• а 262
  • А 37
  • Ајд 1
  • ајнемовање 1
  • Ако 3
  • ако 46
  • акустици 1
  • ал 23
  • Ал 9
  • Ала 1
  • Али 48
  • али 49
  • аманет 1
  • аманетима 1
  • Америци 1
  • амо 3
  • анализирајте 1
  • Анђа 3
  • Анђелија 1
  • Анђу 2
  • апелације 1
  • Аха 1
  • баба 15
  • Баба 3
  • бабама 1
  • бабе 2
  • бабом 1
  • бадава 1
  • Бадава 2
  • бадњи 1
  • бајаги 2
  • бајем 1
  • бајеш 1
  • бако 1
  • балвана 1
  • Бар 1
  • бар 16
  • баца 1
  • бацао 1
  • баци 1
  • бацивши 1
  • бацио 2
  • Баш 5
  • баш 81
  • бега 1
  • бегати 1
  • беда 1
  • беде 1
  • без 25
  • безазлен 1
  • безазлености 2
  • безмерну 1
  • бејах 2
  • бела 3
  • бележи 1
  • бележио 1
  • бележити 2
  • бележник 4
  • белешкама 2
  • белешке 1
  • белешку 2
  • бело 1
  • Бело 1
  • беломе 1
  • бесно 1
  • беху 8
  • Беше 1
  • беше 40
  • би 66
  • бива 1
  • бије 1
  • била 21
  • биле 5
  • били 2
  • било 16
  • Било 2
  • био 18
  • Био 2
  • бирати 2
  • бирташа 1
  • бисер 1
  • бити 31
  • биће 1
  • бићемо 1
  • Бићу 1
  • бих 17
  • благ 1
  • блага 1
  • благе 3
  • благи 1
  • Благо 1
  • благог 1
  • благодатно 1
  • благу 1
  • блаже 2
  • блажије 1
  • блата 1
  • блато 1
  • бледа 2
  • ближа 2
  • ближе 2
  • близини 1
  • близу 4
  • Бог 1
  • бога 1
  • богатија 1
  • богињу 1
  • богу 1
  • Богу 1
  • боже 1
  • Боже 4
  • божије 1
  • бој 1
  • боји 1
  • бојим 1
  • бола 1
  • болесника 1
  • болеснику 1
  • Болесно 1
  • болесно 2
  • болест 1
  • болести 2
  • боли 1
  • болним 1
  • болно 1
  • боловало 1
  • боловати 1
  • болујете 1
  • боља 6
  • Боље 1
  • боље 21
  • бољи 1
  • бољим 2
  • боме 1
  • борба 1
  • борбе 1
  • борби 1
  • бори 2
  • борим 1
  • Брак 1
  • брак 2
  • бракове 1
  • браку 2
  • бранила 2
  • браним 2
  • бранимо 1
  • бранитеља 1
  • браниш 1
  • брате 8
  • братинске 1
  • братињски 1
  • браћа 1
  • браца 3
  • брачни 1
  • брда 1
  • брдо 1
  • Бре 1
  • брзо 6
  • брига 2
  • бриге 1
  • бригу 1
  • брижно 1
  • бризну 1
  • брине 1
  • бринете 1
  • бринеш 1
  • брини 1
  • бројала 1
  • буде 7
  • будем 5
  • будеш 1
  • буди 1
  • буду 1
  • будућем 1
  • будућност 1
  • бунара 1
  • буниш 1
  • В 1
  • вавек 1
  • вадила 1
  • вадим 1
  • важити 1
  • важни 1
  • важнијих 1
  • важно 2
  • важности 1
  • вазда 14
  • ваздан 1
  • ваздух 3
  • ваздуху 2
  • вајкати 1
  • ваљан 3
  • ваљана 6
  • ваљане 4
  • ваљани 1
  • ваљано 2
  • ваљаног 1
  • ваљаност 1
  • Ваљда 2
  • ваљда 6
  • Вам 1
  • вам 17
  • вама 3
  • Вама 3
  • ван 2
  • вара 1
  • варале 1
  • варалица 1
  • вараш 2
  • Вараш 2
  • варош 4
  • вароши 3
  • варошки 1
  • Вас 1
  • вас 19
  • васпитавам 1
  • васпитавање 1
  • васпитала 1
  • васпитање 1
  • васпитивају 1
  • ватра 2
  • ватрен 2
  • ватрене 1
  • ватреније 1
  • ватреним 1
  • ватрено 2
  • ватром 3
  • ватру 1
  • ваш 1
  • ваша 1
  • вашару 1
  • Ваше 1
  • ваше 2
  • вашем 1
  • вашим 1
  • Вашингтона 1
  • вашој 3
  • вашу 1
  • вез 1
  • везе 1
  • века 1
  • веле 3
  • вели 5
  • велика 1
  • велике 2
  • великих 1
  • велико 1
  • великом 1
  • велику 1
  • велим 5
  • велиш 8
  • венчања 1
  • венчању 1
  • венчао 1
  • венчаше 1
  • вереник 2
  • вереника 1
  • вереница 1
  • вереницу 2
  • веренички 1
  • верна 1
  • веровала 1
  • веровало 1
  • веровати 1
  • веруј 2
  • верујући 1
  • весела 2
  • веселе 3
  • весели 1
  • веселији 1
  • веселило 1
  • веселим 1
  • весело 10
  • веселог 1
  • веселом 1
  • веселотужан 1
  • веселу 1
  • весеље 1
  • весељу 1
  • ветар 1
  • ветри 1
  • Већ 3
  • већ 86
  • веће 2
  • већега 1
  • већим 1
  • Већина 1
  • већина 8
  • већине 2
  • већином 1
  • већину 1
  • већма 4
  • Вече 1
  • вече 2
  • вечера 1
  • вечере 1
  • вечери 1
  • вечита 1
  • Вечита 1
  • вечите 1
  • Вечито 1
  • вечито 8
  • вештија 1
  • вешто 1
  • Ви 2
  • ви 26
  • виде 5
  • видела 3
  • видело 3
  • видео 5
  • видети 5
  • видећемо 1
  • видећи 1
  • видећу 1
  • Видећу 1
  • Види 1
  • види 7
  • видила 2
  • Видим 1
  • видим 13
  • видимо 1
  • видио 2
  • видите 8
  • видити 1
  • видиће 1
  • видићемо 1
  • видиш 6
  • виђала 1
  • викала 1
  • викати 1
  • викаше 1
  • викнем 2
  • викну 13
  • Викторин 1
  • Виљема 1
  • виноградима 1
  • вирење 1
  • вирила 1
  • вирио 1
  • високо 1
  • вити 1
  • вице 1
  • вичете 1
  • више 47
  • влада 1
  • владају 1
  • владала 1
  • владао 1
  • Влак 1
  • влак 7
  • влакно 1
  • власт 3
  • власти 1
  • Влахиња 1
  • воде 2
  • води 2
  • водице 1
  • вође 1
  • волела 5
  • волеле 3
  • Волео 1
  • волети 1
  • воли 6
  • волим 3
  • волио 3
  • волиш 1
  • воља 1
  • Воље 1
  • воље 12
  • вољи 8
  • вољно 1
  • вољу 5
  • воћкица 1
  • Враголасти 1
  • враголастим 1
  • враголасто 4
  • врагом 1
  • врана 1
  • врата 2
  • вратар 1
  • врати 2
  • вратити 1
  • вратиће 1
  • вратих 1
  • враћала 1
  • врева 1
  • вреди 6
  • вредим 1
  • вредна 1
  • вредне 1
  • вредност 3
  • вређам 1
  • вређаш 1
  • врело 1
  • време 14
  • времена 7
  • временом 3
  • врео 1
  • врзу 1
  • ври 1
  • вришко 1
  • врлина 3
  • врлине 2
  • врло 13
  • врсте 4
  • врсту 1
  • врта 1
  • врту 5
  • врх 2
  • врше 1
  • вршење 2
  • врши 1
  • вршила 1
  • вршиле 1
  • вршим 1
  • вршити 3
  • Г 3
  • г 37
  • га 45
  • ГАВРИЛОВИЋ 1
  • Гавриловић 5
  • газдалуку 1
  • газдарице 1
  • где 9
  • Гилт 1
  • глава 1
  • главе 1
  • глави 2
  • главице 1
  • главицу 1
  • главна 3
  • главне 1
  • главни 1
  • главнијих 1
  • главних 1
  • главно 2
  • главну 1
  • главобољу 1
  • главу 4
  • глад 1
  • гладим 1
  • Гладна 1
  • глађу 1
  • глас 1
  • гласа 1
  • гласило 1
  • гласити 1
  • гласно 1
  • гласовир 2
  • гласовиру 1
  • гласом 12
  • гле 2
  • Гле 2
  • гледа 6
  • Гледај 1
  • гледајући 1
  • гледала 2
  • гледале 1
  • гледало 1
  • гледам 2
  • гледати 2
  • гледаше 4
  • гледећи 4
  • глупим 1
  • гњевно 1
  • говор 3
  • Говори 1
  • говори 4
  • говорила 6
  • говорим 3
  • говорити 2
  • говору 1
  • год 3
  • година 9
  • године 15
  • годину 3
  • годишња 1
  • годишње 1
  • голем 1
  • гора 2
  • горда 1
  • гордост 1
  • гори 1
  • горива 3
  • Гориво 1
  • гориво 4
  • горка 1
  • горко 1
  • горњем 1
  • госпа 2
  • госпе 1
  • господин 1
  • Господин 1
  • господина 2
  • господину 1
  • господство 1
  • госпођа 6
  • госпође 1
  • госпођица 4
  • Госпођице 1
  • госпођице 5
  • госпођицом 1
  • госпођицу 1
  • госпођу 1
  • госте 2
  • гостима 4
  • Готова 1
  • гошће 4
  • гошћења 1
  • граја 1
  • грдан 2
  • грдни 1
  • грдном 1
  • греје 1
  • грех 1
  • грешиле 1
  • грешите 1
  • грк 1
  • грлу 2
  • гроб 1
  • гробља 3
  • гробље 1
  • гробљу 1
  • гробу 2
  • грозно 1
  • Грозно 1
  • громко 1
  • груди 3
  • грудима 1
  • групе 1
  • губером 1
  • гунђала 1
  • гунђао 1
  • гуркаху 1
  • гуцнула 1
  • Д 1
  • да 535
  • Да 8
  • дабоме 13
  • Дабоме 4
  • давасте 1
  • давати 2
  • давно 4
  • даде 2
  • дадем 1
  • дадох 1
  • даду 1
  • даје 1
  • дајем 1
  • дајеш 1
  • дају 1
  • Дакле 2
  • дакле 8
  • дала 2
  • далеко 5
  • дало 2
  • даље 3
  • даљину 2
  • дан 14
  • дана 11
  • Данас 1
  • данас 13
  • данашњем 1
  • дао 1
  • дара 1
  • Даринка 98
  • Даринке 5
  • Даринку 6
  • Даринци 5
  • Даринчин 2
  • Даринчина 2
  • Даринчине 4
  • даринчини 1
  • Даринчино 1
  • Даринчиног 1
  • Даринчиној 1
  • Даринчином 2
  • даровита 1
  • даровите 2
  • дати 6
  • датирати 1
  • даћу 1
  • два 8
  • двадесет 3
  • двадесетак 1
  • две 6
  • двеју 1
  • двоје 2
  • дволичност 1
  • дворишта 1
  • двосмислено 2
  • де 1
  • дебела 1
  • девет 2
  • девојачки 1
  • девојка 4
  • девојке 3
  • девојци 1
  • девојче 3
  • девојчица 3
  • дед 1
  • деда 1
  • ДЕЛА 1
  • дела 4
  • делању 2
  • делати 1
  • дели 1
  • делимо 1
  • делише 1
  • део 2
  • десет 6
  • десетицу 1
  • десио 1
  • десити 1
  • Дете 1
  • дете 13
  • детету 1
  • детиња 2
  • детињарија 1
  • детињарије 1
  • детиње 1
  • детињој 1
  • детињски 1
  • деца 5
  • деце 8
  • децембарског 1
  • деци 5
  • децо 1
  • децом 2
  • децу 5
  • дечијег 1
  • дечијега 1
  • дечијем 1
  • дечији 1
  • дечице 2
  • дешава 1
  • дивних 1
  • дидактика 1
  • диже 1
  • дижући 1
  • дирну 1
  • дирнута 1
  • дневника 1
  • дневнику 1
  • дневно 1
  • До 1
  • до 35
  • доба 10
  • добар 2
  • добија 1
  • добије 2
  • Добила 1
  • добила 8
  • добили 1
  • добио 3
  • добити 1
  • добра 8
  • добре 4
  • добри 1
  • добрим 1
  • добричина 1
  • Добро 2
  • добро 20
  • доброј 1
  • доброчинством 1
  • добру 3
  • добу 1
  • доведем 1
  • довела 1
  • довело 1
  • довече 1
  • довољан 2
  • довољна 1
  • довољно 2
  • довољну 1
  • Довољну 1
  • довршен 1
  • доврши 1
  • довршивши 1
  • довршио 1
  • довршити 1
  • договору 1
  • дода 11
  • додадем 1
  • додај 1
  • додати 1
  • додуше 2
  • дође 6
  • дођем 3
  • дођете 2
  • дођох 2
  • дођоше 1
  • дођу 2
  • доживиле 1
  • доза 1
  • дозна 1
  • дознала 1
  • дојури 1
  • Док 1
  • док 18
  • доказ 1
  • Доказ 1
  • доктор 21
  • Доктор 5
  • Доктора 1
  • доктора 14
  • докторе 1
  • докторове 1
  • докторовица 1
  • докторовог 1
  • доктором 1
  • доктору 3
  • долажаху 2
  • долажаше 1
  • долазе 2
  • долази 3
  • долазим 1
  • долазити 1
  • доласка 1
  • доликовало 1
  • доликовао 1
  • доликује 1
  • дома 8
  • Домаћин 1
  • домаћин 12
  • домаћинов 1
  • домаћину 2
  • домаћица 1
  • домаћичини 1
  • Домаћичино 1
  • дому 1
  • донашати 1
  • донде 1
  • донела 2
  • донесе 1
  • донети 1
  • допада 3
  • допасти 1
  • допусти 2
  • допустите 1
  • допустићете 1
  • допустићеш 1
  • допуштате 1
  • дорасла 1
  • доручак 1
  • доручка 2
  • Доручковаћу 1
  • досад 1
  • досадашњу 1
  • досади 1
  • досадило 1
  • досађују 1
  • Доселила 1
  • досеткама 1
  • доспете 1
  • доспеш 1
  • доста 12
  • достојан 1
  • достојно 5
  • дотерати 1
  • дотле 1
  • Доћи 1
  • доћи 7
  • доцне 1
  • Доцне 1
  • доцније 1
  • дочекала 1
  • дочекали 2
  • дочекати 3
  • дошавши 1
  • дошао 2
  • дошла 7
  • дошле 1
  • Дошле 1
  • ДРАГА 1
  • драга 3
  • драге 2
  • драги 2
  • Драгиња 1
  • драгом 1
  • Драгом 2
  • Драгу 1
  • дрвена 1
  • дрвеним 1
  • дрека 1
  • дрема 1
  • дремај 1
  • дремати 2
  • дремаху 1
  • дремљиво 1
  • Држ 1
  • држала 2
  • држао 1
  • држати 1
  • држећи 1
  • држим 4
  • држите 1
  • држиш 1
  • дрма 1
  • друг 1
  • Друга 1
  • друга 5
  • другарима 1
  • другарица 2
  • другарицама 2
  • другарице 11
  • Другарице 2
  • другарицу 5
  • Друге 1
  • друге 11
  • други 3
  • другим 1
  • другима 3
  • других 3
  • друго 4
  • другога 2
  • другој 1
  • другом 2
  • другоме 1
  • другу 4
  • дружим 1
  • Друкчије 1
  • друкчије 5
  • друкчијим 1
  • друштвом 2
  • друштву 2
  • дрхтала 1
  • дрхтао 1
  • дуг 1
  • дугачак 1
  • дуго 5
  • дугујем 1
  • дуже 5
  • дужину 1
  • дужност 4
  • дужој 1
  • дукатима 1
  • дуњом 1
  • дурљива 1
  • дусима 1
  • духом 1
  • душа 2
  • Душан 2
  • Душанија 1
  • Душанију 2
  • душе 5
  • душевна 1
  • душевне 2
  • души 2
  • душу 4
  • ђаво 1
  • ђак 1
  • ђаковања 1
  • ђачицама 1
  • ђачице 1
  • Е 9
  • ево 2
  • Ево 3
  • егземплар 1
  • електрицитету 1
  • еманципација 1
  • еманципацију 1
  • еманциповале 1
  • енергије 1
  • енергичним 1
  • ено 1
  • Ено 2
  • етикеције 1
  • Ето 4
  • ето 6
  • жалио 1
  • жао 3
  • желила 2
  • желим 1
  • желимо 1
  • желио 1
  • желите 1
  • желудац 1
  • жеље 1
  • жељезница 1
  • жељезничкој 1
  • жељи 1
  • жена 19
  • жене 4
  • жени 3
  • женијалне 1
  • женијалним 1
  • жениним 2
  • женино 1
  • женити 1
  • женица 1
  • женка 1
  • жено 1
  • женом 2
  • женске 1
  • женски 2
  • женским 1
  • женскиња 4
  • женскиње 10
  • женскињи 1
  • женскињу 5
  • женско 1
  • женског 1
  • Жену 1
  • жену 6
  • жестиш 1
  • живахне 1
  • живео 1
  • живети 7
  • живим 1
  • живити 1
  • живо 2
  • живом 1
  • живот 3
  • ЖИВОТА 1
  • живота 4
  • животу 7
  • жице 1
  • жмиркаш 1
  • жртва 1
  • жртвовало 1
  • жртвујемо 1
  • жртвују 1
  • журиш 2
  • жута 1
  • За 14
  • за 145
  • забави 1
  • забавити 1
  • забављајте 1
  • забасала 1
  • забаченом 1
  • забиљежено 1
  • заборави 1
  • заборавила 2
  • Заборавила 2
  • заборавим 1
  • заборавите 1
  • заборавити 1
  • заборавише 2
  • заборавља 1
  • забранити 1
  • Забранити 2
  • забринуто 1
  • забуне 1
  • забуним 1
  • заверио 1
  • завесом 1
  • завидим 1
  • завиривати 1
  • завист 1
  • зависти 1
  • заводу 1
  • заволео 1
  • завршетак 1
  • заврши 2
  • загледа 1
  • загледај 1
  • загледамо 1
  • загледати 1
  • загонетке 1
  • загонетко 1
  • загонетку 2
  • загонетно 1
  • загрли 2
  • загрливши 1
  • загрлиле 1
  • загрлише 1
  • задату 1
  • задаћа 2
  • задахнути 1
  • задеси 1
  • задобије 3
  • задобила 1
  • задобих 1
  • задовољан 3
  • задовољена 1
  • задовољила 2
  • задовољим 2
  • задовољити 2
  • задовољна 7
  • задовољно 2
  • задовољства 1
  • задовољство 1
  • задовољству 1
  • задржавам 1
  • задржавано 1
  • задржаваху 1
  • задржао 2
  • задржи 1
  • задрхта 2
  • задуго 1
  • зазвони 1
  • зазорно 1
  • Заиста 1
  • заиста 4
  • заједно 7
  • зајеча 1
  • закаснио 1
  • закључивање 1
  • закључивао 1
  • закључујем 1
  • закон 2
  • законом 1
  • закуцати 1
  • залогаји 1
  • заљубио 1
  • заљубљен 2
  • заљубљенији 1
  • замену 1
  • замера 3
  • замерају 1
  • замерале 1
  • замерао 1
  • Замераћете 1
  • замерити 6
  • замисли 1
  • замислила 1
  • замислили 1
  • замислио 1
  • замислише 1
  • замишља 1
  • замишљено 8
  • замном 1
  • занат 1
  • занемарене 1
  • занет 1
  • занимљив 1
  • заноса 2
  • заносе 1
  • заносу 2
  • зањима 1
  • западу 1
  • запаљиво 1
  • запамтим 1
  • запећак 1
  • записник 2
  • запитам 1
  • запиташе 1
  • запламтеше 1
  • запламтило 1
  • запламтише 3
  • Заповрће 1
  • Запрви 1
  • запуштена 1
  • зар 10
  • Зар 8
  • зарад 1
  • зарана 2
  • засађену 1
  • засвира 1
  • засебан 1
  • засијаше 1
  • заслужила 1
  • заслужити 1
  • заслужује 1
  • заслузи 1
  • засмеја 10
  • заспе 1
  • заспеш 1
  • застаде 1
  • застају 2
  • застидила 1
  • застирати 1
  • засути 1
  • затвори 1
  • Затим 1
  • затим 7
  • зато 24
  • Зато 8
  • затуцана 1
  • затуцано 2
  • заћута 2
  • заћуташе 1
  • заузеше 1
  • заузимање 2
  • заузимањем 1
  • зацело 11
  • зачу 1
  • зачуђено 3
  • заштедила 1
  • зашто 3
  • зашуштала 1
  • збива 1
  • збијала 1
  • збиљи 1
  • због 1
  • збогом 1
  • Збогом 3
  • зборите 1
  • збуњена 1
  • збуњеним 1
  • збуњено 5
  • звала 1
  • звонце 1
  • звоњења 1
  • звуку 1
  • звуци 1
  • звучним 1
  • згара 2
  • згодан 1
  • згрозила 1
  • згрозих 1
  • здрав 1
  • здрава 3
  • здраве 1
  • здравима 2
  • здравља 1
  • здравље 1
  • здраво 4
  • здравственом 1
  • здружила 1
  • земља 1
  • земље 1
  • зид 3
  • зида 1
  • зидајте 1
  • зидању 2
  • зима 1
  • зиме 1
  • зла 2
  • златног 1
  • злато 2
  • зле 1
  • зло 4
  • злобе 1
  • злобна 2
  • злобне 1
  • злобу 1
  • зловоља 1
  • зловољан 2
  • зловољно 3
  • злопамтило 1
  • злоупотребљавале 1
  • злу 1
  • злурадих 1
  • Зна 1
  • зна 5
  • знаде 3
  • знадем 2
  • знадеш 5
  • Знају 1
  • знају 3
  • знала 3
  • Знала 3
  • Знам 2
  • знам 9
  • знамо 4
  • знања 4
  • знање 1
  • знању 3
  • Знао 1
  • знао 4
  • знате 13
  • Знате 2
  • знати 4
  • знаћеш 1
  • знацима 1
  • значајно 1
  • значила 1
  • знаш 5
  • зној 1
  • зове 1
  • зови 1
  • зуби 1
  • И 74
  • и 961
  • иа 1
  • играо 1
  • иде 7
  • идем 2
  • идемо 1
  • иду 1
  • идућих 2
  • идућој 1
  • ижљубише 1
  • ИЗ 1
  • из 52
  • изађе 1
  • изазивајући 1
  • изазивајућих 1
  • изашла 1
  • избегава 1
  • избегавати 1
  • избија 1
  • избор 1
  • избору 1
  • извали 1
  • извесно 1
  • извештаја 3
  • извештаји 1
  • извешћа 1
  • изви 1
  • извињујем 1
  • извињујући 1
  • извор 1
  • изгледа 2
  • изгледају 1
  • изгледала 1
  • изгледаше 2
  • изговорила 3
  • изгори 1
  • изгубила 3
  • изда 1
  • издавати 1
  • издање 1
  • изигра 1
  • излази 1
  • излећи 1
  • излишна 1
  • измајсторисане 1
  • измаку 3
  • измучену 1
  • изнаћи 1
  • изнела 1
  • изнемогла 1
  • изнемогло 1
  • изненађења 1
  • изнесе 1
  • изнурена 1
  • изобразити 1
  • изостајање 1
  • изражавам 1
  • израз 5
  • израза 2
  • изразом 2
  • изразу 1
  • изрекао 1
  • изреке 1
  • изрекла 1
  • изричу 1
  • изродити 1
  • изузетак 1
  • изузетака 3
  • изузетка 1
  • изузетнога 1
  • изузеци 1
  • изусти 1
  • ии 1
  • икакве 1
  • икаквог 1
  • Или 4
  • или 42
  • им 31
  • има 14
  • Има 3
  • имаде 2
  • имадем 1
  • имадеш 2
  • имај 1
  • Имала 1
  • имала 5
  • имале 1
  • имам 1
  • Имамо 1
  • имамо 3
  • имао 2
  • имате 1
  • имати 5
  • имаш 4
  • име 2
  • имена 2
  • имендан 1
  • имендана 1
  • имендану 2
  • имућнијим 1
  • Иначе 1
  • иначе 8
  • интелигентна 1
  • интелигентнијих 1
  • интелигентних 1
  • интересантнија 1
  • интересантно 2
  • интересовати 1
  • интересу 1
  • иронија 1
  • иронијом 2
  • иронички 1
  • ироничким 1
  • иронично 2
  • исказа 2
  • исказати 1
  • исказе 1
  • искала 1
  • искипе 1
  • искључујем 1
  • искрен 1
  • искрене 2
  • искреним 1
  • искрено 7
  • искреном 1
  • искреност 2
  • искрености 1
  • искрицу 1
  • искупило 1
  • искусиле 1
  • искуства 2
  • искуство 1
  • искушења 1
  • искушење 1
  • исмејава 1
  • испекла 1
  • испит 2
  • испита 1
  • испиту 2
  • испитуј 1
  • испитујући 3
  • исплаћује 2
  • исправити 1
  • испре 1
  • испунимо 1
  • испуњаваше 1
  • исти 12
  • истина 4
  • истине 1
  • истини 1
  • истинита 1
  • истином 1
  • истинског 1
  • истину 3
  • Исто 1
  • исто 2
  • истога 1
  • истом 2
  • историја 1
  • истражује 1
  • истрајности 4
  • истрчаше 1
  • исхлади 1
  • их 28
  • ишла 2
  • ј 6
  • ја 131
  • Ја 18
  • јава 1
  • јави 1
  • јавити 2
  • јављати 1
  • јављаше 1
  • Јавор 1
  • јаднице 1
  • јадном 1
  • јака 1
  • јако 3
  • јаком 1
  • јаку 1
  • јаму 1
  • јасно 5
  • јача 1
  • јаче 3
  • Је 1
  • је 481
  • јед 1
  • Један 1
  • један 13
  • једанпут 5
  • једва 3
  • једна 7
  • једнако 3
  • једне 5
  • једни 1
  • једним 2
  • једно 4
  • једног 5
  • Једнога 1
  • једној 3
  • једном 3
  • једну 5
  • језгро 1
  • језиком 1
  • језици 1
  • Јел 1
  • Јелене 1
  • Јелени 1
  • Јели 1
  • јело 1
  • јер 40
  • Јер 7
  • Јеси 1
  • јест 2
  • Јест 6
  • јесте 2
  • јесу 1
  • јетким 1
  • јетко 5
  • јецање 1
  • Јовина 1
  • јој 78
  • Још 3
  • још 88
  • јоштер 1
  • Ју 1
  • јунаци 1
  • јуначинама 1
  • јунаштво 1
  • јуриш 1
  • јутра 1
  • јутрашњи 1
  • јутрос 4
  • јуче 5
  • к 12
  • каблом 1
  • кавани 3
  • кад 114
  • Кад 18
  • када 1
  • кадгод 1
  • каде 1
  • кадкад 1
  • кадра 1
  • кадри 2
  • каже 6
  • кажем 10
  • кажеш 4
  • кажи 1
  • Кажи 1
  • кажу 2
  • казала 2
  • казало 1
  • казао 2
  • казати 3
  • казаћу 3
  • казивати 1
  • казиваху 1
  • казиваше 1
  • казна 1
  • казни 1
  • казује 1
  • казујем 1
  • казују 1
  • какав 6
  • каква 1
  • какве 2
  • какви 1
  • каквим 1
  • какво 1
  • каквој 2
  • каквом 1
  • како 34
  • Како 4
  • Камо 1
  • камо 5
  • кандитат 1
  • као 50
  • капут 1
  • карактер 3
  • карактера 1
  • карактери 1
  • карактерисати 1
  • карактерише 1
  • карактерна 1
  • карте 2
  • касапи 1
  • касније 3
  • касно 1
  • Ката 1
  • Каћ 1
  • кацу 1
  • кашиком 2
  • квари 1
  • квочке 1
  • Кикинда 1
  • киселим 2
  • кисело 1
  • класе 1
  • класификацију 1
  • класу 1
  • клеветању 1
  • клече 1
  • клониш 1
  • клупу 3
  • кнедлу 1
  • књига 3
  • књигама 1
  • књиге 2
  • књижица 1
  • књижицу 1
  • ко 36
  • Ко 4
  • кова 1
  • ковале 1
  • ковач 4
  • ког 2
  • кога 4
  • Код 1
  • код 31
  • кожухом 1
  • Која 1
  • која 18
  • које 24
  • Којешта 2
  • који 25
  • којим 3
  • којима 6
  • којих 1
  • којој 7
  • којом 1
  • коју 9
  • кокета 1
  • кокетерије 1
  • кокетом 1
  • кол 2
  • Кол 2
  • кола 3
  • колајну 1
  • колегије 1
  • коли 1
  • Колико 1
  • колико 4
  • колко 1
  • ком 1
  • коме 10
  • коментара 1
  • кометама 1
  • комлов 1
  • комловом 2
  • коморицу 1
  • комотније 1
  • комотно 1
  • комплимент 1
  • кондуктер 1
  • Константина 1
  • Константину 1
  • коња 1
  • копа 1
  • копка 2
  • корак 4
  • Корете 1
  • корисна 1
  • корист 1
  • користан 3
  • користи 3
  • користити 1
  • корице 2
  • коси 1
  • косио 1
  • кост 1
  • Коста 69
  • Косте 4
  • кости 1
  • Кости 5
  • Косту 3
  • коцка 1
  • кочијаш 1
  • кошар 2
  • кошница 2
  • кошницама 2
  • коштати 1
  • кошуља 1
  • кошуљици 1
  • кошуљицу 1
  • крава 1
  • кравицу 1
  • краву 2
  • крадимице 2
  • краја 4
  • крајна 1
  • крајнике 1
  • крајња 2
  • крајње 1
  • крајњег 1
  • Красан 1
  • красни 1
  • кратак 1
  • кратке 1
  • кратко 1
  • кратког 1
  • крвно 1
  • кревецу 1
  • кредитора 1
  • кренемо 1
  • крену 1
  • кренуо 2
  • кренути 1
  • крив 1
  • крива 3
  • кривац 1
  • криваца 1
  • кривити 1
  • криво 1
  • критике 1
  • критичара 1
  • кроз 15
  • крозањ 1
  • крстом 1
  • кругу 2
  • крупније 1
  • крупним 1
  • крупно 1
  • крушку 1
  • куд 1
  • куда 2
  • Куда 2
  • кујем 1
  • кујну 2
  • куле 1
  • купеу 2
  • купити 1
  • купке 1
  • купује 1
  • купус 1
  • куражи 1
  • кутију 1
  • кућа 2
  • кућама 1
  • кућарства 1
  • куће 4
  • кућевни 1
  • кућевних 1
  • кући 2
  • кућици 1
  • кућицу 2
  • кућом 1
  • кућу 5
  • куцнути 1
  • лагала 1
  • Лагала 1
  • ладним 1
  • ладнити 1
  • лажном 1
  • лак 1
  • лаке 1
  • Лако 4
  • лако 5
  • лакомислености 1
  • Лаку 1
  • лампу 1
  • Ланкастарова 1
  • ланкастеровог 1
  • ланчићем 1
  • латити 1
  • левентовати 1
  • легнеш 1
  • легну 1
  • ледена 1
  • лежало 1
  • лежи 2
  • лекар 2
  • лекара 1
  • лекари 1
  • леку 1
  • лекција 2
  • лекцију 2
  • Ленка 86
  • Ленке 4
  • Ленкин 1
  • Ленку 4
  • Ленци 7
  • Ленчице 2
  • лење 1
  • Леп 1
  • Лепа 1
  • лепа 4
  • лепе 4
  • Лепо 1
  • лепо 6
  • лепоту 2
  • лепршале 1
  • лептир 1
  • лепу 1
  • лепша 2
  • летиле 1
  • летимице 1
  • лече 1
  • ли 18
  • листове 1
  • листу 1
  • лица 6
  • лице 8
  • лицем 3
  • лицу 9
  • личиш 1
  • лична 1
  • лично 2
  • личног 1
  • личну 2
  • логика 2
  • лошем 1
  • лошије 2
  • лошију 1
  • Луда 1
  • луда 3
  • лудог 1
  • лудорије 1
  • луђа 1
  • лука 1
  • лукаво 1
  • луксуз 1
  • лупи 2
  • лутка 3
  • лутком 1
  • љиљан 1
  • љубав 16
  • Љубав 2
  • љубави 17
  • љубавне 1
  • љубавни 1
  • љубавник 1
  • љубавно 2
  • љубе 2
  • љубећи 1
  • љуби 2
  • љубимо 1
  • љубити 2
  • љубљаше 1
  • љубљених 1
  • људе 1
  • Људи 1
  • људи 17
  • људма 1
  • Љути 1
  • љути 2
  • љутила 3
  • љутило 1
  • љутим 2
  • љутио 3
  • љутит 1
  • љутити 6
  • љутито 2
  • љутиш 2
  • љутња 1
  • ма 8
  • Мађарица 1
  • мајка 1
  • мајке 1
  • макар 1
  • мала 2
  • Мален 1
  • малене 2
  • малених 1
  • маленој 1
  • маленом 1
  • малер 1
  • мало 25
  • малој 3
  • малу 2
  • мама 2
  • Мане 1
  • мане 2
  • маневар 1
  • манем 1
  • Мани 2
  • мани 3
  • ману 1
  • мање 9
  • Мањину 1
  • Мара 4
  • марамама 1
  • марамом 2
  • марва 1
  • Марина 1
  • Марину 1
  • марљивији 1
  • марта 1
  • Мару 1
  • маса 1
  • маску 1
  • материн 1
  • материнске 1
  • материњску 1
  • Мати 1
  • мати 5
  • мах 14
  • махала 2
  • махале 1
  • машина 1
  • маших 1
  • машлија 1
  • машти 1
  • ме 52
  • мегдан 1
  • медвед 1
  • Међу 1
  • међу 4
  • Међутим 1
  • међутим 2
  • меким 1
  • меког 1
  • Мене 2
  • мене 23
  • мени 27
  • Мени 3
  • мењам 1
  • мерећи 1
  • мери 3
  • мерити 1
  • меру 1
  • месец 1
  • месеца 3
  • месечини 1
  • месојеђа 1
  • места 2
  • место 10
  • Место 2
  • месту 8
  • метаморфозу 1
  • метара 1
  • метафизици 1
  • мете 1
  • метнем 2
  • метну 1
  • метнувши 1
  • метнула 1
  • метод 2
  • Мећу 1
  • мећу 2
  • механизма 1
  • механично 3
  • мешај 1
  • мештана 1
  • мештанин 1
  • мештанских 1
  • Ми 4
  • ми 92
  • Мија 1
  • мили 1
  • Мили 1
  • милија 1
  • милије 1
  • Милица 87
  • Милице 7
  • Милици 3
  • Милицом 2
  • Милицу 7
  • Миличин 1
  • Миличина 4
  • Миличиним 1
  • Миличиног 1
  • Миличином 3
  • Милка 1
  • Мило 1
  • мило 4
  • милостињу 1
  • милу 1
  • мимику 1
  • минимум 4
  • минута 1
  • мио 1
  • миомир 1
  • мираза 2
  • миразом 1
  • миразу 1
  • мирно 1
  • мировину 1
  • мисле 1
  • мислеће 1
  • мислећи 2
  • мисли 16
  • мислила 5
  • мислим 7
  • мислима 1
  • мислио 1
  • мислити 2
  • мислиш 3
  • мишља 2
  • мишљаше 1
  • мишљење 5
  • мишљењу 2
  • млад 1
  • млада 2
  • младалачки 1
  • младе 1
  • млади 1
  • младога 2
  • младости 1
  • млађа 1
  • млеко 1
  • млекоша 1
  • многе 2
  • многих 1
  • Много 1
  • много 22
  • многобројних 1
  • многозначећи 1
  • многоме 1
  • мном 2
  • мњење 2
  • мог 1
  • мога 2
  • могао 10
  • могаше 1
  • Могла 1
  • могла 11
  • могле 3
  • могли 1
  • могло 4
  • могох 1
  • могу 22
  • могуће 6
  • могућству 2
  • мода 1
  • моде 2
  • Можда 2
  • можда 32
  • може 21
  • можете 3
  • можеш 2
  • Мој 2
  • мој 20
  • Моја 2
  • моја 7
  • моје 15
  • Моје 2
  • Моји 1
  • моји 3
  • мојих 1
  • мојој 4
  • моју 6
  • молбу 1
  • молећи 1
  • молећим 3
  • моли 2
  • молила 1
  • молио 1
  • молитве 1
  • молитвици 1
  • молити 1
  • мољаше 1
  • моме 9
  • моменту 2
  • момче 1
  • Мора 1
  • мора 15
  • морадох 1
  • морају 3
  • Морала 1
  • морала 10
  • морале 1
  • морало 2
  • морам 13
  • Морам 2
  • морамо 3
  • морао 1
  • морате 2
  • морати 1
  • мораш 3
  • море 2
  • мори 1
  • моћ 1
  • моћи 3
  • мржње 1
  • мрзио 1
  • мрмљаше 1
  • мртво 1
  • му 44
  • мудрих 1
  • мудрост 2
  • муж 19
  • мужа 3
  • мужу 1
  • музе 1
  • муке 1
  • муку 1
  • муци 1
  • мучаше 1
  • мучећи 1
  • мучи 3
  • мучила 1
  • мучиле 1
  • мучили 1
  • мучио 1
  • мучите 1
  • мучити 1
  • мушке 2
  • Мушки 1
  • мушки 5
  • мушких 4
  • мушко 1
  • Н 1
  • н 3
  • На 16
  • на 177
  • набављати 1
  • навалила 1
  • навалише 1
  • навеле 1
  • навијем 1
  • навике 1
  • навикнута 2
  • навукла 1
  • наглашујућим 1
  • нагледала 1
  • нагло 7
  • наглувом 1
  • награда 2
  • награде 3
  • награду 1
  • награђене 1
  • награђивања 1
  • над 2
  • нада 1
  • надају 1
  • надам 5
  • надамо 1
  • надао 1
  • надате 1
  • надзирава 1
  • надзиратељице 1
  • надзири 1
  • надзорница 1
  • надзорнице 5
  • надзорницу 1
  • нађе 2
  • нађосте 1
  • нађоше 1
  • назвала 1
  • назив 2
  • назива 1
  • назначити 1
  • наивности 1
  • наилази 1
  • најбезазленија 1
  • најбоља 1
  • најбоље 2
  • најбољи 4
  • најбујније 1
  • највеселијима 1
  • највећој 1
  • највише 5
  • најгора 1
  • најгору 1
  • најдубље 1
  • најеле 1
  • најжешће 1
  • најживље 1
  • најлепши 1
  • најлепшу 2
  • најмање 1
  • најмању 1
  • најмилији 1
  • најозбиљније 1
  • најопштије 1
  • најосетљивије 1
  • најотровнији 1
  • најпаметнији 1
  • најпре 5
  • најпрече 1
  • најприснији 1
  • најскривенија 1
  • најслабију 1
  • најсретније 1
  • најсретнији 1
  • најтеже 1
  • накинђурила 1
  • наклоност 2
  • наклоности 1
  • наклоношћу 1
  • накнада 1
  • нако 1
  • накрпити 1
  • налази 2
  • налили 1
  • нам 24
  • Нама 1
  • нама 8
  • намењено 1
  • намере 3
  • намеру 1
  • намести 1
  • намећем 1
  • намигнувши 1
  • намирисала 1
  • нанети 2
  • наособ 1
  • наперене 1
  • написала 2
  • написан 1
  • написано 1
  • наплатом 1
  • напомињеш 1
  • напора 1
  • Напослетку 1
  • напред 7
  • напреднији 1
  • напредујемо 1
  • напретку 1
  • напустила 1
  • напустио 1
  • напустити 2
  • наравно 1
  • Наравно 1
  • наразговарале 1
  • нараштају 1
  • наредила 1
  • Народ 1
  • народ 12
  • народа 5
  • народној 1
  • народност 1
  • народности 1
  • народу 3
  • нас 24
  • насамо 1
  • наслони 1
  • насмеја 11
  • насмеје 1
  • насмејем 1
  • насмеши 4
  • насмешив 1
  • насмешила 1
  • насмешити 1
  • Наста 4
  • наставе 1
  • Настави 1
  • настави 18
  • Наставите 1
  • наставља 1
  • настављању 1
  • наставна 1
  • наставни 1
  • наставном 1
  • наставу 1
  • настанила 1
  • настану 1
  • Настом 1
  • наступила 1
  • наступити 1
  • натарош 2
  • натароша 1
  • натарошевица 1
  • натарошовице 1
  • натраг 1
  • натрефила 1
  • натрпала 1
  • натуштеност 1
  • наћи 4
  • наука 1
  • науку 1
  • наученој 1
  • научењаци 1
  • научи 1
  • научила 4
  • Научиле 1
  • научило 1
  • нацртам 1
  • начелни 1
  • начин 2
  • начина 3
  • начином 1
  • начути 1
  • наш 3
  • Наша 1
  • наша 3
  • Наше 1
  • наше 8
  • нашег 1
  • нашега 3
  • нашем 1
  • нашим 3
  • наших 1
  • нашла 1
  • нашло 1
  • нашој 2
  • нашто 1
  • Нашто 1
  • нашу 1
  • Не 13
  • не 190
  • неба 1
  • Неби 1
  • неби 12
  • неблагодаран 2
  • неблагодарно 1
  • неблагодарност 1
  • небојша 1
  • Небраним 1
  • неваља 1
  • неверујеш 1
  • неверујући 1
  • невиног 1
  • нег 1
  • негде 1
  • Него 14
  • него 37
  • недаде 1
  • недадоше 1
  • недеља 2
  • недеље 2
  • недељу 1
  • недостатак 1
  • недостатака 1
  • недостојна 2
  • нежно 1
  • нежности 1
  • независно 1
  • незадовољна 1
  • незадовољни 1
  • незгода 2
  • незгодама 1
  • незгоде 2
  • незгодном 1
  • незграпно 1
  • нези 1
  • незна 1
  • незнају 1
  • незнам 3
  • Незнам 3
  • незнања 1
  • незнање 1
  • незнатноме 1
  • неизмајсторисани 1
  • нека 13
  • некадашња 1
  • некадашњу 1
  • некаквим 1
  • некако 1
  • неке 2
  • неки 5
  • неким 2
  • некима 1
  • неких 4
  • Неко 1
  • неко 7
  • неког 4
  • некога 2
  • неколико 8
  • неком 4
  • неку 1
  • Нема 1
  • нема 13
  • немају 1
  • немам 1
  • немамо 3
  • немар 2
  • немару 1
  • немате 1
  • Немаш 1
  • немаш 4
  • Немица 1
  • немогох 2
  • немогу 3
  • неможе 6
  • немој 3
  • Немој 3
  • Немојте 1
  • немора 1
  • Немчадијом 1
  • ненаграђен 1
  • необии 1
  • необична 2
  • необичнија 1
  • необично 1
  • необичном 1
  • необразована 1
  • необразовање 1
  • неодлучно 1
  • неодустајете 1
  • неожењен 1
  • неожењених 1
  • неоправдане 1
  • неопростив 1
  • неопходна 1
  • неопходно 1
  • неосетљива 1
  • неповерење 1
  • неповољна 1
  • непознатих 2
  • непојмим 1
  • неправда 2
  • неправде 1
  • неправду 3
  • неправедна 1
  • неправедно 1
  • неправо 1
  • Непрестано 1
  • непријатеља 1
  • непријатељство 1
  • непријатна 1
  • неприлике 2
  • неприлику 1
  • неприродна 1
  • непромишљених 1
  • несме 2
  • несретан 1
  • несретна 1
  • нестаде 2
  • нестало 1
  • нестане 1
  • Нестане 1
  • нестати 1
  • несташлука 1
  • несташно 4
  • несташног 1
  • нестрпљив 1
  • нетиче 1
  • нетражећи 1
  • нетражите 1
  • нетреба 1
  • Неће 1
  • неће 21
  • нећемо 3
  • нећете 4
  • нећеш 2
  • Нећу 3
  • нећу 9
  • неудате 1
  • неуредно 2
  • неусрећује 1
  • неутешив 1
  • неучитељи 1
  • нехотице 7
  • нехтеде 1
  • нечем 1
  • Неш 1
  • Нешто 1
  • нешто 7
  • Ни 4
  • ни 79
  • ниже 1
  • није 58
  • Није 7
  • никад 8
  • никаква 1
  • никаквом 1
  • никако 1
  • Нико 2
  • нико 9
  • никог 4
  • никога 2
  • никоме 1
  • нимало 3
  • нина 1
  • нисам 31
  • Нисам 5
  • ниси 10
  • нисмо 4
  • нисте 3
  • Нису 1
  • нису 7
  • нити 3
  • ништа 13
  • Но 19
  • но 34
  • нова 2
  • новајлија 1
  • новац 3
  • новембера 1
  • нови 1
  • новијем 1
  • новине 1
  • новога 1
  • новцем 2
  • новцу 1
  • новчаном 1
  • новчића 1
  • ногу 1
  • нос 1
  • носи 1
  • носила 1
  • носило 1
  • нотароша 1
  • нотарошевица 1
  • ноте 1
  • ноћ 1
  • ноћи 3
  • нудећи 1
  • нуди 1
  • нужде 1
  • нужне 1
  • нужније 2
  • нужно 3
  • ње 10
  • њега 12
  • његов 2
  • његова 2
  • његове 2
  • његових 1
  • његово 1
  • његовом 2
  • њезиних 1
  • њезиној 1
  • Њему 1
  • њему 8
  • њен 4
  • њена 1
  • њене 2
  • њени 1
  • њено 4
  • њеног 1
  • њеној 1
  • њеном 2
  • њену 4
  • Њима 1
  • њима 11
  • њиме 1
  • Њиме 1
  • њих 11
  • њихов 3
  • њихове 4
  • њихово 1
  • њиховог 1
  • њихову 3
  • њој 7
  • њојзи 1
  • њом 2
  • њоме 2
  • њу 8
  • О 2
  • о 53
  • обазирем 1
  • обазрем 1
  • обајала 1
  • обасјана 1
  • обвезана 1
  • обдан 1
  • обе 13
  • обема 1
  • обесити 1
  • обећала 1
  • обећале 1
  • обећање 1
  • обешењак 1
  • обзиру 1
  • обичај 2
  • обичаја 1
  • обичају 3
  • обичан 2
  • обична 1
  • обичне 1
  • обичним 3
  • обично 6
  • обичној 1
  • оближњој 1
  • оближњу 2
  • обојака 1
  • Обоје 1
  • обоје 4
  • обојега 2
  • обојица 1
  • обојке 1
  • оболу 1
  • обори 3
  • образа 2
  • образи 3
  • образована 1
  • образовани 2
  • обрасло 1
  • обратих 1
  • обрећи 1
  • обричем 1
  • Обричем 1
  • обрте 1
  • обуздала 1
  • обућара 1
  • обући 1
  • обуче 1
  • обучено 1
  • Ова 1
  • ова 3
  • овај 3
  • Овако 3
  • овако 5
  • Овамо 1
  • овамо 3
  • Овдашња 1
  • овдашњи 1
  • овдашњом 1
  • Овде 1
  • овде 7
  • ове 3
  • овима 1
  • овлаш 1
  • Ово 1
  • ово 11
  • овог 1
  • овога 1
  • овом 3
  • овоме 1
  • ову 2
  • огледала 1
  • огледаше 2
  • огорчена 1
  • огорчење 1
  • ограничила 1
  • ограничимо 1
  • огромни 1
  • од 113
  • Од 3
  • одавде 1
  • одавно 5
  • Одакле 1
  • одала 1
  • одалами 1
  • одбије 2
  • одбијена 1
  • Одбити 1
  • одбити 2
  • одбору 1
  • одважно 1
  • одвикавати 1
  • одвикнем 1
  • одвише 2
  • одвратну 1
  • одвраћати 1
  • Одговор 1
  • одговор 4
  • одговори 7
  • одгурну 1
  • оде 10
  • одели 1
  • одело 2
  • оделу 1
  • одјури 2
  • одкајава 1
  • одлагање 1
  • одлазе 3
  • одлазите 1
  • одлетела 1
  • одличних 1
  • одлучити 1
  • одма 3
  • Одмах 1
  • одмах 3
  • односити 1
  • односно 1
  • одобравајући 1
  • одобравам 1
  • одобраваше 1
  • одобрим 2
  • одобрити 4
  • одолети 1
  • одоше 2
  • одприлике 1
  • одрасле 1
  • одрасну 1
  • одређен 1
  • одређену 1
  • одржало 1
  • одржао 1
  • одричу 1
  • одступи 1
  • одсудан 1
  • одсудном 1
  • одузети 1
  • одучити 1
  • одушевљено 1
  • одушевљењем 1
  • одушевљењу 1
  • оженио 1
  • озбиљан 3
  • озбиљна 1
  • озбиљни 1
  • озбиљније 2
  • озбиљним 1
  • озбиљно 6
  • озбиљност 2
  • озго 1
  • оклеваш 1
  • окна 1
  • око 5
  • околина 2
  • околине 4
  • околину 1
  • околности 5
  • околностима 7
  • окрете 1
  • окрећу 1
  • округли 1
  • оку 2
  • окушаће 1
  • олакшам 1
  • оловку 5
  • олош 1
  • ома 1
  • омили 1
  • омилиле 1
  • омиљени 3
  • омразе 1
  • он 47
  • Он 6
  • Она 12
  • она 79
  • Онај 1
  • онај 4
  • онакав 2
  • онако 18
  • онамо 1
  • Онда 1
  • онда 42
  • ондашњи 2
  • онде 1
  • оне 26
  • Оне 5
  • Они 1
  • они 5
  • оним 3
  • оних 6
  • оно 22
  • Оно 3
  • оног 7
  • онога 2
  • оној 2
  • оном 3
  • ономе 3
  • ону 2
  • опажа 1
  • опазив 1
  • опазила 2
  • опазим 1
  • опазио 2
  • опазити 1
  • опазише 1
  • опасне 1
  • опачину 1
  • Опет 2
  • опет 83
  • опипам 1
  • оплемењавање 1
  • оплемењавати 1
  • опозицију 1
  • опоменама 1
  • опрала 1
  • опремила 1
  • опрему 1
  • опрости 1
  • Опрости 1
  • опростим 2
  • Опростите 1
  • опростити 4
  • опростише 1
  • опроштаја 1
  • опстанак 1
  • оптици 1
  • општа 1
  • опште 3
  • општем 1
  • општина 3
  • општине 1
  • општини 1
  • општинском 2
  • општинску 1
  • општину 4
  • општу 2
  • органа 1
  • осамнаесте 1
  • освести 1
  • освећује 1
  • осврнула 1
  • освртати 4
  • осете 1
  • осетимо 1
  • осетио 1
  • осетити 1
  • осетљив 1
  • осећа 3
  • осећај 2
  • осећаја 1
  • осећаје 3
  • осећаји 2
  • осећајима 1
  • осећају 2
  • осећала 1
  • осећам 1
  • осећамо 1
  • осећања 1
  • осећати 2
  • осећах 1
  • осећаше 1
  • осече 3
  • осечем 1
  • осим 14
  • Осим 14
  • ослањам 1
  • осмеј 2
  • осмеја 1
  • осмејком 1
  • осмејом 3
  • осмељена 1
  • осмеха 1
  • осмехом 1
  • основана 2
  • основној 1
  • особа 1
  • особе 1
  • особинама 1
  • особине 1
  • Особито 2
  • остави 5
  • оставим 1
  • оставио 1
  • оставити 3
  • оставих 1
  • остављају 1
  • остављам 1
  • остављаш 1
  • остадоше 1
  • остаје 6
  • остају 1
  • остале 3
  • остали 1
  • осталим 2
  • осталих 2
  • остало 6
  • осталом 3
  • остане 2
  • остани 1
  • Остани 1
  • остати 5
  • остаће 1
  • Остаћу 1
  • осудити 2
  • осуђена 2
  • осуђене 2
  • осуђивати 1
  • осуђује 1
  • отац 4
  • отворено 1
  • отвори 3
  • отворила 1
  • отежем 1
  • отети 1
  • отима 1
  • отићи 1
  • отишла 3
  • отклоне 1
  • отклонити 2
  • отправила 1
  • отпутоваше 1
  • отргнути 1
  • отресем 1
  • отресла 1
  • отреснија 1
  • отров 1
  • отрцану 1
  • отсуства 1
  • отуда 2
  • оцена 2
  • оцени 2
  • оценити 2
  • оцениће 1
  • оцену 4
  • оцењена 4
  • оцењује 2
  • очајавам 1
  • очекивао 1
  • очекивати 1
  • очекиваху 1
  • очекују 1
  • очешала 1
  • очи 24
  • очију 4
  • очима 7
  • очитају 1
  • оштре 1
  • оштрим 3
  • оштро 2
  • па 178
  • Па 31
  • паде 1
  • падне 1
  • пазе 1
  • пазећи 1
  • пази 2
  • пакујем 1
  • пали 1
  • пало 1
  • памет 3
  • паметан 1
  • памети 5
  • паметни 2
  • паметнија 2
  • паметније 2
  • паметно 1
  • пантљичице 1
  • пао 2
  • папира 2
  • пар 1
  • паразитски 1
  • пардон 1
  • пари 1
  • парне 1
  • партија 2
  • партије 1
  • парче 1
  • пасти 1
  • пасуља 1
  • пати 1
  • патим 1
  • патити 1
  • патња 1
  • пеглам 1
  • педагог 2
  • педагога 2
  • педагогија 1
  • Педагогија 1
  • педагогије 3
  • педагогију 2
  • педесет 1
  • Пела 1
  • Пели 1
  • Пена 1
  • пензија 1
  • пепео 3
  • песак 1
  • песком 1
  • песме 1
  • ПЕСМЕ 1
  • песму 2
  • песника 1
  • песницом 1
  • Песталоци 3
  • Песталоције 2
  • Песталоцију 1
  • пет 1
  • петицама 1
  • пећи 2
  • пећком 1
  • печење 1
  • пива 1
  • пијана 1
  • пилићи 1
  • писала 1
  • писама 1
  • писаћу 1
  • писаше 1
  • писма 2
  • писмена 1
  • писмено 1
  • писмо 5
  • пита 4
  • Питај 1
  • питају 2
  • питајући 1
  • питајућим 1
  • питам 2
  • питање 6
  • Питао 1
  • питаше 25
  • пишем 1
  • Пишите 1
  • пишу 1
  • плавој 1
  • пламене 1
  • пламених 1
  • пламеном 1
  • пламтећа 1
  • пламтећим 1
  • пламти 1
  • план 4
  • плана 1
  • планетама 1
  • планове 1
  • плану 5
  • планути 1
  • плата 1
  • плате 3
  • платом 3
  • плату 5
  • плаћа 1
  • плаћу 1
  • плач 1
  • плашим 1
  • плева 1
  • племенити 1
  • племенитијих 1
  • племенито 1
  • плеснивог 1
  • плету 1
  • плећи 1
  • плиткоћу 1
  • плод 1
  • По 3
  • по 74
  • побијале 1
  • побрине 1
  • поверења 1
  • поверење 1
  • поверљив 1
  • повеснице 1
  • повећега 1
  • повећој 1
  • повикало 1
  • повишице 1
  • повода 1
  • поводом 2
  • повољног 1
  • повратила 1
  • повредило 1
  • погађате 1
  • поглавито 1
  • Поглед 1
  • поглед 15
  • погледа 15
  • погледав 2
  • погледавши 3
  • погледај 1
  • погледам 2
  • погледао 1
  • погледе 2
  • погледи 2
  • погледом 6
  • погледу 5
  • погодишња 1
  • погодније 1
  • пограбити 1
  • погрешива 1
  • погрешка 1
  • Погрешке 1
  • погрешке 3
  • погрешку 5
  • под 4
  • подвучен 1
  • подлегну 1
  • подне 3
  • подобне 2
  • подобних 1
  • подуже 1
  • пође 2
  • пођоше 2
  • пожелео 1
  • поженише 1
  • пожртвовање 2
  • позвала 2
  • позват 1
  • позвата 1
  • поздравио 2
  • поздравља 1
  • поздравом 1
  • позив 10
  • позива 4
  • позивима 1
  • позиву 3
  • позна 2
  • познавала 1
  • познавао 2
  • познаје 2
  • познају 1
  • познали 1
  • познаника 1
  • познаница 3
  • познаницама 1
  • познанице 3
  • Позната 1
  • познати 1
  • познато 2
  • познату 1
  • појава 1
  • појаве 1
  • појединаца 2
  • поједине 1
  • појединима 1
  • појединих 1
  • појетизирати 1
  • појмим 1
  • појмити 1
  • покаже 2
  • покажи 1
  • показала 1
  • показати 3
  • показиваше 1
  • показује 1
  • покајала 1
  • покајао 1
  • покварено 1
  • поквари 1
  • покварити 1
  • поклон 1
  • поклонио 1
  • покретача 1
  • покретима 1
  • покрива 1
  • покривено 1
  • покрије 1
  • покусати 1
  • покуцавала 1
  • покуша 1
  • покушавала 2
  • покушај 1
  • покушам 1
  • покушах 2
  • пола 5
  • полагала 2
  • полагати 1
  • полагах 1
  • полажење 1
  • полазе 1
  • поласку 1
  • половине 2
  • половини 1
  • половину 1
  • положај 1
  • положиле 1
  • положити 1
  • поље 1
  • Поље 1
  • пољу 1
  • пољубив 1
  • пољубио 1
  • помагачица 1
  • помажу 1
  • поменула 1
  • поменутој 1
  • помислим 1
  • помислити 3
  • помислиш 1
  • помишљала 2
  • помогох 1
  • помодуше 1
  • помозбог 1
  • помоћ 1
  • помоћи 4
  • помоћу 1
  • понављање 2
  • понављао 1
  • понашање 2
  • понови 5
  • поново 3
  • понос 2
  • поносита 2
  • поносите 1
  • поноситија 1
  • поносито 3
  • понуди 1
  • понуду 2
  • пооштрим 1
  • попа 1
  • попадија 1
  • попадије 1
  • попове 1
  • поповима 1
  • поправи 1
  • поправило 1
  • поправим 1
  • поправио 1
  • поред 5
  • пореклом 1
  • порицала 1
  • поричем 2
  • породици 1
  • породичном 1
  • порумени 8
  • поруменивши 6
  • поруменила 1
  • пос 1
  • посадио 1
  • посао 9
  • посвађати 1
  • посете 1
  • посла 5
  • послаћу 1
  • после 19
  • После 4
  • последица 1
  • последице 2
  • последња 1
  • Последње 1
  • последње 2
  • последњи 2
  • последњим 1
  • последњих 2
  • последњу 2
  • последоватељ 1
  • послеподне 1
  • послетку 8
  • послови 1
  • пословицу 1
  • послу 2
  • послужи 1
  • послужитеља 1
  • посматра 1
  • Посматрај 1
  • посматрање 1
  • посматраше 1
  • посредовања 1
  • постадосмо 1
  • постадох 2
  • постаје 1
  • постају 1
  • постала 2
  • постану 1
  • постао 1
  • постарати 1
  • постељама 1
  • постеље 1
  • постељи 1
  • постељу 2
  • постигне 1
  • постојати 1
  • поступају 1
  • поступак 2
  • поступка 1
  • поступке 1
  • посумњаш 1
  • потврди 1
  • потиче 1
  • потпуно 1
  • потреба 2
  • потребан 1
  • потреби 2
  • потребна 2
  • потребне 1
  • потребно 1
  • потресајућем 1
  • потресеним 1
  • потресле 1
  • потрошила 1
  • потрошити 1
  • потчини 1
  • Поћи 1
  • поуку 2
  • поучавала 1
  • поучавам 1
  • поучи 1
  • пофалила 1
  • пофторавају 1
  • похвалим 1
  • похвалити 1
  • похвалу 1
  • поцрвенила 1
  • поцрпео 1
  • почастила 1
  • поче 8
  • почела 1
  • Почетак 1
  • почетак 4
  • почети 1
  • почетка 1
  • почетку 2
  • почешће 1
  • почивци 2
  • почивши 1
  • почиње 1
  • почињем 1
  • почнем 1
  • почни 1
  • Почни 1
  • пошалити 1
  • пошла 2
  • поштен 1
  • поштена 1
  • поштену 1
  • поштовања 5
  • поштовачица 1
  • поштује 1
  • поштујем 2
  • поштују 1
  • пр 2
  • Права 1
  • права 4
  • Правац 1
  • правац 5
  • Правда 1
  • праве 2
  • праведној 1
  • правећи 1
  • правила 2
  • правили 1
  • правилима 1
  • правило 1
  • правилу 1
  • правимо 1
  • право 8
  • Право 8
  • правом 2
  • праву 2
  • правца 3
  • правцу 1
  • прагу 1
  • празни 1
  • пракси 1
  • практична 1
  • практичне 1
  • практичнија 1
  • практичније 1
  • прамајке 1
  • прасе 1
  • прати 1
  • пратиле 1
  • пратњи 1
  • праштао 1
  • Прва 1
  • прва 4
  • Прве 1
  • прве 5
  • први 4
  • првим 1
  • Првим 1
  • првина 1
  • Прво 1
  • прво 3
  • првом 2
  • прву 1
  • Прву 1
  • пре 12
  • пребацивати 1
  • преболно 1
  • превариле 1
  • преварио 1
  • превиде 1
  • превидила 1
  • превиђа 1
  • превиђен 1
  • преврћемо 1
  • превукло 1
  • прегнем 1
  • прегорети 1
  • пред 8
  • предавало 1
  • предавати 1
  • предаје 1
  • предају 1
  • предала 1
  • предмет 1
  • предмета 6
  • предмете 1
  • предмети 2
  • предметима 3
  • предпостављао 1
  • предпостављати 1
  • предпостављена 1
  • представљам 1
  • предузимала 1
  • предузимам 1
  • предусретљивим 1
  • пређашњи 1
  • пређе 2
  • презире 1
  • презриви 1
  • презриво 1
  • прек 1
  • прекидајући 1
  • прекиде 6
  • прекидоше 1
  • прекине 1
  • преклапало 1
  • преко 12
  • прекоран 1
  • прекорни 1
  • прексутра 1
  • прелети 1
  • према 12
  • премишља 1
  • премишљаше 1
  • пренагљени 1
  • пренемажеш 1
  • преписати 1
  • препитати 1
  • препитује 1
  • препорука 1
  • препоруком 2
  • препоручена 1
  • препоручене 1
  • препоручила 1
  • препреке 1
  • препун 1
  • престадоше 1
  • престане 1
  • престанеш 1
  • престаће 1
  • престижеш 1
  • престоницу 1
  • пресудити 1
  • пресудом 1
  • претвара 1
  • претвараше 1
  • претвори 1
  • претежнија 1
  • претеривати 2
  • претовареног 1
  • претпостављам 1
  • претпостављена 1
  • претпостављене 1
  • преће 1
  • прецртавају 1
  • прешао 1
  • прешле 1
  • прешли 1
  • при 12
  • прибележено 1
  • прибележила 1
  • прибиљежити 1
  • приближим 1
  • приближити 1
  • приволим 1
  • привређујем 1
  • приде 1
  • придружио 1
  • придружити 1
  • приђе 4
  • призна 1
  • признаје 1
  • признајеш 2
  • признам 1
  • признања 3
  • признањем 1
  • признати 3
  • призрења 1
  • пријатан 1
  • пријатељ 3
  • пријатеља 1
  • пријатељи 1
  • пријатељица 1
  • пријатељским 1
  • пријатељству 1
  • пријатељу 3
  • пријатније 1
  • прикаже 1
  • приказала 1
  • прикрије 1
  • прилагоди 1
  • прилагодити 1
  • прилике 2
  • приликом 2
  • прилику 1
  • приличније 1
  • прилично 1
  • прима 1
  • примала 1
  • примам 1
  • Примам 1
  • Примамо 1
  • примања 1
  • Примате 1
  • примедба 3
  • примедбу 2
  • пример 5
  • примерак 1
  • примерен 3
  • примети 50
  • приметивши 1
  • Приметила 1
  • приметила 3
  • приметио 1
  • приметити 1
  • прими 1
  • примила 2
  • примим 1
  • примити 1
  • припазити 1
  • приповедала 1
  • приповедање 1
  • приповедањем 1
  • приповедати 2
  • Приповетка 1
  • приповетка 5
  • ПРИПОВЕТКЕ 1
  • приповетке 2
  • приповетку 2
  • приповетци 1
  • приповеци 3
  • приправнице 1
  • Приправници 1
  • природа 5
  • природе 7
  • природу 2
  • пристаде 1
  • пристанем 1
  • пристојан 1
  • присуству 1
  • присутним 1
  • притиском 1
  • прихвати 1
  • прихватила 1
  • прихватили 1
  • прихватих 1
  • причекати 1
  • Причинило 1
  • пркос 1
  • пробирачица 1
  • проведем 1
  • проведоше 1
  • проведу 1
  • провела 1
  • провео 1
  • провиди 1
  • провлаче 1
  • провлачећи 1
  • провлачимо 1
  • програм 1
  • прогута 2
  • прогутам 1
  • продрма 1
  • продро 1
  • прође 1
  • прођемо 1
  • прозборио 1
  • прозор 8
  • прозора 5
  • прозори 1
  • прозору 4
  • проиграју 1
  • пројекте 1
  • проклета 1
  • проклете 1
  • проклети 1
  • проклетих 1
  • проклето 1
  • проклетој 1
  • проклету 1
  • прокопале 1
  • пролазила 2
  • пролазим 1
  • пролазна 1
  • пролио 1
  • промена 1
  • Промислићу 1
  • пропадне 1
  • прописана 1
  • прописаних 1
  • прописано 1
  • пропраћена 1
  • пропустити 1
  • просвети 1
  • просипао 1
  • прословити 1
  • проста 2
  • простире 1
  • просто 2
  • простодушно 1
  • простодушности 1
  • прострла 1
  • протекције 1
  • против 3
  • противила 1
  • противница 1
  • противници 1
  • противно 2
  • противу 2
  • протисли 1
  • протре 1
  • протрчао 1
  • проћи 3
  • професорске 1
  • прохујаше 1
  • процес 1
  • прочитала 1
  • прочитали 1
  • прочитање 1
  • прочиташ 1
  • прошапута 5
  • прошле 1
  • прошло 1
  • прсну 1
  • прснуше 2
  • прсте 3
  • прстен 1
  • прстију 1
  • пртљагом 1
  • пружати 1
  • пружи 4
  • пруживши 1
  • прутом 1
  • Психологија 1
  • психологију 2
  • психолошку 1
  • публике 1
  • пудлу 1
  • пузавачке 1
  • пузим 1
  • пукотину 1
  • пун 2
  • пуна 1
  • пунији 1
  • пуним 1
  • пусти 1
  • Пусти 1
  • пустимо 1
  • Пут 1
  • пут 12
  • пута 5
  • Путем 1
  • путем 3
  • путни 1
  • путница 3
  • путнице 1
  • путничко 1
  • путовале 1
  • путовати 1
  • путујемо 1
  • Пуши 1
  • равна 2
  • равне 2
  • равних 2
  • равнодушно 1
  • равнодушност 1
  • рад 11
  • рада 4
  • раде 1
  • ради 9
  • радије 2
  • радила 2
  • радиле 1
  • радим 4
  • радите 1
  • радити 2
  • радиш 1
  • радо 6
  • радовала 1
  • радознала 2
  • радознали 1
  • радознало 3
  • радозналости 1
  • радом 2
  • радосна 1
  • радосно 1
  • радости 2
  • раду 3
  • разборит 1
  • разборите 1
  • разборитост 3
  • разбудила 1
  • развијања 1
  • развијање 2
  • развити 1
  • разводити 1
  • разгледајући 1
  • разговара 1
  • разговарамо 1
  • разговарању 1
  • разговарао 1
  • разговарати 1
  • разговараху 1
  • разговор 2
  • разговора 1
  • раздражена 1
  • разјаснила 1
  • разлагања 1
  • различит 2
  • разлог 1
  • разлога 3
  • разложити 1
  • Разљутило 1
  • размислиш 1
  • размишља 5
  • размишљају 1
  • размишљала 3
  • размишљања 1
  • размишљање 1
  • размишљати 1
  • размишљаш 1
  • разнесе 1
  • разним 1
  • разполажем 1
  • разред 2
  • разреда 4
  • разредом 1
  • разсестрама 1
  • разума 3
  • Разуме 1
  • разуме 9
  • разумевањем 1
  • разумем 2
  • разумете 3
  • разумети 3
  • разумљиво 1
  • разумно 1
  • ракија 2
  • ракијом 1
  • ракију 2
  • раме 1
  • рамени 1
  • раменима 2
  • Раменом 1
  • раменом 2
  • ране 2
  • раније 3
  • рано 4
  • раритета 1
  • расанићу 1
  • расејано 3
  • расположена 1
  • расположене 1
  • Растанак 1
  • растанка 1
  • растанку 1
  • растати 2
  • растрзане 1
  • растужило 1
  • рачун 3
  • Рђав 1
  • рђаве 2
  • рђавих 1
  • рђаво 1
  • реагенс 1
  • реагенси 1
  • ревносна 1
  • ревносно 1
  • ревностан 1
  • ревностна 1
  • ревношћу 1
  • ред 3
  • реда 1
  • редовно 1
  • реду 1
  • ређате 1
  • резигнацијом 1
  • рекао 3
  • рекла 4
  • рекле 1
  • рекло 1
  • рекнем 1
  • рекох 5
  • рекоше 3
  • рена 1
  • ретко 4
  • рећи 16
  • реци 1
  • Реци 1
  • реч 6
  • рече 136
  • речем 2
  • речено 1
  • реченог 1
  • речи 17
  • речима 2
  • речит 1
  • речма 2
  • решава 1
  • решавај 1
  • реши 1
  • решила 1
  • решим 1
  • решио 3
  • решити 1
  • Риму 1
  • ритског 1
  • родило 1
  • родио 1
  • родитеља 1
  • родитељи 1
  • Родитељи 1
  • родитељима 2
  • родољубља 6
  • родољубље 1
  • рок 2
  • рони 1
  • Ругај 1
  • ружица 1
  • рука 2
  • рукама 1
  • руке 5
  • руковаше 1
  • руководило 1
  • руком 2
  • рукописним 1
  • рукописну 1
  • руку 10
  • рукујући 1
  • румен 1
  • руци 1
  • ручак 1
  • ручице 1
  • ручка 1
  • ручком 1
  • рушити 1
  • с 46
  • С 7
  • са 49
  • САБРАНА 1
  • Сава 3
  • савесно 1
  • савесног 1
  • савест 2
  • савету 1
  • савешћу 1
  • савије 1
  • Саво 3
  • сад 58
  • Сад 7
  • сада 4
  • садашње 1
  • сажалењем 1
  • саковати 2
  • сам 173
  • Сам 3
  • сама 16
  • саме 8
  • сами 3
  • самима 1
  • самном 1
  • само 51
  • Само 6
  • самог 1
  • саможивља 1
  • самој 2
  • самопрегоревања 1
  • саморадњом 1
  • самрти 1
  • саму 2
  • сан 1
  • санови 1
  • сањала 1
  • сањам 3
  • сањати 1
  • сањаш 1
  • сасвим 13
  • Сасвим 2
  • саставци 1
  • састанка 1
  • састати 1
  • састоји 1
  • сата 5
  • сатарити 1
  • сатиру 2
  • саучешћем 1
  • сахат 1
  • сахата 3
  • сачувај 1
  • Сва 1
  • сва 5
  • свагда 2
  • свађам 1
  • Свака 1
  • свака 7
  • сваке 3
  • сваки 6
  • сваким 1
  • Свако 2
  • свако 7
  • сваког 3
  • свакога 1
  • Свакој 1
  • свакој 2
  • свакојако 1
  • сваку 3
  • сватове 1
  • Сватови 1
  • сватови 3
  • свачем 1
  • свашта 1
  • Све 2
  • све 44
  • свега 1
  • сведок 1
  • сведочаба 1
  • сведочише 1
  • сведоџба 2
  • сведоџби 3
  • сведоџбу 2
  • свези 1
  • свему 1
  • свесне 1
  • свест 1
  • Свет 2
  • свет 9
  • света 1
  • светијој 1
  • свето 1
  • светска 1
  • светске 1
  • свету 4
  • свештеници 1
  • сви 6
  • свиди 4
  • свију 2
  • свим 1
  • свима 4
  • свирати 1
  • свирке 1
  • сво 1
  • свог 1
  • свога 19
  • свој 8
  • своја 1
  • своје 22
  • својим 15
  • својима 1
  • својих 5
  • својо 1
  • својој 6
  • својом 2
  • својски 4
  • својства 2
  • својство 2
  • својте 1
  • своју 30
  • свом 5
  • своме 14
  • сврнула 1
  • свршена 1
  • свршеној 1
  • свршетак 5
  • сврши 3
  • свршиле 1
  • свршити 3
  • свршује 1
  • сву 5
  • свуда 6
  • се 506
  • себе 11
  • себи 12
  • себични 1
  • себичнија 1
  • себичност 1
  • севаху 1
  • седе 3
  • седела 1
  • седиле 1
  • седнем 1
  • седоше 1
  • Сека 1
  • сека 2
  • села 1
  • селити 1
  • село 4
  • селу 12
  • сељак 2
  • сељака 1
  • сељанка 1
  • сеници 1
  • сенка 1
  • сенком 1
  • сено 1
  • сентименталан 1
  • сенци 1
  • сеоске 1
  • сеоско 1
  • сеоског 1
  • сеоском 2
  • сеоску 1
  • сестре 3
  • сестрински 1
  • сестрицу 1
  • сети 3
  • сетила 1
  • сетио 1
  • сетисте 1
  • сетите 1
  • сетити 1
  • сетиш 1
  • сећа 3
  • сећам 2
  • си 61
  • сиђите 1
  • сија 2
  • силе 1
  • силно 1
  • силом 2
  • симпатије 3
  • симпатију 4
  • син 1
  • синоћ 2
  • сипаше 1
  • сиромах 1
  • сиромашан 1
  • сиромашни 1
  • сироти 1
  • сиротиње 1
  • сиротињу 1
  • сиротице 1
  • сироче 1
  • сита 1
  • ситнице 3
  • сићи 1
  • сјај 1
  • сјајан 1
  • сјајем 1
  • сјајну 1
  • сјају 1
  • скамији 1
  • скамију 3
  • скептицизам 1
  • скинула 1
  • сковале 1
  • скоро 8
  • скривено 1
  • скроб 1
  • скученије 1
  • скучено 1
  • скученост 1
  • слаба 1
  • слабе 1
  • слабија 1
  • слабо 3
  • слабој 1
  • славољубље 2
  • слагати 2
  • слажемо 1
  • слатко 2
  • слегнув 1
  • слегнувши 1
  • следовала 1
  • слежући 1
  • слепац 1
  • слика 3
  • сличан 2
  • сличне 1
  • слично 1
  • слободу 2
  • служе 1
  • служим 1
  • служимо 1
  • слути 1
  • случај 1
  • случајева 1
  • случајно 3
  • случају 3
  • сљед 1
  • сматра 2
  • сматрали 1
  • сме 2
  • смеђој 1
  • смеј 5
  • смеја 1
  • смејала 2
  • смејаху 2
  • смејаше 8
  • смејем 1
  • смејеш 1
  • смејом 1
  • смеју 2
  • смејући 3
  • смера 1
  • смести 3
  • сметају 1
  • смешећи 7
  • смешно 1
  • смешном 1
  • смилује 1
  • Смиља 1
  • Смиљу 1
  • смислио 1
  • смислу 2
  • смо 26
  • смрти 1
  • смртно 1
  • смртну 1
  • смутње 1
  • сна 1
  • снаге 1
  • снађе 2
  • снажне 1
  • снаш 1
  • сне 1
  • снови 2
  • сном 1
  • сну 2
  • соба 1
  • собе 5
  • соби 8
  • собици 2
  • собња 1
  • собњем 1
  • собом 2
  • собу 6
  • соја 1
  • спавај 1
  • спавају 1
  • спавала 2
  • спавање 1
  • спавати 2
  • спада 1
  • спадам 3
  • спасоносних 1
  • спокојном 1
  • спољашности 1
  • спољашњу 1
  • споро 2
  • способност 2
  • Способности 1
  • способности 4
  • спремале 1
  • спремати 1
  • спремиле 1
  • спремити 1
  • спремни 1
  • спусти 2
  • срамежљиво 1
  • срамоте 1
  • срамоту 1
  • Срба 4
  • Србенде 1
  • Срби 1
  • Србима 1
  • Србин 2
  • србише 1
  • срдити 2
  • сребрно 1
  • средине 1
  • средини 1
  • средњих 1
  • средстава 1
  • средства 1
  • средствима 1
  • средство 1
  • сремца 1
  • срет 1
  • срета 1
  • сретала 1
  • сретан 3
  • Сретна 1
  • сретна 3
  • сретнија 1
  • сретније 2
  • сретнији 2
  • сретнима 1
  • сретно 1
  • сретној 1
  • сретоше 1
  • срећа 4
  • среће 15
  • срећи 2
  • срећу 5
  • сроднија 1
  • сродника 1
  • сродници 2
  • Српкиња 3
  • Српкиње 5
  • Српкињом 1
  • српске 1
  • српски 2
  • српског 2
  • српској 1
  • српском 1
  • срца 8
  • срце 12
  • срцем 1
  • срцу 4
  • срџби 1
  • став 1
  • стаде 4
  • стадоше 1
  • стази 1
  • стазицу 1
  • стазом 1
  • стајаше 1
  • стакла 1
  • стална 1
  • сталне 1
  • стало 4
  • стан 3
  • стане 1
  • станица 1
  • станице 3
  • станици 2
  • становао 1
  • становника 1
  • стану 5
  • стање 2
  • стању 2
  • стар 1
  • Стара 1
  • стара 2
  • старала 1
  • старе 2
  • старим 1
  • Старица 1
  • стармало 1
  • старо 1
  • стас 1
  • ствар 6
  • ствара 2
  • ствари 9
  • створене 1
  • створење 2
  • створењем 1
  • створи 1
  • створила 1
  • сте 12
  • стекао 1
  • стекла 4
  • стекле 1
  • стенограф 1
  • стенографисати 1
  • степена 1
  • стећи 3
  • стечем 1
  • стигоше 2
  • стиди 1
  • стисли 1
  • стиснуо 1
  • стићи 1
  • стичете 1
  • стиште 1
  • сто 2
  • Стога 1
  • стојало 1
  • стола 2
  • стотина 2
  • стотине 3
  • стотину 1
  • страна 1
  • стране 5
  • страну 6
  • страсно 2
  • страст 1
  • страшила 1
  • стрела 1
  • стреле 1
  • стрелу 1
  • строгим 1
  • строго 1
  • стрпљења 1
  • стрпљивих 1
  • студију 1
  • ступању 1
  • ступила 3
  • ступиш 1
  • су 59
  • субота 1
  • суботе 1
  • сувишан 1
  • сувише 26
  • сувиши 1
  • суво 1
  • сувопарно 1
  • судба 3
  • суде 1
  • судећи 1
  • суди 2
  • судила 1
  • судити 1
  • судиш 1
  • суза 1
  • сузама 1
  • сузе 3
  • сузним 2
  • сујетан 1
  • сумња 3
  • сумњало 1
  • сумњаш 1
  • сумње 1
  • суну 2
  • сунце 1
  • суседном 1
  • Сутра 2
  • сутра 8
  • Сутри 1
  • суше 1
  • сушиш 1
  • сушта 1
  • схватите 1
  • схваћању 1
  • сцену 2
  • Т 5
  • т 6
  • та 19
  • Та 44
  • табак 1
  • табака 2
  • таблу 1
  • тада 6
  • Тај 2
  • тај 25
  • тајити 2
  • тајна 1
  • тајну 1
  • така 1
  • такав 2
  • таквој 1
  • таке 1
  • таки 2
  • таким 1
  • Тако 21
  • тако 57
  • такову 1
  • такође 8
  • таком 1
  • таксирао 1
  • Тамо 1
  • тамо 3
  • танку 1
  • тарући 1
  • тачнијег 1
  • тачно 1
  • твога 2
  • твој 10
  • Твој 2
  • Твоја 1
  • твоја 3
  • Твоје 1
  • твоје 5
  • твојим 2
  • твојој 2
  • твојом 1
  • твоме 1
  • тврди 1
  • тврдити 1
  • тврдо 3
  • те 98
  • тебе 14
  • теби 11
  • Теби 2
  • тежак 1
  • теже 3
  • тезом 1
  • Тек 2
  • тек 80
  • текну 1
  • тела 1
  • теле 1
  • телеграфисати 1
  • теленце 1
  • телесина 1
  • телесину 1
  • телесни 1
  • тело 1
  • темељним 1
  • тенане 1
  • тео 1
  • теорија 1
  • теорији 1
  • тепаше 1
  • тера 1
  • Терајте 1
  • терати 1
  • теста 1
  • тета 1
  • тетка 1
  • тетке 1
  • тетци 2
  • теше 1
  • теши 1
  • тешиш 1
  • Тешко 1
  • тешко 7
  • ти 119
  • Ти 17
  • Тим 1
  • тим 24
  • Тиме 2
  • тиме 9
  • титула 2
  • титулом 1
  • титулу 1
  • тифуса 1
  • тих 3
  • тихо 5
  • тицало 1
  • тицао 1
  • тиче 2
  • тичу 1
  • тишину 2
  • тишти 2
  • то 151
  • То 25
  • тобом 2
  • тог 3
  • Тога 1
  • тога 54
  • тој 2
  • току 1
  • толике 1
  • толико 6
  • Том 1
  • том 11
  • Томе 1
  • томе 24
  • тоном 4
  • топле 1
  • топлије 1
  • топлим 1
  • торња 2
  • торокљива 1
  • тороњ 1
  • трабантима 1
  • трава 1
  • трави 1
  • трагом 1
  • тражи 3
  • тражим 2
  • тражимо 1
  • тражио 1
  • тражите 2
  • тражити 1
  • тражићу 1
  • тражих 1
  • трајати 1
  • траје 1
  • Трајна 1
  • трајне 1
  • траљавом 1
  • тргао 1
  • тргла 1
  • трговина 1
  • тргох 2
  • треба 30
  • Требала 2
  • требала 3
  • требало 3
  • Требао 2
  • тренутак 1
  • тренутака 4
  • тренути 1
  • тренутку 2
  • трепавица 1
  • трећа 1
  • трећи 1
  • треш 1
  • трже 12
  • Три 1
  • три 21
  • тридесет 1
  • тричава 1
  • трн 1
  • трња 1
  • трњем 1
  • тромесечну 1
  • трпе 2
  • трпети 1
  • трпи 1
  • трпити 1
  • Труд 1
  • труд 4
  • Труда 1
  • труда 2
  • трудан 1
  • труди 1
  • трудила 1
  • Трудила 1
  • труду 1
  • ту 40
  • Ту 7
  • туге 1
  • тугујем 1
  • туђинац 1
  • туђини 1
  • Туђинка 1
  • туђинкама 1
  • туђинке 2
  • туђинку 1
  • туђину 1
  • туђинца 2
  • туђинце 1
  • туђих 1
  • туђу 1
  • тужакање 1
  • тужан 1
  • тужна 1
  • тужне 1
  • тужним 1
  • тужно 2
  • тумачити 1
  • ће 62
  • ћемо 12
  • ћератање 1
  • ћеретајући 1
  • ћеретала 1
  • ћеретање 1
  • ћеретањем 1
  • ћеретати 1
  • ћереташе 1
  • ћерчица 2
  • ћете 3
  • ћефу 1
  • ћеш 21
  • ћилимом 1
  • ћошак 1
  • ћу 29
  • ћутања 1
  • ћутању 1
  • ћутаху 4
  • ћуташе 2
  • ћутећки 1
  • ћути 1
  • Ћути 1
  • ћутим 1
  • У 16
  • у 344
  • убило 1
  • убрише 1
  • уважен 1
  • уважити 1
  • увек 7
  • увела 1
  • уверен 3
  • Уверена 2
  • уверена 5
  • уверене 1
  • уверења 5
  • уверење 3
  • уверењу 3
  • увидела 2
  • увидети 3
  • увиди 1
  • увидио 2
  • увидићеш 1
  • увиђавности 1
  • увиђају 1
  • уводим 2
  • увреде 1
  • угаси 1
  • угинула 1
  • углађено 1
  • углед 1
  • угледа 1
  • угледам 1
  • угледамо 1
  • угледне 1
  • угљен 1
  • угодити 1
  • угојити 1
  • угушено 1
  • удадбе 1
  • удадбом 1
  • удала 4
  • удаљене 1
  • удати 1
  • удвојеном 1
  • удесила 1
  • удисати 1
  • удуби 1
  • уђе 3
  • уђем 1
  • уђох 1
  • уђоше 2
  • ужаснула 1
  • ужем 1
  • ужива 5
  • уживала 2
  • уживам 1
  • уживање 3
  • уживао 1
  • уживати 1
  • ужурбаше 1
  • уз 34
  • узвикну 2
  • узвици 2
  • узвишени 1
  • узглавницу 1
  • узгред 3
  • узгредан 1
  • узгредна 1
  • узгредне 1
  • узданици 1
  • уздах 1
  • уздахну 12
  • уздахнула 2
  • уздахнуо 2
  • уздахом 1
  • уздижу 1
  • узе 7
  • узела 1
  • Узела 1
  • узеле 2
  • узели 1
  • узео 2
  • узети 2
  • узеше 1
  • узму 1
  • узоре 1
  • узрок 3
  • узрока 5
  • узроке 2
  • узрујана 1
  • узрујаним 3
  • узрујано 1
  • узрујаност 2
  • узрујаности 1
  • узурније 1
  • уједно 3
  • указа 3
  • уклони 1
  • уклонивши 1
  • уклонила 1
  • укора 1
  • укус 1
  • Укус 1
  • укуса 1
  • улива 1
  • уливам 1
  • уливаше 1
  • улије 1
  • улици 2
  • улицу 1
  • уловила 1
  • уловити 1
  • ултра 1
  • ум 1
  • ума 1
  • уме 3
  • умеју 2
  • умела 1
  • умем 1
  • Умеша 1
  • умеша 4
  • умилостивио 1
  • умиљато 1
  • уму 3
  • унела 1
  • универзитета 1
  • уништите 1
  • унутра 2
  • уозбиљи 1
  • упаде 3
  • Упала 1
  • уплете 1
  • упливисао 1
  • упливом 1
  • упозна 1
  • упознавала 1
  • упознам 1
  • упознаше 1
  • употребљују 1
  • управи 1
  • упути 1
  • упутства 1
  • урадила 2
  • усађена 1
  • усамљене 1
  • усијаних 1
  • усиљавам 1
  • усиљено 1
  • услов 1
  • усљед 1
  • усменог 1
  • успавану 1
  • успела 1
  • успети 1
  • успех 4
  • успехом 2
  • успеху 1
  • успомену 1
  • усрећити 3
  • устаде 6
  • устала 2
  • устезале 1
  • устрашено 2
  • устреба 1
  • уступају 1
  • утврђено 1
  • утисак 1
  • утишах 1
  • утишаше 1
  • утопљава 1
  • утрвеној 1
  • утрвеном 1
  • ућута 3
  • уче 1
  • учена 1
  • ученица 2
  • ученице 1
  • ученичкој 1
  • учења 2
  • учење 2
  • учила 1
  • училе 1
  • учим 2
  • Учини 1
  • учини 4
  • учинила 2
  • учинило 1
  • Учинило 2
  • учинио 2
  • учинити 2
  • учињена 1
  • Учите 1
  • учитељ 4
  • учитеља 5
  • учитељевања 4
  • учитељевање 1
  • учитељево 1
  • учитељи 5
  • учитељима 1
  • учитељица 18
  • учитељицама 1
  • учитељице 6
  • учитељици 1
  • учитељицом 1
  • учитељицу 5
  • учитељичину 2
  • учитељичка 1
  • учитељичке 1
  • УЧИТЕЉИЧКОГ 1
  • учитељишту 1
  • учитељка 1
  • учитељовања 1
  • учитељовати 1
  • учитељска 1
  • учитељски 4
  • учитељској 1
  • учитељском 1
  • учитељства 1
  • учитељство 3
  • учитељству 2
  • учитељу 2
  • учитељује 1
  • учити 1
  • Фала 1
  • фамилијаз 1
  • феле 1
  • Фелтре 1
  • ферија 3
  • феријама 1
  • ферије 2
  • фиксама 1
  • филовану 1
  • филозофирања 1
  • филозофисање 1
  • форината 4
  • форинтачама 1
  • форму 1
  • фраза 1
  • фрај 1
  • фрајла 1
  • фрајлица 1
  • Францескиња 1
  • Ха 2
  • хајд 1
  • Хајд 2
  • Хајдемо 1
  • хаљина 1
  • хаљине 1
  • Харалампије 2
  • хвале 4
  • хвалим 1
  • хвалити 2
  • хвалу 3
  • хваљеног 1
  • хиљада 1
  • хиљади 1
  • хиљаду 1
  • хитар 1
  • хитро 1
  • хладна 3
  • хладне 1
  • хладнија 1
  • хладније 1
  • хладно 2
  • хладноћа 1
  • хладноће 1
  • хладну 1
  • Хо 1
  • ходању 1
  • ходаше 1
  • ходећи 1
  • ходи 1
  • ходника 1
  • хотице 1
  • хоће 5
  • Хоћели 1
  • Хоћете 1
  • хоћете 2
  • хоћеш 3
  • Хоћу 2
  • хоћу 3
  • храбриш 1
  • храну 1
  • хришћанин 1
  • хришћанска 1
  • хроми 1
  • хте 1
  • хтедох 2
  • Хтела 1
  • хтела 13
  • хтеле 1
  • хтео 6
  • хтети 1
  • хуманизам 1
  • цвеће 1
  • цедуљица 1
  • целе 1
  • цело 3
  • целога 1
  • целокупан 1
  • целокупном 1
  • целу 1
  • цељи 2
  • цене 1
  • цени 1
  • ценим 1
  • цео 1
  • Цео 1
  • церекања 1
  • церекате 1
  • церити 1
  • циљ 1
  • Цириху 1
  • цитира 1
  • цифрања 1
  • цифрасто 1
  • цича 1
  • цичи 1
  • црквеној 1
  • црквењак 1
  • цркви 1
  • црно 1
  • црној 1
  • црта 2
  • цртежима 1
  • чак 4
  • чарне 1
  • чаршавом 1
  • час 6
  • часак 14
  • часе 1
  • часова 1
  • часу 1
  • чвор 1
  • чврсто 1
  • чедо 3
  • чезнећи 1
  • чека 1
  • Чекај 1
  • чекају 1
  • чекаш 1
  • чела 2
  • челичи 1
  • челичну 1
  • Чело 1
  • чело 2
  • чему 1
  • честе 1
  • честитају 1
  • честитао 1
  • честитати 1
  • честитке 1
  • често 11
  • четворке 1
  • четврта 1
  • четврто 1
  • четир 1
  • четири 1
  • чешће 8
  • чивутин 1
  • чије 1
  • чијем 1
  • чију 1
  • чила 1
  • Чим 2
  • чим 4
  • чиме 1
  • чине 1
  • Чини 1
  • чини 9
  • чиниле 1
  • чиним 2
  • чинити 2
  • чиниш 1
  • чињаше 2
  • чист 3
  • чиста 3
  • чисте 1
  • чистећи 1
  • чисти 1
  • чистији 1
  • чисто 6
  • чистом 1
  • чита 2
  • читава 1
  • Читаво 1
  • читаву 1
  • читају 1
  • читала 2
  • читалац 1
  • читао 1
  • читати 3
  • читах 1
  • Читаш 1
  • читаш 2
  • чича 1
  • члан 2
  • чланове 1
  • човек 11
  • човека 1
  • човеком 1
  • човечанства 1
  • човечанствена 1
  • човечанство 2
  • човече 1
  • човечије 1
  • чувања 1
  • чудан 1
  • чудим 1
  • чудно 2
  • Чудно 3
  • чудноватим 1
  • чудовишта 1
  • чује 2
  • чујем 4
  • чујемо 2
  • чујмо 1
  • чујним 1
  • чујте 1
  • чула 5
  • чуле 1
  • чули 2
  • чулних 1
  • чуло 4
  • чума 1
  • чуо 1
  • Чуо 1
  • чути 6
  • чутурице 1
  • чућеш 1
  • џепне 1
  • џепу 1
  • џиновски 1
  • ш 1
  • шала 1
  • шале 1
  • шали 7
  • шалио 1
  • шалити 1
  • шалиш 1
  • шалу 4
  • шаљиво 9
  • шану 1
  • шаптати 1
  • шапутали 1
  • шапуташе 2
  • шараше 1
  • шестонедељном 1
  • шесторо 1
  • шешир 3
  • шије 1
  • шијем 1
  • ширину 1
  • шкоди 2
  • школа 2
  • школе 7
  • школи 18
  • школска 1
  • Школске 1
  • школски 1
  • школских 2
  • школско 1
  • школском 1
  • школску 1
  • школу 16
  • Шта 13
  • шта 39
  • штале 1
  • штали 1
  • шталог 1
  • штампао 1
  • штапом 1
  • штедети 1
  • штедње 1
  • штета 1
  • Штета 1
  • штете 2
  • што 179
  • Што 5
  • штошта 1
  • штудија 1
  • штудије 1
  • штудирај 1
  • штудирала 3
  • штудирам 1
  • Шултесова 1
  • Шултесове 1
  • шчепа 1
  • шчепати 1
18648 matches
ренуо, чуло се и зањима громко: збогом! а сузе у очима једне старе госпе — њихове газдарице — с 
о најпре неким топлим губером (ћилимом) а преко тога грдном дуњом.</p> <pb n="38" /> <p>Осим то 
равдане; јер изузетака налази се свуда, а право да кажем ни сама непојмим женскињу, која ће се  
акав хоћу и да уживам плод свога труда, а не тек вечито да радим без икаквог признања и награде 
бити бар и необичнија и интересантнија, а добро знате да се и онако тек необии интересантно од  
ли да су учитељице другога кова и соја, а не од онога, што беху женскиње у које сам до сад био  
ли сан је сенка живота, — рече Даринка, а преко лица као да јој прелети тужан израз — Па кад је 
живши домаћину руку — А ја сам Даринка, а она је, разуме се, Милица.</p> <p>И ту се онако својс 
>— Сасвим случајно.{S} Тамо сам читала, а ви нисте баш шапутали, па сам морала чути.</p> <p>— С 
S} Миличина рука је истина сад дрхтала, а из очију сипаше јој такође необична ватра али он и оп 
’те и ви самном.{S} Ја бих врло волела, а и моји би вас једва дочекали.</p> <p>— И ми би волеле 
а опростити, што сам данас и ја весела, а весељу знате, да се и нехотице гледа „кроз прсте“...< 
ка као одговор Кости и Ленци отправила, а они и ако јој више не досађују својим опоменама, опет 
ном великом кућом у селу Г. једна кола, а у њима седела је Милица и Даринка.</p> <p>На прозору  
 најеле бела лука и бела и жута пасуља, а ја „новајлија“ па још не навикнута на тај красни „мио 
ад ракија у соби ври, шкоди и здравима, а болесника може и сатарити.{S} Па неваља ни комлов ни  
p>„Дабоме да ће се одлучити; цича зима, а ви сте узеле дете из топле постеље и још топлије собе 
можеш бити сретан у добрим околностима, а задеси ли те каква незгода, сети се да је уз тебе дет 
свиди; оне ће сутра прексутра већ дома, а писмено све теже иде.{S} Зато реши се ма на коју стра 
а се код неког зида искупило више жена, а из те групе чула се изнемогла дрека.</p> <p>Кад сам д 
Не тиче! — викну у исти мах муж и жена, а прекорни је погледи сретоше.</p> <p>— Опростите! мисл 
ељевања само су два извештаја одбијена, а срамоту што је тога пута та мала варалица морала осет 
осте дођете.{S} Он је рад да вас позна, а и ја мислим, да је већ време, да се опет видимо и да  
 јер и онако је нада хришћанска врлина, а уз то и потреба без које је тешко живети...</p> <p>С  
в она што јој је гориво душевна врлина, а пролазна она је што потиче из поштовања бела лица и д 
те је видео да је на њој проста хаљина, а уз то баш ни једне пантљичице...{S} Но он се и сувише 
 Све три дакле имамо тек девет стотина, а Анђелија сама има у В. осим 500 форината још и нешто  
 рече Ленка — онако не бејах задовољна, а знала сам да ће ме овако већина другарица осуђивати.< 
гао би помислити, да си потпуно сретна, а сама признајеш, да и тебе штошта тишти — рече ироничк 
мети Ленка. — Теби се све већма замера, а добра воља не признаје ти се ни од другарица, ни од п 
 тек онда не грешите кад вам се замера, а уз така друга, питам, ко ће безазлен и поверљив остат 
из гледаше као да тек пословицу цитира, а слабо о њој размишља.</p> <p>— Тако је, — рече Ленка  
с на селу ни двадесетак кућа нема сата, а немамо ни стална школска послужитеља, који би путем з 
азе тек од новембера до половине марта, а пре и после тога видим их у школи, што’ но веле, „тек 
чковаћу тамо — чуло се већ из дворишта, а Ленци се учини, да је Даринчин глас чудно дрхтао; али 
м друштвом — примети враголасто Милица, а из пламених јој очију суну — можда и у шали — прекора 
ресајућем тренутку више осмеја но туге, а он би баш сад тако радо у њима видио сузе или бар оно 
иле „ти“ Ленка је желила, да тако буде, а оне се нису много устезале.</p> <p>— Остаћу, кад допу 
здравима и болеснику“.</p> <p>„Ју боже, а ја ко’ марва, не знам ништа“, па устрашено шчепа коша 
Право награђивања и укора само је моје, а и то вазда чиним у договору целе школе а никако се не 
ео ваздух баш ко’ из какве парне купке, а кад сам се по соби осврнула згрозила сам се.{S} Осим  
 г. Коста — ја бих рекао, да су злобне, а овако само те морам сетити, да има и Српкиња што пођо 
p>Непрестано вичете да нисте награђене, а не видите и нећете да видите најлепшу награду! — а оч 
ле; а то је и сувиши дуг рок и за мене, а још више за свет који је нестрпљив и сујетан, па ужив 
и или је тек узгред носило име Српкиње, а у ствари не беше ни Српкиња ни жена, него тек — лутка 
и сам волио хладно и поносито женскиње, а...</p> <p>Коста се трже те прекиде доктора пре но што 
човек па хоће осећаји кадкад да искипе, а јуче сам у најосетљивије жице била дирнута.{S} Та ниј 
 мати; то ужива по 3 — 4 стотине плате, а уз то има да наставља по 6 разреда и 100 — 200 деце ( 
p> — Хајд’ забављајте се ви како знате, а ја морам на посао — рече Ленка и оде у кујну.</p> <p> 
 ви је лепо и „на тенане“ анализирајте, а уверена да ће те и ви наћи, да су саставци чиста исти 
p>— Опростите! мислила сам тек у опште, а о вашем пријатељству доста сам уверена.{S} Осим тога  
<p>Сутра дан отпутоваше дома обе гошће, а идућих месојеђа венчаше се доктор и Милица.{S} Сватов 
{S} Ето до који дан одлазе нам и гошће, а Ви и Коста баш сад нађосте да се бринете.</p> <p> — З 
кла ту одвратну и хладну маску на лице, а срце јој је врело и чисто као злато.</p> <p>— Обричем 
каза се у исти мах мушко и женско лице, а за тим истрчаше обоје на поље.</p> <p>— Терајте унутр 
ead>II.</head> <p>Три године прохујаше, а и четврта се већ у велико бројала, кад Ленка, која је 
а у своме стану, односно у својој соби, а у другој соби становао је хроми Харалампије са својом 
 може планути, али ретко ватром-љубави, а обично ватром — злобе и мржње... —“</p> <p>То је види 
ити се, јер човек бива све заљубљенији, а ја онда лепо покушам да заборавим оно 2—5 хиљада што  
лазити, јер не долажаше ни један мушки, а она, баш к’о у пркос, ретко је куд ишла, те јој се не 
а.</p> <p> Она је говорила више у шали, а сад је тек видела погрешку, то јест, моћ, својих непр 
ш да кажем како смо се познали и узели, а то се по себи разуме, те није нужно ни да кажем.</p>  
о, кад бих тражио више.{S} Ова ме воли, а како она друга осећа — питање је“.</p> <p> Па нагло у 
 га осећала кад ми је рекао да ме воли, а ако је то, онда је већ и наступила...{S} И с тим седе 
икну:</p> <p>„Држ’ ти твој нос у школи, а не мешај се у мој пос’о!{S} Ви’ш ти ње, мисли да је г 
 те сам и овде тек изрекла своје мисли, а у самој школи тешко да би и око вештија педагога нашл 
 до тога:{S} Сам велиш, да много мисли, а ко премишља мора на послетку и увидети, и своју вредн 
чи, румен-образи и томе подобне ствари, а код неких је опет разборитост, искреност и друге душе 
моја, употребљују тек учитељи и лекари, а за остали свет остаће оно вазда тек теорија и фраза.< 
мо, кад смо из нашег краја тек нас три, а други и први разред не хте да нас чека, — одговори јо 
еби се види, да много радиш; здрава си, а слабија си но што си била у заводу.</p> <p>— Па шта т 
ебојша, бојим се ја бога већма него ти, а бабама твоје феле нека је далеко од мене — „лепа кућа 
 да јој „господство“ неће дуго трајати, а зна да је и сама погрешива па несме ни своју другариц 
узи и оцењује, па јој је лако ћеретати, а Даринци дабоме да није до тога:{S} Сам велиш, да мног 
 онда се морамо код мене лично састати, а не тек само преко писма — дода још Ленка.</p> <p>— Ев 
е морала према њему наклоности осећати, а држала је да је он и сасвим добра партија за женскињу 
је био таки човек; да се неможе трпети, а уз то беше он и ваљан и уважен, па је морала према ње 
м је познато, не могу се баш похвалити, а проклето срце опет неће да знаде, да је у женским гру 
а доктора, који се беше смислио женити, а Даринку и Милицу познавао је још од оног имендана. —  
 коштати, да могу одрасну краву купити, а временом ће и ово теленце бити добра млекоша.{S} Па о 
.</p> <p>— Погрешке своје радо ћу чути, а хвале и не тражим — рече озбиљно Даринка — за мене је 
мушки, чију сам симпатију желила стећи, а баш он ме је јуче таксирао „ладним створењем“ и отвор 
.</p> <p>Ленка и Милица прснуше у смеј, а она се трже и порумени, јер виде, како је домаћин исп 
о да кол’ко толико себи и деци олакшам, а да уз то не буде механизма и у оним предметима где се 
 сам стекла; труда и рада се не плашим, а и воље имам, па што буде могуће зацело ћу успети — ре 
} За њима је Ленка дуго махала марамом, а и г. Кости беху гошће омилиле, јер је и он чешће пона 
чити.{S} А што је он случајно неожењен, а наше познанице неудате, то је свету сасвим обична пој 
</p> <p> — Зар већ одлазе? — питаше он, а — ферије су већ на измаку, уздахну Милица — а и Дарин 
о.{S} Осим тога, ја вас нисам познавао, а она или беше сувише сретна што ме је добила или сувиш 
{S} На прозору није ме нико више видео, а кад сам у друштву случајно с њом се десио, нико није  
то је кочијаш тек с празни коли учинио, а Даринка и Милица беху још на улици загрлиле милу друг 
 г. Коста ни ваљане две речи прозборио, а кад му Милица ћеретајући рече да јој сад није потребн 
из оног, што се последњи пут предавало, а последња лекција најбоље се и научи; а за: нас „олош“ 
ацело ћу успети — рече Даринка одважно, а образи јој се чисто запламтеше.</p> <p>— Што буде мог 
о служимо, нека се боље побрине за нас, а не да нас мане да у свом позиву мучећи се и глад осет 
животу; видиће народ и њихову ваљаност, а ту тек неће бити неправде, те ће и опет важити, да је 
 видите, ја вам обема пишем у једанпут, а после ћу тек преписати још један примерак.{S} Тако ми 
p> <p>Доктор Гавриловић је човек близу, а можда и преко тридесет година, ваљана карактера а спо 
оз прозор виноградима засађену околину, а Ленка чистећи свој путни шешир, што га је скинула бил 
ог сахата и замишљено гледаше у даљину, а друг му настави:</p> <p>— Што сам ти рекао знадеш и и 
ише 7—8 метара у дужину а 4—5 у ширину, а у њојзи преко стотине деце) па се морадох и по цичи н 
а — Требала си делати по своме уверењу, а не освртати се не знам на чије мњење и похвалу.</p> < 
г. Коста па се спусти на оближњу клупу, а доктор се посадио до њега и за часак обоје ћутаху.</p 
 памет; тиме су бар стекле добру класу, а у животу им и онако тек треба метод, по коме се можда 
ка — Душан Т. је бележник у моме месту, а то је за учитељицу и сувише добра — партија...{S} Дру 
Ленка.</p> <p>Другарице јој се смејаху, а муж само рече:</p> <p>— То нисам хтео да кажем.</p> < 
ам за то оставити? — Ту отрцану кућицу, а тричава учитељичка пензија престаће чим ње нестане.“< 
 Кад ја пеглам или шијем а ти ми читаш, а да си узео жену са миразом, читао би и ти у кавани.{S 
 мани се луда посла; тиме се тек буниш, а ето и ти и Ленка једва што држите очи.</p> <p>— Само  
нда, кад ме је можда најжешће волела —- а Даринка брате, поноситија је и од ње.</p> <p>— Ти дак 
имети Ленка. — Ти си Драгу позвала у А. а не она тебе.</p> <p>— Тако је.{S} Узела сам кола и ре 
з његова знања с госпођицом Драгом у X. А и Ваше прво питање тицало се Даринке, — ћеретала је о 
 о акустици и оптици највише штудирала: а поред оног „брда“ од штудије, ко ће у сваки пар баш с 
раву способност, па хоће да је превиде: а шта се тек може очекивати од проста народа, који не у 
нка и г. Коста не даду „ни прословити“; а њима се придружио и ондашњи млади лекар Сава Гаврилов 
та провео у туђини и мећу „Немчадијом“; а карактер Српкиње и туђинке врло је различит.{S} Туђин 
еница једанпут своју скамију надзирава; а само ради тога не искључујем из тога реда ни иначе на 
тела да поучавам и ван школских часова; а баба Мара сетила ме оне практичне изреке:{S} Не плећи 
новчаном наплатом, ни признањем народа; а кад метнем руку на <pb n="25" /> срце, морам још прип 
/p> <p>— Моја љутња вама је детињарија; а ја опет не могу да појмим вашу равнодушност.{S} Та за 
оја, тек оно цене и уздижу што се сија; а коме би још пало на памет, да види пожртвовање и родо 
на ствар“ — примети са осмејом Даринка; а он настави:</p> <p>— Кад сам увидио, да љубав није ша 
 што сам га за то време о школи стекла; а то ћете и ви мени обрећи. — Примате ли?</p> <p>— Прим 
моју понуду показала својим родитељима; а овима беше то место и милије, те тако пре неколико ме 
и засути песком скоро до половине окна; а под постељама лепршале се две квочке с пилићи и још ј 
 <p>Ја у оном стању не бејах задовољна; а свако је своје среће ковач те ја покушах, да је кујем 
зумевањем и дало оцену лошију од знања; а уз то и затуцана села са минимум платом.</p> <p>— Па  
 за десет година чини баш 200 форината; а то је много за учитељицу која има за живота своју „ми 
овикало одма од почетка да је даровита; а осим тога, ваљда је умела да провиди и свој положај,  
оже датирати још од дана нашега испита; а ја и онако имадем све прибележено у своме дневнику.</ 
 не каже госпођа фрајла него госпођица; а узгред приметила сам још, да г. бележник зацело нема  
в остати?</p> <p>— Нико! — рече Милица; а Ленка још дода:</p> <pb n="30" /> <p>— И то је довоља 
вијање ума и оплемењавање срца дечијег; а уз то треба да им улије у њихову главицу и сва знања, 
ам чула, да ме и образовани људи хвале; а усљед тога осећања постадох и незадовољна.</p> <p>— Г 
н труд тек кад би моје ученице одрасле; а то је и сувиши дуг рок и за мене, а још више за свет  
ца, па не могу да се задовољим ма чиме; а мало је и људи што су кадри зарад обичне женскиње нап 
срца и хладноћа или чак и необразовање; а озбиљно размишљање за нас је увек гордост, славољубље 
м.{S} Али од два зла треба бирати мање; а уз то је кошуља свагда ближа од хаљине.</p> <p>— Лепа 
у...</p> <p>Уверена сам да ме разумете; а кад ме схватите онда вам је и јасно, да нам се припов 
 и марамама још и три њихове другарице; а кад им у лице загледамо, видићемо да су то наше позна 
су створене, да трпе, теше и ране лече; а то је брате, својство што ствара најсретније бракове. 
ега вадим језгро и што нам је најпрече; а ко је у бољим околностима и има каде, од воље му да г 
{S} Оне се искрено загрлише и ижљубише; а кад се влак опет кренуо, гледала је Ленка сузним очим 
ез уверења, да га сасвим достојно врше; а за достојно вршење треба опет и сувише самопрегоревањ 
Милица.{S} Сватови им беху врло весели; а била је позвата и Даринка али она не дође — доцније и 
 лак живот, па ће тако хтети и у школи; а оне главице нису тако женијалне, па треба више стрпље 
е за неколико тренутака и опет замисли; а Милица весело примети:</p> <p>— Мој вереник не заслуж 
иповетке и молитве, што смо већ прешли; а често при поласку <pb n="41" /> своме из школе нацрта 
ја природа није да се с незгодама бори; а у ужем кругу, у породици или као што твој муж вели „н 
е моћи узурније живети и луксуз терати; а таквој је дабоме мало стало је ли њен муж хришћанин и 
 дела, па се не треба на њега освртати; а предпостављена власт мора тај поступак тек одобрити;  
говарамо, и онако ћемо се брзо растати; а волела бих знати, шта ће теби, Даринка, главна задаћа 
ет се не може једним раменом исправити; а себичност је најопштије својство човечије, па шта вре 
јаним гласом муж — кадри смо заслужити; а ја се са свога поступка до сада још нисам покајао.</p 
е обоје тврдо надамо, да ћете нам доћи; а дотле остаје здраво Ленци.</p> <p>Кад дођете, нетражи 
 а последња лекција најбоље се и научи; а за: нас „олош“, дабоме — то је тешко.</p> <p>И тако н 
грешка у томе, што сам ја обичан човек; а као такав хоћу и да уживам плод свога труда, а не тек 
он кад сами остадоше.</p> <p> — Незнам; а и нашто ћу! — рече она.{S} Један дан Даринчиног отсус 
авну своју бригу обратих знању дечијем; а остало беше ми узгредан рад, који сам предузимала тек 
т видим, да ми је мио и да га поштујем; а љубав држим да ће доћи и сама, то јест, ако није љуба 
 и сувише поносита, да се коме намећем; а и срце би ми морало бити и сувише скучено, кад би се  
е и среће па има сведоџбу с препоруком; а то је довољно, да и најбоље место добије.{S} Мећу тим 
p> <p>— И отров је по кад кад користан; а сумња је овде сасвим на свом месту. — примети Даринка 
осподин Коста не био пореклом мештанин; а осим тога био је и сироче без икакве ближе својте.</p 
{S} Он је више хтео, него што је могао; а више се мучио но што је уживао, то све показује његов 
нужне. —</p> <p>— Ал’ ја би их штампао; а то вам већ неби било право?</p> <p>— Боже сачувај!{S} 
сала и њихову приповетку како се могло; а тврдо се надам, да ће ми и они ту слободу као и погре 
е жао што смо осуђене саме да путујемо; а како је тамо све весело! — примети затим Милица.</p>  
читељица дошла чешће вирио кроз прозор; а к’о што видите њен стан беше близу, те сам је чешће м 
 кад сама осећам, да нисам гора од вас; а случај је учинио, да се <pb n="22" /> моја права спос 
теља накнада за сву досадашњу неправду; а сузе што их том приликом рони по нека мајка, деда или 
јева познато где је Србин узео туђинку; а оно што знадем свуда беху ваљане женскиње — рече озби 
роду није да гладим децу ко неко пудлу; а и ти ћеш видити, како ћеш у школи проћи без телесни к 
колине, већ радим тек по своме уверењу; а ко тако ради мора бити бар са собом задовољан.</p> <p 
беху саме у купеу — извали се на клупу; а под главу метну своју кутију, коју није предала са ос 
 добила тога пута сву тромесечну плату; а што је касније опет неуредно примала, неможе мене кри 
> <p>— Ајд’ зидајте ви куле по ваздуху; а мој је план довршен био још кад су ми оцену прочитали 
 близу пећи уз своју успавану сестрицу; а боловало је, по свима знацима судећи, од „тифуса“ кој 
ом! зар је сва срећа у доброј сведоџби? а није она ни крива, што је сретнија, па се повикало од 
или:{S} Кол’ко универзитета има у Риму? а кад сам мислила да ћу говорити из повеснице, дошла је 
Српкиња ни жена, него тек — лутка...{S} А тој: сретан пут! — и онако неће усрећити ни себе ни д 
 па се после још неби хтеле удати...{S} А треба да знају, да има мушких који умеју и новац прег 
 Ми смо правили „рачун без бирташа“.{S} А ко зна шта ће на то мој и твој баба рећи.{S} Они могу 
Викторин од Фелтре мрзио „телесину“.{S} А ја не идем тако далеко, него тек велим: телесина не ч 
ихове стране не беше позивима краја.{S} А осим тога, сад су се већ сматрали као сродници, па је 
ега довело у неприлику, да размишља.{S} А тада би можда стекао према мени и симпатије...</p> <p 
еца постадосмо нас двоје муж и жена.{S} А што и ви нисте у сватови биле, надам се да нам нећете 
 „Још једнако те копка и мучи сумња.{S} А тео би свршетак приповетке са сватови.{S} Али брате м 
ећи стичете симпатију своје околине.{S} А ја — ма да у ствари нисам гора од вас — знате како пр 
и шта знам ја, шта још ви не ређате.{S} А нећете да се сетите, да смо и ми људи — рече она доша 
зом да ходи и за то је дошла к мени.{S} А да ће ми заиста доћи, ако само истрајности будем имао 
де, како је домаћин испитујући мери.{S} А тај поглед уједно јој и казиваше: „Ти или си крајња и 
 судити и бар општа оцена боља дати.{S} А да сталне воље имадеш, и да ти није „плева“ у глави — 
е честе посете двосмислено тумачити.{S} А што је он случајно неожењен, а наше познанице неудате 
осад нисам опазила код деце зависти.{S} А да неби и саме надзорнице грешиле пазе и на њихове по 
зним очима за њима и махала марамом.{S} А кад их је из види изгубила, чуло се у купеу у коме бе 
ност и новац, за њих узгредна ствар.{S} А да истину говорим, увидићеш и ти, чим се сетиш оних м 
ко из истинског поштовања поступају.{S} А за брак је тек потребна сушта љубав! ...</p> <p>Немој 
пне болести; месец је већ на измаку.{S} А г. доктора друго тишти; јер док беше Даринка овде ниј 
 и нећете да видите најлепшу награду! — а очи јој се при тим речима запламтише — или зар вас ба 
</p> <p>— Моји санови су друге врсте, — а да и ја сањам о том сте уверене.{S} Па кад сте већ за 
д и мој Сава већ неће жену што мисли, — а свака боља мислити мора — какав тек мора бити укус у  
казујем своје мишљење — рече Даринка. — А тај правац чини ми се, да треба према потреби своје о 
Та пасти тек нећемо! примети Даринка. — А’ што ће нас можда из појединих предмета са једним или 
 тако слути — рече замишљено Даринка. — А у осталом ви ћете можда и боље проћи; таке сте среће, 
је одлетела из собе — бранила се она. — А на послетку и ти јој неби могао забранити.</p> <p>— З 
Они могу још све покварити...</p> <p> — А зар се ти томе не би противила? — Питао је пламтећим  
да није светске критике; — рече Ленка — а шта ће рећи и претпостављена власт, кад се не преће с 
 — Тако; то ми се допада — рече Ленка — а не она натуштеност!{S} Ето до који дан одлазе нам и г 
упознавала; — смејаше се за тим Ленка — а оне знају и без тебе да си ми муж.{S} Сад нисам више  
у обећала почетак — рече шаљиво Ленка — а ја и он ваљда ћемо и остало накрпити; само пре тога м 
> <p>— Опет народ! — рече јетко Ленка — а нећеш да знадеш, да се од родољубља не може ни три да 
и можда тек једна рече поносито Ленка — а што је више, то се жртвовало можда каквој светијој це 
 моме месту! — викну у једанпут Ленка — а још мало па ћемо стићи и до станице где ћу се сићи и. 
 тицало се Даринке, — ћеретала је она — а то се мени не свиди, па баш завидим Даринчиној срећи. 
