринка бризну у плач па нагло пође у своју собу у којој је Милица већ давно спа |
| их...</p> <p>Али последњу реч прогута и нагло устаде приђе опет својим кошницама а лице му се б |
| л’ и вечито нова! — рече он па устаде и нагло је узе за руке. — Јест, госпођице, — рече затим н |
| — уздахну Ленка а г. Коста замишљено и нагло ходаше по соби.</p> <p>Сутра дан нађе Даринка Лен |
| оље је имати среће, нег памети.“ — И ту нагло устаде и приђе прозору.</p> <p>„Свако је своје ср |
| становао је хроми Харалампије са својом наглувом баба Настом.</p> <p>Баба Наста беше добра душа |
| че озбиљно Даринка — за мене је довољна награда чиста савест и уверење, да ми је рад примерен п |
| школу примити? па на послетку зар није награда и оно уживање што сам га уживала ја и свака од |
| да вређам; али учитељ, који тражи друге награде и хвале, осим уверења, да је користан члан чове |
| вечито да радим без икаквог признања и награде.</p> <p>— Тако је! — викну сад Милица — Ето ја |
| „чедо среће“ па нисам научила да примам награде за своја дела.{S} За то се и не обазирем на мње |
| а не видите и нећете да видите најлепшу награду! — а очи јој се при тим речима запламтише — или |
| е да.</p> <p>Непрестано вичете да нисте награђене, а не видите и нећете да видите најлепшу нагр |
| ни једној баш ни какве власти.{S} Право награђивања и укора само је моје, а и то вазда чиним у |
| е слатко и паметно чедо“! па се надзири над постељу и убрише зној са детиња чела.</p> <p>Ја сам |
| на целокупан рад у школи још две до три над-надзорнице.</p> <p>О целокупном раду своме дају ми |
| то, ја хоћу да се надам; јер и онако је нада хришћанска врлина, а уз то и потреба без које је т |
| е не досађују својим опоменама, опет се надају, и очекују, да им се приповетка и без њиховог по |
| на.{S} А што и ви нисте у сватови биле, надам се да нам нећете замерити.{S} Било је у то доба т |
| ши доктор — само напред кажем, да се не надам никаквом успеху код Даринке.{S} Све ми се чини да |
| шити.{S} Но и опет за то, ја хоћу да се надам; јер и онако је нада хришћанска врлина, а уз то и |
| о је моја судба већ одавно.{S} Но ја се надам, да ће и на мојих вратих срећа закуцати па онда ћ |
| ву приповетку како се могло; а тврдо се надам, да ће ми и они ту слободу као и погрешке у припо |
| реч испунимо.</p> <p>Ми се обоје тврдо надамо, да ћете нам доћи; а дотле остаје здраво Ленци.< |
| ти, да сам се и ја миразу од твога бабе надао, па се после још неби хтеле удати...{S} А треба д |
| тељицу изобразити?{S} Или можда се и ви надате, да ће донде наступити сретније доба у коме се м |
| на свака ученица једанпут своју скамију надзирава; а само ради тога не искључујем из тога реда |
| е баш за то сваке недеље мењам те своје надзиратељице, па како је у свакој скамији по шесторо д |
| адне моје слатко и паметно чедо“! па се надзири над постељу и убрише зној са детиња чела.</p> < |
| разред тај пази један од двеју главних надзорница и тихо их препитује оне приповетке и молитве |
| а код деце зависти.{S} А да неби и саме надзорнице грешиле пазе и на њихове поступке као и на ц |
| никако се не држим тек исказа поједине надзорнице; јер те исказе тек онда уводим у записник ка |
| > <p>— То би све добро било кад неби те надзорнице и вице-надзорнице своју власт злоупотребљава |
| елокупан рад у школи још две до три над-надзорнице.</p> <p>О целокупном раду своме дају ми оне |
| обро било кад неби те надзорнице и вице-надзорнице своју власт злоупотребљавале и можда и саму |
| наредила сам за сваку скамију по једну надзорницу, која ће док ја не дођем своју скамију препи |
| нагло ходаше по соби.</p> <p>Сутра дан нађе Даринка Ленку и Косту у врту у послу.{S} Чим је оп |
| општину на посао.{S} Кад је опет дошао нађе ту и доктора који му одма прикаже своју вереницу, |
| длазе нам и гошће, а Ви и Коста баш сад нађосте да се бринете.</p> <p> — Зар већ одлазе? — пита |
| ру па разгледајући неке ноте, што се ту нађоше испитујући посматраше доктора на чијем се лицу о |
| дите?“ запитам их кад сам им по обичају назвала: „помозбог!“</p> <p>„Та ето болесно ми дете, па |
| ред сваким пузим, док општу симпатију и назив „препоручена“ не стечем.{S} Јер и саме знате, да |
| :</p> <p>— Мој вереник не заслужује тај назив.</p> <p>На ове речи Коста се од срца засмеја а до |
| Ленка писмо, у ком јој се нуди у место назива учитељице титула госпође натарошовице и натарош |
| ме дочекати.{S} Нисам им могла извесно назначити дан свога доласка — одговори она, па се и опе |
| отиву моде, кокетерије и измајсторисане наивности женскиње; јер како она може бити друкчије, ка |
| зумети. — рече смешећи се Даринка. — О, наилази и на мене почешће та „чума“, али ја се ње брзо |
| <p>— Чини ми се да ти је смртну љубав и најбезазленија већ у очима читала — смејаше се опет Лен |
| ојих препорука и одличних сведочаба сва најбоља места пограбити; јер ко те пита, имаш ли ти љуб |
| ледњи пут предавало, а последња лекција најбоље се и научи; а за: нас „олош“, дабоме — то је те |
| џбу с препоруком; а то је довољно, да и најбоље место добије.{S} Мећу тим ми...</p> <pb n="27" |
| очију домаћичини вирила, беше ова соба најбољи сведок крајњег незнања у погледу чувања здравља |
| и у лошем често баш добро скривено и да најбољи начин ако није околностима примерен не може кор |
| е речи, што сам их код тебе у врту чула најбољи доказ, да у њему нема <hi>довољно</hi> онога го |
| угледне.{S} Осим тога, био је још испре најбољи домаћинов пријатељ па и „најотровнији језици“ н |
| м рећи, да се у Даринци вараш.{S} Ти си најбујније доба твога живота провео у туђини и мећу „Не |
| <p>Растанак тај беше веселотужан; јер и највеселијима међу њима било је тешко растати се са дру |
| рта Српкиње, која још карактерише баш у највећој мери оне женскиње, што најживље и најдубље осе |
| у...{S} И за то је и она на ту „стрелу“ највише важности полагала и баш те речи врло чудноватим |
| ет, сваки варошки учитељ и учитељица са највише два разреда, ужива по 4 — 7 стотина плате, једн |
| испуњаваше моју школу (што се простире највише 7—8 метара у дужину а 4—5 у ширину, а у њојзи п |
| ицитету баш кад сам о акустици и оптици највише штудирала: а поред оног „брда“ од штудије, ко ћ |
| Ленка удала; јер ти ће вас снови зацело највише интересовати.</p> <p>Учини ми се да смо са 10—1 |
| буним у посао, јер ко’ велим: боља је и најгора јава, од тако луда сна...</p> <p>— А зар ти нис |
| ем из тога реда ни иначе најслабију или најгору све док сама не увиди и не призна, да за то још |
| већој мери оне женскиње, што најживље и најдубље осећају.</p> <p>Доктор се сад само играо ланчи |
| г дана.{S} Моје ђачице беху се и сувише најеле бела лука и бела и жута пасуља, а ја „новајлија“ |
| и горда, и то баш онда, кад ме је можда најжешће волела —- а Даринка брате, поноситија је и од |
| е баш у највећој мери оне женскиње, што најживље и најдубље осећају.</p> <p>Доктор се сад само |
| дети и дочекати и свршетак које је увек најлепши, кад се весело и са сватови свршује.</p> <p>По |
| ет рече: „Е тако је, медвед увек добије најлепшу крушку“...</p> <p>— Укус је различит — примети |
| грађене, а не видите и нећете да видите најлепшу награду! — а очи јој се при тим речима запламт |
| форината још и нешто земље и стан који најмање вреди 150 форината годишње.{S} Али наравно, она |
| о језиком радити па ће ти пребацивати и најмању погрешку и недостатак.</p> <p>— Погрешке своје |
| м поцрпео и каблом просипао, опет ми је најмилији; јер њему долажаху мисли од срца, извор велик |
| у, за то се више не хтедох шалити, него најозбиљније тражих прилике и начина да се с њоме ближе |
| едним раменом исправити; а себичност је најопштије својство човечије, па шта вреди љутити се?{S |
| осећаји кадкад да искипе, а јуче сам у најосетљивије жице била дирнута.{S} Та није то првина, |
| испре најбољи домаћинов пријатељ па и „најотровнији језици“ не могу његове честе посете двосми |
| мало-наученој деци.{S} И зато је видиш, најпаметнији онај ко свету по вољи чини.</p> <p>Даринка |
| предмета и тек они предмети што сам ја најпре деци добро разјаснила и у којима сад већ није не |
| , како је то „благодатно“ стање, кад се најпре мора десет табака папира потрошити, док се општи |
| о сеоско учитељство што мора свако дете најпре да освести, да му је „Баба“ или „баца“ отац а „н |
| ладао.</p> <p>Обоје деце беше покривено најпре неким топлим губером (ћилимом) а преко тога грдн |
| сказе тек онда уводим у записник кад их најпре већина потврди или одбије.</p> <p>За време тога |
| него из свега вадим језгро и што нам је најпрече; а ко је у бољим околностима и има каде, од во |
| и ондашњи млади лекар Сава Гавриловић, најприснији пријатељ господина Косте.</p> <p>Доктор Гав |
| у срцу своје околине ону хвалу, што је најскривенија и која се речима никад исказати не да.</p |
| ога не искључујем из тога реда ни иначе најслабију или најгору све док сама не увиди и не призн |
| ече; а то је брате, својство што ствара најсретније бракове.</p> <p>— Та немој тако ватрено! — |
| и опет после једног сата крену дома као најсретнији вереник.</p> <p> — Красан човек тај мој Сав |
| >— Тако је; али сутра ћемо полагати баш најтеже предмете.{S} Па онда, педагогија, дидактика и м |
| видим како се пренемажеш и како си се „накинђурила“ и педесет машлија на себе натрпала, — рече |
| ја за женскињу без мираза...</p> <p> Та наклоност што је Милица према доктору осећаше дабоме да |
| цу осудити, што је и она мислила, да је наклоност у случају „добре партије“ довољан услов за ср |
| ваљан и уважен, па је морала према њему наклоности осећати, а држала је да је он и сасвим добра |
| сто љубави задовољила у браку са јадном наклоношћу или чак — сажалењем...{S} И ту се гласно зас |
| ења.{S} Тај поглед је за ваљана учитеља накнада за сву досадашњу неправду; а сузе што их том пр |
| ити аманетима мудрих људи, него ћу вам ’нако просто рећи, да сам се — удала још пре три месеца. |
| о Ленка — а ја и он ваљда ћемо и остало накрпити; само пре тога морамо видети и дочекати и сврш |
| ју зато бити неоправдане; јер изузетака налази се свуда, а право да кажем ни сама непојмим женс |
| p>— Штета само што се у садашње доба не налази какав његов последоватељ а Даринка би прва пошла |
| ви немате штале, кад сте у соби ракију налили?“</p> <p>„Имамо, ал’ о’де ће се пре кренути“.</p |
| бе поздравља и заједно са мном моли, да нам о његовом имендану — о Константину и Јелени — у гос |
| а боље прошле.{S} Јер сад тек видим, да нам је наше учење с темељним разумевањем и дало оцену л |
| кад ме схватите онда вам је и јасно, да нам се приповетка баш неможе по вашој жељи свршити.{S} |
| и ви нисте у сватови биле, надам се да нам нећете замерити.{S} Било је у то доба тако блато, д |
| Лепа логика! — плану сад Даринка — онда нам је учитељска школа излишна.{S} Јер науку што се у о |
| натуштеност!{S} Ето до који дан одлазе нам и гошће, а Ви и Коста баш сад нађосте да се бринете |
| мера но осталом женскињу.</p> <p>— Мане нам до душе свако види; само је штета што се нико не се |
| p> <p>Ми се обоје тврдо надамо, да ћете нам доћи; а дотле остаје здраво Ленци.</p> <p>Кад дођет |
| одушност.{S} Та зар ви не видите, да ће нам те, бајаги „даровите“, на рачун својих препорука и |
| ла?{S} Заповрће ме сваки час, па шта ће нам за то оставити? — Ту отрцану кућицу, а тричава учит |
| ешко, што нисам боље оцењена; али ко ће нам свима угодити?{S} И зато нећу да очајавам; уверена |
| енка и оде у кујну.</p> <p> — Хоћете ли нам до године опет доћи? питаше он кад сами остадоше.</ |
| сељак, што ни читати ваљано незна; они нам дабоме немогу рад наш оценити шта више, можда су на |
| ла у збиљи пола у шали.</p> <p>— Кол’ко нам за живот треба одговори озбиљно ал’ узрујаним гласо |
| наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста и јака она згара оно што је примила |
| оста Т. овдашњи бележник.</p> <p>— Мило нам је — рече Даринка пруживши домаћину руку — А ја сам |
| аху — Па зашто смо онда људи?{S} И камо нам разума и хваљеног родољубља?!</p> <p>— Да се само о |
| е књиге.{S} Читаш ли их ти Милице? — То нам је на селу нужније и од кућарства — дода затим више |
| тане ли тога горива у љубљених особа то нам га не могу више ни пружати и онда и наша љубав мора |
| м погледом тражити главне препреке, што нам напретку сметају, па их треба отклонити, ма и оним |
| вође, него из свега вадим језгро и што нам је најпрече; а ко је у бољим околностима и има каде |
| мој, и ако је све већ давно прошло опет нам се приповетка не може по вашој вољи свршити“.</p> < |
| могу рад наш оценити шта више, можда су нам до сад били и противници и својим оштрим и ако глуп |
| а — оне и ако нису боље од нас, опет су нам бар равне.</p> <p>— Та већ видећемо -— гунђала је о |
| ем, одмах ћу се дати на посао.</p> <p>— Нама и онако нису нужне. —</p> <p>— Ал’ ја би их штампа |
| и ти си у ствари ако не боље, оно свима нама равна; па кад се другима гледало „кроз прсте“ у св |
| а шта ће Даринка да каже? — та и она је нама равна, па погледај њену оцену!</p> <p>У том звонце |
| је у истини.{S} Знала сам добро, да се нама учитељицама све већма замера но осталом женскињу.< |
| треба другога коментара.</p> <p>— Тешко нама, — уздахну Милица. — И онда још имамо образа хвали |
| га праштао — рече му овај:</p> <p>— И с нама можеш бити сретан у добрим околностима, а задеси л |
| <p>— Заборавила сам, да је и Коста међу нама; но он ће опростити — свуда има изузетака.</p> <p> |
| у теорији а у пракси т. ј.{S} У животу нама су чисти и неизмајсторисани осећаји скученост срца |
| познатих разлога, па је држала, да мећу нама — као обично међу Србима — и сада још баш крвно не |
| и тужан израз — Па кад је само сретнима намењено уживање у животу и на јави, ко може замерити љ |
| </p> <p>— Ја те брате нећу одвраћати од намере — рече сад Коста — јер и Милица је ваљана девојк |
| о вашој жељи свршити.{S} Али кад баш од намере неодустајете послаћу вам почетак а свршетак нека |
| ће.{S} Али кад се сетио Даринке и своје намере уздахну па бајаги у шали и опет рече: „Е тако је |
| увише бледа и тужна те заборавише своју намеру.</p> <p>— Нешто си бледа, да ти није зло? — пита |
| х органа — примети јој шаљиво Даринка и намести своју узглавницу.</p> <p>— Ћути па спавај — реч |
| ли ја сам и сувише поносита, да се коме намећем; а и срце би ми морало бити и сувише скучено, к |
| касапи под...“ па прогута још две речи намигнувши на остале. „Ал’ и баба Мару познаје цело сел |
| дије ни помодуше да им треба учитељка а намирисала сам ја, да баш ни поповима ни си у вољи, па |
| оне јаднице којој се та неправда хтела нанети.</p> <p>Него истине ради морам признати, да су т |
| роде; јер знаде, да јој то неће срамоте нанети.{S} Сва промена што је поводом тога н њој учињен |
| а цело човечанство и не тек за женскињу наособ; јер већина нас мушких не воли озбиљност па и не |
| Овако видила сам, да су те оштре стреле наперене тек из „борбе за опстанак“.{S} За то сам се од |
| ојој вољи и замном окрећу, па сам и сад написала и њихову приповетку како се могло; а тврдо се |
| “.</p> <pb n="51" /> <p>Тога вечера још написала је као одговор Кости и Ленци подуже писмо што |
| па један став у њему што беше крупније написан и подвучен.</p> <p>„Е мој добри и радознали бра |
| беше на горњем листу крупно и цифрасто написано:{S} Педагогија Милице Г. приправнице III. разр |
| не полагах, не исплаћује се ни новчаном наплатом, ни признањем народа; а кад метнем руку на <pb |
| е Милица. — Место да је храбриш, ти јој напомињеш неблагодарност.</p> <p>— Шта сам знао, циљ ос |
| p> <p>Можда и неби у овом случају много напора стало, — рече расејано она — мени је ближа 27. н |
| чека, — одговори јој Даринка.</p> <p>— Напослетку и боље, што смо саме, — дода Ленка — ја ниса |
| <p>— Што буде могуће, велиш ти, но и ја напред знам, да ће све то врло мало бити према труду, ш |
| у сувише доцне, па које с тога, које из напред реченог <pb n="40" /> узрока, наредила сам за св |
| — рече на то поруменивши доктор — само напред кажем, да се не надам никаквом успеху код Даринк |
| и се учини, да смо са двадесет година у напред и да сам на неком гробљу.{S} У средини тога гроб |
| жним погледом он.</p> <p> — Ко би све у напред знао — рекла је у смеју она.</p> <p> — Тако је! |
| Тако је! прошапута доктор — ко би све у напред знао...{S} И ту му изађе пред очи Даринчина озби |
| чини ми се да смо са 10—15 година већ у напред па ми и не хотице дође пред очи слика здраве и с |
| руге народности но ми Срби и у томе смо напреднији.{S} Наша интелигентна браћа само се из чисте |
| о образа хвалити се, да и ми у просвети напредујемо.</p> <p>— Та ваљда нећеш тврдити да идемо у |
| гледом тражити главне препреке, што нам напретку сметају, па их треба отклонити, ма и оним сред |
| гоме правцу.{S} И само зато драге моје, напустила сам ја прву поуку Виљема Пена и последњи аман |
| рече она. — Али ти си твој посао давно напустио, мој говор ниси ни бележио, сад немаш целу при |
| људи што су кадри зарад обичне женскиње напустити план о зидању лепе куће са жениним новцем...< |
| незадовољни,) не треба се вајкати, него напустити тај позив, као што си ти Ленка урадила, или с |
| > <p>— То нисам хтео да кажем.</p> <p>— Наравно да ниси, али ми је казало твоје понашање.{S} Ка |
| мање вреди 150 форината годишње.{S} Али наравно, она је чедо протекције и среће па има сведоџбу |
| <p>Но вечери, кад се о свачем већ доста наразговарале, рече Ленка молећим гласом и погледом, да |
| ке нашој узданици српској, т.ј. будућем нараштају повећега дела интелигентнијих Срба.{S} Па и а |
| из напред реченог <pb n="40" /> узрока, наредила сам за сваку скамију по једну надзорницу, која |
| одољубља не може ни три дана живети.{S} Народ и општина кад хоће да им ваљано служимо, нека се |
| хом у школи а још мање упливом школе на народ.</p> <p>Труд који у своме позиву за ово три годин |
| на и последњи аманет Вашингтона. „Учите народ!“ — веле додуше ти моји омиљени научењаци — али ј |
| ушаће се и њихов рад и у животу; видиће народ и њихову ваљаност, а ту тек неће бити неправде, т |
| боме, поздравио те! — љутила се она — и народ гледа и суди по сведоџби!</p> <p>— Па и наше нису |
| рограм створила по коме ћеш осим деце и народ учити? — смејаше се она.</p> <p>— Шта је с тобом |
| и на месту.</p> <p>— То ће будућност и народ пресудити.</p> <p>— Јест, — дода Милица — окушаће |
| остати, нашу праву вредност оцениће тек народ.</p> <p>— Дабоме, поздравио те! — љутила се она — |
| дужност вршити.{S} Та у томе и јесу по народ боље учитељице но учитељи.{S} Јер прве ако осете |
| села са минимум платом.</p> <p>— Па зар народ да одкајава погрешке појединаца?! викну Даринка</ |
| и народу дуже да послужи.</p> <p>— Опет народ! — рече јетко Ленка — а нећеш да знадеш, да се од |
| теби, Даринка, главна задаћа бити док у народ и школу ступиш?</p> <p>— Шта? — оно што и свакој |
| ме основана узрока; сви знамо да је наш народ сувише сиромашан и да се већина и глађу бори.</p> |
| ду чувања здравља од већега дела нашега народа на селу.</p> <p>Болесно дете лежало је сад на не |
| ја крива, већ околности и немар нашега народа према учитељству и школи.{S} Но баш с тога и ост |
| : а шта се тек може очекивати од проста народа, који не уме ни да је оцени?{S} Него видим ја да |
| јер и ако је баба опет је члан српског народа, па је знала да је Србин злопамтило и да радије |
| е се ни новчаном наплатом, ни признањем народа; а кад метнем руку на <pb n="25" /> срце, морам |
| васпитавање; јер сами предмети што се у народној школи предају по себи већ васпитивају, и ако н |
| е љубави жене.{S} Њима је главно жена а народност и новац, за њих узгредна ствар.{S} А да истин |
| јом Милица — То је можда тако код друге народности но ми Срби и у томе смо напреднији.{S} Наша |
| ек стекла искуства па је требала тиме и народу дуже да послужи.</p> <p>— Опет народ! — рече јет |
| ти, да уз сву своју муку, труд и вољу и народу мало привређујем.{S} Томе, дабоме нисам ја крива |
| ца — а тиме чиниш неправду нашем драгом народу.</p> <p>— Можда Ал’ нико још није раменом свет п |
| ледња лекција најбоље се и научи; а за: нас „олош“, дабоме — то је тешко.</p> <p>И тако незнам |
| који дан већ одлазите, па бих волела да нас данас не остављаш — рече Ленка молећим погледом.</p |
| о, нека се боље побрине за нас, а не да нас мане да у свом позиву мучећи се и глад осетимо.</p> |
| ас три, а други и први разред не хте да нас чека, — одговори јој Даринка.</p> <p>— Напослетку и |
| ја женица заборавља у својој радости да нас упозна — примети домаћин смешећи се — зато морам и |
| или омразе и себе и свет па постају, за нас мушке, нека страшила и неприродна чудовишта, која б |
| ваљано служимо, нека се боље побрине за нас, а не да нас мане да у свом позиву мучећи се и глад |
| и необразовање; а озбиљно размишљање за нас је увек гордост, славољубље и сувопарно филозофисањ |
| ити друкчије, кад јасно види, да већина нас тражи тек новац, спољашњу лепоту и углађено понашањ |
| и не тек за женскињу наособ; јер већина нас мушких не воли озбиљност па и не почиње онде љубити |
| рече Милица — Та ти си боља но многе од нас.</p> <p>— Немој ме хвалити, јер нисам заслужила.</p |
| и се с прозора — оне и ако нису боље од нас, опет су нам бар равне.</p> <p>— Та већ видећемо -— |
| ри расејано Даринка.</p> <p>— Свакој од нас — понови дремљиво ал’ јетким тоном Ленка — Питај са |
| иш?</p> <p>— Шта? — оно што и свакој од нас — ревносно и савесно вршење свога позива — одговори |
| а се и онако тек необии интересантно од нас удаљене ствари радо читају и да све’ остало иде — п |
| питаше г. Коста.</p> <p>— Знате да код нас на селу ни двадесетак кућа нема сата, а немамо ни с |
| добро размислиш, па ћеш наћи, да је код нас Срба у томе погледу још „цвеће“ туђинац, неби ти се |
| настави по малој почивци — да је и код нас Срба: пут дугачак а време кратко; рад потребан и го |
| ек нећемо! примети Даринка. — А’ што ће нас можда из појединих предмета са једним или два степе |
| је још од оног имендана. — И зато се и нас ништа не тиче.</p> <p>Једнога јутра врло рано дође |
| а да се прек’сутра кренемо.{S} Родитељи нас већ одавно чекају.</p> <p> — Хајд’ забављајте се ви |
| >— Шта ћемо, кад смо из нашег краја тек нас три, а други и први разред не хте да нас чека, — од |
| те тако пре неколико месеца постадосмо нас двоје муж и жена.{S} А што и ви нисте у сватови бил |
| веровало?</p> <p>— Та то и јесте малер нас мушких, што је проклети скептицизам већ продро и у |
| о стотине деце) па се морадох и по цичи насамо проћи по чистом ваздуху, те да би и после подне |
| примети она умиљато га погледав, па му наслони главу на груди.</p> <pb n="31" /> <p>— Е ово би |
| м докторовог погледа снађе, себи дошла, насмеја се и шаљиво рече:</p> <pb n="47" /> <p> — Морам |
| ао за себе.</p> <p>Још ми и то треба! — насмеја се Милица. — Не свиди ми се „лекција“ баба Мари |
| кове.</p> <p>— Та немој тако ватрено! — насмеја се доктор — ако те чује Ленка.</p> <p>— И она д |
| је неби добила.</p> <p>— Право велиш! — насмеја се Даринка — али и ту не треба бити сувише осет |
| м је остало од вечере.</p> <p>— Није, — насмеја се Даринка — сад ћеш видети, да ми је желудац с |
| па онда ћу је чврсто за јаку шчепати, — насмеја се и ако мало усиљено, Даринка па се стаде за с |
| к чујем како је „почастила“ баба Мара — насмеја се Милица.</p> <p>— Шта си с том бабом имала? — |
| ња.</p> <p>— Шта неће огорчење изнаћи — насмеја се Даринка — с те стране још те нисам знала.</p |
| ебало да је завршетак вашој приповеци — насмеја се Даринка — ал’ ми би волеле чути и оно, што ј |
| адознало муж и жена.</p> <p>(Даринка се насмеја) — Ево шта, — поче Даринка.{S} Прве године свог |
| него и показати га. — И ту се презриво насмеја.</p> <p>— Немој се љутити; ја нећу никог да учи |
| не чини човека.</p> <p>— Та не чини, — насмеје се враголасто Ленка — ал’ ето и Коста је већ пр |
| > <p>То ми је дало повода, да се слатко насмејем, јер, ко што знате, и сама сам тада, тек од кр |
| ш, да ћеш на бадњи дан прасе угојити? — насмеши се опет прва. — Та мани се луда посла; тиме се |
| зроке а последице ће и саме нестати!“ — насмеши се Даринка — То правило драга моја, употребљују |
| — Има и других људи!</p> <p>Даринка се насмеши, и после неколико тренутака ћутања, живо рече:< |
| пропраћена учини да се доктор задовољно насмеши.</p> <p> — Тако; то ми се допада — рече Ленка — |
| ини, само кад сам здрава — рече Даринка насмешив се.{S} Та добро знадеш да је и твој омиљени пе |
| : што се у том тренутку са резигнацијом насмешила и можда тихо уздахнула; осим тога била је сад |
| на да ће те се на ово онако двосмислено насмешити.{S} Но и опет за то, ја хоћу да се надам; јер |
| прозор.</p> <p>„Бре није;“ рече ми баба Наста лукаво ме гледећи. „Пуши му се глава од посла; не |
| на да живим и да се дружим.</p> <p>Баба Наста ми је до душе приповедала и то: да су г. натарош |
| војом наглувом баба Настом.</p> <p>Баба Наста беше добра душа.{S} Вечито се старала, да ме свој |
| додати. — рече он и поче:</p> <p>— Сека Наста није лагала — Ја сам од како је нова учитељица до |
| допустићете, да је понављање душа сваке наставе, па што онда и за себе тражите изузетка?</p> <p |
| до собе.</p> <p>„Сад да ми је Мија ту“, настави забринуто и тужно „ома би и ракију изнела у шта |
| p> <p>Дабоме да и то није без узрока, — настави опет тихо — нисам ја сама на то осуђена; осећај |
| и сувише поносита...</p> <p>Осим тога — настави — овде сам имала и других разлога.{S} Приметила |
| г. Коста.</p> <p>— Кад сам већ почела — настави Даринка замишљено — казаћу вам искрено баш све |
| <p>— Доселила сам се амо сасвим сама — настави за тим — Мати и отац не могу се из Д. амо селит |
| и других важнијих разлога и покретача — настави жена — Јер треба да знадеш, да главна задаћа св |
| у.</p> <p>— Него шта ваздан да отежем — настави по неком ћутању Ленка — Моје је уверење, да ни |
| .</p> <p>— Приповетка ми је на измаку — настави весело и несташно Милица — Цео живот и уверење |
| аче порумени и за часак ућута.</p> <p>— Настави само, — одобраваше он пољубив је у чело — и она |
| јој на лицу виде да је разуме, осмељена настави:</p> <p>— Јест, ја не спадам у природе што се с |
| екања, него ће паметније бити да Милица настави; хоћу још да чујем и Даринку! — рече јој муж, п |
| <p>Даринка је само загрли и смешећи се настави:</p> <p>— Не могу сасвим да одобрим ни ваше туж |
| кастарова начина, да и деца учитељу при настави помажу.{S} Али време и искуство научило ме је, |
| бар са собом задовољан.</p> <p>Ја знам настави по малој почивци — да је и код нас Срба: пут ду |
| о сам и ја прилику, да јој се приближим настави међу тим Коста — Али разуме се да сам пре тога |
| и пут кроз зид, некако смешном иронијом настави:</p> <p>„Знам ја, да нови касапи под...“ па про |
| вар“ — примети са осмејом Даринка; а он настави:</p> <p>— Кад сам увидио, да љубав није шала, и |
| гурну га она зловољно на страну те опет настави:</p> <p>— Моја љутња вама је детињарија; а ја о |
| и замишљено гледаше у даљину, а друг му настави:</p> <p>— Што сам ти рекао знадеш и из искуства |
| је опазише пођоше јој на срет.</p> <p>— Наставите посао! — викну им она, па се засмеја. — Боже |
| по 3 — 4 стотине плате, а уз то има да наставља по 6 разреда и 100 — 200 деце (разуме се, ако |
| ка урадила, или се латити оног правца у настављању, који ће и у том незгодном стању, бар у нече |
| хиљаду страна.{S} И за то се и не држим наставна плана и прописаних правила као слепац вође, не |
| о постигне треба за село сасвим засебан наставни план, и што је главно, боља плата сеоском учит |
| јој одобрити неће — неможе при данашњем наставном плану и сеоском немару за школу, и ваљан успе |
| .{S} Осим тога, и сама знадеш, да сваку наставу треба прилагодити способности и околности учени |
| си после неколико година корисна рада, настанила се у каквој сретној кућици, уз друга, који би |
| тих проклетих ферија, или да један пут настану вечито па да је она тако к’о сад увек у мојој б |
| оми Харалампије са својом наглувом баба Настом.</p> <p>Баба Наста беше добра душа.{S} Вечито се |
| да ме воли, а ако је то, онда је већ и наступила...{S} И с тим седе за гласовир па стаде свира |
| } Или можда се и ви надате, да ће донде наступити сретније доба у коме се мислеће женскиње неће |
| и је до душе приповедала и то: да су г. натарош често на своме прозору од кад су госпођа фрајли |
| учитељице титула госпође натарошовице и натарош још приде...</p> <p>Она је моју понуду показала |
| S} Но како у моме месту нема неожењених натароша а боме ни учитеља; то нема никог ни да ми пону |
| ити, да титула немора бити баш „госпођа натарошевица“, може она и друкчије гласити...</p> <p>— |
| у место назива учитељице титула госпође натарошовице и натарош још приде...</p> <p>Она је моју |
| <p>— Та ваљда нећеш тврдити да идемо у натраг? — рече јетко Даринка. — Поље на коме има учитељ |
| да ове зиме било је лепо и суво време а натрефила сам и на поштена обућара, те сам које на обућ |
| „накинђурила“ и педесет машлија на себе натрпала, — рече он гласом који је за шалу сувише озбиљ |
| то ми се допада — рече Ленка — а не она натуштеност!{S} Ето до који дан одлазе нам и гошће, а В |
| “ анализирајте, а уверена да ће те и ви наћи, да су саставци чиста истина, која је обично непри |
| дода одушевљено — загледај боље, па ћеш наћи, да и Даринчине искрене и благе очи не уступају Ми |
| реба само да се добро размислиш, па ћеш наћи, да је код нас Срба у томе погледу још „цвеће“ туђ |
| неће добру вољу уважити, него ће се још наћи злурадих критичара што умеју само језиком радити п |
| огију и поче шаптати:{S} Психологија је наука...</p> <p>— Хајд’ штудирај од корице до корице, п |
| нам је учитељска школа излишна.{S} Јер науку што се у основној школи предаје кадра је свака от |
| естрпљив и сујетан, па ужива у стармало-наученој деци.{S} И зато је видиш, најпаметнији онај ко |
| е народ!“ — веле додуше ти моји омиљени научењаци — али ја се још врло добро сећам и последњих |
| давало, а последња лекција најбоље се и научи; а за: нас „олош“, дабоме — то је тешко.</p> <p>И |
| у оно, у што ниси позват!{S} Осим тога научила сам од ње да и са ревношћу и доброчинством може |
| свршеној молитвици прошапута: „Ти си ме научила Богу се молити и разумно живити, и то ти нећу з |
| ерак.{S} Тако ми се боље свиди, јер сам научила, да све три заједно и добро и зло делимо, па ва |
| сам никад ни била „чедо среће“ па нисам научила да примам награде за своја дела.{S} За то се и |
| p>— Та већ видећемо -— гунђала је она — Научиле се на лак живот, па ће тако хтети и у школи; а |
| настави помажу.{S} Али време и искуство научило ме је, да је и у лошем често баш добро скривено |
| ри поласку <pb n="41" /> своме из школе нацртам на школску таблу какав за њих згодан и занимљив |
| ледавши. — Та ето ја и Коста нисмо баш „начелни“ пријатељи па опет смо муж и жена; па ма шта да |
| м често баш добро скривено и да најбољи начин ако није околностима примерен не може користи дон |
| тељовања у своју школу неки томе сличан начин.{S} Упала сам у школу са четири разреда и преко с |
| исам била поштовачица Бело-Ланкастарова начина, да и деца учитељу при настави помажу.{S} Али вр |
| о ја некадашња противница ланкастеровог начина увела сам већ у половини прве године свога учите |
| ити, него најозбиљније тражих прилике и начина да се с њоме ближе упознам.{S} Али то баш беше ч |
| каже тога позива недостојна.</p> <p>Тим начином досад нисам опазила код деце зависти.{S} А да н |
| ад је поменула попове.{S} Она је морала начути, да при моме избору, ондашњи свештеници недадоше |
| ваљано незна; они нам дабоме немогу рад наш оценити шта више, можда су нам до сад били и против |
| и томе основана узрока; сви знамо да је наш народ сувише сиромашан и да се већина и глађу бори. |
| ни попадија да иде у школу“ обично вели наш сељак.{S} И ту онда нетреба другога коментара.</p> |
| но ми Срби и у томе смо напреднији.{S} Наша интелигентна браћа само се из чисте љубави жене.{S |
| им ја да ту нема ништа, и да право каже наша сека Пела: „Боље је имати среће, нег памети.“ — И |
| етко Милица.</p> <p>— Ти би хтела да се наша околина влада по правилу: „уништите узроке а после |
| нам га не могу више ни пружати и онда и наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чис |
| .</p> <p>— И ми би волеле, ал ти знаш — наше карте...</p> <p>Она уздахну и ућута.{S} Знала је, |
| ти.{S} А што је он случајно неожењен, а наше познанице неудате, то је свету сасвим обична појав |
| прошле.{S} Јер сад тек видим, да нам је наше учење с темељним разумевањем и дало оцену лошију о |
| Влахиња па чак и Францескиња, којима се наше иначе „ултра Србенде“ и без једног новчића мираза |
| људи па ће вришко и теби дати пут; неће наше девојке бити попадије ни помодуше да им треба учит |
| гледа и суди по сведоџби!</p> <p>— Па и наше нису рђаве.</p> <p>— Нису.{S} Ал’ могле су бити и |
| им у лице загледамо, видићемо да су то наше познанице, Даринка, Милица и Ленка.{S} И оне су ст |
| ила је у Т. сасвим задовољена.{S} Ту су наше путнице дочекали, осим родитеља још и сродници и п |
| станица, уз које ће се путовати.</p> <p>Наше познанице за часак се ужурбаше а затим и још једно |
| м Милица.</p> <p>— Шта ћемо, кад смо из нашег краја тек нас три, а други и први разред не хте д |
| у погледу чувања здравља од већега дела нашега народа на селу.</p> <p>Болесно дете лежало је са |
| тци.{S} Он се може датирати још од дана нашега испита; а ја и онако имадем све прибележено у св |
| е нисам ја крива, већ околности и немар нашега народа према учитељству и школи.{S} Но баш с тог |
| ш — рече Милица — а тиме чиниш неправду нашем драгом народу.</p> <p>— Можда Ал’ нико још није р |
| то је свету сасвим обична појава, те и нашим познаницама не беше то необично — у самој ствари |
| Али то не иде; данас се баш морате и с нашим друштвом задовољити — и ту га опет враголасто пог |
| с Ленчице, као да нико није задовољан с нашим друштвом — примети враголасто Милица, а из пламен |
| на две године касније од оног разговора наших познаница о имендану г. Косте.</p> <p>Даринка и М |
| ћеш га уловити, кад је она луда баш сад нашла да оде...</p> <p> — Леп комплимент за Даринку! — |
| коли тешко да би и око вештија педагога нашло мане, која би се уз сеоске околности отклонити мо |
| о задовољство, да буду мајке и прамајке нашој узданици српској, т.ј. будућем нараштају повећега |
| овако:</p> <p>Мили моји!</p> <p>Почетак нашој приповеци, могу вам дати, али за онакав свршетак |
| е позвала са мном њеној тетци.</p> <p>— Нашто то? — питаше г. Коста.</p> <p>— Морала сам ма куд |
| ад сами остадоше.</p> <p> — Незнам; а и нашто ћу! — рече она.{S} Један дан Даринчиног отсуства |
| м; уверена сам, да неће на томе остати, нашу праву вредност оцениће тек народ.</p> <p>— Дабоме, |
| мо својим успехом и радом незадовољни,) не треба се вајкати, него напустити тај позив, као што |
| нику“.</p> <p>„Ју боже, а ја ко’ марва, не знам ништа“, па устрашено шчепа кошар с комловом, по |
| много љутити; знање, што сам га стекла, не могу ми тиме одузети. — Оно ми остаје и уз довољну о |
| озбиљно Даринка — Али твоје речи Коста, не морају зато бити неоправдане; јер изузетака налази с |
| /p> <p>— И кад би хтела да се усиљавам, не бих могла; ми учитељи вазда се морамо освртати и на |
| Првим особинама к’о што вам је познато, не могу се баш похвалити, а проклето срце опет неће да |
| своме позиву за ово три године полагах, не исплаћује се ни новчаном наплатом, ни признањем наро |
| им за оно што другима и само долази!{S} Не Ленка, за опште добро тражићу и милостињу, али за се |
| ине сваки учитељ сам себи да створи.{S} Не треба да се ограничимо на она правила и упутства, шт |
| Мара сетила ме оне практичне изреке:{S} Не плећи се у оно, у што ниси позват!{S} Осим тога науч |
| забаченом селу лошије оцењена будем?{S} Не, тога више неће бити!{S} Кад би ја тако радила видео |
| ш ми и то треба! — насмеја се Милица. — Не свиди ми се „лекција“ баба Марина! ...</p> <p>Незнам |
| тврди, да се сунце на западу родило. — Не Саво, то није могуће! та ти се море шалиш! — Даринка |
| еобичном ватром.</p> <pb n="49" /> <p>— Не, Коста, то није за моју природу; ја друкчије свађам |
| зна, и ако га се ништа нетиче!</p> <p>— Не тиче! — викну у исти мах муж и жена, а прекорни је п |
| и од учења — примети Даринка.</p> <p>— Не поричем.{S} Али од два зла треба бирати мање; а уз т |
| у се трже и још јаче порумени.</p> <p>— Не разумем те? — рече г. Коста питајућим изразом.</p> < |
| “, нећемо ове ноћи ни тренути.</p> <p>— Не бој се, бићемо кратке примети Милица — Ми немамо као |
| о загрли и смешећи се настави:</p> <p>— Не могу сасвим да одобрим ни ваше тужакање, да вам силн |
| к општу симпатију и назив „препоручена“ не стечем.{S} Јер и саме знате, да те „препоручене“ и „ |
| нов пријатељ па и „најотровнији језици“ не могу његове честе посете двосмислено тумачити.{S} А |
| ав хоћу и да уживам плод свога труда, а не тек вечито да радим без икаквог признања и награде.< |
| да су учитељице другога кова и соја, а не од онога, што беху женскиње у које сам до сад био за |
| Непрестано вичете да нисте награђене, а не видите и нећете да видите најлепшу награду! — а очи |
| ну:</p> <p>„Држ’ ти твој нос у школи, а не мешај се у мој пос’о!{S} Ви’ш ти ње, мисли да је гос |
| нда се морамо код мене лично састати, а не тек само преко писма — дода још Ленка.</p> <p>— Ево |
| служимо, нека се боље побрине за нас, а не да нас мане да у свом позиву мучећи се и глад осетим |
| — Требала си делати по своме уверењу, а не освртати се не знам на чије мњење и похвалу.</p> <pb |
| ети Ленка. — Ти си Драгу позвала у А. а не она тебе.</p> <p>— Тако је.{S} Узела сам кола и рекл |
| Тако; то ми се допада — рече Ленка — а не она натуштеност!{S} Ето до који дан одлазе нам и гош |
| авље се не купује на вашару.</p> <p>— А не ће ти нико обесити ни колајну за твој сувишан рад — |
| одобрити; јер закон се ствара за људе а не људи за закон.{S} Осим тога, и сама знадеш, да сваку |
| /p> <p>— Па могла си га просто одбити а не бегати — рече Ленка.</p> <p>— Одбити — дабоме... — р |
| тно што ти и уз општинску хвалу до неба не беше задовољна, него остави тај узвишени и племенити |
| > <p>— Штета само што се у садашње доба не налази какав његов последоватељ а Даринка би прва по |
| а, да сам недостојна тога позива кад га не вршим по своме уверењу.{S} И зато сам и нехотице поц |
| тога горива у љубљених особа то нам га не могу више ни пружати и онда и наша љубав мора да пре |
| оју скамију надзирава; а само ради тога не искључујем из тога реда ни иначе најслабију или најг |
| а! ..{S} Тако је рекла и снаш’ Пели, да не иде код мене, да јој бајем протисли, него да мете ре |
| /p> <p>— Кад сам на послетку увидио, да не вреди у том случају ни на себе љутити се, јер човек |
| на извештаја давати?</p> <p>— Дабоме да не; — одговори она — али ја сам заборавила рећи, да на |
| иси тек била!</p> <p>— Нисам.{S} Али да не беше мога бабе и стрпљивих кредитора, било би и тога |
| асом прошапута:</p> <p>— Лаку ноћ! сада не могу сутра ће те све чути.</p> <p>— Вечита загонетко |
| ази; Даринка је чисто злато и ако можда не сија као Милица.{S} Па и ту, — дода одушевљено — заг |
| инка. — Сам кажеш, да ви мушки тек онда не грешите кад вам се замера, а уз така друга, питам, к |
| ме, осмељена настави:</p> <p>— Јест, ја не спадам у природе што се свога личног права на уживањ |
| цу варале — примети Милица.</p> <p>— Ја не дајем ни једној баш ни какве власти.{S} Право награђ |
| рин од Фелтре мрзио „телесину“.{S} А ја не идем тако далеко, него тек велим: телесина не чини ч |
| — Лако је теби тако говорити.{S} Али ја не спадам у природе твоје врсте, које у своме заносу, д |
| ако смо путовале знате.</p> <p>— Али ја не знам — умеша се муж.</p> <p>— Пусти је само нека по |
| >— Кажи све! — рече Коста — иначе ни ја не видим узрока за...</p> <p>Али он и не доврши а Дарин |
| ију по једну надзорницу, која ће док ја не дођем своју скамију препитати из оних предмета што и |
| се браним — Али главни је узрок, што ја не спадам у природе, што своју личну срећу жртвују општ |
| м — рече Милица кад виде, да је Даринка не верујући посматра — ви обе добро знате, да ја вазда |
| већ давно прошло опет нам се приповетка не може по вашој вољи свршити“.</p> <pb n="51" /> <p>То |
| — а нећеш да знадеш, да се од родољубља не може ни три дана живети.{S} Народ и општина кад хоће |
| дим, да је задовољна и да јој ова земља не покрива драге кости њезиних сродника.{S} Па опет кад |
| Теби се све већма замера, а добра воља не признаје ти се ни од другарица, ни од професорске ко |
| аче најслабију или најгору све док сама не увиди и не призна, да за то још није дорасла или док |
| м обична појава, те и нашим познаницама не беше то необично — у самој ствари дабоме да је друкч |
| осао — рече он тоном којим се с гостима не разговара.</p> <p>— Та још је рано, — рече она не пр |
| ди, док се у оку мени равних ни балвана не опажа...{S} И ту се за часак загледа у даљину.</p> < |
| опет, али разговор се опет дуже времена не поче, ма да им се на лицу јасно видело, да им се мис |
| м тако далеко, него тек велим: телесина не чини човека.</p> <p>— Та не чини, — насмеје се враго |
| ора кроз прсте гледати — смејаше се она не пазећи много на своје речи, јер се у исти мах доктор |
| ра.</p> <p>— Та још је рано, — рече она не приметивши то.</p> <p>— Ти се додуше никад не журиш, |
| ли; а била је позвата и Даринка али она не дође — доцније им је писала, да је била у јаком посл |
| е разумети.{S} И ја сам пробирачица, па не могу да се задовољим ма чиме; а мало је и људи што с |
| ровину“...</p> <p>Пишите ми о свему, па не заборавите још рећи, хоћете ли и малу Смиљу за учите |
| ија прешле а два сата већ избија.{S} Па не знамо што и преврћемо тек те листове; ако се за три |
| па кућа“; само се сети, да имаш душу па не мој бар онда да треш крајнике кад си пијана и да бај |
| баш хоћеш; но ја мислим да...</p> <p>Па не довршивши питајући погледа своје другарице.</p> <p>— |
| се уклонила у одсудном часу да доктора не доведем у искушење, кад покуша и он да размишља...</ |
| у мојој близини.{S} И да...</p> <p>— Та не мораш баш одвише појетизирати.{S} Знају оне да си и |
| м: телесина не чини човека.</p> <p>— Та не чини, — насмеје се враголасто Ленка — ал’ ето и Кост |
| својим родитељима, али Ленка и г. Коста не даду „ни прословити“; а њима се придружио и ондашњи |
| е беше никога у кући.{S} Господин Коста не био пореклом мештанин; а осим тога био је и сироче б |
| оног имендана. — И зато се и нас ништа не тиче.</p> <p>Једнога јутра врло рано дође доктор Гав |
| се у себи превариле, те им се тај позив не мили, могу га без велике своје штете и оставити.{S} |
| ажу да — ал’ боље да ћутим; та се никог не боји!“</p> <p>„Вараш се бако!“ рекох ја па је оштро |
| толико могу рећи, да од тога доба никад не сањам.{S} Чим хоће да ме снађе та беда ја ти се лепо |
| нка.</p> <p>— Зар ти мислиш да ја никад не долазим у ту врсту искушења, па да вас баш немогу ра |
| метивши то.</p> <p>— Ти се додуше никад не журиш, нити се бринеш за што, па опет друге престиже |
| али и опет велим, да се та брига и рад не исплаћује и да би паметније било да си мање ревностн |
| читао би и ти у кавани.{S} Но ја ти сад не помогох!{S} Ти си знао, да ће тако бити, па кад си м |
| раја тек нас три, а други и први разред не хте да нас чека, — одговори јој Даринка.</p> <p>— На |
| војке.</p> <p>— Ни кост ми врана у тебе не донела! — рече Ленка гледећи кроз прозор на варош, п |
| је обичај већине људи тек онда погрешке не чинити кад се замерају.{S} Мени дакле нико није заме |
| ичем ти, да ћу је усрећити; само ако ме не одбије — рече доктор некаквим меким гласом и пружи р |
| сли своје, и ако видим, да се у многоме не слажемо.</p> <p>— Говори само! — примети Ленка мило |
| више моје вирење кроз прозор; те никоме не беше зазорно што учитељица добија од нотароша књиге |
| покварити...</p> <p> — А зар се ти томе не би противила? — Питао је пламтећим ал’ тужним поглед |
| олео као и жена му, те од њихове стране не беше позивима краја.{S} А осим тога, сад су се већ с |
| исмејава и презире, док сиротице и оне не подлегну те постану као и прве или омразе и себе и с |
| шта још оклеваш?{S} Мени се то одлагање не свиди; оне ће сутра прексутра већ дома, а писмено св |
| нивши доктор — само напред кажем, да се не надам никаквом успеху код Даринке.{S} Све ми се чини |
| и мислим да сам стекла; труда и рада се не плашим, а и воље имам, па што буде могуће зацело ћу |
| зда ужива у клеветању туђих дела, па се не треба на њега освртати; а предпостављена власт мора |
| ће рећи и претпостављена власт, кад се не преће све што је прописано?!</p> <p>— Свет вазда ужи |
| и штедети — примети Ленка — здравље се не купује на вашару.</p> <p>— А не ће ти нико обесити н |
| лати по своме уверењу, а не освртати се не знам на чије мњење и похвалу.</p> <pb n="28" /> <p>— |
| о у пркос, ретко је куд ишла, те јој се не могох придружити ни у пратњи.{S} И тако вам ја поста |
| а, да за то још није дорасла или док се не покаже тога позива недостојна.</p> <p>Тим начином до |
| чиним у договору целе школе а никако се не држим тек исказа поједине надзорнице; јер те исказе |
| д код је одређен час за то; само што се не задржавам при њима тако дуго као год оних предмета, |
| — Та то ме баш и љути.</p> <p>— Свет се не може једним раменом исправити; а себичност је најопш |
| p> <p>— До душе и није лепо домаћину се не јавити, ал’ гостима се што шта мора кроз прсте гледа |
| на мах плану и за оне ствари које их се не тичу.{S} Но уз све то беше опет разборит човек и <pb |
| да, сети се да је уз тебе дете, које те не може разумети кад више што осим љубави од ње желио б |
| петицама, што ми их к’о од беде давасте не бих могла храну набављати.</p> <p>— Ти се баш жестиш |
| што дођоше да честитају имендан — иначе не беше никога у кући.{S} Господин Коста не био порекло |
| м; стисли сте ми руке тако, да се иначе не бих могла ни отети. — И с тим изви своје из његових |
| у предметима што се више механично уче не ослањам сасвим на децу, него и њих предузимам кад го |
| поправим своју погрешку, за то се више не хтедох шалити, него најозбиљније тражих прилике и на |
| и Ленци отправила, а они и ако јој више не досађују својим опоменама, опет се надају, и очекују |
| ме да седнем, рекох јој, да дете сувише не утопљава нити да собу тако јако греје; да с прозора |
| p>— Корете мој поступак, — поче она — и не разумете ме.{S} Е, па чујте!{S} Доктор Гавриловић је |
| ећина нас мушких не воли озбиљност па и не почиње онде љубити где треба да поштује...</p> <p>И |
| ама што се по србише. — рече г. Коста и не мислећи много о својим речма.</p> <pb n="36" /> <p>— |
| Погрешке своје радо ћу чути, а хвале и не тражим — рече озбиљно Даринка — за мене је довољна н |
| — смејаху се оне.</p> <p>— Ја се тиме и не хвалим.{S} Но и ви допустићете, да је понављање душа |
| ам награде за своја дела.{S} За то се и не обазирем на мњење своје околине, већ радим тек по св |
| рзане на хиљаду страна.{S} И за то се и не држим наставна плана и прописаних правила као слепац |
| ичит.{S} Туђинка брате, и кад те љуби и не љуби срета те љубавни и изазивајући погледи, којима |
| ију или најгору све док сама не увиди и не призна, да за то још није дорасла или док се не пока |
| мо са 10—15 година већ у напред па ми и не хотице дође пред очи слика здраве и снажне учитељице |
| да ћеш скоро свршити.</p> <p>— Сад ми и не остаје друго ван још да кажем како смо се познали и |
| ога „раритета“ те се на вас моје речи и не могу односити.{S} Али изузеци још не чине већину, па |
| одржало.</p> <p>Осим тога онај осећај и не беше љубав, него тек <hi>почетак</hi> поштовања, кој |
| а не видим узрока за...</p> <p>Али он и не доврши а Даринка бризну у плач па нагло пође у своју |
| неопходна потреба за цело човечанство и не тек за женскињу наособ; јер већина нас мушких не вол |
| Мушки послови! — рече Даринка, онако и не мислећи, баш као што често и мушки механично изричу, |
| спокојном кругу породичном,“ онда ни ви не можете мени замерити, што сам тако брзо следовала ње |
| појмим вашу равнодушност.{S} Та зар ви не видите, да ће нам те, бајаги „даровите“, на рачун св |
| , способности и шта знам ја, шта још ви не ређате.{S} А нећете да се сетите, да смо и ми људи — |
| већина решава.,..{S} И што већине ради не могу ову истином „филовану“ „кнедлу“ ћутећки да прог |
| лонити, ма и оним средствима, које људи не хвале и којих се у бољим околностима ни сами не би п |
| к може очекивати од проста народа, који не уме ни да је оцени?{S} Него видим ја да ту нема ништ |
| знавала те јој само рекох, да се српски не каже госпођа фрајла него госпођица; а узгред примети |
| гло — примети она па се засмеја.{S} Али не као до сад него обичним веселим смејом.</p> <p>— Так |
| .</p> <p>— Разуме се — рече Ленка — али не баш свако.{S} Милица, на пример, није о њој никад, н |
| То би било грозно!</p> <p>— Грозно или не; ал мени се тако слути — рече замишљено Даринка. — А |
| } Али изузеци још не чине већину, па ми не можете замерити, што и код мене — већина решава.,..{ |
| и којих се у бољим околностима ни сами не би прихватили.</p> <p>Тако н. пр. знате, да ја као ђ |
| ринке, — ћеретала је она — а то се мени не свиди, па баш завидим Даринчиној срећи...{S} И ту се |
| ти, прихватила сам се и тога иначе мени не повољног средства.</p> <p>— Па како си то урадила? — |
| к узгред носило име Српкиње, а у ствари не беше ни Српкиња ни жена, него тек — лутка...{S} А то |
| ринка и опет замислила.</p> <p>— Сад ти не умем рећи, али кад будем о томе озбиљније размишљала |
| ивенија и која се речима никад исказати не да.</p> <p>Непрестано вичете да нисте награђене, а н |
| е дремаху.</p> <p>— Та ту се ни дремати не може! — сувише се влак дрма — рече по малој почивци |
| ља још и сродници и познати, те радости не беше краја.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| година, ваљана карактера а спољашности не баш лепе али и опет угледне.{S} Осим тога, био је јо |
| оних предмета, у којима ми деца помоћи не могу.</p> <p>— Али шта је с првим разредом, — питаше |
| статака, које оне саме без опште помоћи не могу да отклоне, па им је тешко вршити свој позив бе |
| аћи, да и Даринчине искрене и благе очи не уступају Миличином пламеном погледу.{S} Док Миличин |
| ерчица те тепаше: „мама, мама“ и то јој не даде да даље размишља.</p> <p>У том дође и г. Коста. |
| ца весело примети:</p> <p>— Мој вереник не заслужује тај назив.</p> <p>На ове речи Коста се од |
| занимљив предмет, па га прецртавају док не дође време, да и ја у школу дођем.</p> <p>— Види се |
| авио, па нећете ии ви.</p> <p>— Раменом не; ал’ енергичним радом и заузимањем много се шта попр |
| ољи начин ако није околностима примерен не може користи донети.</p> <p>И зато ја некадашња прот |
| Ако ли је љубав слаба, онда и то гориво не претвара у пепео, већ у место њега остаје угљен о ко |
| старати, да и ти за другом титулом дуго не чекаш. </p> <pb n="34" /> <p>— Бићу ти јако обвезана |
| човек непријатеља стећи, па сам сад ако не боља оно бар паметнија...</p> <p>Ту лекцију примила |
| предају по себи већ васпитивају, и ако не баш у оној мери, у којој је за сеоску децу потребно. |
| лакомислености и саможивља.{S} Или ако не то, онда јој је срце покварено па јој није ништа све |
| ђа, мало млађа и мало лепша.{S} Или ако не то, оно бих бар морала имати мало хладније срце и ск |
| ак оставити.{S} Та и ти си у ствари ако не боље, оно свима нама равна; па кад се другима гледал |
| , већ само збуњена — рече Ленка — онако не бејах задовољна, а знала сам да ће ме овако већина д |
| но учитељево вешто питање.{S} Исто тако не питају деца ни из оних предмета што служе поглавито |
| е свако види; само је штета што се нико не сећа узроке да истражује — примети јетко Милица.</p> |
| оварању са децом, што дечији ум ни мало не мори а много им користи и полажење школе омили.</p> |
| е? — рече сад весело Ленка. — То нимало не доликује ни Вама ни моме Кости, који је такође од ка |
| овку — То сам од тебе и очекивао.{S} Но не брини се, ја ћу се већ постарати, да и ти за другом |
| p>Тиме сам дабоме општину задовољила но не своју савест, која ме је вазда мучила, да сам недост |
| а ме воли, па и ако се сад и сама добро не разумем, опет видим, да ми је мио и да га поштујем; |
| екла — рече шаљиво домаћин.</p> <p>— То не поричем, — дода му жена — али и опет велим, да се та |
| што се удала? — питаше он.</p> <p>— То не.{S} Али могла је удадбом још причекати — одговори Ми |
| добро, — рече Ленка шаљиво — ал’ за то не мораш ти баш о њему сањати. — Има и других људи!</p> |
| толико себи и деци олакшам, а да уз то не буде механизма и у оним предметима где се баш не сме |
| ногозначећи поглед на доктора. — Али то не иде; данас се баш морате и с нашим друштвом задовољи |
| д благе и разборите женскиње?</p> <p>То не, ал ти знаш, да ја ни кад ни сам волио хладно и поно |
| и опет не можете мерити.</p> <p>— А што не? — питаше Даринка — та свако паметан знаде, да је у |
| стојан тога, позива и нека се стиди што не уме да чита у срцу своје околине ону хвалу, што је н |
| и, ако се која приповетка или друго што не пређе!</p> <p>После овога за часак сви заћуташе.</p> |
| S} У кућу јој нисам могао долазити, јер не долажаше ни један мушки, а она, баш к’о у пркос, рет |
| ко ми је ово дана на срцу — рече доктор не дижући очију.</p> <p>— Е, онда се и сам вараш.{S} По |
| ећ одлазите, па бих волела да нас данас не остављаш — рече Ленка молећим погледом.</p> <p>— И м |
| ко се вели: „какав отац, тако син“ опет не остају ни материн карактер и пример без последице на |
| оја љутња вама је детињарија; а ја опет не могу да појмим вашу равнодушност.{S} Та зар ви не ви |
| p>Коста је са саучешћем погледа, и опет не могаше срцу одолети већ примети:</p> <p>— Зар се тво |
| ће добити варош а ти село па се и опет не можете мерити.</p> <p>— А што не? — питаше Даринка — |
| ем“ и отворено изрекао, да му симпатију не уливам.{S} Друга би можда баш сад трудила се, да му |
| више се осећа, него да ја читаву годину не дођем.</p> <p> Ово је такође у смеју и шали изговори |
| је се жртвујемо.</p> <p>Ја у оном стању не бејах задовољна; а свако је своје среће ковач те ја |
| велиш! — насмеја се Даринка — али и ту не треба бити сувише осетљив.{S} Има и томе основана уз |
| о што је примила док и последњу искрицу не претвори у пепео — у успомену...</p> <p>Ако ли је љу |
| женскињу наособ; јер већина нас мушких не воли озбиљност па и не почиње онде љубити где треба |
| вим сама — настави за тим — Мати и отац не могу се из Д. амо селити а сестре су ми још малене.< |
| еханизма и у оним предметима где се баш не сме трпити, прихватила сам се и тога иначе мени не п |
| иташе радознало г. Коста.</p> <p>То баш не могу рећи.{S} И ја патим са незгоде што су је оне ве |
| и жута пасуља, а ја „новајлија“ па још не навикнута на тај красни „миомир“ што испуњаваше моју |
| и не могу односити.{S} Али изузеци још не чине већину, па ми не можете замерити, што и код мен |
| е „моде ради“ мора да се трпи и плаћа. „Не ће бити попа ни попадија да иде у школу“ обично вели |
| агонетно што ти и уз општинску хвалу до неба не беше задовољна, него остави тај узвишени и плем |
| рба у томе погледу још „цвеће“ туђинац, неби ти се оженио Српкињом ни да му је дукатима заспеш! |
| и да му је дукатима заспеш!...</p> <p>— Неби Српкиња ни пошла за туђинца, — примети иронично Ле |
| згубила.</p> <p>— Кад се твој „маневар“ неби мене тицао — рече болним осмејком она — и ја бих т |
| нисам опазила код деце зависти.{S} А да неби и саме надзорнице грешиле пазе и на њихове поступк |
| ни десет коња преко овог ритског блата неби превукло.{S} Осим тога, ја вас нисам познавао, а о |
| сник.</p> <p>— То би све добро било кад неби те надзорнице и вице-надзорнице своју власт злоупо |
| о десетицу повишице искала. — зацело је неби добила.</p> <p>— Право велиш! — насмеја се Даринка |
| е само од родољубља живети даје можда и неби тако било — рече Милица равнодушно слегнувши рамен |
| тресла... примети Коста.</p> <p>Можда и неби у овом случају много напора стало, — рече расејано |
| ник, и сад покушах да сањам на месечини неби ли тиме богињу свога срца умилостивио.{S} Боже мој |
| ранила се она. — А на послетку и ти јој неби могао забранити.</p> <p>— Забранити...{S} Забранит |
| <p>— Ал’ ја би их штампао; а то вам већ неби било право?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ми ништа нем |
| зу од твога бабе надао, па се после још неби хтеле удати...{S} А треба да знају, да има мушких |
| но жалио, што се одала на тако трудан и неблагодаран позив...</p> <p>— Тако ћемо! — рече Милица |
| м као и Ленка увидела, да је тај посао „неблагодаран“.{S} И тако сам затим и ја мање васпитала |
| бави; али ви знате, да сам ја по кадгод неблагодарно створење, па ме и сад њено ћеретање и прип |
| — Место да је храбриш, ти јој напомињеш неблагодарност.</p> <p>— Шта сам знао, циљ освећује сре |
| м руку на њено раме. „Нисам ја баш тако небојша, бојим се ја бога већма него ти, а бабама твоје |
| ћемо се још зарана и вратити.</p> <p>— Небраним; али до који дан већ одлазите, па бих волела д |
| има, а болесника може и сатарити.{S} Па неваља ни комлов ни обојке у соби да сушиш.{S} То све ш |
| изузетак; т. ј. да се љутим, што ми ти неверујеш, већ ме се свуда, па баш свуда клониш.</p> <p |
| илица, уз тебе.</p> <p>Ленка га чудно и неверујући погледа, па прсну у смеј. — Чудно му је злов |
| пропустити и десет криваца, него једног невиног осудити.</p> <p>Тако видите, помоћу тих малених |
| е наша сека Пела: „Боље је имати среће, нег памети.“ — И ту нагло устаде и приђе прозору.</p> < |
| а мужа, коме је ручак носила, јер је ту негде сено косио.{S} На лицу њеном видим, да је задовољ |
| а у ствари не беше ни Српкиња ни жена, него тек — лутка...{S} А тој: сретан пут! — и онако нећ |
| тинску хвалу до неба не беше задовољна, него остави тај узвишени и племенити позив?</p> <p>— Та |
| пет засмеја.</p> <p>— Мани се церекања, него ће паметније бити да Милица настави; хоћу још да ч |
| дан Даринчиног отсуства више се осећа, него да ја читаву годину не дођем.</p> <p> Ово је такођ |
| вазда волим пропустити и десет криваца, него једног невиног осудити.</p> <p>Тако видите, помоћу |
| >Осим тога онај осећај и не беше љубав, него тек <hi>почетак</hi> поштовања, које и ако је близ |
| а и прописаних правила као слепац вође, него из свега вадим језгро и што нам је најпрече; а ко |
| да се околностима потчини и прилагоди, него још вазда осећа младалачки и вечито тера — опозици |
| нећу даље мучити аманетима мудрих људи, него ћу вам ’нако просто рећи, да сам се — удала још пр |
| не иде код мене, да јој бајем протисли, него да мете рена на груди и да иде код доктора — а чим |
| } Та боље је да ми се и ракија поквари, него да ми пропадне моје слатко и паметно чедо“! па се |
| адом незадовољни,) не треба се вајкати, него напустити тај позив, као што си ти Ленка урадила, |
| н знаде, да је у добру лако добар бити, него да се на муци познају јунаци.</p> <p>— Видећу и тв |
| на.{S} Нико ти неће добру вољу уважити, него ће се још наћи злурадих критичара што умеју само ј |
| грешку, за то се више не хтедох шалити, него најозбиљније тражих прилике и начина да се с њоме |
| е у речи Милица. — Није доста тек рећи, него и показати га. — И ту се презриво насмеја.</p> <p> |
| о она да бранимо свој пренагљени корак, него ћемо само казивати шта смо за ово три године искус |
| филовану“ „кнедлу“ ћутећки да прогутам, него је и вама „пакујем“ па кад доспете ви је лепо и „н |
| да сам морала увидети, да више вредим, него што ме свет цени, та судба прати мене још из ране |
| Немој се љутити; ја нећу никог да учим, него тек казујем своје мишљење — рече Даринка. — А тај |
| Песталоције допада.{S} Он је више хтео, него што је могао; а више се мучио но што је уживао, то |
| телесину“.{S} А ја не идем тако далеко, него тек велим: телесина не чини човека.</p> <p>— Та не |
| или, нити да се само на узоре угледамо, него треба оштрим погледом тражити главне препреке, што |
| срце покварено па јој није ништа свето, него је већ ишла на то да ономе пружи руку где ће моћи |
| Воље сам и ја имала као и свака од вас, него је погрешка у томе, што сам ја обичан човек; а као |
| еханично уче не ослањам сасвим на децу, него и њих предузимам кад год ми време допусти и кад ко |
| ме гледећи. „Пуши му се глава од посла; него је он бацио око на госпођу фрај... овај, госпођицу |
| акључивање разуме се дакле већ по себи; него сврши што пре да и друге чујемо.</p> <p>— Ал’ то ј |
| во човечије, па шта вреди љутити се?{S} Него боље пустимо Косту да сврши, — примети Даринка пог |
| народа, који не уме ни да је оцени?{S} Него видим ја да ту нема ништа, и да право каже наша се |
| дрма — рече по малој почивци Милица. — Него боље да се разговарамо, и онако ћемо се брзо раста |
| е ми ни то противно — рече весело она — Него шта ти велиш, госпођице Шултесова? сањаш ли још о |
| ересантно прихвати он и остави оловку — Него то ћу им ја приповедати.{S} Ти ћеш можда што слага |
| римамо — рекоше обе другарице.</p> <p>— Него онда се морамо код мене лично састати, а не тек са |
| <p>— Нисам то хтела да речем.</p> <p>— Него?</p> <p>— Хтела сам казати, да се у томе добу и о |
| ца и Даринка замишљено ћутаху.</p> <p>— Него шта ваздан да отежем — настави по неком ћутању Лен |
| ох, да се српски не каже госпођа фрајла него госпођица; а узгред приметила сам још, да г. бележ |
| аш тако небојша, бојим се ја бога већма него ти, а бабама твоје феле нека је далеко од мене — „ |
| она па се засмеја.{S} Али не као до сад него обичним веселим смејом.</p> <p>— Тако видиш, то ми |
| у исти мах две другарице.</p> <p>— Није него ћу тек бадава с вама дремати — одговори она па се |
| етој учитељској сведоџби.</p> <p>— Није него ћу још сад донашати пројекте, по којима ћу учитељо |
| едно с твојом Милицом имадеш више среће него памети, — рече љутито па обуче капут па и он без д |
| собу па зови доктора; то ће више помоћи него те ваше лудорије.“ па се маших детиње ручице, да м |
| ам ступила у школу са већим одушевљењем него ти, па опет вечита борба и незгоде потресле су га |
| се Милица — А на послетку, боље је и то него да размишљаш о метафизици — твојој проклетој учите |
| ећам обе сте волеле загонетке...</p> <p>Него знате шта!{S} Мој муж вас обе поздравља и заједно |
| а све’ остало иде — под купус...</p> <p>Него си ти браца Коста, баш затуцано сумњало! — све јед |
| користи и полажење школе омили.</p> <p>Него и опет морам признати, да се ја и у предметима што |
| јој се та неправда хтела нанети.</p> <p>Него истине ради морам признати, да су ти извештаји већ |
| и пример без последице на деци.</p> <p>Него да се манем „филозофирања,“ дода за тим смешећи се |
| n="37" /> <p>„Којешта!“ осечем се ја. „Него носи ти млада дете у собу па зови доктора; то ће в |
| межљиво гуркаху је да ћути, али баба се недаде смести већ провлачећи дете и трећи пут кроз зид, |
| да при моме избору, ондашњи свештеници недадоше свога гласа за мене из мени непознатих разлога |
| Ленка, па опет оде у кујну; јер је била недеља па је требало мало више посла око ручка положити |
| зато доћи, што је данас субота а сутра недеља; иначе нема учитељу у време школско гошћења.</p> |
| на то сам помишљала, те баш за то сваке недеље мењам те своје надзиратељице, па како је у свако |
| ебала тетке да позна.</p> <p>Већ је три недеље, од кад су код њих, па навалише, да иду и својим |
| о се на жељезничкој станици вароши** на недељу дана, по оној поменутој ноћи. — Приправници обој |
| ће ти пребацивати и најмању погрешку и недостатак.</p> <p>— Погрешке своје радо ћу чути, а хва |
| Оне увиђају да им у делању имаде неких недостатака, које оне саме без опште помоћи не могу да |
| орасла или док се не покаже тога позива недостојна.</p> <p>Тим начином досад нисам опазила код |
| савест, која ме је вазда мучила, да сам недостојна тога позива кад га не вршим по своме уверењу |
| а руке. — Јест, госпођице, — рече затим нежно и ватрено гледајући јој у очи — она је вавек исти |
| а гледала девојче са изразом материнске нежности и љубави.{S} Али мало после зајеча од бола, шт |
| p> <p>— Ако допустите, да тим белешкама независно разполажем, одмах ћу се дати на посао.</p> <p |
| хвале; а усљед тога осећања постадох и незадовољна.</p> <p>— Гле, гле.— рече Милица — Та ти си |
| ако (а уз то смо својим успехом и радом незадовољни,) не треба се вајкати, него напустити тај п |
| обрим околностима, а задеси ли те каква незгода, сети се да је уз тебе дете, које те не може ра |
| > <p>Тек тим путем могуће је мени поред незгода што их учитељи на селу трпе, да по чешће провед |
| ти Даринка — Твоја природа није да се с незгодама бори; а у ужем кругу, у породици или као што |
| p>То баш не могу рећи.{S} И ја патим са незгоде што су је оне већ навеле, боли то и мене као и |
| евљењем него ти, па опет вечита борба и незгоде потресле су га већ и код мене, те почињем ладни |
| ог правца у настављању, који ће и у том незгодном стању, бар у нечем користити.</p> <p>— Али ка |
| а!...{S} Јест, зна баба Мара све!“ И ту незграпно стиште дете тек једном руком а другом се песн |
| онако у свези са тезом из педагогије о нези чулних органа — примети јој шаљиво Даринка и намес |
| обично чист сељак, што ни читати ваљано незна; они нам дабоме немогу рад наш оценити шта више, |
| ђа и Душанија и све остале њима подобне незнају више.</p> <p>— И ја сам тебе чешће поучавала, п |
| . пр. питање:{S} Колико становника има, незнам која варош у Америци? или:{S} Кол’ко универзитет |
| питаше он кад сами остадоше.</p> <p> — Незнам; а и нашто ћу! — рече она.{S} Један дан Даринчин |
| итељица! — викну скоро Милица.</p> <p>— Незнам — рече Даринка а озбиљни јој израз на лицу пређе |
| д сваки час треба воде!{S} Па и та мати незнам шта је мислила, кад ме је амо довела?{S} Заповрћ |
| ш“, дабоме — то је тешко.</p> <p>И тако незнам из ког плеснивог „призрења“ и „штедње“ пита на п |
| ми се „лекција“ баба Марина! ...</p> <p>Незнам ко би уз толике неприлике и иа то воље имао?! — |
| а, беше ова соба најбољи сведок крајњег незнања у погледу чувања здравља од већега дела нашега |
| у безмерну материњску љубав, сиротињу и незнање, те се за часак дадох у мисли.{S} Али кад ме он |
| амет, да види пожртвовање и родољубље у незнатноме раду — сеоског учитељства?! </p> <pb n="24" |
| ракси т. ј.{S} У животу нама су чисти и неизмајсторисани осећаји скученост срца и хладноћа или |
| .{S} Па кад му она већ улива симпатије, нека се и узму.{S} Ја сам се уклонила у одсудном часу д |
| и себе и свет па постају, за нас мушке, нека страшила и неприродна чудовишта, која би се и с вр |
| општина кад хоће да им ваљано служимо, нека се боље побрине за нас, а не да нас мане да у свом |
| Ја? — рече Даринка па протре очи —- Ал’ нека, треба и ја да запамтим кад сам полагала учитељски |
| том стигоше и до прве станице, где уђе нека госпа са двоје дечице, те тако прекидоше пређашњи |
| бога већма него ти, а бабама твоје феле нека је далеко од мене — „лепа кућа“; само се сети, да |
| ца.</p> <p>У исти мах прође кроз гробље нека лепа, млада и здрава сељанка; враћала се од свога |
| чанства није ни достојан тога, позива и нека се стиди што не уме да чита у срцу своје околине о |
| устајете послаћу вам почетак а свршетак нека сваки читалац по своме ћефу замишља.{S} Тиме ће пр |
| — умеша се муж.</p> <p>— Пусти је само нека по вољи говори; чућеш после од мене што ти још уст |
| вду; а сузе што их том приликом рони по нека мајка, деда или меког срца баба морају сваког бар |
| мам истрајности и енергије.{S} Па добро нека је и то! — нећу да се браним — Али главни је узрок |
| Али срце као да му у истом моменту опет нека ледена рука дирну.{S} Миличина рука је истина сад |
| е може користи донети.</p> <p>И зато ја некадашња противница ланкастеровог начина увела сам већ |
| је проклети скептицизам већ продро и у некадашњу престоницу безазлености и поверења — у срце ж |
| ти; само ако ме не одбије — рече доктор некаквим меким гласом и пружи руку своме пријатељу, кој |
| ћ провлачећи дете и трећи пут кроз зид, некако смешном иронијом настави:</p> <p>„Знам ја, да но |
| ше школе предавати.{S} И онда су заиста неке имале право што су педагогију и психологију училе |
| Милица приђе гласовиру па разгледајући неке ноте, што се ту нађоше испитујући посматраше докто |
| као што често и мушки механично изричу, неки томе сличан израз...</p> <p>Ленка и Милица прснуше |
| сташног израза а очи јој узеше за часак неки благ израз те загрливши другарицу рече: — Видим да |
| то доба вечито избегава мој поглед; тек неки дан добио сам куражи, да је као кривац молећи погл |
| ет су код Ленке.{S} Дошле су да проведу неки део ферија и код ње; јер као што већ знамо г. Кост |
| године свога учитељовања у своју школу неки томе сличан начин.{S} Упала сам у школу са четири |
| /p> <p>Обоје деце беше покривено најпре неким топлим губером (ћилимом) а преко тога грдном дуњо |
| кошар с комловом, покрије га чаршавом и неким старим кожухом, и изнесе у коморицу што је била д |
| суђене да више размишљају, но што је то некима по вољи...</p> <p>Коста тихо уздахну али мишља д |
| вно долази од особе коју љубимо.{S} Код неких је то гориво бело лице, вити стас, бисер-зуби, ча |
| мен-образи и томе подобне ствари, а код неких је опет разборитост, искреност и друге душевне вр |
| то.{S} Оне увиђају да им у делању имаде неких недостатака, које оне саме без опште помоћи не мо |
| , и своју вредност и опачину и плиткоћу неких...</p> <p>Али последњу реч прогута и нагло устаде |
| , но и опет порумени и заћута.</p> <p>— Неко време ћутаху сад све три и то, Даринка и Милица гл |
| погледа бацао на њен прозор, који се од неко доба поче много раније завесом застирати.{S} И так |
| ој учитељици плаћу изда.</p> <p>— Ти од неко доба и сувише црно видиш — рече Милица — а тиме чи |
| тим трава јаче зашуштала, баш ко да је неко на другу страну врта хитро и лако протрчао.</p> <p |
| копале зид па кроз ту пукотину провлаче неко болно преболно дете.</p> <p>Дете је било више мртв |
| S} Учинило му се да је у оближњој сенци неко уздахнуо и да је за тим трава јаче зашуштала, баш |
| е појединаца, кад маса сматра школу као неко зло — које „моде ради“ мора да се трпи и плаћа. „Н |
| За моју природу није да гладим децу ко неко пудлу; а и ти ћеш видити, како ћеш у школи проћи б |
| у једној собици три младе женскиње код неког стола претовареног разним књигама, рукописним бел |
| могла.</p> <p>У ходању видим, да се код неког зида искупило више жена, а из те групе чула се из |
| и њени, — сиромашни људи.</p> <p>После неког времена стаде влак и кондуктер отвори врата.{S} О |
| ичним дрвеним крстом, на коме беше осим неког женског имена, још и ово забиљежено: „Овдашња вре |
| е поред мужа комотно живети или уз њега некога угледа у свету стећи.</p> <p>— Тако и ја мислим |
| ово и нехотице уздахнуо кад га је после некога времена Милица несташно Ленци приказала као свог |
| чит — примети му само доктор, али се за неколико тренутака и опет замисли; а Милица весело прим |
| ци утишаше те се чула тек граја а после неколико тренутака зачу се поново и последње:{S} Збогом |
| уди!</p> <p>Даринка се насмеши, и после неколико тренутака ћутања, живо рече:</p> <p>— Моји сан |
| асак неодлучно и збуњено ћуташе и после неколико тренутака тихо рече:</p> <p> — Примам Вам пону |
| рујаним гласом — На пример, да си после неколико година корисна рада, настанила се у каквој сре |
| има беше то место и милије, те тако пре неколико месеца постадосмо нас двоје муж и жена.{S} А ш |
| на пећи озго био је кошар са комловом и неколико пари обојака, што их је домаћица без сумње јут |
| томе нисам успела, препоручила сам јој неколико кућевних средстава и затим се од ње опростим.< |
| у.</p> <p>Болесно дете лежало је сад на неком траљавом кревецу близу пећи уз своју успавану сес |
| са двадесет година у напред и да сам на неком гробљу.{S} У средини тога гробља лежи и један гро |
| Него шта ваздан да отежем — настави по неком ћутању Ленка — Моје је уверење, да ни један учите |
| и другарице јој — већ давно учитељица у неком селу, писаше Даринци и Милици ово:</p> <p>„Свако |
| с тим седе за гласовир па стаде свирати неку веселу песму.</p> <p> Сретна природа — прошапута Л |
| вреди љутити се?</p> <p>— Ту ко велиш, нема апелације — примети Милица.</p> <p>— То и јесте зл |
| } Па онда вам је сво учитељство криво — Нема вам истрајности, способности и шта знам ја, шта јо |
| то га сад смеј пријатеља одмах сети, да нема права срдити се, те опет седе на старо место и као |
| 5" /> <p>И опет сам хтела да викнем, да нема веће среће, од учитељичке кад се и опет тргох, на |
| до уверења, да би много сретнији био да нема тих проклетих ферија, или да један пут настану веч |
| ање и приповедање: како грк Јовина Ката нема вољу што је за учитеља дошла „женка“ нехтеде забав |
| е да код нас на селу ни двадесетак кућа нема сата, а немамо ни стална школска послужитеља, који |
| о је данас субота а сутра недеља; иначе нема учитељу у време школско гошћења.</p> <p>Но вечери, |
| риметила сам још, да г. бележник зацело нема посла, па зато гледа кроз прозор.</p> <p>„Бре није |
| ожењених натароша а боме ни учитеља; то нема никог ни да ми понуди другу титулу, и зато сам ја |
| углађено понашање.</p> <p>— Твој говор нема овде места; сам признајеш, да и Милица доста вреди |
| бе у врту чула најбољи доказ, да у њему нема <hi>довољно</hi> онога горива, које ја тражим и ко |
| ни да је оцени?{S} Него видим ја да ту нема ништа, и да право каже наша сека Пела: „Боље је им |
| Ленке већ чули.{S} Но како у моме месту нема неожењених натароша а боме ни учитеља; то нема ник |
| ушких учитеља; они сироти и ако касније немају воље за тај позив морају га и киселим лицем врши |
| ише учитељица.</p> <p>Замераћете ми, да немам истрајности и енергије.{S} Па добро нека је и то! |
| на селу ни двадесетак кућа нема сата, а немамо ни стална школска послужитеља, који би путем зво |
| аво?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ми ништа немамо против; шта више, за твој труд даћу ти и почетак |
| ј се, бићемо кратке примети Милица — Ми немамо као она да бранимо свој пренагљени корак, него ћ |
| дабоме нисам ја крива, већ околности и немар нашега народа према учитељству и школи.{S} Но баш |
| неможе мене кривити; томе је тек узрок немар општине и Срба према школи.{S} Јер шта вреди зауз |
| при данашњем наставном плану и сеоском немару за школу, и ваљан успех са децом у знању показат |
| вољу па јој само рекох:</p> <p>„Зар ви немате штале, кад сте у соби ракију налили?“</p> <p>„Им |
| id="SRP18840_C4"> <head>IV.</head> <p>— Немаш много бележити — поче она.{S} И ја сам у почетку |
| плану на то Ленка — Но ја ти кажем, да немаш право.{S} Воље сам и ја имала као и свака од вас, |
| апустио, мој говор ниси ни бележио, сад немаш целу приповетку.</p> <p>— Ти си му обећала почета |
| ога за часак сви заћуташе.</p> <p>— Зар немаш ништа више да кажеш? — питаше по малој почивши г. |
| одавно на страну оставио.</p> <p>— Зар немаш ништа више да кажеш? — питаше он опазив тај Дарин |
| ићеш и ти, чим се сетиш оних многих:{S} Немица, Мађарица, Влахиња па чак и Францескиња, којима |
| Даринка док смо заједно биле.{S} Али ја немогох да се задовољим ни својим успехом у школи а још |
| , који ми је у део пао, али је саковати немогох.</p> <p>„Права срећа састоји се у задовољству“ |
| д нисам више учитељица <pb n="26" /> па немогу помислити, да си чича Харалампије мој фамилијаз |
| ни читати ваљано незна; они нам дабоме немогу рад наш оценити шта више, можда су нам до сад би |
| азим у ту врсту искушења, па да вас баш немогу разумети. — рече смешећи се Даринка. — О, наилаз |
| а што је касније опет неуредно примала, неможе мене кривити; томе је тек узрок немар општине и |
| шта ће да каже и да јој одобрити неће — неможе при данашњем наставном плану и сеоском немару за |
| а; та доктор није био таки човек; да се неможе трпети, а уз то беше он и ваљан и уважен, па је |
| им разредом, — питаше Ленка — он ти тек неможе писмена извештаја давати?</p> <p>— Дабоме да не; |
| љубав освртати!...</p> <p> И зато нико неможе ни Милицу осудити, што је и она мислила, да је н |
| ам је и јасно, да нам се приповетка баш неможе по вашој жељи свршити.{S} Али кад баш од намере |
| уководило славољубље и — мода.</p> <p>— Немој претеривати — рече сад Милица уклонивши се с проз |
| а. — И ту се презриво насмеја.</p> <p>— Немој се љутити; ја нећу никог да учим, него тек казује |
| Та ти си боља но многе од нас.</p> <p>— Немој ме хвалити, јер нисам заслужила.</p> <p>— И ниси, |
| ствара најсретније бракове.</p> <p>— Та немој тако ватрено! — насмеја се доктор — ако те чује Л |
| у мучећи се и глад осетимо.</p> <p>— Та немој претеривати, — умеша се сад Коста — Гладна ниси т |
| узвишени и племенити позив?</p> <p>— Та немој мислити, да си томе баш само ти узрок.{S} Имала с |
| је тек потребна сушта љубав! ...</p> <p>Немојте се срдити што овако говорим.{S} Ја знам, да сву |
| а — само још морам приметити, да титула немора бити баш „госпођа натарошевица“, може она и друк |
| ба твога живота провео у туђини и мећу „Немчадијом“; а карактер Српкиње и туђинке врло је разли |
| ш га имати; па и тај грдни труд биће ти ненаграђен, превиђен и без сваког признања.{S} Људи, др |
| нтнија, а добро знате да се и онако тек необии интересантно од нас удаљене ствари радо читају и |
| д дрхтала, а из очију сипаше јој такође необична ватра али он и опет уздахну.{S} У тим ватреним |
| траше доктора на чијем се лицу огледаше необична узрујаност.</p> <p> — Од куда се сетисте те ст |
| мишља.{S} Тиме ће приповетка бити бар и необичнија и интересантнија, а добро знате да се и онак |
| јава, те и нашим познаницама не беше то необично — у самој ствари дабоме да је друкчије стојало |
| гласно засмеја а очи јој се запламтише необичном ватром.</p> <pb n="49" /> <p>— Не, Коста, то |
| се учинити, да је она хладна, дурљива и необразована према предусретљивим туђинкама.{S} Али она |
| аји скученост срца и хладноћа или чак и необразовање; а озбиљно размишљање за нас је увек гордо |
| ање ватрен био.</p> <p> Милица за часак неодлучно и збуњено ћуташе и после неколико тренутака т |
| жељи свршити.{S} Али кад баш од намере неодустајете послаћу вам почетак а свршетак нека сваки |
| слено тумачити.{S} А што је он случајно неожењен, а наше познанице неудате, то је свету сасвим |
| већ чули.{S} Но како у моме месту нема неожењених натароша а боме ни учитеља; то нема никог ни |
| и твоје речи Коста, не морају зато бити неоправдане; јер изузетака налази се свуда, а право да |
| .</p> <p>— Боже мој, зар је то баш тако неопростив грех био! — примети Ленка. — Требала си оста |
| а — да је та проклета еманципација жена неопходна потреба за цело човечанство и не тек за женск |
| обро разјаснила и у којима сад већ није неопходно нужно учитељево вешто питање.{S} Исто тако не |
| мене није трговина, и ако сам хладна и неосетљива женскиња...</p> <p>— Ти си дакле била јутрос |
| дволичност у животу пратиле, па јој то неповерење није замерити — примети г. Коста. — Али ако |
| лила?</p> <p>— Ту метаморфозу донела је неповољна сведоџба — рече опет са осмехом Даринка.</p> |
| киваху други влак, који се баш данас из непознатих узрока закаснио.</p> <p>— Баш ми је жао што |
| ци недадоше свога гласа за мене из мени непознатих разлога, па је држала, да мећу нама — као об |
| лази се свуда, а право да кажем ни сама непојмим женскињу, која ће се поред себи равних у туђин |
| покушај; јер веруј, њој је тек светска неправда што је у животу сретала навукла ту одвратну и |
| презриви поглед оне јаднице којој се та неправда хтела нанети.</p> <p>Него истине ради морам пр |
| д и њихову ваљаност, а ту тек неће бити неправде, те ће и опет важити, да је свако своје среће |
| ваљана учитеља накнада за сву досадашњу неправду; а сузе што их том приликом рони по нека мајка |
| нисам ја сама на то осуђена; осећају ту неправду и друге мени равне сестре што су осуђене да ви |
| црно видиш — рече Милица — а тиме чиниш неправду нашем драгом народу.</p> <p>— Можда Ал’ нико ј |
| ад Ленка — и у твојој души морала је та неправедна оцена грдан и од рђавих последица утисак ост |
| ако неће да је права лутка свет обично неправедно оцењује, исмејава и презире, док сиротице и |
| и ја мислим рече Ленка — и зато ми је и неправо, што ће ти паразитски карактери што им је главн |
| се речима никад исказати не да.</p> <p>Непрестано вичете да нисте награђене, а не видите и нећ |
| са ревношћу и доброчинством може човек непријатеља стећи, па сам сад ако не боља оно бар памет |
| ично међу Србима — и сада још баш крвно непријатељство постојати мора; јер и ако је баба опет ј |
| у саставци чиста истина, која је обично непријатна укуса и за вољно „ајнемовање“ и друкчијим „ј |
| рина! ...</p> <p>Незнам ко би уз толике неприлике и иа то воље имао?! — умеша се и Ленка.</p> < |
| е и воли.</p> <p>— Даринку су можда тек неприлике и дволичност у животу пратиле, па јој то непо |
| ети она горко.{S} То би и њега довело у неприлику, да размишља.{S} А тада би можда стекао према |
| постају, за нас мушке, нека страшила и неприродна чудовишта, која би се и с врагом здружила, с |
| к видела погрешку, то јест, моћ, својих непромишљених и изазивајућих речи.{S} Но и ако се тргла |
| рајати, а зна да је и сама погрешива па несме ни своју другарицу строго да оцени.</p> <p>Али ја |
| о, да љубав није шала, и да се са срцем несме ни пошалити, хтео сам да поправим своју погрешку, |
| и стар, поштен или обешењак, сретан или несретан, јер она ужива у лажном сјају па јој је доста |
| више сретна што ме је добила или сувише несретна што остави учитељевање; доста да никог није у |
| ти њега здраво?</p> <p> С Миличина лица нестаде оног несташног израза а очи јој узеше за часак |
| као ја Ленку?</p> <p>На Даринчином лицу нестаде осмеха, па поруменивши рече простодушно:</p> <p |
| осећах, сасвим примерен био, али га је нестало још пре но што се љубав могла развити.</p> <p>— |
| чава учитељичка пензија престаће чим ње нестане.“</p> <p>— Та то је судба свију учитељица! — ви |
| мужу вечито ћератање досади...)</p> <p>Нестане ли тога горива у љубљених особа то нам га не мо |
| „уништите узроке а последице ће и саме нестати!“ — насмеши се Даринка — То правило драга моја, |
| ам мислио да то чиним из радозналости и несташлука, но кад Ленка о феријама оде дома, дођох до |
| о кад га је после некога времена Милица несташно Ленци приказала као свога вереника, и кад је з |
| етка ми је на измаку — настави весело и несташно Милица — Цео живот и уверење моје слично је он |
| ену новине читати — прекиде га и заврши несташно Ленка.</p> <p>Другарице јој се смејаху, а муж |
| ти задовољити с обичним човеком? — И ту несташно погледа Даринку.</p> <p>— Ругај се ти колико х |
| о?</p> <p> С Миличина лица нестаде оног несташног израза а очи јој узеше за часак неки благ изр |
| к и за мене, а још више за свет који је нестрпљив и сујетан, па ужива у стармало-наученој деци. |
| да туђу тајну дозна, и ако га се ништа нетиче!</p> <p>— Не тиче! — викну у исти мах муж и жена |
| ожда и боље проћи; таке сте среће, да и нетражећи стичете симпатију своје околине.{S} А ја — ма |
| остаје здраво Ленци.</p> <p>Кад дођете, нетражите ме у учитељичину стану, већ сиђите у ону вели |
| лу“ обично вели наш сељак.{S} И ту онда нетреба другога коментара.</p> <p>— Тешко нама, — уздах |
| етни људи па ће вришко и теби дати пут; неће наше девојке бити попадије ни помодуше да им треба |
| вати „сцену радосна састанка.“</p> <p>— Неће ме дочекати.{S} Нисам им могла извесно назначити д |
| и.{S} Свака се сећа да јој „господство“ неће дуго трајати, а зна да је и сама погрешива па несм |
| зато нећу да очајавам; уверена сам, да неће на томе остати, нашу праву вредност оцениће тек на |
| више стрпљења и разлагања.</p> <p>— Шта неће огорчење изнаћи — насмеја се Даринка — с те стране |
| ени теле поклонио.{S} Он вели, млеко ме неће толико коштати, да могу одрасну краву купити, а вр |
| дним или два степена ниже оценити, мене неће баш много љутити; знање, што сам га стекла, не мог |
| ретније доба у коме се мислеће женскиње неће морати тек за учитељски позив решити!</p> <p>Увере |
| кад би и душу за тебе дала, опет ти се неће прва приближити; шта више често ће ти се учинити, |
| лошије оцењена будем?{S} Не, тога више неће бити!{S} Кад би ја тако радила видео би се мој грд |
| што га ви желите још није а држим, да и неће куцнути час...</p> <p>За такав свршетак морала бих |
| колности ученичкој.{S} И за то, нико ти неће замерити, ако се која приповетка или друго што не |
| е било да си мање ревностна.{S} Нико ти неће добру вољу уважити, него ће се још наћи злурадих к |
| ећ зна шта ће да каже и да јој одобрити неће — неможе при данашњем наставном плану и сеоском не |
| еруј ми, то ти ни Бог ни људи опростити неће!“</p> <p>С тим је оставим и уђем у кућу камо је ма |
| идиће народ и њихову ваљаност, а ту тек неће бити неправде, те ће и опет важити, да је свако св |
| анство.{S} Мањину опет — веле оне — ако неће да је права лутка свет обично неправедно оцењује, |
| утка...{S} А тој: сретан пут! — и онако неће усрећити ни себе ни друге.</p> <p>— Тако можда мис |
| те године сме по вољи осећати, па и оно неће да се околностима потчини и прилагоди, него још ва |
| вога дара природе; јер знаде, да јој то неће срамоте нанети.{S} Сва промена што је поводом тога |
| се баш похвалити, а проклето срце опет неће да знаде, да је у женским грудима па да тек уз оне |
| е сад одобравам; јер кад и мој Сава већ неће жену што мисли, — а свака боља мислити мора — кака |
| аринка и Милица тако стану „разводити“, нећемо ове ноћи ни тренути.</p> <p>— Не бој се, бићемо |
| се за три године нисмо доста спремиле, нећемо ни сад мудрост кашиком покусати.</p> <p>— Тако ј |
| ече на то Милица.</p> <p>— Та пасти тек нећемо! примети Даринка. — А’ што ће нас можда из појед |
| шта знам ја, шта још ви не ређате.{S} А нећете да се сетите, да смо и ми људи — рече она дошавш |
| нико још није раменом свет поправио, па нећете ии ви.</p> <p>— Раменом не; ал’ енергичним радом |
| ичете да нисте награђене, а не видите и нећете да видите најлепшу награду! — а очи јој се при т |
| и нисте у сватови биле, надам се да нам нећете замерити.{S} Било је у то доба тако блато, да ва |
| <p>— Опет народ! — рече јетко Ленка — а нећеш да знадеш, да се од родољубља не може ни три дана |
| просвети напредујемо.</p> <p>— Та ваљда нећеш тврдити да идемо у натраг? — рече јетко Даринка. |
| и енергије.{S} Па добро нека је и то! — нећу да се браним — Али главни је узрок, што ја не спад |
| у Ленке веренички прстен дао.</p> <p> — Нећу да га примим — говорила је она — ствар још није св |
| шараше својим штапом по трави.</p> <p>— Нећу брате да те учим — рече даље г. Коста — али добро |
| јој иронија па поносито рече:</p> <p>— Нећу никога да вређам; али учитељ, који тражи друге наг |
| о насмеја.</p> <p>— Немој се љутити; ја нећу никог да учим, него тек казујем своје мишљење — ре |
| , ја сам једанпут у животу пофалила, па нећу више.{S} Или би ти хтела да због родољубља и мог у |
| асак обоје ћутаху.</p> <p>— Ја те брате нећу одвраћати од намере — рече сад Коста — јер и Милиц |
| е Коста прилично и познаје.{S} И зато и нећу од вас ништа тајити.</p> <p>Коста се спусти на обл |
| огу се молити и разумно живити, и то ти нећу заборавити!“ а очи јој се у сузама засијаше.</p> < |
| али ко ће нам свима угодити?{S} И зато нећу да очајавам; уверена сам, да неће на томе остати, |
| видим, табак је скоро пун.{S} Зато вас нећу даље мучити аманетима мудрих људи, него ћу вам ’на |
| те да оде спавати.</p> <p>— Али ја баш нећу! — шалио се он — знам да ћеш им приповедати како с |
| он случајно неожењен, а наше познанице неудате, то је свету сасвим обична појава, те и нашим п |
| ла.</p> <p>— Тек кад јој општина одвише неуредно стаде плату издавати, добио сам и ја прилику, |
| тромесечну плату; а што је касније опет неуредно примала, неможе мене кривити; томе је тек узро |
| има запламтише — или зар вас баш нимало неусрећује кад вас на улици задржи чак четврто годишња |
| И тако вам ја постадох у правом смислу неутешив љубавник, и сад покушах да сањам на месечини н |
| м ти могао помоћи?!</p> <p>— Та тако ви неучитељи вазда зборите.{S} Па онда вам је сво учитељст |
| 10 минута воде из бунара вадила можда и нехотице шапуташе:</p> <p>„Кад ћу вез довршити; кад сва |
| брити Даринци и својој жени а што сад и нехотице морам и ја да одобрим ту проклету еманципацију |
| ас и ја весела, а весељу знате, да се и нехотице гледа „кроз прсте“...</p> <p>Добила сам од јед |
| ка.</p> <p>— Ваљда да опрости, што си и нехотице истину казала — рече Ленка па се и опет засмеј |
| вршим по своме уверењу.{S} И зато сам и нехотице поцрвенила и застидила се кад сам чула, да ме |
| димице гледале... с тога је он поново и нехотице уздахнуо кад га је после некога времена Милица |
| сти мах обори очи и заћута. — Беше му и нехотице изашла пред очи Даринчина слика па премишљаше |
| ма вољу што је за учитеља дошла „женка“ нехтеде забавити.{S} Шта више то ме је баш растужило.{S |
| који ће и у том незгодном стању, бар у нечем користити.</p> <p>— Али камо тог правца? прекиде |
| Та тек је четир сата — рече г. Коста. — Неш кажи ти мени момче, шта још оклеваш?{S} Мени се то |
| на те заборавише своју намеру.</p> <p>— Нешто си бледа, да ти није зло? — питаше брижно Ленка м |
| . — Боже мој, чудан ти је човек; све га нешто копка да туђу тајну дозна, и ако га се ништа нети |
| детињски засмеја.</p> <p>Доктора к’о да нешто у срце текну при веселом звуку тога смеја те упра |
| а сама има у В. осим 500 форината још и нешто земље и стан који најмање вреди 150 форината годи |
| вица...{S} Милице, тешко и теби, ако ти нешто очи оболу! ... или се и твоме мужу вечито ћератањ |
| S} Узела сам кола и рекла јој, да морам нешто важно дома телеграфисати, па је позвала са мном њ |
| м.</p> <p>— Право имаш; и сама сам тако нешто приметила, од кад сам с тобом — примети Ленка. — |
| p> <p>— Одакле да почнем? из писама већ нешто знате.</p> <p>— Оне можда и знају; но и ја бих во |
| воља не признаје ти се ни од другарица, ни од професорске колегије.</p> <p>— Лепо је тешиш! — о |
| S} Милица, на пример, није о њој никад, ни размишљала, па се опет удала...</p> <p>— Волео би зн |
| , не исплаћује се ни новчаном наплатом, ни признањем народа; а кад метнем руку на <pb n="25" /> |
| ћу? — рече Даринка слегнув раменима. — Ни моје срце није машина, па да навијем осећаје онако к |
| да никог није у сватове звала.</p> <p>— Ни једно ни друго, већ само збуњена — рече Ленка — онак |
| су морале бити ваљане девојке.</p> <p>— Ни кост ми врана у тебе не донела! — рече Ленка гледећи |
| пка до сада још нисам покајао.</p> <p>— Ни ја — примети она умиљато га погледав, па му наслони |
| ћ од толико година, па ми није ни брига ни од десет доктора и таки паметни госпођа! ..{S} Фала |
| еком ћутању Ленка — Моје је уверење, да ни један учитељ ни учитељица на селу — разумете ли? — н |
| мо ради тога не искључујем из тога реда ни иначе најслабију или најгору све док сама не увиди и |
| тва у спокојном кругу породичном,“ онда ни ви не можете мени замерити, што сам тако брзо следов |
| нскиње?</p> <p>То не, ал ти знаш, да ја ни кад ни сам волио хладно и поносито женскиње, а...</p |
| ми руке тако, да се иначе не бих могла ни отети. — И с тим изви своје из његових усијаних руку |
| болесника може и сатарити.{S} Па неваља ни комлов ни обојке у соби да сушиш.{S} То све шкоди и |
| Ленка. — То нимало не доликује ни Вама ни моме Кости, који је такође од када се јутрос с Вама |
| а намирисала сам ја, да баш ни поповима ни си у вољи, па макар да једни по сто пута кажу да си |
| не хвале и којих се у бољим околностима ни сами не би прихватили.</p> <p>Тако н. пр. знате, да |
| сва срећа у доброј сведоџби? а није она ни крива, што је сретнија, па се повикало одма од почет |
| катима заспеш!...</p> <p>— Неби Српкиња ни пошла за туђинца, — примети иронично Ленка — Српкиње |
| Српкиње, а у ствари не беше ни Српкиња ни жена, него тек — лутка...{S} А тој: сретан пут! — и |
| ар баш све у памети имати?!</p> <p>— Па ни ја нисам боље пролазила — примети Милица — Баш кад с |
| ра да се трпи и плаћа. „Не ће бити попа ни попадија да иде у школу“ обично вели наш сељак.{S} И |
| ложити.</p> <p> За ручком није г. Коста ни ваљане две речи прозборио, а кад му Милица ћеретајућ |
| што питање.{S} Исто тако не питају деца ни из оних предмета што служе поглавито за развијање ра |
| но питање!{S} Та ја бар нисам учитељица ни женскиња, да би ми се и те ситнице замерале; — смеја |
| може и сатарити.{S} Па неваља ни комлов ни обојке у соби да сушиш.{S} То све шкоди и здравима и |
| форму...{S} Јер веруј ми, то ти ни Бог ни људи опростити неће!“</p> <p>С тим је оставим и уђем |
| тароша а боме ни учитеља; то нема никог ни да ми понуди другу титулу, и зато сам ја видите, још |
| </p> <p>То не, ал ти знаш, да ја ни кад ни сам волио хладно и поносито женскиње, а...</p> <p>Ко |
| им тога — рече смешећи се — нисам никад ни била „чедо среће“ па нисам научила да примам награде |
| ан пут! — и онако неће усрећити ни себе ни друге.</p> <p>— Тако можда мисле и праве туђинке о с |
| ш да знадеш, да се од родољубља не може ни три дана живети.{S} Народ и општина кад хоће да им в |
| освртати!...</p> <p> И зато нико неможе ни Милицу осудити, што је и она мислила, да је наклонос |
| ти пут; неће наше девојке бити попадије ни помодуше да им треба учитељка а намирисала сам ја, д |
| а, да је користан члан човечанства није ни достојан тога, позива и нека се стиди што не уме да |
| о село већ од толико година, па ми није ни брига ни од десет доктора и таки паметни госпођа! .. |
| ло...</p> <p>То су, видиш, речи, у које ни сам хтео веровати и које сад одобравам; јер кад и мо |
| д весело Ленка. — То нимало не доликује ни Вама ни моме Кости, који је такође од када се јутрос |
| е месту нема неожењених натароша а боме ни учитеља; то нема никог ни да ми понуди другу титулу, |
| , а зна да је и сама погрешива па несме ни своју другарицу строго да оцени.</p> <p>Али ја сам з |
| љубав није шала, и да се са срцем несме ни пошалити, хтео сам да поправим своју погрешку, за то |
| очекивати од проста народа, који не уме ни да је оцени?{S} Него видим ја да ту нема ништа, и да |
| ово три године полагах, не исплаћује се ни новчаном наплатом, ни признањем народа; а кад метнем |
| замера, а добра воља не признаје ти се ни од другарица, ни од професорске колегије.</p> <p>— Л |
| дан ћошак те дремаху.</p> <p>— Та ту се ни дремати не може! — сувише се влак дрма — рече по мал |
| /p> <p>— Кажи све! — рече Коста — иначе ни ја не видим узрока за...</p> <p>Али он и не доврши а |
| ј нисам могао долазити, јер не долажаше ни један мушки, а она, баш к’о у пркос, ретко је куд иш |
| носило име Српкиње, а у ствари не беше ни Српкиња ни жена, него тек — лутка...{S} А тој: срета |
| у љубљених особа то нам га не могу више ни пружати и онда и наша љубав мора да престане.{S} Па |
| и значајно свога мужа.</p> <p>— Није ми ни то противно — рече весело она — Него шта ти велиш, г |
| о — гунђао је он. — Ал’ ти дабоме, ниси ни покушавала, доста ти је кад је само оно преклапало, |
| ој посао давно напустио, мој говор ниси ни бележио, сад немаш целу приповетку.</p> <p>— Ти си м |
| а једну форму...{S} Јер веруј ми, то ти ни Бог ни људи опростити неће!“</p> <p>С тим је оставим |
| куд ишла, те јој се не могох придружити ни у пратњи.{S} И тако вам ја постадох у правом смислу |
| ашару.</p> <p>— А не ће ти нико обесити ни колајну за твој сувишан рад — дода још Милица.</p> < |
| ој: сретан пут! — и онако неће усрећити ни себе ни друге.</p> <p>— Тако можда мисле и праве туђ |
| тако стану „разводити“, нећемо ове ноћи ни тренути.</p> <p>— Не бој се, бићемо кратке примети М |
| а — Моје је уверење, да ни један учитељ ни учитељица на селу — разумете ли? — на селу, рече, ка |
| им ја сам погодније створење; јер нисам ни навикнута, да се околности по мојој вољи и замном ок |
| етака налази се свуда, а право да кажем ни сама непојмим женскињу, која ће се поред себи равних |
| — примети Милица.</p> <p>— Ја не дајем ни једној баш ни какве власти.{S} Право награђивања и у |
| биле.{S} Али ја немогох да се задовољим ни својим успехом у школи а још мање упливом школе на н |
| ави:</p> <p>— Не могу сасвим да одобрим ни ваше тужакање, да вам силно учење отима време за вас |
| ће“ туђинац, неби ти се оженио Српкињом ни да му је дукатима заспеш!...</p> <p>— Неби Српкиња н |
| вом разговарању са децом, што дечији ум ни мало не мори а много им користи и полажење школе оми |
| ти; јер док беше Даринка овде није било ни зле воље...</p> <p> Враголасти осмеј којим беше та п |
| ни двадесетак кућа нема сата, а немамо ни стална школска послужитеља, који би путем звоњења мо |
| три године нисмо доста спремиле, нећемо ни сад мудрост кашиком покусати.</p> <p>— Тако је; али |
| једна од њих тарући очи — Ево још нисмо ни летимице половину главнијих штудија прешле а два сат |
| није у сватове звала.</p> <p>— Ни једно ни друго, већ само збуњена — рече Ленка — онако не беја |
| , а то се по себи разуме, те није нужно ни да кажем.</p> <p>— Шта није? — то је баш интересантн |
| м ја — рече он слежући рамени — Мене то ни тада није љутило.</p> <p>Шта више ако ћу да будем ис |
| ећина публике је обично чист сељак, што ни читати ваљано незна; они нам дабоме немогу рад наш о |
| S} Било је у то доба тако блато, да вас ни десет коња преко овог ритског блата неби превукло.{S |
| : „какав отац, тако син“ опет не остају ни материн карактер и пример без последице на деци.</p> |
| летку увидио, да не вреди у том случају ни на себе љутити се, јер човек бива све заљубљенији, а |
| оста.</p> <p>— Знате да код нас на селу ни двадесетак кућа нема сата, а немамо ни стална школск |
| рн у оку види, док се у оку мени равних ни балвана не опажа...{S} И ту се за часак загледа у да |
| је довољан разлог, да и теби Коста, баш ни једна није веровала.</p> <p>— Па браним ја — рече он |
| ба учитељка а намирисала сам ја, да баш ни поповима ни си у вољи, па макар да једни по сто пута |
| ица.</p> <p>— Ја не дајем ни једној баш ни какве власти.{S} Право награђивања и укора само је м |
| да је на њој проста хаљина, а уз то баш ни једне пантљичице...{S} Но он се и сувише љутио што с |
| дитељима, али Ленка и г. Коста не даду „ни прословити“; а њима се придружио и ондашњи млади лек |
| иних предмета са једним или два степена ниже оценити, мене неће баш много љутити; знање, што са |
| али не баш свако.{S} Милица, на пример, није о њој никад, ни размишљала, па се опет удала...</p |
| тог правца? прекиде је у речи Милица. — Није доста тек рећи, него и показати га. — И ту се през |
| ете обојица од једне болести.</p> <p> — Није могуће, — рече опет Милица. — Коста зацело пати од |
| ице ал’ и значајно свога мужа.</p> <p>— Није ми ни то противно — рече весело она — Него шта ти |
| да бележити? смејаше се Ленка.</p> <p>— Није нужно да се бележи.{S} Оно што ћу казати остало ми |
| а, што им је остало од вечере.</p> <p>— Није, — насмеја се Даринка — сад ћеш видети, да ми је ж |
| таше у исти мах две другарице.</p> <p>— Није него ћу тек бадава с вама дремати — одговори она п |
| проклетој учитељској сведоџби.</p> <p>— Није него ћу још сад донашати пројекте, по којима ћу уч |