те рена на груди и да иде код доктора — а чим сам жени обајала, ко да си руком уз’о!“</p> <p>Др 
це замерале; — смејаше се на то Коста — а ти знаш, да је обичај већине људи тек онда погрешке н 
басала и у сатиру — смејаше се Милица — А на послетку, боље је и то него да размишљаш о метафиз 
оба и сувише црно видиш — рече Милица — а тиме чиниш неправду нашем драгом народу.</p> <p>— Мож 
ја сведоџба у глави, — примети Милица — а шта ће Даринка да каже? — та и она је нама равна, па  
 почни од краја, — рече весело Милица — а Коста је, к’о што смо данас чуле, хитар стенограф, па 
рије су већ на измаку, уздахну Милица — а и Даринка је навалила да се прек’сутра кренемо.{S} Ро 
тали музе краву — рече му рукујући се — а гошће ти зацело још спавају?</p> <p>— Та тек је четир 
p> <p>— Тако је — рече шаљиво домаћин — а Ленка је хтела утрвеном стазом да ходи и за то је дош 
ем и да се угледам на Душанију и Анђу — а њима је зацело „брачни кандитат“ већ у џепу.</p> <p>— 
— рече Даринка пруживши домаћину руку — А ја сам Даринка, а она је, разуме се, Милица.</p> <p>И 
гора јава, од тако луда сна...</p> <p>— А зар ти ниси никад сањала пријатније сне? — рече г. Ко 
отерати — примети јетко Ленка.</p> <p>— А да шта ћу? — рече Даринка слегнув раменима. — Ни моје 
ешиш! — осече се на то Милица.</p> <p>— А што да ме теши?{S} За малу погрешку велика казна, за  
па се и опет не можете мерити.</p> <p>— А што не? — питаше Даринка — та свако паметан знаде, да 
ци могу казати и одговор чути.</p> <p>— А за коју си се решио? питаше врло радознало г. Коста.< 
дравље се не купује на вашару.</p> <p>— А не ће ти нико обесити ни колајну за твој сувишан рад  
да и за себе тражите изузетка?</p> <p>— А ко га тражи? — осече се Ленка — ја се само љутим, што 
шке појединаца?! викну Даринка</p> <p>— А иначе благе јој очи чисто севаху — Па зашто смо онда  
зумно живити, и то ти нећу заборавити!“ а очи јој се у сузама засијаше.</p> <pb n="35" /> <p>И  
војски прутом по врх прстију „одалами;“ а то је и онако у свези са тезом из педагогије о нези ч 
чина лица нестаде оног несташног израза а очи јој узеше за часак неки благ израз те загрливши д 
 се узвици утишаше те се чула тек граја а после неколико тренутака зачу се поново и последње:{S 
<p>На ове речи Коста се од срца засмеја а доктор се трже и мило погледа своју вереницу у којој  
 сажалењем...{S} И ту се гласно засмеја а очи јој се запламтише необичном ватром.</p> <pb n="49 
падије ни помодуше да им треба учитељка а намирисала сам ја, да баш ни поповима ни си у вољи, п 
 <p>— Вечита загонетко! — уздахну Ленка а г. Коста замишљено и нагло ходаше по соби.</p> <p>Сут 
 Милица.</p> <p>— Незнам — рече Даринка а озбиљни јој израз на лицу пређе у осмеј — Али толико  
вање“ и друкчијим „је јуначинама“ горка а камо ли мени, обичној и — слабој женскињи...</p> <p>О 
>После пола сата Даринка је већ спавала а другарице јој се такође спремале да легну.</p> <p>„Пе 
 тога била је сад још мање код огледала а све више у школи, код књига и у свом маленом газдалук 
S} И тако сам затим и ја мање васпитала а више учила.</p> <p>— Али баш на селу је васпитање нуж 
</p> <p>— Љути се што је Даринка отишла а њему то није казала.</p> <p>— До душе и није лепо дом 
агло устаде приђе опет својим кошницама а лице му се беше запламтило.</p> <p>— Та ти се море ба 
жи у маленој собици изнурена стара жена а код прозора везе на беломе плату, лепа, чила и весело 
сте љубави жене.{S} Њима је главно жена а народност и новац, за њих узгредна ствар.{S} А да ист 
преко тридесет година, ваљана карактера а спољашности не баш лепе али и опет угледне.{S} Осим т 
 јој тек зато доћи, што је данас субота а сутра недеља; иначе нема учитељу у време школско гошћ 
лицу.</p> <p>— Милицу! — викну г. Коста а лице му узе израз, к’о да му пријатељ тврди, да се су 
ело главе беше још усађена лепа воћкица а чело ногу љиљан и ружица.</p> <p>У исти мах прође кро 
Ленка.</p> <p>— Ево руке! — рече Милица а Даринка јој такође пружи своју руку.</p> <p>У том сти 
 <p>— Опрости, то је говорила учитељица а жена знаш како о теби мисли.{S} И с тим још јаче пору 
 тако — рече Коста. — Она је добра срца а и образована је, али је жена, која уме љубити тек оне 
о у моме месту нема неожењених натароша а боме ни учитеља; то нема никог ни да ми понуди другу  
к одобрити; јер закон се ствара за људе а не људи за закон.{S} Осим тога, и сама знадеш, да сва 
 свршетак к’о што га ви желите још није а држим, да и неће куцнути час...</p> <p>За такав сврше 
Милица на први поглед уливаше симпатије а Даринка ми изгледа, да сувише много мисли а да може к 
лина влада по правилу: „уништите узроке а последице ће и саме нестати!“ — насмеши се Даринка —  
 и то вазда чиним у договору целе школе а никако се не држим тек исказа поједине надзорнице; је 
имице половину главнијих штудија прешле а два сата већ избија.{S} Па не знамо што и преврћемо т 
онда ове зиме било је лепо и суво време а натрефила сам и на поштена обућара, те сам које на об 
дне.{S} Том приликом похвалим ја вредне а лење пооштрим и све класе уводим у свој записник.</p> 
 <p>Наше познанице за часак се ужурбаше а затим и још једном на брзо тек погледом или притиском 
— Па тако ради и већина примети јој муж а Милица и Даринка замишљено ћутаху.</p> <p>— Него шта  
ст и здраво мишљење; али само у теорији а у пракси т. ј.{S} У животу нама су чисти и неизмајсто 
 се задовољим ни својим успехом у школи а још мање упливом школе на народ.</p> <p>Труд који у с 
ринка ми изгледа, да сувише много мисли а да може кога искрено волети.</p> <p>— Много мисли! —  
уче хтео одобрити Даринци и својој жени а што сад и нехотице морам и ја да одобрим ту проклету  
тра; док јој дајеш горива пламти и гори а чим престанеш давати, она згара оно што имаде, па кад 
са децом, што дечији ум ни мало не мори а много им користи и полажење школе омили.</p> <p>Него  
у оплемењавати, рђаве навике одвикавати а уз то и из знања ваљан успех показати могла.</p> <p>И 
.</p> <p>— Па могла си га просто одбити а не бегати — рече Ленка.</p> <p>— Одбити — дабоме... — 
Мати и отац не могу се из Д. амо селити а сестре су ми још малене.</p> <p>Зато кад ми после три 
 узрока за...</p> <p>Али он и не доврши а Даринка бризну у плач па нагло пође у своју собу у ко 
намере неодустајете послаћу вам почетак а свршетак нека сваки читалац по своме ћефу замишља.{S} 
вци — да је и код нас Срба: пут дугачак а време кратко; рад потребан и голем а силе слабе, мале 
десет школских месеца сувише кратак рок а деца и сувише запуштена да би ја, уз њихово често изо 
доба не налази какав његов последоватељ а Даринка би прва пошла трагом госпођице Шултесове — до 
је понашање.{S} Кад ја пеглам или шијем а ти ми читаш, а да си узео жену са миразом, читао би и 
ак а време кратко; рад потребан и голем а силе слабе, малене и растрзане на хиљаду страна.{S} И 
заиста, опазим за пећком кацу с ракијом а на пећи озго био је кошар са комловом и неколико пари 
 незграпно стиште дете тек једном руком а другом се песницом бесно лупи у груди.</p> <p>Да је б 
 женино — рече Коста правећи се озбиљан а овамо му очи казиваху како мисли.</p> <p>— И отров је 
p>Доктор се на то беше озбиљно замислио а г. Коста приђе својим кошницама те кроз стакла гледаш 
 примети Ленка. — Ти си Драгу позвала у А. а не она тебе.</p> <p>— Тако је.{S} Узела сам кола и 
се простире највише 7—8 метара у дужину а 4—5 у ширину, а у њојзи преко стотине деце) па се мор 
/p> <p>Коста се спусти на оближњу клупу а оне седоше до њега.</p> <p>— Корете мој поступак, — п 
оја има за живота своју „минимум“ плату а после смрти — пардон! после двадесет година рада „сја 
свести, да му је „Баба“ или „баца“ отац а „нина“ или „сека“ мати; то ужива по 3 — 4 стотине пла 
идем њезиној тетци у X. Ја сам дала реч а мислим да је и теби право.{S} Поћи ћемо одма сад, па  
и онда саковати.{S} Оне ће добити варош а ти село па се и опет не можете мерити.</p> <p>— А што 
у збива.{S} И тако мало по мало па сви (а можда и она) заборавише моје вирење кроз прозор; те н 
а треба бирати мање.{S} Па кад је тако (а уз то смо својим успехом и радом незадовољни,) не тре 
ог и отац педагогије — на самрти вели: „А ви децо тражите среће и задовољства у спокојном кругу 
ринка па се обрте опет Милици.</p> <p>— Ајд’ зидајте ви куле по ваздуху; а мој је план довршен  
 је обично непријатна укуса и за вољно „ајнемовање“ и друкчијим „је јуначинама“ горка а камо ли 
 6 разреда и 100 — 200 деце (разуме се, ако стане у школу).{S} И ту онда покажи пристојан успех 
х трепавица...{S} Милице, тешко и теби, ако ти нешто очи оболу! ... или се и твоме мужу вечито  
разуме се, да сам те морала избегавати, ако сам хтела да ми девојачки углед и карактер и у очим 
кој.{S} И за то, нико ти неће замерити, ако се која приповетка или друго што не пређе!</p> <p>П 
ошла к мени.{S} А да ће ми заиста доћи, ако само истрајности будем имао, видио сам већ из њене  
љубав држим да ће доћи и сама, то јест, ако није љубав оно стање, што сам га осећала кад ми је  
е знамо што и преврћемо тек те листове; ако се за три године нисмо доста спремиле, нећемо ни са 
овечанство.{S} Мањину опет — веле оне — ако неће да је права лутка свет обично неправедно оцењу 
нчице! — рече јој опет смешећи се муж — Ако Даринка и Милица тако стану „разводити“, нећемо ове 
мој тако ватрено! — насмеја се доктор — ако те чује Ленка.</p> <p>— И она дели моје мишљење и а 
а може одмах и стенографисати.</p> <p>— Ако допустите, да тим белешкама независно разполажем, о 
а осећала кад ми је рекао да ме воли, а ако је то, онда је већ и наступила...{S} И с тим седе з 
да и наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста и јака она згара оно што је прим 
оже човек непријатеља стећи, па сам сад ако не боља оно бар паметнија...</p> <p>Ту лекцију прим 
 боље учитељице но учитељи.{S} Јер прве ако осете да су се у себи превариле, те им се тај позив 
то ни тада није љутило.</p> <p>Шта више ако ћу да будем искрен, морам рећи, да сам се баш онда  
 за жену.{S} Она је много претежнија, и ако је и Милица врло ваљана.</p> <p>Доктор само ћуташе  
е га нешто копка да туђу тајну дозна, и ако га се ништа нетиче!</p> <p>— Не тиче! — викну у ист 
вари.{S} Брак код мене није трговина, и ако сам хладна и неосетљива женскиња...</p> <p>— Ти си  
ницама те кроз стакла гледаше унутра, и ако се на њему јасно видело, да су му мисли далеко од ч 
заћу вам искрено баш све мисли своје, и ако видим, да се у многоме не слажемо.</p> <p>— Говори  
поветке са сватови.{S} Али брате мој, и ако је све већ давно прошло опет нам се приповетка не м 
коли предају по себи већ васпитивају, и ако не баш у оној мери, у којој је за сеоску децу потре 
а си чича Харалампије мој фамилијаз — и ако до душе на њега личиш...</p> <p>— Ти све она стара  
 ти казао, да је и она ваљана девојка и ако је по моме мишљењу много хладнија и себичнија од Да 
н одоше обе другарице још зарана дома и ако их г. Коста и Ленка искрено и својски задржаваху.{S 
нисам знала.</p> <p>— Ја нисам злобна и ако сам огорчена; и моја примедба, допустићеш, да је ос 
 верна бити; јер видим да ме воли, па и ако се сад и сама добро не разумем, опет видим, да ми ј 
ојо црној, плавој или смеђој коси, па и ако је још девојка опет се нимало није ужаснула тог нов 
Путем сам много о томе размишљала; па и ако сам своју поуку у здравственом погледу од то доба т 
ћега дела интелигентнијих Срба.{S} Па и ако се вели: „какав отац, тако син“ опет не остају ни м 
ово пожртвовање и челичну вољу.{S} Та и ако није сву мудрост кашиком поцрпео и каблом просипао, 
 тек <hi>почетак</hi> поштовања, које и ако је близу љубави опет није једно и исто. — Од поштов 
д Милица уклонивши се с прозора — оне и ако нису боље од нас, опет су нам бар равне.</p> <p>— Т 
нка.</p> <p>— И она дели моје мишљење и ако јој је природа сроднија са Миличином.</p> <p>Доктор 
 чврсто за јаку шчепати, — насмеја се и ако мало усиљено, Даринка па се стаде за спавање спрема 
дговор Кости и Ленци отправила, а они и ако јој више не досађују својим опоменама, опет се нада 
укчије код мушких учитеља; они сироти и ако касније немају воље за тај позив морају га и кисели 
сад били и противници и својим оштрим и ако глупим досеткама, често и мучили.{S} Али сад при ис 
ромишљених и изазивајућих речи.{S} Но и ако се тргла опет се није покајала; та доктор није био  
ли добро пази; Даринка је чисто злато и ако можда не сија као Милица.{S} Па и ту, — дода одушев 
но непријатељство постојати мора; јер и ако је баба опет је члан српског народа, па је знала да 
није замерити — примети г. Коста. — Али ако је само то, онда брате, покушај; јер веруј, њој је  
доза лакомислености и саможивља.{S} Или ако не то, онда јој је срце покварено па јој није ништа 
о луђа, мало млађа и мало лепша.{S} Или ако не то, оно бих бар морала имати мало хладније срце  
утисак оставити.{S} Та и ти си у ствари ако не боље, оно свима нама равна; па кад се другима гл 
о баш добро скривено и да најбољи начин ако није околностима примерен не може користи донети.</ 
p>— Обричем ти, да ћу је усрећити; само ако ме не одбије — рече доктор некаквим меким гласом и  
претвори у пепео — у успомену...</p> <p>Ако ли је љубав слаба, онда и то гориво не претвара у п 
а говорим о електрицитету баш кад сам о акустици и оптици највише штудирала: а поред оног „брда 
 свирке престадоше.</p> <p> — Стара је, ал’ и вечито нова! — рече он па устаде и нагло је узе з 
едва дочекали.</p> <p>— И ми би волеле, ал ти знаш — наше карте...</p> <p>Она уздахну и ућута.{ 
аге и разборите женскиње?</p> <p>То не, ал ти знаш, да ја ни кад ни сам волио хладно и поносито 
авај.{S} Та ја их обе волим ко’ сестре, ал’ таком пријатељу као што си ми ти, тек Даринку желим 
душе и није лепо домаћину се не јавити, ал’ гостима се што шта мора кроз прсте гледати — смејаш 
— Ја нисам ништа чуо.</p> <p>— Чуо сам, ал’ ваљда је било у суседном врту — рече г. Коста па се 
рече збуњено доктор — обе високо ценим, ал’ опет претпостављам Милицу.</p> <p>— Милицу! — викну 
p> <p>— И мени је жао — врло ми је жао, ал’ мора да буде — па страсно загрли другарицу и одјури 
е у соби ракију налили?“</p> <p>„Имамо, ал’ о’де ће се пре кренути“.</p> <p>„Тако је“; рекох јо 
p>— Ја? — рече Даринка па протре очи —- Ал’ нека, треба и ја да запамтим кад сам полагала учите 
.</p> <p>— Забранити...{S} Забранити... ал’ ја би је задржао — гунђао је он. — Ал’ ти дабоме, н 
би било грозно!</p> <p>— Грозно или не; ал мени се тако слути — рече замишљено Даринка. — А у о 
, па нећете ии ви.</p> <p>— Раменом не; ал’ енергичним радом и заузимањем много се шта поправил 
правац, — понови Ленка — можда је и то; ал тај није за мене и за моје проклете околности.</p> < 
шанију, па ћеш видети — родољубља...{S} Ал’ оне су и опет зато с препоруком свршиле!.</p> <p>Ти 
 он. — Та девојка баш бега од среће.{S} Ал’ и ти си крива; требала си ми јавити.</p> <p>— Та чи 
Па и наше нису рђаве.</p> <p>— Нису.{S} Ал’ могле су бити и боље; та и Анђа и Душанија и све ос 
 ал’ ја би је задржао — гунђао је он. — Ал’ ти дабоме, ниси ни покушавала, доста ти је кад је с 
ли више за себе, рече: „Право кажу да — ал’ боље да ћутим; та се никог не боји!“</p> <p>„Вараш  
е чини, — насмеје се враголасто Ленка — ал’ ето и Коста је већ приметио, да би ти била лепша и  
 вашој приповеци — насмеја се Даринка — ал’ ми би волеле чути и оно, што је Коста пре тога хтео 
p>— Добро, добро, — рече Ленка шаљиво — ал’ за то не мораш ти баш о њему сањати. — Има и других 
рши што пре да и друге чујемо.</p> <p>— Ал’ то је баш важно било.{S} Иначе су могле помислити,  
p>— Нама и онако нису нужне. —</p> <p>— Ал’ ја би их штампао; а то вам већ неби било право?</p> 
вду нашем драгом народу.</p> <p>— Можда Ал’ нико још није раменом свет поправио, па нећете ии в 
“ — примети Ленка, па погледа крадимице ал’ и значајно свога мужа.</p> <p>— Није ми ни то проти 
гу собњем окрете им се опет па искреним ал једва чујним гласом прошапута:</p> <p>— Лаку ноћ! са 
е не би противила? — Питао је пламтећим ал’ тужним погледом он.</p> <p> — Ко би све у напред зн 
p> <p>— Свакој од нас — понови дремљиво ал’ јетким тоном Ленка — Питај само Анђу и Душанију, па 
’ко нам за живот треба одговори озбиљно ал’ узрујаним гласом муж — кадри смо заслужити; а ја се 
ута још две речи намигнувши на остале. „Ал’ и баба Мару познаје цело село већ од толико година, 
енути“.</p> <p>„Тако је“; рекох јој ја „ал’ онда ће ти дете дуже боловати.{S} Кад ракија у соби 
последњих дана свога ђаковања.</p> <p>— Ала ова жељезница споро иде — прекине на послетку тишин 
О, наилази и на мене почешће та „чума“, али ја се ње брзо отресем, па са удвојеном силом о пет  
во је такође у смеју и шали изговорила, али тиме је „на јуриш“ задобила лако запаљиво срце докт 
а навалише, да иду и својим родитељима, али Ленка и г. Коста не даду „ни прословити“; а њима се 
 — Она је добра срца а и образована је, али је жена, која уме љубити тек оне, који њу љубе и ви 
сећаше дабоме да беше далеко од љубави, али ко ће се још и данас при ступању у брак и на љубав  
ле, и да су им родитељи, истина ваљани, али — баш као и њени, — сиромашни људи.</p> <p>После не 
тео да кажем.</p> <p>— Наравно да ниси, али ми је казало твоје понашање.{S} Кад ја пеглам или ш 
Почетак нашој приповеци, могу вам дати, али за онакав свршетак к’о што га ви желите још није а  
н о који и кад се исхлади може планути, али ретко ватром-љубави, а обично ватром — злобе и мржњ 
рашено и срамежљиво гуркаху је да ћути, али баба се недаде смести већ провлачећи дете и трећи п 
амислила.</p> <p>— Сад ти не умем рећи, али кад будем о томе озбиљније размишљала, казаћу ти —  
ави, каже се, да треба тек један корак, али мени се чини, браца Коста, да баш тај корак мора да 
p> — Одговор, госпођице! — молио је он, али поглед као да му је сад мање ватрен био.</p> <p> Ми 
не на ономе пољу, који ми је у део пао, али је саковати немогох.</p> <p>„Права срећа састоји се 
ма доктору осећах, сасвим примерен био, али га је нестало још пре но што се љубав могла развити 
како, тако.{S} Труда ме је доста стало, али за то и беше испит, по новијем учитељском изразу —  
е, разуме се по себи, доста муке стало, али и опет сам „мегдан одржао“ на онда све лепе планове 
тек смејем зачуђено погледа, па љутито, али више за себе, рече: „Право кажу да — ал’ боље да ћу 
с је различит — примети му само доктор, али се за неколико тренутака и опет замисли; а Милица в 
На идућој станици остави их госпа опет, али разговор се опет дуже времена не поче, ма да им се  
ка, за опште добро тражићу и милостињу, али за себе — никад...{S} Зато сам и сувише поносита... 
е већ навеле, боли то и мене као и њих, али ја знадем, да се долази до цељи и споро ходећи.{S}  
нку.</p> <p>— Ругај се ти колико хоћеш, али сан је сенка живота, — рече Даринка, а преко лица к 
ше домаћин, Ленкин муж, још из ходника; али то је кочијаш тек с празни коли учинио, а Даринка и 
е дабоме тешко, што нисам боље оцењена; али ко ће нам свима угодити?{S} И зато нећу да очајавам 
ост кашиком покусати.</p> <p>— Тако је; али сутра ћемо полагати баш најтеже предмете.{S} Па онд 
ка, Милица и Ленка.{S} И оне су стране; али њихов пут је на другу страну, те очекиваху други вл 
збиљност, разборитост и здраво мишљење; али само у теорији а у пракси т. ј.{S} У животу нама су 
/p> <p>„Одмах тетка,“ рекло је девојче; али кад је после 10 минута воде из бунара вадила можда  
рала, да ме својим приповедањем забави; али ви знате, да сам ја по кадгод неблагодарно створење 
о рече:</p> <p>— Нећу никога да вређам; али учитељ, који тражи друге награде и хвале, осим увер 
ош зарана и вратити.</p> <p>— Небраним; али до који дан већ одлазите, па бих волела да нас дана 
чини, да је Даринчин глас чудно дрхтао; али у исти мах беше јој се разбудила ћерчица те тепаше: 
тво да ради дабоме да је трњем обрасло; али преко трња и води пут срећи, само треба воље и истр 
девојче.</p> <p> <pb n="46" /> </p> <p> Али у исти мах обори очи и заћута. — Беше му и нехотице 
ивисао, па је тако морало да буде...{S} Али у истом моменту учинило јој се, да и он и она смешн 
е могло — примети она па се засмеја.{S} Али не као до сад него обичним веселим смејом.</p> <p>— 
та — јер и Милица је ваљана девојка.{S} Али опет ти морам рећи, да се у Даринци вараш.{S} Ти си 
осмејком она — и ја бих тако судила.{S} Али ја сам и сувише поносита, да се коме намећем; а и с 
вана према предусретљивим туђинкама.{S} Али она воли да и то о њој помислиш, но да можда посумњ 
трудила се, да му покаже да се вара.{S} Али ја сам баш противно од оне за коју ме свет сматра и 
е увек Даринка док смо заједно биле.{S} Али ја немогох да се задовољим ни својим успехом у школ 
 удала? — питаше он.</p> <p>— То не.{S} Али могла је удадбом још причекати — одговори Милица</p 
 најмање вреди 150 форината годишње.{S} Али наравно, она је чедо протекције и среће па има свед 
> <p>Он им је искрено пожелео среће.{S} Али кад се сетио Даринке и своје намере уздахну па баја 
зразом материнске нежности и љубави.{S} Али мало после зајеча од бола, што јој изнемогло тело м 
о би свршетак приповетке са сватови.{S} Али брате мој, и ако је све већ давно прошло опет нам с 
ко глупим досеткама, често и мучили.{S} Али сад при испиту, обасјана су и та злобна лица сјајем 
знање, те се за часак дадох у мисли.{S} Али кад ме она из заноса трже, нудећи ме да седнем, рек 
лу ступила хтела сам се тога држати.{S} Али на брзо сам увидела, да је за тај огромни посао дес 
 /> <p>— Лако је теби тако говорити.{S} Али ја не спадам у природе твоје врсте, које у своме за 
на вас моје речи и не могу односити.{S} Али изузеци још не чине већину, па ми не можете замерит 
ка баш неможе по вашој жељи свршити.{S} Али кад баш од намере неодустајете послаћу вам почетак  
и начина да се с њоме ближе упознам.{S} Али то баш беше чвор.{S} У кућу јој нисам могао долазит 
ладна ниси тек била!</p> <p>— Нисам.{S} Али да не беше мога бабе и стрпљивих кредитора, било би 
римети Даринка.</p> <p>— Не поричем.{S} Али од два зла треба бирати мање; а уз то је кошуља сва 
 и против српског обичаја и пољубио.{S} Али срце као да му у истом моменту опет нека ледена рук 
а и деца учитељу при настави помажу.{S} Али време и искуство научило ме је, да је и у лошем чес 
 да Даринци поштену лекцију очитају.{S} Али кад у собу ступила учини им се да је и сувише бледа 
глед.</p> <p>— Готова сам — рече она. — Али ти си твој посао давно напустио, мој говор ниси ни  
ран и многозначећи поглед на доктора. — Али то не иде; данас се баш морате и с нашим друштвом з 
ење није замерити — примети г. Коста. — Али ако је само то, онда брате, покушај; јер веруј, њој 
 — дабоме... — рече узрујаним гласом. — Али... па поруменивши ућута.</p> <p>— Кажи све! — рече  
пштину — рече он кад их је поздравио. — Али камо госпођице Даринке?</p> <p>— Данас Ленчице, као 
ишља.</p> <p>— Разуме се — рече Ленка — али не баш свако.{S} Милица, на пример, није о њој ника 
> <p>— И то је истина — примети Ленка — али и опет могао би марљивији бити и према школи.</p> < 
p>— Право велиш! — насмеја се Даринка — али и ту не треба бити сувише осетљив.{S} Има и томе ос 
аљане женскиње — рече озбиљно Даринка — Али твоје речи Коста, не морају зато бити неоправдане;  
 Милица равнодушно слегнувши раменима — Али овако баш што смо људи, себични смо.{S} Осим тога,  
p> <p>— То не поричем, — дода му жена — али и опет велим, да се та брига и рад не исплаћује и д 
/p> <p>— Дабоме да не; — одговори она — али ја сам заборавила рећи, да на цео разред тај пази ј 
брате да те учим — рече даље г. Коста — али добро пази; Даринка је чисто злато и ако можда не с 
ј се приближим настави међу тим Коста — Али разуме се да сам пре тога постао са свим озбиљан чо 
p>— Тако је, — рече Ленка и опет седе — Али и ми смо ово три године ковале и свакојако се мучил 
веле додуше ти моји омиљени научењаци — али ја се још врло добро сећам и последњих речи, што их 
биљни јој израз на лицу пређе у осмеј — Али толико могу рећи, да од тога доба никад не сањам.{S 
бро нека је и то! — нећу да се браним — Али главни је узрок, што ја не спадам у природе, што св 
а мање васпитала а више учила.</p> <p>— Али баш на селу је васпитање нужније и од учења — приме 
 боље и бити — примети Милица.</p> <p>— Али ко ће онда бележити? смејаше се Ленка.</p> <p>— Ниј 
иле и како смо путовале знате.</p> <p>— Али ја не знам — умеша се муж.</p> <p>— Пусти је само н 
 већ касно, те да оде спавати.</p> <p>— Али ја баш нећу! — шалио се он — знам да ћеш им припове 
 стању, бар у нечем користити.</p> <p>— Али камо тог правца? прекиде је у речи Милица. — Није д 
којима ми деца помоћи не могу.</p> <p>— Али шта је с првим разредом, — питаше Ленка — он ти тек 
у те — као што ти велиш — „искрене очи“ али се згрозих од поносите хладноће што у тај мах из њи 
рло весели; а била је позвата и Даринка али она не дође — доцније им је писала, да је била у ја 
е своје среће ковач.“ — примети Даринка али и она из гледаше као да тек пословицу цитира, а сла 
 очију сипаше јој такође необична ватра али он и опет уздахну.{S} У тим ватреним очима беше и с 
ана карактера а спољашности не баш лепе али и опет угледне.{S} Осим тога, био је још испре најб 
 поправи своју погрешку пристаде у шалу али му се она вазда претвараше у сатиру противу Милице. 
е у Цириху 1746. године“ шапуташе у сну али доста разумљиво Даринка.</p> <p>— Аха! — историја п 
ма по вољи...</p> <p>Коста тихо уздахну али мишља да му је дужност, да говору даде веселији пра 
наче ни ја не видим узрока за...</p> <p>Али он и не доврши а Даринка бризну у плач па нагло пођ 
брзо следовала његовом савету...</p> <p>Али како видим, табак је скоро пун.{S} Зато вас нећу да 
ст и опачину и плиткоћу неких...</p> <p>Али последњу реч прогута и нагло устаде приђе опет свој 
ватим покретима лица изговорила.</p> <p>Али кад виде, да се и та стрела о мене није очешала и д 
своју другарицу строго да оцени.</p> <p>Али ја сам задовољна и тиме; јер вазда волим пропустити 
етиње ручице, да му било опипам.</p> <p>Али баба зацело мишљаше, да ћу јој дете отргнути па гње 
ам ја прву поуку Виљема Пена и последњи аманет Вашингтона. „Учите народ!“ — веле додуше ти моји 
скоро пун.{S} Зато вас нећу даље мучити аманетима мудрих људи, него ћу вам ’нако просто рећи, д 
ико становника има, незнам која варош у Америци? или:{S} Кол’ко универзитета има у Риму? а кад  
и за тим — Мати и отац не могу се из Д. амо селити а сестре су ми још малене.</p> <p>Зато кад м 
а мати незнам шта је мислила, кад ме је амо довела?{S} Заповрће ме сваки час, па шта ће нам за  
на ред долазе.</p> <p>— Доселила сам се амо сасвим сама — настави за тим — Мати и отац не могу  
па кад доспете ви је лепо и „на тенане“ анализирајте, а уверена да ће те и ви наћи, да су саста 
Нису.{S} Ал’ могле су бити и боље; та и Анђа и Душанија и све остале њима подобне незнају више. 
а дед’ реци што нисмо сковале срећу као Анђа? </p> <p>— Опет Анђа — рече Даринка — Та мани је в 
 сковале срећу као Анђа? </p> <p>— Опет Анђа — рече Даринка — Та мани је већ једном! зар је сва 
ве три дакле имамо тек девет стотина, а Анђелија сама има у В. осим 500 форината још и нешто зе 
 да будем и да се угледам на Душанију и Анђу — а њима је зацело „брачни кандитат“ већ у џепу.</ 
иво ал’ јетким тоном Ленка — Питај само Анђу и Душанију, па ћеш видети — родољубља...{S} Ал’ он 
и љутити се?</p> <p>— Ту ко велиш, нема апелације — примети Милица.</p> <p>— То и јесте зло — р 
у али доста разумљиво Даринка.</p> <p>— Аха! — историја педагогије — рече Милица — и у сну јој  
а се Милица. — Не свиди ми се „лекција“ баба Марина! ...</p> <p>Незнам ко би уз толике неприлик 
лату, или док чујем како је „почастила“ баба Мара — насмеја се Милица.</p> <p>— Шта си с том ба 
ла да поучавам и ван школских часова; а баба Мара сетила ме оне практичне изреке:{S} Не плећи с 
„Тако треба, рано моја,“ поучи ме једна баба, на којој се видело, да је „леку-рад“ мало више из 
 пута кажу да си учена!...{S} Јест, зна баба Мара све!“ И ту незграпно стиште дете тек једном р 
рони по нека мајка, деда или меког срца баба морају сваког бар за часак усрећити, учинити, да с 
сницом бесно лупи у груди.</p> <p>Да је баба Мара блаже говорила, ја бих се зацело јако љутила. 
ијатељство постојати мора; јер и ако је баба опет је члан српског народа, па је знала да је Срб 
ш две речи намигнувши на остале. „Ал’ и баба Мару познаје цело село већ од толико година, па ми 
но и срамежљиво гуркаху је да ћути, али баба се недаде смести већ провлачећи дете и трећи пут к 
е ручице, да му било опипам.</p> <p>Али баба зацело мишљаше, да ћу јој дете отргнути па гњевно  
кроз прозор.</p> <p>„Бре није;“ рече ми баба Наста лукаво ме гледећи. „Пуши му се глава од посл 
а“.{S} А ко зна шта ће на то мој и твој баба рећи.{S} Они могу још све покварити...</p> <p> — А 
је хроми Харалампије са својом наглувом баба Настом.</p> <p>Баба Наста беше добра душа.{S} Вечи 
м се од срца смејала и штудирала мимику баба Марину.</p> <p>Особито ме је веселило кад је помен 
осуђена да живим и да се дружим.</p> <p>Баба Наста ми је до душе приповедала и то: да су г. нат 
 са својом наглувом баба Настом.</p> <p>Баба Наста беше добра душа.{S} Вечито се старала, да ме 
свако дете најпре да освести, да му је „Баба“ или „баца“ отац а „нина“ или „сека“ мати; то ужив 
ојша, бојим се ја бога већма него ти, а бабама твоје феле нека је далеко од мене — „лепа кућа“; 
мислити, да сам се и ја миразу од твога бабе надао, па се после још неби хтеле удати...{S} А тр 
</p> <p>— Нисам.{S} Али да не беше мога бабе и стрпљивих кредитора, било би и тога.{S} С вашим  
асмеја се Милица.</p> <p>— Шта си с том бабом имала? — питаше радознало муж и жена.</p> <p>(Дар 
 рече опет са осмехом Даринка.</p> <p>— Бадава се ти смејеш; плану сад Ленка — и у твојој души  
на децу, — рече она замишљено.</p> <p>— Бадава се браниш — рече Милица — по теби се види, да мн 
ве другарице.</p> <p>— Није него ћу тек бадава с вама дремати — одговори она па се смести у пос 
p>— И ти, Милице, баш мислиш, да ћеш на бадњи дан прасе угојити? — насмеши се опет прва. — Та м 
.{S} Та зар ви не видите, да ће нам те, бајаги „даровите“, на рачун својих препорука и одличних 
сетио Даринке и своје намере уздахну па бајаги у шали и опет рече: „Е тако је, медвед увек доби 
 снаш’ Пели, да не иде код мене, да јој бајем протисли, него да мете рена на груди и да иде код 
нда да треш крајнике кад си пијана и да бајеш сваку болест на једну форму...{S} Јер веруј ми, т 
 та се никог не боји!“</p> <p>„Вараш се бако!“ рекох ја па је оштро погледам и метнем руку на њ 
у оку види, док се у оку мени равних ни балвана не опажа...{S} И ту се за часак загледа у даљин 
вљању, који ће и у том незгодном стању, бар у нечем користити.</p> <p>— Али камо тог правца? пр 
кине на послетку тишину Ленка.</p> <p>— Бар ћемо се дуже разговарати — рекоше јој у исти мах об 
 Ленка.</p> <p>— Чудно питање!{S} Та ја бар нисам учитељица ни женскиња, да би ми се и те ситни 
ако је радознала дебела путница уживала бар „сцену растанка“.</p> <p>Међутим била је у Т. сасви 
 деда или меког срца баба морају сваког бар за часак усрећити, учинити, да све увреде заборави. 
 појединима није могло блажије судити и бар општа оцена боља дати.{S} А да сталне воље имадеш,  
баш сад тако радо у њима видио сузе или бар оног благог израза и смутње којим су га чешће Дарин 
можда и уз добра својства карактерисати бар и добра доза лакомислености и саможивља.{S} Или ако 
ефу замишља.{S} Тиме ће приповетка бити бар и необичнија и интересантнија, а добро знате да се  
своме уверењу; а ко тако ради мора бити бар са собом задовољан.</p> <p>Ја знам настави по малој 
гарицу и одјури из собе.</p> <p>— Чекај бар доручак; сад ће и Коста доћи! — викала Је за њом Ле 
“; само се сети, да имаш душу па не мој бар онда да треш крајнике кад си пијана и да бајеш свак 
оне и ако нису боље од нас, опет су нам бар равне.</p> <p>— Та већ видећемо -— гунђала је она — 
а удвојеном силом о пет прегнем и радим бар колико могу.</p> <p>— Могла би се мало и штедети —  
атеља стећи, па сам сад ако не боља оно бар паметнија...</p> <p>Ту лекцију примила сам једног д 
ологију училе овлаш и на памет; тиме су бар стекле добру класу, а у животу им и онако тек треба 
и мало лепша.{S} Или ако не то, оно бих бар морала имати мало хладније срце и скученије осећаје 
најпре да освести, да му је „Баба“ или „баца“ отац а „нина“ или „сека“ мати; то ужива по 3 — 4  
ја суза пролио и кол’ко чезнећи погледа бацао на њен прозор, који се од неко доба поче много ра 
тељица.</p> <p>— Право! — викну Коста и баци оловку — То сам од тебе и очекивао.{S} Но не брини 
<p>— Куда си се ти опремила? питаше она бацивши поглед на Даринчино путничко одело и шешир, што 
, о зидању лепе куће са жениним новцем, бацио у запећак и тврдо се заверио, да ћу учитељицу т.ј 
 „Пуши му се глава од посла; него је он бацио око на госпођу фрај... овај, госпођицу.</p> <p>Пр 
и расејано Даринка.</p> <p>— Ха! —- Ха! баш к’о да је она сретније пролазила — смејаху се оне.< 
уо и да је за тим трава јаче зашуштала, баш ко да је неко на другу страну врта хитро и лако про 
 јер не долажаше ни један мушки, а она, баш к’о у пркос, ретко је куд ишла, те јој се не могох  
купус...</p> <p>Него си ти браца Коста, баш затуцано сумњало! — све једнако те мучи сумња, да ј 
 то је довољан разлог, да и теби Коста, баш ни једна није веровала.</p> <p>— Па браним ја — реч 
це III. разреда.</p> <p>— И ти, Милице, баш мислиш, да ћеш на бадњи дан прасе угојити? — насмеш 
ви! — рече Даринка, онако и не мислећи, баш као што често и мушки механично изричу, неки томе с 
ила.{S} Овако, гледам, гледам, па опет, баш — обичан тороњ.</p> <p>Она се трже и мило је поглед 
нисам боље пролазила — примети Милица — Баш кад сам штудирала о планетама, трабантима, фиксама  
да су им родитељи, истина ваљани, али — баш као и њени, — сиромашни људи.</p> <p>После неког вр 
своју дужност достојно вршила.</p> <p>— Баш као и ја — примети Ленка.</p> <p>Па што сте онда са 
опет и сувише самопрегоревања.</p> <p>— Баш ко да ми из душе читаш! — узвикну чисто Ленка.</p>  
из непознатих узрока закаснио.</p> <p>— Баш ми је жао што смо осуђене саме да путујемо; а како  
шки, чију сам симпатију желила стећи, а баш он ме је јуче таксирао „ладним створењем“ и отворен 
 треба учитељка а намирисала сам ја, да баш ни поповима ни си у вољи, па макар да једни по сто  
орак, али мени се чини, браца Коста, да баш тај корак мора да је „џиновски“; јер поглед по свет 
 симпатију не уливам.{S} Друга би можда баш сад трудила се, да му покаже да се вара.{S} Али ја  
 сам да ћеш га уловити, кад је она луда баш сад нашла да оде...</p> <p> — Леп комплимент за Дар 
сно, те да оде спавати.</p> <p>— Али ја баш нећу! — шалио се он — знам да ћеш им приповедати ка 
м и метнем руку на њено раме. „Нисам ја баш тако небојша, бојим се ја бога већма него ти, а баб 
Хо, ето му! — љутио се он. — Та девојка баш бега од среће.{S} Ал’ и ти си крива; требала си ми  
да вам је и јасно, да нам се приповетка баш неможе по вашој жељи свршити.{S} Али кад баш од нам 
} Друкчије је брате код Српкиње.{S} Она баш и онда кад би и душу за тебе дала, опет ти се неће  
то ми ти неверујеш, већ ме се свуда, па баш свуда клониш.</p> <p>— Сам си крив био — упаде му у 
тала је она — а то се мени не свиди, па баш завидим Даринчиној срећи...{S} И ту се онако скоро  
ји дан одлазе нам и гошће, а Ви и Коста баш сад нађосте да се бринете.</p> <p> — Зар већ одлазе 
то слагати...</p> <p>— Е па остани, кад баш хоћеш; но ја мислим да...</p> <p>Па не довршивши пи 
еможе по вашој жељи свршити.{S} Али кад баш од намере неодустајете послаћу вам почетак а свршет 
ице.{S} Она је већ средњих година па је баш јуче можда опазила прво сребрно влакно у својо црно 
 нехтеде забавити.{S} Шта више то ме је баш растужило.{S} По томе сам видила, каквим осећајима  
ни да кажем.</p> <p>— Шта није? — то је баш интересантно прихвати он и остави оловку — Него то  
е да и друге чујемо.</p> <p>— Ал’ то је баш важно било.{S} Иначе су могле помислити, да сам се  
 тек теорија и фраза.</p> <p>— Та то ме баш и љути.</p> <p>— Свет се не може једним раменом исп 
?</p> <p>— Та немој мислити, да си томе баш само ти узрок.{S} Имала сам ја за тај одсудан корак 
p> <p>— Разуме се — рече Ленка — али не баш свако.{S} Милица, на пример, није о њој никад, ни р 
дина, ваљана карактера а спољашности не баш лепе али и опет угледне.{S} Осим тога, био је још и 
едају по себи већ васпитивају, и ако не баш у оној мери, у којој је за сеоску децу потребно.{S} 
беше запламтило.</p> <p>— Та ти се море баш љутиш! — рече му доктор зачуђено мерећи га — још се 
оживиле није тако опасне природе, да се баш тајити мора.</p> <p>Сад су, као што смо чули, већ и 
де механизма и у оним предметима где се баш не сме трпити, прихватила сам се и тога иначе мени  
трану, те очекиваху други влак, који се баш данас из непознатих узрока закаснио.</p> <p>— Баш м 
х могла храну набављати.</p> <p>— Ти се баш жестиш! — смејаше се он — Па шта си хтела са оним „ 
 да будем искрен, морам рећи, да сам се баш онда љутио, и то баш на себе самог, кад сам осетио, 
д на доктора. — Али то не иде; данас се баш морате и с нашим друштвом задовољити — и ту га опет 
нама к’о што вам је познато, не могу се баш похвалити, а проклето срце опет неће да знаде, да ј 
нка.</p> <p>— И на то сам помишљала, те баш за то сваке недеље мењам те своје надзиратељице, па 
лучајно.{S} Тамо сам читала, а ви нисте баш шапутали, па сам морала чути.</p> <p>— Сад ми је ја 
или два степена ниже оценити, мене неће баш много љутити; знање, што сам га стекла, не могу ми  
ерна црта Српкиње, која још карактерише баш у највећој мери оне женскиње, што најживље и најдуб 
ту „стрелу“ највише важности полагала и баш те речи врло чудноватим покретима лица изговорила.< 
м тренутку више осмеја но туге, а он би баш сад тако радо у њима видио сузе или бар оног благог 
тала — смејаше се опет Ленка — за то би баш волела знати, колко њих је у ту љубав веровало?</p> 
м, да свуда има изузетака и да сте и ви баш један „егземплар“ од те врсте изузетнога „раритета“ 
ње васпитала а више учила.</p> <p>— Али баш на селу је васпитање нужније и од учења — примети Д 
о? — и ја нисам у таким околностима или баш те „пузавачке“ природе, па да пред сваким пузим, до 
ети да код свога прозора чита, шије или баш гледа крозањ.</p> <p>У почетку сам мислио да то чин 
десет форината што за десет година чини баш 200 форината; а то је много за учитељицу која има з 
аш на себе самог, кад сам осетио, да си баш ти у томе изузетак; т. ј. да се љутим, што ми ти не 
ја сам тебе чешће поучавала, па си и ти баш из тих предмета боље од мене оцењена.</p> <p>— Прав 
че Ленка шаљиво — ал’ за то не мораш ти баш о њему сањати. — Има и других људи!</p> <p>Даринка  
> <p>— Тако је; али сутра ћемо полагати баш најтеже предмете.{S} Па онда, педагогија, дидактика 
 морам приметити, да титула немора бити баш „госпођа натарошевица“, може она и друкчије гласити 
 Милица.</p> <p>— Ја не дајем ни једној баш ни какве власти.{S} Право награђивања и укора само  
 да му покаже да се вара.{S} Али ја сам баш противно од оне за коју ме свет сматра и за то је в 
примети:</p> <p>— Зар се твој пут морао баш данас десити!{S} Њиме си много изгубила.</p> <p>— К 
внодушно слегнувши раменима — Али овако баш што смо људи, себични смо.{S} Осим тога, ја сам јед 
е погледавши. — Та ето ја и Коста нисмо баш „начелни“ пријатељи па опет смо муж и жена; па ма ш 
м да су вам сад прве мисли: за кога? но баш то остављам да погађате; јер колико се сећам обе ст 
 народа према учитељству и школи.{S} Но баш с тога и оставих тај позив, те сад нисам више учите 
 Даринка замишљено — казаћу вам искрено баш све мисли своје, и ако видим, да се у многоме не сл 
и учинила.</p> <p>— Боже мој, зар је то баш тако неопростив грех био! — примети Ленка. — Требал 
део да је на њој проста хаљина, а уз то баш ни једне пантљичице...{S} Но он се и сувише љутио ш 
је Ленка изгледала хладна и горда, и то баш онда, кад ме је можда најжешће волела —- а Даринка  
ам рећи, да сам се баш онда љутио, и то баш на себе самог, кад сам осетио, да си баш ти у томе  
а да се с њоме ближе упознам.{S} Али то баш беше чвор.{S} У кућу јој нисам могао долазити, јер  
 — питаше радознало г. Коста.</p> <p>То баш не могу рећи.{S} И ја патим са незгоде што су је он 
во научило ме је, да је и у лошем често баш добро скривено и да најбољи начин ако није околност 
ог „брда“ од штудије, ко ће у сваки пар баш све у памети имати?!</p> <p>— Па ни ја нисам боље п 
 долазим у ту врсту искушења, па да вас баш немогу разумети. — рече смешећи се Даринка. — О, на 
при тим речима запламтише — или зар вас баш нимало неусрећује кад вас на улици задржи чак четвр 
 мене коцка, да говорим о електрицитету баш кад сам о акустици и оптици највише штудирала: а по 
бња врата отворила, лупи ме врео ваздух баш ко’ из какве парне купке, а кад сам се по соби освр 
лизини.{S} И да...</p> <p>— Та не мораш баш одвише појетизирати.{S} Знају оне да си и ти парче  
емати. </p> <pb n="20" /> <p>— И ти ћеш баш да легнеш? — запиташе у исти мах две другарице.</p> 
а — као обично међу Србима — и сада још баш крвно непријатељство постојати мора; јер и ако је б 
мени је ближа 27. но 17. година.</p> <p>Баш као и Ленци и Милици дода она наглашујућим тоном.</ 
ето му! — љутио се он. — Та девојка баш бега од среће.{S} Ал’ и ти си крива; требала си ми јави 
 <p>— Па могла си га просто одбити а не бегати — рече Ленка.</p> <p>— Одбити — дабоме... — рече 
ад не сањам.{S} Чим хоће да ме снађе та беда ја ти се лепо забуним у посао, јер ко’ велим: боља 
оринтачама и петицама, што ми их к’о од беде давасте не бих могла храну набављати.</p> <p>— Ти  
да хришћанска врлина, а уз то и потреба без које је тешко живети...</p> <p>С поздравом ваша Дар 
ле, те им се тај позив не мили, могу га без велике своје штете и оставити.{S} Сасвим је то друк 
љутит што је Даринка јутрос рано отишла без његова знања с госпођицом Драгом у X. А и Ваше прво 
колико пари обојака, што их је домаћица без сумње јутрос опрала па прострла да се суше.</p> <p> 
клоне, па им је тешко вршити свој позив без уверења, да га сасвим достојно врше; а за достојно  
ек треба метод, по коме се можда такође без размишљања и механично владају.</p> <p>— Камо срећа 
да у даљину.</p> <p>Дабоме да и то није без узрока, — настави опет тихо — нисам ја сама на то о 
 имаде неких недостатака, које оне саме без опште помоћи не могу да отклоне, па им је тешко врш 
 у кошуљици овде мучите!“ љутила сам се без нужде ја.</p> <p>„Тако треба, рано моја,“ поучи ме  
м мештанин; а осим тога био је и сироче без икакве ближе својте.</p> <p>Тај дан до у вече прове 
 којима се наше иначе „ултра Србенде“ и без једног новчића мираза поженише.{S} Заиста, треба са 
дније срце и скученије осећаје, па да и без љубави ономе руку дадем, код кога ћу моћи комотније 
адају, и очекују, да им се приповетка и без њиховог посредовања по вољи сврши.</p> <p>Међу тим  
дни труд биће ти ненаграђен, превиђен и без сваког признања.{S} Људи, драга моја, тек оно цене  
смејаше се за тим Ленка — а оне знају и без тебе да си ми муж.{S} Сад нисам више учитељица <pb  
.</p> <p>И ту се онако својски и српски без свакога цифрања руковаше.</p> <p>— Та већ из речи д 
и ти ћеш видити, како ћеш у школи проћи без телесни казни.</p> <p>После пола сата Даринка је ве 
д свога труда, а не тек вечито да радим без икаквог признања и награде.</p> <p>— Тако је! — вик 
и, — рече љутито па обуче капут па и он без доручка и први пут без опроштаја са женом пође у оп 
 није свршена.{S} Ми смо правили „рачун без бирташа“.{S} А ко зна шта ће на то мој и твој баба  
 не остају ни материн карактер и пример без последице на деци.</p> <p>Него да се манем „филозоф 
че капут па и он без доручка и први пут без опроштаја са женом пође у општину.</p> <p>— Куда се 
е он и сасвим добра партија за женскињу без мираза...</p> <p> Та наклоност што је Милица према  
е читава два сахата онај школски ваздух без велике штете удисати могла.</p> <p>У ходању видим,  
вори гласовир и засвира познату песму: „без тебе драга“.</p> <p> И Милица приђе гласовиру па ра 
е замера, а уз така друга, питам, ко ће безазлен и поверљив остати?</p> <p>— Нико! — рече Милиц 
којој је толико простодушности и веселе безазлености.</p> <p>Кад се доктор од свог друга прашта 
зам већ продро и у некадашњу престоницу безазлености и поверења — у срце женино — рече Коста пр 
p> <p>Ја сам узрујана била гледећи њену безмерну материњску љубав, сиротињу и незнање, те се за 
ећ само збуњена — рече Ленка — онако не бејах задовољна, а знала сам да ће ме овако већина друг 
се жртвујемо.</p> <p>Ја у оном стању не бејах задовољна; а свако је своје среће ковач те ја пок 
пролазна она је што потиче из поштовања бела лица и дивних трепавица...{S} Милице, тешко и теби 
{S} Моје ђачице беху се и сувише најеле бела лука и бела и жута пасуља, а ја „новајлија“ па још 
ице беху се и сувише најеле бела лука и бела и жута пасуља, а ја „новајлија“ па још не навикнут 
аше се Ленка.</p> <p>— Није нужно да се бележи.{S} Оно што ћу казати остало ми је и сувише у па 
посао давно напустио, мој говор ниси ни бележио, сад немаш целу приповетку.</p> <p>— Ти си му о 
примети Милица.</p> <p>— Али ко ће онда бележити? смејаше се Ленка.</p> <p>— Није нужно да се б 
_C4"> <head>IV.</head> <p>— Немаш много бележити — поче она.{S} И ја сам у почетку хтела у школ 
ђица; а узгред приметила сам још, да г. бележник зацело нема посла, па зато гледа кроз прозор.< 
Па шта си хтела са оним „ви“?{S} Ја ко’ бележник шта сам ти могао помоћи?!</p> <p>— Та тако ви  
прочитали — мрмљаше Ленка — Душан Т. је бележник у моме месту, а то је за учитељицу и сувише до 
м рећи, да сам јој муж Коста Т. овдашњи бележник.</p> <p>— Мило нам је — рече Даринка пруживши  
претовареног разним књигама, рукописним белешкама и цртежима.</p> <p>— Читаво брдо књига! — реч 
афисати.</p> <p>— Ако допустите, да тим белешкама независно разполажем, одмах ћу се дати на пос 
ево ти из мога дневника од речи до речи белешке што сам ја на дан Миличиног венчања у њега приб 
и — заврши Даринка и поглед јој паде на белешку, што је г. Коста већ одавно на страну оставио.< 
тод! — примети друга и отвори рукописну белешку, на којој беше на горњем листу крупно и цифраст 
е, да ја као ђак нисам била поштовачица Бело-Ланкастарова начина, да и деца учитељу при настави 
 коју љубимо.{S} Код неких је то гориво бело лице, вити стас, бисер-зуби, чарне очи, румен-обра 
нурена стара жена а код прозора везе на беломе плату, лепа, чила и веселог изгледа девојчица.</ 
е тек једном руком а другом се песницом бесно лупи у груди.</p> <p>Да је баба Мара блаже говори 
ин узео туђинку; а оно што знадем свуда беху ваљане женскиње — рече озбиљно Даринка — Али твоје 
 празни коли учинио, а Даринка и Милица беху још на улици загрлиле милу другарицу.</p> <p>— Как 
ј жени казао свој јутрашњи план, те сад беху обоје љутити и спремни, да Даринци поштену лекцију 
едног децембарског дана.{S} Моје ђачице беху се и сувише најеле бела лука и бела и жута пасуља, 
Ленка дуго махала марамом, а и г. Кости беху гошће омилиле, јер је и он чешће понављао заједно  
нчаше се доктор и Милица.{S} Сватови им беху врло весели; а била је позвата и Даринка али она н 
 на варош, па одступи од њега — па како беху саме у купеу — извали се на клупу; а под главу мет 
другога кова и соја, а не од онога, што беху женскиње у које сам до сад био заљубљен.</p> <p>—  
 што је већ из очију домаћичини вирила, беше ова соба најбољи сведок крајњег незнања у погледу  
х и њено поверење.{S} Доказ да је тако, беше њена прва цедуљица у којој ме мољаше да ради тачни 
p> Али у исти мах обори очи и заћута. — Беше му и нехотице изашла пред очи Даринчина слика па п 
 Коста.</p> <p>— Јел’ устала Даринка? — беше му прво питање.</p> <p>— Већ је отишла с Драгом у  
 Милица према доктору осећаше дабоме да беше далеко од љубави, али ко ће се још и данас при сту 
уду показала својим родитељима; а овима беше то место и милије, те тако пре неколико месеца пос 
и опет уздахну.{S} У тим ватреним очима беше и сада у овом тако потресајућем тренутку више осме 
наглувом баба Настом.</p> <p>Баба Наста беше добра душа.{S} Вечито се старала, да ме својим при 
дана дошла је тек Даринка.</p> <p>Коста беше својој жени казао свој јутрашњи план, те сад беху  
 вредна и ваљана учитељица.“ Чело главе беше још усађена лепа воћкица а чело ногу љиљан и ружиц 
гроб са обичним дрвеним крстом, на коме беше осим неког женског имена, још и ово забиљежено: „О 
з види изгубила, чуло се у купеу у коме беше Даринка и Милица још задуго угушено и силом задржа 
 што ти и уз општинску хвалу до неба не беше задовољна, него остави тај узвишени и племенити по 
 тек била!</p> <p>— Нисам.{S} Али да не беше мога бабе и стрпљивих кредитора, било би и тога.{S 
бична појава, те и нашим познаницама не беше то необично — у самој ствари дабоме да је друкчије 
е моје вирење кроз прозор; те никоме не беше зазорно што учитељица добија од нотароша књиге на  
о као и жена му, те од њихове стране не беше позивима краја.{S} А осим тога, сад су се већ смат 
 дођоше да честитају имендан — иначе не беше никога у кући.{S} Господин Коста не био пореклом м 
жало.</p> <p>Осим тога онај осећај и не беше љубав, него тек <hi>почетак</hi> поштовања, које и 
згред носило име Српкиње, а у ствари не беше ни Српкиња ни жена, него тек — лутка...{S} А тој:  
још и сродници и познати, те радости не беше краја.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
 његове жене и младога доктора, који се беше смислио женити, а Даринку и Милицу познавао је још 
риђе опет својим кошницама а лице му се беше запламтило.</p> <p>— Та ти се море баш љутиш! — ре 
ји је у месту владао.</p> <p>Обоје деце беше покривено најпре неким топлим губером (ћилимом) а  
S} Труда ме је доста стало, али за то и беше испит, по новијем учитељском изразу — сјајан.</p>  
 тога, ја вас нисам познавао, а она или беше сувише сретна што ме је добила или сувише несретна 
 ти узвици и врева.</p> <p>Растанак тај беше веселотужан; јер и највеселијима међу њима било је 
послеподне код свога прозора у руци јој беше писмо, које је већ више пута прочитала па се и опе 
га и отвори рукописну белешку, на којој беше на горњем листу крупно и цифрасто написано:{S} Пед 
у.{S} А г. доктора друго тишти; јер док беше Даринка овде није било ни зле воље...</p> <p> Враг 
 воље...</p> <p> Враголасти осмеј којим беше та примедба пропраћена учини да се доктор задовољн 
тву са осталим гостима.{S} Вече међутим беше удесила Ленка да им самима остане.{S} Знала је, да 
 кроз прозор; а к’о што видите њен стан беше близу, те сам је чешће могао видети да код свога п 
у бригу обратих знању дечијем; а остало беше ми узгредан рад, који сам предузимала тек онда кад 
ја са Миличином.</p> <p>Доктор се на то беше озбиљно замислио а г. Коста приђе својим кошницама 
ари које их се не тичу.{S} Но уз све то беше опет разборит човек и <pb n="44" /> крајна добричи 
аки човек; да се неможе трпети, а уз то беше он и ваљан и уважен, па је морала према њему накло 
опет повратила па један став у њему што беше крупније написан и подвучен.</p> <p>„Е мој добри и 
инчин глас чудно дрхтао; али у исти мах беше јој се разбудила ћерчица те тепаше: „мама, мама“ и 
д ње; јер као што већ знамо г. Коста их беше заволео као и жена му, те од њихове стране не беше 
 се с њоме ближе упознам.{S} Али то баш беше чвор.{S} У кућу јој нисам могао долазити, јер не д 
ао, да му симпатију не уливам.{S} Друга би можда баш сад трудила се, да му покаже да се вара.{S 
феријама оде дома, дођох до уверења, да би много сретнији био да нема тих проклетих ферија, или 
 ја бар нисам учитељица ни женскиња, да би ми се и те ситнице замерале; — смејаше се на то Кост 
</p> <p>Но уз све то мени се чињаше, да би ваздух могао чистији бити, за то се још боље обазрем 
а — ал’ ето и Коста је већ приметио, да би ти била лепша и од Милице, тек да су ти, већ од прир 
ка. — Требала си остати па би видела да би се он за тебе решио.</p> <p>Даринчине се очи опет за 
кратак рок а деца и сувише запуштена да би ја, уз њихово често изостајање од школе, душу оплеме 
у трже и порумени.{S} Учинило јој се да би приличније било да се и пред другарицама владала по  
и насамо проћи по чистом ваздуху, те да би и после подне читава два сахата онај школски ваздух  
 да се та брига и рад не исплаћује и да би паметније било да си мање ревностна.{S} Нико ти неће 
а своје мисли, а у самој школи тешко да би и око вештија педагога нашло мане, која би се уз сео 
ело у неприлику, да размишља.{S} А тада би можда стекао према мени и симпатије...</p> <p>— Па м 
љиво срце доктора.{S} И он мишља: „Луда би био, кад бих тражио више.{S} Ова ме воли, а како она 
p>— Забранити...{S} Забранити... ал’ ја би је задржао — гунђао је он. — Ал’ ти дабоме, ниси ни  
а и онако нису нужне. —</p> <p>— Ал’ ја би их штампао; а то вам већ неби било право?</p> <p>— Б 
а страшила и неприродна чудовишта, која би се и с врагом здружила, само да може рушити оно што  
и око вештија педагога нашло мане, која би се уз сеоске околности отклонити могла.{S} И тако са 
лази какав његов последоватељ а Даринка би прва пошла трагом госпођице Шултесове — дода врагола 
и радим бар колико могу.</p> <p>— Могла би се мало и штедети — примети Ленка — здравље се не ку 
ија ту“, настави забринуто и тужно „ома би и ракију изнела у шталог.{S} Та боље је да ми се и р 
— примети Ленка. — Требала си остати па би видела да би се он за тебе решио.</p> <p>Даринчине с 
би ми морало бити и сувише скучено, кад би се у место љубави задовољила у браку са јадном накло 
е простодушно:</p> <p>— Лагала бих, кад би порицала.</p> <p>Па шта о томе велиш? — питаше је у  
дем?{S} Не, тога више неће бити!{S} Кад би ја тако радила видео би се мој грдан труд тек кад би 
рате код Српкиње.{S} Она баш и онда кад би и душу за тебе дала, опет ти се неће прва приближити 
н рад — дода још Милица.</p> <p>— И кад би хтела да се усиљавам, не бих могла; ми учитељи вазда 
јер ево и ја био бих много сретнији кад би вечито с Вама живео.{S} Зато Вас искрено питам, хоће 
дила видео би се мој грдан труд тек кад би моје ученице одрасле; а то је и сувиши дуг рок и за  
ни тог лудог посла...</p> <p>— Само кад би се могло — примети она па се засмеја.{S} Али не као  
— Но да је већ ту била, ко’ велим, теже би се ње отресла... примети Коста.</p> <p>Можда и неби  
hi> онога горива, које ја тражим и које би моју љубав све до сад одржало.</p> <p>Осим тога онај 
мо срећа, да смо и ми тако чиниле, биле би можда боље прошле.{S} Јер сад тек видим, да нам је н 
ства тела на уму.{S} Онда дабоме летиле би и њима „за ситнице“ — „четворке“ — и ту се иронички  
к оно цене и уздижу што се сија; а коме би још пало на памет, да види пожртвовање и родољубље у 
варити...</p> <p> — А зар се ти томе не би противила? — Питао је пламтећим ал’ тужним погледом  
којих се у бољим околностима ни сами не би прихватили.</p> <p>Тако н. пр. знате, да ја као ђак  
 поносита, да се коме намећем; а и срце би ми морало бити и сувише скучено, кад би се у место љ 
у каквој сретној кућици, уз друга, који би те волио као ја Ленку?</p> <p>На Даринчином лицу нес 
амо ни стална школска послужитеља, који би путем звоњења могао деци јављати кад је време да у ш 
самном.{S} Ја бих врло волела, а и моји би вас једва дочекали.</p> <p>— И ми би волеле, ал ти з 
у животу пофалила, па нећу више.{S} Или би ти хтела да због родољубља и мог уверења, да добро р 
приповеци — насмеја се Даринка — ал’ ми би волеле чути и оно, што је Коста пре тога хтео да реч 
ји би вас једва дочекали.</p> <p>— И ми би волеле, ал ти знаш — наше карте...</p> <p>Она уздахн 
ује — примети јетко Милица.</p> <p>— Ти би хтела да се наша околина влада по правилу: „уништите 
ућем тренутку више осмеја но туге, а он би баш сад тако радо у њима видио сузе или бар оног бла 
стан.</p> <p>— Кад те човек чује, могао би помислити, да си потпуно сретна, а сама признајеш, д 
тина — примети Ленка — али и опет могао би марљивији бити и према школи.</p> <p>— И то морам од 
аш, а да си узео жену са миразом, читао би и ти у кавани.{S} Но ја ти сад не помогох!{S} Ти си  
 на груди.</p> <pb n="31" /> <p>— Е ово би требало да је завршетак вашој приповеци — насмеја се 
ће бити!{S} Кад би ја тако радила видео би се мој грдан труд тек кад би моје ученице одрасле; а 
ала, па се опет удала...</p> <p>— Волео би знати како ти, Даринка о љубави мислиш? рече Коста,  
једнако те копка и мучи сумња.{S} А тео би свршетак приповетке са сватови.{S} Али брате мој, и  
им ал’ тужним погледом он.</p> <p> — Ко би све у напред знао — рекла је у смеју она.</p> <p> —  
p> <p> — Тако је! прошапута доктор — ко би све у напред знао...{S} И ту му изађе пред очи Дарин 
ција“ баба Марина! ...</p> <p>Незнам ко би уз толике неприлике и иа то воље имао?! — умеша се и 
 очи Даринчина слика па премишљаше како би њеном искреном лицу тек тај смеј доликовао...</p> <p 
ашина, па да навијем осећаје онако како би практичније било.{S} И ја сам човек па хоће осећаји  
е мога бабе и стрпљивих кредитора, било би и тога.{S} С вашим форинтачама и петицама, што ми их 
ошку студију — примети она горко.{S} То би и њега довело у неприлику, да размишља.{S} А тада би 
p> <p>— Довољну! — узвикну Милица. — То би било грозно!</p> <p>— Грозно или не; ал мени се тако 
 Милица — сад си је добила.</p> <p>— То би могла она и теби рећи — бранила се Ленка, но и опет  
асе уводим у свој записник.</p> <p>— То би све добро било кад неби те надзорнице и вице-надзорн 
 читала — смејаше се опет Ленка — за то би баш волела знати, колко њих је у ту љубав веровало?< 
гредне ситнице.</p> <pb n="39" /> <p>То би све добро било, да није светске критике; — рече Ленк 
 уверен, да ће јој он тек оно дати, што би се и у цркви читати могло...{S} Тако мало по мало за 
ога су деца вазда раније у школи но што би требало.{S} Ја сам покушавала да их од тога одвикнем 
случају ни на себе љутити се, јер човек бива све заљубљенији, а ја онда лепо покушам да заборав 
ти Даринка погледавши у сахат — Ено већ бије девет.</p> <p>Домаћин на то поче:</p> <p>— Кад сам 
то кад ми после три дана мати оде дома, била сам сасвим сама у своме стану, односно у својој со 
мена што је поводом тога н њој учињена, била је то: што се у том тренутку са резигнацијом насме 
лица.{S} Сватови им беху врло весели; а била је позвата и Даринка али она не дође — доцније им  
ешила и можда тихо уздахнула; осим тога била је сад још мање код огледала а све више у школи, к 
после три године свога рада — ма где ја била — дати вам извешћа о свом раду у школи, и о мишљењ 
ућу камо је мати болесно дете већ унела била.</p> <p>Кад сам собња врата отворила, лупи ме врео 
ећи свој путни шешир, што га је скинула била.{S} На послетку — кад је шешир сасвим чист био — о 
 са детиња чела.</p> <p>Ја сам узрујана била гледећи њену безмерну материњску љубав, сиротињу и 
ринка.{S} Прве године свога учитељевања била сам и сувише ревносна, па сам хтела да поучавам и  
а не дође — доцније им је писала, да је била у јаком послу...</p> </div> <div type="chapter" xm 
рим кожухом, и изнесе у коморицу што је била до собе.</p> <p>„Сад да ми је Мија ту“, настави за 
пута Ленка, па опет оде у кујну; јер је била недеља па је требало мало више посла око ручка пол 
етљива женскиња...</p> <p>— Ти си дакле била јутрос у сеници? питаше збуњено он.</p> <p>— Сасви 
искипе, а јуче сам у најосетљивије жице била дирнута.{S} Та није то првина, да сам морала увиде 
тога — рече смешећи се — нисам никад ни била „чедо среће“ па нисам научила да примам награде за 
адиш; здрава си, а слабија си но што си била у заводу.</p> <p>— Па шта то чини, само кад сам зд 
’ ето и Коста је већ приметио, да би ти била лепша и од Милице, тек да су ти, већ од природе ок 
 — умеша се сад Коста — Гладна ниси тек била!</p> <p>— Нисам.{S} Али да не беше мога бабе и стр 
>Тако н. пр. знате, да ја као ђак нисам била поштовачица Бело-Ланкастарова начина, да и деца уч 
ла бар „сцену растанка“.</p> <p>Међутим била је у Т. сасвим задовољена.{S} Ту су наше путнице д 
могла развити.</p> <p>— Но да је већ ту била, ко’ велим, теже би се ње отресла... примети Коста 
>— Камо срећа, да смо и ми тако чиниле, биле би можда боље прошле.{S} Јер сад тек видим, да нам 
>Сад су, као што смо чули, већ и с њиме биле „ти“ Ленка је желила, да тако буде, а оне се нису  
а су узеле карте до Т. из кога су обе и биле, и да су им родитељи, истина ваљани, али — баш као 
ж и жена.{S} А што и ви нисте у сватови биле, надам се да нам нећете замерити.{S} Било је у то  
оворила је увек Даринка док смо заједно биле.{S} Али ја немогох да се задовољим ни својим успех 
м дуњом.</p> <pb n="38" /> <p>Осим тога били су и прозори засути песком скоро до половине окна; 
ш оценити шта више, можда су нам до сад били и противници и својим оштрим и ако глупим досеткам 
е беше мога бабе и стрпљивих кредитора, било би и тога.{S} С вашим форинтачама и петицама, што  
ле, надам се да нам нећете замерити.{S} Било је у то доба тако блато, да вас ни десет коња прек 
 које сам до сад био заљубљен.</p> <p>— Било их је дакле и више? питаше смејући се Ленка.</p> < 
елотужан; јер и највеселијима међу њима било је тешко растати се са другарима и другарицама са  
шта чуо.</p> <p>— Чуо сам, ал’ ваљда је било у суседном врту — рече г. Коста па се спусти на об 
еко болно преболно дете.</p> <p>Дете је било више мртво но живо и обучено тек у танку кошуљицу. 
о тишти; јер док беше Даринка овде није било ни зле воље...</p> <p> Враголасти осмеј којим беше 
га и рад не исплаћује и да би паметније било да си мање ревностна.{S} Нико ти неће добру вољу у 
ени.{S} Учинило јој се да би приличније било да се и пред другарицама владала по обичају српске 
вијем осећаје онако како би практичније било.{S} И ја сам човек па хоће осећаји кадкад да искип 
бити добра млекоша.{S} Па онда ове зиме било је лепо и суво време а натрефила сам и на поштена  
<p>— Довољну! — узвикну Милица. — То би било грозно!</p> <p>— Грозно или не; ал мени се тако сл 
Ал’ ја би их штампао; а то вам већ неби било право?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ми ништа немамо п 
родољубља живети даје можда и неби тако било — рече Милица равнодушно слегнувши раменима — Али  
ге чујемо.</p> <p>— Ал’ то је баш важно било.{S} Иначе су могле помислити, да сам се и ја мираз 
свој записник.</p> <p>— То би све добро било кад неби те надзорнице и вице-надзорнице своју вла 
е.</p> <pb n="39" /> <p>То би све добро било, да није светске критике; — рече Ленка — а шта ће  
рије.“ па се маших детиње ручице, да му било опипам.</p> <p>Али баба зацело мишљаше, да ћу јој  
 лепе али и опет угледне.{S} Осим тога, био је још испре најбољи домаћинов пријатељ па и „најот 
се засмеја.</p> <p>Г. Коста се трже.{S} Био је од оне врсте људи што на мах плану и за оне ства 
 да се она труди да доктора задобије. — Био је као што је већ речено, за свашта што је држао да 
а не био пореклом мештанин; а осим тога био је и сироче без икакве ближе својте.</p> <p>Тај дан 
и — она је вавек истинита; јер ево и ја био бих много сретнији кад би вечито с Вама живео.{S} З 
 баш свуда клониш.</p> <p>— Сам си крив био — упаде му у реч она. — Требао си имати на уму, да  
га, што беху женскиње у које сам до сад био заљубљен.</p> <p>— Било их је дакле и више? питаше  
олском детету за њих моли; јер свако је био уверен, да ће јој он тек оно дати, што би се и у цр 
а опет се није покајала; та доктор није био таки човек; да се неможе трпети, а уз то беше он и  
еше никога у кући.{S} Господин Коста не био пореклом мештанин; а осим тога био је и сироче без  
ни дакле нико није замерао и зато сам и био час у једну час у другу смртно заљубљен...</p> <p>— 
о срце доктора.{S} И он мишља: „Луда би био, кад бих тражио више.{S} Ова ме воли, а како она др 
 дођох до уверења, да би много сретнији био да нема тих проклетих ферија, или да један пут наст 
н гласом који је за шалу сувише озбиљан био.{S} Но ту се трже и засмеја. — Поглед му је пао на  
а према доктору осећах, сасвим примерен био, али га је нестало још пре но што се љубав могла ра 
али поглед као да му је сад мање ватрен био.</p> <p> Милица за часак неодлучно и збуњено ћуташе 
 куле по ваздуху; а мој је план довршен био још кад су ми оцену прочитали — мрмљаше Ленка — Душ 
за пећком кацу с ракијом а на пећи озго био је кошар са комловом и неколико пари обојака, што и 
 На послетку — кад је шешир сасвим чист био — одгурну га она зловољно на страну те опет настави 
мој, зар је то баш тако неопростив грех био! — примети Ленка. — Требала си остати па би видела  
сим тога, сви знамо да од два зла треба бирати мање.{S} Па кад је тако (а уз то смо својим успе 
p>— Не поричем.{S} Али од два зла треба бирати мање; а уз то је кошуља свагда ближа од хаљине.< 
е свршена.{S} Ми смо правили „рачун без бирташа“.{S} А ко зна шта ће на то мој и твој баба рећи 
еких је то гориво бело лице, вити стас, бисер-зуби, чарне очи, румен-образи и томе подобне ства 
 насмеја се Даринка — али и ту не треба бити сувише осетљив.{S} Има и томе основана узрока; сви 
</p> <p>За такав свршетак морала бих ја бити много богатија, мало луђа, мало млађа и мало лепша 
оме ћефу замишља.{S} Тиме ће приповетка бити бар и необичнија и интересантнија, а добро знате д 
S} Но ја ти кажем да ћу му свагда верна бити; јер видим да ме воли, па и ако се сад и сама добр 
 Вама разговарао врло зловољан.{S} Мора бити да болујете обојица од једне болести.</p> <p> — Ни 
к по своме уверењу; а ко тако ради мора бити бар са собом задовољан.</p> <p>Ја знам настави по  
вака боља мислити мора — какав тек мора бити укус у мање интелигентних људи!</p> <p>— Промислић 
о још морам приметити, да титула немора бити баш „госпођа натарошевица“, може она и друкчије гл 
ти, шта ће теби, Даринка, главна задаћа бити док у народ и школу ступиш?</p> <p>— Шта? — оно шт 
е наивности женскиње; јер како она може бити друкчије, кад јасно види, да већина нас тражи тек  
ућству достојно врши своју дужност може бити собом задовољан.{S} Осим тога, сви знамо да од два 
p>— Мани се церекања, него ће паметније бити да Милица настави; хоћу још да чујем и Даринку! —  
ишко и теби дати пут; неће наше девојке бити попадије ни помодуше да им треба учитељка а намири 
ове газдарице — сведочише, да су морале бити ваљане девојке.</p> <p>— Ни кост ми врана у тебе н 
е ради“ мора да се трпи и плаћа. „Не ће бити попа ни попадија да иде у школу“ обично вели наш с 
је оцењена будем?{S} Не, тога више неће бити!{S} Кад би ја тако радила видео би се мој грдан тр 
 народ и њихову ваљаност, а ту тек неће бити неправде, те ће и опет важити, да је свако своје с 
аву купити, а временом ће и ово теленце бити добра млекоша.{S} Па онда ове зиме било је лепо и  
да што слагати.</p> <p>— Тако ће боље и бити — примети Милица.</p> <p>— Али ко ће онда бележити 
и Ленка — али и опет могао би марљивији бити и према школи.</p> <p>— И то морам одобрити — завр 
и се чињаше, да би ваздух могао чистији бити, за то се још боље обазрем по соби, и заиста, опаз 
о.{S} Зато Вас искрено питам, хоћете ли бити моја жена?</p> <p> Њему се огледаше у очима страст 
томе Даринка — ми ћемо све три временом бити учитељице.{S} Зато вам се обричем, да ћу после три 
д не помогох!{S} Ти си знао, да ће тако бити, па кад си ме тада предпостављао новцу, мораш ме с 
 ја напред знам, да ће све то врло мало бити према труду, што ћеш га имати; па и тај грдни труд 
 се коме намећем; а и срце би ми морало бити и сувише скучено, кад би се у место љубави задовољ 
 — Али твоје речи Коста, не морају зато бити неоправдане; јер изузетака налази се свуда, а прав 
паметан знаде, да је у добру лако добар бити, него да се на муци познају јунаци.</p> <p>— Видећ 
у рђаве.</p> <p>— Нису.{S} Ал’ могле су бити и боље; та и Анђа и Душанија и све остале њима под 
на првом месту и разборитост онда можеш бити уверен, да су докторове речи, што сам их код тебе  
— рече му овај:</p> <p>— И с нама можеш бити сретан у добрим околностима, а задеси ли те каква  
, што ћеш га имати; па и тај грдни труд биће ти ненаграђен, превиђен и без сваког признања.{S}  
ве ноћи ни тренути.</p> <p>— Не бој се, бићемо кратке примети Милица — Ми немамо као она да бра 
 дуго не чекаш. </p> <pb n="34" /> <p>— Бићу ти јако обвезана! — рече такође у шали Милица — са 
> <p>Да је баба Мара блаже говорила, ја бих се зацело јако љутила.{S} Овако видила сам, да су т 
 — Да је тај твој Душан Т. црквењак, ја бих загонетку одавно решила.{S} Овако, гледам, гледам,  
е затим — па хајд’те и ви самном.{S} Ја бих врло волела, а и моји би вас једва дочекали.</p> <p 
 говори, — примети шаљиво г. Коста — ја бих рекао, да су злобне, а овако само те морам сетити,  
тицао — рече болним осмејком она — и ја бих тако судила.{S} Али ја сам и сувише поносита, да се 
те.</p> <p>— Оне можда и знају; но и ја бих волио све чути — уплете се г. Коста.</p> <p>— Е на  
нивши рече простодушно:</p> <p>— Лагала бих, кад би порицала.</p> <p>Па шта о томе велиш? — пит 
 час...</p> <p>За такав свршетак морала бих ја бити много богатија, мало луђа, мало млађа и мал 
 и онако ћемо се брзо растати; а волела бих знати, шта ће теби, Даринка, главна задаћа бити док 
раним; али до који дан већ одлазите, па бих волела да нас данас не остављаш — рече Ленка молећи 
ктора.{S} И он мишља: „Луда би био, кад бих тражио више.{S} Ова ме воли, а како она друга осећа 
 <p>— И кад би хтела да се усиљавам, не бих могла; ми учитељи вазда се морамо освртати и на дец 
ицама, што ми их к’о од беде давасте не бих могла храну набављати.</p> <p>— Ти се баш жестиш! — 
стисли сте ми руке тако, да се иначе не бих могла ни отети. — И с тим изви своје из његових уси 
она је вавек истинита; јер ево и ја био бих много сретнији кад би вечито с Вама живео.{S} Зато  
ађа и мало лепша.{S} Или ако не то, оно бих бар морала имати мало хладније срце и скученије осе 
покушам да заборавим оно 2—5 хиљада што бих можда уз жену добио да се нисам у Ленку заљубио.{S} 
ог израза а очи јој узеше за часак неки благ израз те загрливши другарицу рече: — Видим да сумњ 
у му изађе пред очи Даринчина озбиљна и блага слика, па поново уздахну.{S} Милица је тај уздах  
че, зар ти је милија лутка и лептир, од благе и разборите женскиње?</p> <p>То не, ал ти знаш, д 
динаца?! викну Даринка</p> <p>— А иначе благе јој очи чисто севаху — Па зашто смо онда људи?{S} 
, па ћеш наћи, да и Даринчине искрене и благе очи не уступају Миличином пламеном погледу.{S} До 
ам признати, да су ти извештаји већином благи и пријатељским духом задахнути.{S} Свака се сећа  
ри она па се смести у постељу.</p> <p>— Благо теби! — уздахну Милица па затвори педагогију, и з 
ако радо у њима видио сузе или бар оног благог израза и смутње којим су га чешће Даринчине очи  
 учитељовати, и размишљати, како је то „благодатно“ стање, кад се најпре мора десет табака папи 
суше.</p> <p>Домаћичино лице показиваше благу и измучену душу, па како сам сличне појаве и у им 
матра — ви обе добро знате, да ја вазда блаже мислим но што се можда изражавам; те сам и овде т 
но лупи у груди.</p> <p>Да је баба Мара блаже говорила, ја бих се зацело јако љутила.{S} Овако  
, зашто се теби у појединима није могло блажије судити и бар општа оцена боља дати.{S} А да ста 
да вас ни десет коња преко овог ритског блата неби превукло.{S} Осим тога, ја вас нисам познава 
ете замерити.{S} Било је у то доба тако блато, да вас ни десет коња преко овог ритског блата не 
собу ступила учини им се да је и сувише бледа и тужна те заборавише своју намеру.</p> <p>— Нешт 
оравише своју намеру.</p> <p>— Нешто си бледа, да ти није зло? — питаше брижно Ленка метнувши п 
а бирати мање; а уз то је кошуља свагда ближа од хаљине.</p> <p>— Лепа логика! — плану сад Дари 
ра стало, — рече расејано она — мени је ближа 27. но 17. година.</p> <p>Баш као и Ленци и Милиц 
 а осим тога био је и сироче без икакве ближе својте.</p> <p>Тај дан до у вече проведоше весело 
је тражих прилике и начина да се с њоме ближе упознам.{S} Али то баш беше чвор.{S} У кућу јој н 
 па да је она тако к’о сад увек у мојој близини.{S} И да...</p> <p>— Та не мораш баш одвише пој 
i>почетак</hi> поштовања, које и ако је близу љубави опет није једно и исто. — Од поштовања до  
 прозор; а к’о што видите њен стан беше близу, те сам је чешће могао видети да код свога прозор 
осте.</p> <p>Доктор Гавриловић је човек близу, а можда и преко тридесет година, ваљана карактер 
лежало је сад на неком траљавом кревецу близу пећи уз своју успавану сестрицу; а боловало је, п 
едну форму...{S} Јер веруј ми, то ти ни Бог ни људи опростити неће!“</p> <p>С тим је оставим и  
„Нисам ја баш тако небојша, бојим се ја бога већма него ти, а бабама твоје феле нека је далеко  
такав свршетак морала бих ја бити много богатија, мало луђа, мало млађа и мало лепша.{S} Или ак 
кушах да сањам на месечини неби ли тиме богињу свога срца умилостивио.{S} Боже мој, ти само зна 
тора и таки паметни госпођа! ..{S} Фала богу, има у селу јоштер паметни људи па ће вришко и теб 
 молитвици прошапута: „Ти си ме научила Богу се молити и разумно живити, и то ти нећу заборавит 
 тиме богињу свога срца умилостивио.{S} Боже мој, ти само знаш, шта сам ја суза пролио и кол’ко 
посао! — викну им она, па се засмеја. — Боже мој, чудан ти је човек; све га нешто копка да туђу 
чинити оно, што сам и учинила.</p> <p>— Боже мој, зар је то баш тако неопростив грех био! — при 
 а то вам већ неби било право?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ми ништа немамо против; шта више, за т 
оди и здравима и болеснику“.</p> <p>„Ју боже, а ја ко’ марва, не знам ништа“, па устрашено шчеп 
<p>„Та ето болесно ми дете, па га у име божије провлачимо кроз зид, да се одели на коју год стр 
нећемо ове ноћи ни тренути.</p> <p>— Не бој се, бићемо кратке примети Милица — Ми немамо као он 
 да — ал’ боље да ћутим; та се никог не боји!“</p> <p>„Вараш се бако!“ рекох ја па је оштро пог 
 њено раме. „Нисам ја баш тако небојша, бојим се ја бога већма него ти, а бабама твоје феле нек 
и и љубави.{S} Али мало после зајеча од бола, што јој изнемогло тело мучаше, те молећим гласом  
 ракија у соби ври, шкоди и здравима, а болесника може и сатарити.{S} Па неваља ни комлов ни об 
 да сушиш.{S} То све шкоди и здравима и болеснику“.</p> <p>„Ју боже, а ја ко’ марва, не знам ни 
м је оставим и уђем у кућу камо је мати болесно дете већ унела била.</p> <p>Кад сам собња врата 
ају назвала: „помозбог!“</p> <p>„Та ето болесно ми дете, па га у име божије провлачимо кроз зид 
ћега дела нашега народа на селу.</p> <p>Болесно дете лежало је сад на неком траљавом кревецу бл 
крајнике кад си пијана и да бајеш сваку болест на једну форму...{S} Јер веруј ми, то ти ни Бог  
 Мора бити да болујете обојица од једне болести.</p> <p> — Није могуће, — рече опет Милица. — К 
ет Милица. — Коста зацело пати од џепне болести; месец је већ на измаку.{S} А г. доктора друго  
им са незгоде што су је оне већ навеле, боли то и мене као и њих, али ја знадем, да се долази д 
е твој „маневар“ неби мене тицао — рече болним осмејком она — и ја бих тако судила.{S} Али ја с 
е зид па кроз ту пукотину провлаче неко болно преболно дете.</p> <p>Дете је било више мртво но  
лизу пећи уз своју успавану сестрицу; а боловало је, по свима знацима судећи, од „тифуса“ који  
 рекох јој ја „ал’ онда ће ти дете дуже боловати.{S} Кад ракија у соби ври, шкоди и здравима, а 
зговарао врло зловољан.{S} Мора бити да болујете обојица од једне болести.</p> <p> — Није могућ 
засебан наставни план, и што је главно, боља плата сеоском учитељству.</p> <p>У селу је много т 
се лепо забуним у посао, јер ко’ велим: боља је и најгора јава, од тако луда сна...</p> <p>— А  
Сава већ неће жену што мисли, — а свака боља мислити мора — какав тек мора бити укус у мање инт 
 могло блажије судити и бар општа оцена боља дати.{S} А да сталне воље имадеш, и да ти није „пл 
ек непријатеља стећи, па сам сад ако не боља оно бар паметнија...</p> <p>Ту лекцију примила сам 
 <p>— Гле, гле.— рече Милица — Та ти си боља но многе од нас.</p> <p>— Немој ме хвалити, јер ни 
ру — смејаше се Милица — А на послетку, боље је и то него да размишљаш о метафизици — твојој пр 
ише за себе, рече: „Право кажу да — ал’ боље да ћутим; та се никог не боји!“</p> <p>„Вараш се б 
 да смо и ми тако чиниле, биле би можда боље прошле.{S} Јер сад тек видим, да нам је наше учење 
иле!.</p> <p>Ти си данас раздражена, па боље — дремај! — рече јој Даринка па се обрте опет Мили 
„ома би и ракију изнела у шталог.{S} Та боље је да ми се и ракија поквари, него да ми пропадне  
учавала, па си и ти баш из тих предмета боље од мене оцењена.</p> <p>— Право! — викну Милица —  
ст вршити.{S} Та у томе и јесу по народ боље учитељице но учитељи.{S} Јер прве ако осете да су  
оставити.{S} Та и ти си у ствари ако не боље, оно свима нама равна; па кад се другима гледало „ 
 кад хоће да им ваљано служимо, нека се боље побрине за нас, а не да нас мане да у свом позиву  
исати још један примерак.{S} Тако ми се боље свиди, јер сам научила, да све три заједно и добро 
ћеш можда што слагати.</p> <p>— Тако ће боље и бити — примети Милица.</p> <p>— Али ко ће онда б 
 Даринка. — А у осталом ви ћете можда и боље проћи; таке сте среће, да и нетражећи стичете симп 
.</p> <p>— Нису.{S} Ал’ могле су бити и боље; та и Анђа и Душанија и све остале њима подобне не 
вори јој Даринка.</p> <p>— Напослетку и боље, што смо саме, — дода Ленка — ја нисам расположена 
} Па и ту, — дода одушевљено — загледај боље, па ћеш наћи, да и Даринчине искрене и благе очи н 
 памети имати?!</p> <p>— Па ни ја нисам боље пролазила — примети Милица — Баш кад сам штудирала 
нка — И мени је дабоме тешко, што нисам боље оцењена; али ко ће нам свима угодити?{S} И зато не 
вечије, па шта вреди љутити се?{S} Него боље пустимо Косту да сврши, — примети Даринка погледав 
 — рече по малој почивци Милица. — Него боље да се разговарамо, и онако ћемо се брзо растати; а 
уклонивши се с прозора — оне и ако нису боље од нас, опет су нам бар равне.</p> <p>— Та већ вид 
ваздух могао чистији бити, за то се још боље обазрем по соби, и заиста, опазим за пећком кацу с 
ништа, и да право каже наша сека Пела: „Боље је имати среће, нег памети.“ — И ту нагло устаде и 
а да провиди и свој положај, па узела и бољи правац.</p> <p>— Правац, правац, — понови Ленка —  
језгро и што нам је најпрече; а ко је у бољим околностима и има каде, од воље му да гледа и на  
ствима, које људи не хвале и којих се у бољим околностима ни сами не би прихватили.</p> <p>Тако 
у моме месту нема неожењених натароша а боме ни учитеља; то нема никог ни да ми понуди другу ти 
ћим одушевљењем него ти, па опет вечита борба и незгоде потресле су га већ и код мене, те почињ 
 да су те оштре стреле наперене тек из „борбе за опстанак“.{S} За то сам се од срца смејала и ш 
казати могла.</p> <p>И тако се по дужој борби са својом савешћу прихватих практичнија правца те 
 — Твоја природа није да се с незгодама бори; а у ужем кругу, у породици или као што твој муж в 
сувише сиромашан и да се већина и глађу бори.</p> <p>— И то је истина — примети Ленка — али и о 
 целога века да друге извињујем и да се борим за оно што другима и само долази!{S} Не Ленка, за 
ироду; ја друкчије свађам те ствари.{S} Брак код мене није трговина, и ако сам хладна и неосетљ 
 истинског поштовања поступају.{S} А за брак је тек потребна сушта љубав! ...</p> <p>Немојте се 
 али ко ће се још и данас при ступању у брак и на љубав освртати!...</p> <p> И зато нико неможе 
 брате, својство што ствара најсретније бракове.</p> <p>— Та немој тако ватрено! — насмеја се д 
, кад би се у место љубави задовољила у браку са јадном наклоношћу или чак — сажалењем...{S} И  
добре партије“ довољан услов за срећу у браку...</p> <p> Кад је Милица од узрујаности, што је п 
/p> <p>— Та чисто је одлетела из собе — бранила се она. — А на послетку и ти јој неби могао заб 
</p> <p>— То би могла она и теби рећи — бранила се Ленка, но и опет порумени и заћута.</p> <p>— 
баш ни једна није веровала.</p> <p>— Па браним ја — рече он слежући рамени — Мене то ни тада ни 
{S} Па добро нека је и то! — нећу да се браним — Али главни је узрок, што ја не спадам у природ 
е примети Милица — Ми немамо као она да бранимо свој пренагљени корак, него ћемо само казивати  
 од то доба учитељица и у мени изгубила бранитеља, но као у замену за то добила је већ идућих ф 
 рече она замишљено.</p> <p>— Бадава се браниш — рече Милица — по теби се види, да много радиш; 
ти г. Коста. — Али ако је само то, онда брате, покушај; јер веруј, њој је тек светска неправда  
 и туђинке врло је различит.{S} Туђинка брате, и кад те љуби и не љуби срета те љубавни и изази 
е је можда најжешће волела —- а Даринка брате, поноситија је и од ње.</p> <p>— Ти дакле ниси за 
 те задобије или изигра.{S} Друкчије је брате код Српкиње.{S} Она баш и онда кад би и душу за т 
ене, да трпе, теше и ране лече; а то је брате, својство што ствара најсретније бракове.</p> <p> 
и за часак обоје ћутаху.</p> <p>— Ја те брате нећу одвраћати од намере — рече сад Коста — јер и 
 свршетак приповетке са сватови.{S} Али брате мој, и ако је све већ давно прошло опет нам се пр 
е својим штапом по трави.</p> <p>— Нећу брате да те учим — рече даље г. Коста — али добро пази; 
ије сне? — рече г. Коста погледом пуним братинске искрености и узрујаним гласом — На пример, да 
се са другарима и другарицама са којима братињски и сестрински делише три године веселе и тужне 
ме смо напреднији.{S} Наша интелигентна браћа само се из чисте љубави жене.{S} Њима је главно ж 
реба тек један корак, али мени се чини, браца Коста, да баш тај корак мора да је „џиновски“; је 
двучен.</p> <p>„Е мој добри и радознали браца Коста“, прошапута и савије писмо „Још једнако те  
ло иде — под купус...</p> <p>Него си ти браца Коста, баш затуцано сумњало! — све једнако те муч 
 на Душанију и Анђу — а њима је зацело „брачни кандитат“ већ у џепу.</p> <p>— Е сад је забасала 
оптици највише штудирала: а поред оног „брда“ од штудије, ко ће у сваки пар баш све у памети им 
м белешкама и цртежима.</p> <p>— Читаво брдо књига! — рече једна од њих тарући очи — Ево још ни 
сла, па зато гледа кроз прозор.</p> <p>„Бре није;“ рече ми баба Наста лукаво ме гледећи. „Пуши  
о да јој залогаји у грлу застају, те на брзо остави јело.</p> <p>Коста је са саучешћем погледа, 
ила хтела сам се тога држати.{S} Али на брзо сам увидела, да је за тај огромни посао десет школ 
сак се ужурбаше а затим и још једном на брзо тек погледом или притиском руке опростише се од св 
на мене почешће та „чума“, али ја се ње брзо отресем, па са удвојеном силом о пет прегнем и рад 
боље да се разговарамо, и онако ћемо се брзо растати; а волела бих знати, шта ће теби, Даринка, 
и не можете мени замерити, што сам тако брзо следовала његовом савету...</p> <p>Али како видим, 
да му жена — али и опет велим, да се та брига и рад не исплаћује и да би паметније било да си м 
ело већ од толико година, па ми није ни брига ни од десет доктора и таки паметни госпођа! ..{S} 
ом тугујем. —</p> <p>Да те један пут те бриге опростим и загонетку решим, ево ти из мога дневни 
атих практичнија правца те главну своју бригу обратих знању дечијем; а остало беше ми узгредан  
ешто си бледа, да ти није зло? — питаше брижно Ленка метнувши пред њу хладно печење и теста, шт 
...</p> <p>Али он и не доврши а Даринка бризну у плач па нагло пође у своју собу у којој је Мил 
 уверења, да се тамо преко слабо о мени брине или да су учитељице другога кова и соја, а не од  
шће, а Ви и Коста баш сад нађосте да се бринете.</p> <p> — Зар већ одлазе? — питаше он, а — фер 
>— Ти се додуше никад не журиш, нити се бринеш за што, па опет друге престижеш! ... рече иронич 
у — То сам од тебе и очекивао.{S} Но не брини се, ја ћу се већ постарати, да и ти за другом тит 
 прохујаше, а и четврта се већ у велико бројала, кад Ленка, која је као и другарице јој — већ д 
ни је жао — врло ми је жао, ал’ мора да буде — па страсно загрли другарицу и одјури из собе.</p 
 <p>— Та зато сам и дошао.{S} Гледај да буде прилике да девојци могу казати и одговор чути.</p> 
д на њу упливисао, па је тако морало да буде...{S} Али у истом моменту учинило јој се, да и он  
лико себи и деци олакшам, а да уз то не буде механизма и у оним предметима где се баш не сме тр 
њиме биле „ти“ Ленка је желила, да тако буде, а оне се нису много устезале.</p> <p>— Остаћу, ка 
и јој се чисто запламтеше.</p> <p>— Што буде могуће, велиш ти, но и ја напред знам, да ће све т 
ада се не плашим, а и воље имам, па што буде могуће зацело ћу успети — рече Даринка одважно, а  
ате?{S} Хоћу и ја једанпут практична да будем и да се угледам на Душанију и Анђу — а њима је за 
 није љутило.</p> <p>Шта више ако ћу да будем искрен, морам рећи, да сам се баш онда љутио, и т 
 и у овом забаченом селу лошије оцењена будем?{S} Не, тога више неће бити!{S} Кад би ја тако ра 
.</p> <p>— Сад ти не умем рећи, али кад будем о томе озбиљније размишљала, казаћу ти — рече она 
ће ми заиста доћи, ако само истрајности будем имао, видио сам већ из њене забуне и погледа, кад 
ти кад више што осим љубави од ње желио будеш.</p> <p>— Како то?</p> <p>Ето тако — рече Коста.  
а многе мисли праве главобољу.{S} За то буди од сад паметнија, па се мани тог лудог посла...</p 
им је главна црта лично задовољство, да буду мајке и прамајке нашој узданици српској, т.ј. буду 
и прамајке нашој узданици српској, т.ј. будућем нараштају повећега дела интелигентнијих Срба.{S 
 је основана и на месту.</p> <p>— То ће будућност и народ пресудити.</p> <p>— Јест, — дода Мили 
јче; али кад је после 10 минута воде из бунара вадила можда и нехотице шапуташе:</p> <p>„Кад ћу 
а. — Та мани се луда посла; тиме се тек буниш, а ето и ти и Ленка једва што држите очи.</p> <p> 
ек девет стотина, а Анђелија сама има у В. осим 500 форината још и нешто земље и стан који најм 
 и ватрено гледајући јој у очи — она је вавек истинита; јер ево и ја био бих много сретнији кад 
и кад је после 10 минута воде из бунара вадила можда и нехотице шапуташе:</p> <p>„Кад ћу вез до 
 правила као слепац вође, него из свега вадим језгро и што нам је најпрече; а ко је у бољим око 
ту тек неће бити неправде, те ће и опет важити, да је свако своје среће ковач.</p> <p>— Већ доб 
тило ме, што се ми мушки вечито правимо важни те желимо и тражимо од женскиње озбиљност, разбор 
ла сам ја за тај одсудан корак и других важнијих разлога и покретача — настави жена — Јер треба 
ла сам кола и рекла јој, да морам нешто важно дома телеграфисати, па је позвала са мном њеној т 
 и друге чујемо.</p> <p>— Ал’ то је баш важно било.{S} Иначе су могле помислити, да сам се и ја 
И за то је и она на ту „стрелу“ највише важности полагала и баш те речи врло чудноватим покрети 
ћи посматра — ви обе добро знате, да ја вазда блаже мислим но што се можда изражавам; те сам и  
среће, хтедох већ да викнем, да ћу и ја вазда тек учитељица остати.{S} Но у исти мах тргох се и 
 погрешку пристаде у шалу али му се она вазда претвараше у сатиру противу Милице.{S} Стога и оп 
време да у школу дођу, и с тога су деца вазда раније у школи но што би требало.{S} Ја сам покуш 
довољила но не своју савест, која ме је вазда мучила, да сам недостојна тога позива кад га не в 
не“ и „претпостављене“ и мушке и женске вазда питају из оног, што се последњи пут предавало, а  
из ране младости моје.{S} Јест, мени се вазда и трн у оку види, док се у оку мени равних ни бал 
а се усиљавам, не бих могла; ми учитељи вазда се морамо освртати и на децу, — рече она замишљен 
 помоћи?!</p> <p>— Та тако ви неучитељи вазда зборите.{S} Па онда вам је сво учитељство криво — 
и и лекари, а за остали свет остаће оно вазда тек теорија и фраза.</p> <p>— Та то ме баш и љути 
аграђивања и укора само је моје, а и то вазда чиним у договору целе школе а никако се не држим  
/p> <p>Али ја сам задовољна и тиме; јер вазда волим пропустити и десет криваца, него једног нев 
ће све што је прописано?!</p> <p>— Свет вазда ужива у клеветању туђих дела, па се не треба на њ 
олностима потчини и прилагоди, него још вазда осећа младалачки и вечито тера — опозицију...</p> 
нка замишљено ћутаху.</p> <p>— Него шта ваздан да отежем — настави по неком ћутању Ленка — Моје 
> <p>Но уз све то мени се чињаше, да би ваздух могао чистији бити, за то се још боље обазрем по 
ле подне читава два сахата онај школски ваздух без велике штете удисати могла.</p> <p>У ходању  
 сам собња врата отворила, лупи ме врео ваздух баш ко’ из какве парне купке, а кад сам се по со 
орадох и по цичи насамо проћи по чистом ваздуху, те да би и после подне читава два сахата онај  
илици.</p> <p>— Ајд’ зидајте ви куле по ваздуху; а мој је план довршен био још кад су ми оцену  
пехом и радом незадовољни,) не треба се вајкати, него напустити тај позив, као што си ти Ленка  
ве навике одвикавати а уз то и из знања ваљан успех показати могла.</p> <p>И тако се по дужој б 
вном плану и сеоском немару за школу, и ваљан успех са децом у знању показати, и спремити децу  
 да се неможе трпети, а уз то беше он и ваљан и уважен, па је морала према њему наклоности осећ 
близу, а можда и преко тридесет година, ваљана карактера а спољашности не баш лепе али и опет у 
ња, или изненађења.{S} Тај поглед је за ваљана учитеља накнада за сву досадашњу неправду; а суз 
> <p>— Та већ сам ти казао, да је и она ваљана девојка и ако је по моме мишљењу много хладнија  
мере — рече сад Коста — јер и Милица је ваљана девојка.{S} Али опет ти морам рећи, да се у Дари 
још и ово забиљежено: „Овдашња вредна и ваљана учитељица.“ Чело главе беше још усађена лепа воћ 
ного претежнија, и ако је и Милица врло ваљана.</p> <p>Доктор само ћуташе и шараше својим штапо 
ремити децу за у правом смислу свесне и ваљане чланове човечанствена.{S} Да се то постигне треб 
ити.</p> <p> За ручком није г. Коста ни ваљане две речи прозборио, а кад му Милица ћеретајући р 
аздарице — сведочише, да су морале бити ваљане девојке.</p> <p>— Ни кост ми врана у тебе не дон 
ео туђинку; а оно што знадем свуда беху ваљане женскиње — рече озбиљно Даринка — Али твоје речи 
обе и биле, и да су им родитељи, истина ваљани, али — баш као и њени, — сиромашни људи.</p> <p> 
ике је обично чист сељак, што ни читати ваљано незна; они нам дабоме немогу рад наш оценити шта 
вети.{S} Народ и општина кад хоће да им ваљано служимо, нека се боље побрине за нас, а не да на 
деш, да главна задаћа сваког савесног и ваљаног учитеља треба да је развијање ума и оплемењавањ 
в рад и у животу; видиће народ и њихову ваљаност, а ту тек неће бити неправде, те ће и опет важ 
од почетка да је даровита; а осим тога, ваљда је умела да провиди и свој положај, па узела и бо 
ростити — свуда има изузетака.</p> <p>— Ваљда да опрости, што си и нехотице истину казала — реч 
 нисам ништа чуо.</p> <p>— Чуо сам, ал’ ваљда је било у суседном врту — рече г. Коста па се спу 
 Хајд’ штудирај од корице до корице, па ваљда ћеш сутра знати разложити, какав се процес дешава 
 ми у просвети напредујемо.</p> <p>— Та ваљда нећеш тврдити да идемо у натраг? — рече јетко Дар 
опет смо муж и жена; па ма шта да речем ваљда ћеш ми тек лична пријатељица остати?!</p> <p>Дари 
почетак — рече шаљиво Ленка — а ја и он ваљда ћемо и остало накрпити; само пре тога морамо виде 
шта поправило — примети Даринка.</p> <p>Ваљда си већ и ти програм створила по коме ћеш осим дец 
 сасвим да одобрим ни ваше тужакање, да вам силно учење отима време за васпитавање; јер сами пр 
 ви неучитељи вазда зборите.{S} Па онда вам је сво учитељство криво — Нема вам истрајности, спо 
 да ме разумете; а кад ме схватите онда вам је и јасно, да нам се приповетка баш неможе по вашо 
ла сам често од вас (као што видите, ја вам обема пишем у једанпут, а после ћу тек преписати јо 
онда вам је сво учитељство криво — Нема вам истрајности, способности и шта знам ја, шта још ви  
еш, да ви мушки тек онда не грешите кад вам се замера, а уз така друга, питам, ко ће безазлен и 
дине свога рада — ма где ја била — дати вам извешћа о свом раду у школи, и о мишљењу што сам га 
о тренутака тихо рече:</p> <p> — Примам Вам понуду; и поруменивши пружи му руку, он је ту руку  
могох придружити ни у пратњи.{S} И тако вам ја постадох у правом смислу неутешив љубавник, и са 
. —</p> <p>— Ал’ ја би их штампао; а то вам већ неби било право?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ми н 
ве три временом бити учитељице.{S} Зато вам се обричем, да ћу после три године свога рада — ма  
нтовати.</p> <p>Првим особинама к’о што вам је познато, не могу се баш похвалити, а проклето ср 
и!</p> <p>Почетак нашој приповеци, могу вам дати, али за онакав свршетак к’о што га ви желите ј 
а још пре три месеца.</p> <p>Знам да су вам сад прве мисли: за кога? но баш то остављам да пога 
е мучити аманетима мудрих људи, него ћу вам ’нако просто рећи, да сам се — удала још пре три ме 
кад сте већ за шалу расположене, казаћу вам, какви се снови плету у мојој машти од кад си се ти 
ла — настави Даринка замишљено — казаћу вам искрено баш све мисли своје, и ако видим, да се у м 
 кад баш од намере неодустајете послаћу вам почетак а свршетак нека сваки читалац по своме ћефу 
ну те опет настави:</p> <p>— Моја љутња вама је детињарија; а ја опет не могу да појмим вашу ра 
„кнедлу“ ћутећки да прогутам, него је и вама „пакујем“ па кад доспете ви је лепо и „на тенане“  
есело Ленка. — То нимало не доликује ни Вама ни моме Кости, који је такође од када се јутрос с  
ице.</p> <p>— Није него ћу тек бадава с вама дремати — одговори она па се смести у постељу.</p> 
 био бих много сретнији кад би вечито с Вама живео.{S} Зато Вас искрено питам, хоћете ли бити м 
сти, који је такође од када се јутрос с Вама разговарао врло зловољан.{S} Мора бити да болујете 
ше ревносна, па сам хтела да поучавам и ван школских часова; а баба Мара сетила ме оне практичн 
шити.</p> <p>— Сад ми и не остаје друго ван још да кажем како смо се познали и узели, а то се п 
 баш сад трудила се, да му покаже да се вара.{S} Али ја сам баш противно од оне за коју ме свет 
оупотребљавале и можда и саму учитељицу варале — примети Милица.</p> <p>— Ја не дајем ни једној 
ена, а срамоту што је тога пута та мала варалица морала осетити, може појмити тек онај, ко је в 
лепе куће са жениним новцем...</p> <p>— Вараш се! — рече враголастим осмејом Милица — То је мож 
Али опет ти морам рећи, да се у Даринци вараш.{S} Ти си најбујније доба твога живота провео у т 
дижући очију.</p> <p>— Е, онда се и сам вараш.{S} Посматрај ти и испитуј још данас озбиљно, и о 
да ћутим; та се никог не боји!“</p> <p>„Вараш се бако!“ рекох ја па је оштро погледам и метнем  
:{S} Колико становника има, незнам која варош у Америци? или:{S} Кол’ко универзитета има у Риму 
ла! — рече Ленка гледећи кроз прозор на варош, па одступи од њега — па како беху саме у купеу — 
а ћеш и онда саковати.{S} Оне ће добити варош а ти село па се и опет не можете мерити.</p> <p>— 
 сад већ учитељи и учитељице, остављају варош те одлазе дома, па отуда ти узвици и врева.</p> < 
"SRP18840_C0"> <p>У једној повећој кући вароши** седиле су једне ноћи у једној собици три младе 
 сретно! чуло се на жељезничкој станици вароши** на недељу дана, по оној поменутој ноћи. — Прип 
/p> <p>У селу је много теже радити но у вароши, па опет, сваки варошки учитељ и учитељица са на 
теже радити но у вароши, па опет, сваки варошки учитељ и учитељица са највише два разреда, ужив 
ти.{S} Било је у то доба тако блато, да вас ни десет коња преко овог ритског блата неби превукл 
д не долазим у ту врсту искушења, па да вас баш немогу разумети. — рече смешећи се Даринка. — О 
елени — у госте дођете.{S} Он је рад да вас позна, а и ја мислим, да је већ време, да се опет в 
г блата неби превукло.{S} Осим тога, ја вас нисам познавао, а она или беше сувише сретна што ме 
те врсте изузетнога „раритета“ те се на вас моје речи и не могу односити.{S} Али изузеци још не 
ве три заједно и добро и зло делимо, па вас још и сад у мислима радије заједно представљам) И з 
— или зар вас баш нимало неусрећује кад вас на улици задржи чак четврто годишња девојчица и пит 
живање што сам га уживала ја и свака од вас већ при првом испиту са својим ђачицама?</p> <p>Већ 
.{S} Воље сам и ја имала као и свака од вас, него је погрешка у томе, што сам ја обичан човек;  
вољна кад сама осећам, да нисам гора од вас; а случај је учинио, да се <pb n="22" /> моја права 
{S} А ја — ма да у ствари нисам гора од вас — знате како пролазим.</p> <p>— Право имаш; и сама  
е своје среће ковач,“ чула сам често од вас (као што видите, ја вам обема пишем у једанпут, а п 
прилично и познаје.{S} И зато и нећу од вас ништа тајити.</p> <p>Коста се спусти на оближњу клу 
 од кад си се ти Ленка удала; јер ти ће вас снови зацело највише интересовати.</p> <p>Учини ми  
ке...</p> <p>Него знате шта!{S} Мој муж вас обе поздравља и заједно са мном моли, да нам о њего 
ном.{S} Ја бих врло волела, а и моји би вас једва дочекали.</p> <p>— И ми би волеле, ал ти знаш 
ице где ћу се сићи и...</p> <p>— Хоћели вас ко’ дочекати? — прекиде једна радознала путница, ко 
како видим, табак је скоро пун.{S} Зато вас нећу даље мучити аманетима мудрих људи, него ћу вам 
ији кад би вечито с Вама живео.{S} Зато Вас искрено питам, хоћете ли бити моја жена?</p> <p> Ње 
 се при тим речима запламтише — или зар вас баш нимало неусрећује кад вас на улици задржи чак ч 
у почетку хтела у школу осим учења и да васпитавам, но и ја сам као и Ленка увидела, да је тај  
кање, да вам силно учење отима време за васпитавање; јер сами предмети што се у народној школи  
годаран“.{S} И тако сам затим и ја мање васпитала а више учила.</p> <p>— Али баш на селу је вас 
више учила.</p> <p>— Али баш на селу је васпитање нужније и од учења — примети Даринка.</p> <p> 
се у народној школи предају по себи већ васпитивају, и ако не баш у оној мери, у којој је за се 
, а из очију сипаше јој такође необична ватра али он и опет уздахну.{S} У тим ватреним очима бе 
 од пре дугујем. —</p> <p>„Љубав је као ватра; док јој дајеш горива пламти и гори а чим престан 
је он, али поглед као да му је сад мање ватрен био.</p> <p> Милица за часак неодлучно и збуњено 
 при веселом звуку тога смеја те управи ватрен поглед на весело девојче.</p> <p> <pb n="46" />  
ше ништа.{S} Па како ме Милица и уз све ватрене погледе моје још није тако дочекала; закључујем 
>— Само један пут погледао сам јој мало ватреније у те — као што ти велиш — „искрене очи“ али с 
а ватра али он и опет уздахну.{S} У тим ватреним очима беше и сада у овом тако потресајућем тре 
— Јест, госпођице, — рече затим нежно и ватрено гледајући јој у очи — она је вавек истинита; је 
ретније бракове.</p> <p>— Та немој тако ватрено! — насмеја се доктор — ако те чује Ленка.</p> < 
смеја а очи јој се запламтише необичном ватром.</p> <pb n="49" /> <p>— Не, Коста, то није за мо 
 кад се исхлади може планути, али ретко ватром-љубави, а обично ватром — злобе и мржње... —“</p 
нути, али ретко ватром-љубави, а обично ватром — злобе и мржње... —“</p> <p>То је видиш, моје м 
, да смо и ми људи — рече она дошавши у ватру.</p> <p>— Гле, гле, још ћемо се и посвађати — при 
усти Песталоције.{S} Па кад Песталоци — ваш омиљени педагог и отац педагогије — на самрти вели: 
е је тешко живети...</p> <p>С поздравом ваша Даринка.“</p> <p>То је писмо што га је Даринка као 
примети Ленка — здравље се не купује на вашару.</p> <p>— А не ће ти нико обесити ни колајну за  
зови доктора; то ће више помоћи него те ваше лудорије.“ па се маших детиње ручице, да му било о 
гова знања с госпођицом Драгом у X. А и Ваше прво питање тицало се Даринке, — ћеретала је она — 
:</p> <p>— Не могу сасвим да одобрим ни ваше тужакање, да вам силно учење отима време за васпит 
Опростите! мислила сам тек у опште, а о вашем пријатељству доста сам уверена.{S} Осим тога јуче 
рпљивих кредитора, било би и тога.{S} С вашим форинтачама и петицама, што ми их к’о од беде дав 
рву поуку Виљема Пена и последњи аманет Вашингтона. „Учите народ!“ — веле додуше ти моји омиљен 
> <p>— Е ово би требало да је завршетак вашој приповеци — насмеја се Даринка — ал’ ми би волеле 
рошло опет нам се приповетка не може по вашој вољи свршити“.</p> <pb n="51" /> <p>Тога вечера ј 
сно, да нам се приповетка баш неможе по вашој жељи свршити.{S} Али кад баш од намере неодустаје 
детињарија; а ја опет не могу да појмим вашу равнодушност.{S} Та зар ви не видите, да ће нам те 
жда и нехотице шапуташе:</p> <p>„Кад ћу вез довршити; кад сваки час треба воде!{S} Па и та мати 
обици изнурена стара жена а код прозора везе на беломе плату, лепа, чила и веселог изгледа дево 
</p> <p>— Тако! — Дакле ја треба целога века да друге извињујем и да се борим за оно што другим 
дњи аманет Вашингтона. „Учите народ!“ — веле додуше ти моји омиљени научењаци — али ја се још в 
вари цело човечанство.{S} Мањину опет — веле оне — ако неће да је права лутка свет обично непра 
 и после тога видим их у школи, што’ но веле, „тек од жеље“.{S} За то да кол’ко толико себи и д 
ла интелигентнијих Срба.{S} Па и ако се вели: „какав отац, тако син“ опет не остају ни материн  
 кругу, у породици или као што твој муж вели „на утрвеној стази“ моћи ћеш достојно и задовољно  
и педагог и отац педагогије — на самрти вели: „А ви децо тражите среће и задовољства у спокојно 
е крава па је мени теле поклонио.{S} Он вели, млеко ме неће толико коштати, да могу одрасну кра 
попа ни попадија да иде у школу“ обично вели наш сељак.{S} И ту онда нетреба другога коментара. 
— А што да ме теши?{S} За малу погрешку велика казна, за добре стране никаква признања, то је м 
те им се тај позив не мили, могу га без велике своје штете и оставити.{S} Сасвим је то друкчије 
тава два сахата онај школски ваздух без велике штете удисати могла.</p> <p>У ходању видим, да с 
 јер њему долажаху мисли од срца, извор великих и спасоносних мисли није памет, већ срце.</p> < 
 године прохујаше, а и четврта се већ у велико бројала, кад Ленка, која је као и другарице јој  
нтина и Јелене стадоше заиста пред оном великом кућом у селу Г. једна кола, а у њима седела је  
е у учитељичину стану, већ сиђите у ону велику кућу преко пута.</p> </div> <div type="chapter"  
ити.</p> <p>— Но да је већ ту била, ко’ велим, теже би се ње отресла... примети Коста.</p> <p>М 
 јер ено Милица већ дрема.</p> <p>— Ко’ велим, расанићу се док чујем колико је табака папира он 
 ја ти се лепо забуним у посао, јер ко’ велим: боља је и најгора јава, од тако луда сна...</p>  
.{S} А ја не идем тако далеко, него тек велим: телесина не чини човека.</p> <p>— Та не чини, —  
не поричем, — дода му жена — али и опет велим, да се та брига и рад не исплаћује и да би паметн 
о запламтеше.</p> <p>— Што буде могуће, велиш ти, но и ја напред знам, да ће све то врло мало б 
, кад би порицала.</p> <p>Па шта о томе велиш? — питаше је у исти мах муж и жена.</p> <p>— Шта? 
ротивно — рече весело она — Него шта ти велиш, госпођице Шултесова? сањаш ли још о каквом Песта 
ам јој мало ватреније у те — као што ти велиш — „искрене очи“ али се згрозих од поносите хладно 
 Даринци дабоме да није до тога:{S} Сам велиш, да много мисли, а ко премишља мора на послетку и 
— зацело је неби добила.</p> <p>— Право велиш! — насмеја се Даринка — али и ту не треба бити су 
иде смешећи се г. Коста.</p> <p>— Право велиш; — ја сам заборавила, да још Даринка и Милица на  
 шта ту вреди љутити се?</p> <p>— Ту ко велиш, нема апелације — примети Милица.</p> <p>— То и ј 
ечи белешке што сам ја на дан Миличиног венчања у њега прибележила. — Кад њу прочиташ знаћеш и  
.</head> <p>На годину дана по Миличином венчању стајаше Даринка једно послеподне код свога проз 
ђено мерећи га — још се нисам с Милицом венчао...{S} И ту се засмеја.</p> <p>Г. Коста се трже.{ 
оваше дома обе гошће, а идућих месојеђа венчаше се доктор и Милица.{S} Сватови им беху врло вес 
 једног сата крену дома као најсретнији вереник.</p> <p> — Красан човек тај мој Сава — рекла је 
; а Милица весело примети:</p> <p>— Мој вереник не заслужује тај назив.</p> <p>На ове речи Кост 
лица несташно Ленци приказала као свога вереника, и кад је збијала шалу и онда кад јој је он у  
гова помоћ у погледу удадбе; јер је већ вереница г. доктора, нагло се тргао и место честитке са 
а а доктор се трже и мило погледа своју вереницу у којој је толико простодушности и веселе беза 
ту и доктора који му одма прикаже своју вереницу, Милицу.</p> <p>Он им је искрено пожелео среће 
 и онда кад јој је он у присуству Ленке веренички прстен дао.</p> <p> — Нећу да га примим — гов 
њему.{S} Но ја ти кажем да ћу му свагда верна бити; јер видим да ме воли, па и ако се сад и сам 
лог, да и теби Коста, баш ни једна није веровала.</p> <p>— Па браним ја — рече он слежући рамен 
ш волела знати, колко њих је у ту љубав веровало?</p> <p>— Та то и јесте малер нас мушких, што  
>То су, видиш, речи, у које ни сам хтео веровати и које сад одобравам; јер кад и мој Сава већ н 
ко је само то, онда брате, покушај; јер веруј, њој је тек светска неправда што је у животу срет 
ш сваку болест на једну форму...{S} Јер веруј ми, то ти ни Бог ни људи опростити неће!“</p> <p> 
 рече Милица кад виде, да је Даринка не верујући посматра — ви обе добро знате, да ја вазда бла 
 и с тога опростити, што сам данас и ја весела, а весељу знате, да се и нехотице гледа „кроз пр 
? — питаше га Милица која се у исти мах весела и добре воље указа на врати своје собе.</p> <p>— 
ратињски и сестрински делише три године веселе и тужне часе.</p> <p>Влак дојури и за часак се у 
 осим тога, пуна јој је школа живахне и веселе дечице, која је сва љубе и поштују, па јој већ н 
ницу у којој је толико простодушности и веселе безазлености.</p> <p>Кад се доктор од свог друга 
октор и Милица.{S} Сватови им беху врло весели; а била је позвата и Даринка али она не дође — д 
 мишља да му је дужност, да говору даде веселији правац, те примети:</p> <p>— Позната је ствар, 
имику баба Марину.</p> <p>Особито ме је веселило кад је поменула попове.{S} Она је морала начут 
меја.{S} Али не као до сад него обичним веселим смејом.</p> <p>— Тако видиш, то ми се допада! — 
у тога смеја те управи ватрен поглед на весело девојче.</p> <p> <pb n="46" /> </p> <p> Али у ис 
лико тренутака и опет замисли; а Милица весело примети:</p> <p>— Мој вереник не заслужује тај н 
сте се замислили г. докторе? — рече сад весело Ленка. — То нимало не доликује ни Вама ни моме К 
не саме да путујемо; а како је тамо све весело! — примети затим Милица.</p> <p>— Шта ћемо, кад  
 свршетак које је увек најлепши, кад се весело и са сватови свршује.</p> <p>После тога ћереташе 
чају.{S} Затим донесе писаћу опрему, те весело узе оловку у руке.</p> <p>— Почни жено!</p> <p>— 
а.</p> <p>— Е на почни од краја, — рече весело Милица — а Коста је, к’о што смо данас чуле, хит 
</p> <p>— Није ми ни то противно — рече весело она — Него шта ти велиш, госпођице Шултесова? са 
јте.</p> <p>Тај дан до у вече проведоше весело у друштву са осталим гостима.{S} Вече међутим бе 
>— Приповетка ми је на измаку — настави весело и несташно Милица — Цео живот и уверење моје сли 
зора везе на беломе плату, лепа, чила и веселог изгледа девојчица.</p> <p>Старица је дуже време 
p>Доктора к’о да нешто у срце текну при веселом звуку тога смеја те управи ватрен поглед на вес 
звици и врева.</p> <p>Растанак тај беше веселотужан; јер и највеселијима међу њима било је тешк 
 седе за гласовир па стаде свирати неку веселу песму.</p> <p> Сретна природа — прошапута Ленка, 
 — дода Ленка — ја нисам расположена за весеље. </p> <p>— Теби је све твоја сведоџба у глави, — 
опростити, што сам данас и ја весела, а весељу знате, да се и нехотице гледа „кроз прсте“...</p 
 и то изгори остаје пепео који временом ветар разнесе...</p> <p>Гориво љубавно долази од особе  
зора песак уклони и да собу чешће обдан ветри.</p> <p>Трудила сам се, да је приволим да зове ле 
еђујем.{S} Томе, дабоме нисам ја крива, већ околности и немар нашега народа према учитељству и  
е и не обазирем на мњење своје околине, већ радим тек по своме уверењу; а ко тако ради мора бит 
 мора.</p> <p>Сад су, као што смо чули, већ и с њиме биле „ти“ Ленка је желила, да тако буде, а 
и била лепша и од Милице, тек да су ти, већ од природе округли образи мало пунији...</p> <p>— М 
тове звала.</p> <p>— Ни једно ни друго, већ само збуњена — рече Ленка — онако не бејах задовољн 
, онда и то гориво не претвара у пепео, већ у место њега остаје угљен о који и кад се исхлади м 
великих и спасоносних мисли није памет, већ срце.</p> <p>— Добро, добро, — рече Ленка шаљиво —  
ђете, нетражите ме у учитељичину стану, већ сиђите у ону велику кућу преко пута.</p> </div> <di 
т. ј. да се љутим, што ми ти неверујеш, већ ме се свуда, па баш свуда клониш.</p> <p>— Сам си к 
оз зид, да се одели на коју год страну; већ ми се досадило патити се и гледати га како се мучи, 
ад Ленка, која је као и другарице јој — већ давно учитељица у неком селу, писаше Даринци и Мили 
аринка? — беше му прво питање.</p> <p>— Већ је отишла с Драгом у X. тета Јели у госте; вратиће  
да је свако своје среће ковач.</p> <p>— Већ добро; видећу шта ћеш и онда саковати.{S} Оне ће до 
ђу — а њима је зацело „брачни кандитат“ већ у џепу.</p> <p>— Е сад је забасала и у сатиру — сме 
ране никаква признања, то је моја судба већ одавно.{S} Но ја се надам, да ће и на мојих вратих  
 које сад одобравам; јер кад и мој Сава већ неће жену што мисли, — а свака боља мислити мора —  
т вечита борба и незгоде потресле су га већ и код мене, те почињем ладнити.</p> <p>— Дакле чујм 
и је и сувише сентименталан но ја ћу га већ од тога одучити...</p> <p> Ленка је испитујући погл 
, рече, кад на Даринчином лицу виде, да већ зна шта ће да каже и да јој одобрити неће — неможе  
е пита шта си ти закључивао, кад сам ја већ госпођа нотарошевица и у општинском стану.{S} Твоје 
 да ти је смртну љубав и најбезазленија већ у очима читала — смејаше се опет Ленка — за то би б 
а.</p> <p>— Одакле да почнем? из писама већ нешто знате.</p> <p>— Оне можда и знају; но и ја би 
> <p>Учини ми се да смо са 10—15 година већ у напред па ми и не хотице дође пред очи слика здра 
на радо гледа доктора.{S} Па кад му она већ улива симпатије, нека се и узму.{S} Ја сам се уклон 
лагање не свиди; оне ће сутра прексутра већ дома, а писмено све теже иде.{S} Зато реши се ма на 
нас, опет су нам бар равне.</p> <p>— Та већ видећемо -— гунђала је она — Научиле се на лак живо 
з свакога цифрања руковаше.</p> <p>— Та већ из речи даринчини видео си које је Милица, и зато и 
>— Ти дакле ниси за Милицу?</p> <p>— Та већ сам ти казао, да је и она ваљана девојка и ако је п 
ину главнијих штудија прешле а два сата већ избија.{S} Па не знамо што и преврћемо тек те листо 
ед јој паде на белешку, што је г. Коста већ одавно на страну оставио.</p> <p>— Зар немаш ништа  
гло пође у своју собу у којој је Милица већ давно спавала.</p> <p>На прагу собњем окрете им се  
о шта ће и Даринка рећи; јер ено Милица већ дрема.</p> <p>— Ко’ велим, расанићу се док чујем ко 
ј ноћи. — Приправници обојега пола, сад већ учитељи и учитељице, остављају варош те одлазе дома 
ре деци добро разјаснила и у којима сад већ није неопходно нужно учитељево вешто питање.{S} Ист 
сватови.{S} Али брате мој, и ако је све већ давно прошло опет нам се приповетка не може по вашо 
 рад да вас позна, а и ја мислим, да је већ време, да се опет видимо и да при растанку из школе 
 Ленка молећим гласом и погледом, да је већ касно, те да оде спавати.</p> <p>— Али ја баш нећу! 
 љубав могла развити.</p> <p>— Но да је већ ту била, ко’ велим, теже би се ње отресла... примет 
 рекао да ме воли, а ако је то, онда је већ и наступила...{S} И с тим седе за гласовир па стаде 
азни.</p> <p>После пола сата Даринка је већ спавала а другарице јој се такође спремале да легну 
нитеља, но као у замену за то добила је већ идућих ферија госпођица Ленка писмо, у ком јој се н 
ка здраве и снажне учитељице.{S} Она је већ средњих година па је баш јуче можда опазила прво ср 
е враголасто Ленка — ал’ ето и Коста је већ приметио, да би ти била лепша и од Милице, тек да с 
 прозора у руци јој беше писмо, које је већ више пута прочитала па се и опет повратила па један 
— Опет Анђа — рече Даринка — Та мани је већ једном! зар је сва срећа у доброј сведоџби? а није  
варено па јој није ништа свето, него је већ ишла на то да ономе пружи руку где ће моћи узурније 
сам се.{S} Осим крајње сиротиње, што је већ из очију домаћичини вирила, беше ова соба најбољи с 
а доктора задобије. — Био је као што је већ речено, за свашта што је држао да је добро и сувише 
а његова помоћ у погледу удадбе; јер је већ вереница г. доктора, нагло се тргао и место честитк 
 зацело пати од џепне болести; месец је већ на измаку.{S} А г. доктора друго тишти; јер док беш 
ње моје слично је оном што сте од Ленке већ чули.{S} Но како у моме месту нема неожењених натар 
у.{S} Твоје закључивање разуме се дакле већ по себи; него сврши што пре да и друге чујемо.</p>  
{S} И ја патим са незгоде што су је оне већ навеле, боли то и мене као и њих, али ја знадем, да 
<p>Три године прохујаше, а и четврта се већ у велико бројала, кад Ленка, која је као и другариц 
} Шта је реагенс на скроб? онда, кад се већ ретко ко тога сећа.{S} Тако исто падне на мене коцк 
нка</p> <p>— Доручковаћу тамо — чуло се већ из дворишта, а Ленци се учини, да је Даринчин глас  
зивима краја.{S} А осим тога, сад су се већ сматрали као сродници, па је и мала Смиља, погодишњ 
и очекивао.{S} Но не брини се, ја ћу се већ постарати, да и ти за другом титулом дуго не чекаш. 
и уђем у кућу камо је мати болесно дете већ унела била.</p> <p>Кад сам собња врата отворила, лу 
 сањам о том сте уверене.{S} Па кад сте већ за шалу расположене, казаћу вам, какви се снови пле 
што се у народној школи предају по себи већ васпитивају, и ако не баш у оној мери, у којој је з 
понови Милица. — Добро кажеш; јер да си већ сутра дан по томе одушевљењу само десетицу повишице 
вило — примети Даринка.</p> <p>Ваљда си већ и ти програм створила по коме ћеш осим деце и народ 
 погледа, и опет не могаше срцу одолети већ примети:</p> <p>— Зар се твој пут морао баш данас д 
у је да ћути, али баба се недаде смести већ провлачећи дете и трећи пут кроз зид, некако смешно 
ице, која је сва љубе и поштују, па јој већ на лицу читах да је сретна.</p> <p>У сљед те њене с 
м самима остане.{S} Знала је, да ће јој већ сутра другарице опет отићи свака на своје место.{S} 
/p> <p>— Ал’ ја би их штампао; а то вам већ неби било право?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ми ништа 
нас мушких, што је проклети скептицизам већ продро и у некадашњу престоницу безазлености и пове 
отивница ланкастеровог начина увела сам већ у половини прве године свога учитељовања у своју шк 
мала и других разлога.{S} Приметила сам већ одавно, да Милица киселим лицем учитељује и да и он 
алој почивши г. Коста.</p> <p>— Кад сам већ почела — настави Даринка замишљено — казаћу вам иск 
 само истрајности будем имао, видио сам већ из њене забуне и погледа, кад сам јој честитао друг 
ивети.</p> <p>Та ти си твојим ћеретањем већ прешао меру — рече му опет жена смејући се — Ко те  
ћења.</p> <p>Но вечери, кад се о свачем већ доста наразговарале, рече Ленка молећим гласом и по 
ити.</p> <p>— Небраним; али до који дан већ одлазите, па бих волела да нас данас не остављаш —  
 допусти и кад сам уверена да је остало већ доста утврђено и у реду.</p> <p>Тиме сам дабоме опш 
але. „Ал’ и баба Мару познаје цело село већ од толико година, па ми није ни брига ни од десет д 
ућу — примети за тим — Милица је зацело већ устала па јој треба честитати...</p> <p>Сутра дан о 
итује оне приповетке и молитве, што смо већ прешли; а често при поласку <pb n="41" /> своме из  
римети Даринка погледавши у сахат — Ено већ бије девет.</p> <p>Домаћин на то поче:</p> <p>— Кад 
у неки део ферија и код ње; јер као што већ знамо г. Коста их беше заволео као и жена му, те од 
ад нађосте да се бринете.</p> <p> — Зар већ одлазе? — питаше он, а — ферије су већ на измаку, у 
ње што сам га уживала ја и свака од вас већ при првом испиту са својим ђачицама?</p> <p>Већина  
 се прек’сутра кренемо.{S} Родитељи нас већ одавно чекају.</p> <p> — Хајд’ забављајте се ви как 
<p>Осим тога морате ми ову моју слободу већ и с тога опростити, што сам данас и ја весела, а ве 
 већ одлазе? — питаше он, а — ферије су већ на измаку, уздахну Милица — а и Даринка је навалила 
на.</p> <p>У сљед те њене среће, хтедох већ да викнем, да ћу и ја вазда тек учитељица остати.{S 
 и Ленке требала тетке да позна.</p> <p>Већ је три недеље, од кад су код њих, па навалише, да и 
 <p>И опет сам хтела да викнем, да нема веће среће, од учитељичке кад се и опет тргох, на место 
оју руку.</p> <p>У том стигоше до једне веће станице.{S} Ту уђе и више путница те им говор узе  
њег незнања у погледу чувања здравља од већега дела нашега народа на селу.</p> <p>Болесно дете  
 Милица — Ето ја сам ступила у школу са већим одушевљењем него ти, па опет вечита борба и незго 
 да поштује...</p> <p>И с тога — каже — већина жена постаје лутком или кокетом па квари цело чо 
ми не можете замерити, што и код мене — већина решава.,..{S} И што већине ради не могу ову исти 
 може бити друкчије, кад јасно види, да већина нас тражи тек новац, спољашњу лепоту и углађено  
ек онда уводим у записник кад их најпре већина потврди или одбије.</p> <p>За време тога учитеље 
а је наш народ сувише сиромашан и да се већина и глађу бори.</p> <p>— И то је истина — примети  
ш, тако радила.</p> <p>— Па тако ради и већина примети јој муж а Милица и Даринка замишљено ћут 
х задовољна, а знала сам да ће ме овако већина другарица осуђивати.</p> <pb n="32" /> <p>— Што  
анство и не тек за женскињу наособ; јер већина нас мушких не воли озбиљност па и не почиње онде 
првом испиту са својим ђачицама?</p> <p>Већина публике је обично чист сељак, што ни читати ваља 
е на то Коста — а ти знаш, да је обичај већине људи тек онда погрешке не чинити кад се замерају 
и код мене — већина решава.,..{S} И што већине ради не могу ову истином „филовану“ „кнедлу“ ћут 
ради морам признати, да су ти извештаји већином благи и пријатељским духом задахнути.{S} Свака  
гу односити.{S} Али изузеци још не чине већину, па ми не можете замерити, што и код мене — већи 
м ја баш тако небојша, бојим се ја бога већма него ти, а бабама твоје феле нека је далеко од ме 
а сам добро, да се нама учитељицама све већма замера но осталом женскињу.</p> <p>— Мане нам до  
 с тобом — примети Ленка. — Теби се све већма замера, а добра воља не признаје ти се ни од друг 
ајња кокета и — ђаво.“</p> <p>За то још већма порумени и за часак обори очи, те збуњено рече:</ 
весело у друштву са осталим гостима.{S} Вече међутим беше удесила Ленка да им самима остане.{S} 
8840_C8"> <head>VIII.</head> <p>Доцне у вече тога дана дошла је тек Даринка.</p> <p>Коста беше  
какве ближе својте.</p> <p>Тај дан до у вече проведоше весело у друштву са осталим гостима.{S}  
ољи свршити“.</p> <pb n="51" /> <p>Тога вечера још написала је као одговор Кости и Ленци подуже 
дно печење и теста, што им је остало од вечере.</p> <p>— Није, — насмеја се Даринка — сад ћеш в 
тељу у време школско гошћења.</p> <p>Но вечери, кад се о свачем већ доста наразговарале, рече Л 
 не могу сутра ће те све чути.</p> <p>— Вечита загонетко! — уздахну Ленка а г. Коста замишљено  
у са већим одушевљењем него ти, па опет вечита борба и незгоде потресле су га већ и код мене, т 
евне врлине. (И зато и има трајне т. ј. вечите љубави и љубави што за мало траје.{S} Трајна је  
.</p> <p>Баба Наста беше добра душа.{S} Вечито се старала, да ме својим приповедањем забави; ал 
то у тај мах из њих суну.{S} Од то доба вечито избегава мој поглед; тек неки дан добио сам кура 
е престадоше.</p> <p> — Стара је, ал’ и вечито нова! — рече он па устаде и нагло је узе за руке 
годи, него још вазда осећа младалачки и вечито тера — опозицију...</p> <p>Уверена сам да ме раз 
 ево и ја био бих много сретнији кад би вечито с Вама живео.{S} Зато Вас искрено питам, хоћете  
</p> <p>— Разљутило ме, што се ми мушки вечито правимо важни те желимо и тражимо од женскиње оз 
 и да уживам плод свога труда, а не тек вечито да радим без икаквог признања и награде.</p> <p> 
ешто очи оболу! ... или се и твоме мужу вечито ћератање досади...)</p> <p>Нестане ли тога горив 
клетих ферија, или да један пут настану вечито па да је она тако к’о сад увек у мојој близини.{ 
исли, а у самој школи тешко да би и око вештија педагога нашло мане, која би се уз сеоске околн 
 сад већ није неопходно нужно учитељево вешто питање.{S} Исто тако не питају деца ни из оних пр 
 у школи, а не мешај се у мој пос’о!{S} Ви’ш ти ње, мисли да је госпођа, па све зна! ..{S} Тако 
е, да је Даринка не верујући посматра — ви обе добро знате, да ја вазда блаже мислим но што се  
 Сасвим случајно.{S} Тамо сам читала, а ви нисте баш шапутали, па сам морала чути.</p> <p>— Сад 
„Дабоме да ће се одлучити; цича зима, а ви сте узеле дете из топле постеље и још топлије собе,  
} Ето до који дан одлазе нам и гошће, а Ви и Коста баш сад нађосте да се бринете.</p> <p> — Зар 
 и отац педагогије — на самрти вели: „А ви децо тражите среће и задовољства у спокојном кругу п 
дати, али за онакав свршетак к’о што га ви желите још није а држим, да и неће куцнути час...</p 
сту. — примети Даринка. — Сам кажеш, да ви мушки тек онда не грешите кад вам се замера, а уз та 
о чекају.</p> <p> — Хајд’ забављајте се ви како знате, а ја морам на посао — рече Ленка и оде у 
него је и вама „пакујем“ па кад доспете ви је лепо и „на тенане“ анализирајте, а уверена да ће  
брте опет Милици.</p> <p>— Ајд’ зидајте ви куле по ваздуху; а мој је план довршен био још кад с 
учитељицу изобразити?{S} Или можда се и ви надате, да ће донде наступити сретније доба у коме с 
ане“ анализирајте, а уверена да ће те и ви наћи, да су саставци чиста истина, која је обично не 
кола узети, — рече затим — па хајд’те и ви самном.{S} Ја бих врло волела, а и моји би вас једва 
за то време о школи стекла; а то ћете и ви мени обрећи. — Примате ли?</p> <p>— Примамо — рекоше 
знам, да свуда има изузетака и да сте и ви баш један „егземплар“ од те врсте изузетнога „рарите 
p> <p>— Ја се тиме и не хвалим.{S} Но и ви допустићете, да је понављање душа сваке наставе, па  
адосмо нас двоје муж и жена.{S} А што и ви нисте у сватови биле, надам се да нам нећете замерит 
тељицом такође са минимум платом коју и ви имате.{S} Све три дакле имамо тек девет стотина, а А 
ије раменом свет поправио, па нећете ии ви.</p> <p>— Раменом не; ал’ енергичним радом и заузима 
, да ме својим приповедањем забави; али ви знате, да сам ја по кадгод неблагодарно створење, па 
 у спокојном кругу породичном,“ онда ни ви не можете мени замерити, што сам тако брзо следовала 
— рече замишљено Даринка. — А у осталом ви ћете можда и боље проћи; таке сте среће, да и нетраж 
 сам ти могао помоћи?!</p> <p>— Та тако ви неучитељи вазда зборите.{S} Па онда вам је сво учите 
 да појмим вашу равнодушност.{S} Та зар ви не видите, да ће нам те, бајаги „даровите“, на рачун 
злу вољу па јој само рекох:</p> <p>„Зар ви немате штале, кад сте у соби ракију налили?“</p> <p> 
сти, способности и шта знам ја, шта још ви не ређате.{S} А нећете да се сетите, да смо и ми људ 
мејаше се он — Па шта си хтела са оним „ви“?{S} Ја ко’ бележник шта сам ти могао помоћи?!</p> < 
33" /> <p>— У осталом — рече Милица кад виде, да је Даринка не верујући посматра — ви обе добро 
кретима лица изговорила.</p> <p>Али кад виде, да се и та стрела о мене није очешала и да се тек 
е у смеј, а она се трже и порумени, јер виде, како је домаћин испитујући мери.{S} А тај поглед  
огледавши другарицу; па кад јој на лицу виде да је разуме, осмељена настави:</p> <p>— Јест, ја  
— на селу, рече, кад на Даринчином лицу виде, да већ зна шта ће да каже и да јој одобрити неће  
римети Ленка. — Требала си остати па би видела да би се он за тебе решио.</p> <p>Даринчине се о 
а је говорила више у шали, а сад је тек видела погрешку, то јест, моћ, својих непромишљених и и 
оста сам уверена.{S} Осим тога јуче сам видела, да ме Коста прилично и познаје.{S} И зато и нећ 
моја,“ поучи ме једна баба, на којој се видело, да је „леку-рад“ мало више из чутурице гуцнула. 
 гледаше унутра, и ако се на њему јасно видело, да су му мисли далеко од чела и кошница...</p>  
мена не поче, ма да им се на лицу јасно видело, да им се мисли врзу око последњих дана свога ђа 
ише неће бити!{S} Кад би ја тако радила видео би се мој грдан труд тек кад би моје ученице одра 
— Поглед му је пао на њено одело, те је видео да је на њој проста хаљина, а уз то баш ни једне  
а осетити, може појмити тек онај, ко је видео у праведној срџби пламтећа лица осталих девојчица 
 човек.{S} На прозору није ме нико више видео, а кад сам у друштву случајно с њом се десио, ник 
ваше.</p> <p>— Та већ из речи даринчини видео си које је Милица, и зато их нисам „по правилима  
 стан беше близу, те сам је чешће могао видети да код свога прозора чита, шије или баш гледа кр 
и остало накрпити; само пре тога морамо видети и дочекати и свршетак које је увек најлепши, кад 
/p> <p>— Доћи ћу после подне, и онда ћу видети имаш ли право — прекиде доктор тишину својим зву 
ка — Питај само Анђу и Душанију, па ћеш видети — родољубља...{S} Ал’ оне су и опет зато с препо 
>— Није, — насмеја се Даринка — сад ћеш видети, да ми је желудац сасвим здрав — и смести се за  
 опет су нам бар равне.</p> <p>— Та већ видећемо -— гунђала је она — Научиле се на лак живот, п 
и, Даринка о љубави мислиш? рече Коста, видећи да се на ту примедбу Даринка и опет замислила.</ 
 своје среће ковач.</p> <p>— Већ добро; видећу шта ћеш и онда саковати.{S} Оне ће добити варош  
 да се на муци познају јунаци.</p> <p>— Видећу и твоје јунаштво, док доспеш у какво затуцано се 
 време, да и ја у школу дођем.</p> <p>— Види се да си свој занат испекла — рече шаљиво домаћин. 
е сија; а коме би још пало на памет, да види пожртвовање и родољубље у незнатноме раду — сеоско 
“ пофторавају те „лаке ствари“ па да се види, како и „женијалним дусима“ нису увек сви реагенси 
ва се браниш — рече Милица — по теби се види, да много радиш; здрава си, а слабија си но што си 
има и махала марамом.{S} А кад их је из види изгубила, чуло се у купеу у коме беше Даринка и Ми 
нскињу.</p> <p>— Мане нам до душе свако види; само је штета што се нико не сећа узроке да истра 
 како она може бити друкчије, кад јасно види, да већина нас тражи тек новац, спољашњу лепоту и  
оје.{S} Јест, мени се вазда и трн у оку види, док се у оку мени равних ни балвана не опажа...{S 
 то ме је баш растужило.{S} По томе сам видила, каквим осећајима прима ме околина с којом сам о 
 ја бих се зацело јако љутила.{S} Овако видила сам, да су те оштре стреле наперене тек из „борб 
гла дрека.</p> <p>Кад сам до њих дошла, видим, да су прокопале зид па кроз ту пукотину провлаче 
аг израз те загрливши другарицу рече: — Видим да сумњаш о мојој љубави према њему.{S} Но ја ти  
а до половине марта, а пре и после тога видим их у школи, што’ но веле, „тек од жеље“.{S} За то 
на.</p> <p>— Требао сам раније доћи, да видим како се пренемажеш и како си се „накинђурила“ и п 
иш, то ми се допада! — рече Коста — сад видим да твоја љубав није много значила.</p> <p>— Љубав 
Кажи све! — рече Коста — иначе ни ја не видим узрока за...</p> <p>Али он и не доврши а Даринка  
ле би можда боље прошле.{S} Јер сад тек видим, да нам је наше учење с темељним разумевањем и да 
е ту негде сено косио.{S} На лицу њеном видим, да је задовољна и да јој ова земља не покрива др 
да, који не уме ни да је оцени?{S} Него видим ја да ту нема ништа, и да право каже наша сека Пе 
 вам искрено баш све мисли своје, и ако видим, да се у многоме не слажемо.</p> <p>— Говори само 
овала његовом савету...</p> <p>Али како видим, табак је скоро пун.{S} Зато вас нећу даље мучити 
и кажем да ћу му свагда верна бити; јер видим да ме воли, па и ако се сад и сама добро не разум 
ко се сад и сама добро не разумем, опет видим, да ми је мио и да га поштујем; а љубав држим да  
ке штете удисати могла.</p> <p>У ходању видим, да се код неког зида искупило више жена, а из те 
 ја мислим, да је већ време, да се опет видимо и да при растанку из школе задату реч испунимо.< 
 доћи, ако само истрајности будем имао, видио сам већ из њене забуне и погледа, кад сам јој чес 
 туге, а он би баш сад тако радо у њима видио сузе или бар оног благог израза и смутње којим су 
исте награђене, а не видите и нећете да видите најлепшу награду! — а очи јој се при тим речима  
а ми понуди другу титулу, и зато сам ја видите, још госпођица учитељица.</p> <p>— Право! — викн 
д оне за коју ме свет сматра и за то је видите то повредило мој женски понос па сам морала чини 
рестано вичете да нисте награђене, а не видите и нећете да видите најлепшу награду! — а очи јој 
јмим вашу равнодушност.{S} Та зар ви не видите, да ће нам те, бајаги „даровите“, на рачун своји 
его једног невиног осудити.</p> <p>Тако видите, помоћу тих малених својих помагачица остаје мен 
ошла чешће вирио кроз прозор; а к’о што видите њен стан беше близу, те сам је чешће могао видет 
 ковач,“ чула сам често од вас (као што видите, ја вам обема пишем у једанпут, а после ћу тек п 
а гладим децу ко неко пудлу; а и ти ћеш видити, како ћеш у школи проћи без телесни казни.</p> < 
ца — окушаће се и њихов рад и у животу; видиће народ и њихову ваљаност, а ту тек неће бити непр 
е другарице; а кад им у лице загледамо, видићемо да су то наше познанице, Даринка, Милица и Лен 
 оно што је њу — убило...</p> <p>То су, видиш, речи, у које ни сам хтео веровати и које сад одо 
тром — злобе и мржње... —“</p> <p>То је видиш, моје мишљење о љубави, па кад ти још додадем, да 
 у стармало-наученој деци.{S} И зато је видиш, најпаметнији онај ко свету по вољи чини.</p> <p> 
нању и способности рећи.{S} И за то сам видиш, тако радила.</p> <p>— Па тако ради и већина прим 
о обичним веселим смејом.</p> <p>— Тако видиш, то ми се допада! — рече Коста — сад видим да тво 
</p> <p>— Ти од неко доба и сувише црно видиш — рече Милица — а тиме чиниш неправду нашем драго 
 сам сличне појаве и у имућнијим кућама виђала, утишах своју злу вољу па јој само рекох:</p> <p 
кај бар доручак; сад ће и Коста доћи! — викала Је за њом Ленка</p> <p>— Доручковаћу тамо — чуло 
илозофисање.{S} И онда још имамо образа викати противу моде, кокетерије и измајсторисане наивно 
оје на поље.</p> <p>— Терајте унутра! — викаше домаћин, Ленкин муж, још из ходника; али то је к 
p> <pb n="35" /> <p>И опет сам хтела да викнем, да нема веће среће, од учитељичке кад се и опет 
 <p>У сљед те њене среће, хтедох већ да викнем, да ћу и ја вазда тек учитељица остати.{S} Но у  
народ да одкајава погрешке појединаца?! викну Даринка</p> <p>— А иначе благе јој очи чисто сева 
 <p>— Та то је судба свију учитељица! — викну скоро Милица.</p> <p>— Незнам — рече Даринка а оз 
признања и награде.</p> <p>— Тако је! — викну сад Милица — Ето ја сам ступила у школу са већим  
га се ништа нетиче!</p> <p>— Не тиче! — викну у исти мах муж и жена, а прекорни је погледи срет 
искрено волети.</p> <p>— Много мисли! — викну г. Коста. — Та човече, зар ти је милија лутка и л 
ој на срет.</p> <p>— Наставите посао! — викну им она, па се засмеја. — Боже мој, чудан ти је чо 
боље од мене оцењена.</p> <p>— Право! — викну Милица — сад си је добила.</p> <p>— То би могла о 
 госпођица учитељица.</p> <p>— Право! — викну Коста и баци оловку — То сам од тебе и очекивао.{ 
</p> <p>— Ено врх торња у моме месту! — викну у једанпут Ленка — а још мало па ћемо стићи и до  
ретпостављам Милицу.</p> <p>— Милицу! — викну г. Коста а лице му узе израз, к’о да му пријатељ  
 опет запламтише узрујано и прекидајући викну:</p> <p>— Тако! — Дакле ја треба целога века да д 
љаше, да ћу јој дете отргнути па гњевно викну:</p> <p>„Држ’ ти твој нос у школи, а не мешај се  
у!</p> <p>У том звонце зазвони и вратар викну имена оних станица, уз које ће се путовати.</p> < 
бро знадеш да је и твој омиљени педагог Викторин од Фелтре мрзио „телесину“.{S} А ја не идем та 
драге моје, напустила сам ја прву поуку Виљема Пена и последњи аманет Вашингтона. „Учите народ! 
о, Даринка и Милица гледећи кроз прозор виноградима засађену околину, а Ленка чистећи свој путн 
 па сви (а можда и она) заборавише моје вирење кроз прозор; те никоме не беше зазорно што учите 
иротиње, што је већ из очију домаћичини вирила, беше ова соба најбољи сведок крајњег незнања у  
м од како је нова учитељица дошла чешће вирио кроз прозор; а к’о што видите њен стан беше близу 
 врло тежак — рече збуњено доктор — обе високо ценим, ал’ опет претпостављам Милицу.</p> <p>— М 
о.{S} Код неких је то гориво бело лице, вити стас, бисер-зуби, чарне очи, румен-образи и томе п 
све добро било кад неби те надзорнице и вице-надзорнице своју власт злоупотребљавале и можда и  
никад исказати не да.</p> <p>Непрестано вичете да нисте награђене, а не видите и нећете да види 
} Он је више хтео, него што је могао; а више се мучио но што је уживао, то све показује његово  
 И тако сам затим и ја мање васпитала а више учила.</p> <p>— Али баш на селу је васпитање нужни 
е главице нису тако женијалне, па треба више стрпљења и разлагања.</p> <p>— Шта неће огорчење и 
е она.{S} Један дан Даринчиног отсуства више се осећа, него да ја читаву годину не дођем.</p> < 
 селу лошије оцењена будем?{S} Не, тога више неће бити!{S} Кад би ја тако радила видео би се мо 
је то првина, да сам морала увидети, да више вредим, него што ме свет цени, та судба прати мене 
уге мени равне сестре што су осуђене да више размишљају, но што је то некима по вољи...</p> <p> 
трже и задрхта.</p> <p> Она је говорила више у шали, а сад је тек видела погрешку, то јест, моћ 
сачувај!{S} Ми ништа немамо против; шта више, за твој труд даћу ти и почетак тој приповетци.{S} 
а, опет ти се неће прва приближити; шта више често ће ти се учинити, да је она хладна, дурљива  
 дошла „женка“ нехтеде забавити.{S} Шта више то ме је баш растужило.{S} По томе сам видила, как 
и нам дабоме немогу рад наш оценити шта више, можда су нам до сад били и противници и својим ош 
Мене то ни тада није љутило.</p> <p>Шта више ако ћу да будем искрен, морам рећи, да сам се баш  
 сви заћуташе.</p> <p>— Зар немаш ништа више да кажеш? — питаше по малој почивши г. Коста.</p>  
трану оставио.</p> <p>— Зар немаш ништа више да кажеш? — питаше он опазив тај Даринчин поглед.< 
редаје кадра је свака отреснија ученица више школе предавати.{S} И онда су заиста неке имале пр 
тебе дете, које те не може разумети кад више што осим љубави од ње желио будеш.</p> <p>— Како т 
била је сад још мање код огледала а све више у школи, код књига и у свом маленом газдалуку.</p> 
д педагога Песталоције допада.{S} Он је више хтео, него што је могао; а више се мучио но што је 
ек једна рече поносито Ленка — а што је више, то се жртвовало можда каквој светијој цељи или је 
ам да поправим своју погрешку, за то се више не хтедох шалити, него најозбиљније тражих прилике 
ризнати, да се ја и у предметима што се више механично уче не ослањам сасвим на децу, него и њи 
лада дете у собу па зови доктора; то ће више помоћи него те ваше лудорије.“ па се маших детиње  
 погледам, но и ту је само поруменила и више ништа.{S} Па како ме Милица и уз све ватрене погле 
која уме љубити тек оне, који њу љубе и више — ништа.</p> <p>И том пресудом оцењена је Миличина 
гоше до једне веће станице.{S} Ту уђе и више путница те им говор узе други правац.</p> <p>— Ено 
о заљубљен.</p> <p>— Било их је дакле и више? питаше смејући се Ленка.</p> <p>— Чудно питање!{S 
смејем зачуђено погледа, па љутито, али више за себе, рече: „Право кажу да — ал’ боље да ћутим; 
х малених својих помагачица остаје мени више времена за рад око развијања дечијега разума и ост 
ости и Ленци отправила, а они и ако јој више не досађују својим опоменама, опет се надају, и оч 
у и без тебе да си ми муж.{S} Сад нисам више учитељица <pb n="26" /> па немогу помислити, да си 
 тога и оставих тај позив, те сад нисам више учитељица.</p> <p>Замераћете ми, да немам истрајно 
елу нужније и од кућарства — дода затим више као за себе.</p> <p>Још ми и то треба! — насмеја с 
 он мишља: „Луда би био, кад бих тражио више.{S} Ова ме воли, а како она друга осећа — питање ј 
биљан човек.{S} На прозору није ме нико више видео, а кад сам у друштву случајно с њом се десио 
 којој се видело, да је „леку-рад“ мало више из чутурице гуцнула.</p> <pb n="37" /> <p>„Којешта 
; јер је била недеља па је требало мало више посла око ручка положити.</p> <p> За ручком није г 
олно преболно дете.</p> <p>Дете је било више мртво но живо и обучено тек у танку кошуљицу.</p>  
њу видим, да се код неког зида искупило више жена, а из те групе чула се изнемогла дрека.</p> < 
и на селу трпе, да по чешће проведем по више сахата дневно — један до два — у живом разговарању 
зора у руци јој беше писмо, које је већ више пута прочитала па се и опет повратила па један ста 
рива у љубљених особа то нам га не могу више ни пружати и онда и наша љубав мора да престане.{S 
анија и све остале њима подобне незнају више.</p> <p>— И ја сам тебе чешће поучавала, па си и т 
 сада у овом тако потресајућем тренутку више осмеја но туге, а он би баш сад тако радо у њима в 
сам једанпут у животу пофалила, па нећу више.{S} Или би ти хтела да због родољубља и мог уверењ 
се, кад заједно с твојом Милицом имадеш више среће него памети, — рече љутито па обуче капут па 
то је и сувиши дуг рок и за мене, а још више за свет који је нестрпљив и сујетан, па ужива у ст 
/p> <p>— Ти би хтела да се наша околина влада по правилу: „уништите узроке а последице ће и сам 
можда такође без размишљања и механично владају.</p> <p>— Камо срећа, да смо и ми тако чиниле,  
риличније било да се и пред другарицама владала по обичају српске жене и да је своје љубавне ос 
има судећи, од „тифуса“ који је у месту владао.</p> <p>Обоје деце беше покривено најпре неким т 
 људи.</p> <p>После неког времена стаде влак и кондуктер отвори врата.{S} Оне се искрено загрли 
е искрено загрлише и ижљубише; а кад се влак опет кренуо, гледала је Ленка сузним очима за њима 
оше у влак.</p> <pb n="21" /> <p>Кад се влак кренуо, чуло се и зањима громко: збогом! а сузе у  
а ту се ни дремати не може! — сувише се влак дрма — рече по малој почивци Милица. — Него боље д 
ово и последње:{S} Збогом!{S} Збогом! и влак одјури препун учитељима обојега пола.{S} За њима с 
 је на другу страну, те очекиваху други влак, који се баш данас из непознатих узрока закаснио.< 
танских познаница и познаника и уђоше у влак.</p> <pb n="21" /> <p>Кад се влак кренуо, чуло се  
 три године веселе и тужне часе.</p> <p>Влак дојури и за часак се узвици утишаше те се чула тек 
 је баш јуче можда опазила прво сребрно влакно у својо црној, плавој или смеђој коси, па и ако  
реба на њега освртати; а предпостављена власт мора тај поступак тек одобрити; јер закон се ства 
 Ленка — а шта ће рећи и претпостављена власт, кад се не преће све што је прописано?!</p> <p>—  
и те надзорнице и вице-надзорнице своју власт злоупотребљавале и можда и саму учитељицу варале  
<p>— Ја не дајем ни једној баш ни какве власти.{S} Право награђивања и укора само је моје, а и  
сетиш оних многих:{S} Немица, Мађарица, Влахиња па чак и Францескиња, којима се наше иначе „улт 
ад ћу вез довршити; кад сваки час треба воде!{S} Па и та мати незнам шта је мислила, кад ме је  
 је девојче; али кад је после 10 минута воде из бунара вадила можда и нехотице шапуташе:</p> <p 
е да је трњем обрасло; али преко трња и води пут срећи, само треба воље и истрајности.</p> <p>— 
ти им она љубећи их.</p> <p>— Пут овамо води преко С. — рече Даринка — па сам синоћ сврнула и п 
че:</p> <p>„Милка, додај ми мало хладне водице!“</p> <p>„Одмах тетка,“ рекло је девојче; али ка 
а плана и прописаних правила као слепац вође, него из свега вадим језгро и што нам је најпрече; 
варамо, и онако ћемо се брзо растати; а волела бих знати, шта ће теби, Даринка, главна задаћа б 
и то баш онда, кад ме је можда најжешће волела —- а Даринка брате, поноситија је и од ње.</p> < 
 па хајд’те и ви самном.{S} Ја бих врло волела, а и моји би вас једва дочекали.</p> <p>— И ми б 
м; али до који дан већ одлазите, па бих волела да нас данас не остављаш — рече Ленка молећим по 
 — смејаше се опет Ленка — за то би баш волела знати, колко њих је у ту љубав веровало?</p> <p> 
а погађате; јер колико се сећам обе сте волеле загонетке...</p> <p>Него знате шта!{S} Мој муж в 
повеци — насмеја се Даринка — ал’ ми би волеле чути и оно, што је Коста пре тога хтео да рече.< 
би вас једва дочекали.</p> <p>— И ми би волеле, ал ти знаш — наше карте...</p> <p>Она уздахну и 
азмишљала, па се опет удала...</p> <p>— Волео би знати како ти, Даринка о љубави мислиш? рече К 
више много мисли а да може кога искрено волети.</p> <p>— Много мисли! — викну г. Коста. — Та чо 
ма предусретљивим туђинкама.{S} Али она воли да и то о њој помислиш, но да можда посумњаш, да х 
 би био, кад бих тражио више.{S} Ова ме воли, а како она друга осећа — питање је“.</p> <p> Па н 
у му свагда верна бити; јер видим да ме воли, па и ако се сад и сама добро не разумем, опет вид 
то сам га осећала кад ми је рекао да ме воли, а ако је то, онда је већ и наступила...{S} И с ти 
нскињу наособ; јер већина нас мушких не воли озбиљност па и не почиње онде љубити где треба да  
није тако дочекала; закључујем, да ме и воли.</p> <p>— Даринку су можда тек неприлике и дволичн 
>Али ја сам задовољна и тиме; јер вазда волим пропустити и десет криваца, него једног невиног о 
збиљно, и онда решавај.{S} Та ја их обе волим ко’ сестре, ал’ таком пријатељу као што си ми ти, 
аш.</p> <p>Зна она да је за то и сувише волим — рече Ленка погледавши другарицу; па кад јој на  
ој сретној кућици, уз друга, који би те волио као ја Ленку?</p> <p>На Даринчином лицу нестаде о 
>То не, ал ти знаш, да ја ни кад ни сам волио хладно и поносито женскиње, а...</p> <p>Коста се  
/p> <p>— Оне можда и знају; но и ја бих волио све чути — уплете се г. Коста.</p> <p>— Е на почн 
 Реци ми Милице искрено — рече за тим — волиш ли ти њега здраво?</p> <p> С Миличина лица нестад 
ка. — Теби се све већма замера, а добра воља не признаје ти се ни од другарица, ни од професорс 
ка — Но ја ти кажем, да немаш право.{S} Воље сам и ја имала као и свака од вас, него је погрешк 
преко трња и води пут срећи, само треба воље и истрајности.</p> <p>— Тако је — рече шаљиво дома 
амо, па опет излази да и ја нисам имала воље на учитељски позив — плану на то Ленка — Но ја ти  
о је у бољим околностима и има каде, од воље му да гледа и на сјај, лепоту и узгредне ситнице.< 
 док беше Даринка овде није било ни зле воље...</p> <p> Враголасти осмеј којим беше та примедба 
р општа оцена боља дати.{S} А да сталне воље имадеш, и да ти није „плева“ у глави — то су тек м 
илица која се у исти мах весела и добре воље указа на врати своје собе.</p> <p>— На посао — реч 
 мој Саво, — рече за тим шаљиво и добре воље господин Коста — да је та проклета еманципација же 
 стекла; труда и рада се не плашим, а и воље имам, па што буде могуће зацело ћу успети — рече Д 
И ту онда покажи пристојан успех и имај воље на учитељски позив!</p> <p>„На ствар“, Ленчице! —  
 па често осећамо на себи њихов и преко воље поглед пун поштовања, или изненађења.{S} Тај погле 
езнам ко би уз толике неприлике и иа то воље имао?! — умеша се и Ленка.</p> <p>Онај ко суди и с 
читеља; они сироти и ако касније немају воље за тај позив морају га и киселим лицем вршити.</p> 
 ни навикнута, да се околности по мојој вољи и замном окрећу, па сам и сад написала и њихову пр 
опет нам се приповетка не може по вашој вољи свршити“.</p> <pb n="51" /> <p>Тога вечера још нап 
 се муж.</p> <p>— Пусти је само нека по вољи говори; чућеш после од мене што ти још устреба — р 
више размишљају, но што је то некима по вољи...</p> <p>Коста тихо уздахну али мишља да му је ду 
приповетка и без њиховог посредовања по вољи сврши.</p> <p>Међу тим ја сам погодније створење;  
е особине и до осамнаесте године сме по вољи осећати, па и оно неће да се околностима потчини и 
је видиш, најпаметнији онај ко свету по вољи чини.</p> <p>Даринка при последњим Миличиним речма 
сала сам ја, да баш ни поповима ни си у вољи, па макар да једни по сто пута кажу да си учена!.. 
а, која је обично непријатна укуса и за вољно „ајнемовање“ и друкчијим „је јуначинама“ горка а  
 приповедање: како грк Јовина Ката нема вољу што је за учитеља дошла „женка“ нехтеде забавити.{ 
припазити, да уз сву своју муку, труд и вољу и народу мало привређујем.{S} Томе, дабоме нисам ј 
ућнијим кућама виђала, утишах своју злу вољу па јој само рекох:</p> <p>„Зар ви немате штале, ка 
е показује његово пожртвовање и челичну вољу.{S} Та и ако није сву мудрост кашиком поцрпео и ка 
и мање ревностна.{S} Нико ти неће добру вољу уважити, него ће се још наћи злурадих критичара шт 
љица.“ Чело главе беше још усађена лепа воћкица а чело ногу љиљан и ружица.</p> <p>У исти мах п 
а овде није било ни зле воље...</p> <p> Враголасти осмеј којим беше та примедба пропраћена учин 
ним новцем...</p> <p>— Вараш се! — рече враголастим осмејом Милица — То је можда тако код друге 
пошла трагом госпођице Шултесове — дода враголасто Ленка.{S} И с тим угаси лампу те и оне заспе 
века.</p> <p>— Та не чини, — насмеје се враголасто Ленка — ал’ ето и Коста је већ приметио, да  
је задовољан с нашим друштвом — примети враголасто Милица, а из пламених јој очију суну — можда 
ашим друштвом задовољити — и ту га опет враголасто погледа.</p> <p>— Како то? — питаше збуњено  
 и неприродна чудовишта, која би се и с врагом здружила, само да може рушити оно што је њу — уб 
ити ваљане девојке.</p> <p>— Ни кост ми врана у тебе не донела! — рече Ленка гледећи кроз прозо 
те већ унела била.</p> <p>Кад сам собња врата отворила, лупи ме врео ваздух баш ко’ из какве па 
г времена стаде влак и кондуктер отвори врата.{S} Оне се искрено загрлише и ижљубише; а кад се  
ну оцену!</p> <p>У том звонце зазвони и вратар викну имена оних станица, уз које ће се путовати 
у исти мах весела и добре воље указа на врати своје собе.</p> <p>— На посао — рече он тоном кој 
е у исти мах доктор Гавриловић указа на врати.</p> <p>— Косту сам опазио где оде у општину — ре 
 ћемо одма сад, па ћемо се још зарана и вратити.</p> <p>— Небраним; али до који дан већ одлазит 
отишла с Драгом у X. тета Јели у госте; вратиће се тек довече.</p> <p>— Хо, ето му! — љутио се  
но.{S} Но ја се надам, да ће и на мојих вратих срећа закуцати па онда ћу је чврсто за јаку шчеп 
обље нека лепа, млада и здрава сељанка; враћала се од свога младога мужа, коме је ручак носила, 
ош те одлазе дома, па отуда ти узвици и врева.</p> <p>Растанак тај беше веселотужан; јер и најв 
места; сам признајеш, да и Милица доста вреди и да се може допасти.</p> <p>— Ко говори против њ 
је најопштије својство човечије, па шта вреди љутити се?{S} Него боље пустимо Косту да сврши, — 
 општине и Срба према школи.{S} Јер шта вреди заузимање појединаца, кад маса сматра школу као н 
 <p>— Кад сам на послетку увидио, да не вреди у том случају ни на себе љутити се, јер човек бив 
а још и нешто земље и стан који најмање вреди 150 форината годишње.{S} Али наравно, она је чедо 
обност и вредност превидила — па шта ту вреди љутити се?</p> <p>— Ту ко велиш, нема апелације — 
 првина, да сам морала увидети, да више вредим, него што ме свет цени, та судба прати мене још  
г имена, још и ово забиљежено: „Овдашња вредна и ваљана учитељица.“ Чело главе беше још усађена 
е по подне.{S} Том приликом похвалим ја вредне а лење пооштрим и све класе уводим у свој записн 
е <pb n="22" /> моја права способност и вредност превидила — па шта ту вреди љутити се?</p> <p> 
сам, да неће на томе остати, нашу праву вредност оцениће тек народ.</p> <p>— Дабоме, поздравио  
шља мора на послетку и увидети, и своју вредност и опачину и плиткоћу неких...</p> <p>Али после 
 поносито рече:</p> <p>— Нећу никога да вређам; али учитељ, који тражи друге награде и хвале, о 
p> <p>— Ленка! упаде јој муж у реч — ти вређаш.</p> <p>Зна она да је за то и сувише волим — реч 
у и хладну маску на лице, а срце јој је врело и чисто као злато.</p> <p>— Обричем ти, да ћу је  
и — да је и код нас Срба: пут дугачак а време кратко; рад потребан и голем а силе слабе, малене 
 муж је данас зловољан — примети она за време доручка.</p> <p>— Љути се што је Даринка отишла а 
ре већина потврди или одбије.</p> <p>За време тога учитељевања само су два извештаја одбијена,  
ваше тужакање, да вам силно учење отима време за васпитавање; јер сами предмети што се у народн 
 предмет, па га прецртавају док не дође време, да и ја у школу дођем.</p> <p>— Види се да си св 
путем звоњења могао деци јављати кад је време да у школу дођу, и с тога су деца вазда раније у  
деца учитељу при настави помажу.{S} Али време и искуство научило ме је, да је и у лошем често б 
д, који сам предузимала тек онда кад ми време допусти и кад сам уверена да је остало већ доста  
 децу, него и њих предузимам кад год ми време допусти и кад код је одређен час за то; само што  
S} Па онда ове зиме било је лепо и суво време а натрефила сам и на поштена обућара, те сам које 
и опет порумени и заћута.</p> <p>— Неко време ћутаху сад све три и то, Даринка и Милица гледећи 
у у школи, и о мишљењу што сам га за то време о школи стекла; а то ћете и ви мени обрећи. — При 
 да вас позна, а и ја мислим, да је већ време, да се опет видимо и да при растанку из школе зад 
та а сутра недеља; иначе нема учитељу у време школско гошћења.</p> <p>Но вечери, кад се о сваче 
ехотице уздахнуо кад га је после некога времена Милица несташно Ленци приказала као свога верен 
и, — сиромашни људи.</p> <p>После неког времена стаде влак и кондуктер отвори врата.{S} Оне се  
 знате, и сама сам тада, тек од кратког времена постала овдашњом учитељицом такође са минимум п 
гледа девојчица.</p> <p>Старица је дуже времена гледала девојче са изразом материнске нежности  
х госпа опет, али разговор се опет дуже времена не поче, ма да им се на лицу јасно видело, да и 
ених својих помагачица остаје мени више времена за рад око развијања дечијега разума и осталих  
по шесторо деце то у шестонедељном току времена свака ученица једанпут своју скамију надзирава; 
оштати, да могу одрасну краву купити, а временом ће и ово теленце бити добра млекоша.{S} Па онд 
е, па кад и то изгори остаје пепео који временом ветар разнесе...</p> <p>Гориво љубавно долази  
 рече по томе Даринка — ми ћемо све три временом бити учитељице.{S} Зато вам се обричем, да ћу  
p>Кад сам собња врата отворила, лупи ме врео ваздух баш ко’ из какве парне купке, а кад сам се  
се на лицу јасно видело, да им се мисли врзу око последњих дана свога ђаковања.</p> <p>— Ала ов 
ете дуже боловати.{S} Кад ракија у соби ври, шкоди и здравима, а болесника може и сатарити.{S}  
у, има у селу јоштер паметни људи па ће вришко и теби дати пут; неће наше девојке бити попадије 
е надам; јер и онако је нада хришћанска врлина, а уз то и потреба без које је тешко живети...</ 
 је љубав она што јој је гориво душевна врлина, а пролазна она је што потиче из поштовања бела  
око развијања дечијега разума и осталих врлина и способности.</p> <p>Тек тим путем могуће је ме 
 разборитост, искреност и друге душевне врлине. (И зато и има трајне т. ј. вечите љубави и љуба 
а мене љубавно гориво уз остале душевне врлине на првом месту и разборитост онда можеш бити уве 
ећим погледом.</p> <p>— И мени је жао — врло ми је жао, ал’ мора да буде — па страсно загрли др 
нас ништа не тиче.</p> <p>Једнога јутра врло рано дође доктор Гавриловић своме пријатељу Кости, 
 је много претежнија, и ако је и Милица врло ваљана.</p> <p>Доктор само ћуташе и шараше својим  
 говори, — примети домаћин — само ми је врло загонетно што ти и уз општинску хвалу до неба не б 
/p> <p>— Право да ти кажем, избор ми је врло тежак — рече збуњено доктор — обе високо ценим, ал 
мчадијом“; а карактер Српкиње и туђинке врло је различит.{S} Туђинка брате, и кад те љуби и не  
</p> <p>— А за коју си се решио? питаше врло радознало г. Коста.</p> <p>— Право да ти кажем, из 
највише важности полагала и баш те речи врло чудноватим покретима лица изговорила.</p> <p>Али к 
ође од када се јутрос с Вама разговарао врло зловољан.{S} Мора бити да болујете обојица од једн 
ш ти, но и ја напред знам, да ће све то врло мало бити према труду, што ћеш га имати; па и тај  
 се доктор и Милица.{S} Сватови им беху врло весели; а била је позвата и Даринка али она не дођ 
тим — па хајд’те и ви самном.{S} Ја бих врло волела, а и моји би вас једва дочекали.</p> <p>— И 
 моји омиљени научењаци — али ја се још врло добро сећам и последњих речи, што их својима изуст 
иво рече:</p> <p>— Моји санови су друге врсте, — а да и ја сањам о том сте уверене.{S} Па кад с 
ти.{S} Али ја не спадам у природе твоје врсте, које у своме заносу, да право и племенито раде,  
> <p>Г. Коста се трже.{S} Био је од оне врсте људи што на мах плану и за оне ствари које их се  
да сте и ви баш један „егземплар“ од те врсте изузетнога „раритета“ те се на вас моје речи и не 
р ти мислиш да ја никад не долазим у ту врсту искушења, па да вас баш немогу разумети. — рече с 
тала, баш ко да је неко на другу страну врта хитро и лако протрчао.</p> <p>— Причинило ти се —  
— Чуо сам, ал’ ваљда је било у суседном врту — рече г. Коста па се спусти на оближњу клупу, а д 
у докторове речи, што сам их код тебе у врту чула најбољи доказ, да у њему нема <hi>довољно</hi 
ић своме пријатељу Кости, ког застаде у врту код кошница.</p> <p>— Жену сам ти опазио, да у шта 
head> <p>Још док се г. Коста и доктор у врту разговараху, уђе Даринка збуњеним лицем Ленци у со 
>Сутра дан нађе Даринка Ленку и Косту у врту у послу.{S} Чим је опазише пођоше јој на срет.</p> 
им говор узе други правац.</p> <p>— Ено врх торња у моме месту! — викну у једанпут Ленка — а јо 
ад га учитељица онако својски прутом по врх прстију „одалами;“ а то је и онако у свези са тезом 
озив без уверења, да га сасвим достојно врше; а за достојно вршење треба опет и сувише самопрег 
 га сасвим достојно врше; а за достојно вршење треба опет и сувише самопрегоревања.</p> <p>— Ба 
то и свакој од нас — ревносно и савесно вршење свога позива — одговори расејано Даринка.</p> <p 
 ко је уверен, да по могућству достојно врши своју дужност може бити собом задовољан.{S} Осим т 
пет по могућству своју дужност достојно вршила.</p> <p>— Баш као и ја — примети Ленка.</p> <p>П 
адо обећале, и своје обећање су тачно и вршиле.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18840 
да сам недостојна тога позива кад га не вршим по своме уверењу.{S} И зато сам и нехотице поцрве 
 за тај позив морају га и киселим лицем вршити.</p> <p>— Овамо онамо, па опет излази да и ја ни 
моћи не могу да отклоне, па им је тешко вршити свој позив без уверења, да га сасвим достојно вр 
 ћеш достојно и задовољно своју дужност вршити.{S} Та у томе и јесу по народ боље учитељице но  
е болести; месец је већ на измаку.{S} А г. доктора друго тишти; јер док беше Даринка овде није  
p>— Вечита загонетко! — уздахну Ленка а г. Коста замишљено и нагло ходаше по соби.</p> <p>Сутра 
Доктор се на то беше озбиљно замислио а г. Коста приђе својим кошницама те кроз стакла гледаше  
спођица; а узгред приметила сам још, да г. бележник зацело нема посла, па зато гледа кроз прозо 
ћ у погледу удадбе; јер је већ вереница г. доктора, нагло се тргао и место честитке само рече:  
, па је и мала Смиља, погодишња ћерчица г. Косте и Ленке требала тетке да позна.</p> <p>Већ је  
ка и поглед јој паде на белешку, што је г. Коста већ одавно на страну оставио.</p> <p>— Зар нем 
 ручка положити.</p> <p> За ручком није г. Коста ни ваљане две речи прозборио, а кад му Милица  
 <p>— Нећу брате да те учим — рече даље г. Коста — али добро пази; Даринка је чисто злато и ако 
 но и ја бих волио све чути — уплете се г. Коста.</p> <p>— Е на почни од краја, — рече весело М 
p> <p>— Ко говори против ње! — осече се г. Коста. — Мене само љути што морам да признам оно што 
 /> <p>— На ствар! — прекиде смешећи се г. Коста.</p> <p>— Право велиш; — ја сам заборавила, да 
40_C7"> <head>VII.</head> <p>Још док се г. Коста и доктор у врту разговараху, уђе Даринка збуње 
цифрасто написано:{S} Педагогија Милице Г. приправнице III. разреда.</p> <p>— И ти, Милице, баш 
им разсестрама што се по србише. — рече г. Коста и не мислећи много о својим речма.</p> <pb n=" 
иси никад сањала пријатније сне? — рече г. Коста погледом пуним братинске искрености и узрујани 
орумени.</p> <p>— Не разумем те? — рече г. Коста питајућим изразом.</p> <p>— Лако ме је разумет 
у?</p> <p>— Та тек је четир сата — рече г. Коста. — Неш кажи ти мени момче, шта још оклеваш?{S} 
 хладнија и себичнија од Даринке — рече г. Коста скоро зловољно. — Осим тога њу свет по заслузи 
.</p> <p>— Остаћу, кад допуштате — рече г. Коста.</p> <p>— Која ће почети? — питаше Ленка. — За 
л’ ваљда је било у суседном врту — рече г. Коста па се спусти на оближњу клупу, а доктор се пос 
p> <p>— Па како си то урадила? — питаше г. Коста.</p> <p>— Знате да код нас на селу ни двадесет 
еној тетци.</p> <p>— Нашто то? — питаше г. Коста.</p> <p>— Морала сам ма куда одавде.{S} Нисам  
 њима је Ленка дуго махала марамом, а и г. Кости беху гошће омилиле, јер је и он чешће понављао 
да иду и својим родитељима, али Ленка и г. Коста не даду „ни прословити“; а њима се придружио и 
е да даље размишља.</p> <p>У том дође и г. Коста.</p> <p>— Јел’ устала Даринка? — беше му прво  
ао...</p> <p> — Та што сте се замислили г. докторе? — рече сад весело Ленка. — То нимало не дол 
ј то неповерење није замерити — примети г. Коста. — Али ако је само то, онда брате, покушај; је 
ише да кажеш? — питаше по малој почивши г. Коста.</p> <p>— Кад сам већ почела — настави Даринка 
нка или Милица говори, — примети шаљиво г. Коста — ја бих рекао, да су злобне, а овако само те  
олностима задовољна? — питаше радознало г. Коста.</p> <p>То баш не могу рећи.{S} И ја патим са  
коју си се решио? питаше врло радознало г. Коста.</p> <p>— Право да ти кажем, избор ми је врло  
 ферија и код ње; јер као што већ знамо г. Коста их беше заволео као и жена му, те од њихове ст 
е заиста пред оном великом кућом у селу Г. једна кола, а у њима седела је Милица и Даринка.</p> 
ог разговора наших познаница о имендану г. Косте.</p> <p>Даринка и Милица и опет су код Ленке.{ 
о волети.</p> <p>— Много мисли! — викну г. Коста. — Та човече, зар ти је милија лутка и лептир, 
тављам Милицу.</p> <p>— Милицу! — викну г. Коста а лице му узе израз, к’о да му пријатељ тврди, 
а ми је до душе приповедала и то: да су г. натарош често на своме прозору од кад су госпођа фра 
 обе другарице још зарана дома и ако их г. Коста и Ленка искрено и својски задржаваху.{S} За њи 
ом венчао...{S} И ту се засмеја.</p> <p>Г. Коста се трже.{S} Био је од оне врсте људи што на ма 
тешко вршити свој позив без уверења, да га сасвим достојно врше; а за достојно вршење треба опе 
 разумем, опет видим, да ми је мио и да га поштујем; а љубав држим да ће доћи и сама, то јест,  
веренички прстен дао.</p> <p> — Нећу да га примим — говорила је она — ствар још није свршена.{S 
еклапало, Милица, уз тебе.</p> <p>Ленка га чудно и неверујући погледа, па прсну у смеј. — Чудно 
из топле постеље и још топлије собе, па га тако у кошуљици овде мучите!“ љутила сам се без нужд 
ог!“</p> <p>„Та ето болесно ми дете, па га у име божије провлачимо кроз зид, да се одели на кој 
ав за њих згодан и занимљив предмет, па га прецртавају док не дође време, да и ја у школу дођем 
ав се процес дешава у души детињој, кад га учитељица онако својски прутом по врх прстију „одала 
чила, да сам недостојна тога позива кад га не вршим по своме уверењу.{S} И зато сам и нехотице  
га је он поново и нехотице уздахнуо кад га је после некога времена Милица несташно Ленци приказ 
еја. — Боже мој, чудан ти је човек; све га нешто копка да туђу тајну дозна, и ако га се ништа н 
 дому и уз жену новине читати — прекиде га и заврши несташно Ленка.</p> <p>Другарице јој се сме 
трашено шчепа кошар с комловом, покрије га чаршавом и неким старим кожухом, и изнесе у коморицу 
си се данас тако дуго задржао? — питаше га опет она.</p> <p>— Требао сам раније доћи, да видим  
 <p>— Куда се ти, Коста журиш? — питаше га Милица која се у исти мах весела и добре воље указа  
би у посматрање торња.</p> <p>— Јеси ли га се сита нагледала? шану јој Милица — Да је тај твој  
октору осећах, сасвим примерен био, али га је нестало још пре но што се љубав могла развити.</p 
ени и симпатије...</p> <p>— Па могла си га просто одбити а не бегати — рече Ленка.</p> <p>— Одб 
 већ ми се досадило патити се и гледати га како се мучи,“ рече ми мати детиња са уздахом и сузн 
 — Није доста тек рећи, него и показати га. — И ту се презриво насмеја.</p> <p>— Немој се љутит 
љутиш! — рече му доктор зачуђено мерећи га — још се нисам с Милицом венчао...{S} И ту се засмеј 
 ли тога горива у љубљених особа то нам га не могу више ни пружати и онда и наша љубав мора да  
е неће баш много љутити; знање, што сам га стекла, не могу ми тиме одузети. — Оно ми остаје и у 
јест, ако није љубав оно стање, што сам га осећала кад ми је рекао да ме воли, а ако је то, онд 
 зар није награда и оно уживање што сам га уживала ја и свака од вас већ при првом испиту са св 
 свом раду у школи, и о мишљењу што сам га за то време о школи стекла; а то ћете и ви мени обре 
за себе тражите изузетка?</p> <p>— А ко га тражи? — осече се Ленка — ја се само љутим, што није 
 нешто копка да туђу тајну дозна, и ако га се ништа нетиче!</p> <p>— Не тиче! — викну у исти ма 
pb n="44" /> крајна добричина.{S} За то га сад смеј пријатеља одмах сети, да нема права срдити  
о.</p> <p>— Ни ја — примети она умиљато га погледав, па му наслони главу на груди.</p> <pb n="3 
а Даринчино путничко одело и шешир, што га је на главу метнула.</p> <pb n="45" /> <p>— Заборави 
, а Ленка чистећи свој путни шешир, што га је скинула била.{S} На послетку — кад је шешир сасви 
а од нотароша књиге на прочитање, и што га често по школском детету за њих моли; јер свако је б 
орумени — за њу мислим да је осећај што га према доктору осећах, сасвим примерен био, али га је 
ам дати, али за онакав свршетак к’о што га ви желите још није а држим, да и неће куцнути час... 
м ваша Даринка.“</p> <p>То је писмо што га је Даринка као одговор Кости и Ленци отправила, а он 
ариле, те им се тај позив не мили, могу га без велике своје штете и оставити.{S} Сасвим је то д 
касније немају воље за тај позив морају га и киселим лицем вршити.</p> <p>— Овамо онамо, па опе 
 кад је шешир сасвим чист био — одгурну га она зловољно на страну те опет настави:</p> <p>— Мој 
опет вечита борба и незгоде потресле су га већ и код мене, те почињем ладнити.</p> <p>— Дакле ч 
ар оног благог израза и смутње којим су га чешће Даринчине очи за тренутак и крадимице гледале. 
те и с нашим друштвом задовољити — и ту га опет враголасто погледа.</p> <p>— Како то? — питаше  
с ми је и сувише сентименталан но ја ћу га већ од тога одучити...</p> <p> Ленка је испитујући п 
о честитке само рече: — Знао сам да ћеш га уловити, кад је она луда баш сад нашла да оде...</p> 
 то врло мало бити према труду, што ћеш га имати; па и тај грдни труд биће ти ненаграђен, преви 
се придружио и ондашњи млади лекар Сава Гавриловић, најприснији пријатељ господина Косте.</p> < 
<front> <div type="titlepage"> <p>ДРАГА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИПОВЕТК 
 разумете ме.{S} Е, па чујте!{S} Доктор Гавриловић је први мушки, чију сам симпатију желила сте 
 <p>Једнога јутра врло рано дође доктор Гавриловић своме пријатељу Кости, ког застаде у врту ко 
на своје речи, јер се у исти мах доктор Гавриловић указа на врати.</p> <p>— Косту сам опазио гд 
пријатељ господина Косте.</p> <p>Доктор Гавриловић је човек близу, а можда и преко тридесет год 
ише у школи, код књига и у свом маленом газдалуку.</p> <p>Мален стан њен је чист и пријатан, ос 
сузе у очима једне старе госпе — њихове газдарице — сведочише, да су морале бити ваљане девојке 
/p> <p>У том стигоше и до прве станице, где уђе нека госпа са двоје дечице, те тако прекидоше п 
 — примети Милица и с тим уђоше у кућу, где их Ленка и домаћин упознаше и с другим присутним го 
 да ћу после три године свога рада — ма где ја била — дати вам извешћа о свом раду у школи, и о 
о не буде механизма и у оним предметима где се баш не сме трпити, прихватила сам се и тога инач 
— а још мало па ћемо стићи и до станице где ћу се сићи и...</p> <p>— Хоћели вас ко’ дочекати? — 
ли озбиљност па и не почиње онде љубити где треба да поштује...</p> <p>И с тога — каже — већина 
аза на врати.</p> <p>— Косту сам опазио где оде у општину — рече он кад их је поздравио. — Али  
 /> <p>— Мени је мало случајева познато где је Србин узео туђинку; а оно што знадем свуда беху  
о је већ ишла на то да ономе пружи руку где ће моћи узурније живети и луксуз терати; а таквој ј 
 прибележено у своме дневнику.</p> <p>— Гилт! — рече домаћин онако по српском обичају.{S} Затим 
ба Наста лукаво ме гледећи. „Пуши му се глава од посла; него је он бацио око на госпођу фрај... 
вдашња вредна и ваљана учитељица.“ Чело главе беше још усађена лепа воћкица а чело ногу љиљан и 
лне воље имадеш, и да ти није „плева“ у глави — то су тек могли увидети!</p> <p>— Правда је у г 
 </p> <p>— Теби је све твоја сведоџба у глави, — примети Милица — а шта ће Даринка да каже? — т 
ивот, па ће тако хтети и у школи; а оне главице нису тако женијалне, па треба више стрпљења и р 
јег; а уз то треба да им улије у њихову главицу и сва знања, која су законом прописана.</p> <p> 
волела бих знати, шта ће теби, Даринка, главна задаћа бити док у народ и школу ступиш?</p> <p>— 
 настави жена — Јер треба да знадеш, да главна задаћа сваког савесног и ваљаног учитеља треба д 
то ће ти паразитски карактери што им је главна црта лично задовољство, да буду мајке и прамајке 
амо, него треба оштрим погледом тражити главне препреке, што нам напретку сметају, па их треба  
нека је и то! — нећу да се браним — Али главни је узрок, што ја не спадам у природе, што своју  
чи — Ево још нисмо ни летимице половину главнијих штудија прешле а два сата већ избија.{S} Па н 
а на цео разред тај пази један од двеју главних надзорница и тихо их препитује оне приповетке и 
амо се из чисте љубави жене.{S} Њима је главно жена а народност и новац, за њих узгредна ствар. 
 сасвим засебан наставни план, и што је главно, боља плата сеоском учитељству.</p> <p>У селу је 
савешћу прихватих практичнија правца те главну своју бригу обратих знању дечијем; а остало беше 
 Позната је ствар, да многе мисли праве главобољу.{S} За то буди од сад паметнија, па се мани т 
но путничко одело и шешир, што га је на главу метнула.</p> <pb n="45" /> <p>— Заборавила сам ти 
аме у купеу — извали се на клупу; а под главу метну своју кутију, коју није предала са осталим  
 смешно изгледају, па се засмеја и диже главу.</p> <p> — Одговор, госпођице! — молио је он, али 
 она умиљато га погледав, па му наслони главу на груди.</p> <pb n="31" /> <p>— Е ово би требало 
а нас мане да у свом позиву мучећи се и глад осетимо.</p> <p>— Та немој претеривати, — умеша се 
 оштро Милица — За моју природу није да гладим децу ко неко пудлу; а и ти ћеш видити, како ћеш  
мој претеривати, — умеша се сад Коста — Гладна ниси тек била!</p> <p>— Нисам.{S} Али да не беше 
народ сувише сиромашан и да се већина и глађу бори.</p> <p>— И то је истина — примети Ленка — а 
ришта, а Ленци се учини, да је Даринчин глас чудно дрхтао; али у исти мах беше јој се разбудила 
бору, ондашњи свештеници недадоше свога гласа за мене из мени непознатих разлога, па је држала, 
говор Кости и Ленци подуже писмо што је гласило одприлике овако:</p> <p>Мили моји!</p> <p>Почет 
пођа натарошевица“, може она и друкчије гласити...</p> <p>— На пример докторовица“ — примети Ле 
ношћу или чак — сажалењем...{S} И ту се гласно засмеја а очи јој се запламтише необичном ватром 
е већ и наступила...{S} И с тим седе за гласовир па стаде свирати неку веселу песму.</p> <p> Ср 
 је“.</p> <p> Па нагло устаде те отвори гласовир и засвира познату песму: „без тебе драга“.</p> 
без тебе драга“.</p> <p> И Милица приђе гласовиру па разгледајући неке ноте, што се ту нађоше и 
.</p> <p>— И ниси, — рече скоро строгим гласом Даринка — Требала си делати по своме уверењу, а  
 не одбије — рече доктор некаквим меким гласом и пружи руку своме пријатељу, коју овај радосно  
от треба одговори озбиљно ал’ узрујаним гласом муж — кадри смо заслужити; а ја се са свога пост 
p>— Одбити — дабоме... — рече узрујаним гласом. — Али... па поруменивши ућута.</p> <p>— Кажи св 
 пуним братинске искрености и узрујаним гласом — На пример, да си после неколико година корисна 
> <p> — Госпођице! — рече он потресеним гласом — зар је то одговор?</p> <p> Она му погледа у оч 
 им се опет па искреним ал једва чујним гласом прошапута:</p> <p>— Лаку ноћ! сада не могу сутра 
 доктор тишину својим звучним и крупним гласом. — Лако је могуће, да сам се и преварио, обе јед 
еби, и од себе — примети Даринка оштрим гласом.</p> <p>Ти си дакле са својим околностима задово 
доста наразговарале, рече Ленка молећим гласом и погледом, да је већ касно, те да оде спавати.< 
о јој изнемогло тело мучаше, те молећим гласом рече:</p> <p>„Милка, додај ми мало хладне водице 
сет машлија на себе натрпала, — рече он гласом који је за шалу сувише озбиљан био.{S} Но ту се  
а постадох и незадовољна.</p> <p>— Гле, гле.— рече Милица — Та ти си боља но многе од нас.</p>  
рече она дошавши у ватру.</p> <p>— Гле, гле, још ћемо се и посвађати — примети он мило је погле 
сећања постадох и незадовољна.</p> <p>— Гле, гле.— рече Милица — Та ти си боља но многе од нас. 
ди — рече она дошавши у ватру.</p> <p>— Гле, гле, још ћемо се и посвађати — примети он мило је  
м околностима и има каде, од воље му да гледа и на сјај, лепоту и узгредне ситнице.</p> <pb n=" 
поздравио те! — љутила се она — и народ гледа и суди по сведоџби!</p> <p>— Па и наше нису рђаве 
есела, а весељу знате, да се и нехотице гледа „кроз прсте“...</p> <p>Добила сам од једног сељак 
киселим лицем учитељује и да и она радо гледа доктора.{S} Па кад му она већ улива симпатије, не 
 г. бележник зацело нема посла, па зато гледа кроз прозор.</p> <p>„Бре није;“ рече ми баба Наст 
да код свога прозора чита, шије или баш гледа крозањ.</p> <p>У почетку сам мислио да то чиним и 
трану!</p> <p>— Та зато сам и дошао.{S} Гледај да буде прилике да девојци могу казати и одговор 
госпођице, — рече затим нежно и ватрено гледајући јој у очи — она је вавек истинита; јер ево и  
 и ижљубише; а кад се влак опет кренуо, гледала је Ленка сузним очима за њима и махала марамом. 
војчица.</p> <p>Старица је дуже времена гледала девојче са изразом материнске нежности и љубави 
е Даринчине очи за тренутак и крадимице гледале... с тога је он поново и нехотице уздахнуо кад  
оно свима нама равна; па кад се другима гледало „кроз прсте“ у свима предметима, зашто се теби  
онетку одавно решила.{S} Овако, гледам, гледам, па опет, баш — обичан тороњ.</p> <p>Она се трже 
 бих загонетку одавно решила.{S} Овако, гледам, гледам, па опет, баш — обичан тороњ.</p> <p>Она 
 ал’ гостима се што шта мора кроз прсте гледати — смејаше се она не пазећи много на своје речи, 
 страну; већ ми се досадило патити се и гледати га како се мучи,“ рече ми мати детиња са уздахо 
а приђе својим кошницама те кроз стакла гледаше унутра, и ако се на њему јасно видело, да су му 
 прикрије свој јед, устаде од стола, те гледаше кроз прозор на улицу.</p> <p>— Шта си се данас  
 ковач.“ — примети Даринка али и она из гледаше као да тек пословицу цитира, а слабо о њој разм 
нчићем свога златног сахата и замишљено гледаше у даљину, а друг му настави:</p> <p>— Што сам т 
ми врана у тебе не донела! — рече Ленка гледећи кроз прозор на варош, па одступи од њега — па к 
етиња чела.</p> <p>Ја сам узрујана била гледећи њену безмерну материњску љубав, сиротињу и незн 
таху сад све три и то, Даринка и Милица гледећи кроз прозор виноградима засађену околину, а Лен 
Бре није;“ рече ми баба Наста лукаво ме гледећи. „Пуши му се глава од посла; него је он бацио о 
били и противници и својим оштрим и ако глупим досеткама, често и мучили.{S} Али сад при испиту 
ело мишљаше, да ћу јој дете отргнути па гњевно викну:</p> <p>„Држ’ ти твој нос у школи, а не ме 
поту и углађено понашање.</p> <p>— Твој говор нема овде места; сам признајеш, да и Милица доста 
ли ти си твој посао давно напустио, мој говор ниси ни бележио, сад немаш целу приповетку.</p> < 
станице.{S} Ту уђе и више путница те им говор узе други правац.</p> <p>— Ено врх торња у моме м 
м, да се у многоме не слажемо.</p> <p>— Говори само! — примети Ленка мило је погледавши. — Та е 
ља...</p> <p>— Да то Даринка или Милица говори, — примети шаљиво г. Коста — ја бих рекао, да су 
уж.</p> <p>— Пусти је само нека по вољи говори; чућеш после од мене што ти још устреба — рече м 
вреди и да се може допасти.</p> <p>— Ко говори против ње! — осече се г. Коста. — Мене само љути 
ајан.</p> <p>— Морам признати да истину говори, — примети домаћин — само ми је врло загонетно ш 
стен дао.</p> <p> — Нећу да га примим — говорила је она — ствар још није свршена.{S} Ми смо пра 
>„Права срећа састоји се у задовољству“ говорила је увек Даринка док смо заједно биле.{S} Али ј 
у застају — чудим се, како сам и до сад говорила.</p> <p>— Мани се детињарије! — рече озбиљним  
и у груди.</p> <p>Да је баба Мара блаже говорила, ја бих се зацело јако љутила.{S} Овако видила 
е Милица трже и задрхта.</p> <p> Она је говорила више у шали, а сад је тек видела погрешку, то  
:</p> <pb n="29" /> <p>— Опрости, то је говорила учитељица а жена знаш како о теби мисли.{S} И  
а.{S} Тако исто падне на мене коцка, да говорим о електрицитету баш кад сам о акустици и оптици 
 ...</p> <p>Немојте се срдити што овако говорим.{S} Ја знам, да свуда има изузетака и да сте и  
, за њих узгредна ствар.{S} А да истину говорим, увидићеш и ти, чим се сетиш оних многих:{S} Не 
p> <pb n="28" /> <p>— Лако је теби тако говорити.{S} Али ја не спадам у природе твоје врсте, ко 
ета има у Риму? а кад сам мислила да ћу говорити из повеснице, дошла је на ред — логика.</p> <p 
 уздахну али мишља да му је дужност, да говору даде веселији правац, те примети:</p> <p>— Позна 
свим на децу, него и њих предузимам кад год ми време допусти и кад код је одређен час за то; са 
 се не задржавам при њима тако дуго као год оних предмета, у којима ми деца помоћи не могу.</p> 
ровлачимо кроз зид, да се одели на коју год страну; већ ми се досадило патити се и гледати га к 
расејано она — мени је ближа 27. но 17. година.</p> <p>Баш као и Ленци и Милици дода она наглаш 
ати.</p> <p>Учини ми се да смо са 10—15 година већ у напред па ми и не хотице дође пред очи сли 
ласом — На пример, да си после неколико година корисна рада, настанила се у каквој сретној кући 
ба Мару познаје цело село већ од толико година, па ми није ни брига ни од десет доктора и таки  
аштедила двадесет форината што за десет година чини баш 200 форината; а то је много за учитељиц 
оса, те ми се учини, да смо са двадесет година у напред и да сам на неком гробљу.{S} У средини  
 а после смрти — пардон! после двадесет година рада „сјајну мировину“...</p> <p>Пишите ми о све 
е човек близу, а можда и преко тридесет година, ваљана карактера а спољашности не баш лепе али  
снажне учитељице.{S} Она је већ средњих година па је баш јуче можда опазила прво сребрно влакно 
> <p>„Песталоци родио се у Цириху 1746. године“ шапуташе у сну али доста разумљиво Даринка.</p> 
head> <p>Школске су ферије, и то на две године касније од оног разговора наших познаница о имен 
еја) — Ево шта, — поче Даринка.{S} Прве године свога учитељевања била сам и сувише ревносна, па 
ог начина увела сам већ у половини прве године свога учитељовања у своју школу неки томе сличан 
е и погледа, кад сам јој честитао друге године њеног учитељевања добар успех, и узгред је уједн 
а да тек уз оне особине и до осамнаесте године сме по вољи осећати, па и оно неће да се околнос 
преврћемо тек те листове; ако се за три године нисмо доста спремиле, нећемо ни сад мудрост каши 
S} Зато вам се обричем, да ћу после три године свога рада — ма где ја била — дати вам извешћа о 
ојима братињски и сестрински делише три године веселе и тужне часе.</p> <p>Влак дојури и за час 
рећу из све снаге покуцавала за ово три године на ономе пољу, који ми је у део пао, али је сако 
о ћемо само казивати шта смо за ово три године искусиле.</p> <p>— Зар је рђаво учинила, што се  
 <p>Труд који у своме позиву за ово три године полагах, не исплаћује се ни новчаном наплатом, н 
енка и опет седе — Али и ми смо ово три године ковале и свакојако се мучиле, па дед’ реци што н 
="SRP18840_C2"> <head>II.</head> <p>Три године прохујаше, а и четврта се већ у велико бројала,  
оде у кујну.</p> <p> — Хоћете ли нам до године опет доћи? питаше он кад сами остадоше.</p> <p>  
d="SRP18840_C9"> <head>IX.</head> <p>На годину дана по Миличином венчању стајаше Даринка једно  
суства више се осећа, него да ја читаву годину не дођем.</p> <p> Ово је такође у смеју и шали и 
ђу фрај... овај, госпођицу.</p> <p>Прву годину свога учитељевања провела сам како, тако.{S} Тру 
ује кад вас на улици задржи чак четврто годишња девојчица и пита: кад ћеш и мене у школу примит 
 и стан који најмање вреди 150 форината годишње.{S} Али наравно, она је чедо протекције и среће 
 дугачак а време кратко; рад потребан и голем а силе слабе, малене и растрзане на хиљаду страна 
 ја задовољна кад сама осећам, да нисам гора од вас; а случај је учинио, да се <pb n="22" /> мо 
околине.{S} А ја — ма да у ствари нисам гора од вас — знате како пролазим.</p> <p>— Право имаш; 
.{S} И мени је Ленка изгледала хладна и горда, и то баш онда, кад ме је можда најжешће волела — 
ње; а озбиљно размишљање за нас је увек гордост, славољубље и сувопарно филозофисање.{S} И онда 
ао ватра; док јој дајеш горива пламти и гори а чим престанеш давати, она згара оно што имаде, п 
, да у њему нема <hi>довољно</hi> онога горива, које ја тражим и које би моју љубав све до сад  
атање досади...)</p> <p>Нестане ли тога горива у љубљених особа то нам га не могу више ни пружа 
> <p>„Љубав је као ватра; док јој дајеш горива пламти и гори а чим престанеш давати, она згара  
раје.{S} Трајна је љубав она што јој је гориво душевна врлина, а пролазна она је што потиче из  
д ти још додадем, да је за мене љубавно гориво уз остале душевне врлине на првом месту и разбор 
д особе коју љубимо.{S} Код неких је то гориво бело лице, вити стас, бисер-зуби, чарне очи, рум 
/p> <p>Ако ли је љубав слаба, онда и то гориво не претвара у пепео, већ у место њега остаје угљ 
о који временом ветар разнесе...</p> <p>Гориво љубавно долази од особе коју љубимо.{S} Код неки 
ајнемовање“ и друкчијим „је јуначинама“ горка а камо ли мени, обичној и — слабој женскињи...</p 
жим за психолошку студију — примети она горко.{S} То би и њега довело у неприлику, да размишља. 
ори рукописну белешку, на којој беше на горњем листу крупно и цифрасто написано:{S} Педагогија  
стигоше и до прве станице, где уђе нека госпа са двоје дечице, те тако прекидоше пређашњи разго 
вор.</p> <p>На идућој станици остави их госпа опет, али разговор се опет дуже времена не поче,  
мко: збогом! а сузе у очима једне старе госпе — њихове газдарице — сведочише, да су морале бити 
ендан — иначе не беше никога у кући.{S} Господин Коста не био пореклом мештанин; а осим тога би 
Саво, — рече за тим шаљиво и добре воље господин Коста — да је та проклета еманципација жена не 
 да је друкчије стојало, но то је тајна господина Косте, његове жене и младога доктора, који се 
р Сава Гавриловић, најприснији пријатељ господина Косте.</p> <p>Доктор Гавриловић је човек близ 
рала сам ма куда одавде.{S} Нисам хтела господину доктору да служим за психолошку студију — при 
хом задахнути.{S} Свака се сећа да јој „господство“ неће дуго трајати, а зна да је и сама погре 
те јој само рекох, да се српски не каже госпођа фрајла него госпођица; а узгред приметила сам ј 
у мој пос’о!{S} Ви’ш ти ње, мисли да је госпођа, па све зна! ..{S} Тако је рекла и снаш’ Пели,  
рига ни од десет доктора и таки паметни госпођа! ..{S} Фала богу, има у селу јоштер паметни људ 
та шта си ти закључивао, кад сам ја већ госпођа нотарошевица и у општинском стану.{S} Твоје зак 
атарош често на своме прозору од кад су госпођа фрајлица овде.{S} Но ја њега тада нисам познава 
м приметити, да титула немора бити баш „госпођа натарошевица“, може она и друкчије гласити...</ 
се нуди у место назива учитељице титула госпође натарошовице и натарош још приде...</p> <p>Она  
амену за то добила је већ идућих ферија госпођица Ленка писмо, у ком јој се нуди у место назива 
, да ме је синоћ молила твоја познаница госпођица Драгиња, да с њоме идем њезиној тетци у X. Ја 
а се српски не каже госпођа фрајла него госпођица; а узгред приметила сам још, да г. бележник з 
другу титулу, и зато сам ја видите, још госпођица учитељица.</p> <p>— Право! — викну Коста и ба 
асмеја и диже главу.</p> <p> — Одговор, госпођице! — молио је он, али поглед као да му је сад м 
 устаде и нагло је узе за руке. — Јест, госпођице, — рече затим нежно и ватрено гледајући јој у 
 — рече весело она — Него шта ти велиш, госпођице Шултесова? сањаш ли још о каквом Песталоцију, 
оје из његових усијаних руку.</p> <p> — Госпођице! — рече он потресеним гласом — зар је то одго 
едоватељ а Даринка би прва пошла трагом госпођице Шултесове — дода враголасто Ленка.{S} И с тим 
рече он кад их је поздравио. — Али камо госпођице Даринке?</p> <p>— Данас Ленчице, као да нико  
а јутрос рано отишла без његова знања с госпођицом Драгом у X. А и Ваше прво питање тицало се Д 
е он бацио око на госпођу фрај... овај, госпођицу.</p> <p>Прву годину свога учитељевања провела 
глава од посла; него је он бацио око на госпођу фрај... овај, госпођицу.</p> <p>Прву годину сво 
м имендану — о Константину и Јелени — у госте дођете.{S} Он је рад да вас позна, а и ја мислим, 
Већ је отишла с Драгом у X. тета Јели у госте; вратиће се тек довече.</p> <p>— Хо, ето му! — љу 
 и није лепо домаћину се не јавити, ал’ гостима се што шта мора кроз прсте гледати — смејаше се 
е проведоше весело у друштву са осталим гостима.{S} Вече међутим беше удесила Ленка да им самим 
и домаћин упознаше и с другим присутним гостима, што дођоше да честитају имендан — иначе не беш 
p>— На посао — рече он тоном којим се с гостима не разговара.</p> <p>— Та још је рано, — рече о 
он опазив тај Даринчин поглед.</p> <p>— Готова сам — рече она. — Али ти си твој посао давно нап 
ли музе краву — рече му рукујући се — а гошће ти зацело још спавају?</p> <p>— Та тек је четир с 
..</p> <p>Сутра дан отпутоваше дома обе гошће, а идућих месојеђа венчаше се доктор и Милица.{S} 
теност!{S} Ето до који дан одлазе нам и гошће, а Ви и Коста баш сад нађосте да се бринете.</p>  
 дуго махала марамом, а и г. Кости беху гошће омилиле, јер је и он чешће понављао заједно са же 
еља; иначе нема учитељу у време школско гошћења.</p> <p>Но вечери, кад се о свачем већ доста на 
 часак се узвици утишаше те се чула тек граја а после неколико тренутака зачу се поново и после 
ојој души морала је та неправедна оцена грдан и од рђавих последица утисак оставити.{S} Та и ти 
} Кад би ја тако радила видео би се мој грдан труд тек кад би моје ученице одрасле; а то је и с 
према труду, што ћеш га имати; па и тај грдни труд биће ти ненаграђен, превиђен и без сваког пр 
м топлим губером (ћилимом) а преко тога грдном дуњом.</p> <pb n="38" /> <p>Осим тога били су и  
више не утопљава нити да собу тако јако греје; да с прозора песак уклони и да собу чешће обдан  
Боже мој, зар је то баш тако неопростив грех био! — примети Ленка. — Требала си остати па би ви 
зависти.{S} А да неби и саме надзорнице грешиле пазе и на њихове поступке као и на целокупан ра 
а. — Сам кажеш, да ви мушки тек онда не грешите кад вам се замера, а уз така друга, питам, ко ћ 
и сад њено ћеретање и приповедање: како грк Јовина Ката нема вољу што је за учитеља дошла „женк 
у хвалу изгледаше као да јој залогаји у грлу застају, те на брзо остави јело.</p> <p>Коста је с 
д помислим на своју сведоџбу, речи ми у грлу застају — чудим се, како сам и до сад говорила.</p 
.{S} У средини тога гробља лежи и један гроб са обичним дрвеним крстом, на коме беше осим неког 
 сам на неком гробљу.{S} У средини тога гробља лежи и један гроб са обичним дрвеним крстом, на  
родника.{S} Па опет кад дође до средине гробља, пусти суде на стазицу, па се упути гробу учитељ 
читељичке кад се и опет тргох, на место гробља уђох у једну кућицу. — На постељи лежи у маленој 
 и ружица.</p> <p>У исти мах прође кроз гробље нека лепа, млада и здрава сељанка; враћала се од 
десет година у напред и да сам на неком гробљу.{S} У средини тога гробља лежи и један гроб са о 
бља, пусти суде на стазицу, па се упути гробу учитељичину.{S} Ту код њега клече па по свршеној  
тек могли увидети!</p> <p>— Правда је у гробу! — уздахну Даринка — И зато сам ја задовољна кад  
у Милица. — То би било грозно!</p> <p>— Грозно или не; ал мени се тако слути — рече замишљено Д 
Довољну! — узвикну Милица. — То би било грозно!</p> <p>— Грозно или не; ал мени се тако слути — 
<p>Кад се влак кренуо, чуло се и зањима громко: збогом! а сузе у очима једне старе госпе — њихо 
ој бајем протисли, него да мете рена на груди и да иде код доктора — а чим сам жени обајала, ко 
ато га погледав, па му наслони главу на груди.</p> <pb n="31" /> <p>— Е ово би требало да је за 
руком а другом се песницом бесно лупи у груди.</p> <p>Да је баба Мара блаже говорила, ја бих се 
рце опет неће да знаде, да је у женским грудима па да тек уз оне особине и до осамнаесте године 
 неког зида искупило више жена, а из те групе чула се изнемогла дрека.</p> <p>Кад сам до њих до 
деце беше покривено најпре неким топлим губером (ћилимом) а преко тога грдном дуњом.</p> <pb n= 
 бар равне.</p> <p>— Та већ видећемо -— гунђала је она — Научиле се на лак живот, па ће тако хт 
{S} Забранити... ал’ ја би је задржао — гунђао је он. — Ал’ ти дабоме, ниси ни покушавала, дост 
p> <p>Друге жене устрашено и срамежљиво гуркаху је да ћути, али баба се недаде смести већ провл 
 да је „леку-рад“ мало више из чутурице гуцнула.</p> <pb n="37" /> <p>„Којешта!“ осечем се ја.  
тави за тим — Мати и отац не могу се из Д. амо селити а сестре су ми још малене.</p> <p>Зато ка 
 своју намеру.</p> <p>— Нешто си бледа, да ти није зло? — питаше брижно Ленка метнувши пред њу  
уливаше симпатије а Даринка ми изгледа, да сувише много мисли а да може кога искрено волети.</p 
ељица у С.</p> <p>То ми је дало повода, да се слатко насмејем, јер, ко што знате, и сама сам та 
шном иронијом настави:</p> <p>„Знам ја, да нови касапи под...“ па прогута још две речи намигнув 
 им треба учитељка а намирисала сам ја, да баш ни поповима ни си у вољи, па макар да једни по с 
сећа.{S} Тако исто падне на мене коцка, да говорим о електрицитету баш кад сам о акустици и опт 
ознала путница, која се можда радовала, да ће уживати „сцену радосна састанка.“</p> <p>— Неће м 
 мени непознатих разлога, па је држала, да мећу нама — као обично међу Србима — и сада још баш  
 беше добра душа.{S} Вечито се старала, да ме својим приповедањем забави; али ви знате, да сам  
али она не дође — доцније им је писала, да је била у јаком послу...</p> </div> <div type="chapt 
 уверена.{S} Осим тога јуче сам видела, да ме Коста прилично и познаје.{S} И зато и нећу од вас 
тавам, но и ја сам као и Ленка увидела, да је тај посао „неблагодаран“.{S} И тако сам затим и ј 
ога држати.{S} Али на брзо сам увидела, да је за тај огромни посао десет школских месеца сувише 
 <p>— Право велиш; — ја сам заборавила, да још Даринка и Милица на ред долазе.</p> <p>— Доселил 
већ и с њиме биле „ти“ Ленка је желила, да тако буде, а оне се нису много устезале.</p> <p>— Ос 
и Милицу осудити, што је и она мислила, да је наклоност у случају „добре партије“ довољан услов 
Тако ми се боље свиди, јер сам научила, да све три заједно и добро и зло делимо, па вас још и с 
 своју савест, која ме је вазда мучила, да сам недостојна тога позива кад га не вршим по своме  
поцрвенила и застидила се кад сам чула, да ме и образовани људи хвале; а усљед тога осећања пос 
гору све док сама не увиди и не призна, да за то још није дорасла или док се не покаже тога поз 
ице била дирнута.{S} Та није то првина, да сам морала увидети, да више вредим, него што ме свет 
а поштовачица Бело-Ланкастарова начина, да и деца учитељу при настави помажу.{S} Али време и ис 
 хтела да због родољубља и мог уверења, да добро радим, и у овом забаченом селу лошије оцењена  
је тешко вршити свој позив без уверења, да га сасвим достојно врше; а за достојно вршење треба  
жи друге награде и хвале, осим уверења, да је користан члан човечанства није ни достојан тога,  
 о феријама оде дома, дођох до уверења, да би много сретнији био да нема тих проклетих ферија,  
S} И тако ја сиромах, дођох до уверења, да се тамо преко слабо о мени брине или да су учитељице 
лила твоја познаница госпођица Драгиња, да с њоме идем њезиној тетци у X. Ја сам дала реч а мис 
 Та ја бар нисам учитељица ни женскиња, да би ми се и те ситнице замерале; — смејаше се на то К 
о сумњало! — све једнако те мучи сумња, да ја за твојим доктором тугујем. —</p> <p>Да те један  
ни и изазивајући погледи, којима смера, да те задобије или изигра.{S} Друкчије је брате код Срп 
удила.{S} Али ја сам и сувише поносита, да се коме намећем; а и срце би ми морало бити и сувише 
н корак, али мени се чини, браца Коста, да баш тај корак мора да је „џиновски“; јер поглед по с 
дније створење; јер нисам ни навикнута, да се околности по мојој вољи и замном окрећу, па сам и 
механично владају.</p> <p>— Камо срећа, да смо и ми тако чиниле, биле би можда боље прошле.{S}  
 n="30" /> <p>— И то је довољан разлог, да и теби Коста, баш ни једна није веровала.</p> <p>— П 
па га у име божије провлачимо кроз зид, да се одели на коју год страну; већ ми се досадило пати 
ти, а проклето срце опет неће да знаде, да је у женским грудима па да тек уз оне особине и до о 
иташе Даринка — та свако паметан знаде, да је у добру лако добар бити, него да се на муци позна 
ула тог новога дара природе; јер знаде, да јој то неће срамоте нанети.{S} Сва промена што је по 
 <p>— У осталом — рече Милица кад виде, да је Даринка не верујући посматра — ви обе добро знате 
а лица изговорила.</p> <p>Али кад виде, да се и та стрела о мене није очешала и да се тек смеје 
елу, рече, кад на Даринчином лицу виде, да већ зна шта ће да каже и да јој одобрити неће — немо 
ле и доживиле није тако опасне природе, да се баш тајити мора.</p> <p>Сад су, као што смо чули, 
p> <p>Она уздахну и ућута.{S} Знала је, да су узеле карте до Т. из кога су обе и биле, и да су  
Ленка да им самима остане.{S} Знала је, да ће јој већ сутра другарице опет отићи свака на своје 
{S} Али време и искуство научило ме је, да је и у лошем често баш добро скривено и да најбољи н 
пира потрошити, док се општина смилује, да својој учитељици плаћу изда.</p> <p>— Ти од неко доб 
рпкиње се још нису толико еманциповале, да је хуманизам и свест и код њих јача од родољубља...< 
т, па га прецртавају док не дође време, да и ја у школу дођем.</p> <p>— Види се да си свој зана 
 позна, а и ја мислим, да је већ време, да се опет видимо и да при растанку из школе задату реч 
рекла и снаш’ Пели, да не иде код мене, да јој бајем протисли, него да мете рена на груди и да  
аринчине очи казују ти, да су створене, да трпе, теше и ране лече; а то је брате, својство што  
огу сасвим да одобрим ни ваше тужакање, да вам силно учење отима време за васпитавање; јер сами 
о неком ћутању Ленка — Моје је уверење, да ни један учитељ ни учитељица на селу — разумете ли?  
довољна награда чиста савест и уверење, да ми је рад примерен потреби и по томе и користан.</p> 
ед незгода што их учитељи на селу трпе, да по чешће проведем по више сахата дневно — један до д 
.{S} Друга би можда баш сад трудила се, да му покаже да се вара.{S} Али ја сам баш противно од  
сто. — Од поштовања до љубави, каже се, да треба тек један корак, али мени се чини, браца Коста 
ивати у мој прозор.{S} Овако разуме се, да сам те морала избегавати, ако сам хтела да ми девоја 
ече Даринка. — А тај правац чини ми се, да треба према потреби своје околине сваки учитељ сам с 
. — И онда још имамо образа хвалити се, да и ми у просвети напредујемо.</p> <p>— Та ваљда нећеш 
{S} Али у истом моменту учинило јој се, да и он и она смешно изгледају, па се засмеја и диже гл 
шће обдан ветри.</p> <p>Трудила сам се, да је приволим да зове лекара, но кад у томе нисам успе 
зобразити?{S} Или можда се и ви надате, да ће донде наступити сретније доба у коме се мислеће ж 
и прихватили.</p> <p>Тако н. пр. знате, да ја као ђак нисам била поштовачица Бело-Ланкастарова  
ручена“ не стечем.{S} Јер и саме знате, да те „препоручене“ и „претпостављене“ и мушке и женске 
ојим приповедањем забави; али ви знате, да сам ја по кадгод неблагодарно створење, па ме и сад  
верујући посматра — ви обе добро знате, да ја вазда блаже мислим но што се можда изражавам; те  
 сам данас и ја весела, а весељу знате, да се и нехотице гледа „кроз прсте“...</p> <p>Добила са 
ме и не хвалим.{S} Но и ви допустићете, да је понављање душа сваке наставе, па што онда и за се 
у равнодушност.{S} Та зар ви не видите, да ће нам те, бајаги „даровите“, на рачун својих препор 
ви не ређате.{S} А нећете да се сетите, да смо и ми људи — рече она дошавши у ватру.</p> <p>— Г 
стенографисати.</p> <p>— Ако допустите, да тим белешкама независно разполажем, одмах ћу се дати 
ете можда и боље проћи; таке сте среће, да и нетражећи стичете симпатију своје околине.{S} А ја 
ним и крупним гласом. — Лако је могуће, да сам се и преварио, обе једнако поштујем; само што ми 
е лудорије.“ па се маших детиње ручице, да му било опипам.</p> <p>Али баба зацело мишљаше, да ћ 
з Миличина писма у коме ми још јављаше, да је и сама постала учитељица у С.</p> <p>То ми је дал 
опипам.</p> <p>Али баба зацело мишљаше, да ћу јој дете отргнути па гњевно викну:</p> <p>„Држ’ т 
ћи.</p> <p>Но уз све то мени се чињаше, да би ваздух могао чистији бити, за то се још боље обаз 
се доктор за њу решио, па му се чињаше, да се она труди да доктора задобије. — Био је као што ј 
недеље, од кад су код њих, па навалише, да иду и својим родитељима, али Ленка и г. Коста не дад 
е госпе — њихове газдарице — сведочише, да су морале бити ваљане девојке.</p> <p>— Ни кост ми в 
 их код тебе у врту чула најбољи доказ, да у њему нема <hi>довољно</hi> онога горива, које ја т 
браниш — рече Милица — по теби се види, да много радиш; здрава си, а слабија си но што си била  
она може бити друкчије, кад јасно види, да већина нас тражи тек новац, спољашњу лепоту и углађе 
му узе израз, к’о да му пријатељ тврди, да се сунце на западу родило. — Не Саво, то није могуће 
 поглед; тек неки дан добио сам куражи, да је као кривац молећи погледам, но и ту је само порум 
 зна! ..{S} Тако је рекла и снаш’ Пели, да не иде код мене, да јој бајем протисли, него да мете 
с обе поздравља и заједно са мном моли, да нам о његовом имендану — о Константину и Јелени — у  
оглед по свету <pb n="52" /> казује ми, да људи ретко из истинског поштовања поступају.{S} А за 
м више учитељица.</p> <p>Замераћете ми, да немам истрајности и енергије.{S} Па добро нека је и  
ђинца загледати, и зато се и мени чини, да такову женскињу мора можда и уз добра својства карак 
гох се из свога заноса, те ми се учини, да смо са двадесет година у напред и да сам на неком гр 
о се већ из дворишта, а Ленци се учини, да је Даринчин глас чудно дрхтао; али у исти мах беше ј 
ан, те сад беху обоје љутити и спремни, да Даринци поштену лекцију очитају.{S} Али кад у собу с 
и чисто као злато.</p> <p>— Обричем ти, да ћу је усрећити; само ако ме не одбије — рече доктор  
/> можда пали, Даринчине очи казују ти, да су створене, да трпе, теше и ране лече; а то је брат 
> <p>— Него?</p> <p>— Хтела сам казати, да се у томе добу и о љубави озбиљније размишља.</p> <p 
/p> <p>Него истине ради морам признати, да су ти извештаји већином благи и пријатељским духом з 
или.</p> <p>Него и опет морам признати, да се ја и у предметима што се више механично уче не ос 
Но не брини се, ја ћу се већ постарати, да и ти за другом титулом дуго не чекаш. </p> <pb n="34 
 Он вели, млеко ме неће толико коштати, да могу одрасну краву купити, а временом ће и ово телен 
 — насмеја се Даринка — сад ћеш видети, да ми је желудац сасвим здрав — и смести се за сто.{S}  
 није то првина, да сам морала увидети, да више вредим, него што ме свет цени, та судба прати м 
ко од мене — „лепа кућа“; само се сети, да имаш душу па не мој бар онда да треш крајнике кад си 
За то га сад смеј пријатеља одмах сети, да нема права срдити се, те опет седе на старо место и  
еће бити неправде, те ће и опет важити, да је свако своје среће ковач.</p> <p>— Већ добро; виде 
pb n="25" /> срце, морам још припазити, да уз сву своју муку, труд и вољу и народу мало привређ 
енити позив?</p> <p>— Та немој мислити, да си томе баш само ти узрок.{S} Имала сам ја за тај од 
ажно било.{S} Иначе су могле помислити, да сам се и ја миразу од твога бабе надао, па се после  
 Кад те човек чује, могао би помислити, да си потпуно сретна, а сама признајеш, да и тебе штошт 
љица <pb n="26" /> па немогу помислити, да си чича Харалампије мој фамилијаз — и ако до душе на 
 сваког бар за часак усрећити, учинити, да све увреде заборави.</p> <p>— За часак! — понови Мил 
ижити; шта више често ће ти се учинити, да је она хладна, дурљива и необразована према предусре 
шали Милица — само још морам приметити, да титула немора бити баш „госпођа натарошевица“, може  
у злобне, а овако само те морам сетити, да има и Српкиња што пођоше за туђинце.</p> <p>— У хиља 
 што мора свако дете најпре да освести, да му је „Баба“ или „баца“ отац а „нина“ или „сека“ мат 
менула попове.{S} Она је морала начути, да при моме избору, ондашњи свештеници недадоше свога г 
изирајте, а уверена да ће те и ви наћи, да су саставци чиста истина, која је обично непријатна  
душевљено — загледај боље, па ћеш наћи, да и Даринчине искрене и благе очи не уступају Миличино 
амо да се добро размислиш, па ћеш наћи, да је код нас Срба у томе погледу још „цвеће“ туђинац,  
овори она — али ја сам заборавила рећи, да на цео разред тај пази један од двеју главних надзор 
 n="45" /> <p>— Заборавила сам ти рећи, да ме је синоћ молила твоја познаница госпођица Драгиња 
ише ако ћу да будем искрен, морам рећи, да сам се баш онда љутио, и то баш на себе самог, кад с 
ана девојка.{S} Али опет ти морам рећи, да се у Даринци вараш.{S} Ти си најбујније доба твога ж 
ћин смешећи се — зато морам и сам рећи, да сам јој муж Коста Т. овдашњи бележник.</p> <p>— Мило 
их људи, него ћу вам ’нако просто рећи, да сам се — удала још пре три месеца.</p> <p>Знам да су 
у пређе у осмеј — Али толико могу рећи, да од тога доба никад не сањам.{S} Чим хоће да ме снађе 
т она.</p> <p>— Требао сам раније доћи, да видим како се пренемажеш и како си се „накинђурила“  
Тако је.{S} Узела сам кола и рекла јој, да морам нешто важно дома телеграфисати, па је позвала  
а трже, нудећи ме да седнем, рекох јој, да дете сувише не утопљава нити да собу тако јако греје 
ја судба већ одавно.{S} Но ја се надам, да ће и на мојих вратих срећа закуцати па онда ћу је чв 
оветку како се могло; а тврдо се надам, да ће ми и они ту слободу као и погрешке у приповеци ра 
е срдити што овако говорим.{S} Ја знам, да свуда има изузетака и да сте и ви баш један „егземпл 
 могуће, велиш ти, но и ја напред знам, да ће све то врло мало бити према труду, што ћеш га има 
ше он пољубив је у чело — и онако знам, да ћеш скоро свршити.</p> <p>— Сад ми и не остаје друго 
 збуњено рече:</p> <p>— Заборавила сам, да је и Коста међу нама; но он ће опростити — свуда има 
ацело јако љутила.{S} Овако видила сам, да су те оштре стреле наперене тек из „борбе за опстана 
} И зато нећу да очајавам; уверена сам, да неће на томе остати, нашу праву вредност оцениће тек 
 зато сам ја задовољна кад сама осећам, да нисам гора од вас; а случај је учинио, да се <pb n=" 
ишљење о љубави, па кад ти још додадем, да је за мене љубавно гориво уз остале душевне врлине н 
оли то и мене као и њих, али ја знадем, да се долази до цељи и споро ходећи.{S} Осим тога — реч 
поруменивши доктор — само напред кажем, да се не надам никаквом успеху код Даринке.{S} Све ми с 
в — плану на то Ленка — Но ја ти кажем, да немаш право.{S} Воље сам и ја имала као и свака од в 
опростити.{S} Особито кад им још кажем, да сам и ја — учитељица.</p> <p>Јавор, 1884.</p> </div> 
оје још није тако дочекала; закључујем, да ме и воли.</p> <p>— Даринку су можда тек неприлике и 
="35" /> <p>И опет сам хтела да викнем, да нема веће среће, од учитељичке кад се и опет тргох,  
ед те њене среће, хтедох већ да викнем, да ћу и ја вазда тек учитељица остати.{S} Но у исти мах 
бити учитељице.{S} Зато вам се обричем, да ћу после три године свога рада — ма где ја била — да 
ка.</p> <p>Кад сам до њих дошла, видим, да су прокопале зид па кроз ту пукотину провлаче неко б 
ожда боље прошле.{S} Јер сад тек видим, да нам је наше учење с темељним разумевањем и дало оцен 
где сено косио.{S} На лицу њеном видим, да је задовољна и да јој ова земља не покрива драге кос 
крено баш све мисли своје, и ако видим, да се у многоме не слажемо.</p> <p>— Говори само! — при 
ад и сама добро не разумем, опет видим, да ми је мио и да га поштујем; а љубав држим да ће доћи 
е удисати могла.</p> <p>У ходању видим, да се код неког зида искупило више жена, а из те групе  
 к’о што га ви желите још није а држим, да и неће куцнути час...</p> <p>За такав свршетак морал 
чем, — дода му жена — али и опет велим, да се та брига и рад не исплаћује и да би паметније бил 
 Он је рад да вас позна, а и ја мислим, да је већ време, да се опет видимо и да при растанку из 
, рече Ленка молећим гласом и погледом, да је већ касно, те да оде спавати.</p> <p>— Али ја баш 
ку децу потребно.{S} Зато ко је уверен, да по могућству достојно врши своју дужност може бити с 
у и разборитост онда можеш бити уверен, да су докторове речи, што сам их код тебе у врту чула н 
у за њих моли; јер свако је био уверен, да ће јој он тек оно дати, што би се и у цркви читати м 
а Милицу?</p> <p>— Та већ сам ти казао, да је и она ваљана девојка и ако је по моме мишљењу мно 
примети шаљиво г. Коста — ја бих рекао, да су злобне, а овако само те морам сетити, да има и Ср 
 „ладним створењем“ и отворено изрекао, да му симпатију не уливам.{S} Друга би можда баш сад тр 
Но ја ти сад не помогох!{S} Ти си знао, да ће тако бити, па кад си ме тада предпостављао новцу, 
то им је главна црта лично задовољство, да буду мајке и прамајке нашој узданици српској, т.ј. б 
 а он настави:</p> <p>— Кад сам увидио, да љубав није шала, и да се са срцем несме ни пошалити, 
е:</p> <p>— Кад сам на послетку увидио, да не вреди у том случају ни на себе љутити се, јер чов 
д кошница.</p> <p>— Жену сам ти опазио, да у штали музе краву — рече му рукујући се — а гошће т 
 нисам гора од вас; а случај је учинио, да се <pb n="22" /> моја права способност и вредност пр 
ем, бацио у запећак и тврдо се заверио, да ћу учитељицу т.ј.{S} Ленку за жену узети и у општинс 
енка — ал’ ето и Коста је већ приметио, да би ти била лепша и од Милице, тек да су ти, већ од п 
и то баш на себе самог, кад сам осетио, да си баш ти у томе изузетак; т. ј. да се љутим, што ми 
 да пристанем; стисли сте ми руке тако, да се иначе не бих могла ни отети. — И с тим изви своје 
оучи ме једна баба, на којој се видело, да је „леку-рад“ мало више из чутурице гуцнула.</p> <pb 
 унутра, и ако се на њему јасно видело, да су му мисли далеко од чела и кошница...</p> <p>— Доћ 
поче, ма да им се на лицу јасно видело, да им се мисли врзу око последњих дана свога ђаковања.< 
 <pb n="39" /> <p>То би све добро било, да није светске критике; — рече Ленка — а шта ће рећи и 
унимо.</p> <p>Ми се обоје тврдо надамо, да ћете нам доћи; а дотле остаје здраво Ленци.</p> <p>К 
х разлога.{S} Приметила сам већ одавно, да Милица киселим лицем учитељује и да и она радо гледа 
сведоџбу с препоруком; а то је довољно, да и најбоље место добије.{S} Мећу тим ми...</p> <pb n= 
 а кад ме схватите онда вам је и јасно, да нам се приповетка баш неможе по вашој жељи свршити.{ 
 какав је у истини.{S} Знала сам добро, да се нама учитељицама све већма замера но осталом женс 
ерити.{S} Било је у то доба тако блато, да вас ни десет коња преко овог ритског блата неби прев 
 те примети:</p> <p>— Позната је ствар, да многе мисли праве главобољу.{S} За то буди од сад па 
рености и узрујаним гласом — На пример, да си после неколико година корисна рада, настанила се  
о се сија; а коме би још пало на памет, да види пожртвовање и родољубље у незнатноме раду — сео 
ихо уздахну али мишља да му је дужност, да говору даде веселији правац, те примети:</p> <p>— По 
 чешће понављао заједно са женом молбу, да им опет скоро дођу и да им чешће пишу.{S} Оне су ово 
еби хтеле удати...{S} А треба да знају, да има мушких који умеју и новац прегорети, и...</p> <p 
м опоменама, опет се надају, и очекују, да им се приповетка и без њиховог посредовања по вољи с 
плату издавати, добио сам и ја прилику, да јој се приближим настави међу тим Коста — Али разуме 
ко.{S} То би и њега довело у неприлику, да размишља.{S} А тада би можда стекао према мени и сим 
му у реч она. — Требао си имати на уму, да сам ја осим усамљене девојке и учитељица па мање зав 
ироде твоје врсте, које у своме заносу, да право и племенито раде, често проиграју своју личну  
ако је своје среће ковач те ја покушах, да је кујем у другоме правцу.{S} И само зато драге моје 
тада нисам познавала те јој само рекох, да се српски не каже госпођа фрајла него госпођица; а у 
; — смејаше се на то Коста — а ти знаш, да је обичај већине људи тек онда погрешке не чинити ка 
ите женскиње?</p> <p>То не, ал ти знаш, да ја ни кад ни сам волио хладно и поносито женскиње, а 
о о њој помислиш, но да можда посумњаш, да хоће да те задобије...{S} То је, драги мој Саво, по  
а — настави жена — Јер треба да знадеш, да главна задаћа сваког савесног и ваљаног учитеља треб 
— рече јетко Ленка — а нећеш да знадеш, да се од родољубља не може ни три дана живети.{S} Народ 
 за закон.{S} Осим тога, и сама знадеш, да сваку наставу треба прилагодити способности и околно 
 месту. — примети Даринка. — Сам кажеш, да ви мушки тек онда не грешите кад вам се замера, а уз 
да си потпуно сретна, а сама признајеш, да и тебе штошта тишти — рече ироничким осмејом Милица. 
ј говор нема овде места; сам признајеш, да и Милица доста вреди и да се може допасти.</p> <p>—  
 огорчена; и моја примедба, допустићеш, да је основана и на месту.</p> <p>— То ће будућност и н 
и дабоме да није до тога:{S} Сам велиш, да много мисли, а ко премишља мора на послетку и увидет 
еда.</p> <p>— И ти, Милице, баш мислиш, да ћеш на бадњи дан прасе угојити? — насмеши се опет пр 
 госпођица; а узгред приметила сам још, да г. бележник зацело нема посла, па зато гледа кроз пр 
ио, да си баш ти у томе изузетак; т. ј. да се љутим, што ми ти неверујеш, већ ме се свуда, па б 
а Наста ми је до душе приповедала и то: да су г. натарош често на своме прозору од кад су госпо 
 утопљава нити да собу тако јако греје; да с прозора песак уклони и да собу чешће обдан ветри.< 
окајала; та доктор није био таки човек; да се неможе трпети, а уз то беше он и ваљан и уважен,  
есне и ваљане чланове човечанствена.{S} Да се то постигне треба за село сасвим засебан наставни 
им шаљиво и добре воље господин Коста — да је та проклета еманципација жена неопходна потреба з 
га се сита нагледала? шану јој Милица — Да је тај твој Душан Т. црквењак, ја бих загонетку одав 
> <p>Ја знам настави по малој почивци — да је и код нас Срба: пут дугачак а време кратко; рад п 
 разума и хваљеног родољубља?!</p> <p>— Да се само од родољубља живети даје можда и неби тако б 
и код њих јача од родољубља...</p> <p>— Да то Даринка или Милица говори, — примети шаљиво г. Ко 
још устреба — рече му Даринка.</p> <p>— Да си ти Даринка добила место дознала сам из Миличина п 
да кол’ко толико себи и деци олакшам, а да уз то не буде механизма и у оним предметима где се б 
ад ја пеглам или шијем а ти ми читаш, а да си узео жену са миразом, читао би и ти у кавани.{S}  
м да ходи и за то је дошла к мени.{S} А да ће ми заиста доћи, ако само истрајности будем имао,  
удити и бар општа оцена боља дати.{S} А да сталне воље имадеш, и да ти није „плева“ у глави — т 
ад нисам опазила код деце зависти.{S} А да неби и саме надзорнице грешиле пазе и на њихове пост 
ст и новац, за њих узгредна ствар.{S} А да истину говорим, увидићеш и ти, чим се сетиш оних мно 
p> <p>— Моји санови су друге врсте, — а да и ја сањам о том сте уверене.{S} Па кад сте већ за ш 
ерати — примети јетко Ленка.</p> <p>— А да шта ћу? — рече Даринка слегнув раменима. — Ни моје с 
нка ми изгледа, да сувише много мисли а да може кога искрено волети.</p> <p>— Много мисли! — ви 
осле још неби хтеле удати...{S} А треба да знају, да има мушких који умеју и новац прегорети, и 
сваког савесног и ваљаног учитеља треба да је развијање ума и оплемењавање срца дечијег; а уз т 
ст па и не почиње онде љубити где треба да поштује...</p> <p>И с тога — каже — већина жена пост 
 учитељ сам себи да створи.{S} Не треба да се ограничимо на она правила и упутства, што смо их  
племењавање срца дечијег; а уз то треба да им улије у њихову главицу и сва знања, која су закон 
 и покретача — настави жена — Јер треба да знадеш, да главна задаћа сваког савесног и ваљаног у 
 па поносито рече:</p> <p>— Нећу никога да вређам; али учитељ, који тражи друге награде и хвале 
и — свуда има изузетака.</p> <p>— Ваљда да опрости, што си и нехотице истину казала — рече Ленк 
е сети, да имаш душу па не мој бар онда да треш крајнике кад си пијана и да бајеш сваку болест  
а па протре очи —- Ал’ нека, треба и ја да запамтим кад сам полагала учитељски испит.</p> <p>—  
ој жени а што сад и нехотице морам и ја да одобрим ту проклету еманципацију женскиња...</p> <p> 
не уме ни да је оцени?{S} Него видим ја да ту нема ништа, и да право каже наша сека Пела: „Боље 
и и плаћа. „Не ће бити попа ни попадија да иде у школу“ обично вели наш сељак.{S} И ту онда нет 
<p>— Тако! — Дакле ја треба целога века да друге извињујем и да се борим за оно што другима и с 
има.{S} Вече међутим беше удесила Ленка да им самима остане.{S} Знала је, да ће јој већ сутра д 
ви, — примети Милица — а шта ће Даринка да каже? — та и она је нама равна, па погледај њену оце 
, чудан ти је човек; све га нешто копка да туђу тајну дозна, и ако га се ништа нетиче!</p> <p>— 
ретнија, па се повикало одма од почетка да је даровита; а осим тога, ваљда је умела да провиди  
но што би требало.{S} Ја сам покушавала да их од тога одвикнем; но тада ми опет долажаху сувише 
пет је члан српског народа, па је знала да је Србин злопамтило и да радије копа јаму своме но — 
Ленка. — Требала си остати па би видела да би се он за тебе решио.</p> <p>Даринчине се очи опет 
до који дан већ одлазите, па бих волела да нас данас не остављаш — рече Ленка молећим погледом. 