| ! зар је сва срећа у доброј сведоџби? а није она ни крива, што је сретнија, па се повикало одма |
| верења, да је користан члан човечанства није ни достојан тога, позива и нека се стиди што не ум |
| b n="39" /> <p>То би све добро било, да није светске критике; — рече Ленка — а шта ће рећи и пр |
| ј је лако ћеретати, а Даринци дабоме да није до тога:{S} Сам велиш, да много мисли, а ко премиш |
| ече он слежући рамени — Мене то ни тада није љутило.</p> <p>Шта више ако ћу да будем искрен, мо |
| ђује? — примети Даринка — Твоја природа није да се с незгодама бори; а у ужем кругу, у породици |
| предметима, зашто се теби у појединима није могло блажије судити и бар општа оцена боља дати.{ |
| н разлог, да и теби Коста, баш ни једна није веровала.</p> <p>— Па браним ја — рече он слежући |
| најосетљивије жице била дирнута.{S} Та није то првина, да сам морала увидети, да више вредим, |
| . — рече он и поче:</p> <p>— Сека Наста није лагала — Ја сам од како је нова учитељица дошла че |
| те није нужно ни да кажем.</p> <p>— Шта није? — то је баш интересантно прихвати он и остави оло |
| тави:</p> <p>— Кад сам увидио, да љубав није шала, и да се са срцем несме ни пошалити, хтео сам |
| — рече Коста — сад видим да твоја љубав није много значила.</p> <p>— Љубав! — понови она и пору |
| што остави учитељевање; доста да никог није у сватове звала.</p> <p>— Ни једно ни друго, већ с |
| ад му Милица ћеретајући рече да јој сад није потребна његова помоћ у погледу удадбе; јер је већ |
| друго тишти; јер док беше Даринка овде није било ни зле воље...</p> <p> Враголасти осмеј којим |
| та.{S} Оно што смо ми радиле и доживиле није тако опасне природе, да се баш тајити мора.</p> <p |
| чије свађам те ствари.{S} Брак код мене није трговина, и ако сам хладна и неосетљива женскиња.. |
| >Али кад виде, да се и та стрела о мене није очешала и да се тек смејем зачуђено погледа, па љу |
| у животу пратиле, па јој то неповерење није замерити — примети г. Коста. — Али ако је само то, |
| па зато гледа кроз прозор.</p> <p>„Бре није;“ рече ми баба Наста лукаво ме гледећи. „Пуши му с |
| ућих речи.{S} Но и ако се тргла опет се није покајала; та доктор није био таки човек; да се нем |
| али и узели, а то се по себи разуме, те није нужно ни да кажем.</p> <p>— Шта није? — то је баш |
| аринка слегнув раменима. — Ни моје срце није машина, па да навијем осећаје онако како би практи |
| њему то није казала.</p> <p>— До душе и није лепо домаћину се не јавити, ал’ гостима се што шта |
| срца, извор великих и спасоносних мисли није памет, већ срце.</p> <p>— Добро, добро, — рече Лен |
| е цело село већ од толико година, па ми није ни брига ни од десет доктора и таки паметни госпођ |
| намеру.</p> <p>— Нешто си бледа, да ти није зло? — питаше брижно Ленка метнувши пред њу хладно |
| ти.{S} А да сталне воље имадеш, и да ти није „плева“ у глави — то су тек могли увидети!</p> <p> |
| — понови Ленка — можда је и то; ал тај није за мене и за моје проклете околности.</p> <p>— Е п |
| е то, онда јој је срце покварено па јој није ништа свето, него је већ ишла на то да ономе пружи |
| а око ручка положити.</p> <p> За ручком није г. Коста ни ваљане две речи прозборио, а кад му Ми |
| в држим да ће доћи и сама, то јест, ако није љубав оно стање, што сам га осећала кад ми је река |
| пожртвовање и челичну вољу.{S} Та и ако није сву мудрост кашиком поцрпео и каблом просипао, опе |
| ш добро скривено и да најбољи начин ако није околностима примерен не може користи донети.</p> < |
| у друштву случајно с њом се десио, нико није могао опазити шта се у моме срцу збива.{S} И тако |
| ке?</p> <p>— Данас Ленчице, као да нико није задовољан с нашим друштвом — примети враголасто Ми |
| ити кад се замерају.{S} Мени дакле нико није замерао и зато сам и био час у једну час у другу с |
| па и ако је још девојка опет се нимало није ужаснула тог новога дара природе; јер знаде, да јо |
| м.</p> <pb n="49" /> <p>— Не, Коста, то није за моју природу; ја друкчије свађам те ствари.{S} |
| е сунце на западу родило. — Не Саво, то није могуће! та ти се море шалиш! — Даринка је тек жена |
| загледа у даљину.</p> <p>Дабоме да и то није без узрока, — настави опет тихо — нисам ја сама на |
| Љути се што је Даринка отишла а њему то није казала.</p> <p>— До душе и није лепо домаћину се н |
| осече се Ленка — ја се само љутим, што није обичај да и те „даровите“ пофторавају те „лаке ств |
| зловољно и тужно погледа.</p> <p>— Зар није тако? — питаше Милица.</p> <p>— Кад помислим на св |
| ене у школу примити? па на послетку зар није награда и оно уживање што сам га уживала ја и свак |
| тргла опет се није покајала; та доктор није био таки човек; да се неможе трпети, а уз то беше |
| товања, које и ако је близу љубави опет није једно и исто. — Од поштовања до љубави, каже се, д |
| еци добро разјаснила и у којима сад већ није неопходно нужно учитељево вешто питање.{S} Исто та |
| ј — рече оштро Милица — За моју природу није да гладим децу ко неко пудлу; а и ти ћеш видити, к |
| у; а под главу метну своју кутију, коју није предала са осталим пртљагом.{S} Даринка и Милица м |
| ао са свим озбиљан човек.{S} На прозору није ме нико више видео, а кад сам у друштву случајно с |
| илица и уз све ватрене погледе моје још није тако дочекала; закључујем, да ме и воли.</p> <p>— |
| накав свршетак к’о што га ви желите још није а држим, да и неће куцнути час...</p> <p>За такав |
| гом народу.</p> <p>— Можда Ал’ нико још није раменом свет поправио, па нећете ии ви.</p> <p>— Р |
| сама не увиди и не призна, да за то још није дорасла или док се не покаже тога позива недостојн |
| га примим — говорила је она — ствар још није свршена.{S} Ми смо правили „рачун без бирташа“.{S} |
| обро тражићу и милостињу, али за себе — никад...{S} Зато сам и сувише поносита...</p> <p>Осим т |
| — Али толико могу рећи, да од тога доба никад не сањам.{S} Чим хоће да ме снађе та беда ја ти с |
| сто Ленка.</p> <p>— Зар ти мислиш да ја никад не долазим у ту врсту искушења, па да вас баш нем |
| , што је најскривенија и која се речима никад исказати не да.</p> <p>Непрестано вичете да нисте |
| не приметивши то.</p> <p>— Ти се додуше никад не журиш, нити се бринеш за што, па опет друге пр |
| тако луда сна...</p> <p>— А зар ти ниси никад сањала пријатније сне? — рече г. Коста погледом п |
| свако.{S} Милица, на пример, није о њој никад, ни размишљала, па се опет удала...</p> <p>— Воле |
| {S} Осим тога — рече смешећи се — нисам никад ни била „чедо среће“ па нисам научила да примам н |
| погрешку велика казна, за добре стране никаква признања, то је моја судба већ одавно.{S} Но ја |
| тор — само напред кажем, да се не надам никаквом успеху код Даринке.{S} Све ми се чини да ће ме |
| то вазда чиним у договору целе школе а никако се не држим тек исказа поједине надзорнице; јер |
| сам у друштву случајно с њом се десио, нико није могао опазити шта се у моме срцу збива.{S} И |
| ости и околности ученичкој.{S} И за то, нико ти неће замерити, ако се која приповетка или друго |
| паметније било да си мање ревностна.{S} Нико ти неће добру вољу уважити, него ће се још наћи зл |
| ће безазлен и поверљив остати?</p> <p>— Нико! — рече Милица; а Ленка још дода:</p> <pb n="30" / |
| нашем драгом народу.</p> <p>— Можда Ал’ нико још није раменом свет поправио, па нећете ии ви.</ |
| Даринке?</p> <p>— Данас Ленчице, као да нико није задовољан с нашим друштвом — примети враголас |
| е чинити кад се замерају.{S} Мени дакле нико није замерао и зато сам и био час у једну час у др |
| им озбиљан човек.{S} На прозору није ме нико више видео, а кад сам у друштву случајно с њом се |
| о душе свако види; само је штета што се нико не сећа узроке да истражује — примети јетко Милица |
| е купује на вашару.</p> <p>— А не ће ти нико обесити ни колајну за твој сувишан рад — дода још |
| и на љубав освртати!...</p> <p> И зато нико неможе ни Милицу осудити, што је и она мислила, да |
| сретна што остави учитељевање; доста да никог није у сватове звала.</p> <p>— Ни једно ни друго, |
| них натароша а боме ни учитеља; то нема никог ни да ми понуди другу титулу, и зато сам ја видит |
| раво кажу да — ал’ боље да ћутим; та се никог не боји!“</p> <p>„Вараш се бако!“ рекох ја па је |
| меја.</p> <p>— Немој се љутити; ја нећу никог да учим, него тек казујем своје мишљење — рече Да |
| ше да честитају имендан — иначе не беше никога у кући.{S} Господин Коста не био пореклом мештан |
| иронија па поносито рече:</p> <p>— Нећу никога да вређам; али учитељ, који тражи друге награде |
| заборавише моје вирење кроз прозор; те никоме не беше зазорно што учитељица добија од нотароша |
| ј коси, па и ако је још девојка опет се нимало није ужаснула тог новога дара природе; јер знаде |
| докторе? — рече сад весело Ленка. — То нимало не доликује ни Вама ни моме Кости, који је такођ |
| тим речима запламтише — или зар вас баш нимало неусрећује кад вас на улици задржи чак четврто г |
| сти, да му је „Баба“ или „баца“ отац а „нина“ или „сека“ мати; то ужива по 3 — 4 стотине плате, |
| </p> <p>— Морала сам ма куда одавде.{S} Нисам хтела господину доктору да служим за психолошку с |
| астанка.“</p> <p>— Неће ме дочекати.{S} Нисам им могла извесно назначити дан свога доласка — од |
| одећи.{S} Осим тога — рече смешећи се — нисам никад ни била „чедо среће“ па нисам научила да пр |
| није без узрока, — настави опет тихо — нисам ја сама на то осуђена; осећају ту неправду и друг |
| Коста — Гладна ниси тек била!</p> <p>— Нисам.{S} Али да не беше мога бабе и стрпљивих кредитор |
| и дода она наглашујућим тоном.</p> <p>— Нисам то хтела да речем.</p> <p>— Него?</p> <p>— Хтела |
| то сам ја задовољна кад сама осећам, да нисам гора од вас; а случај је учинио, да се <pb n="22" |
| спођа фрајлица овде.{S} Но ја њега тада нисам познавала те јој само рекох, да се српски не каже |
| p>— Причинило ти се — рече доктор. — Ја нисам ништа чуо.</p> <p>— Чуо сам, ал’ ваљда је било у |
| и боље, што смо саме, — дода Ленка — ја нисам расположена за весеље. </p> <p>— Теби је све твој |
| стране још те нисам знала.</p> <p>— Ја нисам злобна и ако сам огорчена; и моја примедба, допус |
| ? умеша се Милица.</p> <p>— Што? — и ја нисам у таким околностима или баш те „пузавачке“ природ |
| p>— Овамо онамо, па опет излази да и ја нисам имала воље на учитељски позив — плану на то Ленка |
| све у памети имати?!</p> <p>— Па ни ја нисам боље пролазила — примети Милица — Баш кад сам шту |
| е — нисам никад ни била „чедо среће“ па нисам научила да примам награде за своја дела.{S} За то |
| е знају и без тебе да си ми муж.{S} Сад нисам више учитељица <pb n="26" /> па немогу помислити, |
| баш с тога и оставих тај позив, те сад нисам више учитељица.</p> <p>Замераћете ми, да немам ис |
| ва недостојна.</p> <p>Тим начином досад нисам опазила код деце зависти.{S} А да неби и саме над |
| ароду мало привређујем.{S} Томе, дабоме нисам ја крива, већ околности и немар нашега народа пре |
| приволим да зове лекара, но кад у томе нисам успела, препоручила сам јој неколико кућевних сре |
| иљада што бих можда уз жену добио да се нисам у Ленку заљубио.{S} То ме је, разуме се по себи, |
| е му доктор зачуђено мерећи га — још се нисам с Милицом венчао...{S} И ту се засмеја.</p> <p>Г. |
| насмеја се Даринка — с те стране још те нисам знала.</p> <p>— Ја нисам злобна и ако сам огорчен |
| своје околине.{S} А ја — ма да у ствари нисам гора од вас — знате како пролазим.</p> <p>— Право |
| {S} Али то баш беше чвор.{S} У кућу јој нисам могао долазити, јер не долажаше ни један мушки, а |
| /p> <p>Тако н. пр. знате, да ја као ђак нисам била поштовачица Бело-Ланкастарова начина, да и д |
| е смејаху, а муж само рече:</p> <p>— То нисам хтео да кажем.</p> <p>— Наравно да ниси, али ми ј |
| м Даринка — И мени је дабоме тешко, што нисам боље оцењена; али ко ће нам свима угодити?{S} И з |
| само љути што морам да признам оно што нисам још јуче хтео одобрити Даринци и својој жени а шт |
| ка.</p> <p>— Чудно питање!{S} Та ја бар нисам учитељица ни женскиња, да би ми се и те ситнице з |
| од нас.</p> <p>— Немој ме хвалити, јер нисам заслужила.</p> <p>— И ниси, — рече скоро строгим |
| Међу тим ја сам погодније створење; јер нисам ни навикнута, да се околности по мојој вољи и зам |
| ата неби превукло.{S} Осим тога, ја вас нисам познавао, а она или беше сувише сретна што ме је |
| чини видео си које је Милица, и зато их нисам „по правилима етикеције“ упознавала; — смејаше се |
| ; а ја се са свога поступка до сада још нисам покајао.</p> <p>— Ни ја — примети она умиљато га |
| о погледам и метнем руку на њено раме. „Нисам ја баш тако небојша, бојим се ја бога већма него |
| адржао — гунђао је он. — Ал’ ти дабоме, ниси ни покушавала, доста ти је кад је само оно преклап |
| за развијање разума.</p> <p>— Ти као да ниси помишљала на злобу и завист што се отуда изродити |
| исам хтео да кажем.</p> <p>— Наравно да ниси, али ми је казало твоје понашање.{S} Кад ја пеглам |
| теривати, — умеша се сад Коста — Гладна ниси тек била!</p> <p>— Нисам.{S} Али да не беше мога б |
| оноситија је и од ње.</p> <p>— Ти дакле ниси за Милицу?</p> <p>— Та већ сам ти казао, да је и о |
| Ленка — питаше зачуђено Милица — ти пре ниси тако мислила?</p> <p>— Ту метаморфозу донела је не |
| валити, јер нисам заслужила.</p> <p>— И ниси, — рече скоро строгим гласом Даринка — Требала си |
| , од тако луда сна...</p> <p>— А зар ти ниси никад сањала пријатније сне? — рече г. Коста погле |
| чне изреке:{S} Не плећи се у оно, у што ниси позват!{S} Осим тога научила сам од ње да и са рев |
| си твој посао давно напустио, мој говор ниси ни бележио, сад немаш целу приповетку.</p> <p>— Ти |
| мило је погледавши. — Та ето ја и Коста нисмо баш „начелни“ пријатељи па опет смо муж и жена; п |
| мо тек те листове; ако се за три године нисмо доста спремиле, нећемо ни сад мудрост кашиком пок |
| и свакојако се мучиле, па дед’ реци што нисмо сковале срећу као Анђа? </p> <p>— Опет Анђа — реч |
| рече једна од њих тарући очи — Ево још нисмо ни летимице половину главнијих штудија прешле а д |
| зати не да.</p> <p>Непрестано вичете да нисте награђене, а не видите и нећете да видите најлепш |
| свим случајно.{S} Тамо сам читала, а ви нисте баш шапутали, па сам морала чути.</p> <p>— Сад ми |
| смо нас двоје муж и жена.{S} А што и ви нисте у сватови биле, надам се да нам нећете замерити.{ |
| /p> <p>— Па и наше нису рђаве.</p> <p>— Нису.{S} Ал’ могле су бити и боље; та и Анђа и Душанија |
| да се види, како и „женијалним дусима“ нису увек сви реагенси и сва својства тела на уму.{S} О |
| Ленка је желила, да тако буде, а оне се нису много устезале.</p> <p>— Остаћу, кад допуштате — р |
| ће тако хтети и у школи; а оне главице нису тако женијалне, па треба више стрпљења и разлагања |
| и суди по сведоџби!</p> <p>— Па и наше нису рђаве.</p> <p>— Нису.{S} Ал’ могле су бити и боље; |
| лица уклонивши се с прозора — оне и ако нису боље од нас, опет су нам бар равне.</p> <p>— Та ве |
| се дати на посао.</p> <p>— Нама и онако нису нужне. —</p> <p>— Ал’ ја би их штампао; а то вам в |
| примети иронично Ленка — Српкиње се још нису толико еманциповале, да је хуманизам и свест и код |
| утства, што смо их у учитељишту добили, нити да се само на узоре угледамо, него треба оштрим по |
| .</p> <p>— Ти се додуше никад не журиш, нити се бринеш за што, па опет друге престижеш! ... реч |
| , рекох јој, да дете сувише не утопљава нити да собу тако јако греје; да с прозора песак уклони |
| е љубити тек оне, који њу љубе и више — ништа.</p> <p>И том пресудом оцењена је Миличина природ |
| а је оцени?{S} Него видим ја да ту нема ништа, и да право каже наша сека Пела: „Боље је имати с |
| ти мах муж и жена.</p> <p>— Шта?{S} Сад ништа, онда сам уздахнула — но ту се трже и још јаче по |
| онда јој је срце покварено па јој није ништа свето, него је већ ишла на то да ономе пружи руку |
| копка да туђу тајну дозна, и ако га се ништа нетиче!</p> <p>— Не тиче! — викну у исти мах муж |
| едам, но и ту је само поруменила и више ништа.{S} Па како ме Милица и уз све ватрене погледе мо |
| ило право?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ми ништа немамо против; шта више, за твој труд даћу ти и п |
| p> <p>„Ју боже, а ја ко’ марва, не знам ништа“, па устрашено шчепа кошар с комловом, покрије га |
| ичинило ти се — рече доктор. — Ја нисам ништа чуо.</p> <p>— Чуо сам, ал’ ваљда је било у суседн |
| ично и познаје.{S} И зато и нећу од вас ништа тајити.</p> <p>Коста се спусти на оближњу клупу а |
| још од оног имендана. — И зато се и нас ништа не тиче.</p> <p>Једнога јутра врло рано дође докт |
| часак сви заћуташе.</p> <p>— Зар немаш ништа више да кажеш? — питаше по малој почивши г. Коста |
| о на страну оставио.</p> <p>— Зар немаш ништа више да кажеш? — питаше он опазив тај Даринчин по |
| гла она и теби рећи — бранила се Ленка, но и опет порумени и заћута.</p> <p>— Неко време ћутаху |
| то чиним из радозналости и несташлука, но кад Ленка о феријама оде дома, дођох до уверења, да |
| учитељица и у мени изгубила бранитеља, но као у замену за то добила је већ идућих ферија госпо |
| сам се, да је приволим да зове лекара, но кад у томе нисам успела, препоручила сам јој неколик |
| ше.</p> <p>— Што буде могуће, велиш ти, но и ја напред знам, да ће све то врло мало бити према |
| ела у школу осим учења и да васпитавам, но и ја сам као и Ленка увидела, да је тај посао „небла |
| ражи, да је као кривац молећи погледам, но и ту је само поруменила и више ништа.{S} Па како ме |
| ј ствари дабоме да је друкчије стојало, но то је тајна господина Косте, његове жене и младога д |
| стре што су осуђене да више размишљају, но што је то некима по вољи...</p> <p>Коста тихо уздахн |
| S} Али она воли да и то о њој помислиш, но да можда посумњаш, да хоће да те задобије...{S} То ј |
| — рече расејано она — мени је ближа 27. но 17. година.</p> <p>Баш као и Ленци и Милици дода она |
| аборавила сам, да је и Коста међу нама; но он ће опростити — свуда има изузетака.</p> <p>— Ваљд |
| сам покушавала да их од тога одвикнем; но тада ми опет долажаху сувише доцне, па које с тога, |
| ешто знате.</p> <p>— Оне можда и знају; но и ја бих волио све чути — уплете се г. Коста.</p> <p |
| ..</p> <p>— Е па остани, кад баш хоћеш; но ја мислим да...</p> <p>Па не довршивши питајући погл |
| Знам да су вам сад прве мисли: за кога? но баш то остављам да погађате; јер колико се сећам обе |
| , а уз то баш ни једне пантљичице...{S} Но он се и сувише љутио што се доктор за њу решио, па м |
| ору од кад су госпођа фрајлица овде.{S} Но ја њега тада нисам познавала те јој само рекох, да с |
| ега народа према учитељству и школи.{S} Но баш с тога и оставих тај позив, те сад нисам више уч |
| о је оном што сте од Ленке већ чули.{S} Но како у моме месту нема неожењених натароша а боме ни |
| са миразом, читао би и ти у кавани.{S} Но ја ти сад не помогох!{S} Ти си знао, да ће тако бити |
| ћу и ја вазда тек учитељица остати.{S} Но у исти мах тргох се из свога заноса, те ми се учини, |
| на ово онако двосмислено насмешити.{S} Но и опет за то, ја хоћу да се надам; јер и онако је на |
| х непромишљених и изазивајућих речи.{S} Но и ако се тргла опет се није покајала; та доктор није |
| не.</p> <p>— Ја се тиме и не хвалим.{S} Но и ви допустићете, да је понављање душа сваке наставе |
| оловку — То сам од тебе и очекивао.{S} Но не брини се, ја ћу се већ постарати, да и ти за друг |
| који је за шалу сувише озбиљан био.{S} Но ту се трже и засмеја. — Поглед му је пао на њено оде |
| изнања, то је моја судба већ одавно.{S} Но ја се надам, да ће и на мојих вратих срећа закуцати |
| ц сасвим здрав — и смести се за сто.{S} Но уз сву њену хвалу изгледаше као да јој залогаји у гр |
| да сумњаш о мојој љубави према њему.{S} Но ја ти кажем да ћу му свагда верна бити; јер видим да |
| и за оне ствари које их се не тичу.{S} Но уз све то беше опет разборит човек и <pb n="44" /> к |
| а учитељски позив — плану на то Ленка — Но ја ти кажем, да немаш право.{S} Воље сам и ја имала |
| Шта?{S} Сад ништа, онда сам уздахнула — но ту се трже и још јаче порумени.</p> <p>— Не разумем |
| но што се љубав могла развити.</p> <p>— Но да је већ ту била, ко’ велим, теже би се ње отресла. |
| пре и после тога видим их у школи, што’ но веле, „тек од жеље“.{S} За то да кол’ко толико себи |
| тако потресајућем тренутку више осмеја но туге, а он би баш сад тако радо у њима видио сузе ил |
| > <p>Тиме сам дабоме општину задовољила но не своју савест, која ме је вазда мучила, да сам нед |
| Гле, гле.— рече Милица — Та ти си боља но многе од нас.</p> <p>— Немој ме хвалити, јер нисам з |
| да се нама учитељицама све већма замера но осталом женскињу.</p> <p>— Мане нам до душе свако ви |
| злопамтило и да радије копа јаму своме но — туђину...{S} И за то је и она на ту „стрелу“ најви |
| <p>Коста се трже те прекиде доктора пре но што је довршио.{S} Учинило му се да је у оближњој се |
| примерен био, али га је нестало још пре но што се љубав могла развити.</p> <p>— Но да је већ ту |
| а у томе и јесу по народ боље учитељице но учитељи.{S} Јер прве ако осете да су се у себи прева |
| , и с тога су деца вазда раније у школи но што би требало.{S} Ја сам покушавала да их од тога о |
| да много радиш; здрава си, а слабија си но што си била у заводу.</p> <p>— Па шта то чини, само |
| тву.</p> <p>У селу је много теже радити но у вароши, па опет, сваки варошки учитељ и учитељица |
| — То је можда тако код друге народности но ми Срби и у томе смо напреднији.{S} Наша интелигентн |
| е добро знате, да ја вазда блаже мислим но што се можда изражавам; те сам и овде тек изрекла св |
| Само данас ми је и сувише сентименталан но ја ћу га већ од тога одучити...</p> <p> Ленка је исп |
| но дете.</p> <p>Дете је било више мртво но живо и обучено тек у танку кошуљицу.</p> <p>„Шта ту |
| тео, него што је могао; а више се мучио но што је уживао, то све показује његово пожртвовање и |
| учитељу у време школско гошћења.</p> <p>Но вечери, кад се о свачем већ доста наразговарале, реч |
| се кроз који дан зацело излећи.</p> <p>Но уз све то мени се чињаше, да би ваздух могао чистији |
| а Наста није лагала — Ја сам од како је нова учитељица дошла чешће вирио кроз прозор; а к’о што |
| адоше.</p> <p> — Стара је, ал’ и вечито нова! — рече он па устаде и нагло је узе за руке. — Јес |
| е бела лука и бела и жута пасуља, а ја „новајлија“ па још не навикнута на тај красни „миомир“ ш |
| е.{S} Њима је главно жена а народност и новац, за њих узгредна ствар.{S} А да истину говорим, у |
| ба да знају, да има мушких који умеју и новац прегорети, и...</p> <p>— Место у кавани поред пив |
| кад јасно види, да већина нас тражи тек новац, спољашњу лепоту и углађено понашање.</p> <p>— Тв |
| која уз то редовно школу полазе тек од новембера до половине марта, а пре и после тога видим и |
| м иронијом настави:</p> <p>„Знам ја, да нови касапи под...“ па прогута још две речи намигнувши |
| доста стало, али за то и беше испит, по новијем учитељском изразу — сјајан.</p> <p>— Морам приз |
| у кавани поред пива, на дому и уз жену новине читати — прекиде га и заврши несташно Ленка.</p> |
| евојка опет се нимало није ужаснула тог новога дара природе; јер знаде, да јој то неће срамоте |
| планове, о зидању лепе куће са жениним новцем, бацио у запећак и тврдо се заверио, да ћу учите |
| тити план о зидању лепе куће са жениним новцем...</p> <p>— Вараш се! — рече враголастим осмејом |
| о бити, па кад си ме тада предпостављао новцу, мораш ме сад предпостављати и кавани, — рече Лен |
| три године полагах, не исплаћује се ни новчаном наплатом, ни признањем народа; а кад метнем ру |
| наше иначе „ултра Србенде“ и без једног новчића мираза поженише.{S} Заиста, треба само да се до |
| ве беше још усађена лепа воћкица а чело ногу љиљан и ружица.</p> <p>У исти мах прође кроз гробљ |
| и па гњевно викну:</p> <p>„Држ’ ти твој нос у школи, а не мешај се у мој пос’о!{S} Ви’ш ти ње, |
| 7" /> <p>„Којешта!“ осечем се ја. „Него носи ти млада дете у собу па зови доктора; то ће више п |
| се од свога младога мужа, коме је ручак носила, јер је ту негде сено косио.{S} На лицу њеном ви |
| каквој светијој цељи или је тек узгред носило име Српкиње, а у ствари не беше ни Српкиња ни же |
| не беше зазорно што учитељица добија од нотароша књиге на прочитање, и што га често по школском |
| и ти закључивао, кад сам ја већ госпођа нотарошевица и у општинском стану.{S} Твоје закључивање |
| ца приђе гласовиру па разгледајући неке ноте, што се ту нађоше испитујући посматраше доктора на |
| чујним гласом прошапута:</p> <p>— Лаку ноћ! сада не могу сутра ће те све чути.</p> <p>— Вечита |
| лица тако стану „разводити“, нећемо ове ноћи ни тренути.</p> <p>— Не бој се, бићемо кратке прим |
| ј повећој кући вароши** седиле су једне ноћи у једној собици три младе женскиње код неког стола |
| оши** на недељу дана, по оној поменутој ноћи. — Приправници обојега пола, сад већ учитељи и учи |
| исли.{S} Али кад ме она из заноса трже, нудећи ме да седнем, рекох јој, да дете сувише не утопљ |
| ија госпођица Ленка писмо, у ком јој се нуди у место назива учитељице титула госпође натарошови |
| ошуљици овде мучите!“ љутила сам се без нужде ја.</p> <p>„Тако треба, рано моја,“ поучи ме једн |
| ти на посао.</p> <p>— Нама и онако нису нужне. —</p> <p>— Ал’ ја би их штампао; а то вам већ не |
| .</p> <p>— Али баш на селу је васпитање нужније и од учења — примети Даринка.</p> <p>— Не порич |
| аш ли их ти Милице? — То нам је на селу нужније и од кућарства — дода затим више као за себе.</ |
| лежити? смејаше се Ленка.</p> <p>— Није нужно да се бележи.{S} Оно што ћу казати остало ми је и |
| узели, а то се по себи разуме, те није нужно ни да кажем.</p> <p>— Шта није? — то је баш интер |
| снила и у којима сад већ није неопходно нужно учитељево вешто питање.{S} Исто тако не питају де |
| може допасти.</p> <p>— Ко говори против ње! — осече се г. Коста. — Мене само љути што морам да |
| колико кућевних средстава и затим се од ње опростим.</p> <p>Путем сам много о томе размишљала; |
| —- а Даринка брате, поноситија је и од ње.</p> <p>— Ти дакле ниси за Милицу?</p> <p>— Та већ с |
| же разумети кад више што осим љубави од ње желио будеш.</p> <p>— Како то?</p> <p>Ето тако — реч |
| иси позват!{S} Осим тога научила сам од ње да и са ревношћу и доброчинством може човек непријат |
| шле су да проведу неки део ферија и код ње; јер као што већ знамо г. Коста их беше заволео као |
| и на мене почешће та „чума“, али ја се ње брзо отресем, па са удвојеном силом о пет прегнем и |
| а је већ ту била, ко’ велим, теже би се ње отресла... примети Коста.</p> <p>Можда и неби у овом |
| , а не мешај се у мој пос’о!{S} Ви’ш ти ње, мисли да је госпођа, па све зна! ..{S} Тако је рекл |
| тричава учитељичка пензија престаће чим ње нестане.“</p> <p>— Та то је судба свију учитељица! — |
| кад су госпођа фрајлица овде.{S} Но ја њега тада нисам познавала те јој само рекох, да се српс |
| клеветању туђих дела, па се не треба на њега освртати; а предпостављена власт мора тај поступак |
| ампије мој фамилијаз — и ако до душе на њега личиш...</p> <p>— Ти све она стара — примети Милиц |
| ећи кроз прозор на варош, па одступи од њега — па како беху саме у купеу — извали се на клупу; |
| а се упути гробу учитељичину.{S} Ту код њега клече па по свршеној молитвици прошапута: „Ти си м |
| да ће поред мужа комотно живети или уз њега некога угледа у свету стећи.</p> <p>— Тако и ја ми |
| студију — примети она горко.{S} То би и њега довело у неприлику, да размишља.{S} А тада би можд |
| ице искрено — рече за тим — волиш ли ти њега здраво?</p> <p> С Миличина лица нестаде оног неста |
| спусти на оближњу клупу а оне седоше до њега.</p> <p>— Корете мој поступак, — поче она — и не р |
| а оближњу клупу, а доктор се посадио до њега и за часак обоје ћутаху.</p> <p>— Ја те брате нећу |
| гориво не претвара у пепео, већ у место њега остаје угљен о који и кад се исхлади може планути, |
| е што сам ја на дан Миличиног венчања у њега прибележила. — Кад њу прочиташ знаћеш и моје мишље |
| о што се у садашње доба не налази какав његов последоватељ а Даринка би прва пошла трагом госпо |
| и поруменивши обори очи. — Чудно је тај његов поглед на њу упливисао, па је тако морало да буде |
| еретајући рече да јој сад није потребна његова помоћ у погледу удадбе; јер је већ вереница г. д |
| т што је Даринка јутрос рано отишла без његова знања с госпођицом Драгом у X. А и Ваше прво пит |
| тојало, но то је тајна господина Косте, његове жене и младога доктора, који се беше смислио жен |
| атељ па и „најотровнији језици“ не могу његове честе посете двосмислено тумачити.{S} А што је о |
| могла ни отети. — И с тим изви своје из његових усијаних руку.</p> <p> — Госпођице! — рече он п |
| мучио но што је уживао, то све показује његово пожртвовање и челичну вољу.{S} Та и ако није сву |
| и замерити, што сам тако брзо следовала његовом савету...</p> <p>Али како видим, табак је скоро |
| дравља и заједно са мном моли, да нам о његовом имендану — о Константину и Јелени — у госте дођ |
| да јој ова земља не покрива драге кости њезиних сродника.{S} Па опет кад дође до средине гробља |
| аница госпођица Драгиња, да с њоме идем њезиној тетци у X. Ја сам дала реч а мислим да је и теб |
| итам, хоћете ли бити моја жена?</p> <p> Њему се огледаше у очима страст и узрујаност од које се |
| p> <p>— Љути се што је Даринка отишла а њему то није казала.</p> <p>— До душе и није лепо домаћ |
| он и ваљан и уважен, па је морала према њему наклоности осећати, а држала је да је он и сасвим |
| — Видим да сумњаш о мојој љубави према њему.{S} Но ја ти кажем да ћу му свагда верна бити; јер |
| кроз стакла гледаше унутра, и ако се на њему јасно видело, да су му мисли далеко од чела и кошн |
| ка шаљиво — ал’ за то не мораш ти баш о њему сањати. — Има и других људи!</p> <p>Даринка се нас |
| лом просипао, опет ми је најмилији; јер њему долажаху мисли од срца, извор великих и спасоносни |
| од тебе у врту чула најбољи доказ, да у њему нема <hi>довољно</hi> онога горива, које ја тражим |
| па се и опет повратила па један став у њему што беше крупније написан и подвучен.</p> <p>„Е мо |
| ролио и кол’ко чезнећи погледа бацао на њен прозор, који се од неко доба поче много раније заве |
| шће вирио кроз прозор; а к’о што видите њен стан беше близу, те сам је чешће могао видети да ко |
| ти; а таквој је дабоме мало стало је ли њен муж хришћанин или чивутин, млад или стар, поштен ил |
| ом маленом газдалуку.</p> <p>Мален стан њен је чист и пријатан, осим тога, пуна јој је школа жи |
| ено поверење.{S} Доказ да је тако, беше њена прва цедуљица у којој ме мољаше да ради тачнијег п |
| цу читах да је сретна.</p> <p>У сљед те њене среће, хтедох већ да викнем, да ћу и ја вазда тек |
| страјности будем имао, видио сам већ из њене забуне и погледа, кад сам јој честитао друге годин |
| одитељи, истина ваљани, али — баш као и њени, — сиромашни људи.</p> <p>После неког времена стад |
| е трже и засмеја. — Поглед му је пао на њено одело, те је видео да је на њој проста хаљина, а у |
| а па је оштро погледам и метнем руку на њено раме. „Нисам ја баш тако небојша, бојим се ја бога |
| дгод неблагодарно створење, па ме и сад њено ћеретање и приповедање: како грк Јовина Ката нема |
| могло...{S} Тако мало по мало задобих и њено поверење.{S} Доказ да је тако, беше њена прва цеду |
| леда, кад сам јој честитао друге године њеног учитељевања добар успех, и узгред је уједно жалио |
| ма телеграфисати, па је позвала са мном њеној тетци.</p> <p>— Нашто то? — питаше г. Коста.</p> |
| и Даринчина слика па премишљаше како би њеном искреном лицу тек тај смеј доликовао...</p> <p> — |
| јер је ту негде сено косио.{S} На лицу њеном видим, да је задовољна и да јој ова земља не покр |
| ла.</p> <p>Ја сам узрујана била гледећи њену безмерну материњску љубав, сиротињу и незнање, те |
| ? — та и она је нама равна, па погледај њену оцену!</p> <p>У том звонце зазвони и вратар викну |
| ди тачнијег примања плате коју рекнем у њену користи одбору и црквеној општини.</p> <p>И тако ј |
| драв — и смести се за сто.{S} Но уз сву њену хвалу изгледаше као да јој залогаји у грлу застају |
| браћа само се из чисте љубави жене.{S} Њима је главно жена а народност и новац, за њих узгредн |
| а и г. Коста не даду „ни прословити“; а њима се придружио и ондашњи млади лекар Сава Гавриловић |
| и да се угледам на Душанију и Анђу — а њима је зацело „брачни кандитат“ већ у џепу.</p> <p>— Е |
| ри препун учитељима обојега пола.{S} За њима су осим многобројних мештана махале рукама и марам |
| нка искрено и својски задржаваху.{S} За њима је Ленка дуго махала марамом, а и г. Кости беху го |
| ренуо, гледала је Ленка сузним очима за њима и махала марамом.{S} А кад их је из види изгубила, |
| боље; та и Анђа и Душанија и све остале њима подобне незнају више.</p> <p>— И ја сам тебе чешће |
| тела на уму.{S} Онда дабоме летиле би и њима „за ситнице“ — „четворке“ — и ту се иронички засме |
| час за то; само што се не задржавам при њима тако дуго као год оних предмета, у којима ми деца |
| великом кућом у селу Г. једна кола, а у њима седела је Милица и Даринка.</p> <p>На прозору указ |
| ја но туге, а он би баш сад тако радо у њима видио сузе или бар оног благог израза и смутње кој |
| е веселотужан; јер и највеселијима међу њима било је тешко растати се са другарима и другарицам |
| се твој пут морао баш данас десити!{S} Њиме си много изгубила.</p> <p>— Кад се твој „маневар“ |
| p> <p>Сад су, као што смо чули, већ и с њиме биле „ти“ Ленка је желила, да тако буде, а оне се |
| је главно жена а народност и новац, за њих узгредна ствар.{S} А да истину говорим, увидићеш и |
| школе нацртам на школску таблу какав за њих згодан и занимљив предмет, па га прецртавају док не |
| е, и што га често по школском детету за њих моли; јер свако је био уверен, да ће јој он тек оно |
| <p>— Читаво брдо књига! — рече једна од њих тарући очи — Ево још нисмо ни летимице половину гла |
| циповале, да је хуманизам и свест и код њих јача од родољубља...</p> <p>— Да то Даринка или Мил |
| /p> <p>Већ је три недеље, од кад су код њих, па навалише, да иду и својим родитељима, али Ленка |
| х од поносите хладноће што у тај мах из њих суну.{S} Од то доба вечито избегава мој поглед; тек |
| је оне већ навеле, боли то и мене као и њих, али ја знадем, да се долази до цељи и споро ходећи |
| о уче не ослањам сасвим на децу, него и њих предузимам кад год ми време допусти и кад код је од |
| а се изнемогла дрека.</p> <p>Кад сам до њих дошла, видим, да су прокопале зид па кроз ту пукоти |
| енка — за то би баш волела знати, колко њих је у ту љубав веровало?</p> <p>— Та то и јесте мале |
| <p>— Јест, — дода Милица — окушаће се и њихов рад и у животу; видиће народ и њихову ваљаност, а |
| тијих осећаја, па често осећамо на себи њихов и преко воље поглед пун поштовања, или изненађења |
| Милица и Ленка.{S} И оне су стране; али њихов пут је на другу страну, те очекиваху други влак, |
| гом! а сузе у очима једне старе госпе — њихове газдарице — сведочише, да су морале бити ваљане |
| еби и саме надзорнице грешиле пазе и на њихове поступке као и на целокупан рад у школи још две |
| та их беше заволео као и жена му, те од њихове стране не беше позивима краја.{S} А осим тога, с |
| тана махале рукама и марамама још и три њихове другарице; а кад им у лице загледамо, видићемо д |
| а деца и сувише запуштена да би ја, уз њихово често изостајање од школе, душу оплемењавати, рђ |
| у, и очекују, да им се приповетка и без њиховог посредовања по вољи сврши.</p> <p>Међу тим ја с |
| замном окрећу, па сам и сад написала и њихову приповетку како се могло; а тврдо се надам, да ћ |
| и њихов рад и у животу; видиће народ и њихову ваљаност, а ту тек неће бити неправде, те ће и о |
| ца дечијег; а уз то треба да им улије у њихову главицу и сва знања, која су законом прописана.< |
| амо то, онда брате, покушај; јер веруј, њој је тек светска неправда што је у животу сретала нав |
| пао на њено одело, те је видео да је на њој проста хаљина, а уз то баш ни једне пантљичице...{S |
| и.{S} Сва промена што је поводом тога н њој учињена, била је то: што се у том тренутку са резиг |
| баш свако.{S} Милица, на пример, није о њој никад, ни размишљала, па се опет удала...</p> <p>— |
| као да тек пословицу цитира, а слабо о њој размишља.</p> <p>— Тако је, — рече Ленка и опет сед |
| им туђинкама.{S} Али она воли да и то о њој помислиш, но да можда посумњаш, да хоће да те задоб |
| ом оцењена је Миличина природа, и свију њој подобних женскиња.</p> </div> <div type="chapter" x |
| 7—8 метара у дужину а 4—5 у ширину, а у њојзи преко стотине деце) па се морадох и по цичи насам |
| ак; сад ће и Коста доћи! — викала Је за њом Ленка</p> <p>— Доручковаћу тамо — чуло се већ из дв |
| е видео, а кад сам у друштву случајно с њом се десио, нико није могао опазити шта се у моме срц |
| твоја познаница госпођица Драгиња, да с њоме идем њезиној тетци у X. Ја сам дала реч а мислим д |
| биљније тражих прилике и начина да се с њоме ближе упознам.{S} Али то баш беше чвор.{S} У кућу |
| че г. Коста скоро зловољно. — Осим тога њу свет по заслузи и оцењује, па јој је лако ћеретати, |
| p>— Љубав! — понови она и порумени — за њу мислим да је осећај што га према доктору осећах, сас |
| о он се и сувише љутио што се доктор за њу решио, па му се чињаше, да се она труди да доктора з |
| ори очи. — Чудно је тај његов поглед на њу упливисао, па је тако морало да буде...{S} Али у ист |
| чиног венчања у њега прибележила. — Кад њу прочиташ знаћеш и моје мишљење о љубави које ти и он |
| ло? — питаше брижно Ленка метнувши пред њу хладно печење и теста, што им је остало од вечере.</ |
| дружила, само да може рушити оно што је њу — убило...</p> <p>То су, видиш, речи, у које ни сам |
| је жена, која уме љубити тек оне, који њу љубе и више — ништа.</p> <p>И том пресудом оцењена ј |
| егдан одржао“ на онда све лепе планове, о зидању лепе куће са жениним новцем, бацио у запећак и |
| разумети. — рече смешећи се Даринка. — О, наилази и на мене почешће та „чума“, али ја се ње бр |
| мном моли, да нам о његовом имендану — о Константину и Јелени — у госте дођете.{S} Он је рад д |
| соби ракију налили?“</p> <p>„Имамо, ал’ о’де ће се пре кренути“.</p> <p>„Тако је“; рекох јој ја |
| — Опростите! мислила сам тек у опште, а о вашем пријатељству доста сам уверена.{S} Осим тога ју |
| радозналости и несташлука, но кад Ленка о феријама оде дома, дођох до уверења, да би много срет |
| p> <p>— Волео би знати како ти, Даринка о љубави мислиш? рече Коста, видећи да се на ту примедб |
| примети Милица — Баш кад сам штудирала о планетама, трабантима, фиксама и кометама добила сам |
| </p> <p>Али кад виде, да се и та стрела о мене није очешала и да се тек смејем зачуђено погледа |
| ала бих, кад би порицала.</p> <p>Па шта о томе велиш? — питаше је у исти мах муж и жена.</p> <p |
| ада — ма где ја била — дати вам извешћа о свом раду у школи, и о мишљењу што сам га за то време |
| сније од оног разговора наших познаница о имендану г. Косте.</p> <p>Даринка и Милица и опет су |
| и онако у свези са тезом из педагогије о нези чулних органа — примети јој шаљиво Даринка и нам |
| е баш свако.{S} Милица, на пример, није о њој никад, ни размишљала, па се опет удала...</p> <p> |
| > <p>— Тако можда мисле и праве туђинке о својим разсестрама што се по србише. — рече г. Коста |
| оли, и о мишљењу што сам га за то време о школи стекла; а то ћете и ви мени обрећи. — Примате л |
| ... —“</p> <p>То је видиш, моје мишљење о љубави, па кад ти још додадем, да је за мене љубавно |
| — Кад њу прочиташ знаћеш и моје мишљење о љубави које ти и онако још од пре дугујем. —</p> <p>„ |
| олско гошћења.</p> <p>Но вечери, кад се о свачем већ доста наразговарале, рече Ленка молећим гл |
| дати вам извешћа о свом раду у школи, и о мишљењу што сам га за то време о школи стекла; а то ћ |
| — Хтела сам казати, да се у томе добу и о љубави озбиљније размишља.</p> <p>— Разуме се — рече |
| а „сјајну мировину“...</p> <p>Пишите ми о свему, па не заборавите још рећи, хоћете ли и малу См |
| оздравља и заједно са мном моли, да нам о његовом имендану — о Константину и Јелени — у госте д |
| анови су друге врсте, — а да и ја сањам о том сте уверене.{S} Па кад сте већ за шалу расположен |
| да говорим о електрицитету баш кад сам о акустици и оптици највише штудирала: а поред оног „бр |
| <p>— Сад ти не умем рећи, али кад будем о томе озбиљније размишљала, казаћу ти — рече она и уст |
| ко исто падне на мене коцка, да говорим о електрицитету баш кад сам о акустици и оптици највише |
| ње брзо отресем, па са удвојеном силом о пет прегнем и радим бар колико могу.</p> <p>— Могла б |
| ри зарад обичне женскиње напустити план о зидању лепе куће са жениним новцем...</p> <p>— Вараш |
| у пепео, већ у место њега остаје угљен о који и кад се исхлади може планути, али ретко ватром- |
| ше као да тек пословицу цитира, а слабо о њој размишља.</p> <p>— Тако је, — рече Ленка и опет с |
| ођох до уверења, да се тамо преко слабо о мени брине или да су учитељице другога кова и соја, а |
| ише. — рече г. Коста и не мислећи много о својим речма.</p> <pb n="36" /> <p>— Мени је мало слу |
| од ње опростим.</p> <p>Путем сам много о томе размишљала; па и ако сам своју поуку у здравстве |
| је говорила учитељица а жена знаш како о теби мисли.{S} И с тим још јаче порумени и за часак у |
| ивим туђинкама.{S} Али она воли да и то о њој помислиш, но да можда посумњаш, да хоће да те зад |
| то сам уједно имала на уму, шта ће свет о мени и моме знању и способности рећи.{S} И за то сам |
| енка шаљиво — ал’ за то не мораш ти баш о њему сањати. — Има и других људи!</p> <p>Даринка се н |
| ослетку, боље је и то него да размишљаш о метафизици — твојој проклетој учитељској сведоџби.</p |
| ливши другарицу рече: — Видим да сумњаш о мојој љубави према њему.{S} Но ја ти кажем да ћу му с |
| елиш, госпођице Шултесова? сањаш ли још о каквом Песталоцију, или ћеш се и ти задовољити с обич |
| и још две до три над-надзорнице.</p> <p>О целокупном раду своме дају ми оне извештаја путем сво |
| чим сам жени обајала, ко да си руком уз’о!“</p> <p>Друге жене устрашено и срамежљиво гуркаху је |
| а, — рече весело Милица — а Коста је, к’о што смо данас чуле, хитар стенограф, па може одмах и |
| — викну г. Коста а лице му узе израз, к’о да му пријатељ тврди, да се сунце на западу родило. — |
| Само што се ти, Даринка, још држиш — к’о Каћ. — Умеша се сад и трећа. — Та све жмиркаш.</p> <p |
| љица дошла чешће вирио кроз прозор; а к’о што видите њен стан беше близу, те сам је чешће могао |
| и левентовати.</p> <p>Првим особинама к’о што вам је познато, не могу се баш похвалити, а прокл |
| коро детињски засмеја.</p> <p>Доктора к’о да нешто у срце текну при веселом звуку тога смеја те |
| могу вам дати, али за онакав свршетак к’о што га ви желите још није а држим, да и неће куцнути |
| пут настану вечито па да је она тако к’о сад увек у мојој близини.{S} И да...</p> <p>— Та не м |
| шим форинтачама и петицама, што ми их к’о од беде давасте не бих могла храну набављати.</p> <p> |
| јано Даринка.</p> <p>— Ха! —- Ха! баш к’о да је она сретније пролазила — смејаху се оне.</p> <p |
| е долажаше ни један мушки, а она, баш к’о у пркос, ретко је куд ишла, те јој се не могох придру |
| ој нос у школи, а не мешај се у мој пос’о!{S} Ви’ш ти ње, мисли да је госпођа, па све зна! ..{S |
| награде за своја дела.{S} За то се и не обазирем на мњење своје околине, већ радим тек по своме |
| х могао чистији бити, за то се још боље обазрем по соби, и заиста, опазим за пећком кацу с раки |
| и и да иде код доктора — а чим сам жени обајала, ко да си руком уз’о!“</p> <p>Друге жене устраш |
| често и мучили.{S} Али сад при испиту, обасјана су и та злобна лица сјајем племенитијих осећај |
| ш. </p> <pb n="34" /> <p>— Бићу ти јако обвезана! — рече такође у шали Милица — само још морам |
| с прозора песак уклони и да собу чешће обдан ветри.</p> <p>Трудила сам се, да је приволим да з |
| — Лако је могуће, да сам се и преварио, обе једнако поштујем; само што ми Милица на први поглед |
| и је врло тежак — рече збуњено доктор — обе високо ценим, ал’ опет претпостављам Милицу.</p> <p |
| ати...</p> <p>Сутра дан отпутоваше дома обе гошће, а идућих месојеђа венчаше се доктор и Милица |
| ругарицу.</p> <p>— Како је лепо што сте обе заједно дошле — примети им она љубећи их.</p> <p>— |
| и.</p> <pb n="42" /> <p>Сутри дан одоше обе другарице још зарана дома и ако их г. Коста и Ленка |
| — Примате ли?</p> <p>— Примамо — рекоше обе другарице.</p> <p>— Него онда се морамо код мене ли |
| да је Даринка не верујући посматра — ви обе добро знате, да ја вазда блаже мислим но што се мож |
| тављам да погађате; јер колико се сећам обе сте волеле загонетке...</p> <p>Него знате шта!{S} М |
| .</p> <p>Него знате шта!{S} Мој муж вас обе поздравља и заједно са мном моли, да нам о његовом |
| је, да су узеле карте до Т. из кога су обе и биле, и да су им родитељи, истина ваљани, али — б |
| .</p> <p>— Којешта! — рекоше у исти мах обе другарице. — Остани ти Коста.{S} Оно што смо ми рад |
| уже разговарати — рекоше јој у исти мах обе другарице. </p> <pb n="23" /> <p>Она их само зловољ |
| ас озбиљно, и онда решавај.{S} Та ја их обе волим ко’ сестре, ал’ таком пријатељу као што си ми |
| ам често од вас (као што видите, ја вам обема пишем у једанпут, а после ћу тек преписати још је |
| ује на вашару.</p> <p>— А не ће ти нико обесити ни колајну за твој сувишан рад — дода још Милиц |
| емаш целу приповетку.</p> <p>— Ти си му обећала почетак — рече шаљиво Ленка — а ја и он ваљда ћ |
| чешће пишу.{S} Оне су ово последње радо обећале, и своје обећање су тачно и вршиле.</p> </div> |
| е су ово последње радо обећале, и своје обећање су тачно и вршиле.</p> </div> <div type="chapte |
| или чивутин, млад или стар, поштен или обешењак, сретан или несретан, јер она ужива у лажном с |
| ече Ленка. — И образовани људи слабо се обзиру на праву способност, па хоће да је превиде: а шт |
| ејаше се на то Коста — а ти знаш, да је обичај већине људи тек онда погрешке не чинити кад се з |
| е се Ленка — ја се само љутим, што није обичај да и те „даровите“ пофторавају те „лаке ствари“ |
| тиснуо и у свом заносу и против српског обичаја и пољубио.{S} Али срце као да му у истом момент |
| — Гилт! — рече домаћин онако по српском обичају.{S} Затим донесе писаћу опрему, те весело узе о |
| ило да се и пред другарицама владала по обичају српске жене и да је своје љубавне осећаје пред |
| та ту радите?“ запитам их кад сам им по обичају назвала: „помозбог!“</p> <p>„Та ето болесно ми |
| } Овако, гледам, гледам, па опет, баш — обичан тороњ.</p> <p>Она се трже и мило је погледа. — О |
| ас, него је погрешка у томе, што сам ја обичан човек; а као такав хоћу и да уживам плод свога т |
| е познанице неудате, то је свету сасвим обична појава, те и нашим познаницама не беше то необич |
| ме; а мало је и људи што су кадри зарад обичне женскиње напустити план о зидању лепе куће са же |
| редини тога гробља лежи и један гроб са обичним дрвеним крстом, на коме беше осим неког женског |
| а се засмеја.{S} Али не као до сад него обичним веселим смејом.</p> <p>— Тако видиш, то ми се д |
| сталоцију, или ћеш се и ти задовољити с обичним човеком? — И ту несташно погледа Даринку.</p> < |
| е бити попа ни попадија да иде у школу“ обично вели наш сељак.{S} И ту онда нетреба другога ком |
| оже планути, али ретко ватром-љубави, а обично ватром — злобе и мржње... —“</p> <p>То је видиш, |
| и, да су саставци чиста истина, која је обично непријатна укуса и за вољно „ајнемовање“ и друкч |
| ојим ђачицама?</p> <p>Већина публике је обично чист сељак, што ни читати ваљано незна; они нам |
| злога, па је држала, да мећу нама — као обично међу Србима — и сада још баш крвно непријатељств |
| е оне — ако неће да је права лутка свет обично неправедно оцењује, исмејава и презире, док сиро |
| м „је јуначинама“ горка а камо ли мени, обичној и — слабој женскињи...</p> <p>Осим тога морате |
| то је довршио.{S} Учинило му се да је у оближњој сенци неко уздахнуо и да је за тим трава јаче |
| ом врту — рече г. Коста па се спусти на оближњу клупу, а доктор се посадио до њега и за часак о |
| ништа тајити.</p> <p>Коста се спусти на оближњу клупу а оне седоше до њега.</p> <p>— Корете мој |
| ио је кошар са комловом и неколико пари обојака, што их је домаћица без сумње јутрос опрала па |
| школе задату реч испунимо.</p> <p>Ми се обоје тврдо надамо, да ћете нам доћи; а дотле остаје зд |
| мушко и женско лице, а за тим истрчаше обоје на поље.</p> <p>— Терајте унутра! — викаше домаћи |
| а доктор се посадио до њега и за часак обоје ћутаху.</p> <p>— Ја те брате нећу одвраћати од на |
| и казао свој јутрашњи план, те сад беху обоје љутити и спремни, да Даринци поштену лекцију очит |
| „тифуса“ који је у месту владао.</p> <p>Обоје деце беше покривено најпре неким топлим губером ( |
| Збогом! и влак одјури препун учитељима обојега пола.{S} За њима су осим многобројних мештана м |
| , по оној поменутој ноћи. — Приправници обојега пола, сад већ учитељи и учитељице, остављају ва |
| врло зловољан.{S} Мора бити да болујете обојица од једне болести.</p> <p> — Није могуће, — рече |
| е и сатарити.{S} Па неваља ни комлов ни обојке у соби да сушиш.{S} То све шкоди и здравима и бо |
| Милице, тешко и теби, ако ти нешто очи оболу! ... или се и твоме мужу вечито ћератање досади.. |
| а у очи па и сама задрхта и поруменивши обори очи. — Чудно је тај његов поглед на њу упливисао, |
| <p>За то још већма порумени и за часак обори очи, те збуњено рече:</p> <p>— Заборавила сам, да |
| > <pb n="46" /> </p> <p> Али у исти мах обори очи и заћута. — Беше му и нехотице изашла пред оч |
| парно филозофисање.{S} И онда још имамо образа викати противу моде, кокетерије и измајсторисане |
| а, — уздахну Милица. — И онда још имамо образа хвалити се, да и ми у просвети напредујемо.</p> |
| ело ћу успети — рече Даринка одважно, а образи јој се чисто запламтеше.</p> <p>— Што буде могућ |
| е, тек да су ти, већ од природе округли образи мало пунији...</p> <p>— Мушки послови! — рече Да |
| вити стас, бисер-зуби, чарне очи, румен-образи и томе подобне ствари, а код неких је опет разбо |
| о — рече Коста. — Она је добра срца а и образована је, али је жена, која уме љубити тек оне, ко |
| > <p>— То и јесте зло — рече Ленка. — И образовани људи слабо се обзиру на праву способност, па |
| ла и застидила се кад сам чула, да ме и образовани људи хвале; а усљед тога осећања постадох и |
| а учитељство да ради дабоме да је трњем обрасло; али преко трња и води пут срећи, само треба во |
| рактичнија правца те главну своју бригу обратих знању дечијем; а остало беше ми узгредан рад, к |
| еме о школи стекла; а то ћете и ви мени обрећи. — Примате ли?</p> <p>— Примамо — рекоше обе дру |
| ој је врело и чисто као злато.</p> <p>— Обричем ти, да ћу је усрећити; само ако ме не одбије — |
| временом бити учитељице.{S} Зато вам се обричем, да ћу после три године свога рада — ма где ја |
| боље — дремај! — рече јој Даринка па се обрте опет Милици.</p> <p>— Ајд’ зидајте ви куле по ваз |
| а је своје љубавне осећаје пред другима обуздала.</p> <p>— Тек кад јој општина одвише неуредно |
| суво време а натрефила сам и на поштена обућара, те сам које на обући које на оделу заштедила д |
| ам и на поштена обућара, те сам које на обући које на оделу заштедила двадесет форината што за |
| ише среће него памети, — рече љутито па обуче капут па и он без доручка и први пут без опроштај |
| p> <p>Дете је било више мртво но живо и обучено тек у танку кошуљицу.</p> <p>„Шта ту радите?“ з |
| : „Луда би био, кад бих тражио више.{S} Ова ме воли, а како она друга осећа — питање је“.</p> < |
| едњих дана свога ђаковања.</p> <p>— Ала ова жељезница споро иде — прекине на послетку тишину Ле |
| је већ из очију домаћичини вирила, беше ова соба најбољи сведок крајњег незнања у погледу чувањ |
| у њеном видим, да је задовољна и да јој ова земља не покрива драге кости њезиних сродника.{S} П |
| него је он бацио око на госпођу фрај... овај, госпођицу.</p> <p>Прву годину свога учитељевања п |
| асом и пружи руку своме пријатељу, коју овај радосно прими и својски продрма.</p> </div> <div t |
| доктор од свог друга праштао — рече му овај:</p> <p>— И с нама можеш бити сретан у добрим окол |
| орила, ја бих се зацело јако љутила.{S} Овако видила сам, да су те оштре стреле наперене тек из |
| њак, ја бих загонетку одавно решила.{S} Овако, гледам, гледам, па опет, баш — обичан тороњ.</p> |
| ица па мање завиривати у мој прозор.{S} Овако разуме се, да сам те морала избегавати, ако сам х |
| . Коста — ја бих рекао, да су злобне, а овако само те морам сетити, да има и Српкиња што пођоше |
| и подуже писмо што је гласило одприлике овако:</p> <p>Мили моји!</p> <p>Почетак нашој приповеци |
| е бејах задовољна, а знала сам да ће ме овако већина другарица осуђивати.</p> <pb n="32" /> <p> |
| ица равнодушно слегнувши раменима — Али овако баш што смо људи, себични смо.{S} Осим тога, ја с |
| љубав! ...</p> <p>Немојте се срдити што овако говорим.{S} Ја знам, да свуда има изузетака и да |
| ају га и киселим лицем вршити.</p> <p>— Овамо онамо, па опет излази да и ја нисам имала воље на |
| енино — рече Коста правећи се озбиљан а овамо му очи казиваху како мисли.</p> <p>— И отров је п |
| ну књижицу.</p> <p>По себи се разуме да овамо спада понављање предмета и тек они предмети што с |
| примети им она љубећи их.</p> <p>— Пут овамо води преко С. — рече Даринка — па сам синоћ сврну |
| г женског имена, још и ово забиљежено: „Овдашња вредна и ваљана учитељица.“ Чело главе беше још |
| рам и сам рећи, да сам јој муж Коста Т. овдашњи бележник.</p> <p>— Мило нам је — рече Даринка п |
| ам тада, тек од кратког времена постала овдашњом учитељицом такође са минимум платом коју и ви |
| /p> <p>Она се трже и мило је погледа. — Овде ћу, као што знате кола узети, — рече затим — па ха |
| оносита...</p> <p>Осим тога — настави — овде сам имала и других разлога.{S} Приметила сам већ о |
| ктора друго тишти; јер док беше Даринка овде није било ни зле воље...</p> <p> Враголасти осмеј |
| ђено понашање.</p> <p>— Твој говор нема овде места; сам признајеш, да и Милица доста вреди и да |
| воме прозору од кад су госпођа фрајлица овде.{S} Но ја њега тада нисам познавала те јој само ре |
| тров је по кад кад користан; а сумња је овде сасвим на свом месту. — примети Даринка. — Сам каж |
| лим но што се можда изражавам; те сам и овде тек изрекла своје мисли, а у самој школи тешко да |
| још топлије собе, па га тако у кошуљици овде мучите!“ љутила сам се без нужде ја.</p> <p>„Тако |
| теленце бити добра млекоша.{S} Па онда ове зиме било је лепо и суво време а натрефила сам и на |
| реник не заслужује тај назив.</p> <p>На ове речи Коста се од срца засмеја а доктор се трже и ми |
| и Милица тако стану „разводити“, нећемо ове ноћи ни тренути.</p> <p>— Не бој се, бићемо кратке |
| ју понуду показала својим родитељима; а овима беше то место и милије, те тако пре неколико месе |
| о што су педагогију и психологију училе овлаш и на памет; тиме су бар стекле добру класу, а у ж |
| о да ја читаву годину не дођем.</p> <p> Ово је такође у смеју и шали изговорила, али тиме је „н |
| своју срећу из све снаге покуцавала за ово три године на ономе пољу, који ми је у део пао, али |
| рак, него ћемо само казивати шта смо за ово три године искусиле.</p> <p>— Зар је рђаво учинила, |
| род.</p> <p>Труд који у своме позиву за ово три године полагах, не исплаћује се ни новчаном нап |
| в решити!</p> <p>Уверена да ће те се на ово онако двосмислено насмешити.{S} Но и опет за то, ја |
| лаву на груди.</p> <pb n="31" /> <p>— Е ово би требало да је завршетак вашој приповеци — насмеј |
| а тебе.</p> <p>— Ја ти кажем како ми је ово дана на срцу — рече доктор не дижући очију.</p> <p> |
| у одрасну краву купити, а временом ће и ово теленце бити добра млекоша.{S} Па онда ове зиме бил |
| ме беше осим неког женског имена, још и ово забиљежено: „Овдашња вредна и ваљана учитељица.“ Че |
| а у неком селу, писаше Даринци и Милици ово:</p> <p>„Свако је своје среће ковач,“ чула сам чест |
| — рече Ленка и опет седе — Али и ми смо ово три године ковале и свакојако се мучиле, па дед’ ре |
| коро дођу и да им чешће пишу.{S} Оне су ово последње радо обећале, и своје обећање су тачно и в |
| тако блато, да вас ни десет коња преко овог ритског блата неби превукло.{S} Осим тога, ја вас |
| ка или друго што не пређе!</p> <p>После овога за часак сви заћуташе.</p> <p>— Зар немаш ништа в |
| .{S} У тим ватреним очима беше и сада у овом тако потресајућем тренутку више осмеја но туге, а |
| убља и мог уверења, да добро радим, и у овом забаченом селу лошије оцењена будем?{S} Не, тога в |
| .. примети Коста.</p> <p>Можда и неби у овом случају много напора стало, — рече расејано она — |
| дство — рече смејући се он и за то је у овоме месту од то доба учитељица и у мени изгубила бран |
| женскињи...</p> <p>Осим тога морате ми ову моју слободу већ и с тога опростити, што сам данас |
| решава.,..{S} И што већине ради не могу ову истином „филовану“ „кнедлу“ ћутећки да прогутам, не |
| ула; осим тога била је сад још мање код огледала а све више у школи, код књига и у свом маленом |
| ћете ли бити моја жена?</p> <p> Њему се огледаше у очима страст и узрујаност од које се Милица |
| ући посматраше доктора на чијем се лицу огледаше необична узрујаност.</p> <p> — Од куда се сети |
| ала.</p> <p>— Ја нисам злобна и ако сам огорчена; и моја примедба, допустићеш, да је основана и |
| стрпљења и разлагања.</p> <p>— Шта неће огорчење изнаћи — насмеја се Даринка — с те стране још |
| ом погледу од то доба тек на саму школу ограничила опет штудирам „кућевни лекар од Н. сремца“ и |
| љ сам себи да створи.{S} Не треба да се ограничимо на она правила и упутства, што смо их у учит |
| } Али на брзо сам увидела, да је за тај огромни посао десет школских месеца сувише кратак рок а |
| јер ко’ велим: боља је и најгора јава, од тако луда сна...</p> <p>— А зар ти ниси никад сањала |
| имаш; и сама сам тако нешто приметила, од кад сам с тобом — примети Ленка. — Теби се све већма |
| а ко је у бољим околностима и има каде, од воље му да гледа и на сјај, лепоту и узгредне ситниц |
| тке да позна.</p> <p>Већ је три недеље, од кад су код њих, па навалише, да иду и својим родитељ |
| ам хтела да викнем, да нема веће среће, од учитељичке кад се и опет тргох, на место гробља уђох |
| а боловало је, по свима знацима судећи, од „тифуса“ који је у месту владао.</p> <p>Обоје деце б |
| овече, зар ти је милија лутка и лептир, од благе и разборите женскиње?</p> <p>То не, ал ти знаш |
| хладноће што у тај мах из њих суну.{S} Од то доба вечито избегава мој поглед; тек неки дан доб |
| близу љубави опет није једно и исто. — Од поштовања до љубави, каже се, да треба тек један кор |
| огледаше необична узрујаност.</p> <p> — Од куда се сетисте те старе песме? — питаше она кад зву |
| највише штудирала: а поред оног „брда“ од штудије, ко ће у сваки пар баш све у памети имати?!< |
| ака и да сте и ви баш један „егземплар“ од те врсте изузетнога „раритета“ те се на вас моје реч |
| та лукаво ме гледећи. „Пуши му се глава од посла; него је он бацио око на госпођу фрај... овај, |
| у! — љутио се он. — Та девојка баш бега од среће.{S} Ал’ и ти си крива; требала си ми јавити.</ |
| ређе у осмеј — Али толико могу рећи, да од тога доба никад не сањам.{S} Чим хоће да ме снађе та |
| м задовољан.{S} Осим тога, сви знамо да од два зла треба бирати мање.{S} Па кад је тако (а уз т |
| интересу и онда кад се та жртва превиђа од стране оних, за које се жртвујемо.</p> <p>Ја у оном |
| ти мање; а уз то је кошуља свагда ближа од хаљине.</p> <p>— Лепа логика! — плану сад Даринка — |
| ме не беше зазорно што учитељица добија од нотароша књиге на прочитање, и што га често по школс |
| моме мишљењу много хладнија и себичнија од Даринке — рече г. Коста скоро зловољно. — Осим тога |
| о уживање што сам га уживала ја и свака од вас већ при првом испиту са својим ђачицама?</p> <p> |
| аво.{S} Воље сам и ја имала као и свака од вас, него је погрешка у томе, што сам ја обичан чове |
| агонетку решим, ево ти из мога дневника од речи до речи белешке што сам ја на дан Миличиног вен |
| рајњег незнања у погледу чувања здравља од већега дела нашега народа на селу.</p> <p>Болесно де |
| а, што је сретнија, па се повикало одма од почетка да је даровита; а осим тога, ваљда је умела |
| p> <p>— Читаво брдо књига! — рече једна од њих тарући очи — Ево још нисмо ни летимице половину |
| адовољна кад сама осећам, да нисам гора од вас; а случај је учинио, да се <pb n="22" /> моја пр |
| не.{S} А ја — ма да у ствари нисам гора од вас — знате како пролазим.</p> <p>— Право имаш; и са |
| вољан.{S} Мора бити да болујете обојица од једне болести.</p> <p> — Није могуће, — рече опет Ми |
| срећу у браку...</p> <p> Кад је Милица од узрујаности, што је поводом докторовог погледа снађе |
| да је хуманизам и свест и код њих јача од родољубља...</p> <p>— Да то Даринка или Милица говор |
| ости и љубави.{S} Али мало после зајеча од бола, што јој изнемогло тело мучаше, те молећим глас |
| .— рече Милица — Та ти си боља но многе од нас.</p> <p>— Немој ме хвалити, јер нисам заслужила. |
| <p>Он опет да прикрије свој јед, устаде од стола, те гледаше кроз прозор на улицу.</p> <p>— Шта |
| збуњено он.</p> <p>— Та ето и Коста оде од куће љутит што је Даринка јутрос рано отишла без њег |
| е ни Вама ни моме Кости, који је такође од када се јутрос с Вама разговарао врло зловољан.{S} М |
| еја.</p> <p>Г. Коста се трже.{S} Био је од оне врсте људи што на мах плану и за оне ствари које |
| е су ферије, и то на две године касније од оног разговора наших познаница о имендану г. Косте.< |
| е само нека по вољи говори; чућеш после од мене што ти још устреба — рече му Даринка.</p> <p>— |
| ла, па си и ти баш из тих предмета боље од мене оцењена.</p> <p>— Право! — викну Милица — сад с |
| ивши се с прозора — оне и ако нису боље од нас, опет су нам бар равне.</p> <p>— Та већ видећемо |
| су учитељице другога кова и соја, а не од онога, што беху женскиње у које сам до сад био заљуб |
| на да би ја, уз њихово често изостајање од школе, душу оплемењавати, рђаве навике одвикавати а |
| јетко Ленка — а нећеш да знадеш, да се од родољубља не може ни три дана живети.{S} Народ и опш |
| епа, млада и здрава сељанка; враћала се од свога младога мужа, коме је ручак носила, јер је ту |
| тај назив.</p> <p>На ове речи Коста се од срца засмеја а доктор се трже и мило погледа своју в |
| огледом или притиском руке опростише се од својих мештанских познаница и познаника и уђоше у вл |
| ћи погледа бацао на њен прозор, који се од неко доба поче много раније завесом застирати.{S} И |
| из „борбе за опстанак“.{S} За то сам се од срца смејала и штудирала мимику баба Марину.</p> <p> |
| неколико кућевних средстава и затим се од ње опростим.</p> <p>Путем сам много о томе размишљал |
| Коста их беше заволео као и жена му, те од њихове стране не беше позивима краја.{S} А осим тога |
| т и уверење моје слично је оном што сте од Ленке већ чули.{S} Но како у моме месту нема неожење |
| и Ленка.</p> <p>Онај ко суди и себи, и од себе — примети Даринка оштрим гласом.</p> <p>Ти си д |
| је већ приметио, да би ти била лепша и од Милице, тек да су ти, већ од природе округли образи |
| ела —- а Даринка брате, поноситија је и од ње.</p> <p>— Ти дакле ниси за Милицу?</p> <p>— Та ве |
| Али баш на селу је васпитање нужније и од учења — примети Даринка.</p> <p>— Не поричем.{S} Али |
| и Милице? — То нам је на селу нужније и од кућарства — дода затим више као за себе.</p> <p>Још |
| и морала је та неправедна оцена грдан и од рђавих последица утисак оставити.{S} Та и ти си у ст |
| може разумети кад више што осим љубави од ње желио будеш.</p> <p>— Како то?</p> <p>Ето тако — |
| ге мисли праве главобољу.{S} За то буди од сад паметнија, па се мани тог лудог посла...</p> <p> |
| разнесе...</p> <p>Гориво љубавно долази од особе коју љубимо.{S} Код неких је то гориво бело ли |
| ти Даринка.</p> <p>— Не поричем.{S} Али од два зла треба бирати мање; а уз то је кошуља свагда |
| и је најмилији; јер њему долажаху мисли од срца, извор великих и спасоносних мисли није памет, |
| а не признаје ти се ни од другарица, ни од професорске колегије.</p> <p>— Лепо је тешиш! — осеч |
| д толико година, па ми није ни брига ни од десет доктора и таки паметни госпођа! ..{S} Фала бог |
| мера, а добра воља не признаје ти се ни од другарица, ни од професорске колегије.</p> <p>— Лепо |
| ота т. ј. сном?!.</p> <p>И зато се мени од педагога Песталоције допада.{S} Он је више хтео, нег |
| уплете се г. Коста.</p> <p>— Е на почни од краја, — рече весело Милица — а Коста је, к’о што см |
| ледећи кроз прозор на варош, па одступи од њега — па како беху саме у купеу — извали се на клуп |
| војој учитељици плаћу изда.</p> <p>— Ти од неко доба и сувише црно видиш — рече Милица — а тиме |
| је превиде: а шта се тек може очекивати од проста народа, који не уме ни да је оцени?{S} Него в |
| — рече опет Милица. — Коста зацело пати од џепне болести; месец је већ на измаку.{S} А г. докто |
| ху.</p> <p>— Ја те брате нећу одвраћати од намере — рече сад Коста — јер и Милица је ваљана дев |
| вам, какви се снови плету у мојој машти од кад си се ти Ленка удала; јер ти ће вас снови зацело |
| те старе песме? — питаше она кад звуци од свирке престадоше.</p> <p> — Стара је, ал’ и вечито |
| ија је наука...</p> <p>— Хајд’ штудирај од корице до корице, па ваљда ћеш сутра знати разложити |
| овори расејано Даринка.</p> <p>— Свакој од нас — понови дремљиво ал’ јетким тоном Ленка — Питај |
| тупиш?</p> <p>— Шта? — оно што и свакој од нас — ревносно и савесно вршење свога позива — одгов |
| јер, ко што знате, и сама сам тада, тек од кратког времена постала овдашњом учитељицом такође с |
| це, која уз то редовно школу полазе тек од новембера до половине марта, а пре и после тога види |
| га видим их у школи, што’ но веле, „тек од жеље“.{S} За то да кол’ко толико себи и деци олакшам |
| p> <p>— Сека Наста није лагала — Ја сам од како је нова учитељица дошла чешће вирио кроз прозор |
| гледа „кроз прсте“...</p> <p>Добила сам од једног сељака на поклон једну лепу кравицу од три да |
| о ниси позват!{S} Осим тога научила сам од ње да и са ревношћу и доброчинством може човек непри |
| о! — викну Коста и баци оловку — То сам од тебе и очекивао.{S} Но не брини се, ја ћу се већ пос |
| а рећи, да на цео разред тај пази један од двеју главних надзорница и тихо их препитује оне при |
| ш да је и твој омиљени педагог Викторин од Фелтре мрзио „телесину“.{S} А ја не идем тако далеко |
| м форинтачама и петицама, што ми их к’о од беде давасте не бих могла храну набављати.</p> <p>— |
| ти, а бабама твоје феле нека је далеко од мене — „лепа кућа“; само се сети, да имаш душу па не |
| а доктору осећаше дабоме да беше далеко од љубави, али ко ће се још и данас при ступању у брак |
| ему јасно видело, да су му мисли далеко од чела и кошница...</p> <p>— Доћи ћу после подне, и он |
| хладно печење и теста, што им је остало од вечере.</p> <p>— Није, — насмеја се Даринка — сад ће |
| ваљеног родољубља?!</p> <p>— Да се само од родољубља живети даје можда и неби тако било — рече |
| ечито правимо важни те желимо и тражимо од женскиње озбиљност, разборитост и здраво мишљење; ал |
| да се вара.{S} Али ја сам баш противно од оне за коју ме свет сматра и за то је видите то повр |
| е да се и онако тек необии интересантно од нас удаљене ствари радо читају и да све’ остало иде |
| о је своје среће ковач,“ чула сам често од вас (као што видите, ја вам обема пишем у једанпут, |
| ограничила опет штудирам „кућевни лекар од Н. сремца“ и друге томе потребне књиге.{S} Читаш ли |
| селе безазлености.</p> <p>Кад се доктор од свог друга праштао — рече му овај:</p> <p>— И с нама |
| се огледаше у очима страст и узрујаност од које се Милица трже и задрхта.</p> <p> Она је говори |
| ла лепша и од Милице, тек да су ти, већ од природе округли образи мало пунији...</p> <p>— Мушки |
| и сувише сентименталан но ја ћу га већ од тога одучити...</p> <p> Ленка је испитујући погледа. |
| „Ал’ и баба Мару познаје цело село већ од толико година, па ми није ни брига ни од десет докто |
| сам своју поуку у здравственом погледу од то доба тек на саму школу ограничила опет штудирам „ |
| могле помислити, да сам се и ја миразу од твога бабе надао, па се после још неби хтеле удати.. |
| емељним разумевањем и дало оцену лошију од знања; а уз то и затуцана села са минимум платом.</p |
| да су г. натарош често на своме прозору од кад су госпођа фрајлица овде.{S} Но ја њега тада нис |
| смејући се он и за то је у овоме месту од то доба учитељица и у мени изгубила бранитеља, но ка |
| та прилично и познаје.{S} И зато и нећу од вас ништа тајити.</p> <p>Коста се спусти на оближњу |
| ног сељака на поклон једну лепу кравицу од три дана — угинула му је крава па је мени теле покло |
| би требало.{S} Ја сам покушавала да их од тога одвикнем; но тада ми опет долажаху сувише доцне |
| ти велиш — „искрене очи“ али се згрозих од поносите хладноће што у тај мах из њих суну.{S} Од т |
| е по вашој жељи свршити.{S} Али кад баш од намере неодустајете послаћу вам почетак а свршетак н |
| ити, а Даринку и Милицу познавао је још од оног имендана. — И зато се и нас ништа не тиче.</p> |
| приповетци.{S} Он се може датирати још од дана нашега испита; а ја и онако имадем све прибележ |
| је мишљење о љубави које ти и онако још од пре дугујем. —</p> <p>„Љубав је као ватра; док јој д |
| е г. Коста.</p> <p>— Морала сам ма куда одавде.{S} Нисам хтела господину доктору да служим за п |
| никаква признања, то је моја судба већ одавно.{S} Но ја се надам, да ће и на мојих вратих срећ |
| ој паде на белешку, што је г. Коста већ одавно на страну оставио.</p> <p>— Зар немаш ништа више |
| и других разлога.{S} Приметила сам већ одавно, да Милица киселим лицем учитељује и да и она ра |
| прек’сутра кренемо.{S} Родитељи нас већ одавно чекају.</p> <p> — Хајд’ забављајте се ви како зн |
| вој Душан Т. црквењак, ја бих загонетку одавно решила.{S} Овако, гледам, гледам, па опет, баш — |
| . — Запрви ти, — рече Даринка.</p> <p>— Одакле да почнем? из писама већ нешто знате.</p> <p>— О |
| успех, и узгред је уједно жалио, што се одала на тако трудан и неблагодаран позив...</p> <p>— Т |
| ца онако својски прутом по врх прстију „одалами;“ а то је и онако у свези са тезом из педагогиј |
| м ти, да ћу је усрећити; само ако ме не одбије — рече доктор некаквим меким гласом и пружи руку |
| писник кад их најпре већина потврди или одбије.</p> <p>За време тога учитељевања само су два из |
| тога учитељевања само су два извештаја одбијена, а срамоту што је тога пута та мала варалица м |
| бити а не бегати — рече Ленка.</p> <p>— Одбити — дабоме... — рече узрујаним гласом. — Али... па |
| код Даринке.{S} Све ми се чини да ће ме одбити.</p> <p>— По чему судиш?</p> <p>— Само један пут |
| атије...</p> <p>— Па могла си га просто одбити а не бегати — рече Ленка.</p> <p>— Одбити — дабо |
| римања плате коју рекнем у њену користи одбору и црквеној општини.</p> <p>И тако је на моје зау |
| могуће зацело ћу успети — рече Даринка одважно, а образи јој се чисто запламтеше.</p> <p>— Што |
| школе, душу оплемењавати, рђаве навике одвикавати а уз то и из знања ваљан успех показати могл |
| ало.{S} Ја сам покушавала да их од тога одвикнем; но тада ми опет долажаху сувише доцне, па кој |
| обуздала.</p> <p>— Тек кад јој општина одвише неуредно стаде плату издавати, добио сам и ја пр |
| ни.{S} И да...</p> <p>— Та не мораш баш одвише појетизирати.{S} Знају оне да си и ти парче дрве |
| авда што је у животу сретала навукла ту одвратну и хладну маску на лице, а срце јој је врело и |
| обоје ћутаху.</p> <p>— Ја те брате нећу одвраћати од намере — рече сад Коста — јер и Милица је |
| , па се засмеја и диже главу.</p> <p> — Одговор, госпођице! — молио је он, али поглед као да му |
| а буде прилике да девојци могу казати и одговор чути.</p> <p>— А за коју си се решио? питаше вр |
| p> <p>То је писмо што га је Даринка као одговор Кости и Ленци отправила, а они и ако јој више н |
| " /> <p>Тога вечера још написала је као одговор Кости и Ленци подуже писмо што је гласило одпри |
| — рече он потресеним гласом — зар је то одговор?</p> <p> Она му погледа у очи па и сама задрхта |
| уги и први разред не хте да нас чека, — одговори јој Даринка.</p> <p>— Напослетку и боље, што с |
| ештаја давати?</p> <p>— Дабоме да не; — одговори она — али ја сам заборавила рећи, да на цео ра |
| евносно и савесно вршење свога позива — одговори расејано Даринка.</p> <p>— Свакој од нас — пон |
| а извесно назначити дан свога доласка — одговори она, па се и опет удуби у посматрање торња.</p |
| S} Али могла је удадбом још причекати — одговори Милица</p> <p>— саморадњом у школи сад је тек |
| ије него ћу тек бадава с вама дремати — одговори она па се смести у постељу.</p> <p>— Благо теб |
| али.</p> <p>— Кол’ко нам за живот треба одговори озбиљно ал’ узрујаним гласом муж — кадри смо з |
| слетку — кад је шешир сасвим чист био — одгурну га она зловољно на страну те опет настави:</p> |
| овити, кад је она луда баш сад нашла да оде...</p> <p> — Леп комплимент за Даринку! — смејала с |
| асом и погледом, да је већ касно, те да оде спавати.</p> <p>— Али ја баш нећу! — шалио се он — |
| и и несташлука, но кад Ленка о феријама оде дома, дођох до уверења, да би много сретнији био да |
| аше збуњено он.</p> <p>— Та ето и Коста оде од куће љутит што је Даринка јутрос рано отишла без |
| на врати.</p> <p>— Косту сам опазио где оде у општину — рече он кад их је поздравио. — Али камо |
| ате, а ја морам на посао — рече Ленка и оде у кујну.</p> <p> — Хоћете ли нам до године опет доћ |
| естижеш! ... рече иронично и јетко он и оде из куће.</p> <p>— Твој муж је данас зловољан — прим |
| </p> <p>Зато кад ми после три дана мати оде дома, била сам сасвим сама у своме стану, односно у |
| етна природа — прошапута Ленка, па опет оде у кујну; јер је била недеља па је требало мало више |
| сатиру противу Милице.{S} Стога и опет оде у општину на посао.{S} Кад је опет дошао нађе ту и |
| у име божије провлачимо кроз зид, да се одели на коју год страну; већ ми се досадило патити се |
| на бацивши поглед на Даринчино путничко одело и шешир, што га је на главу метнула.</p> <pb n="4 |
| е и засмеја. — Поглед му је пао на њено одело, те је видео да је на њој проста хаљина, а уз то |
| а обућара, те сам које на обући које на оделу заштедила двадесет форината што за десет година ч |
| да буде — па страсно загрли другарицу и одјури из собе.</p> <p>— Чекај бар доручак; сад ће и Ко |
| последње:{S} Збогом!{S} Збогом! и влак одјури препун учитељима обојега пола.{S} За њима су оси |
| инимум платом.</p> <p>— Па зар народ да одкајава погрешке појединаца?! викну Даринка</p> <p>— А |
| и момче, шта још оклеваш?{S} Мени се то одлагање не свиди; оне ће сутра прексутра већ дома, а п |
| учитељи и учитељице, остављају варош те одлазе дома, па отуда ти узвици и врева.</p> <p>Растана |
| не она натуштеност!{S} Ето до који дан одлазе нам и гошће, а Ви и Коста баш сад нађосте да се |
| ађосте да се бринете.</p> <p> — Зар већ одлазе? — питаше он, а — ферије су већ на измаку, уздах |
| </p> <p>— Небраним; али до који дан већ одлазите, па бих волела да нас данас не остављаш — рече |
| бала си ми јавити.</p> <p>— Та чисто је одлетела из собе — бранила се она. — А на послетку и ти |
| „даровите“, на рачун својих препорука и одличних сведочаба сва најбоља места пограбити; јер ко |
| и сузним очима.</p> <p>„Дабоме да ће се одлучити; цича зима, а ви сте узеле дете из топле посте |
| крива, што је сретнија, па се повикало одма од почетка да је даровита; а осим тога, ваљда је у |
| мислим да је и теби право.{S} Поћи ћемо одма сад, па ћемо се још зарана и вратити.</p> <p>— Неб |
| је опет дошао нађе ту и доктора који му одма прикаже своју вереницу, Милицу.</p> <p>Он им је ис |
| да тим белешкама независно разполажем, одмах ћу се дати на посао.</p> <p>— Нама и онако нису н |
| бричина.{S} За то га сад смеј пријатеља одмах сети, да нема права срдити се, те опет седе на ст |
| мо данас чуле, хитар стенограф, па може одмах и стенографисати.</p> <p>— Ако допустите, да тим |
| , додај ми мало хладне водице!“</p> <p>„Одмах тетка,“ рекло је девојче; али кад је после 10 мин |
| итета“ те се на вас моје речи и не могу односити.{S} Али изузеци још не чине већину, па ми не м |
| ма, била сам сасвим сама у своме стану, односно у својој соби, а у другој соби становао је хром |
| p>Даринка при последњим Миличиним речма одобравајући уздахну, и сви па и домаћин за часак ћутах |
| у које ни сам хтео веровати и које сад одобравам; јер кад и мој Сава већ неће жену што мисли, |
| а часак ућута.</p> <p>— Настави само, — одобраваше он пољубив је у чело — и онако знам, да ћеш |
| жени а што сад и нехотице морам и ја да одобрим ту проклету еманципацију женскиња...</p> <p>Јес |
| се настави:</p> <p>— Не могу сасвим да одобрим ни ваше тужакање, да вам силно учење отима врем |
| иде, да већ зна шта ће да каже и да јој одобрити неће — неможе при данашњем наставном плану и с |
| дпостављена власт мора тај поступак тек одобрити; јер закон се ствара за људе а не људи за зако |
| бити и према школи.</p> <p>— И то морам одобрити — заврши Даринка и поглед јој паде на белешку, |
| да признам оно што нисам још јуче хтео одобрити Даринци и својој жени а што сад и нехотице мор |
| аучешћем погледа, и опет не могаше срцу одолети већ примети:</p> <p>— Зар се твој пут морао баш |
| спавати.</p> <pb n="42" /> <p>Сутри дан одоше обе другарице још зарана дома и ако их г. Коста и |
| ле тога ћереташе још мало и на послетку одоше спавати.</p> <pb n="42" /> <p>Сутри дан одоше обе |
| сти и Ленци подуже писмо што је гласило одприлике овако:</p> <p>Мили моји!</p> <p>Почетак нашој |
| мој грдан труд тек кад би моје ученице одрасле; а то је и сувиши дуг рок и за мене, а још више |
| , млеко ме неће толико коштати, да могу одрасну краву купити, а временом ће и ово теленце бити |
| м кад год ми време допусти и кад код је одређен час за то; само што се не задржавам при њима та |
| рибиљежити и класификацију у своју зато одређену књижицу.</p> <p>По себи се разуме да овамо спа |
| тражим и које би моју љубав све до сад одржало.</p> <p>Осим тога онај осећај и не беше љубав, |
| оста муке стало, али и опет сам „мегдан одржао“ на онда све лепе планове, о зидању лепе куће са |
| ог права на уживање лако у општу корист одричу.{S} Зато сам уједно имала на уму, шта ће свет о |
| Ленка гледећи кроз прозор на варош, па одступи од њега — па како беху саме у купеу — извали се |
| ш само ти узрок.{S} Имала сам ја за тај одсудан корак и других важнијих разлога и покретача — н |
| нека се и узму.{S} Ја сам се уклонила у одсудном часу да доктора не доведем у искушење, кад пок |
| ање, што сам га стекла, не могу ми тиме одузети. — Оно ми остаје и уз довољну оцену.</p> <p>— Д |
| е сентименталан но ја ћу га већ од тога одучити...</p> <p> Ленка је испитујући погледа.</p> <p> |
| не сија као Милица.{S} Па и ту, — дода одушевљено — загледај боље, па ћеш наћи, да и Даринчине |
| а — Ето ја сам ступила у школу са већим одушевљењем него ти, па опет вечита борба и незгоде пот |
| кажеш; јер да си већ сутра дан по томе одушевљењу само десетицу повишице искала. — зацело је н |
| погледу још „цвеће“ туђинац, неби ти се оженио Српкињом ни да му је дукатима заспеш!...</p> <p> |
| — у срце женино — рече Коста правећи се озбиљан а овамо му очи казиваху како мисли.</p> <p>— И |
| — рече он гласом који је за шалу сувише озбиљан био.{S} Но ту се трже и засмеја. — Поглед му је |
| азуме се да сам пре тога постао са свим озбиљан човек.{S} На прозору није ме нико више видео, а |
| ...{S} И ту му изађе пред очи Даринчина озбиљна и блага слика, па поново уздахну.{S} Милица је |
| илица.</p> <p>— Незнам — рече Даринка а озбиљни јој израз на лицу пређе у осмеј — Али толико мо |
| д ти не умем рећи, али кад будем о томе озбиљније размишљала, казаћу ти — рече она и устаде.</p |
| ам казати, да се у томе добу и о љубави озбиљније размишља.</p> <p>— Разуме се — рече Ленка — а |
| ла.</p> <p>— Мани се детињарије! — рече озбиљним тоном Даринка — И мени је дабоме тешко, што ни |
| ца и хладноћа или чак и необразовање; а озбиљно размишљање за нас је увек гордост, славољубље и |
| надем свуда беху ваљане женскиње — рече озбиљно Даринка — Али твоје речи Коста, не морају зато |
| адо ћу чути, а хвале и не тражим — рече озбиљно Даринка — за мене је довољна награда чиста саве |
| Миличином.</p> <p>Доктор се на то беше озбиљно замислио а г. Коста приђе својим кошницама те к |
| <p>— Кол’ко нам за живот треба одговори озбиљно ал’ узрујаним гласом муж — кадри смо заслужити; |
| аш.{S} Посматрај ти и испитуј још данас озбиљно, и онда решавај.{S} Та ја их обе волим ко’ сест |
| о важни те желимо и тражимо од женскиње озбиљност, разборитост и здраво мишљење; али само у тео |
| у наособ; јер већина нас мушких не воли озбиљност па и не почиње онде љубити где треба да пошту |
| азим за пећком кацу с ракијом а на пећи озго био је кошар са комловом и неколико пари обојака, |
| оста. — Неш кажи ти мени момче, шта још оклеваш?{S} Мени се то одлагање не свиди; оне ће сутра |
| прозори засути песком скоро до половине окна; а под постељама лепршале се две квочке с пилићи и |
| ла недеља па је требало мало више посла око ручка положити.</p> <p> За ручком није г. Коста ни |
| агачица остаје мени више времена за рад око развијања дечијега разума и осталих врлина и способ |
| је мисли, а у самој школи тешко да би и око вештија педагога нашло мане, која би се уз сеоске о |
| му се глава од посла; него је он бацио око на госпођу фрај... овај, госпођицу.</p> <p>Прву год |
| лицу јасно видело, да им се мисли врзу око последњих дана свога ђаковања.</p> <p>— Ала ова жељ |
| Милица.</p> <p>— Ти би хтела да се наша околина влада по правилу: „уништите узроке а последице |
| е сам видила, каквим осећајима прима ме околина с којом сам осуђена да живим и да се дружим.</p |
| } За то се и не обазирем на мњење своје околине, већ радим тек по своме уверењу; а ко тако ради |
| ини ми се, да треба према потреби своје околине сваки учитељ сам себи да створи.{S} Не треба да |
| да и нетражећи стичете симпатију своје околине.{S} А ја — ма да у ствари нисам гора од вас — з |
| е стиди што не уме да чита у срцу своје околине ону хвалу, што је најскривенија и која се речим |
| ледећи кроз прозор виноградима засађену околину, а Ленка чистећи свој путни шешир, што га је ск |
| дагога нашло мане, која би се уз сеоске околности отклонити могла.{S} И тако сам ја и опет по м |
| створење; јер нисам ни навикнута, да се околности по мојој вољи и замном окрећу, па сам и сад н |
| ал тај није за мене и за моје проклете околности.</p> <p>— Е па што се сад љутиш? умеша се Мил |
| наставу треба прилагодити способности и околности ученичкој.{S} И за то, нико ти неће замерити, |
| ем.{S} Томе, дабоме нисам ја крива, већ околности и немар нашега народа према учитељству и школ |
| ро скривено и да најбољи начин ако није околностима примерен не може користи донети.</p> <p>И з |
| ме по вољи осећати, па и оно неће да се околностима потчини и прилагоди, него још вазда осећа м |
| им гласом.</p> <p>Ти си дакле са својим околностима задовољна? — питаше радознало г. Коста.</p> |
| ица.</p> <p>— Што? — и ја нисам у таким околностима или баш те „пузавачке“ природе, па да пред |
| и што нам је најпрече; а ко је у бољим околностима и има каде, од воље му да гледа и на сјај, |
| , које људи не хвале и којих се у бољим околностима ни сами не би прихватили.</p> <p>Тако н. пр |
| p>— И с нама можеш бити сретан у добрим околностима, а задеси ли те каква незгода, сети се да ј |
| ћ давно спавала.</p> <p>На прагу собњем окрете им се опет па искреним ал једва чујним гласом пр |
| да се околности по мојој вољи и замном окрећу, па сам и сад написала и њихову приповетку како |
| од Милице, тек да су ти, већ од природе округли образи мало пунији...</p> <p>— Мушки послови! — |
| ени се вазда и трн у оку види, док се у оку мени равних ни балвана не опажа...{S} И ту се за ча |
| ти моје.{S} Јест, мени се вазда и трн у оку види, док се у оку мени равних ни балвана не опажа. |
| есудити.</p> <p>— Јест, — дода Милица — окушаће се и њихов рад и у животу; видиће народ и њихов |
| .{S} За то да кол’ко толико себи и деци олакшам, а да уз то не буде механизма и у оним предмети |
| Дакле чујмо и тебе рече домаћин, и узе оловку.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18840 |
| тим донесе писаћу опрему, те весело узе оловку у руке.</p> <p>— Почни жено!</p> <p>— Како смо п |
| рече јој муж, па се уозбиљи и опет узе оловку.</p> <p>— Приповетка ми је на измаку — настави в |
| е баш интересантно прихвати он и остави оловку — Него то ћу им ја приповедати.{S} Ти ћеш можда |
| а.</p> <p>— Право! — викну Коста и баци оловку — То сам од тебе и очекивао.{S} Но не брини се, |
| лекција најбоље се и научи; а за: нас „олош“, дабоме — то је тешко.</p> <p>И тако незнам из ко |
| је Мија ту“, настави забринуто и тужно „ома би и ракију изнела у шталог.{S} Та боље је да ми се |
| ори а много им користи и полажење школе омили.</p> <p>Него и опет морам признати, да се ја и у |
| махала марамом, а и г. Кости беху гошће омилиле, јер је и он чешће понављао заједно са женом мо |
| а. „Учите народ!“ — веле додуше ти моји омиљени научењаци — али ја се још врло добро сећам и по |
| шив се.{S} Та добро знадеш да је и твој омиљени педагог Викторин од Фелтре мрзио „телесину“.{S} |
| Песталоције.{S} Па кад Песталоци — ваш омиљени педагог и отац педагогије — на самрти вели: „А |
| е не подлегну те постану као и прве или омразе и себе и свет па постају, за нас мушке, нека стр |
| ам понуду; и поруменивши пружи му руку, он је ту руку страсно стиснуо и у свом заносу и против |
| мени од педагога Песталоције допада.{S} Он је више хтео, него што је могао; а више се мучио но |
| нстантину и Јелени — у госте дођете.{S} Он је рад да вас позна, а и ја мислим, да је већ време, |
| уд даћу ти и почетак тој приповетци.{S} Он се може датирати још од дана нашега испита; а ја и о |
| у је крава па је мени теле поклонио.{S} Он вели, млеко ме неће толико коштати, да могу одрасну |
| а је с првим разредом, — питаше Ленка — он ти тек неможе писмена извештаја давати?</p> <p>— Даб |
| сајућем тренутку више осмеја но туге, а он би баш сад тако радо у њима видио сузе или бар оног |
| ствар“ — примети са осмејом Даринка; а он настави:</p> <p>— Кад сам увидио, да љубав није шала |
| енутак и крадимице гледале... с тога је он поново и нехотице уздахнуо кад га је после некога вр |
| у наклоности осећати, а држала је да је он и сасвим добра партија за женскињу без мираза...</p> |
| и кад је збијала шалу и онда кад јој је он у присуству Ленке веренички прстен дао.</p> <p> — Не |
| ити... ал’ ја би је задржао — гунђао је он. — Ал’ ти дабоме, ниси ни покушавала, доста ти је ка |
| ћи. „Пуши му се глава од посла; него је он бацио око на госпођу фрај... овај, госпођицу.</p> <p |
| p> <p> — Одговор, госпођице! — молио је он, али поглед као да му је сад мање ватрен био.</p> <p |
| осете двосмислено тумачити.{S} А што је он случајно неожењен, а наше познанице неудате, то је с |
| /p> <p>— Ти се баш жестиш! — смејаше се он — Па шта си хтела са оним „ви“?{S} Ја ко’ бележник ш |
| Требала си остати па би видела да би се он за тебе решио.</p> <p>Даринчине се очи опет запламти |
| циљ освећује средство — рече смејући се он и за то је у овоме месту од то доба учитељица и у ме |
| и.</p> <p>— Али ја баш нећу! — шалио се он — знам да ћеш им приповедати како си ме уловила.{S} |
| довече.</p> <p>— Хо, ето му! — љутио се он. — Та девојка баш бега од среће.{S} Ал’ и ти си крив |
| > — Стара је, ал’ и вечито нова! — рече он па устаде и нагло је узе за руке. — Јест, госпођице, |
| јаних руку.</p> <p> — Госпођице! — рече он потресеним гласом — зар је то одговор?</p> <p> Она м |
| едесет машлија на себе натрпала, — рече он гласом који је за шалу сувише озбиљан био.{S} Но ту |
| памети, па могу и после додати. — рече он и поче:</p> <p>— Сека Наста није лагала — Ја сам од |
| веровала.</p> <p>— Па браним ја — рече он слежући рамени — Мене то ни тада није љутило.</p> <p |
| ти своје собе.</p> <p>— На посао — рече он тоном којим се с гостима не разговара.</p> <p>— Та ј |
| сту сам опазио где оде у општину — рече он кад их је поздравио. — Али камо госпођице Даринке?</ |
| та.</p> <p>— Настави само, — одобраваше он пољубив је у чело — и онако знам, да ћеш скоро сврши |
| ћете ли нам до године опет доћи? питаше он кад сами остадоше.</p> <p> — Незнам; а и нашто ћу! — |
| е рђаво учинила, што се удала? — питаше он.</p> <p>— То не.{S} Али могла је удадбом још причека |
| ете.</p> <p> — Зар већ одлазе? — питаше он, а — ферије су већ на измаку, уздахну Милица — а и Д |
| Зар немаш ништа више да кажеш? — питаше он опазив тај Даринчин поглед.</p> <p>— Готова сам — ре |
| овек; да се неможе трпети, а уз то беше он и ваљан и уважен, па је морала према њему наклоности |
| добила лако запаљиво срце доктора.{S} И он мишља: „Луда би био, кад бих тражио више.{S} Ова ме |
| ли у истом моменту учинило јој се, да и он и она смешно изгледају, па се засмеја и диже главу.< |
| ла почетак — рече шаљиво Ленка — а ја и он ваљда ћемо и остало накрпити; само пре тога морамо в |
| мети, — рече љутито па обуче капут па и он без доручка и први пут без опроштаја са женом пође у |
| ора не доведем у искушење, кад покуша и он да размишља...</p> <p>Последње речи опет је изговори |
| и г. Кости беху гошће омилиле, јер је и он чешће понављао заједно са женом молбу, да им опет ск |
| ју сипаше јој такође необична ватра али он и опет уздахну.{S} У тим ватреним очима беше и сада |
| ни ја не видим узрока за...</p> <p>Али он и не доврши а Даринка бризну у плач па нагло пође у |
| није? — то је баш интересантно прихвати он и остави оловку — Него то ћу им ја приповедати.{S} Т |
| гле, још ћемо се и посвађати — примети он мило је погледав.</p> <p>Она се трже и поруменивши р |
| оли; јер свако је био уверен, да ће јој он тек оно дати, што би се и у цркви читати могло...{S} |
| Питао је пламтећим ал’ тужним погледом он.</p> <p> — Ко би све у напред знао — рекла је у смеј |
| ге престижеш! ... рече иронично и јетко он и оде из куће.</p> <p>— Твој муж је данас зловољан — |
| равила сам, да је и Коста међу нама; но он ће опростити — свуда има изузетака.</p> <p>— Ваљда д |
| уз то баш ни једне пантљичице...{S} Но он се и сувише љутио што се доктор за њу решио, па му с |
| ле била јутрос у сеници? питаше збуњено он.</p> <p>— Сасвим случајно.{S} Тамо сам читала, а ви |
| еда.</p> <p>— Како то? — питаше збуњено он.</p> <p>— Та ето и Коста оде од куће љутит што је Да |
| чију сам симпатију желила стећи, а баш он ме је јуче таксирао „ладним створењем“ и отворено из |
| домаћин тек шали.</p> <pb n="48" /> <p>Он опет да прикрије свој јед, устаде од стола, те гледа |
| прикаже своју вереницу, Милицу.</p> <p>Он им је искрено пожелео среће.{S} Али кад се сетио Дар |
| а пламти и гори а чим престанеш давати, она згара оно што имаде, па кад и то изгори остаје пепе |
| и 150 форината годишње.{S} Али наравно, она је чедо протекције и среће па има сведоџбу с препор |
| које се Милица трже и задрхта.</p> <p> Она је говорила више у шали, а сад је тек видела погреш |
| ним гласом — зар је то одговор?</p> <p> Она му погледа у очи па и сама задрхта и поруменивши об |
| је веселило кад је поменула попове.{S} Она је морала начути, да при моме избору, ондашњи свешт |
| а.{S} Друкчије је брате код Српкиње.{S} Она баш и онда кад би и душу за тебе дала, опет ти се н |
| очи слика здраве и снажне учитељице.{S} Она је већ средњих година па је баш јуче можда опазила |
| си ми ти, тек Даринку желим за жену.{S} Она је много претежнија, и ако је и Милица врло ваљана. |
| ако то?</p> <p>Ето тако — рече Коста. — Она је добра срца а и образована је, али је жена, која |
| м нежно и ватрено гледајући јој у очи — она је вавек истинита; јер ево и ја био бих много сретн |
| вши домаћину руку — А ја сам Даринка, а она је, разуме се, Милица.</p> <p>И ту се онако својски |
| зити, јер не долажаше ни један мушки, а она, баш к’о у пркос, ретко је куд ишла, те јој се не м |
| /p> <p>Ленка и Милица прснуше у смеј, а она се трже и порумени, јер виде, како је домаћин испит |
| {S} Осим тога, ја вас нисам познавао, а она или беше сувише сретна што ме је добила или сувише |
| д је шешир сасвим чист био — одгурну га она зловољно на страну те опет настави:</p> <p>— Моја љ |
| а.</p> <p>Баш као и Ленци и Милици дода она наглашујућим тоном.</p> <p>— Нисам то хтела да рече |
| не.{S} Па ако нам је љубав чиста и јака она згара оно што је примила док и последњу искрицу не |
| сад си је добила.</p> <p>— То би могла она и теби рећи — бранила се Ленка, но и опет порумени |
| створи.{S} Не треба да се ограничимо на она правила и упутства, што смо их у учитељишту добили, |
| е јој муж у реч — ти вређаш.</p> <p>Зна она да је за то и сувише волим — рече Ленка погледавши |
| ој је гориво душевна врлина, а пролазна она је што потиче из поштовања бела лица и дивних трепа |
| ћу се док чујем колико је табака папира она потрошила док је добила плату, или док чујем како ј |
| и што за мало траје.{S} Трајна је љубав она што јој је гориво душевна врлина, а пролазна она је |
| о душе на њега личиш...</p> <p>— Ти све она стара — примети Милица и с тим уђоше у кућу, где их |
| а бити баш „госпођа натарошевица“, може она и друкчије гласити...</p> <p>— На пример докторовиц |
| шта више често ће ти се учинити, да је она хладна, дурљива и необразована према предусретљивим |
| ли да један пут настану вечито па да је она тако к’о сад увек у мојој близини.{S} И да...</p> < |
| инка.</p> <p>— Ха! —- Ха! баш к’о да је она сретније пролазила — смејаху се оне.</p> <p>— Ја се |
| </p> <p>— Та већ видећемо -— гунђала је она — Научиле се на лак живот, па ће тако хтети и у шко |
| питање тицало се Даринке, — ћеретала је она — а то се мени не свиди, па баш завидим Даринчиној |
| > <p> — Нећу да га примим — говорила је она — ствар још није свршена.{S} Ми смо правили „рачун |
| е: — Знао сам да ћеш га уловити, кад је она луда баш сад нашла да оде...</p> <p> — Леп комплиме |
| је сва срећа у доброј сведоџби? а није она ни крива, што је сретнија, па се повикало одма од п |
| е за часак дадох у мисли.{S} Али кад ме она из заноса трже, нудећи ме да седнем, рекох јој, да |
| Ленка. — Ти си Драгу позвала у А. а не она тебе.</p> <p>— Тако је.{S} Узела сам кола и рекла ј |
| ко; то ми се допада — рече Ленка — а не она натуштеност!{S} Ето до који дан одлазе нам и гошће, |
| тор за њу решио, па му се чињаше, да се она труди да доктора задобије. — Био је као што је већ |
| Леп комплимент за Даринку! — смејала се она држећи да се домаћин тек шали.</p> <pb n="48" /> <p |
| чисто је одлетела из собе — бранила се она. — А на послетку и ти јој неби могао забранити.</p> |
| <p>— Дабоме, поздравио те! — љутила се она — и народ гледа и суди по сведоџби!</p> <p>— Па и н |
| ш осим деце и народ учити? — смејаше се она.</p> <p>— Шта је с тобом Ленка — питаше зачуђено Ми |
| та мора кроз прсте гледати — смејаше се она не пазећи много на своје речи, јер се у исти мах до |
| воју погрешку пристаде у шалу али му се она вазда претвараше у сатиру противу Милице.{S} Стога |
| </p> <p> — Незнам; а и нашто ћу! — рече она.{S} Један дан Даринчиног отсуства више се осећа, не |
| говара.</p> <p>— Та још је рано, — рече она не приметивши то.</p> <p>— Ти се додуше никад не жу |
| да се морамо освртати и на децу, — рече она замишљено.</p> <p>— Бадава се браниш — рече Милица |
| е да се сетите, да смо и ми људи — рече она дошавши у ватру.</p> <p>— Гле, гле, још ћемо се и п |
| озбиљније размишљала, казаћу ти — рече она и устаде.</p> <p>— Хајдемо у кућу — примети за тим |
| нчин поглед.</p> <p>— Готова сам — рече она. — Али ти си твој посао давно напустио, мој говор н |
| а.</p> <p>— Корете мој поступак, — поче она — и не разумете ме.{S} Е, па чујте!{S} Доктор Гаври |
| /head> <p>— Немаш много бележити — поче она.{S} И ја сам у почетку хтела у школу осим учења и д |
| /p> <p>— Куда си се ти опремила? питаше она бацивши поглед на Даринчино путничко одело и шешир, |
| уда се сетисте те старе песме? — питаше она кад звуци од свирке престадоше.</p> <p> — Стара је, |
| доктор — ако те чује Ленка.</p> <p>— И она дели моје мишљење и ако јој је природа сроднија са |
| а Милица киселим лицем учитељује и да и она радо гледа доктора.{S} Па кад му она већ улива симп |
| } И тако мало по мало па сви (а можда и она) заборавише моје вирење кроз прозор; те никоме не б |
| лица — а шта ће Даринка да каже? — та и она је нама равна, па погледај њену оцену!</p> <p>У том |
| ?</p> <p>— Та већ сам ти казао, да је и она ваљана девојка и ако је по моме мишљењу много хладн |
| му своме но — туђину...{S} И за то је и она на ту „стрелу“ највише важности полагала и баш те р |
| нико неможе ни Милицу осудити, што је и она мислила, да је наклоност у случају „добре партије“ |
| е среће ковач.“ — примети Даринка али и она из гледаше као да тек пословицу цитира, а слабо о њ |
| истом моменту учинило јој се, да и он и она смешно изгледају, па се засмеја и диже главу.</p> < |
| много значила.</p> <p>— Љубав! — понови она и порумени — за њу мислим да је осећај што га према |
| према предусретљивим туђинкама.{S} Али она воли да и то о њој помислиш, но да можда посумњаш, |
| весели; а била је позвата и Даринка али она не дође — доцније им је писала, да је била у јаком |
| вати?</p> <p>— Дабоме да не; — одговори она — али ја сам заборавила рећи, да на цео разред тај |
| назначити дан свога доласка — одговори она, па се и опет удуби у посматрање торња.</p> <p>— Је |
| ћу тек бадава с вама дремати — одговори она па се смести у постељу.</p> <p>— Благо теби! — узда |
| нисам покајао.</p> <p>— Ни ја — примети она умиљато га погледав, па му наслони главу на груди.< |
| >— Твој муж је данас зловољан — примети она за време доручка.</p> <p>— Љути се што је Даринка о |
| /p> <p>— Само кад би се могло — примети она па се засмеја.{S} Али не као до сад него обичним ве |
| служим за психолошку студију — примети она горко.{S} То би и њега довело у неприлику, да разми |
| што сте обе заједно дошле — примети им она љубећи их.</p> <p>— Пут овамо води преко С. — рече |
| т.</p> <p>— Наставите посао! — викну им она, па се засмеја. — Боже мој, чудан ти је човек; све |
| неби мене тицао — рече болним осмејком она — и ја бих тако судила.{S} Али ја сам и сувише поно |
| о кратке примети Милица — Ми немамо као она да бранимо свој пренагљени корак, него ћемо само ка |
| к тај мој Сава — рекла је за тим шаљиво она. — Само данас ми је и сувише сентименталан но ја ћу |
| бих тражио више.{S} Ова ме воли, а како она друга осећа — питање је“.</p> <p> Па нагло устаде т |
| јсторисане наивности женскиње; јер како она може бити друкчије, кад јасно види, да већина нас т |
| >— Није ми ни то противно — рече весело она — Него шта ти велиш, госпођице Шултесова? сањаш ли |
| ају много напора стало, — рече расејано она — мени је ближа 27. но 17. година.</p> <p>Баш као и |
| или обешењак, сретан или несретан, јер она ужива у лажном сјају па јој је доста кад је уверена |
| нас тако дуго задржао? — питаше га опет она.</p> <p>— Требао сам раније доћи, да видим како се |
| би све у напред знао — рекла је у смеју она.</p> <p> — Тако је! прошапута доктор — ко би све у |
| и она радо гледа доктора.{S} Па кад му она већ улива симпатије, нека се и узму.{S} Ја сам се у |
| > <p>— Сам си крив био — упаде му у реч она. — Требао си имати на уму, да сам ја осим усамљене |
| ах обе другарице. </p> <pb n="23" /> <p>Она их само зловољно и тужно погледа.</p> <p>— Зар није |
| арошовице и натарош још приде...</p> <p>Она је моју понуду показала својим родитељима; а овима |
| леле, ал ти знаш — наше карте...</p> <p>Она уздахну и ућута.{S} Знала је, да су узеле карте до |
| и — примети он мило је погледав.</p> <p>Она се трже и поруменивши рече:</p> <pb n="29" /> <p>— |
| ам, па опет, баш — обичан тороњ.</p> <p>Она се трже и мило је погледа. — Овде ћу, као што знате |
| ав све до сад одржало.</p> <p>Осим тога онај осећај и не беше љубав, него тек <hi>почетак</hi> |
| е да би и после подне читава два сахата онај школски ваздух без велике штете удисати могла.</p> |
| деци.{S} И зато је видиш, најпаметнији онај ко свету по вољи чини.</p> <p>Даринка при последњи |
| ралица морала осетити, може појмити тек онај, ко је видео у праведној срџби пламтећа лица остал |
| воље имао?! — умеша се и Ленка.</p> <p>Онај ко суди и себи, и од себе — примети Даринка оштрим |
| нашој приповеци, могу вам дати, али за онакав свршетак к’о што га ви желите још није а држим, |
| рактер и у очима торокљива света остане онакав какав је у истини.{S} Знала сам добро, да се нам |
| /p> <p>— Мушки послови! — рече Даринка, онако и не мислећи, баш као што често и мушки механично |
| друго, већ само збуњена — рече Ленка — онако не бејах задовољна, а знала сам да ће ме овако ве |
| дешава у души детињој, кад га учитељица онако својски прутом по врх прстију „одалами;“ а то је |
| срце није машина, па да навијем осећаје онако како би практичније било.{S} И ја сам човек па хо |
| завидим Даринчиној срећи...{S} И ту се онако скоро детињски засмеја.</p> <p>Доктора к’о да неш |
| а је, разуме се, Милица.</p> <p>И ту се онако својски и српски без свакога цифрања руковаше.</p |
| илица. — Него боље да се разговарамо, и онако ћемо се брзо растати; а волела бих знати, шта ће |
| ек — лутка...{S} А тој: сретан пут! — и онако неће усрећити ни себе ни друге.</p> <p>— Тако мож |
| , — одобраваше он пољубив је у чело — и онако знам, да ћеш скоро свршити.</p> <p>— Сад ми и не |
| ирати још од дана нашега испита; а ја и онако имадем све прибележено у своме дневнику.</p> <p>— |
| ах ћу се дати на посао.</p> <p>— Нама и онако нису нужне. —</p> <p>— Ал’ ја би их штампао; а то |
| том по врх прстију „одалами;“ а то је и онако у свези са тезом из педагогије о нези чулних орга |
| и интересантнија, а добро знате да се и онако тек необии интересантно од нас удаљене ствари рад |
| наћеш и моје мишљење о љубави које ти и онако још од пре дугујем. —</p> <p>„Љубав је као ватра; |
| бар стекле добру класу, а у животу им и онако тек треба метод, по коме се можда такође без разм |
| опет за то, ја хоћу да се надам; јер и онако је нада хришћанска врлина, а уз то и потреба без |
| дневнику.</p> <p>— Гилт! — рече домаћин онако по српском обичају.{S} Затим донесе писаћу опрему |
| шити!</p> <p>Уверена да ће те се на ово онако двосмислено насмешити.{S} Но и опет за то, ја хоћ |
| и киселим лицем вршити.</p> <p>— Овамо онамо, па опет излази да и ја нисам имала воље на учите |
| помену...</p> <p>Ако ли је љубав слаба, онда и то гориво не претвара у пепео, већ у место њега |
| муж и жена.</p> <p>— Шта?{S} Сад ништа, онда сам уздахнула — но ту се трже и још јаче порумени. |
| ече доктор не дижући очију.</p> <p>— Е, онда се и сам вараш.{S} Посматрај ти и испитуј још дана |
| ад ми је рекао да ме воли, а ако је то, онда је већ и наступила...{S} И с тим седе за гласовир |
| слености и саможивља.{S} Или ако не то, онда јој је срце покварено па јој није ништа свето, нег |
| примети г. Коста. — Али ако је само то, онда брате, покушај; јер веруј, њој је тек светска непр |
| ример мене:{S} Шта је реагенс на скроб? онда, кад се већ ретко ко тога сећа.{S} Тако исто падне |
| реагенси и сва својства тела на уму.{S} Онда дабоме летиле би и њима „за ситнице“ — „четворке“ |
| <p>— Лепа логика! — плану сад Даринка — онда нам је учитељска школа излишна.{S} Јер науку што с |
| и“.</p> <p>„Тако је“; рекох јој ја „ал’ онда ће ти дете дуже боловати.{S} Кад ракија у соби ври |
| овољства у спокојном кругу породичном,“ онда ни ви не можете мени замерити, што сам тако брзо с |
| е, јер човек бива све заљубљенији, а ја онда лепо покушам да заборавим оно 2—5 хиљада што бих м |
| тало, али и опет сам „мегдан одржао“ на онда све лепе планове, о зидању лепе куће са жениним но |
| и ово теленце бити добра млекоша.{S} Па онда ове зиме било је лепо и суво време а натрефила сам |
| мо полагати баш најтеже предмете.{S} Па онда, педагогија, дидактика и метод! — примети друга и |
| тако ви неучитељи вазда зборите.{S} Па онда вам је сво учитељство криво — Нема вам истрајности |
| ће и на мојих вратих срећа закуцати па онда ћу је чврсто за јаку шчепати, — насмеја се и ако м |
| а сам да ме разумете; а кад ме схватите онда вам је и јасно, да нам се приповетка баш неможе по |
| и ја — примети Ленка.</p> <p>Па што сте онда саме себе побијале? — питаше Коста.</p> <p>— Што? |
| ти — примети Милица.</p> <p>— Али ко ће онда бележити? смејаше се Ленка.</p> <p>— Није нужно да |
| ница...</p> <p>— Доћи ћу после подне, и онда ћу видети имаш ли право — прекиде доктор тишину св |
| атрај ти и испитуј још данас озбиљно, и онда решавај.{S} Та ја их обе волим ко’ сестре, ал’ так |
| авољубље и сувопарно филозофисање.{S} И онда још имамо образа викати противу моде, кокетерије и |
| нија ученица више школе предавати.{S} И онда су заиста неке имале право што су педагогију и пси |
| <p>— Тешко нама, — уздахну Милица. — И онда још имамо образа хвалити се, да и ми у просвети на |
| оба то нам га не могу више ни пружати и онда и наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љу |
| свога вереника, и кад је збијала шалу и онда кад јој је он у присуству Ленке веренички прстен д |
| у личну срећу жртвују општем интересу и онда кад се та жртва превиђа од стране оних, за које се |
| чије је брате код Српкиње.{S} Она баш и онда кад би и душу за тебе дала, опет ти се неће прва п |
| ч.</p> <p>— Већ добро; видећу шта ћеш и онда саковати.{S} Оне ће добити варош а ти село па се и |
| узгредан рад, који сам предузимала тек онда кад ми време допусти и кад сам уверена да је остал |
| поједине надзорнице; јер те исказе тек онда уводим у записник кад их најпре већина потврди или |
| а ти знаш, да је обичај већине људи тек онда погрешке не чинити кад се замерају.{S} Мени дакле |
| и Даринка. — Сам кажеш, да ви мушки тек онда не грешите кад вам се замера, а уз така друга, пит |
| о — рекоше обе другарице.</p> <p>— Него онда се морамо код мене лично састати, а не тек само пр |
| аге јој очи чисто севаху — Па зашто смо онда људи?{S} И камо нам разума и хваљеног родољубља?!< |
| је понављање душа сваке наставе, па што онда и за себе тражите изузетка?</p> <p>— А ко га тражи |
| амо се сети, да имаш душу па не мој бар онда да треш крајнике кад си пијана и да бајеш сваку бо |
| вне врлине на првом месту и разборитост онда можеш бити уверен, да су докторове речи, што сам и |
| (разуме се, ако стане у школу).{S} И ту онда покажи пристојан успех и имај воље на учитељски по |
| у школу“ обично вели наш сељак.{S} И ту онда нетреба другога коментара.</p> <p>— Тешко нама, — |
| будем искрен, морам рећи, да сам се баш онда љутио, и то баш на себе самог, кад сам осетио, да |
| енка изгледала хладна и горда, и то баш онда, кад ме је можда најжешће волела —- а Даринка брат |
| а је морала начути, да при моме избору, ондашњи свештеници недадоше свога гласа за мене из мени |
| „ни прословити“; а њима се придружио и ондашњи млади лекар Сава Гавриловић, најприснији пријат |
| мушких не воли озбиљност па и не почиње онде љубити где треба да поштује...</p> <p>И с тога — к |
| у еманципацију женскиња...</p> <p>Јест, оне су ми рекле, драги мој Саво, — рече за тим шаљиво и |
| леваш?{S} Мени се то одлагање не свиди; оне ће сутра прексутра већ дома, а писмено све теже иде |
| стаде влак и кондуктер отвори врата.{S} Оне се искрено загрлише и ижљубише; а кад се влак опет |
| бро; видећу шта ћеш и онда саковати.{S} Оне ће добити варош а ти село па се и опет не можете ме |
| онови замишљено Даринка — Ето зашто.{S} Оне увиђају да им у делању имаде неких недостатака, кој |
| опет скоро дођу и да им чешће пишу.{S} Оне су ово последње радо обећале, и своје обећање су та |
| ече сад Милица уклонивши се с прозора — оне и ако нису боље од нас, опет су нам бар равне.</p> |
| ем? из писама већ нешто знате.</p> <p>— Оне можда и знају; но и ја бих волио све чути — уплете |
| ју, па ћеш видети — родољубља...{S} Ал’ оне су и опет зато с препоруком свршиле!.</p> <p>Ти си |
| е „ти“ Ленка је желила, да тако буде, а оне се нису много устезале.</p> <p>— Остаћу, кад допушт |
| ак живот, па ће тако хтети и у школи; а оне главице нису тако женијалне, па треба више стрпљења |
| ознавала; — смејаше се за тим Ленка — а оне знају и без тебе да си ми муж.{S} Сад нисам више уч |
| > <p>Коста се спусти на оближњу клупу а оне седоше до њега.</p> <p>— Корете мој поступак, — поч |
| од оне врсте људи што на мах плану и за оне ствари које их се не тичу.{S} Но уз све то беше опе |
| ица осталих девојчица и презриви поглед оне јаднице којој се та неправда хтела нанети.</p> <p>Н |
| .</p> <p>Г. Коста се трже.{S} Био је од оне врсте људи што на мах плану и за оне ствари које их |
| се вара.{S} Али ја сам баш противно од оне за коју ме свет сматра и за то је видите то повреди |
| ећи.{S} И ја патим са незгоде што су је оне већ навеле, боли то и мене као и њих, али ја знадем |
| у делању имаде неких недостатака, које оне саме без опште помоћи не могу да отклоне, па им је |
| главних надзорница и тихо их препитује оне приповетке и молитве, што смо већ прешли; а често п |
| цело човечанство.{S} Мањину опет — веле оне — ако неће да је права лутка свет обично неправедно |
| школских часова; а баба Мара сетила ме оне практичне изреке:{S} Не плећи се у оно, у што ниси |
| је она сретније пролазила — смејаху се оне.</p> <p>— Ја се тиме и не хвалим.{S} Но и ви допуст |
| е, да је у женским грудима па да тек уз оне особине и до осамнаесте године сме по вољи осећати, |
| ознанице, Даринка, Милица и Ленка.{S} И оне су стране; али њихов пут је на другу страну, те оче |
| асто Ленка.{S} И с тим угаси лампу те и оне заспе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| ује, исмејава и презире, док сиротице и оне не подлегну те постану као и прве или омразе и себе |
| </p> <p>О целокупном раду своме дају ми оне извештаја путем својих књижица и усменог исказа тек |
| оја још карактерише баш у највећој мери оне женскиње, што најживље и најдубље осећају.</p> <p>Д |
| на је, али је жена, која уме љубити тек оне, који њу љубе и више — ништа.</p> <p>И том пресудом |
| мораш баш одвише појетизирати.{S} Знају оне да си и ти парче дрвена песника и да си речит — упа |
| свим је то друкчије код мушких учитеља; они сироти и ако касније немају воље за тај позив морај |
| чист сељак, што ни читати ваљано незна; они нам дабоме немогу рад наш оценити шта више, можда с |
| а шта ће на то мој и твој баба рећи.{S} Они могу још све покварити...</p> <p> — А зар се ти том |
| као одговор Кости и Ленци отправила, а они и ако јој више не досађују својим опоменама, опет с |
| се могло; а тврдо се надам, да ће ми и они ту слободу као и погрешке у приповеци радо опростит |
| да овамо спада понављање предмета и тек они предмети што сам ја најпре деци добро разјаснила и |
| ш! — смејаше се он — Па шта си хтела са оним „ви“?{S} Ја ко’ бележник шта сам ти могао помоћи?! |
| ку сметају, па их треба отклонити, ма и оним средствима, које људи не хвале и којих се у бољим |
| акшам, а да уз то не буде механизма и у оним предметима где се баш не сме трпити, прихватила са |
| том звонце зазвони и вратар викну имена оних станица, уз које ће се путовати.</p> <p>Наше позна |
| не задржавам при њима тако дуго као год оних предмета, у којима ми деца помоћи не могу.</p> <p> |
| онда кад се та жртва превиђа од стране оних, за које се жртвујемо.</p> <p>Ја у оном стању не б |
| тање.{S} Исто тако не питају деца ни из оних предмета што служе поглавито за развијање разума.< |
| ја не дођем своју скамију препитати из оних предмета што истога дана на ред долазе, и за тим п |
| ну говорим, увидићеш и ти, чим се сетиш оних многих:{S} Немица, Мађарица, Влахиња па чак и Фран |
| ти.{S} Та и ти си у ствари ако не боље, оно свима нама равна; па кад се другима гледало „кроз п |
| о млађа и мало лепша.{S} Или ако не то, оно бих бар морала имати мало хладније срце и скученије |
| ах обе другарице. — Остани ти Коста.{S} Оно што смо ми радиле и доживиле није тако опасне приро |
| а.</p> <p>— Није нужно да се бележи.{S} Оно што ћу казати остало ми је и сувише у памети, па мо |
| м га стекла, не могу ми тиме одузети. — Оно ми остаје и уз довољну оцену.</p> <p>— Довољну! — у |
| у народ и школу ступиш?</p> <p>— Шта? — оно што и свакој од нас — ревносно и савесно вршење сво |
| ва познато где је Србин узео туђинку; а оно што знадем свуда беху ваљане женскиње — рече озбиљн |
| упаде му у реч Ленка.</p> <p>— То је за оно „на ствар“ — примети са осмејом Даринка; а он наста |
| ека да друге извињујем и да се борим за оно што другима и само долази!{S} Не Ленка, за опште до |
| пријатеља стећи, па сам сад ако не боља оно бар паметнија...</p> <p>Ту лекцију примила сам једн |
| гори а чим престанеш давати, она згара оно што имаде, па кад и то изгори остаје пепео који вре |
| ако нам је љубав чиста и јака она згара оно што је примила док и последњу искрицу не претвори у |
| ће доћи и сама, то јест, ако није љубав оно стање, што сам га осећала кад ми је рекао да ме вол |
| итељи и лекари, а за остали свет остаће оно вазда тек теорија и фраза.</p> <p>— Та то ме баш и |
| мити? па на послетку зар није награда и оно уживање што сам га уживала ја и свака од вас већ пр |
| наесте године сме по вољи осећати, па и оно неће да се околностима потчини и прилагоди, него јо |
| ја се Даринка — ал’ ми би волеле чути и оно, што је Коста пре тога хтео да рече.</p> <p>Ленка с |
| о мој женски понос па сам морала чинити оно, што сам и учинила.</p> <p>— Боже мој, зар је то ба |
| с врагом здружила, само да може рушити оно што је њу — убило...</p> <p>То су, видиш, речи, у к |
| аког признања.{S} Људи, драга моја, тек оно цене и уздижу што се сија; а коме би још пало на па |
| р свако је био уверен, да ће јој он тек оно дати, што би се и у цркви читати могло...{S} Тако м |
| . — Мене само љути што морам да признам оно што нисам још јуче хтео одобрити Даринци и својој ж |
| ји, а ја онда лепо покушам да заборавим оно 2—5 хиљада што бих можда уз жену добио да се нисам |
| ни покушавала, доста ти је кад је само оно преклапало, Милица, уз тебе.</p> <p>Ленка га чудно |
| оне практичне изреке:{S} Не плећи се у оно, у што ниси позват!{S} Осим тога научила сам од ње |
| ици и оптици највише штудирала: а поред оног „брда“ од штудије, ко ће у сваки пар баш све у пам |
| у ферије, и то на две године касније од оног разговора наших познаница о имендану г. Косте.</p> |
| , а Даринку и Милицу познавао је још од оног имендана. — И зато се и нас ништа не тиче.</p> <p> |
| здраво?</p> <p> С Миличина лица нестаде оног несташног израза а очи јој узеше за часак неки бла |
| вљене“ и мушке и женске вазда питају из оног, што се последњи пут предавало, а последња лекција |
| што си ти Ленка урадила, или се латити оног правца у настављању, који ће и у том незгодном ста |
| сад тако радо у њима видио сузе или бар оног благог израза и смутње којим су га чешће Даринчине |
| доказ, да у њему нема <hi>довољно</hi> онога горива, које ја тражим и које би моју љубав све д |
| учитељице другога кова и соја, а не од онога, што беху женскиње у које сам до сад био заљубљен |
| кој станици вароши** на недељу дана, по оној поменутој ноћи. — Приправници обојега пола, сад ве |
| по себи већ васпитивају, и ако не баш у оној мери, у којој је за сеоску децу потребно.{S} Зато |
| онстантина и Јелене стадоше заиста пред оном великом кућом у селу Г. једна кола, а у њима седел |
| ца — Цео живот и уверење моје слично је оном што сте од Ленке већ чули.{S} Но како у моме месту |
| оних, за које се жртвујемо.</p> <p>Ја у оном стању не бејах задовољна; а свако је своје среће к |
| ништа свето, него је већ ишла на то да ономе пружи руку где ће моћи узурније живети и луксуз т |
| е снаге покуцавала за ово три године на ономе пољу, који ми је у део пао, али је саковати немог |
| и скученије осећаје, па да и без љубави ономе руку дадем, код кога ћу моћи комотније живети и л |
| што не уме да чита у срцу своје околине ону хвалу, што је најскривенија и која се речима никад |
| те ме у учитељичину стану, већ сиђите у ону велику кућу преко пута.</p> </div> <div type="chapt |
| док се у оку мени равних ни балвана не опажа...{S} И ту се за часак загледа у даљину.</p> <p>Д |
| немаш ништа више да кажеш? — питаше он опазив тај Даринчин поглед.</p> <p>— Готова сам — рече |
| већ средњих година па је баш јуче можда опазила прво сребрно влакно у својо црној, плавој или с |
| остојна.</p> <p>Тим начином досад нисам опазила код деце зависти.{S} А да неби и саме надзорниц |
| се још боље обазрем по соби, и заиста, опазим за пећком кацу с ракијом а на пећи озго био је к |
| врту код кошница.</p> <p>— Жену сам ти опазио, да у штали музе краву — рече му рукујући се — а |
| овић указа на врати.</p> <p>— Косту сам опазио где оде у општину — рече он кад их је поздравио. |
| лучајно с њом се десио, нико није могао опазити шта се у моме срцу збива.{S} И тако мало по мал |
| Ленку и Косту у врту у послу.{S} Чим је опазише пођоше јој на срет.</p> <p>— Наставите посао! — |
| што смо ми радиле и доживиле није тако опасне природе, да се баш тајити мора.</p> <p>Сад су, к |
| послетку и увидети, и своју вредност и опачину и плиткоћу неких...</p> <p>Али последњу реч про |
| баш и онда кад би и душу за тебе дала, опет ти се неће прва приближити; шта више често ће ти с |
| јој више не досађују својим опоменама, опет се надају, и очекују, да им се приповетка и без њи |
| а и ако се сад и сама добро не разумем, опет видим, да ми је мио и да га поштујем; а љубав држи |
| рост кашиком поцрпео и каблом просипао, опет ми је најмилији; јер њему долажаху мисли од срца, |
| с прозора — оне и ако нису боље од нас, опет су нам бар равне.</p> <p>— Та већ видећемо -— гунђ |
| нисмо сковале срећу као Анђа? </p> <p>— Опет Анђа — рече Даринка — Та мани је већ једном! зар ј |
| тиме и народу дуже да послужи.</p> <p>— Опет народ! — рече јетко Ленка — а нећеш да знадеш, да |
| збуњено доктор — обе високо ценим, ал’ опет претпостављам Милицу.</p> <p>— Милицу! — викну г. |
| а и ако се вели: „какав отац, тако син“ опет не остају ни материн карактер и пример без последи |
| љство постојати мора; јер и ако је баба опет је члан српског народа, па је знала да је Србин зл |
| стојно врше; а за достојно вршење треба опет и сувише самопрегоревања.</p> <p>— Баш ко да ми из |
| се данас тако дуго задржао? — питаше га опет она.</p> <p>— Требао сам раније доћи, да видим как |
| и с нашим друштвом задовољити — и ту га опет враголасто погледа.</p> <p>— Како то? — питаше збу |
| p>— Моја љутња вама је детињарија; а ја опет не могу да појмим вашу равнодушност.{S} Та зар ви |
| ли смеђој коси, па и ако је још девојка опет се нимало није ужаснула тог новога дара природе; ј |
| изазивајућих речи.{S} Но и ако се тргла опет се није покајала; та доктор није био таки човек; д |
| од то доба тек на саму школу ограничила опет штудирам „кућевни лекар од Н. сремца“ и друге томе |
| p> Сретна природа — прошапута Ленка, па опет оде у кујну; јер је била недеља па је требало мало |
| школу са већим одушевљењем него ти, па опет вечита борба и незгоде потресле су га већ и код ме |
| лу је много теже радити но у вароши, па опет, сваки варошки учитељ и учитељица са највише два р |
| но решила.{S} Овако, гледам, гледам, па опет, баш — обичан тороњ.</p> <p>Она се трже и мило је |
| лицем вршити.</p> <p>— Овамо онамо, па опет излази да и ја нисам имала воље на учитељски позив |
| кад не журиш, нити се бринеш за што, па опет друге престижеш! ... рече иронично и јетко он и од |
| ива драге кости њезиних сродника.{S} Па опет кад дође до средине гробља, пусти суде на стазицу, |
| Коста нисмо баш „начелни“ пријатељи па опет смо муж и жена; па ма шта да речем ваљда ћеш ми те |
| p> <p>На идућој станици остави их госпа опет, али разговор се опет дуже времена не поче, ма да |
| следњу реч прогута и нагло устаде приђе опет својим кошницама а лице му се беше запламтило.</p> |
| опет оде у општину на посао.{S} Кад је опет дошао нађе ту и доктора који му одма прикаже своју |
| и и томе подобне ствари, а код неких је опет разборитост, искреност и друге душевне врлине. (И |
| сву тромесечну плату; а што је касније опет неуредно примала, неможе мене кривити; томе је тек |
| ујну.</p> <p> — Хоћете ли нам до године опет доћи? питаше он кад сами остадоше.</p> <p> — Незна |
| , а и ја мислим, да је већ време, да се опет видимо и да при растанку из школе задату реч испун |
| није о њој никад, ни размишљала, па се опет удала...</p> <p>— Волео би знати како ти, Даринка |
| зленија већ у очима читала — смејаше се опет Ленка — за то би баш волела знати, колко њих је у |
| а бадњи дан прасе угојити? — насмеши се опет прва. — Та мани се луда посла; тиме се тек буниш, |
| ла.</p> <p>На прагу собњем окрете им се опет па искреним ал једва чујним гласом прошапута:</p> |
| и остави их госпа опет, али разговор се опет дуже времена не поче, ма да им се на лицу јасно ви |
| одмах сети, да нема права срдити се, те опет седе на старо место и као извињујући се рече:</p> |
| — одгурну га она зловољно на страну те опет настави:</p> <p>— Моја љутња вама је детињарија; а |
| дремај! — рече јој Даринка па се обрте опет Милици.</p> <p>— Ајд’ зидајте ви куле по ваздуху; |
| Знала је, да ће јој већ сутра другарице опет отићи свака на своје место.{S} Та и сад могле су ј |
| могу се баш похвалити, а проклето срце опет неће да знаде, да је у женским грудима па да тек у |
| болести.</p> <p> — Није могуће, — рече опет Милица. — Коста зацело пати од џепне болести; месе |
| озу донела је неповољна сведоџба — рече опет са осмехом Даринка.</p> <p>— Бадава се ти смејеш; |
| оје их се не тичу.{S} Но уз све то беше опет разборит човек и <pb n="44" /> крајна добричина.{S |
| /p> <p>Коста је са саучешћем погледа, и опет не могаше срцу одолети већ примети:</p> <p>— Зар с |
| аше у сатиру противу Милице.{S} Стога и опет оде у општину на посао.{S} Кад је опет дошао нађе |
| сти отклонити могла.{S} И тако сам ја и опет по могућству своју дужност достојно вршила.</p> <p |
| доктор, али се за неколико тренутака и опет замисли; а Милица весело примети:</p> <p>— Мој вер |
| мишља.</p> <p>— Тако је, — рече Ленка и опет седе — Али и ми смо ово три године ковале и свакој |
| , видећи да се на ту примедбу Даринка и опет замислила.</p> <p>— Сад ти не умем рећи, али кад б |
| ану г. Косте.</p> <p>Даринка и Милица и опет су код Ленке.{S} Дошле су да проведу неки део фери |
| који и сувише љубљаше пламене погледе и опет после једног сата крену дома као најсретнији верен |
| н свога доласка — одговори она, па се и опет удуби у посматрање торња.</p> <p>— Јеси ли га се с |
| тице истину казала — рече Ленка па се и опет засмеја.</p> <p>— Мани се церекања, него ће паметн |
| које је већ више пута прочитала па се и опет повратила па један став у њему што беше крупније н |
| } Оне ће добити варош а ти село па се и опет не можете мерити.</p> <p>— А што не? — питаше Дари |
| нема веће среће, од учитељичке кад се и опет тргох, на место гробља уђох у једну кућицу. — На п |
| т, а ту тек неће бити неправде, те ће и опет важити, да је свако своје среће ковач.</p> <p>— Ве |
| уме се по себи, доста муке стало, али и опет сам „мегдан одржао“ на онда све лепе планове, о зи |
| И то је истина — примети Ленка — али и опет могао би марљивији бити и према школи.</p> <p>— И |
| — То не поричем, — дода му жена — али и опет велим, да се та брига и рад не исплаћује и да би п |
| рактера а спољашности не баш лепе али и опет угледне.{S} Осим тога, био је још испре најбољи до |
| своје намере уздахну па бајаги у шали и опет рече: „Е тако је, медвед увек добије најлепшу круш |
| аринку! — рече јој муж, па се уозбиљи и опет узе оловку.</p> <p>— Приповетка ми је на измаку — |
| паше јој такође необична ватра али он и опет уздахну.{S} У тим ватреним очима беше и сада у ово |
| и и полажење школе омили.</p> <p>Него и опет морам признати, да се ја и у предметима што се виш |
| на и теби рећи — бранила се Ленка, но и опет порумени и заћута.</p> <p>— Неко време ћутаху сад |
| во онако двосмислено насмешити.{S} Но и опет за то, ја хоћу да се надам; јер и онако је нада хр |
| ш видети — родољубља...{S} Ал’ оне су и опет зато с препоруком свршиле!.</p> <p>Ти си данас раз |
| сузама засијаше.</p> <pb n="35" /> <p>И опет сам хтела да викнем, да нема веће среће, од учитељ |
| > поштовања, које и ако је близу љубави опет није једно и исто. — Од поштовања до љубави, каже |
| боме да и то није без узрока, — настави опет тихо — нисам ја сама на то осуђена; осећају ту неп |
| јер и Милица је ваљана девојка.{S} Али опет ти морам рећи, да се у Даринци вараш.{S} Ти си нај |
| вала да их од тога одвикнем; но тада ми опет долажаху сувише доцне, па које с тога, које из нап |
| он да размишља...</p> <p>Последње речи опет је изговорила с иронијом.</p> <pb n="50" /> <p>— С |
| за тебе решио.</p> <p>Даринчине се очи опет запламтише узрујано и прекидајући викну:</p> <p>— |
| </p> <p>„На ствар“, Ленчице! — рече јој опет смешећи се муж — Ако Даринка и Милица тако стану „ |
| рено загрлише и ижљубише; а кад се влак опет кренуо, гледала је Ленка сузним очима за њима и ма |
| понављао заједно са женом молбу, да им опет скоро дођу и да им чешће пишу.{S} Оне су ово после |
| маћин тек шали.</p> <pb n="48" /> <p>Он опет да прикрије свој јед, устаде од стола, те гледаше |
| рате мој, и ако је све већ давно прошло опет нам се приповетка не може по вашој вољи свршити“.< |
| јим ћеретањем већ прешао меру — рече му опет жена смејући се — Ко те пита шта си ти закључивао, |
| ом па квари цело човечанство.{S} Мањину опет — веле оне — ако неће да је права лутка свет обичн |
| .{S} Али срце као да му у истом моменту опет нека ледена рука дирну.{S} Миличина рука је истина |
| “ па се маших детиње ручице, да му било опипам.</p> <p>Али баба зацело мишљаше, да ћу јој дете |
| ног учитеља треба да је развијање ума и оплемењавање срца дечијег; а уз то треба да им улије у |
| њихово често изостајање од школе, душу оплемењавати, рђаве навике одвикавати а уз то и из знањ |
| вазда осећа младалачки и вечито тера — опозицију...</p> <p>Уверена сам да ме разумете; а кад м |
| а они и ако јој више не досађују својим опоменама, опет се надају, и очекују, да им се приповет |
| ка, што их је домаћица без сумње јутрос опрала па прострла да се суше.</p> <p>Домаћичино лице п |
| ем Ленци у собу.</p> <p>— Куда си се ти опремила? питаше она бацивши поглед на Даринчино путнич |
| српском обичају.{S} Затим донесе писаћу опрему, те весело узе оловку у руке.</p> <p>— Почни жен |
| оруменивши рече:</p> <pb n="29" /> <p>— Опрости, то је говорила учитељица а жена знаш како о те |
| свуда има изузетака.</p> <p>— Ваљда да опрости, што си и нехотице истину казала — рече Ленка п |
| ујем. —</p> <p>Да те један пут те бриге опростим и загонетку решим, ево ти из мога дневника од |
| ико кућевних средстава и затим се од ње опростим.</p> <p>Путем сам много о томе размишљала; па |
| а прекорни је погледи сретоше.</p> <p>— Опростите! мислила сам тек у опште, а о вашем пријатељс |
| морате ми ову моју слободу већ и с тога опростити, што сам данас и ја весела, а весељу знате, д |
| сам, да је и Коста међу нама; но он ће опростити — свуда има изузетака.</p> <p>— Ваљда да опро |
| .{S} Јер веруј ми, то ти ни Бог ни људи опростити неће!“</p> <p>С тим је оставим и уђем у кућу |
| слободу као и погрешке у приповеци радо опростити.{S} Особито кад им још кажем, да сам и ја — у |
| на брзо тек погледом или притиском руке опростише се од својих мештанских познаница и познаника |
| апут па и он без доручка и први пут без опроштаја са женом пође у општину.</p> <p>— Куда се ти, |
| оштре стреле наперене тек из „борбе за опстанак“.{S} За то сам се од срца смејала и штудирала |
| електрицитету баш кад сам о акустици и оптици највише штудирала: а поред оног „брда“ од штудиј |
| единима није могло блажије судити и бар општа оцена боља дати.{S} А да сталне воље имадеш, и да |
| другима и само долази!{S} Не Ленка, за опште добро тражићу и милостињу, али за себе — никад... |
| де неких недостатака, које оне саме без опште помоћи не могу да отклоне, па им је тешко вршити |
| .</p> <p>— Опростите! мислила сам тек у опште, а о вашем пријатељству доста сам уверена.{S} Оси |
| природе, што своју личну срећу жртвују општем интересу и онда кад се та жртва превиђа од стран |
| а десет табака папира потрошити, док се општина смилује, да својој учитељици плаћу изда.</p> <p |
| не може ни три дана живети.{S} Народ и општина кад хоће да им ваљано служимо, нека се боље поб |
| другима обуздала.</p> <p>— Тек кад јој општина одвише неуредно стаде плату издавати, добио сам |
| е мене кривити; томе је тек узрок немар општине и Срба према школи.{S} Јер шта вреди заузимање |
| рекнем у њену користи одбору и црквеној општини.</p> <p>И тако је на моје заузимање добила тога |
| кад сам ја већ госпођа нотарошевица и у општинском стану.{S} Твоје закључивање разуме се дакле |
| итељицу т.ј.{S} Ленку за жену узети и у општинском стану живети.</p> <p>Та ти си твојим ћеретањ |
| — само ми је врло загонетно што ти и уз општинску хвалу до неба не беше задовољна, него остави |
| врђено и у реду.</p> <p>Тиме сам дабоме општину задовољила но не своју савест, која ме је вазда |
| ти.</p> <p>— Косту сам опазио где оде у општину — рече он кад их је поздравио. — Али камо госпо |
| у противу Милице.{S} Стога и опет оде у општину на посао.{S} Кад је опет дошао нађе ту и доктор |
| први пут без опроштаја са женом пође у општину.</p> <p>— Куда се ти, Коста журиш? — питаше га |
| “ природе, па да пред сваким пузим, док општу симпатију и назив „препоручена“ не стечем.{S} Јер |
| се свога личног права на уживање лако у општу корист одричу.{S} Зато сам уједно имала на уму, ш |
| зи са тезом из педагогије о нези чулних органа — примети јој шаљиво Даринка и намести своју узг |
| м грудима па да тек уз оне особине и до осамнаесте године сме по вољи осећати, па и оно неће да |
| читељство што мора свако дете најпре да освести, да му је „Баба“ или „баца“ отац а „нина“ или „ |
| лагодарност.</p> <p>— Шта сам знао, циљ освећује средство — рече смејући се он и за то је у ово |
| какве парне купке, а кад сам се по соби осврнула згрозила сам се.{S} Осим крајње сиротиње, што |
| тању туђих дела, па се не треба на њега освртати; а предпостављена власт мора тај поступак тек |
| ш и данас при ступању у брак и на љубав освртати!...</p> <p> И зато нико неможе ни Милицу осуди |
| ребала си делати по своме уверењу, а не освртати се не знам на чије мњење и похвалу.</p> <pb n= |
| е бих могла; ми учитељи вазда се морамо освртати и на децу, — рече она замишљено.</p> <p>— Бада |
| е учитељице но учитељи.{S} Јер прве ако осете да су се у себи превариле, те им се тај позив не |
| мане да у свом позиву мучећи се и глад осетимо.</p> <p>— Та немој претеривати, — умеша се сад |
| љутио, и то баш на себе самог, кад сам осетио, да си баш ти у томе изузетак; т. ј. да се љутим |
| то је тога пута та мала варалица морала осетити, може појмити тек онај, ко је видео у праведној |
| Даринка — али и ту не треба бити сувише осетљив.{S} Има и томе основана узрока; сви знамо да је |
| више.{S} Ова ме воли, а како она друга осећа — питање је“.</p> <p> Па нагло устаде те отвори г |
| има потчини и прилагоди, него још вазда осећа младалачки и вечито тера — опозицију...</p> <p>Ув |
| } Један дан Даринчиног отсуства више се осећа, него да ја читаву годину не дођем.</p> <p> Ово ј |
| ови она и порумени — за њу мислим да је осећај што га према доктору осећах, сасвим примерен био |
| е до сад одржало.</p> <p>Осим тога онај осећај и не беше љубав, него тек <hi>почетак</hi> пошто |
| су и та злобна лица сјајем племенитијих осећаја, па често осећамо на себи њихов и преко воље по |
| ла имати мало хладније срце и скученије осећаје, па да и без љубави ономе руку дадем, код кога |
| ичају српске жене и да је своје љубавне осећаје пред другима обуздала.</p> <p>— Тек кад јој опш |
| Ни моје срце није машина, па да навијем осећаје онако како би практичније било.{S} И ја сам чов |
| тичније било.{S} И ја сам човек па хоће осећаји кадкад да искипе, а јуче сам у најосетљивије жи |
| животу нама су чисти и неизмајсторисани осећаји скученост срца и хладноћа или чак и необразовањ |
| астужило.{S} По томе сам видила, каквим осећајима прима ме околина с којом сам осуђена да живим |
| пет тихо — нисам ја сама на то осуђена; осећају ту неправду и друге мени равне сестре што су ос |
| и оне женскиње, што најживље и најдубље осећају.</p> <p>Доктор се сад само играо ланчићем свога |
| т, ако није љубав оно стање, што сам га осећала кад ми је рекао да ме воли, а ако је то, онда ј |
| инка — И зато сам ја задовољна кад сама осећам, да нисам гора од вас; а случај је учинио, да се |
| а сјајем племенитијих осећаја, па често осећамо на себи њихов и преко воље поглед пун поштовања |
| е и образовани људи хвале; а усљед тога осећања постадох и незадовољна.</p> <p>— Гле, гле.— реч |
| бине и до осамнаесте године сме по вољи осећати, па и оно неће да се околностима потчини и прил |
| жен, па је морала према њему наклоности осећати, а држала је да је он и сасвим добра партија за |
| ислим да је осећај што га према доктору осећах, сасвим примерен био, али га је нестало још пре |
| а наклоност што је Милица према доктору осећаше дабоме да беше далеко од љубави, али ко ће се ј |
| опасти.</p> <p>— Ко говори против ње! — осече се г. Коста. — Мене само љути што морам да призна |
| ске колегије.</p> <p>— Лепо је тешиш! — осече се на то Милица.</p> <p>— А што да ме теши?{S} За |
| ите изузетка?</p> <p>— А ко га тражи? — осече се Ленка — ја се само љутим, што није обичај да и |
| уцнула.</p> <pb n="37" /> <p>„Којешта!“ осечем се ја. „Него носи ти млада дете у собу па зови д |
| итељ, који тражи друге награде и хвале, осим уверења, да је користан члан човечанства није ни д |
| вољена.{S} Ту су наше путнице дочекали, осим родитеља још и сродници и познати, те радости не б |
| > <p>Мален стан њен је чист и пријатан, осим тога, пуна јој је школа живахне и веселе дечице, к |
| девет стотина, а Анђелија сама има у В. осим 500 форината још и нешто земље и стан који најмање |
| цијом насмешила и можда тихо уздахнула; осим тога била је сад још мање код огледала а све више |
| е плећи се у оно, у што ниси позват!{S} Осим тога научила сам од ње да и са ревношћу и доброчин |
| ашем пријатељству доста сам уверена.{S} Осим тога јуче сам видела, да ме Коста прилично и позна |
| ости не баш лепе али и опет угледне.{S} Осим тога, био је још испре најбољи домаћинов пријатељ |
| се по соби осврнула згрозила сам се.{S} Осим крајње сиротиње, што је већ из очију домаћичини ви |
| да се долази до цељи и споро ходећи.{S} Осим тога — рече смешећи се — нисам никад ни била „чедо |
| у дужност може бити собом задовољан.{S} Осим тога, сви знамо да од два зла треба бирати мање.{S |
| е ствара за људе а не људи за закон.{S} Осим тога, и сама знадеш, да сваку наставу треба прилаг |
| ко овог ритског блата неби превукло.{S} Осим тога, ја вас нисам познавао, а она или беше сувише |
| овако баш што смо људи, себични смо.{S} Осим тога, ја сам једанпут у животу пофалила, па нећу в |
| ринке — рече г. Коста скоро зловољно. — Осим тога њу свет по заслузи и оцењује, па јој је лако |
| икало одма од почетка да је даровита; а осим тога, ваљда је умела да провиди и свој положај, па |
| подин Коста не био пореклом мештанин; а осим тога био је и сироче без икакве ближе својте.</p> |
| ове стране не беше позивима краја.{S} А осим тога, сад су се већ сматрали као сродници, па је и |
| на. — Требао си имати на уму, да сам ја осим усамљене девојке и учитељица па мање завиривати у |
| са обичним дрвеним крстом, на коме беше осим неког женског имена, још и ово забиљежено: „Овдашњ |
| , које те не може разумети кад више што осим љубави од ње желио будеш.</p> <p>— Како то?</p> <p |
| на.{S} И ја сам у почетку хтела у школу осим учења и да васпитавам, но и ја сам као и Ленка уви |
| н учитељима обојега пола.{S} За њима су осим многобројних мештана махале рукама и марамама још |
| и већ и ти програм створила по коме ћеш осим деце и народ учити? — смејаше се она.</p> <p>— Шта |
| тога грдном дуњом.</p> <pb n="38" /> <p>Осим тога били су и прозори засути песком скоро до поло |
| S} Зато сам и сувише поносита...</p> <p>Осим тога — настави — овде сам имала и других разлога.{ |
| , обичној и — слабој женскињи...</p> <p>Осим тога морате ми ову моју слободу већ и с тога опрос |
| и моју љубав све до сад одржало.</p> <p>Осим тога онај осећај и не беше љубав, него тек <hi>поч |
| предметима што се више механично уче не ослањам сасвим на децу, него и њих предузимам кад год м |
| било ни зле воље...</p> <p> Враголасти осмеј којим беше та примедба пропраћена учини да се док |
| нка а озбиљни јој израз на лицу пређе у осмеј — Али толико могу рећи, да од тога доба никад не |
| у овом тако потресајућем тренутку више осмеја но туге, а он би баш сад тако радо у њима видио |
| „маневар“ неби мене тицао — рече болним осмејком она — и ја бих тако судила.{S} Али ја сам и су |
| >— То је за оно „на ствар“ — примети са осмејом Даринка; а он настави:</p> <p>— Кад сам увидио, |
| да и тебе штошта тишти — рече ироничким осмејом Милица.</p> <p>— Има природа што их тек патња ч |
| .</p> <p>— Вараш се! — рече враголастим осмејом Милица — То је можда тако код друге народности |
| ; па кад јој на лицу виде да је разуме, осмељена настави:</p> <p>— Јест, ја не спадам у природе |
| енку?</p> <p>На Даринчином лицу нестаде осмеха, па поруменивши рече простодушно:</p> <p>— Лагал |
| ла је неповољна сведоџба — рече опет са осмехом Даринка.</p> <p>— Бадава се ти смејеш; плану са |
| ена; и моја примедба, допустићеш, да је основана и на месту.</p> <p>— То ће будућност и народ п |
| реба бити сувише осетљив.{S} Има и томе основана узрока; сви знамо да је наш народ сувише сиром |
| ка школа излишна.{S} Јер науку што се у основној школи предаје кадра је свака отреснија ученица |
| p> <p>Нестане ли тога горива у љубљених особа то нам га не могу више ни пружати и онда и наша љ |
| несе...</p> <p>Гориво љубавно долази од особе коју љубимо.{S} Код неких је то гориво бело лице, |
| није живети и левентовати.</p> <p>Првим особинама к’о што вам је познато, не могу се баш похвал |
| а је у женским грудима па да тек уз оне особине и до осамнаесте године сме по вољи осећати, па |
| погрешке у приповеци радо опростити.{S} Особито кад им још кажем, да сам и ја — учитељица.</p> |
| и штудирала мимику баба Марину.</p> <p>Особито ме је веселило кад је поменула попове.{S} Она ј |
| — то је баш интересантно прихвати он и остави оловку — Него то ћу им ја приповедати.{S} Ти ћеш |
| ашњи разговор.</p> <p>На идућој станици остави их госпа опет, али разговор се опет дуже времена |
| у хвалу до неба не беше задовољна, него остави тај узвишени и племенити позив?</p> <p>— Та немо |
| јој залогаји у грлу застају, те на брзо остави јело.</p> <p>Коста је са саучешћем погледа, и оп |
| то ме је добила или сувише несретна што остави учитељевање; доста да никог није у сватове звала |
| и људи опростити неће!“</p> <p>С тим је оставим и уђем у кућу камо је мати болесно дете већ уне |
| у, што је г. Коста већ одавно на страну оставио.</p> <p>— Зар немаш ништа више да кажеш? — пита |
| мили, могу га без велике своје штете и оставити.{S} Сасвим је то друкчије код мушких учитеља; |
| цена грдан и од рђавих последица утисак оставити.{S} Та и ти си у ствари ако не боље, оно свима |
| оврће ме сваки час, па шта ће нам за то оставити? — Ту отрцану кућицу, а тричава учитељичка пен |
| учитељству и школи.{S} Но баш с тога и оставих тај позив, те сад нисам више учитељица.</p> <p> |
| јега пола, сад већ учитељи и учитељице, остављају варош те одлазе дома, па отуда ти узвици и вр |
| вам сад прве мисли: за кога? но баш то остављам да погађате; јер колико се сећам обе сте волел |
| одлазите, па бих волела да нас данас не остављаш — рече Ленка молећим погледом.</p> <p>— И мени |
| до године опет доћи? питаше он кад сами остадоше.</p> <p> — Незнам; а и нашто ћу! — рече она.{S |
| о не претвара у пепео, већ у место њега остаје угљен о који и кад се исхлади може планути, али |
| е, помоћу тих малених својих помагачица остаје мени више времена за рад око развијања дечијега |
| тврдо надамо, да ћете нам доћи; а дотле остаје здраво Ленци.</p> <p>Кад дођете, нетражите ме у |
| ћеш скоро свршити.</p> <p>— Сад ми и не остаје друго ван још да кажем како смо се познали и узе |
| екла, не могу ми тиме одузети. — Оно ми остаје и уз довољну оцену.</p> <p>— Довољну! — узвикну |
| згара оно што имаде, па кад и то изгори остаје пепео који временом ветар разнесе...</p> <p>Гори |
| се вели: „какав отац, тако син“ опет не остају ни материн карактер и пример без последице на де |
| “ па прогута још две речи намигнувши на остале. „Ал’ и баба Мару познаје цело село већ од толик |
| бити и боље; та и Анђа и Душанија и све остале њима подобне незнају више.</p> <p>— И ја сам теб |
| одадем, да је за мене љубавно гориво уз остале душевне врлине на првом месту и разборитост онда |
| употребљују тек учитељи и лекари, а за остали свет остаће оно вазда тек теорија и фраза.</p> < |
| етну своју кутију, коју није предала са осталим пртљагом.{S} Даринка и Милица међутим мирно зау |
| до у вече проведоше весело у друштву са осталим гостима.{S} Вече међутим беше удесила Ленка да |
| е видео у праведној срџби пламтећа лица осталих девојчица и презриви поглед оне јаднице којој с |
| за рад око развијања дечијега разума и осталих врлина и способности.</p> <p>Тек тим путем могу |
| ас удаљене ствари радо читају и да све’ остало иде — под купус...</p> <p>Него си ти браца Коста |
| ну своју бригу обратих знању дечијем; а остало беше ми узгредан рад, који сам предузимала тек о |
| и време допусти и кад сам уверена да је остало већ доста утврђено и у реду.</p> <p>Тиме сам даб |
| ред њу хладно печење и теста, што им је остало од вечере.</p> <p>— Није, — насмеја се Даринка — |
| е шаљиво Ленка — а ја и он ваљда ћемо и остало накрпити; само пре тога морамо видети и дочекати |
| ужно да се бележи.{S} Оно што ћу казати остало ми је и сувише у памети, па могу и после додати. |
| се нама учитељицама све већма замера но осталом женскињу.</p> <p>— Мане нам до душе свако види; |
| часак ћутаху.</p> <pb n="33" /> <p>— У осталом — рече Милица кад виде, да је Даринка не верују |
| о слути — рече замишљено Даринка. — А у осталом ви ћете можда и боље проћи; таке сте среће, да |
| међутим беше удесила Ленка да им самима остане.{S} Знала је, да ће јој већ сутра другарице опет |
| ед и карактер и у очима торокљива света остане онакав какав је у истини.{S} Знала сам добро, да |
| а! — рекоше у исти мах обе другарице. — Остани ти Коста.{S} Оно што смо ми радиле и доживиле ни |
| м хоћеш ли што слагати...</p> <p>— Е па остани, кад баш хоћеш; но ја мислим да...</p> <p>Па не |
| ечем ваљда ћеш ми тек лична пријатељица остати?!</p> <p>Даринка је само загрли и смешећи се нас |
| викнем, да ћу и ја вазда тек учитељица остати.{S} Но у исти мах тргох се из свога заноса, те м |
| друга, питам, ко ће безазлен и поверљив остати?</p> <p>— Нико! — рече Милица; а Ленка још дода: |
| очајавам; уверена сам, да неће на томе остати, нашу праву вредност оцениће тек народ.</p> <p>— |
| грех био! — примети Ленка. — Требала си остати па би видела да би се он за тебе решио.</p> <p>Д |
| тек учитељи и лекари, а за остали свет остаће оно вазда тек теорија и фраза.</p> <p>— Та то ме |
| а оне се нису много устезале.</p> <p>— Остаћу, кад допуштате — рече г. Коста.</p> <p>— Која ће |
| ти и десет криваца, него једног невиног осудити.</p> <p>Тако видите, помоћу тих малених својих |
| ..</p> <p> И зато нико неможе ни Милицу осудити, што је и она мислила, да је наклоност у случај |
| осећајима прима ме околина с којом сам осуђена да живим и да се дружим.</p> <p>Баба Наста ми ј |
| настави опет тихо — нисам ја сама на то осуђена; осећају ту неправду и друге мени равне сестре |
| акаснио.</p> <p>— Баш ми је жао што смо осуђене саме да путујемо; а како је тамо све весело! — |
| правду и друге мени равне сестре што су осуђене да више размишљају, но што је то некима по вољи |
| ала сам да ће ме овако већина другарица осуђивати.</p> <pb n="32" /> <p>— Што да те осуђује? — |
| ивати.</p> <pb n="32" /> <p>— Што да те осуђује? — примети Даринка — Твоја природа није да се с |
| да освести, да му је „Баба“ или „баца“ отац а „нина“ или „сека“ мати; то ужива по 3 — 4 стотин |
| нијих Срба.{S} Па и ако се вели: „какав отац, тако син“ опет не остају ни материн карактер и пр |
| а кад Песталоци — ваш омиљени педагог и отац педагогије — на самрти вели: „А ви децо тражите ср |
| о сасвим сама — настави за тим — Мати и отац не могу се из Д. амо селити а сестре су ми још мал |
| е је јуче таксирао „ладним створењем“ и отворено изрекао, да му симпатију не уливам.{S} Друга б |
| питање је“.</p> <p> Па нагло устаде те отвори гласовир и засвира познату песму: „без тебе драг |
| а, дидактика и метод! — примети друга и отвори рукописну белешку, на којој беше на горњем листу |
| ле неког времена стаде влак и кондуктер отвори врата.{S} Оне се искрено загрлише и ижљубише; а |
| унела била.</p> <p>Кад сам собња врата отворила, лупи ме врео ваздух баш ко’ из какве парне ку |
| ено ћутаху.</p> <p>— Него шта ваздан да отежем — настави по неком ћутању Ленка — Моје је уверењ |
| руке тако, да се иначе не бих могла ни отети. — И с тим изви своје из његових усијаних руку.</ |
| им ни ваше тужакање, да вам силно учење отима време за васпитавање; јер сами предмети што се у |
| је, да ће јој већ сутра другарице опет отићи свака на своје место.{S} Та и сад могле су јој те |
| оручка.</p> <p>— Љути се што је Даринка отишла а њему то није казала.</p> <p>— До душе и није л |
| — беше му прво питање.</p> <p>— Већ је отишла с Драгом у X. тета Јели у госте; вратиће се тек |
| д куће љутит што је Даринка јутрос рано отишла без његова знања с госпођицом Драгом у X. А и Ва |
| је оне саме без опште помоћи не могу да отклоне, па им је тешко вршити свој позив без уверења, |
| , што нам напретку сметају, па их треба отклонити, ма и оним средствима, које људи не хвале и к |
| ло мане, која би се уз сеоске околности отклонити могла.{S} И тако сам ја и опет по могућству с |
| га је Даринка као одговор Кости и Ленци отправила, а они и ако јој више не досађују својим опом |
| јој треба честитати...</p> <p>Сутра дан отпутоваше дома обе гошће, а идућих месојеђа венчаше се |
| Али баба зацело мишљаше, да ћу јој дете отргнути па гњевно викну:</p> <p>„Држ’ ти твој нос у шк |
| не почешће та „чума“, али ја се ње брзо отресем, па са удвојеном силом о пет прегнем и радим ба |
| е већ ту била, ко’ велим, теже би се ње отресла... примети Коста.</p> <p>Можда и неби у овом сл |
| у основној школи предаје кадра је свака отреснија ученица више школе предавати.{S} И онда су за |
| му очи казиваху како мисли.</p> <p>— И отров је по кад кад користан; а сумња је овде сасвим на |
| час, па шта ће нам за то оставити? — Ту отрцану кућицу, а тричава учитељичка пензија престаће ч |
| ћу! — рече она.{S} Један дан Даринчиног отсуства више се осећа, него да ја читаву годину не дођ |
| ице, остављају варош те одлазе дома, па отуда ти узвици и врева.</p> <p>Растанак тај беше весел |
| ниси помишљала на злобу и завист што се отуда изродити може — примети Ленка.</p> <p>— И на то с |
| и у твојој души морала је та неправедна оцена грдан и од рђавих последица утисак оставити.{S} Т |
| а није могло блажије судити и бар општа оцена боља дати.{S} А да сталне воље имадеш, и да ти ни |
| а па несме ни своју другарицу строго да оцени.</p> <p>Али ја сам задовољна и тиме; јер вазда во |
| од проста народа, који не уме ни да је оцени?{S} Него видим ја да ту нема ништа, и да право ка |
| предмета са једним или два степена ниже оценити, мене неће баш много љутити; знање, што сам га |
| но незна; они нам дабоме немогу рад наш оценити шта више, можда су нам до сад били и противници |
| еће на томе остати, нашу праву вредност оцениће тек народ.</p> <p>— Дабоме, поздравио те! — љут |
| а мој је план довршен био још кад су ми оцену прочитали — мрмљаше Ленка — Душан Т. је бележник |
| аше учење с темељним разумевањем и дало оцену лошију од знања; а уз то и затуцана села са миним |
| а и она је нама равна, па погледај њену оцену!</p> <p>У том звонце зазвони и вратар викну имена |
| е одузети. — Оно ми остаје и уз довољну оцену.</p> <p>— Довољну! — узвикну Милица. — То би било |
| о радим, и у овом забаченом селу лошије оцењена будем?{S} Не, тога више неће бити!{S} Кад би ја |
| И мени је дабоме тешко, што нисам боље оцењена; али ко ће нам свима угодити?{S} И зато нећу да |
| и и ти баш из тих предмета боље од мене оцењена.</p> <p>— Право! — викну Милица — сад си је доб |
| е и више — ништа.</p> <p>И том пресудом оцењена је Миличина природа, и свију њој подобних женск |
| вољно. — Осим тога њу свет по заслузи и оцењује, па јој је лако ћеретати, а Даринци дабоме да н |
| а је права лутка свет обично неправедно оцењује, исмејава и презире, док сиротице и оне не подл |
| ће нам свима угодити?{S} И зато нећу да очајавам; уверена сам, да неће на томе остати, нашу пра |
| Коста и баци оловку — То сам од тебе и очекивао.{S} Но не брини се, ја ћу се већ постарати, да |
| а хоће да је превиде: а шта се тек може очекивати од проста народа, који не уме ни да је оцени? |
| е; али њихов пут је на другу страну, те очекиваху други влак, који се баш данас из непознатих у |
| ују својим опоменама, опет се надају, и очекују, да им се приповетка и без њиховог посредовања |
| кад виде, да се и та стрела о мене није очешала и да се тек смејем зачуђено погледа, па љутито, |
| нећете да видите најлепшу награду! — а очи јој се при тим речима запламтише — или зар вас баш |
| мно живити, и то ти нећу заборавити!“ а очи јој се у сузама засијаше.</p> <pb n="35" /> <p>И оп |
| на лица нестаде оног несташног израза а очи јој узеше за часак неки благ израз те загрливши дру |
| ажалењем...{S} И ту се гласно засмеја а очи јој се запламтише необичном ватром.</p> <pb n="49" |
| аћута. — Беше му и нехотице изашла пред очи Даринчина слика па премишљаше како би њеном искрено |
| у напред знао...{S} И ту му изађе пред очи Даринчина озбиљна и блага слика, па поново уздахну. |
| ећ у напред па ми и не хотице дође пред очи слика здраве и снажне учитељице.{S} Она је већ сред |
| еш наћи, да и Даринчине искрене и благе очи не уступају Миличином пламеном погледу.{S} Док Мили |
| није у те — као што ти велиш — „искрене очи“ али се згрозих од поносите хладноће што у тај мах |
| лед <pb n="43" /> можда пали, Даринчине очи казују ти, да су створене, да трпе, теше и ране леч |
| за и смутње којим су га чешће Даринчине очи за тренутак и крадимице гледале... с тога је он пон |
| бело лице, вити стас, бисер-зуби, чарне очи, румен-образи и томе подобне ствари, а код неких је |
| .</p> <p>— Ја? — рече Даринка па протре очи —- Ал’ нека, треба и ја да запамтим кад сам полагал |
| е он за тебе решио.</p> <p>Даринчине се очи опет запламтише узрујано и прекидајући викну:</p> < |
| иш, а ето и ти и Ленка једва што држите очи.</p> <p>— Само што се ти, Даринка, још држиш — к’о |
| и па и сама задрхта и поруменивши обори очи. — Чудно је тај његов поглед на њу упливисао, па је |
| то још већма порумени и за часак обори очи, те збуњено рече:</p> <p>— Заборавила сам, да је и |
| n="46" /> </p> <p> Али у исти мах обори очи и заћута. — Беше му и нехотице изашла пред очи Дари |
| брдо књига! — рече једна од њих тарући очи — Ево још нисмо ни летимице половину главнијих штуд |
| икну Даринка</p> <p>— А иначе благе јој очи чисто севаху — Па зашто смо онда људи?{S} И камо на |
| .{S} Милице, тешко и теби, ако ти нешто очи оболу! ... или се и твоме мужу вечито ћератање доса |
| је то одговор?</p> <p> Она му погледа у очи па и сама задрхта и поруменивши обори очи. — Чудно |
| е затим нежно и ватрено гледајући јој у очи — она је вавек истинита; јер ево и ја био бих много |
| ече Коста правећи се озбиљан а овамо му очи казиваху како мисли.</p> <p>— И отров је по кад кад |
| личина рука је истина сад дрхтала, а из очију сипаше јој такође необична ватра али он и опет уз |
| {S} Осим крајње сиротиње, што је већ из очију домаћичини вирила, беше ова соба најбољи сведок к |
| во дана на срцу — рече доктор не дижући очију.</p> <p>— Е, онда се и сам вараш.{S} Посматрај ти |
| ти враголасто Милица, а из пламених јој очију суну — можда и у шали — прекоран и многозначећи п |
| ли он и опет уздахну.{S} У тим ватреним очима беше и сада у овом тако потресајућем тренутку виш |
| ак опет кренуо, гледала је Ленка сузним очима за њима и махала марамом.{S} А кад их је из види |
| рече ми мати детиња са уздахом и сузним очима.</p> <p>„Дабоме да ће се одлучити; цича зима, а в |
| ло се и зањима громко: збогом! а сузе у очима једне старе госпе — њихове газдарице — сведочише, |
| и моја жена?</p> <p> Њему се огледаше у очима страст и узрујаност од које се Милица трже и задр |
| ла да ми девојачки углед и карактер и у очима торокљива света остане онакав какав је у истини.{ |
| је смртну љубав и најбезазленија већ у очима читала — смејаше се опет Ленка — за то би баш вол |
| и и спремни, да Даринци поштену лекцију очитају.{S} Али кад у собу ступила учини им се да је и |
| о љутила.{S} Овако видила сам, да су те оштре стреле наперене тек из „борбе за опстанак“.{S} За |
| а се само на узоре угледамо, него треба оштрим погледом тражити главне препреке, што нам напрет |
| уди и себи, и од себе — примети Даринка оштрим гласом.</p> <p>Ти си дакле са својим околностима |
| у нам до сад били и противници и својим оштрим и ако глупим досеткама, често и мучили.{S} Али с |
| </p> <p>„Вараш се бако!“ рекох ја па је оштро погледам и метнем руку на њено раме. „Нисам ја ба |
| лавницу.</p> <p>— Ћути па спавај — рече оштро Милица — За моју природу није да гладим децу ко н |
| и пропадне моје слатко и паметно чедо“! па се надзири над постељу и убрише зној са детиња чела. |
| у ширину, а у њојзи преко стотине деце) па се морадох и по цичи насамо проћи по чистом ваздуху, |
| у боже, а ја ко’ марва, не знам ништа“, па устрашено шчепа кошар с комловом, покрије га чаршаво |
| аса за мене из мени непознатих разлога, па је држала, да мећу нама — као обично међу Србима — и |
| <p>Ленка га чудно и неверујући погледа, па прсну у смеј. — Чудно му је зловоља и кисело лице до |
| ла и да се тек смејем зачуђено погледа, па љутито, али више за себе, рече: „Право кажу да — ал’ |
| ко је баба опет је члан српског народа, па је знала да је Србин злопамтило и да радије копа јам |
| , што ми ти неверујеш, већ ме се свуда, па баш свуда клониш.</p> <p>— Сам си крив био — упаде м |
| ’о!{S} Ви’ш ти ње, мисли да је госпођа, па све зна! ..{S} Тако је рекла и снаш’ Пели, да не иде |
| лобна лица сјајем племенитијих осећаја, па често осећамо на себи њихов и преко воље поглед пун |
| вобољу.{S} За то буди од сад паметнија, па се мани тог лудог посла...</p> <p>— Само кад би се м |
| ? а није она ни крива, што је сретнија, па се повикало одма од почетка да је даровита; а осим т |
| ед очи Даринчина озбиљна и блага слика, па поново уздахну.{S} Милица је тај уздах приметила те |
| > <p> Сретна природа — прошапута Ленка, па опет оде у кујну; јер је била недеља па је требало м |
| На пример докторовица“ — примети Ленка, па погледа крадимице ал’ и значајно свога мужа.</p> <p> |
| /p> <p>— И ја сам тебе чешће поучавала, па си и ти баш из тих предмета боље од мене оцењена.</p |
| ример, није о њој никад, ни размишљала, па се опет удала...</p> <p>— Волео би знати како ти, Да |
| вет вазда ужива у клеветању туђих дела, па се не треба на њега освртати; а предпостављена власт |
| ога, ја сам једанпут у животу пофалила, па нећу више.{S} Или би ти хтела да због родољубља и мо |
| још, да г. бележник зацело нема посла, па зато гледа кроз прозор.</p> <p>„Бре није;“ рече ми б |
| тељице, остављају варош те одлазе дома, па отуда ти узвици и врева.</p> <p>Растанак тај беше ве |
| инка да каже? — та и она је нама равна, па погледај њену оцену!</p> <p>У том звонце зазвони и в |
| вршиле!.</p> <p>Ти си данас раздражена, па боље — дремај! — рече јој Даринка па се обрте опет М |
| познаје цело село већ од толико година, па ми није ни брига ни од десет доктора и таки паметни |
| в раменима. — Ни моје срце није машина, па да навијем осећаје онако како би практичније било.{S |
| ачити дан свога доласка — одговори она, па се и опет удуби у посматрање торња.</p> <p>— Јеси ли |
| > <p>— Наставите посао! — викну им она, па се засмеја. — Боже мој, чудан ти је човек; све га не |
| учитељевања била сам и сувише ревносна, па сам хтела да поучавам и ван школских часова; а баба |
| а никад не долазим у ту врсту искушења, па да вас баш немогу разумети. — рече смешећи се Даринк |
| > <p>На Даринчином лицу нестаде осмеха, па поруменивши рече простодушно:</p> <p>— Лагала бих, к |
| е је разумети.{S} И ја сам пробирачица, па не могу да се задовољим ма чиме; а мало је и људи шт |
| и ја — примети она умиљато га погледав, па му наслони главу на груди.</p> <pb n="31" /> <p>— Е |
| је и теби право.{S} Поћи ћемо одма сад, па ћемо се још зарана и вратити.</p> <p>— Небраним; али |
| к, — поче она — и не разумете ме.{S} Е, па чујте!{S} Доктор Гавриловић је први мушки, чију сам |
| те из топле постеље и још топлије собе, па га тако у кошуљици овде мучите!“ љутила сам се без н |
| те, да је понављање душа сваке наставе, па што онда и за себе тражите изузетка?</p> <p>— А ко г |
| станеш давати, она згара оно што имаде, па кад и то изгори остаје пепео који временом ветар раз |
| ностима или баш те „пузавачке“ природе, па да пред сваким пузим, док општу симпатију и назив „п |
| мало хладније срце и скученије осећаје, па да и без љубави ономе руку дадем, код кога ћу моћи к |
| ичност је најопштије својство човечије, па шта вреди љутити се?{S} Него боље пустимо Косту да с |
| Осим тога њу свет по заслузи и оцењује, па јој је лако ћеретати, а Даринци дабоме да није до то |
| еприлике и дволичност у животу пратиле, па јој то неповерење није замерити — примети г. Коста. |
| ри године ковале и свакојако се мучиле, па дед’ реци што нисмо сковале срећу као Анђа? </p> <p> |
| ту, — дода одушевљено — загледај боље, па ћеш наћи, да и Даринчине искрене и благе очи не усту |
| оли; а оне главице нису тако женијалне, па треба више стрпљења и разлагања.</p> <p>— Шта неће о |
| ме без опште помоћи не могу да отклоне, па им је тешко вршити свој позив без уверења, да га сас |
| но тада ми опет долажаху сувише доцне, па које с тога, које из напред реченог <pb n="40" /> уз |
| сам ја по кадгод неблагодарно створење, па ме и сад њено ћеретање и приповедање: како грк Јовин |
| озбог!“</p> <p>„Та ето болесно ми дете, па га у име божије провлачимо кроз зид, да се одели на |
| Небраним; али до који дан већ одлазите, па бих волела да нас данас не остављаш — рече Ленка мол |
| ке недеље мењам те своје надзиратељице, па како је у свакој скамији по шесторо деце то у шестон |
| p>— Хајд’ штудирај од корице до корице, па ваљда ћеш сутра знати разложити, какав се процес деш |
| још да чујем и Даринку! — рече јој муж, па се уозбиљи и опет узе оловку.</p> <p>— Приповетка ми |
| <p>То је видиш, моје мишљење о љубави, па кад ти још додадем, да је за мене љубавно гориво уз |
| n="50" /> <p>— Само ти увек тако ради, па ћеш далеко дотерати — примети јетко Ленка.</p> <p>— |
| еретала је она — а то се мени не свиди, па баш завидим Даринчиној срећи...{S} И ту се онако ско |
| мо сам читала, а ви нисте баш шапутали, па сам морала чути.</p> <p>— Сад ми је јасно — примети |
| вагда верна бити; јер видим да ме воли, па и ако се сад и сама добро не разумем, опет видим, да |
| ам ја, да баш ни поповима ни си у вољи, па макар да једни по сто пута кажу да си учена!...{S} Ј |
| у својо црној, плавој или смеђој коси, па и ако је још девојка опет се нимало није ужаснула то |
| а у школу са већим одушевљењем него ти, па опет вечита борба и незгоде потресле су га већ и код |
| а морам нешто важно дома телеграфисати, па је позвала са мном њеној тетци.</p> <p>— Нашто то? — |
| осамнаесте године сме по вољи осећати, па и оно неће да се околностима потчини и прилагоди, не |
| казати остало ми је и сувише у памети, па могу и после додати. — рече он и поче:</p> <p>— Сека |
| омогох!{S} Ти си знао, да ће тако бити, па кад си ме тада предпостављао новцу, мораш ме сад пре |
| очинством може човек непријатеља стећи, па сам сад ако не боља оно бар паметнија...</p> <p>Ту л |
| а, сад су се већ сматрали као сродници, па је и мала Смиља, погодишња ћерчица г. Косте и Ленке |
| селу је много теже радити но у вароши, па опет, сваки варошки учитељ и учитељица са највише дв |
| љда је умела да провиди и свој положај, па узела и бољи правац.</p> <p>— Правац, правац, — поно |
| давно решила.{S} Овако, гледам, гледам, па опет, баш — обичан тороњ.</p> <p>Она се трже и мило |
| уда и рада се не плашим, а и воље имам, па што буде могуће зацело ћу успети — рече Даринка одва |
| е та „чума“, али ја се ње брзо отресем, па са удвојеном силом о пет прегнем и радим бар колико |
| ше за свет који је нестрпљив и сујетан, па ужива у стармало-наученој деци.{S} И зато је видиш, |
| пети, а уз то беше он и ваљан и уважен, па је морала према њему наклоности осећати, а држала је |
| сам се и ја миразу од твога бабе надао, па се после још неби хтеле удати...{S} А треба да знају |
| но је тај његов поглед на њу упливисао, па је тако морало да буде...{S} Али у истом моменту учи |
| л’ нико још није раменом свет поправио, па нећете ии ви.</p> <p>— Раменом не; ал’ енергичним ра |
| сувише љутио што се доктор за њу решио, па му се чињаше, да се она труди да доктора задобије. — |
| лим лицем вршити.</p> <p>— Овамо онамо, па опет излази да и ја нисам имала воље на учитељски по |
| а све три заједно и добро и зло делимо, па вас још и сад у мислима радије заједно представљам) |
| никад не журиш, нити се бринеш за што, па опет друге престижеш! ... рече иронично и јетко он и |
| е амо довела?{S} Заповрће ме сваки час, па шта ће нам за то оставити? — Ту отрцану кућицу, а тр |
| какав за њих згодан и занимљив предмет, па га прецртавају док не дође време, да и ја у школу до |
| нђала је она — Научиле се на лак живот, па ће тако хтети и у школи; а оне главице нису тако жен |
| ди слабо се обзиру на праву способност, па хоће да је превиде: а шта се тек може очекивати од п |
| јој се, да и он и она смешно изгледају, па се засмеја и диже главу.</p> <p> — Одговор, госпођиц |
| вне препреке, што нам напретку сметају, па их треба отклонити, ма и оним средствима, које људи |
| ном Ленка — Питај само Анђу и Душанију, па ћеш видети — родољубља...{S} Ал’ оне су и опет зато |
| еле дечице, која је сва љубе и поштују, па јој већ на лицу читах да је сретна.</p> <p>У сљед те |
| мировину“...</p> <p>Пишите ми о свему, па не заборавите још рећи, хоћете ли и малу Смиљу за уч |
| ити.{S} Али изузеци још не чине већину, па ми не можете замерити, што и код мене — већина решав |
| колности по мојој вољи и замном окрећу, па сам и сад написала и њихову приповетку како се могло |
| средине гробља, пусти суде на стазицу, па се упути гробу учитељичину.{S} Ту код њега клече па |
| лице показиваше благу и измучену душу, па како сам сличне појаве и у имућнијим кућама виђала, |
| ’о што смо данас чуле, хитар стенограф, па може одмах и стенографисати.</p> <p>— Ако допустите, |
| p>Већ је три недеље, од кад су код њих, па навалише, да иду и својим родитељима, али Ленка и г. |
| иста, треба само да се добро размислиш, па ћеш наћи, да је код нас Срба у томе погледу још „цве |
| ече Ленка гледећи кроз прозор на варош, па одступи од њега — па како беху саме у купеу — извали |
| ме... — рече узрујаним гласом. — Али... па поруменивши ућута.</p> <p>— Кажи све! — рече Коста — |
| > <p>Путем сам много о томе размишљала; па и ако сам своју поуку у здравственом погледу од то д |
| вари ако не боље, оно свима нама равна; па кад се другима гледало „кроз прсте“ у свима предмети |
| елни“ пријатељи па опет смо муж и жена; па ма шта да речем ваљда ћеш ми тек лична пријатељица о |
| ало бити према труду, што ћеш га имати; па и тај грдни труд биће ти ненаграђен, превиђен и без |
| олим — рече Ленка погледавши другарицу; па кад јој на лицу виде да је разуме, осмељена настави: |
| Сад нисам више учитељица <pb n="26" /> па немогу помислити, да си чича Харалампије мој фамилиј |
| о она друга осећа — питање је“.</p> <p> Па нагло устаде те отвори гласовир и засвира познату пе |
| и пита: кад ћеш и мене у школу примити? па на послетку зар није награда и оно уживање што сам г |
| довршити; кад сваки час треба воде!{S} Па и та мати незнам шта је мислила, кад ме је амо довел |
| повећега дела интелигентнијих Срба.{S} Па и ако се вели: „какав отац, тако син“ опет не остају |
| тудија прешле а два сата већ избија.{S} Па не знамо што и преврћемо тек те листове; ако се за т |
| окрива драге кости њезиних сродника.{S} Па опет кад дође до средине гробља, пусти суде на стази |
| ељује и да и она радо гледа доктора.{S} Па кад му она већ улива симпатије, нека се и узму.{S} Ј |
| ту је само поруменила и више ништа.{S} Па како ме Милица и уз све ватрене погледе моје још ниј |
| лато и ако можда не сија као Милица.{S} Па и ту, — дода одушевљено — загледај боље, па ћеш наћи |
| ће и ово теленце бити добра млекоша.{S} Па онда ове зиме било је лепо и суво време а натрефила |
| ми, да немам истрајности и енергије.{S} Па добро нека је и то! — нећу да се браним — Али главни |
| , што их својима изусти Песталоције.{S} Па кад Песталоци — ваш омиљени педагог и отац педагогиј |
| онда и наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста и јака она згара оно што је п |
| — а да и ја сањам о том сте уверене.{S} Па кад сте већ за шалу расположене, казаћу вам, какви с |
| амо да од два зла треба бирати мање.{S} Па кад је тако (а уз то смо својим успехом и радом неза |
| ћемо полагати баш најтеже предмете.{S} Па онда, педагогија, дидактика и метод! — примети друга |
| Та тако ви неучитељи вазда зборите.{S} Па онда вам је сво учитељство криво — Нема вам истрајно |
| равима, а болесника може и сатарити.{S} Па неваља ни комлов ни обојке у соби да сушиш.{S} То св |
| з прозор на варош, па одступи од њега — па како беху саме у купеу — извали се на клупу; а под г |
| ут овамо води преко С. — рече Даринка — па сам синоћ сврнула и по Милицу.</p> <p>— Моја женица |
| права способност и вредност превидила — па шта ту вреди љутити се?</p> <p>— Ту ко велиш, нема а |
| ао — врло ми је жао, ал’ мора да буде — па страсно загрли другарицу и одјури из собе.</p> <p>— |
| о лица као да јој прелети тужан израз — Па кад је само сретнима намењено уживање у животу и на |
| ао што знате кола узети, — рече затим — па хајд’те и ви самном.{S} Ја бих врло волела, а и моји |
| p>— Ти се баш жестиш! — смејаше се он — Па шта си хтела са оним „ви“?{S} Ја ко’ бележник шта са |
| >— А иначе благе јој очи чисто севаху — Па зашто смо онда људи?{S} И камо нам разума и хваљеног |
| и пар баш све у памети имати?!</p> <p>— Па ни ја нисам боље пролазила — примети Милица — Баш ка |
| арод гледа и суди по сведоџби!</p> <p>— Па и наше нису рђаве.</p> <p>— Нису.{S} Ал’ могле су би |
| екао према мени и симпатије...</p> <p>— Па могла си га просто одбити а не бегати — рече Ленка.< |
| аче мени не повољног средства.</p> <p>— Па како си то урадила? — питаше г. Коста.</p> <p>— Знат |
| а, баш ни једна није веровала.</p> <p>— Па браним ја — рече он слежући рамени — Мене то ни тада |
| за то сам видиш, тако радила.</p> <p>— Па тако ради и већина примети јој муж а Милица и Даринк |
| туцана села са минимум платом.</p> <p>— Па зар народ да одкајава погрешке појединаца?! викну Да |
| ја си но што си била у заводу.</p> <p>— Па шта то чини, само кад сам здрава — рече Даринка насм |
| /p> <p>„Знам ја, да нови касапи под...“ па прогута још две речи намигнувши на остале. „Ал’ и ба |
| ће више помоћи него те ваше лудорије.“ па се маших детиње ручице, да му било опипам.</p> <p>Ал |
| и бела и жута пасуља, а ја „новајлија“ па још не навикнута на тај красни „миомир“ што испуњава |
| и се — нисам никад ни била „чедо среће“ па нисам научила да примам награде за своја дела.{S} За |
| „даровите“ пофторавају те „лаке ствари“ па да се види, како и „женијалним дусима“ нису увек сви |
| и да прогутам, него је и вама „пакујем“ па кад доспете ви је лепо и „на тенане“ анализирајте, а |
| авицу од три дана — угинула му је крава па је мени теле поклонио.{S} Он вели, млеко ме неће тол |
| о трајати, а зна да је и сама погрешива па несме ни своју другарицу строго да оцени.</p> <p>Али |
| дњом у школи сад је тек стекла искуства па је требала тиме и народу дуже да послужи.</p> <p>— О |
| боји!“</p> <p>„Вараш се бако!“ рекох ја па је оштро погледам и метнем руку на њено раме. „Нисам |
| и.{S} Та примедба изгледаше јој иронија па поносито рече:</p> <p>— Нећу никога да вређам; али у |
| ехотице изашла пред очи Даринчина слика па премишљаше како би њеном искреном лицу тек тај смеј |
| и и нехотице истину казала — рече Ленка па се и опет засмеја.</p> <p>— Мани се церекања, него ћ |
| насмеја се и ако мало усиљено, Даринка па се стаде за спавање спремати. </p> <pb n="20" /> <p> |
| ве жмиркаш.</p> <p>— Ја? — рече Даринка па протре очи —- Ал’ нека, треба и ја да запамтим кад с |
| а, па боље — дремај! — рече јој Даринка па се обрте опет Милици.</p> <p>— Ајд’ зидајте ви куле |
| их је домаћица без сумње јутрос опрала па прострла да се суше.</p> <p>Домаћичино лице показива |
| писмо, које је већ више пута прочитала па се и опет повратила па један став у њему што беше кр |
| ти за тим — Милица је зацело већ устала па јој треба честитати...</p> <p>Сутра дан отпутоваше д |
| е пута прочитала па се и опет повратила па један став у њему што беше крупније написан и подвуч |
| па опет оде у кујну; јер је била недеља па је требало мало више посла око ручка положити.</p> < |
| неће да знаде, да је у женским грудима па да тек уз оне особине и до осамнаесте године сме по |
| учитељице.{S} Она је већ средњих година па је баш јуче можда опазила прво сребрно влакно у свој |
| ек бадава с вама дремати — одговори она па се смести у постељу.</p> <p>— Благо теби! — уздахну |
| <p>— Само кад би се могло — примети она па се засмеја.{S} Али не као до сад него обичним весели |
| их многих:{S} Немица, Мађарица, Влахиња па чак и Францескиња, којима се наше иначе „ултра Србен |
| је било у суседном врту — рече г. Коста па се спусти на оближњу клупу, а доктор се посадио до њ |
| .</p> <p>— Благо теби! — уздахну Милица па затвори педагогију, и за тим узе психологију и поче |
| ам ја осим усамљене девојке и учитељица па мање завиривати у мој прозор.{S} Овако разуме се, да |
| се да смо са 10—15 година већ у напред па ми и не хотице дође пред очи слика здраве и снажне у |
| о њих дошла, видим, да су прокопале зид па кроз ту пукотину провлаче неко болно преболно дете.< |
| ујем хоћеш ли што слагати...</p> <p>— Е па остани, кад баш хоћеш; но ја мислим да...</p> <p>Па |
| за моје проклете околности.</p> <p>— Е па што се сад љутиш? умеша се Милица.</p> <p>— Што? — и |
| наравно, она је чедо протекције и среће па има сведоџбу с препоруком; а то је довољно, да и нај |
| гробу учитељичину.{S} Ту код њега клече па по свршеној молитвици прошапута: „Ти си ме научила Б |
| чиним речма одобравајући уздахну, и сви па и домаћин за часак ћутаху.</p> <pb n="33" /> <p>— У |
| ла богу, има у селу јоштер паметни људи па ће вришко и теби дати пут; неће наше девојке бити по |
| а и Коста нисмо баш „начелни“ пријатељи па опет смо муж и жена; па ма шта да речем ваљда ћеш ми |
| о! — примети Ленка. — Требала си остати па би видела да би се он за тебе решио.</p> <p>Даринчин |
| да ће и на мојих вратих срећа закуцати па онда ћу је чврсто за јаку шчепати, — насмеја се и ак |
| критичара што умеју само језиком радити па ће ти пребацивати и најмању погрешку и недостатак.</ |
| зацело мишљаше, да ћу јој дете отргнути па гњевно викну:</p> <p>„Држ’ ти твој нос у школи, а не |
| намести своју узглавницу.</p> <p>— Ћути па спавај — рече оштро Милица — За моју природу није да |
| о одговор?</p> <p> Она му погледа у очи па и сама задрхта и поруменивши обори очи. — Чудно је т |
| би практичније било.{S} И ја сам човек па хоће осећаји кадкад да искипе, а јуче сам у најосетљ |
| је још испре најбољи домаћинов пријатељ па и „најотровнији језици“ не могу његове честе посете |
| већина жена постаје лутком или кокетом па квари цело човечанство.{S} Мањину опет — веле оне — |
| Стара је, ал’ и вечито нова! — рече он па устаде и нагло је узе за руке. — Јест, госпођице, — |
| моме срцу збива.{S} И тако мало по мало па сви (а можда и она) заборавише моје вирење кроз проз |
| ! — викну у једанпут Ленка — а још мало па ћемо стићи и до станице где ћу се сићи и...</p> <p>— |
| овати.{S} Оне ће добити варош а ти село па се и опет не можете мерити.</p> <p>— А што не? — пит |
| и ако не то, онда јој је срце покварено па јој није ништа свето, него је већ ишла на то да оном |
| ш више среће него памети, — рече љутито па обуче капут па и он без доручка и први пут без опрош |
| ферија, или да један пут настану вечито па да је она тако к’о сад увек у мојој близини.{S} И да |
| аступила...{S} И с тим седе за гласовир па стаде свирати неку веселу песму.</p> <p> Сретна прир |
| је видите то повредило мој женски понос па сам морала чинити оно, што сам и учинила.</p> <p>— Б |
| ану као и прве или омразе и себе и свет па постају, за нас мушке, нека страшила и неприродна чу |
| p> <p>На прагу собњем окрете им се опет па искреним ал једва чујним гласом прошапута:</p> <p>— |
| јер већина нас мушких не воли озбиљност па и не почиње онде љубити где треба да поштује...</p> |
| го памети, — рече љутито па обуче капут па и он без доручка и први пут без опроштаја са женом п |
| се ја. „Него носи ти млада дете у собу па зови доктора; то ће више помоћи него те ваше лудориј |
| несретан, јер она ужива у лажном сјају па јој је доста кад је уверена да ће поред мужа комотно |
| им кућама виђала, утишах своју злу вољу па јој само рекох:</p> <p>„Зар ви немате штале, кад сте |
| се сетио Даринке и своје намере уздахну па бајаги у шали и опет рече: „Е тако је, медвед увек д |
| рага“.</p> <p> И Милица приђе гласовиру па разгледајући неке ноте, што се ту нађоше испитујући |
| „лепа кућа“; само се сети, да имаш душу па не мој бар онда да треш крајнике кад си пијана и да |
| он и не доврши а Даринка бризну у плач па нагло пође у своју собу у којој је Милица већ давно |
| ад баш хоћеш; но ја мислим да...</p> <p>Па не довршивши питајући погледа своје другарице.</p> < |
| >— Баш као и ја — примети Ленка.</p> <p>Па што сте онда саме себе побијале? — питаше Коста.</p> |
| p>— Лагала бих, кад би порицала.</p> <p>Па шта о томе велиш? — питаше је у исти мах муж и жена. |
| одобрити — заврши Даринка и поглед јој паде на белешку, што је г. Коста већ одавно на страну о |
| се већ ретко ко тога сећа.{S} Тако исто падне на мене коцка, да говорим о електрицитету баш кад |
| {S} А да неби и саме надзорнице грешиле пазе и на њихове поступке као и на целокупан рад у школ |
| кроз прсте гледати — смејаше се она не пазећи много на своје речи, јер се у исти мах доктор Га |
| м заборавила рећи, да на цео разред тај пази један од двеју главних надзорница и тихо их препит |
| е учим — рече даље г. Коста — али добро пази; Даринка је чисто злато и ако можда не сија као Ми |
| у“ ћутећки да прогутам, него је и вама „пакујем“ па кад доспете ви је лепо и „на тенане“ анализ |
| Док Миличин поглед <pb n="43" /> можда пали, Даринчине очи казују ти, да су створене, да трпе, |
| ене и уздижу што се сија; а коме би још пало на памет, да види пожртвовање и родољубље у незнат |
| дагогију и психологију училе овлаш и на памет; тиме су бар стекле добру класу, а у животу им и |
| дижу што се сија; а коме би још пало на памет, да види пожртвовање и родољубље у незнатноме рад |
| извор великих и спасоносних мисли није памет, већ срце.</p> <p>— Добро, добро, — рече Ленка ша |
| — А што не? — питаше Даринка — та свако паметан знаде, да је у добру лако добар бити, него да с |
| ша сека Пела: „Боље је имати среће, нег памети.“ — И ту нагло устаде и приђе прозору.</p> <p>„С |
| с твојом Милицом имадеш више среће него памети, — рече љутито па обуче капут па и он без доручк |
| од штудије, ко ће у сваки пар баш све у памети имати?!</p> <p>— Па ни ја нисам боље пролазила — |
| о што ћу казати остало ми је и сувише у памети, па могу и после додати. — рече он и поче:</p> < |
| — рече Милица — и у сну јој Песталоци у памети!</p> <p>— Штета само што се у садашње доба не на |
| ије ни брига ни од десет доктора и таки паметни госпођа! ..{S} Фала богу, има у селу јоштер пам |
| ођа! ..{S} Фала богу, има у селу јоштер паметни људи па ће вришко и теби дати пут; неће наше де |
| и праве главобољу.{S} За то буди од сад паметнија, па се мани тог лудог посла...</p> <p>— Само |
| а стећи, па сам сад ако не боља оно бар паметнија...</p> <p>Ту лекцију примила сам једног децем |
| еја.</p> <p>— Мани се церекања, него ће паметније бити да Милица настави; хоћу још да чујем и Д |
| се та брига и рад не исплаћује и да би паметније било да си мање ревностна.{S} Нико ти неће до |
| вари, него да ми пропадне моје слатко и паметно чедо“! па се надзири над постељу и убрише зној |
| њој проста хаљина, а уз то баш ни једне пантљичице...{S} Но он се и сувише љутио што се доктор |
| Но ту се трже и засмеја. — Поглед му је пао на њено одело, те је видео да је на њој проста хаљи |
| године на ономе пољу, који ми је у део пао, али је саковати немогох.</p> <p>„Права срећа састо |
| расанићу се док чујем колико је табака папира она потрошила док је добила плату, или док чујем |
| стање, кад се најпре мора десет табака папира потрошити, док се општина смилује, да својој учи |
| д оног „брда“ од штудије, ко ће у сваки пар баш све у памети имати?!</p> <p>— Па ни ја нисам бо |
| нка — и зато ми је и неправо, што ће ти паразитски карактери што им је главна црта лично задово |
| а своју „минимум“ плату а после смрти — пардон! после двадесет година рада „сјајну мировину“... |
| зго био је кошар са комловом и неколико пари обојака, што их је домаћица без сумње јутрос опрал |
| а, лупи ме врео ваздух баш ко’ из какве парне купке, а кад сам се по соби осврнула згрозила сам |
| , а то је за учитељицу и сувише добра — партија...{S} Другарице јој на то прснуше у смеј!</p> < |
| ти, а држала је да је он и сасвим добра партија за женскињу без мираза...</p> <p> Та наклоност |
| слила, да је наклоност у случају „добре партије“ довољан услов за срећу у браку...</p> <p> Кад |
| е појетизирати.{S} Знају оне да си и ти парче дрвена песника и да си речит — упаде му у реч Лен |
| рођемо — рече на то Милица.</p> <p>— Та пасти тек нећемо! примети Даринка. — А’ што ће нас можд |
| и сувише најеле бела лука и бела и жута пасуља, а ја „новајлија“ па још не навикнута на тај кра |
| уће, — рече опет Милица. — Коста зацело пати од џепне болести; месец је већ на измаку.{S} А г. |
| та.</p> <p>То баш не могу рећи.{S} И ја патим са незгоде што су је оне већ навеле, боли то и ме |
| на коју год страну; већ ми се досадило патити се и гледати га како се мучи,“ рече ми мати дети |
| Милица.</p> <p>— Има природа што их тек патња челичи — рече замишљено домаћин.</p> <p>Даринка с |
| ми је казало твоје понашање.{S} Кад ја пеглам или шијем а ти ми читаш, а да си узео жену са ми |
| S} Та добро знадеш да је и твој омиљени педагог Викторин од Фелтре мрзио „телесину“.{S} А ја не |
| ције.{S} Па кад Песталоци — ваш омиљени педагог и отац педагогије — на самрти вели: „А ви децо |
| у самој школи тешко да би и око вештија педагога нашло мане, која би се уз сеоске околности отк |
| т. ј. сном?!.</p> <p>И зато се мени од педагога Песталоције допада.{S} Он је више хтео, него ш |
| агати баш најтеже предмете.{S} Па онда, педагогија, дидактика и метод! — примети друга и отвори |
| ем листу крупно и цифрасто написано:{S} Педагогија Милице Г. приправнице III. разреда.</p> <p>— |
| мљиво Даринка.</p> <p>— Аха! — историја педагогије — рече Милица — и у сну јој Песталоци у паме |
| и;“ а то је и онако у свези са тезом из педагогије о нези чулних органа — примети јој шаљиво Да |
| Песталоци — ваш омиљени педагог и отац педагогије — на самрти вели: „А ви децо тражите среће и |
| Благо теби! — уздахну Милица па затвори педагогију, и за тим узе психологију и поче шаптати:{S} |
| онда су заиста неке имале право што су педагогију и психологију училе овлаш и на памет; тиме с |
| пренемажеш и како си се „накинђурила“ и педесет машлија на себе натрпала, — рече он гласом који |
| у нема ништа, и да право каже наша сека Пела: „Боље је имати среће, нег памети.“ — И ту нагло у |
| па све зна! ..{S} Тако је рекла и снаш’ Пели, да не иде код мене, да јој бајем протисли, него д |
| оје, напустила сам ја прву поуку Виљема Пена и последњи аманет Вашингтона. „Учите народ!“ — вел |
| Ту отрцану кућицу, а тричава учитељичка пензија престаће чим ње нестане.“</p> <p>— Та то је суд |
| но што имаде, па кад и то изгори остаје пепео који временом ветар разнесе...</p> <p>Гориво љуба |
| в слаба, онда и то гориво не претвара у пепео, већ у место њега остаје угљен о који и кад се ис |
| ла док и последњу искрицу не претвори у пепео — у успомену...</p> <p>Ако ли је љубав слаба, онд |
| и да собу тако јако греје; да с прозора песак уклони и да собу чешће обдан ветри.</p> <p>Трудил |
| > <p>Осим тога били су и прозори засути песком скоро до половине окна; а под постељама лепршале |
| .</p> <p> — Од куда се сетисте те старе песме? — питаше она кад звуци од свирке престадоше.</p> |
| А ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књига</p> <p>Прво издање |
| а гласовир па стаде свирати неку веселу песму.</p> <p> Сретна природа — прошапута Ленка, па опе |
| де те отвори гласовир и засвира познату песму: „без тебе драга“.</p> <p> И Милица приђе гласови |
| и.{S} Знају оне да си и ти парче дрвена песника и да си речит — упаде му у реч Ленка.</p> <p>— |
| тиште дете тек једном руком а другом се песницом бесно лупи у груди.</p> <p>Да је баба Мара бла |
| х својима изусти Песталоције.{S} Па кад Песталоци — ваш омиљени педагог и отац педагогије — на |
| педагогије — рече Милица — и у сну јој Песталоци у памети!</p> <p>— Штета само што се у садашњ |
| ој се такође спремале да легну.</p> <p>„Песталоци родио се у Цириху 1746. године“ шапуташе у сн |
| ом?!.</p> <p>И зато се мени од педагога Песталоције допада.{S} Он је више хтео, него што је мог |
| и последњих речи, што их својима изусти Песталоције.{S} Па кад Песталоци — ваш омиљени педагог |
| пођице Шултесова? сањаш ли још о каквом Песталоцију, или ћеш се и ти задовољити с обичним човек |
| е брзо отресем, па са удвојеном силом о пет прегнем и радим бар колико могу.</p> <p>— Могла би |
| ило би и тога.{S} С вашим форинтачама и петицама, што ми их к’о од беде давасте не бих могла хр |
| а, опазим за пећком кацу с ракијом а на пећи озго био је кошар са комловом и неколико пари обој |
| је сад на неком траљавом кревецу близу пећи уз своју успавану сестрицу; а боловало је, по свим |
| ље обазрем по соби, и заиста, опазим за пећком кацу с ракијом а на пећи озго био је кошар са ко |
| ше брижно Ленка метнувши пред њу хладно печење и теста, што им је остало од вечере.</p> <p>— Ни |
| ети, и...</p> <p>— Место у кавани поред пива, на дому и уз жену новине читати — прекиде га и за |
| не мој бар онда да треш крајнике кад си пијана и да бајеш сваку болест на једну форму...{S} Јер |
| под постељама лепршале се две квочке с пилићи и још једна што ће се кроз који дан зацело излећ |
| Даринка али она не дође — доцније им је писала, да је била у јаком послу...</p> </div> <div typ |
| Даринка.</p> <p>— Одакле да почнем? из писама већ нешто знате.</p> <p>— Оне можда и знају; но |
| ако по српском обичају.{S} Затим донесе писаћу опрему, те весело узе оловку у руке.</p> <p>— По |
| јој — већ давно учитељица у неком селу, писаше Даринци и Милици ово:</p> <p>„Свако је своје сре |
| ка добила место дознала сам из Миличина писма у коме ми још јављаше, да је и сама постала учите |
| мене лично састати, а не тек само преко писма — дода још Ленка.</p> <p>— Ево руке! — рече Милиц |
| едом, — питаше Ленка — он ти тек неможе писмена извештаја давати?</p> <p>— Дабоме да не; — одго |
| иди; оне ће сутра прексутра већ дома, а писмено све теже иде.{S} Зато реши се ма на коју страну |
| ла је већ идућих ферија госпођица Ленка писмо, у ком јој се нуди у место назива учитељице титул |
| ала је као одговор Кости и Ленци подуже писмо што је гласило одприлике овако:</p> <p>Мили моји! |
| С поздравом ваша Даринка.“</p> <p>То је писмо што га је Даринка као одговор Кости и Ленци отпра |
| ознали браца Коста“, прошапута и савије писмо „Још једнако те копка и мучи сумња.{S} А тео би с |
| подне код свога прозора у руци јој беше писмо, које је већ више пута прочитала па се и опет пов |
| из ког плеснивог „призрења“ и „штедње“ пита на пример мене:{S} Шта је реагенс на скроб? онда, |
| — рече му опет жена смејући се — Ко те пита шта си ти закључивао, кад сам ја већ госпођа нотар |
| сва најбоља места пограбити; јер ко те пита, имаш ли ти љубави према томе позиву, или те је ру |
| задржи чак четврто годишња девојчица и пита: кад ћеш и мене у школу примити? па на послетку за |
| онови дремљиво ал’ јетким тоном Ленка — Питај само Анђу и Душанију, па ћеш видети — родољубља.. |
| „претпостављене“ и мушке и женске вазда питају из оног, што се последњи пут предавало, а послед |
| учитељево вешто питање.{S} Исто тако не питају деца ни из оних предмета што служе поглавито за |
| ја мислим да...</p> <p>Па не довршивши питајући погледа своје другарице.</p> <p>— Којешта! — р |
| /p> <p>— Не разумем те? — рече г. Коста питајућим изразом.</p> <p>— Лако ме је разумети.{S} И ј |
| ите кад вам се замера, а уз така друга, питам, ко ће безазлен и поверљив остати?</p> <p>— Нико! |
| ечито с Вама живео.{S} Зато Вас искрено питам, хоћете ли бити моја жена?</p> <p> Њему се огледа |
| а, фиксама и кометама добила сам н. пр. питање:{S} Колико становника има, незнам која варош у А |
| } Ова ме воли, а како она друга осећа — питање је“.</p> <p> Па нагло устаде те отвори гласовир |
| с госпођицом Драгом у X. А и Ваше прво питање тицало се Даринке, — ћеретала је она — а то се м |
| p>— Јел’ устала Даринка? — беше му прво питање.</p> <p>— Већ је отишла с Драгом у X. тета Јели |
| питаше смејући се Ленка.</p> <p>— Чудно питање!{S} Та ја бар нисам учитељица ни женскиња, да би |
| ећ није неопходно нужно учитељево вешто питање.{S} Исто тако не питају деца ни из оних предмета |
| > — А зар се ти томе не би противила? — Питао је пламтећим ал’ тужним погледом он.</p> <p> — Ко |
| собу.</p> <p>— Куда си се ти опремила? питаше она бацивши поглед на Даринчино путничко одело и |
| бљен.</p> <p>— Било их је дакле и више? питаше смејући се Ленка.</p> <p>— Чудно питање!{S} Та ј |
| p> — Хоћете ли нам до године опет доћи? питаше он кад сами остадоше.</p> <p> — Незнам; а и нашт |
| <p>— Ти си дакле била јутрос у сеници? питаше збуњено он.</p> <p>— Сасвим случајно.{S} Тамо са |
| р чути.</p> <p>— А за коју си се решио? питаше врло радознало г. Коста.</p> <p>— Право да ти ка |
| /p> <p>— Али шта је с првим разредом, — питаше Ленка — он ти тек неможе писмена извештаја дават |
| — Зар је рђаво учинила, што се удала? — питаше он.</p> <p>— То не.{S} Али могла је удадбом још |
| а.</p> <p>— Шта си с том бабом имала? — питаше радознало муж и жена.</p> <p>(Даринка се насмеја |
| ства.</p> <p>— Па како си то урадила? — питаше г. Коста.</p> <p>— Знате да код нас на селу ни д |
| акле са својим околностима задовољна? — питаше радознало г. Коста.</p> <p>То баш не могу рећи.{ |
| се бринете.</p> <p> — Зар већ одлазе? — питаше он, а — ферије су већ на измаку, уздахну Милица |
| p>Па што сте онда саме себе побијале? — питаше Коста.</p> <p>— Што? — понови замишљено Даринка |
| — Од куда се сетисте те старе песме? — питаше она кад звуци од свирке престадоше.</p> <p> — Ст |
| не можете мерити.</p> <p>— А што не? — питаше Даринка — та свако паметан знаде, да је у добру |
| че г. Коста.</p> <p>— Која ће почети? — питаше Ленка. — Запрви ти, — рече Даринка.</p> <p>— Ода |
| >— Шта си се данас тако дуго задржао? — питаше га опет она.</p> <p>— Требао сам раније доћи, да |
| ужно погледа.</p> <p>— Зар није тако? — питаше Милица.</p> <p>— Кад помислим на своју сведоџбу, |
| <p>— Нешто си бледа, да ти није зло? — питаше брижно Ленка метнувши пред њу хладно печење и те |
| враголасто погледа.</p> <p>— Како то? — питаше збуњено он.</p> <p>— Та ето и Коста оде од куће |
| мном њеној тетци.</p> <p>— Нашто то? — питаше г. Коста.</p> <p>— Морала сам ма куда одавде.{S} |
| > <p>— Зар немаш ништа више да кажеш? — питаше он опазив тај Даринчин поглед.</p> <p>— Готова с |
| > <p>— Зар немаш ништа више да кажеш? — питаше по малој почивши г. Коста.</p> <p>— Кад сам већ |
| порицала.</p> <p>Па шта о томе велиш? — питаше је у исти мах муж и жена.</p> <p>— Шта?{S} Сад н |
| ну.</p> <p>— Куда се ти, Коста журиш? — питаше га Милица која се у исти мах весела и добре воље |
| се она.</p> <p>— Шта је с тобом Ленка — питаше зачуђено Милица — ти пре ниси тако мислила?</p> |
| то од вас (као што видите, ја вам обема пишем у једанпут, а после ћу тек преписати још један пр |
| година рада „сјајну мировину“...</p> <p>Пишите ми о свему, па не заборавите још рећи, хоћете ли |
| бу, да им опет скоро дођу и да им чешће пишу.{S} Оне су ово последње радо обећале, и своје обећ |
| зила прво сребрно влакно у својо црној, плавој или смеђој коси, па и ако је још девојка опет се |
| С тога се доктор који и сувише љубљаше пламене погледе и опет после једног сата крену дома као |
| штвом — примети враголасто Милица, а из пламених јој очију суну — можда и у шали — прекоран и м |
| крене и благе очи не уступају Миличином пламеном погледу.{S} Док Миличин поглед <pb n="43" /> м |
| тек онај, ко је видео у праведној срџби пламтећа лица осталих девојчица и презриви поглед оне ј |
| се ти томе не би противила? — Питао је пламтећим ал’ тужним погледом он.</p> <p> — Ко би све у |
| убав је као ватра; док јој дајеш горива пламти и гори а чим престанеш давати, она згара оно што |
| д’ зидајте ви куле по ваздуху; а мој је план довршен био још кад су ми оцену прочитали — мрмљаш |
| е треба за село сасвим засебан наставни план, и што је главно, боља плата сеоском учитељству.</ |
| та беше својој жени казао свој јутрашњи план, те сад беху обоје љутити и спремни, да Даринци по |
| у кадри зарад обичне женскиње напустити план о зидању лепе куће са жениним новцем...</p> <p>— В |
| рана.{S} И за то се и не држим наставна плана и прописаних правила као слепац вође, него из све |
| римети Милица — Баш кад сам штудирала о планетама, трабантима, фиксама и кометама добила сам н. |
| ет сам „мегдан одржао“ на онда све лепе планове, о зидању лепе куће са жениним новцем, бацио у |
| Даринка.</p> <p>— Бадава се ти смејеш; плану сад Ленка — и у твојој души морала је та неправед |
| лижа од хаљине.</p> <p>— Лепа логика! — плану сад Даринка — онда нам је учитељска школа излишна |
| а нисам имала воље на учитељски позив — плану на то Ленка — Но ја ти кажем, да немаш право.{S} |
| ти неће — неможе при данашњем наставном плану и сеоском немару за школу, и ваљан успех са децом |
| {S} Био је од оне врсте људи што на мах плану и за оне ствари које их се не тичу.{S} Но уз све |
| таје угљен о који и кад се исхлади може планути, али ретко ватром-љубави, а обично ватром — зло |
| ан наставни план, и што је главно, боља плата сеоском учитељству.</p> <p>У селу је много теже р |
| ише два разреда, ужива по 4 — 7 стотина плате, једно сеоско учитељство што мора свако дете најп |
| ојој ме мољаше да ради тачнијег примања плате коју рекнем у њену користи одбору и црквеној општ |
| „сека“ мати; то ужива по 3 — 4 стотине плате, а уз то има да наставља по 6 разреда и 100 — 200 |
| ања; а уз то и затуцана села са минимум платом.</p> <p>— Па зар народ да одкајава погрешке поје |
| а овдашњом учитељицом такође са минимум платом коју и ви имате.{S} Све три дакле имамо тек деве |
| доспеш у какво затуцано село са минимум платом и стотину занемарене деце у школи.</p> <p>— Спос |
| љицу која има за живота своју „минимум“ плату а после смрти — пардон! после двадесет година рад |
| бака папира она потрошила док је добила плату, или док чујем како је „почастила“ баба Мара — на |
| к кад јој општина одвише неуредно стаде плату издавати, добио сам и ја прилику, да јој се прибл |
| стара жена а код прозора везе на беломе плату, лепа, чила и веселог изгледа девојчица.</p> <p>С |
| узимање добила тога пута сву тромесечну плату; а што је касније опет неуредно примала, неможе м |
| ло — које „моде ради“ мора да се трпи и плаћа. „Не ће бити попа ни попадија да иде у школу“ оби |
| се општина смилује, да својој учитељици плаћу изда.</p> <p>— Ти од неко доба и сувише црно види |
| p>Али он и не доврши а Даринка бризну у плач па нагло пође у своју собу у којој је Милица већ д |
| ислим да сам стекла; труда и рада се не плашим, а и воље имам, па што буде могуће зацело ћу усп |
| А да сталне воље имадеш, и да ти није „плева“ у глави — то су тек могли увидети!</p> <p>— Прав |
| е задовољна, него остави тај узвишени и племенити позив?</p> <p>— Та немој мислити, да си томе |
| ту, обасјана су и та злобна лица сјајем племенитијих осећаја, па често осећамо на себи њихов и |
| врсте, које у своме заносу, да право и племенито раде, често проиграју своју личну срећу, и... |
| о је тешко.</p> <p>И тако незнам из ког плеснивог „призрења“ и „штедње“ пита на пример мене:{S} |
| расположене, казаћу вам, какви се снови плету у мојој машти од кад си се ти Ленка удала; јер ти |
| а сетила ме оне практичне изреке:{S} Не плећи се у оно, у што ниси позват!{S} Осим тога научила |
| и увидети, и своју вредност и опачину и плиткоћу неких...</p> <p>Али последњу реч прогута и наг |
| чан човек; а као такав хоћу и да уживам плод свога труда, а не тек вечито да радим без икаквог |
| ничкој станици вароши** на недељу дана, по оној поменутој ноћи. — Приправници обојега пола, сад |
| а у животу им и онако тек треба метод, по коме се можда такође без размишљања и механично влад |
| своју успавану сестрицу; а боловало је, по свима знацима судећи, од „тифуса“ који је у месту вл |
| Није него ћу још сад донашати пројекте, по којима ћу учитељовати, и размишљати, како је то „бла |
| е задобије...{S} То је, драги мој Саво, по моме схваћању женски понос и карактерна црта Српкиње |
| је доста стало, али за то и беше испит, по новијем учитељском изразу — сјајан.</p> <p>— Морам п |
| {S} Шта више то ме је баш растужило.{S} По томе сам видила, каквим осећајима прима ме околина с |
| > <p>— Бадава се браниш — рече Милица — по теби се види, да много радиш; здрава си, а слабија с |
| ве ми се чини да ће ме одбити.</p> <p>— По чему судиш?</p> <p>— Само један пут погледао сам јој |
| учитељица са највише два разреда, ужива по 4 — 7 стотина плате, једно сеоско учитељство што мор |
| отац а „нина“ или „сека“ мати; то ужива по 3 — 4 стотине плате, а уз то има да наставља по 6 ра |
| незгода што их учитељи на селу трпе, да по чешће проведем по више сахата дневно — један до два |
| децу потребно.{S} Зато ко је уверен, да по могућству достојно врши своју дужност може бити собо |
| >— Ти би хтела да се наша околина влада по правилу: „уништите узроке а последице ће и саме нест |
| ведањем забави; али ви знате, да сам ја по кадгод неблагодарно створење, па ме и сад њено ћерет |
| ка и Милица међутим мирно заузеше свака по један ћошак те дремаху.</p> <p>— Та ту се ни дремати |
| еша се муж.</p> <p>— Пусти је само нека по вољи говори; чућеш после од мене што ти још устреба |
| е било да се и пред другарицама владала по обичају српске жене и да је своје љубавне осећаје пр |
| > <p>Ваљда си већ и ти програм створила по коме ћеш осим деце и народ учити? — смејаше се она.< |
| стотине плате, а уз то има да наставља по 6 разреда и 100 — 200 деце (разуме се, ако стане у ш |
| да више размишљају, но што је то некима по вољи...</p> <p>Коста тихо уздахну али мишља да му је |
| C9"> <head>IX.</head> <p>На годину дана по Миличином венчању стајаше Даринка једно послеподне к |
| се приповетка и без њиховог посредовања по вољи сврши.</p> <p>Међу тим ја сам погодније створењ |
| бу учитељичину.{S} Ту код њега клече па по свршеној молитвици прошапута: „Ти си ме научила Богу |
| корак мора да је „џиновски“; јер поглед по свету <pb n="52" /> казује ми, да људи ретко из исти |
| о прошло опет нам се приповетка не може по вашој вољи свршити“.</p> <pb n="51" /> <p>Тога вечер |
| јасно, да нам се приповетка баш неможе по вашој жељи свршити.{S} Али кад баш од намере неодуст |
| азиваху како мисли.</p> <p>— И отров је по кад кад користан; а сумња је овде сасвим на свом мес |
| ао, да је и она ваљана девојка и ако је по моме мишљењу много хладнија и себичнија од Даринке — |
| т Милици.</p> <p>— Ајд’ зидајте ви куле по ваздуху; а мој је план довршен био још кад су ми оце |
| оне особине и до осамнаесте године сме по вољи осећати, па и оно неће да се околностима потчин |
| у Ленку заљубио.{S} То ме је, разуме се по себи, доста муке стало, али и опет сам „мегдан одржа |
| ко’ из какве парне купке, а кад сам се по соби осврнула згрозила сам се.{S} Осим крајње сироти |
| успех показати могла.</p> <p>И тако се по дужој борби са својом савешћу прихватих практичнија |
| ем како смо се познали и узели, а то се по себи разуме, те није нужно ни да кажем.</p> <p>— Шта |
| оже замерити људма лошије среће, што се по кад и кад заносе и сенком живота т. ј. сном?!.</p> < |
| аве туђинке о својим разсестрама што се по србише. — рече г. Коста и не мислећи много о својим |
| ижица и усменог исказа тек сваке суботе по подне.{S} Том приликом похвалим ја вредне а лење поо |
| замислише. </p> <p>— Знате шта! — рече по томе Даринка — ми ћемо све три временом бити учитељи |
| и не може! — сувише се влак дрма — рече по малој почивци Милица. — Него боље да се разговарамо, |
| нка а г. Коста замишљено и нагло ходаше по соби.</p> <p>Сутра дан нађе Даринка Ленку и Косту у |
| Зар немаш ништа више да кажеш? — питаше по малој почивши г. Коста.</p> <p>— Кад сам већ почела |
| — рече Даринка — па сам синоћ сврнула и по Милицу.</p> <p>— Моја женица заборавља у својој радо |