е даровита; а осим тога, ваљда је умела да провиди и свој положај, па узела и бољи правац.</p>  
ода још Милица.</p> <p>— И кад би хтела да се усиљавам, не бих могла; ми учитељи вазда се морам 
мети јетко Милица.</p> <p>— Ти би хтела да се наша околина влада по правилу: „уништите узроке а 
алила, па нећу више.{S} Или би ти хтела да због родољубља и мог уверења, да добро радим, и у ов 
ила сам и сувише ревносна, па сам хтела да поучавам и ван школских часова; а баба Мара сетила м 
сам те морала избегавати, ако сам хтела да ми девојачки углед и карактер и у очима торокљива св 
.</p> <pb n="35" /> <p>И опет сам хтела да викнем, да нема веће среће, од учитељичке кад се и о 
ашујућим тоном.</p> <p>— Нисам то хтела да речем.</p> <p>— Него?</p> <p>— Хтела сам казати, да  
здахну Милица — а и Даринка је навалила да се прек’сутра кренемо.{S} Родитељи нас већ одавно че 
верзитета има у Риму? а кад сам мислила да ћу говорити из повеснице, дошла је на ред — логика.< 
д ни била „чедо среће“ па нисам научила да примам награде за своја дела.{S} За то се и не обази 
ица без сумње јутрос опрала па прострла да се суше.</p> <p>Домаћичино лице показиваше благу и и 
 уловити, кад је она луда баш сад нашла да оде...</p> <p> — Леп комплимент за Даринку! — смејал 
...</p> <p>Коста тихо уздахну али мишља да му је дужност, да говору даде веселији правац, те пр 
зговор се опет дуже времена не поче, ма да им се на лицу јасно видело, да им се мисли врзу око  
е симпатију своје околине.{S} А ја — ма да у ствари нисам гора од вас — знате како пролазим.</p 
ива по 3 — 4 стотине плате, а уз то има да наставља по 6 разреда и 100 — 200 деце (разуме се, а 
озофирања,“ дода за тим смешећи се — на да чујемо шта ће и Даринка рећи; јер ено Милица већ дре 
ма прима ме околина с којом сам осуђена да живим и да се дружим.</p> <p>Баба Наста ми је до душ 
о и „на тенане“ анализирајте, а уверена да ће те и ви наћи, да су саставци чиста истина, која ј 
ом сјају па јој је доста кад је уверена да ће поред мужа комотно живети или уз њега некога угле 
 кад ми време допусти и кад сам уверена да је остало већ доста утврђено и у реду.</p> <p>Тиме с 
 учитељски позив решити!</p> <p>Уверена да ће те се на ово онако двосмислено насмешити.{S} Но и 
ше кратак рок а деца и сувише запуштена да би ја, уз њихово често изостајање од школе, душу опл 
ј „господство“ неће дуго трајати, а зна да је и сама погрешива па несме ни своју другарицу стро 
го најозбиљније тражих прилике и начина да се с њоме ближе упознам.{S} Али то баш беше чвор.{S} 
ј муж у реч — ти вређаш.</p> <p>Зна она да је за то и сувише волим — рече Ленка погледавши друг 
атке примети Милица — Ми немамо као она да бранимо свој пренагљени корак, него ћемо само казива 
рекате?{S} Хоћу и ја једанпут практична да будем и да се угледам на Душанију и Анђу — а њима је 
аменима. — Ни моје срце није машина, па да навијем осећаје онако како би практичније било.{S} И 
икад не долазим у ту врсту искушења, па да вас баш немогу разумети. — рече смешећи се Даринка.  
тима или баш те „пузавачке“ природе, па да пред сваким пузим, док општу симпатију и назив „преп 
о хладније срце и скученије осећаје, па да и без љубави ономе руку дадем, код кога ћу моћи комо 
ровите“ пофторавају те „лаке ствари“ па да се види, како и „женијалним дусима“ нису увек сви ре 
ће да знаде, да је у женским грудима па да тек уз оне особине и до осамнаесте године сме по вољ 
ија, или да један пут настану вечито па да је она тако к’о сад увек у мојој близини.{S} И да... 
 мени је жао — врло ми је жао, ал’ мора да буде — па страсно загрли другарицу и одјури из собе. 
лу као неко зло — које „моде ради“ мора да се трпи и плаћа. „Не ће бити попа ни попадија да иде 
ише ни пружати и онда и наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста и јака она зг 
ини, браца Коста, да баш тај корак мора да је „џиновски“; јер поглед по свету <pb n="52" /> каз 
 несретна што остави учитељевање; доста да никог није у сватове звала.</p> <p>— Ни једно ни дру 
атељи па опет смо муж и жена; па ма шта да речем ваљда ћеш ми тек лична пријатељица остати?!</p 
љским духом задахнути.{S} Свака се сећа да јој „господство“ неће дуго трајати, а зна да је и са 
/p> <p>— Немој се љутити; ја нећу никог да учим, него тек казујем своје мишљење — рече Даринка. 
} И ја сам човек па хоће осећаји кадкад да искипе, а јуче сам у најосетљивије жице била дирнута 
и Јелени — у госте дођете.{S} Он је рад да вас позна, а и ја мислим, да је већ време, да се опе 
морицу што је била до собе.</p> <p>„Сад да ми је Мија ту“, настави забринуто и тужно „ома би и  
а минимум платом.</p> <p>— Па зар народ да одкајава погрешке појединаца?! викну Даринка</p> <p> 
е за тим Ленка — а оне знају и без тебе да си ми муж.{S} Сад нисам више учитељица <pb n="26" /> 
е тепаше: „мама, мама“ и то јој не даде да даље размишља.</p> <p>У том дође и г. Коста.</p> <p> 
авши другарицу; па кад јој на лицу виде да је разуме, осмељена настави:</p> <p>— Јест, ја не сп 
 можда баш сад трудила се, да му покаже да се вара.{S} Али ја сам баш противно од оне за коју м 
куства па је требала тиме и народу дуже да послужи.</p> <p>— Опет народ! — рече јетко Ленка — а 
ма њему наклоности осећати, а држала је да је он и сасвим добра партија за женскињу без мираза. 
и ракију изнела у шталог.{S} Та боље је да ми се и ракија поквари, него да ми пропадне моје сла 
 жене устрашено и срамежљиво гуркаху је да ћути, али баба се недаде смести већ провлачећи дете  
 — примети Даринка — Твоја природа није да се с незгодама бори; а у ужем кругу, у породици или  
ече оштро Милица — За моју природу није да гладим децу ко неко пудлу; а и ти ћеш видити, како ћ 
 сам и дошао.{S} Гледај да буде прилике да девојци могу казати и одговор чути.</p> <p>— А за ко 
амо је штета што се нико не сећа узроке да истражује — примети јетко Милица.</p> <p>— Ти би хте 
 ћерчица г. Косте и Ленке требала тетке да позна.</p> <p>Већ је три недеље, од кад су код њих,  
вала а другарице јој се такође спремале да легну.</p> <p>„Песталоци родио се у Цириху 1746. год 
едати како си ме уловила.{S} Хоћу дакле да чујем хоћеш ли што слагати...</p> <p>— Е па остани,  
рви ти, — рече Даринка.</p> <p>— Одакле да почнем? из писама већ нешто знате.</p> <p>— Оне можд 
а себе, рече: „Право кажу да — ал’ боље да ћутим; та се никог не боји!“</p> <p>„Вараш се бако!“ 
че по малој почивци Милица. — Него боље да се разговарамо, и онако ћемо се брзо растати; а воле 
ли кад ме она из заноса трже, нудећи ме да седнем, рекох јој, да дете сувише не утопљава нити д 
<p>— Баш ми је жао што смо осуђене саме да путујемо; а како је тамо све весело! — примети затим 
звоњења могао деци јављати кад је време да у школу дођу, и с тога су деца вазда раније у школи  
смена извештаја давати?</p> <p>— Дабоме да не; — одговори она — али ја сам заборавила рећи, да  
 је Милица према доктору осећаше дабоме да беше далеко од љубави, али ко ће се још и данас при  
е на коме има учитељство да ради дабоме да је трњем обрасло; али преко трња и води пут срећи, с 
еше то необично — у самој ствари дабоме да је друкчије стојало, но то је тајна господина Косте, 
 јој је лако ћеретати, а Даринци дабоме да није до тога:{S} Сам велиш, да много мисли, а ко пре 
а часак загледа у даљину.</p> <p>Дабоме да и то није без узрока, — настави опет тихо — нисам ја 
 уздахом и сузним очима.</p> <p>„Дабоме да ће се одлучити; цича зима, а ви сте узеле дете из то 
тога, позива и нека се стиди што не уме да чита у срцу своје околине ону хвалу, што је најскрив 
еђену књижицу.</p> <p>По себи се разуме да овамо спада понављање предмета и тек они предмети шт 
жимо, нека се боље побрине за нас, а не да нас мане да у свом позиву мучећи се и глад осетимо.< 
нија и која се речима никад исказати не да.</p> <p>Непрестано вичете да нисте награђене, а не в 
е боље побрине за нас, а не да нас мане да у свом позиву мучећи се и глад осетимо.</p> <p>— Та  
 друге мени равне сестре што су осуђене да више размишљају, но што је то некима по вољи...</p>  
ш баш одвише појетизирати.{S} Знају оне да си и ти парче дрвена песника и да си речит — упаде м 
 позват!{S} Осим тога научила сам од ње да и са ревношћу и доброчинством може човек непријатеља 
е дакле већ по себи; него сврши што пре да и друге чујемо.</p> <p>— Ал’ то је баш важно било.{S 
о учитељство што мора свако дете најпре да освести, да му је „Баба“ или „баца“ отац а „нина“ ил 
 настави међу тим Коста — Али разуме се да сам пре тога постао са свим озбиљан човек.{S} На про 
да и ја у школу дођем.</p> <p>— Види се да си свој занат испекла — рече шаљиво домаћин.</p> <p> 
 смртно заљубљен...</p> <p>— Чини ми се да ти је смртну љубав и најбезазленија већ у очима чита 
ајвише интересовати.</p> <p>Учини ми се да смо са 10—15 година већ у напред па ми и не хотице д 
, а задеси ли те каква незгода, сети се да је уз тебе дете, које те не може разумети кад више ш 
едбу трже и порумени.{S} Учинило јој се да би приличније било да се и пред другарицама владала  
што и ви нисте у сватови биле, надам се да нам нећете замерити.{S} Било је у то доба тако блато 
.{S} Али кад у собу ступила учини им се да је и сувише бледа и тужна те заборавише своју намеру 
пре но што је довршио.{S} Учинило му се да је у оближњој сенци неко уздахнуо и да је за тим тра 
 гласом и погледом, да је већ касно, те да оде спавати.</p> <p>— Али ја баш нећу! — шалио се он 
цичи насамо проћи по чистом ваздуху, те да би и после подне читава два сахата онај школски вазд 
дила? — питаше г. Коста.</p> <p>— Знате да код нас на селу ни двадесетак кућа нема сата, а нема 
бичнија и интересантнија, а добро знате да се и онако тек необии интересантно од нас удаљене ст 
им штапом по трави.</p> <p>— Нећу брате да те учим — рече даље г. Коста — али добро пази; Дарин 
ељице но учитељи.{S} Јер прве ако осете да су се у себи превариле, те им се тај позив не мили,  
м ја, шта још ви не ређате.{S} А нећете да се сетите, да смо и ми људи — рече она дошавши у ват 
а нисте награђене, а не видите и нећете да видите најлепшу награду! — а очи јој се при тим речи 
сказати не да.</p> <p>Непрестано вичете да нисте награђене, а не видите и нећете да видите најл 
м и гошће, а Ви и Коста баш сад нађосте да се бринете.</p> <p> — Зар већ одлазе? — питаше он, а 
к нас три, а други и први разред не хте да нас чека, — одговори јој Даринка.</p> <p>— Напослетк 
Даринчином лицу виде, да већ зна шта ће да каже и да јој одобрити неће — неможе при данашњем на 
о.{S} Мањину опет — веле оне — ако неће да је права лутка свет обично неправедно оцењује, исмеј 
дине сме по вољи осећати, па и оно неће да се околностима потчини и прилагоди, него још вазда о 
аш похвалити, а проклето срце опет неће да знаде, да је у женским грудима па да тек уз оне особ 
помислиш, но да можда посумњаш, да хоће да те задобије...{S} То је, драги мој Саво, по моме схв 
 се обзиру на праву способност, па хоће да је превиде: а шта се тек може очекивати од проста на 
ана живети.{S} Народ и општина кад хоће да им ваљано служимо, нека се боље побрине за нас, а не 
д тога доба никад не сањам.{S} Чим хоће да ме снађе та беда ја ти се лепо забуним у посао, јер  
зборио, а кад му Милица ћеретајући рече да јој сад није потребна његова помоћ у погледу удадбе; 
ше њена прва цедуљица у којој ме мољаше да ради тачнијег примања плате коју рекнем у њену корис 
заћуташе.</p> <p>— Зар немаш ништа више да кажеш? — питаше по малој почивши г. Коста.</p> <p>—  
 оставио.</p> <p>— Зар немаш ништа више да кажеш? — питаше он опазив тај Даринчин поглед.</p> < 
 с другим присутним гостима, што дођоше да честитају имендан — иначе не беше никога у кући.{S}  
 наше девојке бити попадије ни помодуше да им треба учитељка а намирисала сам ја, да баш ни поп 
 мало задобих и њено поверење.{S} Доказ да је тако, беше њена прва цедуљица у којој ме мољаше д 
— Кад сам увидио, да љубав није шала, и да се са срцем несме ни пошалити, хтео сам да поправим  
и?{S} Него видим ја да ту нема ништа, и да право каже наша сека Пела: „Боље је имати среће, нег 
ле карте до Т. из кога су обе и биле, и да су им родитељи, истина ваљани, али — баш као и њени, 
оља дати.{S} А да сталне воље имадеш, и да ти није „плева“ у глави — то су тек могли увидети!</ 
тако к’о сад увек у мојој близини.{S} И да...</p> <p>— Та не мораш баш одвише појетизирати.{S}  
м.{S} Ја знам, да свуда има изузетака и да сте и ви баш један „егземплар“ од те врсте изузетног 
у оне да си и ти парче дрвена песника и да си речит — упаде му у реч Ленка.</p> <p>— То је за о 
да се и та стрела о мене није очешала и да се тек смејем зачуђено погледа, па љутито, али више  
р онда да треш крајнике кад си пијана и да бајеш сваку болест на једну форму...{S} Јер веруј ми 
 На лицу њеном видим, да је задовољна и да јој ова земља не покрива драге кости њезиних сродник 
ам у почетку хтела у школу осим учења и да васпитавам, но и ја сам као и Ленка увидела, да је т 
и, да смо са двадесет година у напред и да сам на неком гробљу.{S} У средини тога гробља лежи и 
 лицу виде, да већ зна шта ће да каже и да јој одобрити неће — неможе при данашњем наставном пл 
но, да Милица киселим лицем учитељује и да и она радо гледа доктора.{S} Па кад му она већ улива 
им, да се та брига и рад не исплаћује и да би паметније било да си мање ревностна.{S} Нико ти н 
рицама владала по обичају српске жене и да је своје љубавне осећаје пред другима обуздала.</p>  
ам признајеш, да и Милица доста вреди и да се може допасти.</p> <p>— Ко говори против ње! — осе 
 протисли, него да мете рена на груди и да иде код доктора — а чим сам жени обајала, ко да си р 
јако греје; да с прозора песак уклони и да собу чешће обдан ветри.</p> <p>Трудила сам се, да је 
Хоћу и ја једанпут практична да будем и да се угледам на Душанију и Анђу — а њима је зацело „бр 
 треба целога века да друге извињујем и да се борим за оно што другима и само долази!{S} Не Лен 
 околина с којом сам осуђена да живим и да се дружим.</p> <p>Баба Наста ми је до душе приповеда 
намо да је наш народ сувише сиромашан и да се већина и глађу бори.</p> <p>— И то је истина — пр 
 не разумем, опет видим, да ми је мио и да га поштујем; а љубав држим да ће доћи и сама, то јес 
а, па је знала да је Србин злопамтило и да радије копа јаму своме но — туђину...{S} И за то је  
м, да је већ време, да се опет видимо и да при растанку из школе задату реч испунимо.</p> <p>Ми 
је и у лошем често баш добро скривено и да најбољи начин ако није околностима примерен не може  
 да је у оближњој сенци неко уздахнуо и да је за тим трава јаче зашуштала, баш ко да је неко на 
са женом молбу, да им опет скоро дођу и да им чешће пишу.{S} Оне су ово последње радо обећале,  
тно од нас удаљене ствари радо читају и да све’ остало иде — под купус...</p> <p>Него си ти бра 
сам ја обичан човек; а као такав хоћу и да уживам плод свога труда, а не тек вечито да радим бе 
еби своје околине сваки учитељ сам себи да створи.{S} Не треба да се ограничимо на она правила  
S} Па неваља ни комлов ни обојке у соби да сушиш.{S} То све шкоди и здравима и болеснику“.</p>  
решио, па му се чињаше, да се она труди да доктора задобије. — Био је као што је већ речено, за 
и.</p> <p>— Овамо онамо, па опет излази да и ја нисам имала воље на учитељски позив — плану на  
ову истином „филовану“ „кнедлу“ ћутећки да прогутам, него је и вама „пакујем“ па кад доспете ви 
а ниси тек била!</p> <p>— Нисам.{S} Али да не беше мога бабе и стрпљивих кредитора, било би и т 
и био да нема тих проклетих ферија, или да један пут настану вечито па да је она тако к’о сад у 
да се тамо преко слабо о мени брине или да су учитељице другога кова и соја, а не од онога, што 
едусретљивим туђинкама.{S} Али она воли да и то о њој помислиш, но да можда посумњаш, да хоће д 
ај се у мој пос’о!{S} Ви’ш ти ње, мисли да је госпођа, па све зна! ..{S} Тако је рекла и снаш’  
оша а боме ни учитеља; то нема никог ни да ми понуди другу титулу, и зато сам ја видите, још го 
кивати од проста народа, који не уме ни да је оцени?{S} Него видим ја да ту нема ништа, и да пр 
 туђинац, неби ти се оженио Српкињом ни да му је дукатима заспеш!...</p> <p>— Неби Српкиња ни п 
 то се по себи разуме, те није нужно ни да кажем.</p> <p>— Шта није? — то је баш интересантно п 
м успеху код Даринке.{S} Све ми се чини да ће ме одбити.</p> <p>— По чему судиш?</p> <p>— Само  
којим беше та примедба пропраћена учини да се доктор задовољно насмеши.</p> <p> — Тако; то ми с 
зразу — сјајан.</p> <p>— Морам признати да истину говори, — примети домаћин — само ми је врло з 
еше близу, те сам је чешће могао видети да код свога прозора чита, шије или баш гледа крозањ.</ 
 разговарао врло зловољан.{S} Мора бити да болујете обојица од једне болести.</p> <p> — Није мо 
ани се церекања, него ће паметније бити да Милица настави; хоћу још да чујем и Даринку! — рече  
дујемо.</p> <p>— Та ваљда нећеш тврдити да идемо у натраг? — рече јетко Даринка. — Поље на коме 
а, што смо их у учитељишту добили, нити да се само на узоре угледамо, него треба оштрим погледо 
ох јој, да дете сувише не утопљава нити да собу тако јако греје; да с прозора песак уклони и да 
 Моја женица заборавља у својој радости да нас упозна — примети домаћин смешећи се — зато морам 
нка о љубави мислиш? рече Коста, видећи да се на ту примедбу Даринка и опет замислила.</p> <p>— 
ент за Даринку! — смејала се она држећи да се домаћин тек шали.</p> <pb n="48" /> <p>Он опет да 
/p> <p>— Та зато сам и дошао.{S} Гледај да буде прилике да девојци могу казати и одговор чути.< 
нка — ја се само љутим, што није обичај да и те „даровите“ пофторавају те „лаке ствари“ па да с 
о, да би ти била лепша и од Милице, тек да су ти, већ од природе округли образи мало пунији...< 
прве мисли: за кога? но баш то остављам да погађате; јер колико се сећам обе сте волеле загонет 
— Али ја баш нећу! — шалио се он — знам да ћеш им приповедати како си ме уловила.{S} Хоћу дакле 
— удала још пре три месеца.</p> <p>Знам да су вам сад прве мисли: за кога? но баш то остављам д 
се г. Коста. — Мене само љути што морам да признам оно што нисам још јуче хтео одобрити Даринци 
— онако не бејах задовољна, а знала сам да ће ме овако већина другарица осуђивати.</p> <pb n="3 
 тера — опозицију...</p> <p>Уверена сам да ме разумете; а кад ме схватите онда вам је и јасно,  
 и место честитке само рече: — Знао сам да ћеш га уловити, кад је она луда баш сад нашла да оде 
се са срцем несме ни пошалити, хтео сам да поправим своју погрешку, за то се више не хтедох шал 
све заљубљенији, а ја онда лепо покушам да заборавим оно 2—5 хиљада што бих можда уз жену добио 
ој љубави према њему.{S} Но ја ти кажем да ћу му свагда верна бити; јер видим да ме воли, па и  
ећи се настави:</p> <p>— Не могу сасвим да одобрим ни ваше тужакање, да вам силно учење отима в 
аз те загрливши другарицу рече: — Видим да сумњаш о мојој љубави према њему.{S} Но ја ти кажем  
 ми се допада! — рече Коста — сад видим да твоја љубав није много значила.</p> <p>— Љубав! — по 
м да ћу му свагда верна бити; јер видим да ме воли, па и ако се сад и сама добро не разумем, оп 
 је мио и да га поштујем; а љубав држим да ће доћи и сама, то јест, ако није љубав оно стање, ш 
.</p> <p>Трудила сам се, да је приволим да зове лекара, но кад у томе нисам успела, препоручила 
ној тетци у X. Ја сам дала реч а мислим да је и теби право.{S} Поћи ћемо одма сад, па ћемо се ј 
 па остани, кад баш хоћеш; но ја мислим да...</p> <p>Па не довршивши питајући погледа своје дру 
це у школи.</p> <p>— Способности мислим да сам стекла; труда и рада се не плашим, а и воље имам 
 — понови она и порумени — за њу мислим да је осећај што га према доктору осећах, сасвим пример 
аћин — а Ленка је хтела утрвеном стазом да ходи и за то је дошла к мени.{S} А да ће ми заиста д 
ишљено ћутаху.</p> <p>— Него шта ваздан да отежем — настави по неком ћутању Ленка — Моје је уве 
 не доведем у искушење, кад покуша и он да размишља...</p> <p>Последње речи опет је изговорила  
викну г. Коста а лице му узе израз, к’о да му пријатељ тврди, да се сунце на западу родило. — Н 
ро детињски засмеја.</p> <p>Доктора к’о да нешто у срце текну при веселом звуку тога смеја те у 
но Даринка.</p> <p>— Ха! —- Ха! баш к’о да је она сретније пролазила — смејаху се оне.</p> <p>— 
о је већ речено, за свашта што је држао да је добро и сувише занет и у делању ревностан.</p> <p 
це Даринке?</p> <p>— Данас Ленчице, као да нико није задовољан с нашим друштвом — примети враго 
ивота, — рече Даринка, а преко лица као да јој прелети тужан израз — Па кад је само сретнима на 
оспођице! — молио је он, али поглед као да му је сад мање ватрен био.</p> <p> Милица за часак н 
ског обичаја и пољубио.{S} Али срце као да му у истом моменту опет нека ледена рука дирну.{S} М 
римети Даринка али и она из гледаше као да тек пословицу цитира, а слабо о њој размишља.</p> <p 
.{S} Но уз сву њену хвалу изгледаше као да јој залогаји у грлу застају, те на брзо остави јело. 
то за развијање разума.</p> <p>— Ти као да ниси помишљала на злобу и завист што се отуда изроди 
ање, што сам га осећала кад ми је рекао да ме воли, а ако је то, онда је већ и наступила...{S}  
врло радознало г. Коста.</p> <p>— Право да ти кажем, избор ми је врло тежак — рече збуњено докт 
 јер изузетака налази се свуда, а право да кажем ни сама непојмим женскињу, која ће се поред се 
 Даринка. — Поље на коме има учитељство да ради дабоме да је трњем обрасло; али преко трња и во 
Даринчиног отсуства више се осећа, него да ја читаву годину не дођем.</p> <p> Ово је такође у с 
е код мене, да јој бајем протисли, него да мете рена на груди и да иде код доктора — а чим сам  
боље је да ми се и ракија поквари, него да ми пропадне моје слатко и паметно чедо“! па се надзи 
де, да је у добру лако добар бити, него да се на муци познају јунаци.</p> <p>— Видећу и твоје ј 
лица — А на послетку, боље је и то него да размишљаш о метафизици — твојој проклетој учитељској 
имер без последице на деци.</p> <p>Него да се манем „филозофирања,“ дода за тим смешећи се — на 
шива па несме ни своју другарицу строго да оцени.</p> <p>Али ја сам задовољна и тиме; јер вазда 
ед му је пао на њено одело, те је видео да је на њој проста хаљина, а уз то баш ни једне пантљи 
 чути и оно, што је Коста пре тога хтео да рече.</p> <p>Ленка се на ту примедбу трже и порумени 
а муж само рече:</p> <p>— То нисам хтео да кажем.</p> <p>— Наравно да ниси, али ми је казало тв 
ох до уверења, да би много сретнији био да нема тих проклетих ферија, или да један пут настану  
 2—5 хиљада што бих можда уз жену добио да се нисам у Ленку заљубио.{S} То ме је, разуме се по  
еда крозањ.</p> <p>У почетку сам мислио да то чиним из радозналости и несташлука, но кад Ленка  
од доктора — а чим сам жени обајала, ко да си руком уз’о!“</p> <p>Друге жене устрашено и срамеж 
 је за тим трава јаче зашуштала, баш ко да је неко на другу страну врта хитро и лако протрчао.< 
сувише самопрегоревања.</p> <p>— Баш ко да ми из душе читаш! — узвикну чисто Ленка.</p> <p>— За 
екла своје мисли, а у самој школи тешко да би и око вештија педагога нашло мане, која би се уз  
/p> <pb n="31" /> <p>— Е ово би требало да је завршетак вашој приповеци — насмеја се Даринка —  
глед на њу упливисао, па је тако морало да буде...{S} Али у истом моменту учинило јој се, да и  
рад не исплаћује и да би паметније било да си мање ревностна.{S} Нико ти неће добру вољу уважит 
S} Учинило јој се да би приличније било да се и пред другарицама владала по обичају српске жене 
обом задовољан.{S} Осим тога, сви знамо да од два зла треба бирати мање.{S} Па кад је тако (а у 
} Има и томе основана узрока; сви знамо да је наш народ сувише сиромашан и да се већина и глађу 
а, која би се и с врагом здружила, само да може рушити оно што је њу — убило...</p> <p>То су, в 
полагала учитељски испит.</p> <p>— Само да добро прођемо — рече на то Милица.</p> <p>— Та пасти 
 мираза поженише.{S} Заиста, треба само да се добро размислиш, па ћеш наћи, да је код нас Срба  
це; а кад им у лице загледамо, видићемо да су то наше познанице, Даринка, Милица и Ленка.{S} И  
Али она воли да и то о њој помислиш, но да можда посумњаш, да хоће да те задобије...{S} То је,  
што се љубав могла развити.</p> <p>— Но да је већ ту била, ко’ велим, теже би се ње отресла...  
о нисам хтео да кажем.</p> <p>— Наравно да ниси, али ми је казало твоје понашање.{S} Кад ја пег 
? смејаше се Ленка.</p> <p>— Није нужно да се бележи.{S} Оно што ћу казати остало ми је и сувиш 
, што’ но веле, „тек од жеље“.{S} За то да кол’ко толико себи и деци олакшам, а да уз то не буд 
ије ништа свето, него је већ ишла на то да ономе пружи руку где ће моћи узурније живети и луксу 
:</p> <pb n="47" /> <p> — Морам и на то да пристанем; стисли сте ми руке тако, да се иначе не б 
живам плод свога труда, а не тек вечито да радим без икаквог признања и награде.</p> <p>— Тако  
 <p>— Тако ћемо! — рече Милица. — Место да је храбриш, ти јој напомињеш неблагодарност.</p> <p> 
а осуђивати.</p> <pb n="32" /> <p>— Што да те осуђује? — примети Даринка — Твоја природа није д 
— осече се на то Милица.</p> <p>— А што да ме теши?{S} За малу погрешку велика казна, за добре  
 баш ни поповима ни си у вољи, па макар да једни по сто пута кажу да си учена!...{S} Јест, зна  
ак! — понови Милица. — Добро кажеш; јер да си већ сутра дан по томе одушевљењу само десетицу по 
 тек шали.</p> <pb n="48" /> <p>Он опет да прикрије свој јед, устаде од стола, те гледаше кроз  
/p> <p>У сљед те њене среће, хтедох већ да викнем, да ћу и ја вазда тек учитељица остати.{S} Но 
ти.{S} И ја сам пробирачица, па не могу да се задовољим ма чиме; а мало је и људи што су кадри  
 које оне саме без опште помоћи не могу да отклоне, па им је тешко вршити свој позив без уверењ 
а вама је детињарија; а ја опет не могу да појмим вашу равнодушност.{S} Та зар ви не видите, да 
ољи, па макар да једни по сто пута кажу да си учена!...{S} Јест, зна баба Мара све!“ И ту незгр 
то, али више за себе, рече: „Право кажу да — ал’ боље да ћутим; та се никог не боји!“</p> <p>„В 
ено Даринка — Ето зашто.{S} Оне увиђају да им у делању имаде неких недостатака, које оне саме б 
ољим околностима и има каде, од воље му да гледа и на сјај, лепоту и узгредне ситнице.</p> <pb  
давде.{S} Нисам хтела господину доктору да служим за психолошку студију — примети она горко.{S} 
Милица и опет су код Ленке.{S} Дошле су да проведу неки део ферија и код ње; јер као што већ зн 
.{S} Ја сам се уклонила у одсудном часу да доктора не доведем у искушење, кад покуша и он да ра 
и љутити се?{S} Него боље пустимо Косту да сврши, — примети Даринка погледавши у сахат — Ено ве 
ада није љутило.</p> <p>Шта више ако ћу да будем искрен, морам рећи, да сам се баш онда љутио,  
ргије.{S} Па добро нека је и то! — нећу да се браним — Али главни је узрок, што ја не спадам у  
ке веренички прстен дао.</p> <p> — Нећу да га примим — говорила је она — ствар још није свршена 
ко ће нам свима угодити?{S} И зато нећу да очајавам; уверена сам, да неће на томе остати, нашу  
 насмешити.{S} Но и опет за то, ја хоћу да се надам; јер и онако је нада хришћанска врлина, а у 
убе и поштују, па јој већ на лицу читах да је сретна.</p> <p>У сљед те њене среће, хтедох већ д 
смислу неутешив љубавник, и сад покушах да сањам на месечини неби ли тиме богињу свога срца уми 
док смо заједно биле.{S} Али ја немогох да се задовољим ни својим успехом у школи а још мање уп 
и. </p> <pb n="20" /> <p>— И ти ћеш баш да легнеш? — запиташе у исти мах две другарице.</p> <p> 
Даринка насмешив се.{S} Та добро знадеш да је и твој омиљени педагог Викторин од Фелтре мрзио „ 
пет народ! — рече јетко Ленка — а нећеш да знадеш, да се од родољубља не може ни три дана живет 
кну чисто Ленка.</p> <p>— Зар ти мислиш да ја никад не долазим у ту врсту искушења, па да вас б 
> <p>— Сад ми и не остаје друго ван још да кажем како смо се познали и узели, а то се по себи р 
етније бити да Милица настави; хоћу још да чујем и Даринку! — рече јој муж, па се уозбиљи и опе 
 се песницом бесно лупи у груди.</p> <p>Да је баба Мара блаже говорила, ја бих се зацело јако љ 
више занет и у делању ревностан.</p> <p>Да поправи своју погрешку пристаде у шалу али му се она 
ја за твојим доктором тугујем. —</p> <p>Да те један пут те бриге опростим и загонетку решим, ев 
а најбоље се и научи; а за: нас „олош“, дабоме — то је тешко.</p> <p>И тако незнам из ког плесн 
ољу и народу мало привређујем.{S} Томе, дабоме нисам ја крива, већ околности и немар нашега нар 
 бегати — рече Ленка.</p> <p>— Одбити — дабоме... — рече узрујаним гласом. — Али... па порумени 
ву вредност оцениће тек народ.</p> <p>— Дабоме, поздравио те! — љутила се она — и народ гледа и 
може писмена извештаја давати?</p> <p>— Дабоме да не; — одговори она — али ја сам заборавила ре 
нси и сва својства тела на уму.{S} Онда дабоме летиле би и њима „за ситнице“ — „четворке“ — и т 
рече озбиљним тоном Даринка — И мени је дабоме тешко, што нисам боље оцењена; али ко ће нам сви 
ије живети и луксуз терати; а таквој је дабоме мало стало је ли њен муж хришћанин или чивутин,  
ост што је Милица према доктору осећаше дабоме да беше далеко од љубави, али ко ће се још и дан 
. — Поље на коме има учитељство да ради дабоме да је трњем обрасло; али преко трња и води пут с 
ма не беше то необично — у самој ствари дабоме да је друкчије стојало, но то је тајна господина 
 би је задржао — гунђао је он. — Ал’ ти дабоме, ниси ни покушавала, доста ти је кад је само оно 
ује, па јој је лако ћеретати, а Даринци дабоме да није до тога:{S} Сам велиш, да много мисли, а 
ак, што ни читати ваљано незна; они нам дабоме немогу рад наш оценити шта више, можда су нам до 
оста утврђено и у реду.</p> <p>Тиме сам дабоме општину задовољила но не своју савест, која ме ј 
ту се за часак загледа у даљину.</p> <p>Дабоме да и то није без узрока, — настави опет тихо — н 
тиња са уздахом и сузним очима.</p> <p>„Дабоме да ће се одлучити; цича зима, а ви сте узеле дет 
ачама и петицама, што ми их к’о од беде давасте не бих могла храну набављати.</p> <p>— Ти се ба 
ка — он ти тек неможе писмена извештаја давати?</p> <p>— Дабоме да не; — одговори она — али ја  
еш горива пламти и гори а чим престанеш давати, она згара оно што имаде, па кад и то изгори ост 
 сам — рече она. — Али ти си твој посао давно напустио, мој говор ниси ни бележио, сад немаш це 
енка, која је као и другарице јој — већ давно учитељица у неком селу, писаше Даринци и Милици о 
пође у своју собу у којој је Милица већ давно спавала.</p> <p>На прагу собњем окрете им се опет 
ови.{S} Али брате мој, и ако је све већ давно прошло опет нам се приповетка не може по вашој во 
ица те тепаше: „мама, мама“ и то јој не даде да даље размишља.</p> <p>У том дође и г. Коста.</p 
у али мишља да му је дужност, да говору даде веселији правац, те примети:</p> <p>— Позната је с 
 осећаје, па да и без љубави ономе руку дадем, код кога ћу моћи комотније живети и левентовати. 
бав, сиротињу и незнање, те се за часак дадох у мисли.{S} Али кад ме она из заноса трже, нудећи 
јим родитељима, али Ленка и г. Коста не даду „ни прословити“; а њима се придружио и ондашњи мла 
/p> <p>— Да се само од родољубља живети даје можда и неби тако било — рече Милица равнодушно сл 
варале — примети Милица.</p> <p>— Ја не дајем ни једној баш ни какве власти.{S} Право награђива 
. —</p> <p>„Љубав је као ватра; док јој дајеш горива пламти и гори а чим престанеш давати, она  
зорнице.</p> <p>О целокупном раду своме дају ми оне извештаја путем својих књижица и усменог ис 
о и прекидајући викну:</p> <p>— Тако! — Дакле ја треба целога века да друге извињујем и да се б 
 код мене, те почињем ладнити.</p> <p>— Дакле чујмо и тебе рече домаћин, и узе оловку.</p> </di 
о сад био заљубљен.</p> <p>— Било их је дакле и више? питаше смејући се Ленка.</p> <p>— Чудно п 
м стану.{S} Твоје закључивање разуме се дакле већ по себи; него сврши што пре да и друге чујемо 
ешке не чинити кад се замерају.{S} Мени дакле нико није замерао и зато сам и био час у једну ча 
имум платом коју и ви имате.{S} Све три дакле имамо тек девет стотина, а Анђелија сама има у В. 
и неосетљива женскиња...</p> <p>— Ти си дакле била јутрос у сеници? питаше збуњено он.</p> <p>— 
ети Даринка оштрим гласом.</p> <p>Ти си дакле са својим околностима задовољна? — питаше радозна 
ате, поноситија је и од ње.</p> <p>— Ти дакле ниси за Милицу?</p> <p>— Та већ сам ти казао, да  
приповедати како си ме уловила.{S} Хоћу дакле да чујем хоћеш ли што слагати...</p> <p>— Е па ос 
S} Она баш и онда кад би и душу за тебе дала, опет ти се неће прва приближити; шта више често ћ 
а с њоме идем њезиној тетци у X. Ја сам дала реч а мислим да је и теби право.{S} Поћи ћемо одма 
ма него ти, а бабама твоје феле нека је далеко од мене — „лепа кућа“; само се сети, да имаш душ 
ца према доктору осећаше дабоме да беше далеко од љубави, али ко ће се још и данас при ступању  
се на њему јасно видело, да су му мисли далеко од чела и кошница...</p> <p>— Доћи ћу после подн 
 мрзио „телесину“.{S} А ја не идем тако далеко, него тек велим: телесина не чини човека.</p> <p 
 /> <p>— Само ти увек тако ради, па ћеш далеко дотерати — примети јетко Ленка.</p> <p>— А да шт 
 постала учитељица у С.</p> <p>То ми је дало повода, да се слатко насмејем, јер, ко што знате,  
 је наше учење с темељним разумевањем и дало оцену лошију од знања; а уз то и затуцана села са  
епаше: „мама, мама“ и то јој не даде да даље размишља.</p> <p>У том дође и г. Коста.</p> <p>— Ј 
.</p> <p>— Нећу брате да те учим — рече даље г. Коста — али добро пази; Даринка је чисто злато  
м, табак је скоро пун.{S} Зато вас нећу даље мучити аманетима мудрих људи, него ћу вам ’нако пр 
 опажа...{S} И ту се за часак загледа у даљину.</p> <p>Дабоме да и то није без узрока, — настав 
га златног сахата и замишљено гледаше у даљину, а друг му настави:</p> <p>— Што сам ти рекао зн 
а од речи до речи белешке што сам ја на дан Миличиног венчања у њега прибележила. — Кад њу проч 
="SRP18840_C3"> <head>III.</head> <p>На дан Константина и Јелене стадоше заиста пред оном велик 
ица. — Добро кажеш; јер да си већ сутра дан по томе одушевљењу само десетицу повишице искала. — 
 па јој треба честитати...</p> <p>Сутра дан отпутоваше дома обе гошће, а идућих месојеђа венчаш 
но и нагло ходаше по соби.</p> <p>Сутра дан нађе Даринка Ленку и Косту у врту у послу.{S} Чим ј 
 пилићи и још једна што ће се кроз који дан зацело излећи.</p> <p>Но уз све то мени се чињаше,  
вратити.</p> <p>— Небраним; али до који дан већ одлазите, па бих волела да нас данас не оставља 
 — а не она натуштеност!{S} Ето до који дан одлазе нам и гошће, а Ви и Коста баш сад нађосте да 
ба вечито избегава мој поглед; тек неки дан добио сам куражи, да је као кривац молећи погледам, 
ти, Милице, баш мислиш, да ћеш на бадњи дан прасе угојити? — насмеши се опет прва. — Та мани се 
оше спавати.</p> <pb n="42" /> <p>Сутри дан одоше обе другарице још зарана дома и ако их г. Кос 
ти.{S} Нисам им могла извесно назначити дан свога доласка — одговори она, па се и опет удуби у  
оче без икакве ближе својте.</p> <p>Тај дан до у вече проведоше весело у друштву са осталим гос 
нам; а и нашто ћу! — рече она.{S} Један дан Даринчиног отсуства више се осећа, него да ја читав 
<head>VIII.</head> <p>Доцне у вече тога дана дошла је тек Даринка.</p> <p>Коста беше својој жен 
у препитати из оних предмета што истога дана на ред долазе, и за тим по својој увиђавности приб 
лекцију примила сам једног децембарског дана.{S} Моје ђачице беху се и сувише најеле бела лука  
иповетци.{S} Он се може датирати још од дана нашега испита; а ја и онако имадем све прибележено 
ака на поклон једну лепу кравицу од три дана — угинула му је крава па је мени теле поклонио.{S} 
ош малене.</p> <p>Зато кад ми после три дана мати оде дома, била сам сасвим сама у своме стану, 
адеш, да се од родољубља не може ни три дана живети.{S} Народ и општина кад хоће да им ваљано с 
бе.</p> <p>— Ја ти кажем како ми је ово дана на срцу — рече доктор не дижући очију.</p> <p>— Е, 
 жељезничкој станици вароши** на недељу дана, по оној поменутој ноћи. — Приправници обојега пол 
8840_C9"> <head>IX.</head> <p>На годину дана по Миличином венчању стајаше Даринка једно послепо 
дело, да им се мисли врзу око последњих дана свога ђаковања.</p> <p>— Ала ова жељезница споро и 
ећи поглед на доктора. — Али то не иде; данас се баш морате и с нашим друштвом задовољити — и т 
 — Али камо госпођице Даринке?</p> <p>— Данас Ленчице, као да нико није задовољан с нашим друшт 
 он и оде из куће.</p> <p>— Твој муж је данас зловољан — примети она за време доручка.</p> <p>— 
 сад могле су јој тек зато доћи, што је данас субота а сутра недеља; иначе нема учитељу у време 
роз прозор на улицу.</p> <p>— Шта си се данас тако дуго задржао? — питаше га опет она.</p> <p>— 
ше далеко од љубави, али ко ће се још и данас при ступању у брак и на љубав освртати!...</p> <p 
ато с препоруком свршиле!.</p> <p>Ти си данас раздражена, па боље — дремај! — рече јој Даринка  
слободу већ и с тога опростити, што сам данас и ја весела, а весељу знате, да се и нехотице гле 
ва — рекла је за тим шаљиво она. — Само данас ми је и сувише сентименталан но ја ћу га већ од т 
весело Милица — а Коста је, к’о што смо данас чуле, хитар стенограф, па може одмах и стенографи 
 дан већ одлазите, па бих волела да нас данас не остављаш — рече Ленка молећим погледом.</p> <p 
у, те очекиваху други влак, који се баш данас из непознатих узрока закаснио.</p> <p>— Баш ми је 
ети:</p> <p>— Зар се твој пут морао баш данас десити!{S} Њиме си много изгубила.</p> <p>— Кад с 
ам вараш.{S} Посматрај ти и испитуј још данас озбиљно, и онда решавај.{S} Та ја их обе волим ко 
аже и да јој одобрити неће — неможе при данашњем наставном плану и сеоском немару за школу, и в 
е он у присуству Ленке веренички прстен дао.</p> <p> — Нећу да га примим — говорила је она — ст 
опет се нимало није ужаснула тог новога дара природе; јер знаде, да јој то неће срамоте нанети. 
дамо, видићемо да су то наше познанице, Даринка, Милица и Ленка.{S} И оне су стране; али њихов  
стати; а волела бих знати, шта ће теби, Даринка, главна задаћа бити док у народ и школу ступиш? 
то држите очи.</p> <p>— Само што се ти, Даринка, још држиш — к’о Каћ. — Умеша се сад и трећа. — 
ала...</p> <p>— Волео би знати како ти, Даринка о љубави мислиш? рече Коста, видећи да се на ту 
епати, — насмеја се и ако мало усиљено, Даринка па се стаде за спавање спремати. </p> <pb n="20 
p>— Неко време ћутаху сад све три и то, Даринка и Милица гледећи кроз прозор виноградима засађе 
 — рече даље г. Коста — али добро пази; Даринка је чисто злато и ако можда не сија као Милица.{ 
ју није предала са осталим пртљагом.{S} Даринка и Милица међутим мирно заузеше свака по један ћ 
 то није могуће! та ти се море шалиш! — Даринка је тек жена за тебе.</p> <p>— Ја ти кажем како  
 је кочијаш тек с празни коли учинио, а Даринка и Милица беху још на улици загрлиле милу другар 
а, кад ме је можда најжешће волела —- а Даринка брате, поноситија је и од ње.</p> <p>— Ти дакле 
нка.</p> <p>— Ево руке! — рече Милица а Даринка јој такође пружи своју руку.</p> <p>У том стиго 
лица на први поглед уливаше симпатије а Даринка ми изгледа, да сувише много мисли а да може ког 
зрока за...</p> <p>Али он и не доврши а Даринка бризну у плач па нагло пође у своју собу у којо 
ба не налази какав његов последоватељ а Даринка би прва пошла трагом госпођице Шултесове — дода 
м дође и г. Коста.</p> <p>— Јел’ устала Даринка? — беше му прво питање.</p> <p>— Већ је отишла  
з телесни казни.</p> <p>После пола сата Даринка је већ спавала а другарице јој се такође спрема 
тешко живети...</p> <p>С поздравом ваша Даринка.“</p> <p>То је писмо што га је Даринка као одго 
љине.</p> <p>— Лепа логика! — плану сад Даринка — онда нам је учитељска школа излишна.{S} Јер н 
о ходаше по соби.</p> <p>Сутра дан нађе Даринка Ленку и Косту у врту у послу.{S} Чим је опазише 
 Коста и доктор у врту разговараху, уђе Даринка збуњеним лицем Ленци у собу.</p> <p>— Куда си с 
 Даринка.“</p> <p>То је писмо што га је Даринка као одговор Кости и Ленци отправила, а они и ак 
У осталом — рече Милица кад виде, да је Даринка не верујући посматра — ви обе добро знате, да ј 
 време доручка.</p> <p>— Љути се што је Даринка отишла а њему то није казала.</p> <p>— До душе  
Та ето и Коста оде од куће љутит што је Даринка јутрос рано отишла без његова знања с госпођицо 
ше. </p> <p>— Знате шта! — рече по томе Даринка — ми ћемо све три временом бити учитељице.{S} З 
ила.</p> <p>— Право велиш! — насмеја се Даринка — али и ту не треба бити сувише осетљив.{S} Има 
 од вечере.</p> <p>— Није, — насмеја се Даринка — сад ћеш видети, да ми је желудац сасвим здрав 
— Шта неће огорчење изнаћи — насмеја се Даринка — с те стране још те нисам знала.</p> <p>— Ја н 
 завршетак вашој приповеци — насмеја се Даринка — ал’ ми би волеле чути и оно, што је Коста пре 
 баш немогу разумети. — рече смешећи се Даринка. — О, наилази и на мене почешће та „чума“, али  
ледице ће и саме нестати!“ — насмеши се Даринка — То правило драга моја, употребљују тек учитељ 
ба у глави, — примети Милица — а шта ће Даринка да каже? — та и она је нама равна, па погледај  
унији...</p> <p>— Мушки послови! — рече Даринка, онако и не мислећи, баш као што често и мушки  
 хоћеш, али сан је сенка живота, — рече Даринка, а преко лица као да јој прелети тужан израз —  
ти? — питаше Ленка. — Запрви ти, — рече Даринка.</p> <p>— Одакле да почнем? из писама већ нешто 
/p> <p>— Пут овамо води преко С. — рече Даринка — па сам синоћ сврнула и по Милицу.</p> <p>— Мо 
. — Та све жмиркаш.</p> <p>— Ја? — рече Даринка па протре очи —- Ал’ нека, треба и ја да запамт 
тко Ленка.</p> <p>— А да шта ћу? — рече Даринка слегнув раменима. — Ни моје срце није машина, п 
шта то чини, само кад сам здрава — рече Даринка насмешив се.{S} Та добро знадеш да је и твој ом 
ћу као Анђа? </p> <p>— Опет Анђа — рече Даринка — Та мани је већ једном! зар је сва срећа у доб 
и бележник.</p> <p>— Мило нам је — рече Даринка пруживши домаћину руку — А ја сам Даринка, а он 
, него тек казујем своје мишљење — рече Даринка. — А тај правац чини ми се, да треба према потр 
што буде могуће зацело ћу успети — рече Даринка одважно, а образи јој се чисто запламтеше.</p>  
ну скоро Милица.</p> <p>— Незнам — рече Даринка а озбиљни јој израз на лицу пређе у осмеј — Али 
>(Даринка се насмеја) — Ево шта, — поче Даринка.{S} Прве године свога учитељевања била сам и су 
одину дана по Миличином венчању стајаше Даринка једно послеподне код свога прозора у руци јој б 
ете мерити.</p> <p>— А што не? — питаше Даринка — та свако паметан знаде, да је у добру лако до 
и изгубила, чуло се у купеу у коме беше Даринка и Милица још задуго угушено и силом задржавано  
 А г. доктора друго тишти; јер док беше Даринка овде није било ни зле воље...</p> <p> Враголаст 
 су већ на измаку, уздахну Милица — а и Даринка је навалила да се прек’сутра кренемо.{S} Родите 
м беху врло весели; а била је позвата и Даринка али она не дође — доцније им је писала, да је б 
ади и већина примети јој муж а Милица и Даринка замишљено ћутаху.</p> <p>— Него шта ваздан да о 
једна кола, а у њима седела је Милица и Даринка.</p> <p>На прозору указа се у исти мах мушко и  
 тим смешећи се — на да чујемо шта ће и Даринка рећи; јер ено Милица већ дрема.</p> <p>— Ко’ ве 
.</p> <p>— Кад сам већ почела — настави Даринка замишљено — казаћу вам искрено баш све мисли св 
ба — рече му Даринка.</p> <p>— Да си ти Даринка добила место дознала сам из Миличина писма у ко 
.</p> <p>— Та пасти тек нећемо! примети Даринка. — А’ што ће нас можда из појединих предмета са 
 боље пустимо Косту да сврши, — примети Даринка погледавши у сахат — Ено већ бије девет.</p> <p 
је овде сасвим на свом месту. — примети Даринка. — Сам кажеш, да ви мушки тек онда не грешите к 
2" /> <p>— Што да те осуђује? — примети Даринка — Твоја природа није да се с незгодама бори; а  
„Свако је своје среће ковач.“ — примети Даринка али и она из гледаше као да тек пословицу цитир 
 васпитање нужније и од учења — примети Даринка.</p> <p>— Не поричем.{S} Али од два зла треба б 
нај ко суди и себи, и од себе — примети Даринка оштрим гласом.</p> <p>Ти си дакле са својим око 
имањем много се шта поправило — примети Даринка.</p> <p>Ваљда си већ и ти програм створила по к 
.</p> <p>— И то морам одобрити — заврши Даринка и поглед јој паде на белешку, што је г. Коста в 
аздражена, па боље — дремај! — рече јој Даринка па се обрте опет Милици.</p> <p>— Ајд’ зидајте  
зред не хте да нас чека, — одговори јој Даринка.</p> <p>— Напослетку и боље, што смо саме, — до 
тоји се у задовољству“ говорила је увек Даринка док смо заједно биле.{S} Али ја немогох да се з 
 <p>Доцне у вече тога дана дошла је тек Даринка.</p> <p>Коста беше својој жени казао свој јутра 
ринка пруживши домаћину руку — А ја сам Даринка, а она је, разуме се, Милица.</p> <p>И ту се он 
 за оно „на ствар“ — примети са осмејом Даринка; а он настави:</p> <p>— Кад сам увидио, да љуба 
ни се детињарије! — рече озбиљним тоном Даринка — И мени је дабоме тешко, што нисам боље оцењен 
p>— И ниси, — рече скоро строгим гласом Даринка — Требала си делати по своме уверењу, а не освр 
повољна сведоџба — рече опет са осмехом Даринка.</p> <p>— Бадава се ти смејеш; плану сад Ленка  
нези чулних органа — примети јој шаљиво Даринка и намести своју узглавницу.</p> <p>— Ћути па сп 
ине“ шапуташе у сну али доста разумљиво Даринка.</p> <p>— Аха! — историја педагогије — рече Мил 
е! — рече јој опет смешећи се муж — Ако Даринка и Милица тако стану „разводити“, нећемо ове ноћ 
тврдити да идемо у натраг? — рече јетко Даринка. — Поље на коме има учитељство да ради дабоме д 
вршење свога позива — одговори расејано Даринка.</p> <p>— Свакој од нас — понови дремљиво ал’ ј 
</p> <p>— Рђав рачун — примети расејано Даринка.</p> <p>— Ха! —- Ха! баш к’о да је она сретније 
 ал мени се тако слути — рече замишљено Даринка. — А у осталом ви ћете можда и боље проћи; таке 
Коста.</p> <p>— Што? — понови замишљено Даринка — Ето зашто.{S} Оне увиђају да им у делању имад 
уда беху ваљане женскиње — рече озбиљно Даринка — Али твоје речи Коста, не морају зато бити нео 
ути, а хвале и не тражим — рече озбиљно Даринка — за мене је довољна награда чиста савест и уве 
њих јача од родољубља...</p> <p>— Да то Даринка или Милица говори, — примети шаљиво г. Коста —  
рече Коста, видећи да се на ту примедбу Даринка и опет замислила.</p> <p>— Сад ти не умем рећи, 
ле од мене што ти још устреба — рече му Даринка.</p> <p>— Да си ти Даринка добила место дознала 
да одкајава погрешке појединаца?! викну Даринка</p> <p>— А иначе благе јој очи чисто севаху — П 
!</p> <p>— Правда је у гробу! — уздахну Даринка — И зато сам ја задовољна кад сама осећам, да н 
раво велиш; — ја сам заборавила, да још Даринка и Милица на ред долазе.</p> <p>— Доселила сам с 
 — питаше радознало муж и жена.</p> <p>(Даринка се насмеја) — Ево шта, — поче Даринка.{S} Прве  
ског учитељства?! </p> <pb n="24" /> <p>Даринка уздахну и све три се другарице за часак замисли 
и тек лична пријатељица остати?!</p> <p>Даринка је само загрли и смешећи се настави:</p> <p>— Н 
ему сањати. — Има и других људи!</p> <p>Даринка се насмеши, и после неколико тренутака ћутања,  
х познаница о имендану г. Косте.</p> <p>Даринка и Милица и опет су код Ленке.{S} Дошле су да пр 
нији онај ко свету по вољи чини.</p> <p>Даринка при последњим Миличиним речма одобравајући узда 
челичи — рече замишљено домаћин.</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} Та примедба изгледаше јо 
е мишљењу много хладнија и себичнија од Даринке — рече г. Коста скоро зловољно. — Осим тога њу  
жем, да се не надам никаквом успеху код Даринке.{S} Све ми се чини да ће ме одбити.</p> <p>— По 
гом у X. А и Ваше прво питање тицало се Даринке, — ћеретала је она — а то се мени не свиди, па  
д их је поздравио. — Али камо госпођице Даринке?</p> <p>— Данас Ленчице, као да нико није задов 
рено пожелео среће.{S} Али кад се сетио Даринке и своје намере уздахну па бајаги у шали и опет  
ала; закључујем, да ме и воли.</p> <p>— Даринку су можда тек неприлике и дволичност у животу пр 
доктора, који се беше смислио женити, а Даринку и Милицу познавао је још од оног имендана. — И  
бичним човеком? — И ту несташно погледа Даринку.</p> <p>— Ругај се ти колико хоћеш, али сан је  
а да оде...</p> <p> — Леп комплимент за Даринку! — смејала се она држећи да се домаћин тек шали 
 да Милица настави; хоћу још да чујем и Даринку! — рече јој муж, па се уозбиљи и опет узе оловк 
’ таком пријатељу као што си ми ти, тек Даринку желим за жену.{S} Она је много претежнија, и ак 
и и оцењује, па јој је лако ћеретати, а Даринци дабоме да није до тога:{S} Сам велиш, да много  
 те сад беху обоје љутити и спремни, да Даринци поштену лекцију очитају.{S} Али кад у собу ступ 
ећ давно учитељица у неком селу, писаше Даринци и Милици ово:</p> <p>„Свако је своје среће кова 
ам оно што нисам још јуче хтео одобрити Даринци и својој жени а што сад и нехотице морам и ја д 
јка.{S} Али опет ти морам рећи, да се у Даринци вараш.{S} Ти си најбујније доба твога живота пр 
ећ из дворишта, а Ленци се учини, да је Даринчин глас чудно дрхтао; али у исти мах беше јој се  
а више да кажеш? — питаше он опазив тај Даринчин поглед.</p> <p>— Готова сам — рече она. — Али  
а. — Беше му и нехотице изашла пред очи Даринчина слика па премишљаше како би њеном искреном ли 
апред знао...{S} И ту му изађе пред очи Даринчина озбиљна и блага слика, па поново уздахну.{S}  
иличин поглед <pb n="43" /> можда пали, Даринчине очи казују ти, да су створене, да трпе, теше  
лагог израза и смутње којим су га чешће Даринчине очи за тренутак и крадимице гледале... с тога 
љено — загледај боље, па ћеш наћи, да и Даринчине искрене и благе очи не уступају Миличином пла 
идела да би се он за тебе решио.</p> <p>Даринчине се очи опет запламтише узрујано и прекидајући 
фрања руковаше.</p> <p>— Та већ из речи даринчини видео си које је Милица, и зато их нисам „по  
 опремила? питаше она бацивши поглед на Даринчино путничко одело и шешир, што га је на главу ме 
 а и нашто ћу! — рече она.{S} Један дан Даринчиног отсуства више се осећа, него да ја читаву го 
— а то се мени не свиди, па баш завидим Даринчиној срећи...{S} И ту се онако скоро детињски зас 
 — разумете ли? — на селу, рече, кад на Даринчином лицу виде, да већ зна шта ће да каже и да јо 
оји би те волио као ја Ленку?</p> <p>На Даринчином лицу нестаде осмеха, па поруменивши рече про 
а, па се повикало одма од почетка да је даровита; а осим тога, ваљда је умела да провиди и свој 
се само љутим, што није обичај да и те „даровите“ пофторавају те „лаке ствари“ па да се види, к 
зар ви не видите, да ће нам те, бајаги „даровите“, на рачун својих препорука и одличних сведоча 
ри године свога рада — ма где ја била — дати вам извешћа о свом раду у школи, и о мишљењу што с 
о блажије судити и бар општа оцена боља дати.{S} А да сталне воље имадеш, и да ти није „плева“  
шкама независно разполажем, одмах ћу се дати на посао.</p> <p>— Нама и онако нису нужне. —</p>  
јоштер паметни људи па ће вришко и теби дати пут; неће наше девојке бити попадије ни помодуше д 
p> <p>Почетак нашој приповеци, могу вам дати, али за онакав свршетак к’о што га ви желите још н 
ако је био уверен, да ће јој он тек оно дати, што би се и у цркви читати могло...{S} Тако мало  
и почетак тој приповетци.{S} Он се може датирати још од дана нашега испита; а ја и онако имадем 
а немамо против; шта више, за твој труд даћу ти и почетак тој приповетци.{S} Он се може датират 
ице половину главнијих штудија прешле а два сата већ избија.{S} Па не знамо што и преврћемо тек 
 ваздуху, те да би и после подне читава два сахата онај школски ваздух без велике штете удисати 
адовољан.{S} Осим тога, сви знамо да од два зла треба бирати мање.{S} Па кад је тако (а уз то с 
Даринка.</p> <p>— Не поричем.{S} Али од два зла треба бирати мање; а уз то је кошуља свагда бли 
и варошки учитељ и учитељица са највише два разреда, ужива по 4 — 7 стотина плате, једно сеоско 
жда из појединих предмета са једним или два степена ниже оценити, мене неће баш много љутити; з 
оведем по више сахата дневно — један до два — у живом разговарању са децом, што дечији ум ни ма 
p> <p>За време тога учитељевања само су два извештаја одбијена, а срамоту што је тога пута та м 
м које на обући које на оделу заштедила двадесет форината што за десет година чини баш 200 фори 
свога заноса, те ми се учини, да смо са двадесет година у напред и да сам на неком гробљу.{S} У 
ум“ плату а после смрти — пардон! после двадесет година рада „сјајну мировину“...</p> <p>Пишите 
а.</p> <p>— Знате да код нас на селу ни двадесетак кућа нема сата, а немамо ни стална школска п 
I.</head> <p>Школске су ферије, и то на две године касније од оног разговора наших познаница о  
> <p> За ручком није г. Коста ни ваљане две речи прозборио, а кад му Милица ћеретајући рече да  
овине окна; а под постељама лепршале се две квочке с пилићи и још једна што ће се кроз који дан 
еш баш да легнеш? — запиташе у исти мах две другарице.</p> <p>— Није него ћу тек бадава с вама  
, да нови касапи под...“ па прогута још две речи намигнувши на остале. „Ал’ и баба Мару познаје 
упке као и на целокупан рад у школи још две до три над-надзорнице.</p> <p>О целокупном раду сво 
ећи, да на цео разред тај пази један од двеју главних надзорница и тихо их препитује оне припов 
 до прве станице, где уђе нека госпа са двоје дечице, те тако прекидоше пређашњи разговор.</p>  
тако пре неколико месеца постадосмо нас двоје муж и жена.{S} А што и ви нисте у сватови биле, н 
> <p>— Даринку су можда тек неприлике и дволичност у животу пратиле, па јој то неповерење није  
 <p>— Доручковаћу тамо — чуло се већ из дворишта, а Ленци се учини, да је Даринчин глас чудно д 
ији језици“ не могу његове честе посете двосмислено тумачити.{S} А што је он случајно неожењен, 
/p> <p>Уверена да ће те се на ово онако двосмислено насмешити.{S} Но и опет за то, ја хоћу да с 
би ракију налили?“</p> <p>„Имамо, ал’ о’де ће се пре кренути“.</p> <p>„Тако је“; рекох јој ја „ 
вано јецање.</p> <p>И тако је радознала дебела путница уживала бар „сцену растанка“.</p> <p>Међ 
ринка погледавши у сахат — Ено већ бије девет.</p> <p>Домаћин на то поче:</p> <p>— Кад сам на п 
 и ви имате.{S} Све три дакле имамо тек девет стотина, а Анђелија сама има у В. осим 500 форина 
 морала избегавати, ако сам хтела да ми девојачки углед и карактер и у очима торокљива света ос 
Та већ сам ти казао, да је и она ваљана девојка и ако је по моме мишљењу много хладнија и себич 
рече сад Коста — јер и Милица је ваљана девојка.{S} Али опет ти морам рећи, да се у Даринци вар 
p> <p>— Хо, ето му! — љутио се он. — Та девојка баш бега од среће.{S} Ал’ и ти си крива; требал 
плавој или смеђој коси, па и ако је још девојка опет се нимало није ужаснула тог новога дара пр 
е — сведочише, да су морале бити ваљане девојке.</p> <p>— Ни кост ми врана у тебе не донела! —  
и имати на уму, да сам ја осим усамљене девојке и учитељица па мање завиривати у мој прозор.{S} 
па ће вришко и теби дати пут; неће наше девојке бити попадије ни помодуше да им треба учитељка  
м и дошао.{S} Гледај да буде прилике да девојци могу казати и одговор чути.</p> <p>— А за коју  
</p> <p>Старица је дуже времена гледала девојче са изразом материнске нежности и љубави.{S} Али 
водице!“</p> <p>„Одмах тетка,“ рекло је девојче; али кад је после 10 минута воде из бунара вади 
смеја те управи ватрен поглед на весело девојче.</p> <p> <pb n="46" /> </p> <p> Али у исти мах  
оме плату, лепа, чила и веселог изгледа девојчица.</p> <p>Старица је дуже времена гледала девој 
вас на улици задржи чак четврто годишња девојчица и пита: кад ћеш и мене у школу примити? па на 
у праведној срџби пламтећа лица осталих девојчица и презриви поглед оне јаднице којој се та неп 
године ковале и свакојако се мучиле, па дед’ реци што нисмо сковале срећу као Анђа? </p> <p>— О 
што их том приликом рони по нека мајка, деда или меког срца баба морају сваког бар за часак уср 
нања у погледу чувања здравља од већега дела нашега народа на селу.</p> <p>Болесно дете лежало  
рпској, т.ј. будућем нараштају повећега дела интелигентнијих Срба.{S} Па и ако се вели: „какав  
исам научила да примам награде за своја дела.{S} За то се и не обазирем на мњење своје околине, 
ge"> <p>ДРАГА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књига</p> <p 
<p>— Свет вазда ужива у клеветању туђих дела, па се не треба на њега освртати; а предпостављена 
је држао да је добро и сувише занет и у делању ревностан.</p> <p>Да поправи своју погрешку прис 
нка — Ето зашто.{S} Оне увиђају да им у делању имаде неких недостатака, које оне саме без опште 
оро строгим гласом Даринка — Требала си делати по своме уверењу, а не освртати се не знам на чи 
тор — ако те чује Ленка.</p> <p>— И она дели моје мишљење и ако јој је природа сроднија са Мили 
учила, да све три заједно и добро и зло делимо, па вас још и сад у мислима радије заједно предс 
рицама са којима братињски и сестрински делише три године веселе и тужне часе.</p> <p>Влак доју 
 код Ленке.{S} Дошле су да проведу неки део ферија и код ње; јер као што већ знамо г. Коста их  
 три године на ономе пољу, који ми је у део пао, али је саковати немогох.</p> <p>„Права срећа с 
делу заштедила двадесет форината што за десет година чини баш 200 форината; а то је много за уч 
 „благодатно“ стање, кад се најпре мора десет табака папира потрошити, док се општина смилује,  
олико година, па ми није ни брига ни од десет доктора и таки паметни госпођа! ..{S} Фала богу,  
на и тиме; јер вазда волим пропустити и десет криваца, него једног невиног осудити.</p> <p>Тако 
Било је у то доба тако блато, да вас ни десет коња преко овог ритског блата неби превукло.{S} О 
сам увидела, да је за тај огромни посао десет школских месеца сувише кратак рок а деца и сувише 
и већ сутра дан по томе одушевљењу само десетицу повишице искала. — зацело је неби добила.</p>  
, а кад сам у друштву случајно с њом се десио, нико није могао опазити шта се у моме срцу збива 
p> <p>— Зар се твој пут морао баш данас десити!{S} Њиме си много изгубила.</p> <p>— Кад се твој 
рже, нудећи ме да седнем, рекох јој, да дете сувише не утопљава нити да собу тако јако греје; д 
шта!“ осечем се ја. „Него носи ти млада дете у собу па зови доктора; то ће више помоћи него те  
те каква незгода, сети се да је уз тебе дете, које те не може разумети кад више што осим љубави 
 се одлучити; цича зима, а ви сте узеле дете из топле постеље и још топлије собе, па га тако у  
а баба Мара све!“ И ту незграпно стиште дете тек једном руком а другом се песницом бесно лупи у 
: „помозбог!“</p> <p>„Та ето болесно ми дете, па га у име божије провлачимо кроз зид, да се оде 
„Тако је“; рекох јој ја „ал’ онда ће ти дете дуже боловати.{S} Кад ракија у соби ври, шкоди и з 
ли баба се недаде смести већ провлачећи дете и трећи пут кроз зид, некако смешном иронијом наст 
> <p>Али баба зацело мишљаше, да ћу јој дете отргнути па гњевно викну:</p> <p>„Држ’ ти твој нос 
 једно сеоско учитељство што мора свако дете најпре да освести, да му је „Баба“ или „баца“ отац 
у пукотину провлаче неко болно преболно дете.</p> <p>Дете је било више мртво но живо и обучено  
авим и уђем у кућу камо је мати болесно дете већ унела била.</p> <p>Кад сам собња врата отворил 
а нашега народа на селу.</p> <p>Болесно дете лежало је сад на неком траљавом кревецу близу пећи 
овлаче неко болно преболно дете.</p> <p>Дете је било више мртво но живо и обучено тек у танку к 
а прочитање, и што га често по школском детету за њих моли; јер свако је био уверен, да ће јој  
се надзири над постељу и убрише зној са детиња чела.</p> <p>Ја сам узрујана била гледећи њену б 
 гледати га како се мучи,“ рече ми мати детиња са уздахом и сузним очима.</p> <p>„Дабоме да ће  
ет настави:</p> <p>— Моја љутња вама је детињарија; а ја опет не могу да појмим вашу равнодушно 
сам и до сад говорила.</p> <p>— Мани се детињарије! — рече озбиљним тоном Даринка — И мени је д 
оћи него те ваше лудорије.“ па се маших детиње ручице, да му било опипам.</p> <p>Али баба зацел 
азложити, какав се процес дешава у души детињој, кад га учитељица онако својски прутом по врх п 
инчиној срећи...{S} И ту се онако скоро детињски засмеја.</p> <p>Доктора к’о да нешто у срце те 
сет школских месеца сувише кратак рок а деца и сувише запуштена да би ја, уз њихово често изост 
товачица Бело-Ланкастарова начина, да и деца учитељу при настави помажу.{S} Али време и искуств 
дуго као год оних предмета, у којима ми деца помоћи не могу.</p> <p>— Али шта је с првим разред 
во вешто питање.{S} Исто тако не питају деца ни из оних предмета што служе поглавито за развија 
д је време да у школу дођу, и с тога су деца вазда раније у школи но што би требало.{S} Ја сам  
ма да наставља по 6 разреда и 100 — 200 деце (разуме се, ако стане у школу).{S} И ту онда покаж 
 <p>Тим начином досад нисам опазила код деце зависти.{S} А да неби и саме надзорнице грешиле па 
а“ који је у месту владао.</p> <p>Обоје деце беше покривено најпре неким топлим губером (ћилимо 
 са минимум платом и стотину занемарене деце у школи.</p> <p>— Способности мислим да сам стекла 
школу са четири разреда и преко стотине деце, која уз то редовно школу полазе тек од новембера  
а 4—5 у ширину, а у њојзи преко стотине деце) па се морадох и по цичи насамо проћи по чистом ва 
 и ти програм створила по коме ћеш осим деце и народ учити? — смејаше се она.</p> <p>— Шта је с 
 па како је у свакој скамији по шесторо деце то у шестонедељном току времена свака ученица једа 
..</p> <p>Ту лекцију примила сам једног децембарског дана.{S} Моје ђачице беху се и сувише наје 
ерин карактер и пример без последице на деци.</p> <p>Него да се манем „филозофирања,“ дода за т 
та и тек они предмети што сам ја најпре деци добро разјаснила и у којима сад већ није неопходно 
жеље“.{S} За то да кол’ко толико себи и деци олакшам, а да уз то не буде механизма и у оним пре 
и сујетан, па ужива у стармало-наученој деци.{S} И зато је видиш, најпаметнији онај ко свету по 
ослужитеља, који би путем звоњења могао деци јављати кад је време да у школу дођу, и с тога су  
отац педагогије — на самрти вели: „А ви децо тражите среће и задовољства у спокојном кругу поро 
— један до два — у живом разговарању са децом, што дечији ум ни мало не мори а много им користи 
оском немару за школу, и ваљан успех са децом у знању показати, и спремити децу за у правом сми 
и учитељи вазда се морамо освртати и на децу, — рече она замишљено.</p> <p>— Бадава се браниш — 
више механично уче не ослањам сасвим на децу, него и њих предузимам кад год ми време допусти и  
х са децом у знању показати, и спремити децу за у правом смислу свесне и ваљане чланове човечан 
Милица — За моју природу није да гладим децу ко неко пудлу; а и ти ћеш видити, како ћеш у школи 
е баш у оној мери, у којој је за сеоску децу потребно.{S} Зато ко је уверен, да по могућству до 
да је развијање ума и оплемењавање срца дечијег; а уз то треба да им улије у њихову главицу и с 
 мени више времена за рад око развијања дечијега разума и осталих врлина и способности.</p> <p> 
вца те главну своју бригу обратих знању дечијем; а остало беше ми узгредан рад, који сам предуз 
два — у живом разговарању са децом, што дечији ум ни мало не мори а много им користи и полажење 
ве станице, где уђе нека госпа са двоје дечице, те тако прекидоше пређашњи разговор.</p> <p>На  
ога, пуна јој је школа живахне и веселе дечице, која је сва љубе и поштују, па јој већ на лицу  
 сутра знати разложити, какав се процес дешава у души детињој, кад га учитељица онако својски п 
 је што потиче из поштовања бела лица и дивних трепавица...{S} Милице, тешко и теби, ако ти неш 
јтеже предмете.{S} Па онда, педагогија, дидактика и метод! — примети друга и отвори рукописну б 
и она смешно изгледају, па се засмеја и диже главу.</p> <p> — Одговор, госпођице! — молио је он 
ми је ово дана на срцу — рече доктор не дижући очију.</p> <p>— Е, онда се и сам вараш.{S} Посма 
у у истом моменту опет нека ледена рука дирну.{S} Миличина рука је истина сад дрхтала, а из очи 
е, а јуче сам у најосетљивије жице била дирнута.{S} Та није то првина, да сам морала увидети, д 
остим и загонетку решим, ево ти из мога дневника од речи до речи белешке што сам ја на дан Мили 
 и онако имадем све прибележено у своме дневнику.</p> <p>— Гилт! — рече домаћин онако по српско 
пе, да по чешће проведем по више сахата дневно — један до два — у живом разговарању са децом, ш 
 отишла а њему то није казала.</p> <p>— До душе и није лепо домаћину се не јавити, ал’ гостима  
мо заслужити; а ја се са свога поступка до сада још нисам покајао.</p> <p>— Ни ја — примети она 
ожухом, и изнесе у коморицу што је била до собе.</p> <p>„Сад да ми је Мија ту“, настави забрину 
 опет није једно и исто. — Од поштовања до љубави, каже се, да треба тек један корак, али мени  
о редовно школу полазе тек од новембера до половине марта, а пре и после тога видим их у школи, 
 као и на целокупан рад у школи још две до три над-надзорнице.</p> <p>О целокупном раду своме д 
које ја тражим и које би моју љубав све до сад одржало.</p> <p>Осим тога онај осећај и не беше  
и њезиних сродника.{S} Па опет кад дође до средине гробља, пусти суде на стазицу, па се упути г 
и да се дружим.</p> <p>Баба Наста ми је до душе приповедала и то: да су г. натарош често на сво 
лако ћеретати, а Даринци дабоме да није до тога:{S} Сам велиш, да много мисли, а ко премишља мо 
и ућута.{S} Знала је, да су узеле карте до Т. из кога су обе и биле, и да су им родитељи, истин 
ка...</p> <p>— Хајд’ штудирај од корице до корице, па ваљда ћеш сутра знати разложити, какав се 
 пружи своју руку.</p> <p>У том стигоше до једне веће станице.{S} Ту уђе и више путница те им г 
се спусти на оближњу клупу а оне седоше до њега.</p> <p>— Корете мој поступак, — поче она — и н 
ским грудима па да тек уз оне особине и до осамнаесте године сме по вољи осећати, па и оно неће 
ронички засмеја.</p> <p>У том стигоше и до прве станице, где уђе нека госпа са двоје дечице, те 
нпут Ленка — а још мало па ћемо стићи и до станице где ћу се сићи и...</p> <p>— Хоћели вас ко’  
и у грлу застају — чудим се, како сам и до сад говорила.</p> <p>— Мани се детињарије! — рече оз 
 као и њих, али ја знадем, да се долази до цељи и споро ходећи.{S} Осим тога — рече смешећи се  
арана и вратити.</p> <p>— Небраним; али до који дан већ одлазите, па бих волела да нас данас не 
 решим, ево ти из мога дневника од речи до речи белешке што сам ја на дан Миличиног венчања у њ 
 но осталом женскињу.</p> <p>— Мане нам до душе свако види; само је штета што се нико не сећа у 
 и оде у кујну.</p> <p> — Хоћете ли нам до године опет доћи? питаше он кад сами остадоше.</p> < 
 рад наш оценити шта више, можда су нам до сад били и противници и својим оштрим и ако глупим д 
чула се изнемогла дрека.</p> <p>Кад сам до њих дошла, видим, да су прокопале зид па кроз ту пук 
 од онога, што беху женскиње у које сам до сад био заљубљен.</p> <p>— Било их је дакле и више?  
без икакве ближе својте.</p> <p>Тај дан до у вече проведоше весело у друштву са осталим гостима 
 проведем по више сахата дневно — један до два — у живом разговарању са децом, што дечији ум ни 
римети она па се засмеја.{S} Али не као до сад него обичним веселим смејом.</p> <p>— Тако видиш 
и на оближњу клупу, а доктор се посадио до њега и за часак обоје ћутаху.</p> <p>— Ја те брате н 
 чича Харалампије мој фамилијаз — и ако до душе на њега личиш...</p> <p>— Ти све она стара — пр 
а били су и прозори засути песком скоро до половине окна; а под постељама лепршале се две квочк 
че Ленка — а не она натуштеност!{S} Ето до који дан одлазе нам и гошће, а Ви и Коста баш сад на 
о загонетно што ти и уз општинску хвалу до неба не беше задовољна, него остави тај узвишени и п 
но кад Ленка о феријама оде дома, дођох до уверења, да би много сретнији био да нема тих прокле 
 застирати.{S} И тако ја сиромах, дођох до уверења, да се тамо преко слабо о мени брине или да  
смеј — Али толико могу рећи, да од тога доба никад не сањам.{S} Чим хоће да ме снађе та беда ја 
се у Даринци вараш.{S} Ти си најбујније доба твога живота провео у туђини и мећу „Немчадијом“;  
 надате, да ће донде наступити сретније доба у коме се мислеће женскиње неће морати тек за учит 
и!</p> <p>— Штета само што се у садашње доба не налази какав његов последоватељ а Даринка би пр 
да бацао на њен прозор, који се од неко доба поче много раније завесом застирати.{S} И тако ја  
итељици плаћу изда.</p> <p>— Ти од неко доба и сувише црно видиш — рече Милица — а тиме чиниш н 
оће што у тај мах из њих суну.{S} Од то доба вечито избегава мој поглед; тек неки дан добио сам 
воју поуку у здравственом погледу од то доба тек на саму школу ограничила опет штудирам „кућевн 
ћи се он и за то је у овоме месту од то доба учитељица и у мени изгубила бранитеља, но као у за 
да нам нећете замерити.{S} Било је у то доба тако блато, да вас ни десет коња преко овог ритско 
честитао друге године њеног учитељевања добар успех, и узгред је уједно жалио, што се одала на  
свако паметан знаде, да је у добру лако добар бити, него да се на муци познају јунаци.</p> <p>— 
те никоме не беше зазорно што учитељица добија од нотароша књиге на прочитање, и што га често п 
ли и опет рече: „Е тако је, медвед увек добије најлепшу крушку“...</p> <p>— Укус је различит —  
ом; а то је довољно, да и најбоље место добије.{S} Мећу тим ми...</p> <pb n="27" /> <p>— На ств 
е му Даринка.</p> <p>— Да си ти Даринка добила место дознала сам из Миличина писма у коме ми јо 
анетама, трабантима, фиксама и кометама добила сам н. пр. питање:{S} Колико становника има, нез 
 а она или беше сувише сретна што ме је добила или сувише несретна што остави учитељевање; дост 
 <p>— Право! — викну Милица — сад си је добила.</p> <p>— То би могла она и теби рећи — бранила  
о је табака папира она потрошила док је добила плату, или док чујем како је „почастила“ баба Ма 
ини.</p> <p>И тако је на моје заузимање добила тога пута сву тромесечну плату; а што је касније 
етицу повишице искала. — зацело је неби добила.</p> <p>— Право велиш! — насмеја се Даринка — ал 
губила бранитеља, но као у замену за то добила је већ идућих ферија госпођица Ленка писмо, у ко 
и нехотице гледа „кроз прсте“...</p> <p>Добила сам од једног сељака на поклон једну лепу кравиц 
ила и упутства, што смо их у учитељишту добили, нити да се само на узоре угледамо, него треба о 
а одвише неуредно стаде плату издавати, добио сам и ја прилику, да јој се приближим настави међ 
ечито избегава мој поглед; тек неки дан добио сам куражи, да је као кривац молећи погледам, но  
им оно 2—5 хиљада што бих можда уз жену добио да се нисам у Ленку заљубио.{S} То ме је, разуме  
дећу шта ћеш и онда саковати.{S} Оне ће добити варош а ти село па се и опет не можете мерити.</ 
ти Ленка. — Теби се све већма замера, а добра воља не признаје ти се ни од другарица, ни од про 
</p> <p>Ето тако — рече Коста. — Она је добра срца а и образована је, али је жена, која уме љуб 
вом баба Настом.</p> <p>Баба Наста беше добра душа.{S} Вечито се старала, да ме својим приповед 
ме месту, а то је за учитељицу и сувише добра — партија...{S} Другарице јој на то прснуше у сме 
ини, да такову женскињу мора можда и уз добра својства карактерисати бар и добра доза лакомисле 
и уз добра својства карактерисати бар и добра доза лакомислености и саможивља.{S} Или ако не то 
упити, а временом ће и ово теленце бити добра млекоша.{S} Па онда ове зиме било је лепо и суво  
 осећати, а држала је да је он и сасвим добра партија за женскињу без мираза...</p> <p> Та накл 
и?{S} За малу погрешку велика казна, за добре стране никаква признања, то је моја судба већ ода 
е га Милица која се у исти мах весела и добре воље указа на врати своје собе.</p> <p>— На посао 
 драги мој Саво, — рече за тим шаљиво и добре воље господин Коста — да је та проклета еманципац 
она мислила, да је наклоност у случају „добре партије“ довољан услов за срећу у браку...</p> <p 
пније написан и подвучен.</p> <p>„Е мој добри и радознали браца Коста“, прошапута и савије писм 
:</p> <p>— И с нама можеш бити сретан у добрим околностима, а задеси ли те каква незгода, сети  
т разборит човек и <pb n="44" /> крајна добричина.{S} За то га сад смеј пријатеља одмах сети, д 
и није памет, већ срце.</p> <p>— Добро, добро, — рече Ленка шаљиво — ал’ за то не мораш ти баш  
.</p> <p>— За часак! — понови Милица. — Добро кажеш; јер да си већ сутра дан по томе одушевљењу 
их мисли није памет, већ срце.</p> <p>— Добро, добро, — рече Ленка шаљиво — ал’ за то не мораш  
ти бар и необичнија и интересантнија, а добро знате да се и онако тек необии интересантно од на 
ела да због родољубља и мог уверења, да добро радим, и у овом забаченом селу лошије оцењена буд 
агала учитељски испит.</p> <p>— Само да добро прођемо — рече на то Милица.</p> <p>— Та пасти те 
идим да ме воли, па и ако се сад и сама добро не разумем, опет видим, да ми је мио и да га пошт 
 да немам истрајности и енергије.{S} Па добро нека је и то! — нећу да се браним — Али главни је 
драва — рече Даринка насмешив се.{S} Та добро знадеш да је и твој омиљени педагог Викторин од Ф 
е Даринка не верујући посматра — ви обе добро знате, да ја вазда блаже мислим но што се можда и 
дим у свој записник.</p> <p>— То би све добро било кад неби те надзорнице и вице-надзорнице сво 
ситнице.</p> <pb n="39" /> <p>То би све добро било, да није светске критике; — рече Ленка — а ш 
ећ речено, за свашта што је држао да је добро и сувише занет и у делању ревностан.</p> <p>Да по 
а поженише.{S} Заиста, треба само да се добро размислиш, па ћеш наћи, да је код нас Срба у томе 
ма и само долази!{S} Не Ленка, за опште добро тражићу и милостињу, али за себе — никад...{S} За 
, јер сам научила, да све три заједно и добро и зло делимо, па вас још и сад у мислима радије з 
е да те учим — рече даље г. Коста — али добро пази; Даринка је чисто злато и ако можда не сија  
тек они предмети што сам ја најпре деци добро разјаснила и у којима сад већ није неопходно нужн 
 онакав какав је у истини.{S} Знала сам добро, да се нама учитељицама све већма замера но остал 
 омиљени научењаци — али ја се још врло добро сећам и последњих речи, што их својима изусти Пес 
е свако своје среће ковач.</p> <p>— Већ добро; видећу шта ћеш и онда саковати.{S} Оне ће добити 
аучило ме је, да је и у лошем често баш добро скривено и да најбољи начин ако није околностима  
 мани је већ једном! зар је сва срећа у доброј сведоџби? а није она ни крива, што је сретнија,  
га научила сам од ње да и са ревношћу и доброчинством може човек непријатеља стећи, па сам сад  
ле овлаш и на памет; тиме су бар стекле добру класу, а у животу им и онако тек треба метод, по  
о да си мање ревностна.{S} Нико ти неће добру вољу уважити, него ће се још наћи злурадих критич 
ринка — та свако паметан знаде, да је у добру лако добар бити, него да се на муци познају јунац 
/p> <p>— Хтела сам казати, да се у томе добу и о љубави озбиљније размишља.</p> <p>— Разуме се  
 уклонила у одсудном часу да доктора не доведем у искушење, кад покуша и он да размишља...</p>  
ти незнам шта је мислила, кад ме је амо довела?{S} Заповрће ме сваки час, па шта ће нам за то о 
ју — примети она горко.{S} То би и њега довело у неприлику, да размишља.{S} А тада би можда сте 
 у X. тета Јели у госте; вратиће се тек довече.</p> <p>— Хо, ето му! — љутио се он. — Та девојк 
 је наклоност у случају „добре партије“ довољан услов за срећу у браку...</p> <p> Кад је Милица 
ош дода:</p> <pb n="30" /> <p>— И то је довољан разлог, да и теби Коста, баш ни једна није веро 
жим — рече озбиљно Даринка — за мене је довољна награда чиста савест и уверење, да ми је рад пр 
е па има сведоџбу с препоруком; а то је довољно, да и најбоље место добије.{S} Мећу тим ми...</ 
 чула најбољи доказ, да у њему нема <hi>довољно</hi> онога горива, које ја тражим и које би мој 
 ми остаје и уз довољну оцену.</p> <p>— Довољну! — узвикну Милица. — То би било грозно!</p> <p> 
у ми тиме одузети. — Оно ми остаје и уз довољну оцену.</p> <p>— Довољну! — узвикну Милица. — То 
дајте ви куле по ваздуху; а мој је план довршен био још кад су ми оцену прочитали — мрмљаше Лен 
е видим узрока за...</p> <p>Али он и не доврши а Даринка бризну у плач па нагло пође у своју со 
 хоћеш; но ја мислим да...</p> <p>Па не довршивши питајући погледа своје другарице.</p> <p>— Ко 
е трже те прекиде доктора пре но што је довршио.{S} Учинило му се да је у оближњој сенци неко у 
и нехотице шапуташе:</p> <p>„Кад ћу вез довршити; кад сваки час треба воде!{S} Па и та мати нез 
кора само је моје, а и то вазда чиним у договору целе школе а никако се не држим тек исказа пој 
<p>— Напослетку и боље, што смо саме, — дода Ленка — ја нисам расположена за весеље. </p> <p>—  
љиво домаћин.</p> <p>— То не поричем, — дода му жена — али и опет велим, да се та брига и рад н 
ост и народ пресудити.</p> <p>— Јест, — дода Милица — окушаће се и њихов рад и у животу; видиће 
можда не сија као Милица.{S} Па и ту, — дода одушевљено — загледај боље, па ћеш наћи, да и Дари 
нам је на селу нужније и од кућарства — дода затим више као за себе.</p> <p>Још ми и то треба!  
но састати, а не тек само преко писма — дода још Ленка.</p> <p>— Ево руке! — рече Милица а Дари 
бесити ни колајну за твој сувишан рад — дода још Милица.</p> <p>— И кад би хтела да се усиљавам 
прва пошла трагом госпођице Шултесове — дода враголасто Ленка.{S} И с тим угаси лампу те и оне  
/p> <p>Него да се манем „филозофирања,“ дода за тим смешећи се — на да чујемо шта ће и Даринка  
година.</p> <p>Баш као и Ленци и Милици дода она наглашујућим тоном.</p> <p>— Нисам то хтела да 
> <p>— Нико! — рече Милица; а Ленка још дода:</p> <pb n="30" /> <p>— И то је довољан разлог, да 
ш, моје мишљење о љубави, па кад ти још додадем, да је за мене љубавно гориво уз остале душевне 
 те молећим гласом рече:</p> <p>„Милка, додај ми мало хладне водице!“</p> <p>„Одмах тетка,“ рек 
и је и сувише у памети, па могу и после додати. — рече он и поче:</p> <p>— Сека Наста није лага 
манет Вашингтона. „Учите народ!“ — веле додуше ти моји омиљени научењаци — али ја се још врло д 
че она не приметивши то.</p> <p>— Ти се додуше никад не журиш, нити се бринеш за што, па опет д 
 кости њезиних сродника.{S} Па опет кад дође до средине гробља, пусти суде на стазицу, па се уп 
 а била је позвата и Даринка али она не дође — доцније им је писала, да је била у јаком послу.. 
имљив предмет, па га прецртавају док не дође време, да и ја у школу дођем.</p> <p>— Види се да  
5 година већ у напред па ми и не хотице дође пред очи слика здраве и снажне учитељице.{S} Она ј 
 не даде да даље размишља.</p> <p>У том дође и г. Коста.</p> <p>— Јел’ устала Даринка? — беше м 
не тиче.</p> <p>Једнога јутра врло рано дође доктор Гавриловић своме пријатељу Кости, ког заста 
 по једну надзорницу, која ће док ја не дођем своју скамију препитати из оних предмета што исто 
е се осећа, него да ја читаву годину не дођем.</p> <p> Ово је такође у смеју и шали изговорила, 
вају док не дође време, да и ја у школу дођем.</p> <p>— Види се да си свој занат испекла — рече 
а дотле остаје здраво Ленци.</p> <p>Кад дођете, нетражите ме у учитељичину стану, већ сиђите у  
дану — о Константину и Јелени — у госте дођете.{S} Он је рад да вас позна, а и ја мислим, да је 
лука, но кад Ленка о феријама оде дома, дођох до уверења, да би много сретнији био да нема тих  
авесом застирати.{S} И тако ја сиромах, дођох до уверења, да се тамо преко слабо о мени брине и 
знаше и с другим присутним гостима, што дођоше да честитају имендан — иначе не беше никога у ку 
аједно са женом молбу, да им опет скоро дођу и да им чешће пишу.{S} Оне су ово последње радо об 
ао деци јављати кад је време да у школу дођу, и с тога су деца вазда раније у школи но што би т 
ни ти Коста.{S} Оно што смо ми радиле и доживиле није тако опасне природе, да се баш тајити мор 
обра својства карактерисати бар и добра доза лакомислености и саможивља.{S} Или ако не то, онда 
човек; све га нешто копка да туђу тајну дозна, и ако га се ништа нетиче!</p> <p>— Не тиче! — ви 
</p> <p>— Да си ти Даринка добила место дознала сам из Миличина писма у коме ми још јављаше, да 
године веселе и тужне часе.</p> <p>Влак дојури и за часак се узвици утишаше те се чула тек грај 
неправедно оцењује, исмејава и презире, док сиротице и оне не подлегну те постану као и прве ил 
} Јест, мени се вазда и трн у оку види, док се у оку мени равних ни балвана не опажа...{S} И ту 
пре мора десет табака папира потрошити, док се општина смилује, да својој учитељици плаћу изда. 
ачке“ природе, па да пред сваким пузим, док општу симпатију и назив „препоручена“ не стечем.{S} 
наци.</p> <p>— Видећу и твоје јунаштво, док доспеш у какво затуцано село са минимум платом и ст 
 дугујем. —</p> <p>„Љубав је као ватра; док јој дајеш горива пламти и гори а чим престанеш дава 
уступају Миличином пламеном погледу.{S} Док Миличин поглед <pb n="43" /> можда пали, Даринчине  
у задовољству“ говорила је увек Даринка док смо заједно биле.{S} Али ја немогох да се задовољим 
ста и јака она згара оно што је примила док и последњу искрицу не претвори у пепео — у успомену 
м колико је табака папира она потрошила док је добила плату, или док чујем како је „почастила“  
еда ни иначе најслабију или најгору све док сама не увиди и не призна, да за то још није дорасл 
 дрема.</p> <p>— Ко’ велим, расанићу се док чујем колико је табака папира она потрошила док је  
ку скамију по једну надзорницу, која ће док ја не дођем своју скамију препитати из оних предмет 
 она потрошила док је добила плату, или док чујем како је „почастила“ баба Мара — насмеја се Ми 
е призна, да за то још није дорасла или док се не покаже тога позива недостојна.</p> <p>Тим нач 
та ће теби, Даринка, главна задаћа бити док у народ и школу ступиш?</p> <p>— Шта? — оно што и с 
змаку.{S} А г. доктора друго тишти; јер док беше Даринка овде није било ни зле воље...</p> <p>  
н и занимљив предмет, па га прецртавају док не дође време, да и ја у школу дођем.</p> <p>— Види 
"SRP18840_C7"> <head>VII.</head> <p>Још док се г. Коста и доктор у врту разговараху, уђе Даринк 
ало по мало задобих и њено поверење.{S} Доказ да је тако, беше њена прва цедуљица у којој ме мо 
што сам их код тебе у врту чула најбољи доказ, да у њему нема <hi>довољно</hi> онога горива, ко 
 — и не разумете ме.{S} Е, па чујте!{S} Доктор Гавриловић је први мушки, чију сам симпатију жел 
 Коста па се спусти на оближњу клупу, а доктор се посадио до њега и за часак обоје ћутаху.</p>  
>На ове речи Коста се од срца засмеја а доктор се трже и мило погледа своју вереницу у којој је 
 ако се тргла опет се није покајала; та доктор није био таки човек; да се неможе трпети, а уз т 
смеју она.</p> <p> — Тако је! прошапута доктор — ко би све у напред знао...{S} И ту му изађе пр 
 онда ћу видети имаш ли право — прекиде доктор тишину својим звучним и крупним гласом. — Лако ј 
че.</p> <p>Једнога јутра врло рано дође доктор Гавриловић своме пријатељу Кости, ког застаде у  
приметила те се ману шале.{S} С тога се доктор који и сувише љубљаше пламене погледе и опет пос 
беше та примедба пропраћена учини да се доктор задовољно насмеши.</p> <p> — Тако; то ми се допа 
p>— Та немој тако ватрено! — насмеја се доктор — ако те чује Ленка.</p> <p>— И она дели моје ми 
ти и веселе безазлености.</p> <p>Кад се доктор од свог друга праштао — рече му овај:</p> <p>— И 
обе гошће, а идућих месојеђа венчаше се доктор и Милица.{S} Сватови им беху врло весели; а била 
це...{S} Но он се и сувише љутио што се доктор за њу решио, па му се чињаше, да се она труди да 
 усрећити; само ако ме не одбије — рече доктор некаквим меким гласом и пружи руку своме пријате 
отрчао.</p> <p>— Причинило ти се — рече доктор. — Ја нисам ништа чуо.</p> <p>— Чуо сам, ал’ ваљ 
ажем како ми је ово дана на срцу — рече доктор не дижући очију.</p> <p>— Е, онда се и сам вараш 
ad>VII.</head> <p>Још док се г. Коста и доктор у врту разговараху, уђе Даринка збуњеним лицем Л 
 Промислићу се — рече на то поруменивши доктор — само напред кажем, да се не надам никаквом усп 
<p>— Укус је различит — примети му само доктор, али се за неколико тренутака и опет замисли; а  
, избор ми је врло тежак — рече збуњено доктор — обе високо ценим, ал’ опет претпостављам Милиц 
<p>— Та ти се море баш љутиш! — рече му доктор зачуђено мерећи га — још се нисам с Милицом венч 
 много на своје речи, јер се у исти мах доктор Гавриловић указа на врати.</p> <p>— Косту сам оп 
, и ако је и Милица врло ваљана.</p> <p>Доктор само ћуташе и шараше својим штапом по трави.</p> 
иснији пријатељ господина Косте.</p> <p>Доктор Гавриловић је човек близу, а можда и преко триде 
е природа сроднија са Миличином.</p> <p>Доктор се на то беше озбиљно замислио а г. Коста приђе  
што најживље и најдубље осећају.</p> <p>Доктор се сад само играо ланчићем свога златног сахата  
олести; месец је већ на измаку.{S} А г. доктора друго тишти; јер док беше Даринка овде није бил 
 погледу удадбе; јер је већ вереница г. доктора, нагло се тргао и место честитке само рече: — З 
 господина Косте, његове жене и младога доктора, који се беше смислио женити, а Даринку и Милиц 
ио, па му се чињаше, да се она труди да доктора задобије. — Био је као што је већ речено, за св 
} Ја сам се уклонила у одсудном часу да доктора не доведем у искушење, кад покуша и он да разми 
м лицем учитељује и да и она радо гледа доктора.{S} Па кад му она већ улива симпатије, нека се  
али — прекоран и многозначећи поглед на доктора. — Али то не иде; данас се баш морате и с нашим 
него да мете рена на груди и да иде код доктора — а чим сам жени обајала, ко да си руком уз’о!“ 
е, а...</p> <p>Коста се трже те прекиде доктора пре но што је довршио.{S} Учинило му се да је у 
 „на јуриш“ задобила лако запаљиво срце доктора.{S} И он мишља: „Луда би био, кад бих тражио ви 
 што се ту нађоше испитујући посматраше доктора на чијем се лицу огледаше необична узрујаност.< 
а посао.{S} Кад је опет дошао нађе ту и доктора који му одма прикаже своју вереницу, Милицу.</p 
„Него носи ти млада дете у собу па зови доктора; то ће више помоћи него те ваше лудорије.“ па с 
година, па ми није ни брига ни од десет доктора и таки паметни госпођа! ..{S} Фала богу, има у  
се онако скоро детињски засмеја.</p> <p>Доктора к’о да нешто у срце текну при веселом звуку тог 
..</p> <p> — Та што сте се замислили г. докторе? — рече сад весело Ленка. — То нимало не долику 
зборитост онда можеш бити уверен, да су докторове речи, што сам их код тебе у врту чула најбољи 
 друкчије гласити...</p> <p>— На пример докторовица“ — примети Ленка, па погледа крадимице ал’  
е Милица од узрујаности, што је поводом докторовог погледа снађе, себи дошла, насмеја се и шаљи 
 једнако те мучи сумња, да ја за твојим доктором тугујем. —</p> <p>Да те један пут те бриге опр 
 за њу мислим да је осећај што га према доктору осећах, сасвим примерен био, али га је нестало  
p> <p> Та наклоност што је Милица према доктору осећаше дабоме да беше далеко од љубави, али ко 
а куда одавде.{S} Нисам хтела господину доктору да служим за психолошку студију — примети она г 
да их од тога одвикнем; но тада ми опет долажаху сувише доцне, па које с тога, које из напред р 
росипао, опет ми је најмилији; јер њему долажаху мисли од срца, извор великих и спасоносних мис 
У кућу јој нисам могао долазити, јер не долажаше ни један мушки, а она, баш к’о у пркос, ретко  
из оних предмета што истога дана на ред долазе, и за тим по својој увиђавности прибиљежити и кл 
оравила, да још Даринка и Милица на ред долазе.</p> <p>— Доселила сам се амо сасвим сама — наст 
 и мене као и њих, али ја знадем, да се долази до цељи и споро ходећи.{S} Осим тога — рече смеш 
и да се борим за оно што другима и само долази!{S} Не Ленка, за опште добро тражићу и милостињу 
 ветар разнесе...</p> <p>Гориво љубавно долази од особе коју љубимо.{S} Код неких је то гориво  
.</p> <p>— Зар ти мислиш да ја никад не долазим у ту врсту искушења, па да вас баш немогу разум 
аш беше чвор.{S} У кућу јој нисам могао долазити, јер не долажаше ни један мушки, а она, баш к’ 
ам им могла извесно назначити дан свога доласка — одговори она, па се и опет удуби у посматрање 
еј. — Чудно му је зловоља и кисело лице доликовало.</p> <p>— Лако ти је церити се, кад заједно  
ако би њеном искреном лицу тек тај смеј доликовао...</p> <p> — Та што сте се замислили г. докто 
— рече сад весело Ленка. — То нимало не доликује ни Вама ни моме Кости, који је такође од када  
утри дан одоше обе другарице још зарана дома и ако их г. Коста и Ленка искрено и својски задржа 
несташлука, но кад Ленка о феријама оде дома, дођох до уверења, да би много сретнији био да нем 
 <p>Зато кад ми после три дана мати оде дома, била сам сасвим сама у своме стану, односно у сво 
 и учитељице, остављају варош те одлазе дома, па отуда ти узвици и врева.</p> <p>Растанак тај б 
еститати...</p> <p>Сутра дан отпутоваше дома обе гошће, а идућих месојеђа венчаше се доктор и М 
 кола и рекла јој, да морам нешто важно дома телеграфисати, па је позвала са мном њеној тетци.< 
ње не свиди; оне ће сутра прексутра већ дома, а писмено све теже иде.{S} Зато реши се ма на кој 
 погледе и опет после једног сата крену дома као најсретнији вереник.</p> <p> — Красан човек та 
а се трже и порумени, јер виде, како је домаћин испитујући мери.{S} А тај поглед уједно јој и к 
 Даринку! — смејала се она држећи да се домаћин тек шали.</p> <pb n="48" /> <p>Он опет да прикр 
у своме дневнику.</p> <p>— Гилт! — рече домаћин онако по српском обичају.{S} Затим донесе писаћ 
днити.</p> <p>— Дакле чујмо и тебе рече домаћин, и узе оловку.</p> </div> <div type="chapter" x 
поље.</p> <p>— Терајте унутра! — викаше домаћин, Ленкин муж, још из ходника; али то је кочијаш  
ца и с тим уђоше у кућу, где их Ленка и домаћин упознаше и с другим присутним гостима, што дођо 
 речма одобравајући уздахну, и сви па и домаћин за часак ћутаху.</p> <pb n="33" /> <p>— У остал 
ам признати да истину говори, — примети домаћин — само ми је врло загонетно што ти и уз општинс 
 својој радости да нас упозна — примети домаћин смешећи се — зато морам и сам рећи, да сам јој  
 да си свој занат испекла — рече шаљиво домаћин.</p> <p>— То не поричем, — дода му жена — али и 
ајности.</p> <p>— Тако је — рече шаљиво домаћин — а Ленка је хтела утрвеном стазом да ходи и за 
то их тек патња челичи — рече замишљено домаћин.</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} Та приме 
ши у сахат — Ено већ бије девет.</p> <p>Домаћин на то поче:</p> <p>— Кад сам на послетку увидио 
{S} Осим тога, био је још испре најбољи домаћинов пријатељ па и „најотровнији језици“ не могу њ 
p>— Мило нам је — рече Даринка пруживши домаћину руку — А ја сам Даринка, а она је, разуме се,  
је казала.</p> <p>— До душе и није лепо домаћину се не јавити, ал’ гостима се што шта мора кроз 
овом и неколико пари обојака, што их је домаћица без сумње јутрос опрала па прострла да се суше 
им крајње сиротиње, што је већ из очију домаћичини вирила, беше ова соба најбољи сведок крајњег 
с опрала па прострла да се суше.</p> <p>Домаћичино лице показиваше благу и измучену душу, па ка 
</p> <p>— Место у кавани поред пива, на дому и уз жену новине читати — прекиде га и заврши нест 
сведоџби.</p> <p>— Није него ћу још сад донашати пројекте, по којима ћу учитељовати, и размишља 
ити?{S} Или можда се и ви надате, да ће донде наступити сретније доба у коме се мислеће женскињ 
ке.</p> <p>— Ни кост ми врана у тебе не донела! — рече Ленка гледећи кроз прозор на варош, па о 
и тако мислила?</p> <p>— Ту метаморфозу донела је неповољна сведоџба — рече опет са осмехом Дар 
аћин онако по српском обичају.{S} Затим донесе писаћу опрему, те весело узе оловку у руке.</p>  
је околностима примерен не може користи донети.</p> <p>И зато ја некадашња противница ланкастер 
>И зато се мени од педагога Песталоције допада.{S} Он је више хтео, него што је могао; а више с 
м смејом.</p> <p>— Тако видиш, то ми се допада! — рече Коста — сад видим да твоја љубав није мн 
вољно насмеши.</p> <p> — Тако; то ми се допада — рече Ленка — а не она натуштеност!{S} Ето до к 
ш, да и Милица доста вреди и да се може допасти.</p> <p>— Ко говори против ње! — осече се г. Ко 
и сам предузимала тек онда кад ми време допусти и кад сам уверена да је остало већ доста утврђе 
 него и њих предузимам кад год ми време допусти и кад код је одређен час за то; само што се не  
же одмах и стенографисати.</p> <p>— Ако допустите, да тим белешкама независно разполажем, одмах 
<p>— Ја се тиме и не хвалим.{S} Но и ви допустићете, да је понављање душа сваке наставе, па што 
на и ако сам огорчена; и моја примедба, допустићеш, да је основана и на месту.</p> <p>— То ће б 
су много устезале.</p> <p>— Остаћу, кад допуштате — рече г. Коста.</p> <p>— Која ће почети? — п 
не увиди и не призна, да за то још није дорасла или док се не покаже тога позива недостојна.</p 
цу и одјури из собе.</p> <p>— Чекај бар доручак; сад ће и Коста доћи! — викала Је за њом Ленка< 
е данас зловољан — примети она за време доручка.</p> <p>— Љути се што је Даринка отишла а њему  
 рече љутито па обуче капут па и он без доручка и први пут без опроштаја са женом пође у општин 
доћи! — викала Је за њом Ленка</p> <p>— Доручковаћу тамо — чуло се већ из дворишта, а Ленци се  
а позива недостојна.</p> <p>Тим начином досад нисам опазила код деце зависти.{S} А да неби и са 
лед је за ваљана учитеља накнада за сву досадашњу неправду; а сузе што их том приликом рони по  
... или се и твоме мужу вечито ћератање досади...)</p> <p>Нестане ли тога горива у љубљених осо 
 се одели на коју год страну; већ ми се досадило патити се и гледати га како се мучи,“ рече ми  
енци отправила, а они и ако јој више не досађују својим опоменама, опет се надају, и очекују, д 
аринка и Милица на ред долазе.</p> <p>— Доселила сам се амо сасвим сама — настави за тим — Мати 
противници и својим оштрим и ако глупим досеткама, често и мучили.{S} Али сад при испиту, обасј 
огутам, него је и вама „пакујем“ па кад доспете ви је лепо и „на тенане“ анализирајте, а уверен 
.</p> <p>— Видећу и твоје јунаштво, док доспеш у какво затуцано село са минимум платом и стотин 
н. — Ал’ ти дабоме, ниси ни покушавала, доста ти је кад је само оно преклапало, Милица, уз тебе 
аљубио.{S} То ме је, разуме се по себи, доста муке стало, али и опет сам „мегдан одржао“ на онд 
сувише несретна што остави учитељевање; доста да никог није у сватове звала.</p> <p>— Ни једно  
 овде места; сам признајеш, да и Милица доста вреди и да се може допасти.</p> <p>— Ко говори пр 
 провела сам како, тако.{S} Труда ме је доста стало, али за то и беше испит, по новијем учитељс 
 јер она ужива у лажном сјају па јој је доста кад је уверена да ће поред мужа комотно живети ил 
равца? прекиде је у речи Милица. — Није доста тек рећи, него и показати га. — И ту се презриво  
Цириху 1746. године“ шапуташе у сну али доста разумљиво Даринка.</p> <p>— Аха! — историја педаг 
 те листове; ако се за три године нисмо доста спремиле, нећемо ни сад мудрост кашиком покусати. 
.</p> <p>Но вечери, кад се о свачем већ доста наразговарале, рече Ленка молећим гласом и поглед 
усти и кад сам уверена да је остало већ доста утврђено и у реду.</p> <p>Тиме сам дабоме општину 
сам тек у опште, а о вашем пријатељству доста сам уверена.{S} Осим тога јуче сам видела, да ме  
да је користан члан човечанства није ни достојан тога, позива и нека се стиди што не уме да чит 
ерења, да га сасвим достојно врше; а за достојно вршење треба опет и сувише самопрегоревања.</p 
ти свој позив без уверења, да га сасвим достојно врше; а за достојно вршење треба опет и сувише 
ам ја и опет по могућству своју дужност достојно вршила.</p> <p>— Баш као и ја — примети Ленка. 
.{S} Зато ко је уверен, да по могућству достојно врши своју дужност може бити собом задовољан.{ 
ј муж вели „на утрвеној стази“ моћи ћеш достојно и задовољно своју дужност вршити.{S} Та у томе 
— Само ти увек тако ради, па ћеш далеко дотерати — примети јетко Ленка.</p> <p>— А да шта ћу? — 
обоје тврдо надамо, да ћете нам доћи; а дотле остаје здраво Ленци.</p> <p>Кад дођете, нетражите 
ли далеко од чела и кошница...</p> <p>— Доћи ћу после подне, и онда ћу видети имаш ли право — п 
о је дошла к мени.{S} А да ће ми заиста доћи, ако само истрајности будем имао, видио сам већ из 
 <p>— Чекај бар доручак; сад ће и Коста доћи! — викала Је за њом Ленка</p> <p>— Доручковаћу там 
га опет она.</p> <p>— Требао сам раније доћи, да видим како се пренемажеш и како си се „накинђу 
о и да га поштујем; а љубав држим да ће доћи и сама, то јест, ако није љубав оно стање, што сам 
p>Ми се обоје тврдо надамо, да ћете нам доћи; а дотле остаје здраво Ленци.</p> <p>Кад дођете, н 
есто.{S} Та и сад могле су јој тек зато доћи, што је данас субота а сутра недеља; иначе нема уч 
</p> <p> — Хоћете ли нам до године опет доћи? питаше он кад сами остадоше.</p> <p> — Незнам; а  
викнем; но тада ми опет долажаху сувише доцне, па које с тога, које из напред реченог <pb n="40 
id="SRP18840_C8"> <head>VIII.</head> <p>Доцне у вече тога дана дошла је тек Даринка.</p> <p>Кос 
 је позвата и Даринка али она не дође — доцније им је писала, да је била у јаком послу...</p> < 
 све ватрене погледе моје још није тако дочекала; закључујем, да ме и воли.</p> <p>— Даринку су 
 бих врло волела, а и моји би вас једва дочекали.</p> <p>— И ми би волеле, ал ти знаш — наше ка 
асвим задовољена.{S} Ту су наше путнице дочекали, осим родитеља још и сродници и познати, те ра 
ћу се сићи и...</p> <p>— Хоћели вас ко’ дочекати? — прекиде једна радознала путница, која се мо 
ену радосна састанка.“</p> <p>— Неће ме дочекати.{S} Нисам им могла извесно назначити дан свога 
накрпити; само пре тога морамо видети и дочекати и свршетак које је увек најлепши, кад се весел 
 се сетите, да смо и ми људи — рече она дошавши у ватру.</p> <p>— Гле, гле, још ћемо се и посва 
 на коју страну!</p> <p>— Та зато сам и дошао.{S} Гледај да буде прилике да девојци могу казати 
 оде у општину на посао.{S} Кад је опет дошао нађе ту и доктора који му одма прикаже своју вере 
ам мислила да ћу говорити из повеснице, дошла је на ред — логика.</p> <p>— Рђав рачун — примети 
Јовина Ката нема вољу што је за учитеља дошла „женка“ нехтеде забавити.{S} Шта више то ме је ба 
>VIII.</head> <p>Доцне у вече тога дана дошла је тек Даринка.</p> <p>Коста беше својој жени каз 
гала — Ја сам од како је нова учитељица дошла чешће вирио кроз прозор; а к’о што видите њен ста 
тела утрвеном стазом да ходи и за то је дошла к мени.{S} А да ће ми заиста доћи, ако само истра 
 поводом докторовог погледа снађе, себи дошла, насмеја се и шаљиво рече:</p> <pb n="47" /> <p>  
 изнемогла дрека.</p> <p>Кад сам до њих дошла, видим, да су прокопале зид па кроз ту пукотину п 
аринка и Милица и опет су код Ленке.{S} Дошле су да проведу неки део ферија и код ње; јер као ш 
> <p>— Како је лепо што сте обе заједно дошле — примети им она љубећи их.</p> <p>— Пут овамо во 
ревиђен и без сваког признања.{S} Људи, драга моја, тек оно цене и уздижу што се сија; а коме б 
овир и засвира познату песму: „без тебе драга“.</p> <p> И Милица приђе гласовиру па разгледајућ 
ати!“ — насмеши се Даринка — То правило драга моја, употребљују тек учитељи и лекари, а за оста 
text> <front> <div type="titlepage"> <p>ДРАГА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИ 
задовољна и да јој ова земља не покрива драге кости њезиних сродника.{S} Па опет кад дође до ср 
 кујем у другоме правцу.{S} И само зато драге моје, напустила сам ја прву поуку Виљема Пена и п 
аш, да хоће да те задобије...{S} То је, драги мој Саво, по моме схваћању женски понос и каракте 
нскиња...</p> <p>Јест, оне су ми рекле, драги мој Саво, — рече за тим шаљиво и добре воље госпо 
 синоћ молила твоја познаница госпођица Драгиња, да с њоме идем њезиној тетци у X. Ја сам дала  
че Милица — а тиме чиниш неправду нашем драгом народу.</p> <p>— Можда Ал’ нико још није раменом 
но отишла без његова знања с госпођицом Драгом у X. А и Ваше прво питање тицало се Даринке, — ћ 
у прво питање.</p> <p>— Већ је отишла с Драгом у X. тета Јели у госте; вратиће се тек довече.</ 
ад ми је јасно — примети Ленка. — Ти си Драгу позвала у А. а не она тебе.</p> <p>— Тако је.{S}  
тизирати.{S} Знају оне да си и ти парче дрвена песника и да си речит — упаде му у реч Ленка.</p 
ога гробља лежи и један гроб са обичним дрвеним крстом, на коме беше осим неког женског имена,  
е жена, а из те групе чула се изнемогла дрека.</p> <p>Кад сам до њих дошла, видим, да су прокоп 
а ће и Даринка рећи; јер ено Милица већ дрема.</p> <p>— Ко’ велим, расанићу се док чујем колико 
p> <p>Ти си данас раздражена, па боље — дремај! — рече јој Даринка па се обрте опет Милици.</p> 
/p> <p>— Није него ћу тек бадава с вама дремати — одговори она па се смести у постељу.</p> <p>— 
 ћошак те дремаху.</p> <p>— Та ту се ни дремати не може! — сувише се влак дрма — рече по малој  
м мирно заузеше свака по један ћошак те дремаху.</p> <p>— Та ту се ни дремати не може! — сувише 
аринка.</p> <p>— Свакој од нас — понови дремљиво ал’ јетким тоном Ленка — Питај само Анђу и Душ 
 дете отргнути па гњевно викну:</p> <p>„Држ’ ти твој нос у школи, а не мешај се у мој пос’о!{S} 
морала према њему наклоности осећати, а држала је да је он и сасвим добра партија за женскињу б 
 мене из мени непознатих разлога, па је држала, да мећу нама — као обично међу Србима — и сада  
као што је већ речено, за свашта што је држао да је добро и сувише занет и у делању ревностан.< 
д сам у школу ступила хтела сам се тога држати.{S} Али на брзо сам увидела, да је за тај огромн 
комплимент за Даринку! — смејала се она држећи да се домаћин тек шали.</p> <pb n="48" /> <p>Он  
вршетак к’о што га ви желите још није а држим, да и неће куцнути час...</p> <p>За такав свршета 
 да ми је мио и да га поштујем; а љубав држим да ће доћи и сама, то јест, ако није љубав оно ст 
им у договору целе школе а никако се не држим тек исказа поједине надзорнице; јер те исказе тек 
не на хиљаду страна.{S} И за то се и не држим наставна плана и прописаних правила као слепац во 
тек буниш, а ето и ти и Ленка једва што држите очи.</p> <p>— Само што се ти, Даринка, још држиш 
.</p> <p>— Само што се ти, Даринка, још држиш — к’о Каћ. — Умеша се сад и трећа. — Та све жмирк 
се ни дремати не може! — сувише се влак дрма — рече по малој почивци Милица. — Него боље да се  
 сахата и замишљено гледаше у даљину, а друг му настави:</p> <p>— Што сам ти рекао знадеш и из  
 изрекао, да му симпатију не уливам.{S} Друга би можда баш сад трудила се, да му покаже да се в 
не грешите кад вам се замера, а уз така друга, питам, ко ће безазлен и поверљив остати?</p> <p> 
тражио више.{S} Ова ме воли, а како она друга осећа — питање је“.</p> <p> Па нагло устаде те от 
азлености.</p> <p>Кад се доктор од свог друга праштао — рече му овај:</p> <p>— И с нама можеш б 
астанила се у каквој сретној кућици, уз друга, који би те волио као ја Ленку?</p> <p>На Даринчи 
едагогија, дидактика и метод! — примети друга и отвори рукописну белешку, на којој беше на горњ 
а међу њима било је тешко растати се са другарима и другарицама са којима братињски и сестринск 
ољна, а знала сам да ће ме овако већина другарица осуђивати.</p> <pb n="32" /> <p>— Што да те о 
а, а добра воља не признаје ти се ни од другарица, ни од професорске колегије.</p> <p>— Лепо је 
ј се да би приличније било да се и пред другарицама владала по обичају српске жене и да је свој 
било је тешко растати се са другарима и другарицама са којима братињски и сестрински делише три 
читељицу и сувише добра — партија...{S} Другарице јој на то прснуше у смеј!</p> <p>— Та шта се  
осле пола сата Даринка је већ спавала а другарице јој се такође спремале да легну.</p> <p>„Пест 
стане.{S} Знала је, да ће јој већ сутра другарице опет отићи свака на своје место.{S} Та и сад  
p> <pb n="42" /> <p>Сутри дан одоше обе другарице још зарана дома и ако их г. Коста и Ленка иск 
имате ли?</p> <p>— Примамо — рекоше обе другарице.</p> <p>— Него онда се морамо код мене лично  
> <p>— Којешта! — рекоше у исти мах обе другарице. — Остани ти Коста.{S} Оно што смо ми радиле  
разговарати — рекоше јој у исти мах обе другарице. </p> <pb n="23" /> <p>Она их само зловољно и 
аш да легнеш? — запиташе у исти мах две другарице.</p> <p>— Није него ћу тек бадава с вама дрем 
хале рукама и марамама још и три њихове другарице; а кад им у лице загледамо, видићемо да су то 
>Па не довршивши питајући погледа своје другарице.</p> <p>— Којешта! — рекоше у исти мах обе др 
"24" /> <p>Даринка уздахну и све три се другарице за часак замислише. </p> <p>— Знате шта! — ре 
елико бројала, кад Ленка, која је као и другарице јој — већ давно учитељица у неком селу, писаш 
киде га и заврши несташно Ленка.</p> <p>Другарице јој се смејаху, а муж само рече:</p> <p>— То  
о, ал’ мора да буде — па страсно загрли другарицу и одјури из собе.</p> <p>— Чекај бар доручак; 
 и сувише волим — рече Ленка погледавши другарицу; па кад јој на лицу виде да је разуме, осмеље 
е за часак неки благ израз те загрливши другарицу рече: — Видим да сумњаш о мојој љубави према  
а је и сама погрешива па несме ни своју другарицу строго да оцени.</p> <p>Али ја сам задовољна  
 Милица беху још на улици загрлиле милу другарицу.</p> <p>— Како је лепо што сте обе заједно до 
— Тако! — Дакле ја треба целога века да друге извињујем и да се борим за оно што другима и само 
м осмејом Милица — То је можда тако код друге народности но ми Срби и у томе смо напреднији.{S} 
штудирам „кућевни лекар од Н. сремца“ и друге томе потребне књиге.{S} Читаш ли их ти Милице? —  
ле већ по себи; него сврши што пре да и друге чујемо.</p> <p>— Ал’ то је баш важно било.{S} Ина 
 неких је опет разборитост, искреност и друге душевне врлине. (И зато и има трајне т. ј. вечите 
ма на то осуђена; осећају ту неправду и друге мени равне сестре што су осуђене да више размишља 
икога да вређам; али учитељ, који тражи друге награде и хвале, осим уверења, да је користан чла 
пут! — и онако неће усрећити ни себе ни друге.</p> <p>— Тако можда мисле и праве туђинке о свој 
 забуне и погледа, кад сам јој честитао друге године њеног учитељевања добар успех, и узгред је 
е журиш, нити се бринеш за што, па опет друге престижеш! ... рече иронично и јетко он и оде из  
ања, живо рече:</p> <p>— Моји санови су друге врсте, — а да и ја сањам о том сте уверене.{S} Па 
и обајала, ко да си руком уз’о!“</p> <p>Друге жене устрашено и срамежљиво гуркаху је да ћути, а 
, кад смо из нашег краја тек нас три, а други и први разред не хте да нас чека, — одговори јој  
} Ту уђе и више путница те им говор узе други правац.</p> <p>— Ено врх торња у моме месту! — ви 
ов пут је на другу страну, те очекиваху други влак, који се баш данас из непознатих узрока зака 
ћу, где их Ленка и домаћин упознаше и с другим присутним гостима, што дођоше да честитају именд 
жене и да је своје љубавне осећаје пред другима обуздала.</p> <p>— Тек кад јој општина одвише н 
е боље, оно свима нама равна; па кад се другима гледало „кроз прсте“ у свима предметима, зашто  
руге извињујем и да се борим за оно што другима и само долази!{S} Не Ленка, за опште добро траж 
>Осим тога — настави — овде сам имала и других разлога.{S} Приметила сам већ одавно, да Милица  
 не мораш ти баш о њему сањати. — Има и других људи!</p> <p>Даринка се насмеши, и после неколик 
{S} Имала сам ја за тај одсудан корак и других важнијих разлога и покретача — настави жена — Је 
месец је већ на измаку.{S} А г. доктора друго тишти; јер док беше Даринка овде није било ни зле 
ро свршити.</p> <p>— Сад ми и не остаје друго ван још да кажем како смо се познали и узели, а т 
ће замерити, ако се која приповетка или друго што не пређе!</p> <p>После овога за часак сви заћ 
е у сватове звала.</p> <p>— Ни једно ни друго, већ само збуњена — рече Ленка — онако не бејах з 
но вели наш сељак.{S} И ту онда нетреба другога коментара.</p> <p>— Тешко нама, — уздахну Милиц 
 слабо о мени брине или да су учитељице другога кова и соја, а не од онога, што беху женскиње у 
своме стану, односно у својој соби, а у другој соби становао је хроми Харалампије са својом наг 
езграпно стиште дете тек једном руком а другом се песницом бесно лупи у груди.</p> <p>Да је баб 
 се, ја ћу се већ постарати, да и ти за другом титулом дуго не чекаш. </p> <pb n="34" /> <p>— Б 
реће ковач те ја покушах, да је кујем у другоме правцу.{S} И само зато драге моје, напустила са 
S} И оне су стране; али њихов пут је на другу страну, те очекиваху други влак, који се баш дана 
ва јаче зашуштала, баш ко да је неко на другу страну врта хитро и лако протрчао.</p> <p>— Причи 
 учитеља; то нема никог ни да ми понуди другу титулу, и зато сам ја видите, још госпођица учите 
ерао и зато сам и био час у једну час у другу смртно заљубљен...</p> <p>— Чини ми се да ти је с 
на с којом сам осуђена да живим и да се дружим.</p> <p>Баба Наста ми је до душе приповедала и т 
ма смера, да те задобије или изигра.{S} Друкчије је брате код Српкиње.{S} Она баш и онда кад би 
 Не, Коста, то није за моју природу; ја друкчије свађам те ствари.{S} Брак код мене није тргови 
 необично — у самој ствари дабоме да је друкчије стојало, но то је тајна господина Косте, његов 
 баш „госпођа натарошевица“, може она и друкчије гласити...</p> <p>— На пример докторовица“ — п 
вности женскиње; јер како она може бити друкчије, кад јасно види, да већина нас тражи тек новац 
своје штете и оставити.{S} Сасвим је то друкчије код мушких учитеља; они сироти и ако касније н 
ријатна укуса и за вољно „ајнемовање“ и друкчијим „је јуначинама“ горка а камо ли мени, обичној 
о не иде; данас се баш морате и с нашим друштвом задовољити — и ту га опет враголасто погледа.< 
ице, као да нико није задовољан с нашим друштвом — примети враголасто Милица, а из пламених јој 
ру није ме нико више видео, а кад сам у друштву случајно с њом се десио, нико није могао опазит 
<p>Тај дан до у вече проведоше весело у друштву са осталим гостима.{S} Вече међутим беше удесил 
а дирну.{S} Миличина рука је истина сад дрхтала, а из очију сипаше јој такође необична ватра ал 
нци се учини, да је Даринчин глас чудно дрхтао; али у исти мах беше јој се разбудила ћерчица те 
 моје ученице одрасле; а то је и сувиши дуг рок и за мене, а још више за свет који је нестрпљив 
лој почивци — да је и код нас Срба: пут дугачак а време кратко; рад потребан и голем а силе сла 
својски задржаваху.{S} За њима је Ленка дуго махала марамом, а и г. Кости беху гошће омилиле, ј 
 Свака се сећа да јој „господство“ неће дуго трајати, а зна да је и сама погрешива па несме ни  
ећ постарати, да и ти за другом титулом дуго не чекаш. </p> <pb n="34" /> <p>— Бићу ти јако обв 
 само што се не задржавам при њима тако дуго као год оних предмета, у којима ми деца помоћи не  
на улицу.</p> <p>— Шта си се данас тако дуго задржао? — питаше га опет она.</p> <p>— Требао сам 
ење о љубави које ти и онако још од пре дугујем. —</p> <p>„Љубав је као ватра; док јој дајеш го 
ог изгледа девојчица.</p> <p>Старица је дуже времена гледала девојче са изразом материнске нежн 
етку тишину Ленка.</p> <p>— Бар ћемо се дуже разговарати — рекоше јој у исти мах обе другарице. 