| верење, да ми је рад примерен потреби и по томе и користан.</p> <p>— Кад те човек чује, могао б |
| јзи преко стотине деце) па се морадох и по цичи насамо проћи по чистом ваздуху, те да би и посл |
| p>— Него шта ваздан да отежем — настави по неком ћутању Ленка — Моје је уверење, да ни један уч |
| собом задовољан.</p> <p>Ја знам настави по малој почивци — да је и код нас Срба: пут дугачак а |
| — љутила се она — и народ гледа и суди по сведоџби!</p> <p>— Па и наше нису рђаве.</p> <p>— Ни |
| зиратељице, па како је у свакој скамији по шесторо деце то у шестонедељном току времена свака у |
| оповима ни си у вољи, па макар да једни по сто пута кажу да си учена!...{S} Јест, зна баба Мара |
| правду; а сузе што их том приликом рони по нека мајка, деда или меког срца баба морају сваког б |
| огим гласом Даринка — Требала си делати по своме уверењу, а не освртати се не знам на чије мњењ |
| јер нисам ни навикнута, да се околности по мојој вољи и замном окрећу, па сам и сад написала и |
| е) па се морадох и по цичи насамо проћи по чистом ваздуху, те да би и после подне читава два са |
| м на мњење своје околине, већ радим тек по своме уверењу; а ко тако ради мора бити бар са собом |
| тељи на селу трпе, да по чешће проведем по више сахата дневно — један до два — у живом разговар |
| чистији бити, за то се још боље обазрем по соби, и заиста, опазим за пећком кацу с ракијом а на |
| >„Шта ту радите?“ запитам их кад сам им по обичају назвала: „помозбог!“</p> <p>„Та ето болесно |
| што истога дана на ред долазе, и за тим по својој увиђавности прибиљежити и класификацију у сво |
| недостојна тога позива кад га не вршим по своме уверењу.{S} И зато сам и нехотице поцрвенила и |
| ктор само ћуташе и шараше својим штапом по трави.</p> <p>— Нећу брате да те учим — рече даље г. |
| , кад га учитељица онако својски прутом по врх прстију „одалами;“ а то је и онако у свези са те |
| — Добро кажеш; јер да си већ сутра дан по томе одушевљењу само десетицу повишице искала. — зац |
| ку.</p> <p>— Гилт! — рече домаћин онако по српском обичају.{S} Затим донесе писаћу опрему, те в |
| и у цркви читати могло...{S} Тако мало по мало задобих и њено поверење.{S} Доказ да је тако, б |
| та се у моме срцу збива.{S} И тако мало по мало па сви (а можда и она) заборавише моје вирење к |
| роша књиге на прочитање, и што га често по школском детету за њих моли; јер свако је био уверен |
| ста скоро зловољно. — Осим тога њу свет по заслузи и оцењује, па јој је лако ћеретати, а Даринц |
| тклонити могла.{S} И тако сам ја и опет по могућству своју дужност достојно вршила.</p> <p>— Ба |
| } Твоје закључивање разуме се дакле већ по себи; него сврши што пре да и друге чујемо.</p> <p>— |
| редмети што се у народној школи предају по себи већ васпитивају, и ако не баш у оној мери, у ко |
| > узрока, наредила сам за сваку скамију по једну надзорницу, која ће док ја не дођем своју скам |
| оју дужност вршити.{S} Та у томе и јесу по народ боље учитељице но учитељи.{S} Јер прве ако осе |
| то је видиш, најпаметнији онај ко свету по вољи чини.</p> <p>Даринка при последњим Миличиним ре |
| м почетак а свршетак нека сваки читалац по своме ћефу замишља.{S} Тиме ће приповетка бити бар и |
| у у своју зато одређену књижицу.</p> <p>По себи се разуме да овамо спада понављање предмета и т |
| део си које је Милица, и зато их нисам „по правилима етикеције“ упознавала; — смејаше се за тим |
| Ленка.</p> <p>Па што сте онда саме себе побијале? — питаше Коста.</p> <p>— Што? — понови замишљ |
| хоће да им ваљано служимо, нека се боље побрине за нас, а не да нас мане да у свом позиву мучећ |
| и у некадашњу престоницу безазлености и поверења — у срце женино — рече Коста правећи се озбиља |
| ...{S} Тако мало по мало задобих и њено поверење.{S} Доказ да је тако, беше њена прва цедуљица |
| уз така друга, питам, ко ће безазлен и поверљив остати?</p> <p>— Нико! — рече Милица; а Ленка |
| му? а кад сам мислила да ћу говорити из повеснице, дошла је на ред — логика.</p> <p>— Рђав рачу |
| зданици српској, т.ј. будућем нараштају повећега дела интелигентнијих Срба.{S} Па и ако се вели |
| pter" xml:id="SRP18840_C0"> <p>У једној повећој кући вароши** седиле су једне ноћи у једној соб |
| је она ни крива, што је сретнија, па се повикало одма од почетка да је даровита; а осим тога, в |
| ра дан по томе одушевљењу само десетицу повишице искала. — зацело је неби добила.</p> <p>— Прав |
| ала учитељица у С.</p> <p>То ми је дало повода, да се слатко насмејем, јер, ко што знате, и сам |
| p> Кад је Милица од узрујаности, што је поводом докторовог погледа снађе, себи дошла, насмеја с |
| е срамоте нанети.{S} Сва промена што је поводом тога н њој учињена, била је то: што се у том тр |
| прихватила сам се и тога иначе мени не повољног средства.</p> <p>— Па како си то урадила? — пи |
| је већ више пута прочитала па се и опет повратила па један став у њему што беше крупније написа |
| оју ме свет сматра и за то је видите то повредило мој женски понос па сам морала чинити оно, шт |
| е мисли: за кога? но баш то остављам да погађате; јер колико се сећам обе сте волеле загонетке. |
| тају деца ни из оних предмета што служе поглавито за развијање разума.</p> <p>— Ти као да ниси |
| иљан био.{S} Но ту се трже и засмеја. — Поглед му је пао на њено одело, те је видео да је на њо |
| менивши обори очи. — Чудно је тај његов поглед на њу упливисао, па је тако морало да буде...{S} |
| есто осећамо на себи њихов и преко воље поглед пун поштовања, или изненађења.{S} Тај поглед је |
| И то морам одобрити — заврши Даринка и поглед јој паде на белешку, што је г. Коста већ одавно |
| мтећа лица осталих девојчица и презриви поглед оне јаднице којој се та неправда хтела нанети.</ |
| ко поштујем; само што ми Милица на први поглед уливаше симпатије а Даринка ми изгледа, да сувиш |
| Одговор, госпођице! — молио је он, али поглед као да му је сад мање ватрен био.</p> <p> Милица |
| ожда и у шали — прекоран и многозначећи поглед на доктора. — Али то не иде; данас се баш морате |
| а си се ти опремила? питаше она бацивши поглед на Даринчино путничко одело и шешир, што га је н |
| д пун поштовања, или изненађења.{S} Тај поглед је за ваљана учитеља накнада за сву досадашњу не |
| ко је домаћин испитујући мери.{S} А тај поглед уједно јој и казиваше: „Ти или си крајња искрено |
| суну.{S} Од то доба вечито избегава мој поглед; тек неки дан добио сам куражи, да је као кривац |
| селом звуку тога смеја те управи ватрен поглед на весело девојче.</p> <p> <pb n="46" /> </p> <p |
| ичином пламеном погледу.{S} Док Миличин поглед <pb n="43" /> можда пали, Даринчине очи казују т |
| кажеш? — питаше он опазив тај Даринчин поглед.</p> <p>— Готова сам — рече она. — Али ти си тво |
| аш тај корак мора да је „џиновски“; јер поглед по свету <pb n="52" /> казује ми, да људи ретко |
| пример докторовица“ — примети Ленка, па погледа крадимице ал’ и значајно свога мужа.</p> <p>— Н |
| узрујаности, што је поводом докторовог погледа снађе, себи дошла, насмеја се и шаљиво рече:</p |
| чан тороњ.</p> <p>Она се трже и мило је погледа. — Овде ћу, као што знате кола узети, — рече за |
| ем имао, видио сам већ из њене забуне и погледа, кад сам јој честитао друге године њеног учитељ |
| шта сам ја суза пролио и кол’ко чезнећи погледа бацао на њен прозор, који се од неко доба поче |
| м да...</p> <p>Па не довршивши питајући погледа своје другарице.</p> <p>— Којешта! — рекоше у и |
| ебе.</p> <p>Ленка га чудно и неверујући погледа, па прсну у смеј. — Чудно му је зловоља и кисел |
| одучити...</p> <p> Ленка је испитујући погледа.</p> <p> — Реци ми Милице искрено — рече за тим |
| тави јело.</p> <p>Коста је са саучешћем погледа, и опет не могаше срцу одолети већ примети:</p> |
| од срца засмеја а доктор се трже и мило погледа своју вереницу у којој је толико простодушности |
| ије очешала и да се тек смејем зачуђено погледа, па љутито, али више за себе, рече: „Право кажу |
| "23" /> <p>Она их само зловољно и тужно погледа.</p> <p>— Зар није тако? — питаше Милица.</p> < |
| љити с обичним човеком? — И ту несташно погледа Даринку.</p> <p>— Ругај се ти колико хоћеш, али |
| ом задовољити — и ту га опет враголасто погледа.</p> <p>— Како то? — питаше збуњено он.</p> <p> |
| сом — зар је то одговор?</p> <p> Она му погледа у очи па и сама задрхта и поруменивши обори очи |
| /p> <p>— Ни ја — примети она умиљато га погледав, па му наслони главу на груди.</p> <pb n="31" |
| емо се и посвађати — примети он мило је погледав.</p> <p>Она се трже и поруменивши рече:</p> <p |
| да је за то и сувише волим — рече Ленка погледавши другарицу; па кад јој на лицу виде да је раз |
| стимо Косту да сврши, — примети Даринка погледавши у сахат — Ено већ бије девет.</p> <p>Домаћин |
| >— Говори само! — примети Ленка мило је погледавши. — Та ето ја и Коста нисмо баш „начелни“ при |
| а да каже? — та и она је нама равна, па погледај њену оцену!</p> <p>У том звонце зазвони и врат |
| био сам куражи, да је као кривац молећи погледам, но и ту је само поруменила и више ништа.{S} П |
| p>„Вараш се бако!“ рекох ја па је оштро погледам и метнем руку на њено раме. „Нисам ја баш тако |
| По чему судиш?</p> <p>— Само један пут погледао сам јој мало ватреније у те — као што ти велиш |
| се доктор који и сувише љубљаше пламене погледе и опет после једног сата крену дома као најсрет |
| .{S} Па како ме Милица и уз све ватрене погледе моје још није тако дочекала; закључујем, да ме |
| ну у исти мах муж и жена, а прекорни је погледи сретоше.</p> <p>— Опростите! мислила сам тек у |
| не љуби срета те љубавни и изазивајући погледи, којима смера, да те задобије или изигра.{S} Др |
| сањала пријатније сне? — рече г. Коста погледом пуним братинске искрености и узрујаним гласом |
| азговарале, рече Ленка молећим гласом и погледом, да је већ касно, те да оде спавати.</p> <p>— |
| урбаше а затим и још једном на брзо тек погледом или притиском руке опростише се од својих мешт |
| тивила? — Питао је пламтећим ал’ тужним погледом он.</p> <p> — Ко би све у напред знао — рекла |
| мо на узоре угледамо, него треба оштрим погледом тражити главне препреке, што нам напретку смет |
| данас не остављаш — рече Ленка молећим погледом.</p> <p>— И мени је жао — врло ми је жао, ал’ |
| па ћеш наћи, да је код нас Срба у томе погледу још „цвеће“ туђинац, неби ти се оженио Српкињом |
| па и ако сам своју поуку у здравственом погледу од то доба тек на саму школу ограничила опет шт |
| лаге очи не уступају Миличином пламеном погледу.{S} Док Миличин поглед <pb n="43" /> можда пали |
| а соба најбољи сведок крајњег незнања у погледу чувања здравља од већега дела нашега народа на |
| да јој сад није потребна његова помоћ у погледу удадбе; јер је већ вереница г. доктора, нагло с |
| трали као сродници, па је и мала Смиља, погодишња ћерчица г. Косте и Ленке требала тетке да поз |
| а по вољи сврши.</p> <p>Међу тим ја сам погодније створење; јер нисам ни навикнута, да се околн |
| и одличних сведочаба сва најбоља места пограбити; јер ко те пита, имаш ли ти љубави према томе |
| “ неће дуго трајати, а зна да је и сама погрешива па несме ни своју другарицу строго да оцени.< |
| и ја имала као и свака од вас, него је погрешка у томе, што сам ја обичан човек; а као такав х |
| најмању погрешку и недостатак.</p> <p>— Погрешке своје радо ћу чути, а хвале и не тражим — рече |
| атом.</p> <p>— Па зар народ да одкајава погрешке појединаца?! викну Даринка</p> <p>— А иначе бл |
| знаш, да је обичај већине људи тек онда погрешке не чинити кад се замерају.{S} Мени дакле нико |
| надам, да ће ми и они ту слободу као и погрешке у приповеци радо опростити.{S} Особито кад им |
| ворила више у шали, а сад је тек видела погрешку, то јест, моћ, својих непромишљених и изазивај |
| лању ревностан.</p> <p>Да поправи своју погрешку пристаде у шалу али му се она вазда претвараше |
| ни пошалити, хтео сам да поправим своју погрешку, за то се више не хтедох шалити, него најозбиљ |
| .</p> <p>— А што да ме теши?{S} За малу погрешку велика казна, за добре стране никаква признања |
| м радити па ће ти пребацивати и најмању погрешку и недостатак.</p> <p>— Погрешке своје радо ћу |
| вари радо читају и да све’ остало иде — под купус...</p> <p>Него си ти браца Коста, баш затуцан |
| засути песком скоро до половине окна; а под постељама лепршале се две квочке с пилићи и још јед |
| ху саме у купеу — извали се на клупу; а под главу метну своју кутију, коју није предала са оста |
| астави:</p> <p>„Знам ја, да нови касапи под...“ па прогута још две речи намигнувши на остале. „ |
| став у њему што беше крупније написан и подвучен.</p> <p>„Е мој добри и радознали браца Коста“, |
| мејава и презире, док сиротице и оне не подлегну те постану као и прве или омразе и себе и свет |
| оћи по чистом ваздуху, те да би и после подне читава два сахата онај школски ваздух без велике |
| ела и кошница...</p> <p>— Доћи ћу после подне, и онда ћу видети имаш ли право — прекиде доктор |
| ца и усменог исказа тек сваке суботе по подне.{S} Том приликом похвалим ја вредне а лење пооштр |
| та и Анђа и Душанија и све остале њима подобне незнају више.</p> <p>— И ја сам тебе чешће поуч |
| ер-зуби, чарне очи, румен-образи и томе подобне ствари, а код неких је опет разборитост, искрен |
| цењена је Миличина природа, и свију њој подобних женскиња.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ш написала је као одговор Кости и Ленци подуже писмо што је гласило одприлике овако:</p> <p>Мил |
| ручка и први пут без опроштаја са женом пође у општину.</p> <p>— Куда се ти, Коста журиш? — пит |
| доврши а Даринка бризну у плач па нагло пође у своју собу у којој је Милица већ давно спавала.< |
| Косту у врту у послу.{S} Чим је опазише пођоше јој на срет.</p> <p>— Наставите посао! — викну и |
| о те морам сетити, да има и Српкиња што пођоше за туђинце.</p> <p>— У хиљади можда тек једна ре |
| реницу, Милицу.</p> <p>Он им је искрено пожелео среће.{S} Али кад се сетио Даринке и своје наме |
| ра Србенде“ и без једног новчића мираза поженише.{S} Заиста, треба само да се добро размислиш, |
| а; а коме би још пало на памет, да види пожртвовање и родољубље у незнатноме раду — сеоског учи |
| о што је уживао, то све показује његово пожртвовање и челичну вољу.{S} Та и ако није сву мудрос |
| м нешто важно дома телеграфисати, па је позвала са мном њеној тетци.</p> <p>— Нашто то? — питаш |
| је јасно — примети Ленка. — Ти си Драгу позвала у А. а не она тебе.</p> <p>— Тако је.{S} Узела |
| зреке:{S} Не плећи се у оно, у што ниси позват!{S} Осим тога научила сам од ње да и са ревношћу |
| Сватови им беху врло весели; а била је позвата и Даринка али она не дође — доцније им је писал |
| ост оцениће тек народ.</p> <p>— Дабоме, поздравио те! — љутила се она — и народ гледа и суди по |
| о где оде у општину — рече он кад их је поздравио. — Али камо госпођице Даринке?</p> <p>— Данас |
| > <p>Него знате шта!{S} Мој муж вас обе поздравља и заједно са мном моли, да нам о његовом имен |
| ба без које је тешко живети...</p> <p>С поздравом ваша Даринка.“</p> <p>То је писмо што га је Д |
| е женскиње неће морати тек за учитељски позив решити!</p> <p>Уверена да ће те се на ово онако д |
| и да и ја нисам имала воље на учитељски позив — плану на то Ленка — Но ја ти кажем, да немаш пр |
| ристојан успех и имај воље на учитељски позив!</p> <p>„На ствар“, Ленчице! — рече јој опет смеш |
| а, него остави тај узвишени и племенити позив?</p> <p>— Та немој мислити, да си томе баш само т |
| сироти и ако касније немају воље за тај позив морају га и киселим лицем вршити.</p> <p>— Овамо |
| да су се у себи превариле, те им се тај позив не мили, могу га без велике своје штете и оставит |
| не треба се вајкати, него напустити тај позив, као што си ти Ленка урадила, или се латити оног |
| и школи.{S} Но баш с тога и оставих тај позив, те сад нисам више учитељица.</p> <p>Замераћете м |
| да отклоне, па им је тешко вршити свој позив без уверења, да га сасвим достојно врше; а за дос |
| се одала на тако трудан и неблагодаран позив...</p> <p>— Тако ћемо! — рече Милица. — Место да |
| члан човечанства није ни достојан тога, позива и нека се стиди што не уме да чита у срцу своје |
| д нас — ревносно и савесно вршење свога позива — одговори расејано Даринка.</p> <p>— Свакој од |
| је вазда мучила, да сам недостојна тога позива кад га не вршим по своме уверењу.{S} И зато сам |
| није дорасла или док се не покаже тога позива недостојна.</p> <p>Тим начином досад нисам опази |
| и жена му, те од њихове стране не беше позивима краја.{S} А осим тога, сад су се већ сматрали |
| коле на народ.</p> <p>Труд који у своме позиву за ово три године полагах, не исплаћује се ни но |
| о те пита, имаш ли ти љубави према томе позиву, или те је руководило славољубље и — мода.</p> < |
| рине за нас, а не да нас мане да у свом позиву мучећи се и глад осетимо.</p> <p>— Та немој прет |
| рчица г. Косте и Ленке требала тетке да позна.</p> <p>Већ је три недеље, од кад су код њих, па |
| и — у госте дођете.{S} Он је рад да вас позна, а и ја мислим, да је већ време, да се опет видим |
| фрајлица овде.{S} Но ја њега тада нисам познавала те јој само рекох, да се српски не каже госпо |
| би превукло.{S} Осим тога, ја вас нисам познавао, а она или беше сувише сретна што ме је добила |
| беше смислио женити, а Даринку и Милицу познавао је још од оног имендана. — И зато се и нас ниш |
| јуче сам видела, да ме Коста прилично и познаје.{S} И зато и нећу од вас ништа тајити.</p> <p>К |
| намигнувши на остале. „Ал’ и баба Мару познаје цело село већ од толико година, па ми није ни б |
| бру лако добар бити, него да се на муци познају јунаци.</p> <p>— Видећу и твоје јунаштво, док д |
| таје друго ван још да кажем како смо се познали и узели, а то се по себи разуме, те није нужно |
| ише се од својих мештанских познаница и познаника и уђоше у влак.</p> <pb n="21" /> <p>Кад се в |
| ам ти рећи, да ме је синоћ молила твоја познаница госпођица Драгиња, да с њоме идем њезиној тет |
| руке опростише се од својих мештанских познаница и познаника и уђоше у влак.</p> <pb n="21" /> |
| године касније од оног разговора наших познаница о имендану г. Косте.</p> <p>Даринка и Милица |
| свету сасвим обична појава, те и нашим познаницама не беше то необично — у самој ствари дабоме |
| } А што је он случајно неожењен, а наше познанице неудате, то је свету сасвим обична појава, те |
| лице загледамо, видићемо да су то наше познанице, Даринка, Милица и Ленка.{S} И оне су стране; |
| ца, уз које ће се путовати.</p> <p>Наше познанице за часак се ужурбаше а затим и још једном на |
| е веселији правац, те примети:</p> <p>— Позната је ствар, да многе мисли праве главобољу.{S} За |
| очекали, осим родитеља још и сродници и познати, те радости не беше краја.</p> </div> <div type |
| b n="36" /> <p>— Мени је мало случајева познато где је Србин узео туђинку; а оно што знадем сву |
| .</p> <p>Првим особинама к’о што вам је познато, не могу се баш похвалити, а проклето срце опет |
| гло устаде те отвори гласовир и засвира познату песму: „без тебе драга“.</p> <p> И Милица приђе |
| нице неудате, то је свету сасвим обична појава, те и нашим познаницама не беше то необично — у |
| агу и измучену душу, па како сам сличне појаве и у имућнијим кућама виђала, утишах своју злу во |
| <p>— Па зар народ да одкајава погрешке појединаца?! викну Даринка</p> <p>— А иначе благе јој о |
| према школи.{S} Јер шта вреди заузимање појединаца, кад маса сматра школу као неко зло — које „ |
| е школе а никако се не држим тек исказа поједине надзорнице; јер те исказе тек онда уводим у за |
| те“ у свима предметима, зашто се теби у појединима није могло блажије судити и бар општа оцена |
| имети Даринка. — А’ што ће нас можда из појединих предмета са једним или два степена ниже оцени |
| И да...</p> <p>— Та не мораш баш одвише појетизирати.{S} Знају оне да си и ти парче дрвена песн |
| ама је детињарија; а ја опет не могу да појмим вашу равнодушност.{S} Та зар ви не видите, да ће |
| а та мала варалица морала осетити, може појмити тек онај, ко је видео у праведној срџби пламтећ |
| да за то још није дорасла или док се не покаже тога позива недостојна.</p> <p>Тим начином досад |
| руга би можда баш сад трудила се, да му покаже да се вара.{S} Али ја сам баш противно од оне за |
| ме се, ако стане у школу).{S} И ту онда покажи пристојан успех и имај воље на учитељски позив!< |
| још приде...</p> <p>Она је моју понуду показала својим родитељима; а овима беше то место и мил |
| и Милица. — Није доста тек рећи, него и показати га. — И ту се презриво насмеја.</p> <p>— Немој |
| а школу, и ваљан успех са децом у знању показати, и спремити децу за у правом смислу свесне и в |
| викавати а уз то и из знања ваљан успех показати могла.</p> <p>И тако се по дужој борби са свој |
| трла да се суше.</p> <p>Домаћичино лице показиваше благу и измучену душу, па како сам сличне по |
| више се мучио но што је уживао, то све показује његово пожртвовање и челичну вољу.{S} Та и ако |
| речи.{S} Но и ако се тргла опет се није покајала; та доктор није био таки човек; да се неможе т |
| се са свога поступка до сада још нисам покајао.</p> <p>— Ни ја — примети она умиљато га поглед |
| вља.{S} Или ако не то, онда јој је срце покварено па јој није ништа свето, него је већ ишла на |
| шталог.{S} Та боље је да ми се и ракија поквари, него да ми пропадне моје слатко и паметно чедо |
| ј и твој баба рећи.{S} Они могу још све покварити...</p> <p> — А зар се ти томе не би противила |
| .</p> <p>Добила сам од једног сељака на поклон једну лепу кравицу од три дана — угинула му је к |
| а — угинула му је крава па је мени теле поклонио.{S} Он вели, млеко ме неће толико коштати, да |
| судан корак и других важнијих разлога и покретача — настави жена — Јер треба да знадеш, да глав |
| полагала и баш те речи врло чудноватим покретима лица изговорила.</p> <p>Али кад виде, да се и |
| , да је задовољна и да јој ова земља не покрива драге кости њезиних сродника.{S} Па опет кад до |
| у месту владао.</p> <p>Обоје деце беше покривено најпре неким топлим губером (ћилимом) а преко |
| “, па устрашено шчепа кошар с комловом, покрије га чаршавом и неким старим кожухом, и изнесе у |
| спремиле, нећемо ни сад мудрост кашиком покусати.</p> <p>— Тако је; али сутра ћемо полагати баш |
| зато сам и ја своју срећу из све снаге покуцавала за ово три године на ономе пољу, који ми је |
| у да доктора не доведем у искушење, кад покуша и он да размишља...</p> <p>Последње речи опет је |
| гунђао је он. — Ал’ ти дабоме, ниси ни покушавала, доста ти је кад је само оно преклапало, Мил |
| је у школи но што би требало.{S} Ја сам покушавала да их од тога одвикнем; но тада ми опет дола |
| оста. — Али ако је само то, онда брате, покушај; јер веруј, њој је тек светска неправда што је |
| ек бива све заљубљенији, а ја онда лепо покушам да заборавим оно 2—5 хиљада што бих можда уз же |
| љна; а свако је своје среће ковач те ја покушах, да је кујем у другоме правцу.{S} И само зато д |
| правом смислу неутешив љубавник, и сад покушах да сањам на месечини неби ли тиме богињу свога |
| и влак одјури препун учитељима обојега пола.{S} За њима су осим многобројних мештана махале ру |
| ј поменутој ноћи. — Приправници обојега пола, сад већ учитељи и учитељице, остављају варош те о |
| д предпостављати и кавани, — рече Ленка пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Кол’ко нам за живот |
| и проћи без телесни казни.</p> <p>После пола сата Даринка је већ спавала а другарице јој се так |
| ати и кавани, — рече Ленка пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Кол’ко нам за живот треба одговор |
| е и она на ту „стрелу“ највише важности полагала и баш те речи врло чудноватим покретима лица и |
| л’ нека, треба и ја да запамтим кад сам полагала учитељски испит.</p> <p>— Само да добро прођем |
| усати.</p> <p>— Тако је; али сутра ћемо полагати баш најтеже предмете.{S} Па онда, педагогија, |
| д који у своме позиву за ово три године полагах, не исплаћује се ни новчаном наплатом, ни призн |
| ум ни мало не мори а много им користи и полажење школе омили.</p> <p>Него и опет морам признати |
| стотине деце, која уз то редовно школу полазе тек од новембера до половине марта, а пре и посл |
| олитве, што смо већ прешли; а често при поласку <pb n="41" /> своме из школе нацртам на школску |
| едовно школу полазе тек од новембера до половине марта, а пре и после тога видим их у школи, шт |
| или су и прозори засути песком скоро до половине окна; а под постељама лепршале се две квочке с |
| ца ланкастеровог начина увела сам већ у половини прве године свога учитељовања у своју школу не |
| тарући очи — Ево још нисмо ни летимице половину главнијих штудија прешле а два сата већ избија |
| тога, ваљда је умела да провиди и свој положај, па узела и бољи правац.</p> <p>— Правац, права |
| </p> <p>— Почни жено!</p> <p>— Како смо положиле и како смо путовале знате.</p> <p>— Али ја не |
| па је требало мало више посла око ручка положити.</p> <p> За ручком није г. Коста ни ваљане две |
| идемо у натраг? — рече јетко Даринка. — Поље на коме има учитељство да ради дабоме да је трњем |
| женско лице, а за тим истрчаше обоје на поље.</p> <p>— Терајте унутра! — викаше домаћин, Ленкин |
| е покуцавала за ово три године на ономе пољу, који ми је у део пао, али је саковати немогох.</p |
| </p> <p>— Настави само, — одобраваше он пољубив је у чело — и онако знам, да ћеш скоро свршити. |
| свом заносу и против српског обичаја и пољубио.{S} Али срце као да му у истом моменту опет нек |
| >Тако видите, помоћу тих малених својих помагачица остаје мени више времена за рад око развијањ |
| а начина, да и деца учитељу при настави помажу.{S} Али време и искуство научило ме је, да је и |
| у.</p> <p>Особито ме је веселило кад је поменула попове.{S} Она је морала начути, да при моме и |
| таници вароши** на недељу дана, по оној поменутој ноћи. — Приправници обојега пола, сад већ учи |
| ије тако? — питаше Милица.</p> <p>— Кад помислим на своју сведоџбу, речи ми у грлу застају — чу |
| то је баш важно било.{S} Иначе су могле помислити, да сам се и ја миразу од твога бабе надао, п |
| н.</p> <p>— Кад те човек чује, могао би помислити, да си потпуно сретна, а сама признајеш, да и |
| више учитељица <pb n="26" /> па немогу помислити, да си чича Харалампије мој фамилијаз — и ако |
| уђинкама.{S} Али она воли да и то о њој помислиш, но да можда посумњаш, да хоће да те задобије. |
| звијање разума.</p> <p>— Ти као да ниси помишљала на злобу и завист што се отуда изродити може |
| е — примети Ленка.</p> <p>— И на то сам помишљала, те баш за то сваке недеље мењам те своје над |
| ао би и ти у кавани.{S} Но ја ти сад не помогох!{S} Ти си знао, да ће тако бити, па кад си ме т |
| пут; неће наше девојке бити попадије ни помодуше да им треба учитељка а намирисала сам ја, да б |
| итам их кад сам им по обичају назвала: „помозбог!“</p> <p>„Та ето болесно ми дете, па га у име |
| ћи рече да јој сад није потребна његова помоћ у погледу удадбе; јер је већ вереница г. доктора, |
| као год оних предмета, у којима ми деца помоћи не могу.</p> <p>— Али шта је с првим разредом, — |
| их недостатака, које оне саме без опште помоћи не могу да отклоне, па им је тешко вршити свој п |
| дете у собу па зови доктора; то ће више помоћи него те ваше лудорије.“ па се маших детиње ручиц |
| и“?{S} Ја ко’ бележник шта сам ти могао помоћи?!</p> <p>— Та тако ви неучитељи вазда зборите.{S |
| ог невиног осудити.</p> <p>Тако видите, помоћу тих малених својих помагачица остаје мени више в |
| /p> <p>По себи се разуме да овамо спада понављање предмета и тек они предмети што сам ја најпре |
| е хвалим.{S} Но и ви допустићете, да је понављање душа сваке наставе, па што онда и за себе тра |
| и беху гошће омилиле, јер је и он чешће понављао заједно са женом молбу, да им опет скоро дођу |
| Наравно да ниси, али ми је казало твоје понашање.{S} Кад ја пеглам или шијем а ти ми читаш, а д |
| и тек новац, спољашњу лепоту и углађено понашање.</p> <p>— Твој говор нема овде места; сам приз |
| в није много значила.</p> <p>— Љубав! — понови она и порумени — за њу мислим да је осећај што г |
| е увреде заборави.</p> <p>— За часак! — понови Милица. — Добро кажеш; јер да си већ сутра дан п |
| бољи правац.</p> <p>— Правац, правац, — понови Ленка — можда је и то; ал тај није за мене и за |
| бијале? — питаше Коста.</p> <p>— Што? — понови замишљено Даринка — Ето зашто.{S} Оне увиђају да |
| ејано Даринка.</p> <p>— Свакој од нас — понови дремљиво ал’ јетким тоном Ленка — Питај само Анђ |
| очи Даринчина озбиљна и блага слика, па поново уздахну.{S} Милица је тај уздах приметила те се |
| раја а после неколико тренутака зачу се поново и последње:{S} Збогом!{S} Збогом! и влак одјури |
| так и крадимице гледале... с тога је он поново и нехотице уздахнуо кад га је после некога време |
| за то је видите то повредило мој женски понос па сам морала чинити оно, што сам и учинила.</p> |
| драги мој Саво, по моме схваћању женски понос и карактерна црта Српкиње, која још карактерише б |
| бих тако судила.{S} Али ја сам и сувише поносита, да се коме намећем; а и срце би ми морало бит |
| за себе — никад...{S} Зато сам и сувише поносита...</p> <p>Осим тога — настави — овде сам имала |
| велиш — „искрене очи“ али се згрозих од поносите хладноће што у тај мах из њих суну.{S} Од то д |
| жда најжешће волела —- а Даринка брате, поноситија је и од ње.</p> <p>— Ти дакле ниси за Милицу |
| S} Та примедба изгледаше јој иронија па поносито рече:</p> <p>— Нећу никога да вређам; али учит |
| </p> <p>— У хиљади можда тек једна рече поносито Ленка — а што је више, то се жртвовало можда к |
| наш, да ја ни кад ни сам волио хладно и поносито женскиње, а...</p> <p>Коста се трже те прекиде |
| боме ни учитеља; то нема никог ни да ми понуди другу титулу, и зато сам ја видите, још госпођиц |
| енутака тихо рече:</p> <p> — Примам Вам понуду; и поруменивши пружи му руку, он је ту руку стра |
| натарош још приде...</p> <p>Она је моју понуду показала својим родитељима; а овима беше то мест |
| Том приликом похвалим ја вредне а лење пооштрим и све класе уводим у свој записник.</p> <p>— Т |
| и“ мора да се трпи и плаћа. „Не ће бити попа ни попадија да иде у школу“ обично вели наш сељак. |
| да се трпи и плаћа. „Не ће бити попа ни попадија да иде у школу“ обично вели наш сељак.{S} И ту |
| и теби дати пут; неће наше девојке бити попадије ни помодуше да им треба учитељка а намирисала |
| >Особито ме је веселило кад је поменула попове.{S} Она је морала начути, да при моме избору, он |
| учитељка а намирисала сам ја, да баш ни поповима ни си у вољи, па макар да једни по сто пута ка |
| е занет и у делању ревностан.</p> <p>Да поправи своју погрешку пристаде у шалу али му се она ва |
| ргичним радом и заузимањем много се шта поправило — примети Даринка.</p> <p>Ваљда си већ и ти п |
| са срцем несме ни пошалити, хтео сам да поправим своју погрешку, за то се више не хтедох шалити |
| >— Можда Ал’ нико још није раменом свет поправио, па нећете ии ви.</p> <p>— Раменом не; ал’ ене |
| акустици и оптици највише штудирала: а поред оног „брда“ од штудије, ко ће у сваки пар баш све |
| м ни сама непојмим женскињу, која ће се поред себи равних у туђинца загледати, и зато се и мени |
| ју па јој је доста кад је уверена да ће поред мужа комотно живети или уз њега некога угледа у с |
| прегорети, и...</p> <p>— Место у кавани поред пива, на дому и уз жену новине читати — прекиде г |
| ти.</p> <p>Тек тим путем могуће је мени поред незгода што их учитељи на селу трпе, да по чешће |
| никога у кући.{S} Господин Коста не био пореклом мештанин; а осим тога био је и сироче без икак |
| ростодушно:</p> <p>— Лагала бих, кад би порицала.</p> <p>Па шта о томе велиш? — питаше је у ист |
| од учења — примети Даринка.</p> <p>— Не поричем.{S} Али од два зла треба бирати мање; а уз то ј |
| а — рече шаљиво домаћин.</p> <p>— То не поричем, — дода му жена — али и опет велим, да се та бр |
| се с незгодама бори; а у ужем кругу, у породици или као што твој муж вели „на утрвеној стази“ |
| е среће и задовољства у спокојном кругу породичном,“ онда ни ви не можете мени замерити, што са |
| окета и — ђаво.“</p> <p>За то још већма порумени и за часак обори очи, те збуњено рече:</p> <p> |
| ам уздахнула — но ту се трже и још јаче порумени.</p> <p>— Не разумем те? — рече г. Коста питај |
| како о теби мисли.{S} И с тим још јаче порумени и за часак ућута.</p> <p>— Настави само, — одо |
| значила.</p> <p>— Љубав! — понови она и порумени — за њу мислим да је осећај што га према докто |
| шљено домаћин.</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} Та примедба изгледаше јој иронија па понос |
| Милица прснуше у смеј, а она се трже и порумени, јер виде, како је домаћин испитујући мери.{S} |
| .</p> <p>Ленка се на ту примедбу трже и порумени.{S} Учинило јој се да би приличније било да се |
| теби рећи — бранила се Ленка, но и опет порумени и заћута.</p> <p>— Неко време ћутаху сад све т |
| p>На Даринчином лицу нестаде осмеха, па поруменивши рече простодушно:</p> <p>— Лагала бих, кад |
| .. — рече узрујаним гласом. — Али... па поруменивши ућута.</p> <p>— Кажи све! — рече Коста — ин |
| хо рече:</p> <p> — Примам Вам понуду; и поруменивши пружи му руку, он је ту руку страсно стисну |
| на му погледа у очи па и сама задрхта и поруменивши обори очи. — Чудно је тај његов поглед на њ |
| мило је погледав.</p> <p>Она се трже и поруменивши рече:</p> <pb n="29" /> <p>— Опрости, то је |
| ди!</p> <p>— Промислићу се — рече на то поруменивши доктор — само напред кажем, да се не надам |
| кривац молећи погледам, но и ту је само поруменила и више ништа.{S} Па како ме Милица и уз све |
| и твој нос у школи, а не мешај се у мој пос’о!{S} Ви’ш ти ње, мисли да је госпођа, па све зна! |
| се спусти на оближњу клупу, а доктор се посадио до њега и за часак обоје ћутаху.</p> <p>— Ја те |
| указа на врати своје собе.</p> <p>— На посао — рече он тоном којим се с гостима не разговара.< |
| зависно разполажем, одмах ћу се дати на посао.</p> <p>— Нама и онако нису нужне. —</p> <p>— Ал’ |
| ављајте се ви како знате, а ја морам на посао — рече Ленка и оде у кујну.</p> <p> — Хоћете ли н |
| илице.{S} Стога и опет оде у општину на посао.{S} Кад је опет дошао нађе ту и доктора који му о |
| пођоше јој на срет.</p> <p>— Наставите посао! — викну им она, па се засмеја. — Боже мој, чудан |
| брзо сам увидела, да је за тај огромни посао десет школских месеца сувише кратак рок а деца и |
| и ја сам као и Ленка увидела, да је тај посао „неблагодаран“.{S} И тако сам затим и ја мање вас |
| Готова сам — рече она. — Али ти си твој посао давно напустио, мој говор ниси ни бележио, сад не |
| е снађе та беда ја ти се лепо забуним у посао, јер ко’ велим: боља је и најгора јава, од тако л |
| ватру.</p> <p>— Гле, гле, још ћемо се и посвађати — примети он мило је погледав.</p> <p>Она се |
| јотровнији језици“ не могу његове честе посете двосмислено тумачити.{S} А што је он случајно не |
| насмеши се опет прва. — Та мани се луда посла; тиме се тек буниш, а ето и ти и Ленка једва што |
| ила сам још, да г. бележник зацело нема посла, па зато гледа кроз прозор.</p> <p>„Бре није;“ ре |
| од сад паметнија, па се мани тог лудог посла...</p> <p>— Само кад би се могло — примети она па |
| лукаво ме гледећи. „Пуши му се глава од посла; него је он бацио око на госпођу фрај... овај, го |
| је била недеља па је требало мало више посла око ручка положити.</p> <p> За ручком није г. Кос |
| .{S} Али кад баш од намере неодустајете послаћу вам почетак а свршетак нека сваки читалац по св |
| „минимум“ плату а после смрти — пардон! после двадесет година рада „сјајну мировину“...</p> <p> |
| идите, ја вам обема пишем у једанпут, а после ћу тек преписати још један примерак.{S} Тако ми с |
| е узвици утишаше те се чула тек граја а после неколико тренутака зачу се поново и последње:{S} |
| а има за живота своју „минимум“ плату а после смрти — пардон! после двадесет година рада „сјајн |
| он поново и нехотице уздахнуо кад га је после некога времена Милица несташно Ленци приказала ка |
| ах тетка,“ рекло је девојче; али кад је после 10 минута воде из бунара вадила можда и нехотице |
| и ја миразу од твога бабе надао, па се после још неби хтеле удати...{S} А треба да знају, да и |
| угих људи!</p> <p>Даринка се насмеши, и после неколико тренутака ћутања, живо рече:</p> <p>— Мо |
| од новембера до половине марта, а пре и после тога видим их у школи, што’ но веле, „тек од жеље |
| а за часак неодлучно и збуњено ћуташе и после неколико тренутака тихо рече:</p> <p> — Примам Ва |
| амо проћи по чистом ваздуху, те да би и после подне читава два сахата онај школски ваздух без в |
| тало ми је и сувише у памети, па могу и после додати. — рече он и поче:</p> <p>— Сека Наста ниј |
| ре су ми још малене.</p> <p>Зато кад ми после три дана мати оде дома, била сам сасвим сама у св |
| и и узрујаним гласом — На пример, да си после неколико година корисна рада, настанила се у какв |
| теринске нежности и љубави.{S} Али мало после зајеча од бола, што јој изнемогло тело мучаше, те |
| и сувише љубљаше пламене погледе и опет после једног сата крену дома као најсретнији вереник.</ |
| читељице.{S} Зато вам се обричем, да ћу после три године свога рада — ма где ја била — дати вам |
| о од чела и кошница...</p> <p>— Доћи ћу после подне, и онда ћу видети имаш ли право — прекиде д |
| усти је само нека по вољи говори; чућеш после од мене што ти још устреба — рече му Даринка.</p> |
| иповетка или друго што не пређе!</p> <p>После овога за часак сви заћуташе.</p> <p>— Зар немаш н |
| се весело и са сватови свршује.</p> <p>После тога ћереташе још мало и на послетку одоше спават |
| аш као и њени, — сиромашни људи.</p> <p>После неког времена стаде влак и кондуктер отвори врата |
| у школи проћи без телесни казни.</p> <p>После пола сата Даринка је већ спавала а другарице јој |
| е та неправедна оцена грдан и од рђавих последица утисак оставити.{S} Та и ти си у ствари ако н |
| на влада по правилу: „уништите узроке а последице ће и саме нестати!“ — насмеши се Даринка — То |
| остају ни материн карактер и пример без последице на деци.</p> <p>Него да се манем „филозофирањ |
| оног, што се последњи пут предавало, а последња лекција најбоље се и научи; а за: нас „олош“, |
| сле неколико тренутака зачу се поново и последње:{S} Збогом!{S} Збогом! и влак одјури препун уч |
| дођу и да им чешће пишу.{S} Оне су ово последње радо обећале, и своје обећање су тачно и вршил |
| , кад покуша и он да размишља...</p> <p>Последње речи опет је изговорила с иронијом.</p> <pb n= |
| е и женске вазда питају из оног, што се последњи пут предавало, а последња лекција најбоље се и |
| пустила сам ја прву поуку Виљема Пена и последњи аманет Вашингтона. „Учите народ!“ — веле додуш |
| свету по вољи чини.</p> <p>Даринка при последњим Миличиним речма одобравајући уздахну, и сви п |
| њаци — али ја се још врло добро сећам и последњих речи, што их својима изусти Песталоције.{S} П |
| у јасно видело, да им се мисли врзу око последњих дана свога ђаковања.</p> <p>— Ала ова жељезни |
| јака она згара оно што је примила док и последњу искрицу не претвори у пепео — у успомену...</p |
| опачину и плиткоћу неких...</p> <p>Али последњу реч прогута и нагло устаде приђе опет својим к |
| се у садашње доба не налази какав његов последоватељ а Даринка би прва пошла трагом госпођице Ш |
| Миличином венчању стајаше Даринка једно послеподне код свога прозора у руци јој беше писмо, кој |
| ни шешир, што га је скинула била.{S} На послетку — кад је шешир сасвим чист био — одгурну га он |
| летела из собе — бранила се она. — А на послетку и ти јој неби могао забранити.</p> <p>— Забран |
| а и у сатиру — смејаше се Милица — А на послетку, боље је и то него да размишљаш о метафизици — |
| : кад ћеш и мене у школу примити? па на послетку зар није награда и оно уживање што сам га ужив |
| , да много мисли, а ко премишља мора на послетку и увидети, и своју вредност и опачину и плитко |
| ла ова жељезница споро иде — прекине на послетку тишину Ленка.</p> <p>— Бар ћемо се дуже разгов |
| p> <p>После тога ћереташе још мало и на послетку одоше спавати.</p> <pb n="42" /> <p>Сутри дан |
| Домаћин на то поче:</p> <p>— Кад сам на послетку увидио, да не вреди у том случају ни на себе љ |
| ли образи мало пунији...</p> <p>— Мушки послови! — рече Даринка, онако и не мислећи, баш као шт |
| Даринка али и она из гледаше као да тек пословицу цитира, а слабо о њој размишља.</p> <p>— Тако |
| оцније им је писала, да је била у јаком послу...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1884 |
| дан нађе Даринка Ленку и Косту у врту у послу.{S} Чим је опазише пођоше јој на срет.</p> <p>— Н |
| тва па је требала тиме и народу дуже да послужи.</p> <p>— Опет народ! — рече јетко Ленка — а не |
| а нема сата, а немамо ни стална школска послужитеља, који би путем звоњења могао деци јављати к |
| ица кад виде, да је Даринка не верујући посматра — ви обе добро знате, да ја вазда блаже мислим |
| ју.</p> <p>— Е, онда се и сам вараш.{S} Посматрај ти и испитуј још данас озбиљно, и онда решава |
| ка — одговори она, па се и опет удуби у посматрање торња.</p> <p>— Јеси ли га се сита нагледала |
| неке ноте, што се ту нађоше испитујући посматраше доктора на чијем се лицу огледаше необична у |
| кују, да им се приповетка и без њиховог посредовања по вољи сврши.</p> <p>Међу тим ја сам погод |
| о и милије, те тако пре неколико месеца постадосмо нас двоје муж и жена.{S} А што и ви нисте у |
| ридружити ни у пратњи.{S} И тако вам ја постадох у правом смислу неутешив љубавник, и сад покуш |
| зовани људи хвале; а усљед тога осећања постадох и незадовољна.</p> <p>— Гле, гле.— рече Милица |
| ..</p> <p>И с тога — каже — већина жена постаје лутком или кокетом па квари цело човечанство.{S |
| као и прве или омразе и себе и свет па постају, за нас мушке, нека страшила и неприродна чудов |
| сма у коме ми још јављаше, да је и сама постала учитељица у С.</p> <p>То ми је дало повода, да |
| и сама сам тада, тек од кратког времена постала овдашњом учитељицом такође са минимум платом ко |
| зире, док сиротице и оне не подлегну те постану као и прве или омразе и себе и свет па постају, |
| м Коста — Али разуме се да сам пре тога постао са свим озбиљан човек.{S} На прозору није ме ник |
| екивао.{S} Но не брини се, ја ћу се већ постарати, да и ти за другом титулом дуго не чекаш. </p |
| ти песком скоро до половине окна; а под постељама лепршале се две квочке с пилићи и још једна ш |
| цича зима, а ви сте узеле дете из топле постеље и још топлије собе, па га тако у кошуљици овде |
| место гробља уђох у једну кућицу. — На постељи лежи у маленој собици изнурена стара жена а код |
| атко и паметно чедо“! па се надзири над постељу и убрише зној са детиња чела.</p> <p>Ја сам узр |
| а дремати — одговори она па се смести у постељу.</p> <p>— Благо теби! — уздахну Милица па затво |
| љане чланове човечанствена.{S} Да се то постигне треба за село сасвим засебан наставни план, и |
| а — и сада још баш крвно непријатељство постојати мора; јер и ако је баба опет је члан српског |
| и, да људи ретко из истинског поштовања поступају.{S} А за брак је тек потребна сушта љубав! .. |
| вртати; а предпостављена власт мора тај поступак тек одобрити; јер закон се ствара за људе а не |
| оне седоше до њега.</p> <p>— Корете мој поступак, — поче она — и не разумете ме.{S} Е, па чујте |
| — кадри смо заслужити; а ја се са свога поступка до сада још нисам покајао.</p> <p>— Ни ја — пр |
| аме надзорнице грешиле пазе и на њихове поступке као и на целокупан рад у школи још две до три |
| оли да и то о њој помислиш, но да можда посумњаш, да хоће да те задобије...{S} То је, драги мој |
| уводим у записник кад их најпре већина потврди или одбије.</p> <p>За време тога учитељевања са |
| о душевна врлина, а пролазна она је што потиче из поштовања бела лица и дивних трепавица...{S} |
| е човек чује, могао би помислити, да си потпуно сретна, а сама признајеш, да и тебе штошта тишт |
| та проклета еманципација жена неопходна потреба за цело човечанство и не тек за женскињу наособ |
| ко је нада хришћанска врлина, а уз то и потреба без које је тешко живети...</p> <p>С поздравом |
| с Срба: пут дугачак а време кратко; рад потребан и голем а силе слабе, малене и растрзане на хи |
| А тај правац чини ми се, да треба према потреби своје околине сваки учитељ сам себи да створи.{ |
| савест и уверење, да ми је рад примерен потреби и по томе и користан.</p> <p>— Кад те човек чуј |
| Милица ћеретајући рече да јој сад није потребна његова помоћ у погледу удадбе; јер је већ вере |
| оштовања поступају.{S} А за брак је тек потребна сушта љубав! ...</p> <p>Немојте се срдити што |
| ућевни лекар од Н. сремца“ и друге томе потребне књиге.{S} Читаш ли их ти Милице? — То нам је н |
| у оној мери, у којој је за сеоску децу потребно.{S} Зато ко је уверен, да по могућству достојн |
| ватреним очима беше и сада у овом тако потресајућем тренутку више осмеја но туге, а он би баш |
| их руку.</p> <p> — Госпођице! — рече он потресеним гласом — зар је то одговор?</p> <p> Она му п |
| него ти, па опет вечита борба и незгоде потресле су га већ и код мене, те почињем ладнити.</p> |
| е док чујем колико је табака папира она потрошила док је добила плату, или док чујем како је „п |
| кад се најпре мора десет табака папира потрошити, док се општина смилује, да својој учитељици |
| сећати, па и оно неће да се околностима потчини и прилагоди, него још вазда осећа младалачки и |
| ала реч а мислим да је и теби право.{S} Поћи ћемо одма сад, па ћемо се још зарана и вратити.</p |
| зато драге моје, напустила сам ја прву поуку Виљема Пена и последњи аманет Вашингтона. „Учите |
| о о томе размишљала; па и ако сам своју поуку у здравственом погледу од то доба тек на саму шко |
| нају више.</p> <p>— И ја сам тебе чешће поучавала, па си и ти баш из тих предмета боље од мене |
| сам и сувише ревносна, па сам хтела да поучавам и ван школских часова; а баба Мара сетила ме о |
| жде ја.</p> <p>„Тако треба, рано моја,“ поучи ме једна баба, на којој се видело, да је „леку-ра |
| {S} Осим тога, ја сам једанпут у животу пофалила, па нећу више.{S} Или би ти хтела да због родо |
| тим, што није обичај да и те „даровите“ пофторавају те „лаке ствари“ па да се види, како и „жен |
| сваке суботе по подне.{S} Том приликом похвалим ја вредне а лење пооштрим и све класе уводим у |
| к’о што вам је познато, не могу се баш похвалити, а проклето срце опет неће да знаде, да је у |
| не освртати се не знам на чије мњење и похвалу.</p> <pb n="28" /> <p>— Лако је теби тако говор |
| своме уверењу.{S} И зато сам и нехотице поцрвенила и застидила се кад сам чула, да ме и образов |
| у.{S} Та и ако није сву мудрост кашиком поцрпео и каблом просипао, опет ми је најмилији; јер ње |
| је добила плату, или док чујем како је „почастила“ баба Мара — насмеја се Милица.</p> <p>— Шта |
| p> <p>(Даринка се насмеја) — Ево шта, — поче Даринка.{S} Прве године свога учитељевања била сам |
| о њега.</p> <p>— Корете мој поступак, — поче она — и не разумете ме.{S} Е, па чујте!{S} Доктор |
| >IV.</head> <p>— Немаш много бележити — поче она.{S} И ја сам у почетку хтела у школу осим учењ |
| цао на њен прозор, који се од неко доба поче много раније завесом застирати.{S} И тако ја сиром |
| т, али разговор се опет дуже времена не поче, ма да им се на лицу јасно видело, да им се мисли |
| ти, па могу и после додати. — рече он и поче:</p> <p>— Сека Наста није лагала — Ја сам од како |
| педагогију, и за тим узе психологију и поче шаптати:{S} Психологија је наука...</p> <p>— Хајд’ |
| но већ бије девет.</p> <p>Домаћин на то поче:</p> <p>— Кад сам на послетку увидио, да не вреди |
| почивши г. Коста.</p> <p>— Кад сам већ почела — настави Даринка замишљено — казаћу вам искрено |
| у приповетку.</p> <p>— Ти си му обећала почетак — рече шаљиво Ленка — а ја и он ваљда ћемо и ос |
| ротив; шта више, за твој труд даћу ти и почетак тој приповетци.{S} Он се може датирати још од д |
| баш од намере неодустајете послаћу вам почетак а свршетак нека сваки читалац по своме ћефу зам |
| ај осећај и не беше љубав, него тек <hi>почетак</hi> поштовања, које и ако је близу љубави опет |
| прилике овако:</p> <p>Мили моји!</p> <p>Почетак нашој приповеци, могу вам дати, али за онакав с |
| штате — рече г. Коста.</p> <p>— Која ће почети? — питаше Ленка. — Запрви ти, — рече Даринка.</p |
| што је сретнија, па се повикало одма од почетка да је даровита; а осим тога, ваљда је умела да |
| ного бележити — поче она.{S} И ја сам у почетку хтела у школу осим учења и да васпитавам, но и |
| та, шије или баш гледа крозањ.</p> <p>У почетку сам мислио да то чиним из радозналости и несташ |
| шећи се Даринка. — О, наилази и на мене почешће та „чума“, али ја се ње брзо отресем, па са удв |
| ! — сувише се влак дрма — рече по малој почивци Милица. — Него боље да се разговарамо, и онако |
| овољан.</p> <p>Ја знам настави по малој почивци — да је и код нас Срба: пут дугачак а време кра |
| ништа више да кажеш? — питаше по малој почивши г. Коста.</p> <p>— Кад сам већ почела — настави |
| на нас мушких не воли озбиљност па и не почиње онде љубити где треба да поштује...</p> <p>И с т |
| згоде потресле су га већ и код мене, те почињем ладнити.</p> <p>— Дакле чујмо и тебе рече домаћ |
| ти, — рече Даринка.</p> <p>— Одакле да почнем? из писама већ нешто знате.</p> <p>— Оне можда и |
| , те весело узе оловку у руке.</p> <p>— Почни жено!</p> <p>— Како смо положиле и како смо путов |
| ути — уплете се г. Коста.</p> <p>— Е на почни од краја, — рече весело Милица — а Коста је, к’о |
| ав није шала, и да се са срцем несме ни пошалити, хтео сам да поправим своју погрешку, за то се |
| ав његов последоватељ а Даринка би прва пошла трагом госпођице Шултесове — дода враголасто Ленк |
| има заспеш!...</p> <p>— Неби Српкиња ни пошла за туђинца, — примети иронично Ленка — Српкиње се |
| ж хришћанин или чивутин, млад или стар, поштен или обешењак, сретан или несретан, јер она ужива |
| лепо и суво време а натрефила сам и на поштена обућара, те сам које на обући које на оделу заш |
| беху обоје љутити и спремни, да Даринци поштену лекцију очитају.{S} Али кад у собу ступила учин |
| е беше љубав, него тек <hi>почетак</hi> поштовања, које и ако је близу љубави опет није једно и |
| > казује ми, да људи ретко из истинског поштовања поступају.{S} А за брак је тек потребна сушта |
| изу љубави опет није једно и исто. — Од поштовања до љубави, каже се, да треба тек један корак, |
| врлина, а пролазна она је што потиче из поштовања бела лица и дивних трепавица...{S} Милице, те |
| о на себи њихов и преко воље поглед пун поштовања, или изненађења.{S} Тај поглед је за ваљана у |
| н. пр. знате, да ја као ђак нисам била поштовачица Бело-Ланкастарова начина, да и деца учитељу |
| па и не почиње онде љубити где треба да поштује...</p> <p>И с тога — каже — већина жена постаје |
| зумем, опет видим, да ми је мио и да га поштујем; а љубав држим да ће доћи и сама, то јест, ако |
| гуће, да сам се и преварио, обе једнако поштујем; само што ми Милица на први поглед уливаше сим |
| хне и веселе дечице, која је сва љубе и поштују, па јој већ на лицу читах да је сретна.</p> <p> |
| нтима, фиксама и кометама добила сам н. пр. питање:{S} Колико становника има, незнам која варош |
| и сами не би прихватили.</p> <p>Тако н. пр. знате, да ја као ђак нисам била поштовачица Бело-Ла |
| чај је учинио, да се <pb n="22" /> моја права способност и вредност превидила — па шта ту вреди |
| сад смеј пријатеља одмах сети, да нема права срдити се, те опет седе на старо место и као изви |
| не спадам у природе што се свога личног права на уживање лако у општу корист одричу.{S} Зато са |
| Мањину опет — веле оне — ако неће да је права лутка свет обично неправедно оцењује, исмејава и |
| о пао, али је саковати немогох.</p> <p>„Права срећа састоји се у задовољству“ говорила је увек |
| а узела и бољи правац.</p> <p>— Правац, правац, — понови Ленка — можда је и то; ал тај није за |
| ложај, па узела и бољи правац.</p> <p>— Правац, правац, — понови Ленка — можда је и то; ал тај |
| ђе и више путница те им говор узе други правац.</p> <p>— Ено врх торња у моме месту! — викну у |
| му је дужност, да говору даде веселији правац, те примети:</p> <p>— Позната је ствар, да многе |
| провиди и свој положај, па узела и бољи правац.</p> <p>— Правац, правац, — понови Ленка — можда |
| м своје мишљење — рече Даринка. — А тај правац чини ми се, да треба према потреби своје околине |
| ави — то су тек могли увидети!</p> <p>— Правда је у гробу! — уздахну Даринка — И зато сам ја за |
| е ни друге.</p> <p>— Тако можда мисле и праве туђинке о својим разсестрама што се по србише. — |
| > <p>— Позната је ствар, да многе мисли праве главобољу.{S} За то буди од сад паметнија, па се |
| и, може појмити тек онај, ко је видео у праведној срџби пламтећа лица осталих девојчица и презр |
| и поверења — у срце женино — рече Коста правећи се озбиљан а овамо му очи казиваху како мисли.< |
| ри.{S} Не треба да се ограничимо на она правила и упутства, што смо их у учитељишту добили, нит |
| и не држим наставна плана и прописаних правила као слепац вође, него из свега вадим језгро и ш |
| она — ствар још није свршена.{S} Ми смо правили „рачун без бирташа“.{S} А ко зна шта ће на то м |
| си које је Милица, и зато их нисам „по правилима етикеције“ упознавала; — смејаше се за тим Ле |
| аме нестати!“ — насмеши се Даринка — То правило драга моја, употребљују тек учитељи и лекари, а |
| Ти би хтела да се наша околина влада по правилу: „уништите узроке а последице ће и саме нестати |
| >— Разљутило ме, што се ми мушки вечито правимо важни те желимо и тражимо од женскиње озбиљност |
| дајем ни једној баш ни какве власти.{S} Право награђивања и укора само је моје, а и то вазда чи |
| кала. — зацело је неби добила.</p> <p>— Право велиш! — насмеја се Даринка — али и ту не треба б |
| предмета боље од мене оцењена.</p> <p>— Право! — викну Милица — сад си је добила.</p> <p>— То б |
| — прекиде смешећи се г. Коста.</p> <p>— Право велиш; — ја сам заборавила, да још Даринка и Мили |
| иташе врло радознало г. Коста.</p> <p>— Право да ти кажем, избор ми је врло тежак — рече збуњен |
| дите, још госпођица учитељица.</p> <p>— Право! — викну Коста и баци оловку — То сам од тебе и о |
| од вас — знате како пролазим.</p> <p>— Право имаш; и сама сам тако нешто приметила, од кад сам |
| вдане; јер изузетака налази се свуда, а право да кажем ни сама непојмим женскињу, која ће се по |
| де твоје врсте, које у своме заносу, да право и племенито раде, често проиграју своју личну сре |
| S} Него видим ја да ту нема ништа, и да право каже наша сека Пела: „Боље је имати среће, нег па |
| едавати.{S} И онда су заиста неке имале право што су педагогију и психологију училе овлаш и на |
| . Ја сам дала реч а мислим да је и теби право.{S} Поћи ћемо одма сад, па ћемо се још зарана и в |
| у после подне, и онда ћу видети имаш ли право — прекиде доктор тишину својим звучним и крупним |
| а би их штампао; а то вам већ неби било право?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ми ништа немамо против |
| на то Ленка — Но ја ти кажем, да немаш право.{S} Воље сам и ја имала као и свака од вас, него |
| да, па љутито, али више за себе, рече: „Право кажу да — ал’ боље да ћутим; та се никог не боји! |
| у знању показати, и спремити децу за у правом смислу свесне и ваљане чланове човечанствена.{S} |
| и у пратњи.{S} И тако вам ја постадох у правом смислу неутешив љубавник, и сад покушах да сањам |
| — И образовани људи слабо се обзиру на праву способност, па хоће да је превиде: а шта се тек м |
| ерена сам, да неће на томе остати, нашу праву вредност оцениће тек народ.</p> <p>— Дабоме, позд |
| са својом савешћу прихватих практичнија правца те главну своју бригу обратих знању дечијем; а о |
| си ти Ленка урадила, или се латити оног правца у настављању, који ће и у том незгодном стању, б |
| нечем користити.</p> <p>— Али камо тог правца? прекиде је у речи Милица. — Није доста тек рећи |
| ач те ја покушах, да је кујем у другоме правцу.{S} И само зато драге моје, напустила сам ја прв |
| је Милица већ давно спавала.</p> <p>На прагу собњем окрете им се опет па искреним ал једва чуј |
| још из ходника; али то је кочијаш тек с празни коли учинио, а Даринка и Милица беху још на улиц |
| здраво мишљење; али само у теорији а у пракси т. ј.{S} У животу нама су чисти и неизмајсториса |
| шта се церекате?{S} Хоћу и ја једанпут практична да будем и да се угледам на Душанију и Анђу — |
| лских часова; а баба Мара сетила ме оне практичне изреке:{S} Не плећи се у оно, у што ниси позв |
| дужој борби са својом савешћу прихватих практичнија правца те главну своју бригу обратих знању |
| на, па да навијем осећаје онако како би практичније било.{S} И ја сам човек па хоће осећаји кад |
| црта лично задовољство, да буду мајке и прамајке нашој узданици српској, т.ј. будућем нараштају |
| Милице, баш мислиш, да ћеш на бадњи дан прасе угојити? — насмеши се опет прва. — Та мани се луд |
| вредим, него што ме свет цени, та судба прати мене још из ране младости моје.{S} Јест, мени се |
| жда тек неприлике и дволичност у животу пратиле, па јој то неповерење није замерити — примети г |
| шла, те јој се не могох придружити ни у пратњи.{S} И тако вам ја постадох у правом смислу неуте |
| сти.</p> <p>Кад се доктор од свог друга праштао — рече му овај:</p> <p>— И с нама можеш бити ср |
| оверење.{S} Доказ да је тако, беше њена прва цедуљица у којој ме мољаше да ради тачнијег примањ |
| би и душу за тебе дала, опет ти се неће прва приближити; шта више често ће ти се учинити, да је |
| и какав његов последоватељ а Даринка би прва пошла трагом госпођице Шултесове — дода враголасто |
| њи дан прасе угојити? — насмеши се опет прва. — Та мани се луда посла; тиме се тек буниш, а ето |
| А ДЕЛА</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Кикинда 1990.</p> |
| насмеја) — Ево шта, — поче Даринка.{S} Прве године свога учитељевања била сам и сувише ревносн |
| е три месеца.</p> <p>Знам да су вам сад прве мисли: за кога? но баш то остављам да погађате; је |
| тице и оне не подлегну те постану као и прве или омразе и себе и свет па постају, за нас мушке, |
| теровог начина увела сам већ у половини прве године свога учитељовања у своју школу неки томе с |
| ички засмеја.</p> <p>У том стигоше и до прве станице, где уђе нека госпа са двоје дечице, те та |
| народ боље учитељице но учитељи.{S} Јер прве ако осете да су се у себи превариле, те им се тај |
| једнако поштујем; само што ми Милица на први поглед уливаше симпатије а Даринка ми изгледа, да |
| S} Е, па чујте!{S} Доктор Гавриловић је први мушки, чију сам симпатију желила стећи, а баш он м |
| то па обуче капут па и он без доручка и први пут без опроштаја са женом пође у општину.</p> <p> |
| о из нашег краја тек нас три, а други и први разред не хте да нас чека, — одговори јој Даринка. |
| а помоћи не могу.</p> <p>— Али шта је с првим разредом, — питаше Ленка — он ти тек неможе писме |
| комотније живети и левентовати.</p> <p>Првим особинама к’о што вам је познато, не могу се баш |
| љивије жице била дирнута.{S} Та није то првина, да сам морала увидети, да више вредим, него што |
| њих година па је баш јуче можда опазила прво сребрно влакно у својо црној, плавој или смеђој ко |
| знања с госпођицом Драгом у X. А и Ваше прво питање тицало се Даринке, — ћеретала је она — а то |
| /p> <p>— Јел’ устала Даринка? — беше му прво питање.</p> <p>— Већ је отишла с Драгом у X. тета |
| Е - ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Кикинда 1990.</p> </div> </front> <b |
| авно гориво уз остале душевне врлине на првом месту и разборитост онда можеш бити уверен, да су |
| ам га уживала ја и свака од вас већ при првом испиту са својим ђачицама?</p> <p>Већина публике |
| само зато драге моје, напустила сам ја прву поуку Виљема Пена и последњи аманет Вашингтона. „У |
| госпођу фрај... овај, госпођицу.</p> <p>Прву годину свога учитељевања провела сам како, тако.{S |
| е тек од новембера до половине марта, а пре и после тога видим их у школи, што’ но веле, „тек о |
| /p> <p>Коста се трже те прекиде доктора пре но што је довршио.{S} Учинило му се да је у оближњо |
| ’ ми би волеле чути и оно, што је Коста пре тога хтео да рече.</p> <p>Ленка се на ту примедбу т |
| мишљење о љубави које ти и онако још од пре дугујем. —</p> <p>„Љубав је као ватра; док јој даје |
| налили?“</p> <p>„Имамо, ал’ о’де ће се пре кренути“.</p> <p>„Тако је“; рекох јој ја „ал’ онда |
| бом Ленка — питаше зачуђено Милица — ти пре ниси тако мислила?</p> <p>— Ту метаморфозу донела ј |
| и међу тим Коста — Али разуме се да сам пре тога постао са свим озбиљан човек.{S} На прозору ни |
| а овима беше то место и милије, те тако пре неколико месеца постадосмо нас двоје муж и жена.{S} |
| и он ваљда ћемо и остало накрпити; само пре тога морамо видети и дочекати и свршетак које је ув |
| ме се дакле већ по себи; него сврши што пре да и друге чујемо.</p> <p>— Ал’ то је баш важно бил |
| нако просто рећи, да сам се — удала још пре три месеца.</p> <p>Знам да су вам сад прве мисли: з |
| вим примерен био, али га је нестало још пре но што се љубав могла развити.</p> <p>— Но да је ве |
| што умеју само језиком радити па ће ти пребацивати и најмању погрешку и недостатак.</p> <p>— П |
| па кроз ту пукотину провлаче неко болно преболно дете.</p> <p>Дете је било више мртво но живо и |
| .{S} Јер прве ако осете да су се у себи превариле, те им се тај позив не мили, могу га без вели |
| м гласом. — Лако је могуће, да сам се и преварио, обе једнако поштујем; само што ми Милица на п |
| зиру на праву способност, па хоће да је превиде: а шта се тек може очекивати од проста народа, |
| 22" /> моја права способност и вредност превидила — па шта ту вреди љутити се?</p> <p>— Ту ко в |
| општем интересу и онда кад се та жртва превиђа од стране оних, за које се жртвујемо.</p> <p>Ја |
| па и тај грдни труд биће ти ненаграђен, превиђен и без сваког признања.{S} Људи, драга моја, те |
| а сата већ избија.{S} Па не знамо што и преврћемо тек те листове; ако се за три године нисмо до |
| есет коња преко овог ритског блата неби превукло.{S} Осим тога, ја вас нисам познавао, а она ил |
| зо отресем, па са удвојеном силом о пет прегнем и радим бар колико могу.</p> <p>— Могла би се м |
| знају, да има мушких који умеју и новац прегорети, и...</p> <p>— Место у кавани поред пива, на |
| а или баш те „пузавачке“ природе, па да пред сваким пузим, док општу симпатију и назив „препору |
| и и заћута. — Беше му и нехотице изашла пред очи Даринчина слика па премишљаше како би њеном ис |
| дан Константина и Јелене стадоше заиста пред оном великом кућом у селу Г. једна кола, а у њима |
| и све у напред знао...{S} И ту му изађе пред очи Даринчина озбиљна и блага слика, па поново узд |
| ина већ у напред па ми и не хотице дође пред очи слика здраве и снажне учитељице.{S} Она је већ |
| пске жене и да је своје љубавне осећаје пред другима обуздала.</p> <p>— Тек кад јој општина одв |
| ло јој се да би приличније било да се и пред другарицама владала по обичају српске жене и да је |
| ије зло? — питаше брижно Ленка метнувши пред њу хладно печење и теста, што им је остало од вече |
| зда питају из оног, што се последњи пут предавало, а последња лекција најбоље се и научи; а за: |
| а је свака отреснија ученица више школе предавати.{S} И онда су заиста неке имале право што су |
| а.{S} Јер науку што се у основној школи предаје кадра је свака отреснија ученица више школе пре |
| р сами предмети што се у народној школи предају по себи већ васпитивају, и ако не баш у оној ме |
| под главу метну своју кутију, коју није предала са осталим пртљагом.{S} Даринка и Милица међути |
| ку таблу какав за њих згодан и занимљив предмет, па га прецртавају док не дође време, да и ја у |
| себи се разуме да овамо спада понављање предмета и тек они предмети што сам ја најпре деци добр |
| нка. — А’ што ће нас можда из појединих предмета са једним или два степена ниже оценити, мене н |
| државам при њима тако дуго као год оних предмета, у којима ми деца помоћи не могу.</p> <p>— Али |
| {S} Исто тако не питају деца ни из оних предмета што служе поглавито за развијање разума.</p> < |
| е дођем своју скамију препитати из оних предмета што истога дана на ред долазе, и за тим по сво |
| чешће поучавала, па си и ти баш из тих предмета боље од мене оцењена.</p> <p>— Право! — викну |
| је; али сутра ћемо полагати баш најтеже предмете.{S} Па онда, педагогија, дидактика и метод! — |
| ње отима време за васпитавање; јер сами предмети што се у народној школи предају по себи већ ва |
| вамо спада понављање предмета и тек они предмети што сам ја најпре деци добро разјаснила и у ко |
| се другима гледало „кроз прсте“ у свима предметима, зашто се теби у појединима није могло блажи |
| , а да уз то не буде механизма и у оним предметима где се баш не сме трпити, прихватила сам се |
| его и опет морам признати, да се ја и у предметима што се више механично уче не ослањам сасвим |
| нао, да ће тако бити, па кад си ме тада предпостављао новцу, мораш ме сад предпостављати и кава |
| тада предпостављао новцу, мораш ме сад предпостављати и кавани, — рече Ленка пола у збиљи пола |
| ела, па се не треба на њега освртати; а предпостављена власт мора тај поступак тек одобрити; је |
| вас још и сад у мислима радије заједно представљам) И зато сам и ја своју срећу из све снаге п |
| а остало беше ми узгредан рад, који сам предузимала тек онда кад ми време допусти и кад сам уве |
| е не ослањам сасвим на децу, него и њих предузимам кад год ми време допусти и кад код је одређе |
| на хладна, дурљива и необразована према предусретљивим туђинкама.{S} Али она воли да и то о њој |
| оспа са двоје дечице, те тако прекидоше пређашњи разговор.</p> <p>На идућој станици остави их г |
| ако се која приповетка или друго што не пређе!</p> <p>После овога за часак сви заћуташе.</p> <p |
| ече Даринка а озбиљни јој израз на лицу пређе у осмеј — Али толико могу рећи, да од тога доба н |
| т обично неправедно оцењује, исмејава и презире, док сиротице и оне не подлегну те постану као |
| срџби пламтећа лица осталих девојчица и презриви поглед оне јаднице којој се та неправда хтела |
| тек рећи, него и показати га. — И ту се презриво насмеја.</p> <p>— Немој се љутити; ја нећу ник |
| Милица — а и Даринка је навалила да се прек’сутра кренемо.{S} Родитељи нас већ одавно чекају.< |
| нчине се очи опет запламтише узрујано и прекидајући викну:</p> <p>— Тако! — Дакле ја треба цело |
| ористити.</p> <p>— Али камо тог правца? прекиде је у речи Милица. — Није доста тек рећи, него и |
| и...</p> <pb n="27" /> <p>— На ствар! — прекиде смешећи се г. Коста.</p> <p>— Право велиш; — ја |
| ...</p> <p>— Хоћели вас ко’ дочекати? — прекиде једна радознала путница, која се можда радовала |
| пива, на дому и уз жену новине читати — прекиде га и заврши несташно Ленка.</p> <p>Другарице јо |
| подне, и онда ћу видети имаш ли право — прекиде доктор тишину својим звучним и крупним гласом. |
| женскиње, а...</p> <p>Коста се трже те прекиде доктора пре но што је довршио.{S} Учинило му се |
| уђе нека госпа са двоје дечице, те тако прекидоше пређашњи разговор.</p> <p>На идућој станици о |
| </p> <p>— Ала ова жељезница споро иде — прекине на послетку тишину Ленка.</p> <p>— Бар ћемо се |
| покушавала, доста ти је кад је само оно преклапало, Милица, уз тебе.</p> <p>Ленка га чудно и не |
| најпре неким топлим губером (ћилимом) а преко тога грдном дуњом.</p> <pb n="38" /> <p>Осим тога |
| сан је сенка живота, — рече Даринка, а преко лица као да јој прелети тужан израз — Па кад је с |
| о доба тако блато, да вас ни десет коња преко овог ритског блата неби превукло.{S} Осим тога, ј |
| } Упала сам у школу са четири разреда и преко стотине деце, која уз то редовно школу полазе тек |
| ор Гавриловић је човек близу, а можда и преко тридесет година, ваљана карактера а спољашности н |
| ећаја, па често осећамо на себи њихов и преко воље поглед пун поштовања, или изненађења.{S} Тај |
| она љубећи их.</p> <p>— Пут овамо води преко С. — рече Даринка — па сам синоћ сврнула и по Мил |
| тара у дужину а 4—5 у ширину, а у њојзи преко стотине деце) па се морадох и по цичи насамо проћ |
| да ради дабоме да је трњем обрасло; али преко трња и води пут срећи, само треба воље и истрајно |
| о код мене лично састати, а не тек само преко писма — дода још Ленка.</p> <p>— Ево руке! — рече |
| а сиромах, дођох до уверења, да се тамо преко слабо о мени брине или да су учитељице другога ко |
| ину стану, већ сиђите у ону велику кућу преко пута.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| мених јој очију суну — можда и у шали — прекоран и многозначећи поглед на доктора. — Али то не |
| тиче! — викну у исти мах муж и жена, а прекорни је погледи сретоше.</p> <p>— Опростите! мислил |
| и се то одлагање не свиди; оне ће сутра прексутра већ дома, а писмено све теже иде.{S} Зато реш |
| — рече Даринка, а преко лица као да јој прелети тужан израз — Па кад је само сретнима намењено |
| ка. — А тај правац чини ми се, да треба према потреби своје околине сваки учитељ сам себи да ст |
| томе је тек узрок немар општине и Срба према школи.{S} Јер шта вреди заузимање појединаца, кад |
| мени — за њу мислим да је осећај што га према доктору осећах, сасвим примерен био, али га је не |
| ва, већ околности и немар нашега народа према учитељству и школи.{S} Но баш с тога и оставих та |
| беше он и ваљан и уважен, па је морала према њему наклоности осећати, а држала је да је он и с |
| а је она хладна, дурљива и необразована према предусретљивим туђинкама.{S} Али она воли да и то |
| а...</p> <p> Та наклоност што је Милица према доктору осећаше дабоме да беше далеко од љубави, |
| — али и опет могао би марљивији бити и према школи.</p> <p>— И то морам одобрити — заврши Дари |
| бити; јер ко те пита, имаш ли ти љубави према томе позиву, или те је руководило славољубље и — |
| рече: — Видим да сумњаш о мојој љубави према њему.{S} Но ја ти кажем да ћу му свагда верна бит |
| апред знам, да ће све то врло мало бити према труду, што ћеш га имати; па и тај грдни труд биће |
| да размишља.{S} А тада би можда стекао према мени и симпатије...</p> <p>— Па могла си га прост |
| ога:{S} Сам велиш, да много мисли, а ко премишља мора на послетку и увидети, и своју вредност и |
| тице изашла пред очи Даринчина слика па премишљаше како би њеном искреном лицу тек тај смеј дол |
| ица — Ми немамо као она да бранимо свој пренагљени корак, него ћемо само казивати шта смо за ов |
| ребао сам раније доћи, да видим како се пренемажеш и како си се „накинђурила“ и педесет машлија |
| обема пишем у једанпут, а после ћу тек преписати још један примерак.{S} Тако ми се боље свиди, |
| , која ће док ја не дођем своју скамију препитати из оних предмета што истога дана на ред долаз |
| н од двеју главних надзорница и тихо их препитује оне приповетке и молитве, што смо већ прешли; |
| те, бајаги „даровите“, на рачун својих препорука и одличних сведочаба сва најбоља места пограб |
| одољубља...{S} Ал’ оне су и опет зато с препоруком свршиле!.</p> <p>Ти си данас раздражена, па |
| до протекције и среће па има сведоџбу с препоруком; а то је довољно, да и најбоље место добије. |
| ким пузим, док општу симпатију и назив „препоручена“ не стечем.{S} Јер и саме знате, да те „пре |
| не стечем.{S} Јер и саме знате, да те „препоручене“ и „претпостављене“ и мушке и женске вазда |
| ове лекара, но кад у томе нисам успела, препоручила сам јој неколико кућевних средстава и затим |
| го треба оштрим погледом тражити главне препреке, што нам напретку сметају, па их треба отклони |
| ње:{S} Збогом!{S} Збогом! и влак одјури препун учитељима обојега пола.{S} За њима су осим много |
| песме? — питаше она кад звуци од свирке престадоше.</p> <p> — Стара је, ал’ и вечито нова! — ре |
| ни пружати и онда и наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста и јака она згара |
| ок јој дајеш горива пламти и гори а чим престанеш давати, она згара оно што имаде, па кад и то |
| ну кућицу, а тричава учитељичка пензија престаће чим ње нестане.“</p> <p>— Та то је судба свију |
| ш, нити се бринеш за што, па опет друге престижеш! ... рече иронично и јетко он и оде из куће.< |
| ти скептицизам већ продро и у некадашњу престоницу безазлености и поверења — у срце женино — ре |
| месту.</p> <p>— То ће будућност и народ пресудити.</p> <p>— Јест, — дода Милица — окушаће се и |
| ји њу љубе и више — ништа.</p> <p>И том пресудом оцењена је Миличина природа, и свију њој подоб |
| ли је љубав слаба, онда и то гориво не претвара у пепео, већ у место њега остаје угљен о који |
| шку пристаде у шалу али му се она вазда претвараше у сатиру противу Милице.{S} Стога и опет оде |
| то је примила док и последњу искрицу не претвори у пепео — у успомену...</p> <p>Ако ли је љубав |
| Даринку желим за жену.{S} Она је много претежнија, и ако је и Милица врло ваљана.</p> <p>Докто |
| ило славољубље и — мода.</p> <p>— Немој претеривати — рече сад Милица уклонивши се с прозора — |
| ћи се и глад осетимо.</p> <p>— Та немој претеривати, — умеша се сад Коста — Гладна ниси тек бил |
| бици три младе женскиње код неког стола претовареног разним књигама, рукописним белешкама и црт |
| ено доктор — обе високо ценим, ал’ опет претпостављам Милицу.</p> <p>— Милицу! — викну г. Коста |
| критике; — рече Ленка — а шта ће рећи и претпостављена власт, кад се не преће све што је пропис |
| ер и саме знате, да те „препоручене“ и „претпостављене“ и мушке и женске вазда питају из оног, |
| рећи и претпостављена власт, кад се не преће све што је прописано?!</p> <p>— Свет вазда ужива |
| за њих згодан и занимљив предмет, па га прецртавају док не дође време, да и ја у школу дођем.</ |
| и.</p> <p>Та ти си твојим ћеретањем већ прешао меру — рече му опет жена смејући се — Ко те пита |
| ни летимице половину главнијих штудија прешле а два сата већ избија.{S} Па не знамо што и прев |
| е оне приповетке и молитве, што смо већ прешли; а често при поласку <pb n="41" /> своме из школ |
| ула попове.{S} Она је морала начути, да при моме избору, ондашњи свештеници недадоше свога глас |
| да је већ време, да се опет видимо и да при растанку из школе задату реч испунимо.</p> <p>Ми се |
| ј ко свету по вољи чини.</p> <p>Даринка при последњим Миличиним речма одобравајући уздахну, и с |
| м досеткама, често и мучили.{S} Али сад при испиту, обасјана су и та злобна лица сјајем племени |
| да каже и да јој одобрити неће — неможе при данашњем наставном плану и сеоском немару за школу, |
| видите најлепшу награду! — а очи јој се при тим речима запламтише — или зар вас баш нимало неус |
| ђен час за то; само што се не задржавам при њима тако дуго као год оних предмета, у којима ми д |
| и молитве, што смо већ прешли; а често при поласку <pb n="41" /> своме из школе нацртам на шко |
| еко од љубави, али ко ће се још и данас при ступању у брак и на љубав освртати!...</p> <p> И за |
| то сам га уживала ја и свака од вас већ при првом испиту са својим ђачицама?</p> <p>Већина публ |
| -Ланкастарова начина, да и деца учитељу при настави помажу.{S} Али време и искуство научило ме |
| p> <p>Доктора к’о да нешто у срце текну при веселом звуку тога смеја те управи ватрен поглед на |
| нашега испита; а ја и онако имадем све прибележено у своме дневнику.</p> <p>— Гилт! — рече дом |
| сам ја на дан Миличиног венчања у њега прибележила. — Кад њу прочиташ знаћеш и моје мишљење о |
| долазе, и за тим по својој увиђавности прибиљежити и класификацију у своју зато одређену књижи |
| вати, добио сам и ја прилику, да јој се приближим настави међу тим Коста — Али разуме се да сам |
| душу за тебе дала, опет ти се неће прва приближити; шта више често ће ти се учинити, да је она |
| дан ветри.</p> <p>Трудила сам се, да је приволим да зове лекара, но кад у томе нисам успела, пр |
| у своју муку, труд и вољу и народу мало привређујем.{S} Томе, дабоме нисам ја крива, већ околно |
| тула госпође натарошовице и натарош још приде...</p> <p>Она је моју понуду показала својим роди |
| оста не даду „ни прословити“; а њима се придружио и ондашњи млади лекар Сава Гавриловић, најпри |
| , ретко је куд ишла, те јој се не могох придружити ни у пратњи.{S} И тако вам ја постадох у пра |
| на то беше озбиљно замислио а г. Коста приђе својим кошницама те кроз стакла гледаше унутра, и |
| сму: „без тебе драга“.</p> <p> И Милица приђе гласовиру па разгледајући неке ноте, што се ту на |
| Али последњу реч прогута и нагло устаде приђе опет својим кошницама а лице му се беше запламтил |
| еће, нег памети.“ — И ту нагло устаде и приђе прозору.</p> <p>„Свако је своје среће ковач.“ — п |
| или најгору све док сама не увиди и не призна, да за то још није дорасла или док се не покаже |
| би се све већма замера, а добра воља не признаје ти се ни од другарица, ни од професорске колег |
| помислити, да си потпуно сретна, а сама признајеш, да и тебе штошта тишти — рече ироничким осме |
| p> <p>— Твој говор нема овде места; сам признајеш, да и Милица доста вреди и да се може допасти |
| г. Коста. — Мене само љути што морам да признам оно што нисам још јуче хтео одобрити Даринци и |
| у велика казна, за добре стране никаква признања, то је моја судба већ одавно.{S} Но ја се нада |
| а, а не тек вечито да радим без икаквог признања и награде.</p> <p>— Тако је! — викну сад Милиц |
| ће ти ненаграђен, превиђен и без сваког признања.{S} Људи, драга моја, тек оно цене и уздижу шт |
| е исплаћује се ни новчаном наплатом, ни признањем народа; а кад метнем руку на <pb n="25" /> ср |
| тељском изразу — сјајан.</p> <p>— Морам признати да истину говори, — примети домаћин — само ми |
| а нанети.</p> <p>Него истине ради морам признати, да су ти извештаји већином благи и пријатељск |
| е школе омили.</p> <p>Него и опет морам признати, да се ја и у предметима што се више механично |
| </p> <p>И тако незнам из ког плеснивог „призрења“ и „штедње“ пита на пример мене:{S} Шта је реа |
| далуку.</p> <p>Мален стан њен је чист и пријатан, осим тога, пуна јој је школа живахне и веселе |
| ога, био је још испре најбољи домаћинов пријатељ па и „најотровнији језици“ не могу његове чест |
| лади лекар Сава Гавриловић, најприснији пријатељ господина Косте.</p> <p>Доктор Гавриловић је ч |
| г. Коста а лице му узе израз, к’о да му пријатељ тврди, да се сунце на западу родило. — Не Саво |
| крајна добричина.{S} За то га сад смеј пријатеља одмах сети, да нема права срдити се, те опет |
| — Та ето ја и Коста нисмо баш „начелни“ пријатељи па опет смо муж и жена; па ма шта да речем ва |
| ма шта да речем ваљда ћеш ми тек лична пријатељица остати?!</p> <p>Даринка је само загрли и см |
| ати, да су ти извештаји већином благи и пријатељским духом задахнути.{S} Свака се сећа да јој „ |
| ите! мислила сам тек у опште, а о вашем пријатељству доста сам уверена.{S} Осим тога јуче сам в |
| врло рано дође доктор Гавриловић своме пријатељу Кости, ког застаде у врту код кошница.</p> <p |
| екаквим меким гласом и пружи руку своме пријатељу, коју овај радосно прими и својски продрма.</ |
| а ја их обе волим ко’ сестре, ал’ таком пријатељу као што си ми ти, тек Даринку желим за жену.{ |
| ...</p> <p>— А зар ти ниси никад сањала пријатније сне? — рече г. Коста погледом пуним братинск |
| ет дошао нађе ту и доктора који му одма прикаже своју вереницу, Милицу.</p> <p>Он им је искрено |
| ле некога времена Милица несташно Ленци приказала као свога вереника, и кад је збијала шалу и о |
| к шали.</p> <pb n="48" /> <p>Он опет да прикрије свој јед, устаде од стола, те гледаше кроз про |
| и оно неће да се околностима потчини и прилагоди, него још вазда осећа младалачки и вечито тер |
| , и сама знадеш, да сваку наставу треба прилагодити способности и околности ученичкој.{S} И за |
| Та зато сам и дошао.{S} Гледај да буде прилике да девојци могу казати и одговор чути.</p> <p>— |
| хтедох шалити, него најозбиљније тражих прилике и начина да се с њоме ближе упознам.{S} Али то |
| сказа тек сваке суботе по подне.{S} Том приликом похвалим ја вредне а лење пооштрим и све класе |
| у досадашњу неправду; а сузе што их том приликом рони по нека мајка, деда или меког срца баба м |
| но стаде плату издавати, добио сам и ја прилику, да јој се приближим настави међу тим Коста — А |
| рже и порумени.{S} Учинило јој се да би приличније било да се и пред другарицама владала по оби |
| Осим тога јуче сам видела, да ме Коста прилично и познаје.{S} И зато и нећу од вас ништа тајит |
| S} По томе сам видила, каквим осећајима прима ме околина с којом сам осуђена да живим и да се д |
| у плату; а што је касније опет неуредно примала, неможе мене кривити; томе је тек узрок немар о |
| неколико тренутака тихо рече:</p> <p> — Примам Вам понуду; и поруменивши пружи му руку, он је т |
| и била „чедо среће“ па нисам научила да примам награде за своја дела.{S} За то се и не обазирем |
| ви мени обрећи. — Примате ли?</p> <p>— Примамо — рекоше обе другарице.</p> <p>— Него онда се м |
| љица у којој ме мољаше да ради тачнијег примања плате коју рекнем у њену користи одбору и цркве |
| и стекла; а то ћете и ви мени обрећи. — Примате ли?</p> <p>— Примамо — рекоше обе другарице.</p |
| нисам злобна и ако сам огорчена; и моја примедба, допустићеш, да је основана и на месту.</p> <p |
| p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} Та примедба изгледаше јој иронија па поносито рече:</p> <p |
| </p> <p> Враголасти осмеј којим беше та примедба пропраћена учини да се доктор задовољно насмеш |
| мислиш? рече Коста, видећи да се на ту примедбу Даринка и опет замислила.</p> <p>— Сад ти не у |
| ога хтео да рече.</p> <p>Ленка се на ту примедбу трже и порумени.{S} Учинило јој се да би прили |
| Ленка — али не баш свако.{S} Милица, на пример, није о њој никад, ни размишљала, па се опет уда |
| нске искрености и узрујаним гласом — На пример, да си после неколико година корисна рада, наста |
| е она и друкчије гласити...</p> <p>— На пример докторовица“ — примети Ленка, па погледа крадими |
| плеснивог „призрења“ и „штедње“ пита на пример мене:{S} Шта је реагенс на скроб? онда, кад се в |
| н“ опет не остају ни материн карактер и пример без последице на деци.</p> <p>Него да се манем „ |
| пут, а после ћу тек преписати још један примерак.{S} Тако ми се боље свиди, јер сам научила, да |
| и да најбољи начин ако није околностима примерен не може користи донети.</p> <p>И зато ја некад |
| да чиста савест и уверење, да ми је рад примерен потреби и по томе и користан.</p> <p>— Кад те |
| ћај што га према доктору осећах, сасвим примерен био, али га је нестало још пре но што се љубав |
| о Милица.</p> <p>— Та пасти тек нећемо! примети Даринка. — А’ што ће нас можда из појединих пре |
| ла, ко’ велим, теже би се ње отресла... примети Коста.</p> <p>Можда и неби у овом случају много |
| онда, педагогија, дидактика и метод! — примети друга и отвори рукописну белешку, на којој беше |
| р је то баш тако неопростив грех био! — примети Ленка. — Требала си остати па би видела да би с |
| путујемо; а како је тамо све весело! — примети затим Милица.</p> <p>— Шта ћемо, кад смо из наш |
| оме не слажемо.</p> <p>— Говори само! — примети Ленка мило је погледавши. — Та ето ја и Коста н |
| p>— Неби Српкиња ни пошла за туђинца, — примети иронично Ленка — Српкиње се још нису толико ема |
| — Теби је све твоја сведоџба у глави, — примети Милица — а шта ће Даринка да каже? — та и она ј |
| <p>— Да то Даринка или Милица говори, — примети шаљиво г. Коста — ја бих рекао, да су злобне, а |
| <p>— Морам признати да истину говори, — примети домаћин — само ми је врло загонетно што ти и уз |
| {S} Него боље пустимо Косту да сврши, — примети Даринка погледавши у сахат — Ено већ бије девет |
| а сумња је овде сасвим на свом месту. — примети Даринка. — Сам кажеш, да ви мушки тек онда не г |
| <pb n="32" /> <p>— Што да те осуђује? — примети Даринка — Твоја природа није да се с незгодама |
| </p> <p>„Свако је своје среће ковач.“ — примети Даринка али и она из гледаше као да тек послови |
| ти...</p> <p>— На пример докторовица“ — примети Ленка, па погледа крадимице ал’ и значајно свог |
| нка.</p> <p>— То је за оно „на ствар“ — примети са осмејом Даринка; а он настави:</p> <p>— Кад |
| остојно вршила.</p> <p>— Баш као и ја — примети Ленка.</p> <p>Па што сте онда саме себе побијал |
| ада још нисам покајао.</p> <p>— Ни ја — примети она умиљато га погледав, па му наслони главу на |
| p> <p>— Па ни ја нисам боље пролазила — примети Милица — Баш кад сам штудирала о планетама, тра |
| ом из педагогије о нези чулних органа — примети јој шаљиво Даринка и намести своју узглавницу.< |
| оравља у својој радости да нас упозна — примети домаћин смешећи се — зато морам и сам рећи, да |
| и глађу бори.</p> <p>— И то је истина — примети Ленка — али и опет могао би марљивији бити и пр |
| селу је васпитање нужније и од учења — примети Даринка.</p> <p>— Не поричем.{S} Али од два зла |
| га личиш...</p> <p>— Ти све она стара — примети Милица и с тим уђоше у кућу, где их Ленка и дом |
| /p> <p>Онај ко суди и себи, и од себе — примети Даринка оштрим гласом.</p> <p>Ти си дакле са св |
| у и завист што се отуда изродити може — примети Ленка.</p> <p>— И на то сам помишљала, те баш з |
| </p> <p>— Ту ко велиш, нема апелације — примети Милица.</p> <p>— То и јесте зло — рече Ленка. — |
| о се нико не сећа узроке да истражује — примети јетко Милица.</p> <p>— Ти би хтела да се наша о |
| авале и можда и саму учитељицу варале — примети Милица.</p> <p>— Ја не дајем ни једној баш ни к |
| ако је лепо што сте обе заједно дошле — примети им она љубећи их.</p> <p>— Пут овамо води преко |
| p>— Гле, гле, још ћемо се и посвађати — примети он мило је погледав.</p> <p>Она се трже и порум |
| век тако ради, па ћеш далеко дотерати — примети јетко Ленка.</p> <p>— А да шта ћу? — рече Дарин |
| .</p> <p>— Могла би се мало и штедети — примети Ленка — здравље се не купује на вашару.</p> <p> |
| слагати.</p> <p>— Тако ће боље и бити — примети Милица.</p> <p>— Али ко ће онда бележити? смеја |
| е, па јој то неповерење није замерити — примети г. Коста. — Али ако је само то, онда брате, пок |
| о нешто приметила, од кад сам с тобом — примети Ленка. — Теби се све већма замера, а добра воља |
| нико није задовољан с нашим друштвом — примети враголасто Милица, а из пламених јој очију суну |
| .</p> <p>— Твој муж је данас зловољан — примети она за време доручка.</p> <p>— Љути се што је Д |
| на ред — логика.</p> <p>— Рђав рачун — примети расејано Даринка.</p> <p>— Ха! —- Ха! баш к’о д |
| осла...</p> <p>— Само кад би се могло — примети она па се засмеја.{S} Али не као до сад него об |
| м и заузимањем много се шта поправило — примети Даринка.</p> <p>Ваљда си већ и ти програм створ |
| морала чути.</p> <p>— Сад ми је јасно — примети Ленка. — Ти си Драгу позвала у А. а не она тебе |
| крушку“...</p> <p>— Укус је различит — примети му само доктор, али се за неколико тренутака и |
| ктору да служим за психолошку студију — примети она горко.{S} То би и њега довело у неприлику, |
| она и устаде.</p> <p>— Хајдемо у кућу — примети за тим — Милица је зацело већ устала па јој тре |
| радила.</p> <p>— Па тако ради и већина примети јој муж а Милица и Даринка замишљено ћутаху.</p |
| нути.</p> <p>— Не бој се, бићемо кратке примети Милица — Ми немамо као она да бранимо свој прен |
| ост, да говору даде веселији правац, те примети:</p> <p>— Позната је ствар, да многе мисли прав |
| енутака и опет замисли; а Милица весело примети:</p> <p>— Мој вереник не заслужује тај назив.</ |
| леда, и опет не могаше срцу одолети већ примети:</p> <p>— Зар се твој пут морао баш данас десит |
| </p> <p>— Та још је рано, — рече она не приметивши то.</p> <p>— Ти се додуше никад не журиш, ни |
| и — овде сам имала и других разлога.{S} Приметила сам већ одавно, да Милица киселим лицем учите |
| госпођа фрајла него госпођица; а узгред приметила сам још, да г. бележник зацело нема посла, па |
| <p>— Право имаш; и сама сам тако нешто приметила, од кад сам с тобом — примети Ленка. — Теби с |
| поново уздахну.{S} Милица је тај уздах приметила те се ману шале.{S} С тога се доктор који и с |
| аголасто Ленка — ал’ ето и Коста је већ приметио, да би ти била лепша и од Милице, тек да су ти |
| е такође у шали Милица — само још морам приметити, да титула немора бити баш „госпођа натарошев |
| руку своме пријатељу, коју овај радосно прими и својски продрма.</p> </div> <div type="chapter" |
| љубав чиста и јака она згара оно што је примила док и последњу искрицу не претвори у пепео — у |
| оно бар паметнија...</p> <p>Ту лекцију примила сам једног децембарског дана.{S} Моје ђачице бе |
| енички прстен дао.</p> <p> — Нећу да га примим — говорила је она — ствар још није свршена.{S} М |
| евојчица и пита: кад ћеш и мене у школу примити? па на послетку зар није награда и оно уживање |
| м руку на <pb n="25" /> срце, морам још припазити, да уз сву своју муку, труд и вољу и народу м |
| дружим.</p> <p>Баба Наста ми је до душе приповедала и то: да су г. натарош често на своме прозо |
| о створење, па ме и сад њено ћеретање и приповедање: како грк Јовина Ката нема вољу што је за у |
| уша.{S} Вечито се старала, да ме својим приповедањем забави; али ви знате, да сам ја по кадгод |
| и он и остави оловку — Него то ћу им ја приповедати.{S} Ти ћеш можда што слагати.</p> <p>— Тако |
| аш нећу! — шалио се он — знам да ћеш им приповедати како си ме уловила.{S} Хоћу дакле да чујем |
| се уозбиљи и опет узе оловку.</p> <p>— Приповетка ми је на измаку — настави весело и несташно |
| то, нико ти неће замерити, ако се која приповетка или друго што не пређе!</p> <p>После овога з |
| схватите онда вам је и јасно, да нам се приповетка баш неможе по вашој жељи свршити.{S} Али кад |
| ако је све већ давно прошло опет нам се приповетка не може по вашој вољи свршити“.</p> <pb n="5 |
| ма, опет се надају, и очекују, да им се приповетка и без њиховог посредовања по вољи сврши.</p> |
| талац по своме ћефу замишља.{S} Тиме ће приповетка бити бар и необичнија и интересантнија, а до |
| ОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књига</p> <p>Прво издање</p> <p> |
| вних надзорница и тихо их препитује оне приповетке и молитве, што смо већ прешли; а често при п |
| опка и мучи сумња.{S} А тео би свршетак приповетке са сватови.{S} Али брате мој, и ако је све в |
| окрећу, па сам и сад написала и њихову приповетку како се могло; а тврдо се надам, да ће ми и |
| ј говор ниси ни бележио, сад немаш целу приповетку.</p> <p>— Ти си му обећала почетак — рече ша |
| ише, за твој труд даћу ти и почетак тој приповетци.{S} Он се може датирати још од дана нашега и |
| Е ово би требало да је завршетак вашој приповеци — насмеја се Даринка — ал’ ми би волеле чути |
| </p> <p>Мили моји!</p> <p>Почетак нашој приповеци, могу вам дати, али за онакав свршетак к’о шт |
| ће ми и они ту слободу као и погрешке у приповеци радо опростити.{S} Особито кад им још кажем, |
| расто написано:{S} Педагогија Милице Г. приправнице III. разреда.</p> <p>— И ти, Милице, баш ми |
| недељу дана, по оној поменутој ноћи. — Приправници обојега пола, сад већ учитељи и учитељице, |
| а те осуђује? — примети Даринка — Твоја природа није да се с незгодама бори; а у ужем кругу, у |
| ироничким осмејом Милица.</p> <p>— Има природа што их тек патња челичи — рече замишљено домаћи |
| > <p>И том пресудом оцењена је Миличина природа, и свију њој подобних женскиња.</p> </div> <div |
| ирати неку веселу песму.</p> <p> Сретна природа — прошапута Ленка, па опет оде у кујну; јер је |
| >— И она дели моје мишљење и ако јој је природа сроднија са Миличином.</p> <p>Доктор се на то б |
| аким околностима или баш те „пузавачке“ природе, па да пред сваким пузим, док општу симпатију и |
| се нимало није ужаснула тог новога дара природе; јер знаде, да јој то неће срамоте нанети.{S} С |
| лепша и од Милице, тек да су ти, већ од природе округли образи мало пунији...</p> <p>— Мушки по |
| о ми радиле и доживиле није тако опасне природе, да се баш тајити мора.</p> <p>Сад су, као што |
| настави:</p> <p>— Јест, ја не спадам у природе што се свога личног права на уживање лако у опш |
| би тако говорити.{S} Али ја не спадам у природе твоје врсте, које у своме заносу, да право и пл |
| Али главни је узрок, што ја не спадам у природе, што своју личну срећу жртвују општем интересу |
| па спавај — рече оштро Милица — За моју природу није да гладим децу ко неко пудлу; а и ти ћеш в |
| "49" /> <p>— Не, Коста, то није за моју природу; ја друкчије свађам те ствари.{S} Брак код мене |
| остан.</p> <p>Да поправи своју погрешку пристаде у шалу али му се она вазда претвараше у сатиру |
| p> <pb n="47" /> <p> — Морам и на то да пристанем; стисли сте ми руке тако, да се иначе не бих |
| ако стане у школу).{S} И ту онда покажи пристојан успех и имај воље на учитељски позив!</p> <p> |
| је збијала шалу и онда кад јој је он у присуству Ленке веренички прстен дао.</p> <p> — Нећу да |
| их Ленка и домаћин упознаше и с другим присутним гостима, што дођоше да честитају имендан — ин |
| м и још једном на брзо тек погледом или притиском руке опростише се од својих мештанских познан |
| <p>— Шта није? — то је баш интересантно прихвати он и остави оловку — Него то ћу им ја приповед |
| им предметима где се баш не сме трпити, прихватила сам се и тога иначе мени не повољног средств |
| их се у бољим околностима ни сами не би прихватили.</p> <p>Тако н. пр. знате, да ја као ђак нис |
| ако се по дужој борби са својом савешћу прихватих практичнија правца те главну своју бригу обра |
| <p>— То не.{S} Али могла је удадбом још причекати — одговори Милица</p> <p>— саморадњом у школи |
| ну врта хитро и лако протрчао.</p> <p>— Причинило ти се — рече доктор. — Ја нисам ништа чуо.</p |
| лажаше ни један мушки, а она, баш к’о у пркос, ретко је куд ишла, те јој се не могох придружити |
| > <p>— Лако ме је разумети.{S} И ја сам пробирачица, па не могу да се задовољим ма чиме; а мало |
| то их учитељи на селу трпе, да по чешће проведем по више сахата дневно — један до два — у живом |
| ближе својте.</p> <p>Тај дан до у вече проведоше весело у друштву са осталим гостима.{S} Вече |
| ица и опет су код Ленке.{S} Дошле су да проведу неки део ферија и код ње; јер као што већ знамо |
| у.</p> <p>Прву годину свога учитељевања провела сам како, тако.{S} Труда ме је доста стало, али |
| .{S} Ти си најбујније доба твога живота провео у туђини и мећу „Немчадијом“; а карактер Српкиње |
| аровита; а осим тога, ваљда је умела да провиди и свој положај, па узела и бољи правац.</p> <p> |
| да су прокопале зид па кроз ту пукотину провлаче неко болно преболно дете.</p> <p>Дете је било |
| да ћути, али баба се недаде смести већ провлачећи дете и трећи пут кроз зид, некако смешном ир |
| ето болесно ми дете, па га у име божије провлачимо кроз зид, да се одели на коју год страну; ве |
| имети Даринка.</p> <p>Ваљда си већ и ти програм створила по коме ћеш осим деце и народ учити? — |
| <p>„Знам ја, да нови касапи под...“ па прогута још две речи намигнувши на остале. „Ал’ и баба |
| иткоћу неких...</p> <p>Али последњу реч прогута и нагло устаде приђе опет својим кошницама а ли |
| истином „филовану“ „кнедлу“ ћутећки да прогутам, него је и вама „пакујем“ па кад доспете ви је |
| тељу, коју овај радосно прими и својски продрма.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1884 |
| мушких, што је проклети скептицизам већ продро и у некадашњу престоницу безазлености и поверења |
| ногу љиљан и ружица.</p> <p>У исти мах прође кроз гробље нека лепа, млада и здрава сељанка; вр |
| учитељски испит.</p> <p>— Само да добро прођемо — рече на то Милица.</p> <p>— Та пасти тек неће |
| ручком није г. Коста ни ваљане две речи прозборио, а кад му Милица ћеретајући рече да јој сад н |
| к зацело нема посла, па зато гледа кроз прозор.</p> <p>„Бре није;“ рече ми баба Наста лукаво ме |
| ожда и она) заборавише моје вирење кроз прозор; те никоме не беше зазорно што учитељица добија |
| ј јед, устаде од стола, те гледаше кроз прозор на улицу.</p> <p>— Шта си се данас тако дуго зад |
| бе не донела! — рече Ленка гледећи кроз прозор на варош, па одступи од њега — па како беху саме |
| три и то, Даринка и Милица гледећи кроз прозор виноградима засађену околину, а Ленка чистећи св |
| е нова учитељица дошла чешће вирио кроз прозор; а к’о што видите њен стан беше близу, те сам је |
| ке и учитељица па мање завиривати у мој прозор.{S} Овако разуме се, да сам те морала избегавати |
| о и кол’ко чезнећи погледа бацао на њен прозор, који се од неко доба поче много раније завесом |
| сам је чешће могао видети да код свога прозора чита, шије или баш гледа крозањ.</p> <p>У почет |
| јаше Даринка једно послеподне код свога прозора у руци јој беше писмо, које је већ више пута пр |
| аленој собици изнурена стара жена а код прозора везе на беломе плату, лепа, чила и веселог изгл |
| љава нити да собу тако јако греје; да с прозора песак уклони и да собу чешће обдан ветри.</p> < |
| ривати — рече сад Милица уклонивши се с прозора — оне и ако нису боље од нас, опет су нам бар р |
| p> <pb n="38" /> <p>Осим тога били су и прозори засути песком скоро до половине окна; а под пос |
| ога постао са свим озбиљан човек.{S} На прозору није ме нико више видео, а кад сам у друштву сл |
| а седела је Милица и Даринка.</p> <p>На прозору указа се у исти мах мушко и женско лице, а за т |
| ег памети.“ — И ту нагло устаде и приђе прозору.</p> <p>„Свако је своје среће ковач.“ — примети |
| а и то: да су г. натарош често на своме прозору од кад су госпођа фрајлица овде.{S} Но ја њега |
| аносу, да право и племенито раде, често проиграју своју личну срећу, и...</p> <p>— Ленка! упаде |
| </p> <p>— Није него ћу још сад донашати пројекте, по којима ћу учитељовати, и размишљати, како |
| и добре воље господин Коста — да је та проклета еманципација жена неопходна потреба за цело чо |
| је и то; ал тај није за мене и за моје проклете околности.</p> <p>— Е па што се сад љутиш? уме |
| Та то и јесте малер нас мушких, што је проклети скептицизам већ продро и у некадашњу престониц |
| а, да би много сретнији био да нема тих проклетих ферија, или да један пут настану вечито па да |
| је познато, не могу се баш похвалити, а проклето срце опет неће да знаде, да је у женским груди |
| него да размишљаш о метафизици — твојој проклетој учитељској сведоџби.</p> <p>— Није него ћу јо |
| сад и нехотице морам и ја да одобрим ту проклету еманципацију женскиња...</p> <p>Јест, оне су м |
| > <p>Кад сам до њих дошла, видим, да су прокопале зид па кроз ту пукотину провлаче неко болно п |
| — Ха! —- Ха! баш к’о да је она сретније пролазила — смејаху се оне.</p> <p>— Ја се тиме и не хв |
| ти имати?!</p> <p>— Па ни ја нисам боље пролазила — примети Милица — Баш кад сам штудирала о пл |
| у ствари нисам гора од вас — знате како пролазим.</p> <p>— Право имаш; и сама сам тако нешто пр |
| она што јој је гориво душевна врлина, а пролазна она је што потиче из поштовања бела лица и див |
| Боже мој, ти само знаш, шта сам ја суза пролио и кол’ко чезнећи погледа бацао на њен прозор, ко |
| , да јој то неће срамоте нанети.{S} Сва промена што је поводом тога н њој учињена, била је то: |
| кус у мање интелигентних људи!</p> <p>— Промислићу се — рече на то поруменивши доктор — само на |
| е да ми се и ракија поквари, него да ми пропадне моје слатко и паметно чедо“! па се надзири над |
| ву главицу и сва знања, која су законом прописана.</p> <p>Ја кад сам у школу ступила хтела сам |
| И за то се и не држим наставна плана и прописаних правила као слепац вође, него из свега вадим |
| вљена власт, кад се не преће све што је прописано?!</p> <p>— Свет вазда ужива у клеветању туђих |
| Враголасти осмеј којим беше та примедба пропраћена учини да се доктор задовољно насмеши.</p> <p |
| а сам задовољна и тиме; јер вазда волим пропустити и десет криваца, него једног невиног осудити |
| још имамо образа хвалити се, да и ми у просвети напредујемо.</p> <p>— Та ваљда нећеш тврдити д |
| је сву мудрост кашиком поцрпео и каблом просипао, опет ми је најмилији; јер њему долажаху мисли |
| ељима, али Ленка и г. Коста не даду „ни прословити“; а њима се придружио и ондашњи млади лекар |
| превиде: а шта се тек може очекивати од проста народа, који не уме ни да је оцени?{S} Него види |
| на њено одело, те је видео да је на њој проста хаљина, а уз то баш ни једне пантљичице...{S} Но |
| омир“ што испуњаваше моју школу (што се простире највише 7—8 метара у дужину а 4—5 у ширину, а |
| и симпатије...</p> <p>— Па могла си га просто одбити а не бегати — рече Ленка.</p> <p>— Одбити |
| манетима мудрих људи, него ћу вам ’нако просто рећи, да сам се — удала још пре три месеца.</p> |
| ицу нестаде осмеха, па поруменивши рече простодушно:</p> <p>— Лагала бих, кад би порицала.</p> |
| огледа своју вереницу у којој је толико простодушности и веселе безазлености.</p> <p>Кад се док |
| је домаћица без сумње јутрос опрала па прострла да се суше.</p> <p>Домаћичино лице показиваше |
| та годишње.{S} Али наравно, она је чедо протекције и среће па има сведоџбу с препоруком; а то ј |
| руку страсно стиснуо и у свом заносу и против српског обичаја и пољубио.{S} Али срце као да му |
| да се може допасти.</p> <p>— Ко говори против ње! — осече се г. Коста. — Мене само љути што мо |
| > <p>— Боже сачувај!{S} Ми ништа немамо против; шта више, за твој труд даћу ти и почетак тој пр |
| ити...</p> <p> — А зар се ти томе не би противила? — Питао је пламтећим ал’ тужним погледом он. |
| исти донети.</p> <p>И зато ја некадашња противница ланкастеровог начина увела сам већ у половин |
| ти шта више, можда су нам до сад били и противници и својим оштрим и ако глупим досеткама, чест |
| ајно свога мужа.</p> <p>— Није ми ни то противно — рече весело она — Него шта ти велиш, госпођи |
| му покаже да се вара.{S} Али ја сам баш противно од оне за коју ме свет сматра и за то је видит |
| сање.{S} И онда још имамо образа викати противу моде, кокетерије и измајсторисане наивности жен |
| али му се она вазда претвараше у сатиру противу Милице.{S} Стога и опет оде у општину на посао. |
| Пели, да не иде код мене, да јој бајем протисли, него да мете рена на груди и да иде код докто |
| жмиркаш.</p> <p>— Ја? — рече Даринка па протре очи —- Ал’ нека, треба и ја да запамтим кад сам |
| неко на другу страну врта хитро и лако протрчао.</p> <p>— Причинило ти се — рече доктор. — Ја |
| нка. — А у осталом ви ћете можда и боље проћи; таке сте среће, да и нетражећи стичете симпатију |
| лу; а и ти ћеш видити, како ћеш у школи проћи без телесни казни.</p> <p>После пола сата Даринка |
| не деце) па се морадох и по цичи насамо проћи по чистом ваздуху, те да би и после подне читава |
| е признаје ти се ни од другарица, ни од професорске колегије.</p> <p>— Лепо је тешиш! — осече с |
| 840_C2"> <head>II.</head> <p>Три године прохујаше, а и четврта се већ у велико бројала, кад Лен |
| љда ћеш сутра знати разложити, какав се процес дешава у души детињој, кад га учитељица онако св |
| и јој беше писмо, које је већ више пута прочитала па се и опет повратила па један став у њему ш |
| је план довршен био још кад су ми оцену прочитали — мрмљаше Ленка — Душан Т. је бележник у моме |
| о учитељица добија од нотароша књиге на прочитање, и што га често по школском детету за њих мол |
| ог венчања у њега прибележила. — Кад њу прочиташ знаћеш и моје мишљење о љубави које ти и онако |
| екла је у смеју она.</p> <p> — Тако је! прошапута доктор — ко би све у напред знао...{S} И ту м |
| >„Е мој добри и радознали браца Коста“, прошапута и савије писмо „Још једнако те копка и мучи с |
| веселу песму.</p> <p> Сретна природа — прошапута Ленка, па опет оде у кујну; јер је била недељ |
| код њега клече па по свршеној молитвици прошапута: „Ти си ме научила Богу се молити и разумно ж |
| опет па искреним ал једва чујним гласом прошапута:</p> <p>— Лаку ноћ! сада не могу сутра ће те |
| мо и ми тако чиниле, биле би можда боље прошле.{S} Јер сад тек видим, да нам је наше учење с те |
| } Али брате мој, и ако је све већ давно прошло опет нам се приповетка не може по вашој вољи свр |
| Ленка га чудно и неверујући погледа, па прсну у смеј. — Чудно му је зловоља и кисело лице долик |
| е сличан израз...</p> <p>Ленка и Милица прснуше у смеј, а она се трже и порумени, јер виде, как |
| бра — партија...{S} Другарице јој на то прснуше у смеј!</p> <p>— Та шта се церекате?{S} Хоћу и |
| авити, ал’ гостима се што шта мора кроз прсте гледати — смејаше се она не пазећи много на своје |
| ељу знате, да се и нехотице гледа „кроз прсте“...</p> <p>Добила сам од једног сељака на поклон |
| равна; па кад се другима гледало „кроз прсте“ у свима предметима, зашто се теби у појединима н |
| д јој је он у присуству Ленке веренички прстен дао.</p> <p> — Нећу да га примим — говорила је о |
| а учитељица онако својски прутом по врх прстију „одалами;“ а то је и онако у свези са тезом из |
| ју кутију, коју није предала са осталим пртљагом.{S} Даринка и Милица међутим мирно заузеше сва |
| убљених особа то нам га не могу више ни пружати и онда и наша љубав мора да престане.{S} Па ако |
| уке! — рече Милица а Даринка јој такође пружи своју руку.</p> <p>У том стигоше до једне веће ст |
| свето, него је већ ишла на то да ономе пружи руку где ће моћи узурније живети и луксуз терати; |
| е — рече доктор некаквим меким гласом и пружи руку своме пријатељу, коју овај радосно прими и с |
| <p> — Примам Вам понуду; и поруменивши пружи му руку, он је ту руку страсно стиснуо и у свом з |
| ик.</p> <p>— Мило нам је — рече Даринка пруживши домаћину руку — А ја сам Даринка, а она је, ра |
| детињој, кад га учитељица онако својски прутом по врх прстију „одалами;“ а то је и онако у свез |
| тим узе психологију и поче шаптати:{S} Психологија је наука...</p> <p>— Хајд’ штудирај од кори |
| ица па затвори педагогију, и за тим узе психологију и поче шаптати:{S} Психологија је наука...< |
| та неке имале право што су педагогију и психологију училе овлаш и на памет; тиме су бар стекле |
| ам хтела господину доктору да служим за психолошку студију — примети она горко.{S} То би и њега |
| спиту са својим ђачицама?</p> <p>Већина публике је обично чист сељак, што ни читати ваљано незн |
| оју природу није да гладим децу ко неко пудлу; а и ти ћеш видити, како ћеш у школи проћи без те |
| а нисам у таким околностима или баш те „пузавачке“ природе, па да пред сваким пузим, док општу |
| „пузавачке“ природе, па да пред сваким пузим, док општу симпатију и назив „препоручена“ не сте |
| , видим, да су прокопале зид па кроз ту пукотину провлаче неко болно преболно дете.</p> <p>Дете |
| ећамо на себи њихов и преко воље поглед пун поштовања, или изненађења.{S} Тај поглед је за ваља |
| .</p> <p>Али како видим, табак је скоро пун.{S} Зато вас нећу даље мучити аманетима мудрих људи |
| стан њен је чист и пријатан, осим тога, пуна јој је школа живахне и веселе дечице, која је сва |
| ти, већ од природе округли образи мало пунији...</p> <p>— Мушки послови! — рече Даринка, онако |
| ријатније сне? — рече г. Коста погледом пуним братинске искрености и узрујаним гласом — На прим |
| {S} Па опет кад дође до средине гробља, пусти суде на стазицу, па се упути гробу учитељичину.{S |
| Али ја не знам — умеша се муж.</p> <p>— Пусти је само нека по вољи говори; чућеш после од мене |
| е, па шта вреди љутити се?{S} Него боље пустимо Косту да сврши, — примети Даринка погледавши у |
| о малој почивци — да је и код нас Срба: пут дугачак а време кратко; рад потребан и голем а силе |
| ле — примети им она љубећи их.</p> <p>— Пут овамо води преко С. — рече Даринка — па сам синоћ с |
| и Ленка.{S} И оне су стране; али њихов пут је на другу страну, те очекиваху други влак, који с |
| обуче капут па и он без доручка и први пут без опроштаја са женом пође у општину.</p> <p>— Куд |
| је трњем обрасло; али преко трња и води пут срећи, само треба воље и истрајности.</p> <p>— Тако |
| е вазда питају из оног, што се последњи пут предавало, а последња лекција најбоље се и научи; а |
| р паметни људи па ће вришко и теби дати пут; неће наше девојке бити попадије ни помодуше да им |
| даде смести већ провлачећи дете и трећи пут кроз зид, некако смешном иронијом настави:</p> <p>„ |
| олети већ примети:</p> <p>— Зар се твој пут морао баш данас десити!{S} Њиме си много изгубила.< |
| нема тих проклетих ферија, или да један пут настану вечито па да је она тако к’о сад увек у мој |
| доктором тугујем. —</p> <p>Да те један пут те бриге опростим и загонетку решим, ево ти из мога |
| <p>— По чему судиш?</p> <p>— Само један пут погледао сам јој мало ватреније у те — као што ти в |
| а, него тек — лутка...{S} А тој: сретан пут! — и онако неће усрећити ни себе ни друге.</p> <p>— |
| И тако је на моје заузимање добила тога пута сву тромесечну плату; а што је касније опет неуред |
| вештаја одбијена, а срамоту што је тога пута та мала варалица морала осетити, може појмити тек |
| у руци јој беше писмо, које је већ више пута прочитала па се и опет повратила па један став у њ |
| ану, већ сиђите у ону велику кућу преко пута.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18840_C |
| ни си у вољи, па макар да једни по сто пута кажу да си учена!...{S} Јест, зна баба Мара све!“ |
| купном раду своме дају ми оне извештаја путем својих књижица и усменог исказа тек сваке суботе |
| ни стална школска послужитеља, који би путем звоњења могао деци јављати кад је време да у школ |
| их врлина и способности.</p> <p>Тек тим путем могуће је мени поред незгода што их учитељи на се |
| става и затим се од ње опростим.</p> <p>Путем сам много о томе размишљала; па и ако сам своју п |
| засађену околину, а Ленка чистећи свој путни шешир, што га је скинула била.{S} На послетку — к |
| ко’ дочекати? — прекиде једна радознала путница, која се можда радовала, да ће уживати „сцену р |
| цање.</p> <p>И тако је радознала дебела путница уживала бар „сцену растанка“.</p> <p>Међутим би |
| до једне веће станице.{S} Ту уђе и више путница те им говор узе други правац.</p> <p>— Ено врх |
| е у Т. сасвим задовољена.{S} Ту су наше путнице дочекали, осим родитеља још и сродници и познат |
| питаше она бацивши поглед на Даринчино путничко одело и шешир, што га је на главу метнула.</p> |
| !</p> <p>— Како смо положиле и како смо путовале знате.</p> <p>— Али ја не знам — умеша се муж. |
| викну имена оних станица, уз које ће се путовати.</p> <p>Наше познанице за часак се ужурбаше а |
| — Баш ми је жао што смо осуђене саме да путујемо; а како је тамо све весело! — примети затим Ми |
| рече ми баба Наста лукаво ме гледећи. „Пуши му се глава од посла; него је он бацио око на госп |
| си у ствари ако не боље, оно свима нама равна; па кад се другима гледало „кроз прсте“ у свима п |
| ће Даринка да каже? — та и она је нама равна, па погледај њену оцену!</p> <p>У том звонце зазв |
| уђена; осећају ту неправду и друге мени равне сестре што су осуђене да више размишљају, но што |
| и ако нису боље од нас, опет су нам бар равне.</p> <p>— Та већ видећемо -— гунђала је она — Нау |
| епојмим женскињу, која ће се поред себи равних у туђинца загледати, и зато се и мени чини, да т |
| зда и трн у оку види, док се у оку мени равних ни балвана не опажа...{S} И ту се за часак загле |
| је можда и неби тако било — рече Милица равнодушно слегнувши раменима — Али овако баш што смо љ |
| арија; а ја опет не могу да појмим вашу равнодушност.{S} Та зар ви не видите, да ће нам те, бај |
| д нас Срба: пут дугачак а време кратко; рад потребан и голем а силе слабе, малене и растрзане н |
| помагачица остаје мени више времена за рад око развијања дечијега разума и осталих врлина и сп |
| ест, — дода Милица — окушаће се и њихов рад и у животу; видиће народ и њихову ваљаност, а ту те |
| аграда чиста савест и уверење, да ми је рад примерен потреби и по томе и користан.</p> <p>— Кад |
| ину и Јелени — у госте дођете.{S} Он је рад да вас позна, а и ја мислим, да је већ време, да се |
| на — али и опет велим, да се та брига и рад не исплаћује и да би паметније било да си мање ревн |
| нању дечијем; а остало беше ми узгредан рад, који сам предузимала тек онда кад ми време допусти |
| и на њихове поступке као и на целокупан рад у школи још две до три над-надзорнице.</p> <p>О цел |
| нико обесити ни колајну за твој сувишан рад — дода још Милица.</p> <p>— И кад би хтела да се ус |
| ати ваљано незна; они нам дабоме немогу рад наш оценити шта више, можда су нам до сад били и пр |
| а баба, на којој се видело, да је „леку-рад“ мало више из чутурице гуцнула.</p> <pb n="37" /> < |
| е обричем, да ћу после три године свога рада — ма где ја била — дати вам извешћа о свом раду у |
| е смрти — пардон! после двадесет година рада „сјајну мировину“...</p> <p>Пишите ми о свему, па |
| ер, да си после неколико година корисна рада, настанила се у каквој сретној кућици, уз друга, к |
| особности мислим да сам стекла; труда и рада се не плашим, а и воље имам, па што буде могуће за |
| је у своме заносу, да право и племенито раде, често проиграју своју личну срећу, и...</p> <p>— |
| њена прва цедуљица у којој ме мољаше да ради тачнијег примања плате коју рекнем у њену користи |
| ринка. — Поље на коме има учитељство да ради дабоме да је трњем обрасло; али преко трња и води |
| сматра школу као неко зло — које „моде ради“ мора да се трпи и плаћа. „Не ће бити попа ни попа |
| правда хтела нанети.</p> <p>Него истине ради морам признати, да су ти извештаји већином благи и |
| ене — већина решава.,..{S} И што већине ради не могу ову истином „филовану“ „кнедлу“ ћутећки да |
| ам видиш, тако радила.</p> <p>— Па тако ради и већина примети јој муж а Милица и Даринка замишљ |
| p> <pb n="50" /> <p>— Само ти увек тако ради, па ћеш далеко дотерати — примети јетко Ленка.</p> |
| ћ радим тек по своме уверењу; а ко тако ради мора бити бар са собом задовољан.</p> <p>Ја знам н |
| еданпут своју скамију надзирава; а само ради тога не искључујем из тога реда ни иначе најслабиј |
| па је знала да је Србин злопамтило и да радије копа јаму своме но — туђину...{S} И за то је и о |
| зло делимо, па вас још и сад у мислима радије заједно представљам) И зато сам и ја своју срећу |
| бности рећи.{S} И за то сам видиш, тако радила.</p> <p>— Па тако ради и већина примети јој муж |
| тога више неће бити!{S} Кад би ја тако радила видео би се мој грдан труд тек кад би моје учени |
| е. — Остани ти Коста.{S} Оно што смо ми радиле и доживиле није тако опасне природе, да се баш т |
| ам плод свога труда, а не тек вечито да радим без икаквог признања и награде.</p> <p>— Тако је! |
| , па са удвојеном силом о пет прегнем и радим бар колико могу.</p> <p>— Могла би се мало и штед |
| због родољубља и мог уверења, да добро радим, и у овом забаченом селу лошије оцењена будем?{S} |
| не обазирем на мњење своје околине, већ радим тек по своме уверењу; а ко тако ради мора бити ба |
| но тек у танку кошуљицу.</p> <p>„Шта ту радите?“ запитам их кад сам им по обичају назвала: „пом |
| учитељству.</p> <p>У селу је много теже радити но у вароши, па опет, сваки варошки учитељ и учи |
| урадих критичара што умеју само језиком радити па ће ти пребацивати и најмању погрешку и недост |
| рече Милица — по теби се види, да много радиш; здрава си, а слабија си но што си била у заводу. |
| лица киселим лицем учитељује и да и она радо гледа доктора.{S} Па кад му она већ улива симпатиј |
| у и недостатак.</p> <p>— Погрешке своје радо ћу чути, а хвале и не тражим — рече озбиљно Даринк |
| а им чешће пишу.{S} Оне су ово последње радо обећале, и своје обећање су тачно и вршиле.</p> </ |
| обии интересантно од нас удаљене ствари радо читају и да све’ остало иде — под купус...</p> <p> |
| и ту слободу као и погрешке у приповеци радо опростити.{S} Особито кад им још кажем, да сам и ј |
| ше осмеја но туге, а он би баш сад тако радо у њима видио сузе или бар оног благог израза и сму |
| једна радознала путница, која се можда радовала, да ће уживати „сцену радосна састанка.“</p> < |
| оћели вас ко’ дочекати? — прекиде једна радознала путница, која се можда радовала, да ће уживат |
| лом задржавано јецање.</p> <p>И тако је радознала дебела путница уживала бар „сцену растанка“.< |
| писан и подвучен.</p> <p>„Е мој добри и радознали браца Коста“, прошапута и савије писмо „Још ј |
| <p>— Шта си с том бабом имала? — питаше радознало муж и жена.</p> <p>(Даринка се насмеја) — Ево |
| својим околностима задовољна? — питаше радознало г. Коста.</p> <p>То баш не могу рећи.{S} И ја |
| <p>— А за коју си се решио? питаше врло радознало г. Коста.</p> <p>— Право да ти кажем, избор м |
| <p>У почетку сам мислио да то чиним из радозналости и несташлука, но кад Ленка о феријама оде |
| д је тако (а уз то смо својим успехом и радом незадовољни,) не треба се вајкати, него напустити |
| ви.</p> <p>— Раменом не; ал’ енергичним радом и заузимањем много се шта поправило — примети Дар |
| се можда радовала, да ће уживати „сцену радосна састанка.“</p> <p>— Неће ме дочекати.{S} Нисам |
| и пружи руку своме пријатељу, коју овај радосно прими и својски продрма.</p> </div> <div type=" |
| м родитеља још и сродници и познати, те радости не беше краја.</p> </div> <div type="chapter" x |
| /p> <p>— Моја женица заборавља у својој радости да нас упозна — примети домаћин смешећи се — за |
| ди пожртвовање и родољубље у незнатноме раду — сеоског учитељства?! </p> <pb n="24" /> <p>Дарин |
| а где ја била — дати вам извешћа о свом раду у школи, и о мишљењу што сам га за то време о школ |
| три над-надзорнице.</p> <p>О целокупном раду своме дају ми оне извештаја путем својих књижица и |
| х се не тичу.{S} Но уз све то беше опет разборит човек и <pb n="44" /> крајна добричина.{S} За |
| ти је милија лутка и лептир, од благе и разборите женскиње?</p> <p>То не, ал ти знаш, да ја ни |
| желимо и тражимо од женскиње озбиљност, разборитост и здраво мишљење; али само у теорији а у пр |
| остале душевне врлине на првом месту и разборитост онда можеш бити уверен, да су докторове реч |
| оме подобне ствари, а код неких је опет разборитост, искреност и друге душевне врлине. (И зато |
| удно дрхтао; али у исти мах беше јој се разбудила ћерчица те тепаше: „мама, мама“ и то јој не д |
| ица остаје мени више времена за рад око развијања дечијега разума и осталих врлина и способност |
| из оних предмета што служе поглавито за развијање разума.</p> <p>— Ти као да ниси помишљала на |
| савесног и ваљаног учитеља треба да је развијање ума и оплемењавање срца дечијег; а уз то треб |
| е нестало још пре но што се љубав могла развити.</p> <p>— Но да је већ ту била, ко’ велим, теже |
| муж — Ако Даринка и Милица тако стану „разводити“, нећемо ове ноћи ни тренути.</p> <p>— Не бој |
| а“.</p> <p> И Милица приђе гласовиру па разгледајући неке ноте, што се ту нађоше испитујући пос |
| о — рече он тоном којим се с гостима не разговара.</p> <p>— Та још је рано, — рече она не приме |
| малој почивци Милица. — Него боље да се разговарамо, и онако ћемо се брзо растати; а волела бих |
| сахата дневно — један до два — у живом разговарању са децом, што дечији ум ни мало не мори а м |
| који је такође од када се јутрос с Вама разговарао врло зловољан.{S} Мора бити да болујете обој |
| тишину Ленка.</p> <p>— Бар ћемо се дуже разговарати — рекоше јој у исти мах обе другарице. </p> |
| <p>Још док се г. Коста и доктор у врту разговараху, уђе Даринка збуњеним лицем Ленци у собу.</ |
| дућој станици остави их госпа опет, али разговор се опет дуже времена не поче, ма да им се на л |
| воје дечице, те тако прекидоше пређашњи разговор.</p> <p>На идућој станици остави их госпа опет |
| ије, и то на две године касније од оног разговора наших познаница о имендану г. Косте.</p> <p>Д |
| препоруком свршиле!.</p> <p>Ти си данас раздражена, па боље — дремај! — рече јој Даринка па се |
| и предмети што сам ја најпре деци добро разјаснила и у којима сад већ није неопходно нужно учит |
| ако женијалне, па треба више стрпљења и разлагања.</p> <p>— Шта неће огорчење изнаћи — насмеја |
| “; а карактер Српкиње и туђинке врло је различит.{S} Туђинка брате, и кад те љуби и не љуби сре |
| је најлепшу крушку“...</p> <p>— Укус је различит — примети му само доктор, али се за неколико т |
| </p> <pb n="30" /> <p>— И то је довољан разлог, да и теби Коста, баш ни једна није веровала.</p |
| ога — настави — овде сам имала и других разлога.{S} Приметила сам већ одавно, да Милица киселим |
| за тај одсудан корак и других важнијих разлога и покретача — настави жена — Јер треба да знаде |
| свога гласа за мене из мени непознатих разлога, па је држала, да мећу нама — као обично међу С |
| ице до корице, па ваљда ћеш сутра знати разложити, какав се процес дешава у души детињој, кад г |
| есто и као извињујући се рече:</p> <p>— Разљутило ме, што се ми мушки вечито правимо важни те ж |
| нише.{S} Заиста, треба само да се добро размислиш, па ћеш наћи, да је код нас Срба у томе погле |
| {S} То би и њега довело у неприлику, да размишља.{S} А тада би можда стекао према мени и симпат |
| доведем у искушење, кад покуша и он да размишља...</p> <p>Последње речи опет је изговорила с и |
| да се у томе добу и о љубави озбиљније размишља.</p> <p>— Разуме се — рече Ленка — али не баш |
| : „мама, мама“ и то јој не даде да даље размишља.</p> <p>У том дође и г. Коста.</p> <p>— Јел’ у |
| да тек пословицу цитира, а слабо о њој размишља.</p> <p>— Тако је, — рече Ленка и опет седе — |
| ени равне сестре што су осуђене да више размишљају, но што је то некима по вољи...</p> <p>Коста |
| ем рећи, али кад будем о томе озбиљније размишљала, казаћу ти — рече она и устаде.</p> <p>— Хај |
| опростим.</p> <p>Путем сам много о томе размишљала; па и ако сам своју поуку у здравственом пог |
| Милица, на пример, није о њој никад, ни размишљала, па се опет удала...</p> <p>— Волео би знати |
| реба метод, по коме се можда такође без размишљања и механично владају.</p> <p>— Камо срећа, да |
| дноћа или чак и необразовање; а озбиљно размишљање за нас је увек гордост, славољубље и сувопар |
| и пројекте, по којима ћу учитељовати, и размишљати, како је то „благодатно“ стање, кад се најпр |
| а — А на послетку, боље је и то него да размишљаш о метафизици — твојој проклетој учитељској св |
| изгори остаје пепео који временом ветар разнесе...</p> <p>Гориво љубавно долази од особе коју љ |
| е женскиње код неког стола претовареног разним књигама, рукописним белешкама и цртежима.</p> <p |
| о допустите, да тим белешкама независно разполажем, одмах ћу се дати на посао.</p> <p>— Нама и |
| нашег краја тек нас три, а други и први разред не хте да нас чека, — одговори јој Даринка.</p> |
| — али ја сам заборавила рећи, да на цео разред тај пази један од двеју главних надзорница и тих |
| } Педагогија Милице Г. приправнице III. разреда.</p> <p>— И ти, Милице, баш мислиш, да ћеш на б |
| ине плате, а уз то има да наставља по 6 разреда и 100 — 200 деце (разуме се, ако стане у школу) |
| рошки учитељ и учитељица са највише два разреда, ужива по 4 — 7 стотина плате, једно сеоско учи |
| н начин.{S} Упала сам у школу са четири разреда и преко стотине деце, која уз то редовно школу |
| ћи не могу.</p> <p>— Али шта је с првим разредом, — питаше Ленка — он ти тек неможе писмена изв |
| ко можда мисле и праве туђинке о својим разсестрама што се по србише. — рече г. Коста и не мисл |
| е времена за рад око развијања дечијега разума и осталих врлина и способности.</p> <p>Тек тим п |
| едмета што служе поглавито за развијање разума.</p> <p>— Ти као да ниси помишљала на злобу и за |
| — Па зашто смо онда људи?{S} И камо нам разума и хваљеног родољубља?!</p> <p>— Да се само од ро |
| ћину руку — А ја сам Даринка, а она је, разуме се, Милица.</p> <p>И ту се онако својски и српск |
| се нисам у Ленку заљубио.{S} То ме је, разуме се по себи, доста муке стало, али и опет сам „ме |
| и о љубави озбиљније размишља.</p> <p>— Разуме се — рече Ленка — али не баш свако.{S} Милица, н |
| ругарицу; па кад јој на лицу виде да је разуме, осмељена настави:</p> <p>— Јест, ја не спадам у |
| општинском стану.{S} Твоје закључивање разуме се дакле већ по себи; него сврши што пре да и др |
| ато одређену књижицу.</p> <p>По себи се разуме да овамо спада понављање предмета и тек они пред |
| смо се познали и узели, а то се по себи разуме, те није нужно ни да кажем.</p> <p>— Шта није? — |
| приближим настави међу тим Коста — Али разуме се да сам пре тога постао са свим озбиљан човек. |
| мање завиривати у мој прозор.{S} Овако разуме се, да сам те морала избегавати, ако сам хтела д |
| наставља по 6 разреда и 100 — 200 деце (разуме се, ако стане у школу).{S} И ту онда покажи прис |
| видим, да нам је наше учење с темељним разумевањем и дало оцену лошију од знања; а уз то и зат |
| е трже и још јаче порумени.</p> <p>— Не разумем те? — рече г. Коста питајућим изразом.</p> <p>— |
| е воли, па и ако се сад и сама добро не разумем, опет видим, да ми је мио и да га поштујем; а љ |
| ни један учитељ ни учитељица на селу — разумете ли? — на селу, рече, кад на Даринчином лицу ви |
| — опозицију...</p> <p>Уверена сам да ме разумете; а кад ме схватите онда вам је и јасно, да нам |
| Корете мој поступак, — поче она — и не разумете ме.{S} Е, па чујте!{S} Доктор Гавриловић је пр |
| се да је уз тебе дете, које те не може разумети кад више што осим љубави од ње желио будеш.</p |
| питајућим изразом.</p> <p>— Лако ме је разумети.{S} И ја сам пробирачица, па не могу да се зад |
| ту врсту искушења, па да вас баш немогу разумети. — рече смешећи се Даринка. — О, наилази и на |
| 1746. године“ шапуташе у сну али доста разумљиво Даринка.</p> <p>— Аха! — историја педагогије |
| ута: „Ти си ме научила Богу се молити и разумно живити, и то ти нећу заборавити!“ а очи јој се |
| ’ онда ће ти дете дуже боловати.{S} Кад ракија у соби ври, шкоди и здравима, а болесника може и |
| нела у шталог.{S} Та боље је да ми се и ракија поквари, него да ми пропадне моје слатко и памет |
| соби, и заиста, опазим за пећком кацу с ракијом а на пећи озго био је кошар са комловом и некол |
| у“, настави забринуто и тужно „ома би и ракију изнела у шталог.{S} Та боље је да ми се и ракија |
| <p>„Зар ви немате штале, кад сте у соби ракију налили?“</p> <p>„Имамо, ал’ о’де ће се пре крену |
| је оштро погледам и метнем руку на њено раме. „Нисам ја баш тако небојша, бојим се ја бога већм |
| /p> <p>— Па браним ја — рече он слежући рамени — Мене то ни тада није љутило.</p> <p>Шта више а |
| p>— А да шта ћу? — рече Даринка слегнув раменима. — Ни моје срце није машина, па да навијем осе |
| било — рече Милица равнодушно слегнувши раменима — Али овако баш што смо људи, себични смо.{S} |
| вет поправио, па нећете ии ви.</p> <p>— Раменом не; ал’ енергичним радом и заузимањем много се |
| ароду.</p> <p>— Можда Ал’ нико још није раменом свет поправио, па нећете ии ви.</p> <p>— Рамено |
| и љути.</p> <p>— Свет се не може једним раменом исправити; а себичност је најопштије својство ч |
| е свет цени, та судба прати мене још из ране младости моје.{S} Јест, мени се вазда и трн у оку |
| ују ти, да су створене, да трпе, теше и ране лече; а то је брате, својство што ствара најсретни |
| да у школу дођу, и с тога су деца вазда раније у школи но што би требало.{S} Ја сам покушавала |
| питаше га опет она.</p> <p>— Требао сам раније доћи, да видим како се пренемажеш и како си се „ |
| прозор, који се од неко доба поче много раније завесом застирати.{S} И тако ја сиромах, дођох д |
| ам се без нужде ја.</p> <p>„Тако треба, рано моја,“ поучи ме једна баба, на којој се видело, да |
| остима не разговара.</p> <p>— Та још је рано, — рече она не приметивши то.</p> <p>— Ти се додуш |
| ишта не тиче.</p> <p>Једнога јутра врло рано дође доктор Гавриловић своме пријатељу Кости, ког |
| оде од куће љутит што је Даринка јутрос рано отишла без његова знања с госпођицом Драгом у X. А |
| дан „егземплар“ од те врсте изузетнога „раритета“ те се на вас моје речи и не могу односити.{S} |
| о Милица већ дрема.</p> <p>— Ко’ велим, расанићу се док чујем колико је табака папира она потро |
| овом случају много напора стало, — рече расејано она — мени је ближа 27. но 17. година.</p> <p> |
| савесно вршење свога позива — одговори расејано Даринка.</p> <p>— Свакој од нас — понови дремљ |
| — логика.</p> <p>— Рђав рачун — примети расејано Даринка.</p> <p>— Ха! —- Ха! баш к’о да је она |
| , што смо саме, — дода Ленка — ја нисам расположена за весеље. </p> <p>— Теби је све твоја свед |
| сте уверене.{S} Па кад сте већ за шалу расположене, казаћу вам, какви се снови плету у мојој м |
| ома, па отуда ти узвици и врева.</p> <p>Растанак тај беше веселотужан; јер и највеселијима међу |
| знала дебела путница уживала бар „сцену растанка“.</p> <p>Међутим била је у Т. сасвим задовољен |
| е већ време, да се опет видимо и да при растанку из школе задату реч испунимо.</p> <p>Ми се обо |
| да се разговарамо, и онако ћемо се брзо растати; а волела бих знати, шта ће теби, Даринка, глав |
| и највеселијима међу њима било је тешко растати се са другарима и другарицама са којима братињс |
| потребан и голем а силе слабе, малене и растрзане на хиљаду страна.{S} И за то се и не држим на |
| теде забавити.{S} Шта више то ме је баш растужило.{S} По томе сам видила, каквим осећајима прим |
| те, да ће нам те, бајаги „даровите“, на рачун својих препорука и одличних сведочаба сва најбоља |
| дошла је на ред — логика.</p> <p>— Рђав рачун — примети расејано Даринка.</p> <p>— Ха! —- Ха! б |
| ар још није свршена.{S} Ми смо правили „рачун без бирташа“.{S} А ко зна шта ће на то мој и твој |
| ице, дошла је на ред — логика.</p> <p>— Рђав рачун — примети расејано Даринка.</p> <p>— Ха! —- |
| изостајање од школе, душу оплемењавати, рђаве навике одвикавати а уз то и из знања ваљан успех |
| ди по сведоџби!</p> <p>— Па и наше нису рђаве.</p> <p>— Нису.{S} Ал’ могле су бити и боље; та и |
| орала је та неправедна оцена грдан и од рђавих последица утисак оставити.{S} Та и ти си у ствар |
| во три године искусиле.</p> <p>— Зар је рђаво учинила, што се удала? — питаше он.</p> <p>— То н |
| „штедње“ пита на пример мене:{S} Шта је реагенс на скроб? онда, кад се већ ретко ко тога сећа.{ |
| ако и „женијалним дусима“ нису увек сви реагенси и сва својства тела на уму.{S} Онда дабоме лет |
| ине свога учитељевања била сам и сувише ревносна, па сам хтела да поучавам и ван школских часов |
| > <p>— Шта? — оно што и свакој од нас — ревносно и савесно вршење свога позива — одговори расеј |
| о да је добро и сувише занет и у делању ревностан.</p> <p>Да поправи своју погрешку пристаде у |
| аћује и да би паметније било да си мање ревностна.{S} Нико ти неће добру вољу уважити, него ће |
| {S} Осим тога научила сам од ње да и са ревношћу и доброчинством може човек непријатеља стећи, |
| ати из оних предмета што истога дана на ред долазе, и за тим по својој увиђавности прибиљежити |
| заборавила, да још Даринка и Милица на ред долазе.</p> <p>— Доселила сам се амо сасвим сама — |
| а ћу говорити из повеснице, дошла је на ред — логика.</p> <p>— Рђав рачун — примети расејано Да |
| а само ради тога не искључујем из тога реда ни иначе најслабију или најгору све док сама не ув |
| азреда и преко стотине деце, која уз то редовно школу полазе тек од новембера до половине марта |
| ена да је остало већ доста утврђено и у реду.</p> <p>Тиме сам дабоме општину задовољила но не с |
| пособности и шта знам ја, шта још ви не ређате.{S} А нећете да се сетите, да смо и ми људи — ре |
| а, била је то: што се у том тренутку са резигнацијом насмешила и можда тихо уздахнула; осим тог |
| оно стање, што сам га осећала кад ми је рекао да ме воли, а ако је то, онда је већ и наступила. |
| а друг му настави:</p> <p>— Што сам ти рекао знадеш и из искуства.{S} И мени је Ленка изгледал |
| ори, — примети шаљиво г. Коста — ја бих рекао, да су злобне, а овако само те морам сетити, да и |
| .</p> <p> — Красан човек тај мој Сава — рекла је за тим шаљиво она. — Само данас ми је и сувише |
| он.</p> <p> — Ко би све у напред знао — рекла је у смеју она.</p> <p> — Тако је! прошапута докт |
| а је госпођа, па све зна! ..{S} Тако је рекла и снаш’ Пели, да не иде код мене, да јој бајем пр |
| .</p> <p>— Тако је.{S} Узела сам кола и рекла јој, да морам нешто важно дома телеграфисати, па |
| цију женскиња...</p> <p>Јест, оне су ми рекле, драги мој Саво, — рече за тим шаљиво и добре вољ |
| о хладне водице!“</p> <p>„Одмах тетка,“ рекло је девојче; али кад је после 10 минута воде из бу |
| аше да ради тачнијег примања плате коју рекнем у њену користи одбору и црквеној општини.</p> <p |
| на из заноса трже, нудећи ме да седнем, рекох јој, да дете сувише не утопљава нити да собу тако |
| е ће се пре кренути“.</p> <p>„Тако је“; рекох јој ја „ал’ онда ће ти дете дуже боловати.{S} Кад |
| никог не боји!“</p> <p>„Вараш се бако!“ рекох ја па је оштро погледам и метнем руку на њено рам |
| ђала, утишах своју злу вољу па јој само рекох:</p> <p>„Зар ви немате штале, кад сте у соби раки |
| а њега тада нисам познавала те јој само рекох, да се српски не каже госпођа фрајла него госпођи |
| да своје другарице.</p> <p>— Којешта! — рекоше у исти мах обе другарице. — Остани ти Коста.{S} |
| /p> <p>— Бар ћемо се дуже разговарати — рекоше јој у исти мах обе другарице. </p> <pb n="23" /> |
| брећи. — Примате ли?</p> <p>— Примамо — рекоше обе другарице.</p> <p>— Него онда се морамо код |
| не, да јој бајем протисли, него да мете рена на груди и да иде код доктора — а чим сам жени оба |
| ни један мушки, а она, баш к’о у пркос, ретко је куд ишла, те јој се не могох придружити ни у п |
| свету <pb n="52" /> казује ми, да људи ретко из истинског поштовања поступају.{S} А за брак је |
| који и кад се исхлади може планути, али ретко ватром-љубави, а обично ватром — злобе и мржње... |
| а је реагенс на скроб? онда, кад се већ ретко ко тога сећа.{S} Тако исто падне на мене коцка, д |
| } А ко зна шта ће на то мој и твој баба рећи.{S} Они могу још све покварити...</p> <p> — А зар |
| шећи се — на да чујемо шта ће и Даринка рећи; јер ено Милица већ дрема.</p> <p>— Ко’ велим, рас |
| — одговори она — али ја сам заборавила рећи, да на цео разред тај пази један од двеју главних |
| ветске критике; — рече Ленка — а шта ће рећи и претпостављена власт, кад се не преће све што је |
| добила.</p> <p>— То би могла она и теби рећи — бранила се Ленка, но и опет порумени и заћута.</ |
| p> <pb n="45" /> <p>— Заборавила сам ти рећи, да ме је синоћ молила твоја познаница госпођица Д |
| свет о мени и моме знању и способности рећи.{S} И за то сам видиш, тако радила.</p> <p>— Па та |
| киде је у речи Милица. — Није доста тек рећи, него и показати га. — И ту се презриво насмеја.</ |
| >Шта више ако ћу да будем искрен, морам рећи, да сам се баш онда љутио, и то баш на себе самог, |
| је ваљана девојка.{S} Али опет ти морам рећи, да се у Даринци вараш.{S} Ти си најбујније доба т |
| и домаћин смешећи се — зато морам и сам рећи, да сам јој муж Коста Т. овдашњи бележник.</p> <p> |
| опет замислила.</p> <p>— Сад ти не умем рећи, али кад будем о томе озбиљније размишљала, казаћу |
| а мудрих људи, него ћу вам ’нако просто рећи, да сам се — удала још пре три месеца.</p> <p>Знам |
| дознало г. Коста.</p> <p>То баш не могу рећи.{S} И ја патим са незгоде што су је оне већ навеле |
| на лицу пређе у осмеј — Али толико могу рећи, да од тога доба никад не сањам.{S} Чим хоће да ме |
| Пишите ми о свему, па не заборавите још рећи, хоћете ли и малу Смиљу за учитељицу изобразити?{S |
| Ленка је испитујући погледа.</p> <p> — Реци ми Милице искрено — рече за тим — волиш ли ти њега |
| е ковале и свакојако се мучиле, па дед’ реци што нисмо сковале срећу као Анђа? </p> <p>— Опет А |
| оме идем њезиној тетци у X. Ја сам дала реч а мислим да је и теби право.{S} Поћи ћемо одма сад, |
| у, и...</p> <p>— Ленка! упаде јој муж у реч — ти вређаш.</p> <p>Зна она да је за то и сувише во |
| .</p> <p>— Сам си крив био — упаде му у реч она. — Требао си имати на уму, да сам ја осим усамљ |
| вена песника и да си речит — упаде му у реч Ленка.</p> <p>— То је за оно „на ствар“ — примети с |
| и плиткоћу неких...</p> <p>Али последњу реч прогута и нагло устаде приђе опет својим кошницама |
| идимо и да при растанку из школе задату реч испунимо.</p> <p>Ми се обоје тврдо надамо, да ћете |
| о погледа, па љутито, али више за себе, рече: „Право кажу да — ал’ боље да ћутим; та се никог н |
| ад се о свачем већ доста наразговарале, рече Ленка молећим гласом и погледом, да је већ касно, |
| ељица на селу — разумете ли? — на селу, рече, кад на Даринчином лицу виде, да већ зна шта ће да |
| еш за што, па опет друге престижеш! ... рече иронично и јетко он и оде из куће.</p> <p>— Твој м |
| знати како ти, Даринка о љубави мислиш? рече Коста, видећи да се на ту примедбу Даринка и опет |
| p> <p> — Стара је, ал’ и вечито нова! — рече он па устаде и нагло је узе за руке. — Јест, госпо |
| цртежима.</p> <p>— Читаво брдо књига! — рече једна од њих тарући очи — Ево још нисмо ни летимиц |
| /p> <p>— Тако видиш, то ми се допада! — рече Коста — сад видим да твоја љубав није много значил |
| >— Ни кост ми врана у тебе не донела! — рече Ленка гледећи кроз прозор на варош, па одступи од |
| n="34" /> <p>— Бићу ти јако обвезана! — рече такође у шали Милица — само још морам приметити, д |
| часак замислише. </p> <p>— Знате шта! — рече по томе Даринка — ми ћемо све три временом бити уч |
| дуже да послужи.</p> <p>— Опет народ! — рече јетко Ленка — а нећеш да знадеш, да се од родољубљ |
| поруменивши ућута.</p> <p>— Кажи све! — рече Коста — иначе ни ја не видим узрока за...</p> <p>А |
| оворила.</p> <p>— Мани се детињарије! — рече озбиљним тоном Даринка — И мени је дабоме тешко, ш |
| — дода још Ленка.</p> <p>— Ево руке! — рече Милица а Даринка јој такође пружи своју руку.</p> |
| жениним новцем...</p> <p>— Вараш се! — рече враголастим осмејом Милица — То је можда тако код |
| х усијаних руку.</p> <p> — Госпођице! — рече он потресеним гласом — зар је то одговор?</p> <p> |
| ки позив!</p> <p>„На ствар“, Ленчице! — рече јој опет смешећи се муж — Ако Даринка и Милица так |
| ало пунији...</p> <p>— Мушки послови! — рече Даринка, онако и не мислећи, баш као што често и м |
| и данас раздражена, па боље — дремај! — рече јој Даринка па се обрте опет Милици.</p> <p>— Ајд’ |
| лен и поверљив остати?</p> <p>— Нико! — рече Милица; а Ленка још дода:</p> <pb n="30" /> <p>— И |
| агодаран позив...</p> <p>— Тако ћемо! — рече Милица. — Место да је храбриш, ти јој напомињеш не |
| жено у своме дневнику.</p> <p>— Гилт! — рече домаћин онако по српском обичају.{S} Затим донесе |
| настави; хоћу још да чујем и Даринку! — рече јој муж, па се уозбиљи и опет узе оловку.</p> <p>— |
| доше.</p> <p> — Незнам; а и нашто ћу! — рече она.{S} Један дан Даринчиног отсуства више се осећ |
| ло.</p> <p>— Та ти се море баш љутиш! — рече му доктор зачуђено мерећи га — још се нисам с Мили |
| Коста.</p> <p>— Е на почни од краја, — рече весело Милица — а Коста је, к’о што смо данас чуле |
| “ и педесет машлија на себе натрпала, — рече он гласом који је за шалу сувише озбиљан био.{S} Н |
| олико хоћеш, али сан је сенка живота, — рече Даринка, а преко лица као да јој прелети тужан изр |
| або о њој размишља.</p> <p>— Тако је, — рече Ленка и опет седе — Али и ми смо ово три године ко |
| једне болести.</p> <p> — Није могуће, — рече опет Милица. — Коста зацело пати од џепне болести; |
| ло је узе за руке. — Јест, госпођице, — рече затим нежно и ватрено гледајући јој у очи — она је |
| мораш ме сад предпостављати и кавани, — рече Ленка пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Кол’ко на |
| јер нисам заслужила.</p> <p>— И ниси, — рече скоро строгим гласом Даринка — Требала си делати п |
| почети? — питаше Ленка. — Запрви ти, — рече Даринка.</p> <p>— Одакле да почнем? из писама већ |
| — Овде ћу, као што знате кола узети, — рече затим — па хајд’те и ви самном.{S} Ја бих врло вол |
| илицом имадеш више среће него памети, — рече љутито па обуче капут па и он без доручка и први п |
| ест, оне су ми рекле, драги мој Саво, — рече за тим шаљиво и добре воље господин Коста — да је |
| би у овом случају много напора стало, — рече расејано она — мени је ближа 27. но 17. година.</p |
| е разговара.</p> <p>— Та још је рано, — рече она не приметивши то.</p> <p>— Ти се додуше никад |
| мет, већ срце.</p> <p>— Добро, добро, — рече Ленка шаљиво — ал’ за то не мораш ти баш о њему са |
| и вазда се морамо освртати и на децу, — рече она замишљено.</p> <p>— Бадава се браниш — рече Ми |
| че Ленка.</p> <p>— Одбити — дабоме... — рече узрујаним гласом. — Али... па поруменивши ућута.</ |
| својим разсестрама што се по србише. — рече г. Коста и не мислећи много о својим речма.</p> <p |
| ише у памети, па могу и после додати. — рече он и поче:</p> <p>— Сека Наста није лагала — Ја са |
| ушења, па да вас баш немогу разумети. — рече смешећи се Даринка. — О, наилази и на мене почешће |
| их.</p> <p>— Пут овамо води преко С. — рече Даринка — па сам синоћ сврнула и по Милицу.</p> <p |
| добро било, да није светске критике; — рече Ленка — а шта ће рећи и претпостављена власт, кад |
| трећа. — Та све жмиркаш.</p> <p>— Ја? — рече Даринка па протре очи —- Ал’ нека, треба и ја да з |
| аљда нећеш тврдити да идемо у натраг? — рече јетко Даринка. — Поље на коме има учитељство да ра |
| ти ниси никад сањала пријатније сне? — рече г. Коста погледом пуним братинске искрености и узр |
| — Та што сте се замислили г. докторе? — рече сад весело Ленка. — То нимало не доликује ни Вама |
| аче порумени.</p> <p>— Не разумем те? — рече г. Коста питајућим изразом.</p> <p>— Лако ме је ра |
| ти јетко Ленка.</p> <p>— А да шта ћу? — рече Даринка слегнув раменима. — Ни моје срце није маши |
| ућеш после од мене што ти још устреба — рече му Даринка.</p> <p>— Да си ти Даринка добила место |
| аморфозу донела је неповољна сведоџба — рече опет са осмехом Даринка.</p> <p>— Бадава се ти сме |
| — Па шта то чини, само кад сам здрава — рече Даринка насмешив се.{S} Та добро знадеш да је и тв |
| до цељи и споро ходећи.{S} Осим тога — рече смешећи се — нисам никад ни била „чедо среће“ па н |
| меши.</p> <p> — Тако; то ми се допада — рече Ленка — а не она натуштеност!{S} Ето до који дан о |
| е срећу као Анђа? </p> <p>— Опет Анђа — рече Даринка — Та мани је већ једном! зар је сва срећа |
| није веровала.</p> <p>— Па браним ја — рече он слежући рамени — Мене то ни тада није љутило.</ |
| ости, што си и нехотице истину казала — рече Ленка па се и опет засмеја.</p> <p>— Мани се церек |
| <p>— Види се да си свој занат испекла — рече шаљиво домаћин.</p> <p>— То не поричем, — дода му |
| ремати не може! — сувише се влак дрма — рече по малој почивци Милица. — Него боље да се разгова |
| — Ни једно ни друго, већ само збуњена — рече Ленка — онако не бејах задовољна, а знала сам да ћ |
| павају?</p> <p>— Та тек је четир сата — рече г. Коста. — Неш кажи ти мени момче, шта још оклева |
| вдашњи бележник.</p> <p>— Мило нам је — рече Даринка пруживши домаћину руку — А ја сам Даринка, |
| воље и истрајности.</p> <p>— Тако је — рече шаљиво домаћин — а Ленка је хтела утрвеном стазом |
| ћу је усрећити; само ако ме не одбије — рече доктор некаквим меким гласом и пружи руку своме пр |
| .</p> <p>— Аха! — историја педагогије — рече Милица — и у сну јој Песталоци у памети!</p> <p>— |
| много хладнија и себичнија од Даринке — рече г. Коста скоро зловољно. — Осим тога њу свет по за |
| учим, него тек казујем своје мишљење — рече Даринка. — А тај правац чини ми се, да треба према |
| што знадем свуда беху ваљане женскиње — рече озбиљно Даринка — Али твоје речи Коста, не морају |
| Ја те брате нећу одвраћати од намере — рече сад Коста — јер и Милица је ваљана девојка.{S} Али |
| збиљније размишља.</p> <p>— Разуме се — рече Ленка — али не баш свако.{S} Милица, на пример, ни |
| ко протрчао.</p> <p>— Причинило ти се — рече доктор. — Ја нисам ништа чуо.</p> <p>— Чуо сам, ал |
| игентних људи!</p> <p>— Промислићу се — рече на то поруменивши доктор — само напред кажем, да с |
| езале.</p> <p>— Остаћу, кад допуштате — рече г. Коста.</p> <p>— Која ће почети? — питаше Ленка. |
| нећете да се сетите, да смо и ми људи — рече она дошавши у ватру.</p> <p>— Гле, гле, још ћемо с |
| томе озбиљније размишљала, казаћу ти — рече она и устаде.</p> <p>— Хајдемо у кућу — примети за |
| и — мода.</p> <p>— Немој претеривати — рече сад Милица уклонивши се с прозора — оне и ако нису |
| могла си га просто одбити а не бегати — рече Ленка.</p> <p>— Одбити — дабоме... — рече узрујани |
| , па што буде могуће зацело ћу успети — рече Даринка одважно, а образи јој се чисто запламтеше. |
| Грозно или не; ал мени се тако слути — рече замишљено Даринка. — А у осталом ви ћете можда и б |
| ама признајеш, да и тебе штошта тишти — рече ироничким осмејом Милица.</p> <p>— Има природа што |
| — Има природа што их тек патња челичи — рече замишљено домаћин.</p> <p>Даринка се трже и поруме |
| у узглавницу.</p> <p>— Ћути па спавај — рече оштро Милица — За моју природу није да гладим децу |
| о да ти кажем, избор ми је врло тежак — рече збуњено доктор — обе високо ценим, ал’ опет претпо |
| ку.</p> <p>— Ти си му обећала почетак — рече шаљиво Ленка — а ја и он ваљда ћемо и остало накрп |
| — викну скоро Милица.</p> <p>— Незнам — рече Даринка а озбиљни јој израз на лицу пређе у осмеј |
| Даринчин поглед.</p> <p>— Готова сам — рече она. — Али ти си твој посао давно напустио, мој го |
| оје радо ћу чути, а хвале и не тражим — рече озбиљно Даринка — за мене је довољна награда чиста |
| <p>Зна она да је за то и сувише волим — рече Ленка погледавши другарицу; па кад јој на лицу вид |
| трави.</p> <p>— Нећу брате да те учим — рече даље г. Коста — али добро пази; Даринка је чисто з |
| аху.</p> <pb n="33" /> <p>— У осталом — рече Милица кад виде, да је Даринка не верујући посматр |
| а врати своје собе.</p> <p>— На посао — рече он тоном којим се с гостима не разговара.</p> <p>— |
| се ви како знате, а ја морам на посао — рече Ленка и оде у кујну.</p> <p> — Хоћете ли нам до го |
| p>Кад се доктор од свог друга праштао — рече му овај:</p> <p>— И с нама можеш бити сретан у доб |
| Кад се твој „маневар“ неби мене тицао — рече болним осмејком она — и ја бих тако судила.{S} Али |
| — Шта сам знао, циљ освећује средство — рече смејући се он и за то је у овоме месту од то доба |
| еш.</p> <p>— Како то?</p> <p>Ето тако — рече Коста. — Она је добра срца а и образована је, али |
| имети Милица.</p> <p>— То и јесте зло — рече Ленка. — И образовани људи слабо се обзиру на прав |
| ља живети даје можда и неби тако било — рече Милица равнодушно слегнувши раменима — Али овако б |
| испит.</p> <p>— Само да добро прођемо — рече на то Милица.</p> <p>— Та пасти тек нећемо! примет |
| мужа.</p> <p>— Није ми ни то противно — рече весело она — Него шта ти велиш, госпођице Шултесов |
| еда.</p> <p> — Реци ми Милице искрено — рече за тим — волиш ли ти њега здраво?</p> <p> С Миличи |
| зазлености и поверења — у срце женино — рече Коста правећи се озбиљан а овамо му очи казиваху к |
| сам ти опазио, да у штали музе краву — рече му рукујући се — а гошће ти зацело још спавају?</p |
| >— Косту сам опазио где оде у општину — рече он кад их је поздравио. — Али камо госпођице Дарин |
| и си твојим ћеретањем већ прешао меру — рече му опет жена смејући се — Ко те пита шта си ти зак |
| ам, ал’ ваљда је било у суседном врту — рече г. Коста па се спусти на оближњу клупу, а доктор с |
| ти кажем како ми је ово дана на срцу — рече доктор не дижући очију.</p> <p>— Е, онда се и сам |
| а бих волела да нас данас не остављаш — рече Ленка молећим погледом.</p> <p>— И мени је жао — в |
| — Ти од неко доба и сувише црно видиш — рече Милица — а тиме чиниш неправду нашем драгом народу |
| замишљено.</p> <p>— Бадава се браниш — рече Милица — по теби се види, да много радиш; здрава с |
| адох и незадовољна.</p> <p>— Гле, гле.— рече Милица — Та ти си боља но многе од нас.</p> <p>— Н |
| о патити се и гледати га како се мучи,“ рече ми мати детиња са уздахом и сузним очима.</p> <p>„ |
| о гледа кроз прозор.</p> <p>„Бре није;“ рече ми баба Наста лукаво ме гледећи. „Пуши му се глава |
| ти и оно, што је Коста пре тога хтео да рече.</p> <p>Ленка се на ту примедбу трже и порумени.{S |
| инце.</p> <p>— У хиљади можда тек једна рече поносито Ленка — а што је више, то се жртвовало мо |
| ем ладнити.</p> <p>— Дакле чујмо и тебе рече домаћин, и узе оловку.</p> </div> <div type="chapt |
| седе на старо место и као извињујући се рече:</p> <p>— Разљутило ме, што се ми мушки вечито пра |
| и прозборио, а кад му Милица ћеретајући рече да јој сад није потребна његова помоћ у погледу уд |
| ном лицу нестаде осмеха, па поруменивши рече простодушно:</p> <p>— Лагала бих, кад би порицала. |
| ледав.</p> <p>Она се трже и поруменивши рече:</p> <pb n="29" /> <p>— Опрости, то је говорила уч |
| свету стећи.</p> <p>— Тако и ја мислим рече Ленка — и зато ми је и неправо, што ће ти паразитс |
| знемогло тело мучаше, те молећим гласом рече:</p> <p>„Милка, додај ми мало хладне водице!“</p> |
| и после неколико тренутака ћутања, живо рече:</p> <p>— Моји санови су друге врсте, — а да и ја |
| снађе, себи дошла, насмеја се и шаљиво рече:</p> <pb n="47" /> <p> — Морам и на то да пристане |
| а, нагло се тргао и место честитке само рече: — Знао сам да ћеш га уловити, кад је она луда баш |
| <p>Другарице јој се смејаху, а муж само рече:</p> <p>— То нисам хтео да кажем.</p> <p>— Наравно |
| румени и за часак обори очи, те збуњено рече:</p> <p>— Заборавила сам, да је и Коста међу нама; |
| медба изгледаше јој иронија па поносито рече:</p> <p>— Нећу никога да вређам; али учитељ, који |
| ћуташе и после неколико тренутака тихо рече:</p> <p> — Примам Вам понуду; и поруменивши пружи |
| намере уздахну па бајаги у шали и опет рече: „Е тако је, медвед увек добије најлепшу крушку“.. |
| неки благ израз те загрливши другарицу рече: — Видим да сумњаш о мојој љубави према њему.{S} Н |
| јућим тоном.</p> <p>— Нисам то хтела да речем.</p> <p>— Него?</p> <p>— Хтела сам казати, да се |
| љи па опет смо муж и жена; па ма шта да речем ваљда ћеш ми тек лична пријатељица остати?!</p> < |
| ктора задобије. — Био је као што је већ речено, за свашта што је држао да је добро и сувише зан |
| е доцне, па које с тога, које из напред реченог <pb n="40" /> узрока, наредила сам за сваку ска |
| p> <p>— Кад помислим на своју сведоџбу, речи ми у грлу застају — чудим се, како сам и до сад го |
| о је њу — убило...</p> <p>То су, видиш, речи, у које ни сам хтео веровати и које сад одобравам; |
| нетку решим, ево ти из мога дневника од речи до речи белешке што сам ја на дан Миличиног венчањ |
| > За ручком није г. Коста ни ваљане две речи прозборио, а кад му Милица ћеретајући рече да јој |
| нови касапи под...“ па прогута још две речи намигнувши на остале. „Ал’ и баба Мару познаје цел |
| к не заслужује тај назив.</p> <p>На ове речи Коста се од срца засмеја а доктор се трже и мило п |
| онда можеш бити уверен, да су докторове речи, што сам их код тебе у врту чула најбољи доказ, да |
| смејаше се она не пазећи много на своје речи, јер се у исти мах доктор Гавриловић указа на врат |
| киње — рече озбиљно Даринка — Али твоје речи Коста, не морају зато бити неоправдане; јер изузет |
| изузетнога „раритета“ те се на вас моје речи и не могу односити.{S} Али изузеци још не чине већ |
| уша и он да размишља...</p> <p>Последње речи опет је изговорила с иронијом.</p> <pb n="50" /> < |
| елу“ највише важности полагала и баш те речи врло чудноватим покретима лица изговорила.</p> <p> |
| га цифрања руковаше.</p> <p>— Та већ из речи даринчини видео си које је Милица, и зато их нисам |
| шим, ево ти из мога дневника од речи до речи белешке што сам ја на дан Миличиног венчања у њега |
| <p>— Али камо тог правца? прекиде је у речи Милица. — Није доста тек рећи, него и показати га. |
| ја се још врло добро сећам и последњих речи, што их својима изусти Песталоције.{S} Па кад Пест |
| оћ, својих непромишљених и изазивајућих речи.{S} Но и ако се тргла опет се није покајала; та до |
| у хвалу, што је најскривенија и која се речима никад исказати не да.</p> <p>Непрестано вичете д |
| ајлепшу награду! — а очи јој се при тим речима запламтише — или зар вас баш нимало неусрећује к |
| да си и ти парче дрвена песника и да си речит — упаде му у реч Ленка.</p> <p>— То је за оно „на |
| че г. Коста и не мислећи много о својим речма.</p> <pb n="36" /> <p>— Мени је мало случајева по |
| </p> <p>Даринка при последњим Миличиним речма одобравајући уздахну, и сви па и домаћин за часак |
| ожете замерити, што и код мене — већина решава.,..{S} И што већине ради не могу ову истином „фи |
| ти и испитуј још данас озбиљно, и онда решавај.{S} Та ја их обе волим ко’ сестре, ал’ таком пр |
| ћ дома, а писмено све теже иде.{S} Зато реши се ма на коју страну!</p> <p>— Та зато сам и дошао |
| ан Т. црквењак, ја бих загонетку одавно решила.{S} Овако, гледам, гледам, па опет, баш — обичан |
| један пут те бриге опростим и загонетку решим, ево ти из мога дневника од речи до речи белешке |
| остати па би видела да би се он за тебе решио.</p> <p>Даринчине се очи опет запламтише узрујано |
| одговор чути.</p> <p>— А за коју си се решио? питаше врло радознало г. Коста.</p> <p>— Право д |
| н се и сувише љутио што се доктор за њу решио, па му се чињаше, да се она труди да доктора задо |
| киње неће морати тек за учитељски позив решити!</p> <p>Уверена да ће те се на ово онако двосмис |
| рици? или:{S} Кол’ко универзитета има у Риму? а кад сам мислила да ћу говорити из повеснице, до |
| блато, да вас ни десет коња преко овог ритског блата неби превукло.{S} Осим тога, ја вас нисам |
| у пријатељ тврди, да се сунце на западу родило. — Не Саво, то није могуће! та ти се море шалиш! |
| ђе спремале да легну.</p> <p>„Песталоци родио се у Цириху 1746. године“ шапуташе у сну али дост |
| а.{S} Ту су наше путнице дочекали, осим родитеља још и сродници и познати, те радости не беше к |
| е навалила да се прек’сутра кренемо.{S} Родитељи нас већ одавно чекају.</p> <p> — Хајд’ забавља |
| до Т. из кога су обе и биле, и да су им родитељи, истина ваљани, али — баш као и њени, — сирома |
| > <p>Она је моју понуду показала својим родитељима; а овима беше то место и милије, те тако пре |
| у код њих, па навалише, да иду и својим родитељима, али Ленка и г. Коста не даду „ни прословити |
| ј само Анђу и Душанију, па ћеш видети — родољубља...{S} Ал’ оне су и опет зато с препоруком свр |
| а нећу више.{S} Или би ти хтела да због родољубља и мог уверења, да добро радим, и у овом забач |
| а људи?{S} И камо нам разума и хваљеног родољубља?!</p> <p>— Да се само од родољубља живети дај |
| је хуманизам и свест и код њих јача од родољубља...</p> <p>— Да то Даринка или Милица говори, |
| тко Ленка — а нећеш да знадеш, да се од родољубља не може ни три дана живети.{S} Народ и општин |
| еног родољубља?!</p> <p>— Да се само од родољубља живети даје можда и неби тако било — рече Мил |
| ош пало на памет, да види пожртвовање и родољубље у незнатноме раду — сеоског учитељства?! </p> |
| е ученице одрасле; а то је и сувиши дуг рок и за мене, а још више за свет који је нестрпљив и с |
| сао десет школских месеца сувише кратак рок а деца и сувише запуштена да би ја, уз њихово често |
| њу неправду; а сузе што их том приликом рони по нека мајка, деда или меког срца баба морају сва |
| И ту несташно погледа Даринку.</p> <p>— Ругај се ти колико хоћеш, али сан је сенка живота, — ре |
| сађена лепа воћкица а чело ногу љиљан и ружица.</p> <p>У исти мах прође кроз гробље нека лепа, |
| да му у истом моменту опет нека ледена рука дирну.{S} Миличина рука је истина сад дрхтала, а и |
| пет нека ледена рука дирну.{S} Миличина рука је истина сад дрхтала, а из очију сипаше јој такођ |
| има су осим многобројних мештана махале рукама и марамама још и три њихове другарице; а кад им |
| ! — рече он па устаде и нагло је узе за руке. — Јест, госпођице, — рече затим нежно и ватрено г |
| рам и на то да пристанем; стисли сте ми руке тако, да се иначе не бих могла ни отети. — И с тим |
| дном на брзо тек погледом или притиском руке опростише се од својих мештанских познаница и позн |
| ко писма — дода још Ленка.</p> <p>— Ево руке! — рече Милица а Даринка јој такође пружи своју ру |
| е писаћу опрему, те весело узе оловку у руке.</p> <p>— Почни жено!</p> <p>— Како смо положиле и |
| ко својски и српски без свакога цифрања руковаше.</p> <p>— Та већ из речи даринчини видео си ко |
| ти љубави према томе позиву, или те је руководило славољубље и — мода.</p> <p>— Немој претерив |
| тора — а чим сам жени обајала, ко да си руком уз’о!“</p> <p>Друге жене устрашено и срамежљиво г |
| “ И ту незграпно стиште дете тек једном руком а другом се песницом бесно лупи у груди.</p> <p>Д |
| еког стола претовареног разним књигама, рукописним белешкама и цртежима.</p> <p>— Читаво брдо к |
| ктика и метод! — примети друга и отвори рукописну белешку, на којој беше на горњем листу крупно |
| еније осећаје, па да и без љубави ономе руку дадем, код кога ћу моћи комотније живети и левенто |
| , него је већ ишла на то да ономе пружи руку где ће моћи узурније живети и луксуз терати; а так |
| че доктор некаквим меким гласом и пружи руку своме пријатељу, коју овај радосно прими и својски |
| атом, ни признањем народа; а кад метнем руку на <pb n="25" /> срце, морам још припазити, да уз |
| рекох ја па је оштро погледам и метнем руку на њено раме. „Нисам ја баш тако небојша, бојим се |
| Милица а Даринка јој такође пружи своју руку.</p> <p>У том стигоше до једне веће станице.{S} Ту |
| имам Вам понуду; и поруменивши пружи му руку, он је ту руку страсно стиснуо и у свом заносу и п |
| нам је — рече Даринка пруживши домаћину руку — А ја сам Даринка, а она је, разуме се, Милица.</ |
| ; и поруменивши пружи му руку, он је ту руку страсно стиснуо и у свом заносу и против српског о |
| И с тим изви своје из његових усијаних руку.</p> <p> — Госпођице! — рече он потресеним гласом |
| опазио, да у штали музе краву — рече му рукујући се — а гошће ти зацело још спавају?</p> <p>— Т |
| лице, вити стас, бисер-зуби, чарне очи, румен-образи и томе подобне ствари, а код неких је опет |
| ка једно послеподне код свога прозора у руци јој беше писмо, које је већ више пута прочитала па |
| аћала се од свога младога мужа, коме је ручак носила, јер је ту негде сено косио.{S} На лицу ње |
| о те ваше лудорије.“ па се маших детиње ручице, да му било опипам.</p> <p>Али баба зацело мишља |
| едеља па је требало мало више посла око ручка положити.</p> <p> За ручком није г. Коста ни ваља |
| ше посла око ручка положити.</p> <p> За ручком није г. Коста ни ваљане две речи прозборио, а ка |
| би се и с врагом здружила, само да може рушити оно што је њу — убило...</p> <p>То су, видиш, ре |
| очи за тренутак и крадимице гледале... с тога је он поново и нехотице уздахнуо кад га је после |
| тим — волиш ли ти њега здраво?</p> <p> С Миличина лица нестаде оног несташног израза а очи јој |
| стрпљивих кредитора, било би и тога.{S} С вашим форинтачама и петицама, што ми их к’о од беде д |
| тај уздах приметила те се ману шале.{S} С тога се доктор који и сувише љубљаше пламене погледе |
| огорчење изнаћи — насмеја се Даринка — с те стране још те нисам знала.</p> <p>— Ја нисам злобн |
| арице.</p> <p>— Није него ћу тек бадава с вама дремати — одговори она па се смести у постељу.</ |
| а твоја познаница госпођица Драгиња, да с њоме идем њезиној тетци у X. Ја сам дала реч а мислим |
| опљава нити да собу тако јако греје; да с прозора песак уклони и да собу чешће обдан ветри.</p> |
| /p> <p>Последње речи опет је изговорила с иронијом.</p> <pb n="50" /> <p>— Само ти увек тако ра |
| му прво питање.</p> <p>— Већ је отишла с Драгом у X. тета Јели у госте; вратиће се тек довече. |
| дила, каквим осећајима прима ме околина с којом сам осуђена да живим и да се дружим.</p> <p>Баб |
| нка јутрос рано отишла без његова знања с госпођицом Драгом у X. А и Ваше прво питање тицало се |
| чити? — смејаше се она.</p> <p>— Шта је с тобом Ленка — питаше зачуђено Милица — ти пре ниси та |
| еца помоћи не могу.</p> <p>— Али шта је с првим разредом, — питаше Ленка — он ти тек неможе пис |
| ми опет долажаху сувише доцне, па које с тога, које из напред реченог <pb n="40" /> узрока, на |
| а под постељама лепршале се две квочке с пилићи и још једна што ће се кроз који дан зацело изл |
| Јер сад тек видим, да нам је наше учење с темељним разумевањем и дало оцену лошију од знања; а |
| озбиљније тражих прилике и начина да се с њоме ближе упознам.{S} Али то баш беше чвор.{S} У кућ |
| мети Даринка — Твоја природа није да се с незгодама бори; а у ужем кругу, у породици или као шт |
| теривати — рече сад Милица уклонивши се с прозора — оне и ако нису боље од нас, опет су нам бар |
| <p>— На посао — рече он тоном којим се с гостима не разговара.</p> <p>— Та још је рано, — рече |
| јављати кад је време да у школу дођу, и с тога су деца вазда раније у школи но што би требало.{ |
| је то, онда је већ и наступила...{S} И с тим седе за гласовир па стаде свирати неку веселу пес |
| Шултесове — дода враголасто Ленка.{S} И с тим угаси лампу те и оне заспе.</p> </div> <div type= |
| ица а жена знаш како о теби мисли.{S} И с тим још јаче порумени и за часак ућута.</p> <p>— Наст |
| да се иначе не бих могла ни отети. — И с тим изви своје из његових усијаних руку.</p> <p> — Го |
| руга праштао — рече му овај:</p> <p>— И с нама можеш бити сретан у добрим околностима, а задеси |
| p>— Ти све она стара — примети Милица и с тим уђоше у кућу, где их Ленка и домаћин упознаше и с |
| ла и неприродна чудовишта, која би се и с врагом здружила, само да може рушити оно што је њу — |
| — Али то не иде; данас се баш морате и с нашим друштвом задовољити — и ту га опет враголасто п |
| кућу, где их Ленка и домаћин упознаше и с другим присутним гостима, што дођоше да честитају име |
| </p> <p>Сад су, као што смо чули, већ и с њиме биле „ти“ Ленка је желила, да тако буде, а оне с |
| м тога морате ми ову моју слободу већ и с тога опростити, што сам данас и ја весела, а весељу з |
| љубити где треба да поштује...</p> <p>И с тога — каже — већина жена постаје лутком или кокетом |
| ра — насмеја се Милица.</p> <p>— Шта си с том бабом имала? — питаше радознало муж и жена.</p> < |
| Песталоцију, или ћеш се и ти задовољити с обичним човеком? — И ту несташно погледа Даринку.</p> |
| , још из ходника; али то је кочијаш тек с празни коли учинио, а Даринка и Милица беху још на ул |
| ма сам тако нешто приметила, од кад сам с тобом — примети Ленка. — Теби се све већма замера, а |
| октор зачуђено мерећи га — још се нисам с Милицом венчао...{S} И ту се засмеја.</p> <p>Г. Коста |
| нас Ленчице, као да нико није задовољан с нашим друштвом — примети враголасто Милица, а из плам |
| убећи их.</p> <p>— Пут овамо води преко С. — рече Даринка — па сам синоћ сврнула и по Милицу.</ |
| <p>— Лако ти је церити се, кад заједно с твојом Милицом имадеш више среће него памети, — рече |
| ише видео, а кад сам у друштву случајно с њом се десио, нико није могао опазити шта се у моме с |
| родољубља...{S} Ал’ оне су и опет зато с препоруком свршиле!.</p> <p>Ти си данас раздражена, п |
| ја био бих много сретнији кад би вечито с Вама живео.{S} Зато Вас искрено питам, хоћете ли бити |
| е знам ништа“, па устрашено шчепа кошар с комловом, покрије га чаршавом и неким старим кожухом, |
| Кости, који је такође од када се јутрос с Вама разговарао врло зловољан.{S} Мора бити да болује |
| вљаше, да је и сама постала учитељица у С.</p> <p>То ми је дало повода, да се слатко насмејем, |
| чедо протекције и среће па има сведоџбу с препоруком; а то је довољно, да и најбоље место добиј |
| о соби, и заиста, опазим за пећком кацу с ракијом а на пећи озго био је кошар са комловом и нек |
| ода према учитељству и школи.{S} Но баш с тога и оставих тај позив, те сад нисам више учитељица |
| реба без које је тешко живети...</p> <p>С поздравом ваша Даринка.“</p> <p>То је писмо што га је |
| ни Бог ни људи опростити неће!“</p> <p>С тим је оставим и уђем у кућу камо је мати болесно дет |
| он без доручка и први пут без опроштаја са женом пође у општину.</p> <p>— Куда се ти, Коста жур |
| е мишљење и ако јој је природа сроднија са Миличином.</p> <p>Доктор се на то беше озбиљно замис |
| важно дома телеграфисати, па је позвала са мном њеној тетци.</p> <p>— Нашто то? — питаше г. Кос |
| у метну своју кутију, коју није предала са осталим пртљагом.{S} Даринка и Милица међутим мирно |
| ошију од знања; а уз то и затуцана села са минимум платом.</p> <p>— Па зар народ да одкајава по |
| стиш! — смејаше се он — Па шта си хтела са оним „ви“?{S} Ја ко’ бележник шта сам ти могао помоћ |
| о растати се са другарима и другарицама са којима братињски и сестрински делише три године весе |
| и га како се мучи,“ рече ми мати детиња са уздахом и сузним очима.</p> <p>„Дабоме да ће се одлу |
| а „чума“, али ја се ње брзо отресем, па са удвојеном силом о пет прегнем и радим бар колико мог |
| е и до прве станице, где уђе нека госпа са двоје дечице, те тако прекидоше пређашњи разговор.</ |
| што ће нас можда из појединих предмета са једним или два степена ниже оценити, мене неће баш м |
| опет, сваки варошки учитељ и учитељица са највише два разреда, ужива по 4 — 7 стотина плате, ј |
| У средини тога гробља лежи и један гроб са обичним дрвеним крстом, на коме беше осим неког женс |
| мена постала овдашњом учитељицом такође са минимум платом коју и ви имате.{S} Све три дакле има |
| те на брзо остави јело.</p> <p>Коста је са саучешћем погледа, и опет не могаше срцу одолети већ |
| угој соби становао је хроми Харалампије са својом наглувом баба Настом.</p> <p>Баба Наста беше |
| сумња.{S} А тео би свршетак приповетке са сватови.{S} Али брате мој, и ако је све већ давно пр |
| ринка оштрим гласом.</p> <p>Ти си дакле са својим околностима задовољна? — питаше радознало г. |
| сам увидио, да љубав није шала, и да се са срцем несме ни пошалити, хтео сам да поправим своју |
| асом муж — кадри смо заслужити; а ја се са свога поступка до сада још нисам покајао.</p> <p>— Н |
| јима међу њима било је тешко растати се са другарима и другарицама са којима братињски и сестри |
| да све лепе планове, о зидању лепе куће са жениним новцем, бацио у запећак и тврдо се заверио, |
| скиње напустити план о зидању лепе куће са жениним новцем...</p> <p>— Вараш се! — рече враголас |
| Старица је дуже времена гледала девојче са изразом материнске нежности и љубави.{S} Али мало по |
| ат!{S} Осим тога научила сам од ње да и са ревношћу и доброчинством може човек непријатеља стећ |
| које је увек најлепши, кад се весело и са сватови свршује.</p> <p>После тога ћереташе још мало |
| могла.</p> <p>И тако се по дужој борби са својом савешћу прихватих практичнија правца те главн |
| тију „одалами;“ а то је и онако у свези са тезом из педагогије о нези чулних органа — примети ј |
| <p>— То је за оно „на ствар“ — примети са осмејом Даринка; а он настави:</p> <p>— Кад сам увид |
| па се надзири над постељу и убрише зној са детиња чела.</p> <p>Ја сам узрујана била гледећи њен |
| > <p>То баш не могу рећи.{S} И ја патим са незгоде што су је оне већ навеле, боли то и мене као |
| — Али разуме се да сам пре тога постао са свим озбиљан човек.{S} На прозору није ме нико више |
| аштво, док доспеш у какво затуцано село са минимум платом и стотину занемарене деце у школи.</p |
| из свога заноса, те ми се учини, да смо са двадесет година у напред и да сам на неком гробљу.{S |
| интересовати.</p> <p>Учини ми се да смо са 10—15 година већ у напред па ми и не хотице дође пре |
| {S} Мој муж вас обе поздравља и заједно са мном моли, да нам о његовом имендану — о Константину |
| иле, јер је и он чешће понављао заједно са женом молбу, да им опет скоро дођу и да им чешће пиш |
| е уверењу; а ко тако ради мора бити бар са собом задовољан.</p> <p>Ја знам настави по малој поч |
| у с ракијом а на пећи озго био је кошар са комловом и неколико пари обојака, што их је домаћица |
| онела је неповољна сведоџба — рече опет са осмехом Даринка.</p> <p>— Бадава се ти смејеш; плану |
| ан до у вече проведоше весело у друштву са осталим гостима.{S} Вече међутим беше удесила Ленка |
| би се у место љубави задовољила у браку са јадном наклоношћу или чак — сажалењем...{S} И ту се |
| њена, била је то: што се у том тренутку са резигнацијом насмешила и можда тихо уздахнула; осим |
| сад Милица — Ето ја сам ступила у школу са већим одушевљењем него ти, па опет вечита борба и не |
| томе сличан начин.{S} Упала сам у школу са четири разреда и преко стотине деце, која уз то редо |
| шијем а ти ми читаш, а да си узео жену са миразом, читао би и ти у кавани.{S} Но ја ти сад не |
| но — један до два — у живом разговарању са децом, што дечији ум ни мало не мори а много им кори |
| ја и свака од вас већ при првом испиту са својим ђачицама?</p> <p>Већина публике је обично чис |
| сеоском немару за школу, и ваљан успех са децом у знању показати, и спремити децу за у правом |
| "titlepage"> <p>ДРАГА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књиг |
| ати и које сад одобравам; јер кад и мој Сава већ неће жену што мисли, — а свака боља мислити мо |
| вереник.</p> <p> — Красан човек тај мој Сава — рекла је за тим шаљиво она. — Само данас ми је и |
| њима се придружио и ондашњи млади лекар Сава Гавриловић, најприснији пријатељ господина Косте.< |
| — оно што и свакој од нас — ревносно и савесно вршење свога позива — одговори расејано Даринка |
| реба да знадеш, да главна задаћа сваког савесног и ваљаног учитеља треба да је развијање ума и |
| инка — за мене је довољна награда чиста савест и уверење, да ми је рад примерен потреби и по то |
| м дабоме општину задовољила но не своју савест, која ме је вазда мучила, да сам недостојна тога |
| ти, што сам тако брзо следовала његовом савету...</p> <p>Али како видим, табак је скоро пун.{S} |
| > <p>И тако се по дужој борби са својом савешћу прихватих практичнија правца те главну своју бр |
| и и радознали браца Коста“, прошапута и савије писмо „Још једнако те копка и мучи сумња.{S} А т |
| рди, да се сунце на западу родило. — Не Саво, то није могуће! та ти се море шалиш! — Даринка је |
| е да те задобије...{S} То је, драги мој Саво, по моме схваћању женски понос и карактерна црта С |
| /p> <p>Јест, оне су ми рекле, драги мој Саво, — рече за тим шаљиво и добре воље господин Коста |
| не беше позивима краја.{S} А осим тога, сад су се већ сматрали као сродници, па је и мала Смиља |
| нутој ноћи. — Приправници обојега пола, сад већ учитељи и учитељице, остављају варош те одлазе |
| но напустио, мој говор ниси ни бележио, сад немаш целу приповетку.</p> <p>— Ти си му обећала по |
| ри из собе.</p> <p>— Чекај бар доручак; сад ће и Коста доћи! — викала Је за њом Ленка</p> <p>— |
| а оне знају и без тебе да си ми муж.{S} Сад нисам више учитељица <pb n="26" /> па немогу помисл |
| у исти мах муж и жена.</p> <p>— Шта?{S} Сад ништа, онда сам уздахнула — но ту се трже и још јач |
| .</p> <p>— Није, — насмеја се Даринка — сад ћеш видети, да ми је желудац сасвим здрав — и смест |
| видиш, то ми се допада! — рече Коста — сад видим да твоја љубав није много значила.</p> <p>— Љ |
| ењена.</p> <p>— Право! — викну Милица — сад си је добила.</p> <p>— То би могла она и теби рећи |
| едбу Даринка и опет замислила.</p> <p>— Сад ти не умем рећи, али кад будем о томе озбиљније раз |
| ко знам, да ћеш скоро свршити.</p> <p>— Сад ми и не остаје друго ван још да кажем како смо се п |
| шапутали, па сам морала чути.</p> <p>— Сад ми је јасно — примети Ленка. — Ти си Драгу позвала |
| </p> <p> Она је говорила више у шали, а сад је тек видела погрешку, то јест, моћ, својих непром |
| n="44" /> крајна добричина.{S} За то га сад смеј пријатеља одмах сети, да нема права срдити се, |
| м да је и теби право.{S} Поћи ћемо одма сад, па ћемо се још зарана и вратити.</p> <p>— Небраним |
| најпре деци добро разјаснила и у којима сад већ није неопходно нужно учитељево вешто питање.{S} |
| рука дирну.{S} Миличина рука је истина сад дрхтала, а из очију сипаше јој такође необична ватр |
| мисли праве главобољу.{S} За то буди од сад паметнија, па се мани тог лудог посла...</p> <p>— С |
| брачни кандитат“ већ у џепу.</p> <p>— Е сад је забасала и у сатиру — смејаше се Милица — А на п |
| можда тихо уздахнула; осим тога била је сад још мање код огледала а све више у школи, код књига |
| на селу.</p> <p>Болесно дете лежало је сад на неком траљавом кревецу близу пећи уз своју успав |
| — молио је он, али поглед као да му је сад мање ватрен био.</p> <p> Милица за часак неодлучно |
| ечи, у које ни сам хтео веровати и које сад одобравам; јер кад и мој Сава већ неће жену што мис |
| и ме тада предпостављао новцу, мораш ме сад предпостављати и кавани, — рече Ленка пола у збиљи |
| > <p>— Та немој претеривати, — умеша се сад Коста — Гладна ниси тек била!</p> <p>— Нисам.{S} Ал |
| аринка, још држиш — к’о Каћ. — Умеша се сад и трећа. — Та све жмиркаш.</p> <p>— Ја? — рече Дари |
| бити; јер видим да ме воли, па и ако се сад и сама добро не разумем, опет видим, да ми је мио и |
| роклете околности.</p> <p>— Е па што се сад љутиш? умеша се Милица.</p> <p>— Што? — и ја нисам |
| ље и најдубље осећају.</p> <p>Доктор се сад само играо ланчићем свога златног сахата и замишљен |
| } Но баш с тога и оставих тај позив, те сад нисам више учитељица.</p> <p>Замераћете ми, да нема |
| војој жени казао свој јутрашњи план, те сад беху обоје љутити и спремни, да Даринци поштену лек |
| што сте се замислили г. докторе? — рече сад весело Ленка. — То нимало не доликује ни Вама ни мо |
| е брате нећу одвраћати од намере — рече сад Коста — јер и Милица је ваљана девојка.{S} Али опет |
| мода.</p> <p>— Немој претеривати — рече сад Милица уклонивши се с прозора — оне и ако нису боље |
| ох у правом смислу неутешив љубавник, и сад покушах да сањам на месечини неби ли тиме богињу св |
| пет отићи свака на своје место.{S} Та и сад могле су јој тек зато доћи, што је данас субота а с |
| о кадгод неблагодарно створење, па ме и сад њено ћеретање и приповедање: како грк Јовина Ката н |
| по мојој вољи и замном окрећу, па сам и сад написала и њихову приповетку како се могло; а тврдо |
| едно и добро и зло делимо, па вас још и сад у мислима радије заједно представљам) И зато сам и |
| лупим досеткама, често и мучили.{S} Али сад при испиту, обасјана су и та злобна лица сјајем пле |
| вори Милица</p> <p>— саморадњом у школи сад је тек стекла искуства па је требала тиме и народу |
| године нисмо доста спремиле, нећемо ни сад мудрост кашиком покусати.</p> <p>— Тако је; али сут |
| ом, читао би и ти у кавани.{S} Но ја ти сад не помогох!{S} Ти си знао, да ће тако бити, па кад |
| а кад му Милица ћеретајући рече да јој сад није потребна његова помоћ у погледу удадбе; јер је |
| ш пре три месеца.</p> <p>Знам да су вам сад прве мисли: за кога? но баш то остављам да погађате |
| ом може човек непријатеља стећи, па сам сад ако не боља оно бар паметнија...</p> <p>Ту лекцију |
| ут настану вечито па да је она тако к’о сад увек у мојој близини.{S} И да...</p> <p>— Та не мор |
| е ја тражим и које би моју љубав све до сад одржало.</p> <p>Осим тога онај осећај и не беше љуб |
| грлу застају — чудим се, како сам и до сад говорила.</p> <p>— Мани се детињарије! — рече озбиљ |
| д наш оценити шта више, можда су нам до сад били и противници и својим оштрим и ако глупим досе |
| онога, што беху женскиње у које сам до сад био заљубљен.</p> <p>— Било их је дакле и више? пит |
| ети она па се засмеја.{S} Али не као до сад него обичним веселим смејом.</p> <p>— Тако видиш, т |
| ео одобрити Даринци и својој жени а што сад и нехотице морам и ја да одобрим ту проклету еманци |
| ниле, биле би можда боље прошле.{S} Јер сад тек видим, да нам је наше учење с темељним разумева |
| ка.</p> <p>— Бадава се ти смејеш; плану сад Ленка — и у твојој души морала је та неправедна оце |
| д хаљине.</p> <p>— Лепа логика! — плану сад Даринка — онда нам је учитељска школа излишна.{S} Ј |
| ња и награде.</p> <p>— Тако је! — викну сад Милица — Ето ја сам ступила у школу са већим одушев |
| ни и заћута.</p> <p>— Неко време ћутаху сад све три и то, Даринка и Милица гледећи кроз прозор |
| патију не уливам.{S} Друга би можда баш сад трудила се, да му покаже да се вара.{S} Али ја сам |
| да ћеш га уловити, кад је она луда баш сад нашла да оде...</p> <p> — Леп комплимент за Даринку |
| ан одлазе нам и гошће, а Ви и Коста баш сад нађосте да се бринете.</p> <p> — Зар већ одлазе? — |
| енутку више осмеја но туге, а он би баш сад тако радо у њима видио сузе или бар оног благог изр |
| кој сведоџби.</p> <p>— Није него ћу још сад донашати пројекте, по којима ћу учитељовати, и разм |
| природе, да се баш тајити мора.</p> <p>Сад су, као што смо чули, већ и с њиме биле „ти“ Ленка |
| у коморицу што је била до собе.</p> <p>„Сад да ми је Мија ту“, настави забринуто и тужно „ома б |
| им гласом прошапута:</p> <p>— Лаку ноћ! сада не могу сутра ће те све чути.</p> <p>— Вечита заго |
| мећу нама — као обично међу Србима — и сада још баш крвно непријатељство постојати мора; јер и |
| уздахну.{S} У тим ватреним очима беше и сада у овом тако потресајућем тренутку више осмеја но т |
| заслужити; а ја се са свога поступка до сада још нисам покајао.</p> <p>— Ни ја — примети она ум |
| у памети!</p> <p>— Штета само што се у садашње доба не налази какав његов последоватељ а Дарин |
| у браку са јадном наклоношћу или чак — сажалењем...{S} И ту се гласно засмеја а очи јој се зап |
| > <p>— Већ добро; видећу шта ћеш и онда саковати.{S} Оне ће добити варош а ти село па се и опет |
| номе пољу, који ми је у део пао, али је саковати немогох.</p> <p>„Права срећа састоји се у задо |
| е.</p> <p>— Твој говор нема овде места; сам признајеш, да и Милица доста вреди и да се може доп |
| и, а Даринци дабоме да није до тога:{S} Сам велиш, да много мисли, а ко премишља мора на послет |
| вим на свом месту. — примети Даринка. — Сам кажеш, да ви мушки тек онда не грешите кад вам се з |
| се свуда, па баш свуда клониш.</p> <p>— Сам си крив био — упаде му у реч она. — Требао си имати |
| ив тај Даринчин поглед.</p> <p>— Готова сам — рече она. — Али ти си твој посао давно напустио, |
| оју савест, која ме је вазда мучила, да сам недостојна тога позива кад га не вршим по своме уве |
| била дирнута.{S} Та није то првина, да сам морала увидети, да више вредим, него што ме свет це |
| ти у мој прозор.{S} Овако разуме се, да сам те морала избегавати, ако сам хтела да ми девојачки |
| м приповедањем забави; али ви знате, да сам ја по кадгод неблагодарно створење, па ме и сад њен |
| и крупним гласом. — Лако је могуће, да сам се и преварио, обе једнако поштујем; само што ми Ми |
| о било.{S} Иначе су могле помислити, да сам се и ја миразу од твога бабе надао, па се после још |
| ако ћу да будем искрен, морам рећи, да сам се баш онда љутио, и то баш на себе самог, кад сам |
| смешећи се — зато морам и сам рећи, да сам јој муж Коста Т. овдашњи бележник.</p> <p>— Мило на |
| људи, него ћу вам ’нако просто рећи, да сам се — удала још пре три месеца.</p> <p>Знам да су ва |
| остити.{S} Особито кад им још кажем, да сам и ја — учитељица.</p> <p>Јавор, 1884.</p> </div> </ |
| у реч она. — Требао си имати на уму, да сам ја осим усамљене девојке и учитељица па мање завири |
| стави међу тим Коста — Али разуме се да сам пре тога постао са свим озбиљан човек.{S} На прозор |
| да смо са двадесет година у напред и да сам на неком гробљу.{S} У средини тога гробља лежи и је |
| у школи.</p> <p>— Способности мислим да сам стекла; труда и рада се не плашим, а и воље имам, п |
| жена.</p> <p>— Шта?{S} Сад ништа, онда сам уздахнула — но ту се трже и још јаче порумени.</p> |
| смо људи, себични смо.{S} Осим тога, ја сам једанпут у животу пофалила, па нећу више.{S} Или би |
| а, да с њоме идем њезиној тетци у X. Ја сам дала реч а мислим да је и теби право.{S} Поћи ћемо |
| раније у школи но што би требало.{S} Ја сам покушавала да их од тога одвикнем; но тада ми опет |
| улива симпатије, нека се и узму.{S} Ја сам се уклонила у одсудном часу да доктора не доведем у |
| се г. Коста.</p> <p>— Право велиш; — ја сам заборавила, да још Даринка и Милица на ред долазе.< |
| е:</p> <p>— Сека Наста није лагала — Ја сам од како је нова учитељица дошла чешће вирио кроз пр |
| е Даринка пруживши домаћину руку — А ја сам Даринка, а она је, разуме се, Милица.</p> <p>И ту с |
| емаш много бележити — поче она.{S} И ја сам у почетку хтела у школу осим учења и да васпитавам, |
| .</p> <p>— Лако ме је разумети.{S} И ја сам пробирачица, па не могу да се задовољим ма чиме; а |
| онако како би практичније било.{S} И ја сам човек па хоће осећаји кадкад да искипе, а јуче сам |
| има подобне незнају више.</p> <p>— И ја сам тебе чешће поучавала, па си и ти баш из тих предмет |
| олу осим учења и да васпитавам, но и ја сам као и Ленка увидела, да је тај посао „неблагодаран“ |
| м она — и ја бих тако судила.{S} Али ја сам и сувише поносита, да се коме намећем; а и срце би |
| се, да му покаже да се вара.{S} Али ја сам баш противно од оне за коју ме свет сматра и за то |
| — Дабоме да не; — одговори она — али ја сам заборавила рећи, да на цео разред тај пази један од |
| ругарицу строго да оцени.</p> <p>Али ја сам задовољна и тиме; јер вазда волим пропустити и десе |
| овања по вољи сврши.</p> <p>Међу тим ја сам погодније створење; јер нисам ни навикнута, да се о |
| >— Тако је! — викну сад Милица — Ето ја сам ступила у школу са већим одушевљењем него ти, па оп |
| и убрише зној са детиња чела.</p> <p>Ја сам узрујана била гледећи њену безмерну материњску љуба |
| да си томе баш само ти узрок.{S} Имала сам ја за тај одсудан корак и других важнијих разлога и |
| тане онакав какав је у истини.{S} Знала сам добро, да се нама учитељицама све већма замера но о |
| нка — онако не бејах задовољна, а знала сам да ће ме овако већина другарица осуђивати.</p> <pb |
| — Да си ти Даринка добила место дознала сам из Миличина писма у коме ми још јављаше, да је и са |
| школу неки томе сличан начин.{S} Упала сам у школу са четири разреда и преко стотине деце, кој |
| то? — питаше г. Коста.</p> <p>— Морала сам ма куда одавде.{S} Нисам хтела господину доктору да |
| одуше да им треба учитељка а намирисала сам ја, да баш ни поповима ни си у вољи, па макар да је |
| p>Прву годину свога учитељевања провела сам како, тако.{S} Труда ме је доста стало, али за то и |
| а противница ланкастеровог начина увела сам већ у половини прве године свога учитељовања у свој |
| не она тебе.</p> <p>— Тако је.{S} Узела сам кола и рекла јој, да морам нешто важно дома телегра |
| да речем.</p> <p>— Него?</p> <p>— Хтела сам казати, да се у томе добу и о љубави озбиљније разм |
| /p> <p>Ја кад сам у школу ступила хтела сам се тога држати.{S} Али на брзо сам увидела, да је з |
| д ми после три дана мати оде дома, била сам сасвим сама у своме стану, односно у својој соби, а |
| .{S} Прве године свога учитељевања била сам и сувише ревносна, па сам хтела да поучавам и ван ш |
| , трабантима, фиксама и кометама добила сам н. пр. питање:{S} Колико становника има, незнам кој |
| ице гледа „кроз прсте“...</p> <p>Добила сам од једног сељака на поклон једну лепу кравицу од тр |
| нула.</p> <pb n="45" /> <p>— Заборавила сам ти рећи, да ме је синоћ молила твоја познаница госп |
| и, те збуњено рече:</p> <p>— Заборавила сам, да је и Коста међу нама; но он ће опростити — свуд |
| реченог <pb n="40" /> узрока, наредила сам за сваку скамију по једну надзорницу, која ће док ј |
| се зацело јако љутила.{S} Овако видила сам, да су те оштре стреле наперене тек из „борбе за оп |
| собу чешће обдан ветри.</p> <p>Трудила сам се, да је приволим да зове лекара, но кад у томе ни |
| а кад сам се по соби осврнула згрозила сам се.{S} Осим крајње сиротиње, што је већ из очију до |
| Милица на ред долазе.</p> <p>— Доселила сам се амо сасвим сама — настави за тим — Мати и отац н |
| ди сретоше.</p> <p>— Опростите! мислила сам тек у опште, а о вашем пријатељству доста сам увере |
| паметнија...</p> <p>Ту лекцију примила сам једног децембарског дана.{S} Моје ђачице беху се и |
| ма где се баш не сме трпити, прихватила сам се и тога иначе мени не повољног средства.</p> <p>— |
| ам имала и других разлога.{S} Приметила сам већ одавно, да Милица киселим лицем учитељује и да |
| ајла него госпођица; а узгред приметила сам још, да г. бележник зацело нема посла, па зато глед |
| у.{S} И само зато драге моје, напустила сам ја прву поуку Виљема Пена и последњи аманет Вашингт |
| га тако у кошуљици овде мучите!“ љутила сам се без нужде ја.</p> <p>„Тако треба, рано моја,“ по |
| е било је лепо и суво време а натрефила сам и на поштена обућара, те сам које на обући које на |
| у што ниси позват!{S} Осим тога научила сам од ње да и са ревношћу и доброчинством може човек н |
| но кад у томе нисам успела, препоручила сам јој неколико кућевних средстава и затим се од ње оп |
| > <p>„Свако је своје среће ковач,“ чула сам често од вас (као што видите, ја вам обема пишем у |
| тко насмејем, јер, ко што знате, и сама сам тада, тек од кратког времена постала овдашњом учите |
| о пролазим.</p> <p>— Право имаш; и сама сам тако нешто приметила, од кад сам с тобом — примети |
| ти?{S} И зато нећу да очајавам; уверена сам, да неће на томе остати, нашу праву вредност оценић |
| чито тера — опозицију...</p> <p>Уверена сам да ме разумете; а кад ме схватите онда вам је и јас |
| тељевања била сам и сувише ревносна, па сам хтела да поучавам и ван школских часова; а баба Мар |
| сам читала, а ви нисте баш шапутали, па сам морала чути.</p> <p>— Сад ми је јасно — примети Лен |
| нством може човек непријатеља стећи, па сам сад ако не боља оно бар паметнија...</p> <p>Ту лекц |
| ности по мојој вољи и замном окрећу, па сам и сад написала и њихову приповетку како се могло; а |
| овамо води преко С. — рече Даринка — па сам синоћ сврнула и по Милицу.</p> <p>— Моја женица заб |
| видите то повредило мој женски понос па сам морала чинити оно, што сам и учинила.</p> <p>— Боже |
| к у опште, а о вашем пријатељству доста сам уверена.{S} Осим тога јуче сам видела, да ме Коста |
| остивио.{S} Боже мој, ти само знаш, шта сам ја суза пролио и кол’ко чезнећи погледа бацао на ње |
| напомињеш неблагодарност.</p> <p>— Шта сам знао, циљ освећује средство — рече смејући се он и |
| ла са оним „ви“?{S} Ја ко’ бележник шта сам ти могао помоћи?!</p> <p>— Та тако ви неучитељи ваз |
| о сам већ из њене забуне и погледа, кад сам јој честитао друге године њеног учитељевања добар у |
| онда љутио, и то баш на себе самог, кад сам осетио, да си баш ти у томе изузетак; т. ј. да се љ |
| — Ко те пита шта си ти закључивао, кад сам ја већ госпођа нотарошевица и у општинском стану.{S |
| по малој почивши г. Коста.</p> <p>— Кад сам већ почела — настави Даринка замишљено — казаћу вам |
| /p> <p>Домаћин на то поче:</p> <p>— Кад сам на послетку увидио, да не вреди у том случају ни на |
| јом Даринка; а он настави:</p> <p>— Кад сам увидио, да љубав није шала, и да се са срцем несме |
| дух баш ко’ из какве парне купке, а кад сам се по соби осврнула згрозила сам се.{S} Осим крајње |
| прозору није ме нико више видео, а кад сам у друштву случајно с њом се десио, нико није могао |
| } Кол’ко универзитета има у Риму? а кад сам мислила да ћу говорити из повеснице, дошла је на ре |
| оја су законом прописана.</p> <p>Ја кад сам у школу ступила хтела сам се тога држати.{S} Али на |
| и сама сам тако нешто приметила, од кад сам с тобом — примети Ленка. — Теби се све већма замера |
| нехотице поцрвенила и застидила се кад сам чула, да ме и образовани људи хвале; а усљед тога о |
| ала тек онда кад ми време допусти и кад сам уверена да је остало већ доста утврђено и у реду.</ |
| —- Ал’ нека, треба и ја да запамтим кад сам полагала учитељски испит.</p> <p>— Само да добро пр |
| воду.</p> <p>— Па шта то чини, само кад сам здрава — рече Даринка насмешив се.{S} Та добро знад |
| </p> <p>„Шта ту радите?“ запитам их кад сам им по обичају назвала: „помозбог!“</p> <p>„Та ето б |
| ље пролазила — примети Милица — Баш кад сам штудирала о планетама, трабантима, фиксама и комета |
| цка, да говорим о електрицитету баш кад сам о акустици и оптици највише штудирала: а поред оног |
| упе чула се изнемогла дрека.</p> <p>Кад сам до њих дошла, видим, да су прокопале зид па кроз ту |
| болесно дете већ унела била.</p> <p>Кад сам собња врата отворила, лупи ме врео ваздух баш ко’ и |
| та...</p> <p>Осим тога — настави — овде сам имала и других разлога.{S} Приметила сам већ одавно |
| а не од онога, што беху женскиње у које сам до сад био заљубљен.</p> <p>— Било их је дакле и ви |
| Но ја ти кажем, да немаш право.{S} Воље сам и ја имала као и свака од вас, него је погрешка у т |
| ећ доста утврђено и у реду.</p> <p>Тиме сам дабоме општину задовољила но не своју савест, која |
| више то ме је баш растужило.{S} По томе сам видила, каквим осећајима прима ме околина с којом с |
| натрефила сам и на поштена обућара, те сам које на обући које на оделу заштедила двадесет фори |
| к’о што видите њен стан беше близу, те сам је чешће могао видети да код свога прозора чита, ши |
| же мислим но што се можда изражавам; те сам и овде тек изрекла своје мисли, а у самој школи теш |
| а хоће осећаји кадкад да искипе, а јуче сам у најосетљивије жице била дирнута.{S} Та није то пр |
| ву доста сам уверена.{S} Осим тога јуче сам видела, да ме Коста прилично и познаје.{S} И зато и |
| не дижући очију.</p> <p>— Е, онда се и сам вараш.{S} Посматрај ти и испитуј још данас озбиљно, |
| имети домаћин смешећи се — зато морам и сам рећи, да сам јој муж Коста Т. овдашњи бележник.</p> |
| ем; а остало беше ми узгредан рад, који сам предузимала тек онда кад ми време допусти и кад сам |
| > <p>То не, ал ти знаш, да ја ни кад ни сам волио хладно и поносито женскиње, а...</p> <p>Коста |
| ..</p> <p>То су, видиш, речи, у које ни сам хтео веровати и које сад одобравам; јер кад и мој С |
| рема потреби своје околине сваки учитељ сам себи да створи.{S} Не треба да се ограничимо на она |
| и затим се од ње опростим.</p> <p>Путем сам много о томе размишљала; па и ако сам своју поуку у |
| а на груди и да иде код доктора — а чим сам жени обајала, ко да си руком уз’о!“</p> <p>Друге же |
| квим осећајима прима ме околина с којом сам осуђена да живим и да се дружим.</p> <p>Баба Наста |
| ? — питаше га опет она.</p> <p>— Требао сам раније доћи, да видим како се пренемажеш и како си |
| судиш?</p> <p>— Само један пут погледао сам јој мало ватреније у те — као што ти велиш — „искре |
| ргао и место честитке само рече: — Знао сам да ћеш га уловити, кад је она луда баш сад нашла да |
| да се са срцем несме ни пошалити, хтео сам да поправим своју погрешку, за то се више не хтедох |
| тела сам се тога држати.{S} Али на брзо сам увидела, да је за тај огромни посао десет школских |
| ше неуредно стаде плату издавати, добио сам и ја прилику, да јој се приближим настави међу тим |
| избегава мој поглед; тек неки дан добио сам куражи, да је као кривац молећи погледам, но и ту ј |
| ако само истрајности будем имао, видио сам већ из њене забуне и погледа, кад сам јој честитао |
| ме се, да сам те морала избегавати, ако сам хтела да ми девојачки углед и карактер и у очима то |
| .{S} Брак код мене није трговина, и ако сам хладна и неосетљива женскиња...</p> <p>— Ти си дакл |
| м знала.</p> <p>— Ја нисам злобна и ако сам огорчена; и моја примедба, допустићеш, да је основа |
| м сам много о томе размишљала; па и ако сам своју поуку у здравственом погледу од то доба тек н |
| речи ми у грлу застају — чудим се, како сам и до сад говорила.</p> <p>— Мани се детињарије! — р |
| казиваше благу и измучену душу, па како сам сличне појаве и у имућнијим кућама виђала, утишах с |
| је тај посао „неблагодаран“.{S} И тако сам затим и ја мање васпитала а више учила.</p> <p>— Ал |
| ке околности отклонити могла.{S} И тако сам ја и опет по могућству своју дужност достојно вршил |
| о он.</p> <p>— Сасвим случајно.{S} Тамо сам читала, а ви нисте баш шапутали, па сам морала чути |
| Право! — викну Коста и баци оловку — То сам од тебе и очекивао.{S} Но не брини се, ја ћу се већ |
| не тек из „борбе за опстанак“.{S} За то сам се од срца смејала и штудирала мимику баба Марину.< |
| ме знању и способности рећи.{S} И за то сам видиш, тако радила.</p> <p>— Па тако ради и већина |
| може — примети Ленка.</p> <p>— И на то сам помишљала, те баш за то сваке недеље мењам те своје |
| лостињу, али за себе — никад...{S} Зато сам и сувише поносита...</p> <p>Осим тога — настави — о |
| ање лако у општу корист одричу.{S} Зато сам уједно имала на уму, шта ће свет о мени и моме знањ |
| се ма на коју страну!</p> <p>— Та зато сам и дошао.{S} Гледај да буде прилике да девојци могу |
| лима радије заједно представљам) И зато сам и ја своју срећу из све снаге покуцавала за ово три |
| ог ни да ми понуди другу титулу, и зато сам ја видите, још госпођица учитељица.</p> <p>— Право! |
| га не вршим по своме уверењу.{S} И зато сам и нехотице поцрвенила и застидила се кад сам чула, |
| је у гробу! — уздахну Даринка — И зато сам ја задовољна кад сама осећам, да нисам гора од вас; |
| {S} Мени дакле нико није замерао и зато сам и био час у једну час у другу смртно заљубљен...</p |
| ка од вас, него је погрешка у томе, што сам ја обичан човек; а као такав хоћу и да уживам плод |
| мене неће баш много љутити; знање, што сам га стекла, не могу ми тиме одузети. — Оно ми остаје |
| то јест, ако није љубав оно стање, што сам га осећала кад ми је рекао да ме воли, а ако је то, |
| онда ни ви не можете мени замерити, што сам тако брзо следовала његовом савету...</p> <p>Али ка |
| оју слободу већ и с тога опростити, што сам данас и ја весела, а весељу знате, да се и нехотице |
| бити уверен, да су докторове речи, што сам их код тебе у врту чула најбољи доказ, да у њему не |
| ски понос па сам морала чинити оно, што сам и учинила.</p> <p>— Боже мој, зар је то баш тако не |
| даљину, а друг му настави:</p> <p>— Што сам ти рекао знадеш и из искуства.{S} И мени је Ленка и |
| га дневника од речи до речи белешке што сам ја на дан Миличиног венчања у њега прибележила. — К |
| етку зар није награда и оно уживање што сам га уживала ја и свака од вас већ при првом испиту с |
| нављање предмета и тек они предмети што сам ја најпре деци добро разјаснила и у којима сад већ |
| ћа о свом раду у школи, и о мишљењу што сам га за то време о школи стекла; а то ћете и ви мени |
| тор. — Ја нисам ништа чуо.</p> <p>— Чуо сам, ал’ ваљда је било у суседном врту — рече г. Коста |
| примерак.{S} Тако ми се боље свиди, јер сам научила, да све три заједно и добро и зло делимо, п |
| е по себи, доста муке стало, али и опет сам „мегдан одржао“ на онда све лепе планове, о зидању |
| а засијаше.</p> <pb n="35" /> <p>И опет сам хтела да викнем, да нема веће среће, од учитељичке |
| и дакле ниси за Милицу?</p> <p>— Та већ сам ти казао, да је и она ваљана девојка и ако је по мо |
| } Доктор Гавриловић је први мушки, чију сам симпатију желила стећи, а баш он ме је јуче таксира |
| или баш гледа крозањ.</p> <p>У почетку сам мислио да то чиним из радозналости и несташлука, но |
| стаде у врту код кошница.</p> <p>— Жену сам ти опазио, да у штали музе краву — рече му рукујући |
| вриловић указа на врати.</p> <p>— Косту сам опазио где оде у општину — рече он кад их је поздра |
| о би помислити, да си потпуно сретна, а сама признајеш, да и тебе штошта тишти — рече ироничким |
| узрока, — настави опет тихо — нисам ја сама на то осуђена; осећају ту неправду и друге мени ра |
| кле имамо тек девет стотина, а Анђелија сама има у В. осим 500 форината још и нешто земље и ста |
| у Даринка — И зато сам ја задовољна кад сама осећам, да нисам гора од вас; а случај је учинио, |
| уде а не људи за закон.{S} Осим тога, и сама знадеш, да сваку наставу треба прилагодити способн |
| е слатко насмејем, јер, ко што знате, и сама сам тада, тек од кратког времена постала овдашњом |
| е како пролазим.</p> <p>— Право имаш; и сама сам тако нешто приметила, од кад сам с тобом — при |
| овор?</p> <p> Она му погледа у очи па и сама задрхта и поруменивши обори очи. — Чудно је тај ње |
| јер видим да ме воли, па и ако се сад и сама добро не разумем, опет видим, да ми је мио и да га |
| на писма у коме ми још јављаше, да је и сама постала учитељица у С.</p> <p>То ми је дало повода |
| дство“ неће дуго трајати, а зна да је и сама погрешива па несме ни своју другарицу строго да оц |
| га поштујем; а љубав држим да ће доћи и сама, то јест, ако није љубав оно стање, што сам га осе |
| ка налази се свуда, а право да кажем ни сама непојмим женскињу, која ће се поред себи равних у |
| ни иначе најслабију или најгору све док сама не увиди и не призна, да за то још није дорасла ил |
| три дана мати оде дома, била сам сасвим сама у своме стану, односно у својој соби, а у другој с |
| зе.</p> <p>— Доселила сам се амо сасвим сама — настави за тим — Мати и отац не могу се из Д. ам |
| — примети Ленка.</p> <p>Па што сте онда саме себе побијале? — питаше Коста.</p> <p>— Што? — пон |
| </p> <p>— Баш ми је жао што смо осуђене саме да путујемо; а како је тамо све весело! — примети |
| елању имаде неких недостатака, које оне саме без опште помоћи не могу да отклоне, па им је тешк |
| вилу: „уништите узроке а последице ће и саме нестати!“ — насмеши се Даринка — То правило драга |
| пазила код деце зависти.{S} А да неби и саме надзорнице грешиле пазе и на њихове поступке као и |
| назив „препоручена“ не стечем.{S} Јер и саме знате, да те „препоручене“ и „претпостављене“ и му |
| ка.</p> <p>— Напослетку и боље, што смо саме, — дода Ленка — ја нисам расположена за весеље. </ |
| арош, па одступи од њега — па како беху саме у купеу — извали се на клупу; а под главу метну св |
| нам до године опет доћи? питаше он кад сами остадоше.</p> <p> — Незнам; а и нашто ћу! — рече о |
| хвале и којих се у бољим околностима ни сами не би прихватили.</p> <p>Тако н. пр. знате, да ја |
| о учење отима време за васпитавање; јер сами предмети што се у народној школи предају по себи в |
| } Вече међутим беше удесила Ленка да им самима остане.{S} Знала је, да ће јој већ сутра другари |
| а узети, — рече затим — па хајд’те и ви самном.{S} Ја бих врло волела, а и моји би вас једва до |
| овишта, која би се и с врагом здружила, само да може рушити оно што је њу — убило...</p> <p>То |
| била у заводу.</p> <p>— Па шта то чини, само кад сам здрава — рече Даринка насмешив се.{S} Та д |
| расло; али преко трња и води пут срећи, само треба воље и истрајности.</p> <p>— Тако је — рече |
| е нека је далеко од мене — „лепа кућа“; само се сети, да имаш душу па не мој бар онда да треш к |
| .</p> <p>— Мане нам до душе свако види; само је штета што се нико не сећа узроке да истражује — |
| а ја и он ваљда ћемо и остало накрпити; само пре тога морамо видети и дочекати и свршетак које |
| /p> <p>— Обричем ти, да ћу је усрећити; само ако ме не одбије — рече доктор некаквим меким глас |