 је“; рекох јој ја „ал’ онда ће ти дете дуже боловати.{S} Кад ракија у соби ври, шкоди и здрави 
ави их госпа опет, али разговор се опет дуже времена не поче, ма да им се на лицу јасно видело, 
ла искуства па је требала тиме и народу дуже да послужи.</p> <p>— Опет народ! — рече јетко Ленк 
у (што се простире највише 7—8 метара у дужину а 4—5 у ширину, а у њојзи преко стотине деце) па 
p>Коста тихо уздахну али мишља да му је дужност, да говору даде веселији правац, те примети:</p 
ен, да по могућству достојно врши своју дужност може бити собом задовољан.{S} Осим тога, сви зн 
зи“ моћи ћеш достојно и задовољно своју дужност вршити.{S} Та у томе и јесу по народ боље учите 
И тако сам ја и опет по могућству своју дужност достојно вршила.</p> <p>— Баш као и ја — примет 
пех показати могла.</p> <p>И тако се по дужој борби са својом савешћу прихватих практичнија пра 
 неби ти се оженио Српкињом ни да му је дукатима заспеш!...</p> <p>— Неби Српкиња ни пошла за т 
м губером (ћилимом) а преко тога грдном дуњом.</p> <pb n="38" /> <p>Осим тога били су и прозори 
сто ће ти се учинити, да је она хладна, дурљива и необразована према предусретљивим туђинкама.{ 
вари“ па да се види, како и „женијалним дусима“ нису увек сви реагенси и сва својства тела на у 
 извештаји већином благи и пријатељским духом задахнути.{S} Свака се сећа да јој „господство“ н 
ба Настом.</p> <p>Баба Наста беше добра душа.{S} Вечито се старала, да ме својим приповедањем з 
S} Но и ви допустићете, да је понављање душа сваке наставе, па што онда и за себе тражите изузе 
су ми оцену прочитали — мрмљаше Ленка — Душан Т. је бележник у моме месту, а то је за учитељицу 
едала? шану јој Милица — Да је тај твој Душан Т. црквењак, ја бих загонетку одавно решила.{S} О 
} Ал’ могле су бити и боље; та и Анђа и Душанија и све остале њима подобне незнају више.</p> <p 
т практична да будем и да се угледам на Душанију и Анђу — а њима је зацело „брачни кандитат“ ве 
 јетким тоном Ленка — Питај само Анђу и Душанију, па ћеш видети — родољубља...{S} Ал’ оне су и  
мопрегоревања.</p> <p>— Баш ко да ми из душе читаш! — узвикну чисто Ленка.</p> <p>— Зар ти мисл 
ишла а њему то није казала.</p> <p>— До душе и није лепо домаћину се не јавити, ал’ гостима се  
а се дружим.</p> <p>Баба Наста ми је до душе приповедала и то: да су г. натарош често на своме  
 осталом женскињу.</p> <p>— Мане нам до душе свако види; само је штета што се нико не сећа узро 
ча Харалампије мој фамилијаз — и ако до душе на њега личиш...</p> <p>— Ти све она стара — приме 
} Трајна је љубав она што јој је гориво душевна врлина, а пролазна она је што потиче из поштова 
 је опет разборитост, искреност и друге душевне врлине. (И зато и има трајне т. ј. вечите љубав 
 да је за мене љубавно гориво уз остале душевне врлине на првом месту и разборитост онда можеш  
ти смејеш; плану сад Ленка — и у твојој души морала је та неправедна оцена грдан и од рђавих по 
ати разложити, какав се процес дешава у души детињој, кад га учитељица онако својски прутом по  
а, уз њихово често изостајање од школе, душу оплемењавати, рђаве навике одвикавати а уз то и из 
код Српкиње.{S} Она баш и онда кад би и душу за тебе дала, опет ти се неће прва приближити; шта 
ћичино лице показиваше благу и измучену душу, па како сам сличне појаве и у имућнијим кућама ви 
не — „лепа кућа“; само се сети, да имаш душу па не мој бар онда да треш крајнике кад си пијана  
 крајња искреност или крајња кокета и — ђаво.“</p> <p>За то још већма порумени и за часак обори 
ли.</p> <p>Тако н. пр. знате, да ја као ђак нисам била поштовачица Бело-Ланкастарова начина, да 
 се мисли врзу око последњих дана свога ђаковања.</p> <p>— Ала ова жељезница споро иде — прекин 
а од вас већ при првом испиту са својим ђачицама?</p> <p>Већина публике је обично чист сељак, ш 
а сам једног децембарског дана.{S} Моје ђачице беху се и сувише најеле бела лука и бела и жута  
упак, — поче она — и не разумете ме.{S} Е, па чујте!{S} Доктор Гавриловић је први мушки, чију с 
 главу на груди.</p> <pb n="31" /> <p>— Е ово би требало да је завршетак вашој приповеци — насм 
 чујем хоћеш ли што слагати...</p> <p>— Е па остани, кад баш хоћеш; но ја мислим да...</p> <p>П 
све чути — уплете се г. Коста.</p> <p>— Е на почни од краја, — рече весело Милица — а Коста је, 
 и за моје проклете околности.</p> <p>— Е па што се сад љутиш? умеша се Милица.</p> <p>— Што? — 
— рече доктор не дижући очију.</p> <p>— Е, онда се и сам вараш.{S} Посматрај ти и испитуј још д 
 „брачни кандитат“ већ у џепу.</p> <p>— Е сад је забасала и у сатиру — смејаше се Милица — А на 
 уздахну па бајаги у шали и опет рече: „Е тако је, медвед увек добије најлепшу крушку“...</p> < 
ше крупније написан и подвучен.</p> <p>„Е мој добри и радознали браца Коста“, прошапута и савиј 
ут те бриге опростим и загонетку решим, ево ти из мога дневника од речи до речи белешке што сам 
ж и жена.</p> <p>(Даринка се насмеја) — Ево шта, — поче Даринка.{S} Прве године свога учитељева 
књига! — рече једна од њих тарући очи — Ево још нисмо ни летимице половину главнијих штудија пр 
 преко писма — дода још Ленка.</p> <p>— Ево руке! — рече Милица а Даринка јој такође пружи свој 
 јој у очи — она је вавек истинита; јер ево и ја био бих много сретнији кад би вечито с Вама жи 
 има изузетака и да сте и ви баш један „егземплар“ од те врсте изузетнога „раритета“ те се на в 
 исто падне на мене коцка, да говорим о електрицитету баш кад сам о акустици и оптици највише ш 
воље господин Коста — да је та проклета еманципација жена неопходна потреба за цело човечанство 
отице морам и ја да одобрим ту проклету еманципацију женскиња...</p> <p>Јест, оне су ми рекле,  
ично Ленка — Српкиње се још нису толико еманциповале, да је хуманизам и свест и код њих јача од 
p>Замераћете ми, да немам истрајности и енергије.{S} Па добро нека је и то! — нећу да се браним 
 нећете ии ви.</p> <p>— Раменом не; ал’ енергичним радом и заузимањем много се шта поправило —  
 — примети Даринка погледавши у сахат — Ено већ бије девет.</p> <p>Домаћин на то поче:</p> <p>— 
 те им говор узе други правац.</p> <p>— Ено врх торња у моме месту! — викну у једанпут Ленка —  
на да чујемо шта ће и Даринка рећи; јер ено Милица већ дрема.</p> <p>— Ко’ велим, расанићу се д 
е Милица, и зато их нисам „по правилима етикеције“ упознавала; — смејаше се за тим Ленка — а он 
те; вратиће се тек довече.</p> <p>— Хо, ето му! — љутио се он. — Та девојка баш бега од среће.{ 
— рече Ленка — а не она натуштеност!{S} Ето до који дан одлазе нам и гошће, а Ви и Коста баш са 
 <p>— Што? — понови замишљено Даринка — Ето зашто.{S} Оне увиђају да им у делању имаде неких не 
</p> <p>— Тако је! — викну сад Милица — Ето ја сам ступила у школу са већим одушевљењем него ти 
ни, — насмеје се враголасто Ленка — ал’ ето и Коста је већ приметио, да би ти била лепша и од М 
ани се луда посла; тиме се тек буниш, а ето и ти и Ленка једва што држите очи.</p> <p>— Само шт 
 примети Ленка мило је погледавши. — Та ето ја и Коста нисмо баш „начелни“ пријатељи па опет см 
ко то? — питаше збуњено он.</p> <p>— Та ето и Коста оде од куће љутит што је Даринка јутрос ран 
обичају назвала: „помозбог!“</p> <p>„Та ето болесно ми дете, па га у име божије провлачимо кроз 
е желио будеш.</p> <p>— Како то?</p> <p>Ето тако — рече Коста. — Она је добра срца а и образова 
ељевања добар успех, и узгред је уједно жалио, што се одала на тако трудан и неблагодаран позив 
ом.</p> <p>— И мени је жао — врло ми је жао, ал’ мора да буде — па страсно загрли другарицу и о 
тих узрока закаснио.</p> <p>— Баш ми је жао што смо осуђене саме да путујемо; а како је тамо св 
ка молећим погледом.</p> <p>— И мени је жао — врло ми је жао, ал’ мора да буде — па страсно заг 
о чули, већ и с њиме биле „ти“ Ленка је желила, да тако буде, а оне се нису много устезале.</p> 
ловић је први мушки, чију сам симпатију желила стећи, а баш он ме је јуче таксирао „ладним ство 
пријатељу као што си ми ти, тек Даринку желим за жену.{S} Она је много претежнија, и ако је и М 
што се ми мушки вечито правимо важни те желимо и тражимо од женскиње озбиљност, разборитост и з 
разумети кад више што осим љубави од ње желио будеш.</p> <p>— Како то?</p> <p>Ето тако — рече К 
и, али за онакав свршетак к’о што га ви желите још није а држим, да и неће куцнути час...</p> < 
а се Даринка — сад ћеш видети, да ми је желудац сасвим здрав — и смести се за сто.{S} Но уз сву 
видим их у школи, што’ но веле, „тек од жеље“.{S} За то да кол’ко толико себи и деци олакшам, а 
х дана свога ђаковања.</p> <p>— Ала ова жељезница споро иде — прекине на послетку тишину Ленка. 
>Збогом! — здраво! — сретно! чуло се на жељезничкој станици вароши** на недељу дана, по оној по 
а нам се приповетка баш неможе по вашој жељи свршити.{S} Али кад баш од намере неодустајете пос 
p>— Опрости, то је говорила учитељица а жена знаш како о теби мисли.{S} И с тим још јаче поруме 
 Коста — да је та проклета еманципација жена неопходна потреба за цело човечанство и не тек за  
 Вас искрено питам, хоћете ли бити моја жена?</p> <p> Њему се огледаше у очима страст и узрујан 
тује...</p> <p>И с тога — каже — већина жена постаје лутком или кокетом па квари цело човечанст 
љи лежи у маленој собици изнурена стара жена а код прозора везе на беломе плату, лепа, чила и в 
је добра срца а и образована је, али је жена, која уме љубити тек оне, који њу љубе и више — ни 
дим, да се код неког зида искупило више жена, а из те групе чула се изнемогла дрека.</p> <p>Кад 
олико месеца постадосмо нас двоје муж и жена.{S} А што и ви нисте у сватови биле, надам се да н 
м бабом имала? — питаше радознало муж и жена.</p> <p>(Даринка се насмеја) — Ево шта, — поче Дар 
ш „начелни“ пријатељи па опет смо муж и жена; па ма шта да речем ваљда ћеш ми тек лична пријате 
оме велиш? — питаше је у исти мах муж и жена.</p> <p>— Шта?{S} Сад ништа, онда сам уздахнула —  
 <p>— Не тиче! — викну у исти мах муж и жена, а прекорни је погледи сретоше.</p> <p>— Опростите 
ећ знамо г. Коста их беше заволео као и жена му, те од њихове стране не беше позивима краја.{S} 
 важнијих разлога и покретача — настави жена — Јер треба да знадеш, да главна задаћа сваког сав 
пкиње, а у ствари не беше ни Српкиња ни жена, него тек — лутка...{S} А тој: сретан пут! — и она 
! та ти се море шалиш! — Даринка је тек жена за тебе.</p> <p>— Ја ти кажем како ми је ово дана  
из чисте љубави жене.{S} Њима је главно жена а народност и новац, за њих узгредна ствар.{S} А д 
еретањем већ прешао меру — рече му опет жена смејући се — Ко те пита шта си ти закључивао, кад  
аћин.</p> <p>— То не поричем, — дода му жена — али и опет велим, да се та брига и рад не исплаћ 
 но то је тајна господина Косте, његове жене и младога доктора, који се беше смислио женити, а  
ала, ко да си руком уз’о!“</p> <p>Друге жене устрашено и срамежљиво гуркаху је да ћути, али баб 
д другарицама владала по обичају српске жене и да је своје љубавне осећаје пред другима обуздал 
елигентна браћа само се из чисте љубави жене.{S} Њима је главно жена а народност и новац, за њи 
е тек Даринка.</p> <p>Коста беше својој жени казао свој јутрашњи план, те сад беху обоје љутити 
још јуче хтео одобрити Даринци и својој жени а што сад и нехотице морам и ја да одобрим ту прок 
 груди и да иде код доктора — а чим сам жени обајала, ко да си руком уз’о!“</p> <p>Друге жене у 
тети и у школи; а оне главице нису тако женијалне, па треба више стрпљења и разлагања.</p> <p>— 
те „лаке ствари“ па да се види, како и „женијалним дусима“ нису увек сви реагенси и сва својств 
све лепе планове, о зидању лепе куће са жениним новцем, бацио у запећак и тврдо се заверио, да  
ње напустити план о зидању лепе куће са жениним новцем...</p> <p>— Вараш се! — рече враголастим 
тоницу безазлености и поверења — у срце женино — рече Коста правећи се озбиљан а овамо му очи к 
и младога доктора, који се беше смислио женити, а Даринку и Милицу познавао је још од оног имен 
иноћ сврнула и по Милицу.</p> <p>— Моја женица заборавља у својој радости да нас упозна — приме 
Ката нема вољу што је за учитеља дошла „женка“ нехтеде забавити.{S} Шта више то ме је баш расту 
есело узе оловку у руке.</p> <p>— Почни жено!</p> <p>— Како смо положиле и како смо путовале зн 
без доручка и први пут без опроштаја са женом пође у општину.</p> <p>— Куда се ти, Коста журиш? 
, јер је и он чешће понављао заједно са женом молбу, да им опет скоро дођу и да им чешће пишу.{ 
епоручене“ и „претпостављене“ и мушке и женске вазда питају из оног, што се последњи пут предав 
атра и за то је видите то повредило мој женски понос па сам морала чинити оно, што сам и учинил 
То је, драги мој Саво, по моме схваћању женски понос и карактерна црта Српкиње, која још каракт 
оклето срце опет неће да знаде, да је у женским грудима па да тек уз оне особине и до осамнаест 
трговина, и ако сам хладна и неосетљива женскиња...</p> <p>— Ти си дакле била јутрос у сеници?  
питање!{S} Та ја бар нисам учитељица ни женскиња, да би ми се и те ситнице замерале; — смејаше  
 ја да одобрим ту проклету еманципацију женскиња...</p> <p>Јест, оне су ми рекле, драги мој Сав 
 Миличина природа, и свију њој подобних женскиња.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 
то правимо важни те желимо и тражимо од женскиње озбиљност, разборитост и здраво мишљење; али с 
су једне ноћи у једној собици три младе женскиње код неког стола претовареног разним књигама, р 
нку; а оно што знадем свуда беху ваљане женскиње — рече озбиљно Даринка — Али твоје речи Коста, 
још карактерише баш у највећој мери оне женскиње, што најживље и најдубље осећају.</p> <p>Докто 
ало је и људи што су кадри зарад обичне женскиње напустити план о зидању лепе куће са жениним н 
ја лутка и лептир, од благе и разборите женскиње?</p> <p>То не, ал ти знаш, да ја ни кад ни сам 
ступити сретније доба у коме се мислеће женскиње неће морати тек за учитељски позив решити!</p> 
, кокетерије и измајсторисане наивности женскиње; јер како она може бити друкчије, кад јасно ви 
а ни кад ни сам волио хладно и поносито женскиње, а...</p> <p>Коста се трже те прекиде доктора  
га кова и соја, а не од онога, што беху женскиње у које сам до сад био заљубљен.</p> <p>— Било  
орка а камо ли мени, обичној и — слабој женскињи...</p> <p>Осим тога морате ми ову моју слободу 
а је да је он и сасвим добра партија за женскињу без мираза...</p> <p> Та наклоност што је Мили 
потреба за цело човечанство и не тек за женскињу наособ; јер већина нас мушких не воли озбиљнос 
вуда, а право да кажем ни сама непојмим женскињу, која ће се поред себи равних у туђинца заглед 
учитељицама све већма замера но осталом женскињу.</p> <p>— Мане нам до душе свако види; само је 
едати, и зато се и мени чини, да такову женскињу мора можда и уз добра својства карактерисати б 
>На прозору указа се у исти мах мушко и женско лице, а за тим истрчаше обоје на поље.</p> <p>—  
дрвеним крстом, на коме беше осим неког женског имена, још и ово забиљежено: „Овдашња вредна и  
ог застаде у врту код кошница.</p> <p>— Жену сам ти опазио, да у штали музе краву — рече му рук 
 као што си ми ти, тек Даринку желим за жену.{S} Она је много претежнија, и ако је и Милица врл 
верио, да ћу учитељицу т.ј.{S} Ленку за жену узети и у општинском стану живети.</p> <p>Та ти си 
 одобравам; јер кад и мој Сава већ неће жену што мисли, — а свака боља мислити мора — какав тек 
боравим оно 2—5 хиљада што бих можда уз жену добио да се нисам у Ленку заљубио.{S} То ме је, ра 
Место у кавани поред пива, на дому и уз жену новине читати — прекиде га и заврши несташно Ленка 
м или шијем а ти ми читаш, а да си узео жену са миразом, читао би и ти у кавани.{S} Но ја ти са 
гла храну набављати.</p> <p>— Ти се баш жестиш! — смејаше се он — Па шта си хтела са оним „ви“? 
 пријатан, осим тога, пуна јој је школа живахне и веселе дечице, која је сва љубе и поштују, па 
бих много сретнији кад би вечито с Вама живео.{S} Зато Вас искрено питам, хоћете ли бити моја ж 
убља?!</p> <p>— Да се само од родољубља живети даје можда и неби тако било — рече Милица равнод 
 да се од родољубља не може ни три дана живети.{S} Народ и општина кад хоће да им ваљано служим 
а ономе пружи руку где ће моћи узурније живети и луксуз терати; а таквој је дабоме мало стало ј 
 руку дадем, код кога ћу моћи комотније живети и левентовати.</p> <p>Првим особинама к’о што ва 
на, а уз то и потреба без које је тешко живети...</p> <p>С поздравом ваша Даринка.“</p> <p>То ј 
кад је уверена да ће поред мужа комотно живети или уз њега некога угледа у свету стећи.</p> <p> 
енку за жену узети и у општинском стану живети.</p> <p>Та ти си твојим ћеретањем већ прешао мер 
прима ме околина с којом сам осуђена да живим и да се дружим.</p> <p>Баба Наста ми је до душе п 
 си ме научила Богу се молити и разумно живити, и то ти нећу заборавити!“ а очи јој се у сузама 
еши, и после неколико тренутака ћутања, живо рече:</p> <p>— Моји санови су друге врсте, — а да  
дете.</p> <p>Дете је било више мртво но живо и обучено тек у танку кошуљицу.</p> <p>„Шта ту рад 
о више сахата дневно — један до два — у живом разговарању са децом, што дечији ум ни мало не мо 
иљи пола у шали.</p> <p>— Кол’ко нам за живот треба одговори озбиљно ал’ узрујаним гласом муж — 
о -— гунђала је она — Научиле се на лак живот, па ће тако хтети и у школи; а оне главице нису т 
 настави весело и несташно Милица — Цео живот и уверење моје слично је оном што сте од Ленке ве 
и вараш.{S} Ти си најбујније доба твога живота провео у туђини и мећу „Немчадијом“; а карактер  
 а то је много за учитељицу која има за живота своју „минимум“ плату а после смрти — пардон! по 
ај се ти колико хоћеш, али сан је сенка живота, — рече Даринка, а преко лица као да јој прелети 
v> </front> <body> <head>ИЗ УЧИТЕЉИЧКОГ ЖИВОТА</head> <pb n="19" /> <div type="chapter" xml:id= 
ће, што се по кад и кад заносе и сенком живота т. ј. сном?!.</p> <p>И зато се мени од педагога  
ли само у теорији а у пракси т. ј.{S} У животу нама су чисти и неизмајсторисани осећаји скучено 
ет; тиме су бар стекле добру класу, а у животу им и онако тек треба метод, по коме се можда так 
ј, њој је тек светска неправда што је у животу сретала навукла ту одвратну и хладну маску на ли 
кад је само сретнима намењено уживање у животу и на јави, ко може замерити људма лошије среће,  
ода Милица — окушаће се и њихов рад и у животу; видиће народ и њихову ваљаност, а ту тек неће б 
у су можда тек неприлике и дволичност у животу пратиле, па јој то неповерење није замерити — пр 
ни смо.{S} Осим тога, ја сам једанпут у животу пофалила, па нећу више.{S} Или би ти хтела да зб 
д да искипе, а јуче сам у најосетљивије жице била дирнута.{S} Та није то првина, да сам морала  
о Каћ. — Умеша се сад и трећа. — Та све жмиркаш.</p> <p>— Ја? — рече Даринка па протре очи —- А 
ртвују општем интересу и онда кад се та жртва превиђа од стране оних, за које се жртвујемо.</p> 
е поносито Ленка — а што је више, то се жртвовало можда каквој светијој цељи или је тек узгред  
ртва превиђа од стране оних, за које се жртвујемо.</p> <p>Ја у оном стању не бејах задовољна; а 
спадам у природе, што своју личну срећу жртвују општем интересу и онда кад се та жртва превиђа  
е у општину.</p> <p>— Куда се ти, Коста журиш? — питаше га Милица која се у исти мах весела и д 
ивши то.</p> <p>— Ти се додуше никад не журиш, нити се бринеш за што, па опет друге престижеш!  
у се и сувише најеле бела лука и бела и жута пасуља, а ја „новајлија“ па још не навикнута на та 
што другима и само долази!{S} Не Ленка, за опште добро тражићу и милостињу, али за себе — никад 
теши?{S} За малу погрешку велика казна, за добре стране никаква признања, то је моја судба већ  
ј!{S} Ми ништа немамо против; шта више, за твој труд даћу ти и почетак тој приповетци.{S} Он се 
ињаше, да би ваздух могао чистији бити, за то се још боље обазрем по соби, и заиста, опазим за  
добије. — Био је као што је већ речено, за свашта што је држао да је добро и сувише занет и у д 
ве или омразе и себе и свет па постају, за нас мушке, нека страшила и неприродна чудовишта, кој 
и, хтео сам да поправим своју погрешку, за то се више не хтедох шалити, него најозбиљније тражи 
кад се та жртва превиђа од стране оних, за које се жртвујемо.</p> <p>Ја у оном стању не бејах з 
има је главно жена а народност и новац, за њих узгредна ствар.{S} А да истину говорим, увидићеш 
.</p> <p>Знам да су вам сад прве мисли: за кога? но баш то остављам да погађате; јер колико се  
 више посла око ручка положити.</p> <p> За ручком није г. Коста ни ваљане две речи прозборио, а 
 школи, што’ но веле, „тек од жеље“.{S} За то да кол’ко толико себи и деци олакшам, а да уз то  
наперене тек из „борбе за опстанак“.{S} За то сам се од срца смејала и штудирала мимику баба Ма 
ила да примам награде за своја дела.{S} За то се и не обазирем на мњење своје околине, већ ради 
дјури препун учитељима обојега пола.{S} За њима су осим многобројних мештана махале рукама и ма 
ек и <pb n="44" /> крајна добричина.{S} За то га сад смеј пријатеља одмах сети, да нема права с 
вар, да многе мисли праве главобољу.{S} За то буди од сад паметнија, па се мани тог лудог посла 
 Ленка искрено и својски задржаваху.{S} За њима је Ленка дуго махала марамом, а и г. Кости беху 
о Милица.</p> <p>— А што да ме теши?{S} За малу погрешку велика казна, за добре стране никаква  
 очима читала — смејаше се опет Ленка — за то би баш волела знати, колко њих је у ту љубав веро 
ле и не тражим — рече озбиљно Даринка — за мене је довољна награда чиста савест и уверење, да м 
>— Ћути па спавај — рече оштро Милица — За моју природу није да гладим децу ко неко пудлу; а и  
> <p>— Љубав! — понови она и порумени — за њу мислим да је осећај што га према доктору осећах,  
инити, да све увреде заборави.</p> <p>— За часак! — понови Милица. — Добро кажеш; јер да си већ 
Добро, добро, — рече Ленка шаљиво — ал’ за то не мораш ти баш о њему сањати. — Има и других људ 
за се у исти мах мушко и женско лице, а за тим истрчаше обоје на поље.</p> <p>— Терајте унутра! 
ја, употребљују тек учитељи и лекари, а за остали свет остаће оно вазда тек теорија и фраза.</p 
 уверења, да га сасвим достојно врше; а за достојно вршење треба опет и сувише самопрегоревања. 
 последња лекција најбоље се и научи; а за: нас „олош“, дабоме — то је тешко.</p> <p>И тако нез 
 из истинског поштовања поступају.{S} А за брак је тек потребна сушта љубав! ...</p> <p>Немојте 
 могу казати и одговор чути.</p> <p>— А за коју си се решио? питаше врло радознало г. Коста.</p 
вечанствена.{S} Да се то постигне треба за село сасвим засебан наставни план, и што је главно,  
ета еманципација жена неопходна потреба за цело човечанство и не тек за женскињу наособ; јер ве 
ом раду у школи, и о мишљењу што сам га за то време о школи стекла; а то ћете и ви мени обрећи. 
 друго што не пређе!</p> <p>После овога за часак сви заћуташе.</p> <p>— Зар немаш ништа више да 
у све док сама не увиди и не призна, да за то још није дорасла или док се не покаже тога позива 
Тај поглед је за ваљана учитеља накнада за сву досадашњу неправду; а сузе што их том приликом р 
p>Него да се манем „филозофирања,“ дода за тим смешећи се — на да чујемо шта ће и Даринка рећи; 
ало! — све једнако те мучи сумња, да ја за твојим доктором тугујем. —</p> <p>Да те један пут те 
томе баш само ти узрок.{S} Имала сам ја за тај одсудан корак и других важнијих разлога и покрет 
жала је да је он и сасвим добра партија за женскињу без мираза...</p> <p> Та наклоност што је М 
ече Коста — иначе ни ја не видим узрока за...</p> <p>Али он и не доврши а Даринка бризну у плач 
 ја своју срећу из све снаге покуцавала за ово три године на ономе пољу, који ми је у део пао,  
спеш!...</p> <p>— Неби Српкиња ни пошла за туђинца, — примети иронично Ленка — Српкиње се још н 
та; а то је много за учитељицу која има за живота своју „минимум“ плату а после смрти — пардон! 
т кренуо, гледала је Ленка сузним очима за њима и махала марамом.{S} А кад их је из види изгуби 
ти се море шалиш! — Даринка је тек жена за тебе.</p> <p>— Ја ти кажем како ми је ово дана на ср 
ме, — дода Ленка — ја нисам расположена за весеље. </p> <p>— Теби је све твоја сведоџба у глави 
јих помагачица остаје мени више времена за рад око развијања дечијега разума и осталих врлина и 
вој муж је данас зловољан — примети она за време доручка.</p> <p>— Љути се што је Даринка отишл 
тупак тек одобрити; јер закон се ствара за људе а не људи за закон.{S} Осим тога, и сама знадеш 
ондашњи свештеници недадоше свога гласа за мене из мени непознатих разлога, па је држала, да ме 
 је сад мање ватрен био.</p> <p> Милица за часак неодлучно и збуњено ћуташе и после неколико тр 
из школе нацртам на школску таблу какав за њих згодан и занимљив предмет, па га прецртавају док 
у случају „добре партије“ довољан услов за срећу у браку...</p> <p> Кад је Милица од узрујаност 
 те оштре стреле наперене тек из „борбе за опстанак“.{S} За то сам се од срца смејала и штудира 
еће“ па нисам научила да примам награде за своја дела.{S} За то се и не обазирем на мњење своје 
и ако мало усиљено, Даринка па се стаде за спавање спремати. </p> <pb n="20" /> <p>— И ти ћеш б 
а је већ и наступила...{S} И с тим седе за гласовир па стаде свирати неку веселу песму.</p> <p> 
ова! — рече он па устаде и нагло је узе за руке. — Јест, госпођице, — рече затим нежно и ватрен 
жати.{S} Али на брзо сам увидела, да је за тај огромни посао десет школских месеца сувише крата 
 о љубави, па кад ти још додадем, да је за мене љубавно гориво уз остале душевне врлине на прво 
у реч — ти вређаш.</p> <p>Зна она да је за то и сувише волим — рече Ленка погледавши другарицу; 
 у оближњој сенци неко уздахнуо и да је за тим трава јаче зашуштала, баш ко да је неко на другу 
ручак; сад ће и Коста доћи! — викала Је за њом Ленка</p> <p>— Доручковаћу тамо — чуло се већ из 
 — Красан човек тај мој Сава — рекла је за тим шаљиво она. — Само данас ми је и сувише сентимен 
овања, или изненађења.{S} Тај поглед је за ваљана учитеља накнада за сву досадашњу неправду; а  
себе натрпала, — рече он гласом који је за шалу сувише озбиљан био.{S} Но ту се трже и засмеја. 
у, и ако не баш у оној мери, у којој је за сеоску децу потребно.{S} Зато ко је уверен, да по мо 
 — упаде му у реч Ленка.</p> <p>— То је за оно „на ствар“ — примети са осмејом Даринка; а он на 
ан Т. је бележник у моме месту, а то је за учитељицу и сувише добра — партија...{S} Другарице ј 
: како грк Јовина Ката нема вољу што је за учитеља дошла „женка“ нехтеде забавити.{S} Шта више  
нови Ленка — можда је и то; ал тај није за мене и за моје проклете околности.</p> <p>— Е па што 
> <pb n="49" /> <p>— Не, Коста, то није за моју природу; ја друкчије свађам те ствари.{S} Брак  
а; они сироти и ако касније немају воље за тај позив морају га и киселим лицем вршити.</p> <p>— 
ужакање, да вам силно учење отима време за васпитавање; јер сами предмети што се у народној шко 
им ваљано служимо, нека се боље побрине за нас, а не да нас мане да у свом позиву мучећи се и г 
вара.{S} Али ја сам баш противно од оне за коју ме свет сматра и за то је видите то повредило м 
ак и необразовање; а озбиљно размишљање за нас је увек гордост, славољубље и сувопарно филозофи 
рињску љубав, сиротињу и незнање, те се за часак дадох у мисли.{S} Али кад ме она из заноса трж 
има етикеције“ упознавала; — смејаше се за тим Ленка — а оне знају и без тебе да си ми муж.{S}  
зличит — примети му само доктор, али се за неколико тренутака и опет замисли; а Милица весело п 
и је желудац сасвим здрав — и смести се за сто.{S} Но уз сву њену хвалу изгледаше као да јој за 
 што и преврћемо тек те листове; ако се за три године нисмо доста спремиле, нећемо ни сад мудро 
авних ни балвана не опажа...{S} И ту се за часак загледа у даљину.</p> <p>Дабоме да и то није б 
е ће се путовати.</p> <p>Наше познанице за часак се ужурбаше а затим и још једном на брзо тек п 
>Даринка уздахну и све три се другарице за часак замислише. </p> <p>— Знате шта! — рече по томе 
оне су ми рекле, драги мој Саво, — рече за тим шаљиво и добре воље господин Коста — да је та пр 
/p> <p> — Реци ми Милице искрено — рече за тим — волиш ли ти њега здраво?</p> <p> С Миличина ли 
е оног несташног израза а очи јој узеше за часак неки благ израз те загрливши другарицу рече: — 
м зачуђено погледа, па љутито, али више за себе, рече: „Право кажу да — ал’ боље да ћутим; та с 
 и сувиши дуг рок и за мене, а још више за свет који је нестрпљив и сујетан, па ужива у стармал 
рам сетити, да има и Српкиња што пођоше за туђинце.</p> <p>— У хиљади можда тек једна рече поно 
едмета што истога дана на ред долазе, и за тим по својој увиђавности прибиљежити и класификациј 
уздахну Милица па затвори педагогију, и за тим узе психологију и поче шаптати:{S} Психологија ј 
ије копа јаму своме но — туђину...{S} И за то је и она на ту „стрелу“ највише важности полагала 
лене и растрзане на хиљаду страна.{S} И за то се и не држим наставна плана и прописаних правила 
и и моме знању и способности рећи.{S} И за то сам видиш, тако радила.</p> <p>— Па тако ради и в 
способности и околности ученичкој.{S} И за то, нико ти неће замерити, ако се која приповетка ил 
њу клупу, а доктор се посадио до њега и за часак обоје ћутаху.</p> <p>— Ја те брате нећу одвраћ 
вљање душа сваке наставе, па што онда и за себе тражите изузетка?</p> <p>— А ко га тражи? — осе 
ротивно од оне за коју ме свет сматра и за то је видите то повредило мој женски понос па сам мо 
тина, која је обично непријатна укуса и за вољно „ајнемовање“ и друкчијим „је јуначинама“ горка 
 — можда је и то; ал тај није за мене и за моје проклете околности.</p> <p>— Е па што се сад љу 
енка је хтела утрвеном стазом да ходи и за то је дошла к мени.{S} А да ће ми заиста доћи, ако с 
аво.“</p> <p>За то још већма порумени и за часак обори очи, те збуњено рече:</p> <p>— Заборавил 
и мисли.{S} И с тим још јаче порумени и за часак ућута.</p> <p>— Настави само, — одобраваше он  
селе и тужне часе.</p> <p>Влак дојури и за часак се узвици утишаше те се чула тек граја а после 
ице одрасле; а то је и сувиши дуг рок и за мене, а још више за свет који је нестрпљив и сујетан 
свећује средство — рече смејући се он и за то је у овоме месту од то доба учитељица и у мени из 
је од оне врсте људи што на мах плану и за оне ствари које их се не тичу.{S} Но уз све то беше  
селила сам се амо сасвим сама — настави за тим — Мати и отац не могу се из Д. амо селити а сест 
; јер закон се ствара за људе а не људи за закон.{S} Осим тога, и сама знадеш, да сваку наставу 
так нашој приповеци, могу вам дати, али за онакав свршетак к’о што га ви желите још није а држи 
, тако.{S} Труда ме је доста стало, али за то и беше испит, по новијем учитељском изразу — сјај 
за опште добро тражићу и милостињу, али за себе — никад...{S} Зато сам и сувише поносита...</p> 
тија је и од ње.</p> <p>— Ти дакле ниси за Милицу?</p> <p>— Та већ сам ти казао, да је и она ва 
ини се, ја ћу се већ постарати, да и ти за другом титулом дуго не чекаш. </p> <pb n="34" /> <p> 
таде.</p> <p>— Хајдемо у кућу — примети за тим — Милица је зацело већ устала па јој треба чести 
 смутње којим су га чешће Даринчине очи за тренутак и крадимице гледале... с тога је он поново  
на потреба за цело човечанство и не тек за женскињу наособ; јер већина нас мушких не воли озбиљ 
оме се мислеће женскиње неће морати тек за учитељски позив решити!</p> <p>Уверена да ће те се н 
S} Заповрће ме сваки час, па шта ће нам за то оставити? — Ту отрцану кућицу, а тричава учитељич 
 збиљи пола у шали.</p> <p>— Кол’ко нам за живот треба одговори озбиљно ал’ узрујаним гласом му 
еног <pb n="40" /> узрока, наредила сам за сваку скамију по једну надзорницу, која ће док ја не 
Нисам хтела господину доктору да служим за психолошку студију — примети она горко.{S} То би и њ 
 боље обазрем по соби, и заиста, опазим за пећком кацу с ракијом а на пећи озго био је кошар са 
ељу као што си ми ти, тек Даринку желим за жену.{S} Она је много претежнија, и ако је и Милица  
а века да друге извињујем и да се борим за оно што другима и само долази!{S} Не Ленка, за опште 
добравајући уздахну, и сви па и домаћин за часак ћутаху.</p> <pb n="33" /> <p>— У осталом — реч 
бала си остати па би видела да би се он за тебе решио.</p> <p>Даринчине се очи опет запламтише  
је и од кућарства — дода затим више као за себе.</p> <p>Још ми и то треба! — насмеја се Милица. 
на чини баш 200 форината; а то је много за учитељицу која има за живота своју „минимум“ плату а 
 корак, него ћемо само казивати шта смо за ово три године искусиле.</p> <p>— Зар је рђаво учини 
ни из оних предмета што служе поглавито за развијање разума.</p> <p>— Ти као да ниси помишљала  
тих срећа закуцати па онда ћу је чврсто за јаку шчепати, — насмеја се и ако мало усиљено, Дарин 
а оделу заштедила двадесет форината што за десет година чини баш 200 форината; а то је много за 
трајне т. ј. вечите љубави и љубави што за мало траје.{S} Трајна је љубав она што јој је гориво 
а или меког срца баба морају сваког бар за часак усрећити, учинити, да све увреде заборави.</p> 
} Но он се и сувише љутио што се доктор за њу решио, па му се чињаше, да се она труди да доктор 
 време допусти и кад код је одређен час за то; само што се не задржавам при њима тако дуго као  
ако двосмислено насмешити.{S} Но и опет за то, ја хоћу да се надам; јер и онако је нада хришћан 
ашла да оде...</p> <p> — Леп комплимент за Даринку! — смејала се она држећи да се домаћин тек ш 
ам о том сте уверене.{S} Па кад сте већ за шалу расположене, казаћу вам, какви се снови плету у 
 народ.</p> <p>Труд који у своме позиву за ово три године полагах, не исплаћује се ни новчаном  
 заверио, да ћу учитељицу т.ј.{S} Ленку за жену узети и у општинском стану живети.</p> <p>Та ти 
равите још рећи, хоћете ли и малу Смиљу за учитељицу изобразити?{S} Или можда се и ви надате, д 
ени изгубила бранитеља, но као у замену за то добила је већ идућих ферија госпођица Ленка писмо 
<p>— А не ће ти нико обесити ни колајну за твој сувишан рад — дода још Милица.</p> <p>— И кад б 
нашњем наставном плану и сеоском немару за школу, и ваљан успех са децом у знању показати, и сп 
тање, и што га често по школском детету за њих моли; јер свако је био уверен, да ће јој он тек  
децом у знању показати, и спремити децу за у правом смислу свесне и ваљане чланове човечанствен 
рпкиње.{S} Она баш и онда кад би и душу за тебе дала, опет ти се неће прва приближити; шта више 
</p> <p>— И на то сам помишљала, те баш за то сваке недеље мењам те своје надзиратељице, па как 
е додуше никад не журиш, нити се бринеш за што, па опет друге престижеш! ... рече иронично и је 
 држим, да и неће куцнути час...</p> <p>За такав свршетак морала бих ја бити много богатија, ма 
ајпре већина потврди или одбије.</p> <p>За време тога учитељевања само су два извештаја одбијен 
ост или крајња кокета и — ђаво.“</p> <p>За то још већма порумени и за часак обори очи, те збуње 
а уму.{S} Онда дабоме летиле би и њима „за ситнице“ — „четворке“ — и ту се иронички засмеја.</p 
о се старала, да ме својим приповедањем забави; али ви знате, да сам ја по кадгод неблагодарно  
што је за учитеља дошла „женка“ нехтеде забавити.{S} Шта више то ме је баш растужило.{S} По том 
 нас већ одавно чекају.</p> <p> — Хајд’ забављајте се ви како знате, а ја морам на посао — рече 
кандитат“ већ у џепу.</p> <p>— Е сад је забасала и у сатиру — смејаше се Милица — А на послетку 
и мог уверења, да добро радим, и у овом забаченом селу лошије оцењена будем?{S} Не, тога више н 
еше осим неког женског имена, још и ово забиљежено: „Овдашња вредна и ваљана учитељица.“ Чело г 
 часак усрећити, учинити, да све увреде заборави.</p> <p>— За часак! — понови Милица. — Добро к 
а главу метнула.</p> <pb n="45" /> <p>— Заборавила сам ти рећи, да ме је синоћ молила твоја поз 
ак обори очи, те збуњено рече:</p> <p>— Заборавила сам, да је и Коста међу нама; но он ће опрос 
. Коста.</p> <p>— Право велиш; — ја сам заборавила, да још Даринка и Милица на ред долазе.</p>  
боме да не; — одговори она — али ја сам заборавила рећи, да на цео разред тај пази један од две 
 заљубљенији, а ја онда лепо покушам да заборавим оно 2—5 хиљада што бих можда уз жену добио да 
ину“...</p> <p>Пишите ми о свему, па не заборавите још рећи, хоћете ли и малу Смиљу за учитељиц 
е молити и разумно живити, и то ти нећу заборавити!“ а очи јој се у сузама засијаше.</p> <pb n= 
ако мало по мало па сви (а можда и она) заборавише моје вирење кроз прозор; те никоме не беше з 
и им се да је и сувише бледа и тужна те заборавише своју намеру.</p> <p>— Нешто си бледа, да ти 
рнула и по Милицу.</p> <p>— Моја женица заборавља у својој радости да нас упозна — примети дома 
гао забранити.</p> <p>— Забранити...{S} Забранити... ал’ ја би је задржао — гунђао је он. — Ал’ 
и ти јој неби могао забранити.</p> <p>— Забранити...{S} Забранити... ал’ ја би је задржао — гун 
на. — А на послетку и ти јој неби могао забранити.</p> <p>— Забранити...{S} Забранити... ал’ ја 
</p> <p>„Сад да ми је Мија ту“, настави забринуто и тужно „ома би и ракију изнела у шталог.{S}  
ности будем имао, видио сам већ из њене забуне и погледа, кад сам јој честитао друге године њен 
 хоће да ме снађе та беда ја ти се лепо забуним у посао, јер ко’ велим: боља је и најгора јава, 
иним новцем, бацио у запећак и тврдо се заверио, да ћу учитељицу т.ј.{S} Ленку за жену узети и  
 који се од неко доба поче много раније завесом застирати.{S} И тако ја сиромах, дођох до увере 
 је она — а то се мени не свиди, па баш завидим Даринчиној срећи...{S} И ту се онако скоро дети 
им усамљене девојке и учитељица па мање завиривати у мој прозор.{S} Овако разуме се, да сам те  
p>— Ти као да ниси помишљала на злобу и завист што се отуда изродити може — примети Ленка.</p>  
им начином досад нисам опазила код деце зависти.{S} А да неби и саме надзорнице грешиле пазе и  
драва си, а слабија си но што си била у заводу.</p> <p>— Па шта то чини, само кад сам здрава —  
 јер као што већ знамо г. Коста их беше заволео као и жена му, те од њихове стране не беше пози 
b n="31" /> <p>— Е ово би требало да је завршетак вашој приповеци — насмеја се Даринка — ал’ ми 
а школи.</p> <p>— И то морам одобрити — заврши Даринка и поглед јој паде на белешку, што је г.  
 и уз жену новине читати — прекиде га и заврши несташно Ленка.</p> <p>Другарице јој се смејаху, 
балвана не опажа...{S} И ту се за часак загледа у даљину.</p> <p>Дабоме да и то није без узрока 
Милица.{S} Па и ту, — дода одушевљено — загледај боље, па ћеш наћи, да и Даринчине искрене и бл 
и три њихове другарице; а кад им у лице загледамо, видићемо да су то наше познанице, Даринка, М 
 која ће се поред себи равних у туђинца загледати, и зато се и мени чини, да такову женскињу мо 
ате; јер колико се сећам обе сте волеле загонетке...</p> <p>Него знате шта!{S} Мој муж вас обе  
у сутра ће те све чути.</p> <p>— Вечита загонетко! — уздахну Ленка а г. Коста замишљено и нагло 
 <p>Да те један пут те бриге опростим и загонетку решим, ево ти из мога дневника од речи до реч 
а је тај твој Душан Т. црквењак, ја бих загонетку одавно решила.{S} Овако, гледам, гледам, па о 
ри, — примети домаћин — само ми је врло загонетно што ти и уз општинску хвалу до неба не беше з 
атељица остати?!</p> <p>Даринка је само загрли и смешећи се настави:</p> <p>— Не могу сасвим да 
и је жао, ал’ мора да буде — па страсно загрли другарицу и одјури из собе.</p> <p>— Чекај бар д 
и јој узеше за часак неки благ израз те загрливши другарицу рече: — Видим да сумњаш о мојој љуб 
о, а Даринка и Милица беху још на улици загрлиле милу другарицу.</p> <p>— Како је лепо што сте  
ндуктер отвори врата.{S} Оне се искрено загрлише и ижљубише; а кад се влак опет кренуо, гледала 
 опет видимо и да при растанку из школе задату реч испунимо.</p> <p>Ми се обоје тврдо надамо, д 
бих знати, шта ће теби, Даринка, главна задаћа бити док у народ и школу ступиш?</p> <p>— Шта? — 
и жена — Јер треба да знадеш, да главна задаћа сваког савесног и ваљаног учитеља треба да је ра 
таји већином благи и пријатељским духом задахнути.{S} Свака се сећа да јој „господство“ неће ду 
жеш бити сретан у добрим околностима, а задеси ли те каква незгода, сети се да је уз тебе дете, 
у се чињаше, да се она труди да доктора задобије. — Био је као што је већ речено, за свашта што 
зазивајући погледи, којима смера, да те задобије или изигра.{S} Друкчије је брате код Српкиње.{ 
иш, но да можда посумњаш, да хоће да те задобије...{S} То је, драги мој Саво, по моме схваћању  
шали изговорила, али тиме је „на јуриш“ задобила лако запаљиво срце доктора.{S} И он мишља: „Лу 
ви читати могло...{S} Тако мало по мало задобих и њено поверење.{S} Доказ да је тако, беше њена 
p> <p>— Данас Ленчице, као да нико није задовољан с нашим друштвом — примети враголасто Милица, 
; а ко тако ради мора бити бар са собом задовољан.</p> <p>Ја знам настави по малој почивци — да 
ојно врши своју дужност може бити собом задовољан.{S} Осим тога, сви знамо да од два зла треба  
ка“.</p> <p>Међутим била је у Т. сасвим задовољена.{S} Ту су наше путнице дочекали, осим родите 
увише скучено, кад би се у место љубави задовољила у браку са јадном наклоношћу или чак — сажал 
 у реду.</p> <p>Тиме сам дабоме општину задовољила но не своју савест, која ме је вазда мучила, 
 И ја сам пробирачица, па не могу да се задовољим ма чиме; а мало је и људи што су кадри зарад  
о заједно биле.{S} Али ја немогох да се задовољим ни својим успехом у школи а још мање упливом  
ш о каквом Песталоцију, или ћеш се и ти задовољити с обичним човеком? — И ту несташно погледа Д 
 данас се баш морате и с нашим друштвом задовољити — и ту га опет враголасто погледа.</p> <p>—  
робу! — уздахну Даринка — И зато сам ја задовољна кад сама осећам, да нисам гора од вас; а случ 
p> <p>Ти си дакле са својим околностима задовољна? — питаше радознало г. Коста.</p> <p>То баш н 
но косио.{S} На лицу њеном видим, да је задовољна и да јој ова земља не покрива драге кости њез 
ти и уз општинску хвалу до неба не беше задовољна, него остави тај узвишени и племенити позив?< 
рицу строго да оцени.</p> <p>Али ја сам задовољна и тиме; јер вазда волим пропустити и десет кр 
о збуњена — рече Ленка — онако не бејах задовољна, а знала сам да ће ме овако већина другарица  
вујемо.</p> <p>Ја у оном стању не бејах задовољна; а свако је своје среће ковач те ја покушах,  
„на утрвеној стази“ моћи ћеш достојно и задовољно своју дужност вршити.{S} Та у томе и јесу по  
 примедба пропраћена учини да се доктор задовољно насмеши.</p> <p> — Тако; то ми се допада — ре 
самрти вели: „А ви децо тражите среће и задовољства у спокојном кругу породичном,“ онда ни ви н 
и карактери што им је главна црта лично задовољство, да буду мајке и прамајке нашој узданици ср 
могох.</p> <p>„Права срећа састоји се у задовољству“ говорила је увек Даринка док смо заједно б 
од је одређен час за то; само што се не задржавам при њима тако дуго као год оних предмета, у к 
нка и Милица још задуго угушено и силом задржавано јецање.</p> <p>И тако је радознала дебела пу 
о их г. Коста и Ленка искрено и својски задржаваху.{S} За њима је Ленка дуго махала марамом, а  
бранити...{S} Забранити... ал’ ја би је задржао — гунђао је он. — Ал’ ти дабоме, ниси ни покуша 
ицу.</p> <p>— Шта си се данас тако дуго задржао? — питаше га опет она.</p> <p>— Требао сам рани 
 баш нимало неусрећује кад вас на улици задржи чак четврто годишња девојчица и пита: кад ћеш и  
</p> <p> Она му погледа у очи па и сама задрхта и поруменивши обори очи. — Чудно је тај његов п 
т и узрујаност од које се Милица трже и задрхта.</p> <p> Она је говорила више у шали, а сад је  
 купеу у коме беше Даринка и Милица још задуго угушено и силом задржавано јецање.</p> <p>И тако 
огледај њену оцену!</p> <p>У том звонце зазвони и вратар викну имена оних станица, уз које ће с 
е вирење кроз прозор; те никоме не беше зазорно што учитељица добија од нотароша књиге на прочи 
 без једног новчића мираза поженише.{S} Заиста, треба само да се добро размислиш, па ћеш наћи,  
 <p>На дан Константина и Јелене стадоше заиста пред оном великом кућом у селу Г. једна кола, а  
и, за то се још боље обазрем по соби, и заиста, опазим за пећком кацу с ракијом а на пећи озго  
 и за то је дошла к мени.{S} А да ће ми заиста доћи, ако само истрајности будем имао, видио сам 
ница више школе предавати.{S} И онда су заиста неке имале право што су педагогију и психологију 
ало.</p> <p>— Лако ти је церити се, кад заједно с твојом Милицом имадеш више среће него памети, 
рицу.</p> <p>— Како је лепо што сте обе заједно дошле — примети им она љубећи их.</p> <p>— Пут  
лимо, па вас још и сад у мислима радије заједно представљам) И зато сам и ја своју срећу из све 
ате шта!{S} Мој муж вас обе поздравља и заједно са мном моли, да нам о његовом имендану — о Кон 
боље свиди, јер сам научила, да све три заједно и добро и зло делимо, па вас још и сад у мислим 
шће омилиле, јер је и он чешће понављао заједно са женом молбу, да им опет скоро дођу и да им ч 
љству“ говорила је увек Даринка док смо заједно биле.{S} Али ја немогох да се задовољим ни свој 
ке нежности и љубави.{S} Али мало после зајеча од бола, што јој изнемогло тело мучаше, те молећ 
 који се баш данас из непознатих узрока закаснио.</p> <p>— Баш ми је жао што смо осуђене саме д 
рошевица и у општинском стану.{S} Твоје закључивање разуме се дакле већ по себи; него сврши што 
 жена смејући се — Ко те пита шта си ти закључивао, кад сам ја већ госпођа нотарошевица и у опш 
не погледе моје још није тако дочекала; закључујем, да ме и воли.</p> <p>— Даринку су можда тек 
ер закон се ствара за људе а не људи за закон.{S} Осим тога, и сама знадеш, да сваку наставу тр 
аст мора тај поступак тек одобрити; јер закон се ствара за људе а не људи за закон.{S} Осим тог 
е у њихову главицу и сва знања, која су законом прописана.</p> <p>Ја кад сам у школу ступила хт 
се надам, да ће и на мојих вратих срећа закуцати па онда ћу је чврсто за јаку шчепати, — насмеј 
 уз сву њену хвалу изгледаше као да јој залогаји у грлу застају, те на брзо остави јело.</p> <p 
можда уз жену добио да се нисам у Ленку заљубио.{S} То ме је, разуме се по себи, доста муке ста 
што беху женскиње у које сам до сад био заљубљен.</p> <p>— Било их је дакле и више? питаше смеј 
ам и био час у једну час у другу смртно заљубљен...</p> <p>— Чини ми се да ти је смртну љубав и 
и на себе љутити се, јер човек бива све заљубљенији, а ја онда лепо покушам да заборавим оно 2— 
а и у мени изгубила бранитеља, но као у замену за то добила је већ идућих ферија госпођица Ленк 
добро, да се нама учитељицама све већма замера но осталом женскињу.</p> <p>— Мане нам до душе с 
ом — примети Ленка. — Теби се све већма замера, а добра воља не признаје ти се ни од другарица, 
ви мушки тек онда не грешите кад вам се замера, а уз така друга, питам, ко ће безазлен и поверљ 
људи тек онда погрешке не чинити кад се замерају.{S} Мени дакле нико није замерао и зато сам и  
а ни женскиња, да би ми се и те ситнице замерале; — смејаше се на то Коста — а ти знаш, да је о 
ад се замерају.{S} Мени дакле нико није замерао и зато сам и био час у једну час у другу смртно 
ив, те сад нисам више учитељица.</p> <p>Замераћете ми, да немам истрајности и енергије.{S} Па д 
ено уживање у животу и на јави, ко може замерити људма лошије среће, што се по кад и кад заносе 
воту пратиле, па јој то неповерење није замерити — примети г. Коста. — Али ако је само то, онда 
еци још не чине већину, па ми не можете замерити, што и код мене — већина решава.,..{S} И што в 
 у сватови биле, надам се да нам нећете замерити.{S} Било је у то доба тако блато, да вас ни де 
сти ученичкој.{S} И за то, нико ти неће замерити, ако се која приповетка или друго што не пређе 
 породичном,“ онда ни ви не можете мени замерити, што сам тако брзо следовала његовом савету... 
ор, али се за неколико тренутака и опет замисли; а Милица весело примети:</p> <p>— Мој вереник  
ећи да се на ту примедбу Даринка и опет замислила.</p> <p>— Сад ти не умем рећи, али кад будем  
еј доликовао...</p> <p> — Та што сте се замислили г. докторе? — рече сад весело Ленка. — То ним 
ом.</p> <p>Доктор се на то беше озбиљно замислио а г. Коста приђе својим кошницама те кроз стак 
уздахну и све три се другарице за часак замислише. </p> <p>— Знате шта! — рече по томе Даринка  
ршетак нека сваки читалац по своме ћефу замишља.{S} Тиме ће приповетка бити бар и необичнија и  
ћина примети јој муж а Милица и Даринка замишљено ћутаху.</p> <p>— Него шта ваздан да отежем —  
>— Кад сам већ почела — настави Даринка замишљено — казаћу вам искрено баш све мисли своје, и а 
е морамо освртати и на децу, — рече она замишљено.</p> <p>— Бадава се браниш — рече Милица — по 
а загонетко! — уздахну Ленка а г. Коста замишљено и нагло ходаше по соби.</p> <p>Сутра дан нађе 
но или не; ал мени се тако слути — рече замишљено Даринка. — А у осталом ви ћете можда и боље п 
 природа што их тек патња челичи — рече замишљено домаћин.</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S 
о играо ланчићем свога златног сахата и замишљено гледаше у даљину, а друг му настави:</p> <p>— 
 — питаше Коста.</p> <p>— Што? — понови замишљено Даринка — Ето зашто.{S} Оне увиђају да им у д 
икнута, да се околности по мојој вољи и замном окрећу, па сам и сад написала и њихову приповетк 
колу дођем.</p> <p>— Види се да си свој занат испекла — рече шаљиво домаћин.</p> <p>— То не пор 
туцано село са минимум платом и стотину занемарене деце у школи.</p> <p>— Способности мислим да 
вашта што је држао да је добро и сувише занет и у делању ревностан.</p> <p>Да поправи своју пог 
 на школску таблу какав за њих згодан и занимљив предмет, па га прецртавају док не дође време,  
ати.{S} Но у исти мах тргох се из свога заноса, те ми се учини, да смо са двадесет година у нап 
сак дадох у мисли.{S} Али кад ме она из заноса трже, нудећи ме да седнем, рекох јој, да дете су 
људма лошије среће, што се по кад и кад заносе и сенком живота т. ј. сном?!.</p> <p>И зато се м 
дам у природе твоје врсте, које у своме заносу, да право и племенито раде, често проиграју свој 
 он је ту руку страсно стиснуо и у свом заносу и против српског обичаја и пољубио.{S} Али срце  
21" /> <p>Кад се влак кренуо, чуло се и зањима громко: збогом! а сузе у очима једне старе госпе 
’о да му пријатељ тврди, да се сунце на западу родило. — Не Саво, то није могуће! та ти се море 
а, али тиме је „на јуриш“ задобила лако запаљиво срце доктора.{S} И он мишља: „Луда би био, кад 
а протре очи —- Ал’ нека, треба и ја да запамтим кад сам полагала учитељски испит.</p> <p>— Сам 
њу лепе куће са жениним новцем, бацио у запећак и тврдо се заверио, да ћу учитељицу т.ј.{S} Лен 
лење пооштрим и све класе уводим у свој записник.</p> <p>— То би све добро било кад неби те над 
орнице; јер те исказе тек онда уводим у записник кад их најпре већина потврди или одбије.</p> < 
танку кошуљицу.</p> <p>„Шта ту радите?“ запитам их кад сам им по обичају назвала: „помозбог!“</ 
="20" /> <p>— И ти ћеш баш да легнеш? — запиташе у исти мах две другарице.</p> <p>— Није него ћ 
 Даринка одважно, а образи јој се чисто запламтеше.</p> <p>— Што буде могуће, велиш ти, но и ја 
опет својим кошницама а лице му се беше запламтило.</p> <p>— Та ти се море баш љутиш! — рече му 
 награду! — а очи јој се при тим речима запламтише — или зар вас баш нимало неусрећује кад вас  
{S} И ту се гласно засмеја а очи јој се запламтише необичном ватром.</p> <pb n="49" /> <p>— Не, 
ебе решио.</p> <p>Даринчине се очи опет запламтише узрујано и прекидајући викну:</p> <p>— Тако! 
та је мислила, кад ме је амо довела?{S} Заповрће ме сваки час, па шта ће нам за то оставити? —  
 <p>— Која ће почети? — питаше Ленка. — Запрви ти, — рече Даринка.</p> <p>— Одакле да почнем? и 
есеца сувише кратак рок а деца и сувише запуштена да би ја, уз њихово често изостајање од школе 
— рече Даринка — Та мани је већ једном! зар је сва срећа у доброј сведоџби? а није она ни крива 
о мисли! — викну г. Коста. — Та човече, зар ти је милија лутка и лептир, од благе и разборите ж 
, што сам и учинила.</p> <p>— Боже мој, зар је то баш тако неопростив грех био! — примети Ленка 
аш сад нађосте да се бринете.</p> <p> — Зар већ одлазе? — питаше он, а — ферије су већ на измак 
оспођице! — рече он потресеним гласом — зар је то одговор?</p> <p> Она му погледа у очи па и са 
само зловољно и тужно погледа.</p> <p>— Зар није тако? — питаше Милица.</p> <p>— Кад помислим н 
 читаш! — узвикну чисто Ленка.</p> <p>— Зар ти мислиш да ја никад не долазим у ту врсту искушењ 
мо за ово три године искусиле.</p> <p>— Зар је рђаво учинила, што се удала? — питаше он.</p> <p 
е овога за часак сви заћуташе.</p> <p>— Зар немаш ништа више да кажеш? — питаше по малој почивш 
 већ одавно на страну оставио.</p> <p>— Зар немаш ништа више да кажеш? — питаше он опазив тај Д 
гаше срцу одолети већ примети:</p> <p>— Зар се твој пут морао баш данас десити!{S} Њиме си мног 
и могу још све покварити...</p> <p> — А зар се ти томе не би противила? — Питао је пламтећим ал 
ра јава, од тако луда сна...</p> <p>— А зар ти ниси никад сањала пријатније сне? — рече г. Кост 
ана села са минимум платом.</p> <p>— Па зар народ да одкајава погрешке појединаца?! викну Дарин 
могу да појмим вашу равнодушност.{S} Та зар ви не видите, да ће нам те, бајаги „даровите“, на р 
 јој се при тим речима запламтише — или зар вас баш нимало неусрећује кад вас на улици задржи ч 
 и мене у школу примити? па на послетку зар није награда и оно уживање што сам га уживала ја и  
оју злу вољу па јој само рекох:</p> <p>„Зар ви немате штале, кад сте у соби ракију налили?“</p> 
 ма чиме; а мало је и људи што су кадри зарад обичне женскиње напустити план о зидању лепе куће 
.{S} Поћи ћемо одма сад, па ћемо се још зарана и вратити.</p> <p>— Небраним; али до који дан ве 
/> <p>Сутри дан одоше обе другарице још зарана дома и ако их г. Коста и Ленка искрено и својски 
 Милица гледећи кроз прозор виноградима засађену околину, а Ленка чистећи свој путни шешир, што 
p> Па нагло устаде те отвори гласовир и засвира познату песму: „без тебе драга“.</p> <p> И Мили 
 Да се то постигне треба за село сасвим засебан наставни план, и што је главно, боља плата сеос 
нећу заборавити!“ а очи јој се у сузама засијаше.</p> <pb n="35" /> <p>И опет сам хтела да викн 
с.</p> <p>— Немој ме хвалити, јер нисам заслужила.</p> <p>— И ниси, — рече скоро строгим гласом 
но ал’ узрујаним гласом муж — кадри смо заслужити; а ја се са свога поступка до сада још нисам  
весело примети:</p> <p>— Мој вереник не заслужује тај назив.</p> <p>На ове речи Коста се од срц 
 скоро зловољно. — Осим тога њу свет по заслузи и оцењује, па јој је лако ћеретати, а Даринци д 
ив.</p> <p>На ове речи Коста се од срца засмеја а доктор се трже и мило погледа своју вереницу  
 Наставите посао! — викну им она, па се засмеја. — Боже мој, чудан ти је човек; све га нешто ко 
, да и он и она смешно изгледају, па се засмеја и диже главу.</p> <p> — Одговор, госпођице! — м 
амо кад би се могло — примети она па се засмеја.{S} Али не као до сад него обичним веселим смеј 
се нисам с Милицом венчао...{S} И ту се засмеја.</p> <p>Г. Коста се трже.{S} Био је од оне врст 
 сувише озбиљан био.{S} Но ту се трже и засмеја. — Поглед му је пао на њено одело, те је видео  
рећи...{S} И ту се онако скоро детињски засмеја.</p> <p>Доктора к’о да нешто у срце текну при в 
итнице“ — „четворке“ — и ту се иронички засмеја.</p> <p>У том стигоше и до прве станице, где уђ 
ли чак — сажалењем...{S} И ту се гласно засмеја а очи јој се запламтише необичном ватром.</p> < 
истину казала — рече Ленка па се и опет засмеја.</p> <p>— Мани се церекања, него ће паметније б 
 Ленка.{S} И с тим угаси лампу те и оне заспе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18840_ 
се оженио Српкињом ни да му је дукатима заспеш!...</p> <p>— Неби Српкиња ни пошла за туђинца, — 
р Гавриловић своме пријатељу Кости, ког застаде у врту код кошница.</p> <p>— Жену сам ти опазио 
лу изгледаше као да јој залогаји у грлу застају, те на брзо остави јело.</p> <p>Коста је са сау 
ислим на своју сведоџбу, речи ми у грлу застају — чудим се, како сам и до сад говорила.</p> <p> 
.{S} И зато сам и нехотице поцрвенила и застидила се кад сам чула, да ме и образовани људи хвал 
 од неко доба поче много раније завесом застирати.{S} И тако ја сиромах, дођох до уверења, да с 
="38" /> <p>Осим тога били су и прозори засути песком скоро до половине окна; а под постељама л 
p> <p>— Благо теби! — уздахну Милица па затвори педагогију, и за тим узе психологију и поче шап 
че домаћин онако по српском обичају.{S} Затим донесе писаћу опрему, те весело узе оловку у руке 
p>Наше познанице за часак се ужурбаше а затим и још једном на брзо тек погледом или притиском р 
е на селу нужније и од кућарства — дода затим више као за себе.</p> <p>Још ми и то треба! — нас 
 узе за руке. — Јест, госпођице, — рече затим нежно и ватрено гледајући јој у очи — она је ваве 
де ћу, као што знате кола узети, — рече затим — па хајд’те и ви самном.{S} Ја бих врло волела,  
а сам јој неколико кућевних средстава и затим се од ње опростим.</p> <p>Путем сам много о томе  
о; а како је тамо све весело! — примети затим Милица.</p> <p>— Шта ћемо, кад смо из нашег краја 
тај посао „неблагодаран“.{S} И тако сам затим и ја мање васпитала а више учила.</p> <p>— Али ба 
 и милостињу, али за себе — никад...{S} Зато сам и сувише поносита...</p> <p>Осим тога — настав 
ра већ дома, а писмено све теже иде.{S} Зато реши се ма на коју страну!</p> <p>— Та зато сам и  
емо све три временом бити учитељице.{S} Зато вам се обричем, да ћу после три године свога рада  
>Али како видим, табак је скоро пун.{S} Зато вас нећу даље мучити аманетима мудрих људи, него ћ 
сретнији кад би вечито с Вама живео.{S} Зато Вас искрено питам, хоћете ли бити моја жена?</p> < 
 у којој је за сеоску децу потребно.{S} Зато ко је уверен, да по могућству достојно врши своју  
 уживање лако у општу корист одричу.{S} Зато сам уједно имала на уму, шта ће свет о мени и моме 
с упозна — примети домаћин смешећи се — зато морам и сам рећи, да сам јој муж Коста Т. овдашњи  
ш, да г. бележник зацело нема посла, па зато гледа кроз прозор.</p> <p>„Бре није;“ рече ми баба 
 реши се ма на коју страну!</p> <p>— Та зато сам и дошао.{S} Гледај да буде прилике да девојци  
у мислима радије заједно представљам) И зато сам и ја своју срећу из све снаге покуцавала за ов 
чи даринчини видео си које је Милица, и зато их нисам „по правилима етикеције“ упознавала; — см 
оред себи равних у туђинца загледати, и зато се и мени чини, да такову женскињу мора можда и уз 
а никог ни да ми понуди другу титулу, и зато сам ја видите, још госпођица учитељица.</p> <p>— П 
 брак и на љубав освртати!...</p> <p> И зато нико неможе ни Милицу осудити, што је и она мислил 
а, да ме Коста прилично и познаје.{S} И зато и нећу од вас ништа тајити.</p> <p>Коста се спусти 
па ужива у стармало-наученој деци.{S} И зато је видиш, најпаметнији онај ко свету по вољи чини. 
 кад га не вршим по своме уверењу.{S} И зато сам и нехотице поцрвенила и застидила се кад сам ч 
њена; али ко ће нам свима угодити?{S} И зато нећу да очајавам; уверена сам, да неће на томе ост 
у познавао је још од оног имендана. — И зато се и нас ништа не тиче.</p> <p>Једнога јутра врло  
p> <p>— Тако и ја мислим рече Ленка — и зато ми је и неправо, што ће ти паразитски карактери шт 
равда је у гробу! — уздахну Даринка — И зато сам ја задовољна кад сама осећам, да нисам гора од 
рају.{S} Мени дакле нико није замерао и зато сам и био час у једну час у другу смртно заљубљен. 
т, искреност и друге душевне врлине. (И зато и има трајне т. ј. вечите љубави и љубави што за м 
 и сенком живота т. ј. сном?!.</p> <p>И зато се мени од педагога Песталоције допада.{S} Он је в 
имерен не може користи донети.</p> <p>И зато ја некадашња противница ланкастеровог начина увела 
оје место.{S} Та и сад могле су јој тек зато доћи, што је данас субота а сутра недеља; иначе не 
да је кујем у другоме правцу.{S} И само зато драге моје, напустила сам ја прву поуку Виљема Пен 
ети — родољубља...{S} Ал’ оне су и опет зато с препоруком свршиле!.</p> <p>Ти си данас раздраже 
ринка — Али твоје речи Коста, не морају зато бити неоправдане; јер изузетака налази се свуда, а 
сти прибиљежити и класификацију у своју зато одређену књижицу.</p> <p>По себи се разуме да овам 
елити а сестре су ми још малене.</p> <p>Зато кад ми после три дана мати оде дома, била сам сасв 
и дало оцену лошију од знања; а уз то и затуцана села са минимум платом.</p> <p>— Па зар народ  
ћу и твоје јунаштво, док доспеш у какво затуцано село са минимум платом и стотину занемарене де 
с...</p> <p>Него си ти браца Коста, баш затуцано сумњало! — све једнако те мучи сумња, да ја за 
 бранила се Ленка, но и опет порумени и заћута.</p> <p>— Неко време ћутаху сад све три и то, Да 
 /> </p> <p> Али у исти мах обори очи и заћута. — Беше му и нехотице изашла пред очи Даринчина  
 пређе!</p> <p>После овога за часак сви заћуташе.</p> <p>— Зар немаш ништа више да кажеш? — пит 
агом.{S} Даринка и Милица међутим мирно заузеше свака по један ћошак те дремаху.</p> <p>— Та ту 
веној општини.</p> <p>И тако је на моје заузимање добила тога пута сву тромесечну плату; а што  
не и Срба према школи.{S} Јер шта вреди заузимање појединаца, кад маса сматра школу као неко зл 
<p>— Раменом не; ал’ енергичним радом и заузимањем много се шта поправило — примети Даринка.</p 
евљењу само десетицу повишице искала. — зацело је неби добила.</p> <p>— Право велиш! — насмеја  
ице, да му било опипам.</p> <p>Али баба зацело мишљаше, да ћу јој дете отргнути па гњевно викну 
ије могуће, — рече опет Милица. — Коста зацело пати од џепне болести; месец је већ на измаку.{S 
 угледам на Душанију и Анђу — а њима је зацело „брачни кандитат“ већ у џепу.</p> <p>— Е сад је  
емо у кућу — примети за тим — Милица је зацело већ устала па јој треба честитати...</p> <p>Сутр 
 је баба Мара блаже говорила, ја бих се зацело јако љутила.{S} Овако видила сам, да су те оштре 
ашим, а и воље имам, па што буде могуће зацело ћу успети — рече Даринка одважно, а образи јој с 
 се ти Ленка удала; јер ти ће вас снови зацело највише интересовати.</p> <p>Учини ми се да смо  
раву — рече му рукујући се — а гошће ти зацело још спавају?</p> <p>— Та тек је четир сата — реч 
згред приметила сам још, да г. бележник зацело нема посла, па зато гледа кроз прозор.</p> <p>„Б 
ићи и још једна што ће се кроз који дан зацело излећи.</p> <p>Но уз све то мени се чињаше, да б 
ла тек граја а после неколико тренутака зачу се поново и последње:{S} Збогом!{S} Збогом! и влак 
</p> <p>— Шта је с тобом Ленка — питаше зачуђено Милица — ти пре ниси тако мислила?</p> <p>— Ту 
 о мене није очешала и да се тек смејем зачуђено погледа, па љутито, али више за себе, рече: „П 
 ти се море баш љутиш! — рече му доктор зачуђено мерећи га — још се нисам с Милицом венчао...{S 
ара, те сам које на обући које на оделу заштедила двадесет форината што за десет година чини ба 
ледало „кроз прсте“ у свима предметима, зашто се теби у појединима није могло блажије судити и  
А иначе благе јој очи чисто севаху — Па зашто смо онда људи?{S} И камо нам разума и хваљеног ро 
— Што? — понови замишљено Даринка — Ето зашто.{S} Оне увиђају да им у делању имаде неких недост 
неко уздахнуо и да је за тим трава јаче зашуштала, баш ко да је неко на другу страну врта хитро 
о није могао опазити шта се у моме срцу збива.{S} И тако мало по мало па сви (а можда и она) за 
 приказала као свога вереника, и кад је збијала шалу и онда кад јој је он у присуству Ленке вер 
остављати и кавани, — рече Ленка пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Кол’ко нам за живот треба о 
ла, па нећу више.{S} Или би ти хтела да због родољубља и мог уверења, да добро радим, и у овом  
е влак кренуо, чуло се и зањима громко: збогом! а сузе у очима једне старе госпе — њихове газда 
ачу се поново и последње:{S} Збогом!{S} Збогом! и влак одјури препун учитељима обојега пола.{S} 
тренутака зачу се поново и последње:{S} Збогом!{S} Збогом! и влак одјури препун учитељима обоје 
xml:id="SRP18840_C1"> <head>I</head> <p>Збогом! — здраво! — сретно! чуло се на жељезничкој стан 
и?!</p> <p>— Та тако ви неучитељи вазда зборите.{S} Па онда вам је сво учитељство криво — Нема  
а.</p> <p>— Ни једно ни друго, већ само збуњена — рече Ленка — онако не бејах задовољна, а знал 
 доктор у врту разговараху, уђе Даринка збуњеним лицем Ленци у собу.</p> <p>— Куда си се ти опр 
већма порумени и за часак обори очи, те збуњено рече:</p> <p>— Заборавила сам, да је и Коста ме 
ти кажем, избор ми је врло тежак — рече збуњено доктор — обе високо ценим, ал’ опет претпостављ 
и си дакле била јутрос у сеници? питаше збуњено он.</p> <p>— Сасвим случајно.{S} Тамо сам читал 
сто погледа.</p> <p>— Како то? — питаше збуњено он.</p> <p>— Та ето и Коста оде од куће љутит ш 
ио.</p> <p> Милица за часак неодлучно и збуњено ћуташе и после неколико тренутака тихо рече:</p 
тељевање; доста да никог није у сватове звала.</p> <p>— Ни једно ни друго, већ само збуњена — р 
а, па погледај њену оцену!</p> <p>У том звонце зазвони и вратар викну имена оних станица, уз ко 
ална школска послужитеља, који би путем звоњења могао деци јављати кад је време да у школу дођу 
а к’о да нешто у срце текну при веселом звуку тога смеја те управи ватрен поглед на весело дево 
етисте те старе песме? — питаше она кад звуци од свирке престадоше.</p> <p> — Стара је, ал’ и в 
ли право — прекиде доктор тишину својим звучним и крупним гласом. — Лако је могуће, да сам се и 
амти и гори а чим престанеш давати, она згара оно што имаде, па кад и то изгори остаје пепео ко 
S} Па ако нам је љубав чиста и јака она згара оно што је примила док и последњу искрицу не прет 
е нацртам на школску таблу какав за њих згодан и занимљив предмет, па га прецртавају док не дођ 
не купке, а кад сам се по соби осврнула згрозила сам се.{S} Осим крајње сиротиње, што је већ из 
као што ти велиш — „искрене очи“ али се згрозих од поносите хладноће што у тај мах из њих суну. 
сад ћеш видети, да ми је желудац сасвим здрав — и смести се за сто.{S} Но уз сву њену хвалу изг 
лица — по теби се види, да много радиш; здрава си, а слабија си но што си била у заводу.</p> <p 
ах прође кроз гробље нека лепа, млада и здрава сељанка; враћала се од свога младога мужа, коме  
.</p> <p>— Па шта то чини, само кад сам здрава — рече Даринка насмешив се.{S} Та добро знадеш д 
д па ми и не хотице дође пред очи слика здраве и снажне учитељице.{S} Она је већ средњих година 
вати.{S} Кад ракија у соби ври, шкоди и здравима, а болесника може и сатарити.{S} Па неваља ни  
ојке у соби да сушиш.{S} То све шкоди и здравима и болеснику“.</p> <p>„Ју боже, а ја ко’ марва, 
сведок крајњег незнања у погледу чувања здравља од већега дела нашега народа на селу.</p> <p>Бо 
 би се мало и штедети — примети Ленка — здравље се не купује на вашару.</p> <p>— А не ће ти ник 
P18840_C1"> <head>I</head> <p>Збогом! — здраво! — сретно! чуло се на жељезничкој станици вароши 
скрено — рече за тим — волиш ли ти њега здраво?</p> <p> С Миличина лица нестаде оног несташног  
адамо, да ћете нам доћи; а дотле остаје здраво Ленци.</p> <p>Кад дођете, нетражите ме у учитељи 
мо од женскиње озбиљност, разборитост и здраво мишљење; али само у теорији а у пракси т. ј.{S}  
 размишљала; па и ако сам своју поуку у здравственом погледу од то доба тек на саму школу огран 
иродна чудовишта, која би се и с врагом здружила, само да може рушити оно што је њу — убило...< 
ном видим, да је задовољна и да јој ова земља не покрива драге кости њезиних сродника.{S} Па оп 
 има у В. осим 500 форината још и нешто земље и стан који најмање вреди 150 форината годишње.{S 
ам до њих дошла, видим, да су прокопале зид па кроз ту пукотину провлаче неко болно преболно де 
ете, па га у име божије провлачимо кроз зид, да се одели на коју год страну; већ ми се досадило 
ти већ провлачећи дете и трећи пут кроз зид, некако смешном иронијом настави:</p> <p>„Знам ја,  
</p> <p>У ходању видим, да се код неког зида искупило више жена, а из те групе чула се изнемогл 
 па се обрте опет Милици.</p> <p>— Ајд’ зидајте ви куле по ваздуху; а мој је план довршен био ј 
дан одржао“ на онда све лепе планове, о зидању лепе куће са жениним новцем, бацио у запећак и т 
 зарад обичне женскиње напустити план о зидању лепе куће са жениним новцем...</p> <p>— Вараш се 
</p> <p>„Дабоме да ће се одлучити; цича зима, а ви сте узеле дете из топле постеље и још топлиј 
енце бити добра млекоша.{S} Па онда ове зиме било је лепо и суво време а натрефила сам и на пош 
ољан.{S} Осим тога, сви знамо да од два зла треба бирати мање.{S} Па кад је тако (а уз то смо с 
нка.</p> <p>— Не поричем.{S} Али од два зла треба бирати мање; а уз то је кошуља свагда ближа о 
Доктор се сад само играо ланчићем свога златног сахата и замишљено гледаше у даљину, а друг му  
а лице, а срце јој је врело и чисто као злато.</p> <p>— Обричем ти, да ћу је усрећити; само ако 
оста — али добро пази; Даринка је чисто злато и ако можда не сија као Милица.{S} Па и ту, — дод 
 јер док беше Даринка овде није било ни зле воље...</p> <p> Враголасти осмеј којим беше та прим 
ру.</p> <p>— Нешто си бледа, да ти није зло? — питаше брижно Ленка метнувши пред њу хладно пече 
е — примети Милица.</p> <p>— То и јесте зло — рече Ленка. — И образовани људи слабо се обзиру н 
м научила, да све три заједно и добро и зло делимо, па вас још и сад у мислима радије заједно п 
единаца, кад маса сматра школу као неко зло — које „моде ради“ мора да се трпи и плаћа. „Не ће  
 ретко ватром-љубави, а обично ватром — злобе и мржње... —“</p> <p>То је видиш, моје мишљење о  
S} Али сад при испиту, обасјана су и та злобна лица сјајем племенитијих осећаја, па често осећа 
е још те нисам знала.</p> <p>— Ја нисам злобна и ако сам огорчена; и моја примедба, допустићеш, 
и шаљиво г. Коста — ја бих рекао, да су злобне, а овако само те морам сетити, да има и Српкиња  
а.</p> <p>— Ти као да ниси помишљала на злобу и завист што се отуда изродити може — примети Лен 
погледа, па прсну у смеј. — Чудно му је зловоља и кисело лице доликовало.</p> <p>— Лако ти је ц 
д када се јутрос с Вама разговарао врло зловољан.{S} Мора бити да болујете обојица од једне бол 
оде из куће.</p> <p>— Твој муж је данас зловољан — примети она за време доручка.</p> <p>— Љути  
 шешир сасвим чист био — одгурну га она зловољно на страну те опет настави:</p> <p>— Моја љутња 
рице. </p> <pb n="23" /> <p>Она их само зловољно и тужно погледа.</p> <p>— Зар није тако? — пит 
ичнија од Даринке — рече г. Коста скоро зловољно. — Осим тога њу свет по заслузи и оцењује, па  
српског народа, па је знала да је Србин злопамтило и да радије копа јаму своме но — туђину...{S 
адзорнице и вице-надзорнице своју власт злоупотребљавале и можда и саму учитељицу варале — прим 
у имућнијим кућама виђала, утишах своју злу вољу па јој само рекох:</p> <p>„Зар ви немате штале 
добру вољу уважити, него ће се још наћи злурадих критичара што умеју само језиком радити па ће  
 сто пута кажу да си учена!...{S} Јест, зна баба Мара све!“ И ту незграпно стиште дете тек једн 
а јој „господство“ неће дуго трајати, а зна да је и сама погрешива па несме ни своју другарицу  
Ви’ш ти ње, мисли да је госпођа, па све зна! ..{S} Тако је рекла и снаш’ Пели, да не иде код ме 
мо правили „рачун без бирташа“.{S} А ко зна шта ће на то мој и твој баба рећи.{S} Они могу још  
че, кад на Даринчином лицу виде, да већ зна шта ће да каже и да јој одобрити неће — неможе при  
упаде јој муж у реч — ти вређаш.</p> <p>Зна она да је за то и сувише волим — рече Ленка погледа 
похвалити, а проклето срце опет неће да знаде, да је у женским грудима па да тек уз оне особине 
не? — питаше Даринка — та свако паметан знаде, да је у добру лако добар бити, него да се на муц 
е ужаснула тог новога дара природе; јер знаде, да јој то неће срамоте нанети.{S} Сва промена шт 
авеле, боли то и мене као и њих, али ја знадем, да се долази до цељи и споро ходећи.{S} Осим то 
то где је Србин узео туђинку; а оно што знадем свуда беху ваљане женскиње — рече озбиљно Даринк 
покретача — настави жена — Јер треба да знадеш, да главна задаћа сваког савесног и ваљаног учит 
 народ! — рече јетко Ленка — а нећеш да знадеш, да се од родољубља не може ни три дана живети.{ 
 не људи за закон.{S} Осим тога, и сама знадеш, да сваку наставу треба прилагодити способности  
г му настави:</p> <p>— Што сам ти рекао знадеш и из искуства.{S} И мени је Ленка изгледала хлад 
— рече Даринка насмешив се.{S} Та добро знадеш да је и твој омиљени педагог Викторин од Фелтре  
Та не мораш баш одвише појетизирати.{S} Знају оне да си и ти парче дрвена песника и да си речит 
е још неби хтеле удати...{S} А треба да знају, да има мушких који умеју и новац прегорети, и... 
вала; — смејаше се за тим Ленка — а оне знају и без тебе да си ми муж.{S} Сад нисам више учитељ 
а већ нешто знате.</p> <p>— Оне можда и знају; но и ја бих волио све чути — уплете се г. Коста. 
карте...</p> <p>Она уздахну и ућута.{S} Знала је, да су узеле карте до Т. из кога су обе и биле 
е удесила Ленка да им самима остане.{S} Знала је, да ће јој већ сутра другарице опет отићи свак 
ета остане онакав какав је у истини.{S} Знала сам добро, да се нама учитељицама све већма замер 
ече Ленка — онако не бејах задовољна, а знала сам да ће ме овако већина другарица осуђивати.</p 
баба опет је члан српског народа, па је знала да је Србин злопамтило и да радије копа јаму свом 
а се Даринка — с те стране још те нисам знала.</p> <p>— Ја нисам злобна и ако сам огорчена; и м 
> <p>— Али ја баш нећу! — шалио се он — знам да ћеш им приповедати како си ме уловила.{S} Хоћу  
ојте се срдити што овако говорим.{S} Ја знам, да свуда има изузетака и да сте и ви баш један „е 
 бити бар са собом задовољан.</p> <p>Ја знам настави по малој почивци — да је и код нас Срба: п 
Нема вам истрајности, способности и шта знам ја, шта још ви не ређате.{S} А нећете да се сетите 
о буде могуће, велиш ти, но и ја напред знам, да ће све то врло мало бити према труду, што ћеш  
у“.</p> <p>„Ју боже, а ја ко’ марва, не знам ништа“, па устрашено шчепа кошар с комловом, покри 
 смо путовале знате.</p> <p>— Али ја не знам — умеша се муж.</p> <p>— Пусти је само нека по вољ 
и по своме уверењу, а не освртати се не знам на чије мњење и похвалу.</p> <pb n="28" /> <p>— Ла 
обраваше он пољубив је у чело — и онако знам, да ћеш скоро свршити.</p> <p>— Сад ми и не остаје 
м се — удала још пре три месеца.</p> <p>Знам да су вам сад прве мисли: за кога? но баш то остав 
екако смешном иронијом настави:</p> <p>„Знам ја, да нови касапи под...“ па прогута још две речи 
 прешле а два сата већ избија.{S} Па не знамо што и преврћемо тек те листове; ако се за три год 
бити собом задовољан.{S} Осим тога, сви знамо да од два зла треба бирати мање.{S} Па кад је так 
љив.{S} Има и томе основана узрока; сви знамо да је наш народ сувише сиромашан и да се већина и 
ки део ферија и код ње; јер као што већ знамо г. Коста их беше заволео као и жена му, те од њих 
е Даринка јутрос рано отишла без његова знања с госпођицом Драгом у X. А и Ваше прво питање тиц 
реба да им улије у њихову главицу и сва знања, која су законом прописана.</p> <p>Ја кад сам у ш 
љним разумевањем и дало оцену лошију од знања; а уз то и затуцана села са минимум платом.</p> < 
и, рђаве навике одвикавати а уз то и из знања ваљан успех показати могла.</p> <p>И тако се по д 
же оценити, мене неће баш много љутити; знање, што сам га стекла, не могу ми тиме одузети. — Он 
имала на уму, шта ће свет о мени и моме знању и способности рећи.{S} И за то сам видиш, тако ра 
мару за школу, и ваљан успех са децом у знању показати, и спремити децу за у правом смислу свес 
ја правца те главну своју бригу обратих знању дечијем; а остало беше ми узгредан рад, који сам  
 се тргао и место честитке само рече: — Знао сам да ћеш га уловити, кад је она луда баш сад наш 
гледом он.</p> <p> — Ко би све у напред знао — рекла је у смеју она.</p> <p> — Тако је! прошапу 
! прошапута доктор — ко би све у напред знао...{S} И ту му изађе пред очи Даринчина озбиљна и б 
и.{S} Но ја ти сад не помогох!{S} Ти си знао, да ће тако бити, па кад си ме тада предпостављао  
омињеш неблагодарност.</p> <p>— Шта сам знао, циљ освећује средство — рече смејући се он и за т 
ми не би прихватили.</p> <p>Тако н. пр. знате, да ја као ђак нисам била поштовачица Бело-Ланкас 
ја — ма да у ствари нисам гора од вас — знате како пролазим.</p> <p>— Право имаш; и сама сам та 
другарице за часак замислише. </p> <p>— Знате шта! — рече по томе Даринка — ми ћемо све три вре 
то урадила? — питаше г. Коста.</p> <p>— Знате да код нас на селу ни двадесетак кућа нема сата,  
— Како смо положиле и како смо путовале знате.</p> <p>— Али ја не знам — умеша се муж.</p> <p>— 
 „препоручена“ не стечем.{S} Јер и саме знате, да те „препоручене“ и „претпостављене“ и мушке и 
а ме својим приповедањем забави; али ви знате, да сам ја по кадгод неблагодарно створење, па ме 
обе сте волеле загонетке...</p> <p>Него знате шта!{S} Мој муж вас обе поздравља и заједно са мн 
.</p> <p> — Хајд’ забављајте се ви како знате, а ја морам на посао — рече Ленка и оде у кујну.< 
 и необичнија и интересантнија, а добро знате да се и онако тек необии интересантно од нас удаљ 
нка не верујући посматра — ви обе добро знате, да ја вазда блаже мислим но што се можда изражав 
е и мило је погледа. — Овде ћу, као што знате кола узети, — рече затим — па хајд’те и ви самном 
ода, да се слатко насмејем, јер, ко што знате, и сама сам тада, тек од кратког времена постала  
— Одакле да почнем? из писама већ нешто знате.</p> <p>— Оне можда и знају; но и ја бих волио св 
ти, што сам данас и ја весела, а весељу знате, да се и нехотице гледа „кроз прсте“...</p> <p>До 
аше се опет Ленка — за то би баш волела знати, колко њих је у ту љубав веровало?</p> <p>— Та то 
од корице до корице, па ваљда ћеш сутра знати разложити, какав се процес дешава у души детињој, 
, па се опет удала...</p> <p>— Волео би знати како ти, Даринка о љубави мислиш? рече Коста, вид 
нако ћемо се брзо растати; а волела бих знати, шта ће теби, Даринка, главна задаћа бити док у н 
а у њега прибележила. — Кад њу прочиташ знаћеш и моје мишљење о љубави које ти и онако још од п 
авану сестрицу; а боловало је, по свима знацима судећи, од „тифуса“ који је у месту владао.</p> 
имети Ленка, па погледа крадимице ал’ и значајно свога мужа.</p> <p>— Није ми ни то противно —  
а — сад видим да твоја љубав није много значила.</p> <p>— Љубав! — понови она и порумени — за њ 
прости, то је говорила учитељица а жена знаш како о теби мисли.{S} И с тим још јаче порумени и  
мерале; — смејаше се на то Коста — а ти знаш, да је обичај већине људи тек онда погрешке не чин 
очекали.</p> <p>— И ми би волеле, ал ти знаш — наше карте...</p> <p>Она уздахну и ућута.{S} Зна 
разборите женскиње?</p> <p>То не, ал ти знаш, да ја ни кад ни сам волио хладно и поносито женск 
 срца умилостивио.{S} Боже мој, ти само знаш, шта сам ја суза пролио и кол’ко чезнећи погледа б 
до“! па се надзири над постељу и убрише зној са детиња чела.</p> <p>Ја сам узрујана била гледећ 
p> <p>Трудила сам се, да је приволим да зове лекара, но кад у томе нисам успела, препоручила са 
 ја. „Него носи ти млада дете у собу па зови доктора; то ће више помоћи него те ваше лудорије.“ 
е то гориво бело лице, вити стас, бисер-зуби, чарне очи, румен-образи и томе подобне ствари, а  
оново и последње:{S} Збогом!{S} Збогом! и влак одјури препун учитељима обојега пола.{S} За њима 
д у мислима радије заједно представљам) И зато сам и ја своју срећу из све снаге покуцавала за  
 људе а не људи за закон.{S} Осим тога, и сама знадеш, да сваку наставу треба прилагодити спосо 
.</p> <p>Коста је са саучешћем погледа, и опет не могаше срцу одолети већ примети:</p> <p>— Зар 
м пресудом оцењена је Миличина природа, и свију њој подобних женскиња.</p> </div> <div type="ch 
мени је Ленка изгледала хладна и горда, и то баш онда, кад ме је можда најжешће волела —- а Дар 
им за жену.{S} Она је много претежнија, и ако је и Милица врло ваљана.</p> <p>Доктор само ћуташ 
шно Ленци приказала као свога вереника, и кад је збијала шалу и онда кад јој је он у присуству  
p>— Кад сам увидио, да љубав није шала, и да се са срцем несме ни пошалити, хтео сам да поправи 
све га нешто копка да туђу тајну дозна, и ако га се ништа нетиче!</p> <p>— Не тиче! — викну у и 
ствари.{S} Брак код мене није трговина, и ако сам хладна и неосетљива женскиња...</p> <p>— Ти с 
ошницама те кроз стакла гледаше унутра, и ако се на њему јасно видело, да су му мисли далеко од 
ени?{S} Него видим ја да ту нема ништа, и да право каже наша сека Пела: „Боље је имати среће, н 
речи даринчини видео си које је Милица, и зато их нисам „по правилима етикеције“ упознавала; —  
предмета што истога дана на ред долазе, и за тим по својој увиђавности прибиљежити и класификац 
 <head>VI.</head> <p>Школске су ферије, и то на две године касније од оног разговора наших позн 
казаћу вам искрено баш све мисли своје, и ако видим, да се у многоме не слажемо.</p> <p>— Говор 
у.{S} Оне су ово последње радо обећале, и своје обећање су тачно и вршиле.</p> </div> <div type 
зеле карте до Т. из кога су обе и биле, и да су им родитељи, истина ваљани, али — баш као и њен 
ошница...</p> <p>— Доћи ћу после подне, и онда ћу видети имаш ли право — прекиде доктор тишину  
 добија од нотароша књиге на прочитање, и што га често по школском детету за њих моли; јер свак 
 се слатко насмејем, јер, ко што знате, и сама сам тада, тек од кратког времена постала овдашњо 
нке врло је различит.{S} Туђинка брате, и кад те љуби и не љуби срета те љубавни и изазивајући  
се и Ленка.</p> <p>Онај ко суди и себи, и од себе — примети Даринка оштрим гласом.</p> <p>Ти си 
ити, за то се још боље обазрем по соби, и заиста, опазим за пећком кацу с ракијом а на пећи озг 
— дати вам извешћа о свом раду у школи, и о мишљењу што сам га за то време о школи стекла; а то 
ати пројекте, по којима ћу учитељовати, и размишљати, како је то „благодатно“ стање, кад се нај 
 поред себи равних у туђинца загледати, и зато се и мени чини, да такову женскињу мора можда и  
 ваљан успех са децом у знању показати, и спремити децу за у правом смислу свесне и ваљане члан 
ко премишља мора на послетку и увидети, и своју вредност и опачину и плиткоћу неких...</p> <p>А 
ма мушких који умеју и новац прегорети, и...</p> <p>— Место у кавани поред пива, на дому и уз ж 
аучила Богу се молити и разумно живити, и то ти нећу заборавити!“ а очи јој се у сузама засијаш 
других људи!</p> <p>Даринка се насмеши, и после неколико тренутака ћутања, живо рече:</p> <p>—  
риповетке са сватови.{S} Али брате мој, и ако је све већ давно прошло опет нам се приповетка не 
адох у правом смислу неутешив љубавник, и сад покушах да сањам на месечини неби ли тиме богињу  
одољубља и мог уверења, да добро радим, и у овом забаченом селу лошије оцењена будем?{S} Не, то 
ије га чаршавом и неким старим кожухом, и изнесе у коморицу што је била до собе.</p> <p>„Сад да 
а за село сасвим засебан наставни план, и што је главно, боља плата сеоском учитељству.</p> <p> 
> <p>— Дакле чујмо и тебе рече домаћин, и узе оловку.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR 
, морам рећи, да сам се баш онда љутио, и то баш на себе самог, кад сам осетио, да си баш ти у  
 Милица. — Него боље да се разговарамо, и онако ћемо се брзо растати; а волела бих знати, шта ћ 
сматрај ти и испитуј још данас озбиљно, и онда решавај.{S} Та ја их обе волим ко’ сестре, ал’ т 
и јављати кад је време да у школу дођу, и с тога су деца вазда раније у школи но што би требало 
 школи предају по себи већ васпитивају, и ако не баш у оној мери, у којој је за сеоску децу пот 
ађују својим опоменама, опет се надају, и очекују, да им се приповетка и без њиховог посредовањ 
— уздахну Милица па затвори педагогију, и за тим узе психологију и поче шаптати:{S} Психологија 
тавном плану и сеоском немару за школу, и ваљан успех са децом у знању показати, и спремити дец 
ема никог ни да ми понуди другу титулу, и зато сам ја видите, још госпођица учитељица.</p> <p>— 
м Миличиним речма одобравајући уздахну, и сви па и домаћин за часак ћутаху.</p> <pb n="33" /> < 
аде, често проиграју своју личну срећу, и...</p> <p>— Ленка! упаде јој муж у реч — ти вређаш.</ 
е године њеног учитељевања добар успех, и узгред је уједно жалио, што се одала на тако трудан и 
 боља дати.{S} А да сталне воље имадеш, и да ти није „плева“ у глави — то су тек могли увидети! 
p>— Ја нисам злобна и ако сам огорчена; и моја примедба, допустићеш, да је основана и на месту. 
тихо рече:</p> <p> — Примам Вам понуду; и поруменивши пружи му руку, он је ту руку страсно стис 
ате како пролазим.</p> <p>— Право имаш; и сама сам тако нешто приметила, од кад сам с тобом — п 
 у брак и на љубав освртати!...</p> <p> И зато нико неможе ни Милицу осудити, што је и она мисл 
ознату песму: „без тебе драга“.</p> <p> И Милица приђе гласовиру па разгледајући неке ноте, што 
деце (разуме се, ако стане у школу).{S} И ту онда покажи пристојан успех и имај воље на учитељс 
, што и код мене — већина решава.,..{S} И што већине ради не могу ову истином „филовану“ „кнедл 
у мени равних ни балвана не опажа...{S} И ту се за часак загледа у даљину.</p> <p>Дабоме да и т 
ко је то, онда је већ и наступила...{S} И с тим седе за гласовир па стаде свирати неку веселу п 
, па баш завидим Даринчиној срећи...{S} И ту се онако скоро детињски засмеја.</p> <p>Доктора к’ 
ом наклоношћу или чак — сажалењем...{S} И ту се гласно засмеја а очи јој се запламтише необично 
 доктор — ко би све у напред знао...{S} И ту му изађе пред очи Даринчина озбиљна и блага слика, 
а — још се нисам с Милицом венчао...{S} И ту се засмеја.</p> <p>Г. Коста се трже.{S} Био је од  
адије копа јаму своме но — туђину...{S} И за то је и она на ту „стрелу“ највише важности полага 
ела, да је тај посао „неблагодаран“.{S} И тако сам затим и ја мање васпитала а више учила.</p>  
ао опазити шта се у моме срцу збива.{S} И тако мало по мало па сви (а можда и она) заборавише м 
о сам ти рекао знадеш и из искуства.{S} И мени је Ленка изгледала хладна и горда, и то баш онда 
 познанице, Даринка, Милица и Ленка.{S} И оне су стране; али њихов пут је на другу страну, те о 
е Шултесове — дода враголасто Ленка.{S} И с тим угаси лампу те и оне заспе.</p> </div> <div typ 
уз сеоске околности отклонити могла.{S} И тако сам ја и опет по могућству своју дужност достојн 
малене и растрзане на хиљаду страна.{S} И за то се и не држим наставна плана и прописаних прави 
p>— Немаш много бележити — поче она.{S} И ја сам у почетку хтела у школу осим учења и да васпит 
задобила лако запаљиво срце доктора.{S} И он мишља: „Луда би био, кад бих тражио више.{S} Ова м 
ела, да ме Коста прилично и познаје.{S} И зато и нећу од вас ништа тајити.</p> <p>Коста се спус 
славољубље и сувопарно филозофисање.{S} И онда још имамо образа викати противу моде, кокетерије 
ељица а жена знаш како о теби мисли.{S} И с тим још јаче порумени и за часак ућута.</p> <p>— На 
а тако к’о сад увек у мојој близини.{S} И да...</p> <p>— Та не мораш баш одвише појетизирати.{S 
 се не могох придружити ни у пратњи.{S} И тако вам ја постадох у правом смислу неутешив љубавни 
еснија ученица више школе предавати.{S} И онда су заиста неке имале право што су педагогију и п 
поче много раније завесом застирати.{S} И тако ја сиромах, дођох до уверења, да се тамо преко с 
разом.</p> <p>— Лако ме је разумети.{S} И ја сам пробирачица, па не могу да се задовољим ма чим 
ени и моме знању и способности рећи.{S} И за то сам видиш, тако радила.</p> <p>— Па тако ради и 
. Коста.</p> <p>То баш не могу рећи.{S} И ја патим са незгоде што су је оне већ навеле, боли то 
, па ужива у стармало-наученој деци.{S} И зато је видиш, најпаметнији онај ко свету по вољи чин 
и способности и околности ученичкој.{S} И за то, нико ти неће замерити, ако се која приповетка  
 иде у школу“ обично вели наш сељак.{S} И ту онда нетреба другога коментара.</p> <p>— Тешко нам 
ћаје онако како би практичније било.{S} И ја сам човек па хоће осећаји кадкад да искипе, а јуче 
ва кад га не вршим по своме уверењу.{S} И зато сам и нехотице поцрвенила и застидила се кад сам 
кушах, да је кујем у другоме правцу.{S} И само зато драге моје, напустила сам ја прву поуку Виљ 
сто севаху — Па зашто смо онда људи?{S} И камо нам разума и хваљеног родољубља?!</p> <p>— Да се 
цењена; али ко ће нам свима угодити?{S} И зато нећу да очајавам; уверена сам, да неће на томе о 
 тек — лутка...{S} А тој: сретан пут! — и онако неће усрећити ни себе ни друге.</p> <p>— Тако м 
е доста тек рећи, него и показати га. — И ту се презриво насмеја.</p> <p>— Немој се љутити; ја  
/p> <p>— То и јесте зло — рече Ленка. — И образовани људи слабо се обзиру на праву способност,  
ицу познавао је још од оног имендана. — И зато се и нас ништа не тиче.</p> <p>Једнога јутра врл 
p> <p>— Тешко нама, — уздахну Милица. — И онда још имамо образа хвалити се, да и ми у просвети  
о, да се иначе не бих могла ни отети. — И с тим изви своје из његових усијаних руку.</p> <p> —  
се и ти задовољити с обичним човеком? — И ту несташно погледа Даринку.</p> <p>— Ругај се ти кол 
љутиш? умеша се Милица.</p> <p>— Што? — и ја нисам у таким околностима или баш те „пузавачке“ п 
а: „Боље је имати среће, нег памети.“ — И ту нагло устаде и приђе прозору.</p> <p>„Свако је сво 
е би и њима „за ситнице“ — „четворке“ — и ту се иронички засмеја.</p> <p>У том стигоше и до прв 
 Бадава се ти смејеш; плану сад Ленка — и у твојој души морала је та неправедна оцена грдан и о 
</p> <p>— Тако и ја мислим рече Ленка — и зато ми је и неправо, што ће ти паразитски карактери  
њарије! — рече озбиљним тоном Даринка — И мени је дабоме тешко, што нисам боље оцењена; али ко  
 Правда је у гробу! — уздахну Даринка — И зато сам ја задовољна кад сама осећам, да нисам гора  
да мећу нама — као обично међу Србима — и сада још баш крвно непријатељство постојати мора; јер 
Дабоме, поздравио те! — љутила се она — и народ гледа и суди по сведоџби!</p> <p>— Па и наше ни 
 <p>— Корете мој поступак, — поче она — и не разумете ме.{S} Е, па чујте!{S} Доктор Гавриловић  
мене тицао — рече болним осмејком она — и ја бих тако судила.{S} Али ја сам и сувише поносита,  
! — историја педагогије — рече Милица — и у сну јој Песталоци у памети!</p> <p>— Штета само што 
видети, да ми је желудац сасвим здрав — и смести се за сто.{S} Но уз сву њену хвалу изгледаше к 
 да си чича Харалампије мој фамилијаз — и ако до душе на њега личиш...</p> <p>— Ти све она стар 
 морате и с нашим друштвом задовољити — и ту га опет враголасто погледа.</p> <p>— Како то? — пи 
мо, — одобраваше он пољубив је у чело — и онако знам, да ћеш скоро свршити.</p> <p>— Сад ми и н 
авање спремати. </p> <pb n="20" /> <p>— И ти ћеш баш да легнеш? — запиташе у исти мах две друга 
 Ленка још дода:</p> <pb n="30" /> <p>— И то је довољан разлог, да и теби Коста, баш ни једна н 
е Г. приправнице III. разреда.</p> <p>— И ти, Милице, баш мислиш, да ћеш на бадњи дан прасе уго 
се доктор — ако те чује Ленка.</p> <p>— И она дели моје мишљење и ако јој је природа сроднија с 
изродити може — примети Ленка.</p> <p>— И на то сам помишљала, те баш за то сваке недеље мењам  
 хвалити, јер нисам заслужила.</p> <p>— И ниси, — рече скоро строгим гласом Даринка — Требала с 
сувишан рад — дода још Милица.</p> <p>— И кад би хтела да се усиљавам, не бих могла; ми учитељи 
але њима подобне незнају више.</p> <p>— И ја сам тебе чешће поучавала, па си и ти баш из тих пр 
 и моји би вас једва дочекали.</p> <p>— И ми би волеле, ал ти знаш — наше карте...</p> <p>Она у 
 марљивији бити и према школи.</p> <p>— И то морам одобрити — заврши Даринка и поглед јој паде  
мо му очи казиваху како мисли.</p> <p>— И отров је по кад кад користан; а сумња је овде сасвим  
н и да се већина и глађу бори.</p> <p>— И то је истина — примети Ленка — али и опет могао би ма 
— рече Ленка молећим погледом.</p> <p>— И мени је жао — врло ми је жао, ал’ мора да буде — па с 
 друга праштао — рече му овај:</p> <p>— И с нама можеш бити сретан у добрим околностима, а заде 
рке престадоше.</p> <p> — Стара је, ал’ и вечито нова! — рече он па устаде и нагло је узе за ру 
 — Та девојка баш бега од среће.{S} Ал’ и ти си крива; требала си ми јавити.</p> <p>— Та чисто  
примети Ленка, па погледа крадимице ал’ и значајно свога мужа.</p> <p>— Није ми ни то противно  
још две речи намигнувши на остале. „Ал’ и баба Мару познаје цело село већ од толико година, па  
 учена!...{S} Јест, зна баба Мара све!“ И ту незграпно стиште дете тек једном руком а другом се 
е пренемажеш и како си се „накинђурила“ и педесет машлија на себе натрпала, — рече он гласом ко 
збудила ћерчица те тепаше: „мама, мама“ и то јој не даде да даље размишља.</p> <p>У том дође и  
тако незнам из ког плеснивог „призрења“ и „штедње“ пита на пример мене:{S} Шта је реагенс на ск 
т штудирам „кућевни лекар од Н. сремца“ и друге томе потребне књиге.{S} Читаш ли их ти Милице?  
а, којима се наше иначе „ултра Србенде“ и без једног новчића мираза поженише.{S} Заиста, треба  
 да те „препоручене“ и „претпостављене“ и мушке и женске вазда питају из оног, што се последњи  
} Јер и саме знате, да те „препоручене“ и „претпостављене“ и мушке и женске вазда питају из оно 
епријатна укуса и за вољно „ајнемовање“ и друкчијим „је јуначинама“ горка а камо ли мени, обичн 
 ме је јуче таксирао „ладним створењем“ и отворено изрекао, да му симпатију не уливам.{S} Друга 
е и ви самном.{S} Ја бих врло волела, а и моји би вас једва дочекали.</p> <p>— И ми би волеле,  
те дођете.{S} Он је рад да вас позна, а и ја мислим, да је већ време, да се опет видимо и да пр 
аво награђивања и укора само је моје, а и то вазда чиним у договору целе школе а никако се не д 
d>II.</head> <p>Три године прохујаше, а и четврта се већ у велико бројала, кад Ленка, која је к 
ам стекла; труда и рада се не плашим, а и воље имам, па што буде могуће зацело ћу успети — рече 
За њима је Ленка дуго махала марамом, а и г. Кости беху гошће омилиле, јер је и он чешће понављ 
његова знања с госпођицом Драгом у X. А и Ваше прво питање тицало се Даринке, — ћеретала је она 
 кад сами остадоше.</p> <p> — Незнам; а и нашто ћу! — рече она.{S} Један дан Даринчиног отсуств 
 сувише поносита, да се коме намећем; а и срце би ми морало бити и сувише скучено, кад би се у  
ду није да гладим децу ко неко пудлу; а и ти ћеш видити, како ћеш у школи проћи без телесни каз 
је су већ на измаку, уздахну Милица — а и Даринка је навалила да се прек’сутра кренемо.{S} Роди 
ако — рече Коста. — Она је добра срца а и образована је, али је жена, која уме љубити тек оне,  
аринка па протре очи —- Ал’ нека, треба и ја да запамтим кад сам полагала учитељски испит.</p>  
ци плаћу изда.</p> <p>— Ти од неко доба и сувише црно видиш — рече Милица — а тиме чиниш неправ 
ушевљењем него ти, па опет вечита борба и незгоде потресле су га већ и код мене, те почињем лад 
вет обично неправедно оцењује, исмејава и презире, док сиротице и оне не подлегну те постану ка 
ила сам јој неколико кућевних средстава и затим се од ње опростим.</p> <p>Путем сам много о том 
вечанства није ни достојан тога, позива и нека се стиди што не уме да чита у срцу своје околине 
и се учинити, да је она хладна, дурљива и необразована према предусретљивим туђинкама.{S} Али о 
 брине или да су учитељице другога кова и соја, а не од онога, што беху женскиње у које сам до  
му и уз жену новине читати — прекиде га и заврши несташно Ленка.</p> <p>Другарице јој се смејах 
није немају воље за тај позив морају га и киселим лицем вршити.</p> <p>— Овамо онамо, па опет и 
ижњу клупу, а доктор се посадио до њега и за часак обоје ћутаху.</p> <p>— Ја те брате нећу одвр 
 огледала а све више у школи, код књига и у свом маленом газдалуку.</p> <p>Мален стан њен је чи 
жена — али и опет велим, да се та брига и рад не исплаћује и да би паметније било да си мање ре 
одсудан корак и других важнијих разлога и покретача — настави жена — Јер треба да знадеш, да гл 
ма учитељству и школи.{S} Но баш с тога и оставих тај позив, те сад нисам више учитељица.</p> < 
араше у сатиру противу Милице.{S} Стога и опет оде у општину на посао.{S} Кад је опет дошао нађ 
ија, дидактика и метод! — примети друга и отвори рукописну белешку, на којој беше на горњем лис 
оштовачица Бело-Ланкастарова начина, да и деца учитељу при настави помажу.{S} Али време и искус 
"30" /> <p>— И то је довољан разлог, да и теби Коста, баш ни једна није веровала.</p> <p>— Па б 
па га прецртавају док не дође време, да и ја у школу дођем.</p> <p>— Види се да си свој занат и 
 И онда још имамо образа хвалити се, да и ми у просвети напредујемо.</p> <p>— Та ваљда нећеш тв 
 Али у истом моменту учинило јој се, да и он и она смешно изгледају, па се засмеја и диже главу 
 можда и боље проћи; таке сте среће, да и нетражећи стичете симпатију своје околине.{S} А ја —  
не брини се, ја ћу се већ постарати, да и ти за другом титулом дуго не чекаш. </p> <pb n="34" / 
евљено — загледај боље, па ћеш наћи, да и Даринчине искрене и благе очи не уступају Миличином п 
о што га ви желите још није а држим, да и неће куцнути час...</p> <p>За такав свршетак морала б 
доџбу с препоруком; а то је довољно, да и најбоље место добије.{S} Мећу тим ми...</p> <pb n="27 
си потпуно сретна, а сама признајеш, да и тебе штошта тишти — рече ироничким осмејом Милица.</p 
овор нема овде места; сам признајеш, да и Милица доста вреди и да се може допасти.</p> <p>— Ко  
<p>— Моји санови су друге врсте, — а да и ја сањам о том сте уверене.{S} Па кад сте већ за шалу 
ладније срце и скученије осећаје, па да и без љубави ономе руку дадем, код кога ћу моћи комотни 
асак загледа у даљину.</p> <p>Дабоме да и то није без узрока, — настави опет тихо — нисам ја са 
зват!{S} Осим тога научила сам од ње да и са ревношћу и доброчинством може човек непријатеља ст 
акле већ по себи; него сврши што пре да и друге чујемо.</p> <p>— Ал’ то је баш важно било.{S} И 
 да Милица киселим лицем учитељује и да и она радо гледа доктора.{S} Па кад му она већ улива си 
/p> <p>— Овамо онамо, па опет излази да и ја нисам имала воље на учитељски позив — плану на то  
сретљивим туђинкама.{S} Али она воли да и то о њој помислиш, но да можда посумњаш, да хоће да т 
 — ја се само љутим, што није обичај да и те „даровите“ пофторавају те „лаке ствари“ па да се в 
 мах прође кроз гробље нека лепа, млада и здрава сељанка; враћала се од свога младога мужа, ком 
римити? па на послетку зар није награда и оно уживање што сам га уживала ја и свака од вас већ  
тупила учини им се да је и сувише бледа и тужна те заборавише своју намеру.</p> <p>— Нешто си б 
ностима и има каде, од воље му да гледа и на сјај, лепоту и узгредне ситнице.</p> <pb n="39" /> 
вио те! — љутила се она — и народ гледа и суди по сведоџби!</p> <p>— Па и наше нису рђаве.</p>  
е, а уз то има да наставља по 6 разреда и 100 — 200 деце (разуме се, ако стане у школу).{S} И т 
{S} Упала сам у школу са четири разреда и преко стотине деце, која уз то редовно школу полазе т 
а, а из пламених јој очију суну — можда и у шали — прекоран и многозначећи поглед на доктора. — 
ктор Гавриловић је човек близу, а можда и преко тридесет година, ваљана карактера а спољашности 
{S} И тако мало по мало па сви (а можда и она) заборавише моје вирење кроз прозор; те никоме не 
е 10 минута воде из бунара вадила можда и нехотице шапуташе:</p> <p>„Кад ћу вез довршити; кад с 
ени чини, да такову женскињу мора можда и уз добра својства карактерисати бар и добра доза лако 
 се само од родољубља живети даје можда и неби тако било — рече Милица равнодушно слегнувши рам 
ама већ нешто знате.</p> <p>— Оне можда и знају; но и ја бих волио све чути — уплете се г. Кост 
но Даринка. — А у осталом ви ћете можда и боље проћи; таке сте среће, да и нетражећи стичете си 
це своју власт злоупотребљавале и можда и саму учитељицу варале — примети Милица.</p> <p>— Ја н 
 отресла... примети Коста.</p> <p>Можда и неби у овом случају много напора стало, — рече расеја 
е младости моје.{S} Јест, мени се вазда и трн у оку види, док се у оку мени равних ни балвана н 
у...</p> <p>Ако ли је љубав слаба, онда и то гориво не претвара у пепео, већ у место њега остај 
о нам га не могу више ни пружати и онда и наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав ч 
нављање душа сваке наставе, па што онда и за себе тражите изузетка?</p> <p>— А ко га тражи? — о 
Способности мислим да сам стекла; труда и рада се не плашим, а и воље имам, па што буде могуће  
и много богатија, мало луђа, мало млађа и мало лепша.{S} Или ако не то, оно бих бар морала имат 
{S} Ал’ могле су бити и боље; та и Анђа и Душанија и све остале њима подобне незнају више.</p>  
а видио сузе или бар оног благог израза и смутње којим су га чешће Даринчине очи за тренутак и  
атирати још од дана нашега испита; а ја и онако имадем све прибележено у своме дневнику.</p> <p 
ћала почетак — рече шаљиво Ленка — а ја и он ваљда ћемо и остало накрпити; само пре тога морамо 
ада и оно уживање што сам га уживала ја и свака од вас већ при првом испиту са својим ђачицама? 