| ам се и преварио, обе једнако поштујем; само што ми Милица на први поглед уливаше симпатије а Д |
| допусти и кад код је одређен час за то; само што се не задржавам при њима тако дуго као год они |
| ој Сава — рекла је за тим шаљиво она. — Само данас ми је и сувише сентименталан но ја ћу га већ |
| обвезана! — рече такође у шали Милица — само још морам приметити, да титула немора бити баш „го |
| и да истину говори, — примети домаћин — само ми је врло загонетно што ти и уз општинску хвалу д |
| ћу се — рече на то поруменивши доктор — само напред кажем, да се не надам никаквом успеху код Д |
| рила с иронијом.</p> <pb n="50" /> <p>— Само ти увек тако ради, па ћеш далеко дотерати — примет |
| па се мани тог лудог посла...</p> <p>— Само кад би се могло — примети она па се засмеја.{S} Ал |
| и Ленка једва што држите очи.</p> <p>— Само што се ти, Даринка, још држиш — к’о Каћ. — Умеша с |
| сам полагала учитељски испит.</p> <p>— Само да добро прођемо — рече на то Милица.</p> <p>— Та |
| дбити.</p> <p>— По чему судиш?</p> <p>— Само један пут погледао сам јој мало ватреније у те — к |
| ица једанпут своју скамију надзирава; а само ради тога не искључујем из тога реда ни иначе најс |
| вчића мираза поженише.{S} Заиста, треба само да се добро размислиш, па ћеш наћи, да је код нас |
| дбије.</p> <p>За време тога учитељевања само су два извештаја одбијена, а срамоту што је тога п |
| ве власти.{S} Право награђивања и укора само је моје, а и то вазда чиним у договору целе школе |
| јој Песталоци у памети!</p> <p>— Штета само што се у садашње доба не налази какав његов послед |
| напреднији.{S} Наша интелигентна браћа само се из чисте љубави жене.{S} Њима је главно жена а |
| најдубље осећају.</p> <p>Доктор се сад само играо ланчићем свога златног сахата и замишљено гл |
| пријатељица остати?!</p> <p>Даринка је само загрли и смешећи се настави:</p> <p>— Не могу сасв |
| да јој прелети тужан израз — Па кад је само сретнима намењено уживање у животу и на јави, ко м |
| ниси ни покушавала, доста ти је кад је само оно преклапало, Милица, уз тебе.</p> <p>Ленка га ч |
| знам — умеша се муж.</p> <p>— Пусти је само нека по вољи говори; чућеш после од мене што ти јо |
| мерити — примети г. Коста. — Али ако је само то, онда брате, покушај; јер веруј, њој је тек све |
| као кривац молећи погледам, но и ту је само поруменила и више ништа.{S} Па како ме Милица и уз |
| октора, нагло се тргао и место честитке само рече: — Знао сам да ћеш га уловити, кад је она луд |
| против ње! — осече се г. Коста. — Мене само љути што морам да признам оно што нисам још јуче х |
| а и хваљеног родољубља?!</p> <p>— Да се само од родољубља живети даје можда и неби тако било — |
| смо их у учитељишту добили, нити да се само на узоре угледамо, него треба оштрим погледом траж |
| А ко га тражи? — осече се Ленка — ја се само љутим, што није обичај да и те „даровите“ пофторав |
| </p> <p>Другарице јој се смејаху, а муж само рече:</p> <p>— То нисам хтео да кажем.</p> <p>— На |
| шах, да је кујем у другоме правцу.{S} И само зато драге моје, напустила сам ја прву поуку Виљем |
| ујем и да се борим за оно што другима и само долази!{S} Не Ленка, за опште добро тражићу и мило |
| мени и за часак ућута.</p> <p>— Настави само, — одобраваше он пољубив је у чело — и онако знам, |
| ност, разборитост и здраво мишљење; али само у теорији а у пракси т. ј.{S} У животу нама су чис |
| е у многоме не слажемо.</p> <p>— Говори само! — примети Ленка мило је погледавши. — Та ето ја и |
| свога срца умилостивио.{S} Боже мој, ти само знаш, шта сам ја суза пролио и кол’ко чезнећи погл |
| дремљиво ал’ јетким тоном Ленка — Питај само Анђу и Душанију, па ћеш видети — родољубља...{S} А |
| ма виђала, утишах своју злу вољу па јој само рекох:</p> <p>„Зар ви немате штале, кад сте у соби |
| Но ја њега тада нисам познавала те јој само рекох, да се српски не каже госпођа фрајла него го |
| морамо код мене лично састати, а не тек само преко писма — дода још Ленка.</p> <p>— Ево руке! — |
| к мени.{S} А да ће ми заиста доћи, ако само истрајности будем имао, видио сам већ из њене забу |
| а — ја бих рекао, да су злобне, а овако само те морам сетити, да има и Српкиња што пођоше за ту |
| ранимо свој пренагљени корак, него ћемо само казивати шта смо за ово три године искусиле.</p> < |
| је и Милица врло ваљана.</p> <p>Доктор само ћуташе и шараше својим штапом по трави.</p> <p>— Н |
| звала.</p> <p>— Ни једно ни друго, већ само збуњена — рече Ленка — онако не бејах задовољна, а |
| е још наћи злурадих критичара што умеју само језиком радити па ће ти пребацивати и најмању погр |
| </p> <p>— Укус је различит — примети му само доктор, али се за неколико тренутака и опет замисл |
| да си већ сутра дан по томе одушевљењу само десетицу повишице искала. — зацело је неби добила. |
| другарице. </p> <pb n="23" /> <p>Она их само зловољно и тужно погледа.</p> <p>— Зар није тако? |
| > <p>— Та немој мислити, да си томе баш само ти узрок.{S} Имала сам ја за тај одсудан корак и д |
| сам се баш онда љутио, и то баш на себе самог, кад сам осетио, да си баш ти у томе изузетак; т. |
| исати бар и добра доза лакомислености и саможивља.{S} Или ако не то, онда јој је срце покварено |
| шим познаницама не беше то необично — у самој ствари дабоме да је друкчије стојало, но то је та |
| сам и овде тек изрекла своје мисли, а у самој школи тешко да би и око вештија педагога нашло ма |
| за достојно вршење треба опет и сувише самопрегоревања.</p> <p>— Баш ко да ми из душе читаш! — |
| ош причекати — одговори Милица</p> <p>— саморадњом у школи сад је тек стекла искуства па је тре |
| омиљени педагог и отац педагогије — на самрти вели: „А ви децо тражите среће и задовољства у с |
| здравственом погледу од то доба тек на саму школу ограничила опет штудирам „кућевни лекар од Н |
| своју власт злоупотребљавале и можда и саму учитељицу варале — примети Милица.</p> <p>— Ја не |
| </p> <p>— Ругај се ти колико хоћеш, али сан је сенка живота, — рече Даринка, а преко лица као д |
| нутака ћутања, живо рече:</p> <p>— Моји санови су друге врсте, — а да и ја сањам о том сте увер |
| уда сна...</p> <p>— А зар ти ниси никад сањала пријатније сне? — рече г. Коста погледом пуним б |
| слу неутешив љубавник, и сад покушах да сањам на месечини неби ли тиме богињу свога срца умилос |
| Моји санови су друге врсте, — а да и ја сањам о том сте уверене.{S} Па кад сте већ за шалу расп |
| ико могу рећи, да од тога доба никад не сањам.{S} Чим хоће да ме снађе та беда ја ти се лепо за |
| љиво — ал’ за то не мораш ти баш о њему сањати. — Има и других људи!</p> <p>Даринка се насмеши, |
| Него шта ти велиш, госпођице Шултесова? сањаш ли још о каквом Песталоцију, или ћеш се и ти задо |
| је осећај што га према доктору осећах, сасвим примерен био, али га је нестало још пре но што с |
| растанка“.</p> <p>Међутим била је у Т. сасвим задовољена.{S} Ту су наше путнице дочекали, осим |
| а без велике своје штете и оставити.{S} Сасвим је то друкчије код мушких учитеља; они сироти и |
| с у сеници? питаше збуњено он.</p> <p>— Сасвим случајно.{S} Тамо сам читала, а ви нисте баш шап |
| ко вршити свој позив без уверења, да га сасвим достојно врше; а за достојно вршење треба опет и |
| је по кад кад користан; а сумња је овде сасвим на свом месту. — примети Даринка. — Сам кажеш, д |
| лоности осећати, а држала је да је он и сасвим добра партија за женскињу без мираза...</p> <p> |
| ма што се више механично уче не ослањам сасвим на децу, него и њих предузимам кад год ми време |
| после три дана мати оде дома, била сам сасвим сама у своме стану, односно у својој соби, а у д |
| ена.{S} Да се то постигне треба за село сасвим засебан наставни план, и што је главно, боља пла |
| ед долазе.</p> <p>— Доселила сам се амо сасвим сама — настави за тим — Мати и отац не могу се и |
| ула била.{S} На послетку — кад је шешир сасвим чист био — одгурну га она зловољно на страну те |
| и смешећи се настави:</p> <p>— Не могу сасвим да одобрим ни ваше тужакање, да вам силно учење |
| , а наше познанице неудате, то је свету сасвим обична појава, те и нашим познаницама не беше то |
| инка — сад ћеш видети, да ми је желудац сасвим здрав — и смести се за сто.{S} Но уз сву њену хв |
| те, а уверена да ће те и ви наћи, да су саставци чиста истина, која је обично непријатна укуса |
| радовала, да ће уживати „сцену радосна састанка.“</p> <p>— Неће ме дочекати.{S} Нисам им могла |
| <p>— Него онда се морамо код мене лично састати, а не тек само преко писма — дода још Ленка.</p |
| е саковати немогох.</p> <p>„Права срећа састоји се у задовољству“ говорила је увек Даринка док |
| половину главнијих штудија прешле а два сата већ избија.{S} Па не знамо што и преврћемо тек те |
| ћи без телесни казни.</p> <p>После пола сата Даринка је већ спавала а другарице јој се такође с |
| код нас на селу ни двадесетак кућа нема сата, а немамо ни стална школска послужитеља, који би п |
| аше пламене погледе и опет после једног сата крену дома као најсретнији вереник.</p> <p> — Крас |
| о још спавају?</p> <p>— Та тек је четир сата — рече г. Коста. — Неш кажи ти мени момче, шта још |
| и, шкоди и здравима, а болесника може и сатарити.{S} Па неваља ни комлов ни обојке у соби да су |
| у шалу али му се она вазда претвараше у сатиру противу Милице.{S} Стога и опет оде у општину на |
| у џепу.</p> <p>— Е сад је забасала и у сатиру — смејаше се Милица — А на послетку, боље је и т |
| на брзо остави јело.</p> <p>Коста је са саучешћем погледа, и опет не могаше срцу одолети већ пр |
| а сврши, — примети Даринка погледавши у сахат — Ено већ бије девет.</p> <p>Домаћин на то поче:< |
| духу, те да би и после подне читава два сахата онај школски ваздух без велике штете удисати мог |
| е сад само играо ланчићем свога златног сахата и замишљено гледаше у даљину, а друг му настави: |
| селу трпе, да по чешће проведем по више сахата дневно — један до два — у живом разговарању са д |
| вам већ неби било право?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ми ништа немамо против; шта више, за твој т |
| наде, да јој то неће срамоте нанети.{S} Сва промена што је поводом тога н њој учињена, била је |
| н својих препорука и одличних сведочаба сва најбоља места пограбити; јер ко те пита, имаш ли ти |
| школа живахне и веселе дечице, која је сва љубе и поштују, па јој већ на лицу читах да је срет |
| Даринка — Та мани је већ једном! зар је сва срећа у доброј сведоџби? а није она ни крива, што ј |
| јалним дусима“ нису увек сви реагенси и сва својства тела на уму.{S} Онда дабоме летиле би и њи |
| то треба да им улије у њихову главицу и сва знања, која су законом прописана.</p> <p>Ја кад сам |
| ла треба бирати мање; а уз то је кошуља свагда ближа од хаљине.</p> <p>— Лепа логика! — плану с |
| према њему.{S} Но ја ти кажем да ћу му свагда верна бити; јер видим да ме воли, па и ако се са |
| а, то није за моју природу; ја друкчије свађам те ствари.{S} Брак код мене није трговина, и ако |
| лаги и пријатељским духом задахнути.{S} Свака се сећа да јој „господство“ неће дуго трајати, а |
| и мој Сава већ неће жену што мисли, — а свака боља мислити мора — какав тек мора бити укус у ма |
| ро деце то у шестонедељном току времена свака ученица једанпут своју скамију надзирава; а само |
| то се у основној школи предаје кадра је свака отреснија ученица више школе предавати.{S} И онда |
| Даринка и Милица међутим мирно заузеше свака по један ћошак те дремаху.</p> <p>— Та ту се ни д |
| а и оно уживање што сам га уживала ја и свака од вас већ при првом испиту са својим ђачицама?</ |
| маш право.{S} Воље сам и ја имала као и свака од вас, него је погрешка у томе, што сам ја обича |
| а ће јој већ сутра другарице опет отићи свака на своје место.{S} Та и сад могле су јој тек зато |
| и ви допустићете, да је понављање душа сваке наставе, па што онда и за себе тражите изузетка?< |
| тем својих књижица и усменог исказа тек сваке суботе по подне.{S} Том приликом похвалим ја вред |
| p>— И на то сам помишљала, те баш за то сваке недеље мењам те своје надзиратељице, па како је у |
| много теже радити но у вароши, па опет, сваки варошки учитељ и учитељица са највише два разреда |
| ете послаћу вам почетак а свршетак нека сваки читалац по своме ћефу замишља.{S} Тиме ће припове |
| уташе:</p> <p>„Кад ћу вез довршити; кад сваки час треба воде!{S} Па и та мати незнам шта је мис |
| а, кад ме је амо довела?{S} Заповрће ме сваки час, па шта ће нам за то оставити? — Ту отрцану к |
| е, да треба према потреби своје околине сваки учитељ сам себи да створи.{S} Не треба да се огра |
| а поред оног „брда“ од штудије, ко ће у сваки пар баш све у памети имати?!</p> <p>— Па ни ја ни |
| баш те „пузавачке“ природе, па да пред сваким пузим, док општу симпатију и назив „препоручена“ |
| p>Ја у оном стању не бејах задовољна; а свако је своје среће ковач те ја покушах, да је кујем у |
| плате, једно сеоско учитељство што мора свако дете најпре да освести, да му је „Баба“ или „баца |
| p> <p>— А што не? — питаше Даринка — та свако паметан знаде, да је у добру лако добар бити, нег |
| ти неправде, те ће и опет важити, да је свако своје среће ковач.</p> <p>— Већ добро; видећу шта |
| лом женскињу.</p> <p>— Мане нам до душе свако види; само је штета што се нико не сећа узроке да |
| сто по школском детету за њих моли; јер свако је био уверен, да ће јој он тек оно дати, што би |
| p>— Разуме се — рече Ленка — али не баш свако.{S} Милица, на пример, није о њој никад, ни разми |
| у нагло устаде и приђе прозору.</p> <p>„Свако је своје среће ковач.“ — примети Даринка али и он |
| у, писаше Даринци и Милици ово:</p> <p>„Свако је своје среће ковач,“ чула сам често од вас (као |
| — Јер треба да знадеш, да главна задаћа сваког савесног и ваљаног учитеља треба да је развијање |
| труд биће ти ненаграђен, превиђен и без сваког признања.{S} Људи, драга моја, тек оно цене и уз |
| мајка, деда или меког срца баба морају сваког бар за часак усрећити, учинити, да све увреде за |
| > <p>И ту се онако својски и српски без свакога цифрања руковаше.</p> <p>— Та већ из речи дарин |
| а — одговори расејано Даринка.</p> <p>— Свакој од нас — понови дремљиво ал’ јетким тоном Ленка |
| школу ступиш?</p> <p>— Шта? — оно што и свакој од нас — ревносно и савесно вршење свога позива |
| ам те своје надзиратељице, па како је у свакој скамији по шесторо деце то у шестонедељном току |
| — Али и ми смо ово три године ковале и свакојако се мучиле, па дед’ реци што нисмо сковале сре |
| закон.{S} Осим тога, и сама знадеш, да сваку наставу треба прилагодити способности и околности |
| г <pb n="40" /> узрока, наредила сам за сваку скамију по једну надзорницу, која ће док ја не до |
| треш крајнике кад си пијана и да бајеш сваку болест на једну форму...{S} Јер веруј ми, то ти н |
| тави учитељевање; доста да никог није у сватове звала.</p> <p>— Ни једно ни друго, већ само збу |
| месојеђа венчаше се доктор и Милица.{S} Сватови им беху врло весели; а била је позвата и Даринк |
| мња.{S} А тео би свршетак приповетке са сватови.{S} Али брате мој, и ако је све већ давно прошл |
| је је увек најлепши, кад се весело и са сватови свршује.</p> <p>После тога ћереташе још мало и |
| двоје муж и жена.{S} А што и ви нисте у сватови биле, надам се да нам нећете замерити.{S} Било |
| ско гошћења.</p> <p>Но вечери, кад се о свачем већ доста наразговарале, рече Ленка молећим глас |
| ије. — Био је као што је већ речено, за свашта што је држао да је добро и сувише занет и у дела |
| засмеја. — Боже мој, чудан ти је човек; све га нешто копка да туђу тајну дозна, и ако га се ниш |
| е надам никаквом успеху код Даринке.{S} Све ми се чини да ће ме одбити.</p> <p>— По чему судиш? |
| е са минимум платом коју и ви имате.{S} Све три дакле имамо тек девет стотина, а Анђелија сама |
| ти браца Коста, баш затуцано сумњало! — све једнако те мучи сумња, да ја за твојим доктором туг |
| ога била је сад још мање код огледала а све више у школи, код књига и у свом маленом газдалуку. |
| ју ни на себе љутити се, јер човек бива све заљубљенији, а ја онда лепо покушам да заборавим он |
| о ми се боље свиди, јер сам научила, да све три заједно и добро и зло делимо, па вас још и сад |
| аког бар за часак усрећити, учинити, да све увреде заборави.</p> <p>— За часак! — понови Милица |
| од нас удаљене ствари радо читају и да све’ остало иде — под купус...</p> <p>Него си ти браца |
| али и опет сам „мегдан одржао“ на онда све лепе планове, о зидању лепе куће са жениним новцем, |
| Знала сам добро, да се нама учитељицама све већма замера но осталом женскињу.</p> <p>— Мане нам |
| {S} Ви’ш ти ње, мисли да је госпођа, па све зна! ..{S} Тако је рекла и снаш’ Пели, да не иде ко |
| да си учена!...{S} Јест, зна баба Мара све!“ И ту незграпно стиште дете тек једном руком а дру |
| — к’о Каћ. — Умеша се сад и трећа. — Та све жмиркаш.</p> <p>— Ја? — рече Даринка па протре очи |
| ва, које ја тражим и које би моју љубав све до сад одржало.</p> <p>Осим тога онај осећај и не б |
| заћута.</p> <p>— Неко време ћутаху сад све три и то, Даринка и Милица гледећи кроз прозор вино |
| асположена за весеље. </p> <p>— Теби је све твоја сведоџба у глави, — примети Милица — а шта ће |
| са сватови.{S} Али брате мој, и ако је све већ давно прошло опет нам се приповетка не може по |
| сам с тобом — примети Ленка. — Теби се све већма замера, а добра воља не признаје ти се ни од |
| <p>— Лаку ноћ! сада не могу сутра ће те све чути.</p> <p>— Вечита загонетко! — уздахну Ленка а |
| е, велиш ти, но и ја напред знам, да ће све то врло мало бити према труду, што ћеш га имати; па |
| и претпостављена власт, кад се не преће све што је прописано?!</p> <p>— Свет вазда ужива у клев |
| стављам) И зато сам и ја своју срећу из све снаге покуцавала за ово три године на ономе пољу, к |
| и више ништа.{S} Па како ме Милица и уз све ватрене погледе моје још није тако дочекала; закључ |
| оне ствари које их се не тичу.{S} Но уз све то беше опет разборит човек и <pb n="44" /> крајна |
| оз који дан зацело излећи.</p> <p>Но уз све то мени се чињаше, да би ваздух могао чистији бити, |
| су бити и боље; та и Анђа и Душанија и све остале њима подобне незнају више.</p> <p>— И ја сам |
| ом похвалим ја вредне а лење пооштрим и све класе уводим у свој записник.</p> <p>— То би све до |
| </p> <pb n="24" /> <p>Даринка уздахну и све три се другарице за часак замислише. </p> <p>— Знат |
| ал’ тужним погледом он.</p> <p> — Ко би све у напред знао — рекла је у смеју она.</p> <p> — Так |
| <p> — Тако је! прошапута доктор — ко би све у напред знао...{S} И ту му изађе пред очи Даринчин |
| уводим у свој записник.</p> <p>— То би све добро било кад неби те надзорнице и вице-надзорнице |
| дне ситнице.</p> <pb n="39" /> <p>То би све добро било, да није светске критике; — рече Ленка — |
| ... па поруменивши ућута.</p> <p>— Кажи све! — рече Коста — иначе ни ја не видим узрока за...</ |
| ко до душе на њега личиш...</p> <p>— Ти све она стара — примети Милица и с тим уђоше у кућу, гд |
| дана нашега испита; а ја и онако имадем све прибележено у своме дневнику.</p> <p>— Гилт! — рече |
| >— Оне можда и знају; но и ја бих волио све чути — уплете се г. Коста.</p> <p>— Е на почни од к |
| суђене саме да путујемо; а како је тамо све весело! — примети затим Милица.</p> <p>— Шта ћемо, |
| е шта! — рече по томе Даринка — ми ћемо све три временом бити учитељице.{S} Зато вам се обричем |
| ће сутра прексутра већ дома, а писмено све теже иде.{S} Зато реши се ма на коју страну!</p> <p |
| о; а више се мучио но што је уживао, то све показује његово пожртвовање и челичну вољу.{S} Та и |
| комлов ни обојке у соби да сушиш.{S} То све шкоди и здравима и болеснику“.</p> <p>„Ју боже, а ј |
| га реда ни иначе најслабију или најгору све док сама не увиди и не призна, да за то још није до |
| инка замишљено — казаћу вам искрено баш све мисли своје, и ако видим, да се у многоме не слажем |
| брда“ од штудије, ко ће у сваки пар баш све у памети имати?!</p> <p>— Па ни ја нисам боље прола |
| о мој и твој баба рећи.{S} Они могу још све покварити...</p> <p> — А зар се ти томе не би проти |
| исаних правила као слепац вође, него из свега вадим језгро и што нам је најпрече; а ко је у бољ |
| омаћичини вирила, беше ова соба најбољи сведок крајњег незнања у погледу чувања здравља од веће |
| “, на рачун својих препорука и одличних сведочаба сва најбоља места пограбити; јер ко те пита, |
| једне старе госпе — њихове газдарице — сведочише, да су морале бити ваљане девојке.</p> <p>— Н |
| за весеље. </p> <p>— Теби је све твоја сведоџба у глави, — примети Милица — а шта ће Даринка д |
| <p>— Ту метаморфозу донела је неповољна сведоџба — рече опет са осмехом Даринка.</p> <p>— Бадав |
| етафизици — твојој проклетој учитељској сведоџби.</p> <p>— Није него ћу још сад донашати пројек |
| е већ једном! зар је сва срећа у доброј сведоџби? а није она ни крива, што је сретнија, па се п |
| љутила се она — и народ гледа и суди по сведоџби!</p> <p>— Па и наше нису рђаве.</p> <p>— Нису. |
| , она је чедо протекције и среће па има сведоџбу с препоруком; а то је довољно, да и најбоље ме |
| Милица.</p> <p>— Кад помислим на своју сведоџбу, речи ми у грлу застају — чудим се, како сам и |
| рх прстију „одалами;“ а то је и онако у свези са тезом из педагогије о нези чулних органа — при |
| „сјајну мировину“...</p> <p>Пишите ми о свему, па не заборавите још рећи, хоћете ли и малу Смиљ |
| ати, и спремити децу за у правом смислу свесне и ваљане чланове човечанствена.{S} Да се то пост |
| толико еманциповале, да је хуманизам и свест и код њих јача од родољубља...</p> <p>— Да то Дар |
| е преће све што је прописано?!</p> <p>— Свет вазда ужива у клеветању туђих дела, па се не треба |
| </p> <p>— Та то ме баш и љути.</p> <p>— Свет се не може једним раменом исправити; а себичност ј |
| сувиши дуг рок и за мене, а још више за свет који је нестрпљив и сујетан, па ужива у стармало-н |
| — веле оне — ако неће да је права лутка свет обично неправедно оцењује, исмејава и презире, док |
| ла увидети, да више вредим, него што ме свет цени, та судба прати мене још из ране младости мој |
| и ја сам баш противно од оне за коју ме свет сматра и за то је видите то повредило мој женски п |
| S} Зато сам уједно имала на уму, шта ће свет о мени и моме знању и способности рећи.{S} И за то |
| постану као и прве или омразе и себе и свет па постају, за нас мушке, нека страшила и неприрод |
| бљују тек учитељи и лекари, а за остали свет остаће оно вазда тек теорија и фраза.</p> <p>— Та |
| p> <p>— Можда Ал’ нико још није раменом свет поправио, па нећете ии ви.</p> <p>— Раменом не; ал |
| г. Коста скоро зловољно. — Осим тога њу свет по заслузи и оцењује, па јој је лако ћеретати, а Д |
| ки углед и карактер и у очима торокљива света остане онакав какав је у истини.{S} Знала сам доб |
| о је више, то се жртвовало можда каквој светијој цељи или је тек узгред носило име Српкиње, а у |
| јој је срце покварено па јој није ништа свето, него је већ ишла на то да ономе пружи руку где ћ |
| а брате, покушај; јер веруј, њој је тек светска неправда што је у животу сретала навукла ту одв |
| 39" /> <p>То би све добро било, да није светске критике; — рече Ленка — а шта ће рећи и претпос |
| ожењен, а наше познанице неудате, то је свету сасвим обична појава, те и нашим познаницама не б |
| } И зато је видиш, најпаметнији онај ко свету по вољи чини.</p> <p>Даринка при последњим Миличи |
| ак мора да је „џиновски“; јер поглед по свету <pb n="52" /> казује ми, да људи ретко из истинск |
| отно живети или уз њега некога угледа у свету стећи.</p> <p>— Тако и ја мислим рече Ленка — и з |
| ала начути, да при моме избору, ондашњи свештеници недадоше свога гласа за мене из мени непозна |
| оже бити собом задовољан.{S} Осим тога, сви знамо да од два зла треба бирати мање.{S} Па кад је |
| осетљив.{S} Има и томе основана узрока; сви знамо да је наш народ сувише сиромашан и да се већи |
| е срцу збива.{S} И тако мало по мало па сви (а можда и она) заборавише моје вирење кроз прозор; |
| Миличиним речма одобравајући уздахну, и сви па и домаћин за часак ћутаху.</p> <pb n="33" /> <p> |
| о не пређе!</p> <p>После овога за часак сви заћуташе.</p> <p>— Зар немаш ништа више да кажеш? — |
| и, како и „женијалним дусима“ нису увек сви реагенси и сва својства тела на уму.{S} Онда дабоме |
| још један примерак.{S} Тако ми се боље свиди, јер сам научила, да све три заједно и добро и зл |
| и и то треба! — насмеја се Милица. — Не свиди ми се „лекција“ баба Марина! ...</p> <p>Незнам ко |
| још оклеваш?{S} Мени се то одлагање не свиди; оне ће сутра прексутра већ дома, а писмено све т |
| ке, — ћеретала је она — а то се мени не свиди, па баш завидим Даринчиној срећи...{S} И ту се он |
| им ње нестане.“</p> <p>— Та то је судба свију учитељица! — викну скоро Милица.</p> <p>— Незнам |
| пресудом оцењена је Миличина природа, и свију њој подобних женскиња.</p> </div> <div type="chap |
| Али разуме се да сам пре тога постао са свим озбиљан човек.{S} На прозору није ме нико више вид |
| , што нисам боље оцењена; али ко ће нам свима угодити?{S} И зато нећу да очајавам; уверена сам, |
| S} Та и ти си у ствари ако не боље, оно свима нама равна; па кад се другима гледало „кроз прсте |
| ју успавану сестрицу; а боловало је, по свима знацима судећи, од „тифуса“ који је у месту влада |
| а кад се другима гледало „кроз прсте“ у свима предметима, зашто се теби у појединима није могло |
| ..{S} И с тим седе за гласовир па стаде свирати неку веселу песму.</p> <p> Сретна природа — про |
| старе песме? — питаше она кад звуци од свирке престадоше.</p> <p> — Стара је, ал’ и вечито нов |
| читељи вазда зборите.{S} Па онда вам је сво учитељство криво — Нема вам истрајности, способност |
| е безазлености.</p> <p>Кад се доктор од свог друга праштао — рече му овај:</p> <p>— И с нама мо |
| да им се мисли врзу око последњих дана свога ђаковања.</p> <p>— Ала ова жељезница споро иде — |
| м муж — кадри смо заслужити; а ја се са свога поступка до сада још нисам покајао.</p> <p>— Ни ј |
| , млада и здрава сељанка; враћала се од свога младога мужа, коме је ручак носила, јер је ту нег |
| зу, те сам је чешће могао видети да код свога прозора чита, шије или баш гледа крозањ.</p> <p>У |
| њу стајаше Даринка једно послеподне код свога прозора у руци јој беше писмо, које је већ више п |
| овек; а као такав хоћу и да уживам плод свога труда, а не тек вечито да радим без икаквог призн |
| Ево шта, — поче Даринка.{S} Прве године свога учитељевања била сам и сувише ревносна, па сам хт |
| на увела сам већ у половини прве године свога учитељовања у своју школу неки томе сличан начин. |
| вам се обричем, да ћу после три године свога рада — ма где ја била — дати вам извешћа о свом р |
| акој од нас — ревносно и савесно вршење свога позива — одговори расејано Даринка.</p> <p>— Свак |
| p>— Јест, ја не спадам у природе што се свога личног права на уживање лако у општу корист одрич |
| оме избору, ондашњи свештеници недадоше свога гласа за мене из мени непознатих разлога, па је д |
| ца остати.{S} Но у исти мах тргох се из свога заноса, те ми се учини, да смо са двадесет година |
| p> <p>Доктор се сад само играо ланчићем свога златног сахата и замишљено гледаше у даљину, а др |
| S} Нисам им могла извесно назначити дан свога доласка — одговори она, па се и опет удуби у посм |
| ена Милица несташно Ленци приказала као свога вереника, и кад је збијала шалу и онда кад јој је |
| ка, па погледа крадимице ал’ и значајно свога мужа.</p> <p>— Није ми ни то противно — рече весе |
| ... овај, госпођицу.</p> <p>Прву годину свога учитељевања провела сам како, тако.{S} Труда ме ј |
| а сањам на месечини неби ли тиме богињу свога срца умилостивио.{S} Боже мој, ти само знаш, шта |
| p> <pb n="48" /> <p>Он опет да прикрије свој јед, устаде од стола, те гледаше кроз прозор на ул |
| осим тога, ваљда је умела да провиди и свој положај, па узела и бољи правац.</p> <p>— Правац, |
| а у школу дођем.</p> <p>— Види се да си свој занат испекла — рече шаљиво домаћин.</p> <p>— То н |
| могу да отклоне, па им је тешко вршити свој позив без уверења, да га сасвим достојно врше; а з |
| адима засађену околину, а Ленка чистећи свој путни шешир, што га је скинула била.{S} На послетк |
| ка.</p> <p>Коста беше својој жени казао свој јутрашњи план, те сад беху обоје љутити и спремни, |
| и Милица — Ми немамо као она да бранимо свој пренагљени корак, него ћемо само казивати шта смо |
| не а лење пооштрим и све класе уводим у свој записник.</p> <p>— То би све добро било кад неби т |
| “ па нисам научила да примам награде за своја дела.{S} За то се и не обазирем на мњење своје ок |
| /p> <p>Па не довршивши питајући погледа своје другарице.</p> <p>— Којешта! — рекоше у исти мах |
| да изражавам; те сам и овде тек изрекла своје мисли, а у самој школи тешко да би и око вештија |
| већ сутра другарице опет отићи свака на своје место.{S} Та и сад могле су јој тек зато доћи, шт |
| ати — смејаше се она не пазећи много на своје речи, јер се у исти мах доктор Гавриловић указа н |
| владала по обичају српске жене и да је своје љубавне осећаје пред другима обуздала.</p> <p>— Т |
| ом стању не бејах задовољна; а свако је своје среће ковач те ја покушах, да је кујем у другоме |
| стаде и приђе прозору.</p> <p>„Свако је своје среће ковач.“ — примети Даринка али и она из глед |
| Даринци и Милици ово:</p> <p>„Свако је своје среће ковач,“ чула сам често од вас (као што види |
| е тај позив не мили, могу га без велике своје штете и оставити.{S} Сасвим је то друкчије код му |
| огрешку и недостатак.</p> <p>— Погрешке своје радо ћу чути, а хвале и не тражим — рече озбиљно |
| ела.{S} За то се и не обазирем на мњење своје околине, већ радим тек по своме уверењу; а ко так |
| ала, те баш за то сваке недеље мењам те своје надзиратељице, па како је у свакој скамији по шес |
| {S} Оне су ово последње радо обећале, и своје обећање су тачно и вршиле.</p> </div> <div type=" |
| ео среће.{S} Али кад се сетио Даринке и своје намере уздахну па бајаги у шали и опет рече: „Е т |
| авац чини ми се, да треба према потреби своје околине сваки учитељ сам себи да створи.{S} Не тр |
| е не бих могла ни отети. — И с тим изви своје из његових усијаних руку.</p> <p> — Госпођице! — |
| љено — казаћу вам искрено баш све мисли своје, и ако видим, да се у многоме не слажемо.</p> <p> |
| мах весела и добре воље указа на врати своје собе.</p> <p>— На посао — рече он тоном којим се |
| ја нећу никог да учим, него тек казујем своје мишљење — рече Даринка. — А тај правац чини ми се |
| равде, те ће и опет важити, да је свако своје среће ковач.</p> <p>— Већ добро; видећу шта ћеш и |
| среће, да и нетражећи стичете симпатију своје околине.{S} А ја — ма да у ствари нисам гора од в |
| нека се стиди што не уме да чита у срцу своје околине ону хвалу, што је најскривенија и која се |
| е...</p> <p>Она је моју понуду показала својим родитељима; а овима беше то место и милије, те т |
| ка оштрим гласом.</p> <p>Ти си дакле са својим околностима задовољна? — питаше радознало г. Кос |
| и свака од вас већ при првом испиту са својим ђачицама?</p> <p>Већина публике је обично чист с |
| беше озбиљно замислио а г. Коста приђе својим кошницама те кроз стакла гледаше унутра, и ако с |
| добра душа.{S} Вечито се старала, да ме својим приповедањем забави; али ви знате, да сам ја по |
| ана.</p> <p>Доктор само ћуташе и шараше својим штапом по трави.</p> <p>— Нећу брате да те учим |
| можда су нам до сад били и противници и својим оштрим и ако глупим досеткама, често и мучили.{S |
| д кад су код њих, па навалише, да иду и својим родитељима, али Ленка и г. Коста не даду „ни про |
| е.{S} Али ја немогох да се задовољим ни својим успехом у школи а још мање упливом школе на наро |
| <p>— Тако можда мисле и праве туђинке о својим разсестрама што се по србише. — рече г. Коста и |
| е. — рече г. Коста и не мислећи много о својим речма.</p> <pb n="36" /> <p>— Мени је мало случа |
| ти мање.{S} Па кад је тако (а уз то смо својим успехом и радом незадовољни,) не треба се вајкат |
| у реч прогута и нагло устаде приђе опет својим кошницама а лице му се беше запламтило.</p> <p>— |
| авила, а они и ако јој више не досађују својим опоменама, опет се надају, и очекују, да им се п |
| и имаш ли право — прекиде доктор тишину својим звучним и крупним гласом. — Лако је могуће, да с |
| ло добро сећам и последњих речи, што их својима изусти Песталоције.{S} Па кад Песталоци — ваш о |
| д је тек видела погрешку, то јест, моћ, својих непромишљених и изазивајућих речи.{S} Но и ако с |
| едом или притиском руке опростише се од својих мештанских познаница и познаника и уђоше у влак. |
| раду своме дају ми оне извештаја путем својих књижица и усменог исказа тек сваке суботе по под |
| ће нам те, бајаги „даровите“, на рачун својих препорука и одличних сведочаба сва најбоља места |
| </p> <p>Тако видите, помоћу тих малених својих помагачица остаје мени више времена за рад око р |
| уче можда опазила прво сребрно влакно у својо црној, плавој или смеђој коси, па и ако је још де |
| а потрошити, док се општина смилује, да својој учитељици плаћу изда.</p> <p>— Ти од неко доба и |
| дошла је тек Даринка.</p> <p>Коста беше својој жени казао свој јутрашњи план, те сад беху обоје |
| нисам још јуче хтео одобрити Даринци и својој жени а што сад и нехотице морам и ја да одобрим |
| истога дана на ред долазе, и за тим по својој увиђавности прибиљежити и класификацију у своју |
| илицу.</p> <p>— Моја женица заборавља у својој радости да нас упозна — примети домаћин смешећи |
| ам сасвим сама у своме стану, односно у својој соби, а у другој соби становао је хроми Хараламп |
| ј соби становао је хроми Харалампије са својом наглувом баба Настом.</p> <p>Баба Наста беше доб |
| гла.</p> <p>И тако се по дужој борби са својом савешћу прихватих практичнија правца те главну с |
| ме пријатељу, коју овај радосно прими и својски продрма.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ома и ако их г. Коста и Ленка искрено и својски задржаваху.{S} За њима је Ленка дуго махала мар |
| у души детињој, кад га учитељица онако својски прутом по врх прстију „одалами;“ а то је и онак |
| разуме се, Милица.</p> <p>И ту се онако својски и српски без свакога цифрања руковаше.</p> <p>— |
| им дусима“ нису увек сви реагенси и сва својства тела на уму.{S} Онда дабоме летиле би и њима „ |
| а такову женскињу мора можда и уз добра својства карактерисати бар и добра доза лакомислености |
| трпе, теше и ране лече; а то је брате, својство што ствара најсретније бракове.</p> <p>— Та не |
| ом исправити; а себичност је најопштије својство човечије, па шта вреди љутити се?{S} Него боље |
| м тога био је и сироче без икакве ближе својте.</p> <p>Тај дан до у вече проведоше весело у дру |
| засмеја а доктор се трже и мило погледа своју вереницу у којој је толико простодушности и весел |
| је заједно представљам) И зато сам и ја своју срећу из све снаге покуцавала за ово три године н |
| питаше Милица.</p> <p>— Кад помислим на своју сведоџбу, речи ми у грлу застају — чудим се, како |
| е много за учитељицу која има за живота своју „минимум“ плату а после смрти — пардон! после два |
| нађе ту и доктора који му одма прикаже своју вереницу, Милицу.</p> <p>Он им је искрено пожелео |
| име сам дабоме општину задовољила но не своју савест, која ме је вазда мучила, да сам недостојн |
| ад неби те надзорнице и вице-надзорнице своју власт злоупотребљавале и можда и саму учитељицу в |
| је и сувише бледа и тужна те заборавише своју намеру.</p> <p>— Нешто си бледа, да ти није зло? |
| на неком траљавом кревецу близу пећи уз своју успавану сестрицу; а боловало је, по свима знацим |
| премишља мора на послетку и увидети, и своју вредност и опачину и плиткоћу неких...</p> <p>Али |
| и у делању ревностан.</p> <p>Да поправи своју погрешку пристаде у шалу али му се она вазда прет |
| рече Милица а Даринка јој такође пружи своју руку.</p> <p>У том стигоше до једне веће станице. |
| зна да је и сама погрешива па несме ни своју другарицу строго да оцени.</p> <p>Али ја сам задо |
| — примети јој шаљиво Даринка и намести своју узглавницу.</p> <p>— Ћути па спавај — рече оштро |
| е уверен, да по могућству достојно врши своју дужност може бити собом задовољан.{S} Осим тога, |
| м много о томе размишљала; па и ако сам своју поуку у здравственом погледу од то доба тек на са |
| дну надзорницу, која ће док ја не дођем своју скамију препитати из оних предмета што истога дан |
| несме ни пошалити, хтео сам да поправим своју погрешку, за то се више не хтедох шалити, него на |
| ој стази“ моћи ћеш достојно и задовољно своју дужност вршити.{S} Та у томе и јесу по народ боље |
| узрок, што ја не спадам у природе, што своју личну срећу жртвују општем интересу и онда кад се |
| ном току времена свака ученица једанпут своју скамију надзирава; а само ради тога не искључујем |
| оловини прве године свога учитељовања у своју школу неки томе сличан начин.{S} Упала сам у школ |
| а Даринка бризну у плач па нагло пође у своју собу у којој је Милица већ давно спавала.</p> <p> |
| иђавности прибиљежити и класификацију у своју зато одређену књижицу.</p> <p>По себи се разуме д |
| /> срце, морам још припазити, да уз сву своју муку, труд и вољу и народу мало привређујем.{S} Т |
| а.{S} И тако сам ја и опет по могућству своју дужност достојно вршила.</p> <p>— Баш као и ја — |
| право и племенито раде, често проиграју своју личну срећу, и...</p> <p>— Ленка! упаде јој муж у |
| прихватих практичнија правца те главну своју бригу обратих знању дечијем; а остало беше ми узг |
| — извали се на клупу; а под главу метну своју кутију, коју није предала са осталим пртљагом.{S} |
| аве и у имућнијим кућама виђала, утишах своју злу вољу па јој само рекох:</p> <p>„Зар ви немате |
| кад користан; а сумња је овде сасвим на свом месту. — примети Даринка. — Сам кажеш, да ви мушки |
| а — ма где ја била — дати вам извешћа о свом раду у школи, и о мишљењу што сам га за то време о |
| е побрине за нас, а не да нас мане да у свом позиву мучећи се и глад осетимо.</p> <p>— Та немој |
| едала а све више у школи, код књига и у свом маленом газдалуку.</p> <p>Мален стан њен је чист и |
| руку, он је ту руку страсно стиснуо и у свом заносу и против српског обичаја и пољубио.{S} Али |
| ешли; а често при поласку <pb n="41" /> своме из школе нацртам на школску таблу какав за њих зг |
| оведала и то: да су г. натарош често на своме прозору од кад су госпођа фрајлица овде.{S} Но ја |
| м гласом Даринка — Требала си делати по своме уверењу, а не освртати се не знам на чије мњење и |
| а мњење своје околине, већ радим тек по своме уверењу; а ко тако ради мора бити бар са собом за |
| достојна тога позива кад га не вршим по своме уверењу.{S} И зато сам и нехотице поцрвенила и за |
| очетак а свршетак нека сваки читалац по своме ћефу замишља.{S} Тиме ће приповетка бити бар и не |
| јутра врло рано дође доктор Гавриловић своме пријатељу Кости, ког застаде у врту код кошница.< |
| а мати оде дома, била сам сасвим сама у своме стану, односно у својој соби, а у другој соби ста |
| не спадам у природе твоје врсте, које у своме заносу, да право и племенито раде, често проиграј |
| ивом школе на народ.</p> <p>Труд који у своме позиву за ово три године полагах, не исплаћује се |
| ; а ја и онако имадем све прибележено у своме дневнику.</p> <p>— Гилт! — рече домаћин онако по |
| ад-надзорнице.</p> <p>О целокупном раду своме дају ми оне извештаја путем својих књижица и усме |
| ктор некаквим меким гласом и пружи руку своме пријатељу, коју овај радосно прими и својски прод |
| Србин злопамтило и да радије копа јаму своме но — туђину...{S} И за то је и она на ту „стрелу“ |
| преко С. — рече Даринка — па сам синоћ сврнула и по Милицу.</p> <p>— Моја женица заборавља у с |
| имим — говорила је она — ствар још није свршена.{S} Ми смо правили „рачун без бирташа“.{S} А ко |
| учитељичину.{S} Ту код њега клече па по свршеној молитвици прошапута: „Ти си ме научила Богу се |
| мере неодустајете послаћу вам почетак а свршетак нека сваки читалац по своме ћефу замишља.{S} Т |
| приповеци, могу вам дати, али за онакав свршетак к’о што га ви желите још није а држим, да и не |
| а и неће куцнути час...</p> <p>За такав свршетак морала бих ја бити много богатија, мало луђа, |
| амо пре тога морамо видети и дочекати и свршетак које је увек најлепши, кад се весело и са сват |
| нако те копка и мучи сумња.{S} А тео би свршетак приповетке са сватови.{S} Али брате мој, и ако |
| утити се?{S} Него боље пустимо Косту да сврши, — примети Даринка погледавши у сахат — Ено већ б |
| ветка и без њиховог посредовања по вољи сврши.</p> <p>Међу тим ја сам погодније створење; јер н |
| ивање разуме се дакле већ по себи; него сврши што пре да и друге чујемо.</p> <p>— Ал’ то је баш |
| {S} Ал’ оне су и опет зато с препоруком свршиле!.</p> <p>Ти си данас раздражена, па боље — дрем |
| се приповетка баш неможе по вашој жељи свршити.{S} Али кад баш од намере неодустајете послаћу |
| нам се приповетка не може по вашој вољи свршити“.</p> <pb n="51" /> <p>Тога вечера још написала |
| је у чело — и онако знам, да ћеш скоро свршити.</p> <p>— Сад ми и не остаје друго ван још да к |
| ек најлепши, кад се весело и са сватови свршује.</p> <p>После тога ћереташе још мало и на после |
| поглед је за ваљана учитеља накнада за сву досадашњу неправду; а сузе што их том приликом рони |
| о је на моје заузимање добила тога пута сву тромесечну плату; а што је касније опет неуредно пр |
| вовање и челичну вољу.{S} Та и ако није сву мудрост кашиком поцрпео и каблом просипао, опет ми |
| 25" /> срце, морам још припазити, да уз сву своју муку, труд и вољу и народу мало привређујем.{ |
| им здрав — и смести се за сто.{S} Но уз сву њену хвалу изгледаше као да јој залогаји у грлу зас |
| и Коста међу нама; но он ће опростити — свуда има изузетака.</p> <p>— Ваљда да опрости, што си |
| рдити што овако говорим.{S} Ја знам, да свуда има изузетака и да сте и ви баш један „егземплар“ |
| е љутим, што ми ти неверујеш, већ ме се свуда, па баш свуда клониш.</p> <p>— Сам си крив био — |
| ти неоправдане; јер изузетака налази се свуда, а право да кажем ни сама непојмим женскињу, која |
| је Србин узео туђинку; а оно што знадем свуда беху ваљане женскиње — рече озбиљно Даринка — Али |
| и ти неверујеш, већ ме се свуда, па баш свуда клониш.</p> <p>— Сам си крив био — упаде му у реч |
| срамежљиво гуркаху је да ћути, али баба се недаде смести већ провлачећи дете и трећи пут кроз з |
| успехом и радом незадовољни,) не треба се вајкати, него напустити тај позив, као што си ти Лен |
| пет са осмехом Даринка.</p> <p>— Бадава се ти смејеш; плану сад Ленка — и у твојој души морала |
| , — рече она замишљено.</p> <p>— Бадава се браниш — рече Милица — по теби се види, да много рад |
| у посматрање торња.</p> <p>— Јеси ли га се сита нагледала? шану јој Милица — Да је тај твој Душ |
| што копка да туђу тајну дозна, и ако га се ништа нетиче!</p> <p>— Не тиче! — викну у исти мах м |
| ах приметила те се ману шале.{S} С тога се доктор који и сувише љубљаше пламене погледе и опет |
| ца у С.</p> <p>То ми је дало повода, да се слатко насмејем, јер, ко што знате, и сама сам тада, |
| И тако ја сиромах, дођох до уверења, да се тамо преко слабо о мени брине или да су учитељице др |
| ла.{S} Али ја сам и сувише поносита, да се коме намећем; а и срце би ми морало бити и сувише ск |
| је створење; јер нисам ни навикнута, да се околности по мојој вољи и замном окрећу, па сам и са |
| га у име божије провлачимо кроз зид, да се одели на коју год страну; већ ми се досадило патити |
| ица изговорила.</p> <p>Али кад виде, да се и та стрела о мене није очешала и да се тек смејем з |
| и доживиле није тако опасне природе, да се баш тајити мора.</p> <p>Сад су, као што смо чули, ве |
| зна, а и ја мислим, да је већ време, да се опет видимо и да при растанку из школе задату реч ис |
| м данас и ја весела, а весељу знате, да се и нехотице гледа „кроз прсте“...</p> <p>Добила сам о |
| доктор за њу решио, па му се чињаше, да се она труди да доктора задобије. — Био је као што је в |
| узе израз, к’о да му пријатељ тврди, да се сунце на западу родило. — Не Саво, то није могуће! т |
| p>— Него?</p> <p>— Хтела сам казати, да се у томе добу и о љубави озбиљније размишља.</p> <p>— |
| .</p> <p>Него и опет морам признати, да се ја и у предметима што се више механично уче не ослањ |
| девојка.{S} Али опет ти морам рећи, да се у Даринци вараш.{S} Ти си најбујније доба твога живо |
| то и мене као и њих, али ја знадем, да се долази до цељи и споро ходећи.{S} Осим тога — рече с |
| уменивши доктор — само напред кажем, да се не надам никаквом успеху код Даринке.{S} Све ми се ч |
| но баш све мисли своје, и ако видим, да се у многоме не слажемо.</p> <p>— Говори само! — примет |
| дисати могла.</p> <p>У ходању видим, да се код неког зида искупило више жена, а из те групе чул |
| , — дода му жена — али и опет велим, да се та брига и рад не исплаћује и да би паметније било д |
| сам гора од вас; а случај је учинио, да се <pb n="22" /> моја права способност и вредност преви |
| пристанем; стисли сте ми руке тако, да се иначе не бих могла ни отети. — И с тим изви своје из |
| кав је у истини.{S} Знала сам добро, да се нама учитељицама све већма замера но осталом женскињ |
| а нисам познавала те јој само рекох, да се српски не каже госпођа фрајла него госпођица; а узгр |
| ече јетко Ленка — а нећеш да знадеш, да се од родољубља не може ни три дана живети.{S} Народ и |
| да си баш ти у томе изузетак; т. ј. да се љутим, што ми ти неверујеш, већ ме се свуда, па баш |
| јала; та доктор није био таки човек; да се неможе трпети, а уз то беше он и ваљан и уважен, па |
| е и ваљане чланове човечанствена.{S} Да се то постигне треба за село сасвим засебан наставни пл |
| зума и хваљеног родољубља?!</p> <p>— Да се само од родољубља живети даје можда и неби тако било |
| итељ сам себи да створи.{S} Не треба да се ограничимо на она правила и упутства, што смо их у у |
| још Милица.</p> <p>— И кад би хтела да се усиљавам, не бих могла; ми учитељи вазда се морамо о |
| и јетко Милица.</p> <p>— Ти би хтела да се наша околина влада по правилу: „уништите узроке а по |
| хну Милица — а и Даринка је навалила да се прек’сутра кренемо.{S} Родитељи нас већ одавно чекај |
| без сумње јутрос опрала па прострла да се суше.</p> <p>Домаћичино лице показиваше благу и изму |
| најозбиљније тражих прилике и начина да се с њоме ближе упознам.{S} Али то баш беше чвор.{S} У |
| ите“ пофторавају те „лаке ствари“ па да се види, како и „женијалним дусима“ нису увек сви реаге |
| као неко зло — које „моде ради“ мора да се трпи и плаћа. „Не ће бити попа ни попадија да иде у |
| жда баш сад трудила се, да му покаже да се вара.{S} Али ја сам баш противно од оне за коју ме с |
| примети Даринка — Твоја природа није да се с незгодама бори; а у ужем кругу, у породици или као |
| по малој почивци Милица. — Него боље да се разговарамо, и онако ћемо се брзо растати; а волела |
| нија и интересантнија, а добро знате да се и онако тек необии интересантно од нас удаљене ствар |
| а, шта још ви не ређате.{S} А нећете да се сетите, да смо и ми људи — рече она дошавши у ватру. |
| гошће, а Ви и Коста баш сад нађосте да се бринете.</p> <p> — Зар већ одлазе? — питаше он, а — |
| е сме по вољи осећати, па и оно неће да се околностима потчини и прилагоди, него још вазда осећ |
| ад сам увидио, да љубав није шала, и да се са срцем несме ни пошалити, хтео сам да поправим сво |
| се и та стрела о мене није очешала и да се тек смејем зачуђено погледа, па љутито, али више за |
| признајеш, да и Милица доста вреди и да се може допасти.</p> <p>— Ко говори против ње! — осече |
| у и ја једанпут практична да будем и да се угледам на Душанију и Анђу — а њима је зацело „брачн |
| еба целога века да друге извињујем и да се борим за оно што другима и само долази!{S} Не Ленка, |
| олина с којом сам осуђена да живим и да се дружим.</p> <p>Баба Наста ми је до душе приповедала |
| о да је наш народ сувише сиромашан и да се већина и глађу бори.</p> <p>— И то је истина — приме |
| им беше та примедба пропраћена учини да се доктор задовољно насмеши.</p> <p> — Тако; то ми се д |
| што смо их у учитељишту добили, нити да се само на узоре угледамо, него треба оштрим погледом т |
| о љубави мислиш? рече Коста, видећи да се на ту примедбу Даринка и опет замислила.</p> <p>— Са |
| за Даринку! — смејала се она држећи да се домаћин тек шали.</p> <pb n="48" /> <p>Он опет да пр |
| да је у добру лако добар бити, него да се на муци познају јунаци.</p> <p>— Видећу и твоје јуна |
| р без последице на деци.</p> <p>Него да се манем „филозофирања,“ дода за тим смешећи се — на да |
| 5 хиљада што бих можда уз жену добио да се нисам у Ленку заљубио.{S} То ме је, разуме се по себ |
| Учинило јој се да би приличније било да се и пред другарицама владала по обичају српске жене и |
| раза поженише.{S} Заиста, треба само да се добро размислиш, па ћеш наћи, да је код нас Срба у т |
| мејаше се Ленка.</p> <p>— Није нужно да се бележи.{S} Оно што ћу казати остало ми је и сувише у |
| {S} И ја сам пробирачица, па не могу да се задовољим ма чиме; а мало је и људи што су кадри зар |
| је.{S} Па добро нека је и то! — нећу да се браним — Али главни је узрок, што ја не спадам у при |
| смешити.{S} Но и опет за то, ја хоћу да се надам; јер и онако је нада хришћанска врлина, а уз т |
| смо заједно биле.{S} Али ја немогох да се задовољим ни својим успехом у школи а још мање уплив |
| а ни моме Кости, који је такође од када се јутрос с Вама разговарао врло зловољан.{S} Мора бити |
| ости мислим да сам стекла; труда и рада се не плашим, а и воље имам, па што буде могуће зацело |
| у за учитељицу изобразити?{S} Или можда се и ви надате, да ће донде наступити сретније доба у к |
| сиљавам, не бих могла; ми учитељи вазда се морамо освртати и на децу, — рече она замишљено.</p> |
| октор не дижући очију.</p> <p>— Е, онда се и сам вараш.{S} Посматрај ти и испитуј још данас озб |
| екоше обе другарице.</p> <p>— Него онда се морамо код мене лично састати, а не тек само преко п |
| са женом пође у општину.</p> <p>— Куда се ти, Коста журиш? — питаше га Милица која се у исти м |
| необична узрујаност.</p> <p> — Од куда се сетисте те старе песме? — питаше она кад звуци од св |
| лица и Даринка.</p> <p>На прозору указа се у исти мах мушко и женско лице, а за тим истрчаше об |
| >— А ко га тражи? — осече се Ленка — ја се само љутим, што није обичај да и те „даровите“ пофто |
| пролазила — смејаху се оне.</p> <p>— Ја се тиме и не хвалим.{S} Но и ви допустићете, да је пона |
| гласом муж — кадри смо заслужити; а ја се са свога поступка до сада још нисам покајао.</p> <p> |
| ази и на мене почешће та „чума“, али ја се ње брзо отресем, па са удвојеном силом о пет прегнем |
| душе ти моји омиљени научењаци — али ја се још врло добро сећам и последњих речи, што их својим |
| , то је моја судба већ одавно.{S} Но ја се надам, да ће и на мојих вратих срећа закуцати па онд |
| овог погледа снађе, себи дошла, насмеја се и шаљиво рече:</p> <pb n="47" /> <p> — Морам и на то |
| бе.</p> <p>Још ми и то треба! — насмеја се Милица. — Не свиди ми се „лекција“ баба Марина! ...< |
| > <p>— Та немој тако ватрено! — насмеја се доктор — ако те чује Ленка.</p> <p>— И она дели моје |
| добила.</p> <p>— Право велиш! — насмеја се Даринка — али и ту не треба бити сувише осетљив.{S} |
| ало од вечере.</p> <p>— Није, — насмеја се Даринка — сад ћеш видети, да ми је желудац сасвим зд |
| ћу је чврсто за јаку шчепати, — насмеја се и ако мало усиљено, Даринка па се стаде за спавање с |
| како је „почастила“ баба Мара — насмеја се Милица.</p> <p>— Шта си с том бабом имала? — питаше |
| <p>— Шта неће огорчење изнаћи — насмеја се Даринка — с те стране још те нисам знала.</p> <p>— Ј |
| је завршетак вашој приповеци — насмеја се Даринка — ал’ ми би волеле чути и оно, што је Коста |
| — прекиде једна радознала путница, која се можда радовала, да ће уживати „сцену радосна састанк |
| и, Коста журиш? — питаше га Милица која се у исти мах весела и добре воље указа на врати своје |
| ону хвалу, што је најскривенија и која се речима никад исказати не да.</p> <p>Непрестано вичет |
| пријатељским духом задахнути.{S} Свака се сећа да јој „господство“ неће дуго трајати, а зна да |
| Па кад му она већ улива симпатије, нека се и узму.{S} Ја сам се уклонила у одсудном часу да док |
| ина кад хоће да им ваљано служимо, нека се боље побрине за нас, а не да нас мане да у свом пози |
| ва није ни достојан тога, позива и нека се стиди што не уме да чита у срцу своје околине ону хв |
| ста пре тога хтео да рече.</p> <p>Ленка се на ту примедбу трже и порумени.{S} Учинило јој се да |
| е радознало муж и жена.</p> <p>(Даринка се насмеја) — Ево шта, — поче Даринка.{S} Прве године с |
| ти. — Има и других људи!</p> <p>Даринка се насмеши, и после неколико тренутака ћутања, живо реч |
| рече замишљено домаћин.</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} Та примедба изгледаше јој ирониј |
| — Леп комплимент за Даринку! — смејала се она држећи да се домаћин тек шали.</p> <pb n="48" /> |
| а лепа, млада и здрава сељанка; враћала се од свога младога мужа, коме је ручак носила, јер је |
| о сам и нехотице поцрвенила и застидила се кад сам чула, да ме и образовани људи хвале; а усљед |
| ивам.{S} Друга би можда баш сад трудила се, да му покаже да се вара.{S} Али ја сам баш противно |
| Та чисто је одлетела из собе — бранила се она. — А на послетку и ти јој неби могао забранити.< |
| — То би могла она и теби рећи — бранила се Ленка, но и опет порумени и заћута.</p> <p>— Неко вр |
| неколико година корисна рада, настанила се у каквој сретној кућици, уз друга, који би те волио |
| /p> <p>— Дабоме, поздравио те! — љутила се она — и народ гледа и суди по сведоџби!</p> <p>— Па |
| искупило више жена, а из те групе чула се изнемогла дрека.</p> <p>Кад сам до њих дошла, видим, |
| а, Влахиња па чак и Францескиња, којима се наше иначе „ултра Србенде“ и без једног новчића мира |
| . Коста не даду „ни прословити“; а њима се придружио и ондашњи млади лекар Сава Гавриловић, нај |
| лепо домаћину се не јавити, ал’ гостима се што шта мора кроз прсте гледати — смејаше се она не |
| <p>Ленка и Милица прснуше у смеј, а она се трже и порумени, јер виде, како је домаћин испитујућ |
| примети он мило је погледав.</p> <p>Она се трже и поруменивши рече:</p> <pb n="29" /> <p>— Опро |
| па опет, баш — обичан тороњ.</p> <p>Она се трже и мило је погледа. — Овде ћу, као што знате кол |
| ропадне моје слатко и паметно чедо“! па се надзири над постељу и убрише зној са детиња чела.</p |
| ирину, а у њојзи преко стотине деце) па се морадох и по цичи насамо проћи по чистом ваздуху, те |
| ољу.{S} За то буди од сад паметнија, па се мани тог лудог посла...</p> <p>— Само кад би се могл |
| није она ни крива, што је сретнија, па се повикало одма од почетка да је даровита; а осим тога |
| ер, није о њој никад, ни размишљала, па се опет удала...</p> <p>— Волео би знати како ти, Дарин |
| вазда ужива у клеветању туђих дела, па се не треба на њега освртати; а предпостављена власт мо |
| ти дан свога доласка — одговори она, па се и опет удуби у посматрање торња.</p> <p>— Јеси ли га |
| p>— Наставите посао! — викну им она, па се засмеја. — Боже мој, чудан ти је човек; све га нешто |
| да чујем и Даринку! — рече јој муж, па се уозбиљи и опет узе оловку.</p> <p>— Приповетка ми је |
| се и ја миразу од твога бабе надао, па се после још неби хтеле удати...{S} А треба да знају, д |
| се, да и он и она смешно изгледају, па се засмеја и диже главу.</p> <p> — Одговор, госпођице! |
| едине гробља, пусти суде на стазицу, па се упути гробу учитељичину.{S} Ту код њега клече па по |
| више помоћи него те ваше лудорије.“ па се маших детиње ручице, да му било опипам.</p> <p>Али б |
| нехотице истину казала — рече Ленка па се и опет засмеја.</p> <p>— Мани се церекања, него ће п |
| смеја се и ако мало усиљено, Даринка па се стаде за спавање спремати. </p> <pb n="20" /> <p>— И |
| па боље — дремај! — рече јој Даринка па се обрте опет Милици.</p> <p>— Ајд’ зидајте ви куле по |
| смо, које је већ више пута прочитала па се и опет повратила па један став у њему што беше крупн |
| бадава с вама дремати — одговори она па се смести у постељу.</p> <p>— Благо теби! — уздахну Мил |
| — Само кад би се могло — примети она па се засмеја.{S} Али не као до сад него обичним веселим с |
| било у суседном врту — рече г. Коста па се спусти на оближњу клупу, а доктор се посадио до њега |
| ти.{S} Оне ће добити варош а ти село па се и опет не можете мерити.</p> <p>— А што не? — питаше |
| „Право кажу да — ал’ боље да ћутим; та се никог не боји!“</p> <p>„Вараш се бако!“ рекох ја па |
| d> <p>Три године прохујаше, а и четврта се већ у велико бројала, кад Ленка, која је као и друга |
| ...{S} И ту се засмеја.</p> <p>Г. Коста се трже.{S} Био је од оне врсте људи што на мах плану и |
| ује тај назив.</p> <p>На ове речи Коста се од срца засмеја а доктор се трже и мило погледа свој |
| и поносито женскиње, а...</p> <p>Коста се трже те прекиде доктора пре но што је довршио.{S} Уч |
| нећу од вас ништа тајити.</p> <p>Коста се спусти на оближњу клупу а оне седоше до њега.</p> <p |
| пособност, па хоће да је превиде: а шта се тек може очекивати од проста народа, који не уме ни |
| ј на то прснуше у смеј!</p> <p>— Та шта се церекате?{S} Хоћу и ја једанпут практична да будем и |
| м се десио, нико није могао опазити шта се у моме срцу збива.{S} И тако мало по мало па сви (а |
| .</p> <p>— Е па што се сад љутиш? умеша се Милица.</p> <p>— Што? — и ја нисам у таким околности |
| е неприлике и иа то воље имао?! — умеша се и Ленка.</p> <p>Онај ко суди и себи, и од себе — при |
| </p> <p>— Та немој претеривати, — умеша се сад Коста — Гладна ниси тек била!</p> <p>— Нисам.{S} |
| , Даринка, још држиш — к’о Каћ. — Умеша се сад и трећа. — Та све жмиркаш.</p> <p>— Ја? — рече Д |
| знате.</p> <p>— Али ја не знам — умеша се муж.</p> <p>— Пусти је само нека по вољи говори; чућ |
| ваљда ћеш сутра знати разложити, какав се процес дешава у души детињој, кад га учитељица онако |
| кад сам здрава — рече Даринка насмешив се.{S} Та добро знадеш да је и твој омиљени педагог Вик |
| :{S} Шта је реагенс на скроб? онда, кад се већ ретко ко тога сећа.{S} Тако исто падне на мене к |
| ати, како је то „благодатно“ стање, кад се најпре мора десет табака папира потрошити, док се оп |
| школско гошћења.</p> <p>Но вечери, кад се о свачем већ доста наразговарале, рече Ленка молећим |
| и и свршетак које је увек најлепши, кад се весело и са сватови свршује.</p> <p>После тога ћерет |
| шта ће рећи и претпостављена власт, кад се не преће све што је прописано?!</p> <p>— Свет вазда |
| S} Њиме си много изгубила.</p> <p>— Кад се твој „маневар“ неби мене тицао — рече болним осмејко |
| е се искрено загрлише и ижљубише; а кад се влак опет кренуо, гледала је Ленка сузним очима за њ |
| рећу жртвују општем интересу и онда кад се та жртва превиђа од стране оних, за које се жртвујем |
| о не боље, оно свима нама равна; па кад се другима гледало „кроз прсте“ у свима предметима, заш |
| , да нема веће среће, од учитељичке кад се и опет тргох, на место гробља уђох у једну кућицу. — |
| у место њега остаје угљен о који и кад се исхлади може планути, али ретко ватром-љубави, а оби |
| им је искрено пожелео среће.{S} Али кад се сетио Даринке и своје намере уздахну па бајаги у шал |
| не људи тек онда погрешке не чинити кад се замерају.{S} Мени дакле нико није замерао и зато сам |
| уђоше у влак.</p> <pb n="21" /> <p>Кад се влак кренуо, чуло се и зањима громко: збогом! а сузе |
| ности и веселе безазлености.</p> <p>Кад се доктор од свог друга праштао — рече му овај:</p> <p> |
| буде механизма и у оним предметима где се баш не сме трпити, прихватила сам се и тога иначе ме |
| и исто. — Од поштовања до љубави, каже се, да треба тек један корак, али мени се чини, браца К |
| човека.</p> <p>— Та не чини, — насмеје се враголасто Ленка — ал’ ето и Коста је већ приметио, |
| а жртва превиђа од стране оних, за које се жртвујемо.</p> <p>Ја у оном стању не бејах задовољна |
| аше у очима страст и узрујаност од које се Милица трже и задрхта.</p> <p> Она је говорила више |
| за ово три године полагах, не исплаћује се ни новчаном наплатом, ни признањем народа; а кад мет |
| половине окна; а под постељама лепршале се две квочке с пилићи и још једна што ће се кроз који |
| ећ видећемо -— гунђала је она — Научиле се на лак живот, па ће тако хтети и у школи; а оне глав |
| ало и штедети — примети Ленка — здравље се не купује на вашару.</p> <p>— А не ће ти нико обесит |
| т предавало, а последња лекција најбоље се и научи; а за: нас „олош“, дабоме — то је тешко.</p> |
| а се љутим, што ми ти неверујеш, већ ме се свуда, па баш свуда клониш.</p> <p>— Сам си крив био |
| пет прва. — Та мани се луда посла; тиме се тек буниш, а ето и ти и Ленка једва што држите очи.< |
| оту им и онако тек треба метод, по коме се можда такође без размишљања и механично владају.</p> |
| ће донде наступити сретније доба у коме се мислеће женскиње неће морати тек за учитељски позив |
| ку — А ја сам Даринка, а она је, разуме се, Милица.</p> <p>И ту се онако својски и српски без с |
| ам у Ленку заљубио.{S} То ме је, разуме се по себи, доста муке стало, али и опет сам „мегдан од |
| ави озбиљније размишља.</p> <p>— Разуме се — рече Ленка — али не баш свако.{S} Милица, на приме |
| ском стану.{S} Твоје закључивање разуме се дакле већ по себи; него сврши што пре да и друге чуј |
| жим настави међу тим Коста — Али разуме се да сам пре тога постао са свим озбиљан човек.{S} На |
| авиривати у мој прозор.{S} Овако разуме се, да сам те морала избегавати, ако сам хтела да ми де |
| а по 6 разреда и 100 — 200 деце (разуме се, ако стане у школу).{S} И ту онда покажи пристојан у |
| и се он за тебе решио.</p> <p>Даринчине се очи опет запламтише узрујано и прекидајући викну:</p |
| е влак и кондуктер отвори врата.{S} Оне се искрено загрлише и ижљубише; а кад се влак опет крен |
| и“ Ленка је желила, да тако буде, а оне се нису много устезале.</p> <p>— Остаћу, кад допуштате |
| нца, — примети иронично Ленка — Српкиње се још нису толико еманциповале, да је хуманизам и свес |
| атерињску љубав, сиротињу и незнање, те се за часак дадох у мисли.{S} Али кад ме она из заноса |
| р“ од те врсте изузетнога „раритета“ те се на вас моје речи и не могу односити.{S} Али изузеци |
| ну.{S} Милица је тај уздах приметила те се ману шале.{S} С тога се доктор који и сувише љубљаше |
| и позив решити!</p> <p>Уверена да ће те се на ово онако двосмислено насмешити.{S} Но и опет за |
| дојури и за часак се узвици утишаше те се чула тек граја а после неколико тренутака зачу се по |
| ју; но и ја бих волио све чути — уплете се г. Коста.</p> <p>— Е на почни од краја, — рече весел |
| авно чекају.</p> <p> — Хајд’ забављајте се ви како знате, а ја морам на посао — рече Ленка и од |
| отребна сушта љубав! ...</p> <p>Немојте се срдити што овако говорим.{S} Ја знам, да свуда има и |
| смеј доликовао...</p> <p> — Та што сте се замислили г. докторе? — рече сад весело Ленка. — То |
| ом и сузним очима.</p> <p>„Дабоме да ће се одлучити; цича зима, а ви сте узеле дете из топле по |
| ажем ни сама непојмим женскињу, која ће се поред себи равних у туђинца загледати, и зато се и м |
| ију налили?“</p> <p>„Имамо, ал’ о’де ће се пре кренути“.</p> <p>„Тако је“; рекох јој ја „ал’ он |
| ар викну имена оних станица, уз које ће се путовати.</p> <p>Наше познанице за часак се ужурбаше |
| ико ти неће добру вољу уважити, него ће се још наћи злурадих критичара што умеју само језиком р |
| оме да беше далеко од љубави, али ко ће се још и данас при ступању у брак и на љубав освртати!. |
| две квочке с пилићи и још једна што ће се кроз који дан зацело излећи.</p> <p>Но уз све то мен |
| </p> <p>— Јест, — дода Милица — окушаће се и њихов рад и у животу; видиће народ и њихову ваљано |
| Драгом у X. тета Јели у госте; вратиће се тек довече.</p> <p>— Хо, ето му! — љутио се он. — Та |
| .</p> <p>— Ко говори против ње! — осече се г. Коста. — Мене само љути што морам да признам оно |
| легије.</p> <p>— Лепо је тешиш! — осече се на то Милица.</p> <p>— А што да ме теши?{S} За малу |
| узетка?</p> <p>— А ко га тражи? — осече се Ленка — ја се само љутим, што није обичај да и те „д |
| > <p>— Али ко ће онда бележити? смејаше се Ленка.</p> <p>— Није нужно да се бележи.{S} Оно што |
| и.</p> <p>— Ти се баш жестиш! — смејаше се он — Па шта си хтела са оним „ви“?{S} Ја ко’ бележни |
| вилима етикеције“ упознавала; — смејаше се за тим Ленка — а оне знају и без тебе да си ми муж.{ |
| ми се и те ситнице замерале; — смејаше се на то Коста — а ти знаш, да је обичај већине људи те |
| ћеш осим деце и народ учити? — смејаше се она.</p> <p>— Шта је с тобом Ленка — питаше зачуђено |
| езазленија већ у очима читала — смејаше се опет Ленка — за то би баш волела знати, колко њих је |
| о шта мора кроз прсте гледати — смејаше се она не пазећи много на своје речи, јер се у исти мах |
| Е сад је забасала и у сатиру — смејаше се Милица — А на послетку, боље је и то него да размишљ |
| ма обе гошће, а идућих месојеђа венчаше се доктор и Милица.{S} Сватови им беху врло весели; а б |
| је више хтео, него што је могао; а више се мучио но што је уживао, то све показује његово пожрт |
| .{S} Један дан Даринчиног отсуства више се осећа, него да ја читаву годину не дођем.</p> <p> Ов |
| — Та ту се ни дремати не може! — сувише се влак дрма — рече по малој почивци Милица. — Него бољ |
| к погледом или притиском руке опростише се од својих мештанских познаница и познаника и уђоше у |
| — Требала си остати па би видела да би се он за тебе решио.</p> <p>Даринчине се очи опет запла |
| трашила и неприродна чудовишта, која би се и с врагом здружила, само да може рушити оно што је |
| ко вештија педагога нашло мане, која би се уз сеоске околности отклонити могла.{S} И тако сам ј |
| адим бар колико могу.</p> <p>— Могла би се мало и штедети — примети Ленка — здравље се не купуј |
| ми морало бити и сувише скучено, кад би се у место љубави задовољила у браку са јадном наклонош |
| тог лудог посла...</p> <p>— Само кад би се могло — примети она па се засмеја.{S} Али не као до |
| о да је већ ту била, ко’ велим, теже би се ње отресла... примети Коста.</p> <p>Можда и неби у о |
| бити!{S} Кад би ја тако радила видео би се мој грдан труд тек кад би моје ученице одрасле; а то |
| ерен, да ће јој он тек оно дати, што би се и у цркви читати могло...{S} Тако мало по мало задоб |
| у зато одређену књижицу.</p> <p>По себи се разуме да овамо спада понављање предмета и тек они п |
| кад сам с тобом — примети Ленка. — Теби се све већма замера, а добра воља не признаје ти се ни |
| адава се браниш — рече Милица — по теби се види, да много радиш; здрава си, а слабија си но што |
| за шалу расположене, казаћу вам, какви се снови плету у мојој машти од кад си се ти Ленка удал |
| е, да и ја у школу дођем.</p> <p>— Види се да си свој занат испекла — рече шаљиво домаћин.</p> |
| бити неоправдане; јер изузетака налази се свуда, а право да кажем ни сама непојмим женскињу, к |
| те, његове жене и младога доктора, који се беше смислио женити, а Даринку и Милицу познавао је |
| у страну, те очекиваху други влак, који се баш данас из непознатих узрока закаснио.</p> <p>— Ба |
| знећи погледа бацао на њен прозор, који се од неко доба поче много раније завесом застирати.{S} |
| ти немогох.</p> <p>„Права срећа састоји се у задовољству“ говорила је увек Даринка док смо заје |
| различит — примети му само доктор, али се за неколико тренутака и опет замисли; а Милица весел |
| — као што ти велиш — „искрене очи“ али се згрозих од поносите хладноће што у тај мах из њих су |
| га — па како беху саме у купеу — извали се на клупу; а под главу метну своју кутију, коју није |
| позив, као што си ти Ленка урадила, или се латити оног правца у настављању, који ће и у том нез |
| и теби, ако ти нешто очи оболу! ... или се и твоме мужу вечито ћератање досади...)</p> <p>Неста |
| ју изнела у шталог.{S} Та боље је да ми се и ракија поквари, него да ми пропадне моје слатко и |
| никаквом успеху код Даринке.{S} Све ми се чини да ће ме одбити.</p> <p>— По чему судиш?</p> <p |
| сти мах тргох се из свога заноса, те ми се учини, да смо са двадесет година у напред и да сам н |
| р нисам учитељица ни женскиња, да би ми се и те ситнице замерале; — смејаше се на то Коста — а |
| еба! — насмеја се Милица. — Не свиди ми се „лекција“ баба Марина! ...</p> <p>Незнам ко би уз то |
| угу смртно заљубљен...</p> <p>— Чини ми се да ти је смртну љубав и најбезазленија већ у очима ч |
| — рече Даринка. — А тај правац чини ми се, да треба према потреби своје околине сваки учитељ с |
| о највише интересовати.</p> <p>Учини ми се да смо са 10—15 година већ у напред па ми и не хотиц |
| реписати још један примерак.{S} Тако ми се боље свиди, јер сам научила, да све три заједно и до |
| елим смејом.</p> <p>— Тако видиш, то ми се допада! — рече Коста — сад видим да твоја љубав није |
| адовољно насмеши.</p> <p> — Тако; то ми се допада — рече Ленка — а не она натуштеност!{S} Ето д |
| да се одели на коју год страну; већ ми се досадило патити се и гледати га како се мучи,“ рече |
| из школе задату реч испунимо.</p> <p>Ми се обоје тврдо надамо, да ћете нам доћи; а дотле остаје |
| нка па се и опет засмеја.</p> <p>— Мани се церекања, него ће паметније бити да Милица настави; |
| ко сам и до сад говорила.</p> <p>— Мани се детињарије! — рече озбиљним тоном Даринка — И мени ј |
| јити? — насмеши се опет прва. — Та мани се луда посла; тиме се тек буниш, а ето и ти и Ленка је |
| ош из ране младости моје.{S} Јест, мени се вазда и трн у оку види, док се у оку мени равних ни |
| ти мени момче, шта још оклеваш?{S} Мени се то одлагање не свиди; оне ће сутра прексутра већ дом |
| се, да треба тек један корак, али мени се чини, браца Коста, да баш тај корак мора да је „џино |
| грозно!</p> <p>— Грозно или не; ал мени се тако слути — рече замишљено Даринка. — А у осталом в |
| зацело излећи.</p> <p>Но уз све то мени се чињаше, да би ваздух могао чистији бити, за то се јо |
| сам од тебе и очекивао.{S} Но не брини се, ја ћу се већ постарати, да и ти за другом титулом д |
| n="24" /> <p>Даринка уздахну и све три се другарице за часак замислише. </p> <p>— Знате шта! — |
| им лицем Ленци у собу.</p> <p>— Куда си се ти опремила? питаше она бацивши поглед на Даринчино |
| е кроз прозор на улицу.</p> <p>— Шта си се данас тако дуго задржао? — питаше га опет она.</p> < |
| се снови плету у мојој машти од кад си се ти Ленка удала; јер ти ће вас снови зацело највише и |
| , да видим како се пренемажеш и како си се „накинђурила“ и педесет машлија на себе натрпала, — |
| и и одговор чути.</p> <p>— А за коју си се решио? питаше врло радознало г. Коста.</p> <p>— Прав |
| бих могла храну набављати.</p> <p>— Ти се баш жестиш! — смејаше се он — Па шта си хтела са они |
| рече она не приметивши то.</p> <p>— Ти се додуше никад не журиш, нити се бринеш за што, па опе |
| .{S} Чим хоће да ме снађе та беда ја ти се лепо забуним у посао, јер ко’ велим: боља је и најго |
| одило. — Не Саво, то није могуће! та ти се море шалиш! — Даринка је тек жена за тебе.</p> <p>— |
| е му се беше запламтило.</p> <p>— Та ти се море баш љутиш! — рече му доктор зачуђено мерећи га |
| ћма замера, а добра воља не признаје ти се ни од другарица, ни од професорске колегије.</p> <p> |
| е прва приближити; шта више често ће ти се учинити, да је она хладна, дурљива и необразована пр |
| ме погледу још „цвеће“ туђинац, неби ти се оженио Српкињом ни да му је дукатима заспеш!...</p> |
| и лако протрчао.</p> <p>— Причинило ти се — рече доктор. — Ја нисам ништа чуо.</p> <p>— Чуо са |
| нда кад би и душу за тебе дала, опет ти се неће прва приближити; шта више често ће ти се учинит |
| делати по своме уверењу, а не освртати се не знам на чије мњење и похвалу.</p> <pb n="28" /> < |
| елијима међу њима било је тешко растати се са другарима и другарицама са којима братињски и сес |
| има, а задеси ли те каква незгода, сети се да је уз тебе дете, које те не може разумети кад виш |
| јатеља одмах сети, да нема права срдити се, те опет седе на старо место и као извињујући се реч |
| лица. — И онда још имамо образа хвалити се, да и ми у просвети напредујемо.</p> <p>— Та ваљда н |
| <p>— Ти се додуше никад не журиш, нити се бринеш за што, па опет друге престижеш! ... рече иро |
| доликовало.</p> <p>— Лако ти је церити се, кад заједно с твојом Милицом имадеш више среће него |
| у год страну; већ ми се досадило патити се и гледати га како се мучи,“ рече ми мати детиња са у |
| е вреди у том случају ни на себе љутити се, јер човек бива све заљубљенији, а ја онда лепо поку |
| својство човечије, па шта вреди љутити се?{S} Него боље пустимо Косту да сврши, — примети Дари |
| ност превидила — па шта ту вреди љутити се?</p> <p>— Ту ко велиш, нема апелације — примети Мили |
| а ми је желудац сасвим здрав — и смести се за сто.{S} Но уз сву њену хвалу изгледаше као да јој |
| ети она за време доручка.</p> <p>— Љути се што је Даринка отишла а њему то није казала.</p> <p> |
| ња — у срце женино — рече Коста правећи се озбиљан а овамо му очи казиваху како мисли.</p> <p>— |
| ла ме оне практичне изреке:{S} Не плећи се у оно, у што ниси позват!{S} Осим тога научила сам о |
| не да нас мане да у свом позиву мучећи се и глад осетимо.</p> <p>— Та немој претеривати, — уме |
| 27" /> <p>— На ствар! — прекиде смешећи се г. Коста.</p> <p>— Право велиш; — ја сам заборавила, |
| вас баш немогу разумети. — рече смешећи се Даринка. — О, наилази и на мене почешће та „чума“, а |
| оро ходећи.{S} Осим тога — рече смешећи се — нисам никад ни била „чедо среће“ па нисам научила |
| /p> <p>Даринка је само загрли и смешећи се настави:</p> <p>— Не могу сасвим да одобрим ни ваше |
| нем „филозофирања,“ дода за тим смешећи се — на да чујемо шта ће и Даринка рећи; јер ено Милица |
| да нас упозна — примети домаћин смешећи се — зато морам и сам рећи, да сам јој муж Коста Т. овд |
| твар“, Ленчице! — рече јој опет смешећи се муж — Ако Даринка и Милица тако стану „разводити“, н |
| прешао меру — рече му опет жена смејући се — Ко те пита шта си ти закључивао, кад сам ја већ го |
| о, циљ освећује средство — рече смејући се он и за то је у овоме месту од то доба учитељица и у |
| Било их је дакле и више? питаше смејући се Ленка.</p> <p>— Чудно питање!{S} Та ја бар нисам учи |
| а у штали музе краву — рече му рукујући се — а гошће ти зацело још спавају?</p> <p>— Та тек је |
| ет седе на старо место и као извињујући се рече:</p> <p>— Разљутило ме, што се ми мушки вечито |
| тамо — чуло се већ из дворишта, а Ленци се учини, да је Даринчин глас чудно дрхтао; али у исти |
| претеривати — рече сад Милица уклонивши се с прозора — оне и ако нису боље од нас, опет су нам |
| ш на бадњи дан прасе угојити? — насмеши се опет прва. — Та мани се луда посла; тиме се тек буни |
| последице ће и саме нестати!“ — насмеши се Даринка — То правило драга моја, употребљују тек учи |
| а, а писмено све теже иде.{S} Зато реши се ма на коју страну!</p> <p>— Та зато сам и дошао.{S} |
| есташно погледа Даринку.</p> <p>— Ругај се ти колико хоћеш, али сан је сенка живота, — рече Дар |
| p>„Држ’ ти твој нос у школи, а не мешај се у мој пос’о!{S} Ви’ш ти ње, мисли да је госпођа, па |
| мо ове ноћи ни тренути.</p> <p>— Не бој се, бићемо кратке примети Милица — Ми немамо као она да |
| здавати, добио сам и ја прилику, да јој се приближим настави међу тим Коста — Али разуме се да |
| к’о у пркос, ретко је куд ишла, те јој се не могох придружити ни у пратњи.{S} И тако вам ја по |
| Даринка је већ спавала а другарице јој се такође спремале да легну.</p> <p>„Песталоци родио се |
| ши несташно Ленка.</p> <p>Другарице јој се смејаху, а муж само рече:</p> <p>— То нисам хтео да |
| с чудно дрхтао; али у исти мах беше јој се разбудила ћерчица те тепаше: „мама, мама“ и то јој н |
| ти — рече Даринка одважно, а образи јој се чисто запламтеше.</p> <p>— Што буде могуће, велиш ти |
| да видите најлепшу награду! — а очи јој се при тим речима запламтише — или зар вас баш нимало н |
| ти, и то ти нећу заборавити!“ а очи јој се у сузама засијаше.</p> <pb n="35" /> <p>И опет сам х |
| ...{S} И ту се гласно засмеја а очи јој се запламтише необичном ватром.</p> <pb n="49" /> <p>— |
| ферија госпођица Ленка писмо, у ком јој се нуди у место назива учитељице титула госпође натарош |
| римедбу трже и порумени.{S} Учинило јој се да би приличније било да се и пред другарицама влада |
| е...{S} Али у истом моменту учинило јој се, да и он и она смешно изгледају, па се засмеја и диж |
| но моја,“ поучи ме једна баба, на којој се видело, да је „леку-рад“ мало више из чутурице гуцну |
| ица и презриви поглед оне јаднице којој се та неправда хтела нанети.</p> <p>Него истине ради мо |
| ту се презриво насмеја.</p> <p>— Немој се љутити; ја нећу никог да учим, него тек казујем свој |
| утовати.</p> <p>Наше познанице за часак се ужурбаше а затим и још једном на брзо тек погледом и |
| жне часе.</p> <p>Влак дојури и за часак се узвици утишаше те се чула тек граја а после неколико |
| ст, мени се вазда и трн у оку види, док се у оку мени равних ни балвана не опажа...{S} И ту се |
| мора десет табака папира потрошити, док се општина смилује, да својој учитељици плаћу изда.</p> |
| изна, да за то још није дорасла или док се не покаже тога позива недостојна.</p> <p>Тим начином |
| 18840_C7"> <head>VII.</head> <p>Још док се г. Коста и доктор у врту разговараху, уђе Даринка зб |
| да ви мушки тек онда не грешите кад вам се замера, а уз така друга, питам, ко ће безазлен и пов |
| ри временом бити учитељице.{S} Зато вам се обричем, да ћу после три године свога рада — ма где |
| А што и ви нисте у сватови биле, надам се да нам нећете замерити.{S} Било је у то доба тако бл |
| ме схватите онда вам је и јасно, да нам се приповетка баш неможе по вашој жељи свршити.{S} Али |
| и ако је све већ давно прошло опет нам се приповетка не може по вашој вољи свршити“.</p> <pb n |
| рупним гласом. — Лако је могуће, да сам се и преварио, обе једнако поштујем; само што ми Милица |
| ло.{S} Иначе су могле помислити, да сам се и ја миразу од твога бабе надао, па се после још неб |
| ћу да будем искрен, морам рећи, да сам се баш онда љутио, и то баш на себе самог, кад сам осет |
| , него ћу вам ’нако просто рећи, да сам се — удала још пре три месеца.</p> <p>Знам да су вам са |
| ва симпатије, нека се и узму.{S} Ја сам се уклонила у одсудном часу да доктора не доведем у иск |
| <p>Ја кад сам у школу ступила хтела сам се тога држати.{S} Али на брзо сам увидела, да је за та |
| у чешће обдан ветри.</p> <p>Трудила сам се, да је приволим да зове лекара, но кад у томе нисам |
| ад сам се по соби осврнула згрозила сам се.{S} Осим крајње сиротиње, што је већ из очију домаћи |
| ца на ред долазе.</p> <p>— Доселила сам се амо сасвим сама — настави за тим — Мати и отац не мо |
| де се баш не сме трпити, прихватила сам се и тога иначе мени не повољног средства.</p> <p>— Па |
| ако у кошуљици овде мучите!“ љутила сам се без нужде ја.</p> <p>„Тако треба, рано моја,“ поучи |
| баш ко’ из какве парне купке, а кад сам се по соби осврнула згрозила сам се.{S} Осим крајње сир |
| ек из „борбе за опстанак“.{S} За то сам се од срца смејала и штудирала мимику баба Марину.</p> |
| испитујући посматраше доктора на чијем се лицу огледаше необична узрујаност.</p> <p> — Од куда |
| </p> <pb n="37" /> <p>„Којешта!“ осечем се ја. „Него носи ти млада дете у собу па зови доктора; |
| ма да им се на лицу јасно видело, да им се мисли врзу око последњих дана свога ђаковања.</p> <p |
| енама, опет се надају, и очекују, да им се приповетка и без њиховог посредовања по вољи сврши.< |
| се опет дуже времена не поче, ма да им се на лицу јасно видело, да им се мисли врзу око послед |
| осете да су се у себи превариле, те им се тај позив не мили, могу га без велике своје штете и |
| авала.</p> <p>На прагу собњем окрете им се опет па искреним ал једва чујним гласом прошапута:</ |
| ају.{S} Али кад у собу ступила учини им се да је и сувише бледа и тужна те заборавише своју нам |
| ведоџбу, речи ми у грлу застају — чудим се, како сам и до сад говорила.</p> <p>— Мани се детиња |
| раме. „Нисам ја баш тако небојша, бојим се ја бога већма него ти, а бабама твоје феле нека је д |
| /p> <p>— На посао — рече он тоном којим се с гостима не разговара.</p> <p>— Та још је рано, — р |
| јој неколико кућевних средстава и затим се од ње опростим.</p> <p>Путем сам много о томе размиш |
| А да истину говорим, увидићеш и ти, чим се сетиш оних многих:{S} Немица, Мађарица, Влахиња па ч |
| о стиште дете тек једном руком а другом се песницом бесно лупи у груди.</p> <p>Да је баба Мара |
| део, а кад сам у друштву случајно с њом се десио, нико није могао опазити шта се у моме срцу зб |
| даћу ти и почетак тој приповетци.{S} Он се може датирати још од дана нашега испита; а ја и онак |
| то баш ни једне пантљичице...{S} Но он се и сувише љутио што се доктор за њу решио, па му се ч |
| ра тај поступак тек одобрити; јер закон се ствара за људе а не људи за закон.{S} Осим тога, и с |
| — рече Ленка. — И образовани људи слабо се обзиру на праву способност, па хоће да је превиде: а |
| ал’ енергичним радом и заузимањем много се шта поправило — примети Даринка.</p> <p>Ваљда си већ |
| ихову приповетку како се могло; а тврдо се надам, да ће ми и они ту слободу као и погрешке у пр |
| жениним новцем, бацио у запећак и тврдо се заверио, да ћу учитељицу т.ј.{S} Ленку за жену узети |
| емале да легну.</p> <p>„Песталоци родио се у Цириху 1746. године“ шапуташе у сну али доста разу |
| вати.</p> <p>— Али ја баш нећу! — шалио се он — знам да ћеш им приповедати како си ме уловила.{ |
| ек довече.</p> <p>— Хо, ето му! — љутио се он. — Та девојка баш бега од среће.{S} Ал’ и ти си к |
| {S} И за то, нико ти неће замерити, ако се која приповетка или друго што не пређе!</p> <p>После |
| амо што и преврћемо тек те листове; ако се за три године нисмо доста спремиле, нећемо ни сад му |
| ма те кроз стакла гледаше унутра, и ако се на њему јасно видело, да су му мисли далеко од чела |
| на бити; јер видим да ме воли, па и ако се сад и сама добро не разумем, опет видим, да ми је ми |
| дела интелигентнијих Срба.{S} Па и ако се вели: „какав отац, тако син“ опет не остају ни матер |
| шљених и изазивајућих речи.{S} Но и ако се тргла опет се није покајала; та доктор није био таки |
| и смо ово три године ковале и свакојако се мучиле, па дед’ реци што нисмо сковале срећу као Анђ |
| се досадило патити се и гледати га како се мучи,“ рече ми мати детиња са уздахом и сузним очима |
| — Требао сам раније доћи, да видим како се пренемажеш и како си се „накинђурила“ и педесет машл |
| и сад написала и њихову приповетку како се могло; а тврдо се надам, да ће ми и они ту слободу к |
| да чиним у договору целе школе а никако се не држим тек исказа поједине надзорнице; јер те иска |
| љан успех показати могла.</p> <p>И тако се по дужој борби са својом савешћу прихватих практични |
| баш то остављам да погађате; јер колико се сећам обе сте волеле загонетке...</p> <p>Него знате |
| Драгом у X. А и Ваше прво питање тицало се Даринке, — ћеретала је она — а то се мени не свиди, |
| ; јер је већ вереница г. доктора, нагло се тргао и место честитке само рече: — Знао сам да ћеш |
| ad> <p>Збогом! — здраво! — сретно! чуло се на жељезничкој станици вароши** на недељу дана, по о |
| .{S} А кад их је из види изгубила, чуло се у купеу у коме беше Даринка и Милица још задуго угуш |
| b n="21" /> <p>Кад се влак кренуо, чуло се и зањима громко: збогом! а сузе у очима једне старе |
| Ленка</p> <p>— Доручковаћу тамо — чуло се већ из дворишта, а Ленци се учини, да је Даринчин гл |
| а је далеко од мене — „лепа кућа“; само се сети, да имаш душу па не мој бар онда да треш крајни |
| еднији.{S} Наша интелигентна браћа само се из чисте љубави жене.{S} Њима је главно жена а народ |
| и право.{S} Поћи ћемо одма сад, па ћемо се још зарана и вратити.</p> <p>— Небраним; али до који |
| го боље да се разговарамо, и онако ћемо се брзо растати; а волела бих знати, шта ће теби, Дарин |
| ослетку тишину Ленка.</p> <p>— Бар ћемо се дуже разговарати — рекоше јој у исти мах обе другари |
| ши у ватру.</p> <p>— Гле, гле, још ћемо се и посвађати — примети он мило је погледав.</p> <p>Он |
| остаје друго ван још да кажем како смо се познали и узели, а то се по себи разуме, те није нуж |
| рече поносито Ленка — а што је више, то се жртвовало можда каквој светијој цељи или је тек узгр |
| кажем како смо се познали и узели, а то се по себи разуме, те није нужно ни да кажем.</p> <p>— |
| ло се Даринке, — ћеретала је она — а то се мени не свиди, па баш завидим Даринчиној срећи...{S} |
| да би ваздух могао чистији бити, за то се још боље обазрем по соби, и заиста, опазим за пећком |
| о сам да поправим своју погрешку, за то се више не хтедох шалити, него најозбиљније тражих прил |
| примам награде за своја дела.{S} За то се и не обазирем на мњење своје околине, већ радим тек |
| растрзане на хиљаду страна.{S} И за то се и не држим наставна плана и прописаних правила као с |
| себи равних у туђинца загледати, и зато се и мени чини, да такову женскињу мора можда и уз добр |
| навао је још од оног имендана. — И зато се и нас ништа не тиче.</p> <p>Једнога јутра врло рано |
| нком живота т. ј. сном?!.</p> <p>И зато се мени од педагога Песталоције допада.{S} Он је више х |
| p>Баба Наста беше добра душа.{S} Вечито се старала, да ме својим приповедањем забави; али ви зн |
| иле.</p> <p>— Зар је рђаво учинила, што се удала? — питаше он.</p> <p>— То не.{S} Али могла је |
| ушке и женске вазда питају из оног, што се последњи пут предавало, а последња лекција најбоље с |
| ући се рече:</p> <p>— Разљутило ме, што се ми мушки вечито правимо важни те желимо и тражимо од |
| ласовиру па разгледајући неке ноте, што се ту нађоше испитујући посматраше доктора на чијем се |
| о може замерити људма лошије среће, што се по кад и кад заносе и сенком живота т. ј. сном?!.</p |
| ар успех, и узгред је уједно жалио, што се одала на тако трудан и неблагодаран позив...</p> <p> |
| дом тога н њој учињена, била је то: што се у том тренутку са резигнацијом насмешила и можда тих |
| праве туђинке о својим разсестрама што се по србише. — рече г. Коста и не мислећи много о свој |
| м признати, да се ја и у предметима што се више механично уче не ослањам сасвим на децу, него и |
| е проклете околности.</p> <p>— Е па што се сад љутиш? умеша се Милица.</p> <p>— Што? — и ја нис |
| м до душе свако види; само је штета што се нико не сећа узроке да истражује — примети јетко Мил |
| > <p>— Јест, ја не спадам у природе што се свога личног права на уживање лако у општу корист од |
| е за васпитавање; јер сами предмети што се у народној школи предају по себи већ васпитивају, и |
| ичице...{S} Но он се и сувише љутио што се доктор за њу решио, па му се чињаше, да се она труди |
| кад код је одређен час за то; само што се не задржавам при њима тако дуго као год оних предмет |
| једва што држите очи.</p> <p>— Само што се ти, Даринка, још држиш — к’о Каћ. — Умеша се сад и т |
| алоци у памети!</p> <p>— Штета само што се у садашње доба не налази какав његов последоватељ а |
| н био, али га је нестало још пре но што се љубав могла развити.</p> <p>— Но да је већ ту била, |
| знате, да ја вазда блаже мислим но што се можда изражавам; те сам и овде тек изрекла своје мис |
| да ниси помишљала на злобу и завист што се отуда изродити може — примети Ленка.</p> <p>— И на т |
| , драга моја, тек оно цене и уздижу што се сија; а коме би још пало на памет, да види пожртвова |
| итељска школа излишна.{S} Јер науку што се у основној школи предаје кадра је свака отреснија уч |
| „миомир“ што испуњаваше моју школу (што се простире највише 7—8 метара у дужину а 4—5 у ширину, |
| „кроз прсте“ у свима предметима, зашто се теби у појединима није могло блажије судити и бар оп |
| срцу одолети већ примети:</p> <p>— Зар се твој пут морао баш данас десити!{S} Њиме си много из |
| гу још све покварити...</p> <p> — А зар се ти томе не би противила? — Питао је пламтећим ал’ ту |
| она не пазећи много на своје речи, јер се у исти мах доктор Гавриловић указа на врати.</p> <p> |
| ници остави их госпа опет, али разговор се опет дуже времена не поче, ма да им се на лицу јасно |
| па се спусти на оближњу клупу, а доктор се посадио до њега и за часак обоје ћутаху.</p> <p>— Ја |
| речи Коста се од срца засмеја а доктор се трже и мило погледа своју вереницу у којој је толико |
| да сроднија са Миличином.</p> <p>Доктор се на то беше озбиљно замислио а г. Коста приђе својим |
| живље и најдубље осећају.</p> <p>Доктор се сад само играо ланчићем свога златног сахата и замиш |
| глед на доктора. — Али то не иде; данас се баш морате и с нашим друштвом задовољити — и ту га о |
| <p>— Та то ме баш и љути.</p> <p>— Свет се не може једним раменом исправити; а себичност је нај |
| више не досађују својим опоменама, опет се надају, и очекују, да им се приповетка и без њиховог |
| еђој коси, па и ако је још девојка опет се нимало није ужаснула тог новога дара природе; јер зн |
| вајућих речи.{S} Но и ако се тргла опет се није покајала; та доктор није био таки човек; да се |
| твици прошапута: „Ти си ме научила Богу се молити и разумно живити, и то ти нећу заборавити!“ а |
| обинама к’о што вам је познато, не могу се баш похвалити, а проклето срце опет неће да знаде, д |
| — настави за тим — Мати и отац не могу се из Д. амо селити а сестре су ми још малене.</p> <p>З |
| љутио што се доктор за њу решио, па му се чињаше, да се она труди да доктора задобије. — Био ј |
| е приђе опет својим кошницама а лице му се беше запламтило.</p> <p>— Та ти се море баш љутиш! — |
| и своју погрешку пристаде у шалу али му се она вазда претвараше у сатиру противу Милице.{S} Сто |
| баба Наста лукаво ме гледећи. „Пуши му се глава од посла; него је он бацио око на госпођу фрај |
| ра пре но што је довршио.{S} Учинило му се да је у оближњој сенци неко уздахнуо и да је за тим |
| хоћете ли бити моја жена?</p> <p> Њему се огледаше у очима страст и узрујаност од које се Мили |
| .</p> <p>— До душе и није лепо домаћину се не јавити, ал’ гостима се што шта мора кроз прсте гл |
| но учитељи.{S} Јер прве ако осете да су се у себи превариле, те им се тај позив не мили, могу г |
| позивима краја.{S} А осим тога, сад су се већ сматрали као сродници, па је и мала Смиља, погод |
| један ћошак те дремаху.</p> <p>— Та ту се ни дремати не може! — сувише се влак дрма — рече по |
| и равних ни балвана не опажа...{S} И ту се за часак загледа у даљину.</p> <p>Дабоме да и то ниј |
| баш завидим Даринчиној срећи...{S} И ту се онако скоро детињски засмеја.</p> <p>Доктора к’о да |
| клоношћу или чак — сажалењем...{S} И ту се гласно засмеја а очи јој се запламтише необичном ват |
| ош се нисам с Милицом венчао...{S} И ту се засмеја.</p> <p>Г. Коста се трже.{S} Био је од оне в |
| та тек рећи, него и показати га. — И ту се презриво насмеја.</p> <p>— Немој се љутити; ја нећу |
| и њима „за ситнице“ — „четворке“ — и ту се иронички засмеја.</p> <p>У том стигоше и до прве ста |
| она је, разуме се, Милица.</p> <p>И ту се онако својски и српски без свакога цифрања руковаше. |
| је за шалу сувише озбиљан био.{S} Но ту се трже и засмеја. — Поглед му је пао на њено одело, те |
| } Сад ништа, онда сам уздахнула — но ту се трже и још јаче порумени.</p> <p>— Не разумем те? — |
| бе и очекивао.{S} Но не брини се, ја ћу се већ постарати, да и ти за другом титулом дуго не чек |
| мало па ћемо стићи и до станице где ћу се сићи и...</p> <p>— Хоћели вас ко’ дочекати? — прекид |
| елешкама независно разполажем, одмах ћу се дати на посао.</p> <p>— Нама и онако нису нужне. —</ |
| интелигентних људи!</p> <p>— Промислићу се — рече на то поруменивши доктор — само напред кажем, |
| већ дрема.</p> <p>— Ко’ велим, расанићу се док чујем колико је табака папира она потрошила док |
| да је она сретније пролазила — смејаху се оне.</p> <p>— Ја се тиме и не хвалим.{S} Но и ви доп |
| децембарског дана.{S} Моје ђачице беху се и сувише најеле бела лука и бела и жута пасуља, а ја |
| к граја а после неколико тренутака зачу се поново и последње:{S} Збогом!{S} Збогом! и влак одју |
| то на мах плану и за оне ствари које их се не тичу.{S} Но уз све то беше опет разборит човек и |
| >Да је баба Мара блаже говорила, ја бих се зацело јако љутила.{S} Овако видила сам, да су те ош |
| средствима, које људи не хвале и којих се у бољим околностима ни сами не би прихватили.</p> <p |
| читељица остати.{S} Но у исти мах тргох се из свога заноса, те ми се учини, да смо са двадесет |
| уће са жениним новцем...</p> <p>— Вараш се! — рече враголастим осмејом Милица — То је можда так |
| им; та се никог не боји!“</p> <p>„Вараш се бако!“ рекох ја па је оштро погледам и метнем руку н |
| аш ли још о каквом Песталоцију, или ћеш се и ти задовољити с обичним човеком? — И ту несташно п |
| рече му доктор зачуђено мерећи га — још се нисам с Милицом венчао...{S} И ту се засмеја.</p> <p |
| ачуђено погледа, па љутито, али више за себе, рече: „Право кажу да — ал’ боље да ћутим; та се н |
| ње душа сваке наставе, па што онда и за себе тражите изузетка?</p> <p>— А ко га тражи? — осече |
| опште добро тражићу и милостињу, али за себе — никад...{S} Зато сам и сувише поносита...</p> <p |
| и од кућарства — дода затим више као за себе.</p> <p>Још ми и то треба! — насмеја се Милица. — |
| и се „накинђурила“ и педесет машлија на себе натрпала, — рече он гласом који је за шалу сувише |
| увидио, да не вреди у том случају ни на себе љутити се, јер човек бива све заљубљенији, а ја он |
| , да сам се баш онда љутио, и то баш на себе самог, кад сам осетио, да си баш ти у томе изузета |
| Ленка.</p> <p>Онај ко суди и себи, и од себе — примети Даринка оштрим гласом.</p> <p>Ти си дакл |
| мети Ленка.</p> <p>Па што сте онда саме себе побијале? — питаше Коста.</p> <p>— Што? — понови з |
| егну те постану као и прве или омразе и себе и свет па постају, за нас мушке, нека страшила и н |
| сретан пут! — и онако неће усрећити ни себе ни друге.</p> <p>— Тако можда мисле и праве туђинк |
| то је поводом докторовог погледа снађе, себи дошла, насмеја се и шаљиво рече:</p> <pb n="47" /> |
| еменитијих осећаја, па често осећамо на себи њихов и преко воље поглед пун поштовања, или изнен |
| ама непојмим женскињу, која ће се поред себи равних у туђинца загледати, и зато се и мени чини, |
| умеша се и Ленка.</p> <p>Онај ко суди и себи, и од себе — примети Даринка оштрим гласом.</p> <p |
| потреби своје околине сваки учитељ сам себи да створи.{S} Не треба да се ограничимо на она пра |
| тек од жеље“.{S} За то да кол’ко толико себи и деци олакшам, а да уз то не буде механизма и у о |
| енку заљубио.{S} То ме је, разуме се по себи, доста муке стало, али и опет сам „мегдан одржао“ |
| како смо се познали и узели, а то се по себи разуме, те није нужно ни да кажем.</p> <p>— Шта ни |
| воје закључивање разуме се дакле већ по себи; него сврши што пре да и друге чујемо.</p> <p>— Ал |
| мети што се у народној школи предају по себи већ васпитивају, и ако не баш у оној мери, у којој |
| своју зато одређену књижицу.</p> <p>По себи се разуме да овамо спада понављање предмета и тек |
| итељи.{S} Јер прве ако осете да су се у себи превариле, те им се тај позив не мили, могу га без |
| раменима — Али овако баш што смо људи, себични смо.{S} Осим тога, ја сам једанпут у животу поф |
| ако је по моме мишљењу много хладнија и себичнија од Даринке — рече г. Коста скоро зловољно. — |
| се не може једним раменом исправити; а себичност је најопштије својство човечије, па шта вреди |
| ка</p> <p>— А иначе благе јој очи чисто севаху — Па зашто смо онда људи?{S} И камо нам разума и |
| , онда је већ и наступила...{S} И с тим седе за гласовир па стаде свирати неку веселу песму.</p |
| сети, да нема права срдити се, те опет седе на старо место и као извињујући се рече:</p> <p>— |
| .</p> <p>— Тако је, — рече Ленка и опет седе — Али и ми смо ово три године ковале и свакојако с |
| ом кућом у селу Г. једна кола, а у њима седела је Милица и Даринка.</p> <p>На прозору указа се |
| _C0"> <p>У једној повећој кући вароши** седиле су једне ноћи у једној собици три младе женскиње |
| кад ме она из заноса трже, нудећи ме да седнем, рекох јој, да дете сувише не утопљава нити да с |
| >Коста се спусти на оближњу клупу а оне седоше до њега.</p> <p>— Корете мој поступак, — поче он |
| осле додати. — рече он и поче:</p> <p>— Сека Наста није лагала — Ја сам од како је нова учитељи |
| да ту нема ништа, и да право каже наша сека Пела: „Боље је имати среће, нег памети.“ — И ту на |
| је „Баба“ или „баца“ отац а „нина“ или „сека“ мати; то ужива по 3 — 4 стотине плате, а уз то им |
| ену лошију од знања; а уз то и затуцана села са минимум платом.</p> <p>— Па зар народ да одкаја |
| тим — Мати и отац не могу се из Д. амо селити а сестре су ми још малене.</p> <p>Зато кад ми по |
| анствена.{S} Да се то постигне треба за село сасвим засебан наставни план, и што је главно, бољ |
| а саковати.{S} Оне ће добити варош а ти село па се и опет не можете мерити.</p> <p>— А што не? |
| а остале. „Ал’ и баба Мару познаје цело село већ од толико година, па ми није ни брига ни од де |
| е јунаштво, док доспеш у какво затуцано село са минимум платом и стотину занемарене деце у школ |
| и учитељица на селу — разумете ли? — на селу, рече, кад на Даринчином лицу виде, да већ зна шта |
| здравља од већега дела нашега народа на селу.</p> <p>Болесно дете лежало је сад на неком траљав |
| ење, да ни један учитељ ни учитељица на селу — разумете ли? — на селу, рече, кад на Даринчином |
| } Читаш ли их ти Милице? — То нам је на селу нужније и од кућарства — дода затим више као за се |
| је мени поред незгода што их учитељи на селу трпе, да по чешће проведем по више сахата дневно — |
| г. Коста.</p> <p>— Знате да код нас на селу ни двадесетак кућа нема сата, а немамо ни стална ш |
| итала а више учила.</p> <p>— Али баш на селу је васпитање нужније и од учења — примети Даринка. |
| арице јој — већ давно учитељица у неком селу, писаше Даринци и Милици ово:</p> <p>„Свако је сво |
| ења, да добро радим, и у овом забаченом селу лошије оцењена будем?{S} Не, тога више неће бити!{ |
| паметни госпођа! ..{S} Фала богу, има у селу јоштер паметни људи па ће вришко и теби дати пут; |
| тадоше заиста пред оном великом кућом у селу Г. једна кола, а у њима седела је Милица и Даринка |
| боља плата сеоском учитељству.</p> <p>У селу је много теже радити но у вароши, па опет, сваки в |
| а?</p> <p>Већина публике је обично чист сељак, што ни читати ваљано незна; они нам дабоме немог |
| опадија да иде у школу“ обично вели наш сељак.{S} И ту онда нетреба другога коментара.</p> <p>— |
| з прсте“...</p> <p>Добила сам од једног сељака на поклон једну лепу кравицу од три дана — угину |
| е кроз гробље нека лепа, млада и здрава сељанка; враћала се од свога младога мужа, коме је руча |
| а...</p> <p>— Ти си дакле била јутрос у сеници? питаше збуњено он.</p> <p>— Сасвим случајно.{S} |
| >— Ругај се ти колико хоћеш, али сан је сенка живота, — рече Даринка, а преко лица као да јој п |
| ије среће, што се по кад и кад заносе и сенком живота т. ј. сном?!.</p> <p>И зато се мени од пе |
| , коме је ручак носила, јер је ту негде сено косио.{S} На лицу њеном видим, да је задовољна и д |
| шаљиво она. — Само данас ми је и сувише сентименталан но ја ћу га већ од тога одучити...</p> <p |
| ршио.{S} Учинило му се да је у оближњој сенци неко уздахнуо и да је за тим трава јаче зашуштала |
| тија педагога нашло мане, која би се уз сеоске околности отклонити могла.{S} И тако сам ја и оп |
| да, ужива по 4 — 7 стотина плате, једно сеоско учитељство што мора свако дете најпре да освести |
| твовање и родољубље у незнатноме раду — сеоског учитељства?! </p> <pb n="24" /> <p>Даринка узда |
| тавни план, и што је главно, боља плата сеоском учитељству.</p> <p>У селу је много теже радити |
| — неможе при данашњем наставном плану и сеоском немару за школу, и ваљан успех са децом у знању |
| и ако не баш у оној мери, у којој је за сеоску децу потребно.{S} Зато ко је уверен, да по могућ |
| онда решавај.{S} Та ја их обе волим ко’ сестре, ал’ таком пријатељу као што си ми ти, тек Дарин |
| ти и отац не могу се из Д. амо селити а сестре су ми још малене.</p> <p>Зато кад ми после три д |
| осећају ту неправду и друге мени равне сестре што су осуђене да више размишљају, но што је то |
| има и другарицама са којима братињски и сестрински делише три године веселе и тужне часе.</p> < |
| ом кревецу близу пећи уз своју успавану сестрицу; а боловало је, по свима знацима судећи, од „т |
| лностима, а задеси ли те каква незгода, сети се да је уз тебе дете, које те не може разумети ка |
| е далеко од мене — „лепа кућа“; само се сети, да имаш душу па не мој бар онда да треш крајнике |
| а.{S} За то га сад смеј пријатеља одмах сети, да нема права срдити се, те опет седе на старо ме |
| авам и ван школских часова; а баба Мара сетила ме оне практичне изреке:{S} Не плећи се у оно, у |
| је искрено пожелео среће.{S} Али кад се сетио Даринке и своје намере уздахну па бајаги у шали и |
| обична узрујаност.</p> <p> — Од куда се сетисте те старе песме? — питаше она кад звуци од свирк |
| шта још ви не ређате.{S} А нећете да се сетите, да смо и ми људи — рече она дошавши у ватру.</p |
| ао, да су злобне, а овако само те морам сетити, да има и Српкиња што пођоше за туђинце.</p> <p> |
| а истину говорим, увидићеш и ти, чим се сетиш оних многих:{S} Немица, Мађарица, Влахиња па чак |
| а скроб? онда, кад се већ ретко ко тога сећа.{S} Тако исто падне на мене коцка, да говорим о ел |
| вако види; само је штета што се нико не сећа узроке да истражује — примети јетко Милица.</p> <p |
| ијатељским духом задахнути.{S} Свака се сећа да јој „господство“ неће дуго трајати, а зна да је |
| то остављам да погађате; јер колико се сећам обе сте волеле загонетке...</p> <p>Него знате шта |
| ни научењаци — али ја се још врло добро сећам и последњих речи, што их својима изусти Песталоци |
| по теби се види, да много радиш; здрава си, а слабија си но што си била у заводу.</p> <p>— Па ш |
| ти позив?</p> <p>— Та немој мислити, да си томе баш само ти узрок.{S} Имала сам ја за тај одсуд |
| д те човек чује, могао би помислити, да си потпуно сретна, а сама признајеш, да и тебе штошта т |
| а <pb n="26" /> па немогу помислити, да си чича Харалампије мој фамилијаз — и ако до душе на ње |
| о баш на себе самог, кад сам осетио, да си баш ти у томе изузетак; т. ј. да се љутим, што ми ти |
| ости и узрујаним гласом — На пример, да си после неколико година корисна рада, настанила се у к |
| устреба — рече му Даринка.</p> <p>— Да си ти Даринка добила место дознала сам из Миличина писм |
| ја пеглам или шијем а ти ми читаш, а да си узео жену са миразом, читао би и ти у кавани.{S} Но |
| а тим Ленка — а оне знају и без тебе да си ми муж.{S} Сад нисам више учитељица <pb n="26" /> па |
| аш одвише појетизирати.{S} Знају оне да си и ти парче дрвена песника и да си речит — упаде му у |
| и ја у школу дођем.</p> <p>— Види се да си свој занат испекла — рече шаљиво домаћин.</p> <p>— Т |
| не да си и ти парче дрвена песника и да си речит — упаде му у реч Ленка.</p> <p>— То је за оно |
| доктора — а чим сам жени обајала, ко да си руком уз’о!“</p> <p>Друге жене устрашено и срамежљив |
| не исплаћује и да би паметније било да си мање ревностна.{S} Нико ти неће добру вољу уважити, |
| — понови Милица. — Добро кажеш; јер да си већ сутра дан по томе одушевљењу само десетицу повиш |
| , па макар да једни по сто пута кажу да си учена!...{S} Јест, зна баба Мара све!“ И ту незграпн |
| правило — примети Даринка.</p> <p>Ваљда си већ и ти програм створила по коме ћеш осим деце и на |
| њеним лицем Ленци у собу.</p> <p>— Куда си се ти опремила? питаше она бацивши поглед на Даринчи |
| и, да много радиш; здрава си, а слабија си но што си била у заводу.</p> <p>— Па шта то чини, са |
| од среће.{S} Ал’ и ти си крива; требала си ми јавити.</p> <p>— Та чисто је одлетела из собе — б |
| ив грех био! — примети Ленка. — Требала си остати па би видела да би се он за тебе решио.</p> < |
| скоро строгим гласом Даринка — Требала си делати по своме уверењу, а не освртати се не знам на |
| а мени и симпатије...</p> <p>— Па могла си га просто одбити а не бегати — рече Ленка.</p> <p>— |
| <p>— И ја сам тебе чешће поучавала, па си и ти баш из тих предмета боље од мене оцењена.</p> < |
| Мара — насмеја се Милица.</p> <p>— Шта си с том бабом имала? — питаше радознало муж и жена.</p |
| даше кроз прозор на улицу.</p> <p>— Шта си се данас тако дуго задржао? — питаше га опет она.</p |
| се баш жестиш! — смејаше се он — Па шта си хтела са оним „ви“?{S} Ја ко’ бележник шта сам ти мо |
| у опет жена смејући се — Ко те пита шта си ти закључивао, кад сам ја већ госпођа нотарошевица и |
| {S} Ти си знао, да ће тако бити, па кад си ме тада предпостављао новцу, мораш ме сад предпостав |
| кви се снови плету у мојој машти од кад си се ти Ленка удала; јер ти ће вас снови зацело највиш |
| па не мој бар онда да треш крајнике кад си пијана и да бајеш сваку болест на једну форму...{S} |
| а.</p> <p>— Право! — викну Милица — сад си је добила.</p> <p>— То би могла она и теби рећи — бр |
| вој пут морао баш данас десити!{S} Њиме си много изгубила.</p> <p>— Кад се твој „маневар“ неби |
| ј поглед уједно јој и казиваше: „Ти или си крајња искреност или крајња кокета и — ђаво.“</p> <p |
| амирисала сам ја, да баш ни поповима ни си у вољи, па макар да једни по сто пута кажу да си уче |
| вани.{S} Но ја ти сад не помогох!{S} Ти си знао, да ће тако бити, па кад си ме тада предпостављ |
| орам рећи, да се у Даринци вараш.{S} Ти си најбујније доба твога живота провео у туђини и мећу |
| — Сад ми је јасно — примети Ленка. — Ти си Драгу позвала у А. а не она тебе.</p> <p>— Тако је.{ |
| на и неосетљива женскиња...</p> <p>— Ти си дакле била јутрос у сеници? питаше збуњено он.</p> < |
| сад немаш целу приповетку.</p> <p>— Ти си му обећала почетак — рече шаљиво Ленка — а ја и он в |
| /p> <p>— Гле, гле.— рече Милица — Та ти си боља но многе од нас.</p> <p>— Немој ме хвалити, јер |
| у општинском стану живети.</p> <p>Та ти си твојим ћеретањем већ прешао меру — рече му опет жена |
| девојка баш бега од среће.{S} Ал’ и ти си крива; требала си ми јавити.</p> <p>— Та чисто је од |
| х последица утисак оставити.{S} Та и ти си у ствари ако не боље, оно свима нама равна; па кад с |
| p> <p>— Готова сам — рече она. — Али ти си твој посао давно напустио, мој говор ниси ни бележио |
| т зато с препоруком свршиле!.</p> <p>Ти си данас раздражена, па боље — дремај! — рече јој Дарин |
| римети Даринка оштрим гласом.</p> <p>Ти си дакле са својим околностима задовољна? — питаше радо |
| па по свршеној молитвици прошапута: „Ти си ме научила Богу се молити и разумно живити, и то ти |
| вуда, па баш свуда клониш.</p> <p>— Сам си крив био — упаде му у реч она. — Требао си имати на |
| крив био — упаде му у реч она. — Требао си имати на уму, да сам ја осим усамљене девојке и учит |
| ’ остало иде — под купус...</p> <p>Него си ти браца Коста, баш затуцано сумњало! — све једнако |
| /p> <p>— Та већ из речи даринчини видео си које је Милица, и зато их нисам „по правилима етикец |
| не повољног средства.</p> <p>— Па како си то урадила? — питаше г. Коста.</p> <p>— Знате да код |
| оћи, да видим како се пренемажеш и како си се „накинђурила“ и педесет машлија на себе натрпала, |
| се он — знам да ћеш им приповедати како си ме уловила.{S} Хоћу дакле да чујем хоћеш ли што слаг |
| узетака.</p> <p>— Ваљда да опрости, што си и нехотице истину казала — рече Ленка па се и опет з |
| кати, него напустити тај позив, као што си ти Ленка урадила, или се латити оног правца у настав |
| ко’ сестре, ал’ таком пријатељу као што си ми ти, тек Даринку желим за жену.{S} Она је много пр |
| о радиш; здрава си, а слабија си но што си била у заводу.</p> <p>— Па шта то чини, само кад сам |
| заборавише своју намеру.</p> <p>— Нешто си бледа, да ти није зло? — питаше брижно Ленка метнувш |
| зати и одговор чути.</p> <p>— А за коју си се решио? питаше врло радознало г. Коста.</p> <p>— П |
| , нетражите ме у учитељичину стану, већ сиђите у ону велику кућу преко пута.</p> </div> <div ty |
| ; Даринка је чисто злато и ако можда не сија као Милица.{S} Па и ту, — дода одушевљено — заглед |
| рага моја, тек оно цене и уздижу што се сија; а коме би још пало на памет, да види пожртвовање |
| а време кратко; рад потребан и голем а силе слабе, малене и растрзане на хиљаду страна.{S} И з |
| вим да одобрим ни ваше тужакање, да вам силно учење отима време за васпитавање; јер сами предме |
| е Даринка и Милица још задуго угушено и силом задржавано јецање.</p> <p>И тако је радознала деб |
| ја се ње брзо отресем, па са удвојеном силом о пет прегнем и радим бар колико могу.</p> <p>— М |
| еда доктора.{S} Па кад му она већ улива симпатије, нека се и узму.{S} Ја сам се уклонила у одсу |
| мо што ми Милица на први поглед уливаше симпатије а Даринка ми изгледа, да сувише много мисли а |
| {S} А тада би можда стекао према мени и симпатије...</p> <p>— Па могла си га просто одбити а не |
| таке сте среће, да и нетражећи стичете симпатију своје околине.{S} А ја — ма да у ствари нисам |
| ктор Гавриловић је први мушки, чију сам симпатију желила стећи, а баш он ме је јуче таксирао „л |
| им створењем“ и отворено изрекао, да му симпатију не уливам.{S} Друга би можда баш сад трудила |
| оде, па да пред сваким пузим, док општу симпатију и назив „препоручена“ не стечем.{S} Јер и сам |
| {S} Па и ако се вели: „какав отац, тако син“ опет не остају ни материн карактер и пример без по |
| > <p>— Заборавила сам ти рећи, да ме је синоћ молила твоја познаница госпођица Драгиња, да с њо |
| о води преко С. — рече Даринка — па сам синоћ сврнула и по Милицу.</p> <p>— Моја женица заборав |
| рука је истина сад дрхтала, а из очију сипаше јој такође необична ватра али он и опет уздахну. |
| раније завесом застирати.{S} И тако ја сиромах, дођох до уверења, да се тамо преко слабо о мен |
| зрока; сви знамо да је наш народ сувише сиромашан и да се већина и глађу бори.</p> <p>— И то је |
| истина ваљани, али — баш као и њени, — сиромашни људи.</p> <p>После неког времена стаде влак и |
| је то друкчије код мушких учитеља; они сироти и ако касније немају воље за тај позив морају га |
| сврнула згрозила сам се.{S} Осим крајње сиротиње, што је већ из очију домаћичини вирила, беше о |
| гледећи њену безмерну материњску љубав, сиротињу и незнање, те се за часак дадох у мисли.{S} Ал |
| аведно оцењује, исмејава и презире, док сиротице и оне не подлегну те постану као и прве или ом |
| пореклом мештанин; а осим тога био је и сироче без икакве ближе својте.</p> <p>Тај дан до у веч |
| осматрање торња.</p> <p>— Јеси ли га се сита нагледала? шану јој Милица — Да је тај твој Душан |
| му.{S} Онда дабоме летиле би и њима „за ситнице“ — „четворке“ — и ту се иронички засмеја.</p> < |
| у да гледа и на сјај, лепоту и узгредне ситнице.</p> <pb n="39" /> <p>То би све добро било, да |
| учитељица ни женскиња, да би ми се и те ситнице замерале; — смејаше се на то Коста — а ти знаш, |
| ло па ћемо стићи и до станице где ћу се сићи и...</p> <p>— Хоћели вас ко’ дочекати? — прекиде ј |
| ма и има каде, од воље му да гледа и на сјај, лепоту и узгредне ситнице.</p> <pb n="39" /> <p>Т |
| е испит, по новијем учитељском изразу — сјајан.</p> <p>— Морам признати да истину говори, — при |
| ри испиту, обасјана су и та злобна лица сјајем племенитијих осећаја, па често осећамо на себи њ |
| и — пардон! после двадесет година рада „сјајну мировину“...</p> <p>Пишите ми о свему, па не заб |
| ан или несретан, јер она ужива у лажном сјају па јој је доста кад је уверена да ће поред мужа к |
| воје надзиратељице, па како је у свакој скамији по шесторо деце то у шестонедељном току времена |
| дзорницу, која ће док ја не дођем своју скамију препитати из оних предмета што истога дана на р |
| ку времена свака ученица једанпут своју скамију надзирава; а само ради тога не искључујем из то |
| n="40" /> узрока, наредила сам за сваку скамију по једну надзорницу, која ће док ја не дођем св |
| јесте малер нас мушких, што је проклети скептицизам већ продро и у некадашњу престоницу безазле |
| нка чистећи свој путни шешир, што га је скинула била.{S} На послетку — кад је шешир сасвим чист |
| ојако се мучиле, па дед’ реци што нисмо сковале срећу као Анђа? </p> <p>— Опет Анђа — рече Дари |
| и себичнија од Даринке — рече г. Коста скоро зловољно. — Осим тога њу свет по заслузи и оцењуј |
| вету...</p> <p>Али како видим, табак је скоро пун.{S} Зато вас нећу даље мучити аманетима мудри |
| исам заслужила.</p> <p>— И ниси, — рече скоро строгим гласом Даринка — Требала си делати по сво |
| им тога били су и прозори засути песком скоро до половине окна; а под постељама лепршале се две |
| им Даринчиној срећи...{S} И ту се онако скоро детињски засмеја.</p> <p>Доктора к’о да нешто у с |
| вљао заједно са женом молбу, да им опет скоро дођу и да им чешће пишу.{S} Оне су ово последње р |
| Та то је судба свију учитељица! — викну скоро Милица.</p> <p>— Незнам — рече Даринка а озбиљни |
| ољубив је у чело — и онако знам, да ћеш скоро свршити.</p> <p>— Сад ми и не остаје друго ван јо |
| ме је, да је и у лошем често баш добро скривено и да најбољи начин ако није околностима пример |
| та на пример мене:{S} Шта је реагенс на скроб? онда, кад се већ ретко ко тога сећа.{S} Тако ист |
| х бар морала имати мало хладније срце и скученије осећаје, па да и без љубави ономе руку дадем, |
| ем; а и срце би ми морало бити и сувише скучено, кад би се у место љубави задовољила у браку са |
| ама су чисти и неизмајсторисани осећаји скученост срца и хладноћа или чак и необразовање; а озб |
| — у успомену...</p> <p>Ако ли је љубав слаба, онда и то гориво не претвара у пепео, већ у мест |
| еме кратко; рад потребан и голем а силе слабе, малене и растрзане на хиљаду страна.{S} И за то |
| и се види, да много радиш; здрава си, а слабија си но што си била у заводу.</p> <p>— Па шта то |
| гледаше као да тек пословицу цитира, а слабо о њој размишља.</p> <p>— Тако је, — рече Ленка и |
| е зло — рече Ленка. — И образовани људи слабо се обзиру на праву способност, па хоће да је прев |
| мах, дођох до уверења, да се тамо преко слабо о мени брине или да су учитељице другога кова и с |
| нама“ горка а камо ли мени, обичној и — слабој женскињи...</p> <p>Осим тога морате ми ову моју |
| иљно размишљање за нас је увек гордост, славољубље и сувопарно филозофисање.{S} И онда још имам |
| према томе позиву, или те је руководило славољубље и — мода.</p> <p>— Немој претеривати — рече |
| им ја приповедати.{S} Ти ћеш можда што слагати.</p> <p>— Тако ће боље и бити — примети Милица. |
| ла.{S} Хоћу дакле да чујем хоћеш ли што слагати...</p> <p>— Е па остани, кад баш хоћеш; но ја м |
| своје, и ако видим, да се у многоме не слажемо.</p> <p>— Говори само! — примети Ленка мило је |
| акија поквари, него да ми пропадне моје слатко и паметно чедо“! па се надзири над постељу и убр |
| у С.</p> <p>То ми је дало повода, да се слатко насмејем, јер, ко што знате, и сама сам тада, те |
| а.</p> <p>— А да шта ћу? — рече Даринка слегнув раменима. — Ни моје срце није машина, па да нав |
| неби тако било — рече Милица равнодушно слегнувши раменима — Али овако баш што смо људи, себичн |
| можете мени замерити, што сам тако брзо следовала његовом савету...</p> <p>Али како видим, таба |
| ровала.</p> <p>— Па браним ја — рече он слежући рамени — Мене то ни тада није љутило.</p> <p>Шт |
| наставна плана и прописаних правила као слепац вође, него из свега вадим језгро и што нам је на |
| зађе пред очи Даринчина озбиљна и блага слика, па поново уздахну.{S} Милица је тај уздах примет |
| му и нехотице изашла пред очи Даринчина слика па премишљаше како би њеном искреном лицу тек тај |
| напред па ми и не хотице дође пред очи слика здраве и снажне учитељице.{S} Она је већ средњих |
| сто и мушки механично изричу, неки томе сличан израз...</p> <p>Ленка и Милица прснуше у смеј, а |
| ога учитељовања у своју школу неки томе сличан начин.{S} Упала сам у школу са четири разреда и |
| ваше благу и измучену душу, па како сам сличне појаве и у имућнијим кућама виђала, утишах своју |
| ташно Милица — Цео живот и уверење моје слично је оном што сте од Ленке већ чули.{S} Но како у |
| ...</p> <p>Осим тога морате ми ову моју слободу већ и с тога опростити, што сам данас и ја весе |
| ло; а тврдо се надам, да ће ми и они ту слободу као и погрешке у приповеци радо опростити.{S} О |
| не питају деца ни из оних предмета што служе поглавито за развијање разума.</p> <p>— Ти као да |
| де.{S} Нисам хтела господину доктору да служим за психолошку студију — примети она горко.{S} То |
| } Народ и општина кад хоће да им ваљано служимо, нека се боље побрине за нас, а не да нас мане |
| /p> <p>— Грозно или не; ал мени се тако слути — рече замишљено Даринка. — А у осталом ви ћете м |
| ад сама осећам, да нисам гора од вас; а случај је учинио, да се <pb n="22" /> моја права способ |
| ма.</p> <pb n="36" /> <p>— Мени је мало случајева познато где је Србин узео туђинку; а оно што |
| ици? питаше збуњено он.</p> <p>— Сасвим случајно.{S} Тамо сам читала, а ви нисте баш шапутали, |
| те двосмислено тумачити.{S} А што је он случајно неожењен, а наше познанице неудате, то је свет |
| ме нико више видео, а кад сам у друштву случајно с њом се десио, нико није могао опазити шта се |
| имети Коста.</p> <p>Можда и неби у овом случају много напора стало, — рече расејано она — мени |
| м на послетку увидио, да не вреди у том случају ни на себе љутити се, јер човек бива све заљубљ |
| што је и она мислила, да је наклоност у случају „добре партије“ довољан услов за срећу у браку. |
| ећ на лицу читах да је сретна.</p> <p>У сљед те њене среће, хтедох већ да викнем, да ћу и ја ва |
| та вреди заузимање појединаца, кад маса сматра школу као неко зло — које „моде ради“ мора да се |
| сам баш противно од оне за коју ме свет сматра и за то је видите то повредило мој женски понос |
| ма краја.{S} А осим тога, сад су се већ сматрали као сродници, па је и мала Смиља, погодишња ће |
| низма и у оним предметима где се баш не сме трпити, прихватила сам се и тога иначе мени не пово |
| к уз оне особине и до осамнаесте године сме по вољи осећати, па и оно неће да се околностима по |
| ребрно влакно у својо црној, плавој или смеђој коси, па и ако је још девојка опет се нимало ниј |
| 4" /> крајна добричина.{S} За то га сад смеј пријатеља одмах сети, да нема права срдити се, те |
| аше како би њеном искреном лицу тек тај смеј доликовао...</p> <p> — Та што сте се замислили г. |
| зраз...</p> <p>Ленка и Милица прснуше у смеј, а она се трже и порумени, јер виде, како је домаћ |
| ија...{S} Другарице јој на то прснуше у смеј!</p> <p>— Та шта се церекате?{S} Хоћу и ја једанпу |
| чудно и неверујући погледа, па прсну у смеј. — Чудно му је зловоља и кисело лице доликовало.</ |
| што у срце текну при веселом звуку тога смеја те управи ватрен поглед на весело девојче.</p> <p |
| </p> <p> — Леп комплимент за Даринку! — смејала се она држећи да се домаћин тек шали.</p> <pb n |
| е за опстанак“.{S} За то сам се од срца смејала и штудирала мимику баба Марину.</p> <p>Особито |
| баш к’о да је она сретније пролазила — смејаху се оне.</p> <p>— Ја се тиме и не хвалим.{S} Но |
| несташно Ленка.</p> <p>Другарице јој се смејаху, а муж само рече:</p> <p>— То нисам хтео да каж |
| лица.</p> <p>— Али ко ће онда бележити? смејаше се Ленка.</p> <p>— Није нужно да се бележи.{S} |
| набављати.</p> <p>— Ти се баш жестиш! — смејаше се он — Па шта си хтела са оним „ви“?{S} Ја ко’ |
| „по правилима етикеције“ упознавала; — смејаше се за тим Ленка — а оне знају и без тебе да си |
| а, да би ми се и те ситнице замерале; — смејаше се на то Коста — а ти знаш, да је обичај већине |
| по коме ћеш осим деце и народ учити? — смејаше се она.</p> <p>— Шта је с тобом Ленка — питаше |
| в и најбезазленија већ у очима читала — смејаше се опет Ленка — за то би баш волела знати, колк |
| ма се што шта мора кроз прсте гледати — смејаше се она не пазећи много на своје речи, јер се у |
| /p> <p>— Е сад је забасала и у сатиру — смејаше се Милица — А на послетку, боље је и то него да |
| стрела о мене није очешала и да се тек смејем зачуђено погледа, па љутито, али више за себе, р |
| осмехом Даринка.</p> <p>— Бадава се ти смејеш; плану сад Ленка — и у твојој души морала је та |
| Али не као до сад него обичним веселим смејом.</p> <p>— Тако видиш, то ми се допада! — рече Ко |
| одину не дођем.</p> <p> Ово је такође у смеју и шали изговорила, али тиме је „на јуриш“ задобил |
| — Ко би све у напред знао — рекла је у смеју она.</p> <p> — Тако је! прошапута доктор — ко би |
| њем већ прешао меру — рече му опет жена смејући се — Ко те пита шта си ти закључивао, кад сам ј |
| сам знао, циљ освећује средство — рече смејући се он и за то је у овоме месту од то доба учите |
| p> <p>— Било их је дакле и више? питаше смејући се Ленка.</p> <p>— Чудно питање!{S} Та ја бар н |
| е љубавни и изазивајући погледи, којима смера, да те задобије или изигра.{S} Друкчије је брате |
| гуркаху је да ћути, али баба се недаде смести већ провлачећи дете и трећи пут кроз зид, некако |
| ава с вама дремати — одговори она па се смести у постељу.</p> <p>— Благо теби! — уздахну Милица |
| дети, да ми је желудац сасвим здрав — и смести се за сто.{S} Но уз сву њену хвалу изгледаше као |
| ажити главне препреке, што нам напретку сметају, па их треба отклонити, ма и оним средствима, к |
| <pb n="27" /> <p>— На ствар! — прекиде смешећи се г. Коста.</p> <p>— Право велиш; — ја сам заб |
| , па да вас баш немогу разумети. — рече смешећи се Даринка. — О, наилази и на мене почешће та „ |
| ељи и споро ходећи.{S} Осим тога — рече смешећи се — нисам никад ни била „чедо среће“ па нисам |
| стати?!</p> <p>Даринка је само загрли и смешећи се настави:</p> <p>— Не могу сасвим да одобрим |
| да се манем „филозофирања,“ дода за тим смешећи се — на да чујемо шта ће и Даринка рећи; јер ен |
| радости да нас упозна — примети домаћин смешећи се — зато морам и сам рећи, да сам јој муж Кост |
| <p>„На ствар“, Ленчице! — рече јој опет смешећи се муж — Ако Даринка и Милица тако стану „разво |
| м моменту учинило јој се, да и он и она смешно изгледају, па се засмеја и диже главу.</p> <p> — |
| ачећи дете и трећи пут кроз зид, некако смешном иронијом настави:</p> <p>„Знам ја, да нови каса |
| табака папира потрошити, док се општина смилује, да својој учитељици плаћу изда.</p> <p>— Ти од |
| већ сматрали као сродници, па је и мала Смиља, погодишња ћерчица г. Косте и Ленке требала тетке |
| е заборавите још рећи, хоћете ли и малу Смиљу за учитељицу изобразити?{S} Или можда се и ви над |
| ве жене и младога доктора, који се беше смислио женити, а Даринку и Милицу познавао је још од о |
| у показати, и спремити децу за у правом смислу свесне и ваљане чланове човечанствена.{S} Да се |
| тњи.{S} И тако вам ја постадох у правом смислу неутешив љубавник, и сад покушах да сањам на мес |
| анично владају.</p> <p>— Камо срећа, да смо и ми тако чиниле, биле би можда боље прошле.{S} Јер |
| не ређате.{S} А нећете да се сетите, да смо и ми људи — рече она дошавши у ватру.</p> <p>— Гле, |
| се из свога заноса, те ми се учини, да смо са двадесет година у напред и да сам на неком гробљ |
| ише интересовати.</p> <p>Учини ми се да смо са 10—15 година већ у напред па ми и не хотице дође |
| љени корак, него ћемо само казивати шта смо за ово три године искусиле.</p> <p>— Зар је рђаво у |
| ти затим Милица.</p> <p>— Шта ћемо, кад смо из нашег краја тек нас три, а други и први разред н |
| од друге народности но ми Срби и у томе смо напреднији.{S} Наша интелигентна браћа само се из ч |
| је она — ствар још није свршена.{S} Ми смо правили „рачун без бирташа“.{S} А ко зна шта ће на |
| је, — рече Ленка и опет седе — Али и ми смо ово три године ковале и свакојако се мучиле, па дед |
| а — Али овако баш што смо људи, себични смо.{S} Осим тога, ја сам једанпут у животу пофалила, п |
| збиљно ал’ узрујаним гласом муж — кадри смо заслужити; а ја се са свога поступка до сада још ни |
| довољству“ говорила је увек Даринка док смо заједно биле.{S} Али ја немогох да се задовољим ни |
| уке.</p> <p>— Почни жено!</p> <p>— Како смо положиле и како смо путовале знате.</p> <p>— Али ја |
| жено!</p> <p>— Како смо положиле и како смо путовале знате.</p> <p>— Али ја не знам — умеша се |
| и не остаје друго ван још да кажем како смо се познали и узели, а то се по себи разуме, те није |
| бирати мање.{S} Па кад је тако (а уз то смо својим успехом и радом незадовољни,) не треба се ва |
| раничимо на она правила и упутства, што смо их у учитељишту добили, нити да се само на узоре уг |
| препитује оне приповетке и молитве, што смо већ прешли; а често при поласку <pb n="41" /> своме |
| аринка.</p> <p>— Напослетку и боље, што смо саме, — дода Ленка — ја нисам расположена за весеље |
| ече весело Милица — а Коста је, к’о што смо данас чуле, хитар стенограф, па може одмах и стеног |
| ка закаснио.</p> <p>— Баш ми је жао што смо осуђене саме да путујемо; а како је тамо све весело |
| баш тајити мора.</p> <p>Сад су, као што смо чули, већ и с њиме биле „ти“ Ленка је желила, да та |
| ругарице. — Остани ти Коста.{S} Оно што смо ми радиле и доживиле није тако опасне природе, да с |
| слегнувши раменима — Али овако баш што смо људи, себични смо.{S} Осим тога, ја сам једанпут у |
| е благе јој очи чисто севаху — Па зашто смо онда људи?{S} И камо нам разума и хваљеног родољубљ |
| а нисмо баш „начелни“ пријатељи па опет смо муж и жена; па ма шта да речем ваљда ћеш ми тек лич |
| за живота своју „минимум“ плату а после смрти — пардон! после двадесет година рада „сјајну миро |
| зато сам и био час у једну час у другу смртно заљубљен...</p> <p>— Чини ми се да ти је смртну |
| аљубљен...</p> <p>— Чини ми се да ти је смртну љубав и најбезазленија већ у очима читала — смеј |
| видио сузе или бар оног благог израза и смутње којим су га чешће Даринчине очи за тренутак и кр |
| м: боља је и најгора јава, од тако луда сна...</p> <p>— А зар ти ниси никад сањала пријатније с |
| љам) И зато сам и ја своју срећу из све снаге покуцавала за ово три године на ономе пољу, који |
| ости, што је поводом докторовог погледа снађе, себи дошла, насмеја се и шаљиво рече:</p> <pb n= |
| доба никад не сањам.{S} Чим хоће да ме снађе та беда ја ти се лепо забуним у посао, јер ко’ ве |
| не хотице дође пред очи слика здраве и снажне учитељице.{S} Она је већ средњих година па је ба |
| пођа, па све зна! ..{S} Тако је рекла и снаш’ Пели, да не иде код мене, да јој бајем протисли, |
| — А зар ти ниси никад сањала пријатније сне? — рече г. Коста погледом пуним братинске искреност |
| шалу расположене, казаћу вам, какви се снови плету у мојој машти од кад си се ти Ленка удала; |
| кад си се ти Ленка удала; јер ти ће вас снови зацело највише интересовати.</p> <p>Учини ми се д |
| кад и кад заносе и сенком живота т. ј. сном?!.</p> <p>И зато се мени од педагога Песталоције д |
| ио се у Цириху 1746. године“ шапуташе у сну али доста разумљиво Даринка.</p> <p>— Аха! — истори |
| историја педагогије — рече Милица — и у сну јој Песталоци у памети!</p> <p>— Штета само што се |
| ећ из очију домаћичини вирила, беше ова соба најбољи сведок крајњег незнања у погледу чувања зд |
| еле дете из топле постеље и још топлије собе, па га тако у кошуљици овде мучите!“ љутила сам се |
| есела и добре воље указа на врати своје собе.</p> <p>— На посао — рече он тоном којим се с гост |
| авити.</p> <p>— Та чисто је одлетела из собе — бранила се она. — А на послетку и ти јој неби мо |
| па страсно загрли другарицу и одјури из собе.</p> <p>— Чекај бар доручак; сад ће и Коста доћи! |
| хом, и изнесе у коморицу што је била до собе.</p> <p>„Сад да ми је Мија ту“, настави забринуто |
| тану, односно у својој соби, а у другој соби становао је хроми Харалампије са својом наглувом б |
| им сама у своме стану, односно у својој соби, а у другој соби становао је хроми Харалампије са |
| ’ из какве парне купке, а кад сам се по соби осврнула згрозила сам се.{S} Осим крајње сиротиње, |
| а г. Коста замишљено и нагло ходаше по соби.</p> <p>Сутра дан нађе Даринка Ленку и Косту у врт |
| тији бити, за то се још боље обазрем по соби, и заиста, опазим за пећком кацу с ракијом а на пе |
| ти дете дуже боловати.{S} Кад ракија у соби ври, шкоди и здравима, а болесника може и сатарити |
| ити.{S} Па неваља ни комлов ни обојке у соби да сушиш.{S} То све шкоди и здравима и болеснику“. |
| </p> <p>„Зар ви немате штале, кад сте у соби ракију налили?“</p> <p>„Имамо, ал’ о’де ће се пре |
| вароши** седиле су једне ноћи у једној собици три младе женскиње код неког стола претовареног |
| дну кућицу. — На постељи лежи у маленој собици изнурена стара жена а код прозора везе на беломе |
| сно дете већ унела била.</p> <p>Кад сам собња врата отворила, лупи ме врео ваздух баш ко’ из ка |
| лица већ давно спавала.</p> <p>На прагу собњем окрете им се опет па искреним ал једва чујним гл |
| верењу; а ко тако ради мора бити бар са собом задовољан.</p> <p>Ја знам настави по малој почивц |
| у достојно врши своју дужност може бити собом задовољан.{S} Осим тога, сви знамо да од два зла |
| о греје; да с прозора песак уклони и да собу чешће обдан ветри.</p> <p>Трудила сам се, да је пр |
| јој, да дете сувише не утопљава нити да собу тако јако греје; да с прозора песак уклони и да со |
| и поштену лекцију очитају.{S} Али кад у собу ступила учини им се да је и сувише бледа и тужна т |
| сечем се ја. „Него носи ти млада дете у собу па зови доктора; то ће више помоћи него те ваше лу |
| аху, уђе Даринка збуњеним лицем Ленци у собу.</p> <p>— Куда си се ти опремила? питаше она бацив |
| нка бризну у плач па нагло пође у своју собу у којој је Милица већ давно спавала.</p> <p>На пра |
| рине или да су учитељице другога кова и соја, а не од онога, што беху женскиње у које сам до са |
| ести своју узглавницу.</p> <p>— Ћути па спавај — рече оштро Милица — За моју природу није да гл |
| му рукујући се — а гошће ти зацело још спавају?</p> <p>— Та тек је четир сата — рече г. Коста. |
| своју собу у којој је Милица већ давно спавала.</p> <p>На прагу собњем окрете им се опет па ис |
| .</p> <p>После пола сата Даринка је већ спавала а другарице јој се такође спремале да легну.</p |
| ко мало усиљено, Даринка па се стаде за спавање спремати. </p> <pb n="20" /> <p>— И ти ћеш баш |
| и погледом, да је већ касно, те да оде спавати.</p> <p>— Али ја баш нећу! — шалио се он — знам |
| а ћереташе још мало и на послетку одоше спавати.</p> <pb n="42" /> <p>Сутри дан одоше обе друга |
| жицу.</p> <p>По себи се разуме да овамо спада понављање предмета и тек они предмети што сам ја |
| осмељена настави:</p> <p>— Јест, ја не спадам у природе што се свога личног права на уживање л |
| ако је теби тако говорити.{S} Али ја не спадам у природе твоје врсте, које у своме заносу, да п |
| браним — Али главни је узрок, што ја не спадам у природе, што своју личну срећу жртвују општем |
| долажаху мисли од срца, извор великих и спасоносних мисли није памет, већ срце.</p> <p>— Добро, |
| А ви децо тражите среће и задовољства у спокојном кругу породичном,“ онда ни ви не можете мени |
| еко тридесет година, ваљана карактера а спољашности не баш лепе али и опет угледне.{S} Осим тог |
| но види, да већина нас тражи тек новац, спољашњу лепоту и углађено понашање.</p> <p>— Твој гово |
| га ђаковања.</p> <p>— Ала ова жељезница споро иде — прекине на послетку тишину Ленка.</p> <p>— |
| , али ја знадем, да се долази до цељи и споро ходећи.{S} Осим тога — рече смешећи се — нисам ни |
| учинио, да се <pb n="22" /> моја права способност и вредност превидила — па шта ту вреди љутит |
| бразовани људи слабо се обзиру на праву способност, па хоће да је превиде: а шта се тек може оч |
| читељство криво — Нема вам истрајности, способности и шта знам ја, шта још ви не ређате.{S} А н |
| отину занемарене деце у школи.</p> <p>— Способности мислим да сам стекла; труда и рада се не пл |
| јања дечијега разума и осталих врлина и способности.</p> <p>Тек тим путем могуће је мени поред |
| уму, шта ће свет о мени и моме знању и способности рећи.{S} И за то сам видиш, тако радила.</p |
| деш, да сваку наставу треба прилагодити способности и околности ученичкој.{S} И за то, нико ти |
| е већ спавала а другарице јој се такође спремале да легну.</p> <p>„Песталоци родио се у Цириху |
| усиљено, Даринка па се стаде за спавање спремати. </p> <pb n="20" /> <p>— И ти ћеш баш да легне |
| стове; ако се за три године нисмо доста спремиле, нећемо ни сад мудрост кашиком покусати.</p> < |
| аљан успех са децом у знању показати, и спремити децу за у правом смислу свесне и ваљане чланов |
| трашњи план, те сад беху обоје љутити и спремни, да Даринци поштену лекцију очитају.{S} Али кад |
| о у суседном врту — рече г. Коста па се спусти на оближњу клупу, а доктор се посадио до њега и |
| ћу од вас ништа тајити.</p> <p>Коста се спусти на оближњу клупу а оне седоше до њега.</p> <p>— |
| ом уз’о!“</p> <p>Друге жене устрашено и срамежљиво гуркаху је да ћути, али баба се недаде смест |
| дара природе; јер знаде, да јој то неће срамоте нанети.{S} Сва промена што је поводом тога н њо |
| евања само су два извештаја одбијена, а срамоту што је тога пута та мала варалица морала осетит |
| вити; томе је тек узрок немар општине и Срба према школи.{S} Јер шта вреди заузимање појединаца |
| о размислиш, па ћеш наћи, да је код нас Срба у томе погледу још „цвеће“ туђинац, неби ти се оже |
| тави по малој почивци — да је и код нас Срба: пут дугачак а време кратко; рад потребан и голем |
| нараштају повећега дела интелигентнијих Срба.{S} Па и ако се вели: „какав отац, тако син“ опет |
| ранцескиња, којима се наше иначе „ултра Србенде“ и без једног новчића мираза поженише.{S} Заист |
| е можда тако код друге народности но ми Срби и у томе смо напреднији.{S} Наша интелигентна браћ |
| држала, да мећу нама — као обично међу Србима — и сада још баш крвно непријатељство постојати |
| члан српског народа, па је знала да је Србин злопамтило и да радије копа јаму своме но — туђин |
| — Мени је мало случајева познато где је Србин узео туђинку; а оно што знадем свуда беху ваљане |
| туђинке о својим разсестрама што се по србише. — рече г. Коста и не мислећи много о својим реч |
| меј пријатеља одмах сети, да нема права срдити се, те опет седе на старо место и као извињујући |
| ебна сушта љубав! ...</p> <p>Немојте се срдити што овако говорим.{S} Ја знам, да свуда има изуз |
| одина па је баш јуче можда опазила прво сребрно влакно у својо црној, плавој или смеђој коси, п |
| езиних сродника.{S} Па опет кад дође до средине гробља, пусти суде на стазицу, па се упути гроб |
| у напред и да сам на неком гробљу.{S} У средини тога гробља лежи и један гроб са обичним дрвени |
| драве и снажне учитељице.{S} Она је већ средњих година па је баш јуче можда опазила прво сребрн |
| , препоручила сам јој неколико кућевних средстава и затим се од ње опростим.</p> <p>Путем сам м |
| ла сам се и тога иначе мени не повољног средства.</p> <p>— Па како си то урадила? — питаше г. К |
| етају, па их треба отклонити, ма и оним средствима, које људи не хвале и којих се у бољим околн |
| ст.</p> <p>— Шта сам знао, циљ освећује средство — рече смејући се он и за то је у овоме месту |
| чила опет штудирам „кућевни лекар од Н. сремца“ и друге томе потребне књиге.{S} Читаш ли их ти |
| послу.{S} Чим је опазише пођоше јој на срет.</p> <p>— Наставите посао! — викну им она, па се з |
| Туђинка брате, и кад те љуби и не љуби срета те љубавни и изазивајући погледи, којима смера, д |
| је тек светска неправда што је у животу сретала навукла ту одвратну и хладну маску на лице, а с |
| ин, млад или стар, поштен или обешењак, сретан или несретан, јер она ужива у лажном сјају па јо |
| ни жена, него тек — лутка...{S} А тој: сретан пут! — и онако неће усрећити ни себе ни друге.</ |
| е му овај:</p> <p>— И с нама можеш бити сретан у добрим околностима, а задеси ли те каква незго |
| таде свирати неку веселу песму.</p> <p> Сретна природа — прошапута Ленка, па опет оде у кујну; |
| поштују, па јој већ на лицу читах да је сретна.</p> <p>У сљед те њене среће, хтедох већ да викн |
| с нисам познавао, а она или беше сувише сретна што ме је добила или сувише несретна што остави |
| чује, могао би помислити, да си потпуно сретна, а сама признајеш, да и тебе штошта тишти — рече |
| ј сведоџби? а није она ни крива, што је сретнија, па се повикало одма од почетка да је даровита |
| .</p> <p>— Ха! —- Ха! баш к’о да је она сретније пролазила — смејаху се оне.</p> <p>— Ја се тим |
| а се и ви надате, да ће донде наступити сретније доба у коме се мислеће женскиње неће морати те |
| оде дома, дођох до уверења, да би много сретнији био да нема тих проклетих ферија, или да један |
| ек истинита; јер ево и ја био бих много сретнији кад би вечито с Вама живео.{S} Зато Вас искрен |
| ој прелети тужан израз — Па кад је само сретнима намењено уживање у животу и на јави, ко може з |
| > <head>I</head> <p>Збогом! — здраво! — сретно! чуло се на жељезничкој станици вароши** на неде |
| ина корисна рада, настанила се у каквој сретној кућици, уз друга, који би те волио као ја Ленку |
| и мах муж и жена, а прекорни је погледи сретоше.</p> <p>— Опростите! мислила сам тек у опште, а |
| али је саковати немогох.</p> <p>„Права срећа састоји се у задовољству“ говорила је увек Даринк |
| нка — Та мани је већ једном! зар је сва срећа у доброј сведоџби? а није она ни крива, што је ср |
| љања и механично владају.</p> <p>— Камо срећа, да смо и ми тако чиниле, биле би можда боље прош |
| Но ја се надам, да ће и на мојих вратих срећа закуцати па онда ћу је чврсто за јаку шчепати, — |
| — љутио се он. — Та девојка баш бега од среће.{S} Ал’ и ти си крива; требала си ми јавити.</p> |
| на јави, ко може замерити људма лошије среће, што се по кад и кад заносе и сенком живота т. ј. |
| њу не бејах задовољна; а свако је своје среће ковач те ја покушах, да је кујем у другоме правцу |
| и приђе прозору.</p> <p>„Свако је своје среће ковач.“ — примети Даринка али и она из гледаше ка |
| ци и Милици ово:</p> <p>„Свако је своје среће ковач,“ чула сам често од вас (као што видите, ја |
| те ће и опет важити, да је свако своје среће ковач.</p> <p>— Већ добро; видећу шта ћеш и онда |
| тах да је сретна.</p> <p>У сљед те њене среће, хтедох већ да викнем, да ћу и ја вазда тек учите |
| је — на самрти вели: „А ви децо тражите среће и задовољства у спокојном кругу породичном,“ онда |
| ом ви ћете можда и боље проћи; таке сте среће, да и нетражећи стичете симпатију своје околине.{ |
| опет сам хтела да викнем, да нема веће среће, од учитељичке кад се и опет тргох, на место гроб |
| ад заједно с твојом Милицом имадеш више среће него памети, — рече љутито па обуче капут па и он |
| } Али наравно, она је чедо протекције и среће па има сведоџбу с препоруком; а то је довољно, да |
| аво каже наша сека Пела: „Боље је имати среће, нег памети.“ — И ту нагло устаде и приђе прозору |
| смешећи се — нисам никад ни била „чедо среће“ па нисам научила да примам награде за своја дела |
| Милицу.</p> <p>Он им је искрено пожелео среће.{S} Али кад се сетио Даринке и своје намере уздах |
| ени не свиди, па баш завидим Даринчиној срећи...{S} И ту се онако скоро детињски засмеја.</p> < |
| рњем обрасло; али преко трња и води пут срећи, само треба воље и истрајности.</p> <p>— Тако је |
| лучају „добре партије“ довољан услов за срећу у браку...</p> <p> Кад је Милица од узрујаности, |
| мучиле, па дед’ реци што нисмо сковале срећу као Анђа? </p> <p>— Опет Анђа — рече Даринка — Та |
| едно представљам) И зато сам и ја своју срећу из све снаге покуцавала за ово три године на оном |
| ја не спадам у природе, што своју личну срећу жртвују општем интересу и онда кад се та жртва пр |
| енито раде, често проиграју своју личну срећу, и...</p> <p>— Ленка! упаде јој муж у реч — ти вр |
| дели моје мишљење и ако јој је природа сроднија са Миличином.</p> <p>Доктор се на то беше озби |
| ва земља не покрива драге кости њезиних сродника.{S} Па опет кад дође до средине гробља, пусти |
| е путнице дочекали, осим родитеља још и сродници и познати, те радости не беше краја.</p> </div |
| А осим тога, сад су се већ сматрали као сродници, па је и мала Смиља, погодишња ћерчица г. Кост |
| а овако само те морам сетити, да има и Српкиња што пођоше за туђинце.</p> <p>— У хиљади можда |
| му је дукатима заспеш!...</p> <p>— Неби Српкиња ни пошла за туђинца, — примети иронично Ленка — |
| сило име Српкиње, а у ствари не беше ни Српкиња ни жена, него тек — лутка...{S} А тој: сретан п |
| за туђинца, — примети иронично Ленка — Српкиње се још нису толико еманциповале, да је хуманиза |
| схваћању женски понос и карактерна црта Српкиње, која још карактерише баш у највећој мери оне ж |
| је или изигра.{S} Друкчије је брате код Српкиње.{S} Она баш и онда кад би и душу за тебе дала, |
| тијој цељи или је тек узгред носило име Српкиње, а у ствари не беше ни Српкиња ни жена, него те |
| туђини и мећу „Немчадијом“; а карактер Српкиње и туђинке врло је различит.{S} Туђинка брате, и |
| још „цвеће“ туђинац, неби ти се оженио Српкињом ни да му је дукатима заспеш!...</p> <p>— Неби |
| е и пред другарицама владала по обичају српске жене и да је своје љубавне осећаје пред другима |
| исам познавала те јој само рекох, да се српски не каже госпођа фрајла него госпођица; а узгред |
| Милица.</p> <p>И ту се онако својски и српски без свакога цифрања руковаше.</p> <p>— Та већ из |
| трасно стиснуо и у свом заносу и против српског обичаја и пољубио.{S} Али срце као да му у исто |
| ти мора; јер и ако је баба опет је члан српског народа, па је знала да је Србин злопамтило и да |
| да буду мајке и прамајке нашој узданици српској, т.ј. будућем нараштају повећега дела интелиген |
| </p> <p>— Гилт! — рече домаћин онако по српском обичају.{S} Затим донесе писаћу опрему, те весе |
| м на месечини неби ли тиме богињу свога срца умилостивио.{S} Боже мој, ти само знаш, шта сам ја |
| p>Ето тако — рече Коста. — Она је добра срца а и образована је, али је жена, која уме љубити те |
| иком рони по нека мајка, деда или меког срца баба морају сваког бар за часак усрећити, учинити, |
| ј назив.</p> <p>На ове речи Коста се од срца засмеја а доктор се трже и мило погледа своју вере |
| „борбе за опстанак“.{S} За то сам се од срца смејала и штудирала мимику баба Марину.</p> <p>Осо |
| е најмилији; јер њему долажаху мисли од срца, извор великих и спасоносних мисли није памет, већ |
| реба да је развијање ума и оплемењавање срца дечијег; а уз то треба да им улије у њихову главиц |
| ти и неизмајсторисани осећаји скученост срца и хладноћа или чак и необразовање; а озбиљно разми |
| ода; а кад метнем руку на <pb n="25" /> срце, морам још припазити, да уз сву своју муку, труд и |
| а ту одвратну и хладну маску на лице, а срце јој је врело и чисто као злато.</p> <p>— Обричем т |
| аможивља.{S} Или ако не то, онда јој је срце покварено па јој није ништа свето, него је већ ишл |
| оно бих бар морала имати мало хладније срце и скученије осећаје, па да и без љубави ономе руку |
| ече Даринка слегнув раменима. — Ни моје срце није машина, па да навијем осећаје онако како би п |
| увише поносита, да се коме намећем; а и срце би ми морало бити и сувише скучено, кад би се у ме |
| ротив српског обичаја и пољубио.{S} Али срце као да му у истом моменту опет нека ледена рука ди |
| ме је „на јуриш“ задобила лако запаљиво срце доктора.{S} И он мишља: „Луда би био, кад бих траж |
| о, не могу се баш похвалити, а проклето срце опет неће да знаде, да је у женским грудима па да |
| ких и спасоносних мисли није памет, већ срце.</p> <p>— Добро, добро, — рече Ленка шаљиво — ал’ |
| престоницу безазлености и поверења — у срце женино — рече Коста правећи се озбиљан а овамо му |
| засмеја.</p> <p>Доктора к’о да нешто у срце текну при веселом звуку тога смеја те управи ватре |
| увидио, да љубав није шала, и да се са срцем несме ни пошалити, хтео сам да поправим своју пог |
| <p>— Ја ти кажем како ми је ово дана на срцу — рече доктор не дижући очију.</p> <p>— Е, онда се |
| , нико није могао опазити шта се у моме срцу збива.{S} И тако мало по мало па сви (а можда и он |
| са саучешћем погледа, и опет не могаше срцу одолети већ примети:</p> <p>— Зар се твој пут мора |
| ва и нека се стиди што не уме да чита у срцу своје околине ону хвалу, што је најскривенија и ко |
| јмити тек онај, ко је видео у праведној срџби пламтећа лица осталих девојчица и презриви поглед |
| очитала па се и опет повратила па један став у њему што беше крупније написан и подвучен.</p> < |
| омашни људи.</p> <p>После неког времена стаде влак и кондуктер отвори врата.{S} Оне се искрено |
| упила...{S} И с тим седе за гласовир па стаде свирати неку веселу песму.</p> <p> Сретна природа |
| ја се и ако мало усиљено, Даринка па се стаде за спавање спремати. </p> <pb n="20" /> <p>— И ти |
| p>— Тек кад јој општина одвише неуредно стаде плату издавати, добио сам и ја прилику, да јој се |
| .</head> <p>На дан Константина и Јелене стадоше заиста пред оном великом кућом у селу Г. једна |
| или као што твој муж вели „на утрвеној стази“ моћи ћеш достојно и задовољно своју дужност врши |
| д дође до средине гробља, пусти суде на стазицу, па се упути гробу учитељичину.{S} Ту код њега |
| иво домаћин — а Ленка је хтела утрвеном стазом да ходи и за то је дошла к мени.{S} А да ће ми з |
| <p>На годину дана по Миличином венчању стајаше Даринка једно послеподне код свога прозора у ру |
| г. Коста приђе својим кошницама те кроз стакла гледаше унутра, и ако се на њему јасно видело, д |
| двадесетак кућа нема сата, а немамо ни стална школска послужитеља, који би путем звоњења могао |
| ти и бар општа оцена боља дати.{S} А да сталне воље имадеш, и да ти није „плева“ у глави — то с |
| ожда и неби у овом случају много напора стало, — рече расејано она — мени је ближа 27. но 17. г |
| ла сам како, тако.{S} Труда ме је доста стало, али за то и беше испит, по новијем учитељском из |
| То ме је, разуме се по себи, доста муке стало, али и опет сам „мегдан одржао“ на онда све лепе |
| луксуз терати; а таквој је дабоме мало стало је ли њен муж хришћанин или чивутин, млад или ста |
| . осим 500 форината још и нешто земље и стан који најмање вреди 150 форината годишње.{S} Али на |
| у свом маленом газдалуку.</p> <p>Мален стан њен је чист и пријатан, осим тога, пуна јој је шко |
| вирио кроз прозор; а к’о што видите њен стан беше близу, те сам је чешће могао видети да код св |
| азреда и 100 — 200 деце (разуме се, ако стане у школу).{S} И ту онда покажи пристојан успех и и |
| вонце зазвони и вратар викну имена оних станица, уз које ће се путовати.</p> <p>Наше познанице |
| засмеја.</p> <p>У том стигоше и до прве станице, где уђе нека госпа са двоје дечице, те тако пр |
| уку.</p> <p>У том стигоше до једне веће станице.{S} Ту уђе и више путница те им говор узе други |
| т Ленка — а још мало па ћемо стићи и до станице где ћу се сићи и...</p> <p>— Хоћели вас ко’ доч |
| драво! — сретно! чуло се на жељезничкој станици вароши** на недељу дана, по оној поменутој ноћи |
| оше пређашњи разговор.</p> <p>На идућој станици остави их госпа опет, али разговор се опет дуже |
| односно у својој соби, а у другој соби становао је хроми Харалампије са својом наглувом баба Н |
| ама добила сам н. пр. питање:{S} Колико становника има, незнам која варош у Америци? или:{S} Ко |
| оде дома, била сам сасвим сама у своме стану, односно у својој соби, а у другој соби становао |
| већ госпођа нотарошевица и у општинском стану.{S} Твоје закључивање разуме се дакле већ по себи |
| .{S} Ленку за жену узети и у општинском стану живети.</p> <p>Та ти си твојим ћеретањем већ преш |
| шећи се муж — Ако Даринка и Милица тако стану „разводити“, нећемо ове ноћи ни тренути.</p> <p>— |
| >Кад дођете, нетражите ме у учитељичину стану, већ сиђите у ону велику кућу преко пута.</p> </d |
| , и размишљати, како је то „благодатно“ стање, кад се најпре мора десет табака папира потрошити |
| оћи и сама, то јест, ако није љубав оно стање, што сам га осећала кад ми је рекао да ме воли, а |
| у настављању, који ће и у том незгодном стању, бар у нечем користити.</p> <p>— Али камо тог пра |
| за које се жртвујемо.</p> <p>Ја у оном стању не бејах задовољна; а свако је своје среће ковач |
| њен муж хришћанин или чивутин, млад или стар, поштен или обешењак, сретан или несретан, јер она |
| д звуци од свирке престадоше.</p> <p> — Стара је, ал’ и вечито нова! — рече он па устаде и нагл |
| постељи лежи у маленој собици изнурена стара жена а код прозора везе на беломе плату, лепа, чи |
| ше на њега личиш...</p> <p>— Ти све она стара — примети Милица и с тим уђоше у кућу, где их Лен |
| аба Наста беше добра душа.{S} Вечито се старала, да ме својим приповедањем забави; али ви знате |
| ма громко: збогом! а сузе у очима једне старе госпе — њихове газдарице — сведочише, да су морал |
| јаност.</p> <p> — Од куда се сетисте те старе песме? — питаше она кад звуци од свирке престадош |
| с комловом, покрије га чаршавом и неким старим кожухом, и изнесе у коморицу што је била до собе |
| ила и веселог изгледа девојчица.</p> <p>Старица је дуже времена гледала девојче са изразом мате |
| који је нестрпљив и сујетан, па ужива у стармало-наученој деци.{S} И зато је видиш, најпаметниј |
| а нема права срдити се, те опет седе на старо место и као извињујући се рече:</p> <p>— Разљутил |
| Код неких је то гориво бело лице, вити стас, бисер-зуби, чарне очи, румен-образи и томе подобн |
| — Нећу да га примим — говорила је она — ствар још није свршена.{S} Ми смо правили „рачун без би |
| ећу тим ми...</p> <pb n="27" /> <p>— На ствар! — прекиде смешећи се г. Коста.</p> <p>— Право ве |
| у реч Ленка.</p> <p>— То је за оно „на ствар“ — примети са осмејом Даринка; а он настави:</p> |
| мај воље на учитељски позив!</p> <p>„На ствар“, Ленчице! — рече јој опет смешећи се муж — Ако Д |
| на а народност и новац, за њих узгредна ствар.{S} А да истину говорим, увидићеш и ти, чим се се |
| правац, те примети:</p> <p>— Позната је ствар, да многе мисли праве главобољу.{S} За то буди од |
| тај поступак тек одобрити; јер закон се ствара за људе а не људи за закон.{S} Осим тога, и сама |
| ране лече; а то је брате, својство што ствара најсретније бракове.</p> <p>— Та немој тако ватр |
| да и те „даровите“ пофторавају те „лаке ствари“ па да се види, како и „женијалним дусима“ нису |
| чарне очи, румен-образи и томе подобне ствари, а код неких је опет разборитост, искреност и др |
| тек необии интересантно од нас удаљене ствари радо читају и да све’ остало иде — под купус...< |
| не врсте људи што на мах плану и за оне ствари које их се не тичу.{S} Но уз све то беше опет ра |
| за моју природу; ја друкчије свађам те ствари.{S} Брак код мене није трговина, и ако сам хладн |
| знаницама не беше то необично — у самој ствари дабоме да је друкчије стојало, но то је тајна го |
| и је тек узгред носило име Српкиње, а у ствари не беше ни Српкиња ни жена, него тек — лутка...{ |
| патију своје околине.{S} А ја — ма да у ствари нисам гора од вас — знате како пролазим.</p> <p> |
| ледица утисак оставити.{S} Та и ти си у ствари ако не боље, оно свима нама равна; па кад се дру |
| да пали, Даринчине очи казују ти, да су створене, да трпе, теше и ране лече; а то је брате, сво |
| сврши.</p> <p>Међу тим ја сам погодније створење; јер нисам ни навикнута, да се околности по мо |
| знате, да сам ја по кадгод неблагодарно створење, па ме и сад њено ћеретање и приповедање: како |
| и, а баш он ме је јуче таксирао „ладним створењем“ и отворено изрекао, да му симпатију не улива |
| своје околине сваки учитељ сам себи да створи.{S} Не треба да се ограничимо на она правила и у |
| ринка.</p> <p>Ваљда си већ и ти програм створила по коме ћеш осим деце и народ учити? — смејаше |
| S} Ја знам, да свуда има изузетака и да сте и ви баш један „егземплар“ од те врсте изузетнога „ |
| рекох:</p> <p>„Зар ви немате штале, кад сте у соби ракију налили?“</p> <p>„Имамо, ал’ о’де ће с |
| и ја сањам о том сте уверене.{S} Па кад сте већ за шалу расположене, казаћу вам, какви се снови |
| ам да погађате; јер колико се сећам обе сте волеле загонетке...</p> <p>Него знате шта!{S} Мој м |
| сталом ви ћете можда и боље проћи; таке сте среће, да и нетражећи стичете симпатију своје околи |
| боме да ће се одлучити; цича зима, а ви сте узеле дете из топле постеље и још топлије собе, па |
| p> — Морам и на то да пристанем; стисли сте ми руке тако, да се иначе не бих могла ни отети. — |
| су друге врсте, — а да и ја сањам о том сте уверене.{S} Па кад сте већ за шалу расположене, каз |
| као и ја — примети Ленка.</p> <p>Па што сте онда саме себе побијале? — питаше Коста.</p> <p>— Ш |
| тај смеј доликовао...</p> <p> — Та што сте се замислили г. докторе? — рече сад весело Ленка. — |
| живот и уверење моје слично је оном што сте од Ленке већ чули.{S} Но како у моме месту нема нео |
| лу другарицу.</p> <p>— Како је лепо што сте обе заједно дошле — примети им она љубећи их.</p> < |
| рилику, да размишља.{S} А тада би можда стекао према мени и симпатије...</p> <p>— Па могла си г |
| еће баш много љутити; знање, што сам га стекла, не могу ми тиме одузети. — Оно ми остаје и уз д |
| мишљењу што сам га за то време о школи стекла; а то ћете и ви мени обрећи. — Примате ли?</p> < |
| </p> <p>— саморадњом у школи сад је тек стекла искуства па је требала тиме и народу дуже да пос |
| оли.</p> <p>— Способности мислим да сам стекла; труда и рада се не плашим, а и воље имам, па шт |
| ију училе овлаш и на памет; тиме су бар стекле добру класу, а у животу им и онако тек треба мет |
| Коста је, к’о што смо данас чуле, хитар стенограф, па може одмах и стенографисати.</p> <p>— Ако |
| чуле, хитар стенограф, па може одмах и стенографисати.</p> <p>— Ако допустите, да тим белешкам |
| из појединих предмета са једним или два степена ниже оценити, мене неће баш много љутити; знање |
| е први мушки, чију сам симпатију желила стећи, а баш он ме је јуче таксирао „ладним створењем“ |
| и доброчинством може човек непријатеља стећи, па сам сад ако не боља оно бар паметнија...</p> |
| ивети или уз њега некога угледа у свету стећи.</p> <p>— Тако и ја мислим рече Ленка — и зато ми |
| пшту симпатију и назив „препоручена“ не стечем.{S} Јер и саме знате, да те „препоручене“ и „пре |
| и ту се иронички засмеја.</p> <p>У том стигоше и до прве станице, где уђе нека госпа са двоје |
| ј такође пружи своју руку.</p> <p>У том стигоше до једне веће станице.{S} Ту уђе и више путница |
| није ни достојан тога, позива и нека се стиди што не уме да чита у срцу своје околине ону хвалу |
| 7" /> <p> — Морам и на то да пристанем; стисли сте ми руке тако, да се иначе не бих могла ни от |
| ши пружи му руку, он је ту руку страсно стиснуо и у свом заносу и против српског обичаја и пољу |
| у у једанпут Ленка — а још мало па ћемо стићи и до станице где ћу се сићи и...</p> <p>— Хоћели |
| е проћи; таке сте среће, да и нетражећи стичете симпатију своје околине.{S} А ја — ма да у ства |
| ест, зна баба Мара све!“ И ту незграпно стиште дете тек једном руком а другом се песницом бесно |
| е желудац сасвим здрав — и смести се за сто.{S} Но уз сву њену хвалу изгледаше као да јој залог |
| вима ни си у вољи, па макар да једни по сто пута кажу да си учена!...{S} Јест, зна баба Мара св |
| претвараше у сатиру противу Милице.{S} Стога и опет оде у општину на посао.{S} Кад је опет дош |
| — у самој ствари дабоме да је друкчије стојало, но то је тајна господина Косте, његове жене и |
| ној собици три младе женскиње код неког стола претовареног разним књигама, рукописним белешкама |
| Он опет да прикрије свој јед, устаде од стола, те гледаше кроз прозор на улицу.</p> <p>— Шта си |
| са највише два разреда, ужива по 4 — 7 стотина плате, једно сеоско учитељство што мора свако д |
| имате.{S} Све три дакле имамо тек девет стотина, а Анђелија сама има у В. осим 500 форината још |
| ина“ или „сека“ мати; то ужива по 3 — 4 стотине плате, а уз то има да наставља по 6 разреда и 1 |
| а сам у школу са четири разреда и преко стотине деце, која уз то редовно школу полазе тек од но |
| дужину а 4—5 у ширину, а у њојзи преко стотине деце) па се морадох и по цичи насамо проћи по ч |
| какво затуцано село са минимум платом и стотину занемарене деце у школи.</p> <p>— Способности м |
| иле слабе, малене и растрзане на хиљаду страна.{S} И за то се и не држим наставна плана и пропи |
| ересу и онда кад се та жртва превиђа од стране оних, за које се жртвујемо.</p> <p>Ја у оном ста |
| еше заволео као и жена му, те од њихове стране не беше позивима краја.{S} А осим тога, сад су с |
| За малу погрешку велика казна, за добре стране никаква признања, то је моја судба већ одавно.{S |
| чење изнаћи — насмеја се Даринка — с те стране још те нисам знала.</p> <p>— Ја нисам злобна и а |
| е, Даринка, Милица и Ленка.{S} И оне су стране; али њихов пут је на другу страну, те очекиваху |
| белешку, што је г. Коста већ одавно на страну оставио.</p> <p>— Зар немаш ништа више да кажеш? |
| м чист био — одгурну га она зловољно на страну те опет настави:</p> <p>— Моја љутња вама је дет |
| ачимо кроз зид, да се одели на коју год страну; већ ми се досадило патити се и гледати га како |
| не су стране; али њихов пут је на другу страну, те очекиваху други влак, који се баш данас из н |
| е зашуштала, баш ко да је неко на другу страну врта хитро и лако протрчао.</p> <p>— Причинило т |
| ве теже иде.{S} Зато реши се ма на коју страну!</p> <p>— Та зато сам и дошао.{S} Гледај да буде |
| — врло ми је жао, ал’ мора да буде — па страсно загрли другарицу и одјури из собе.</p> <p>— Чек |
| оруменивши пружи му руку, он је ту руку страсно стиснуо и у свом заносу и против српског обичај |
| жена?</p> <p> Њему се огледаше у очима страст и узрујаност од које се Милица трже и задрхта.</ |
| е и свет па постају, за нас мушке, нека страшила и неприродна чудовишта, која би се и с врагом |
| ворила.</p> <p>Али кад виде, да се и та стрела о мене није очешала и да се тек смејем зачуђено |
| ла.{S} Овако видила сам, да су те оштре стреле наперене тек из „борбе за опстанак“.{S} За то са |
| — туђину...{S} И за то је и она на ту „стрелу“ највише важности полагала и баш те речи врло чу |
| аслужила.</p> <p>— И ниси, — рече скоро строгим гласом Даринка — Требала си делати по своме уве |
| а погрешива па несме ни своју другарицу строго да оцени.</p> <p>Али ја сам задовољна и тиме; је |
| вице нису тако женијалне, па треба више стрпљења и разлагања.</p> <p>— Шта неће огорчење изнаћи |
| >— Нисам.{S} Али да не беше мога бабе и стрпљивих кредитора, било би и тога.{S} С вашим форинта |
| сподину доктору да служим за психолошку студију — примети она горко.{S} То би и њега довело у н |
| од љубави, али ко ће се још и данас при ступању у брак и на љубав освртати!...</p> <p> И зато н |
| ако је! — викну сад Милица — Ето ја сам ступила у школу са већим одушевљењем него ти, па опет в |
| тену лекцију очитају.{S} Али кад у собу ступила учини им се да је и сувише бледа и тужна те заб |
| ом прописана.</p> <p>Ја кад сам у школу ступила хтела сам се тога држати.{S} Али на брзо сам ув |
| главна задаћа бити док у народ и школу ступиш?</p> <p>— Шта? — оно што и свакој од нас — ревно |
| ала је, да су узеле карте до Т. из кога су обе и биле, и да су им родитељи, истина ваљани, али |
| кад је време да у школу дођу, и с тога су деца вазда раније у школи но што би требало.{S} Ја с |
| <p>Она уздахну и ућута.{S} Знала је, да су узеле карте до Т. из кога су обе и биле, и да су им |
| оспе — њихове газдарице — сведочише, да су морале бити ваљане девојке.</p> <p>— Ни кост ми вран |
| можда пали, Даринчине очи казују ти, да су створене, да трпе, теше и ране лече; а то је брате, |
| <p>Него истине ради морам признати, да су ти извештаји већином благи и пријатељским духом зада |
| рајте, а уверена да ће те и ви наћи, да су саставци чиста истина, која је обично непријатна уку |
| ло јако љутила.{S} Овако видила сам, да су те оштре стреле наперене тек из „борбе за опстанак“. |
| </p> <p>Кад сам до њих дошла, видим, да су прокопале зид па кроз ту пукотину провлаче неко болн |
| разборитост онда можеш бити уверен, да су докторове речи, што сам их код тебе у врту чула најб |
| мети шаљиво г. Коста — ја бих рекао, да су злобне, а овако само те морам сетити, да има и Српки |
| утра, и ако се на њему јасно видело, да су му мисли далеко од чела и кошница...</p> <p>— Доћи ћ |
| аста ми је до душе приповедала и то: да су г. натарош често на своме прозору од кад су госпођа |
| це но учитељи.{S} Јер прве ако осете да су се у себи превариле, те им се тај позив не мили, мог |
| карте до Т. из кога су обе и биле, и да су им родитељи, истина ваљани, али — баш као и њени, — |
| се тамо преко слабо о мени брине или да су учитељице другога кова и соја, а не од онога, што бе |
| да би ти била лепша и од Милице, тек да су ти, већ од природе округли образи мало пунији...</p> |
| дала још пре три месеца.</p> <p>Знам да су вам сад прве мисли: за кога? но баш то остављам да п |
| а кад им у лице загледамо, видићемо да су то наше познанице, Даринка, Милица и Ленка.{S} И оне |
| немогу рад наш оценити шта више, можда су нам до сад били и противници и својим оштрим и ако г |
| ученица више школе предавати.{S} И онда су заиста неке имале право што су педагогију и психолог |
| лије у њихову главицу и сва знања, која су законом прописана.</p> <p>Ја кад сам у школу ступила |
| орији а у пракси т. ј.{S} У животу нама су чисти и неизмајсторисани осећаји скученост срца и хл |
| епун учитељима обојега пола.{S} За њима су осим многобројних мештана махале рукама и марамама ј |
| мучили.{S} Али сад при испиту, обасјана су и та злобна лица сјајем племенитијих осећаја, па чес |
| позна.</p> <p>Већ је три недеље, од кад су код њих, па навалише, да иду и својим родитељима, ал |
| . натарош често на своме прозору од кад су госпођа фрајлица овде.{S} Но ја њега тада нисам позн |
| духу; а мој је план довршен био још кад су ми оцену прочитали — мрмљаше Ленка — Душан Т. је бел |
| еше позивима краја.{S} А осим тога, сад су се већ сматрали као сродници, па је и мала Смиља, по |
| роде, да се баш тајити мора.</p> <p>Сад су, као што смо чули, већ и с њиме биле „ти“ Ленка је ж |
| Зар већ одлазе? — питаше он, а — ферије су већ на измаку, уздахну Милица — а и Даринка је навал |
| P18840_C6"> <head>VI.</head> <p>Школске су ферије, и то на две године касније од оног разговора |
| нису рђаве.</p> <p>— Нису.{S} Ал’ могле су бити и боље; та и Анђа и Душанија и све остале њима |
| свака на своје место.{S} Та и сад могле су јој тек зато доћи, што је данас субота а сутра недељ |
| p>У једној повећој кући вароши** седиле су једне ноћи у једној собици три младе женскиње код не |
| па опет вечита борба и незгоде потресле су га већ и код мене, те почињем ладнити.</p> <p>— Дакл |
| и Милица и опет су код Ленке.{S} Дошле су да проведу неки део ферија и код ње; јер као што већ |
| сихологију училе овлаш и на памет; тиме су бар стекле добру класу, а у животу им и онако тек тр |
| анципацију женскиња...</p> <p>Јест, оне су ми рекле, драги мој Саво, — рече за тим шаљиво и доб |
| т скоро дођу и да им чешће пишу.{S} Оне су ово последње радо обећале, и своје обећање су тачно |
| па ћеш видети — родољубља...{S} Ал’ оне су и опет зато с препоруком свршиле!.</p> <p>Ти си дана |
| нице, Даринка, Милица и Ленка.{S} И оне су стране; али њихов пут је на другу страну, те очекива |
| последње радо обећале, и своје обећање су тачно и вршиле.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ац не могу се из Д. амо селити а сестре су ми још малене.</p> <p>Зато кад ми после три дана мат |
| <p>— Ал’ то је баш важно било.{S} Иначе су могле помислити, да сам се и ја миразу од твога бабе |
| ћутања, живо рече:</p> <p>— Моји санови су друге врсте, — а да и ја сањам о том сте уверене.{S} |
| ом.</p> <pb n="38" /> <p>Осим тога били су и прозори засути песком скоро до половине окна; а по |
| и бар оног благог израза и смутње којим су га чешће Даринчине очи за тренутак и крадимице гледа |
| .</p> <p>За време тога учитељевања само су два извештаја одбијена, а срамоту што је тога пута т |
| адеш, и да ти није „плева“ у глави — то су тек могли увидети!</p> <p>— Правда је у гробу! — узд |
| шити оно што је њу — убило...</p> <p>То су, видиш, речи, у које ни сам хтео веровати и које сад |
| могу рећи.{S} И ја патим са незгоде што су је оне већ навеле, боли то и мене као и њих, али ја |
| неправду и друге мени равне сестре што су осуђене да више размишљају, но што је то некима по в |
| задовољим ма чиме; а мало је и људи што су кадри зарад обичне женскиње напустити план о зидању |
| } И онда су заиста неке имале право што су педагогију и психологију училе овлаш и на памет; тим |
| зора — оне и ако нису боље од нас, опет су нам бар равне.</p> <p>— Та већ видећемо -— гунђала ј |
| . Косте.</p> <p>Даринка и Милица и опет су код Ленке.{S} Дошле су да проведу неки део ферија и |
| ључујем, да ме и воли.</p> <p>— Даринку су можда тек неприлике и дволичност у животу пратиле, п |
| м била је у Т. сасвим задовољена.{S} Ту су наше путнице дочекали, осим родитеља још и сродници |
| огле су јој тек зато доћи, што је данас субота а сутра недеља; иначе нема учитељу у време школс |
| ојих књижица и усменог исказа тек сваке суботе по подне.{S} Том приликом похвалим ја вредне а л |
| е ће ти нико обесити ни колајну за твој сувишан рад — дода још Милица.</p> <p>— И кад би хтела |
| /p> <p>— Та ту се ни дремати не може! — сувише се влак дрма — рече по малој почивци Милица. — Н |
| ваше симпатије а Даринка ми изгледа, да сувише много мисли а да може кога искрено волети.</p> < |
| тај огромни посао десет школских месеца сувише кратак рок а деца и сувише запуштена да би ја, у |
| ована узрока; сви знамо да је наш народ сувише сиромашан и да се већина и глађу бори.</p> <p>— |
| нудећи ме да седнем, рекох јој, да дете сувише не утопљава нити да собу тако јако греје; да с п |
| , ја вас нисам познавао, а она или беше сувише сретна што ме је добила или сувише несретна што |
| плаћу изда.</p> <p>— Ти од неко доба и сувише црно видиш — рече Милица — а тиме чиниш неправду |
| лских месеца сувише кратак рок а деца и сувише запуштена да би ја, уз њихово често изостајање о |
| кад у собу ступила учини им се да је и сувише бледа и тужна те заборавише своју намеру.</p> <p |
| жи.{S} Оно што ћу казати остало ми је и сувише у памети, па могу и после додати. — рече он и по |
| за тим шаљиво она. — Само данас ми је и сувише сентименталан но ја ћу га већ од тога одучити... |
| аш ни једне пантљичице...{S} Но он се и сувише љутио што се доктор за њу решио, па му се чињаше |
| мбарског дана.{S} Моје ђачице беху се и сувише најеле бела лука и бела и жута пасуља, а ја „нов |
| е ману шале.{S} С тога се доктор који и сувише љубљаше пламене погледе и опет после једног сата |
| е намећем; а и срце би ми морало бити и сувише скучено, кад би се у место љубави задовољила у б |
| — и ја бих тако судила.{S} Али ја сам и сувише поносита, да се коме намећем; а и срце би ми мор |
| рве године свога учитељевања била сам и сувише ревносна, па сам хтела да поучавам и ван школски |
| у, али за себе — никад...{S} Зато сам и сувише поносита...</p> <p>Осим тога — настави — овде са |
| о, за свашта што је држао да је добро и сувише занет и у делању ревностан.</p> <p>Да поправи св |
| ти вређаш.</p> <p>Зна она да је за то и сувише волим — рече Ленка погледавши другарицу; па кад |
| врше; а за достојно вршење треба опет и сувише самопрегоревања.</p> <p>— Баш ко да ми из душе ч |
| ик у моме месту, а то је за учитељицу и сувише добра — партија...{S} Другарице јој на то прснуш |
| беше сувише сретна што ме је добила или сувише несретна што остави учитељевање; доста да никог |
| еја се Даринка — али и ту не треба бити сувише осетљив.{S} Има и томе основана узрока; сви знам |
| рпала, — рече он гласом који је за шалу сувише озбиљан био.{S} Но ту се трже и засмеја. — Погле |
| тога одвикнем; но тада ми опет долажаху сувише доцне, па које с тога, које из напред реченог <p |
| кад би моје ученице одрасле; а то је и сувиши дуг рок и за мене, а још више за свет који је не |
| оша.{S} Па онда ове зиме било је лепо и суво време а натрефила сам и на поштена обућара, те сам |
| ње за нас је увек гордост, славољубље и сувопарно филозофисање.{S} И онда још имамо образа вика |
| бре стране никаква признања, то је моја судба већ одавно.{S} Но ја се надам, да ће и на мојих в |
| више вредим, него што ме свет цени, та судба прати мене још из ране младости моје.{S} Јест, ме |
| таће чим ње нестане.“</p> <p>— Та то је судба свију учитељица! — викну скоро Милица.</p> <p>— Н |
| опет кад дође до средине гробља, пусти суде на стазицу, па се упути гробу учитељичину.{S} Ту к |
| стрицу; а боловало је, по свима знацима судећи, од „тифуса“ који је у месту владао.</p> <p>Обој |
| о те! — љутила се она — и народ гледа и суди по сведоџби!</p> <p>— Па и наше нису рђаве.</p> <p |
| ао?! — умеша се и Ленка.</p> <p>Онај ко суди и себи, и од себе — примети Даринка оштрим гласом. |
| ече болним осмејком она — и ја бих тако судила.{S} Али ја сам и сувише поносита, да се коме нам |
| се теби у појединима није могло блажије судити и бар општа оцена боља дати.{S} А да сталне воље |
| чини да ће ме одбити.</p> <p>— По чему судиш?</p> <p>— Само један пут погледао сам јој мало ва |
| .{S} Боже мој, ти само знаш, шта сам ја суза пролио и кол’ко чезнећи погледа бацао на њен прозо |
| то ти нећу заборавити!“ а очи јој се у сузама засијаше.</p> <pb n="35" /> <p>И опет сам хтела |
| нуо, чуло се и зањима громко: збогом! а сузе у очима једне старе госпе — њихове газдарице — све |
| ља накнада за сву досадашњу неправду; а сузе што их том приликом рони по нека мајка, деда или м |
| а он би баш сад тако радо у њима видио сузе или бар оног благог израза и смутње којим су га че |
| д се влак опет кренуо, гледала је Ленка сузним очима за њима и махала марамом.{S} А кад их је и |
| мучи,“ рече ми мати детиња са уздахом и сузним очима.</p> <p>„Дабоме да ће се одлучити; цича зи |
| а још више за свет који је нестрпљив и сујетан, па ужива у стармало-наученој деци.{S} И зато ј |
| <p>— И отров је по кад кад користан; а сумња је овде сасвим на свом месту. — примети Даринка. |
| затуцано сумњало! — све једнако те мучи сумња, да ја за твојим доктором тугујем. —</p> <p>Да те |
| вије писмо „Још једнако те копка и мучи сумња.{S} А тео би свршетак приповетке са сватови.{S} А |
| <p>Него си ти браца Коста, баш затуцано сумњало! — све једнако те мучи сумња, да ја за твојим д |
| те загрливши другарицу рече: — Видим да сумњаш о мојој љубави према њему.{S} Но ја ти кажем да |
| ко пари обојака, што их је домаћица без сумње јутрос опрала па прострла да се суше.</p> <p>Дома |
| голасто Милица, а из пламених јој очију суну — можда и у шали — прекоран и многозначећи поглед |
| поносите хладноће што у тај мах из њих суну.{S} Од то доба вечито избегава мој поглед; тек нек |
| израз, к’о да му пријатељ тврди, да се сунце на западу родило. — Не Саво, то није могуће! та т |
| .</p> <p>— Чуо сам, ал’ ваљда је било у суседном врту — рече г. Коста па се спусти на оближњу к |
| ој тек зато доћи, што је данас субота а сутра недеља; иначе нема учитељу у време школско гошћењ |
| S} Мени се то одлагање не свиди; оне ће сутра прексутра већ дома, а писмено све теже иде.{S} За |
| кашиком покусати.</p> <p>— Тако је; али сутра ћемо полагати баш најтеже предмете.{S} Па онда, п |
| ви Милица. — Добро кажеш; јер да си већ сутра дан по томе одушевљењу само десетицу повишице иск |
| мима остане.{S} Знала је, да ће јој већ сутра другарице опет отићи свака на своје место.{S} Та |
| шапута:</p> <p>— Лаку ноћ! сада не могу сутра ће те све чути.</p> <p>— Вечита загонетко! — узда |
| дирај од корице до корице, па ваљда ћеш сутра знати разложити, какав се процес дешава у души де |
| устала па јој треба честитати...</p> <p>Сутра дан отпутоваше дома обе гошће, а идућих месојеђа |
| амишљено и нагло ходаше по соби.</p> <p>Сутра дан нађе Даринка Ленку и Косту у врту у послу.{S} |
| ца — а и Даринка је навалила да се прек’сутра кренемо.{S} Родитељи нас већ одавно чекају.</p> < |
| тку одоше спавати.</p> <pb n="42" /> <p>Сутри дан одоше обе другарице још зарана дома и ако их |
| з сумње јутрос опрала па прострла да се суше.</p> <p>Домаћичино лице показиваше благу и измучен |
| Па неваља ни комлов ни обојке у соби да сушиш.{S} То све шкоди и здравима и болеснику“.</p> <p> |
| поступају.{S} А за брак је тек потребна сушта љубав! ...</p> <p>Немојте се срдити што овако гов |
| <p>Уверена сам да ме разумете; а кад ме схватите онда вам је и јасно, да нам се приповетка баш |
| је...{S} То је, драги мој Саво, по моме схваћању женски понос и карактерна црта Српкиње, која ј |
| која се можда радовала, да ће уживати „сцену радосна састанка.“</p> <p>— Неће ме дочекати.{S} |
| е радознала дебела путница уживала бар „сцену растанка“.</p> <p>Међутим била је у Т. сасвим зад |
| ајке и прамајке нашој узданици српској, т.ј. будућем нараштају повећега дела интелигентнијих Ср |
| м осетио, да си баш ти у томе изузетак; т. ј. да се љутим, што ми ти неверујеш, већ ме се свуда |
| се по кад и кад заносе и сенком живота т. ј. сном?!.</p> <p>И зато се мени од педагога Пестало |
| морам и сам рећи, да сам јој муж Коста Т. овдашњи бележник.</p> <p>— Мило нам је — рече Даринк |
| ге душевне врлине. (И зато и има трајне т. ј. вечите љубави и љубави што за мало траје.{S} Трај |
| мишљење; али само у теорији а у пракси т. ј.{S} У животу нама су чисти и неизмајсторисани осећ |
| оцену прочитали — мрмљаше Ленка — Душан Т. је бележник у моме месту, а то је за учитељицу и сув |
| шану јој Милица — Да је тај твој Душан Т. црквењак, ја бих загонетку одавно решила.{S} Овако, |
| ћута.{S} Знала је, да су узеле карте до Т. из кога су обе и биле, и да су им родитељи, истина в |
| ену растанка“.</p> <p>Међутим била је у Т. сасвим задовољена.{S} Ту су наше путнице дочекали, о |
| ћак и тврдо се заверио, да ћу учитељицу т.ј.{S} Ленку за жену узети и у општинском стану живети |
| паду родило. — Не Саво, то није могуће! та ти се море шалиш! — Даринка је тек жена за тебе.</p> |
| да више вредим, него што ме свет цени, та судба прати мене још из ране младости моје.{S} Јест, |
| о и ако се тргла опет се није покајала; та доктор није био таки човек; да се неможе трпети, а у |
| <p>— Нису.{S} Ал’ могле су бити и боље; та и Анђа и Душанија и све остале њима подобне незнају |
| че: „Право кажу да — ал’ боље да ћутим; та се никог не боји!“</p> <p>„Вараш се бако!“ рекох ја |
| ртија за женскињу без мираза...</p> <p> Та наклоност што је Милица према доктору осећаше дабоме |
| ући се Ленка.</p> <p>— Чудно питање!{S} Та ја бар нисам учитељица ни женскиња, да би ми се и те |
| м у најосетљивије жице била дирнута.{S} Та није то првина, да сам морала увидети, да више вреди |
| но „ома би и ракију изнела у шталог.{S} Та боље је да ми се и ракија поквари, него да ми пропад |
| м здрава — рече Даринка насмешив се.{S} Та добро знадеш да је и твој омиљени педагог Викторин о |
| .</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} Та примедба изгледаше јој иронија па поносито рече:</p> |
| од рђавих последица утисак оставити.{S} Та и ти си у ствари ако не боље, оно свима нама равна; |
| но и задовољно своју дужност вршити.{S} Та у томе и јесу по народ боље учитељице но учитељи.{S} |
| ј још данас озбиљно, и онда решавај.{S} Та ја их обе волим ко’ сестре, ал’ таком пријатељу као |
| ице опет отићи свака на своје место.{S} Та и сад могле су јој тек зато доћи, што је данас субот |
| не могу да појмим вашу равнодушност.{S} Та зар ви не видите, да ће нам те, бајаги „даровите“, н |
| е његово пожртвовање и челичну вољу.{S} Та и ако није сву мудрост кашиком поцрпео и каблом прос |
| расе угојити? — насмеши се опет прва. — Та мани се луда посла; тиме се тек буниш, а ето и ти и |
| > <p>— Много мисли! — викну г. Коста. — Та човече, зар ти је милија лутка и лептир, од благе и |
| иш — к’о Каћ. — Умеша се сад и трећа. — Та све жмиркаш.</p> <p>— Ја? — рече Даринка па протре о |
| ! — примети Ленка мило је погледавши. — Та ето ја и Коста нисмо баш „начелни“ пријатељи па опет |
| .</p> <p>— Хо, ето му! — љутио се он. — Та девојка баш бега од среће.{S} Ал’ и ти си крива; тре |
| ицу тек тај смеј доликовао...</p> <p> — Та што сте се замислили г. докторе? — рече сад весело Л |
| ти Милица — а шта ће Даринка да каже? — та и она је нама равна, па погледај њену оцену!</p> <p> |
| а? </p> <p>— Опет Анђа — рече Даринка — Та мани је већ једном! зар је сва срећа у доброј сведоџ |
| .</p> <p>— А што не? — питаше Даринка — та свако паметан знаде, да је у добру лако добар бити, |
| ољна.</p> <p>— Гле, гле.— рече Милица — Та ти си боља но многе од нас.</p> <p>— Немој ме хвалит |
| жник шта сам ти могао помоћи?!</p> <p>— Та тако ви неучитељи вазда зборите.{S} Па онда вам је с |
| рице јој на то прснуше у смеј!</p> <p>— Та шта се церекате?{S} Хоћу и ја једанпут практична да |
| ато реши се ма на коју страну!</p> <p>— Та зато сам и дошао.{S} Гледај да буде прилике да девој |
| ек у мојој близини.{S} И да...</p> <p>— Та не мораш баш одвише појетизирати.{S} Знају оне да си |
| оно вазда тек теорија и фраза.</p> <p>— Та то ме баш и љути.</p> <p>— Свет се не може једним ра |
| елим: телесина не чини човека.</p> <p>— Та не чини, — насмеје се враголасто Ленка — ал’ ето и К |
| јим се с гостима не разговара.</p> <p>— Та још је рано, — рече она не приметивши то.</p> <p>— Т |
| о прођемо — рече на то Милица.</p> <p>— Та пасти тек нећемо! примети Даринка. — А’ што ће нас м |
| то ствара најсретније бракове.</p> <p>— Та немој тако ватрено! — насмеја се доктор — ако те чуј |
| од нас, опет су нам бар равне.</p> <p>— Та већ видећемо -— гунђала је она — Научиле се на лак ж |
| без свакога цифрања руковаше.</p> <p>— Та већ из речи даринчини видео си које је Милица, и зат |
| и крива; требала си ми јавити.</p> <p>— Та чисто је одлетела из собе — бранила се она. — А на п |
| Како то? — питаше збуњено он.</p> <p>— Та ето и Коста оде од куће љутит што је Даринка јутрос |
| а лице му се беше запламтило.</p> <p>— Та ти се море баш љутиш! — рече му доктор зачуђено мере |
| а и ми у просвети напредујемо.</p> <p>— Та ваљда нећеш тврдити да идемо у натраг? — рече јетко |
| зиву мучећи се и глад осетимо.</p> <p>— Та немој претеривати, — умеша се сад Коста — Гладна нис |
| ака по један ћошак те дремаху.</p> <p>— Та ту се ни дремати не може! — сувише се влак дрма — ре |
| ај узвишени и племенити позив?</p> <p>— Та немој мислити, да си томе баш само ти узрок.{S} Имал |
| ко њих је у ту љубав веровало?</p> <p>— Та то и јесте малер нас мушких, што је проклети скептиц |
| а гошће ти зацело још спавају?</p> <p>— Та тек је четир сата — рече г. Коста. — Неш кажи ти мен |
| <p>— Ти дакле ниси за Милицу?</p> <p>— Та већ сам ти казао, да је и она ваљана девојка и ако ј |
| зија престаће чим ње нестане.“</p> <p>— Та то је судба свију учитељица! — викну скоро Милица.</ |
| ја одбијена, а срамоту што је тога пута та мала варалица морала осетити, може појмити тек онај, |
| никад не сањам.{S} Чим хоће да ме снађе та беда ја ти се лепо забуним у посао, јер ко’ велим: б |
| иво и добре воље господин Коста — да је та проклета еманципација жена неопходна потреба за цело |
| у сад Ленка — и у твојој души морала је та неправедна оцена грдан и од рђавих последица утисак |
| дода му жена — али и опет велим, да се та брига и рад не исплаћује и да би паметније било да с |
| у жртвују општем интересу и онда кад се та жртва превиђа од стране оних, за које се жртвујемо.< |
| и презриви поглед оне јаднице којој се та неправда хтела нанети.</p> <p>Него истине ради морам |
| Даринка. — О, наилази и на мене почешће та „чума“, али ја се ње брзо отресем, па са удвојеном с |
| ...</p> <p> Враголасти осмеј којим беше та примедба пропраћена учини да се доктор задовољно нас |
| шити; кад сваки час треба воде!{S} Па и та мати незнам шта је мислила, кад ме је амо довела?{S} |
| зговорила.</p> <p>Али кад виде, да се и та стрела о мене није очешала и да се тек смејем зачуђе |
| и.{S} Али сад при испиту, обасјана су и та злобна лица сјајем племенитијих осећаја, па често ос |
| ети и у општинском стану живети.</p> <p>Та ти си твојим ћеретањем већ прешао меру — рече му опе |
| по обичају назвала: „помозбог!“</p> <p>„Та ето болесно ми дете, па га у име божије провлачимо к |
| еговом савету...</p> <p>Али како видим, табак је скоро пун.{S} Зато вас нећу даље мучити аманет |
| велим, расанићу се док чујем колико је табака папира она потрошила док је добила плату, или до |
| одатно“ стање, кад се најпре мора десет табака папира потрошити, док се општина смилује, да сво |
| 1" /> своме из школе нацртам на школску таблу какав за њих згодан и занимљив предмет, па га пре |
| а довело у неприлику, да размишља.{S} А тада би можда стекао према мени и симпатије...</p> <p>— |
| су госпођа фрајлица овде.{S} Но ја њега тада нисам познавала те јој само рекох, да се српски не |
| си знао, да ће тако бити, па кад си ме тада предпостављао новцу, мораш ме сад предпостављати и |
| а — рече он слежући рамени — Мене то ни тада није љутило.</p> <p>Шта више ако ћу да будем искре |
| насмејем, јер, ко што знате, и сама сам тада, тек од кратког времена постала овдашњом учитељицо |
| м покушавала да их од тога одвикнем; но тада ми опет долажаху сувише доцне, па које с тога, кој |
| оглед пун поштовања, или изненађења.{S} Тај поглед је за ваљана учитеља накнада за сву досадашњ |
| , како је домаћин испитујући мери.{S} А тај поглед уједно јој и казиваше: „Ти или си крајња иск |
| зујем своје мишљење — рече Даринка. — А тај правац чини ми се, да треба према потреби своје око |
| е баш само ти узрок.{S} Имала сам ја за тај одсудан корак и других важнијих разлога и покретача |
| и.{S} Али на брзо сам увидела, да је за тај огромни посао десет школских месеца сувише кратак р |
| они сироти и ако касније немају воље за тај позив морају га и киселим лицем вршити.</p> <p>— Ов |
| а ја „новајлија“ па још не навикнута на тај красни „миомир“ што испуњаваше моју школу (што се п |
| а освртати; а предпостављена власт мора тај поступак тек одобрити; јер закон се ствара за људе |
| ништа више да кажеш? — питаше он опазив тај Даринчин поглед.</p> <p>— Готова сам — рече она. — |
| а сам заборавила рећи, да на цео разред тај пази један од двеју главних надзорница и тихо их пр |
| но и ја сам као и Ленка увидела, да је тај посао „неблагодаран“.{S} И тако сам затим и ја мање |
| сита нагледала? шану јој Милица — Да је тај твој Душан Т. црквењак, ја бих загонетку одавно реш |
| слика, па поново уздахну.{S} Милица је тај уздах приметила те се ману шале.{S} С тога се докто |
| хта и поруменивши обори очи. — Чудно је тај његов поглед на њу упливисао, па је тако морало да |
| мети:</p> <p>— Мој вереник не заслужује тај назив.</p> <p>На ове речи Коста се од срца засмеја |
| ете да су се у себи превариле, те им се тај позив не мили, могу га без велике своје штете и ост |
| ити према труду, што ћеш га имати; па и тај грдни труд биће ти ненаграђен, превиђен и без свако |
| до неба не беше задовољна, него остави тај узвишени и племенити позив?</p> <p>— Та немој мисли |
| и,) не треба се вајкати, него напустити тај позив, као што си ти Ленка урадила, или се латити о |
| туда ти узвици и врева.</p> <p>Растанак тај беше веселотужан; јер и највеселијима међу њима бил |
| ретнији вереник.</p> <p> — Красан човек тај мој Сава — рекла је за тим шаљиво она. — Само данас |
| мишљаше како би њеном искреном лицу тек тај смеј доликовао...</p> <p> — Та што сте се замислили |
| вац, — понови Ленка — можда је и то; ал тај није за мене и за моје проклете околности.</p> <p>— |
| и се згрозих од поносите хладноће што у тај мах из њих суну.{S} Од то доба вечито избегава мој |
| тву и школи.{S} Но баш с тога и оставих тај позив, те сад нисам више учитељица.</p> <p>Замераће |
| , али мени се чини, браца Коста, да баш тај корак мора да је „џиновски“; јер поглед по свету <p |
| сироче без икакве ближе својте.</p> <p>Тај дан до у вече проведоше весело у друштву са осталим |
| познаје.{S} И зато и нећу од вас ништа тајити.</p> <p>Коста се спусти на оближњу клупу а оне с |
| иле није тако опасне природе, да се баш тајити мора.</p> <p>Сад су, као што смо чули, већ и с њ |
| дабоме да је друкчије стојало, но то је тајна господина Косте, његове жене и младога доктора, к |
| ти је човек; све га нешто копка да туђу тајну дозна, и ако га се ништа нетиче!</p> <p>— Не тиче |
| онда не грешите кад вам се замера, а уз така друга, питам, ко ће безазлен и поверљив остати?</p |
| жим, да и неће куцнути час...</p> <p>За такав свршетак морала бих ја бити много богатија, мало |
| у томе, што сам ја обичан човек; а као такав хоћу и да уживам плод свога труда, а не тек вечит |
| моћи узурније живети и луксуз терати; а таквој је дабоме мало стало је ли њен муж хришћанин или |
| А у осталом ви ћете можда и боље проћи; таке сте среће, да и нетражећи стичете симпатију своје |
| ми није ни брига ни од десет доктора и таки паметни госпођа! ..{S} Фала богу, има у селу јоште |
| ет се није покајала; та доктор није био таки човек; да се неможе трпети, а уз то беше он и ваља |
| се Милица.</p> <p>— Што? — и ја нисам у таким околностима или баш те „пузавачке“ природе, па да |
| ину свога учитељевања провела сам како, тако.{S} Труда ме је доста стало, али за то и беше испи |
| Срба.{S} Па и ако се вели: „какав отац, тако син“ опет не остају ни материн карактер и пример б |
| способности рећи.{S} И за то сам видиш, тако радила.</p> <p>— Па тако ради и већина примети јој |
| мисли да је госпођа, па све зна! ..{S} Тако је рекла и снаш’ Пели, да не иде код мене, да јој |
| што би се и у цркви читати могло...{S} Тако мало по мало задобих и њено поверење.{S} Доказ да |
| онда, кад се већ ретко ко тога сећа.{S} Тако исто падне на мене коцка, да говорим о електриците |
| ћу тек преписати још један примерак.{S} Тако ми се боље свиди, јер сам научила, да све три заје |
| знао — рекла је у смеју она.</p> <p> — Тако је! прошапута доктор — ко би све у напред знао...{ |
| се доктор задовољно насмеши.</p> <p> — Тако; то ми се допада — рече Ленка — а не она натуштено |
| трудан и неблагодаран позив...</p> <p>— Тако ћемо! — рече Милица. — Место да је храбриш, ти јој |
| итира, а слабо о њој размишља.</p> <p>— Тако је, — рече Ленка и опет седе — Али и ми смо ово тр |
| гу позвала у А. а не она тебе.</p> <p>— Тако је.{S} Узела сам кола и рекла јој, да морам нешто |
| еће усрећити ни себе ни друге.</p> <p>— Тако можда мисле и праве туђинке о својим разсестрама ш |
| ез икаквог признања и награде.</p> <p>— Тако је! — викну сад Милица — Ето ја сам ступила у школ |
| .{S} Ти ћеш можда што слагати.</p> <p>— Тако ће боље и бити — примети Милица.</p> <p>— Али ко ћ |
| сад мудрост кашиком покусати.</p> <p>— Тако је; али сутра ћемо полагати баш најтеже предмете.{ |
| само треба воље и истрајности.</p> <p>— Тако је — рече шаљиво домаћин — а Ленка је хтела утрвен |
| а некога угледа у свету стећи.</p> <p>— Тако и ја мислим рече Ленка — и зато ми је и неправо, ш |
| д него обичним веселим смејом.</p> <p>— Тако видиш, то ми се допада! — рече Коста — сад видим д |
| узрујано и прекидајући викну:</p> <p>— Тако! — Дакле ја треба целога века да друге извињујем и |
| м нећете замерити.{S} Било је у то доба тако блато, да вас ни десет коња преко овог ритског бла |
| топле постеље и још топлије собе, па га тако у кошуљици овде мучите!“ љутила сам се без нужде ј |
| и с њиме биле „ти“ Ленка је желила, да тако буде, а оне се нису много устезале.</p> <p>— Остаћ |
| раголастим осмејом Милица — То је можда тако код друге народности но ми Срби и у томе смо напре |
| } Не, тога више неће бити!{S} Кад би ја тако радила видео би се мој грдан труд тек кад би моје |
| а то; само што се не задржавам при њима тако дуго као год оних предмета, у којима ми деца помоћ |
| узгред је уједно жалио, што се одала на тако трудан и неблагодаран позив...</p> <p>— Тако ћемо! |
| а један пут настану вечито па да је она тако к’о сад увек у мојој близини.{S} И да...</p> <p>— |
| то сам видиш, тако радила.</p> <p>— Па тако ради и већина примети јој муж а Милица и Даринка з |
| к шта сам ти могао помоћи?!</p> <p>— Та тако ви неучитељи вазда зборите.{S} Па онда вам је сво |
| т смешећи се муж — Ако Даринка и Милица тако стану „разводити“, нећемо ове ноћи ни тренути.</p> |
| ку више осмеја но туге, а он би баш сад тако радо у њима видио сузе или бар оног благог израза |
| р ко’ велим: боља је и најгора јава, од тако луда сна...</p> <p>— А зар ти ниси никад сањала пр |
| здахну па бајаги у шали и опет рече: „Е тако је, медвед увек добије најлепшу крушку“...</p> <p> |
| задобих и њено поверење.{S} Доказ да је тако, беше њена прва цедуљица у којој ме мољаше да ради |
| тај његов поглед на њу упливисао, па је тако морало да буде...{S} Али у истом моменту учинило ј |
| два зла треба бирати мање.{S} Па кад је тако (а уз то смо својим успехом и радом незадовољни,) |
| } Оно што смо ми радиле и доживиле није тако опасне природе, да се баш тајити мора.</p> <p>Сад |
| ољно и тужно погледа.</p> <p>— Зар није тако? — питаше Милица.</p> <p>— Кад помислим на своју с |
| и уз све ватрене погледе моје још није тако дочекала; закључујем, да ме и воли.</p> <p>— Дарин |
| на то да пристанем; стисли сте ми руке тако, да се иначе не бих могла ни отети. — И с тим изви |
| зно!</p> <p>— Грозно или не; ал мени се тако слути — рече замишљено Даринка. — А у осталом ви ћ |
| има; а овима беше то место и милије, те тако пре неколико месеца постадосмо нас двоје муж и жен |
| где уђе нека госпа са двоје дечице, те тако прекидоше пређашњи разговор.</p> <p>На идућој стан |
| ти сад не помогох!{S} Ти си знао, да ће тако бити, па кад си ме тада предпостављао новцу, мораш |
| је она — Научиле се на лак живот, па ће тако хтети и у школи; а оне главице нису тако женијалне |
| а, да је тај посао „неблагодаран“.{S} И тако сам затим и ја мање васпитала а више учила.</p> <p |
| опазити шта се у моме срцу збива.{S} И тако мало по мало па сви (а можда и она) заборавише мој |
| сеоске околности отклонити могла.{S} И тако сам ја и опет по могућству своју дужност достојно |
| е не могох придружити ни у пратњи.{S} И тако вам ја постадох у правом смислу неутешив љубавник, |
| че много раније завесом застирати.{S} И тако ја сиромах, дођох до уверења, да се тамо преко сла |
| ња ваљан успех показати могла.</p> <p>И тако се по дужој борби са својом савешћу прихватих прак |
| ено и силом задржавано јецање.</p> <p>И тако је радознала дебела путница уживала бар „сцену рас |
| сти одбору и црквеној општини.</p> <p>И тако је на моје заузимање добила тога пута сву тромесеч |
| „олош“, дабоме — то је тешко.</p> <p>И тако незнам из ког плеснивог „призрења“ и „штедње“ пита |
| о од родољубља живети даје можда и неби тако било — рече Милица равнодушно слегнувши раменима — |
| лу.</p> <pb n="28" /> <p>— Лако је теби тако говорити.{S} Али ја не спадам у природе твоје врст |
| адају.</p> <p>— Камо срећа, да смо и ми тако чиниле, биле би можда боље прошле.{S} Јер сад тек |
| — питаше зачуђено Милица — ти пре ниси тако мислила?</p> <p>— Ту метаморфозу донела је неповољ |
| најсретније бракове.</p> <p>— Та немој тако ватрено! — насмеја се доктор — ако те чује Ленка.< |
| ом.</p> <pb n="50" /> <p>— Само ти увек тако ради, па ћеш далеко дотерати — примети јетко Ленка |
| олазим.</p> <p>— Право имаш; и сама сам тако нешто приметила, од кад сам с тобом — примети Ленк |
| ни ви не можете мени замерити, што сам тако брзо следовала његовом савету...</p> <p>Али како в |
| елтре мрзио „телесину“.{S} А ја не идем тако далеко, него тек велим: телесина не чини човека.</ |
| У тим ватреним очима беше и сада у овом тако потресајућем тренутку више осмеја но туге, а он би |
| е, већ радим тек по своме уверењу; а ко тако ради мора бити бар са собом задовољан.</p> <p>Ја з |
| лио будеш.</p> <p>— Како то?</p> <p>Ето тако — рече Коста. — Она је добра срца а и образована ј |
| о нужно учитељево вешто питање.{S} Исто тако не питају деца ни из оних предмета што служе погла |
| озор на улицу.</p> <p>— Шта си се данас тако дуго задржао? — питаше га опет она.</p> <p>— Треба |
| да дете сувише не утопљава нити да собу тако јако греје; да с прозора песак уклони и да собу че |
| ако хтети и у школи; а оне главице нису тако женијалне, па треба више стрпљења и разлагања.</p> |
| о — рече болним осмејком она — и ја бих тако судила.{S} Али ја сам и сувише поносита, да се ком |
| метнем руку на њено раме. „Нисам ја баш тако небојша, бојим се ја бога већма него ти, а бабама |
| инила.</p> <p>— Боже мој, зар је то баш тако неопростив грех био! — примети Ленка. — Требала си |
| остима ни сами не би прихватили.</p> <p>Тако н. пр. знате, да ја као ђак нисам била поштовачица |
| ца, него једног невиног осудити.</p> <p>Тако видите, помоћу тих малених својих помагачица остај |
| о, ал’ о’де ће се пре кренути“.</p> <p>„Тако је“; рекох јој ја „ал’ онда ће ти дете дуже болова |
| е!“ љутила сам се без нужде ја.</p> <p>„Тако треба, рано моја,“ поучи ме једна баба, на којој с |
| ца загледати, и зато се и мени чини, да такову женскињу мора можда и уз добра својства карактер |
| онако тек треба метод, по коме се можда такође без размишљања и механично владају.</p> <p>— Кам |
| доликује ни Вама ни моме Кости, који је такође од када се јутрос с Вама разговарао врло зловоља |
| читаву годину не дођем.</p> <p> Ово је такође у смеју и шали изговорила, али тиме је „на јуриш |
| ринка је већ спавала а другарице јој се такође спремале да легну.</p> <p>„Песталоци родио се у |
| " /> <p>— Бићу ти јако обвезана! — рече такође у шали Милица — само још морам приметити, да тит |
| — Ево руке! — рече Милица а Даринка јој такође пружи своју руку.</p> <p>У том стигоше до једне |
| тина сад дрхтала, а из очију сипаше јој такође необична ватра али он и опет уздахну.{S} У тим в |
| ког времена постала овдашњом учитељицом такође са минимум платом коју и ви имате.{S} Све три да |
| .{S} Та ја их обе волим ко’ сестре, ал’ таком пријатељу као што си ми ти, тек Даринку желим за |
| атију желила стећи, а баш он ме је јуче таксирао „ладним створењем“ и отворено изрекао, да му с |
| буњено он.</p> <p>— Сасвим случајно.{S} Тамо сам читала, а ви нисте баш шапутали, па сам морала |
| смо осуђене саме да путујемо; а како је тамо све весело! — примети затим Милица.</p> <p>— Шта ћ |
| ако ја сиромах, дођох до уверења, да се тамо преко слабо о мени брине или да су учитељице друго |
| ла Је за њом Ленка</p> <p>— Доручковаћу тамо — чуло се већ из дворишта, а Ленци се учини, да је |
| било више мртво но живо и обучено тек у танку кошуљицу.</p> <p>„Шта ту радите?“ запитам их кад |
| Читаво брдо књига! — рече једна од њих тарући очи — Ево још нисмо ни летимице половину главниј |
| прва цедуљица у којој ме мољаше да ради тачнијег примања плате коју рекнем у њену користи одбор |
| следње радо обећале, и своје обећање су тачно и вршиле.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| Даринци вараш.{S} Ти си најбујније доба твога живота провео у туђини и мећу „Немчадијом“; а кар |
| гле помислити, да сам се и ја миразу од твога бабе надао, па се после још неби хтеле удати...{S |
| њу лепоту и углађено понашање.</p> <p>— Твој говор нема овде места; сам признајеш, да и Милица |
| ично и јетко он и оде из куће.</p> <p>— Твој муж је данас зловољан — примети она за време доруч |
| S} Ми ништа немамо против; шта више, за твој труд даћу ти и почетак тој приповетци.{S} Он се мо |
| — А не ће ти нико обесити ни колајну за твој сувишан рад — дода још Милица.</p> <p>— И кад би х |
| Њиме си много изгубила.</p> <p>— Кад се твој „маневар“ неби мене тицао — рече болним осмејком о |
| цу одолети већ примети:</p> <p>— Зар се твој пут морао баш данас десити!{S} Њиме си много изгуб |
| насмешив се.{S} Та добро знадеш да је и твој омиљени педагог Викторин од Фелтре мрзио „телесину |
| ирташа“.{S} А ко зна шта ће на то мој и твој баба рећи.{S} Они могу још све покварити...</p> <p |
| <p>— Готова сам — рече она. — Али ти си твој посао давно напустио, мој говор ниси ни бележио, с |
| ргнути па гњевно викну:</p> <p>„Држ’ ти твој нос у школи, а не мешај се у мој пос’о!{S} Ви’ш ти |
| нагледала? шану јој Милица — Да је тај твој Душан Т. црквењак, ја бих загонетку одавно решила. |
| а у ужем кругу, у породици или као што твој муж вели „на утрвеној стази“ моћи ћеш достојно и з |
| Што да те осуђује? — примети Даринка — Твоја природа није да се с незгодама бори; а у ужем кру |
| се допада! — рече Коста — сад видим да твоја љубав није много значила.</p> <p>— Љубав! — понов |
| вила сам ти рећи, да ме је синоћ молила твоја познаница госпођица Драгиња, да с њоме идем њезин |
| ложена за весеље. </p> <p>— Теби је све твоја сведоџба у глави, — примети Милица — а шта ће Дар |
| а нотарошевица и у општинском стану.{S} Твоје закључивање разуме се дакле већ по себи; него свр |
| ојим се ја бога већма него ти, а бабама твоје феле нека је далеко од мене — „лепа кућа“; само с |
| говорити.{S} Али ја не спадам у природе твоје врсте, које у своме заносу, да право и племенито |
| муци познају јунаци.</p> <p>— Видећу и твоје јунаштво, док доспеш у какво затуцано село са мин |
| е женскиње — рече озбиљно Даринка — Али твоје речи Коста, не морају зато бити неоправдане; јер |
| <p>— Наравно да ниси, али ми је казало твоје понашање.{S} Кад ја пеглам или шијем а ти ми чита |
| ! — све једнако те мучи сумња, да ја за твојим доктором тугујем. —</p> <p>Да те један пут те бр |
| пштинском стану живети.</p> <p>Та ти си твојим ћеретањем већ прешао меру — рече му опет жена см |
| е и то него да размишљаш о метафизици — твојој проклетој учитељској сведоџби.</p> <p>— Није нег |
| ава се ти смејеш; плану сад Ленка — и у твојој души морала је та неправедна оцена грдан и од рђ |
| p>— Лако ти је церити се, кад заједно с твојом Милицом имадеш више среће него памети, — рече љу |
| и, ако ти нешто очи оболу! ... или се и твоме мужу вечито ћератање досади...)</p> <p>Нестане ли |
| а лице му узе израз, к’о да му пријатељ тврди, да се сунце на западу родило. — Не Саво, то није |
| ти напредујемо.</p> <p>— Та ваљда нећеш тврдити да идемо у натраг? — рече јетко Даринка. — Поље |
| ла и њихову приповетку како се могло; а тврдо се надам, да ће ми и они ту слободу као и погрешк |
| задату реч испунимо.</p> <p>Ми се обоје тврдо надамо, да ћете нам доћи; а дотле остаје здраво Л |