<p>Него и опет морам признати, да се ја и у предметима што се више механично уче не ослањам сас 
ности отклонити могла.{S} И тако сам ја и опет по могућству своју дужност достојно вршила.</p>  
и Ленка мило је погледавши. — Та ето ја и Коста нисмо баш „начелни“ пријатељи па опет смо муж и 
 у свом заносу и против српског обичаја и пољубио.{S} Али срце као да му у истом моменту опет н 
н и она смешно изгледају, па се засмеја и диже главу.</p> <p> — Одговор, госпођице! — молио је  
ле су бити и боље; та и Анђа и Душанија и све остале њима подобне незнају више.</p> <p>— И ја с 
и ако је по моме мишљењу много хладнија и себичнија од Даринке — рече г. Коста скоро зловољно.  
околине ону хвалу, што је најскривенија и која се речима никад исказати не да.</p> <p>Непрестан 
име ће приповетка бити бар и необичнија и интересантнија, а добро знате да се и онако тек необи 
{S} Дошле су да проведу неки део ферија и код ње; јер као што већ знамо г. Коста их беше заволе 
стали свет остаће оно вазда тек теорија и фраза.</p> <p>— Та то ме баш и љути.</p> <p>— Свет се 
рим.{S} Ја знам, да свуда има изузетака и да сте и ви баш један „егземплар“ од те врсте изузетн 
мо доктор, али се за неколико тренутака и опет замисли; а Милица весело примети:</p> <p>— Мој в 
својих мештанских познаница и познаника и уђоше у влак.</p> <pb n="21" /> <p>Кад се влак кренуо 
ају оне да си и ти парче дрвена песника и да си речит — упаде му у реч Ленка.</p> <p>— То је за 
мете.{S} Па онда, педагогија, дидактика и метод! — примети друга и отвори рукописну белешку, на 
ам ти казао, да је и она ваљана девојка и ако је по моме мишљењу много хладнија и себичнија од  
азмишља.</p> <p>— Тако је, — рече Ленка и опет седе — Али и ми смо ово три године ковале и свак 
знате, а ја морам на посао — рече Ленка и оде у кујну.</p> <p> — Хоћете ли нам до године опет д 
, да иду и својим родитељима, али Ленка и г. Коста не даду „ни прословити“; а њима се придружио 
лица и с тим уђоше у кућу, где их Ленка и домаћин упознаше и с другим присутним гостима, што до 
 неки томе сличан израз...</p> <p>Ленка и Милица прснуше у смеј, а она се трже и порумени, јер  
 време ћутаху сад све три и то, Даринка и Милица гледећи кроз прозор виноградима засађену околи 
предала са осталим пртљагом.{S} Даринка и Милица међутим мирно заузеше свака по један ћошак те  
јаш тек с празни коли учинио, а Даринка и Милица беху још на улици загрлиле милу другарицу.</p> 
ла, чуло се у купеу у коме беше Даринка и Милица још задуго угушено и силом задржавано јецање.< 
>— И то морам одобрити — заврши Даринка и поглед јој паде на белешку, што је г. Коста већ одавн 
них органа — примети јој шаљиво Даринка и намести своју узглавницу.</p> <p>— Ћути па спавај — р 
е јој опет смешећи се муж — Ако Даринка и Милица тако стану „разводити“, нећемо ове ноћи ни тре 
та, видећи да се на ту примедбу Даринка и опет замислила.</p> <p>— Сад ти не умем рећи, али кад 
иш; — ја сам заборавила, да још Даринка и Милица на ред долазе.</p> <p>— Доселила сам се амо са 
ица о имендану г. Косте.</p> <p>Даринка и Милица и опет су код Ленке.{S} Дошле су да проведу не 
та и савије писмо „Још једнако те копка и мучи сумња.{S} А тео би свршетак приповетке са сватов 
 надају, и очекују, да им се приповетка и без њиховог посредовања по вољи сврши.</p> <p>Међу ти 
та. — Та човече, зар ти је милија лутка и лептир, од благе и разборите женскиње?</p> <p>То не,  
ачице беху се и сувише најеле бела лука и бела и жута пасуља, а ја „новајлија“ па још не навикн 
и „даровите“, на рачун својих препорука и одличних сведочаба сва најбоља места пограбити; јер к 
тито па обуче капут па и он без доручка и први пут без опроштаја са женом пође у општину.</p> < 
а ту „стрелу“ највише важности полагала и баш те речи врло чудноватим покретима лица изговорила 
<p>Баба Наста ми је до душе приповедала и то: да су г. натарош често на своме прозору од кад су 
танак“.{S} За то сам се од срца смејала и штудирала мимику баба Марину.</p> <p>Особито ме је ве 
<p>Осим тога — настави — овде сам имала и других разлога.{S} Приметила сам већ одавно, да Милиц 
 већ у џепу.</p> <p>— Е сад је забасала и у сатиру — смејаше се Милица — А на послетку, боље је 
 и замном окрећу, па сам и сад написала и њихову приповетку како се могло; а тврдо се надам, да 
, да се и та стрела о мене није очешала и да се тек смејем зачуђено погледа, па љутито, али виш 
еху се и сувише најеле бела лука и бела и жута пасуља, а ја „новајлија“ па још не навикнута на  
ела да провиди и свој положај, па узела и бољи правац.</p> <p>— Правац, правац, — понови Ленка  
аше га Милица која се у исти мах весела и добре воље указа на врати своје собе.</p> <p>— На пос 
о видело, да су му мисли далеко од чела и кошница...</p> <p>— Доћи ћу после подне, и онда ћу ви 
е треба да се ограничимо на она правила и упутства, што смо их у учитељишту добили, нити да се  
њу.{S} И зато сам и нехотице поцрвенила и застидила се кад сам чула, да ме и образовани људи хв 
ћи погледам, но и ту је само поруменила и више ништа.{S} Па како ме Милица и уз све ватрене пог 
што сам ја најпре деци добро разјаснила и у којима сад већ није неопходно нужно учитељево вешто 
розора везе на беломе плату, лепа, чила и веселог изгледа девојчица.</p> <p>Старица је дуже вре 
па постају, за нас мушке, нека страшила и неприродна чудовишта, која би се и с врагом здружила, 
 том тренутку са резигнацијом насмешила и можда тихо уздахнула; осим тога била је сад још мање  
оспођа, па све зна! ..{S} Тако је рекла и снаш’ Пели, да не иде код мене, да јој бајем протисли 
бе.</p> <p>— Тако је.{S} Узела сам кола и рекла јој, да морам нешто важно дома телеграфисати, п 
. — рече Даринка — па сам синоћ сврнула и по Милицу.</p> <p>— Моја женица заборавља у својој ра 
е.{S} Или би ти хтела да због родољубља и мог уверења, да добро радим, и у овом забаченом селу  
знате шта!{S} Мој муж вас обе поздравља и заједно са мном моли, да нам о његовом имендану — о К 
 па прсну у смеј. — Чудно му је зловоља и кисело лице доликовало.</p> <p>— Лако ти је церити се 
етку сметају, па их треба отклонити, ма и оним средствима, које људи не хвале и којих се у бољи 
осим многобројних мештана махале рукама и марамама још и три њихове другарице; а кад им у лице  
ог разним књигама, рукописним белешкама и цртежима.</p> <p>— Читаво брдо књига! — рече једна од 
дмах ћу се дати на посао.</p> <p>— Нама и онако нису нужне. —</p> <p>— Ал’ ја би их штампао; а  
дирала о планетама, трабантима, фиксама и кометама добила сам н. пр. питање:{S} Колико становни 
 било би и тога.{S} С вашим форинтачама и петицама, што ми их к’о од беде давасте не бих могла  
и олакшам, а да уз то не буде механизма и у оним предметима где се баш не сме трпити, прихватил 
ту не треба бити сувише осетљив.{S} Има и томе основана узрока; сви знамо да је наш народ сувиш 
то не мораш ти баш о њему сањати. — Има и других људи!</p> <p>Даринка се насмеши, и после некол 
е, а овако само те морам сетити, да има и Српкиња што пођоше за туђинце.</p> <p>— У хиљади можд 
би да сушиш.{S} То све шкоди и здравима и болеснику“.</p> <p>„Ју боже, а ја ко’ марва, не знам  
ињујем и да се борим за оно што другима и само долази!{S} Не Ленка, за опште добро тражићу и ми 
, гледала је Ленка сузним очима за њима и махала марамом.{S} А кад их је из види изгубила, чуло 
а било је тешко растати се са другарима и другарицама са којима братињски и сестрински делише т 
е најпрече; а ко је у бољим околностима и има каде, од воље му да гледа и на сјај, лепоту и узг 
дан одоше обе другарице још зарана дома и ако их г. Коста и Ленка искрено и својски задржаваху. 
љаног учитеља треба да је развијање ума и оплемењавање срца дечијег; а уз то треба да им улије  
на за рад око развијања дечијега разума и осталих врлина и способности.</p> <p>Тек тим путем мо 
што смо онда људи?{S} И камо нам разума и хваљеног родољубља?!</p> <p>— Да се само од родољубља 
ја примедба, допустићеш, да је основана и на месту.</p> <p>— То ће будућност и народ пресудити. 
бар онда да треш крајнике кад си пијана и да бајеш сваку болест на једну форму...{S} Јер веруј  
S} И за то се и не држим наставна плана и прописаних правила као слепац вође, него из свега вад 
ћи ћемо одма сад, па ћемо се још зарана и вратити.</p> <p>— Небраним; али до који дан већ одлаз 
е нисам знала.</p> <p>— Ја нисам злобна и ако сам огорчена; и моја примедба, допустићеш, да је  
ва.{S} И мени је Ленка изгледала хладна и горда, и то баш онда, кад ме је можда најжешће волела 
од мене није трговина, и ако сам хладна и неосетљива женскиња...</p> <p>— Ти си дакле била јутр 
, још и ово забиљежено: „Овдашња вредна и ваљана учитељица.“ Чело главе беше још усађена лепа в 
напустила сам ја прву поуку Виљема Пена и последњи аманет Вашингтона. „Учите народ!“ — веле дод 
вијања дечијега разума и осталих врлина и способности.</p> <p>Тек тим путем могуће је мени поре 
<head>III.</head> <p>На дан Константина и Јелене стадоше заиста пред оном великом кућом у селу  
ш народ сувише сиромашан и да се већина и глађу бори.</p> <p>— И то је истина — примети Ленка — 
 ту му изађе пред очи Даринчина озбиљна и блага слика, па поново уздахну.{S} Милица је тај узда 
S} На лицу њеном видим, да је задовољна и да јој ова земља не покрива драге кости њезиних сродн 
о да оцени.</p> <p>Али ја сам задовољна и тиме; јер вазда волим пропустити и десет криваца, нег 
 си је добила.</p> <p>— То би могла она и теби рећи — бранила се Ленка, но и опет порумени и за 
ти баш „госпођа натарошевица“, може она и друкчије гласити...</p> <p>— На пример докторовица“ — 
иљније размишљала, казаћу ти — рече она и устаде.</p> <p>— Хајдемо у кућу — примети за тим — Ми 
о значила.</p> <p>— Љубав! — понови она и порумени — за њу мислим да је осећај што га према док 
ш ни какве власти.{S} Право награђивања и укора само је моје, а и то вазда чиним у договору цел 
 по коме се можда такође без размишљања и механично владају.</p> <p>— Камо срећа, да смо и ми т 
ек вечито да радим без икаквог признања и награде.</p> <p>— Тако је! — викну сад Милица — Ето ј 
 тако женијалне, па треба више стрпљења и разлагања.</p> <p>— Шта неће огорчење изнаћи — насмеј 
 сам у почетку хтела у школу осим учења и да васпитавам, но и ја сам као и Ленка увидела, да је 
оме да је трњем обрасло; али преко трња и води пут срећи, само треба воље и истрајности.</p> <p 
да верна бити; јер видим да ме воли, па и ако се сад и сама добро не разумем, опет видим, да ми 
својо црној, плавој или смеђој коси, па и ако је још девојка опет се нимало није ужаснула тог н 
амнаесте године сме по вољи осећати, па и оно неће да се околностима потчини и прилагоди, него  
p>Путем сам много о томе размишљала; па и ако сам своју поуку у здравственом погледу од то доба 
 бити према труду, што ћеш га имати; па и тај грдни труд биће ти ненаграђен, превиђен и без сва 
вршити; кад сваки час треба воде!{S} Па и та мати незнам шта је мислила, кад ме је амо довела?{ 
већега дела интелигентнијих Срба.{S} Па и ако се вели: „какав отац, тако син“ опет не остају ни 
о и ако можда не сија као Милица.{S} Па и ту, — дода одушевљено — загледај боље, па ћеш наћи, д 
д гледа и суди по сведоџби!</p> <p>— Па и наше нису рђаве.</p> <p>— Нису.{S} Ал’ могле су бити  
им речма одобравајући уздахну, и сви па и домаћин за часак ћутаху.</p> <pb n="33" /> <p>— У ост 
дговор?</p> <p> Она му погледа у очи па и сама задрхта и поруменивши обори очи. — Чудно је тај  
још испре најбољи домаћинов пријатељ па и „најотровнији језици“ не могу његове честе посете дво 
 већина нас мушких не воли озбиљност па и не почиње онде љубити где треба да поштује...</p> <p> 
памети, — рече љутито па обуче капут па и он без доручка и први пут без опроштаја са женом пође 
па ми није ни брига ни од десет доктора и таки паметни госпођа! ..{S} Фала богу, има у селу још 
 противно од оне за коју ме свет сматра и за то је видите то повредило мој женски понос па сам  
истина, која је обично непријатна укуса и за вољно „ајнемовање“ и друкчијим „је јуначинама“ гор 
— Нису.{S} Ал’ могле су бити и боље; та и Анђа и Душанија и све остале њима подобне незнају виш 
рђавих последица утисак оставити.{S} Та и ти си у ствари ако не боље, оно свима нама равна; па  
 опет отићи свака на своје место.{S} Та и сад могле су јој тек зато доћи, што је данас субота а 
егово пожртвовање и челичну вољу.{S} Та и ако није сву мудрост кашиком поцрпео и каблом просипа 
Милица — а шта ће Даринка да каже? — та и она је нама равна, па погледај њену оцену!</p> <p>У т 
 им беху врло весели; а била је позвата и Даринка али она не дође — доцније им је писала, да је 
амо играо ланчићем свога златног сахата и замишљено гледаше у даљину, а друг му настави:</p> <p 
и си крајња искреност или крајња кокета и — ђаво.“</p> <p>За то још већма порумени и за часак о 
азуме да овамо спада понављање предмета и тек они предмети што сам ја најпре деци добро разјасн 
 престане.{S} Па ако нам је љубав чиста и јака она згара оно што је примила док и последњу искр 
head>VII.</head> <p>Још док се г. Коста и доктор у врту разговараху, уђе Даринка збуњеним лицем 
трама што се по србише. — рече г. Коста и не мислећи много о својим речма.</p> <pb n="36" /> <p 
арице још зарана дома и ако их г. Коста и Ленка искрено и својски задржаваху.{S} За њима је Лен 
читељица.</p> <p>— Право! — викну Коста и баци оловку — То сам од тебе и очекивао.{S} Но не бри 
еких...</p> <p>Али последњу реч прогута и нагло устаде приђе опет својим кошницама а лице му се 
бри и радознали браца Коста“, прошапута и савије писмо „Још једнако те копка и мучи сумња.{S} А 
 Она му погледа у очи па и сама задрхта и поруменивши обори очи. — Чудно је тај његов поглед на 
колских месеца сувише кратак рок а деца и сувише запуштена да би ја, уз њихово често изостајање 
ао, кад сам ја већ госпођа нотарошевица и у општинском стану.{S} Твоје закључивање разуме се да 
у ми оне извештаја путем својих књижица и усменог исказа тек сваке суботе по подне.{S} Том прил 
на је што потиче из поштовања бела лица и дивних трепавица...{S} Милице, тешко и теби, ако ти н 
а су то наше познанице, Даринка, Милица и Ленка.{S} И оне су стране; али њихов пут је на другу  
 ради и већина примети јој муж а Милица и Даринка замишљено ћутаху.</p> <p>— Него шта ваздан да 
. једна кола, а у њима седела је Милица и Даринка.</p> <p>На прозору указа се у исти мах мушко  
нила и више ништа.{S} Па како ме Милица и уз све ватрене погледе моје још није тако дочекала; з 
ндану г. Косте.</p> <p>Даринка и Милица и опет су код Ленке.{S} Дошле су да проведу неки део фе 
 <p>— Ти све она стара — примети Милица и с тим уђоше у кућу, где их Ленка и домаћин упознаше и 
о је у овоме месту од то доба учитељица и у мени изгубила бранитеља, но као у замену за то доби 
стише се од својих мештанских познаница и познаника и уђоше у влак.</p> <pb n="21" /> <p>Кад се 
 пази један од двеју главних надзорница и тихо их препитује оне приповетке и молитве, што смо в 
ци задржи чак четврто годишња девојчица и пита: кад ћеш и мене у школу примити? па на послетку  
ј срџби пламтећа лица осталих девојчица и презриви поглед оне јаднице којој се та неправда хтел 
неизмајсторисани осећаји скученост срца и хладноћа или чак и необразовање; а озбиљно размишљање 
та је већ приметио, да би ти била лепша и од Милице, тек да су ти, већ од природе округли образ 
ктора не доведем у искушење, кад покуша и он да размишља...</p> <p>Последње речи опет је изгово 
> <p>— Чини ми се да ти је смртну љубав и најбезазленија већ у очима читала — смејаше се опет Л 
е, а још више за свет који је нестрпљив и сујетан, па ужива у стармало-наученој деци.{S} И зато 
осећаја, па често осећамо на себи њихов и преко воље поглед пун поштовања, или изненађења.{S} Т 
 Па кад Песталоци — ваш омиљени педагог и отац педагогије — на самрти вели: „А ви децо тражите  
надеш, да главна задаћа сваког савесног и ваљаног учитеља треба да је развијање ума и оплемењав 
давати, она згара оно што имаде, па кад и то изгори остаје пепео који временом ветар разнесе... 
ерити људма лошије среће, што се по кад и кад заносе и сенком живота т. ј. сном?!.</p> <p>И зат 
 веровати и које сад одобравам; јер кад и мој Сава већ неће жену што мисли, — а свака боља мисл 
 — дода Милица — окушаће се и њихов рад и у животу; видиће народ и њихову ваљаност, а ту тек не 
ка, још држиш — к’о Каћ. — Умеша се сад и трећа. — Та све жмиркаш.</p> <p>— Ја? — рече Даринка  
; јер видим да ме воли, па и ако се сад и сама добро не разумем, опет видим, да ми је мио и да  
добрити Даринци и својој жени а што сад и нехотице морам и ја да одобрим ту проклету еманципаци 
ти, ако сам хтела да ми девојачки углед и карактер и у очима торокљива света остане онакав кака 
ини, да смо са двадесет година у напред и да сам на неком гробљу.{S} У средини тога гробља лежи 
ља не може ни три дана живети.{S} Народ и општина кад хоће да им ваљано служимо, нека се боље п 
се и њихов рад и у животу; видиће народ и њихову ваљаност, а ту тек неће бити неправде, те ће и 
Даринка, главна задаћа бити док у народ и школу ступиш?</p> <p>— Шта? — оно што и свакој од нас 
ш припазити, да уз сву своју муку, труд и вољу и народу мало привређујем.{S} Томе, дабоме нисам 
<p>— Нисам.{S} Али да не беше мога бабе и стрпљивих кредитора, било би и тога.{S} С вашим форин 
те постану као и прве или омразе и себе и свет па постају, за нас мушке, нека страшила и неприр 
ну Коста и баци оловку — То сам од тебе и очекивао.{S} Но не брини се, ја ћу се већ постарати,  
 да су узеле карте до Т. из кога су обе и биле, и да су им родитељи, истина ваљани, али — баш к 
 ватром-љубави, а обично ватром — злобе и мржње... —“</p> <p>То је видиш, моје мишљење о љубави 
вахне и веселе дечице, која је сва љубе и поштују, па јој већ на лицу читах да је сретна.</p> < 
, која уме љубити тек оне, који њу љубе и више — ништа.</p> <p>И том пресудом оцењена је Миличи 
змучену душу, па како сам сличне појаве и у имућнијим кућама виђала, утишах своју злу вољу па ј 
 и не хотице дође пред очи слика здраве и снажне учитељице.{S} Она је већ средњих година па је  
р ти је милија лутка и лептир, од благе и разборите женскиње?</p> <p>То не, ал ти знаш, да ја н 
м; али учитељ, који тражи друге награде и хвале, осим уверења, да је користан члан човечанства  
 ал’ и вечито нова! — рече он па устаде и нагло је узе за руке. — Јест, госпођице, — рече затим 
среће, нег памети.“ — И ту нагло устаде и приђе прозору.</p> <p>„Свако је своје среће ковач.“ — 
р који и сувише љубљаше пламене погледе и опет после једног сата крену дома као најсретнији вер 
аде да даље размишља.</p> <p>У том дође и г. Коста.</p> <p>— Јел’ устала Даринка? — беше му прв 
тигоше до једне веће станице.{S} Ту уђе и више путница те им говор узе други правац.</p> <p>— Е 
ом лицу виде, да већ зна шта ће да каже и да јој одобрити неће — неможе при данашњем наставном  
ври, шкоди и здравима, а болесника може и сатарити.{S} Па неваља ни комлов ни обојке у соби да  
аст и узрујаност од које се Милица трже и задрхта.</p> <p> Она је говорила више у шали, а сад ј 
мишљено домаћин.</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} Та примедба изгледаше јој иронија па пон 
 и Милица прснуше у смеј, а она се трже и порумени, јер виде, како је домаћин испитујући мери.{ 
он мило је погледав.</p> <p>Она се трже и поруменивши рече:</p> <pb n="29" /> <p>— Опрости, то  
 баш — обичан тороњ.</p> <p>Она се трже и мило је погледа. — Овде ћу, као што знате кола узети, 
ста се од срца засмеја а доктор се трже и мило погледа своју вереницу у којој је толико простод 
лу сувише озбиљан био.{S} Но ту се трже и засмеја. — Поглед му је пао на њено одело, те је виде 
шта, онда сам уздахнула — но ту се трже и још јаче порумени.</p> <p>— Не разумем те? — рече г.  
че.</p> <p>Ленка се на ту примедбу трже и порумени.{S} Учинило јој се да би приличније било да  
 да неби и саме надзорнице грешиле пазе и на њихове поступке као и на целокупан рад у школи још 
длегну те постану као и прве или омразе и себе и свет па постају, за нас мушке, нека страшила и 
и време и искуство научило ме је, да је и у лошем често баш добро скривено и да најбољи начин а 
чина писма у коме ми још јављаше, да је и сама постала учитељица у С.</p> <p>То ми је дало пово 
но рече:</p> <p>— Заборавила сам, да је и Коста међу нама; но он ће опростити — свуда има изузе 
цу?</p> <p>— Та већ сам ти казао, да је и она ваљана девојка и ако је по моме мишљењу много хла 
а знам настави по малој почивци — да је и код нас Срба: пут дугачак а време кратко; рад потреба 
подство“ неће дуго трајати, а зна да је и сама погрешива па несме ни своју другарицу строго да  
ли кад у собу ступила учини им се да је и сувише бледа и тужна те заборавише своју намеру.</p>  
тци у X. Ја сам дала реч а мислим да је и теби право.{S} Поћи ћемо одма сад, па ћемо се још зар 
а насмешив се.{S} Та добро знадеш да је и твој омиљени педагог Викторин од Фелтре мрзио „телеси 
авац, правац, — понови Ленка — можда је и то; ал тај није за мене и за моје проклете околности. 
олела —- а Даринка брате, поноситија је и од ње.</p> <p>— Ти дакле ниси за Милицу?</p> <p>— Та  
ајности и енергије.{S} Па добро нека је и то! — нећу да се браним — Али главни је узрок, што ја 
забуним у посао, јер ко’ велим: боља је и најгора јава, од тако луда сна...</p> <p>— А зар ти н 
 су се већ сматрали као сродници, па је и мала Смиља, погодишња ћерчица г. Косте и Ленке требал 
јаше се Милица — А на послетку, боље је и то него да размишљаш о метафизици — твојој проклетој  
лежи.{S} Оно што ћу казати остало ми је и сувише у памети, па могу и после додати. — рече он и  
о и ја мислим рече Ленка — и зато ми је и неправо, што ће ти паразитски карактери што им је гла 
е за тим шаљиво она. — Само данас ми је и сувише сентименталан но ја ћу га већ од тога одучити. 
разумете; а кад ме схватите онда вам је и јасно, да нам се приповетка баш неможе по вашој жељи  
“ „кнедлу“ ћутећки да прогутам, него је и вама „пакујем“ па кад доспете ви је лепо и „на тенане 
о пореклом мештанин; а осим тога био је и сироче без икакве ближе својте.</p> <p>Тај дан до у в 
у.{S} Она је много претежнија, и ако је и Милица врло ваљана.</p> <p>Доктор само ћуташе и шараш 
могу да се задовољим ма чиме; а мало је и људи што су кадри зарад обичне женскиње напустити пла 
ек кад би моје ученице одрасле; а то је и сувиши дуг рок и за мене, а још више за свет који је  
рутом по врх прстију „одалами;“ а то је и онако у свези са тезом из педагогије о нези чулних ор 
јаму своме но — туђину...{S} И за то је и она на ту „стрелу“ највише важности полагала и баш те 
о нико неможе ни Милицу осудити, што је и она мислила, да је наклоност у случају „добре партије 
а и г. Кости беху гошће омилиле, јер је и он чешће понављао заједно са женом молбу, да им опет  
е могу ми тиме одузети. — Оно ми остаје и уз довољну оцену.</p> <p>— Довољну! — узвикну Милица. 
>— Али баш на селу је васпитање нужније и од учења — примети Даринка.</p> <p>— Не поричем.{S} А 
 ти Милице? — То нам је на селу нужније и од кућарства — дода затим више као за себе.</p> <p>Јо 
 образа викати противу моде, кокетерије и измајсторисане наивности женскиње; јер како она може  
{S} Али наравно, она је чедо протекције и среће па има сведоџбу с препоруком; а то је довољно,  
го тек <hi>почетак</hi> поштовања, које и ако је близу љубави опет није једно и исто. — Од пошт 
авно, да Милица киселим лицем учитељује и да и она радо гледа доктора.{S} Па кад му она већ ули 
елим, да се та брига и рад не исплаћује и да би паметније било да си мање ревностна.{S} Нико ти 
алити, него најозбиљније тражих прилике и начина да се с њоме ближе упознам.{S} Али то баш беше 
/p> <p>Незнам ко би уз толике неприлике и иа то воље имао?! — умеша се и Ленка.</p> <p>Онај ко  
/p> <p>— Даринку су можда тек неприлике и дволичност у животу пратиле, па јој то неповерење ниј 
а црта лично задовољство, да буду мајке и прамајке нашој узданици српској, т.ј. будућем нарашта 
на уму, да сам ја осим усамљене девојке и учитељица па мање завиривати у мој прозор.{S} Овако р 
елео среће.{S} Али кад се сетио Даринке и своје намере уздахну па бајаги у шали и опет рече: „Е 
ница и тихо их препитује оне приповетке и молитве, што смо већ прешли; а често при поласку <pb  
препоручене“ и „претпостављене“ и мушке и женске вазда питају из оног, што се последњи пут пред 
надзорнице своју власт злоупотребљавале и можда и саму учитељицу варале — примети Милица.</p> < 
де — Али и ми смо ово три године ковале и свакојако се мучиле, па дед’ реци што нисмо сковале с 
>— Погрешке своје радо ћу чути, а хвале и не тражим — рече озбиљно Даринка — за мене је довољна 
а и оним средствима, које људи не хвале и којих се у бољим околностима ни сами не би прихватили 
и и сестрински делише три године веселе и тужне часе.</p> <p>Влак дојури и за часак се узвици у 
тани ти Коста.{S} Оно што смо ми радиле и доживиле није тако опасне природе, да се баш тајити м 
 Почни жено!</p> <p>— Како смо положиле и како смо путовале знате.</p> <p>— Али ја не знам — ум 
био заљубљен.</p> <p>— Било их је дакле и више? питаше смејући се Ленка.</p> <p>— Чудно питање! 
ебе ни друге.</p> <p>— Тако можда мисле и праве туђинке о својим разсестрама што се по србише.  
љање за нас је увек гордост, славољубље и сувопарно филозофисање.{S} И онда још имамо образа ви 
позиву, или те је руководило славољубље и — мода.</p> <p>— Немој претеривати — рече сад Милица  
ајвећој мери оне женскиње, што најживље и најдубље осећају.</p> <p>Доктор се сад само играо лан 
а, а ви сте узеле дете из топле постеље и још топлије собе, па га тако у кошуљици овде мучите!“ 
 В. осим 500 форината још и нешто земље и стан који најмање вреди 150 форината годишње.{S} Али  
ожда што слагати.</p> <p>— Тако ће боље и бити — примети Милица.</p> <p>— Али ко ће онда бележи 
 трња и води пут срећи, само треба воље и истрајности.</p> <p>— Тако је — рече шаљиво домаћин — 
нила и застидила се кад сам чула, да ме и образовани људи хвале; а усљед тога осећања постадох  
ш није тако дочекала; закључујем, да ме и воли.</p> <p>— Даринку су можда тек неприлике и дволи 
 по кадгод неблагодарно створење, па ме и сад њено ћеретање и приповедање: како грк Јовина Ката 
читељу при настави помажу.{S} Али време и искуство научило ме је, да је и у лошем често баш доб 
 тек стекла искуства па је требала тиме и народу дуже да послужи.</p> <p>— Опет народ! — рече ј 
а — смејаху се оне.</p> <p>— Ја се тиме и не хвалим.{S} Но и ви допустићете, да је понављање ду 
да ми је рад примерен потреби и по томе и користан.</p> <p>— Кад те човек чује, могао би помисл 
ољно своју дужност вршити.{S} Та у томе и јесу по народ боље учитељице но учитељи.{S} Јер прве  
о је тајна господина Косте, његове жене и младога доктора, који се беше смислио женити, а Дарин 
гарицама владала по обичају српске жене и да је своје љубавне осећаје пред другима обуздала.</p 
д потребан и голем а силе слабе, малене и растрзане на хиљаду страна.{S} И за то се и не држим  
ка — можда је и то; ал тај није за мене и за моје проклете околности.</p> <p>— Е па што се сад  
ље, па ћеш наћи, да и Даринчине искрене и благе очи не уступају Миличином пламеном погледу.{S}  
нања.{S} Људи, драга моја, тек оно цене и уздижу што се сија; а коме би још пало на памет, да в 
енским грудима па да тек уз оне особине и до осамнаесте године сме по вољи осећати, па и оно не 
ривити; томе је тек узрок немар општине и Срба према школи.{S} Јер шта вреди заузимање поједина 
сад Милица уклонивши се с прозора — оне и ако нису боље од нас, опет су нам бар равне.</p> <p>— 
спремити децу за у правом смислу свесне и ваљане чланове човечанствена.{S} Да се то постигне тр 
удем имао, видио сам већ из њене забуне и погледа, кад сам јој честитао друге године њеног учит 
н, осим тога, пуна јој је школа живахне и веселе дечице, која је сва љубе и поштују, па јој већ 
 још пало на памет, да види пожртвовање и родољубље у незнатноме раду — сеоског учитељства?! </ 
вао, то све показује његово пожртвовање и челичну вољу.{S} Та и ако није сву мудрост кашиком по 
рно створење, па ме и сад њено ћеретање и приповедање: како грк Јовина Ката нема вољу што је за 
Ленка.</p> <p>— И она дели моје мишљење и ако јој је природа сроднија са Миличином.</p> <p>Докт 
 а не освртати се не знам на чије мњење и похвалу.</p> <pb n="28" /> <p>— Лако је теби тако гов 
но Ленка метнувши пред њу хладно печење и теста, што им је остало од вечере.</p> <p>— Није, — н 
и мећу „Немчадијом“; а карактер Српкиње и туђинке врло је различит.{S} Туђинка брате, и кад те  
к од новембера до половине марта, а пре и после тога видим их у школи, што’ но веле, „тек од же 
 изговорила.</p> <p>Али кад виде, да се и та стрела о мене није очешала и да се тек смејем зачу 
анас и ја весела, а весељу знате, да се и нехотице гледа „кроз прсте“...</p> <p>Добила сам од ј 
а и интересантнија, а добро знате да се и онако тек необии интересантно од нас удаљене ствари р 
нило јој се да би приличније било да се и пред другарицама владала по обичају српске жене и да  
а учитељицу изобразити?{S} Или можда се и ви надате, да ће донде наступити сретније доба у коме 
ор не дижући очију.</p> <p>— Е, онда се и сам вараш.{S} Посматрај ти и испитуј још данас озбиљн 
г погледа снађе, себи дошла, насмеја се и шаљиво рече:</p> <pb n="47" /> <p> — Морам и на то да 
је чврсто за јаку шчепати, — насмеја се и ако мало усиљено, Даринка па се стаде за спавање спре 
кад му она већ улива симпатије, нека се и узму.{S} Ја сам се уклонила у одсудном часу да доктор 
дан свога доласка — одговори она, па се и опет удуби у посматрање торња.</p> <p>— Јеси ли га се 
хотице истину казала — рече Ленка па се и опет засмеја.</p> <p>— Мани се церекања, него ће паме 
, које је већ више пута прочитала па се и опет повратила па један став у њему што беше крупније 
{S} Оне ће добити варош а ти село па се и опет не можете мерити.</p> <p>— А што не? — питаше Да 
еприлике и иа то воље имао?! — умеша се и Ленка.</p> <p>Онај ко суди и себи, и од себе — примет 
а нема веће среће, од учитељичке кад се и опет тргох, на место гробља уђох у једну кућицу. — На 
редавало, а последња лекција најбоље се и научи; а за: нас „олош“, дабоме — то је тешко.</p> <p 
> <p>— Јест, — дода Милица — окушаће се и њихов рад и у животу; видиће народ и њихову ваљаност, 
шила и неприродна чудовишта, која би се и с врагом здружила, само да може рушити оно што је њу  
н, да ће јој он тек оно дати, што би се и у цркви читати могло...{S} Тако мало по мало задобих  
еби, ако ти нешто очи оболу! ... или се и твоме мужу вечито ћератање досади...)</p> <p>Нестане  
изнела у шталог.{S} Та боље је да ми се и ракија поквари, него да ми пропадне моје слатко и пам 
исам учитељица ни женскиња, да би ми се и те ситнице замерале; — смејаше се на то Коста — а ти  
од страну; већ ми се досадило патити се и гледати га како се мучи,“ рече ми мати детиња са узда 
 да нас мане да у свом позиву мучећи се и глад осетимо.</p> <p>— Та немој претеривати, — умеша  
ним гласом. — Лако је могуће, да сам се и преварио, обе једнако поштујем; само што ми Милица на 
{S} Иначе су могле помислити, да сам се и ја миразу од твога бабе надао, па се после још неби х 
се баш не сме трпити, прихватила сам се и тога иначе мени не повољног средства.</p> <p>— Па как 
 баш ни једне пантљичице...{S} Но он се и сувише љутио што се доктор за њу решио, па му се чиња 
="21" /> <p>Кад се влак кренуо, чуло се и зањима громко: збогом! а сузе у очима једне старе гос 
у ватру.</p> <p>— Гле, гле, још ћемо се и посвађати — примети он мило је погледав.</p> <p>Она с 
имам награде за своја дела.{S} За то се и не обазирем на мњење своје околине, већ радим тек по  
стрзане на хиљаду страна.{S} И за то се и не држим наставна плана и прописаних правила као слеп 
и равних у туђинца загледати, и зато се и мени чини, да такову женскињу мора можда и уз добра с 
ао је још од оног имендана. — И зато се и нас ништа не тиче.</p> <p>Једнога јутра врло рано дођ 
цембарског дана.{S} Моје ђачице беху се и сувише најеле бела лука и бела и жута пасуља, а ја „н 
ли још о каквом Песталоцију, или ћеш се и ти задовољити с обичним човеком? — И ту несташно погл 
ошије среће, што се по кад и кад заносе и сенком живота т. ј. сном?!.</p> <p>И зато се мени од  
е, то је свету сасвим обична појава, те и нашим познаницама не беше то необично — у самој ствар 
енане“ анализирајте, а уверена да ће те и ви наћи, да су саставци чиста истина, која је обично  
оласто Ленка.{S} И с тим угаси лампу те и оне заспе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP 
е кола узети, — рече затим — па хајд’те и ви самном.{S} Ја бих врло волела, а и моји би вас јед 
а. — Али то не иде; данас се баш морате и с нашим друштвом задовољити — и ту га опет враголасто 
ба се недаде смести већ провлачећи дете и трећи пут кроз зид, некако смешном иронијом настави:< 
не мили, могу га без велике своје штете и оставити.{S} Сасвим је то друкчије код мушких учитеља 
а за то време о школи стекла; а то ћете и ви мени обрећи. — Примате ли?</p> <p>— Примамо — реко 
 вичете да нисте награђене, а не видите и нећете да видите најлепшу награду! — а очи јој се при 
а знам, да свуда има изузетака и да сте и ви баш један „егземплар“ од те врсте изузетнога „рари 
 мала Смиља, погодишња ћерчица г. Косте и Ленке требала тетке да позна.</p> <p>Већ је три недељ 
ба већ одавно.{S} Но ја се надам, да ће и на мојих вратих срећа закуцати па онда ћу је чврсто з 
за тим смешећи се — на да чујемо шта ће и Даринка рећи; јер ено Милица већ дрема.</p> <p>— Ко’  
обе.</p> <p>— Чекај бар доручак; сад ће и Коста доћи! — викала Је за њом Ленка</p> <p>— Доручко 
ост, а ту тек неће бити неправде, те ће и опет важити, да је свако своје среће ковач.</p> <p>—  
равилу: „уништите узроке а последице ће и саме нестати!“ — насмеши се Даринка — То правило драг 
атити оног правца у настављању, који ће и у том незгодном стању, бар у нечем користити.</p> <p> 
огу одрасну краву купити, а временом ће и ово теленце бити добра млекоша.{S} Па онда ове зиме б 
а самрти вели: „А ви децо тражите среће и задовољства у спокојном кругу породичном,“ онда ни ви 
 програм створила по коме ћеш осим деце и народ учити? — смејаше се она.</p> <p>— Шта је с тобо 
а учитељице титула госпође натарошовице и натарош још приде...</p> <p>Она је моју понуду показа 
и све добро било кад неби те надзорнице и вице-надзорнице своју власт злоупотребљавале и можда  
ењује, исмејава и презире, док сиротице и оне не подлегну те постану као и прве или омразе и се 
бих бар морала имати мало хладније срце и скученије осећаје, па да и без љубави ономе руку даде 
у кућу, где их Ленка и домаћин упознаше и с другим присутним гостима, што дођоше да честитају и 
 врло ваљана.</p> <p>Доктор само ћуташе и шараше својим штапом по трави.</p> <p>— Нећу брате да 
ица за часак неодлучно и збуњено ћуташе и после неколико тренутака тихо рече:</p> <p> — Примам  
т уздахну.{S} У тим ватреним очима беше и сада у овом тако потресајућем тренутку више осмеја но 
азују ти, да су створене, да трпе, теше и ране лече; а то је брате, својство што ствара најсрет 
твори врата.{S} Оне се искрено загрлише и ижљубише; а кад се влак опет кренуо, гледала је Ленка 
 иронички засмеја.</p> <p>У том стигоше и до прве станице, где уђе нека госпа са двоје дечице,  
а њему то није казала.</p> <p>— До душе и није лепо домаћину се не јавити, ал’ гостима се што ш 
еколико месеца постадосмо нас двоје муж и жена.{S} А што и ви нисте у сватови биле, надам се да 
том бабом имала? — питаше радознало муж и жена.</p> <p>(Даринка се насмеја) — Ево шта, — поче Д 
баш „начелни“ пријатељи па опет смо муж и жена; па ма шта да речем ваљда ћеш ми тек лична прија 
 томе велиш? — питаше је у исти мах муж и жена.</p> <p>— Шта?{S} Сад ништа, онда сам уздахнула  
p> <p>— Не тиче! — викну у исти мах муж и жена, а прекорни је погледи сретоше.</p> <p>— Опрости 
асамо проћи по чистом ваздуху, те да би и после подне читава два сахата онај школски ваздух без 
воје мисли, а у самој школи тешко да би и око вештија педагога нашло мане, која би се уз сеоске 
 ту“, настави забринуто и тужно „ома би и ракију изнела у шталог.{S} Та боље је да ми се и раки 
е код Српкиње.{S} Она баш и онда кад би и душу за тебе дала, опет ти се неће прва приближити; ш 
а тела на уму.{S} Онда дабоме летиле би и њима „за ситнице“ — „четворке“ — и ту се иронички зас 
 а да си узео жену са миразом, читао би и ти у кавани.{S} Но ја ти сад не помогох!{S} Ти си зна 
ога бабе и стрпљивих кредитора, било би и тога.{S} С вашим форинтачама и петицама, што ми их к’ 
у студију — примети она горко.{S} То би и њега довело у неприлику, да размишља.{S} А тада би мо 
 опазила код деце зависти.{S} А да неби и саме надзорнице грешиле пазе и на њихове поступке као 
 уверење, да ми је рад примерен потреби и по томе и користан.</p> <p>— Кад те човек чује, могао 
д жеље“.{S} За то да кол’ко толико себи и деци олакшам, а да уз то не буде механизма и у оним п 
да тако код друге народности но ми Срби и у томе смо напреднији.{S} Наша интелигентна браћа сам 
зличит.{S} Туђинка брате, и кад те љуби и не љуби срета те љубавни и изазивајући погледи, којим 
то до који дан одлазе нам и гошће, а Ви и Коста баш сад нађосте да се бринете.</p> <p> — Зар ве 
И зато и има трајне т. ј. вечите љубави и љубави што за мало траје.{S} Трајна је љубав она што  
знати, да су ти извештаји већином благи и пријатељским духом задахнути.{S} Свака се сећа да јој 
смо из нашег краја тек нас три, а други и први разред не хте да нас чека, — одговори јој Даринк 
диш, тако радила.</p> <p>— Па тако ради и већина примети јој муж а Милица и Даринка замишљено ћ 
 сам признајеш, да и Милица доста вреди и да се може допасти.</p> <p>— Ко говори против ње! — о 
 а осим тога, ваљда је умела да провиди и свој положај, па узела и бољи правац.</p> <p>— Правац 
абију или најгору све док сама не увиди и не призна, да за то још није дорасла или док се не по 
ловати.{S} Кад ракија у соби ври, шкоди и здравима, а болесника може и сатарити.{S} Па неваља н 
обојке у соби да сушиш.{S} То све шкоди и здравима и болеснику“.</p> <p>„Ју боже, а ја ко’ марв 
 Ленка је хтела утрвеном стазом да ходи и за то је дошла к мени.{S} А да ће ми заиста доћи, ако 
ем протисли, него да мете рена на груди и да иде код доктора — а чим сам жени обајала, ко да си 
— умеша се и Ленка.</p> <p>Онај ко суди и себи, и од себе — примети Даринка оштрим гласом.</p>  
м гробљу.{S} У средини тога гробља лежи и један гроб са обичним дрвеним крстом, на коме беше ос 
— рече смешећи се Даринка. — О, наилази и на мене почешће та „чума“, али ја се ње брзо отресем, 
ас, бисер-зуби, чарне очи, румен-образи и томе подобне ствари, а код неких је опет разборитост, 
ловољно. — Осим тога њу свет по заслузи и оцењује, па јој је лако ћеретати, а Даринци дабоме да 
о, већ у место њега остаје угљен о који и кад се исхлади може планути, али ретко ватром-љубави, 
 се ману шале.{S} С тога се доктор који и сувише љубљаше пламене погледе и опет после једног са 
е, Милица.</p> <p>И ту се онако својски и српски без свакога цифрања руковаше.</p> <p>— Та већ  
арима и другарицама са којима братињски и сестрински делише три године веселе и тужне часе.</p> 
лагоди, него још вазда осећа младалачки и вечито тера — опозицију...</p> <p>Уверена сам да ме р 
у, па не заборавите још рећи, хоћете ли и малу Смиљу за учитељицу изобразити?{S} Или можда се и 
азуме се по себи, доста муке стало, али и опет сам „мегдан одржао“ на онда све лепе планове, о  
>— И то је истина — примети Ленка — али и опет могао би марљивији бити и према школи.</p> <p>—  
Право велиш! — насмеја се Даринка — али и ту не треба бити сувише осетљив.{S} Има и томе основа 
p>— То не поричем, — дода му жена — али и опет велим, да се та брига и рад не исплаћује и да би 
Тако је, — рече Ленка и опет седе — Али и ми смо ово три године ковале и свакојако се мучиле, п 
оје среће ковач.“ — примети Даринка али и она из гледаше као да тек пословицу цитира, а слабо о 
карактера а спољашности не баш лепе али и опет угледне.{S} Осим тога, био је још испре најбољи  
го ван још да кажем како смо се познали и узели, а то се по себи разуме, те није нужно ни да ка 
и своје намере уздахну па бајаги у шали и опет рече: „Е тако је, медвед увек добије најлепшу кр 
нити шта више, можда су нам до сад били и противници и својим оштрим и ако глупим досеткама, че 
 остати?!</p> <p>Даринка је само загрли и смешећи се настави:</p> <p>— Не могу сасвим да одобри 
ило драга моја, употребљују тек учитељи и лекари, а за остали свет остаће оно вазда тек теорија 
иправници обојега пола, сад већ учитељи и учитељице, остављају варош те одлазе дома, па отуда т 
их, али ја знадем, да се долази до цељи и споро ходећи.{S} Осим тога — рече смешећи се — нисам  
 Даринку! — рече јој муж, па се уозбиљи и опет узе оловку.</p> <p>— Приповетка ми је на измаку  
авикнута, да се околности по мојој вољи и замном окрећу, па сам и сад написала и њихову припове 
 смо са 10—15 година већ у напред па ми и не хотице дође пред очи слика здраве и снажне учитељи 
, да ћеш скоро свршити.</p> <p>— Сад ми и не остаје друго ван још да кажем како смо се познали  
ко се могло; а тврдо се надам, да ће ми и они ту слободу као и погрешке у приповеци радо опрост 
а затим више као за себе.</p> <p>Још ми и то треба! — насмеја се Милица. — Не свиди ми се „лекц 
воме пријатељу, коју овај радосно прими и својски продрма.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
 кад те љуби и не љуби срета те љубавни и изазивајући погледи, којима смера, да те задобије или 
а.{S} А тада би можда стекао према мени и симпатије...</p> <p>— Па могла си га просто одбити а  
уједно имала на уму, шта ће свет о мени и моме знању и способности рећи.{S} И за то сам видиш,  
 ђаво.“</p> <p>За то још већма порумени и за часак обори очи, те збуњено рече:</p> <p>— Заборав 
еби мисли.{S} И с тим још јаче порумени и за часак ућута.</p> <p>— Настави само, — одобраваше о 
 — бранила се Ленка, но и опет порумени и заћута.</p> <p>— Неко време ћутаху сад све три и то,  
еше задовољна, него остави тај узвишени и племенити позив?</p> <p>— Та немој мислити, да си том 
јније доба твога живота провео у туђини и мећу „Немчадијом“; а карактер Српкиње и туђинке врло  
па и оно неће да се околностима потчини и прилагоди, него још вазда осећа младалачки и вечито т 
 одговор Кости и Ленци отправила, а они и ако јој више не досађују својим опоменама, опет се на 
њену оцену!</p> <p>У том звонце зазвони и вратар викну имена оних станица, уз које ће се путова 
о јако греје; да с прозора песак уклони и да собу чешће обдан ветри.</p> <p>Трудила сам се, да  
 зло — које „моде ради“ мора да се трпи и плаћа. „Не ће бити попа ни попадија да иде у школу“ о 
написан и подвучен.</p> <p>„Е мој добри и радознали браца Коста“, прошапута и савије писмо „Још 
</p> <p>— Неко време ћутаху сад све три и то, Даринка и Милица гледећи кроз прозор виноградима  
веселе и тужне часе.</p> <p>Влак дојури и за часак се узвици утишаше те се чула тек граја а пос 
одвише појетизирати.{S} Знају оне да си и ти парче дрвена песника и да си речит — упаде му у ре 
>— И ја сам тебе чешће поучавала, па си и ти баш из тих предмета боље од мене оцењена.</p> <p>— 
така.</p> <p>— Ваљда да опрости, што си и нехотице истину казала — рече Ленка па се и опет засм 
нијалним дусима“ нису увек сви реагенси и сва својства тела на уму.{S} Онда дабоме летиле би и  
 знаћеш и моје мишљење о љубави које ти и онако још од пре дугујем. —</p> <p>„Љубав је као ватр 
да посла; тиме се тек буниш, а ето и ти и Ленка једва што држите очи.</p> <p>— Само што се ти,  
Е, онда се и сам вараш.{S} Посматрај ти и испитуј још данас озбиљно, и онда решавај.{S} Та ја и 
аћин — само ми је врло загонетно што ти и уз општинску хвалу до неба не беше задовољна, него ос 
 против; шта више, за твој труд даћу ти и почетак тој приповетци.{S} Он се може датирати још од 
амо језиком радити па ће ти пребацивати и најмању погрешку и недостатак.</p> <p>— Погрешке свој 
идиш, речи, у које ни сам хтео веровати и које сад одобравам; јер кад и мој Сава већ неће жену  
особа то нам га не могу више ни пружати и онда и наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је  
 да буде прилике да девојци могу казати и одговор чути.</p> <p>— А за коју си се решио? питаше  
 само пре тога морамо видети и дочекати и свршетак које је увек најлепши, кад се весело и са св 
вљао новцу, мораш ме сад предпостављати и кавани, — рече Ленка пола у збиљи пола у шали.</p> <p 
амо сасвим сама — настави за тим — Мати и отац не могу се из Д. амо селити а сестре су ми још м 
ла; ми учитељи вазда се морамо освртати и на децу, — рече она замишљено.</p> <p>— Бадава се бра 
 пружи руку где ће моћи узурније живети и луксуз терати; а таквој је дабоме мало стало је ли ње 
адем, код кога ћу моћи комотније живети и левентовати.</p> <p>Првим особинама к’о што вам је по 
о накрпити; само пре тога морамо видети и дочекати и свршетак које је увек најлепши, кад се вес 
у учитељицу т.ј.{S} Ленку за жену узети и у општинском стану живети.</p> <p>Та ти си твојим ћер 
училе се на лак живот, па ће тако хтети и у школи; а оне главице нису тако женијалне, па треба  
ка — али и опет могао би марљивији бити и према школи.</p> <p>— И то морам одобрити — заврши Да 
оме намећем; а и срце би ми морало бити и сувише скучено, кад би се у место љубави задовољила у 
ве.</p> <p>— Нису.{S} Ал’ могле су бити и боље; та и Анђа и Душанија и све остале њима подобне  
 у појединима није могло блажије судити и бар општа оцена боља дати.{S} А да сталне воље имадеш 
а тим по својој увиђавности прибиљежити и класификацију у своју зато одређену књижицу.</p> <p>П 
апута: „Ти си ме научила Богу се молити и разумно живити, и то ти нећу заборавити!“ а очи јој с 
ољна и тиме; јер вазда волим пропустити и десет криваца, него једног невиног осудити.</p> <p>Та 
јутрашњи план, те сад беху обоје љутити и спремни, да Даринци поштену лекцију очитају.{S} Али к 
 као ватра; док јој дајеш горива пламти и гори а чим престанеш давати, она згара оно што имаде, 
друкчије код мушких учитеља; они сироти и ако касније немају воље за тај позив морају га и кисе 
и ум ни мало не мори а много им користи и полажење школе омили.</p> <p>Него и опет морам призна 
 пракси т. ј.{S} У животу нама су чисти и неизмајсторисани осећаји скученост срца и хладноћа ил 
смо што га је Даринка као одговор Кости и Ленци отправила, а они и ако јој више не досађују сво 
ечера још написала је као одговор Кости и Ленци подуже писмо што је гласило одприлике овако:</p 
 сам мислио да то чиним из радозналости и несташлука, но кад Ленка о феријама оде дома, дођох д 
иво — Нема вам истрајности, способности и шта знам ја, шта још ви не ређате.{S} А нећете да се  
у наставу треба прилагодити способности и околности ученичкој.{S} И за то, нико ти неће замерит 
о и у некадашњу престоницу безазлености и поверења — у срце женино — рече Коста правећи се озби 
ерисати бар и добра доза лакомислености и саможивља.{S} Или ако не то, онда јој је срце покваре 
ста погледом пуним братинске искрености и узрујаним гласом — На пример, да си после неколико го 
 девојче са изразом материнске нежности и љубави.{S} Али мало после зајеча од бола, што јој изн 
 <p>Замераћете ми, да немам истрајности и енергије.{S} Па добро нека је и то! — нећу да се бран 
е, дабоме нисам ја крива, већ околности и немар нашега народа према учитељству и школи.{S} Но б 
реницу у којој је толико простодушности и веселе безазлености.</p> <p>Кад се доктор од свог дру 
едузимала тек онда кад ми време допусти и кад сам уверена да је остало већ доста утврђено и у р 
њих предузимам кад год ми време допусти и кад код је одређен час за то; само што се не задржава 
меја се Даринка — ал’ ми би волеле чути и оно, што је Коста пре тога хтео да рече.</p> <p>Ленка 
е критике; — рече Ленка — а шта ће рећи и претпостављена власт, кад се не преће све што је проп 
стељама лепршале се две квочке с пилићи и још једна што ће се кроз који дан зацело излећи.</p>  
 ћемо стићи и до станице где ћу се сићи и...</p> <p>— Хоћели вас ко’ дочекати? — прекиде једна  
данпут Ленка — а још мало па ћемо стићи и до станице где ћу се сићи и...</p> <p>— Хоћели вас ко 
а га поштујем; а љубав држим да ће доћи и сама, то јест, ако није љубав оно стање, што сам га о 
арош те одлазе дома, па отуда ти узвици и врева.</p> <p>Растанак тај беше веселотужан; јер и на 
, можда су нам до сад били и противници и својим оштрим и ако глупим досеткама, често и мучили. 
 дочекали, осим родитеља још и сродници и познати, те радости не беше краја.</p> </div> <div ty 
 о електрицитету баш кад сам о акустици и оптици највише штудирала: а поред оног „брда“ од штуд 
. но 17. година.</p> <p>Баш као и Ленци и Милици дода она наглашујућим тоном.</p> <p>— Нисам то 
 учитељица у неком селу, писаше Даринци и Милици ово:</p> <p>„Свако је своје среће ковач,“ чула 
то нисам још јуче хтео одобрити Даринци и својој жени а што сад и нехотице морам и ја да одобри 
тнога „раритета“ те се на вас моје речи и не могу односити.{S} Али изузеци још не чине већину,  
6" /> </p> <p> Али у исти мах обори очи и заћута. — Беше му и нехотице изашла пред очи Даринчин 
д одржало.</p> <p>Осим тога онај осећај и не беше љубав, него тек <hi>почетак</hi> поштовања, к 
тујући мери.{S} А тај поглед уједно јој и казиваше: „Ти или си крајња искреност или крајња коке 
 бирташа“.{S} А ко зна шта ће на то мој и твој баба рећи.{S} Они могу још све покварити...</p>  
начинама“ горка а камо ли мени, обичној и — слабој женскињи...</p> <p>Осим тога морате ми ову м 
.</p> <p>После неког времена стаде влак и кондуктер отвори врата.{S} Оне се искрено загрлише и  
ко ће се још и данас при ступању у брак и на љубав освртати!...</p> <p> И зато нико неможе ни М 
к.{S} Имала сам ја за тај одсудан корак и других важнијих разлога и покретача — настави жена —  
м су га чешће Даринчине очи за тренутак и крадимице гледале... с тога је он поново и нехотице у 
куће са жениним новцем, бацио у запећак и тврдо се заверио, да ћу учитељицу т.ј.{S} Ленку за же 
их:{S} Немица, Мађарица, Влахиња па чак и Францескиња, којима се наше иначе „ултра Србенде“ и б 
ећаји скученост срца и хладноћа или чак и необразовање; а озбиљно размишљање за нас је увек гор 
} Но уз све то беше опет разборит човек и <pb n="44" /> крајна добричина.{S} За то га сад смеј  
и јака она згара оно што је примила док и последњу искрицу не претвори у пепео — у успомену...< 
енице одрасле; а то је и сувиши дуг рок и за мене, а још више за свет који је нестрпљив и сујет 
у вароши, па опет, сваки варошки учитељ и учитељица са највише два разреда, ужива по 4 — 7 стот 
више ревносна, па сам хтела да поучавам и ван школских часова; а баба Мара сетила ме оне практи 
се бако!“ рекох ја па је оштро погледам и метнем руку на њено раме. „Нисам ја баш тако небојша, 
су толико еманциповале, да је хуманизам и свест и код њих јача од родољубља...</p> <p>— Да то Д 
уштеност!{S} Ето до који дан одлазе нам и гошће, а Ви и Коста баш сад нађосте да се бринете.</p 
иво рече:</p> <pb n="47" /> <p> — Морам и на то да пристанем; стисли сте ми руке тако, да се ин 
 својој жени а што сад и нехотице морам и ја да одобрим ту проклету еманципацију женскиња...</p 
примети домаћин смешећи се — зато морам и сам рећи, да сам јој муж Коста Т. овдашњи бележник.</ 
ти.{S} Особито кад им још кажем, да сам и ја — учитељица.</p> <p>Јавор, 1884.</p> </div> </body 
а — и ја бих тако судила.{S} Али ја сам и сувише поносита, да се коме намећем; а и срце би ми м 
 Прве године свога учитељевања била сам и сувише ревносна, па сам хтела да поучавам и ван школс 
ло је лепо и суво време а натрефила сам и на поштена обућара, те сам које на обући које на одел 
и по мојој вољи и замном окрећу, па сам и сад написала и њихову приповетку како се могло; а твр 
а ти кажем, да немаш право.{S} Воље сам и ја имала као и свака од вас, него је погрешка у томе, 
ислим но што се можда изражавам; те сам и овде тек изрекла своје мисли, а у самој школи тешко д 
еуредно стаде плату издавати, добио сам и ја прилику, да јој се приближим настави међу тим Кост 
 ми у грлу застају — чудим се, како сам и до сад говорила.</p> <p>— Мани се детињарије! — рече  
ињу, али за себе — никад...{S} Зато сам и сувише поносита...</p> <p>Осим тога — настави — овде  
ма на коју страну!</p> <p>— Та зато сам и дошао.{S} Гледај да буде прилике да девојци могу каза 
 радије заједно представљам) И зато сам и ја своју срећу из све снаге покуцавала за ово три год 
е вршим по своме уверењу.{S} И зато сам и нехотице поцрвенила и застидила се кад сам чула, да м 
Мени дакле нико није замерао и зато сам и био час у једну час у другу смртно заљубљен...</p> <p 
понос па сам морала чинити оно, што сам и учинила.</p> <p>— Боже мој, зар је то баш тако неопро 
чењаци — али ја се још врло добро сећам и последњих речи, што их својима изусти Песталоције.{S} 
} Хоћу и ја једанпут практична да будем и да се угледам на Душанију и Анђу — а њима је зацело „ 
ја треба целога века да друге извињујем и да се борим за оно што другима и само долази!{S} Не Л 
ти да Милица настави; хоћу још да чујем и Даринку! — рече јој муж, па се уозбиљи и опет узе оло 
ем, па са удвојеном силом о пет прегнем и радим бар колико могу.</p> <p>— Могла би се мало и шт 
ам је наше учење с темељним разумевањем и дало оцену лошију од знања; а уз то и затуцана села с 
у бар стекле добру класу, а у животу им и онако тек треба метод, по коме се можда такође без ра 
простити неће!“</p> <p>С тим је оставим и уђем у кућу камо је мати болесно дете већ унела била. 
ме околина с којом сам осуђена да живим и да се дружим.</p> <p>Баба Наста ми је до душе припове 
вољно</hi> онога горива, које ја тражим и које би моју љубав све до сад одржало.</p> <p>Осим то 
 — прекиде доктор тишину својим звучним и крупним гласом. — Лако је могуће, да сам се и превари 
о сад били и противници и својим оштрим и ако глупим досеткама, често и мучили.{S} Али сад при  
иком похвалим ја вредне а лење пооштрим и све класе уводим у свој записник.</p> <p>— То би све  
 познанице за часак се ужурбаше а затим и још једном на брзо тек погледом или притиском руке оп 
сао „неблагодаран“.{S} И тако сам затим и ја мање васпитала а више учила.</p> <p>— Али баш на с 
p> <p>Да те један пут те бриге опростим и загонетку решим, ево ти из мога дневника од речи до р 
а кошар с комловом, покрије га чаршавом и неким старим кожухом, и изнесе у коморицу што је била 
а на пећи озго био је кошар са комловом и неколико пари обојака, што их је домаћица без сумње ј 
> <p>— Раменом не; ал’ енергичним радом и заузимањем много се шта поправило — примети Даринка.< 
ије — рече доктор некаквим меким гласом и пружи руку своме пријатељу, коју овај радосно прими и 
аразговарале, рече Ленка молећим гласом и погледом, да је већ касно, те да оде спавати.</p> <p> 
у какво затуцано село са минимум платом и стотину занемарене деце у школи.</p> <p>— Способности 
е мучи,“ рече ми мати детиња са уздахом и сузним очима.</p> <p>„Дабоме да ће се одлучити; цича  
кад је тако (а уз то смо својим успехом и радом незадовољни,) не треба се вајкати, него напусти 
ут дугачак а време кратко; рад потребан и голем а силе слабе, малене и растрзане на хиљаду стра 
ам на школску таблу какав за њих згодан и занимљив предмет, па га прецртавају док не дође време 
уши морала је та неправедна оцена грдан и од рђавих последица утисак оставити.{S} Та и ти си у  
едно жалио, што се одала на тако трудан и неблагодаран позив...</p> <p>— Тако ћемо! — рече Мили 
 неможе трпети, а уз то беше он и ваљан и уважен, па је морала према њему наклоности осећати, а 
 усађена лепа воћкица а чело ногу љиљан и ружица.</p> <p>У исти мах прође кроз гробље нека лепа 
 очију суну — можда и у шали — прекоран и многозначећи поглед на доктора. — Али то не иде; дана 
н став у њему што беше крупније написан и подвучен.</p> <p>„Е мој добри и радознали браца Коста 
 знамо да је наш народ сувише сиромашан и да се већина и глађу бори.</p> <p>— И то је истина —  
грдни труд биће ти ненаграђен, превиђен и без сваког признања.{S} Људи, драга моја, тек оно цен 
 а уз така друга, питам, ко ће безазлен и поверљив остати?</p> <p>— Нико! — рече Милица; а Ленк 
аклоности осећати, а држала је да је он и сасвим добра партија за женскињу без мираза...</p> <p 
 освећује средство — рече смејући се он и за то је у овоме месту од то доба учитељица и у мени  
мети, па могу и после додати. — рече он и поче:</p> <p>— Сека Наста није лагала — Ја сам од как 
к; да се неможе трпети, а уз то беше он и ваљан и уважен, па је морала према њему наклоности ос 
у истом моменту учинило јој се, да и он и она смешно изгледају, па се засмеја и диже главу.</p> 
сипаше јој такође необична ватра али он и опет уздахну.{S} У тим ватреним очима беше и сада у о 
 ја не видим узрока за...</p> <p>Али он и не доврши а Даринка бризну у плач па нагло пође у сво 
е? — то је баш интересантно прихвати он и остави оловку — Него то ћу им ја приповедати.{S} Ти ћ 
престижеш! ... рече иронично и јетко он и оде из куће.</p> <p>— Твој муж је данас зловољан — пр 
већ вереница г. доктора, нагло се тргао и место честитке само рече: — Знао сам да ћеш га уловит 
немаш право.{S} Воље сам и ја имала као и свака од вас, него је погрешка у томе, што сам ја оби 
 велико бројала, кад Ленка, која је као и другарице јој — већ давно учитељица у неком селу, пис 
е грешиле пазе и на њихове поступке као и на целокупан рад у школи још две до три над-надзорниц 
у је оне већ навеле, боли то и мене као и њих, али ја знадем, да се долази до цељи и споро ходе 
 учења и да васпитавам, но и ја сам као и Ленка увидела, да је тај посао „неблагодаран“.{S} И т 
 већ знамо г. Коста их беше заволео као и жена му, те од њихове стране не беше позивима краја.{ 
се надам, да ће ми и они ту слободу као и погрешке у приповеци радо опростити.{S} Особито кад и 
ротице и оне не подлегну те постану као и прве или омразе и себе и свет па постају, за нас мушк 
 родитељи, истина ваљани, али — баш као и њени, — сиромашни људи.</p> <p>После неког времена ст 
жност достојно вршила.</p> <p>— Баш као и ја — примети Ленка.</p> <p>Па што сте онда саме себе  
ближа 27. но 17. година.</p> <p>Баш као и Ленци и Милици дода она наглашујућим тоном.</p> <p>—  
мерају.{S} Мени дакле нико није замерао и зато сам и био час у једну час у другу смртно заљубље 
је врсте, које у своме заносу, да право и племенито раде, често проиграју своју личну срећу, и. 
 у очи — она је вавек истинита; јер ево и ја био бих много сретнији кад би вечито с Вама живео. 
</p> <p>Дете је било више мртво но живо и обучено тек у танку кошуљицу.</p> <p>„Шта ту радите?“ 
е, драги мој Саво, — рече за тим шаљиво и добре воље господин Коста — да је та проклета еманцип 
после неколико тренутака зачу се поново и последње:{S} Збогом!{S} Збогом! и влак одјури препун  
радимице гледале... с тога је он поново и нехотице уздахнуо кад га је после некога времена Мили 
а неопходна потреба за цело човечанство и не тек за женскињу наособ; јер већина нас мушких не в 
ечи Милица. — Није доста тек рећи, него и показати га. — И ту се презриво насмеја.</p> <p>— Нем 
чно уче не ослањам сасвим на децу, него и њих предузимам кад год ми време допусти и кад код је  
сти и полажење школе омили.</p> <p>Него и опет морам признати, да се ја и у предметима што се в 
 и ако није сву мудрост кашиком поцрпео и каблом просипао, опет ми је најмилији; јер њему долаж 
ду „ни прословити“; а њима се придружио и ондашњи млади лекар Сава Гавриловић, најприснији приј 
ј, ти само знаш, шта сам ја суза пролио и кол’ко чезнећи погледа бацао на њен прозор, који се о 
ро не разумем, опет видим, да ми је мио и да га поштујем; а љубав држим да ће доћи и сама, то ј 
ју те „лаке ствари“ па да се види, како и „женијалним дусима“ нису увек сви реагенси и сва свој 
>— Мушки послови! — рече Даринка, онако и не мислећи, баш као што често и мушки механично изрич 
ога угледа у свету стећи.</p> <p>— Тако и ја мислим рече Ленка — и зато ми је и неправо, што ће 
оквари, него да ми пропадне моје слатко и паметно чедо“! па се надзири над постељу и убрише зно 
 и дивних трепавица...{S} Милице, тешко и теби, ако ти нешто очи оболу! ... или се и твоме мужу 
у селу јоштер паметни људи па ће вришко и теби дати пут; неће наше девојке бити попадије ни пом 
<p>На прозору указа се у исти мах мушко и женско лице, а за тим истрчаше обоје на поље.</p> <p> 
 колико могу.</p> <p>— Могла би се мало и штедети — примети Ленка — здравље се не купује на ваш 
је.</p> <p>После тога ћереташе још мало и на послетку одоше спавати.</p> <pb n="42" /> <p>Сутри 
ивши поглед на Даринчино путничко одело и шешир, што га је на главу метнула.</p> <pb n="45" />  
адну маску на лице, а срце јој је врело и чисто као злато.</p> <p>— Обричем ти, да ћу је усрећи 
ак које је увек најлепши, кад се весело и са сватови свршује.</p> <p>После тога ћереташе још ма 
оветка ми је на измаку — настави весело и несташно Милица — Цео живот и уверење моје слично је  
ода, па је знала да је Србин злопамтило и да радије копа јаму своме но — туђину...{S} И за то ј 
ече шаљиво Ленка — а ја и он ваљда ћемо и остало накрпити; само пре тога морамо видети и дочека 
лим, да је већ време, да се опет видимо и да при растанку из школе задату реч испунимо.</p> <p> 
ми мушки вечито правимо важни те желимо и тражимо од женскиње озбиљност, разборитост и здраво м 
е почињем ладнити.</p> <p>— Дакле чујмо и тебе рече домаћин, и узе оловку.</p> </div> <div type 
но владају.</p> <p>— Камо срећа, да смо и ми тако чиниле, биле би можда боље прошле.{S} Јер сад 
еђате.{S} А нећете да се сетите, да смо и ми људи — рече она дошавши у ватру.</p> <p>— Гле, гле 
 она и теби рећи — бранила се Ленка, но и опет порумени и заћута.</p> <p>— Неко време ћутаху са 
</p> <p>— Што буде могуће, велиш ти, но и ја напред знам, да ће све то врло мало бити према тру 
 у школу осим учења и да васпитавам, но и ја сам као и Ленка увидела, да је тај посао „неблагод 
и, да је као кривац молећи погледам, но и ту је само поруменила и више ништа.{S} Па како ме Мил 
о знате.</p> <p>— Оне можда и знају; но и ја бих волио све чути — уплете се г. Коста.</p> <p>—  
 ово онако двосмислено насмешити.{S} Но и опет за то, ја хоћу да се надам; јер и онако је нада  
епромишљених и изазивајућих речи.{S} Но и ако се тргла опет се није покајала; та доктор није би 
</p> <p>— Ја се тиме и не хвалим.{S} Но и ви допустићете, да је понављање душа сваке наставе, п 
ринчине се очи опет запламтише узрујано и прекидајући викну:</p> <p>— Тако! — Дакле ја треба це 
 знаш, да ја ни кад ни сам волио хладно и поносито женскиње, а...</p> <p>Коста се трже те преки 
е и ако је близу љубави опет није једно и исто. — Од поштовања до љубави, каже се, да треба тек 
ди, јер сам научила, да све три заједно и добро и зло делимо, па вас још и сад у мислима радије 
 Милица, уз тебе.</p> <p>Ленка га чудно и неверујући погледа, па прсну у смеј. — Чудно му је зл 
а је и у лошем често баш добро скривено и да најбољи начин ако није околностима примерен не мож 
уверена да је остало већ доста утврђено и у реду.</p> <p>Тиме сам дабоме општину задовољила но  
о! — уздахну Ленка а г. Коста замишљено и нагло ходаше по соби.</p> <p>Сутра дан нађе Даринка Л 
 дома и ако их г. Коста и Ленка искрено и својски задржаваху.{S} За њима је Ленка дуго махала м 
уком уз’о!“</p> <p>Друге жене устрашено и срамежљиво гуркаху је да ћути, али баба се недаде сме 
еше Даринка и Милица још задуго угушено и силом задржавано јецање.</p> <p>И тако је радознала д 
. — Јест, госпођице, — рече затим нежно и ватрено гледајући јој у очи — она је вавек истинита;  
и „на утрвеној стази“ моћи ћеш достојно и задовољно своју дужност вршити.{S} Та у томе и јесу п 
> <pb n="23" /> <p>Она их само зловољно и тужно погледа.</p> <p>— Зар није тако? — питаше Милиц 
у, на којој беше на горњем листу крупно и цифрасто написано:{S} Педагогија Милице Г. приправниц 
а? — оно што и свакој од нас — ревносно и савесно вршење свога позива — одговори расејано Дарин 
 радо обећале, и своје обећање су тачно и вршиле.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 
а јуче сам видела, да ме Коста прилично и познаје.{S} И зато и нећу од вас ништа тајити.</p> <p 
опет друге престижеш! ... рече иронично и јетко он и оде из куће.</p> <p>— Твој муж је данас зл 
 био.</p> <p> Милица за часак неодлучно и збуњено ћуташе и после неколико тренутака тихо рече:< 
ама „пакујем“ па кад доспете ви је лепо и „на тенане“ анализирајте, а уверена да ће те и ви наћ 
екоша.{S} Па онда ове зиме било је лепо и суво време а натрефила сам и на поштена обућара, те с 
ено, за свашта што је држао да је добро и сувише занет и у делању ревностан.</p> <p>Да поправи  
сам научила, да све три заједно и добро и зло делимо, па вас још и сад у мислима радије заједно 
слепац вође, него из свега вадим језгро и што нам је најпрече; а ко је у бољим околностима и им 
 што је проклети скептицизам већ продро и у некадашњу престоницу безазлености и поверења — у ср 
о да је неко на другу страну врта хитро и лако протрчао.</p> <p>— Причинило ти се — рече доктор 
апелације — примети Милица.</p> <p>— То и јесте зло — рече Ленка. — И образовани људи слабо се  
— ти вређаш.</p> <p>Зна она да је за то и сувише волим — рече Ленка погледавши другарицу; па ка 
.{S} Труда ме је доста стало, али за то и беше испит, по новијем учитељском изразу — сјајан.</p 
 је у ту љубав веровало?</p> <p>— Та то и јесте малер нас мушких, што је проклети скептицизам в 
нако је нада хришћанска врлина, а уз то и потреба без које је тешко живети...</p> <p>С поздраво 
м и дало оцену лошију од знања; а уз то и затуцана села са минимум платом.</p> <p>— Па зар наро 
њавати, рђаве навике одвикавати а уз то и из знања ваљан успех показати могла.</p> <p>И тако се 
згоде што су је оне већ навеле, боли то и мене као и њих, али ја знадем, да се долази до цељи и 
 ме Коста прилично и познаје.{S} И зато и нећу од вас ништа тајити.</p> <p>Коста се спусти на о 
креност и друге душевне врлине. (И зато и има трајне т. ј. вечите љубави и љубави што за мало т 
 али добро пази; Даринка је чисто злато и ако можда не сија као Милица.{S} Па и ту, — дода одуш 
— насмеје се враголасто Ленка — ал’ ето и Коста је већ приметио, да би ти била лепша и од Милиц 
се луда посла; тиме се тек буниш, а ето и ти и Ленка једва што држите очи.</p> <p>— Само што се 
о? — питаше збуњено он.</p> <p>— Та ето и Коста оде од куће љутит што је Даринка јутрос рано от 
 срдити се, те опет седе на старо место и као извињујући се рече:</p> <p>— Разљутило ме, што се 
војим родитељима; а овима беше то место и милије, те тако пре неколико месеца постадосмо нас дв 
им оштрим и ако глупим досеткама, често и мучили.{S} Али сад при испиту, обасјана су и та злобн 
, онако и не мислећи, баш као што често и мушки механично изричу, неки томе сличан израз...</p> 
ад да ми је Мија ту“, настави забринуто и тужно „ома би и ракију изнела у шталог.{S} Та боље је 
е већину, па ми не можете замерити, што и код мене — већина решава.,..{S} И што већине ради не  
стадосмо нас двоје муж и жена.{S} А што и ви нисте у сватови биле, надам се да нам нећете замер 
два сата већ избија.{S} Па не знамо што и преврћемо тек те листове; ако се за три године нисмо  
и школу ступиш?</p> <p>— Шта? — оно што и свакој од нас — ревносно и савесно вршење свога позив 
 му руку, он је ту руку страсно стиснуо и у свом заносу и против српског обичаја и пољубио.{S}  
се да је у оближњој сенци неко уздахнуо и да је за тим трава јаче зашуштала, баш ко да је неко  
а и уз добра својства карактерисати бар и добра доза лакомислености и саможивља.{S} Или ако не  
замишља.{S} Тиме ће приповетка бити бар и необичнија и интересантнија, а добро знате да се и он 
рвно непријатељство постојати мора; јер и ако је баба опет је члан српског народа, па је знала  
 и опет за то, ја хоћу да се надам; јер и онако је нада хришћанска врлина, а уз то и потреба бе 
> <p>Растанак тај беше веселотужан; јер и највеселијима међу њима било је тешко растати се са д 
и назив „препоручена“ не стечем.{S} Јер и саме знате, да те „препоручене“ и „претпостављене“ и  
раћати од намере — рече сад Коста — јер и Милица је ваљана девојка.{S} Али опет ти морам рећи,  
 хтела да ми девојачки углед и карактер и у очима торокљива света остане онакав какав је у исти 
син“ опет не остају ни материн карактер и пример без последице на деци.</p> <p>Него да се манем 
 <p> Па нагло устаде те отвори гласовир и засвира познату песму: „без тебе драга“.</p> <p> И Ми 
ће, а идућих месојеђа венчаше се доктор и Милица.{S} Сватови им беху врло весели; а била је поз 
у већ и с тога опростити, што сам данас и ја весела, а весељу знате, да се и нехотице гледа „кр 
мој Саво, по моме схваћању женски понос и карактерна црта Српкиње, која још карактерише баш у н 
што је држао да је добро и сувише занет и у делању ревностан.</p> <p>Да поправи своју погрешку  
о врше; а за достојно вршење треба опет и сувише самопрегоревања.</p> <p>— Баш ко да ми из душе 
ви весело и несташно Милица — Цео живот и уверење моје слично је оном што сте од Ленке већ чули 
/p> <p> Њему се огледаше у очима страст и узрујаност од које се Милица трже и задрхта.</p> <p>  
за мене је довољна награда чиста савест и уверење, да ми је рад примерен потреби и по томе и ко 
о еманциповале, да је хуманизам и свест и код њих јача од родољубља...</p> <p>— Да то Даринка и 
аздалуку.</p> <p>Мален стан њен је чист и пријатан, осим тога, пуна јој је школа живахне и весе 
 се <pb n="22" /> моја права способност и вредност превидила — па шта ту вреди љутити се?</p> < 
на послетку и увидети, и своју вредност и опачину и плиткоћу неких...</p> <p>Али последњу реч п 
ене.{S} Њима је главно жена а народност и новац, за њих узгредна ствар.{S} А да истину говорим, 
од неких је опет разборитост, искреност и друге душевне врлине. (И зато и има трајне т. ј. вечи 
на и на месту.</p> <p>— То ће будућност и народ пресудити.</p> <p>— Јест, — дода Милица — окуша 
жимо од женскиње озбиљност, разборитост и здраво мишљење; али само у теорији а у пракси т. ј.{S 
а.</p> <p>Сад су, као што смо чули, већ и с њиме биле „ти“ Ленка је желила, да тако буде, а оне 
чита борба и незгоде потресле су га већ и код мене, те почињем ладнити.</p> <p>— Дакле чујмо и  
ао да ме воли, а ако је то, онда је већ и наступила...{S} И с тим седе за гласовир па стаде сви 
 — примети Даринка.</p> <p>Ваљда си већ и ти програм створила по коме ћеш осим деце и народ учи 
сим тога морате ми ову моју слободу већ и с тога опростити, што сам данас и ја весела, а весељу 
p>— Хтела сам казати, да се у томе добу и о љубави озбиљније размишља.</p> <p>— Разуме се — реч 
 <p>— Ти као да ниси помишљала на злобу и завист што се отуда изродити може — примети Ленка.</p 
 и немар нашега народа према учитељству и школи.{S} Но баш с тога и оставих тај позив, те сад н 
/p> <p>Домаћичино лице показиваше благу и измучену душу, па како сам сличне појаве и у имућнији 
остало ми је и сувише у памети, па могу и после додати. — рече он и поче:</p> <p>— Сека Наста н 
сама на то осуђена; осећају ту неправду и друге мени равне сестре што су осуђене да више размиш 
 од кад су код њих, па навалише, да иду и својим родитељима, али Ленка и г. Коста не даду „ни п 
л’ јетким тоном Ленка — Питај само Анђу и Душанију, па ћеш видети — родољубља...{S} Ал’ оне су  
о са женом молбу, да им опет скоро дођу и да им чешће пишу.{S} Оне су ово последње радо обећале 
— смејаше се за тим Ленка — а оне знају и без тебе да си ми муж.{S} Сад нисам више учитељица <p 
антно од нас удаљене ствари радо читају и да све’ остало иде — под купус...</p> <p>Него си ти б 
не дођем.</p> <p> Ово је такође у смеју и шали изговорила, али тиме је „на јуриш“ задобила лако 
реба да знају, да има мушких који умеју и новац прегорети, и...</p> <p>— Место у кавани поред п 
иста неке имале право што су педагогију и психологију училе овлаш и на памет; тиме су бар стекл 
ри педагогију, и за тим узе психологију и поче шаптати:{S} Психологија је наука...</p> <p>— Хај 
на да будем и да се угледам на Душанију и Анђу — а њима је зацело „брачни кандитат“ већ у џепу. 
 пред сваким пузим, док општу симпатију и назив „препоручена“ не стечем.{S} Јер и саме знате, д 
читељицом такође са минимум платом коју и ви имате.{S} Све три дакле имамо тек девет стотина, а 
би.</p> <p>Сутра дан нађе Даринка Ленку и Косту у врту у послу.{S} Чим је опазише пођоше јој на 
 који се беше смислио женити, а Даринку и Милицу познавао је још од оног имендана. — И зато се  
 собе — бранила се она. — А на послетку и ти јој неби могао забранити.</p> <p>— Забранити...{S} 
о мисли, а ко премишља мора на послетку и увидети, и своју вредност и опачину и плиткоћу неких. 
говори јој Даринка.</p> <p>— Напослетку и боље, што смо саме, — дода Ленка — ја нисам расположе 
па ће ти пребацивати и најмању погрешку и недостатак.</p> <p>— Погрешке своје радо ћу чути, а х 
о свога вереника, и кад је збијала шалу и онда кад јој је он у присуству Ленке веренички прстен 
аметно чедо“! па се надзири над постељу и убрише зној са детиња чела.</p> <p>Ја сам узрујана би 
зити, да уз сву своју муку, труд и вољу и народу мало привређујем.{S} Томе, дабоме нисам ја кри 
 исти мах обори очи и заћута. — Беше му и нехотице изашла пред очи Даринчина слика па премишљаш 
<p>— Место у кавани поред пива, на дому и уз жену новине читати — прекиде га и заврши несташно  
е — неможе при данашњем наставном плану и сеоском немару за школу, и ваљан успех са децом у зна 
о је од оне врсте људи што на мах плану и за оне ствари које их се не тичу.{S} Но уз све то беш 
 нам о његовом имендану — о Константину и Јелени — у госте дођете.{S} Он је рад да вас позна, а 
у и увидети, и своју вредност и опачину и плиткоћу неких...</p> <p>Али последњу реч прогута и н 
је у животу сретала навукла ту одвратну и хладну маску на лице, а срце јој је врело и чисто као 
! </p> <pb n="24" /> <p>Даринка уздахну и све три се другарице за часак замислише. </p> <p>— Зн 
знаш — наше карте...</p> <p>Она уздахну и ућута.{S} Знала је, да су узеле карте до Т. из кога с 
на уму, шта ће свет о мени и моме знању и способности рећи.{S} И за то сам видиш, тако радила.< 
ену безмерну материњску љубав, сиротињу и незнање, те се за часак дадох у мисли.{S} Али кад ме  
плате коју рекнем у њену користи одбору и црквеној општини.</p> <p>И тако је на моје заузимање  
или.{S} Али сад при испиту, обасјана су и та злобна лица сјајем племенитијих осећаја, па често  
ћеш видети — родољубља...{S} Ал’ оне су и опет зато с препоруком свршиле!.</p> <p>Ти си данас р 
</p> <pb n="38" /> <p>Осим тога били су и прозори засути песком скоро до половине окна; а под п 
оју личну срећу жртвују општем интересу и онда кад се та жртва превиђа од стране оних, за које  
ту руку страсно стиснуо и у свом заносу и против српског обичаја и пољубио.{S} Али срце као да  
 на посао.{S} Кад је опет дошао нађе ту и доктора који му одма прикаже своју вереницу, Милицу.< 
само сретнима намењено уживање у животу и на јави, ко може замерити људма лошије среће, што се  
, од воље му да гледа и на сјај, лепоту и узгредне ситнице.</p> <pb n="39" /> <p>То би све добр 
на нас тражи тек новац, спољашњу лепоту и углађено понашање.</p> <p>— Твој говор нема овде мест 
уз остале душевне врлине на првом месту и разборитост онда можеш бити уверен, да су докторове р 
њене среће, хтедох већ да викнем, да ћу и ја вазда тек учитељица остати.{S} Но у исти мах тргох 
на муци познају јунаци.</p> <p>— Видећу и твоје јунаштво, док доспеш у какво затуцано село са м 
зи!{S} Не Ленка, за опште добро тражићу и милостињу, али за себе — никад...{S} Зато сам и сувиш 
ј!</p> <p>— Та шта се церекате?{S} Хоћу и ја једанпут практична да будем и да се угледам на Душ 
о сам ја обичан човек; а као такав хоћу и да уживам плод свога труда, а не тек вечито да радим  
тога научила сам од ње да и са ревношћу и доброчинством може човек непријатеља стећи, па сам са 
з то треба да им улије у њихову главицу и сва знања, која су законом прописана.</p> <p>Ја кад с 
жник у моме месту, а то је за учитељицу и сувише добра — партија...{S} Другарице јој на то прсн 
а да буде — па страсно загрли другарицу и одјури из собе.</p> <p>— Чекај бар доручак; сад ће и  
ас чуле, хитар стенограф, па може одмах и стенографисати.</p> <p>— Ако допустите, да тим белешк 
у).{S} И ту онда покажи пристојан успех и имај воље на учитељски позив!</p> <p>„На ствар“, Ленч 
и могло...{S} Тако мало по мало задобих и њено поверење.{S} Доказ да је тако, беше њена прва це 
у долажаху мисли од срца, извор великих и спасоносних мисли није памет, већ срце.</p> <p>— Добр 
шку, то јест, моћ, својих непромишљених и изазивајућих речи.{S} Но и ако се тргла опет се није  
њојзи преко стотине деце) па се морадох и по цичи насамо проћи по чистом ваздуху, те да би и по 
ди хвале; а усљед тога осећања постадох и незадовољна.</p> <p>— Гле, гле.— рече Милица — Та ти  
укчије је брате код Српкиње.{S} Она баш и онда кад би и душу за тебе дала, опет ти се неће прва 
 теорија и фраза.</p> <p>— Та то ме баш и љути.</p> <p>— Свет се не може једним раменом исправи 
су педагогију и психологију училе овлаш и на памет; тиме су бар стекле добру класу, а у животу  
стави:</p> <p>— Што сам ти рекао знадеш и из искуства.{S} И мени је Ленка изгледала хладна и го 
аније доћи, да видим како се пренемажеш и како си се „накинђурила“ и педесет машлија на себе на 
вач.</p> <p>— Већ добро; видећу шта ћеш и онда саковати.{S} Оне ће добити варош а ти село па се 
тврто годишња девојчица и пита: кад ћеш и мене у школу примити? па на послетку зар није награда 
а прибележила. — Кад њу прочиташ знаћеш и моје мишљење о љубави које ти и онако још од пре дугу 
ствар.{S} А да истину говорим, увидићеш и ти, чим се сетиш оних многих:{S} Немица, Мађарица, Вл 
коме беше осим неког женског имена, још и ово забиљежено: „Овдашња вредна и ваљана учитељица.“  
аше путнице дочекали, осим родитеља још и сродници и познати, те радости не беше краја.</p> </d 
их мештана махале рукама и марамама још и три њихове другарице; а кад им у лице загледамо, види 
ија сама има у В. осим 500 форината још и нешто земље и стан који најмање вреди 150 форината го 
беше далеко од љубави, али ко ће се још и данас при ступању у брак и на љубав освртати!...</p>  
аједно и добро и зло делимо, па вас још и сад у мислима радије заједно представљам) И зато сам  
ост, искреност и друге душевне врлине. (И зато и има трајне т. ј. вечите љубави и љубави што за 
у сузама засијаше.</p> <pb n="35" /> <p>И опет сам хтела да викнем, да нема веће среће, од учит 
се и сенком живота т. ј. сном?!.</p> <p>И зато се мени од педагога Песталоције допада.{S} Он је 
е љубити где треба да поштује...</p> <p>И с тога — каже — већина жена постаје лутком или кокето 
нања ваљан успех показати могла.</p> <p>И тако се по дужој борби са својом савешћу прихватих пр 
не, који њу љубе и више — ништа.</p> <p>И том пресудом оцењена је Миличина природа, и свију њој 
ка, а она је, разуме се, Милица.</p> <p>И ту се онако својски и српски без свакога цифрања руко 
ушено и силом задржавано јецање.</p> <p>И тако је радознала дебела путница уживала бар „сцену р 
ристи одбору и црквеној општини.</p> <p>И тако је на моје заузимање добила тога пута сву тромес 
примерен не може користи донети.</p> <p>И зато ја некадашња противница ланкастеровог начина уве 
ас „олош“, дабоме — то је тешко.</p> <p>И тако незнам из ког плеснивог „призрења“ и „штедње“ пи 
> <p>Незнам ко би уз толике неприлике и иа то воље имао?! — умеша се и Ленка.</p> <p>Онај ко су 
убље осећају.</p> <p>Доктор се сад само играо ланчићем свога златног сахата и замишљено гледаше 
 плаћа. „Не ће бити попа ни попадија да иде у школу“ обично вели наш сељак.{S} И ту онда нетреб 
отисли, него да мете рена на груди и да иде код доктора — а чим сам жени обајала, ко да си руко 
 прексутра већ дома, а писмено све теже иде.{S} Зато реши се ма на коју страну!</p> <p>— Та зат 
..{S} Тако је рекла и снаш’ Пели, да не иде код мене, да јој бајем протисли, него да мете рена  
означећи поглед на доктора. — Али то не иде; данас се баш морате и с нашим друштвом задовољити  
ене ствари радо читају и да све’ остало иде — под купус...</p> <p>Него си ти браца Коста, баш з 
овања.</p> <p>— Ала ова жељезница споро иде — прекине на послетку тишину Ленка.</p> <p>— Бар ће 
 познаница госпођица Драгиња, да с њоме идем њезиној тетци у X. Ја сам дала реч а мислим да је  
 од Фелтре мрзио „телесину“.{S} А ја не идем тако далеко, него тек велим: телесина не чини чове 
емо.</p> <p>— Та ваљда нећеш тврдити да идемо у натраг? — рече јетко Даринка. — Поље на коме им 
еље, од кад су код њих, па навалише, да иду и својим родитељима, али Ленка и г. Коста не даду „ 
>Сутра дан отпутоваше дома обе гошће, а идућих месојеђа венчаше се доктор и Милица.{S} Сватови  
ља, но као у замену за то добила је већ идућих ферија госпођица Ленка писмо, у ком јој се нуди  
 прекидоше пређашњи разговор.</p> <p>На идућој станици остави их госпа опет, али разговор се оп 
ори врата.{S} Оне се искрено загрлише и ижљубише; а кад се влак опет кренуо, гледала је Ленка с 
а.{S} Знала је, да су узеле карте до Т. из кога су обе и биле, и да су им родитељи, истина ваља 
ече Даринка.</p> <p>— Одакле да почнем? из писама већ нешто знате.</p> <p>— Оне можда и знају;  
а отворила, лупи ме врео ваздух баш ко’ из какве парне купке, а кад сам се по соби осврнула згр 
 Миличина рука је истина сад дрхтала, а из очију сипаше јој такође необична ватра али он и опет 
се код неког зида искупило више жена, а из те групе чула се изнемогла дрека.</p> <p>Кад сам до  
друштвом — примети враголасто Милица, а из пламених јој очију суну — можда и у шали — прекоран  
 примети Даринка. — А’ што ће нас можда из појединих предмета са једним или два степена ниже оц 
и јавити.</p> <p>— Та чисто је одлетела из собе — бранила се она. — А на послетку и ти јој неби 
 часак дадох у мисли.{S} Али кад ме она из заноса трже, нудећи ме да седнем, рекох јој, да дете 
еће ковач.“ — примети Даринка али и она из гледаше као да тек пословицу цитира, а слабо о њој р 
жеш! ... рече иронично и јетко он и оде из куће.</p> <p>— Твој муж је данас зловољан — примети  
евојче; али кад је после 10 минута воде из бунара вадила можда и нехотице шапуташе:</p> <p>„Кад 
а њима и махала марамом.{S} А кад их је из види изгубила, чуло се у купеу у коме беше Даринка и 
их могла ни отети. — И с тим изви своје из његових усијаних руку.</p> <p> — Госпођице! — рече о 
жаху сувише доцне, па које с тога, које из напред реченог <pb n="40" /> узрока, наредила сам за 
а често при поласку <pb n="41" /> своме из школе нацртам на школску таблу какав за њих згодан и 
свештеници недадоше свога гласа за мене из мени непознатих разлога, па је држала, да мећу нама  
ији.{S} Наша интелигентна браћа само се из чисте љубави жене.{S} Њима је главно жена а народнос 
настави за тим — Мати и отац не могу се из Д. амо селити а сестре су ми још малене.</p> <p>Зато 
ељица остати.{S} Но у исти мах тргох се из свога заноса, те ми се учини, да смо са двадесет год 
длучити; цича зима, а ви сте узеле дете из топле постеље и још топлије собе, па га тако у кошуљ 
на врлина, а пролазна она је што потиче из поштовања бела лица и дивних трепавица...{S} Милице, 
ј се видело, да је „леку-рад“ мало више из чутурице гуцнула.</p> <pb n="37" /> <p>„Којешта!“ ос 
вати, рђаве навике одвикавати а уз то и из знања ваљан успех показати могла.</p> <p>И тако се п 
ави:</p> <p>— Што сам ти рекао знадеш и из искуства.{S} И мени је Ленка изгледала хладна и горд 
 самопрегоревања.</p> <p>— Баш ко да ми из душе читаш! — узвикну чисто Ленка.</p> <p>— Зар ти м 
 питање.{S} Исто тако не питају деца ни из оних предмета што служе поглавито за развијање разум 
 — па страсно загрли другарицу и одјури из собе.</p> <p>— Чекај бар доручак; сад ће и Коста доћ 
риге опростим и загонетку решим, ево ти из мога дневника од речи до речи белешке што сам ја на  
док ја не дођем своју скамију препитати из оних предмета што истога дана на ред долазе, и за ти 
 Риму? а кад сам мислила да ћу говорити из повеснице, дошла је на ред — логика.</p> <p>— Рђав р 
сам, да су те оштре стреле наперене тек из „борбе за опстанак“.{S} За то сам се од срца смејала 
оме — то је тешко.</p> <p>И тако незнам из ког плеснивог „призрења“ и „штедње“ пита на пример м 
 си ти Даринка добила место дознала сам из Миличина писма у коме ми још јављаше, да је и сама п 
дзирава; а само ради тога не искључујем из тога реда ни иначе најслабију или најгору све док са 
/p> <p>У почетку сам мислио да то чиним из радозналости и несташлука, но кад Ленка о феријама о 
лами;“ а то је и онако у свези са тезом из педагогије о нези чулних органа — примети јој шаљиво 
рописаних правила као слепац вође, него из свега вадим језгро и што нам је најпрече; а ко је у  
 <pb n="52" /> казује ми, да људи ретко из истинског поштовања поступају.{S} А за брак је тек п 
атим Милица.</p> <p>— Шта ћемо, кад смо из нашег краја тек нас три, а други и први разред не хт 
очекиваху други влак, који се баш данас из непознатих узрока закаснио.</p> <p>— Баш ми је жао ш 
акога цифрања руковаше.</p> <p>— Та већ из речи даринчини видео си које је Милица, и зато их ни 
се.{S} Осим крајње сиротиње, што је већ из очију домаћичини вирила, беше ова соба најбољи сведо 
/p> <p>— Доручковаћу тамо — чуло се већ из дворишта, а Ленци се учини, да је Даринчин глас чудн 
о истрајности будем имао, видио сам већ из њене забуне и погледа, кад сам јој честитао друге го 
стављене“ и мушке и женске вазда питају из оног, што се последњи пут предавало, а последња лекц 
ме, да се опет видимо и да при растанку из школе задату реч испунимо.</p> <p>Ми се обоје тврдо  
редстављам) И зато сам и ја своју срећу из све снаге покуцавала за ово три године на ономе пољу 
озих од поносите хладноће што у тај мах из њих суну.{S} Од то доба вечито избегава мој поглед;  
ам тебе чешће поучавала, па си и ти баш из тих предмета боље од мене оцењена.</p> <p>— Право! — 
утра! — викаше домаћин, Ленкин муж, још из ходника; али то је кочијаш тек с празни коли учинио, 
о ме свет цени, та судба прати мене још из ране младости моје.{S} Јест, мени се вазда и трн у о 
 1990.</p> </div> </front> <body> <head>ИЗ УЧИТЕЉИЧКОГ ЖИВОТА</head> <pb n="19" /> <div type="c 
— ко би све у напред знао...{S} И ту му изађе пред очи Даринчина озбиљна и блага слика, па поно 
ад те љуби и не љуби срета те љубавни и изазивајући погледи, којима смера, да те задобије или и 
у, то јест, моћ, својих непромишљених и изазивајућих речи.{S} Но и ако се тргла опет се није по 
бори очи и заћута. — Беше му и нехотице изашла пред очи Даринчина слика па премишљаше како би њ 
ј мах из њих суну.{S} Од то доба вечито избегава мој поглед; тек неки дан добио сам куражи, да  
р.{S} Овако разуме се, да сам те морала избегавати, ако сам хтела да ми девојачки углед и карак 
главнијих штудија прешле а два сата већ избија.{S} Па не знамо што и преврћемо тек те листове;  
о г. Коста.</p> <p>— Право да ти кажем, избор ми је врло тежак — рече збуњено доктор — обе висо 
е.{S} Она је морала начути, да при моме избору, ондашњи свештеници недадоше свога гласа за мене 
и од њега — па како беху саме у купеу — извали се на клупу; а под главу метну своју кутију, кој 
p>— Неће ме дочекати.{S} Нисам им могла извесно назначити дан свога доласка — одговори она, па  
p>За време тога учитељевања само су два извештаја одбијена, а срамоту што је тога пута та мала  
питаше Ленка — он ти тек неможе писмена извештаја давати?</p> <p>— Дабоме да не; — одговори она 
 <p>О целокупном раду своме дају ми оне извештаја путем својих књижица и усменог исказа тек сва 
го истине ради морам признати, да су ти извештаји већином благи и пријатељским духом задахнути. 
 свога рада — ма где ја била — дати вам извешћа о свом раду у школи, и о мишљењу што сам га за  
 иначе не бих могла ни отети. — И с тим изви своје из његових усијаних руку.</p> <p> — Госпођиц 
! — Дакле ја треба целога века да друге извињујем и да се борим за оно што другима и само долаз 
и се, те опет седе на старо место и као извињујући се рече:</p> <p>— Разљутило ме, што се ми му 
илији; јер њему долажаху мисли од срца, извор великих и спасоносних мисли није памет, већ срце. 
е на беломе плату, лепа, чила и веселог изгледа девојчица.</p> <p>Старица је дуже времена гледа 
и поглед уливаше симпатије а Даринка ми изгледа, да сувише много мисли а да може кога искрено в 
ту учинило јој се, да и он и она смешно изгледају, па се засмеја и диже главу.</p> <p> — Одгово 
надеш и из искуства.{S} И мени је Ленка изгледала хладна и горда, и то баш онда, кад ме је можд 
инка се трже и порумени.{S} Та примедба изгледаше јој иронија па поносито рече:</p> <p>— Нећу н 
ести се за сто.{S} Но уз сву њену хвалу изгледаше као да јој залогаји у грлу застају, те на брз 
 те речи врло чудноватим покретима лица изговорила.</p> <p>Али кад виде, да се и та стрела о ме 
азмишља...</p> <p>Последње речи опет је изговорила с иронијом.</p> <pb n="50" /> <p>— Само ти у 
м.</p> <p> Ово је такође у смеју и шали изговорила, али тиме је „на јуриш“ задобила лако запаљи 
и, она згара оно што имаде, па кад и то изгори остаје пепео који временом ветар разнесе...</p>  
 махала марамом.{S} А кад их је из види изгубила, чуло се у купеу у коме беше Даринка и Милица  
оме месту од то доба учитељица и у мени изгубила бранитеља, но као у замену за то добила је већ 
орао баш данас десити!{S} Њиме си много изгубила.</p> <p>— Кад се твој „маневар“ неби мене тица 
тина смилује, да својој учитељици плаћу изда.</p> <p>— Ти од неко доба и сувише црно видиш — ре 
јој општина одвише неуредно стаде плату издавати, добио сам и ја прилику, да јој се приближим н 
РИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Кикинда 1990.</p> </div> </front> <body>  
гледи, којима смера, да те задобије или изигра.{S} Друкчије је брате код Српкиње.{S} Она баш и  
м вршити.</p> <p>— Овамо онамо, па опет излази да и ја нисам имала воље на учитељски позив — пл 
ош једна што ће се кроз који дан зацело излећи.</p> <p>Но уз све то мени се чињаше, да би вазду 
д Даринка — онда нам је учитељска школа излишна.{S} Јер науку што се у основној школи предаје к 
браза викати противу моде, кокетерије и измајсторисане наивности женскиње; јер како она може би 
зе оловку.</p> <p>— Приповетка ми је на измаку — настави весело и несташно Милица — Цео живот и 
 пати од џепне болести; месец је већ на измаку.{S} А г. доктора друго тишти; јер док беше Дарин 
лазе? — питаше он, а — ферије су већ на измаку, уздахну Милица — а и Даринка је навалила да се  
> <p>Домаћичино лице показиваше благу и измучену душу, па како сам сличне појаве и у имућнијим  
и разлагања.</p> <p>— Шта неће огорчење изнаћи — насмеја се Даринка — с те стране још те нисам  
тави забринуто и тужно „ома би и ракију изнела у шталог.{S} Та боље је да ми се и ракија поквар 
купило више жена, а из те групе чула се изнемогла дрека.</p> <p>Кад сам до њих дошла, видим, да 
 Али мало после зајеча од бола, што јој изнемогло тело мучаше, те молећим гласом рече:</p> <p>„ 
 и преко воље поглед пун поштовања, или изненађења.{S} Тај поглед је за ваљана учитеља накнада  
е га чаршавом и неким старим кожухом, и изнесе у коморицу што је била до собе.</p> <p>„Сад да м 
ицу. — На постељи лежи у маленој собици изнурена стара жена а код прозора везе на беломе плату, 
ћи, хоћете ли и малу Смиљу за учитељицу изобразити?{S} Или можда се и ви надате, да ће донде на 
ише запуштена да би ја, уз њихово често изостајање од школе, душу оплемењавати, рђаве навике од 
а ја вазда блаже мислим но што се можда изражавам; те сам и овде тек изрекла своје мисли, а у с 
раза а очи јој узеше за часак неки благ израз те загрливши другарицу рече: — Видим да сумњаш о  
 Милицу! — викну г. Коста а лице му узе израз, к’о да му пријатељ тврди, да се сунце на западу  
p>— Незнам — рече Даринка а озбиљни јој израз на лицу пређе у осмеј — Али толико могу рећи, да  
, а преко лица као да јој прелети тужан израз — Па кад је само сретнима намењено уживање у живо 
ушки механично изричу, неки томе сличан израз...</p> <p>Ленка и Милица прснуше у смеј, а она се 
о у њима видио сузе или бар оног благог израза и смутње којим су га чешће Даринчине очи за трен 
 С Миличина лица нестаде оног несташног израза а очи јој узеше за часак неки благ израз те загр 
рица је дуже времена гледала девојче са изразом материнске нежности и љубави.{S} Али мало после 
е разумем те? — рече г. Коста питајућим изразом.</p> <p>— Лако ме је разумети.{S} И ја сам проб 
 то и беше испит, по новијем учитељском изразу — сјајан.</p> <p>— Морам признати да истину гово 
 таксирао „ладним створењем“ и отворено изрекао, да му симпатију не уливам.{S} Друга би можда б 
ва; а баба Мара сетила ме оне практичне изреке:{S} Не плећи се у оно, у што ниси позват!{S} Оси 
о се можда изражавам; те сам и овде тек изрекла своје мисли, а у самој школи тешко да би и око  
ћи, баш као што често и мушки механично изричу, неки томе сличан израз...</p> <p>Ленка и Милица 
омишљала на злобу и завист што се отуда изродити може — примети Ленка.</p> <p>— И на то сам пом 
ог, кад сам осетио, да си баш ти у томе изузетак; т. ј. да се љутим, што ми ти неверујеш, већ м 
ђу нама; но он ће опростити — свуда има изузетака.</p> <p>— Ваљда да опрости, што си и нехотице 
овако говорим.{S} Ја знам, да свуда има изузетака и да сте и ви баш један „егземплар“ од те врс 
а, не морају зато бити неоправдане; јер изузетака налази се свуда, а право да кажем ни сама неп 
 наставе, па што онда и за себе тражите изузетка?</p> <p>— А ко га тражи? — осече се Ленка — ја 
 и ви баш један „егземплар“ од те врсте изузетнога „раритета“ те се на вас моје речи и не могу  
ас моје речи и не могу односити.{S} Али изузеци још не чине већину, па ми не можете замерити, ш 
 сећам и последњих речи, што их својима изусти Песталоције.{S} Па кад Песталоци — ваш омиљени п 
ш није раменом свет поправио, па нећете ии ви.</p> <p>— Раменом не; ал’ енергичним радом и зауз 
штанин; а осим тога био је и сироче без икакве ближе својте.</p> <p>Тај дан до у вече проведоше 
ога труда, а не тек вечито да радим без икаквог признања и награде.</p> <p>— Тако је! — викну с 
тнији био да нема тих проклетих ферија, или да један пут настану вечито па да је она тако к’о с 
тај позив, као што си ти Ленка урадила, или се латити оног правца у настављању, који ће и у том 
ихов и преко воље поглед пун поштовања, или изненађења.{S} Тај поглед је за ваљана учитеља накн 
а, имаш ли ти љубави према томе позиву, или те је руководило славољубље и — мода.</p> <p>— Немо 
ова? сањаш ли још о каквом Песталоцију, или ћеш се и ти задовољити с обичним човеком? — И ту не 
пира она потрошила док је добила плату, или док чујем како је „почастила“ баба Мара — насмеја с 
шко и теби, ако ти нешто очи оболу! ... или се и твоме мужу вечито ћератање досади...)</p> <p>Н 
вника има, незнам која варош у Америци? или:{S} Кол’ко универзитета има у Риму? а кад сам мисли 
бра доза лакомислености и саможивља.{S} Или ако не то, онда јој је срце покварено па јој није н 
 мало луђа, мало млађа и мало лепша.{S} Или ако не то, оно бих бар морала имати мало хладније с 
пут у животу пофалила, па нећу више.{S} Или би ти хтела да због родољубља и мог уверења, да доб 
 малу Смиљу за учитељицу изобразити?{S} Или можда се и ви надате, да ће донде наступити сретниј 
 очи јој се при тим речима запламтише — или зар вас баш нимало неусрећује кад вас на улици задр 
дете најпре да освести, да му је „Баба“ или „баца“ отац а „нина“ или „сека“ мати; то ужива по 3 
а му је „Баба“ или „баца“ отац а „нина“ или „сека“ мати; то ужива по 3 — 4 стотине плате, а уз  
х том приликом рони по нека мајка, деда или меког срца баба морају сваког бар за часак усрећити 
 од родољубља...</p> <p>— Да то Даринка или Милица говори, — примети шаљиво г. Коста — ја бих р 
и неће замерити, ако се која приповетка или друго што не пређе!</p> <p>После овога за часак сви 
или беше сувише сретна што ме је добила или сувише несретна што остави учитељевање; доста да ни 
 и не призна, да за то још није дорасла или док се не покаже тога позива недостојна.</p> <p>Тим 
— Што? — и ја нисам у таким околностима или баш те „пузавачке“ природе, па да пред сваким пузим 
Осим тога, ја вас нисам познавао, а она или беше сувише сретна што ме је добила или сувише неср 
исани осећаји скученост срца и хладноћа или чак и необразовање; а озбиљно размишљање за нас је  
 ли њен муж хришћанин или чивутин, млад или стар, поштен или обешењак, сретан или несретан, јер 
и оне не подлегну те постану као и прве или омразе и себе и свет па постају, за нас мушке, нека 
 би баш сад тако радо у њима видио сузе или бар оног благог израза и смутње којим су га чешће Д 
и погледи, којима смера, да те задобије или изигра.{S} Друкчије је брате код Српкиње.{S} Она ба 
 видети да код свога прозора чита, шије или баш гледа крозањ.</p> <p>У почетку сам мислио да то 
ња, да се тамо преко слабо о мени брине или да су учитељице другога кова и соја, а не од онога, 
у записник кад их најпре већина потврди или одбије.</p> <p>За време тога учитељевања само су дв 
се жртвовало можда каквој светијој цељи или је тек узгред носило име Српкиње, а у ствари не беш 
А тај поглед уједно јој и казиваше: „Ти или си крајња искреност или крајња кокета и — ђаво.“</p 
уверена да ће поред мужа комотно живети или уз њега некога угледа у свету стећи.</p> <p>— Тако  
годама бори; а у ужем кругу, у породици или као што твој муж вели „на утрвеној стази“ моћи ћеш  
во сребрно влакно у својо црној, плавој или смеђој коси, па и ако је још девојка опет се нимало 
казало твоје понашање.{S} Кад ја пеглам или шијем а ти ми читаш, а да си узео жену са миразом,  
с можда из појединих предмета са једним или два степена ниже оценити, мене неће баш много љутит 
затим и још једном на брзо тек погледом или притиском руке опростише се од својих мештанских по 
ога — каже — већина жена постаје лутком или кокетом па квари цело човечанство.{S} Мањину опет — 
д или стар, поштен или обешењак, сретан или несретан, јер она ужива у лажном сјају па јој је до 
анин или чивутин, млад или стар, поштен или обешењак, сретан или несретан, јер она ужива у лажн 
боме мало стало је ли њен муж хришћанин или чивутин, млад или стар, поштен или обешењак, сретан 
а. — То би било грозно!</p> <p>— Грозно или не; ал мени се тако слути — рече замишљено Даринка. 
и казиваше: „Ти или си крајња искреност или крајња кокета и — ђаво.“</p> <p>За то још већма пор 
учујем из тога реда ни иначе најслабију или најгору све док сама не увиди и не призна, да за то 
задовољила у браку са јадном наклоношћу или чак — сажалењем...{S} И ту се гласно засмеја а очи  
е, ма да им се на лицу јасно видело, да им се мисли врзу око последњих дана свога ђаковања.</p> 
шће понављао заједно са женом молбу, да им опет скоро дођу и да им чешће пишу.{S} Оне су ово по 
поменама, опет се надају, и очекују, да им се приповетка и без њиховог посредовања по вољи сврш 
мењавање срца дечијег; а уз то треба да им улије у њихову главицу и сва знања, која су законом  
.{S} Вече међутим беше удесила Ленка да им самима остане.{S} Знала је, да ће јој већ сутра друг 
вор се опет дуже времена не поче, ма да им се на лицу јасно видело, да им се мисли врзу око пос 
 живети.{S} Народ и општина кад хоће да им ваљано служимо, нека се боље побрине за нас, а не да 
ше девојке бити попадије ни помодуше да им треба учитељка а намирисала сам ја, да баш ни попови 
женом молбу, да им опет скоро дођу и да им чешће пишу.{S} Оне су ово последње радо обећале, и с 
 Даринка — Ето зашто.{S} Оне увиђају да им у делању имаде неких недостатака, које оне саме без  
без опште помоћи не могу да отклоне, па им је тешко вршити свој позив без уверења, да га сасвим 
амама још и три њихове другарице; а кад им у лице загледамо, видићемо да су то наше познанице,  
риповеци радо опростити.{S} Особито кад им још кажем, да сам и ја — учитељица.</p> <p>Јавор, 18 
ата и Даринка али она не дође — доцније им је писала, да је била у јаком послу...</p> </div> <d 
ако осете да су се у себи превариле, те им се тај позив не мили, могу га без велике своје штете 
ће станице.{S} Ту уђе и више путница те им говор узе други правац.</p> <p>— Ено врх торња у мом 
 спавала.</p> <p>На прагу собњем окрете им се опет па искреним ал једва чујним гласом прошапута 
 венчаше се доктор и Милица.{S} Сватови им беху врло весели; а била је позвата и Даринка али он 
читају.{S} Али кад у собу ступила учини им се да је и сувише бледа и тужна те заборавише своју  
епо што сте обе заједно дошле — примети им она љубећи их.</p> <p>— Пут овамо води преко С. — ре 
 <p>„Шта ту радите?“ запитам их кад сам им по обичају назвала: „помозбог!“</p> <p>„Та ето болес 
а.“</p> <p>— Неће ме дочекати.{S} Нисам им могла извесно назначити дан свога доласка — одговори 
икаже своју вереницу, Милицу.</p> <p>Он им је искрено пожелео среће.{S} Али кад се сетио Даринк 
, што дечији ум ни мало не мори а много им користи и полажење школе омили.</p> <p>Него и опет м 
увши пред њу хладно печење и теста, што им је остало од вечере.</p> <p>— Није, — насмеја се Дар 
аво, што ће ти паразитски карактери што им је главна црта лично задовољство, да буду мајке и пр 
срет.</p> <p>— Наставите посао! — викну им она, па се засмеја. — Боже мој, чудан ти је човек; с 
те до Т. из кога су обе и биле, и да су им родитељи, истина ваљани, али — баш као и њени, — сир 
е су бар стекле добру класу, а у животу им и онако тек треба метод, по коме се можда такође без 
рихвати он и остави оловку — Него то ћу им ја приповедати.{S} Ти ћеш можда што слагати.</p> <p> 
а баш нећу! — шалио се он — знам да ћеш им приповедати како си ме уловила.{S} Хоћу дакле да чуј 
 таки паметни госпођа! ..{S} Фала богу, има у селу јоштер паметни људи па ће вришко и теби дати 
и и ту не треба бити сувише осетљив.{S} Има и томе основана узрока; сви знамо да је наш народ с 
 за то не мораш ти баш о њему сањати. — Има и других људи!</p> <p>Даринка се насмеши, и после н 
рече ироничким осмејом Милица.</p> <p>— Има природа што их тек патња челичи — рече замишљено до 
лобне, а овако само те морам сетити, да има и Српкиња што пођоше за туђинце.</p> <p>— У хиљади  
 хтеле удати...{S} А треба да знају, да има мушких који умеју и новац прегорети, и...</p> <p>—  
а међу нама; но он ће опростити — свуда има изузетака.</p> <p>— Ваљда да опрости, што си и нехо 
што овако говорим.{S} Ја знам, да свуда има изузетака и да сте и ви баш један „егземплар“ од те 
рината; а то је много за учитељицу која има за живота своју „минимум“ плату а после смрти — пар 
сам н. пр. питање:{S} Колико становника има, незнам која варош у Америци? или:{S} Кол’ко универ 
мамо тек девет стотина, а Анђелија сама има у В. осим 500 форината још и нешто земље и стан кој 
авно, она је чедо протекције и среће па има сведоџбу с препоруком; а то је довољно, да и најбољ 
 у Америци? или:{S} Кол’ко универзитета има у Риму? а кад сам мислила да ћу говорити из повесни 
г? — рече јетко Даринка. — Поље на коме има учитељство да ради дабоме да је трњем обрасло; али  
најпрече; а ко је у бољим околностима и има каде, од воље му да гледа и на сјај, лепоту и узгре 
еност и друге душевне врлине. (И зато и има трајне т. ј. вечите љубави и љубави што за мало тра 
о ужива по 3 — 4 стотине плате, а уз то има да наставља по 6 разреда и 100 — 200 деце (разуме с 
чим престанеш давати, она згара оно што имаде, па кад и то изгори остаје пепео који временом ве 
то зашто.{S} Оне увиђају да им у делању имаде неких недостатака, које оне саме без опште помоћи 
још од дана нашега испита; а ја и онако имадем све прибележено у своме дневнику.</p> <p>— Гилт! 