| ће са жениним новцем, бацио у запећак и тврдо се заверио, да ћу учитељицу т.ј.{S} Ленку за жену |
| дате, то је свету сасвим обична појава, те и нашим познаницама не беше то необично — у самој ст |
| Ленка.</p> <p>— И на то сам помишљала, те баш за то сваке недеље мењам те своје надзиратељице, |
| да прикрије свој јед, устаде од стола, те гледаше кроз прозор на улицу.</p> <p>— Шта си се дан |
| на, баш к’о у пркос, ретко је куд ишла, те јој се не могох придружити ни у пратњи.{S} И тако ва |
| е а натрефила сам и на поштена обућара, те сам које на обући које на оделу заштедила двадесет ф |
| Но у исти мах тргох се из свога заноса, те ми се учини, да смо са двадесет година у напред и да |
| .{S} Но баш с тога и оставих тај позив, те сад нисам више учитељица.</p> <p>Замераћете ми, да н |
| ваљаност, а ту тек неће бити неправде, те ће и опет важити, да је свако своје среће ковач.</p> |
| тељима; а овима беше то место и милије, те тако пре неколико месеца постадосмо нас двоје муж и |
| ве ако осете да су се у себи превариле, те им се тај позив не мили, могу га без велике своје шт |
| ознали и узели, а то се по себи разуме, те није нужно ни да кажем.</p> <p>— Шта није? — то је б |
| незгоде потресле су га већ и код мене, те почињем ладнити.</p> <p>— Дакле чујмо и тебе рече до |
| у материњску љубав, сиротињу и незнање, те се за часак дадох у мисли.{S} Али кад ме она из зано |
| ља одмах сети, да нема права срдити се, те опет седе на старо место и као извињујући се рече:</ |
| це, где уђе нека госпа са двоје дечице, те тако прекидоше пређашњи разговор.</p> <p>На идућој с |
| од бола, што јој изнемогло тело мучаше, те молећим гласом рече:</p> <p>„Милка, додај ми мало хл |
| осим родитеља још и сродници и познати, те радости не беше краја.</p> </div> <div type="chapter |
| ош већма порумени и за часак обори очи, те збуњено рече:</p> <p>— Заборавила сам, да је и Коста |
| е својој жени казао свој јутрашњи план, те сад беху обоје љутити и спремни, да Даринци поштену |
| меја. — Поглед му је пао на њено одело, те је видео да је на њој проста хаљина, а уз то баш ни |
| ћим гласом и погледом, да је већ касно, те да оде спавати.</p> <p>— Али ја баш нећу! — шалио се |
| ; а к’о што видите њен стан беше близу, те сам је чешће могао видети да код свога прозора чита, |
| аше као да јој залогаји у грлу застају, те на брзо остави јело.</p> <p>Коста је са саучешћем по |
| г. Коста их беше заволео као и жена му, те од њихове стране не беше позивима краја.{S} А осим т |
| обичају.{S} Затим донесе писаћу опрему, те весело узе оловку у руке.</p> <p>— Почни жено!</p> < |
| ране; али њихов пут је на другу страну, те очекиваху други влак, који се баш данас из непознати |
| по цичи насамо проћи по чистом ваздуху, те да би и после подне читава два сахата онај школски в |
| ужност, да говору даде веселији правац, те примети:</p> <p>— Позната је ствар, да многе мисли п |
| блаже мислим но што се можда изражавам; те сам и овде тек изрекла своје мисли, а у самој школи |
| на) заборавише моје вирење кроз прозор; те никоме не беше зазорно што учитељица добија од нотар |
| плар“ од те врсте изузетнога „раритета“ те се на вас моје речи и не могу односити.{S} Али изузе |
| и изазивајући погледи, којима смера, да те задобије или изигра.{S} Друкчије је брате код Српкињ |
| ена“ не стечем.{S} Јер и саме знате, да те „препоручене“ и „претпостављене“ и мушке и женске ва |
| штапом по трави.</p> <p>— Нећу брате да те учим — рече даље г. Коста — али добро пази; Даринка |
| ислиш, но да можда посумњаш, да хоће да те задобије...{S} То је, драги мој Саво, по моме схваћа |
| суђивати.</p> <pb n="32" /> <p>— Што да те осуђује? — примети Даринка — Твоја природа није да с |
| за твојим доктором тугујем. —</p> <p>Да те један пут те бриге опростим и загонетку решим, ево т |
| га и за часак обоје ћутаху.</p> <p>— Ја те брате нећу одвраћати од намере — рече сад Коста — је |
| срце текну при веселом звуку тога смеја те управи ватрен поглед на весело девојче.</p> <p> <pb |
| вде.{S} Но ја њега тада нисам познавала те јој само рекох, да се српски не каже госпођа фрајла |
| дахну.{S} Милица је тај уздах приметила те се ману шале.{S} С тога се доктор који и сувише љубљ |
| ислио а г. Коста приђе својим кошницама те кроз стакла гледаше унутра, и ако се на њему јасно в |
| чини им се да је и сувише бледа и тужна те заборавише своју намеру.</p> <p>— Нешто си бледа, да |
| ка брате, и кад те љуби и не љуби срета те љубавни и изазивајући погледи, којима смера, да те з |
| ом савешћу прихватих практичнија правца те главну своју бригу обратих знању дечијем; а остало б |
| веће станице.{S} Ту уђе и више путница те им говор узе други правац.</p> <p>— Ено врх торња у |
| исти мах беше јој се разбудила ћерчица те тепаше: „мама, мама“ и то јој не даде да даље размиш |
| реби и по томе и користан.</p> <p>— Кад те човек чује, могао би помислити, да си потпуно сретна |
| ло је различит.{S} Туђинка брате, и кад те љуби и не љуби срета те љубавни и изазивајући поглед |
| лицу читах да је сретна.</p> <p>У сљед те њене среће, хтедох већ да викнем, да ћу и ја вазда т |
| и да сте и ви баш један „егземплар“ од те врсте изузетнога „раритета“ те се на вас моје речи и |
| а — питање је“.</p> <p> Па нагло устаде те отвори гласовир и засвира познату песму: „без тебе д |
| ито женскиње, а...</p> <p>Коста се трже те прекиде доктора пре но што је довршио.{S} Учинило му |
| згода, сети се да је уз тебе дете, које те не може разумети кад више што осим љубави од ње жели |
| зрујаност.</p> <p> — Од куда се сетисте те старе песме? — питаше она кад звуци од свирке преста |
| а тенане“ анализирајте, а уверена да ће те и ви наћи, да су саставци чиста истина, која је обич |
| љски позив решити!</p> <p>Уверена да ће те се на ово онако двосмислено насмешити.{S} Но и опет |
| p> <p>— Лаку ноћ! сада не могу сутра ће те све чути.</p> <p>— Вечита загонетко! — уздахну Ленка |
| лак дојури и за часак се узвици утишаше те се чула тек граја а после неколико тренутака зачу се |
| очи јој узеше за часак неки благ израз те загрливши другарицу рече: — Видим да сумњаш о мојој |
| код неког зида искупило више жена, а из те групе чула се изнемогла дрека.</p> <p>Кад сам до њих |
| ја се само љутим, што није обичај да и те „даровите“ пофторавају те „лаке ствари“ па да се вид |
| ам учитељица ни женскиња, да би ми се и те ситнице замерале; — смејаше се на то Коста — а ти зн |
| аквој сретној кућици, уз друга, који би те волио као ја Ленку?</p> <p>На Даринчином лицу нестад |
| </p> <p>— То би све добро било кад неби те надзорнице и вице-надзорнице своју власт злоупотребљ |
| ретан у добрим околностима, а задеси ли те каква незгода, сети се да је уз тебе дете, које те н |
| маш ли ти љубави према томе позиву, или те је руководило славољубље и — мода.</p> <p>— Немој пр |
| е, што се ми мушки вечито правимо важни те желимо и тражимо од женскиње озбиљност, разборитост |
| утим мирно заузеше свака по један ћошак те дремаху.</p> <p>— Та ту се ни дремати не може! — сув |
| ија.{S} Па не знамо што и преврћемо тек те листове; ако се за три године нисмо доста спремиле, |
| ије за моју природу; ја друкчије свађам те ствари.{S} Брак код мене није трговина, и ако сам хл |
| ност.{S} Та зар ви не видите, да ће нам те, бајаги „даровите“, на рачун својих препорука и одли |
| ишљала, те баш за то сваке недеље мењам те своје надзиратељице, па како је у свакој скамији по |
| мој прозор.{S} Овако разуме се, да сам те морала избегавати, ако сам хтела да ми девојачки угл |
| још јаче порумени.</p> <p>— Не разумем те? — рече г. Коста питајућим изразом.</p> <p>— Лако ме |
| па зови доктора; то ће више помоћи него те ваше лудорије.“ па се маших детиње ручице, да му бил |
| е тек народ.</p> <p>— Дабоме, поздравио те! — љутила се она — и народ гледа и суди по сведоџби! |
| еру — рече му опет жена смејући се — Ко те пита шта си ти закључивао, кад сам ја већ госпођа но |
| аба сва најбоља места пограбити; јер ко те пита, имаш ли ти љубави према томе позиву, или те је |
| тако ватрено! — насмеја се доктор — ако те чује Ленка.</p> <p>— И она дели моје мишљење и ако ј |
| та, баш затуцано сумњало! — све једнако те мучи сумња, да ја за твојим доктором тугујем. —</p> |
| , прошапута и савије писмо „Још једнако те копка и мучи сумња.{S} А тео би свршетак приповетке |
| а бих рекао, да су злобне, а овако само те морам сетити, да има и Српкиња што пођоше за туђинце |
| жим тек исказа поједине надзорнице; јер те исказе тек онда уводим у записник кад их најпре већи |
| горчење изнаћи — насмеја се Даринка — с те стране још те нисам знала.</p> <p>— Ја нисам злобна |
| тором тугујем. —</p> <p>Да те један пут те бриге опростим и загонетку решим, ево ти из мога дне |
| н пут погледао сам јој мало ватреније у те — као што ти велиш — „искрене очи“ али се згрозих од |
| е обичај да и те „даровите“ пофторавају те „лаке ствари“ па да се види, како и „женијалним дуси |
| био — одгурну га она зловољно на страну те опет настави:</p> <p>— Моја љутња вама је детињарија |
| презире, док сиротице и оне не подлегну те постану као и прве или омразе и себе и свет па поста |
| раголасто Ленка.{S} И с тим угаси лампу те и оне заспе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| јако љутила.{S} Овако видила сам, да су те оштре стреле наперене тек из „борбе за опстанак“.{S} |
| задовољна; а свако је своје среће ковач те ја покушах, да је кујем у другоме правцу.{S} И само |
| стрелу“ највише важности полагала и баш те речи врло чудноватим покретима лица изговорила.</p> |
| и ја нисам у таким околностима или баш те „пузавачке“ природе, па да пред сваким пузим, док оп |
| — насмеја се Даринка — с те стране још те нисам знала.</p> <p>— Ја нисам злобна и ако сам огор |
| ећ учитељи и учитељице, остављају варош те одлазе дома, па отуда ти узвици и врева.</p> <p>Раст |
| нате кола узети, — рече затим — па хајд’те и ви самном.{S} Ја бих врло волела, а и моји би вас |
| се море шалиш! — Даринка је тек жена за тебе.</p> <p>— Ја ти кажем како ми је ово дана на срцу |
| а си остати па би видела да би се он за тебе решио.</p> <p>Даринчине се очи опет запламтише узр |
| иње.{S} Она баш и онда кад би и душу за тебе дала, опет ти се неће прва приближити; шта више че |
| ка. — Ти си Драгу позвала у А. а не она тебе.</p> <p>— Тако је.{S} Узела сам кола и рекла јој, |
| — викну Коста и баци оловку — То сам од тебе и очекивао.{S} Но не брини се, ја ћу се већ постар |
| н, да су докторове речи, што сам их код тебе у врту чула најбољи доказ, да у њему нема <hi>дово |
| аше се за тим Ленка — а оне знају и без тебе да си ми муж.{S} Сад нисам више учитељица <pb n="2 |
| гласовир и засвира познату песму: „без тебе драга“.</p> <p> И Милица приђе гласовиру па разгле |
| кад је само оно преклапало, Милица, уз тебе.</p> <p>Ленка га чудно и неверујући погледа, па пр |
| и ли те каква незгода, сети се да је уз тебе дете, које те не може разумети кад више што осим љ |
| потпуно сретна, а сама признајеш, да и тебе штошта тишти — рече ироничким осмејом Милица.</p> |
| почињем ладнити.</p> <p>— Дакле чујмо и тебе рече домаћин, и узе оловку.</p> </div> <div type=" |
| подобне незнају више.</p> <p>— И ја сам тебе чешће поучавала, па си и ти баш из тих предмета бо |
| не девојке.</p> <p>— Ни кост ми врана у тебе не донела! — рече Ленка гледећи кроз прозор на вар |
| , од кад сам с тобом — примети Ленка. — Теби се све већма замера, а добра воља не признаје ти с |
| нисам расположена за весеље. </p> <p>— Теби је све твоја сведоџба у глави, — примети Милица — |
| похвалу.</p> <pb n="28" /> <p>— Лако је теби тако говорити.{S} Али ја не спадам у природе твоје |
| роз прсте“ у свима предметима, зашто се теби у појединима није могло блажије судити и бар општа |
| рзо растати; а волела бих знати, шта ће теби, Даринка, главна задаћа бити док у народ и школу с |
| 0" /> <p>— И то је довољан разлог, да и теби Коста, баш ни једна није веровала.</p> <p>— Па бра |
| и је добила.</p> <p>— То би могла она и теби рећи — бранила се Ленка, но и опет порумени и заћу |
| и у X. Ја сам дала реч а мислим да је и теби право.{S} Поћи ћемо одма сад, па ћемо се још заран |
| дивних трепавица...{S} Милице, тешко и теби, ако ти нешто очи оболу! ... или се и твоме мужу в |
| селу јоштер паметни људи па ће вришко и теби дати пут; неће наше девојке бити попадије ни помод |
| е говорила учитељица а жена знаш како о теби мисли.{S} И с тим још јаче порумени и за часак ућу |
| па се смести у постељу.</p> <p>— Благо теби! — уздахну Милица па затвори педагогију, и за тим |
| p>— Бадава се браниш — рече Милица — по теби се види, да много радиш; здрава си, а слабија си н |
| p>— Право да ти кажем, избор ми је врло тежак — рече збуњено доктор — обе високо ценим, ал’ опе |
| > <p>— Но да је већ ту била, ко’ велим, теже би се ње отресла... примети Коста.</p> <p>Можда и |
| сутра прексутра већ дома, а писмено све теже иде.{S} Зато реши се ма на коју страну!</p> <p>— Т |
| ском учитељству.</p> <p>У селу је много теже радити но у вароши, па опет, сваки варошки учитељ |
| у „одалами;“ а то је и онако у свези са тезом из педагогије о нези чулних органа — примети јој |
| ем, јер, ко што знате, и сама сам тада, тек од кратког времена постала овдашњом учитељицом тако |
| з сваког признања.{S} Људи, драга моја, тек оно цене и уздижу што се сија; а коме би још пало н |
| метио, да би ти била лепша и од Милице, тек да су ти, већ од природе округли образи мало пунији |
| , ал’ таком пријатељу као што си ми ти, тек Даринку желим за жену.{S} Она је много претежнија, |
| Од то доба вечито избегава мој поглед; тек неки дан добио сам куражи, да је као кривац молећи |
| осећаје пред другима обуздала.</p> <p>— Тек кад јој општина одвише неуредно стаде плату издават |
| поштовања до љубави, каже се, да треба тек један корак, али мени се чини, браца Коста, да баш |
| поуку у здравственом погледу од то доба тек на саму школу ограничила опет штудирам „кућевни лек |
| да знаде, да је у женским грудима па да тек уз оне особине и до осамнаесте године сме по вољи о |
| ети Даринка али и она из гледаше као да тек пословицу цитира, а слабо о њој размишља.</p> <p>— |
| оше за туђинце.</p> <p>— У хиљади можда тек једна рече поносито Ленка — а што је више, то се жр |
| да ме и воли.</p> <p>— Даринку су можда тек неприлике и дволичност у животу пратиле, па јој то |
| хтедох већ да викнем, да ћу и ја вазда тек учитељица остати.{S} Но у исти мах тргох се из свог |
| кари, а за остали свет остаће оно вазда тек теорија и фраза.</p> <p>— Та то ме баш и љути.</p> |
| а путем својих књижица и усменог исказа тек сваке суботе по подне.{S} Том приликом похвалим ја |
| > <p>— Шта ћемо, кад смо из нашег краја тек нас три, а други и први разред не хте да нас чека, |
| е ми узгредан рад, који сам предузимала тек онда кад ми време допусти и кад сам уверена да је о |
| и за часак се узвици утишаше те се чула тек граја а после неколико тренутака зачу се поново и п |
| ошће ти зацело још спавају?</p> <p>— Та тек је четир сата — рече г. Коста. — Неш кажи ти мени м |
| прекиде је у речи Милица. — Није доста тек рећи, него и показати га. — И ту се презриво насмеј |
| ли, — а свака боља мислити мора — какав тек мора бити укус у мање интелигентних људи!</p> <p>— |
| , биле би можда боље прошле.{S} Јер сад тек видим, да нам је наше учење с темељним разумевањем |
| тако радила видео би се мој грдан труд тек кад би моје ученице одрасле; а то је и сувиши дуг р |
| о што се можда изражавам; те сам и овде тек изрекла своје мисли, а у самој школи тешко да би и |
| каза поједине надзорнице; јер те исказе тек онда уводим у записник кад их најпре већина потврди |
| е деце, која уз то редовно школу полазе тек од новембера до половине марта, а пре и после тога |
| гуће! та ти се море шалиш! — Даринка је тек жена за тебе.</p> <p>— Ја ти кажем како ми је ово д |
| ead> <p>Доцне у вече тога дана дошла је тек Даринка.</p> <p>Коста беше својој жени казао свој ј |
| > Она је говорила више у шали, а сад је тек видела погрешку, то јест, моћ, својих непромишљених |
| лица</p> <p>— саморадњом у школи сад је тек стекла искуства па је требала тиме и народу дуже да |
| о примала, неможе мене кривити; томе је тек узрок немар општине и Срба према школи.{S} Јер шта |
| овало можда каквој светијој цељи или је тек узгред носило име Српкиње, а у ствари не беше ни Ср |
| онда брате, покушај; јер веруј, њој је тек светска неправда што је у животу сретала навукла ту |
| ог поштовања поступају.{S} А за брак је тек потребна сушта љубав! ...</p> <p>Немојте се срдити |
| хоћу и да уживам плод свога труда, а не тек вечито да радим без икаквог признања и награде.</p> |
| се морамо код мене лично састати, а не тек само преко писма — дода још Ленка.</p> <p>— Ево рук |
| пходна потреба за цело човечанство и не тек за женскињу наособ; јер већина нас мушких не воли о |
| ила сам, да су те оштре стреле наперене тек из „борбе за опстанак“.{S} За то сам се од срца сме |
| и та стрела о мене није очешала и да се тек смејем зачуђено погледа, па љутито, али више за себ |
| обност, па хоће да је превиде: а шта се тек може очекивати од проста народа, који не уме ни да |
| прва. — Та мани се луда посла; тиме се тек буниш, а ето и ти и Ленка једва што држите очи.</p> |
| агом у X. тета Јели у госте; вратиће се тек довече.</p> <p>— Хо, ето му! — љутио се он. — Та де |
| а Мара све!“ И ту незграпно стиште дете тек једном руком а другом се песницом бесно лупи у груд |
| оме остати, нашу праву вредност оцениће тек народ.</p> <p>— Дабоме, поздравио те! — љутила се о |
| уме да овамо спада понављање предмета и тек они предмети што сам ја најпре деци добро разјаснил |
| а — а ти знаш, да је обичај већине људи тек онда погрешке не чинити кад се замерају.{S} Мени да |
| је, кад јасно види, да већина нас тражи тек новац, спољашњу лепоту и углађено понашање.</p> <p> |
| имети Даринка. — Сам кажеш, да ви мушки тек онда не грешите кад вам се замера, а уз така друга, |
| и жена; па ма шта да речем ваљда ћеш ми тек лична пријатељица остати?!</p> <p>Даринка је само з |
| ати, — умеша се сад Коста — Гладна ниси тек била!</p> <p>— Нисам.{S} Али да не беше мога бабе и |
| првим разредом, — питаше Ленка — он ти тек неможе писмена извештаја давати?</p> <p>— Дабоме да |
| у коме се мислеће женскиње неће морати тек за учитељски позив решити!</p> <p>Уверена да ће те |
| зована је, али је жена, која уме љубити тек оне, који њу љубе и више — ништа.</p> <p>И том прес |
| а варалица морала осетити, може појмити тек онај, ко је видео у праведној срџби пламтећа лица о |
| — рече на то Милица.</p> <p>— Та пасти тек нећемо! примети Даринка. — А’ што ће нас можда из п |
| а своје место.{S} Та и сад могле су јој тек зато доћи, што је данас субота а сутра недеља; инач |
| предпостављена власт мора тај поступак тек одобрити; јер закон се ствара за људе а не људи за |
| ретоше.</p> <p>— Опростите! мислила сам тек у опште, а о вашем пријатељству доста сам уверена.{ |
| зирем на мњење своје околине, већ радим тек по своме уверењу; а ко тако ради мора бити бар са с |
| оговору целе школе а никако се не држим тек исказа поједине надзорнице; јер те исказе тек онда |
| ! — смејала се она држећи да се домаћин тек шали.</p> <pb n="48" /> <p>Он опет да прикрије свој |
| ; јер свако је био уверен, да ће јој он тек оно дати, што би се и у цркви читати могло...{S} Та |
| ствари не беше ни Српкиња ни жена, него тек — лутка...{S} А тој: сретан пут! — и онако неће уср |
| тога онај осећај и не беше љубав, него тек <hi>почетак</hi> поштовања, које и ако је близу љуб |
| се љутити; ја нећу никог да учим, него тек казујем своје мишљење — рече Даринка. — А тај права |
| ину“.{S} А ја не идем тако далеко, него тек велим: телесина не чини човека.</p> <p>— Та не чини |
| е ужурбаше а затим и још једном на брзо тек погледом или притиском руке опростише се од својих |
| ресантнија, а добро знате да се и онако тек необии интересантно од нас удаљене ствари радо чита |
| екле добру класу, а у животу им и онако тек треба метод, по коме се можда такође без размишљања |
| коју и ви имате.{S} Све три дакле имамо тек девет стотина, а Анђелија сама има у В. осим 500 фо |
| избија.{S} Па не знамо што и преврћемо тек те листове; ако се за три године нисмо доста спреми |
| те је било више мртво но живо и обучено тек у танку кошуљицу.</p> <p>„Шта ту радите?“ запитам и |
| ка — То правило драга моја, употребљују тек учитељи и лекари, а за остали свет остаће оно вазда |
| ш, и да ти није „плева“ у глави — то су тек могли увидети!</p> <p>— Правда је у гробу! — уздахн |
| у; видиће народ и њихову ваљаност, а ту тек неће бити неправде, те ће и опет важити, да је свак |
| вам обема пишем у једанпут, а после ћу тек преписати још један примерак.{S} Тако ми се боље св |
| ах две другарице.</p> <p>— Није него ћу тек бадава с вама дремати — одговори она па се смести у |
| премишљаше како би њеном искреном лицу тек тај смеј доликовао...</p> <p> — Та што сте се замис |
| јом Милица.</p> <p>— Има природа што их тек патња челичи — рече замишљено домаћин.</p> <p>Дарин |
| муж, још из ходника; али то је кочијаш тек с празни коли учинио, а Даринка и Милица беху још н |
| и осталих врлина и способности.</p> <p>Тек тим путем могуће је мени поред незгода што их учите |
| е тога видим их у школи, што’ но веле, „тек од жеље“.{S} За то да кол’ко толико себи и деци ола |
| еја.</p> <p>Доктора к’о да нешто у срце текну при веселом звуку тога смеја те управи ватрен пог |
| “ нису увек сви реагенси и сва својства тела на уму.{S} Онда дабоме летиле би и њима „за ситниц |
| и дана — угинула му је крава па је мени теле поклонио.{S} Он вели, млеко ме неће толико коштати |
| и рекла јој, да морам нешто важно дома телеграфисати, па је позвала са мном њеној тетци.</p> < |
| расну краву купити, а временом ће и ово теленце бити добра млекоша.{S} Па онда ове зиме било је |
| ја не идем тако далеко, него тек велим: телесина не чини човека.</p> <p>— Та не чини, — насмеје |
| иљени педагог Викторин од Фелтре мрзио „телесину“.{S} А ја не идем тако далеко, него тек велим: |
| ћеш видити, како ћеш у школи проћи без телесни казни.</p> <p>После пола сата Даринка је већ сп |
| после зајеча од бола, што јој изнемогло тело мучаше, те молећим гласом рече:</p> <p>„Милка, дод |
| р сад тек видим, да нам је наше учење с темељним разумевањем и дало оцену лошију од знања; а уз |
| акујем“ па кад доспете ви је лепо и „на тенане“ анализирајте, а уверена да ће те и ви наћи, да |
| Још једнако те копка и мучи сумња.{S} А тео би свршетак приповетке са сватови.{S} Али брате мој |
| , а за остали свет остаће оно вазда тек теорија и фраза.</p> <p>— Та то ме баш и љути.</p> <p>— |
| азборитост и здраво мишљење; али само у теорији а у пракси т. ј.{S} У животу нама су чисти и не |
| ти мах беше јој се разбудила ћерчица те тепаше: „мама, мама“ и то јој не даде да даље размишља. |
| его још вазда осећа младалачки и вечито тера — опозицију...</p> <p>Уверена сам да ме разумете; |
| за тим истрчаше обоје на поље.</p> <p>— Терајте унутра! — викаше домаћин, Ленкин муж, још из хо |
| ку где ће моћи узурније живети и луксуз терати; а таквој је дабоме мало стало је ли њен муж хри |
| Ленка метнувши пред њу хладно печење и теста, што им је остало од вечере.</p> <p>— Није, — нас |
| е.</p> <p>— Већ је отишла с Драгом у X. тета Јели у госте; вратиће се тек довече.</p> <p>— Хо, |
| ј ми мало хладне водице!“</p> <p>„Одмах тетка,“ рекло је девојче; али кад је после 10 минута во |
| одишња ћерчица г. Косте и Ленке требала тетке да позна.</p> <p>Већ је три недеље, од кад су код |
| еграфисати, па је позвала са мном њеној тетци.</p> <p>— Нашто то? — питаше г. Коста.</p> <p>— М |
| спођица Драгиња, да с њоме идем њезиној тетци у X. Ја сам дала реч а мислим да је и теби право. |
| очи казују ти, да су створене, да трпе, теше и ране лече; а то је брате, својство што ствара на |
| е се на то Милица.</p> <p>— А што да ме теши?{S} За малу погрешку велика казна, за добре стране |
| професорске колегије.</p> <p>— Лепо је тешиш! — осече се на то Милица.</p> <p>— А што да ме те |
| а лица и дивних трепавица...{S} Милице, тешко и теби, ако ти нешто очи оболу! ... или се и твом |
| нда нетреба другога коментара.</p> <p>— Тешко нама, — уздахну Милица. — И онда још имамо образа |
| а врлина, а уз то и потреба без које је тешко живети...</p> <p>С поздравом ваша Даринка.“</p> < |
| ште помоћи не могу да отклоне, па им је тешко вршити свој позив без уверења, да га сасвим досто |
| ; јер и највеселијима међу њима било је тешко растати се са другарима и другарицама са којима б |
| научи; а за: нас „олош“, дабоме — то је тешко.</p> <p>И тако незнам из ког плеснивог „призрења“ |
| биљним тоном Даринка — И мени је дабоме тешко, што нисам боље оцењена; али ко ће нам свима угод |
| ек изрекла своје мисли, а у самој школи тешко да би и око вештија педагога нашло мане, која би |
| њу свога срца умилостивио.{S} Боже мој, ти само знаш, шта сам ја суза пролио и кол’ко чезнећи п |
| ! — рече Милица. — Место да је храбриш, ти јој напомињеш неблагодарност.</p> <p>— Шта сам знао, |
| кавани.{S} Но ја ти сад не помогох!{S} Ти си знао, да ће тако бити, па кад си ме тада предпост |
| овку — Него то ћу им ја приповедати.{S} Ти ћеш можда што слагати.</p> <p>— Тако ће боље и бити |
| и морам рећи, да се у Даринци вараш.{S} Ти си најбујније доба твога живота провео у туђини и ме |
| <p>— Сад ми је јасно — примети Ленка. — Ти си Драгу позвала у А. а не она тебе.</p> <p>— Тако ј |
| тобом Ленка — питаше зачуђено Милица — ти пре ниси тако мислила?</p> <p>— Ту метаморфозу донел |
| .</p> <p>— Ленка! упаде јој муж у реч — ти вређаш.</p> <p>Зна она да је за то и сувише волим — |
| ладна и неосетљива женскиња...</p> <p>— Ти си дакле била јутрос у сеници? питаше збуњено он.</p |
| и ако до душе на њега личиш...</p> <p>— Ти све она стара — примети Милица и с тим уђоше у кућу, |
| а својој учитељици плаћу изда.</p> <p>— Ти од неко доба и сувише црно видиш — рече Милица — а т |
| поглавито за развијање разума.</p> <p>— Ти као да ниси помишљала на злобу и завист што се отуда |
| ражује — примети јетко Милица.</p> <p>— Ти би хтела да се наша околина влада по правилу: „уништ |
| брате, поноситија је и од ње.</p> <p>— Ти дакле ниси за Милицу?</p> <p>— Та већ сам ти казао, |
| не бих могла храну набављати.</p> <p>— Ти се баш жестиш! — смејаше се он — Па шта си хтела са |
| , — рече она не приметивши то.</p> <p>— Ти се додуше никад не журиш, нити се бринеш за што, па |
| ио, сад немаш целу приповетку.</p> <p>— Ти си му обећала почетак — рече шаљиво Ленка — а ја и о |
| отргнути па гњевно викну:</p> <p>„Држ’ ти твој нос у школи, а не мешај се у мој пос’о!{S} Ви’ш |
| ја би је задржао — гунђао је он. — Ал’ ти дабоме, ниси ни покушавала, доста ти је кад је само |
| замерале; — смејаше се на то Коста — а ти знаш, да је обичај већине људи тек онда погрешке не |
| понашање.{S} Кад ја пеглам или шијем а ти ми читаш, а да си узео жену са миразом, читао би и т |
| онда саковати.{S} Оне ће добити варош а ти село па се и опет не можете мерити.</p> <p>— А што н |
| оју намеру.</p> <p>— Нешто си бледа, да ти није зло? — питаше брижно Ленка метнувши пред њу хла |
| ртно заљубљен...</p> <p>— Чини ми се да ти је смртну љубав и најбезазленија већ у очима читала |
| дати.{S} А да сталне воље имадеш, и да ти није „плева“ у глави — то су тек могли увидети!</p> |
| о радознало г. Коста.</p> <p>— Право да ти кажем, избор ми је врло тежак — рече збуњено доктор |
| стављају варош те одлазе дома, па отуда ти узвици и врева.</p> <p>Растанак тај беше веселотужан |
| аринка је тек жена за тебе.</p> <p>— Ја ти кажем како ми је ово дана на срцу — рече доктор не д |
| њам.{S} Чим хоће да ме снађе та беда ја ти се лепо забуним у посао, јер ко’ велим: боља је и на |
| разом, читао би и ти у кавани.{S} Но ја ти сад не помогох!{S} Ти си знао, да ће тако бити, па к |
| њаш о мојој љубави према њему.{S} Но ја ти кажем да ћу му свагда верна бити; јер видим да ме во |
| ељски позив — плану на то Ленка — Но ја ти кажем, да немаш право.{S} Воље сам и ја имала као и |
| у родило. — Не Саво, то није могуће! та ти се море шалиш! — Даринка је тек жена за тебе.</p> <p |
| а.</p> <p>— Гле, гле.— рече Милица — Та ти си боља но многе од нас.</p> <p>— Немој ме хвалити, |
| лице му се беше запламтило.</p> <p>— Та ти се море баш љутиш! — рече му доктор зачуђено мерећи |
| и у општинском стану живети.</p> <p>Та ти си твојим ћеретањем већ прешао меру — рече му опет ж |
| л’ ти дабоме, ниси ни покушавала, доста ти је кад је само оно преклапало, Милица, уз тебе.</p> |
| о противно — рече весело она — Него шта ти велиш, госпођице Шултесова? сањаш ли још о каквом Пе |
| је видиш, моје мишљење о љубави, па кад ти још додадем, да је за мене љубавно гориво уз остале |
| Даринка и опет замислила.</p> <p>— Сад ти не умем рећи, али кад будем о томе озбиљније размишљ |
| већма замера, а добра воља не признаје ти се ни од другарица, ни од професорске колегије.</p> |
| таш знаћеш и моје мишљење о љубави које ти и онако још од пре дугујем. —</p> <p>„Љубав је као в |
| са осмехом Даринка.</p> <p>— Бадава се ти смејеш; плану сад Ленка — и у твојој души морала је |
| женом пође у општину.</p> <p>— Куда се ти, Коста журиш? — питаше га Милица која се у исти мах |
| лицем Ленци у собу.</p> <p>— Куда си се ти опремила? питаше она бацивши поглед на Даринчино пут |
| снови плету у мојој машти од кад си се ти Ленка удала; јер ти ће вас снови зацело највише инте |
| ашно погледа Даринку.</p> <p>— Ругај се ти колико хоћеш, али сан је сенка живота, — рече Даринк |
| ва што држите очи.</p> <p>— Само што се ти, Даринка, још држиш — к’о Каћ. — Умеша се сад и трећ |
| још све покварити...</p> <p> — А зар се ти томе не би противила? — Питао је пламтећим ал’ тужни |
| <p>„Тако је“; рекох јој ја „ал’ онда ће ти дете дуже боловати.{S} Кад ракија у соби ври, шкоди |
| ара што умеју само језиком радити па ће ти пребацивати и најмању погрешку и недостатак.</p> <p> |
| е не купује на вашару.</p> <p>— А не ће ти нико обесити ни колајну за твој сувишан рад — дода ј |
| неће прва приближити; шта више често ће ти се учинити, да је она хладна, дурљива и необразована |
| Ленка — и зато ми је и неправо, што ће ти паразитски карактери што им је главна црта лично зад |
| ћеш га имати; па и тај грдни труд биће ти ненаграђен, превиђен и без сваког признања.{S} Људи, |
| е краву — рече му рукујући се — а гошће ти зацело још спавају?</p> <p>— Та тек је четир сата — |
| ашингтона. „Учите народ!“ — веле додуше ти моји омиљени научењаци — али ја се још врло добро се |
| ање спремати. </p> <pb n="20" /> <p>— И ти ћеш баш да легнеш? — запиташе у исти мах две другари |
| Г. приправнице III. разреда.</p> <p>— И ти, Милице, баш мислиш, да ћеш на бадњи дан прасе угоји |
| Та девојка баш бега од среће.{S} Ал’ и ти си крива; требала си ми јавити.</p> <p>— Та чисто је |
| није да гладим децу ко неко пудлу; а и ти ћеш видити, како ћеш у школи проћи без телесни казни |
| брини се, ја ћу се већ постарати, да и ти за другом титулом дуго не чекаш. </p> <pb n="34" /> |
| авих последица утисак оставити.{S} Та и ти си у ствари ако не боље, оно свима нама равна; па ка |
| још о каквом Песталоцију, или ћеш се и ти задовољити с обичним човеком? — И ту несташно поглед |
| да си узео жену са миразом, читао би и ти у кавани.{S} Но ја ти сад не помогох!{S} Ти си знао, |
| више појетизирати.{S} Знају оне да си и ти парче дрвена песника и да си речит — упаде му у реч |
| И ја сам тебе чешће поучавала, па си и ти баш из тих предмета боље од мене оцењена.</p> <p>— П |
| луда посла; тиме се тек буниш, а ето и ти и Ленка једва што држите очи.</p> <p>— Само што се т |
| примети Даринка.</p> <p>Ваљда си већ и ти програм створила по коме ћеш осим деце и народ учити |
| обе — бранила се она. — А на послетку и ти јој неби могао забранити.</p> <p>— Забранити...{S} З |
| вар.{S} А да истину говорим, увидићеш и ти, чим се сетиш оних многих:{S} Немица, Мађарица, Влах |
| ал’ ето и Коста је већ приметио, да би ти била лепша и од Милице, тек да су ти, већ од природе |
| ивоту пофалила, па нећу више.{S} Или би ти хтела да због родољубља и мог уверења, да добро ради |
| томе погледу још „цвеће“ туђинац, неби ти се оженио Српкињом ни да му је дукатима заспеш!...</ |
| оја ће почети? — питаше Ленка. — Запрви ти, — рече Даринка.</p> <p>— Одакле да почнем? из писам |
| четир сата — рече г. Коста. — Неш кажи ти мени момче, шта још оклеваш?{S} Мени се то одлагање |
| еста пограбити; јер ко те пита, имаш ли ти љубави према томе позиву, или те је руководило славо |
| Милице искрено — рече за тим — волиш ли ти њега здраво?</p> <p> С Миличина лица нестаде оног не |
| .</p> <p>— Готова сам — рече она. — Али ти си твој посао давно напустио, мој говор ниси ни беле |
| стре, ал’ таком пријатељу као што си ми ти, тек Даринку желим за жену.{S} Она је много претежни |
| оме изузетак; т. ј. да се љутим, што ми ти неверујеш, већ ме се свуда, па баш свуда клониш.</p> |
| коше у исти мах обе другарице. — Остани ти Коста.{S} Оно што смо ми радиле и доживиле није тако |
| треба — рече му Даринка.</p> <p>— Да си ти Даринка добила место дознала сам из Миличина писма у |
| пет жена смејући се — Ко те пита шта си ти закључивао, кад сам ја већ госпођа нотарошевица и у |
| стало иде — под купус...</p> <p>Него си ти браца Коста, баш затуцано сумњало! — све једнако те |
| и, него напустити тај позив, као што си ти Ленка урадила, или се латити оног правца у настављањ |
| <p>„Којешта!“ осечем се ја. „Него носи ти млада дете у собу па зови доктора; то ће више помоћи |
| >— Е, онда се и сам вараш.{S} Посматрај ти и испитуј још данас озбиљно, и онда решавај.{S} Та ј |
| а дочекали.</p> <p>— И ми би волеле, ал ти знаш — наше карте...</p> <p>Она уздахну и ућута.{S} |
| и разборите женскиње?</p> <p>То не, ал ти знаш, да ја ни кад ни сам волио хладно и поносито же |
| .</p> <pb n="45" /> <p>— Заборавила сам ти рећи, да ме је синоћ молила твоја познаница госпођиц |
| а оним „ви“?{S} Ја ко’ бележник шта сам ти могао помоћи?!</p> <p>— Та тако ви неучитељи вазда з |
| ну, а друг му настави:</p> <p>— Што сам ти рекао знадеш и из искуства.{S} И мени је Ленка изгле |
| кле ниси за Милицу?</p> <p>— Та већ сам ти казао, да је и она ваљана девојка и ако је по моме м |
| е у врту код кошница.</p> <p>— Жену сам ти опазио, да у штали музе краву — рече му рукујући се |
| ело и чисто као злато.</p> <p>— Обричем ти, да ћу је усрећити; само ако ме не одбије — рече док |
| м она, па се засмеја. — Боже мој, чудан ти је човек; све га нешто копка да туђу тајну дозна, и |
| е с првим разредом, — питаше Ленка — он ти тек неможе писмена извештаја давати?</p> <p>— Дабоме |
| е бриге опростим и загонетку решим, ево ти из мога дневника од речи до речи белешке што сам ја |
| ко небојша, бојим се ја бога већма него ти, а бабама твоје феле нека је далеко од мене — „лепа |
| упила у школу са већим одушевљењем него ти, па опет вечита борба и незгоде потресле су га већ и |
| епавица...{S} Милице, тешко и теби, ако ти нешто очи оболу! ... или се и твоме мужу вечито ћера |
| т удала...</p> <p>— Волео би знати како ти, Даринка о љубави мислиш? рече Коста, видећи да се н |
| и кисело лице доликовало.</p> <p>— Лако ти је церити се, кад заједно с твојом Милицом имадеш ви |
| и околности ученичкој.{S} И за то, нико ти неће замерити, ако се која приповетка или друго што |
| није било да си мање ревностна.{S} Нико ти неће добру вољу уважити, него ће се још наћи злуради |
| тро и лако протрчао.</p> <p>— Причинило ти се — рече доктор. — Ја нисам ништа чуо.</p> <p>— Чуо |
| с иронијом.</p> <pb n="50" /> <p>— Само ти увек тако ради, па ћеш далеко дотерати — примети јет |
| — Та немој мислити, да си томе баш само ти узрок.{S} Имала сам ја за тај одсудан корак и других |
| т на једну форму...{S} Јер веруј ми, то ти ни Бог ни људи опростити неће!“</p> <p>С тим је оста |
| а Богу се молити и разумно живити, и то ти нећу заборавити!“ а очи јој се у сузама засијаше.</p |
| по вољи говори; чућеш после од мене што ти још устреба — рече му Даринка.</p> <p>— Да си ти Дар |
| о сам јој мало ватреније у те — као што ти велиш — „искрене очи“ али се згрозих од поносите хла |
| домаћин — само ми је врло загонетно што ти и уз општинску хвалу до неба не беше задовољна, него |
| сли! — викну г. Коста. — Та човече, зар ти је милија лутка и лептир, од благе и разборите женск |
| аш! — узвикну чисто Ленка.</p> <p>— Зар ти мислиш да ја никад не долазим у ту врсту искушења, п |
| ава, од тако луда сна...</p> <p>— А зар ти ниси никад сањала пријатније сне? — рече г. Коста по |
| машти од кад си се ти Ленка удала; јер ти ће вас снови зацело највише интересовати.</p> <p>Учи |
| и онда кад би и душу за тебе дала, опет ти се неће прва приближити; шта више често ће ти се учи |
| и Милица је ваљана девојка.{S} Али опет ти морам рећи, да се у Даринци вараш.{S} Ти си најбујни |
| 43" /> можда пали, Даринчине очи казују ти, да су створене, да трпе, теше и ране лече; а то је |
| >Него истине ради морам признати, да су ти извештаји већином благи и пријатељским духом задахну |
| би ти била лепша и од Милице, тек да су ти, већ од природе округли образи мало пунији...</p> <p |
| амо против; шта више, за твој труд даћу ти и почетак тој приповетци.{S} Он се може датирати још |
| дем о томе озбиљније размишљала, казаћу ти — рече она и устаде.</p> <p>— Хајдемо у кућу — приме |
| не чекаш. </p> <pb n="34" /> <p>— Бићу ти јако обвезана! — рече такође у шали Милица — само јо |
| уге томе потребне књиге.{S} Читаш ли их ти Милице? — То нам је на селу нужније и од кућарства — |
| оли, а не мешај се у мој пос’о!{S} Ви’ш ти ње, мисли да је госпођа, па све зна! ..{S} Тако је р |
| а себе самог, кад сам осетио, да си баш ти у томе изузетак; т. ј. да се љутим, што ми ти неверу |
| рече Ленка шаљиво — ал’ за то не мораш ти баш о њему сањати. — Има и других људи!</p> <p>Дарин |
| амтеше.</p> <p>— Што буде могуће, велиш ти, но и ја напред знам, да ће све то врло мало бити пр |
| опет зато с препоруком свршиле!.</p> <p>Ти си данас раздражена, па боље — дремај! — рече јој Да |
| — примети Даринка оштрим гласом.</p> <p>Ти си дакле са својим околностима задовољна? — питаше р |
| че па по свршеној молитвици прошапута: „Ти си ме научила Богу се молити и разумно живити, и то |
| S} А тај поглед уједно јој и казиваше: „Ти или си крајња искреност или крајња кокета и — ђаво.“ |
| у, као што смо чули, већ и с њиме биле „ти“ Ленка је желила, да тако буде, а оне се нису много |
| нографисати.</p> <p>— Ако допустите, да тим белешкама независно разполажем, одмах ћу се дати на |
| се у исти мах мушко и женско лице, а за тим истрчаше обоје на поље.</p> <p>— Терајте унутра! — |
| его да се манем „филозофирања,“ дода за тим смешећи се — на да чујемо шта ће и Даринка рећи; је |
| оближњој сенци неко уздахнуо и да је за тим трава јаче зашуштала, баш ко да је неко на другу ст |
| Красан човек тај мој Сава — рекла је за тим шаљиво она. — Само данас ми је и сувише сентиментал |
| етикеције“ упознавала; — смејаше се за тим Ленка — а оне знају и без тебе да си ми муж.{S} Сад |
| су ми рекле, драги мој Саво, — рече за тим шаљиво и добре воље господин Коста — да је та прокл |
| <p> — Реци ми Милице искрено — рече за тим — волиш ли ти њега здраво?</p> <p> С Миличина лица |
| ета што истога дана на ред долазе, и за тим по својој увиђавности прибиљежити и класификацију у |
| ахну Милица па затвори педагогију, и за тим узе психологију и поче шаптати:{S} Психологија је н |
| ила сам се амо сасвим сама — настави за тим — Мати и отац не могу се из Д. амо селити а сестре |
| е.</p> <p>— Хајдемо у кућу — примети за тим — Милица је зацело већ устала па јој треба честитат |
| те најлепшу награду! — а очи јој се при тим речима запламтише — или зар вас баш нимало неусрећу |
| сталих врлина и способности.</p> <p>Тек тим путем могуће је мени поред незгода што их учитељи н |
| е то, онда је већ и наступила...{S} И с тим седе за гласовир па стаде свирати неку веселу песму |
| лтесове — дода враголасто Ленка.{S} И с тим угаси лампу те и оне заспе.</p> </div> <div type="c |
| а а жена знаш како о теби мисли.{S} И с тим још јаче порумени и за часак ућута.</p> <p>— Настав |
| а се иначе не бих могла ни отети. — И с тим изви своје из његових усијаних руку.</p> <p> — Госп |
| — Ти све она стара — примети Милица и с тим уђоше у кућу, где их Ленка и домаћин упознаше и с д |
| и Бог ни људи опростити неће!“</p> <p>С тим је оставим и уђем у кућу камо је мати болесно дете |
| бична ватра али он и опет уздахну.{S} У тим ватреним очима беше и сада у овом тако потресајућем |
| илику, да јој се приближим настави међу тим Коста — Али разуме се да сам пре тога постао са сви |
| посредовања по вољи сврши.</p> <p>Међу тим ја сам погодније створење; јер нисам ни навикнута, |
| љно, да и најбоље место добије.{S} Мећу тим ми...</p> <pb n="27" /> <p>— На ствар! — прекиде см |
| е покаже тога позива недостојна.</p> <p>Тим начином досад нисам опазила код деце зависти.{S} А |
| се опет прва. — Та мани се луда посла; тиме се тек буниш, а ето и ти и Ленка једва што држите |
| у и психологију училе овлаш и на памет; тиме су бар стекле добру класу, а у животу им и онако т |
| сваки читалац по своме ћефу замишља.{S} Тиме ће приповетка бити бар и необичнија и интересантни |
| а и сувише црно видиш — рече Милица — а тиме чиниш неправду нашем драгом народу.</p> <p>— Можда |
| ад је тек стекла искуства па је требала тиме и народу дуже да послужи.</p> <p>— Опет народ! — р |
| лазила — смејаху се оне.</p> <p>— Ја се тиме и не хвалим.{S} Но и ви допустићете, да је понавља |
| да оцени.</p> <p>Али ја сам задовољна и тиме; јер вазда волим пропустити и десет криваца, него |
| ад покушах да сањам на месечини неби ли тиме богињу свога срца умилостивио.{S} Боже мој, ти сам |
| е такође у смеју и шали изговорила, али тиме је „на јуриш“ задобила лако запаљиво срце доктора. |
| и; знање, што сам га стекла, не могу ми тиме одузети. — Оно ми остаје и уз довољну оцену.</p> < |
| ало већ доста утврђено и у реду.</p> <p>Тиме сам дабоме општину задовољила но не своју савест, |
| и Милица — само још морам приметити, да титула немора бити баш „госпођа натарошевица“, може она |
| ом јој се нуди у место назива учитељице титула госпође натарошовице и натарош још приде...</p> |
| ћу се већ постарати, да и ти за другом титулом дуго не чекаш. </p> <pb n="34" /> <p>— Бићу ти |
| ља; то нема никог ни да ми понуди другу титулу, и зато сам ја видите, још госпођица учитељица.< |
| ловало је, по свима знацима судећи, од „тифуса“ који је у месту владао.</p> <p>Обоје деце беше |
| ерења, да би много сретнији био да нема тих проклетих ферија, или да један пут настану вечито п |
| тебе чешће поучавала, па си и ти баш из тих предмета боље од мене оцењена.</p> <p>— Право! — ви |
| ног осудити.</p> <p>Тако видите, помоћу тих малених својих помагачица остаје мени више времена |
| нутку са резигнацијом насмешила и можда тихо уздахнула; осим тога била је сад још мање код огле |
| уњено ћуташе и после неколико тренутака тихо рече:</p> <p> — Примам Вам понуду; и поруменивши п |
| то је то некима по вољи...</p> <p>Коста тихо уздахну али мишља да му је дужност, да говору даде |
| ази један од двеју главних надзорница и тихо их препитује оне приповетке и молитве, што смо већ |
| да и то није без узрока, — настави опет тихо — нисам ја сама на то осуђена; осећају ту неправду |
| ођицом Драгом у X. А и Ваше прво питање тицало се Даринке, — ћеретала је она — а то се мени не |
| p> <p>— Кад се твој „маневар“ неби мене тицао — рече болним осмејком она — и ја бих тако судила |
| , и ако га се ништа нетиче!</p> <p>— Не тиче! — викну у исти мах муж и жена, а прекорни је погл |
| ог имендана. — И зато се и нас ништа не тиче.</p> <p>Једнога јутра врло рано дође доктор Гаврил |
| мах плану и за оне ствари које их се не тичу.{S} Но уз све то беше опет разборит човек и <pb n= |
| у видети имаш ли право — прекиде доктор тишину својим звучним и крупним гласом. — Лако је могућ |
| љезница споро иде — прекине на послетку тишину Ленка.</p> <p>— Бар ћемо се дуже разговарати — р |
| тна, а сама признајеш, да и тебе штошта тишти — рече ироничким осмејом Милица.</p> <p>— Има при |
| је већ на измаку.{S} А г. доктора друго тишти; јер док беше Даринка овде није било ни зле воље. |
| тујем; а љубав држим да ће доћи и сама, то јест, ако није љубав оно стање, што сам га осећала к |
| азна, за добре стране никаква признања, то је моја судба већ одавно.{S} Но ја се надам, да ће и |
| тром.</p> <pb n="49" /> <p>— Не, Коста, то није за моју природу; ја друкчије свађам те ствари.{ |
| јно неожењен, а наше познанице неудате, то је свету сасвим обична појава, те и нашим познаницам |
| на рече поносито Ленка — а што је више, то се жртвовало можда каквој светијој цељи или је тек у |
| лест на једну форму...{S} Јер веруј ми, то ти ни Бог ни људи опростити неће!“</p> <p>С тим је о |
| и рече:</p> <pb n="29" /> <p>— Опрости, то је говорила учитељица а жена знаш како о теби мисли. |
| огао; а више се мучио но што је уживао, то све показује његово пожртвовање и челичну вољу.{S} Т |
| а се сунце на западу родило. — Не Саво, то није могуће! та ти се море шалиш! — Даринка је тек ж |
| е у шали, а сад је тек видела погрешку, то јест, моћ, својих непромишљених и изазивајућих речи. |
| им веселим смејом.</p> <p>— Тако видиш, то ми се допада! — рече Коста — сад видим да твоја љуба |
| неожењених натароша а боме ни учитеља; то нема никог ни да ми понуди другу титулу, и зато сам |
| и ти млада дете у собу па зови доктора; то ће више помоћи него те ваше лудорије.“ па се маших д |
| и „баца“ отац а „нина“ или „сека“ мати; то ужива по 3 — 4 стотине плате, а уз то има да настављ |
| ктор задовољно насмеши.</p> <p> — Тако; то ми се допада — рече Ленка — а не она натуштеност!{S} |
| посумњаш, да хоће да те задобије...{S} То је, драги мој Саво, по моме схваћању женски понос и |
| у добио да се нисам у Ленку заљубио.{S} То ме је, разуме се по себи, доста муке стало, али и оп |
| холошку студију — примети она горко.{S} То би и њега довело у неприлику, да размишља.{S} А тада |
| ни комлов ни обојке у соби да сушиш.{S} То све шкоди и здравима и болеснику“.</p> <p>„Ју боже, |
| г. докторе? — рече сад весело Ленка. — То нимало не доликује ни Вама ни моме Кости, који је та |
| .</p> <p>— Довољну! — узвикну Милица. — То би било грозно!</p> <p>— Грозно или не; ал мени се т |
| нужно ни да кажем.</p> <p>— Шта није? — то је баш интересантно прихвати он и остави оловку — Не |
| ебне књиге.{S} Читаш ли их ти Милице? — То нам је на селу нужније и од кућарства — дода затим в |
| и саме нестати!“ — насмеши се Даринка — То правило драга моја, употребљују тек учитељи и лекари |
| се! — рече враголастим осмејом Милица — То је можда тако код друге народности но ми Срби и у то |
| се и научи; а за: нас „олош“, дабоме — то је тешко.</p> <p>И тако незнам из ког плеснивог „при |
| имадеш, и да ти није „плева“ у глави — то су тек могли увидети!</p> <p>— Правда је у гробу! — |
| >— Право! — викну Коста и баци оловку — То сам од тебе и очекивао.{S} Но не брини се, ја ћу се |
| речит — упаде му у реч Ленка.</p> <p>— То је за оно „на ствар“ — примети са осмејом Даринка; а |
| кну Милица — сад си је добила.</p> <p>— То би могла она и теби рећи — бранила се Ленка, но и оп |
| ма апелације — примети Милица.</p> <p>— То и јесте зло — рече Ленка. — И образовани људи слабо |
| класе уводим у свој записник.</p> <p>— То би све добро било кад неби те надзорнице и вице-надз |
| испекла — рече шаљиво домаћин.</p> <p>— То не поричем, — дода му жена — али и опет велим, да се |
| ла, што се удала? — питаше он.</p> <p>— То не.{S} Али могла је удадбом још причекати — одговори |
| еш, да је основана и на месту.</p> <p>— То ће будућност и народ пресудити.</p> <p>— Јест, — дод |
| ј се смејаху, а муж само рече:</p> <p>— То нисам хтео да кажем.</p> <p>— Наравно да ниси, али м |
| што пре да и друге чујемо.</p> <p>— Ал’ то је баш важно било.{S} Иначе су могле помислити, да с |
| да кажем како смо се познали и узели, а то се по себи разуме, те није нужно ни да кажем.</p> <p |
| — Душан Т. је бележник у моме месту, а то је за учитељицу и сувише добра — партија...{S} Друга |
| то сам га за то време о школи стекла; а то ћете и ви мени обрећи. — Примате ли?</p> <p>— Примам |
| а десет година чини баш 200 форината; а то је много за учитељицу која има за живота своју „мини |
| труд тек кад би моје ученице одрасле; а то је и сувиши дуг рок и за мене, а још више за свет ко |
| створене, да трпе, теше и ране лече; а то је брате, својство што ствара најсретније бракове.</ |
| и среће па има сведоџбу с препоруком; а то је довољно, да и најбоље место добије.{S} Мећу тим м |
| жне. —</p> <p>— Ал’ ја би их штампао; а то вам већ неби било право?</p> <p>— Боже сачувај!{S} М |
| ицало се Даринке, — ћеретала је она — а то се мени не свиди, па баш завидим Даринчиној срећи... |
| јски прутом по врх прстију „одалами;“ а то је и онако у свези са тезом из педагогије о нези чул |
| Нестане ли тога горива у љубљених особа то нам га не могу више ни пружати и онда и наша љубав м |
| од њих јача од родољубља...</p> <p>— Да то Даринка или Милица говори, — примети шаљиво г. Коста |
| крозањ.</p> <p>У почетку сам мислио да то чиним из радозналости и несташлука, но кад Ленка о ф |
| ше, да би ваздух могао чистији бити, за то се још боље обазрем по соби, и заиста, опазим за пећ |
| хтео сам да поправим своју погрешку, за то се више не хтедох шалити, него најозбиљније тражих п |
| оли, што’ но веле, „тек од жеље“.{S} За то да кол’ко толико себи и деци олакшам, а да уз то не |
| ерене тек из „борбе за опстанак“.{S} За то сам се од срца смејала и штудирала мимику баба Марин |
| да примам награде за своја дела.{S} За то се и не обазирем на мњење своје околине, већ радим т |
| и <pb n="44" /> крајна добричина.{S} За то га сад смеј пријатеља одмах сети, да нема права срди |
| , да многе мисли праве главобољу.{S} За то буди од сад паметнија, па се мани тог лудог посла... |
| има читала — смејаше се опет Ленка — за то би баш волела знати, колко њих је у ту љубав веровал |
| ро, добро, — рече Ленка шаљиво — ал’ за то не мораш ти баш о њему сањати. — Има и других људи!< |
| раду у школи, и о мишљењу што сам га за то време о школи стекла; а то ћете и ви мени обрећи. — |
| ве док сама не увиди и не призна, да за то још није дорасла или док се не покаже тога позива не |
| еч — ти вређаш.</p> <p>Зна она да је за то и сувише волим — рече Ленка погледавши другарицу; па |
| копа јаму своме но — туђину...{S} И за то је и она на ту „стрелу“ највише важности полагала и |
| е и растрзане на хиљаду страна.{S} И за то се и не држим наставна плана и прописаних правила ка |
| моме знању и способности рећи.{S} И за то сам видиш, тако радила.</p> <p>— Па тако ради и већи |
| собности и околности ученичкој.{S} И за то, нико ти неће замерити, ако се која приповетка или д |
| ивно од оне за коју ме свет сматра и за то је видите то повредило мој женски понос па сам морал |
| а је хтела утрвеном стазом да ходи и за то је дошла к мени.{S} А да ће ми заиста доћи, ако само |
| ћује средство — рече смејући се он и за то је у овоме месту од то доба учитељица и у мени изгуб |
| ако.{S} Труда ме је доста стало, али за то и беше испит, по новијем учитељском изразу — сјајан. |
| Заповрће ме сваки час, па шта ће нам за то оставити? — Ту отрцану кућицу, а тричава учитељичка |
| еме допусти и кад код је одређен час за то; само што се не задржавам при њима тако дуго као год |
| двосмислено насмешити.{S} Но и опет за то, ја хоћу да се надам; јер и онако је нада хришћанска |
| изгубила бранитеља, но као у замену за то добила је већ идућих ферија госпођица Ленка писмо, у |
| > <p>— И на то сам помишљала, те баш за то сваке недеље мењам те своје надзиратељице, па како ј |
| или крајња кокета и — ђаво.“</p> <p>За то још већма порумени и за часак обори очи, те збуњено |
| p>Незнам ко би уз толике неприлике и иа то воље имао?! — умеша се и Ленка.</p> <p>Онај ко суди |
| ј није ништа свето, него је већ ишла на то да ономе пружи руку где ће моћи узурније живети и лу |
| — настави опет тихо — нисам ја сама на то осуђена; осећају ту неправду и друге мени равне сест |
| .</p> <p>— Лепо је тешиш! — осече се на то Милица.</p> <p>— А што да ме теши?{S} За малу погреш |
| и те ситнице замерале; — смејаше се на то Коста — а ти знаш, да је обичај већине људи тек онда |
| днија са Миличином.</p> <p>Доктор се на то беше озбиљно замислио а г. Коста приђе својим кошниц |
| чун без бирташа“.{S} А ко зна шта ће на то мој и твој баба рећи.{S} Они могу још све покварити. |
| људи!</p> <p>— Промислићу се — рече на то поруменивши доктор — само напред кажем, да се не над |
| p> <p>— Само да добро прођемо — рече на то Милица.</p> <p>— Та пасти тек нећемо! примети Даринк |
| ити може — примети Ленка.</p> <p>— И на то сам помишљала, те баш за то сваке недеље мењам те св |
| ече:</p> <pb n="47" /> <p> — Морам и на то да пристанем; стисли сте ми руке тако, да се иначе н |
| добра — партија...{S} Другарице јој на то прснуше у смеј!</p> <p>— Та шта се церекате?{S} Хоћу |
| — Ено већ бије девет.</p> <p>Домаћин на то поче:</p> <p>— Кад сам на послетку увидио, да не вре |
| мала воље на учитељски позив — плану на то Ленка — Но ја ти кажем, да немаш право.{S} Воље сам |
| вазда тек теорија и фраза.</p> <p>— Та то ме баш и љути.</p> <p>— Свет се не може једним рамен |
| њих је у ту љубав веровало?</p> <p>— Та то и јесте малер нас мушких, што је проклети скептициза |
| а престаће чим ње нестане.“</p> <p>— Та то је судба свију учитељица! — викну скоро Милица.</p> |
| о што си била у заводу.</p> <p>— Па шта то чини, само кад сам здрава — рече Даринка насмешив се |
| адноће што у тај мах из њих суну.{S} Од то доба вечито избегава мој поглед; тек неки дан добио |
| м своју поуку у здравственом погледу од то доба тек на саму школу ограничила опет штудирам „кућ |
| ејући се он и за то је у овоме месту од то доба учитељица и у мени изгубила бранитеља, но као у |
| елиш ти, но и ја напред знам, да ће све то врло мало бити према труду, што ћеш га имати; па и т |
| ствари које их се не тичу.{S} Но уз све то беше опет разборит човек и <pb n="44" /> крајна добр |
| оји дан зацело излећи.</p> <p>Но уз све то мени се чињаше, да би ваздух могао чистији бити, за |
| је поводом тога н њој учињена, била је то: што се у том тренутку са резигнацијом насмешила и м |
| ке своје штете и оставити.{S} Сасвим је то друкчије код мушких учитеља; они сироти и ако касниј |
| ла кад ми је рекао да ме воли, а ако је то, онда је већ и наступила...{S} И с тим седе за гласо |
| а ћу учитељовати, и размишљати, како је то „благодатно“ стање, кад се најпре мора десет табака |
| у осуђене да више размишљају, но што је то некима по вољи...</p> <p>Коста тихо уздахну али мишљ |
| ам и учинила.</p> <p>— Боже мој, зар је то баш тако неопростив грех био! — примети Ленка. — Тре |
| е! — рече он потресеним гласом — зар је то одговор?</p> <p> Она му погледа у очи па и сама задр |
| и од особе коју љубимо.{S} Код неких је то гориво бело лице, вити стас, бисер-зуби, чарне очи, |
| сетљивије жице била дирнута.{S} Та није то првина, да сам морала увидети, да више вредим, него |
| комислености и саможивља.{S} Или ако не то, онда јој је срце покварено па јој није ништа свето, |
| мало млађа и мало лепша.{S} Или ако не то, оно бих бар морала имати мало хладније срце и скуче |
| аним ја — рече он слежући рамени — Мене то ни тада није љутило.</p> <p>Шта више ако ћу да будем |
| ваљане чланове човечанствена.{S} Да се то постигне треба за село сасвим засебан наставни план, |
| мени момче, шта још оклеваш?{S} Мени се то одлагање не свиди; оне ће сутра прексутра већ дома, |
| а коју ме свет сматра и за то је видите то повредило мој женски понос па сам морала чинити оно, |
| ако је у свакој скамији по шесторо деце то у шестонедељном току времена свака ученица једанпут |
| оказала својим родитељима; а овима беше то место и милије, те тако пре неколико месеца постадос |
| појава, те и нашим познаницама не беше то необично — у самој ствари дабоме да је друкчије стој |
| а „женка“ нехтеде забавити.{S} Шта више то ме је баш растужило.{S} По томе сам видила, каквим о |
| и онако је нада хришћанска врлина, а уз то и потреба без које је тешко живети...</p> <p>С поздр |
| видео да је на њој проста хаљина, а уз то баш ни једне пантљичице...{S} Но он се и сувише љути |
| ; то ужива по 3 — 4 стотине плате, а уз то има да наставља по 6 разреда и 100 — 200 деце (разум |
| о таки човек; да се неможе трпети, а уз то беше он и ваљан и уважен, па је морала према њему на |
| ањем и дало оцену лошију од знања; а уз то и затуцана села са минимум платом.</p> <p>— Па зар н |
| е ума и оплемењавање срца дечијег; а уз то треба да им улије у њихову главицу и сва знања, која |
| Али од два зла треба бирати мање; а уз то је кошуља свагда ближа од хаљине.</p> <p>— Лепа логи |
| емењавати, рђаве навике одвикавати а уз то и из знања ваљан успех показати могла.</p> <p>И тако |
| ба бирати мање.{S} Па кад је тако (а уз то смо својим успехом и радом незадовољни,) не треба се |
| ’ко толико себи и деци олакшам, а да уз то не буде механизма и у оним предметима где се баш не |
| и разреда и преко стотине деце, која уз то редовно школу полазе тек од новембера до половине ма |
| ни је Ленка изгледала хладна и горда, и то баш онда, кад ме је можда најжешће волела —- а Дарин |
| head>VI.</head> <p>Школске су ферије, и то на две године касније од оног разговора наших познан |
| чила Богу се молити и разумно живити, и то ти нећу заборавити!“ а очи јој се у сузама засијаше. |
| морам рећи, да сам се баш онда љутио, и то баш на себе самог, кад сам осетио, да си баш ти у то |
| енка још дода:</p> <pb n="30" /> <p>— И то је довољан разлог, да и теби Коста, баш ни једна ниј |
| арљивији бити и према школи.</p> <p>— И то морам одобрити — заврши Даринка и поглед јој паде на |
| и да се већина и глађу бори.</p> <p>— И то је истина — примети Ленка — али и опет могао би марљ |
| удила ћерчица те тепаше: „мама, мама“ и то јој не даде да даље размишља.</p> <p>У том дође и г. |
| о награђивања и укора само је моје, а и то вазда чиним у договору целе школе а никако се не држ |
| ак загледа у даљину.</p> <p>Дабоме да и то није без узрока, — настави опет тихо — нисам ја сама |
| етљивим туђинкама.{S} Али она воли да и то о њој помислиш, но да можда посумњаш, да хоће да те |
| ..</p> <p>Ако ли је љубав слаба, онда и то гориво не претвара у пепео, већ у место њега остаје |
| >Баба Наста ми је до душе приповедала и то: да су г. натарош често на своме прозору од кад су г |
| вати, она згара оно што имаде, па кад и то изгори остаје пепео који временом ветар разнесе...</ |
| ац, правац, — понови Ленка — можда је и то; ал тај није за мене и за моје проклете околности.</ |
| ности и енергије.{S} Па добро нека је и то! — нећу да се браним — Али главни је узрок, што ја н |
| ше се Милица — А на послетку, боље је и то него да размишљаш о метафизици — твојој проклетој уч |
| затим више као за себе.</p> <p>Још ми и то треба! — насмеја се Милица. — Не свиди ми се „лекциј |
| p> <p>— Неко време ћутаху сад све три и то, Даринка и Милица гледећи кроз прозор виноградима за |
| омаћин, Ленкин муж, још из ходника; али то је кочијаш тек с празни коли учинио, а Даринка и Мил |
| чина да се с њоме ближе упознам.{S} Али то баш беше чвор.{S} У кућу јој нисам могао долазити, ј |
| и многозначећи поглед на доктора. — Али то не иде; данас се баш морате и с нашим друштвом задов |
| незгоде што су је оне већ навеле, боли то и мене као и њих, али ја знадем, да се долази до цељ |
| начајно свога мужа.</p> <p>— Није ми ни то противно — рече весело она — Него шта ти велиш, госп |
| повољног средства.</p> <p>— Па како си то урадила? — питаше г. Коста.</p> <p>— Знате да код на |
| а још је рано, — рече она не приметивши то.</p> <p>— Ти се додуше никад не журиш, нити се брине |
| новога дара природе; јер знаде, да јој то неће срамоте нанети.{S} Сва промена што је поводом т |
| е и дволичност у животу пратиле, па јој то неповерење није замерити — примети г. Коста. — Али а |
| она наглашујућим тоном.</p> <p>— Нисам то хтела да речем.</p> <p>— Него?</p> <p>— Хтела сам ка |
| нтно прихвати он и остави оловку — Него то ћу им ја приповедати.{S} Ти ћеш можда што слагати.</ |
| опет враголасто погледа.</p> <p>— Како то? — питаше збуњено он.</p> <p>— Та ето и Коста оде од |
| љубави од ње желио будеш.</p> <p>— Како то?</p> <p>Ето тако — рече Коста. — Она је добра срца а |
| и — примети г. Коста. — Али ако је само то, онда брате, покушај; јер веруј, њој је тек светска |
| твари дабоме да је друкчије стојало, но то је тајна господина Косте, његове жене и младога докт |
| ала са мном њеној тетци.</p> <p>— Нашто то? — питаше г. Коста.</p> <p>— Морала сам ма куда одав |
| се да нам нећете замерити.{S} Било је у то доба тако блато, да вас ни десет коња преко овог рит |
| >— Љути се што је Даринка отишла а њему то није казала.</p> <p>— До душе и није лепо домаћину с |
| кад им у лице загледамо, видићемо да су то наше познанице, Даринка, Милица и Ленка.{S} И оне су |
| су вам сад прве мисли: за кога? но баш то остављам да погађате; јер колико се сећам обе сте во |
| узгредне ситнице.</p> <pb n="39" /> <p>То би све добро било, да није светске критике; — рече Л |
| рушити оно што је њу — убило...</p> <p>То су, видиш, речи, у које ни сам хтео веровати и које |
| на? — питаше радознало г. Коста.</p> <p>То баш не могу рећи.{S} И ја патим са незгоде што су је |
| је и сама постала учитељица у С.</p> <p>То ми је дало повода, да се слатко насмејем, јер, ко шт |
| , од благе и разборите женскиње?</p> <p>То не, ал ти знаш, да ја ни кад ни сам волио хладно и п |
| p> <p>С поздравом ваша Даринка.“</p> <p>То је писмо што га је Даринка као одговор Кости и Ленци |
| чно ватром — злобе и мржње... —“</p> <p>То је видиш, моје мишљење о љубави, па кад ти још додад |
| ти? — смејаше се она.</p> <p>— Шта је с тобом Ленка — питаше зачуђено Милица — ти пре ниси тако |
| сам тако нешто приметила, од кад сам с тобом — примети Ленка. — Теби се све већма замера, а до |
| ош девојка опет се нимало није ужаснула тог новога дара природе; јер знаде, да јој то неће срам |
| За то буди од сад паметнија, па се мани тог лудог посла...</p> <p>— Само кад би се могло — прим |
| ар у нечем користити.</p> <p>— Али камо тог правца? прекиде је у речи Милица. — Није доста тек |
| ченом селу лошије оцењена будем?{S} Не, тога више неће бити!{S} Кад би ја тако радила видео би |
| > <p>И тако је на моје заузимање добила тога пута сву тромесечну плату; а што је касније опет н |
| а ме је вазда мучила, да сам недостојна тога позива кад га не вршим по своме уверењу.{S} И зато |
| да ме и образовани људи хвале; а усљед тога осећања постадох и незадовољна.</p> <p>— Гле, гле. |
| е у осмеј — Али толико могу рећи, да од тога доба никад не сањам.{S} Чим хоће да ме снађе та бе |
| сувише сентименталан но ја ћу га већ од тога одучити...</p> <p> Ленка је испитујући погледа.</p |
| требало.{S} Ја сам покушавала да их од тога одвикнем; но тада ми опет долажаху сувише доцне, п |
| о још није дорасла или док се не покаже тога позива недостојна.</p> <p>Тим начином досад нисам |
| ва извештаја одбијена, а срамоту што је тога пута та мала варалица морала осетити, може појмити |
| ембера до половине марта, а пре и после тога видим их у школи, што’ но веле, „тек од жеље“.{S} |
| село и са сватови свршује.</p> <p>После тога ћереташе још мало и на послетку одоше спавати.</p> |
| ина потврди или одбије.</p> <p>За време тога учитељевања само су два извештаја одбијена, а срам |
| би волеле чути и оно, што је Коста пре тога хтео да рече.</p> <p>Ленка се на ту примедбу трже |
| ђу тим Коста — Али разуме се да сам пре тога постао са свим озбиљан човек.{S} На прозору није м |
| ваљда ћемо и остало накрпити; само пре тога морамо видети и дочекати и свршетак које је увек н |
| Ја кад сам у школу ступила хтела сам се тога држати.{S} Али на брзо сам увидела, да је за тај о |
| C8"> <head>VIII.</head> <p>Доцне у вече тога дана дошла је тек Даринка.</p> <p>Коста беше својо |
| рава; а само ради тога не искључујем из тога реда ни иначе најслабију или најгору све док сама |
| баш не сме трпити, прихватила сам се и тога иначе мени не повољног средства.</p> <p>— Па како |
| а бабе и стрпљивих кредитора, било би и тога.{S} С вашим форинтачама и петицама, што ми их к’о |
| ут своју скамију надзирава; а само ради тога не искључујем из тога реда ни иначе најслабију или |
| о ћератање досади...)</p> <p>Нестане ли тога горива у љубљених особа то нам га не могу више ни |
| и да сам на неком гробљу.{S} У средини тога гробља лежи и један гроб са обичним дрвеним крстом |
| Мален стан њен је чист и пријатан, осим тога, пуна јој је школа живахне и веселе дечице, која ј |
| насмешила и можда тихо уздахнула; осим тога била је сад још мање код огледала а све више у шко |
| ћи се у оно, у што ниси позват!{S} Осим тога научила сам од ње да и са ревношћу и доброчинством |
| пријатељству доста сам уверена.{S} Осим тога јуче сам видела, да ме Коста прилично и познаје.{S |
| не баш лепе али и опет угледне.{S} Осим тога, био је још испре најбољи домаћинов пријатељ па и |
| долази до цељи и споро ходећи.{S} Осим тога — рече смешећи се — нисам никад ни била „чедо срећ |
| ност може бити собом задовољан.{S} Осим тога, сви знамо да од два зла треба бирати мање.{S} Па |
| ара за људе а не људи за закон.{S} Осим тога, и сама знадеш, да сваку наставу треба прилагодити |
| ог ритског блата неби превукло.{S} Осим тога, ја вас нисам познавао, а она или беше сувише срет |
| баш што смо људи, себични смо.{S} Осим тога, ја сам једанпут у животу пофалила, па нећу више.{ |
| — рече г. Коста скоро зловољно. — Осим тога њу свет по заслузи и оцењује, па јој је лако ћерет |
| одма од почетка да је даровита; а осим тога, ваљда је умела да провиди и свој положај, па узел |
| Коста не био пореклом мештанин; а осим тога био је и сироче без икакве ближе својте.</p> <p>Та |
| тране не беше позивима краја.{S} А осим тога, сад су се већ сматрали као сродници, па је и мала |
| грдном дуњом.</p> <pb n="38" /> <p>Осим тога били су и прозори засути песком скоро до половине |
| то сам и сувише поносита...</p> <p>Осим тога — настави — овде сам имала и других разлога.{S} Пр |
| чној и — слабој женскињи...</p> <p>Осим тога морате ми ову моју слободу већ и с тога опростити, |
| у љубав све до сад одржало.</p> <p>Осим тога онај осећај и не беше љубав, него тек <hi>почетак< |
| е нанети.{S} Сва промена што је поводом тога н њој учињена, била је то: што се у том тренутку с |
| истан члан човечанства није ни достојан тога, позива и нека се стиди што не уме да чита у срцу |
| о ћеретати, а Даринци дабоме да није до тога:{S} Сам велиш, да много мисли, а ко премишља мора |
| енс на скроб? онда, кад се већ ретко ко тога сећа.{S} Тако исто падне на мене коцка, да говорим |
| неким топлим губером (ћилимом) а преко тога грдном дуњом.</p> <pb n="38" /> <p>Осим тога били |
| чи за тренутак и крадимице гледале... с тога је он поново и нехотице уздахнуо кад га је после н |
| ј уздах приметила те се ману шале.{S} С тога се доктор који и сувише љубљаше пламене погледе и |
| и опет долажаху сувише доцне, па које с тога, које из напред реченог <pb n="40" /> узрока, наре |
| вљати кад је време да у школу дођу, и с тога су деца вазда раније у школи но што би требало.{S} |
| тога морате ми ову моју слободу већ и с тога опростити, што сам данас и ја весела, а весељу зна |
| бити где треба да поштује...</p> <p>И с тога — каже — већина жена постаје лутком или кокетом па |
| а према учитељству и школи.{S} Но баш с тога и оставих тај позив, те сад нисам више учитељица.< |
| да нешто у срце текну при веселом звуку тога смеја те управи ватрен поглед на весело девојче.</ |
| шој вољи свршити“.</p> <pb n="51" /> <p>Тога вечера још написала је као одговор Кости и Ленци п |
| пкиња ни жена, него тек — лутка...{S} А тој: сретан пут! — и онако неће усрећити ни себе ни дру |
| та више, за твој труд даћу ти и почетак тој приповетци.{S} Он се може датирати још од дана наше |
| мији по шесторо деце то у шестонедељном току времена свака ученица једанпут своју скамију надзи |
| баба Марина! ...</p> <p>Незнам ко би уз толике неприлике и иа то воље имао?! — умеша се и Ленка |
| л’ и баба Мару познаје цело село већ од толико година, па ми није ни брига ни од десет доктора |
| мило погледа своју вереницу у којој је толико простодушности и веселе безазлености.</p> <p>Кад |
| еле поклонио.{S} Он вели, млеко ме неће толико коштати, да могу одрасну краву купити, а времено |
| и јој израз на лицу пређе у осмеј — Али толико могу рећи, да од тога доба никад не сањам.{S} Чи |
| веле, „тек од жеље“.{S} За то да кол’ко толико себи и деци олакшам, а да уз то не буде механизм |
| ти иронично Ленка — Српкиње се још нису толико еманциповале, да је хуманизам и свест и код њих |
| ог исказа тек сваке суботе по подне.{S} Том приликом похвалим ја вредне а лење пооштрим и све к |
| , који њу љубе и више — ништа.</p> <p>И том пресудом оцењена је Миличина природа, и свију њој п |
| ови су друге врсте, — а да и ја сањам о том сте уверене.{S} Па кад сте већ за шалу расположене, |
| — насмеја се Милица.</p> <p>— Шта си с том бабом имала? — питаше радознало муж и жена.</p> <p> |
| ога н њој учињена, била је то: што се у том тренутку са резигнацијом насмешила и можда тихо узд |
| и оног правца у настављању, који ће и у том незгодном стању, бар у нечем користити.</p> <p>— Ал |
| д сам на послетку увидио, да не вреди у том случају ни на себе љутити се, јер човек бива све за |
| равна, па погледај њену оцену!</p> <p>У том звонце зазвони и вратар викну имена оних станица, у |
| е“ — и ту се иронички засмеја.</p> <p>У том стигоше и до прве станице, где уђе нека госпа са дв |
| јој не даде да даље размишља.</p> <p>У том дође и г. Коста.</p> <p>— Јел’ устала Даринка? — бе |
| а јој такође пружи своју руку.</p> <p>У том стигоше до једне веће станице.{S} Ту уђе и више пут |
| а сву досадашњу неправду; а сузе што их том приликом рони по нека мајка, деда или меког срца ба |
| неуредно примала, неможе мене кривити; томе је тек узрок немар општине и Срба према школи.{S} |
| уд и вољу и народу мало привређујем.{S} Томе, дабоме нисам ја крива, већ околности и немар наше |
| јер ко те пита, имаш ли ти љубави према томе позиву, или те је руководило славољубље и — мода.< |
| ћу да очајавам; уверена сам, да неће на томе остати, нашу праву вредност оцениће тек народ.</p> |
| ам „кућевни лекар од Н. сремца“ и друге томе потребне књиге.{S} Читаш ли их ти Милице? — То нам |
| не треба бити сувише осетљив.{S} Има и томе основана узрока; сви знамо да је наш народ сувише |
| , бисер-зуби, чарне очи, румен-образи и томе подобне ствари, а код неких је опет разборитост, и |
| то често и мушки механично изричу, неки томе сличан израз...</p> <p>Ленка и Милица прснуше у см |
| не свога учитељовања у своју школу неки томе сличан начин.{S} Упала сам у школу са четири разре |
| позив?</p> <p>— Та немој мислити, да си томе баш само ти узрок.{S} Имала сам ја за тај одсудан |
| све покварити...</p> <p> — А зар се ти томе не би противила? — Питао је пламтећим ал’ тужним п |
| а бих, кад би порицала.</p> <p>Па шта о томе велиш? — питаше је у исти мах муж и жена.</p> <p>— |
| >— Сад ти не умем рећи, али кад будем о томе озбиљније размишљала, казаћу ти — рече она и устад |
| д ње опростим.</p> <p>Путем сам много о томе размишљала; па и ако сам своју поуку у здравствено |
| Шта више то ме је баш растужило.{S} По томе сам видила, каквим осећајима прима ме околина с ко |
| мислише. </p> <p>— Знате шта! — рече по томе Даринка — ми ћемо све три временом бити учитељице. |
| ење, да ми је рад примерен потреби и по томе и користан.</p> <p>— Кад те човек чује, могао би п |
| Добро кажеш; јер да си већ сутра дан по томе одушевљењу само десетицу повишице искала. — зацело |
| слиш, па ћеш наћи, да је код нас Срба у томе погледу још „цвеће“ туђинац, неби ти се оженио Срп |
| као и свака од вас, него је погрешка у томе, што сам ја обичан човек; а као такав хоћу и да уж |
| задовољно своју дужност вршити.{S} Та у томе и јесу по народ боље учитељице но учитељи.{S} Јер |
| да је приволим да зове лекара, но кад у томе нисам успела, препоручила сам јој неколико кућевни |
| его?</p> <p>— Хтела сам казати, да се у томе добу и о љубави озбиљније размишља.</p> <p>— Разум |
| ако код друге народности но ми Срби и у томе смо напреднији.{S} Наша интелигентна браћа само се |
| е самог, кад сам осетио, да си баш ти у томе изузетак; т. ј. да се љутим, што ми ти неверујеш, |
| кој од нас — понови дремљиво ал’ јетким тоном Ленка — Питај само Анђу и Душанију, па ћеш видети |
| p>— Мани се детињарије! — рече озбиљним тоном Даринка — И мени је дабоме тешко, што нисам боље |
| и Ленци и Милици дода она наглашујућим тоном.</p> <p>— Нисам то хтела да речем.</p> <p>— Него? |
| своје собе.</p> <p>— На посао — рече он тоном којим се с гостима не разговара.</p> <p>— Та још |
| чити; цича зима, а ви сте узеле дете из топле постеље и још топлије собе, па га тако у кошуљици |
| и сте узеле дете из топле постеље и још топлије собе, па га тако у кошуљици овде мучите!“ љутил |
| >Обоје деце беше покривено најпре неким топлим губером (ћилимом) а преко тога грдном дуњом.</p> |
| ри она, па се и опет удуби у посматрање торња.</p> <p>— Јеси ли га се сита нагледала? шану јој |
| овор узе други правац.</p> <p>— Ено врх торња у моме месту! — викну у једанпут Ленка — а још ма |
| ми девојачки углед и карактер и у очима торокљива света остане онакав какав је у истини.{S} Зна |
| , гледам, гледам, па опет, баш — обичан тороњ.</p> <p>Она се трже и мило је погледа. — Овде ћу, |
| ца — Баш кад сам штудирала о планетама, трабантима, фиксама и кометама добила сам н. пр. питање |
| жњој сенци неко уздахнуо и да је за тим трава јаче зашуштала, баш ко да је неко на другу страну |
| р само ћуташе и шараше својим штапом по трави.</p> <p>— Нећу брате да те учим — рече даље г. Ко |
| ов последоватељ а Даринка би прва пошла трагом госпођице Шултесове — дода враголасто Ленка.{S} |
| себе тражите изузетка?</p> <p>— А ко га тражи? — осече се Ленка — ја се само љутим, што није об |
| Нећу никога да вређам; али учитељ, који тражи друге награде и хвале, осим уверења, да је корист |
| друкчије, кад јасно види, да већина нас тражи тек новац, спољашњу лепоту и углађено понашање.</ |
| <hi>довољно</hi> онога горива, које ја тражим и које би моју љубав све до сад одржало.</p> <p> |
| грешке своје радо ћу чути, а хвале и не тражим — рече озбиљно Даринка — за мене је довољна нагр |
| мушки вечито правимо важни те желимо и тражимо од женскиње озбиљност, разборитост и здраво миш |
| а.{S} И он мишља: „Луда би био, кад бих тражио више.{S} Ова ме воли, а како она друга осећа — п |
| ша сваке наставе, па што онда и за себе тражите изузетка?</p> <p>— А ко га тражи? — осече се Ле |
| педагогије — на самрти вели: „А ви децо тражите среће и задовољства у спокојном кругу породично |
| ре угледамо, него треба оштрим погледом тражити главне препреке, што нам напретку сметају, па и |
| амо долази!{S} Не Ленка, за опште добро тражићу и милостињу, али за себе — никад...{S} Зато сам |
| ише не хтедох шалити, него најозбиљније тражих прилике и начина да се с њоме ближе упознам.{S} |
| а се сећа да јој „господство“ неће дуго трајати, а зна да је и сама погрешива па несме ни своју |
| . ј. вечите љубави и љубави што за мало траје.{S} Трајна је љубав она што јој је гориво душевна |
| е љубави и љубави што за мало траје.{S} Трајна је љубав она што јој је гориво душевна врлина, а |
| т и друге душевне врлине. (И зато и има трајне т. ј. вечите љубави и љубави што за мало траје.{ |
| <p>Болесно дете лежало је сад на неком траљавом кревецу близу пећи уз своју успавану сестрицу; |
| ер је већ вереница г. доктора, нагло се тргао и место честитке само рече: — Знао сам да ћеш га |
| них и изазивајућих речи.{S} Но и ако се тргла опет се није покајала; та доктор није био таки чо |
| свађам те ствари.{S} Брак код мене није трговина, и ако сам хладна и неосетљива женскиња...</p> |
| веће среће, од учитељичке кад се и опет тргох, на место гробља уђох у једну кућицу. — На постељ |
| тек учитељица остати.{S} Но у исти мах тргох се из свога заноса, те ми се учини, да смо са два |
| рече Даринка па протре очи —- Ал’ нека, треба и ја да запамтим кад сам полагала учитељски испит |
| ног новчића мираза поженише.{S} Заиста, треба само да се добро размислиш, па ћеш наћи, да је ко |
| а се после још неби хтеле удати...{S} А треба да знају, да има мушких који умеју и новац прегор |
| . — Од поштовања до љубави, каже се, да треба тек један корак, али мени се чини, браца Коста, д |
| Даринка. — А тај правац чини ми се, да треба према потреби своје околине сваки учитељ сам себи |
| дајући викну:</p> <p>— Тако! — Дакле ја треба целога века да друге извињујем и да се борим за о |
| .{S} Осим тога, сви знамо да од два зла треба бирати мање.{S} Па кад је тако (а уз то смо своји |
| </p> <p>— Не поричем.{S} Али од два зла треба бирати мање; а уз то је кошуља свагда ближа од ха |
| адаћа сваког савесног и ваљаног учитеља треба да је развијање ума и оплемењавање срца дечијег; |
| ; а оне главице нису тако женијалне, па треба више стрпљења и разлагања.</p> <p>— Шта неће огор |
| збиљност па и не почиње онде љубити где треба да поштује...</p> <p>И с тога — каже — већина жен |
| својим успехом и радом незадовољни,) не треба се вајкати, него напустити тај позив, као што си |
| сваки учитељ сам себи да створи.{S} Не треба да се ограничимо на она правила и упутства, што с |
| ужива у клеветању туђих дела, па се не треба на њега освртати; а предпостављена власт мора тај |
| лиш! — насмеја се Даринка — али и ту не треба бити сувише осетљив.{S} Има и томе основана узрок |
| ове човечанствена.{S} Да се то постигне треба за село сасвим засебан наставни план, и што је гл |
| вим достојно врше; а за достојно вршење треба опет и сувише самопрегоревања.</p> <p>— Баш ко да |
| им — Милица је зацело већ устала па јој треба честитати...</p> <p>Сутра дан отпутоваше дома обе |
| добру класу, а у животу им и онако тек треба метод, по коме се можда такође без размишљања и м |
| девојке бити попадије ни помодуше да им треба учитељка а намирисала сам ја, да баш ни поповима |
| нити да се само на узоре угледамо, него треба оштрим погледом тражити главне препреке, што нам |
| утила сам се без нужде ја.</p> <p>„Тако треба, рано моја,“ поучи ме једна баба, на којој се вид |
| ; али преко трња и води пут срећи, само треба воље и истрајности.</p> <p>— Тако је — рече шаљив |
| ма и оплемењавање срца дечијег; а уз то треба да им улије у њихову главицу и сва знања, која су |
| им више као за себе.</p> <p>Још ми и то треба! — насмеја се Милица. — Не свиди ми се „лекција“ |
| азлога и покретача — настави жена — Јер треба да знадеш, да главна задаћа сваког савесног и ваљ |
| <p>„Кад ћу вез довршити; кад сваки час треба воде!{S} Па и та мати незнам шта је мислила, кад |
| ла у шали.</p> <p>— Кол’ко нам за живот треба одговори озбиљно ал’ узрујаним гласом муж — кадри |
| м тога, и сама знадеш, да сваку наставу треба прилагодити способности и околности ученичкој.{S} |
| епреке, што нам напретку сметају, па их треба отклонити, ма и оним средствима, које људи не хва |
| аш бега од среће.{S} Ал’ и ти си крива; требала си ми јавити.</p> <p>— Та чисто је одлетела из |
| неопростив грех био! — примети Ленка. — Требала си остати па би видела да би се он за тебе реши |
| , — рече скоро строгим гласом Даринка — Требала си делати по своме уверењу, а не освртати се не |
| школи сад је тек стекла искуства па је требала тиме и народу дуже да послужи.</p> <p>— Опет на |
| иља, погодишња ћерчица г. Косте и Ленке требала тетке да позна.</p> <p>Већ је три недеље, од ка |
| т оде у кујну; јер је била недеља па је требало мало више посла око ручка положити.</p> <p> За |
| груди.</p> <pb n="31" /> <p>— Е ово би требало да је завршетак вашој приповеци — насмеја се Да |
| су деца вазда раније у школи но што би требало.{S} Ја сам покушавала да их од тога одвикнем; н |
| Сам си крив био — упаде му у реч она. — Требао си имати на уму, да сам ја осим усамљене девојке |
| задржао? — питаше га опет она.</p> <p>— Требао сам раније доћи, да видим како се пренемажеш и к |
| утње којим су га чешће Даринчине очи за тренутак и крадимице гледале... с тога је он поново и н |
| мети му само доктор, али се за неколико тренутака и опет замисли; а Милица весело примети:</p> |
| е те се чула тек граја а после неколико тренутака зачу се поново и последње:{S} Збогом!{S} Због |
| <p>Даринка се насмеши, и после неколико тренутака ћутања, живо рече:</p> <p>— Моји санови су др |
| лучно и збуњено ћуташе и после неколико тренутака тихо рече:</p> <p> — Примам Вам понуду; и пор |
| о стану „разводити“, нећемо ове ноћи ни тренути.</p> <p>— Не бој се, бићемо кратке примети Мили |
| ма беше и сада у овом тако потресајућем тренутку више осмеја но туге, а он би баш сад тако радо |
| н њој учињена, била је то: што се у том тренутку са резигнацијом насмешила и можда тихо уздахну |
| потиче из поштовања бела лица и дивних трепавица...{S} Милице, тешко и теби, ако ти нешто очи |
| , још држиш — к’о Каћ. — Умеша се сад и трећа. — Та све жмиркаш.</p> <p>— Ја? — рече Даринка па |
| се недаде смести већ провлачећи дете и трећи пут кроз зид, некако смешном иронијом настави:</p |
| ети, да имаш душу па не мој бар онда да треш крајнике кад си пијана и да бајеш сваку болест на |
| ох у мисли.{S} Али кад ме она из заноса трже, нудећи ме да седнем, рекох јој, да дете сувише не |
| а страст и узрујаност од које се Милица трже и задрхта.</p> <p> Она је говорила више у шали, а |
| че замишљено домаћин.</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} Та примедба изгледаше јој иронија п |
| Ленка и Милица прснуше у смеј, а она се трже и порумени, јер виде, како је домаћин испитујући м |
| мети он мило је погледав.</p> <p>Она се трже и поруменивши рече:</p> <pb n="29" /> <p>— Опрости |
| опет, баш — обичан тороњ.</p> <p>Она се трже и мило је погледа. — Овде ћу, као што знате кола у |
| {S} И ту се засмеја.</p> <p>Г. Коста се трже.{S} Био је од оне врсте људи што на мах плану и за |
| поносито женскиње, а...</p> <p>Коста се трже те прекиде доктора пре но што је довршио.{S} Учини |
| чи Коста се од срца засмеја а доктор се трже и мило погледа своју вереницу у којој је толико пр |
| за шалу сувише озбиљан био.{S} Но ту се трже и засмеја. — Поглед му је пао на њено одело, те је |
| ад ништа, онда сам уздахнула — но ту се трже и још јаче порумени.</p> <p>— Не разумем те? — реч |
| да рече.</p> <p>Ленка се на ту примедбу трже и порумени.{S} Учинило јој се да би приличније бил |
| о и преврћемо тек те листове; ако се за три године нисмо доста спремиле, нећемо ни сад мудрост |
| сељака на поклон једну лепу кравицу од три дана — угинула му је крава па је мени теле поклонио |
| минимум платом коју и ви имате.{S} Све три дакле имамо тек девет стотина, а Анђелија сама има |
| се боље свиди, јер сам научила, да све три заједно и добро и зло делимо, па вас још и сад у ми |
| ута.</p> <p>— Неко време ћутаху сад све три и то, Даринка и Милица гледећи кроз прозор виноград |
| <pb n="24" /> <p>Даринка уздахну и све три се другарице за часак замислише. </p> <p>— Знате шт |
| а! — рече по томе Даринка — ми ћемо све три временом бити учитељице.{S} Зато вам се обричем, да |
| е требала тетке да позна.</p> <p>Већ је три недеље, од кад су код њих, па навалише, да иду и св |
| ми још малене.</p> <p>Зато кад ми после три дана мати оде дома, била сам сасвим сама у своме ст |
| це.{S} Зато вам се обричем, да ћу после три године свога рада — ма где ја била — дати вам извеш |
| просто рећи, да сам се — удала још пре три месеца.</p> <p>Знам да су вам сад прве мисли: за ко |
| са којима братињски и сестрински делише три године веселе и тужне часе.</p> <p>Влак дојури и за |
| мештана махале рукама и марамама још и три њихове другарице; а кад им у лице загледамо, видиће |
| а знадеш, да се од родољубља не може ни три дана живети.{S} Народ и општина кад хоће да им ваља |
| ** седиле су једне ноћи у једној собици три младе женскиње код неког стола претовареног разним |
| ју срећу из све снаге покуцавала за ово три године на ономе пољу, који ми је у део пао, али је |
| него ћемо само казивати шта смо за ово три године искусиле.</p> <p>— Зар је рђаво учинила, што |
| </p> <p>Труд који у своме позиву за ово три године полагах, не исплаћује се ни новчаном наплато |
| че Ленка и опет седе — Али и ми смо ово три године ковале и свакојако се мучиле, па дед’ реци ш |
| о и на целокупан рад у школи још две до три над-надзорнице.</p> <p>О целокупном раду своме дају |
| та ћемо, кад смо из нашег краја тек нас три, а други и први разред не хте да нас чека, — одгово |
| l:id="SRP18840_C2"> <head>II.</head> <p>Три године прохујаше, а и четврта се већ у велико броја |
| риловић је човек близу, а можда и преко тридесет година, ваљана карактера а спољашности не баш |
| за то оставити? — Ту отрцану кућицу, а тричава учитељичка пензија престаће чим ње нестане.“</p |
| младости моје.{S} Јест, мени се вазда и трн у оку види, док се у оку мени равних ни балвана не |
| и дабоме да је трњем обрасло; али преко трња и води пут срећи, само треба воље и истрајности.</ |
| оме има учитељство да ради дабоме да је трњем обрасло; али преко трња и води пут срећи, само тр |
| на моје заузимање добила тога пута сву тромесечну плату; а што је касније опет неуредно примал |
| нчине очи казују ти, да су створене, да трпе, теше и ране лече; а то је брате, својство што ств |
| ни поред незгода што их учитељи на селу трпе, да по чешће проведем по више сахата дневно — једа |
| октор није био таки човек; да се неможе трпети, а уз то беше он и ваљан и уважен, па је морала |
| неко зло — које „моде ради“ мора да се трпи и плаћа. „Не ће бити попа ни попадија да иде у шко |
| а и у оним предметима где се баш не сме трпити, прихватила сам се и тога иначе мени не повољног |
| ам још припазити, да уз сву своју муку, труд и вољу и народу мало привређујем.{S} Томе, дабоме |
| труду, што ћеш га имати; па и тај грдни труд биће ти ненаграђен, превиђен и без сваког признања |
| ништа немамо против; шта више, за твој труд даћу ти и почетак тој приповетци.{S} Он се може да |
| би ја тако радила видео би се мој грдан труд тек кад би моје ученице одрасле; а то је и сувиши |
| још мање упливом школе на народ.</p> <p>Труд који у своме позиву за ово три године полагах, не |
| <p>— Способности мислим да сам стекла; труда и рада се не плашим, а и воље имам, па што буде м |
| учитељевања провела сам како, тако.{S} Труда ме је доста стало, али за то и беше испит, по нов |
| а као такав хоћу и да уживам плод свога труда, а не тек вечито да радим без икаквог признања и |
| д је уједно жалио, што се одала на тако трудан и неблагодаран позив...</p> <p>— Тако ћемо! — ре |
| за њу решио, па му се чињаше, да се она труди да доктора задобије. — Био је као што је већ рече |
| ју не уливам.{S} Друга би можда баш сад трудила се, да му покаже да се вара.{S} Али ја сам баш |
| они и да собу чешће обдан ветри.</p> <p>Трудила сам се, да је приволим да зове лекара, но кад у |
| знам, да ће све то врло мало бити према труду, што ћеш га имати; па и тај грдни труд биће ти не |
| утим била је у Т. сасвим задовољена.{S} Ту су наше путнице дочекали, осим родитеља још и сродни |
| У том стигоше до једне веће станице.{S} Ту уђе и више путница те им говор узе други правац.</p> |
| зицу, па се упути гробу учитељичину.{S} Ту код њега клече па по свршеној молитвици прошапута: „ |
| ки час, па шта ће нам за то оставити? — Ту отрцану кућицу, а тричава учитељичка пензија престаћ |
| ца — ти пре ниси тако мислила?</p> <p>— Ту метаморфозу донела је неповољна сведоџба — рече опет |
| а — па шта ту вреди љутити се?</p> <p>— Ту ко велиш, нема апелације — примети Милица.</p> <p>— |
| воту; видиће народ и њихову ваљаност, а ту тек неће бити неправде, те ће и опет важити, да је с |
| уме ни да је оцени?{S} Него видим ја да ту нема ништа, и да право каже наша сека Пела: „Боље је |
| била до собе.</p> <p>„Сад да ми је Мија ту“, настави забринуто и тужно „ома би и ракију изнела |
| еправда што је у животу сретала навукла ту одвратну и хладну маску на лице, а срце јој је врело |
| е но — туђину...{S} И за то је и она на ту „стрелу“ највише важности полагала и баш те речи врл |
| ави мислиш? рече Коста, видећи да се на ту примедбу Даринка и опет замислила.</p> <p>— Сад ти н |
| е тога хтео да рече.</p> <p>Ленка се на ту примедбу трже и порумени.{S} Учинило јој се да би пр |
| по један ћошак те дремаху.</p> <p>— Та ту се ни дремати не може! — сувише се влак дрма — рече |
| пособност и вредност превидила — па шта ту вреди љутити се?</p> <p>— Ту ко велиш, нема апелациј |
| учено тек у танку кошуљицу.</p> <p>„Шта ту радите?“ запитам их кад сам им по обичају назвала: „ |
| ину на посао.{S} Кад је опет дошао нађе ту и доктора који му одма прикаже своју вереницу, Милиц |
| уду; и поруменивши пружи му руку, он је ту руку страсно стиснуо и у свом заносу и против српско |
| дога мужа, коме је ручак носила, јер је ту негде сено косио.{S} На лицу њеном видим, да је задо |
| овиру па разгледајући неке ноте, што се ту нађоше испитујући посматраше доктора на чијем се лиц |
| шла, видим, да су прокопале зид па кроз ту пукотину провлаче неко болно преболно дете.</p> <p>Д |
| це (разуме се, ако стане у школу).{S} И ту онда покажи пристојан успех и имај воље на учитељски |
| мени равних ни балвана не опажа...{S} И ту се за часак загледа у даљину.</p> <p>Дабоме да и то |
| па баш завидим Даринчиној срећи...{S} И ту се онако скоро детињски засмеја.</p> <p>Доктора к’о |
| наклоношћу или чак — сажалењем...{S} И ту се гласно засмеја а очи јој се запламтише необичном |
| октор — ко би све у напред знао...{S} И ту му изађе пред очи Даринчина озбиљна и блага слика, п |
| — још се нисам с Милицом венчао...{S} И ту се засмеја.</p> <p>Г. Коста се трже.{S} Био је од он |
| де у школу“ обично вели наш сељак.{S} И ту онда нетреба другога коментара.</p> <p>— Тешко нама, |
| доста тек рећи, него и показати га. — И ту се презриво насмеја.</p> <p>— Немој се љутити; ја не |
| и ти задовољити с обичним човеком? — И ту несташно погледа Даринку.</p> <p>— Ругај се ти колик |
| „Боље је имати среће, нег памети.“ — И ту нагло устаде и приђе прозору.</p> <p>„Свако је своје |
| би и њима „за ситнице“ — „четворке“ — и ту се иронички засмеја.</p> <p>У том стигоше и до прве |
| орате и с нашим друштвом задовољити — и ту га опет враголасто погледа.</p> <p>— Како то? — пита |
| чена!...{S} Јест, зна баба Мара све!“ И ту незграпно стиште дете тек једном руком а другом се п |
| и ако можда не сија као Милица.{S} Па и ту, — дода одушевљено — загледај боље, па ћеш наћи, да |
| аво велиш! — насмеја се Даринка — али и ту не треба бити сувише осетљив.{S} Има и томе основана |
| да је као кривац молећи погледам, но и ту је само поруменила и више ништа.{S} Па како ме Милиц |
| , а она је, разуме се, Милица.</p> <p>И ту се онако својски и српски без свакога цифрања рукова |
| могло; а тврдо се надам, да ће ми и они ту слободу као и погрешке у приповеци радо опростити.{S |
| то сад и нехотице морам и ја да одобрим ту проклету еманципацију женскиња...</p> <p>Јест, оне с |
| ји је за шалу сувише озбиљан био.{S} Но ту се трже и засмеја. — Поглед му је пао на њено одело, |
| ?{S} Сад ништа, онда сам уздахнула — но ту се трже и још јаче порумени.</p> <p>— Не разумем те? |
| ав могла развити.</p> <p>— Но да је већ ту била, ко’ велим, теже би се ње отресла... примети Ко |
| то би баш волела знати, колко њих је у ту љубав веровало?</p> <p>— Та то и јесте малер нас муш |
| Зар ти мислиш да ја никад не долазим у ту врсту искушења, па да вас баш немогу разумети. — реч |
| — нисам ја сама на то осуђена; осећају ту неправду и друге мени равне сестре што су осуђене да |
| ако не боља оно бар паметнија...</p> <p>Ту лекцију примила сам једног децембарског дана.{S} Мој |
| ко потресајућем тренутку више осмеја но туге, а он би баш сад тако радо у њима видио сузе или б |
| те мучи сумња, да ја за твојим доктором тугујем. —</p> <p>Да те један пут те бриге опростим и з |
| код нас Срба у томе погледу још „цвеће“ туђинац, неби ти се оженио Српкињом ни да му је дукатим |
| и најбујније доба твога живота провео у туђини и мећу „Немчадијом“; а карактер Српкиње и туђинк |
| Српкиње и туђинке врло је различит.{S} Туђинка брате, и кад те љуби и не љуби срета те љубавни |
| ива и необразована према предусретљивим туђинкама.{S} Али она воли да и то о њој помислиш, но д |
| руге.</p> <p>— Тако можда мисле и праве туђинке о својим разсестрама што се по србише. — рече г |
| мећу „Немчадијом“; а карактер Српкиње и туђинке врло је различит.{S} Туђинка брате, и кад те љу |
| ало случајева познато где је Србин узео туђинку; а оно што знадем свуда беху ваљане женскиње — |
| амтило и да радије копа јаму своме но — туђину...{S} И за то је и она на ту „стрелу“ највише ва |
| ш!...</p> <p>— Неби Српкиња ни пошла за туђинца, — примети иронично Ленка — Српкиње се још нису |
| енскињу, која ће се поред себи равних у туђинца загледати, и зато се и мени чини, да такову жен |
| сетити, да има и Српкиња што пођоше за туђинце.</p> <p>— У хиљади можда тек једна рече поносит |
| !</p> <p>— Свет вазда ужива у клеветању туђих дела, па се не треба на њега освртати; а предпост |
| удан ти је човек; све га нешто копка да туђу тајну дозна, и ако га се ништа нетиче!</p> <p>— Не |
| <p>— Не могу сасвим да одобрим ни ваше тужакање, да вам силно учење отима време за васпитавање |
| аринка, а преко лица као да јој прелети тужан израз — Па кад је само сретнима намењено уживање |
| пила учини им се да је и сувише бледа и тужна те заборавише своју намеру.</p> <p>— Нешто си бле |
| и сестрински делише три године веселе и тужне часе.</p> <p>Влак дојури и за часак се узвици ути |
| би противила? — Питао је пламтећим ал’ тужним погледом он.</p> <p> — Ко би све у напред знао — |
| <pb n="23" /> <p>Она их само зловољно и тужно погледа.</p> <p>— Зар није тако? — питаше Милица. |
| да ми је Мија ту“, настави забринуто и тужно „ома би и ракију изнела у шталог.{S} Та боље је д |
| не могу његове честе посете двосмислено тумачити.{S} А што је он случајно неожењен, а наше позн |
| ала путница, која се можда радовала, да ће уживати „сцену радосна састанка.“</p> <p>— Неће ме д |
| ка да им самима остане.{S} Знала је, да ће јој већ сутра другарице опет отићи свака на своје ме |
| разити?{S} Или можда се и ви надате, да ће донде наступити сретније доба у коме се мислеће женс |
| авнодушност.{S} Та зар ви не видите, да ће нам те, бајаги „даровите“, на рачун својих препорука |
| судба већ одавно.{S} Но ја се надам, да ће и на мојих вратих срећа закуцати па онда ћу је чврст |
| тку како се могло; а тврдо се надам, да ће ми и они ту слободу као и погрешке у приповеци радо |
| гуће, велиш ти, но и ја напред знам, да ће све то врло мало бити према труду, што ћеш га имати; |
| а њих моли; јер свако је био уверен, да ће јој он тек оно дати, што би се и у цркви читати могл |
| ја ти сад не помогох!{S} Ти си знао, да ће тако бити, па кад си ме тада предпостављао новцу, мо |
| а ходи и за то је дошла к мени.{S} А да ће ми заиста доћи, ако само истрајности будем имао, вид |
| „на тенане“ анализирајте, а уверена да ће те и ви наћи, да су саставци чиста истина, која је о |
| сјају па јој је доста кад је уверена да ће поред мужа комотно живети или уз њега некога угледа |
| итељски позив решити!</p> <p>Уверена да ће те се на ово онако двосмислено насмешити.{S} Но и оп |
| дахом и сузним очима.</p> <p>„Дабоме да ће се одлучити; цича зима, а ви сте узеле дете из топле |
| спеху код Даринке.{S} Све ми се чини да ће ме одбити.</p> <p>— По чему судиш?</p> <p>— Само јед |
| нако не бејах задовољна, а знала сам да ће ме овако већина другарица осуђивати.</p> <pb n="32" |
| мио и да га поштујем; а љубав држим да ће доћи и сама, то јест, ако није љубав оно стање, што |
| p> <p>„Тако је“; рекох јој ја „ал’ онда ће ти дете дуже боловати.{S} Кад ракија у соби ври, шко |
| а кажем ни сама непојмим женскињу, која ће се поред себи равних у туђинца загледати, и зато се |
| сваку скамију по једну надзорницу, која ће док ја не дођем своју скамију препитати из оних пред |
| опуштате — рече г. Коста.</p> <p>— Која ће почети? — питаше Ленка. — Запрви ти, — рече Даринка. |
| ла је она — Научиле се на лак живот, па ће тако хтети и у школи; а оне главице нису тако женија |
| богу, има у селу јоштер паметни људи па ће вришко и теби дати пут; неће наше девојке бити попад |
| тичара што умеју само језиком радити па ће ти пребацивати и најмању погрешку и недостатак.</p> |
| :</p> <p>— Лаку ноћ! сада не могу сутра ће те све чути.</p> <p>— Вечита загонетко! — уздахну Ле |
| е брзо растати; а волела бих знати, шта ће теби, Даринка, главна задаћа бити док у народ и школ |
| у.{S} Зато сам уједно имала на уму, шта ће свет о мени и моме знању и способности рећи.{S} И за |
| е светске критике; — рече Ленка — а шта ће рећи и претпостављена власт, кад се не преће све што |
| доџба у глави, — примети Милица — а шта ће Даринка да каже? — та и она је нама равна, па поглед |
| ли „рачун без бирташа“.{S} А ко зна шта ће на то мој и твој баба рећи.{S} Они могу још све покв |
| на Даринчином лицу виде, да већ зна шта ће да каже и да јој одобрити неће — неможе при данашњем |
| овела?{S} Заповрће ме сваки час, па шта ће нам за то оставити? — Ту отрцану кућицу, а тричава у |
| да за тим смешећи се — на да чујемо шта ће и Даринка рећи; јер ено Милица већ дрема.</p> <p>— К |
| з собе.</p> <p>— Чекај бар доручак; сад ће и Коста доћи! — викала Је за њом Ленка</p> <p>— Дору |
| ракију налили?“</p> <p>„Имамо, ал’ о’де ће се пре кренути“.</p> <p>„Тако је“; рекох јој ја „ал’ |
| већ ишла на то да ономе пружи руку где ће моћи узурније живети и луксуз терати; а таквој је да |
| ратар викну имена оних станица, уз које ће се путовати.</p> <p>Наше познанице за часак се ужурб |
| читалац по своме ћефу замишља.{S} Тиме ће приповетка бити бар и необичнија и интересантнија, а |
| е се не купује на вашару.</p> <p>— А не ће ти нико обесити ни колајну за твој сувишан рад — дод |
| моде ради“ мора да се трпи и плаћа. „Не ће бити попа ни попадија да иде у школу“ обично вели на |
| ш?{S} Мени се то одлагање не свиди; оне ће сутра прексутра већ дома, а писмено све теже иде.{S} |
| видећу шта ћеш и онда саковати.{S} Оне ће добити варош а ти село па се и опет не можете мерити |
| љаност, а ту тек неће бити неправде, те ће и опет важити, да је свако своје среће ковач.</p> <p |
| о правилу: „уништите узроке а последице ће и саме нестати!“ — насмеши се Даринка — То правило д |
| е латити оног правца у настављању, који ће и у том незгодном стању, бар у нечем користити.</p> |
| шти од кад си се ти Ленка удала; јер ти ће вас снови зацело највише интересовати.</p> <p>Учини |
| а могу одрасну краву купити, а временом ће и ово теленце бити добра млекоша.{S} Па онда ове зим |
| ила сам, да је и Коста међу нама; но он ће опростити — свуда има изузетака.</p> <p>— Ваљда да о |
| асмеја.</p> <p>— Мани се церекања, него ће паметније бити да Милица настави; хоћу још да чујем |
| } Нико ти неће добру вољу уважити, него ће се још наћи злуради |