та оцена боља дати.{S} А да сталне воље имадеш, и да ти није „плева“ у глави — то су тек могли  
церити се, кад заједно с твојом Милицом имадеш више среће него памети, — рече љутито па обуче к 
.{S} И ту онда покажи пристојан успех и имај воље на учитељски позив!</p> <p>„На ствар“, Ленчиц 
слити, да си томе баш само ти узрок.{S} Имала сам ја за тај одсудан корак и других важнијих раз 
кажем, да немаш право.{S} Воље сам и ја имала као и свака од вас, него је погрешка у томе, што  
.</p> <p>Осим тога — настави — овде сам имала и других разлога.{S} Приметила сам већ одавно, да 
амо онамо, па опет излази да и ја нисам имала воље на учитељски позив — плану на то Ленка — Но  
 се Милица.</p> <p>— Шта си с том бабом имала? — питаше радознало муж и жена.</p> <p>(Даринка с 
општу корист одричу.{S} Зато сам уједно имала на уму, шта ће свет о мени и моме знању и способн 
оле предавати.{S} И онда су заиста неке имале право што су педагогију и психологију училе овлаш 
ла; труда и рада се не плашим, а и воље имам, па што буде могуће зацело ћу успети — рече Даринк 
латом коју и ви имате.{S} Све три дакле имамо тек девет стотина, а Анђелија сама има у В. осим  
и сувопарно филозофисање.{S} И онда још имамо образа викати противу моде, кокетерије и измајсто 
ко нама, — уздахну Милица. — И онда још имамо образа хвалити се, да и ми у просвети напредујемо 
 кад сте у соби ракију налили?“</p> <p>„Имамо, ал’ о’де ће се пре кренути“.</p> <p>„Тако је“; р 
 ко би уз толике неприлике и иа то воље имао?! — умеша се и Ленка.</p> <p>Онај ко суди и себи,  
заиста доћи, ако само истрајности будем имао, видио сам већ из њене забуне и погледа, кад сам ј 
ицом такође са минимум платом коју и ви имате.{S} Све три дакле имамо тек девет стотина, а Анђе 
 врло мало бити према труду, што ћеш га имати; па и тај грдни труд биће ти ненаграђен, превиђен 
а.{S} Или ако не то, оно бих бар морала имати мало хладније срце и скученије осећаје, па да и б 
 да право каже наша сека Пела: „Боље је имати среће, нег памети.“ — И ту нагло устаде и приђе п 
в био — упаде му у реч она. — Требао си имати на уму, да сам ја осим усамљене девојке и учитељи 
ије, ко ће у сваки пар баш све у памети имати?!</p> <p>— Па ни ја нисам боље пролазила — примет 
ајбоља места пограбити; јер ко те пита, имаш ли ти љубави према томе позиву, или те је руководи 
од мене — „лепа кућа“; само се сети, да имаш душу па не мој бар онда да треш крајнике кад си пи 
— Доћи ћу после подне, и онда ћу видети имаш ли право — прекиде доктор тишину својим звучним и  
с — знате како пролазим.</p> <p>— Право имаш; и сама сам тако нешто приметила, од кад сам с тоб 
 светијој цељи или је тек узгред носило име Српкиње, а у ствари не беше ни Српкиња ни жена, нег 
/p> <p>„Та ето болесно ми дете, па га у име божије провлачимо кроз зид, да се одели на коју год 
крстом, на коме беше осим неког женског имена, још и ово забиљежено: „Овдашња вредна и ваљана у 
 <p>У том звонце зазвони и вратар викну имена оних станица, уз које ће се путовати.</p> <p>Наше 
сутним гостима, што дођоше да честитају имендан — иначе не беше никога у кући.{S} Господин Кост 
аринку и Милицу познавао је још од оног имендана. — И зато се и нас ништа не тиче.</p> <p>Једно 
 заједно са мном моли, да нам о његовом имендану — о Константину и Јелени — у госте дођете.{S}  
ије од оног разговора наших познаница о имендану г. Косте.</p> <p>Даринка и Милица и опет су ко 
ену душу, па како сам сличне појаве и у имућнијим кућама виђала, утишах своју злу вољу па јој с 
ћи, што је данас субота а сутра недеља; иначе нема учитељу у време школско гошћења.</p> <p>Но в 
.</p> <p>— Ал’ то је баш важно било.{S} Иначе су могле помислити, да сам се и ја миразу од твог 
ћута.</p> <p>— Кажи све! — рече Коста — иначе ни ја не видим узрока за...</p> <p>Али он и не до 
тима, што дођоше да честитају имендан — иначе не беше никога у кући.{S} Господин Коста не био п 
е појединаца?! викну Даринка</p> <p>— А иначе благе јој очи чисто севаху — Па зашто смо онда љу 
не сме трпити, прихватила сам се и тога иначе мени не повољног средства.</p> <p>— Па како си то 
истанем; стисли сте ми руке тако, да се иначе не бих могла ни отети. — И с тим изви своје из ње 
ња па чак и Францескиња, којима се наше иначе „ултра Србенде“ и без једног новчића мираза пожен 
ради тога не искључујем из тога реда ни иначе најслабију или најгору све док сама не увиди и не 
и Срби и у томе смо напреднији.{S} Наша интелигентна браћа само се из чисте љубави жене.{S} Њим 
ј, т.ј. будућем нараштају повећега дела интелигентнијих Срба.{S} Па и ако се вели: „какав отац, 
 мора — какав тек мора бити укус у мање интелигентних људи!</p> <p>— Промислићу се — рече на то 
е ће приповетка бити бар и необичнија и интересантнија, а добро знате да се и онако тек необии  
 а добро знате да се и онако тек необии интересантно од нас удаљене ствари радо читају и да све 
а кажем.</p> <p>— Шта није? — то је баш интересантно прихвати он и остави оловку — Него то ћу и 
ала; јер ти ће вас снови зацело највише интересовати.</p> <p>Учини ми се да смо са 10—15 година 
е, што своју личну срећу жртвују општем интересу и онда кад се та жртва превиђа од стране оних, 
 порумени.{S} Та примедба изгледаше јој иронија па поносито рече:</p> <p>— Нећу никога да вређа 
те и трећи пут кроз зид, некако смешном иронијом настави:</p> <p>„Знам ја, да нови касапи под.. 
> <p>Последње речи опет је изговорила с иронијом.</p> <pb n="50" /> <p>— Само ти увек тако ради 
има „за ситнице“ — „четворке“ — и ту се иронички засмеја.</p> <p>У том стигоше и до прве станиц 
ризнајеш, да и тебе штошта тишти — рече ироничким осмејом Милица.</p> <p>— Има природа што их т 
 што, па опет друге престижеш! ... рече иронично и јетко он и оде из куће.</p> <p>— Твој муж је 
 Српкиња ни пошла за туђинца, — примети иронично Ленка — Српкиње се још нису толико еманциповал 
звештаја путем својих књижица и усменог исказа тек сваке суботе по подне.{S} Том приликом похва 
ору целе школе а никако се не држим тек исказа поједине надзорнице; јер те исказе тек онда увод 
је најскривенија и која се речима никад исказати не да.</p> <p>Непрестано вичете да нисте награ 
 тек исказа поједине надзорнице; јер те исказе тек онда уводим у записник кад их најпре већина  
 томе одушевљењу само десетицу повишице искала. — зацело је неби добила.</p> <p>— Право велиш!  
 ја сам човек па хоће осећаји кадкад да искипе, а јуче сам у најосетљивије жице била дирнута.{S 
 скамију надзирава; а само ради тога не искључујем из тога реда ни иначе најслабију или најгору 
љутило.</p> <p>Шта више ако ћу да будем искрен, морам рећи, да сам се баш онда љутио, и то баш  
ледај боље, па ћеш наћи, да и Даринчине искрене и благе очи не уступају Миличином пламеном погл 
ло ватреније у те — као што ти велиш — „искрене очи“ али се згрозих од поносите хладноће што у  
<p>На прагу собњем окрете им се опет па искреним ал једва чујним гласом прошапута:</p> <p>— Лак 
а, да сувише много мисли а да може кога искрено волети.</p> <p>— Много мисли! — викну г. Коста. 
ш зарана дома и ако их г. Коста и Ленка искрено и својски задржаваху.{S} За њима је Ленка дуго  
своју вереницу, Милицу.</p> <p>Он им је искрено пожелео среће.{S} Али кад се сетио Даринке и св 
лак и кондуктер отвори врата.{S} Оне се искрено загрлише и ижљубише; а кад се влак опет кренуо, 
ујући погледа.</p> <p> — Реци ми Милице искрено — рече за тим — волиш ли ти њега здраво?</p> <p 
 настави Даринка замишљено — казаћу вам искрено баш све мисли своје, и ако видим, да се у много 
кад би вечито с Вама живео.{S} Зато Вас искрено питам, хоћете ли бити моја жена?</p> <p> Њему с 
нчина слика па премишљаше како би њеном искреном лицу тек тај смеј доликовао...</p> <p> — Та шт 
твари, а код неких је опет разборитост, искреност и друге душевне врлине. (И зато и има трајне  
једно јој и казиваше: „Ти или си крајња искреност или крајња кокета и — ђаво.“</p> <p>За то још 
 рече г. Коста погледом пуним братинске искрености и узрујаним гласом — На пример, да си после  
згара оно што је примила док и последњу искрицу не претвори у пепео — у успомену...</p> <p>Ако  
<p>У ходању видим, да се код неког зида искупило више жена, а из те групе чула се изнемогла дре 
само казивати шта смо за ово три године искусиле.</p> <p>— Зар је рђаво учинила, што се удала?  
>— саморадњом у школи сад је тек стекла искуства па је требала тиме и народу дуже да послужи.</ 
:</p> <p>— Што сам ти рекао знадеш и из искуства.{S} И мени је Ленка изгледала хладна и горда,  
тељу при настави помажу.{S} Али време и искуство научило ме је, да је и у лошем често баш добро 
ислиш да ја никад не долазим у ту врсту искушења, па да вас баш немогу разумети. — рече смешећи 
у одсудном часу да доктора не доведем у искушење, кад покуша и он да размишља...</p> <p>Последњ 
а лутка свет обично неправедно оцењује, исмејава и презире, док сиротице и оне не подлегну те п 
ођем.</p> <p>— Види се да си свој занат испекла — рече шаљиво домаћин.</p> <p>— То не поричем,  
уда ме је доста стало, али за то и беше испит, по новијем учитељском изразу — сјајан.</p> <p>—  
 да запамтим кад сам полагала учитељски испит.</p> <p>— Само да добро прођемо — рече на то Мили 
 Он се може датирати још од дана нашега испита; а ја и онако имадем све прибележено у своме дне 
сеткама, често и мучили.{S} Али сад при испиту, обасјана су и та злобна лица сјајем племенитији 
уживала ја и свака од вас већ при првом испиту са својим ђачицама?</p> <p>Већина публике је оби 
 онда се и сам вараш.{S} Посматрај ти и испитуј још данас озбиљно, и онда решавај.{S} Та ја их  
већ од тога одучити...</p> <p> Ленка је испитујући погледа.</p> <p> — Реци ми Милице искрено —  
азгледајући неке ноте, што се ту нађоше испитујући посматраше доктора на чијем се лицу огледаше 
е и порумени, јер виде, како је домаћин испитујући мери.{S} А тај поглед уједно јој и казиваше: 
ме позиву за ово три године полагах, не исплаћује се ни новчаном наплатом, ни признањем народа; 
и и опет велим, да се та брига и рад не исплаћује и да би паметније било да си мање ревностна.{ 
/p> <p>— Свет се не може једним раменом исправити; а себичност је најопштије својство човечије, 
 опет угледне.{S} Осим тога, био је још испре најбољи домаћинов пријатељ па и „најотровнији јез 
о и да при растанку из школе задату реч испунимо.</p> <p>Ми се обоје тврдо надамо, да ћете нам  
не навикнута на тај красни „миомир“ што испуњаваше моју школу (што се простире највише 7—8 мета 
> <p>Па шта о томе велиш? — питаше је у исти мах муж и жена.</p> <p>— Шта?{S} Сад ништа, онда с 
и Даринка.</p> <p>На прозору указа се у исти мах мушко и женско лице, а за тим истрчаше обоје н 
ста журиш? — питаше га Милица која се у исти мах весела и добре воље указа на врати своје собе. 
не пазећи много на своје речи, јер се у исти мах доктор Гавриловић указа на врати.</p> <p>— Кос 
>— И ти ћеш баш да легнеш? — запиташе у исти мах две другарице.</p> <p>— Није него ћу тек бадав 
другарице.</p> <p>— Којешта! — рекоше у исти мах обе другарице. — Остани ти Коста.{S} Оно што с 
да је Даринчин глас чудно дрхтао; али у исти мах беше јој се разбудила ћерчица те тепаше: „мама 
е.</p> <p> <pb n="46" /> </p> <p> Али у исти мах обори очи и заћута. — Беше му и нехотице изашл 
ћемо се дуже разговарати — рекоше јој у исти мах обе другарице. </p> <pb n="23" /> <p>Она их са 
 ја вазда тек учитељица остати.{S} Но у исти мах тргох се из свога заноса, те ми се учини, да с 
шта нетиче!</p> <p>— Не тиче! — викну у исти мах муж и жена, а прекорни је погледи сретоше.</p> 
ца а чело ногу љиљан и ружица.</p> <p>У исти мах прође кроз гробље нека лепа, млада и здрава се 
ога су обе и биле, и да су им родитељи, истина ваљани, али — баш као и њени, — сиромашни људи.< 
а ће те и ви наћи, да су саставци чиста истина, која је обично непријатна укуса и за вољно „ајн 
 ледена рука дирну.{S} Миличина рука је истина сад дрхтала, а из очију сипаше јој такође необич 
е већина и глађу бори.</p> <p>— И то је истина — примети Ленка — али и опет могао би марљивији  
е та неправда хтела нанети.</p> <p>Него истине ради морам признати, да су ти извештаји већином  
орокљива света остане онакав какав је у истини.{S} Знала сам добро, да се нама учитељицама све  
рено гледајући јој у очи — она је вавек истинита; јер ево и ја био бих много сретнији кад би ве 
ва.,..{S} И што већине ради не могу ову истином „филовану“ „кнедлу“ ћутећки да прогутам, него ј 
b n="52" /> казује ми, да људи ретко из истинског поштовања поступају.{S} А за брак је тек потр 
и новац, за њих узгредна ствар.{S} А да истину говорим, увидићеш и ти, чим се сетиш оних многих 
зу — сјајан.</p> <p>— Морам признати да истину говори, — примети домаћин — само ми је врло заго 
p>— Ваљда да опрости, што си и нехотице истину казала — рече Ленка па се и опет засмеја.</p> <p 
пходно нужно учитељево вешто питање.{S} Исто тако не питају деца ни из оних предмета што служе  
и ако је близу љубави опет није једно и исто. — Од поштовања до љубави, каже се, да треба тек ј 
 кад се већ ретко ко тога сећа.{S} Тако исто падне на мене коцка, да говорим о електрицитету ба 
 скамију препитати из оних предмета што истога дана на ред долазе, и за тим по својој увиђавнос 
, па је тако морало да буде...{S} Али у истом моменту учинило јој се, да и он и она смешно изгл 
чаја и пољубио.{S} Али срце као да му у истом моменту опет нека ледена рука дирну.{S} Миличина  
оста разумљиво Даринка.</p> <p>— Аха! — историја педагогије — рече Милица — и у сну јој Пестало 
 је штета што се нико не сећа узроке да истражује — примети јетко Милица.</p> <p>— Ти би хтела  
рња и води пут срећи, само треба воље и истрајности.</p> <p>— Тако је — рече шаљиво домаћин — а 
 вам је сво учитељство криво — Нема вам истрајности, способности и шта знам ја, шта још ви не р 
итељица.</p> <p>Замераћете ми, да немам истрајности и енергије.{S} Па добро нека је и то! — нећ 
ни.{S} А да ће ми заиста доћи, ако само истрајности будем имао, видио сам већ из њене забуне и  
 исти мах мушко и женско лице, а за тим истрчаше обоје на поље.</p> <p>— Терајте унутра! — вика 
место њега остаје угљен о који и кад се исхлади може планути, али ретко ватром-љубави, а обично 
што би требало.{S} Ја сам покушавала да их од тога одвикнем; но тада ми опет долажаху сувише до 
данас озбиљно, и онда решавај.{S} Та ја их обе волим ко’ сестре, ал’ таком пријатељу као што си 
бе другарице. </p> <pb n="23" /> <p>Она их само зловољно и тужно погледа.</p> <p>— Зар није так 
 препреке, што нам напретку сметају, па их треба отклонити, ма и оним средствима, које људи не  
 код ње; јер као што већ знамо г. Коста их беше заволео као и жена му, те од њихове стране не б 
чима за њима и махала марамом.{S} А кад их је из види изгубила, чуло се у купеу у коме беше Дар 
е исказе тек онда уводим у записник кад их најпре већина потврди или одбије.</p> <p>За време то 
 опазио где оде у општину — рече он кад их је поздравио. — Али камо госпођице Даринке?</p> <p>— 
римети Милица и с тим уђоше у кућу, где их Ленка и домаћин упознаше и с другим присутним гостим 
и што на мах плану и за оне ствари које их се не тичу.{S} Но уз све то беше опет разборит човек 
 онако нису нужне. —</p> <p>— Ал’ ја би их штампао; а то вам већ неби било право?</p> <p>— Боже 
зговор.</p> <p>На идућој станици остави их госпа опет, али разговор се опет дуже времена не поч 
 друге томе потребне књиге.{S} Читаш ли их ти Милице? — То нам је на селу нужније и од кућарств 
 С вашим форинтачама и петицама, што ми их к’о од беде давасте не бих могла храну набављати.</p 
е заједно дошле — примети им она љубећи их.</p> <p>— Пут овамо води преко С. — рече Даринка — п 
и уверен, да су докторове речи, што сам их код тебе у врту чула најбољи доказ, да у њему нема < 
шуљицу.</p> <p>„Шта ту радите?“ запитам их кад сам им по обичају назвала: „помозбог!“</p> <p>„Т 
оловине марта, а пре и после тога видим их у школи, што’ но веле, „тек од жеље“.{S} За то да ко 
оше обе другарице још зарана дома и ако их г. Коста и Ленка искрено и својски задржаваху.{S} За 
 сам до сад био заљубљен.</p> <p>— Било их је дакле и више? питаше смејући се Ленка.</p> <p>— Ч 
чимо на она правила и упутства, што смо их у учитељишту добили, нити да се само на узоре угледа 
ринчини видео си које је Милица, и зато их нисам „по правилима етикеције“ упознавала; — смејаше 
а комловом и неколико пари обојака, што их је домаћица без сумње јутрос опрала па прострла да с 
 врло добро сећам и последњих речи, што их својима изусти Песталоције.{S} Па кад Песталоци — ва 
 путем могуће је мени поред незгода што их учитељи на селу трпе, да по чешће проведем по више с 
смејом Милица.</p> <p>— Има природа што их тек патња челичи — рече замишљено домаћин.</p> <p>Да 
а за сву досадашњу неправду; а сузе што их том приликом рони по нека мајка, деда или меког срца 
едан од двеју главних надзорница и тихо их препитује оне приповетке и молитве, што смо већ преш 
и, а она, баш к’о у пркос, ретко је куд ишла, те јој се не могох придружити ни у пратњи.{S} И т 
но па јој није ништа свето, него је већ ишла на то да ономе пружи руку где ће моћи узурније жив 
сетио, да си баш ти у томе изузетак; т. ј. да се љутим, што ми ти неверујеш, већ ме се свуда, п 
 по кад и кад заносе и сенком живота т. ј. сном?!.</p> <p>И зато се мени од педагога Песталоциј 
душевне врлине. (И зато и има трајне т. ј. вечите љубави и љубави што за мало траје.{S} Трајна  
шљење; али само у теорији а у пракси т. ј.{S} У животу нама су чисти и неизмајсторисани осећаји 
ке и прамајке нашој узданици српској, т.ј. будућем нараштају повећега дела интелигентнијих Срба 
к и тврдо се заверио, да ћу учитељицу т.ј.{S} Ленку за жену узети и у општинском стану живети.< 
ског блата неби превукло.{S} Осим тога, ја вас нисам познавао, а она или беше сувише сретна што 
то смо људи, себични смо.{S} Осим тога, ја сам једанпут у животу пофалила, па нећу више.{S} Или 
</p> <p>Да је баба Мара блаже говорила, ја бих се зацело јако љутила.{S} Овако видила сам, да с 
 од тебе и очекивао.{S} Но не брини се, ја ћу се већ постарати, да и ти за другом титулом дуго  
 чула сам често од вас (као што видите, ја вам обема пишем у једанпут, а после ћу тек преписати 
ица — Да је тај твој Душан Т. црквењак, ја бих загонетку одавно решила.{S} Овако, гледам, гледа 
смислено насмешити.{S} Но и опет за то, ја хоћу да се надам; јер и онако је нада хришћанска врл 
азуме, осмељена настави:</p> <p>— Јест, ја не спадам у природе што се свога личног права на ужи 
гиња, да с њоме идем њезиној тетци у X. Ја сам дала реч а мислим да је и теби право.{S} Поћи ће 
риво насмеја.</p> <p>— Немој се љутити; ја нећу никог да учим, него тек казујем своје мишљење — 
p>— Не, Коста, то није за моју природу; ја друкчије свађам те ствари.{S} Брак код мене није трг 
Немојте се срдити што овако говорим.{S} Ја знам, да свуда има изузетака и да сте и ви баш један 
рече затим — па хајд’те и ви самном.{S} Ја бих врло волела, а и моји би вас једва дочекали.</p> 
да раније у школи но што би требало.{S} Ја сам покушавала да их од тога одвикнем; но тада ми оп 
већ улива симпатије, нека се и узму.{S} Ја сам се уклонила у одсудном часу да доктора не доведе 
е он — Па шта си хтела са оним „ви“?{S} Ја ко’ бележник шта сам ти могао помоћи?!</p> <p>— Та т 
> <p>— Причинило ти се — рече доктор. — Ја нисам ништа чуо.</p> <p>— Чуо сам, ал’ ваљда је било 
ћи се г. Коста.</p> <p>— Право велиш; — ја сам заборавила, да још Даринка и Милица на ред долаз 
ку и боље, што смо саме, — дода Ленка — ја нисам расположена за весеље. </p> <p>— Теби је све т 
 <p>— А ко га тражи? — осече се Ленка — ја се само љутим, што није обичај да и те „даровите“ по 
поче:</p> <p>— Сека Наста није лагала — Ја сам од како је нова учитељица дошла чешће вирио кроз 
ица говори, — примети шаљиво г. Коста — ја бих рекао, да су злобне, а овако само те морам сетит 
 те стране још те нисам знала.</p> <p>— Ја нисам злобна и ако сам огорчена; и моја примедба, до 
ељицу варале — примети Милица.</p> <p>— Ја не дајем ни једној баш ни какве власти.{S} Право наг 
— Даринка је тек жена за тебе.</p> <p>— Ја ти кажем како ми је ово дана на срцу — рече доктор н 
је пролазила — смејаху се оне.</p> <p>— Ја се тиме и не хвалим.{S} Но и ви допустићете, да је п 
 њега и за часак обоје ћутаху.</p> <p>— Ја те брате нећу одвраћати од намере — рече сад Коста — 
сад и трећа. — Та све жмиркаш.</p> <p>— Ја? — рече Даринка па протре очи —- Ал’ нека, треба и ј 
> <p>— Забранити...{S} Забранити... ал’ ја би је задржао — гунђао је он. — Ал’ ти дабоме, ниси  
Нама и онако нису нужне. —</p> <p>— Ал’ ја би их штампао; а то вам већ неби било право?</p> <p> 
ајеле бела лука и бела и жута пасуља, а ја „новајлија“ па још не навикнута на тај красни „миоми 
равима и болеснику“.</p> <p>„Ју боже, а ја ко’ марва, не знам ништа“, па устрашено шчепа кошар  
 — Хајд’ забављајте се ви како знате, а ја морам на посао — рече Ленка и оде у кујну.</p> <p> — 
и се, јер човек бива све заљубљенији, а ја онда лепо покушам да заборавим оно 2—5 хиљада што би 
> <p>— Моја љутња вама је детињарија; а ја опет не могу да појмим вашу равнодушност.{S} Та зар  
е датирати још од дана нашега испита; а ја и онако имадем све прибележено у своме дневнику.</p> 
ним гласом муж — кадри смо заслужити; а ја се са свога поступка до сада још нисам покајао.</p>  
кторин од Фелтре мрзио „телесину“.{S} А ја не идем тако далеко, него тек велим: телесина не чин 
и стичете симпатију своје околине.{S} А ја — ма да у ствари нисам гора од вас — знате како прол 
обећала почетак — рече шаљиво Ленка — а ја и он ваљда ћемо и остало накрпити; само пре тога мор 
рече Даринка пруживши домаћину руку — А ја сам Даринка, а она је, разуме се, Милица.</p> <p>И т 
умњало! — све једнако те мучи сумња, да ја за твојим доктором тугујем. —</p> <p>Да те један пут 
рихватили.</p> <p>Тако н. пр. знате, да ја као ђак нисам била поштовачица Бело-Ланкастарова нач 
ујући посматра — ви обе добро знате, да ја вазда блаже мислим но што се можда изражавам; те сам 
 женскиње?</p> <p>То не, ал ти знаш, да ја ни кад ни сам волио хладно и поносито женскиње, а... 
инчиног отсуства више се осећа, него да ја читаву годину не дођем.</p> <p> Ово је такође у смеј 
 чисто Ленка.</p> <p>— Зар ти мислиш да ја никад не долазим у ту врсту искушења, па да вас баш  
 сањам.{S} Чим хоће да ме снађе та беда ја ти се лепо забуним у посао, јер ко’ велим: боља је и 
аграда и оно уживање што сам га уживала ја и свака од вас већ при првом испиту са својим ђачица 
 се Ленка.</p> <p>— Чудно питање!{S} Та ја бар нисам учитељица ни женскиња, да би ми се и те си 
ош данас озбиљно, и онда решавај.{S} Та ја их обе волим ко’ сестре, ал’ таком пријатељу као што 
али ми је казало твоје понашање.{S} Кад ја пеглам или шијем а ти ми читаш, а да си узео жену са 
ћу после три године свога рада — ма где ја била — дати вам извешћа о свом раду у школи, и о миш 
и овде мучите!“ љутила сам се без нужде ја.</p> <p>„Тако треба, рано моја,“ поучи ме једна баба 
ема <hi>довољно</hi> онога горива, које ја тражим и које би моју љубав све до сад одржало.</p>  
екидајући викну:</p> <p>— Тако! — Дакле ја треба целога века да друге извињујем и да се борим з 
p> <p>Него и опет морам признати, да се ја и у предметима што се више механично уче не ослањам  
> <pb n="37" /> <p>„Којешта!“ осечем се ја. „Него носи ти млада дете у собу па зови доктора; то 
е. „Нисам ја баш тако небојша, бојим се ја бога већма него ти, а бабама твоје феле нека је дале 
овољна; а свако је своје среће ковач те ја покушах, да је кујем у другоме правцу.{S} И само зат 
— Немаш много бележити — поче она.{S} И ја сам у почетку хтела у школу осим учења и да васпитав 
зом.</p> <p>— Лако ме је разумети.{S} И ја сам пробирачица, па не могу да се задовољим ма чиме; 
Коста.</p> <p>То баш не могу рећи.{S} И ја патим са незгоде што су је оне већ навеле, боли то и 
је онако како би практичније било.{S} И ја сам човек па хоће осећаји кадкад да искипе, а јуче с 
тиш? умеша се Милица.</p> <p>— Што? — и ја нисам у таким околностима или баш те „пузавачке“ при 
не тицао — рече болним осмејком она — и ја бих тако судила.{S} Али ја сам и сувише поносита, да 
е њима подобне незнају више.</p> <p>— И ја сам тебе чешће поучавала, па си и ти баш из тих пред 
 дођете.{S} Он је рад да вас позна, а и ја мислим, да је већ време, да се опет видимо и да при  
инка па протре очи —- Ал’ нека, треба и ја да запамтим кад сам полагала учитељски испит.</p> <p 
 га прецртавају док не дође време, да и ја у школу дођем.</p> <p>— Види се да си свој занат исп 
>— Моји санови су друге врсте, — а да и ја сањам о том сте уверене.{S} Па кад сте већ за шалу р 
> <p>— Овамо онамо, па опет излази да и ја нисам имала воље на учитељски позив — плану на то Ле 
} Иначе су могле помислити, да сам се и ја миразу од твога бабе надао, па се после још неби хте 
војој жени а што сад и нехотице морам и ја да одобрим ту проклету еманципацију женскиња...</p>  
.{S} Особито кад им још кажем, да сам и ја — учитељица.</p> <p>Јавор, 1884.</p> </div> </body>  
ти кажем, да немаш право.{S} Воље сам и ја имала као и свака од вас, него је погрешка у томе, ш 
редно стаде плату издавати, добио сам и ја прилику, да јој се приближим настави међу тим Коста  
адије заједно представљам) И зато сам и ја своју срећу из све снаге покуцавала за ово три годин 
о „неблагодаран“.{S} И тако сам затим и ја мање васпитала а више учила.</p> <p>— Али баш на сел 
ост достојно вршила.</p> <p>— Баш као и ја — примети Ленка.</p> <p>Па што сте онда саме себе по 
 очи — она је вавек истинита; јер ево и ја био бих много сретнији кад би вечито с Вама живео.{S 
а угледа у свету стећи.</p> <p>— Тако и ја мислим рече Ленка — и зато ми је и неправо, што ће т 
p> <p>— Што буде могуће, велиш ти, но и ја напред знам, да ће све то врло мало бити према труду 
 школу осим учења и да васпитавам, но и ја сам као и Ленка увидела, да је тај посао „неблагодар 
знате.</p> <p>— Оне можда и знају; но и ја бих волио све чути — уплете се г. Коста.</p> <p>— Е  
већ и с тога опростити, што сам данас и ја весела, а весељу знате, да се и нехотице гледа „кроз 
не среће, хтедох већ да викнем, да ћу и ја вазда тек учитељица остати.{S} Но у исти мах тргох с 
</p> <p>— Та шта се церекате?{S} Хоћу и ја једанпут практична да будем и да се угледам на Душан 
так рок а деца и сувише запуштена да би ја, уз њихово често изостајање од школе, душу оплемењав 
?{S} Не, тога више неће бити!{S} Кад би ја тако радила видео би се мој грдан труд тек кад би мо 
аилази и на мене почешће та „чума“, али ја се ње брзо отресем, па са удвојеном силом о пет прег 
ћ навеле, боли то и мене као и њих, али ја знадем, да се долази до цељи и споро ходећи.{S} Осим 
јком она — и ја бих тако судила.{S} Али ја сам и сувише поносита, да се коме намећем; а и срце  
ила се, да му покаже да се вара.{S} Али ја сам баш противно од оне за коју ме свет сматра и за  
ек Даринка док смо заједно биле.{S} Али ја немогох да се задовољим ни својим успехом у школи а  
<p>— Лако је теби тако говорити.{S} Али ја не спадам у природе твоје врсте, које у своме заносу 
<p>— Дабоме да не; — одговори она — али ја сам заборавила рећи, да на цео разред тај пази један 
 додуше ти моји омиљени научењаци — али ја се још врло добро сећам и последњих речи, што их сво 
и како смо путовале знате.</p> <p>— Али ја не знам — умеша се муж.</p> <p>— Пусти је само нека  
 касно, те да оде спавати.</p> <p>— Али ја баш нећу! — шалио се он — знам да ћеш им приповедати 
у другарицу строго да оцени.</p> <p>Али ја сам задовољна и тиме; јер вазда волим пропустити и д 
 до сада још нисам покајао.</p> <p>— Ни ја — примети она умиљато га погледав, па му наслони гла 
баш све у памети имати?!</p> <p>— Па ни ја нисам боље пролазила — примети Милица — Баш кад сам  
 <p>— Кажи све! — рече Коста — иначе ни ја не видим узрока за...</p> <p>Али он и не доврши а Да 
е кренути“.</p> <p>„Тако је“; рекох јој ја „ал’ онда ће ти дете дуже боловати.{S} Кад ракија у  
камију по једну надзорницу, која ће док ја не дођем своју скамију препитати из оних предмета шт 
х придружити ни у пратњи.{S} И тако вам ја постадох у правом смислу неутешив љубавник, и сад по 
вам истрајности, способности и шта знам ја, шта још ви не ређате.{S} А нећете да се сетите, да  
 смешном иронијом настави:</p> <p>„Знам ја, да нови касапи под...“ па прогута још две речи нами 
иповедањем забави; али ви знате, да сам ја по кадгод неблагодарно створење, па ме и сад њено ће 
ч она. — Требао си имати на уму, да сам ја осим усамљене девојке и учитељица па мање завиривати 
си томе баш само ти узрок.{S} Имала сам ја за тај одсудан корак и других важнијих разлога и пок 
е да им треба учитељка а намирисала сам ја, да баш ни поповима ни си у вољи, па макар да једни  
} И само зато драге моје, напустила сам ја прву поуку Виљема Пена и последњи аманет Вашингтона. 
вио.{S} Боже мој, ти само знаш, шта сам ја суза пролио и кол’ко чезнећи погледа бацао на њен пр 
о те пита шта си ти закључивао, кад сам ја већ госпођа нотарошевица и у општинском стану.{S} Тв 
колности отклонити могла.{S} И тако сам ја и опет по могућству своју дужност достојно вршила.</ 
и да ми понуди другу титулу, и зато сам ја видите, још госпођица учитељица.</p> <p>— Право! — в 
у гробу! — уздахну Даринка — И зато сам ја задовољна кад сама осећам, да нисам гора од вас; а с 
д вас, него је погрешка у томе, што сам ја обичан човек; а као такав хоћу и да уживам плод свог 
невника од речи до речи белешке што сам ја на дан Миличиног венчања у њега прибележила. — Кад њ 
ање предмета и тек они предмети што сам ја најпре деци добро разјаснила и у којима сад већ није 
без узрока, — настави опет тихо — нисам ја сама на то осуђена; осећају ту неправду и друге мени 
мало привређујем.{S} Томе, дабоме нисам ја крива, већ околности и немар нашега народа према учи 
едам и метнем руку на њено раме. „Нисам ја баш тако небојша, бојим се ја бога већма него ти, а  
вати он и остави оловку — Него то ћу им ја приповедати.{S} Ти ћеш можда што слагати.</p> <p>— Т 
ји не уме ни да је оцени?{S} Него видим ја да ту нема ништа, и да право каже наша сека Пела: „Б 
боте по подне.{S} Том приликом похвалим ја вредне а лење пооштрим и све класе уводим у свој зап 
једна није веровала.</p> <p>— Па браним ја — рече он слежући рамени — Мене то ни тада није љути 
редовања по вољи сврши.</p> <p>Међу тим ја сам погодније створење; јер нисам ни навикнута, да с 
 кућици, уз друга, који би те волио као ја Ленку?</p> <p>На Даринчином лицу нестаде осмеха, па  
ого раније завесом застирати.{S} И тако ја сиромах, дођох до уверења, да се тамо преко слабо о  
/p> <p>— Е па остани, кад баш хоћеш; но ја мислим да...</p> <p>Па не довршивши питајући погледа 
 од кад су госпођа фрајлица овде.{S} Но ја њега тада нисам познавала те јој само рекох, да се с 
 миразом, читао би и ти у кавани.{S} Но ја ти сад не помогох!{S} Ти си знао, да ће тако бити, п 
ања, то је моја судба већ одавно.{S} Но ја се надам, да ће и на мојих вратих срећа закуцати па  
сумњаш о мојој љубави према њему.{S} Но ја ти кажем да ћу му свагда верна бити; јер видим да ме 
читељски позив — плану на то Ленка — Но ја ти кажем, да немаш право.{S} Воље сам и ја имала као 
о данас ми је и сувише сентименталан но ја ћу га већ од тога одучити...</p> <p> Ленка је испиту 
н не може користи донети.</p> <p>И зато ја некадашња противница ланкастеровог начина увела сам  
 <p>— Тако је! — викну сад Милица — Ето ја сам ступила у школу са већим одушевљењем него ти, па 
мети Ленка мило је погледавши. — Та ето ја и Коста нисмо баш „начелни“ пријатељи па опет смо му 
да се браним — Али главни је узрок, што ја не спадам у природе, што своју личну срећу жртвују о 
...</p> <p>За такав свршетак морала бих ја бити много богатија, мало луђа, мало млађа и мало ле 
не боји!“</p> <p>„Вараш се бако!“ рекох ја па је оштро погледам и метнем руку на њено раме. „Ни 
љу и убрише зној са детиња чела.</p> <p>Ја сам узрујана била гледећи њену безмерну материњску љ 
нања, која су законом прописана.</p> <p>Ја кад сам у школу ступила хтела сам се тога држати.{S} 
ора бити бар са собом задовољан.</p> <p>Ја знам настави по малој почивци — да је и код нас Срба 
ране оних, за које се жртвујемо.</p> <p>Ја у оном стању не бејах задовољна; а свако је своје ср 
посао, јер ко’ велим: боља је и најгора јава, од тако луда сна...</p> <p>— А зар ти ниси никад  
сретнима намењено уживање у животу и на јави, ко може замерити људма лошије среће, што се по ка 
<p>— До душе и није лепо домаћину се не јавити, ал’ гостима се што шта мора кроз прсте гледати  
ће.{S} Ал’ и ти си крива; требала си ми јавити.</p> <p>— Та чисто је одлетела из собе — бранила 
итеља, који би путем звоњења могао деци јављати кад је време да у школу дођу, и с тога су деца  
ала сам из Миличина писма у коме ми још јављаше, да је и сама постала учитељица у С.</p> <p>То  
 кажем, да сам и ја — учитељица.</p> <p>Јавор, 1884.</p> </div> </body> </text> </TEI> 
осталих девојчица и презриви поглед оне јаднице којој се та неправда хтела нанети.</p> <p>Него  
се у место љубави задовољила у браку са јадном наклоношћу или чак — сажалењем...{S} И ту се гла 
рестане.{S} Па ако нам је љубав чиста и јака она згара оно што је примила док и последњу искриц 
 чекаш. </p> <pb n="34" /> <p>— Бићу ти јако обвезана! — рече такође у шали Милица — само још м 
те сувише не утопљава нити да собу тако јако греје; да с прозора песак уклони и да собу чешће о 
а Мара блаже говорила, ја бих се зацело јако љутила.{S} Овако видила сам, да су те оштре стреле 
ђе — доцније им је писала, да је била у јаком послу...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
 срећа закуцати па онда ћу је чврсто за јаку шчепати, — насмеја се и ако мало усиљено, Даринка  
да је Србин злопамтило и да радије копа јаму своме но — туђину...{S} И за то је и она на ту „ст 
е; јер како она може бити друкчије, кад јасно види, да већина нас тражи тек новац, спољашњу леп 
 па сам морала чути.</p> <p>— Сад ми је јасно — примети Ленка. — Ти си Драгу позвала у А. а не  
зумете; а кад ме схватите онда вам је и јасно, да нам се приповетка баш неможе по вашој жељи св 
стакла гледаше унутра, и ако се на њему јасно видело, да су му мисли далеко од чела и кошница.. 
же времена не поче, ма да им се на лицу јасно видело, да им се мисли врзу око последњих дана св 
вале, да је хуманизам и свест и код њих јача од родољубља...</p> <p>— Да то Даринка или Милица  
енци неко уздахнуо и да је за тим трава јаче зашуштала, баш ко да је неко на другу страну врта  
нда сам уздахнула — но ту се трже и још јаче порумени.</p> <p>— Не разумем те? — рече г. Коста  
 знаш како о теби мисли.{S} И с тим још јаче порумени и за часак ућута.</p> <p>— Настави само,  
ну прочитали — мрмљаше Ленка — Душан Т. је бележник у моме месту, а то је за учитељицу и сувише 
је он поново и нехотице уздахнуо кад га је после некога времена Милица несташно Ленци приказала 
ору осећах, сасвим примерен био, али га је нестало још пре но што се љубав могла развити.</p> < 
аринчино путничко одело и шешир, што га је на главу метнула.</p> <pb n="45" /> <p>— Заборавила  
 Ленка чистећи свој путни шешир, што га је скинула била.{S} На послетку — кад је шешир сасвим ч 
аша Даринка.“</p> <p>То је писмо што га је Даринка као одговор Кости и Ленци отправила, а они и 
 тренутак и крадимице гледале... с тога је он поново и нехотице уздахнуо кад га је после некога 
 она не дође — доцније им је писала, да је била у јаком послу...</p> </div> <div type="chapter" 
ам, но и ја сам као и Ленка увидела, да је тај посао „неблагодаран“.{S} И тако сам затим и ја м 
 држати.{S} Али на брзо сам увидела, да је за тај огромни посао десет школских месеца сувише кр 
илицу осудити, што је и она мислила, да је наклоност у случају „добре партије“ довољан услов за 
друге награде и хвале, осим уверења, да је користан члан човечанства није ни достојан тога, поз 
 а проклето срце опет неће да знаде, да је у женским грудима па да тек уз оне особине и до осам 
ше Даринка — та свако паметан знаде, да је у добру лако добар бити, него да се на муци познају  
>— У осталом — рече Милица кад виде, да је Даринка не верујући посматра — ви обе добро знате, д 
 Али време и искуство научило ме је, да је и у лошем често баш добро скривено и да најбољи начи 
иње се још нису толико еманциповале, да је хуманизам и свест и код њих јача од родољубља...</p> 
 обдан ветри.</p> <p>Трудила сам се, да је приволим да зове лекара, но кад у томе нисам успела, 
и не хвалим.{S} Но и ви допустићете, да је понављање душа сваке наставе, па што онда и за себе  
иличина писма у коме ми још јављаше, да је и сама постала учитељица у С.</p> <p>То ми је дало п 
глед; тек неки дан добио сам куражи, да је као кривац молећи погледам, но и ту је само порумени 
е већ из дворишта, а Ленци се учини, да је Даринчин глас чудно дрхтао; али у исти мах беше јој  
 бити неправде, те ће и опет важити, да је свако своје среће ковач.</p> <p>— Већ добро; видећу  
ти; шта више често ће ти се учинити, да је она хладна, дурљива и необразована према предусретљи 
 да се добро размислиш, па ћеш наћи, да је код нас Срба у томе погледу још „цвеће“ туђинац, неб 
уњено рече:</p> <p>— Заборавила сам, да је и Коста међу нама; но он ће опростити — свуда има из 
ење о љубави, па кад ти још додадем, да је за мене љубавно гориво уз остале душевне врлине на п 
 сено косио.{S} На лицу њеном видим, да је задовољна и да јој ова земља не покрива драге кости  
 је рад да вас позна, а и ја мислим, да је већ време, да се опет видимо и да при растанку из шк 
ече Ленка молећим гласом и погледом, да је већ касно, те да оде спавати.</p> <p>— Али ја баш не 
илицу?</p> <p>— Та већ сам ти казао, да је и она ваљана девојка и ако је по моме мишљењу много  
и ме једна баба, на којој се видело, да је „леку-рад“ мало више из чутурице гуцнула.</p> <pb n= 
 је своје среће ковач те ја покушах, да је кујем у другоме правцу.{S} И само зато драге моје, н 
 смејаше се на то Коста — а ти знаш, да је обичај већине људи тек онда погрешке не чинити кад с 
орчена; и моја примедба, допустићеш, да је основана и на месту.</p> <p>— То ће будућност и наро 
шаљиво и добре воље господин Коста — да је та проклета еманципација жена неопходна потреба за ц 
се сита нагледала? шану јој Милица — Да је тај твој Душан Т. црквењак, ја бих загонетку одавно  
p>Ја знам настави по малој почивци — да је и код нас Срба: пут дугачак а време кратко; рад потр 
ког савесног и ваљаног учитеља треба да је развијање ума и оплемењавање срца дечијег; а уз то т 
нија, па се повикало одма од почетка да је даровита; а осим тога, ваљда је умела да провиди и с 
 је члан српског народа, па је знала да је Србин злопамтило и да радије копа јаму своме но — ту 
д ми време допусти и кад сам уверена да је остало већ доста утврђено и у реду.</p> <p>Тиме сам  
господство“ неће дуго трајати, а зна да је и сама погрешива па несме ни своју другарицу строго  
уж у реч — ти вређаш.</p> <p>Зна она да је за то и сувише волим — рече Ленка погледавши другари 
, или да један пут настану вечито па да је она тако к’о сад увек у мојој близини.{S} И да...</p 
, браца Коста, да баш тај корак мора да је „џиновски“; јер поглед по свету <pb n="52" /> казује 
и другарицу; па кад јој на лицу виде да је разуме, осмељена настави:</p> <p>— Јест, ја не спада 
њему наклоности осећати, а држала је да је он и сасвим добра партија за женскињу без мираза...< 
а коме има учитељство да ради дабоме да је трњем обрасло; али преко трња и води пут срећи, само 
 то необично — у самој ствари дабоме да је друкчије стојало, но то је тајна господина Косте, ње 
 задеси ли те каква незгода, сети се да је уз тебе дете, које те не може разумети кад више што  
} Али кад у собу ступила учини им се да је и сувише бледа и тужна те заборавише своју намеру.</ 
 но што је довршио.{S} Учинило му се да је у оближњој сенци неко уздахнуо и да је за тим трава  
S} Мањину опет — веле оне — ако неће да је права лутка свет обично неправедно оцењује, исмејава 
 обзиру на праву способност, па хоће да је превиде: а шта се тек може очекивати од проста народ 
ло задобих и њено поверење.{S} Доказ да је тако, беше њена прва цедуљица у којој ме мољаше да р 
ама владала по обичају српске жене и да је своје љубавне осећаје пред другима обуздала.</p> <p> 
 је у оближњој сенци неко уздахнуо и да је за тим трава јаче зашуштала, баш ко да је неко на др 
се у мој пос’о!{S} Ви’ш ти ње, мисли да је госпођа, па све зна! ..{S} Тако је рекла и снаш’ Пел 
ати од проста народа, који не уме ни да је оцени?{S} Него видим ја да ту нема ништа, и да право 
 тетци у X. Ја сам дала реч а мислим да је и теби право.{S} Поћи ћемо одма сад, па ћемо се још  
понови она и порумени — за њу мислим да је осећај што га према доктору осећах, сасвим примерен  
Даринка.</p> <p>— Ха! —- Ха! баш к’о да је она сретније пролазила — смејаху се оне.</p> <p>— Ја 
е већ речено, за свашта што је држао да је добро и сувише занет и у делању ревностан.</p> <p>Да 
му је пао на њено одело, те је видео да је на њој проста хаљина, а уз то баш ни једне пантљичиц 
 за тим трава јаче зашуштала, баш ко да је неко на другу страну врта хитро и лако протрчао.</p> 
 <pb n="31" /> <p>— Е ово би требало да је завршетак вашој приповеци — насмеја се Даринка — ал’ 
ма и томе основана узрока; сви знамо да је наш народ сувише сиромашан и да се већина и глађу бо 
 се љубав могла развити.</p> <p>— Но да је већ ту била, ко’ велим, теже би се ње отресла... при 
>— Тако ћемо! — рече Милица. — Место да је храбриш, ти јој напомињеш неблагодарност.</p> <p>— Ш 
 и поштују, па јој већ на лицу читах да је сретна.</p> <p>У сљед те њене среће, хтедох већ да в 
инка насмешив се.{S} Та добро знадеш да је и твој омиљени педагог Викторин од Фелтре мрзио „тел 
 песницом бесно лупи у груди.</p> <p>Да је баба Мара блаже говорила, ја бих се зацело јако љути 
о су тек могли увидети!</p> <p>— Правда је у гробу! — уздахну Даринка — И зато сам ја задовољна 
 Правац, правац, — понови Ленка — можда је и то; ал тај није за мене и за моје проклете околнос 
етка да је даровита; а осим тога, ваљда је умела да провиди и свој положај, па узела и бољи пра 
 ништа чуо.</p> <p>— Чуо сам, ал’ ваљда је било у суседном врту — рече г. Коста па се спусти на 
 је рекао да ме воли, а ако је то, онда је већ и наступила...{S} И с тим седе за гласовир па ст 
хологију и поче шаптати:{S} Психологија је наука...</p> <p>— Хајд’ штудирај од корице до корице 
е волела —- а Даринка брате, поноситија је и од ње.</p> <p>— Ти дакле ниси за Милицу?</p> <p>—  
е већ у велико бројала, кад Ленка, која је као и другарице јој — већ давно учитељица у неком се 
наћи, да су саставци чиста истина, која је обично непријатна укуса и за вољно „ајнемовање“ и др 
 је школа живахне и веселе дечице, која је сва љубе и поштују, па јој већ на лицу читах да је с 
већма него ти, а бабама твоје феле нека је далеко од мене — „лепа кућа“; само се сети, да имаш  
страјности и енергије.{S} Па добро нека је и то! — нећу да се браним — Али главни је узрок, што 
га већ од тога одучити...</p> <p> Ленка је испитујући погледа.</p> <p> — Реци ми Милице искрено 
 смо чули, већ и с њиме биле „ти“ Ленка је желила, да тако буде, а оне се нису много устезале.< 
Тако је — рече шаљиво домаћин — а Ленка је хтела утрвеном стазом да ходи и за то је дошла к мен 
даље г. Коста — али добро пази; Даринка је чисто злато и ако можда не сија као Милица.{S} Па и  
 могуће! та ти се море шалиш! — Даринка је тек жена за тебе.</p> <p>— Ја ти кажем како ми је ов 
и казни.</p> <p>После пола сата Даринка је већ спавала а другарице јој се такође спремале да ле 
на измаку, уздахну Милица — а и Даринка је навалила да се прек’сутра кренемо.{S} Родитељи нас в 
чна пријатељица остати?!</p> <p>Даринка је само загрли и смешећи се настави:</p> <p>— Не могу с 
ека ледена рука дирну.{S} Миличина рука је истина сад дрхтала, а из очију сипаше јој такође нео 
ише; а кад се влак опет кренуо, гледала је Ленка сузним очима за њима и махала марамом.{S} А ка 
не.</p> <p>— Та већ видећемо -— гунђала је она — Научиле се на лак живот, па ће тако хтети и у  
према њему наклоности осећати, а држала је да је он и сасвим добра партија за женскињу без мира 
 доручак; сад ће и Коста доћи! — викала Је за њом Ленка</p> <p>— Доручковаћу тамо — чуло се већ 
..</p> <p>Она уздахну и ућута.{S} Знала је, да су узеле карте до Т. из кога су обе и биле, и да 
ила Ленка да им самима остане.{S} Знала је, да ће јој већ сутра другарице опет отићи свака на с 
лану сад Ленка — и у твојој души морала је та неправедна оцена грдан и од рђавих последица утис 
b n="51" /> <p>Тога вечера још написала је као одговор Кости и Ленци подуже писмо што је гласил 
во питање тицало се Даринке, — ћеретала је она — а то се мени не свиди, па баш завидим Даринчин 
питаше он.</p> <p>— То не.{S} Али могла је удадбом још причекати — одговори Милица</p> <p>— сам 
м у селу Г. једна кола, а у њима седела је Милица и Даринка.</p> <p>На прозору указа се у исти  
мислила?</p> <p>— Ту метаморфозу донела је неповољна сведоџба — рече опет са осмехом Даринка.</ 
што је поводом тога н њој учињена, била је то: што се у том тренутку са резигнацијом насмешила  
{S} Сватови им беху врло весели; а била је позвата и Даринка али она не дође — доцније им је пи 
 и можда тихо уздахнула; осим тога била је сад још мање код огледала а све више у школи, код књ 
р „сцену растанка“.</p> <p>Међутим била је у Т. сасвим задовољена.{S} Ту су наше путнице дочека 
бранитеља, но као у замену за то добила је већ идућих ферија госпођица Ленка писмо, у ком јој с 
</p> <p> — Нећу да га примим — говорила је она — ствар још није свршена.{S} Ми смо правили „рач 
рећа састоји се у задовољству“ говорила је увек Даринка док смо заједно биле.{S} Али ја немогох 
<p> — Красан човек тај мој Сава — рекла је за тим шаљиво она. — Само данас ми је и сувише сенти 
> <p> — Ко би све у напред знао — рекла је у смеју она.</p> <p> — Тако је! прошапута доктор — к 
лила да ћу говорити из повеснице, дошла је на ред — логика.</p> <p>— Рђав рачун — примети расеј 
</head> <p>Доцне у вече тога дана дошла је тек Даринка.</p> <p>Коста беше својој жени казао сво 
по забуним у посао, јер ко’ велим: боља је и најгора јава, од тако луда сна...</p> <p>— А зар т 
 опет настави:</p> <p>— Моја љутња вама је детињарија; а ја опет не могу да појмим вашу равноду 
а само се из чисте љубави жене.{S} Њима је главно жена а народност и новац, за њих узгредна ств 
 се угледам на Душанију и Анђу — а њима је зацело „брачни кандитат“ већ у џепу.</p> <p>— Е сад  
скрено и својски задржаваху.{S} За њима је Ленка дуго махала марамом, а и г. Кости беху гошће о 
ста. — Она је добра срца а и образована је, али је жена, која уме љубити тек оне, који њу љубе  
 — ништа.</p> <p>И том пресудом оцењена је Миличина природа, и свију њој подобних женскиња.</p> 
и и љубави што за мало траје.{S} Трајна је љубав она што јој је гориво душевна врлина, а пролаз 
0 форината годишње.{S} Али наравно, она је чедо протекције и среће па има сведоџбу с препоруком 
е се Милица трже и задрхта.</p> <p> Она је говорила више у шали, а сад је тек видела погрешку,  
веселило кад је поменула попове.{S} Она је морала начути, да при моме избору, ондашњи свештениц 
слика здраве и снажне учитељице.{S} Она је већ средњих година па је баш јуче можда опазила прво 
и ти, тек Даринку желим за жену.{S} Она је много претежнија, и ако је и Милица врло ваљана.</p> 
то?</p> <p>Ето тако — рече Коста. — Она је добра срца а и образована је, али је жена, која уме  
жно и ватрено гледајући јој у очи — она је вавек истинита; јер ево и ја био бих много сретнији  
домаћину руку — А ја сам Даринка, а она је, разуме се, Милица.</p> <p>И ту се онако својски и с 
е гориво душевна врлина, а пролазна она је што потиче из поштовања бела лица и дивних трепавица 
 — а шта ће Даринка да каже? — та и она је нама равна, па погледај њену оцену!</p> <p>У том зво 
овице и натарош још приде...</p> <p>Она је моју понуду показала својим родитељима; а овима беше 
И отров је по кад кад користан; а сумња је овде сасвим на свом месту. — примети Даринка. — Сам  
 за мене из мени непознатих разлога, па је држала, да мећу нама — као обично међу Србима — и са 
је баба опет је члан српског народа, па је знала да је Србин злопамтило и да радије копа јаму с 
орам нешто важно дома телеграфисати, па је позвала са мном њеној тетци.</p> <p>— Нашто то? — пи 
сад су се већ сматрали као сродници, па је и мала Смиља, погодишња ћерчица г. Косте и Ленке тре 
и, а уз то беше он и ваљан и уважен, па је морала према њему наклоности осећати, а држала је да 
је тај његов поглед на њу упливисао, па је тако морало да буде...{S} Али у истом моменту учинил 
цу од три дана — угинула му је крава па је мени теле поклонио.{S} Он вели, млеко ме неће толико 
м у школи сад је тек стекла искуства па је требала тиме и народу дуже да послужи.</p> <p>— Опет 
и!“</p> <p>„Вараш се бако!“ рекох ја па је оштро погледам и метнем руку на њено раме. „Нисам ја 
опет оде у кујну; јер је била недеља па је требало мало више посла око ручка положити.</p> <p>  
тељице.{S} Она је већ средњих година па је баш јуче можда опазила прво сребрно влакно у својо ц 
и од свирке престадоше.</p> <p> — Стара је, ал’ и вечито нова! — рече он па устаде и нагло је у 
у што се у основној школи предаје кадра је свака отреснија ученица више школе предавати.{S} И о 
ји правац, те примети:</p> <p>— Позната је ствар, да многе мисли праве главобољу.{S} За то буди 
д краја, — рече весело Милица — а Коста је, к’о што смо данас чуле, хитар стенограф, па може од 
е се враголасто Ленка — ал’ ето и Коста је већ приметио, да би ти била лепша и од Милице, тек д 
у, те на брзо остави јело.</p> <p>Коста је са саучешћем погледа, и опет не могаше срцу одолети  
 и „штедње“ пита на пример мене:{S} Шта је реагенс на скроб? онда, кад се већ ретко ко тога сећ 
д учити? — смејаше се она.</p> <p>— Шта је с тобом Ленка — питаше зачуђено Милица — ти пре ниси 
и деца помоћи не могу.</p> <p>— Али шта је с првим разредом, — питаше Ленка — он ти тек неможе  
 треба воде!{S} Па и та мати незнам шта је мислила, кад ме је амо довела?{S} Заповрће ме сваки  
ага слика, па поново уздахну.{S} Милица је тај уздах приметила те се ману шале.{S} С тога се до 
ајдемо у кућу — примети за тим — Милица је зацело већ устала па јој треба честитати...</p> <p>С 
 намере — рече сад Коста — јер и Милица је ваљана девојка.{S} Али опет ти морам рећи, да се у Д 
селог изгледа девојчица.</p> <p>Старица је дуже времена гледала девојче са изразом материнске н 
ако још од пре дугујем. —</p> <p>„Љубав је као ватра; док јој дајеш горива пламти и гори а чим  
има торокљива света остане онакав какав је у истини.{S} Знала сам добро, да се нама учитељицама 
— Настави само, — одобраваше он пољубив је у чело — и онако знам, да ћеш скоро свршити.</p> <p> 
и казиваху како мисли.</p> <p>— И отров је по кад кад користан; а сумња је овде сасвим на свом  
рече: — Знао сам да ћеш га уловити, кад је она луда баш сад нашла да оде...</p> <p> — Леп компл 
н услов за срећу у браку...</p> <p> Кад је Милица од узрујаности, што је поводом докторовог пог 
а и опет оде у општину на посао.{S} Кад је опет дошао нађе ту и доктора који му одма прикаже св 
а је скинула била.{S} На послетку — кад је шешир сасвим чист био — одгурну га она зловољно на с 
од два зла треба бирати мање.{S} Па кад је тако (а уз то смо својим успехом и радом незадовољни 
као да јој прелети тужан израз — Па кад је само сретнима намењено уживање у животу и на јави, к 
жива у лажном сјају па јој је доста кад је уверена да ће поред мужа комотно живети или уз њега  
ме, ниси ни покушавала, доста ти је кад је само оно преклапало, Милица, уз тебе.</p> <p>Ленка г 
нци приказала као свога вереника, и кад је збијала шалу и онда кад јој је он у присуству Ленке  
Одмах тетка,“ рекло је девојче; али кад је после 10 минута воде из бунара вадила можда и нехоти 
би путем звоњења могао деци јављати кад је време да у школу дођу, и с тога су деца вазда раније 
рину.</p> <p>Особито ме је веселило кад је поменула попове.{S} Она је морала начути, да при мом 
 <p> Она је говорила више у шали, а сад је тек видела погрешку, то јест, моћ, својих непромишље 
ни кандитат“ већ у џепу.</p> <p>— Е сад је забасала и у сатиру — смејаше се Милица — А на после 
 Милица</p> <p>— саморадњом у школи сад је тек стекла искуства па је требала тиме и народу дуже 
оштовања, или изненађења.{S} Тај поглед је за ваљана учитеља накнада за сву досадашњу неправду; 
њеног учитељевања добар успех, и узгред је уједно жалио, што се одала на тако трудан и неблагод 
имам кад год ми време допусти и кад код је одређен час за то; само што се не задржавам при њима 
<p>— Мени је мало случајева познато где је Србин узео туђинку; а оно што знадем свуда беху ваља 
.</p> <p>— Али камо тог правца? прекиде је у речи Милица. — Није доста тек рећи, него и показат 
 да те задобије или изигра.{S} Друкчије је брате код Српкиње.{S} Она баш и онда кад би и душу з 
ога прозора у руци јој беше писмо, које је већ више пута прочитала па се и опет повратила па је 
нска врлина, а уз то и потреба без које је тешко живети...</p> <p>С поздравом ваша Даринка.“</p 
 Та већ из речи даринчини видео си које је Милица, и зато их нисам „по правилима етикеције“ упо 
орамо видети и дочекати и свршетак које је увек најлепши, кад се весело и са сватови свршује.</ 
 — настави по неком ћутању Ленка — Моје је уверење, да ни један учитељ ни учитељица на селу — р 
 својим ђачицама?</p> <p>Већина публике је обично чист сељак, што ни читати ваљано незна; они н 
смејаше се Милица — А на послетку, боље је и то него да размишљаш о метафизици — твојој проклет 
би и ракију изнела у шталог.{S} Та боље је да ми се и ракија поквари, него да ми пропадне моје  
, и да право каже наша сека Пела: „Боље је имати среће, нег памети.“ — И ту нагло устаде и приђ 
" /> <p>— Заборавила сам ти рећи, да ме је синоћ молила твоја познаница госпођица Драгиња, да с 
ања провела сам како, тако.{S} Труда ме је доста стало, али за то и беше испит, по новијем учит 
 задовољила но не своју савест, која ме је вазда мучила, да сам недостојна тога позива кад га н 
а хладна и горда, и то баш онда, кад ме је можда најжешће волела —- а Даринка брате, поноситија 
и та мати незнам шта је мислила, кад ме је амо довела?{S} Заповрће ме сваки час, па шта ће нам  
сам симпатију желила стећи, а баш он ме је јуче таксирао „ладним створењем“ и отворено изрекао, 
ста питајућим изразом.</p> <p>— Лако ме је разумети.{S} И ја сам пробирачица, па не могу да се  
ажу.{S} Али време и искуство научило ме је, да је и у лошем често баш добро скривено и да најбо 
о да се нисам у Ленку заљубио.{S} То ме је, разуме се по себи, доста муке стало, али и опет сам 
ка“ нехтеде забавити.{S} Шта више то ме је баш растужило.{S} По томе сам видила, каквим осећаји 
а мимику баба Марину.</p> <p>Особито ме је веселило кад је поменула попове.{S} Она је морала на 
ао, а она или беше сувише сретна што ме је добила или сувише несретна што остави учитељевање; д 
ође у смеју и шали изговорила, али тиме је „на јуриш“ задобила лако запаљиво срце доктора.{S} И 
 враћала се од свога младога мужа, коме је ручак носила, јер је ту негде сено косио.{S} На лицу 
едно примала, неможе мене кривити; томе је тек узрок немар општине и Срба према школи.{S} Јер ш 
тражим — рече озбиљно Даринка — за мене је довољна награда чиста савест и уверење, да ми је рад 
е воли, а како она друга осећа — питање је“.</p> <p> Па нагло устаде те отвори гласовир и засви 
а. — Поглед му је пао на њено одело, те је видео да је на њој проста хаљина, а уз то баш ни јед 
 ли ти љубави према томе позиву, или те је руководило славољубље и — мода.</p> <p>— Немој прете 
е неко болно преболно дете.</p> <p>Дете је било више мртво но живо и обучено тек у танку кошуљи 
пособности.</p> <p>Тек тим путем могуће је мени поред незгода што их учитељи на селу трпе, да п 
а.</p> <p>Па шта о томе велиш? — питаше је у исти мах муж и жена.</p> <p>— Шта?{S} Сад ништа, о 
тко он и оде из куће.</p> <p>— Твој муж је данас зловољан — примети она за време доручка.</p> < 
 Забранити...{S} Забранити... ал’ ја би је задржао — гунђао је он. — Ал’ ти дабоме, ниси ни пок 
м расположена за весеље. </p> <p>— Теби је све твоја сведоџба у глави, — примети Милица — а шта 
о је и вама „пакујем“ па кад доспете ви је лепо и „на тенане“ анализирајте, а уверена да ће те  
не доликује ни Вама ни моме Кости, који је такође од када се јутрос с Вама разговарао врло злов 
 свима знацима судећи, од „тифуса“ који је у месту владао.</p> <p>Обоје деце беше покривено нај 
на себе натрпала, — рече он гласом који је за шалу сувише озбиљан био.{S} Но ту се трже и засме 
 рок и за мене, а још више за свет који је нестрпљив и сујетан, па ужива у стармало-наученој де 
и у пепео — у успомену...</p> <p>Ако ли је љубав слаба, онда и то гориво не претвара у пепео, в 
на је добра срца а и образована је, али је жена, која уме љубити тек оне, који њу љубе и више — 
а ономе пољу, који ми је у део пао, али је саковати немогох.</p> <p>„Права срећа састоји се у з 
ртвовало можда каквој светијој цељи или је тек узгред носило име Српкиње, а у ствари не беше ни 
а награда чиста савест и уверење, да ми је рад примерен потреби и по томе и користан.</p> <p>—  
меја се Даринка — сад ћеш видети, да ми је желудац сасвим здрав — и смести се за сто.{S} Но уз  
ама добро не разумем, опет видим, да ми је мио и да га поштујем; а љубав држим да ће доћи и сам 
 што је била до собе.</p> <p>„Сад да ми је Мија ту“, настави забринуто и тужно „ома би и ракију 
опет узе оловку.</p> <p>— Приповетка ми је на измаку — настави весело и несташно Милица — Цео ж 
им и да се дружим.</p> <p>Баба Наста ми је до душе приповедала и то: да су г. натарош често на  
ав оно стање, што сам га осећала кад ми је рекао да ме воли, а ако је то, онда је већ и наступи 
ли, па сам морала чути.</p> <p>— Сад ми је јасно — примети Ленка. — Ти си Драгу позвала у А. а  
а ово три године на ономе пољу, који ми је у део пао, али је саковати немогох.</p> <p>„Права ср 
кажем.</p> <p>— Наравно да ниси, али ми је казало твоје понашање.{S} Кад ја пеглам или шијем а  
а за тебе.</p> <p>— Ја ти кажем како ми је ово дана на срцу — рече доктор не дижући очију.</p>  
 бележи.{S} Оно што ћу казати остало ми је и сувише у памети, па могу и после додати. — рече он 
ледом.</p> <p>— И мени је жао — врло ми је жао, ал’ мора да буде — па страсно загрли другарицу  
ину говори, — примети домаћин — само ми је врло загонетно што ти и уз општинску хвалу до неба н 
ама постала учитељица у С.</p> <p>То ми је дало повода, да се слатко насмејем, јер, ко што знат 
Тако и ја мислим рече Ленка — и зато ми је и неправо, што ће ти паразитски карактери што им је  
а.</p> <p>— Право да ти кажем, избор ми је врло тежак — рече збуњено доктор — обе високо ценим, 
а је за тим шаљиво она. — Само данас ми је и сувише сентименталан но ја ћу га већ од тога одучи 
иком поцрпео и каблом просипао, опет ми је најмилији; јер њему долажаху мисли од срца, извор ве 
знатих узрока закаснио.</p> <p>— Баш ми је жао што смо осуђене саме да путујемо; а како је тамо 
<p>— Опет Анђа — рече Даринка — Та мани је већ једном! зар је сва срећа у доброј сведоџби? а ни 
 и то! — нећу да се браним — Али главни је узрок, што ја не спадам у природе, што своју личну с 
апора стало, — рече расејано она — мени је ближа 27. но 17. година.</p> <p>Баш као и Ленци и Ми 
ојим речма.</p> <pb n="36" /> <p>— Мени је мало случајева познато где је Србин узео туђинку; а  
и рекао знадеш и из искуства.{S} И мени је Ленка изгледала хладна и горда, и то баш онда, кад м 
 — рече озбиљним тоном Даринка — И мени је дабоме тешко, што нисам боље оцењена; али ко ће нам  
Ленка молећим погледом.</p> <p>— И мени је жао — врло ми је жао, ал’ мора да буде — па страсно  
викну у исти мах муж и жена, а прекорни је погледи сретоше.</p> <p>— Опростите! мислила сам тек 
/p> <p>— Право! — викну Милица — сад си је добила.</p> <p>— То би могла она и теби рећи — брани 
о заљубљен...</p> <p>— Чини ми се да ти је смртну љубав и најбезазленија већ у очима читала — с 
ти дабоме, ниси ни покушавала, доста ти је кад је само оно преклапало, Милица, уз тебе.</p> <p> 
на, па се засмеја. — Боже мој, чудан ти је човек; све га нешто копка да туђу тајну дозна, и ако 
исело лице доликовало.</p> <p>— Лако ти је церити се, кад заједно с твојом Милицом имадеш више  
! — викну г. Коста. — Та човече, зар ти је милија лутка и лептир, од благе и разборите женскиње 
 не знам — умеша се муж.</p> <p>— Пусти је само нека по вољи говори; чућеш после од мене што ти 
 осећам, да нисам гора од вас; а случај је учинио, да се <pb n="22" /> моја права способност и  
урније живети и луксуз терати; а таквој је дабоме мало стало је ли њен муж хришћанин или чивути 
и саможивља.{S} Или ако не то, онда јој је срце покварено па јој није ништа свето, него је већ  
је чист и пријатан, осим тога, пуна јој је школа живахне и веселе дечице, која је сва љубе и по 
га њу свет по заслузи и оцењује, па јој је лако ћеретати, а Даринци дабоме да није до тога:{S}  
ан, јер она ужива у лажном сјају па јој је доста кад је уверена да ће поред мужа комотно живети 
а, и кад је збијала шалу и онда кад јој је он у присуству Ленке веренички прстен дао.</p> <p> — 
атну и хладну маску на лице, а срце јој је врело и чисто као злато.</p> <p>— Обричем ти, да ћу  
 <p>— И она дели моје мишљење и ако јој је природа сроднија са Миличином.</p> <p>Доктор се на т 
о траје.{S} Трајна је љубав она што јој је гориво душевна врлина, а пролазна она је што потиче  
вају, и ако не баш у оној мери, у којој је за сеоску децу потребно.{S} Зато ко је уверен, да по 
плач па нагло пође у своју собу у којој је Милица већ давно спавала.</p> <p>На прагу собњем окр 
е и мило погледа своју вереницу у којој је толико простодушности и веселе безазлености.</p> <p> 
 Ајд’ зидајте ви куле по ваздуху; а мој је план довршен био још кад су ми оцену прочитали — мрм 
то, онда брате, покушај; јер веруј, њој је тек светска неправда што је у животу сретала навукла 
 савету...</p> <p>Али како видим, табак је скоро пун.{S} Зато вас нећу даље мучити аманетима му 
нског поштовања поступају.{S} А за брак је тек потребна сушта љубав! ...</p> <p>Немојте се срди 
 ти зацело још спавају?</p> <p>— Та тек је четир сата — рече г. Коста. — Неш кажи ти мени момче 
лико је табака папира она потрошила док је добила плату, или док чујем како је „почастила“ баба 
неучитељи вазда зборите.{S} Па онда вам је сво учитељство криво — Нема вам истрајности, способн 
ме разумете; а кад ме схватите онда вам је и јасно, да нам се приповетка баш неможе по вашој же 
ати.</p> <p>Првим особинама к’о што вам је познато, не могу се баш похвалити, а проклето срце о 
ље прошле.{S} Јер сад тек видим, да нам је наше учење с темељним разумевањем и дало оцену лошиј 
 логика! — плану сад Даринка — онда нам је учитељска школа излишна.{S} Јер науку што се у основ 
а љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста и јака она згара оно што је примила док  
 Т. овдашњи бележник.</p> <p>— Мило нам је — рече Даринка пруживши домаћину руку — А ја сам Дар 
иге.{S} Читаш ли их ти Милице? — То нам је на селу нужније и од кућарства — дода затим више као 
е, него из свега вадим језгро и што нам је најпрече; а ко је у бољим околностима и има каде, од 
 што видите њен стан беше близу, те сам је чешће могао видети да код свога прозора чита, шије и 
 опште помоћи не могу да отклоне, па им је тешко вршити свој позив без уверења, да га сасвим до 
 и Даринка али она не дође — доцније им је писала, да је била у јаком послу...</p> </div> <div  
же своју вереницу, Милицу.</p> <p>Он им је искрено пожелео среће.{S} Али кад се сетио Даринке и 
и пред њу хладно печење и теста, што им је остало од вечере.</p> <p>— Није, — насмеја се Даринк 
, што ће ти паразитски карактери што им је главна црта лично задовољство, да буду мајке и прама 
елике своје штете и оставити.{S} Сасвим је то друкчије код мушких учитеља; они сироти и ако кас 
г ни људи опростити неће!“</p> <p>С тим је оставим и уђем у кућу камо је мати болесно дете већ  
ка Ленку и Косту у врту у послу.{S} Чим је опазише пођоше јој на срет.</p> <p>— Наставите посао 
 <p>— Ругај се ти колико хоћеш, али сан је сенка живота, — рече Даринка, а преко лица као да јо 
аленом газдалуку.</p> <p>Мален стан њен је чист и пријатан, осим тога, пуна јој је школа живахн 
понуду; и поруменивши пружи му руку, он је ту руку страсно стиснуо и у свом заносу и против срп 
и од педагога Песталоције допада.{S} Он је више хтео, него што је могао; а више се мучио но што 
антину и Јелени — у госте дођете.{S} Он је рад да вас позна, а и ја мислим, да је већ време, да 
лио женити, а Даринку и Милицу познавао је још од оног имендана. — И зато се и нас ништа не тич 
у својој соби, а у другој соби становао је хроми Харалампије са својом наглувом баба Настом.</p 
ранити... ал’ ја би је задржао — гунђао је он. — Ал’ ти дабоме, ниси ни покушавала, доста ти је 
зар се ти томе не би противила? — Питао је пламтећим ал’ тужним погледом он.</p> <p> — Ко би св 
 ја читаву годину не дођем.</p> <p> Ово је такође у смеју и шали изговорила, али тиме је „на ју 
ану“ „кнедлу“ ћутећки да прогутам, него је и вама „пакујем“ па кад доспете ви је лепо и „на тен 
покварено па јој није ништа свето, него је већ ишла на то да ономе пружи руку где ће моћи узурн 
сам и ја имала као и свака од вас, него је погрешка у томе, што сам ја обичан човек; а као така 
едећи. „Пуши му се глава од посла; него је он бацио око на госпођу фрај... овај, госпођицу.</p> 
е али и опет угледне.{S} Осим тога, био је још испре најбољи домаћинов пријатељ па и „најотровн 
асмеја.</p> <p>Г. Коста се трже.{S} Био је од оне врсте људи што на мах плану и за оне ствари к 
се она труди да доктора задобије. — Био је као што је већ речено, за свашта што је држао да је  
 био пореклом мештанин; а осим тога био је и сироче без икакве ближе својте.</p> <p>Тај дан до  
ећком кацу с ракијом а на пећи озго био је кошар са комловом и неколико пари обојака, што их је 
.</p> <p> — Одговор, госпођице! — молио је он, али поглед као да му је сад мање ватрен био.</p> 
рала осетити, може појмити тек онај, ко је видео у праведној срџби пламтећа лица осталих девојч 
адим језгро и што нам је најпрече; а ко је у бољим околностима и има каде, од воље му да гледа  
 је за сеоску децу потребно.{S} Зато ко је уверен, да по могућству достојно врши своју дужност  
ећала кад ми је рекао да ме воли, а ако је то, онда је већ и наступила...{S} И с тим седе за гл 
жену.{S} Она је много претежнија, и ако је и Милица врло ваљана.</p> <p>Доктор само ћуташе и ша 
тке са сватови.{S} Али брате мој, и ако је све већ давно прошло опет нам се приповетка не може  
казао, да је и она ваљана девојка и ако је по моме мишљењу много хладнија и себичнија од Даринк 
црној, плавој или смеђој коси, па и ако је још девојка опет се нимало није ужаснула тог новога  
 <hi>почетак</hi> поштовања, које и ако је близу љубави опет није једно и исто. — Од поштовања  
епријатељство постојати мора; јер и ако је баба опет је члан српског народа, па је знала да је  
 замерити — примети г. Коста. — Али ако је само то, онда брате, покушај; јер веруј, њој је тек  
 оном стању не бејах задовољна; а свако је своје среће ковач те ја покушах, да је кујем у друго 
 школском детету за њих моли; јер свако је био уверен, да ће јој он тек оно дати, што би се и у 
о устаде и приђе прозору.</p> <p>„Свако је своје среће ковач.“ — примети Даринка али и она из г 
аше Даринци и Милици ово:</p> <p>„Свако је своје среће ковач,“ чула сам често од вас (као што в 
 она се трже и порумени, јер виде, како је домаћин испитујући мери.{S} А тај поглед уједно јој  
јима ћу учитељовати, и размишљати, како је то „благодатно“ стање, кад се најпре мора десет таба 
 загрлиле милу другарицу.</p> <p>— Како је лепо што сте обе заједно дошле — примети им она љубе 
то смо осуђене саме да путујемо; а како је тамо све весело! — примети затим Милица.</p> <p>— Шт 
е мењам те своје надзиратељице, па како је у свакој скамији по шесторо деце то у шестонедељном  
Сека Наста није лагала — Ја сам од како је нова учитељица дошла чешће вирио кроз прозор; а к’о  
док је добила плату, или док чујем како је „почастила“ баба Мара — насмеја се Милица.</p> <p>—  
својим звучним и крупним гласом. — Лако је могуће, да сам се и преварио, обе једнако поштујем;  
 и похвалу.</p> <pb n="28" /> <p>— Лако је теби тако говорити.{S} Али ја не спадам у природе тв 
за то, ја хоћу да се надам; јер и онако је нада хришћанска врлина, а уз то и потреба без које ј 
и да је госпођа, па све зна! ..{S} Тако је рекла и снаш’ Пели, да не иде код мене, да јој бајем 
 — рекла је у смеју она.</p> <p> — Тако је! прошапута доктор — ко би све у напред знао...{S} И  
, а слабо о њој размишља.</p> <p>— Тако је, — рече Ленка и опет седе — Али и ми смо ово три год 
звала у А. а не она тебе.</p> <p>— Тако је.{S} Узела сам кола и рекла јој, да морам нешто важно 
аквог признања и награде.</p> <p>— Тако је! — викну сад Милица — Ето ја сам ступила у школу са  
мудрост кашиком покусати.</p> <p>— Тако је; али сутра ћемо полагати баш најтеже предмете.{S} Па 
треба воље и истрајности.</p> <p>— Тако је — рече шаљиво домаћин — а Ленка је хтела утрвеном ст 
у па бајаги у шали и опет рече: „Е тако је, медвед увек добије најлепшу крушку“...</p> <p>— Уку 
 силом задржавано јецање.</p> <p>И тако је радознала дебела путница уживала бар „сцену растанка 
дбору и црквеној општини.</p> <p>И тако је на моје заузимање добила тога пута сву тромесечну пл 
’ о’де ће се пре кренути“.</p> <p>„Тако је“; рекох јој ја „ал’ онда ће ти дете дуже боловати.{S 
Ко’ велим, расанићу се док чујем колико је табака папира она потрошила док је добила плату, или 
ан мушки, а она, баш к’о у пркос, ретко је куд ишла, те јој се не могох придружити ни у пратњи. 
 уз своју успавану сестрицу; а боловало је, по свима знацима судећи, од „тифуса“ који је у мест 
ода на селу.</p> <p>Болесно дете лежало је сад на неком траљавом кревецу близу пећи уз своју ус 
не могу да се задовољим ма чиме; а мало је и људи што су кадри зарад обичне женскиње напустити  
з терати; а таквој је дабоме мало стало је ли њен муж хришћанин или чивутин, млад или стар, пош 
ечито нова! — рече он па устаде и нагло је узе за руке. — Јест, госпођице, — рече затим нежно и 
само десетицу повишице искала. — зацело је неби добила.</p> <p>— Право велиш! — насмеја се Дари 
адам се да нам нећете замерити.{S} Било је у то доба тако блато, да вас ни десет коња преко ово 
жан; јер и највеселијима међу њима било је тешко растати се са другарима и другарицама са којим 
добра млекоша.{S} Па онда ове зиме било је лепо и суво време а натрефила сам и на поштена обућа 
 <p>— Говори само! — примети Ленка мило је погледавши. — Та ето ја и Коста нисмо баш „начелни“  
обичан тороњ.</p> <p>Она се трже и мило је погледа. — Овде ћу, као што знате кола узети, — рече 
ш ћемо се и посвађати — примети он мило је погледав.</p> <p>Она се трже и поруменивши рече:</p> 
не водице!“</p> <p>„Одмах тетка,“ рекло је девојче; али кад је после 10 минута воде из бунара в 
јом“; а карактер Српкиње и туђинке врло је различит.{S} Туђинка брате, и кад те љуби и не љуби  
 <p>С тим је оставим и уђем у кућу камо је мати болесно дете већ унела била.</p> <p>Кад сам соб 
 <p>— Мане нам до душе свако види; само је штета што се нико не сећа узроке да истражује — прим 
асти.{S} Право награђивања и укора само је моје, а и то вазда чиним у договору целе школе а ник 
адрхта и поруменивши обори очи. — Чудно је тај његов поглед на њу упливисао, па је тако морало  
илица — Цео живот и уверење моје слично је оном што сте од Ленке већ чули.{S} Но како у моме ме 
 од професорске колегије.</p> <p>— Лепо је тешиш! — осече се на то Милица.</p> <p>— А што да ме 
а, за добре стране никаква признања, то је моја судба већ одавно.{S} Но ја се надам, да ће и на 
 неожењен, а наше познанице неудате, то је свету сасвим обична појава, те и нашим познаницама н 
ече:</p> <pb n="29" /> <p>— Опрости, то је говорила учитељица а жена знаш како о теби мисли.{S} 
сумњаш, да хоће да те задобије...{S} То је, драги мој Саво, по моме схваћању женски понос и кар 
но ни да кажем.</p> <p>— Шта није? — то је баш интересантно прихвати он и остави оловку — Него  
 — рече враголастим осмејом Милица — То је можда тако код друге народности но ми Срби и у томе  
 и научи; а за: нас „олош“, дабоме — то је тешко.</p> <p>И тако незнам из ког плеснивог „призре 
чит — упаде му у реч Ленка.</p> <p>— То је за оно „на ствар“ — примети са осмејом Даринка; а он 
 пре да и друге чујемо.</p> <p>— Ал’ то је баш важно било.{S} Иначе су могле помислити, да сам  
Душан Т. је бележник у моме месту, а то је за учитељицу и сувише добра — партија...{S} Другариц 
есет година чини баш 200 форината; а то је много за учитељицу која има за живота своју „минимум 
д тек кад би моје ученице одрасле; а то је и сувиши дуг рок и за мене, а још више за свет који  
ворене, да трпе, теше и ране лече; а то је брате, својство што ствара најсретније бракове.</p>  
реће па има сведоџбу с препоруком; а то је довољно, да и најбоље место добије.{S} Мећу тим ми.. 
и прутом по врх прстију „одалами;“ а то је и онако у свези са тезом из педагогије о нези чулних 
па јаму своме но — туђину...{S} И за то је и она на ту „стрелу“ највише важности полагала и баш 
о од оне за коју ме свет сматра и за то је видите то повредило мој женски понос па сам морала ч 
е хтела утрвеном стазом да ходи и за то је дошла к мени.{S} А да ће ми заиста доћи, ако само ис 
е средство — рече смејући се он и за то је у овоме месту од то доба учитељица и у мени изгубила 
рестаће чим ње нестане.“</p> <p>— Та то је судба свију учитељица! — викну скоро Милица.</p> <p> 
и од два зла треба бирати мање; а уз то је кошуља свагда ближа од хаљине.</p> <p>— Лепа логика! 
а још дода:</p> <pb n="30" /> <p>— И то је довољан разлог, да и теби Коста, баш ни једна није в 
а се већина и глађу бори.</p> <p>— И то је истина — примети Ленка — али и опет могао би марљиви 
ћин, Ленкин муж, још из ходника; али то је кочијаш тек с празни коли учинио, а Даринка и Милица 
ри дабоме да је друкчије стојало, но то је тајна господина Косте, његове жене и младога доктора 
<p>С поздравом ваша Даринка.“</p> <p>То је писмо што га је Даринка као одговор Кости и Ленци от 
 ватром — злобе и мржње... —“</p> <p>То је видиш, моје мишљење о љубави, па кад ти још додадем, 
ива у стармало-наученој деци.{S} И зато је видиш, најпаметнији онај ко свету по вољи чини.</p>  
требала си ми јавити.</p> <p>— Та чисто је одлетела из собе — бранила се она. — А на послетку и 
број сведоџби? а није она ни крива, што је сретнија, па се повикало одма од почетка да је даров 
ла сам се.{S} Осим крајње сиротиње, што је већ из очију домаћичини вирила, беше ова соба најбољ 
зато нико неможе ни Милицу осудити, што је и она мислила, да је наклоност у случају „добре парт 
> <p> Кад је Милица од узрујаности, што је поводом докторовог погледа снађе, себи дошла, насмеј 
а и сад могле су јој тек зато доћи, што је данас субота а сутра недеља; иначе нема учитељу у вр 
инка — ал’ ми би волеле чути и оно, што је Коста пре тога хтео да рече.</p> <p>Ленка се на ту п 
ринка и поглед јој паде на белешку, што је г. Коста већ одавно на страну оставио.</p> <p>— Зар  
ита у срцу своје околине ону хвалу, што је најскривенија и која се речима никад исказати не да. 
p>— Та то и јесте малер нас мушких, што је проклети скептицизам већ продро и у некадашњу престо 
а тога пута сву тромесечну плату; а што је касније опет неуредно примала, неможе мене кривити;  
е посете двосмислено тумачити.{S} А што је он случајно неожењен, а наше познанице неудате, то ј 
а тек једна рече поносито Ленка — а што је више, то се жртвовало можда каквој светијој цељи или 
 веруј, њој је тек светска неправда што је у животу сретала навукла ту одвратну и хладну маску  
неће срамоте нанети.{S} Сва промена што је поводом тога н њој учињена, била је то: што се у том 
је као што је већ речено, за свашта што је држао да је добро и сувише занет и у делању ревноста 
стављена власт, кад се не преће све што је прописано?!</p> <p>— Свет вазда ужива у клеветању ту 
 за време доручка.</p> <p>— Љути се што је Даринка отишла а њему то није казала.</p> <p>— До ду 
ело сасвим засебан наставни план, и што је главно, боља плата сеоском учитељству.</p> <p>У селу 
и да доктора задобије. — Био је као што је већ речено, за свашта што је држао да је добро и сув 
је допада.{S} Он је више хтео, него што је могао; а више се мучио но што је уживао, то све пока 
 одговор Кости и Ленци подуже писмо што је гласило одприлике овако:</p> <p>Мили моји!</p> <p>По 
о су осуђене да више размишљају, но што је то некима по вољи...</p> <p>Коста тихо уздахну али м 
а се трже те прекиде доктора пре но што је довршио.{S} Учинило му се да је у оближњој сенци нек 
го што је могао; а више се мучио но што је уживао, то све показује његово пожртвовање и челичну 
је љубав чиста и јака она згара оно што је примила док и последњу искрицу не претвори у пепео — 
м здружила, само да може рушити оно што је њу — убило...</p> <p>То су, видиш, речи, у које ни с 
>— Та ето и Коста оде од куће љутит што је Даринка јутрос рано отишла без његова знања с госпођ 
 без мираза...</p> <p> Та наклоност што је Милица према доктору осећаше дабоме да беше далеко о 
ање: како грк Јовина Ката нема вољу што је за учитеља дошла „женка“ нехтеде забавити.{S} Шта ви 
у два извештаја одбијена, а срамоту што је тога пута та мала варалица морала осетити, може појм 
старим кожухом, и изнесе у коморицу што је била до собе.</p> <p>„Сад да ми је Мија ту“, настави 
че Даринка — Та мани је већ једном! зар је сва срећа у доброј сведоџби? а није она ни крива, шт 
о сам и учинила.</p> <p>— Боже мој, зар је то баш тако неопростив грех био! — примети Ленка. —  
ђице! — рече он потресеним гласом — зар је то одговор?</p> <p> Она му погледа у очи па и сама з 
а ово три године искусиле.</p> <p>— Зар је рђаво учинила, што се удала? — питаше он.</p> <p>— Т 
младога мужа, коме је ручак носила, јер је ту негде сено косио.{S} На лицу њеном видим, да је з 
м, а и г. Кости беху гошће омилиле, јер је и он чешће понављао заједно са женом молбу, да им оп 
ебна његова помоћ у погледу удадбе; јер је већ вереница г. доктора, нагло се тргао и место чест 
ошапута Ленка, па опет оде у кујну; јер је била недеља па је требало мало више посла око ручка  
образовање; а озбиљно размишљање за нас је увек гордост, славољубље и сувопарно филозофисање.{S 
обије најлепшу крушку“...</p> <p>— Укус је различит — примети му само доктор, али се за неколик 
 постојати мора; јер и ако је баба опет је члан српског народа, па је знала да је Србин злопамт 
а размишља...</p> <p>Последње речи опет је изговорила с иронијом.</p> <pb n="50" /> <p>— Само т 
е једним раменом исправити; а себичност је најопштије својство човечије, па шта вреди љутити се 
енка.{S} И оне су стране; али њихов пут је на другу страну, те очекиваху други влак, који се ба 
ка? — беше му прво питање.</p> <p>— Већ је отишла с Драгом у X. тета Јели у госте; вратиће се т 
енке требала тетке да позна.</p> <p>Већ је три недеље, од кад су код њих, па навалише, да иду и 
е.{S} Е, па чујте!{S} Доктор Гавриловић је први мушки, чију сам симпатију желила стећи, а баш о 
сподина Косте.</p> <p>Доктор Гавриловић је човек близу, а можда и преко тридесет година, ваљана 
 а више учила.</p> <p>— Али баш на селу је васпитање нужније и од учења — примети Даринка.</p>  
плата сеоском учитељству.</p> <p>У селу је много теже радити но у вароши, па опет, сваки варошк 
ора свако дете најпре да освести, да му је „Баба“ или „баца“ отац а „нина“ или „сека“ мати; то  
> <p>Коста тихо уздахну али мишља да му је дужност, да говору даде веселији правац, те примети: 
ац, неби ти се оженио Српкињом ни да му је дукатима заспеш!...</p> <p>— Неби Српкиња ни пошла з 
це! — молио је он, али поглед као да му је сад мање ватрен био.</p> <p> Милица за часак неодлуч 
у лепу кравицу од три дана — угинула му је крава па је мени теле поклонио.{S} Он вели, млеко ме 
S} Но ту се трже и засмеја. — Поглед му је пао на њено одело, те је видео да је на њој проста х 
ћи погледа, па прсну у смеј. — Чудно му је зловоља и кисело лице доликовало.</p> <p>— Лако ти ј 
у рећи.{S} И ја патим са незгоде што су је оне већ навеле, боли то и мене као и њих, али ја зна 
 је као кривац молећи погледам, но и ту је само поруменила и више ништа.{S} Па како ме Милица и 
о као злато.</p> <p>— Обричем ти, да ћу је усрећити; само ако ме не одбије — рече доктор некакв 
 мојих вратих срећа закуцати па онда ћу је чврсто за јаку шчепати, — насмеја се и ако мало усиљ 
уге жене устрашено и срамежљиво гуркаху је да ћути, али баба се недаде смести већ провлачећи де 
а за њима и махала марамом.{S} А кад их је из види изгубила, чуло се у купеу у коме беше Даринк 
азио где оде у општину — рече он кад их је поздравио. — Али камо госпођице Даринке?</p> <p>— Да 
м до сад био заљубљен.</p> <p>— Било их је дакле и више? питаше смејући се Ленка.</p> <p>— Чудн 
омловом и неколико пари обојака, што их је домаћица без сумње јутрос опрала па прострла да се с 
лази од особе коју љубимо.{S} Код неких је то гориво бело лице, вити стас, бисер-зуби, чарне оч 
рази и томе подобне ствари, а код неких је опет разборитост, искреност и друге душевне врлине.  
 — за то би баш волела знати, колко њих је у ту љубав веровало?</p> <p>— Та то и јесте малер на 
ста зацело пати од џепне болести; месец је већ на измаку.{S} А г. доктора друго тишти; јер док  
с гостима не разговара.</p> <p>— Та још је рано, — рече она не приметивши то.</p> <p>— Ти се до 
са и за вољно „ајнемовање“ и друкчијим „је јуначинама“ горка а камо ли мени, обичној и — слабој 
b n="48" /> <p>Он опет да прикрије свој јед, устаде од стола, те гледаше кроз прозор на улицу.< 
 — Незнам; а и нашто ћу! — рече она.{S} Један дан Даринчиног отсуства више се осећа, него да ја 
 чешће проведем по више сахата дневно — један до два — у живом разговарању са децом, што дечији 
ио да нема тих проклетих ферија, или да један пут настану вечито па да је она тако к’о сад увек 
ута прочитала па се и опет повратила па један став у њему што беше крупније написан и подвучен. 
твојим доктором тугујем. —</p> <p>Да те један пут те бриге опростим и загонетку решим, ево ти и 
гробљу.{S} У средини тога гробља лежи и један гроб са обичним дрвеним крстом, на коме беше осим 
оравила рећи, да на цео разред тај пази један од двеју главних надзорница и тихо их препитује о 
м ћутању Ленка — Моје је уверење, да ни један учитељ ни учитељица на селу — разумете ли? — на с 
исам могао долазити, јер не долажаше ни један мушки, а она, баш к’о у пркос, ретко је куд ишла, 
товања до љубави, каже се, да треба тек један корак, али мени се чини, браца Коста, да баш тај  
.</p> <p>— По чему судиш?</p> <p>— Само један пут погледао сам јој мало ватреније у те — као шт 
и Милица међутим мирно заузеше свака по један ћошак те дремаху.</p> <p>— Та ту се ни дремати не 
а свуда има изузетака и да сте и ви баш један „егземплар“ од те врсте изузетнога „раритета“ те  
 једанпут, а после ћу тек преписати још један примерак.{S} Тако ми се боље свиди, јер сам научи 
> <p>— Та шта се церекате?{S} Хоћу и ја једанпут практична да будем и да се угледам на Душанију 
естонедељном току времена свака ученица једанпут своју скамију надзирава; а само ради тога не и 
људи, себични смо.{S} Осим тога, ја сам једанпут у животу пофалила, па нећу више.{S} Или би ти  
с (као што видите, ја вам обема пишем у једанпут, а после ћу тек преписати још један примерак.{ 
— Ено врх торња у моме месту! — викну у једанпут Ленка — а још мало па ћемо стићи и до станице  
; тиме се тек буниш, а ето и ти и Ленка једва што држите очи.</p> <p>— Само што се ти, Даринка, 
собњем окрете им се опет па искреним ал једва чујним гласом прошапута:</p> <p>— Лаку ноћ! сада  
{S} Ја бих врло волела, а и моји би вас једва дочекали.</p> <p>— И ми би волеле, ал ти знаш — н 
аиста пред оном великом кућом у селу Г. једна кола, а у њима седела је Милица и Даринка.</p> <p 
<p>— Хоћели вас ко’ дочекати? — прекиде једна радознала путница, која се можда радовала, да ће  
p> <p>„Тако треба, рано моја,“ поучи ме једна баба, на којој се видело, да је „леку-рад“ мало в 
има.</p> <p>— Читаво брдо књига! — рече једна од њих тарући очи — Ево још нисмо ни летимице пол 
довољан разлог, да и теби Коста, баш ни једна није веровала.</p> <p>— Па браним ја — рече он сл 
за туђинце.</p> <p>— У хиљади можда тек једна рече поносито Ленка — а што је више, то се жртвов 
а лепршале се две квочке с пилићи и још једна што ће се кроз који дан зацело излећи.</p> <p>Но  
ко је могуће, да сам се и преварио, обе једнако поштујем; само што ми Милица на први поглед ули 
раца Коста, баш затуцано сумњало! — све једнако те мучи сумња, да ја за твојим доктором тугујем 
а Коста“, прошапута и савије писмо „Још једнако те копка и мучи сумња.{S} А тео би свршетак при 
и зањима громко: збогом! а сузе у очима једне старе госпе — њихове газдарице — сведочише, да су 
ан.{S} Мора бити да болујете обојица од једне болести.</p> <p> — Није могуће, — рече опет Милиц 
је на њој проста хаљина, а уз то баш ни једне пантљичице...{S} Но он се и сувише љутио што се д 
ужи своју руку.</p> <p>У том стигоше до једне веће станице.{S} Ту уђе и више путница те им гово 
 једној повећој кући вароши** седиле су једне ноћи у једној собици три младе женскиње код неког 
ш ни поповима ни си у вољи, па макар да једни по сто пута кажу да си учена!...{S} Јест, зна баб 
о ће нас можда из појединих предмета са једним или два степена ниже оценити, мене неће баш мног 
ме баш и љути.</p> <p>— Свет се не може једним раменом исправити; а себичност је најопштије сво 
 разреда, ужива по 4 — 7 стотина плате, једно сеоско учитељство што мора свако дете најпре да о 
на по Миличином венчању стајаше Даринка једно послеподне код свога прозора у руци јој беше писм 
а, које и ако је близу љубави опет није једно и исто. — Од поштовања до љубави, каже се, да тре 
никог није у сватове звала.</p> <p>— Ни једно ни друго, већ само збуњена — рече Ленка — онако н 
да „кроз прсте“...</p> <p>Добила сам од једног сељака на поклон једну лепу кравицу од три дана  
ше љубљаше пламене погледе и опет после једног сата крену дома као најсретнији вереник.</p> <p> 
има се наше иначе „ултра Србенде“ и без једног новчића мираза поженише.{S} Заиста, треба само д 
етнија...</p> <p>Ту лекцију примила сам једног децембарског дана.{S} Моје ђачице беху се и суви 
 волим пропустити и десет криваца, него једног невиног осудити.</p> <p>Тако видите, помоћу тих  
— И зато се и нас ништа не тиче.</p> <p>Једнога јутра врло рано дође доктор Гавриловић своме пр 
примети Милица.</p> <p>— Ја не дајем ни једној баш ни какве власти.{S} Право награђивања и укор 
ој кући вароши** седиле су једне ноћи у једној собици три младе женскиње код неког стола претов 
pe="chapter" xml:id="SRP18840_C0"> <p>У једној повећој кући вароши** седиле су једне ноћи у јед 
ра све!“ И ту незграпно стиште дете тек једном руком а другом се песницом бесно лупи у груди.</ 
ет Анђа — рече Даринка — Та мани је већ једном! зар је сва срећа у доброј сведоџби? а није она  
нице за часак се ужурбаше а затим и још једном на брзо тек погледом или притиском руке опростиш 
ад си пијана и да бајеш сваку болест на једну форму...{S} Јер веруј ми, то ти ни Бог ни људи оп 
p>Добила сам од једног сељака на поклон једну лепу кравицу од три дана — угинула му је крава па 
зрока, наредила сам за сваку скамију по једну надзорницу, која ће док ја не дођем своју скамију 
ико није замерао и зато сам и био час у једну час у другу смртно заљубљен...</p> <p>— Чини ми с 
се и опет тргох, на место гробља уђох у једну кућицу. — На постељи лежи у маленој собици изнуре 
ла као слепац вође, него из свега вадим језгро и што нам је најпрече; а ко је у бољим околности 
 наћи злурадих критичара што умеју само језиком радити па ће ти пребацивати и најмању погрешку  
и домаћинов пријатељ па и „најотровнији језици“ не могу његове честе посете двосмислено тумачит 
</p> <p>У том дође и г. Коста.</p> <p>— Јел’ устала Даринка? — беше му прво питање.</p> <p>— Ве 
ead>III.</head> <p>На дан Константина и Јелене стадоше заиста пред оном великом кућом у селу Г. 
ам о његовом имендану — о Константину и Јелени — у госте дођете.{S} Он је рад да вас позна, а и 
> <p>— Већ је отишла с Драгом у X. тета Јели у госте; вратиће се тек довече.</p> <p>— Хо, ето м 
огаји у грлу застају, те на брзо остави јело.</p> <p>Коста је са саучешћем погледа, и опет не м 
ога младога мужа, коме је ручак носила, јер је ту негде сено косио.{S} На лицу њеном видим, да  
рамом, а и г. Кости беху гошће омилиле, јер је и он чешће понављао заједно са женом молбу, да и 
еди у том случају ни на себе љутити се, јер човек бива све заљубљенији, а ја онда лепо покушам  
дан примерак.{S} Тако ми се боље свиди, јер сам научила, да све три заједно и добро и зло делим 
снуше у смеј, а она се трже и порумени, јер виде, како је домаћин испитујући мери.{S} А тај пог 
ор.{S} У кућу јој нисам могао долазити, јер не долажаше ни један мушки, а она, баш к’о у пркос, 
ноге од нас.</p> <p>— Немој ме хвалити, јер нисам заслужила.</p> <p>— И ниси, — рече скоро стро 
е се она не пазећи много на своје речи, јер се у исти мах доктор Гавриловић указа на врати.</p> 
 је дало повода, да се слатко насмејем, јер, ко што знате, и сама сам тада, тек од кратког врем 
штен или обешењак, сретан или несретан, јер она ужива у лажном сјају па јој је доста кад је уве 
 та беда ја ти се лепо забуним у посао, јер ко’ велим: боља је и најгора јава, од тако луда сна 
да баш тај корак мора да је „џиновски“; јер поглед по свету <pb n="52" /> казује ми, да људи ре 
ојој машти од кад си се ти Ленка удала; јер ти ће вас снови зацело највише интересовати.</p> <p 
аш крвно непријатељство постојати мора; јер и ако је баба опет је члан српског народа, па је зн 
јући јој у очи — она је вавек истинита; јер ево и ја био бих много сретнији кад би вечито с Вам 
овечанство и не тек за женскињу наособ; јер већина нас мушких не воли озбиљност па и не почиње  
потребна његова помоћ у погледу удадбе; јер је већ вереница г. доктора, нагло се тргао и место  
 није ужаснула тог новога дара природе; јер знаде, да јој то неће срамоте нанети.{S} Сва промен 
ни.</p> <p>Али ја сам задовољна и тиме; јер вазда волим пропустити и десет криваца, него једног 
Коста, не морају зато бити неоправдане; јер изузетака налази се свуда, а право да кажем ни сама 
су да проведу неки део ферија и код ње; јер као што већ знамо г. Коста их беше заволео као и же 
силно учење отима време за васпитавање; јер сами предмети што се у народној школи предају по се 
 <p>Међу тим ја сам погодније створење; јер нисам ни навикнута, да се околности по мојој вољи и 
је и измајсторисане наивности женскиње; јер како она може бити друкчије, кад јасно види, да већ 
а кога? но баш то остављам да погађате; јер колико се сећам обе сте волеле загонетке...</p> <p> 
е држим тек исказа поједине надзорнице; јер те исказе тек онда уводим у записник кад их најпре  
 каблом просипао, опет ми је најмилији; јер њему долажаху мисли од срца, извор великих и спасон 
а често по школском детету за њих моли; јер свако је био уверен, да ће јој он тек оно дати, што 
ја ти кажем да ћу му свагда верна бити; јер видим да ме воли, па и ако се сад и сама добро не р 
 сведочаба сва најбоља места пограбити; јер ко те пита, имаш ли ти љубави према томе позиву, ил 
а власт мора тај поступак тек одобрити; јер закон се ствара за људе а не људи за закон.{S} Осим 
на измаку.{S} А г. доктора друго тишти; јер док беше Даринка овде није било ни зле воље...</p>  
е — на да чујемо шта ће и Даринка рећи; јер ено Милица већ дрема.</p> <p>— Ко’ велим, расанићу  
ли ако је само то, онда брате, покушај; јер веруј, њој је тек светска неправда што је у животу  
сам хтео веровати и које сад одобравам; јер кад и мој Сава већ неће жену што мисли, — а свака б 
} Но и опет за то, ја хоћу да се надам; јер и онако је нада хришћанска врлина, а уз то и потреб 
.</p> <p>Растанак тај беше веселотужан; јер и највеселијима међу њима било је тешко растати се  
— прошапута Ленка, па опет оде у кујну; јер је била недеља па је требало мало више посла око ру 
 часак! — понови Милица. — Добро кажеш; јер да си већ сутра дан по томе одушевљењу само десетиц 
бајеш сваку болест на једну форму...{S} Јер веруј ми, то ти ни Бог ни људи опростити неће!“</p> 
онда нам је учитељска школа излишна.{S} Јер науку што се у основној школи предаје кадра је свак 
о чиниле, биле би можда боље прошле.{S} Јер сад тек видим, да нам је наше учење с темељним разу 
ок немар општине и Срба према школи.{S} Јер шта вреди заузимање појединаца, кад маса сматра шко 
 по народ боље учитељице но учитељи.{S} Јер прве ако осете да су се у себи превариле, те им се  
ију и назив „препоручена“ не стечем.{S} Јер и саме знате, да те „препоручене“ и „претпостављене 
их разлога и покретача — настави жена — Јер треба да знадеш, да главна задаћа сваког савесног и 
 одвраћати од намере — рече сад Коста — јер и Милица је ваљана девојка.{S} Али опет ти морам ре 
опет удуби у посматрање торња.</p> <p>— Јеси ли га се сита нагледала? шану јој Милица — Да је т 
дни по сто пута кажу да си учена!...{S} Јест, зна баба Мара све!“ И ту незграпно стиште дете те 
рати мене још из ране младости моје.{S} Јест, мени се вазда и трн у оку види, док се у оку мени 
 он па устаде и нагло је узе за руке. — Јест, госпођице, — рече затим нежно и ватрено гледајући 
е будућност и народ пресудити.</p> <p>— Јест, — дода Милица — окушаће се и њихов рад и у животу 
а је разуме, осмељена настави:</p> <p>— Јест, ја не спадам у природе што се свога личног права  
ем; а љубав држим да ће доћи и сама, то јест, ако није љубав оно стање, што сам га осећала кад  
 шали, а сад је тек видела погрешку, то јест, моћ, својих непромишљених и изазивајућих речи.{S} 
роклету еманципацију женскиња...</p> <p>Јест, оне су ми рекле, драги мој Саво, — рече за тим ша 
елације — примети Милица.</p> <p>— То и јесте зло — рече Ленка. — И образовани људи слабо се об 
е у ту љубав веровало?</p> <p>— Та то и јесте малер нас мушких, што је проклети скептицизам већ 
но своју дужност вршити.{S} Та у томе и јесу по народ боље учитељице но учитељи.{S} Јер прве ак 
p>— Свакој од нас — понови дремљиво ал’ јетким тоном Ленка — Питај само Анђу и Душанију, па ћеш 
да послужи.</p> <p>— Опет народ! — рече јетко Ленка — а нећеш да знадеш, да се од родољубља не  
нећеш тврдити да идемо у натраг? — рече јетко Даринка. — Поље на коме има учитељство да ради да 
ет друге престижеш! ... рече иронично и јетко он и оде из куће.</p> <p>— Твој муж је данас злов 
о не сећа узроке да истражује — примети јетко Милица.</p> <p>— Ти би хтела да се наша околина в 
 ради, па ћеш далеко дотерати — примети јетко Ленка.</p> <p>— А да шта ћу? — рече Даринка слегн 
а још задуго угушено и силом задржавано јецање.</p> <p>И тако је радознала дебела путница ужива 
д њено ћеретање и приповедање: како грк Јовина Ката нема вољу што је за учитеља дошла „женка“ н 
 тог новога дара природе; јер знаде, да јој то неће срамоте нанети.{S} Сва промена што је повод 
ла и снаш’ Пели, да не иде код мене, да јој бајем протисли, него да мете рена на груди и да иде 
ту издавати, добио сам и ја прилику, да јој се приближим настави међу тим Коста — Али разуме се 
им духом задахнути.{S} Свака се сећа да јој „господство“ неће дуго трајати, а зна да је и сама  
рио, а кад му Милица ћеретајући рече да јој сад није потребна његова помоћ у погледу удадбе; је 
 лицу њеном видим, да је задовољна и да јој ова земља не покрива драге кости њезиних сродника.{ 
цу виде, да већ зна шта ће да каже и да јој одобрити неће — неможе при данашњем наставном плану 
та, — рече Даринка, а преко лица као да јој прелети тужан израз — Па кад је само сретнима намењ 
} Но уз сву њену хвалу изгледаше као да јој залогаји у грлу застају, те на брзо остави јело.</p 
сти и саможивља.{S} Или ако не то, онда јој је срце покварено па јој није ништа свето, него је  
 <p>— Ево руке! — рече Милица а Даринка јој такође пружи своју руку.</p> <p>У том стигоше до је 
<p>— Тако је.{S} Узела сам кола и рекла јој, да морам нешто важно дома телеграфисати, па је поз 
њен је чист и пријатан, осим тога, пуна јој је школа живахне и веселе дечице, која је сва љубе  
м тога њу свет по заслузи и оцењује, па јој је лако ћеретати, а Даринци дабоме да није до тога: 
илике и дволичност у животу пратиле, па јој то неповерење није замерити — примети г. Коста. — А 
 дечице, која је сва љубе и поштују, па јој већ на лицу читах да је сретна.</p> <p>У сљед те ње 
за тим — Милица је зацело већ устала па јој треба честитати...</p> <p>Сутра дан отпутоваше дома 
ко не то, онда јој је срце покварено па јој није ништа свето, него је већ ишла на то да ономе п 
сретан, јер она ужива у лажном сјају па јој је доста кад је уверена да ће поред мужа комотно жи 
кућама виђала, утишах своју злу вољу па јој само рекох:</p> <p>„Зар ви немате штале, кад сте у  
еника, и кад је збијала шалу и онда кад јој је он у присуству Ленке веренички прстен дао.</p> < 
рече Ленка погледавши другарицу; па кад јој на лицу виде да је разуме, осмељена настави:</p> <p 
пред другима обуздала.</p> <p>— Тек кад јој општина одвише неуредно стаде плату издавати, добио 
орам одобрити — заврши Даринка и поглед јој паде на белешку, што је г. Коста већ одавно на стра 
?! викну Даринка</p> <p>— А иначе благе јој очи чисто севаху — Па зашто смо онда људи?{S} И кам 
личну срећу, и...</p> <p>— Ленка! упаде јој муж у реч — ти вређаш.</p> <p>Зна она да је за то и 
 баш к’о у пркос, ретко је куд ишла, те јој се не могох придружити ни у пратњи.{S} И тако вам ј 
.{S} Но ја њега тада нисам познавала те јој само рекох, да се српски не каже госпођа фрајла нег 
да им самима остане.{S} Знала је, да ће јој већ сутра другарице опет отићи свака на своје место 
их моли; јер свако је био уверен, да ће јој он тек оно дати, што би се и у цркви читати могло.. 
 сувише добра — партија...{S} Другарице јој на то прснуше у смеј!</p> <p>— Та шта се церекате?{ 
сата Даринка је већ спавала а другарице јој се такође спремале да легну.</p> <p>„Песталоци роди 
ала, кад Ленка, која је као и другарице јој — већ давно учитељица у неком селу, писаше Даринци  
заврши несташно Ленка.</p> <p>Другарице јој се смејаху, а муж само рече:</p> <p>— То нисам хтео 
одвратну и хладну маску на лице, а срце јој је врело и чисто као злато.</p> <p>— Обричем ти, да 
зив!</p> <p>„На ствар“, Ленчице! — рече јој опет смешећи се муж — Ако Даринка и Милица тако ста 
ас раздражена, па боље — дремај! — рече јој Даринка па се обрте опет Милици.</p> <p>— Ајд’ зида 
ви; хоћу још да чујем и Даринку! — рече јој муж, па се уозбиљи и опет узе оловку.</p> <p>— Прип 
же и порумени.{S} Та примедба изгледаше јој иронија па поносито рече:</p> <p>— Нећу никога да в 
е истина сад дрхтала, а из очију сипаше јој такође необична ватра али он и опет уздахну.{S} У т 
 глас чудно дрхтао; али у исти мах беше јој се разбудила ћерчица те тепаше: „мама, мама“ и то ј 
 врту у послу.{S} Чим је опазише пођоше јој на срет.</p> <p>— Наставите посао! — викну им она,  
— Бар ћемо се дуже разговарати — рекоше јој у исти мах обе другарице. </p> <pb n="23" /> <p>Она 
успети — рече Даринка одважно, а образи јој се чисто запламтеше.</p> <p>— Што буде могуће, вели 
p> <p>— Незнам — рече Даринка а озбиљни јој израз на лицу пређе у осмеј — Али толико могу рећи, 
и разред не хте да нас чека, — одговори јој Даринка.</p> <p>— Напослетку и боље, што смо саме,  
 рече Милица. — Место да је храбриш, ти јој напомињеш неблагодарност.</p> <p>— Шта сам знао, ци 
 — бранила се она. — А на послетку и ти јој неби могао забранити.</p> <p>— Забранити...{S} Забр 
дагогије о нези чулних органа — примети јој шаљиво Даринка и намести своју узглавницу.</p> <p>— 
</p> <p>— Па тако ради и већина примети јој муж а Милица и Даринка замишљено ћутаху.</p> <p>— Н 
 — рече затим нежно и ватрено гледајући јој у очи — она је вавек истинита; јер ево и ја био бих 
дно послеподне код свога прозора у руци јој беше писмо, које је већ више пута прочитала па се и 
ете да видите најлепшу награду! — а очи јој се при тим речима запламтише — или зар вас баш нима 
живити, и то ти нећу заборавити!“ а очи јој се у сузама засијаше.</p> <pb n="35" /> <p>И опет с 
ица нестаде оног несташног израза а очи јој узеше за часак неки благ израз те загрливши другари 
ењем...{S} И ту се гласно засмеја а очи јој се запламтише необичном ватром.</p> <pb n="49" /> < 
ујем. —</p> <p>„Љубав је као ватра; док јој дајеш горива пламти и гори а чим престанеш давати,  
шећи се — зато морам и сам рећи, да сам јој муж Коста Т. овдашњи бележник.</p> <p>— Мило нам је 
ад у томе нисам успела, препоручила сам јој неколико кућевних средстава и затим се од ње опрост 
м већ из њене забуне и погледа, кад сам јој честитао друге године њеног учитељевања добар успех 
ш?</p> <p>— Само један пут погледао сам јој мало ватреније у те — као што ти велиш — „искрене о 
ћих ферија госпођица Ленка писмо, у ком јој се нуди у место назива учитељице титула госпође нат 
</p> <p>— И она дели моје мишљење и ако јој је природа сроднија са Миличином.</p> <p>Доктор се  
ор Кости и Ленци отправила, а они и ако јој више не досађују својим опоменама, опет се надају,  
ту примедбу трже и порумени.{S} Учинило јој се да би приличније било да се и пред другарицама в 
 буде...{S} Али у истом моменту учинило јој се, да и он и она смешно изгледају, па се засмеја и 
испитујући мери.{S} А тај поглед уједно јој и казиваше: „Ти или си крајња искреност или крајња  
ла ћерчица те тепаше: „мама, мама“ и то јој не даде да даље размишља.</p> <p>У том дође и г. Ко 
.{S} Али мало после зајеча од бола, што јој изнемогло тело мучаше, те молећим гласом рече:</p>  
 мало траје.{S} Трајна је љубав она што јој је гориво душевна врлина, а пролазна она је што пот 
<p>— Јеси ли га се сита нагледала? шану јој Милица — Да је тај твој Душан Т. црквењак, ја бих з 
рија педагогије — рече Милица — и у сну јој Песталоци у памети!</p> <p>— Штета само што се у са 
ка на своје место.{S} Та и сад могле су јој тек зато доћи, што је данас субота а сутра недеља;  
.</p> <p>Али баба зацело мишљаше, да ћу јој дете отргнути па гњевно викну:</p> <p>„Држ’ ти твој 
нам.{S} Али то баш беше чвор.{S} У кућу јој нисам могао долазити, јер не долажаше ни један мушк 
римети враголасто Милица, а из пламених јој очију суну — можда и у шали — прекоран и многозначе 
заноса трже, нудећи ме да седнем, рекох јој, да дете сувише не утопљава нити да собу тако јако  
е пре кренути“.</p> <p>„Тако је“; рекох јој ја „ал’ онда ће ти дете дуже боловати.{S} Кад ракиј 
 очи.</p> <p>— Само што се ти, Даринка, још држиш — к’о Каћ. — Умеша се сад и трећа. — Та све ж 
 на коме беше осим неког женског имена, још и ово забиљежено: „Овдашња вредна и ваљана учитељиц 
она дошавши у ватру.</p> <p>— Гле, гле, још ћемо се и посвађати — примети он мило је погледав.< 
уди другу титулу, и зато сам ја видите, још госпођица учитељица.</p> <p>— Право! — викну Коста  
е унутра! — викаше домаћин, Ленкин муж, још из ходника; али то је кочијаш тек с празни коли учи 
! — рече му доктор зачуђено мерећи га — још се нисам с Милицом венчао...{S} И ту се засмеја.</p 
; а то је и сувиши дуг рок и за мене, а још више за свет који је нестрпљив и сујетан, па ужива  
оме месту! — викну у једанпут Ленка — а још мало па ћемо стићи и до станице где ћу се сићи и... 
е задовољим ни својим успехом у школи а још мање упливом школе на народ.</p> <p>Труд који у сво 
>— Право велиш; — ја сам заборавила, да још Даринка и Милица на ред долазе.</p> <p>— Доселила с 
 нама — као обично међу Србима — и сада још баш крвно непријатељство постојати мора; јер и ако  
жити; а ја се са свога поступка до сада још нисам покајао.</p> <p>— Ни ја — примети она умиљато 
бље и сувопарно филозофисање.{S} И онда још имамо образа викати противу моде, кокетерије и изма 
 Тешко нама, — уздахну Милица. — И онда још имамо образа хвалити се, да и ми у просвети напреду 
стати, а не тек само преко писма — дода још Ленка.</p> <p>— Ево руке! — рече Милица а Даринка ј 
и ни колајну за твој сувишан рад — дода још Милица.</p> <p>— И кад би хтела да се усиљавам, не  
и понос и карактерна црта Српкиње, која још карактерише баш у највећој мери оне женскиње, што н 
?</p> <p>— Нико! — рече Милица; а Ленка још дода:</p> <pb n="30" /> <p>— И то је довољан разлог 
ам ’нако просто рећи, да сам се — удала још пре три месеца.</p> <p>Знам да су вам сад прве мисл 
су наше путнице дочекали, осим родитеља још и сродници и познати, те радости не беше краја.</p> 
ројних мештана махале рукама и марамама још и три њихове другарице; а кад им у лице загледамо,  
бела и жута пасуља, а ја „новајлија“ па још не навикнута на тај красни „миомир“ што испуњаваше  
шити“.</p> <pb n="51" /> <p>Тога вечера још написала је као одговор Кости и Ленци подуже писмо  
 се с гостима не разговара.</p> <p>— Та још је рано, — рече она не приметивши то.</p> <p>— Ти с 
нђелија сама има у В. осим 500 форината још и нешто земље и стан који најмање вреди 150 форинат 
м ја, да нови касапи под...“ па прогута још две речи намигнувши на остале. „Ал’ и баба Мару поз 
ајности, способности и шта знам ја, шта још ви не ређате.{S} А нећете да се сетите, да смо и ми 
г. Коста. — Неш кажи ти мени момче, шта још оклеваш?{S} Мени се то одлагање не свиди; оне ће су 
се у купеу у коме беше Даринка и Милица још задуго угушено и силом задржавано јецање.</p> <p>И  
а тихо уздахнула; осим тога била је сад још мање код огледала а све више у школи, код књига и у 
 женити, а Даринку и Милицу познавао је још од оног имендана. — И зато се и нас ништа не тиче.< 
ли и опет угледне.{S} Осим тога, био је још испре најбољи домаћинов пријатељ па и „најотровнији 
ој, плавој или смеђој коси, па и ако је још девојка опет се нимало није ужаснула тог новога дар 
ме Милица и уз све ватрене погледе моје још није тако дочекала; закључујем, да ме и воли.</p> < 
миразу од твога бабе надао, па се после још неби хтеле удати...{S} А треба да знају, да има муш 
наћи — насмеја се Даринка — с те стране још те нисам знала.</p> <p>— Ја нисам злобна и ако сам  
о што ме свет цени, та судба прати мене још из ране младости моје.{S} Јест, мени се вазда и трн 
е ти моји омиљени научењаци — али ја се још врло добро сећам и последњих речи, што их својима и 
, — примети иронично Ленка — Српкиње се још нису толико еманциповале, да је хуманизам и свест и 
 ти неће добру вољу уважити, него ће се још наћи злурадих критичара што умеју само језиком ради 
 да беше далеко од љубави, али ко ће се још и данас при ступању у брак и на љубав освртати!...< 
раво.{S} Поћи ћемо одма сад, па ћемо се још зарана и вратити.</p> <p>— Небраним; али до који да 
 би ваздух могао чистији бити, за то се још боље обазрем по соби, и заиста, опазим за пећком ка 
 <p>Пишите ми о свему, па не заборавите још рећи, хоћете ли и малу Смиљу за учитељицу изобразит 
за онакав свршетак к’о што га ви желите још није а држим, да и неће куцнути час...</p> <p>За та 
42" /> <p>Сутри дан одоше обе другарице још зарана дома и ако их г. Коста и Ленка искрено и сво 
ови свршује.</p> <p>После тога ћереташе још мало и на послетку одоше спавати.</p> <pb n="42" /> 
на и ваљана учитељица.“ Чело главе беше још усађена лепа воћкица а чело ногу љиљан и ружица.</p 
а, онда сам уздахнула — но ту се трже и још јаче порумени.</p> <p>— Не разумем те? — рече г. Ко 
 а ви сте узеле дете из топле постеље и још топлије собе, па га тако у кошуљици овде мучите!“ љ 
ељама лепршале се две квочке с пилићи и још једна што ће се кроз који дан зацело излећи.</p> <p 
ознанице за часак се ужурбаше а затим и још једном на брзо тек погледом или притиском руке опро 
но цене и уздижу што се сија; а коме би још пало на памет, да види пожртвовање и родољубље у не 
ти велиш, госпођице Шултесова? сањаш ли још о каквом Песталоцију, или ћеш се и ти задовољити с  
поступке као и на целокупан рад у школи још две до три над-надзорнице.</p> <p>О целокупном раду 
дознала сам из Миличина писма у коме ми још јављаше, да је и сама постала учитељица у С.</p> <p 
могу се из Д. амо селити а сестре су ми још малене.</p> <p>Зато кад ми после три дана мати оде  
видиш, моје мишљење о љубави, па кад ти још додадем, да је за мене љубавно гориво уз остале душ 
вољи говори; чућеш после од мене што ти још устреба — рече му Даринка.</p> <p>— Да си ти Даринк 
 тој приповетци.{S} Он се може датирати још од дана нашега испита; а ја и онако имадем све приб 
ем у једанпут, а после ћу тек преписати још један примерак.{S} Тако ми се боље свиди, јер сам н 
речи и не могу односити.{S} Али изузеци још не чине већину, па ми не можете замерити, што и код 
 и сам вараш.{S} Посматрај ти и испитуј још данас озбиљно, и онда решавај.{S} Та ја их обе воли 
етнем руку на <pb n="25" /> срце, морам још припазити, да уз сву своју муку, труд и вољу и наро 
 него госпођица; а узгред приметила сам још, да г. бележник зацело нема посла, па зато гледа кр 
љути што морам да признам оно што нисам још јуче хтео одобрити Даринци и својој жени а што сад  
овеци радо опростити.{S} Особито кад им још кажем, да сам и ја — учитељица.</p> <p>Јавор, 1884. 
жена знаш како о теби мисли.{S} И с тим још јаче порумени и за часак ућута.</p> <p>— Настави са 
/p> <p>— То не.{S} Али могла је удадбом још причекати — одговори Милица</p> <p>— саморадњом у ш 
.</p> <p>— Сад ми и не остаје друго ван још да кажем како смо се познали и узели, а то се по се 
а! — рече једна од њих тарући очи — Ево још нисмо ни летимице половину главнијих штудија прешле 
е околностима потчини и прилагоди, него још вазда осећа младалачки и вечито тера — опозицију... 
е по ваздуху; а мој је план довршен био још кад су ми оцену прочитали — мрмљаше Ленка — Душан Т 
и моје мишљење о љубави које ти и онако још од пре дугујем. —</p> <p>„Љубав је као ватра; док ј 
 драгом народу.</p> <p>— Можда Ал’ нико још није раменом свет поправио, па нећете ии ви.</p> <p 
 сасвим примерен био, али га је нестало још пре но што се љубав могла развити.</p> <p>— Но да ј 
рече му рукујући се — а гошће ти зацело још спавају?</p> <p>— Та тек је четир сата — рече г. Ко 
ана! — рече такође у шали Милица — само још морам приметити, да титула немора бити баш „госпођа 
док сама не увиди и не призна, да за то још није дорасла или док се не покаже тога позива недос 
и крајња кокета и — ђаво.“</p> <p>За то још већма порумени и за часак обори очи, те збуњено реч 
 да га примим — говорила је она — ствар још није свршена.{S} Ми смо правили „рачун без бирташа“ 
ри заједно и добро и зло делимо, па вас још и сад у мислима радије заједно представљам) И зато  
на то мој и твој баба рећи.{S} Они могу још све покварити...</p> <p> — А зар се ти томе не би п 
наћи, да је код нас Срба у томе погледу још „цвеће“ туђинац, неби ти се оженио Српкињом ни да м 
тељској сведоџби.</p> <p>— Није него ћу још сад донашати пројекте, по којима ћу учитељовати, и  
 паметније бити да Милица настави; хоћу још да чујем и Даринку! — рече јој муж, па се уозбиљи и 
ни коли учинио, а Даринка и Милица беху још на улици загрлиле милу другарицу.</p> <p>— Како је  
е титула госпође натарошовице и натарош још приде...</p> <p>Она је моју понуду показала својим  
:id="SRP18840_C7"> <head>VII.</head> <p>Још док се г. Коста и доктор у врту разговараху, уђе Да 
а — дода затим више као за себе.</p> <p>Још ми и то треба! — насмеја се Милица. — Не свиди ми с 
браца Коста“, прошапута и савије писмо „Још једнако те копка и мучи сумња.{S} А тео би свршетак 
ни госпођа! ..{S} Фала богу, има у селу јоштер паметни људи па ће вришко и теби дати пут; неће  
 шкоди и здравима и болеснику“.</p> <p>„Ју боже, а ја ко’ марва, не знам ништа“, па устрашено ш 
 добар бити, него да се на муци познају јунаци.</p> <p>— Видећу и твоје јунаштво, док доспеш у  
и за вољно „ајнемовање“ и друкчијим „је јуначинама“ горка а камо ли мени, обичној и — слабој же 
познају јунаци.</p> <p>— Видећу и твоје јунаштво, док доспеш у какво затуцано село са минимум п 
меју и шали изговорила, али тиме је „на јуриш“ задобила лако запаљиво срце доктора.{S} И он миш 
 се и нас ништа не тиче.</p> <p>Једнога јутра врло рано дође доктор Гавриловић своме пријатељу  
p> <p>Коста беше својој жени казао свој јутрашњи план, те сад беху обоје љутити и спремни, да Д 
 Коста оде од куће љутит што је Даринка јутрос рано отишла без његова знања с госпођицом Драгом 
а женскиња...</p> <p>— Ти си дакле била јутрос у сеници? питаше збуњено он.</p> <p>— Сасвим слу 
и обојака, што их је домаћица без сумње јутрос опрала па прострла да се суше.</p> <p>Домаћичино 
и моме Кости, који је такође од када се јутрос с Вама разговарао врло зловољан.{S} Мора бити да 
век па хоће осећаји кадкад да искипе, а јуче сам у најосетљивије жице била дирнута.{S} Та није  
тељству доста сам уверена.{S} Осим тога јуче сам видела, да ме Коста прилично и познаје.{S} И з 
 симпатију желила стећи, а баш он ме је јуче таксирао „ладним створењем“ и отворено изрекао, да 
{S} Она је већ средњих година па је баш јуче можда опазила прво сребрно влакно у својо црној, п 
 што морам да признам оно што нисам још јуче хтео одобрити Даринци и својој жени а што сад и не 
аја, — рече весело Милица — а Коста је, к’о што смо данас чуле, хитар стенограф, па може одмах  
! — викну г. Коста а лице му узе израз, к’о да му пријатељ тврди, да се сунце на западу родило. 
>— Само што се ти, Даринка, још држиш — к’о Каћ. — Умеша се сад и трећа. — Та све жмиркаш.</p>  
тељица дошла чешће вирио кроз прозор; а к’о што видите њен стан беше близу, те сам је чешће мог 
трвеном стазом да ходи и за то је дошла к мени.{S} А да ће ми заиста доћи, ако само истрајности 
и и левентовати.</p> <p>Првим особинама к’о што вам је познато, не могу се баш похвалити, а про 
 скоро детињски засмеја.</p> <p>Доктора к’о да нешто у срце текну при веселом звуку тога смеја  
, могу вам дати, али за онакав свршетак к’о што га ви желите још није а држим, да и неће куцнут 
ан пут настану вечито па да је она тако к’о сад увек у мојој близини.{S} И да...</p> <p>— Та не 
вашим форинтачама и петицама, што ми их к’о од беде давасте не бих могла храну набављати.</p> < 
сејано Даринка.</p> <p>— Ха! —- Ха! баш к’о да је она сретније пролазила — смејаху се оне.</p>  
 не долажаше ни један мушки, а она, баш к’о у пркос, ретко је куд ишла, те јој се не могох прид 
 ако није сву мудрост кашиком поцрпео и каблом просипао, опет ми је најмилији; јер њему долажах 
ао новцу, мораш ме сад предпостављати и кавани, — рече Ленка пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— 
и узео жену са миразом, читао би и ти у кавани.{S} Но ја ти сад не помогох!{S} Ти си знао, да ћ 
 новац прегорети, и...</p> <p>— Место у кавани поред пива, на дому и уз жену новине читати — пр 
видио сам већ из њене забуне и погледа, кад сам јој честитао друге године њеног учитељевања доб 
мене:{S} Шта је реагенс на скроб? онда, кад се већ ретко ко тога сећа.{S} Тако исто падне на ме 
згледала хладна и горда, и то баш онда, кад ме је можда најжешће волела —- а Даринка брате, пон 
е, а и четврта се већ у велико бројала, кад Ленка, која је као и другарице јој — већ давно учит 
{S} Па и та мати незнам шта је мислила, кад ме је амо довела?{S} Заповрће ме сваки час, па шта  
{S} Јер шта вреди заузимање појединаца, кад маса сматра школу као неко зло — које „моде ради“ м 
баш онда љутио, и то баш на себе самог, кад сам осетио, да си баш ти у томе изузетак; т. ј. да  
скиње; јер како она може бити друкчије, кад јасно види, да већина нас тражи тек новац, спољашњу 
амо рекох:</p> <p>„Зар ви немате штале, кад сте у соби ракију налили?“</p> <p>„Имамо, ал’ о’де  
мишљати, како је то „благодатно“ стање, кад се најпре мора десет табака папира потрошити, док с 
 часу да доктора не доведем у искушење, кад покуша и он да размишља...</p> <p>Последње речи опе 
иковало.</p> <p>— Лако ти је церити се, кад заједно с твојом Милицом имадеш више среће него пам 
на селу — разумете ли? — на селу, рече, кад на Даринчином лицу виде, да већ зна шта ће да каже  
ли што слагати...</p> <p>— Е па остани, кад баш хоћеш; но ја мислим да...</p> <p>Па не довршивш 
реме школско гошћења.</p> <p>Но вечери, кад се о свачем већ доста наразговарале, рече Ленка мол 
амо рече: — Знао сам да ћеш га уловити, кад је она луда баш сад нашла да оде...</p> <p> — Леп к 
екати и свршетак које је увек најлепши, кад се весело и са сватови свршује.</p> <p>После тога ћ 
 какав се процес дешава у души детињој, кад га учитељица онако својски прутом по врх прстију „о 
и се — Ко те пита шта си ти закључивао, кад сам ја већ госпођа нотарошевица и у општинском стан 
е доктора.{S} И он мишља: „Луда би био, кад бих тражио више.{S} Ова ме воли, а како она друга о 
римети затим Милица.</p> <p>— Шта ћемо, кад смо из нашег краја тек нас три, а други и први разр 
рце би ми морало бити и сувише скучено, кад би се у место љубави задовољила у браку са јадном н 
— а шта ће рећи и претпостављена власт, кад се не преће све што је прописано?!</p> <p>— Свет ва 
е нису много устезале.</p> <p>— Остаћу, кад допуштате — рече г. Коста.</p> <p>— Која ће почети? 
 рече простодушно:</p> <p>— Лагала бих, кад би порицала.</p> <p>Па шта о томе велиш? — питаше ј 
и чак четврто годишња девојчица и пита: кад ћеш и мене у школу примити? па на послетку зар није 
 шапуташе:</p> <p>„Кад ћу вез довршити; кад сваки час треба воде!{S} Па и та мати незнам шта је 
вољан услов за срећу у браку...</p> <p> Кад је Милица од узрујаности, што је поводом докторовог 
а будем?{S} Не, тога више неће бити!{S} Кад би ја тако радила видео би се мој грдан труд тек ка 
си, али ми је казало твоје понашање.{S} Кад ја пеглам или шијем а ти ми читаш, а да си узео жен 
 „ал’ онда ће ти дете дуже боловати.{S} Кад ракија у соби ври, шкоди и здравима, а болесника мо 
Стога и опет оде у општину на посао.{S} Кад је опет дошао нађе ту и доктора који му одма прикаж 
Миличиног венчања у њега прибележила. — Кад њу прочиташ знаћеш и моје мишљење о љубави које ти  
то га је скинула била.{S} На послетку — кад је шешир сасвим чист био — одгурну га она зловољно  
ти!{S} Њиме си много изгубила.</p> <p>— Кад се твој „маневар“ неби мене тицао — рече болним осм 
аше по малој почивши г. Коста.</p> <p>— Кад сам већ почела — настави Даринка замишљено — казаћу 
ар није тако? — питаше Милица.</p> <p>— Кад помислим на своју сведоџбу, речи ми у грлу застају  
 потреби и по томе и користан.</p> <p>— Кад те човек чује, могао би помислити, да си потпуно ср 
ет.</p> <p>Домаћин на то поче:</p> <p>— Кад сам на послетку увидио, да не вреди у том случају н 
осмејом Даринка; а он настави:</p> <p>— Кад сам увидио, да љубав није шала, и да се са срцем не 
 ваздух баш ко’ из какве парне купке, а кад сам се по соби осврнула згрозила сам се.{S} Осим кр 
} На прозору није ме нико више видео, а кад сам у друштву случајно с њом се десио, нико није мо 
. Коста ни ваљане две речи прозборио, а кад му Милица ћеретајући рече да јој сад није потребна  
вчаном наплатом, ни признањем народа; а кад метнем руку на <pb n="25" /> срце, морам још припаз 
..</p> <p>Уверена сам да ме разумете; а кад ме схватите онда вам је и јасно, да нам се приповет 
 марамама још и три њихове другарице; а кад им у лице загледамо, видићемо да су то наше познани 
} Оне се искрено загрлише и ижљубише; а кад се влак опет кренуо, гледала је Ленка сузним очима  
и:{S} Кол’ко универзитета има у Риму? а кад сам мислила да ћу говорити из повеснице, дошла је н 
им очима за њима и махала марамом.{S} А кад их је из види изгубила, чуло се у купеу у коме беше 
а мучила, да сам недостојна тога позива кад га не вршим по своме уверењу.{S} И зато сам и нехот 
 вереника, и кад је збијала шалу и онда кад јој је он у присуству Ленке веренички прстен дао.</ 
ну срећу жртвују општем интересу и онда кад се та жртва превиђа од стране оних, за које се жртв 
је брате код Српкиње.{S} Она баш и онда кад би и душу за тебе дала, опет ти се неће прва прибли 
едан рад, који сам предузимала тек онда кад ми време допусти и кад сам уверена да је остало већ 
а, која су законом прописана.</p> <p>Ја кад сам у школу ступила хтела сам се тога држати.{S} Ал 
ије љубав оно стање, што сам га осећала кад ми је рекао да ме воли, а ако је то, онда је већ и  
 ни три дана живети.{S} Народ и општина кад хоће да им ваљано служимо, нека се боље побрине за  
дахну Даринка — И зато сам ја задовољна кад сама осећам, да нисам гора од вас; а случај је учин 
се сетисте те старе песме? — питаше она кад звуци од свирке престадоше.</p> <p> — Стара је, ал’ 
неш давати, она згара оно што имаде, па кад и то изгори остаје пепео који временом ветар разнес 
>То је видиш, моје мишљење о љубави, па кад ти још додадем, да је за мене љубавно гориво уз ост 
гох!{S} Ти си знао, да ће тако бити, па кад си ме тада предпостављао новцу, мораш ме сад предпо 
и ако не боље, оно свима нама равна; па кад се другима гледало „кроз прсте“ у свима предметима, 
м — рече Ленка погледавши другарицу; па кад јој на лицу виде да је разуме, осмељена настави:</p 
је и да и она радо гледа доктора.{S} Па кад му она већ улива симпатије, нека се и узму.{S} Ја с 
то их својима изусти Песталоције.{S} Па кад Песталоци — ваш омиљени педагог и отац педагогије — 
 да и ја сањам о том сте уверене.{S} Па кад сте већ за шалу расположене, казаћу вам, какви се с 
 да од два зла треба бирати мање.{S} Па кад је тако (а уз то смо својим успехом и радом незадов 
ица као да јој прелети тужан израз — Па кад је само сретнима намењено уживање у животу и на јав 
а прогутам, него је и вама „пакујем“ па кад доспете ви је лепо и „на тенане“ анализирајте, а ув 
на ужива у лажном сјају па јој је доста кад је уверена да ће поред мужа комотно живети или уз њ 
 n="33" /> <p>— У осталом — рече Милица кад виде, да је Даринка не верујући посматра — ви обе д 
 како мисли.</p> <p>— И отров је по кад кад користан; а сумња је овде сасвим на свом месту. — п 
аш; и сама сам тако нешто приметила, од кад сам с тобом — примети Ленка. — Теби се све већма за 
 да позна.</p> <p>Већ је три недеље, од кад су код њих, па навалише, да иду и својим родитељима 
, какви се снови плету у мојој машти од кад си се ти Ленка удала; јер ти ће вас снови зацело на 
су г. натарош често на своме прозору од кад су госпођа фрајлица овде.{S} Но ја њега тада нисам  
дабоме, ниси ни покушавала, доста ти је кад је само оно преклапало, Милица, уз тебе.</p> <p>Лен 
ише — или зар вас баш нимало неусрећује кад вас на улици задржи чак четврто годишња девојчица и 
ушу па не мој бар онда да треш крајнике кад си пијана и да бајеш сваку болест на једну форму... 
кнем, да нема веће среће, од учитељичке кад се и опет тргох, на место гробља уђох у једну кућиц 
ам и нехотице поцрвенила и застидила се кад сам чула, да ме и образовани људи хвале; а усљед то 
 кажеш, да ви мушки тек онда не грешите кад вам се замера, а уз така друга, питам, ко ће безазл 
о Ленци приказала као свога вереника, и кад је збијала шалу и онда кад јој је он у присуству Ле 
е врло је различит.{S} Туђинка брате, и кад те љуби и не љуби срета те љубавни и изазивајући по 
вишан рад — дода још Милица.</p> <p>— И кад би хтела да се усиљавам, не бих могла; ми учитељи в 
ити људма лошије среће, што се по кад и кад заносе и сенком живота т. ј. сном?!.</p> <p>И зато  
 већ у место њега остаје угљен о који и кад се исхлади може планути, али ретко ватром-љубави, а 
узимала тек онда кад ми време допусти и кад сам уверена да је остало већ доста утврђено и у ред 
х предузимам кад год ми време допусти и кад код је одређен час за то; само што се не задржавам  
та; јер ево и ја био бих много сретнији кад би вечито с Вама живео.{S} Зато Вас искрено питам,  
лила.</p> <p>— Сад ти не умем рећи, али кад будем о томе озбиљније размишљала, казаћу ти — рече 
<p>„Одмах тетка,“ рекло је девојче; али кад је после 10 минута воде из бунара вадила можда и не 
>Он им је искрено пожелео среће.{S} Али кад се сетио Даринке и своје намере уздахну па бајаги у 
е, те се за часак дадох у мисли.{S} Али кад ме она из заноса трже, нудећи ме да седнем, рекох ј 
аш неможе по вашој жељи свршити.{S} Али кад баш од намере неодустајете послаћу вам почетак а св 
Даринци поштену лекцију очитају.{S} Али кад у собу ступила учини им се да је и сувише бледа и т 
м покретима лица изговорила.</p> <p>Али кад виде, да се и та стрела о мене није очешала и да се 
иње?</p> <p>То не, ал ти знаш, да ја ни кад ни сам волио хладно и поносито женскиње, а...</p> < 
оји би путем звоњења могао деци јављати кад је време да у школу дођу, и с тога су деца вазда ра 
 уз тебе дете, које те не може разумети кад више што осим љубави од ње желио будеш.</p> <p>— Ка 
већине људи тек онда погрешке не чинити кад се замерају.{S} Мени дакле нико није замерао и зато 
аје пред другима обуздала.</p> <p>— Тек кад јој општина одвише неуредно стаде плату издавати, д 
о радила видео би се мој грдан труд тек кад би моје ученице одрасле; а то је и сувиши дуг рок и 
ер те исказе тек онда уводим у записник кад их најпре већина потврди или одбије.</p> <p>За врем 
м сасвим на децу, него и њих предузимам кад год ми време допусти и кад код је одређен час за то 
очи —- Ал’ нека, треба и ја да запамтим кад сам полагала учитељски испит.</p> <p>— Само да добр 
 сам опазио где оде у општину — рече он кад их је поздравио. — Али камо госпођице Даринке?</p>  
е ли нам до године опет доћи? питаше он кад сами остадоше.</p> <p> — Незнам; а и нашто ћу! — ре 
записник.</p> <p>— То би све добро било кад неби те надзорнице и вице-надзорнице своју власт зл 
а Марину.</p> <p>Особито ме је веселило кад је поменула попове.{S} Она је морала начути, да при 
у заводу.</p> <p>— Па шта то чини, само кад сам здрава — рече Даринка насмешив се.{S} Та добро  
е мани тог лудог посла...</p> <p>— Само кад би се могло — примети она па се засмеја.{S} Али не  
 чиним из радозналости и несташлука, но кад Ленка о феријама оде дома, дођох до уверења, да би  
м се, да је приволим да зове лекара, но кад у томе нисам успела, препоручила сам јој неколико к 
ваху како мисли.</p> <p>— И отров је по кад кад користан; а сумња је овде сасвим на свом месту. 
 замерити људма лошије среће, што се по кад и кад заносе и сенком живота т. ј. сном?!.</p> <p>И 
 а сестре су ми још малене.</p> <p>Зато кад ми после три дана мати оде дома, била сам сасвим са 
 у приповеци радо опростити.{S} Особито кад им још кажем, да сам и ја — учитељица.</p> <p>Јавор 
с тога је он поново и нехотице уздахнуо кад га је после некога времена Милица несташно Ленци пр 
хтео веровати и које сад одобравам; јер кад и мој Сава већ неће жену што мисли, — а свака боља  
раге кости њезиних сродника.{S} Па опет кад дође до средине гробља, пусти суде на стазицу, па с 
ицу.</p> <p>„Шта ту радите?“ запитам их кад сам им по обичају назвала: „помозбог!“</p> <p>„Та е 
м боље пролазила — примети Милица — Баш кад сам штудирала о планетама, трабантима, фиксама и ко 
е коцка, да говорим о електрицитету баш кад сам о акустици и оптици највише штудирала: а поред  
 ваздуху; а мој је план довршен био још кад су ми оцену прочитали — мрмљаше Ленка — Душан Т. је 
ка и уђоше у влак.</p> <pb n="21" /> <p>Кад се влак кренуо, чуло се и зањима громко: збогом! а  
е групе чула се изнемогла дрека.</p> <p>Кад сам до њих дошла, видим, да су прокопале зид па кро 
ати болесно дете већ унела била.</p> <p>Кад сам собња врата отворила, лупи ме врео ваздух баш к 
одушности и веселе безазлености.</p> <p>Кад се доктор од свог друга праштао — рече му овај:</p> 
ћи; а дотле остаје здраво Ленци.</p> <p>Кад дођете, нетражите ме у учитељичину стану, већ сиђит 
дила можда и нехотице шапуташе:</p> <p>„Кад ћу вез довршити; кад сваки час треба воде!{S} Па и  
и Вама ни моме Кости, који је такође од када се јутрос с Вама разговарао врло зловољан.{S} Мора 
ањем забави; али ви знате, да сам ја по кадгод неблагодарно створење, па ме и сад њено ћеретање 
рече; а ко је у бољим околностима и има каде, од воље му да гледа и на сјај, лепоту и узгредне  
било.{S} И ја сам човек па хоће осећаји кадкад да искипе, а јуче сам у најосетљивије жице била  
р науку што се у основној школи предаје кадра је свака отреснија ученица више школе предавати.{ 
вори озбиљно ал’ узрујаним гласом муж — кадри смо заслужити; а ја се са свога поступка до сада  
овољим ма чиме; а мало је и људи што су кадри зарад обичне женскиње напустити план о зидању леп 
једно и исто. — Од поштовања до љубави, каже се, да треба тек један корак, али мени се чини, бр 
е треба да поштује...</p> <p>И с тога — каже — већина жена постаје лутком или кокетом па квари  
 — примети Милица — а шта ће Даринка да каже? — та и она је нама равна, па погледај њену оцену! 
инчином лицу виде, да већ зна шта ће да каже и да јој одобрити неће — неможе при данашњем наста 
вала те јој само рекох, да се српски не каже госпођа фрајла него госпођица; а узгред приметила  
о видим ја да ту нема ништа, и да право каже наша сека Пела: „Боље је имати среће, нег памети.“ 
 се по себи разуме, те није нужно ни да кажем.</p> <p>— Шта није? — то је баш интересантно прих 
р изузетака налази се свуда, а право да кажем ни сама непојмим женскињу, која ће се поред себи  
уж само рече:</p> <p>— То нисам хтео да кажем.</p> <p>— Наравно да ниси, али ми је казало твоје 
p>— Сад ми и не остаје друго ван још да кажем како смо се познали и узели, а то се по себи разу 
 на то поруменивши доктор — само напред кажем, да се не надам никаквом успеху код Даринке.{S} С 
адознало г. Коста.</p> <p>— Право да ти кажем, избор ми је врло тежак — рече збуњено доктор — о 
нка је тек жена за тебе.</p> <p>— Ја ти кажем како ми је ово дана на срцу — рече доктор не дижу 
 о мојој љубави према њему.{S} Но ја ти кажем да ћу му свагда верна бити; јер видим да ме воли, 
ки позив — плану на то Ленка — Но ја ти кажем, да немаш право.{S} Воље сам и ја имала као и сва 
и радо опростити.{S} Особито кад им још кажем, да сам и ја — учитељица.</p> <p>Јавор, 1884.</p> 
уташе.</p> <p>— Зар немаш ништа више да кажеш? — питаше по малој почивши г. Коста.</p> <p>— Кад 
тавио.</p> <p>— Зар немаш ништа више да кажеш? — питаше он опазив тај Даринчин поглед.</p> <p>— 
на свом месту. — примети Даринка. — Сам кажеш, да ви мушки тек онда не грешите кад вам се замер 
<p>— За часак! — понови Милица. — Добро кажеш; јер да си већ сутра дан по томе одушевљењу само  
— Али... па поруменивши ућута.</p> <p>— Кажи све! — рече Коста — иначе ни ја не видим узрока за 
ек је четир сата — рече г. Коста. — Неш кажи ти мени момче, шта још оклеваш?{S} Мени се то одла 
и у вољи, па макар да једни по сто пута кажу да си учена!...{S} Јест, зна баба Мара све!“ И ту  
 љутито, али више за себе, рече: „Право кажу да — ал’ боље да ћутим; та се никог не боји!“</p>  
се што је Даринка отишла а њему то није казала.</p> <p>— До душе и није лепо домаћину се не јав 
да да опрости, што си и нехотице истину казала — рече Ленка па се и опет засмеја.</p> <p>— Мани 
ем.</p> <p>— Наравно да ниси, али ми је казало твоје понашање.{S} Кад ја пеглам или шијем а ти  
 Даринка.</p> <p>Коста беше својој жени казао свој јутрашњи план, те сад беху обоје љутити и сп 
 ниси за Милицу?</p> <p>— Та већ сам ти казао, да је и она ваљана девојка и ако је по моме мишљ 
ечем.</p> <p>— Него?</p> <p>— Хтела сам казати, да се у томе добу и о љубави озбиљније размишља 
 Гледај да буде прилике да девојци могу казати и одговор чути.</p> <p>— А за коју си се решио?  
 Није нужно да се бележи.{S} Оно што ћу казати остало ми је и сувише у памети, па могу и после  
 кад будем о томе озбиљније размишљала, казаћу ти — рече она и устаде.</p> <p>— Хајдемо у кућу  
{S} Па кад сте већ за шалу расположене, казаћу вам, какви се снови плету у мојој машти од кад с 
ећ почела — настави Даринка замишљено — казаћу вам искрено баш све мисли своје, и ако видим, да 
о свој пренагљени корак, него ћемо само казивати шта смо за ово три године искусиле.</p> <p>— З 
Коста правећи се озбиљан а овамо му очи казиваху како мисли.</p> <p>— И отров је по кад кад кор 
јући мери.{S} А тај поглед уједно јој и казиваше: „Ти или си крајња искреност или крајња кокета 
 да ме теши?{S} За малу погрешку велика казна, за добре стране никаква признања, то је моја суд 
ити, како ћеш у школи проћи без телесни казни.</p> <p>После пола сата Даринка је већ спавала а  
ски“; јер поглед по свету <pb n="52" /> казује ми, да људи ретко из истинског поштовања поступа 
љутити; ја нећу никог да учим, него тек казујем своје мишљење — рече Даринка. — А тај правац чи 
<pb n="43" /> можда пали, Даринчине очи казују ти, да су створене, да трпе, теше и ране лече; а 
це, па ваљда ћеш сутра знати разложити, какав се процес дешава у души детињој, кад га учитељица 
то мисли, — а свака боља мислити мора — какав тек мора бити укус у мање интелигентних људи!</p> 
и у очима торокљива света остане онакав какав је у истини.{S} Знала сам добро, да се нама учите 
та само што се у садашње доба не налази какав његов последоватељ а Даринка би прва пошла трагом 
своме из школе нацртам на школску таблу какав за њих згодан и занимљив предмет, па га прецртава 
лигентнијих Срба.{S} Па и ако се вели: „какав отац, тако син“ опет не остају ни материн каракте 
ан у добрим околностима, а задеси ли те каква незгода, сети се да је уз тебе дете, које те не м 
творила, лупи ме врео ваздух баш ко’ из какве парне купке, а кад сам се по соби осврнула згрози 
.</p> <p>— Ја не дајем ни једној баш ни какве власти.{S} Право награђивања и укора само је моје 
те већ за шалу расположене, казаћу вам, какви се снови плету у мојој машти од кад си се ти Ленк 
е баш растужило.{S} По томе сам видила, каквим осећајима прима ме околина с којом сам осуђена д 
— Видећу и твоје јунаштво, док доспеш у какво затуцано село са минимум платом и стотину занемар 
 — а што је више, то се жртвовало можда каквој светијој цељи или је тек узгред носило име Српки 
ико година корисна рада, настанила се у каквој сретној кућици, уз друга, који би те волио као ј 
иш, госпођице Шултесова? сањаш ли још о каквом Песталоцију, или ћеш се и ти задовољити с обични 
еј, а она се трже и порумени, јер виде, како је домаћин испитујући мери.{S} А тај поглед уједно 
џбу, речи ми у грлу застају — чудим се, како сам и до сад говорила.</p> <p>— Мани се детињарије 
оравају те „лаке ствари“ па да се види, како и „женијалним дусима“ нису увек сви реагенси и сва 
по којима ћу учитељовати, и размишљати, како је то „благодатно“ стање, кад се најпре мора десет 
 децу ко неко пудлу; а и ти ћеш видити, како ћеш у школи проћи без телесни казни.</p> <p>После  
а ме и сад њено ћеретање и приповедање: како грк Јовина Ката нема вољу што је за учитеља дошла  
у у руке.</p> <p>— Почни жено!</p> <p>— Како смо положиле и како смо путовале знате.</p> <p>— А 
ту га опет враголасто погледа.</p> <p>— Како то? — питаше збуњено он.</p> <p>— Та ето и Коста о 
улици загрлиле милу другарицу.</p> <p>— Како је лепо што сте обе заједно дошле — примети им она 
осим љубави од ње желио будеш.</p> <p>— Како то?</p> <p>Ето тако — рече Коста. — Она је добра с 
 кад бих тражио више.{S} Ова ме воли, а како она друга осећа — питање је“.</p> <p> Па нагло уст 
жао што смо осуђене саме да путујемо; а како је тамо све весело! — примети затим Милица.</p> <p 
ћ ми се досадило патити се и гледати га како се мучи,“ рече ми мати детиња са уздахом и сузним  
недеље мењам те своје надзиратељице, па како је у свакој скамији по шесторо деце то у шестонеде 
це показиваше благу и измучену душу, па како сам сличне појаве и у имућнијим кућама виђала, ути 
 је само поруменила и више ништа.{S} Па како ме Милица и уз све ватрене погледе моје још није т 
розор на варош, па одступи од њега — па како беху саме у купеу — извали се на клупу; а под глав 
 мени не повољног средства.</p> <p>— Па како си то урадила? — питаше г. Коста.</p> <p>— Знате д 
<p>— Сека Наста није лагала — Ја сам од како је нова учитељица дошла чешће вирио кроз прозор; а 
а да у ствари нисам гора од вас — знате како пролазим.</p> <p>— Право имаш; и сама сам тако неш 
 пред очи Даринчина слика па премишљаше како би њеном искреном лицу тек тај смеј доликовао...</ 
очни жено!</p> <p>— Како смо положиле и како смо путовале знате.</p> <p>— Али ја не знам — умеш 
ије доћи, да видим како се пренемажеш и како си се „накинђурила“ и педесет машлија на себе натр 
екају.</p> <p> — Хајд’ забављајте се ви како знате, а ја морам на посао — рече Ленка и оде у ку 
 следовала његовом савету...</p> <p>Али како видим, табак је скоро пун.{S} Зато вас нећу даље м 
алио се он — знам да ћеш им приповедати како си ме уловила.{S} Хоћу дакле да чујем хоћеш ли што 
е опет удала...</p> <p>— Волео би знати како ти, Даринка о љубави мислиш? рече Коста, видећи да 
ву годину свога учитељевања провела сам како, тако.{S} Труда ме је доста стало, али за то и беш 
д ми и не остаје друго ван још да кажем како смо се познали и узели, а то се по себи разуме, те 
 тек жена за тебе.</p> <p>— Ја ти кажем како ми је ово дана на срцу — рече доктор не дижући очи 
шила док је добила плату, или док чујем како је „почастила“ баба Мара — насмеја се Милица.</p>  
> <p>— Требао сам раније доћи, да видим како се пренемажеш и како си се „накинђурила“ и педесет 
ије машина, па да навијем осећаје онако како би практичније било.{S} И ја сам човек па хоће осе 
е оном што сте од Ленке већ чули.{S} Но како у моме месту нема неожењених натароша а боме ни уч 
 измајсторисане наивности женскиње; јер како она може бити друкчије, кад јасно види, да већина  
 сам и сад написала и њихову приповетку како се могло; а тврдо се надам, да ће ми и они ту слоб 
већи се озбиљан а овамо му очи казиваху како мисли.</p> <p>— И отров је по кад кад користан; а  
и, то је говорила учитељица а жена знаш како о теби мисли.{S} И с тим још јаче порумени и за ча 
азмишљања и механично владају.</p> <p>— Камо срећа, да смо и ми тако чиниле, биле би можда боље 
ње“ и друкчијим „је јуначинама“ горка а камо ли мени, обичној и — слабој женскињи...</p> <p>Оси 
о севаху — Па зашто смо онда људи?{S} И камо нам разума и хваљеног родољубља?!</p> <p>— Да се с 
ну — рече он кад их је поздравио. — Али камо госпођице Даринке?</p> <p>— Данас Ленчице, као да  
њу, бар у нечем користити.</p> <p>— Али камо тог правца? прекиде је у речи Милица. — Није доста 
“</p> <p>С тим је оставим и уђем у кућу камо је мати болесно дете већ унела била.</p> <p>Кад са 
анију и Анђу — а њима је зацело „брачни кандитат“ већ у џепу.</p> <p>— Е сад је забасала и у са 
а се вајкати, него напустити тај позив, као што си ти Ленка урадила, или се латити оног правца  
пођице Даринке?</p> <p>— Данас Ленчице, као да нико није задовољан с нашим друштвом — примети в 
, да се баш тајити мора.</p> <p>Сад су, као што смо чули, већ и с њиме биле „ти“ Ленка је желил 
а се трже и мило је погледа. — Овде ћу, као што знате кола узети, — рече затим — па хајд’те и в 
х разлога, па је држала, да мећу нама — као обично међу Србима — и сада још баш крвно непријате 
 погледао сам јој мало ватреније у те — као што ти велиш — „искрене очи“ али се згрозих од поно 
ешка у томе, што сам ја обичан човек; а као такав хоћу и да уживам плод свога труда, а не тек в 
ватили.</p> <p>Тако н. пр. знате, да ја као ђак нисам била поштовачица Бело-Ланкастарова начина 
инка је чисто злато и ако можда не сија као Милица.{S} Па и ту, — дода одушевљено — загледај бо 
.“</p> <p>То је писмо што га је Даринка као одговор Кости и Ленци отправила, а они и ако јој ви 
времена Милица несташно Ленци приказала као свога вереника, и кад је збијала шалу и онда кад јо 
 да немаш право.{S} Воље сам и ја имала као и свака од вас, него је погрешка у томе, што сам ја 
жим наставна плана и прописаних правила као слепац вође, него из свега вадим језгро и што нам ј 
еде и опет после једног сата крену дома као најсретнији вереник.</p> <p> — Красан човек тај мој 
ка живота, — рече Даринка, а преко лица као да јој прелети тужан израз — Па кад је само сретним 
р, госпођице! — молио је он, али поглед као да му је сад мање ватрен био.</p> <p> Милица за час 
д; тек неки дан добио сам куражи, да је као кривац молећи погледам, но и ту је само поруменила  
ећ у велико бројала, кад Ленка, која је као и другарице јој — већ давно учитељица у неком селу, 
="51" /> <p>Тога вечера још написала је као одговор Кости и Ленци подуже писмо што је гласило о 
 још од пре дугујем. —</p> <p>„Љубав је као ватра; док јој дајеш горива пламти и гори а чим пре 
она труди да доктора задобије. — Био је као што је већ речено, за свашта што је држао да је доб 
рнице грешиле пазе и на њихове поступке као и на целокупан рад у школи још две до три над-надзо 
 — примети она па се засмеја.{S} Али не као до сад него обичним веселим смејом.</p> <p>— Тако в 
то су је оне већ навеле, боли то и мене као и њих, али ја знадем, да се долази до цељи и споро  
 српског обичаја и пољубио.{S} Али срце као да му у истом моменту опет нека ледена рука дирну.{ 
 — примети Даринка али и она из гледаше као да тек пословицу цитира, а слабо о њој размишља.</p 
 сто.{S} Но уз сву њену хвалу изгледаше као да јој залогаји у грлу застају, те на брзо остави ј 
ужније и од кућарства — дода затим више као за себе.</p> <p>Још ми и то треба! — насмеја се Мил 
рдити се, те опет седе на старо место и као извињујући се рече:</p> <p>— Разљутило ме, што се м 
{S} А осим тога, сад су се већ сматрали као сродници, па је и мала Смиља, погодишња ћерчица г.  
ма бори; а у ужем кругу, у породици или као што твој муж вели „на утрвеној стази“ моћи ћеш дост 
лавито за развијање разума.</p> <p>— Ти као да ниси помишљала на злобу и завист што се отуда из 
осим учења и да васпитавам, но и ја сам као и Ленка увидела, да је тај посао „неблагодаран“.{S} 
 што се не задржавам при њима тако дуго као год оних предмета, у којима ми деца помоћи не могу. 
 што већ знамо г. Коста их беше заволео као и жена му, те од њихове стране не беше позивима кра 
тној кућици, уз друга, који би те волио као ја Ленку?</p> <p>На Даринчином лицу нестаде осмеха, 
ићемо кратке примети Милица — Ми немамо као она да бранимо свој пренагљени корак, него ћемо сам 
итељица и у мени изгубила бранитеља, но као у замену за то добила је већ идућих ферија госпођиц 
ку на лице, а срце јој је врело и чисто као злато.</p> <p>— Обричем ти, да ћу је усрећити; само 
а проведу неки део ферија и код ње; јер као што већ знамо г. Коста их беше заволео као и жена м 
рдо се надам, да ће ми и они ту слободу као и погрешке у приповеци радо опростити.{S} Особито к 
имање појединаца, кад маса сматра школу као неко зло — које „моде ради“ мора да се трпи и плаћа 
е волим ко’ сестре, ал’ таком пријатељу као што си ми ти, тек Даринку желим за жену.{S} Она је  
к сиротице и оне не подлегну те постану као и прве или омразе и себе и свет па постају, за нас  
е, па дед’ реци што нисмо сковале срећу као Анђа? </p> <p>— Опет Анђа — рече Даринка — Та мани  
— рече Даринка, онако и не мислећи, баш као што често и мушки механично изричу, неки томе слича 
у им родитељи, истина ваљани, али — баш као и њени, — сиромашни људи.</p> <p>После неког времен 
у дужност достојно вршила.</p> <p>— Баш као и ја — примети Ленка.</p> <p>Па што сте онда саме с 
 је ближа 27. но 17. година.</p> <p>Баш као и Ленци и Милици дода она наглашујућим тоном.</p> < 
је среће ковач,“ чула сам често од вас (као што видите, ја вам обема пишем у једанпут, а после  
еће него памети, — рече љутито па обуче капут па и он без доручка и први пут без опроштаја са ж 
 провео у туђини и мећу „Немчадијом“; а карактер Српкиње и туђинке врло је различит.{S} Туђинка 
, ако сам хтела да ми девојачки углед и карактер и у очима торокљива света остане онакав какав  
ац, тако син“ опет не остају ни материн карактер и пример без последице на деци.</p> <p>Него да 
а можда и преко тридесет година, ваљана карактера а спољашности не баш лепе али и опет угледне. 
о ми је и неправо, што ће ти паразитски карактери што им је главна црта лично задовољство, да б 
женскињу мора можда и уз добра својства карактерисати бар и добра доза лакомислености и саможив 
нос и карактерна црта Српкиње, која још карактерише баш у највећој мери оне женскиње, што најжи 
ј Саво, по моме схваћању женски понос и карактерна црта Српкиње, која још карактерише баш у нај 
дахну и ућута.{S} Знала је, да су узеле карте до Т. из кога су обе и биле, и да су им родитељи, 
 <p>— И ми би волеле, ал ти знаш — наше карте...</p> <p>Она уздахну и ућута.{S} Знала је, да су 
нијом настави:</p> <p>„Знам ја, да нови касапи под...“ па прогута још две речи намигнувши на ос 
ога пута сву тромесечну плату; а што је касније опет неуредно примала, неможе мене кривити; том 
p>Школске су ферије, и то на две године касније од оног разговора наших познаница о имендану г. 
је код мушких учитеља; они сироти и ако касније немају воље за тај позив морају га и киселим ли 
ка молећим гласом и погледом, да је већ касно, те да оде спавати.</p> <p>— Али ја баш нећу! — ш 
ћеретање и приповедање: како грк Јовина Ката нема вољу што је за учитеља дошла „женка“ нехтеде  
амо што се ти, Даринка, још држиш — к’о Каћ. — Умеша се сад и трећа. — Та све жмиркаш.</p> <p>— 
рем по соби, и заиста, опазим за пећком кацу с ракијом а на пећи озго био је кошар са комловом  
о доста спремиле, нећемо ни сад мудрост кашиком покусати.</p> <p>— Тако је; али сутра ћемо пола 
ичну вољу.{S} Та и ако није сву мудрост кашиком поцрпео и каблом просипао, опет ми је најмилији 
ћина жена постаје лутком или кокетом па квари цело човечанство.{S} Мањину опет — веле оне — ако 
е окна; а под постељама лепршале се две квочке с пилићи и још једна што ће се кроз који дан зац 
<p>Прва књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Кикинда 1990.</p> </div> </front> <body> <head>ИЗ УЧИТЕ 
{S} Приметила сам већ одавно, да Милица киселим лицем учитељује и да и она радо гледа доктора.{ 
је немају воље за тај позив морају га и киселим лицем вршити.</p> <p>— Овамо онамо, па опет изл 
а прсну у смеј. — Чудно му је зловоља и кисело лице доликовало.</p> <p>— Лако ти је церити се,  
охвалим ја вредне а лење пооштрим и све класе уводим у свој записник.</p> <p>— То би све добро  
тим по својој увиђавности прибиљежити и класификацију у своју зато одређену књижицу.</p> <p>По  
аш и на памет; тиме су бар стекле добру класу, а у животу им и онако тек треба метод, по коме с 
прописано?!</p> <p>— Свет вазда ужива у клеветању туђих дела, па се не треба на њега освртати;  
упути гробу учитељичину.{S} Ту код њега клече па по свршеној молитвици прошапута: „Ти си ме нау 
еверујеш, већ ме се свуда, па баш свуда клониш.</p> <p>— Сам си крив био — упаде му у реч она.  
а како беху саме у купеу — извали се на клупу; а под главу метну своју кутију, коју није предал 
— рече г. Коста па се спусти на оближњу клупу, а доктор се посадио до њега и за часак обоје ћут 
јити.</p> <p>Коста се спусти на оближњу клупу а оне седоше до њега.</p> <p>— Корете мој поступа 
не ради не могу ову истином „филовану“ „кнедлу“ ћутећки да прогутам, него је и вама „пакујем“ п 
А</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Кикинда 1990.</p> </div 
ње код огледала а све више у школи, код књига и у свом маленом газдалуку.</p> <p>Мален стан њен 
ешкама и цртежима.</p> <p>— Читаво брдо књига! — рече једна од њих тарући очи — Ево још нисмо н 
иње код неког стола претовареног разним књигама, рукописним белешкама и цртежима.</p> <p>— Чита 
азорно што учитељица добија од нотароша књиге на прочитање, и што га често по школском детету з 
кар од Н. сремца“ и друге томе потребне књиге.{S} Читаш ли их ти Милице? — То нам је на селу ну 
воме дају ми оне извештаја путем својих књижица и усменог исказа тек сваке суботе по подне.{S}  
и и класификацију у своју зато одређену књижицу.</p> <p>По себи се разуме да овамо спада понављ 
е код доктора — а чим сам жени обајала, ко да си руком уз’о!“</p> <p>Друге жене устрашено и сра 
развити.</p> <p>— Но да је већ ту била, ко’ велим, теже би се ње отресла... примети Коста.</p>  
дирала: а поред оног „брда“ од штудије, ко ће у сваки пар баш све у памети имати?!</p> <p>— Па  
ма намењено уживање у животу и на јави, ко може замерити људма лошије среће, што се по кад и ка 
 морала осетити, може појмити тек онај, ко је видео у праведној срџби пламтећа лица осталих дев 
 вам се замера, а уз така друга, питам, ко ће безазлен и поверљив остати?</p> <p>— Нико! — рече 
ало повода, да се слатко насмејем, јер, ко што знате, и сама сам тада, тек од кратког времена п 
тећим ал’ тужним погледом он.</p> <p> — Ко би све у напред знао — рекла је у смеју она.</p> <p> 
о меру — рече му опет жена смејући се — Ко те пита шта си ти закључивао, кад сам ја већ госпођа 
.</p> <p> — Тако је! прошапута доктор — ко би све у напред знао...{S} И ту му изађе пред очи Да 
ећи; јер ено Милица већ дрема.</p> <p>— Ко’ велим, расанићу се док чујем колико је табака папир 
та вреди и да се може допасти.</p> <p>— Ко говори против ње! — осече се г. Коста. — Мене само љ 
о тога:{S} Сам велиш, да много мисли, а ко премишља мора на послетку и увидети, и своју вреднос 
а вадим језгро и што нам је најпрече; а ко је у бољим околностима и има каде, од воље му да гле 
лине, већ радим тек по своме уверењу; а ко тако ради мора бити бар са собом задовољан.</p> <p>Ј 
и смо правили „рачун без бирташа“.{S} А ко зна шта ће на то мој и твој баба рећи.{S} Они могу ј 
 и за себе тражите изузетка?</p> <p>— А ко га тражи? — осече се Ленка — ја се само љутим, што н 
н — Па шта си хтела са оним „ви“?{S} Ја ко’ бележник шта сам ти могао помоћи?!</p> <p>— Та тако 
има и болеснику“.</p> <p>„Ју боже, а ја ко’ марва, не знам ништа“, па устрашено шчепа кошар с к 
ше дабоме да беше далеко од љубави, али ко ће се још и данас при ступању у брак и на љубав освр 
боме тешко, што нисам боље оцењена; али ко ће нам свима угодити?{S} И зато нећу да очајавам; ув 
е и бити — примети Милица.</p> <p>— Али ко ће онда бележити? смејаше се Ленка.</p> <p>— Није ну 
.{S} И зато је видиш, најпаметнији онај ко свету по вољи чини.</p> <p>Даринка при последњим Мил 
 имао?! — умеша се и Ленка.</p> <p>Онај ко суди и себи, и од себе — примети Даринка оштрим глас 
лекција“ баба Марина! ...</p> <p>Незнам ко би уз толике неприлике и иа то воље имао?! — умеша с 
, и онда решавај.{S} Та ја их обе волим ко’ сестре, ал’ таком пријатељу као што си ми ти, тек Д 
еагенс на скроб? онда, кад се већ ретко ко тога сећа.{S} Тако исто падне на мене коцка, да гово 
јој је за сеоску децу потребно.{S} Зато ко је уверен, да по могућству достојно врши своју дужно 
беда ја ти се лепо забуним у посао, јер ко’ велим: боља је и најгора јава, од тако луда сна...< 
дочаба сва најбоља места пограбити; јер ко те пита, имаш ли ти љубави према томе позиву, или те 
где ћу се сићи и...</p> <p>— Хоћели вас ко’ дочекати? — прекиде једна радознала путница, која с 
 па шта ту вреди љутити се?</p> <p>— Ту ко велиш, нема апелације — примети Милица.</p> <p>— То  
а — За моју природу није да гладим децу ко неко пудлу; а и ти ћеш видити, како ћеш у школи проћ 
 да је за тим трава јаче зашуштала, баш ко да је неко на другу страну врта хитро и лако протрча 
 и сувише самопрегоревања.</p> <p>— Баш ко да ми из душе читаш! — узвикну чисто Ленка.</p> <p>— 
врата отворила, лупи ме врео ваздух баш ко’ из какве парне купке, а кад сам се по соби осврнула 
езнам која варош у Америци? или:{S} Кол’ко универзитета има у Риму? а кад сам мислила да ћу гов 
 пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Кол’ко нам за живот треба одговори озбиљно ал’ узрујаним гл 
но веле, „тек од жеље“.{S} За то да кол’ко толико себи и деци олакшам, а да уз то не буде механ 
само знаш, шта сам ја суза пролио и кол’ко чезнећи погледа бацао на њен прозор, који се од неко 
 мени брине или да су учитељице другога кова и соја, а не од онога, што беху женскиње у које са 
опет седе — Али и ми смо ово три године ковале и свакојако се мучиле, па дед’ реци што нисмо ск 
бејах задовољна; а свако је своје среће ковач те ја покушах, да је кујем у другоме правцу.{S} И 
е прозору.</p> <p>„Свако је своје среће ковач.“ — примети Даринка али и она из гледаше као да т 
илици ово:</p> <p>„Свако је своје среће ковач,“ чула сам често од вас (као што видите, ја вам о 
 и опет важити, да је свако своје среће ковач.</p> <p>— Већ добро; видећу шта ћеш и онда сакова 
октор Гавриловић своме пријатељу Кости, ког застаде у врту код кошница.</p> <p>— Жену сам ти оп 
 — то је тешко.</p> <p>И тако незнам из ког плеснивог „призрења“ и „штедње“ пита на пример мене 
p> <p>Знам да су вам сад прве мисли: за кога? но баш то остављам да погађате; јер колико се сећ 
а да и без љубави ономе руку дадем, код кога ћу моћи комотније живети и левентовати.</p> <p>Прв 
згледа, да сувише много мисли а да може кога искрено волети.</p> <p>— Много мисли! — викну г. К 
S} Знала је, да су узеле карте до Т. из кога су обе и биле, и да су им родитељи, истина ваљани, 
ш мање код огледала а све више у школи, код књига и у свом маленом газдалуку.</p> <p>Мален стан 
е, па да и без љубави ономе руку дадем, код кога ћу моћи комотније живети и левентовати.</p> <p 
љубавно долази од особе коју љубимо.{S} Код неких је то гориво бело лице, вити стас, бисер-зуби 
, румен-образи и томе подобне ствари, а код неких је опет разборитост, искреност и друге душевн 
 у маленој собици изнурена стара жена а код прозора везе на беломе плату, лепа, чила и веселог  
а? — питаше г. Коста.</p> <p>— Знате да код нас на селу ни двадесетак кућа нема сата, а немамо  
 близу, те сам је чешће могао видети да код свога прозора чита, шије или баш гледа крозањ.</p>  
</p> <p>Тим начином досад нисам опазила код деце зависти.{S} А да неби и саме надзорнице грешил 
едузимам кад год ми време допусти и кад код је одређен час за то; само што се не задржавам при  
ли, него да мете рена на груди и да иде код доктора — а чим сам жени обајала, ко да си руком уз 
} Тако је рекла и снаш’ Пели, да не иде код мене, да јој бајем протисли, него да мете рена на г 
 се добро размислиш, па ћеш наћи, да је код нас Срба у томе погледу још „цвеће“ туђинац, неби т 
те и оставити.{S} Сасвим је то друкчије код мушких учитеља; они сироти и ако касније немају вољ 
енчању стајаше Даринка једно послеподне код свога прозора у руци јој беше писмо, које је већ ви 
дахнула; осим тога била је сад још мање код огледала а све више у школи, код књига и у свом мал 
ноћи у једној собици три младе женскиње код неког стола претовареног разним књигама, рукописним 
ати могла.</p> <p>У ходању видим, да се код неког зида искупило више жена, а из те групе чула с 
добије или изигра.{S} Друкчије је брате код Српкиње.{S} Она баш и онда кад би и душу за тебе да 
} Дошле су да проведу неки део ферија и код ње; јер као што већ знамо г. Коста их беше заволео  
знам настави по малој почивци — да је и код нас Срба: пут дугачак а време кратко; рад потребан  
већину, па ми не можете замерити, што и код мене — већина решава.,..{S} И што већине ради не мо 
еманциповале, да је хуманизам и свест и код њих јача од родољубља...</p> <p>— Да то Даринка или 
та борба и незгоде потресле су га већ и код мене, те почињем ладнити.</p> <p>— Дакле чујмо и те 
; ја друкчије свађам те ствари.{S} Брак код мене није трговина, и ако сам хладна и неосетљива ж 
астим осмејом Милица — То је можда тако код друге народности но ми Срби и у томе смо напреднији 
другарице.</p> <p>— Него онда се морамо код мене лично састати, а не тек само преко писма — дод 
на.</p> <p>Већ је три недеље, од кад су код њих, па навалише, да иду и својим родитељима, али Л 
осте.</p> <p>Даринка и Милица и опет су код Ленке.{S} Дошле су да проведу неки део ферија и код 
у, па се упути гробу учитељичину.{S} Ту код њега клече па по свршеној молитвици прошапута: „Ти  
оме пријатељу Кости, ког застаде у врту код кошница.</p> <p>— Жену сам ти опазио, да у штали му 
д кажем, да се не надам никаквом успеху код Даринке.{S} Све ми се чини да ће ме одбити.</p> <p> 
верен, да су докторове речи, што сам их код тебе у врту чула најбољи доказ, да у њему нема <hi> 
вом, покрије га чаршавом и неким старим кожухом, и изнесе у коморицу што је била до собе.</p> < 
рта се већ у велико бројала, кад Ленка, која је као и другарице јој — већ давно учитељица у нек 
ра срца а и образована је, али је жена, која уме љубити тек оне, који њу љубе и више — ништа.</ 
и ви наћи, да су саставци чиста истина, која је обично непријатна укуса и за вољно „ајнемовање“ 
 им улије у њихову главицу и сва знања, која су законом прописана.</p> <p>Ја кад сам у школу ст 
, нека страшила и неприродна чудовишта, која би се и с врагом здружила, само да може рушити оно 
ати? — прекиде једна радознала путница, која се можда радовала, да ће уживати „сцену радосна са 
а би и око вештија педагога нашло мане, која би се уз сеоске околности отклонити могла.{S} И та 
женски понос и карактерна црта Српкиње, која још карактерише баш у највећој мери оне женскиње,  
са четири разреда и преко стотине деце, која уз то редовно школу полазе тек од новембера до пол 
а јој је школа живахне и веселе дечице, која је сва љубе и поштују, па јој већ на лицу читах да 
 општину задовољила но не своју савест, која ме је вазда мучила, да сам недостојна тога позива  
аво да кажем ни сама непојмим женскињу, која ће се поред себи равних у туђинца загледати, и зат 
м за сваку скамију по једну надзорницу, која ће док ја не дођем своју скамију препитати из оних 
кад допуштате — рече г. Коста.</p> <p>— Која ће почети? — питаше Ленка. — Запрви ти, — рече Дар 
 се ти, Коста журиш? — питаше га Милица која се у исти мах весела и добре воље указа на врати с 
 И за то, нико ти неће замерити, ако се која приповетка или друго што не пређе!</p> <p>После ов 
олине ону хвалу, што је најскривенија и која се речима никад исказати не да.</p> <p>Непрестано  
итање:{S} Колико становника има, незнам која варош у Америци? или:{S} Кол’ко универзитета има у 
00 форината; а то је много за учитељицу која има за живота своју „минимум“ плату а после смрти  
ему нема <hi>довољно</hi> онога горива, које ја тражим и које би моју љубав све до сад одржало. 
 долажаху сувише доцне, па које с тога, које из напред реченог <pb n="40" /> узрока, наредила с 
да им у делању имаде неких недостатака, које оне саме без опште помоћи не могу да отклоне, па и 
 треба отклонити, ма и оним средствима, које људи не хвале и којих се у бољим околностима ни са 
в, него тек <hi>почетак</hi> поштовања, које и ако је близу љубави опет није једно и исто. — Од 
ва незгода, сети се да је уз тебе дете, које те не може разумети кад више што осим љубави од ње 
Али ја не спадам у природе твоје врсте, које у своме заносу, да право и племенито раде, често п 
од свога прозора у руци јој беше писмо, које је већ више пута прочитала па се и опет повратила  
а, кад маса сматра школу као неко зло — које „моде ради“ мора да се трпи и плаћа. „Не ће бити п 
 се та жртва превиђа од стране оних, за које се жртвујемо.</p> <p>Ја у оном стању не бејах задо 
 тада ми опет долажаху сувише доцне, па које с тога, које из напред реченог <pb n="40" /> узрок 
огледаше у очима страст и узрујаност од које се Милица трже и задрхта.</p> <p> Она је говорила  
ришћанска врлина, а уз то и потреба без које је тешко живети...</p> <p>С поздравом ваша Даринка 
и и вратар викну имена оних станица, уз које ће се путовати.</p> <p>Наше познанице за часак се  
иш, речи, у које ни сам хтео веровати и које сад одобравам; јер кад и мој Сава већ неће жену шт 
љно</hi> онога горива, које ја тражим и које би моју љубав све до сад одржало.</p> <p>Осим тога 
прочиташ знаћеш и моје мишљење о љубави које ти и онако још од пре дугујем. —</p> <p>„Љубав је  
е људи што на мах плану и за оне ствари које их се не тичу.{S} Но уз све то беше опет разборит  
 <p>— Та већ из речи даринчини видео си које је Милица, и зато их нисам „по правилима етикеције 
а поштена обућара, те сам које на обући које на оделу заштедила двадесет форината што за десет  
ога морамо видети и дочекати и свршетак које је увек најлепши, кад се весело и са сватови свршу 
рефила сам и на поштена обућара, те сам које на обући које на оделу заштедила двадесет форината 
— убило...</p> <p>То су, видиш, речи, у које ни сам хтео веровати и које сад одобравам; јер кад 
оја, а не од онога, што беху женскиње у које сам до сад био заљубљен.</p> <p>— Било их је дакле 
ајући погледа своје другарице.</p> <p>— Којешта! — рекоше у исти мах обе другарице. — Остани ти 
чутурице гуцнула.</p> <pb n="37" /> <p>„Којешта!“ осечем се ја. „Него носи ти млада дете у собу 
а се у каквој сретној кућици, уз друга, који би те волио као ја Ленку?</p> <p>На Даринчином лиц 
се тек може очекивати од проста народа, који не уме ни да је оцени?{S} Него видим ја да ту нема 
а немамо ни стална школска послужитеља, који би путем звоњења могао деци јављати кад је време д 
а Косте, његове жене и младога доктора, који се беше смислио женити, а Даринку и Милицу познава 
дечијем; а остало беше ми узгредан рад, који сам предузимала тек онда кад ми време допусти и ка 
, али је жена, која уме љубити тек оне, који њу љубе и више — ништа.</p> <p>И том пресудом оцењ 
мало не доликује ни Вама ни моме Кости, који је такође од када се јутрос с Вама разговарао врло 
 другу страну, те очекиваху други влак, који се баш данас из непознатих узрока закаснио.</p> <p 
<p>— Нећу никога да вређам; али учитељ, који тражи друге награде и хвале, осим уверења, да је к 
ко чезнећи погледа бацао на њен прозор, који се од неко доба поче много раније завесом застират 
цавала за ово три године на ономе пољу, који ми је у део пао, али је саковати немогох.</p> <p>„ 
или се латити оног правца у настављању, који ће и у том незгодном стању, бар у нечем користити. 
е, по свима знацима судећи, од „тифуса“ који је у месту владао.</p> <p>Обоје деце беше покривен 
{S} Кад је опет дошао нађе ту и доктора који му одма прикаже своју вереницу, Милицу.</p> <p>Он  
ање упливом школе на народ.</p> <p>Труд који у своме позиву за ово три године полагах, не испла 
чке с пилићи и још једна што ће се кроз који дан зацело излећи.</p> <p>Но уз све то мени се чињ 
лија на себе натрпала, — рече он гласом који је за шалу сувише озбиљан био.{S} Но ту се трже и  
м 500 форината још и нешто земље и стан који најмање вреди 150 форината годишње.{S} Али наравно 
 пепео, већ у место њега остаје угљен о који и кад се исхлади може планути, али ретко ватром-љу 
на и вратити.</p> <p>— Небраним; али до који дан већ одлазите, па бих волела да нас данас не ос 
Ленка — а не она натуштеност!{S} Ето до који дан одлазе нам и гошће, а Ви и Коста баш сад нађос 
 имаде, па кад и то изгори остаје пепео који временом ветар разнесе...</p> <p>Гориво љубавно до 
ла те се ману шале.{S} С тога се доктор који и сувише љубљаше пламене погледе и опет после једн 
и дуг рок и за мене, а још више за свет који је нестрпљив и сујетан, па ужива у стармало-научен 
и...{S} А треба да знају, да има мушких који умеју и новац прегорети, и...</p> <p>— Место у кав 
узе или бар оног благог израза и смутње којим су га чешће Даринчине очи за тренутак и крадимице 
ни зле воље...</p> <p> Враголасти осмеј којим беше та примедба пропраћена учини да се доктор за 
собе.</p> <p>— На посао — рече он тоном којим се с гостима не разговара.</p> <p>— Та још је ран 
Мађарица, Влахиња па чак и Францескиња, којима се наше иначе „ултра Србенде“ и без једног новчи 
срета те љубавни и изазивајући погледи, којима смера, да те задобије или изигра.{S} Друкчије је 
астати се са другарима и другарицама са којима братињски и сестрински делише три године веселе  
е него ћу још сад донашати пројекте, по којима ћу учитељовати, и размишљати, како је то „благод 
њима тако дуго као год оних предмета, у којима ми деца помоћи не могу.</p> <p>— Али шта је с пр 
сам ја најпре деци добро разјаснила и у којима сад већ није неопходно нужно учитељево вешто пит 
и оним средствима, које људи не хвале и којих се у бољим околностима ни сами не би прихватили.< 
ба, рано моја,“ поучи ме једна баба, на којој се видело, да је „леку-рад“ мало више из чутурице 
ти друга и отвори рукописну белешку, на којој беше на горњем листу крупно и цифрасто написано:{ 
девојчица и презриви поглед оне јаднице којој се та неправда хтела нанети.</p> <p>Него истине р 
аспитивају, и ако не баш у оној мери, у којој је за сеоску децу потребно.{S} Зато ко је уверен, 
з да је тако, беше њена прва цедуљица у којој ме мољаше да ради тачнијег примања плате коју рек 
зну у плач па нагло пође у своју собу у којој је Милица већ давно спавала.</p> <p>На прагу собњ 
се трже и мило погледа своју вереницу у којој је толико простодушности и веселе безазлености.</ 
ла, каквим осећајима прима ме околина с којом сам осуђена да живим и да се дружим.</p> <p>Баба  
 клупу; а под главу метну своју кутију, коју није предала са осталим пртљагом.{S} Даринка и Мил 
им гласом и пружи руку своме пријатељу, коју овај радосно прими и својски продрма.</p> </div> < 
гу казати и одговор чути.</p> <p>— А за коју си се решио? питаше врло радознало г. Коста.</p> < 
а.{S} Али ја сам баш противно од оне за коју ме свет сматра и за то је видите то повредило мој  
ено све теже иде.{S} Зато реши се ма на коју страну!</p> <p>— Та зато сам и дошао.{S} Гледај да 
ије провлачимо кроз зид, да се одели на коју год страну; већ ми се досадило патити се и гледати 
.</p> <p>Гориво љубавно долази од особе коју љубимо.{S} Код неких је то гориво бело лице, вити  
е мољаше да ради тачнијег примања плате коју рекнем у њену користи одбору и црквеној општини.</ 
њом учитељицом такође са минимум платом коју и ви имате.{S} Све три дакле имамо тек девет стоти 
 „Ти или си крајња искреност или крајња кокета и — ђаво.“</p> <p>За то још већма порумени и за  
а још имамо образа викати противу моде, кокетерије и измајсторисане наивности женскиње; јер как 
— каже — већина жена постаје лутком или кокетом па квари цело човечанство.{S} Мањину опет — вел 
а, незнам која варош у Америци? или:{S} Кол’ко универзитета има у Риму? а кад сам мислила да ћу 
енка пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Кол’ко нам за живот треба одговори озбиљно ал’ узрујани 
то’ но веле, „тек од жеље“.{S} За то да кол’ко толико себи и деци олакшам, а да уз то не буде м 
 ти само знаш, шта сам ја суза пролио и кол’ко чезнећи погледа бацао на њен прозор, који се од  
пред оном великом кућом у селу Г. једна кола, а у њима седела је Милица и Даринка.</p> <p>На пр 
ло је погледа. — Овде ћу, као што знате кола узети, — рече затим — па хајд’те и ви самном.{S} Ј 
на тебе.</p> <p>— Тако је.{S} Узела сам кола и рекла јој, да морам нешто важно дома телеграфиса 
ру.</p> <p>— А не ће ти нико обесити ни колајну за твој сувишан рад — дода још Милица.</p> <p>— 
и се ни од другарица, ни од професорске колегије.</p> <p>— Лепо је тешиш! — осече се на то Мили 
ходника; али то је кочијаш тек с празни коли учинио, а Даринка и Милица беху још на улици загрл 
и кометама добила сам н. пр. питање:{S} Колико становника има, незнам која варош у Америци? или 
о погледа Даринку.</p> <p>— Ругај се ти колико хоћеш, али сан је сенка живота, — рече Даринка,  
> <p>— Ко’ велим, расанићу се док чујем колико је табака папира она потрошила док је добила пла 
војеном силом о пет прегнем и радим бар колико могу.</p> <p>— Могла би се мало и штедети — прим 
га? но баш то остављам да погађате; јер колико се сећам обе сте волеле загонетке...</p> <p>Него 
опет Ленка — за то би баш волела знати, колко њих је у ту љубав веровало?</p> <p>— Та то и јест 
 идућих ферија госпођица Ленка писмо, у ком јој се нуди у место назива учитељице титула госпође 
анка; враћала се од свога младога мужа, коме је ручак носила, јер је ту негде сено косио.{S} На 
а, тек оно цене и уздижу што се сија; а коме би још пало на памет, да види пожртвовање и родољу 
едан гроб са обичним дрвеним крстом, на коме беше осим неког женског имена, још и ово забиљежен 
натраг? — рече јетко Даринка. — Поље на коме има учитељство да ради дабоме да је трњем обрасло; 
{S} Али ја сам и сувише поносита, да се коме намећем; а и срце би ми морало бити и сувише скуче 
у животу им и онако тек треба метод, по коме се можда такође без размишљања и механично владају 
p>Ваљда си већ и ти програм створила по коме ћеш осим деце и народ учити? — смејаше се она.</p> 
, да ће донде наступити сретније доба у коме се мислеће женскиње неће морати тек за учитељски п 
а место дознала сам из Миличина писма у коме ми још јављаше, да је и сама постала учитељица у С 
 је из види изгубила, чуло се у купеу у коме беше Даринка и Милица још задуго угушено и силом з 
наш сељак.{S} И ту онда нетреба другога коментара.</p> <p>— Тешко нама, — уздахну Милица. — И о 
рала о планетама, трабантима, фиксама и кометама добила сам н. пр. питање:{S} Колико становника 
есника може и сатарити.{S} Па неваља ни комлов ни обојке у соби да сушиш.{S} То све шкоди и здр 
 ракијом а на пећи озго био је кошар са комловом и неколико пари обојака, што их је домаћица бе 
знам ништа“, па устрашено шчепа кошар с комловом, покрије га чаршавом и неким старим кожухом, и 
авом и неким старим кожухом, и изнесе у коморицу што је била до собе.</p> <p>„Сад да ми је Мија 
бави ономе руку дадем, код кога ћу моћи комотније живети и левентовати.</p> <p>Првим особинама  
е доста кад је уверена да ће поред мужа комотно живети или уз њега некога угледа у свету стећи. 
а баш сад нашла да оде...</p> <p> — Леп комплимент за Даринку! — смејала се она држећи да се до 
/p> <p>После неког времена стаде влак и кондуктер отвори врата.{S} Оне се искрено загрлише и иж 
P18840_C3"> <head>III.</head> <p>На дан Константина и Јелене стадоше заиста пред оном великом к 
ном моли, да нам о његовом имендану — о Константину и Јелени — у госте дођете.{S} Он је рад да  
е у то доба тако блато, да вас ни десет коња преко овог ритског блата неби превукло.{S} Осим то 
нала да је Србин злопамтило и да радије копа јаму своме но — туђину...{S} И за то је и она на т 
рошапута и савије писмо „Још једнако те копка и мучи сумња.{S} А тео би свршетак приповетке са  
же мој, чудан ти је човек; све га нешто копка да туђу тајну дозна, и ако га се ништа нетиче!</p 
мамо као она да бранимо свој пренагљени корак, него ћемо само казивати шта смо за ово три годин 
и мени се чини, браца Коста, да баш тај корак мора да је „џиновски“; јер поглед по свету <pb n= 
 до љубави, каже се, да треба тек један корак, али мени се чини, браца Коста, да баш тај корак  
и узрок.{S} Имала сам ја за тај одсудан корак и других важнијих разлога и покретача — настави ж 
њу клупу а оне седоше до њега.</p> <p>— Корете мој поступак, — поче она — и не разумете ме.{S}  
 На пример, да си после неколико година корисна рада, настанила се у каквој сретној кућици, уз  
га личног права на уживање лако у општу корист одричу.{S} Зато сам уједно имала на уму, шта ће  
о мисли.</p> <p>— И отров је по кад кад користан; а сумња је овде сасвим на свом месту. — приме 
ге награде и хвале, осим уверења, да је користан члан човечанства није ни достојан тога, позива 
 ми је рад примерен потреби и по томе и користан.</p> <p>— Кад те човек чује, могао би помислит 
н ако није околностима примерен не може користи донети.</p> <p>И зато ја некадашња противница л 
то дечији ум ни мало не мори а много им користи и полажење школе омили.</p> <p>Него и опет мора 
чнијег примања плате коју рекнем у њену користи одбору и црквеној општини.</p> <p>И тако је на  
ће и у том незгодном стању, бар у нечем користити.</p> <p>— Али камо тог правца? прекиде је у р 
 је наука...</p> <p>— Хајд’ штудирај од корице до корице, па ваљда ћеш сутра знати разложити, к 
..</p> <p>— Хајд’ штудирај од корице до корице, па ваљда ћеш сутра знати разложити, какав се пр 
влакно у својо црној, плавој или смеђој коси, па и ако је још девојка опет се нимало није ужасн 
е је ручак носила, јер је ту негде сено косио.{S} На лицу њеном видим, да је задовољна и да јој 
морале бити ваљане девојке.</p> <p>— Ни кост ми врана у тебе не донела! — рече Ленка гледећи кр 
чном ватром.</p> <pb n="49" /> <p>— Не, Коста, то није за моју природу; ја друкчије свађам те с 
ом пође у општину.</p> <p>— Куда се ти, Коста журиш? — питаше га Милица која се у исти мах весе 
 Вечита загонетко! — уздахну Ленка а г. Коста замишљено и нагло ходаше по соби.</p> <p>Сутра да 
тор се на то беше озбиљно замислио а г. Коста приђе својим кошницама те кроз стакла гледаше уну 
и поглед јој паде на белешку, што је г. Коста већ одавно на страну оставио.</p> <p>— Зар немаш  
чка положити.</p> <p> За ручком није г. Коста ни ваљане две речи прозборио, а кад му Милица ћер 
>— Нећу брате да те учим — рече даље г. Коста — али добро пази; Даринка је чисто злато и ако мо 
 и ја бих волио све чути — уплете се г. Коста.</p> <p>— Е на почни од краја, — рече весело Мили 
<p>— Ко говори против ње! — осече се г. Коста. — Мене само љути што морам да признам оно што ни 
 <p>— На ствар! — прекиде смешећи се г. Коста.</p> <p>— Право велиш; — ја сам заборавила, да јо 
C7"> <head>VII.</head> <p>Још док се г. Коста и доктор у врту разговараху, уђе Даринка збуњеним 
разсестрама што се по србише. — рече г. Коста и не мислећи много о својим речма.</p> <pb n="36" 
 никад сањала пријатније сне? — рече г. Коста погледом пуним братинске искрености и узрујаним г 
мени.</p> <p>— Не разумем те? — рече г. Коста питајућим изразом.</p> <p>— Лако ме је разумети.{ 
/p> <p>— Та тек је четир сата — рече г. Коста. — Неш кажи ти мени момче, шта још оклеваш?{S} Ме 
аднија и себичнија од Даринке — рече г. Коста скоро зловољно. — Осим тога њу свет по заслузи и  
p> <p>— Остаћу, кад допуштате — рече г. Коста.</p> <p>— Која ће почети? — питаше Ленка. — Запрв 
ваљда је било у суседном врту — рече г. Коста па се спусти на оближњу клупу, а доктор се посади 
<p>— Па како си то урадила? — питаше г. Коста.</p> <p>— Знате да код нас на селу ни двадесетак  
ј тетци.</p> <p>— Нашто то? — питаше г. Коста.</p> <p>— Морала сам ма куда одавде.{S} Нисам хте 
иду и својим родитељима, али Ленка и г. Коста не даду „ни прословити“; а њима се придружио и он 
а даље размишља.</p> <p>У том дође и г. Коста.</p> <p>— Јел’ устала Даринка? — беше му прво пит 
о неповерење није замерити — примети г. Коста. — Али ако је само то, онда брате, покушај; јер в 
 да кажеш? — питаше по малој почивши г. Коста.</p> <p>— Кад сам већ почела — настави Даринка за 
 или Милица говори, — примети шаљиво г. Коста — ја бих рекао, да су злобне, а овако само те мор 
остима задовољна? — питаше радознало г. Коста.</p> <p>То баш не могу рећи.{S} И ја патим са нез 
у си се решио? питаше врло радознало г. Коста.</p> <p>— Право да ти кажем, избор ми је врло теж 
рија и код ње; јер као што већ знамо г. Коста их беше заволео као и жена му, те од њихове стран 
олети.</p> <p>— Много мисли! — викну г. Коста. — Та човече, зар ти је милија лутка и лептир, од 
љам Милицу.</p> <p>— Милицу! — викну г. Коста а лице му узе израз, к’о да му пријатељ тврди, да 
е другарице још зарана дома и ако их г. Коста и Ленка искрено и својски задржаваху.{S} За њима  
венчао...{S} И ту се засмеја.</p> <p>Г. Коста се трже.{S} Био је од оне врсте људи што на мах п 
p> — Није могуће, — рече опет Милица. — Коста зацело пати од џепне болести; месец је већ на изм 
очни од краја, — рече весело Милица — а Коста је, к’о што смо данас чуле, хитар стенограф, па м 
ек један корак, али мени се чини, браца Коста, да баш тај корак мора да је „џиновски“; јер погл 
.</p> <p>„Е мој добри и радознали браца Коста“, прошапута и савије писмо „Још једнако те копка  
 — под купус...</p> <p>Него си ти браца Коста, баш затуцано сумњало! — све једнако те мучи сумњ 
>— Та немој претеривати, — умеша се сад Коста — Гладна ниси тек била!</p> <p>— Нисам.{S} Али да 
ате нећу одвраћати од намере — рече сад Коста — јер и Милица је ваљана девојка.{S} Али опет ти  
а — ал’ ми би волеле чути и оно, што је Коста пре тога хтео да рече.</p> <p>Ленка се на ту прим 
на.{S} Осим тога јуче сам видела, да ме Коста прилично и познаје.{S} И зато и нећу од вас ништа 
 како ти, Даринка о љубави мислиш? рече Коста, видећи да се на ту примедбу Даринка и опет замис 
p>— Тако видиш, то ми се допада! — рече Коста — сад видим да твоја љубав није много значила.</p 
енивши ућута.</p> <p>— Кажи све! — рече Коста — иначе ни ја не видим узрока за...</p> <p>Али он 
p> <p>— Како то?</p> <p>Ето тако — рече Коста. — Она је добра срца а и образована је, али је же 
ности и поверења — у срце женино — рече Коста правећи се озбиљан а овамо му очи казиваху како м 
о сте онда саме себе побијале? — питаше Коста.</p> <p>— Што? — понови замишљено Даринка — Ето з 
— зато морам и сам рећи, да сам јој муж Коста Т. овдашњи бележник.</p> <p>— Мило нам је — рече  
Ленка мило је погледавши. — Та ето ја и Коста нисмо баш „начелни“ пријатељи па опет смо муж и ж 
 рече:</p> <p>— Заборавила сам, да је и Коста међу нама; но он ће опростити — свуда има изузета 
е.</p> <p>— Чекај бар доручак; сад ће и Коста доћи! — викала Је за њом Ленка</p> <p>— Доручкова 
 до који дан одлазе нам и гошће, а Ви и Коста баш сад нађосте да се бринете.</p> <p> — Зар већ  
насмеје се враголасто Ленка — ал’ ето и Коста је већ приметио, да би ти била лепша и од Милице, 
 — питаше збуњено он.</p> <p>— Та ето и Коста оде од куће љутит што је Даринка јутрос рано отиш 
 <p>— И то је довољан разлог, да и теби Коста, баш ни једна није веровала.</p> <p>— Па браним ј 
е у исти мах обе другарице. — Остани ти Коста.{S} Оно што смо ми радиле и доживиле није тако оп 
велим, теже би се ње отресла... примети Коста.</p> <p>Можда и неби у овом случају много напора  
заслужује тај назив.</p> <p>На ове речи Коста се од срца засмеја а доктор се трже и мило поглед 
— рече озбиљно Даринка — Али твоје речи Коста, не морају зато бити неоправдане; јер изузетака н 
у, да јој се приближим настави међу тим Коста — Али разуме се да сам пре тога постао са свим оз 
наче не беше никога у кући.{S} Господин Коста не био пореклом мештанин; а осим тога био је и си 
ече за тим шаљиво и добре воље господин Коста — да је та проклета еманципација жена неопходна п 
те ситнице замерале; — смејаше се на то Коста — а ти знаш, да је обичај већине људи тек онда по 
ђица учитељица.</p> <p>— Право! — викну Коста и баци оловку — То сам од тебе и очекивао.{S} Но  
хладно и поносито женскиње, а...</p> <p>Коста се трже те прекиде доктора пре но што је довршио. 
, но што је то некима по вољи...</p> <p>Коста тихо уздахну али мишља да му је дужност, да говор 
 тога дана дошла је тек Даринка.</p> <p>Коста беше својој жени казао свој јутрашњи план, те сад 
зато и нећу од вас ништа тајити.</p> <p>Коста се спусти на оближњу клупу а оне седоше до њега.< 
застају, те на брзо остави јело.</p> <p>Коста је са саучешћем погледа, и опет не могаше срцу од 
а је и мала Смиља, погодишња ћерчица г. Косте и Ленке требала тетке да позна.</p> <p>Већ је три 
разговора наших познаница о имендану г. Косте.</p> <p>Даринка и Милица и опет су код Ленке.{S}  
кчије стојало, но то је тајна господина Косте, његове жене и младога доктора, који се беше смис 
риловић, најприснији пријатељ господина Косте.</p> <p>Доктор Гавриловић је човек близу, а можда 
ма је Ленка дуго махала марамом, а и г. Кости беху гошће омилиле, јер је и он чешће понављао за 
љна и да јој ова земља не покрива драге кости њезиних сродника.{S} Па опет кад дође до средине  
— То нимало не доликује ни Вама ни моме Кости, који је такође од када се јутрос с Вама разговар 
 је писмо што га је Даринка као одговор Кости и Ленци отправила, а они и ако јој више не досађу 
Тога вечера још написала је као одговор Кости и Ленци подуже писмо што је гласило одприлике ова 
 дође доктор Гавриловић своме пријатељу Кости, ког застаде у врту код кошница.</p> <p>— Жену са 
тор Гавриловић указа на врати.</p> <p>— Косту сам опазио где оде у општину — рече он кад их је  
.</p> <p>Сутра дан нађе Даринка Ленку и Косту у врту у послу.{S} Чим је опазише пођоше јој на с 
а вреди љутити се?{S} Него боље пустимо Косту да сврши, — примети Даринка погледавши у сахат —  
о тога сећа.{S} Тако исто падне на мене коцка, да говорим о електрицитету баш кад сам о акустиц 
, Ленкин муж, још из ходника; али то је кочијаш тек с празни коли учинио, а Даринка и Милица бе 
рва, не знам ништа“, па устрашено шчепа кошар с комловом, покрије га чаршавом и неким старим ко 
ом кацу с ракијом а на пећи озго био је кошар са комловом и неколико пари обојака, што их је до 
пријатељу Кости, ког застаде у врту код кошница.</p> <p>— Жену сам ти опазио, да у штали музе к 
видело, да су му мисли далеко од чела и кошница...</p> <p>— Доћи ћу после подне, и онда ћу виде 
збиљно замислио а г. Коста приђе својим кошницама те кроз стакла гледаше унутра, и ако се на ње 
рогута и нагло устаде приђе опет својим кошницама а лице му се беше запламтило.</p> <p>— Та ти  
лонио.{S} Он вели, млеко ме неће толико коштати, да могу одрасну краву купити, а временом ће и  
д два зла треба бирати мање; а уз то је кошуља свагда ближа од хаљине.</p> <p>— Лепа логика! —  
остеље и још топлије собе, па га тако у кошуљици овде мучите!“ љутила сам се без нужде ја.</p>  
ише мртво но живо и обучено тек у танку кошуљицу.</p> <p>„Шта ту радите?“ запитам их кад сам им 
епу кравицу од три дана — угинула му је крава па је мени теле поклонио.{S} Он вели, млеко ме не 
м од једног сељака на поклон једну лепу кравицу од три дана — угинула му је крава па је мени те 
p>— Жену сам ти опазио, да у штали музе краву — рече му рукујући се — а гошће ти зацело још спа 
ме неће толико коштати, да могу одрасну краву купити, а временом ће и ово теленце бити добра мл 
окторовица“ — примети Ленка, па погледа крадимице ал’ и значајно свога мужа.</p> <p>— Није ми н 
су га чешће Даринчине очи за тренутак и крадимице гледале... с тога је он поново и нехотице узд 
у, те од њихове стране не беше позивима краја.{S} А осим тога, сад су се већ сматрали као сродн 
ца.</p> <p>— Шта ћемо, кад смо из нашег краја тек нас три, а други и први разред не хте да нас  
ете се г. Коста.</p> <p>— Е на почни од краја, — рече весело Милица — а Коста је, к’о што смо д 
 сродници и познати, те радости не беше краја.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18840_ 
еше опет разборит човек и <pb n="44" /> крајна добричина.{S} За то га сад смеј пријатеља одмах  
да имаш душу па не мој бар онда да треш крајнике кад си пијана и да бајеш сваку болест на једну 
зиваше: „Ти или си крајња искреност или крајња кокета и — ђаво.“</p> <p>За то још већма порумен 
оглед уједно јој и казиваше: „Ти или си крајња искреност или крајња кокета и — ђаво.“</p> <p>За 
 соби осврнула згрозила сам се.{S} Осим крајње сиротиње, што је већ из очију домаћичини вирила, 
ни вирила, беше ова соба најбољи сведок крајњег незнања у погледу чувања здравља од већега дела 
дома као најсретнији вереник.</p> <p> — Красан човек тај мој Сава — рекла је за тим шаљиво она. 
 „новајлија“ па још не навикнута на тај красни „миомир“ што испуњаваше моју школу (што се прост 
омни посао десет школских месеца сувише кратак рок а деца и сувише запуштена да би ја, уз њихов 
 ни тренути.</p> <p>— Не бој се, бићемо кратке примети Милица — Ми немамо као она да бранимо св 
 је и код нас Срба: пут дугачак а време кратко; рад потребан и голем а силе слабе, малене и рас 
, ко што знате, и сама сам тада, тек од кратког времена постала овдашњом учитељицом такође са м 
као обично међу Србима — и сада још баш крвно непријатељство постојати мора; јер и ако је баба  
но дете лежало је сад на неком траљавом кревецу близу пећи уз своју успавану сестрицу; а болова 
S} Али да не беше мога бабе и стрпљивих кредитора, било би и тога.{S} С вашим форинтачама и пет 
 и Даринка је навалила да се прек’сутра кренемо.{S} Родитељи нас већ одавно чекају.</p> <p> — Х 
ламене погледе и опет после једног сата крену дома као најсретнији вереник.</p> <p> — Красан чо 
 влак.</p> <pb n="21" /> <p>Кад се влак кренуо, чуло се и зањима громко: збогом! а сузе у очима 
загрлише и ижљубише; а кад се влак опет кренуо, гледала је Ленка сузним очима за њима и махала  
или?“</p> <p>„Имамо, ал’ о’де ће се пре кренути“.</p> <p>„Тако је“; рекох јој ја „ал’ онда ће т 
а, па баш свуда клониш.</p> <p>— Сам си крив био — упаде му у реч она. — Требао си имати на уму 
о привређујем.{S} Томе, дабоме нисам ја крива, већ околности и немар нашега народа према учитељ 
 срећа у доброј сведоџби? а није она ни крива, што је сретнија, па се повикало одма од почетка  
војка баш бега од среће.{S} Ал’ и ти си крива; требала си ми јавити.</p> <p>— Та чисто је одлет 
ек неки дан добио сам куражи, да је као кривац молећи погледам, но и ту је само поруменила и ви 
име; јер вазда волим пропустити и десет криваца, него једног невиног осудити.</p> <p>Тако видит 
није опет неуредно примала, неможе мене кривити; томе је тек узрок немар општине и Срба према ш 
орите.{S} Па онда вам је сво учитељство криво — Нема вам истрајности, способности и шта знам ја 
p>То би све добро било, да није светске критике; — рече Ленка — а шта ће рећи и претпостављена  
у уважити, него ће се још наћи злурадих критичара што умеју само језиком радити па ће ти пребац 
лежник зацело нема посла, па зато гледа кроз прозор.</p> <p>„Бре није;“ рече ми баба Наста лука 
их дошла, видим, да су прокопале зид па кроз ту пукотину провлаче неко болно преболно дете.</p> 
 не јавити, ал’ гостима се што шта мора кроз прсте гледати — смејаше се она не пазећи много на  
љиљан и ружица.</p> <p>У исти мах прође кроз гробље нека лепа, млада и здрава сељанка; враћала  
 (а можда и она) заборавише моје вирење кроз прозор; те никоме не беше зазорно што учитељица до 
е квочке с пилићи и још једна што ће се кроз који дан зацело излећи.</p> <p>Но уз све то мени с 
ио а г. Коста приђе својим кошницама те кроз стакла гледаше унутра, и ако се на њему јасно виде 
е свој јед, устаде од стола, те гледаше кроз прозор на улицу.</p> <p>— Шта си се данас тако дуг 
 у тебе не донела! — рече Ленка гледећи кроз прозор на варош, па одступи од њега — па како беху 
 све три и то, Даринка и Милица гледећи кроз прозор виноградима засађену околину, а Ленка чисте 
ако је нова учитељица дошла чешће вирио кроз прозор; а к’о што видите њен стан беше близу, те с 
 ми дете, па га у име божије провлачимо кроз зид, да се одели на коју год страну; већ ми се дос 
 смести већ провлачећи дете и трећи пут кроз зид, некако смешном иронијом настави:</p> <p>„Знам 
а весељу знате, да се и нехотице гледа „кроз прсте“...</p> <p>Добила сам од једног сељака на по 
 нама равна; па кад се другима гледало „кроз прсте“ у свима предметима, зашто се теби у поједин 
 свога прозора чита, шије или баш гледа крозањ.</p> <p>У почетку сам мислио да то чиним из радо 
ља лежи и један гроб са обичним дрвеним крстом, на коме беше осим неког женског имена, још и ов 
а није да се с незгодама бори; а у ужем кругу, у породици или као што твој муж вели „на утрвено 
тражите среће и задовољства у спокојном кругу породичном,“ онда ни ви не можете мени замерити,  
повратила па један став у њему што беше крупније написан и подвучен.</p> <p>„Е мој добри и радо 
 прекиде доктор тишину својим звучним и крупним гласом. — Лако је могуће, да сам се и преварио, 
 белешку, на којој беше на горњем листу крупно и цифрасто написано:{S} Педагогија Милице Г. при 
„Е тако је, медвед увек добије најлепшу крушку“...</p> <p>— Укус је различит — примети му само  
мушки, а она, баш к’о у пркос, ретко је куд ишла, те јој се не могох придружити ни у пратњи.{S} 
а збуњеним лицем Ленци у собу.</p> <p>— Куда си се ти опремила? питаше она бацивши поглед на Да 
штаја са женом пође у општину.</p> <p>— Куда се ти, Коста журиш? — питаше га Милица која се у и 
питаше г. Коста.</p> <p>— Морала сам ма куда одавде.{S} Нисам хтела господину доктору да служим 
едаше необична узрујаност.</p> <p> — Од куда се сетисте те старе песме? — питаше она кад звуци  
 своје среће ковач те ја покушах, да је кујем у другоме правцу.{S} И само зато драге моје, напу 
 ја морам на посао — рече Ленка и оде у кујну.</p> <p> — Хоћете ли нам до године опет доћи? пит 
рирода — прошапута Ленка, па опет оде у кујну; јер је била недеља па је требало мало више посла 
е опет Милици.</p> <p>— Ајд’ зидајте ви куле по ваздуху; а мој је план довршен био још кад су м 
а одступи од њега — па како беху саме у купеу — извали се на клупу; а под главу метну своју кут 
А кад их је из види изгубила, чуло се у купеу у коме беше Даринка и Милица још задуго угушено и 
е толико коштати, да могу одрасну краву купити, а временом ће и ово теленце бити добра млекоша. 
и ме врео ваздух баш ко’ из какве парне купке, а кад сам се по соби осврнула згрозила сам се.{S 
штедети — примети Ленка — здравље се не купује на вашару.</p> <p>— А не ће ти нико обесити ни к 
 радо читају и да све’ остало иде — под купус...</p> <p>Него си ти браца Коста, баш затуцано су 
гава мој поглед; тек неки дан добио сам куражи, да је као кривац молећи погледам, но и ту је са 
ли се на клупу; а под главу метну своју кутију, коју није предала са осталим пртљагом.{S} Дарин 
оје феле нека је далеко од мене — „лепа кућа“; само се сети, да имаш душу па не мој бар онда да 
 Знате да код нас на селу ни двадесетак кућа нема сата, а немамо ни стална школска послужитеља, 
па како сам сличне појаве и у имућнијим кућама виђала, утишах своју злу вољу па јој само рекох: 
илице? — То нам је на селу нужније и од кућарства — дода затим више као за себе.</p> <p>Још ми  
њено он.</p> <p>— Та ето и Коста оде од куће љутит што је Даринка јутрос рано отишла без његова 
на онда све лепе планове, о зидању лепе куће са жениним новцем, бацио у запећак и тврдо се заве 
е женскиње напустити план о зидању лепе куће са жениним новцем...</p> <p>— Вараш се! — рече вра 
! ... рече иронично и јетко он и оде из куће.</p> <p>— Твој муж је данас зловољан — примети она 
на саму школу ограничила опет штудирам „кућевни лекар од Н. сремца“ и друге томе потребне књиге 
ам успела, препоручила сам јој неколико кућевних средстава и затим се од ње опростим.</p> <p>Пу 
l:id="SRP18840_C0"> <p>У једној повећој кући вароши** седиле су једне ноћи у једној собици три  
титају имендан — иначе не беше никога у кући.{S} Господин Коста не био пореклом мештанин; а оси 
сна рада, настанила се у каквој сретној кућици, уз друга, који би те волио као ја Ленку?</p> <p 
шта ће нам за то оставити? — Ту отрцану кућицу, а тричава учитељичка пензија престаће чим ње не 
пет тргох, на место гробља уђох у једну кућицу. — На постељи лежи у маленој собици изнурена ста 
Јелене стадоше заиста пред оном великом кућом у селу Г. једна кола, а у њима седела је Милица и 
 упознам.{S} Али то баш беше чвор.{S} У кућу јој нисам могао долазити, јер не долажаше ни један 
 стара — примети Милица и с тим уђоше у кућу, где их Ленка и домаћин упознаше и с другим присут 
неће!“</p> <p>С тим је оставим и уђем у кућу камо је мати болесно дете већ унела била.</p> <p>К 
— рече она и устаде.</p> <p>— Хајдемо у кућу — примети за тим — Милица је зацело већ устала па  
тељичину стану, већ сиђите у ону велику кућу преко пута.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
а ви желите још није а држим, да и неће куцнути час...</p> <p>За такав свршетак морала бих ја б 
 поруменивши рече простодушно:</p> <p>— Лагала бих, кад би порицала.</p> <p>Па шта о томе велиш 
ече он и поче:</p> <p>— Сека Наста није лагала — Ја сам од како је нова учитељица дошла чешће в 
ла стећи, а баш он ме је јуче таксирао „ладним створењем“ и отворено изрекао, да му симпатију н 
тресле су га већ и код мене, те почињем ладнити.</p> <p>— Дакле чујмо и тебе рече домаћин, и уз 
к, сретан или несретан, јер она ужива у лажном сјају па јој је доста кад је уверена да ће поред 
ећемо -— гунђала је она — Научиле се на лак живот, па ће тако хтети и у школи; а оне главице ни 
ичај да и те „даровите“ пофторавају те „лаке ствари“ па да се види, како и „женијалним дусима“  
шину својим звучним и крупним гласом. — Лако је могуће, да сам се и преварио, обе једнако пошту 
мњење и похвалу.</p> <pb n="28" /> <p>— Лако је теби тако говорити.{S} Али ја не спадам у приро 
че г. Коста питајућим изразом.</p> <p>— Лако ме је разумети.{S} И ја сам пробирачица, па не мог 
воља и кисело лице доликовало.</p> <p>— Лако ти је церити се, кад заједно с твојом Милицом имад 
ворила, али тиме је „на јуриш“ задобила лако запаљиво срце доктора.{S} И он мишља: „Луда би био 
њу свет по заслузи и оцењује, па јој је лако ћеретати, а Даринци дабоме да није до тога:{S} Сам 
де што се свога личног права на уживање лако у општу корист одричу.{S} Зато сам уједно имала на 
да је неко на другу страну врта хитро и лако протрчао.</p> <p>— Причинило ти се — рече доктор.  
— та свако паметан знаде, да је у добру лако добар бити, него да се на муци познају јунаци.</p> 
својства карактерисати бар и добра доза лакомислености и саможивља.{S} Или ако не то, онда јој  
једва чујним гласом прошапута:</p> <p>— Лаку ноћ! сада не могу сутра ће те све чути.</p> <p>— В 
дода враголасто Ленка.{S} И с тим угаси лампу те и оне заспе.</p> </div> <div type="chapter" xm 
 ја као ђак нисам била поштовачица Бело-Ланкастарова начина, да и деца учитељу при настави пома 
.</p> <p>И зато ја некадашња противница ланкастеровог начина увела сам већ у половини прве годи 
сећају.</p> <p>Доктор се сад само играо ланчићем свога златног сахата и замишљено гледаше у даљ 
ив, као што си ти Ленка урадила, или се латити оног правца у настављању, који ће и у том незгод 
ем, код кога ћу моћи комотније живети и левентовати.</p> <p>Првим особинама к’о што вам је позн 
</p> <pb n="20" /> <p>— И ти ћеш баш да легнеш? — запиташе у исти мах две другарице.</p> <p>— Н 
а а другарице јој се такође спремале да легну.</p> <p>„Песталоци родио се у Цириху 1746. године 
рце као да му у истом моменту опет нека ледена рука дирну.{S} Миличина рука је истина сад дрхта 
ега народа на селу.</p> <p>Болесно дете лежало је сад на неком траљавом кревецу близу пећи уз с 
 неком гробљу.{S} У средини тога гробља лежи и један гроб са обичним дрвеним крстом, на коме бе 
робља уђох у једну кућицу. — На постељи лежи у маленој собици изнурена стара жена а код прозора 
и“; а њима се придружио и ондашњи млади лекар Сава Гавриловић, најприснији пријатељ господина К 
школу ограничила опет штудирам „кућевни лекар од Н. сремца“ и друге томе потребне књиге.{S} Чит 
>Трудила сам се, да је приволим да зове лекара, но кад у томе нисам успела, препоручила сам јој 
о драга моја, употребљују тек учитељи и лекари, а за остали свет остаће оно вазда тек теорија и 
 једна баба, на којој се видело, да је „леку-рад“ мало више из чутурице гуцнула.</p> <pb n="37" 
о се последњи пут предавало, а последња лекција најбоље се и научи; а за: нас „олош“, дабоме —  
 — насмеја се Милица. — Не свиди ми се „лекција“ баба Марина! ...</p> <p>Незнам ко би уз толике 
је љутити и спремни, да Даринци поштену лекцију очитају.{S} Али кад у собу ступила учини им се  
 не боља оно бар паметнија...</p> <p>Ту лекцију примила сам једног децембарског дана.{S} Моје ђ 
ја ћу га већ од тога одучити...</p> <p> Ленка је испитујући погледа.</p> <p> — Реци ми Милице и 
играју своју личну срећу, и...</p> <p>— Ленка! упаде јој муж у реч — ти вређаш.</p> <p>Зна она  
ао што смо чули, већ и с њиме биле „ти“ Ленка је желила, да тако буде, а оне се нису много усте 
 прозор виноградима засађену околину, а Ленка чистећи свој путни шешир, што га је скинула била. 
остати?</p> <p>— Нико! — рече Милица; а Ленка још дода:</p> <pb n="30" /> <p>— И то је довољан  
 <p>— Тако је — рече шаљиво домаћин — а Ленка је хтела утрвеном стазом да ходи и за то је дошла 
Напослетку и боље, што смо саме, — дода Ленка — ја нисам расположена за весеље. </p> <p>— Теби  
м гостима.{S} Вече међутим беше удесила Ленка да им самима остане.{S} Знала је, да ће јој већ с 
сму.</p> <p> Сретна природа — прошапута Ленка, па опет оде у кујну; јер је била недеља па је тр 
о добила је већ идућих ферија госпођица Ленка писмо, у ком јој се нуди у место назива учитељице 
 и четврта се већ у велико бројала, кад Ленка, која је као и другарице јој — већ давно учитељиц 
им из радозналости и несташлука, но кад Ленка о феријама оде дома, дођох до уверења, да би мног 
/p> <p>— Бадава се ти смејеш; плану сад Ленка — и у твојој души морала је та неправедна оцена г 
; а кад се влак опет кренуо, гледала је Ленка сузним очима за њима и махала марамом.{S} А кад и 
ено и својски задржаваху.{S} За њима је Ленка дуго махала марамом, а и г. Кости беху гошће омил 
екао знадеш и из искуства.{S} И мени је Ленка изгледала хладна и горда, и то баш онда, кад ме ј 
рено! — насмеја се доктор — ако те чује Ленка.</p> <p>— И она дели моје мишљење и ако јој је пр 
за оно што другима и само долази!{S} Не Ленка, за опште добро тражићу и милостињу, али за себе  
о би могла она и теби рећи — бранила се Ленка, но и опет порумени и заћута.</p> <p>— Неко време 
тка?</p> <p>— А ко га тражи? — осече се Ленка — ја се само љутим, што није обичај да и те „даро 
p>— Али ко ће онда бележити? смејаше се Ленка.</p> <p>— Није нужно да се бележи.{S} Оно што ћу  
о их је дакле и више? питаше смејући се Ленка.</p> <p>— Чудно питање!{S} Та ја бар нисам учитељ 
 о свачем већ доста наразговарале, рече Ленка молећим гласом и погледом, да је већ касно, те да 
 кост ми врана у тебе не донела! — рече Ленка гледећи кроз прозор на варош, па одступи од њега  
 њој размишља.</p> <p>— Тако је, — рече Ленка и опет седе — Али и ми смо ово три године ковале  
 ме сад предпостављати и кавани, — рече Ленка пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Кол’ко нам за  
већ срце.</p> <p>— Добро, добро, — рече Ленка шаљиво — ал’ за то не мораш ти баш о њему сањати. 
о било, да није светске критике; — рече Ленка — а шта ће рећи и претпостављена власт, кад се не 
</p> <p> — Тако; то ми се допада — рече Ленка — а не она натуштеност!{S} Ето до који дан одлазе 
 што си и нехотице истину казала — рече Ленка па се и опет засмеја.</p> <p>— Мани се церекања,  
једно ни друго, већ само збуњена — рече Ленка — онако не бејах задовољна, а знала сам да ће ме  
ије размишља.</p> <p>— Разуме се — рече Ленка — али не баш свако.{S} Милица, на пример, није о  
 си га просто одбити а не бегати — рече Ленка.</p> <p>— Одбити — дабоме... — рече узрујаним гла 
а она да је за то и сувише волим — рече Ленка погледавши другарицу; па кад јој на лицу виде да  
 како знате, а ја морам на посао — рече Ленка и оде у кујну.</p> <p> — Хоћете ли нам до године  
 Милица.</p> <p>— То и јесте зло — рече Ленка. — И образовани људи слабо се обзиру на праву спо 
 волела да нас данас не остављаш — рече Ленка молећим погледом.</p> <p>— И мени је жао — врло м 
у стећи.</p> <p>— Тако и ја мислим рече Ленка — и зато ми је и неправо, што ће ти паразитски ка 
још кад су ми оцену прочитали — мрмљаше Ленка — Душан Т. је бележник у моме месту, а то је за у 
— Али шта је с првим разредом, — питаше Ленка — он ти тек неможе писмена извештаја давати?</p>  
оста.</p> <p>— Која ће почети? — питаше Ленка. — Запрви ти, — рече Даринка.</p> <p>— Одакле да  
ице још зарана дома и ако их г. Коста и Ленка искрено и својски задржаваху.{S} За њима је Ленка 
су то наше познанице, Даринка, Милица и Ленка.{S} И оне су стране; али њихов пут је на другу ст 
рилике и иа то воље имао?! — умеша се и Ленка.</p> <p>Онај ко суди и себи, и од себе — примети  
 посла; тиме се тек буниш, а ето и ти и Ленка једва што држите очи.</p> <p>— Само што се ти, Да 
чења и да васпитавам, но и ја сам као и Ленка увидела, да је тај посао „неблагодаран“.{S} И так 
авац.</p> <p>— Правац, правац, — понови Ленка — можда је и то; ал тај није за мене и за моје пр 
валише, да иду и својим родитељима, али Ленка и г. Коста не даду „ни прословити“; а њима се при 
ови плету у мојој машти од кад си се ти Ленка удала; јер ти ће вас снови зацело највише интерес 
него напустити тај позив, као што си ти Ленка урадила, или се латити оног правца у настављању,  
баш тако неопростив грех био! — примети Ленка. — Требала си остати па би видела да би се он за  
лажемо.</p> <p>— Говори само! — примети Ленка мило је погледавши. — Та ето ја и Коста нисмо баш 
> <p>— На пример докторовица“ — примети Ленка, па погледа крадимице ал’ и значајно свога мужа.< 
вршила.</p> <p>— Баш као и ја — примети Ленка.</p> <p>Па што сте онда саме себе побијале? — пит 
бори.</p> <p>— И то је истина — примети Ленка — али и опет могао би марљивији бити и према школ 
ст што се отуда изродити може — примети Ленка.</p> <p>— И на то сам помишљала, те баш за то сва 
>— Могла би се мало и штедети — примети Ленка — здравље се не купује на вашару.</p> <p>— А не ћ 
приметила, од кад сам с тобом — примети Ленка. — Теби се све већма замера, а добра воља не приз 
ути.</p> <p>— Сад ми је јасно — примети Ленка. — Ти си Драгу позвала у А. а не она тебе.</p> <p 
кеције“ упознавала; — смејаше се за тим Ленка — а оне знају и без тебе да си ми муж.{S} Сад нис 
смејаше се она.</p> <p>— Шта је с тобом Ленка — питаше зачуђено Милица — ти пре ниси тако мисли 
 нас — понови дремљиво ал’ јетким тоном Ленка — Питај само Анђу и Душанију, па ћеш видети — род 
сад ће и Коста доћи! — викала Је за њом Ленка</p> <p>— Доручковаћу тамо — чуло се већ из двориш 
 Ти си му обећала почетак — рече шаљиво Ленка — а ја и он ваљда ћемо и остало накрпити; само пр 
лужи.</p> <p>— Опет народ! — рече јетко Ленка — а нећеш да знадеш, да се од родољубља не може н 
 па ћеш далеко дотерати — примети јетко Ленка.</p> <p>— А да шта ћу? — рече Даринка слегнув рам 
замислили г. докторе? — рече сад весело Ленка. — То нимало не доликује ни Вама ни моме Кости, к 
 бледа, да ти није зло? — питаше брижно Ленка метнувши пред њу хладно печење и теста, што им је 
ни пошла за туђинца, — примети иронично Ленка — Српкиње се још нису толико еманциповале, да је  
е читати — прекиде га и заврши несташно Ленка.</p> <p>Другарице јој се смејаху, а муж само рече 
а воље на учитељски позив — плану на то Ленка — Но ја ти кажем, да немаш право.{S} Воље сам и ј 
 У хиљади можда тек једна рече поносито Ленка — а што је више, то се жртвовало можда каквој све 
м госпођице Шултесове — дода враголасто Ленка.{S} И с тим угаси лампу те и оне заспе.</p> </div 
p>— Та не чини, — насмеје се враголасто Ленка — ал’ ето и Коста је већ приметио, да би ти била  
ко да ми из душе читаш! — узвикну чисто Ленка.</p> <p>— Зар ти мислиш да ја никад не долазим у  
ја већ у очима читала — смејаше се опет Ленка — за то би баш волела знати, колко њих је у ту љу 
 торња у моме месту! — викну у једанпут Ленка — а још мало па ћемо стићи и до станице где ћу се 
 споро иде — прекине на послетку тишину Ленка.</p> <p>— Бар ћемо се дуже разговарати — рекоше ј 
и.</p> <p>— Вечита загонетко! — уздахну Ленка а г. Коста замишљено и нагло ходаше по соби.</p>  
дан да отежем — настави по неком ћутању Ленка — Моје је уверење, да ни један учитељ ни учитељиц 
ети Милица и с тим уђоше у кућу, где их Ленка и домаћин упознаше и с другим присутним гостима,  
 песника и да си речит — упаде му у реч Ленка.</p> <p>— То је за оно „на ствар“ — примети са ос 
и, а не тек само преко писма — дода још Ленка.</p> <p>— Ево руке! — рече Милица а Даринка јој т 
зричу, неки томе сличан израз...</p> <p>Ленка и Милица прснуше у смеј, а она се трже и порумени 
оно преклапало, Милица, уз тебе.</p> <p>Ленка га чудно и неверујући погледа, па прсну у смеј. — 
 је Коста пре тога хтео да рече.</p> <p>Ленка се на ту примедбу трже и порумени.{S} Учинило јој 
 уверење моје слично је оном што сте од Ленке већ чули.{S} Но како у моме месту нема неожењених 
.</p> <p>Даринка и Милица и опет су код Ленке.{S} Дошле су да проведу неки део ферија и код ње; 
ала Смиља, погодишња ћерчица г. Косте и Ленке требала тетке да позна.</p> <p>Већ је три недеље, 
а шалу и онда кад јој је он у присуству Ленке веренички прстен дао.</p> <p> — Нећу да га примим 
 <p>— Терајте унутра! — викаше домаћин, Ленкин муж, још из ходника; али то је кочијаш тек с пра 
рдо се заверио, да ћу учитељицу т.ј.{S} Ленку за жену узети и у општинском стану живети.</p> <p 
ћици, уз друга, који би те волио као ја Ленку?</p> <p>На Даринчином лицу нестаде осмеха, па пор 
 по соби.</p> <p>Сутра дан нађе Даринка Ленку и Косту у врту у послу.{S} Чим је опазише пођоше  
о бих можда уз жену добио да се нисам у Ленку заљубио.{S} То ме је, разуме се по себи, доста му 
оваћу тамо — чуло се већ из дворишта, а Ленци се учини, да је Даринчин глас чудно дрхтао; али у 
о што га је Даринка као одговор Кости и Ленци отправила, а они и ако јој више не досађују своји 
ера још написала је као одговор Кости и Ленци подуже писмо што је гласило одприлике овако:</p>  
ижа 27. но 17. година.</p> <p>Баш као и Ленци и Милици дода она наглашујућим тоном.</p> <p>— Ни 
разговараху, уђе Даринка збуњеним лицем Ленци у собу.</p> <p>— Куда си се ти опремила? питаше о 
да ћете нам доћи; а дотле остаје здраво Ленци.</p> <p>Кад дођете, нетражите ме у учитељичину ст 
је после некога времена Милица несташно Ленци приказала као свога вереника, и кад је збијала ша 
 на учитељски позив!</p> <p>„На ствар“, Ленчице! — рече јој опет смешећи се муж — Ако Даринка и 
 камо госпођице Даринке?</p> <p>— Данас Ленчице, као да нико није задовољан с нашим друштвом —  
е.{S} Том приликом похвалим ја вредне а лење пооштрим и све класе уводим у свој записник.</p> < 
 луда баш сад нашла да оде...</p> <p> — Леп комплимент за Даринку! — смејала се она држећи да с 
ена а код прозора везе на беломе плату, лепа, чила и веселог изгледа девојчица.</p> <p>Старица  
кошуља свагда ближа од хаљине.</p> <p>— Лепа логика! — плану сад Даринка — онда нам је учитељск 
p> <p>У исти мах прође кроз гробље нека лепа, млада и здрава сељанка; враћала се од свога младо 
учитељица.“ Чело главе беше још усађена лепа воћкица а чело ногу љиљан и ружица.</p> <p>У исти  
ма твоје феле нека је далеко од мене — „лепа кућа“; само се сети, да имаш душу па не мој бар он 
 и опет сам „мегдан одржао“ на онда све лепе планове, о зидању лепе куће са жениним новцем, бац 
жао“ на онда све лепе планове, о зидању лепе куће са жениним новцем, бацио у запећак и тврдо се 
обичне женскиње напустити план о зидању лепе куће са жениним новцем...</p> <p>— Вараш се! — реч 
, ваљана карактера а спољашности не баш лепе али и опет угледне.{S} Осим тога, био је још испре 
а, ни од професорске колегије.</p> <p>— Лепо је тешиш! — осече се на то Милица.</p> <p>— А што  
р човек бива све заљубљенији, а ја онда лепо покушам да заборавим оно 2—5 хиљада што бих можда  
е и вама „пакујем“ па кад доспете ви је лепо и „на тенане“ анализирајте, а уверена да ће те и в 
грлиле милу другарицу.</p> <p>— Како је лепо што сте обе заједно дошле — примети им она љубећи  
ра млекоша.{S} Па онда ове зиме било је лепо и суво време а натрефила сам и на поштена обућара, 
то није казала.</p> <p>— До душе и није лепо домаћину се не јавити, ал’ гостима се што шта мора 
} Чим хоће да ме снађе та беда ја ти се лепо забуним у посао, јер ко’ велим: боља је и најгора  
ма каде, од воље му да гледа и на сјај, лепоту и узгредне ситнице.</p> <pb n="39" /> <p>То би с 
да већина нас тражи тек новац, спољашњу лепоту и углађено понашање.</p> <p>— Твој говор нема ов 
скоро до половине окна; а под постељама лепршале се две квочке с пилићи и још једна што ће се к 
. — Та човече, зар ти је милија лутка и лептир, од благе и разборите женскиње?</p> <p>То не, ал 
ла сам од једног сељака на поклон једну лепу кравицу од три дана — угинула му је крава па је ме 
 и Коста је већ приметио, да би ти била лепша и од Милице, тек да су ти, већ од природе округли 
 богатија, мало луђа, мало млађа и мало лепша.{S} Или ако не то, оно бих бар морала имати мало  
ва својства тела на уму.{S} Онда дабоме летиле би и њима „за ситнице“ — „четворке“ — и ту се ир 
на од њих тарући очи — Ево још нисмо ни летимице половину главнијих штудија прешле а два сата в 
и, да су створене, да трпе, теше и ране лече; а то је брате, својство што ствара најсретније бр 
ерати; а таквој је дабоме мало стало је ли њен муж хришћанин или чивутин, млад или стар, поштен 
чито ћератање досади...)</p> <p>Нестане ли тога горива у љубљених особа то нам га не могу више  
; а то ћете и ви мени обрећи. — Примате ли?</p> <p>— Примамо — рекоше обе другарице.</p> <p>— Н 
 учитељ ни учитељица на селу — разумете ли? — на селу, рече, кад на Даринчином лицу виде, да ве 
вему, па не заборавите још рећи, хоћете ли и малу Смиљу за учитељицу изобразити?{S} Или можда с 
ивео.{S} Зато Вас искрено питам, хоћете ли бити моја жена?</p> <p> Њему се огледаше у очима стр 
е Ленка и оде у кујну.</p> <p> — Хоћете ли нам до године опет доћи? питаше он кад сами остадоше 
и сад покушах да сањам на месечини неби ли тиме богињу свога срца умилостивио.{S} Боже мој, ти  
и сретан у добрим околностима, а задеси ли те каква незгода, сети се да је уз тебе дете, које т 
удуби у посматрање торња.</p> <p>— Јеси ли га се сита нагледала? шану јој Милица — Да је тај тв 
вори у пепео — у успомену...</p> <p>Ако ли је љубав слаба, онда и то гориво не претвара у пепео 
 друкчијим „је јуначинама“ горка а камо ли мени, обичној и — слабој женскињи...</p> <p>Осим тог 
а места пограбити; јер ко те пита, имаш ли ти љубави према томе позиву, или те је руководило сл 
и ћу после подне, и онда ћу видети имаш ли право — прекиде доктор тишину својим звучним и крупн 
та ти велиш, госпођице Шултесова? сањаш ли још о каквом Песталоцију, или ћеш се и ти задовољити 
“ и друге томе потребне књиге.{S} Читаш ли их ти Милице? — То нам је на селу нужније и од кућар 
е уловила.{S} Хоћу дакле да чујем хоћеш ли што слагати...</p> <p>— Е па остани, кад баш хоћеш;  
ми Милице искрено — рече за тим — волиш ли ти њега здраво?</p> <p> С Миличина лица нестаде оног 
.{S} Па не знамо што и преврћемо тек те листове; ако се за три године нисмо доста спремиле, нећ 
описну белешку, на којој беше на горњем листу крупно и цифрасто написано:{S} Педагогија Милице  
зна она је што потиче из поштовања бела лица и дивних трепавица...{S} Милице, тешко и теби, ако 
и баш те речи врло чудноватим покретима лица изговорила.</p> <p>Али кад виде, да се и та стрела 
сад при испиту, обасјана су и та злобна лица сјајем племенитијих осећаја, па често осећамо на с 
ш ли ти њега здраво?</p> <p> С Миличина лица нестаде оног несташног израза а очи јој узеше за ч 
 ко је видео у праведној срџби пламтећа лица осталих девојчица и презриви поглед оне јаднице ко 
е сенка живота, — рече Даринка, а преко лица као да јој прелети тужан израз — Па кад је само ср 
ло устаде приђе опет својим кошницама а лице му се беше запламтило.</p> <p>— Та ти се море баш  
цу.</p> <p>— Милицу! — викну г. Коста а лице му узе израз, к’о да му пријатељ тврди, да се сунц 
а навукла ту одвратну и хладну маску на лице, а срце јој је врело и чисто као злато.</p> <p>— О 
зору указа се у исти мах мушко и женско лице, а за тим истрчаше обоје на поље.</p> <p>— Терајте 
 љубимо.{S} Код неких је то гориво бело лице, вити стас, бисер-зуби, чарне очи, румен-образи и  
 у смеј. — Чудно му је зловоља и кисело лице доликовало.</p> <p>— Лако ти је церити се, кад зај 
 прострла да се суше.</p> <p>Домаћичино лице показиваше благу и измучену душу, па како сам слич 
 још и три њихове другарице; а кад им у лице загледамо, видићемо да су то наше познанице, Дарин 
етила сам већ одавно, да Милица киселим лицем учитељује и да и она радо гледа доктора.{S} Па ка 
у воље за тај позив морају га и киселим лицем вршити.</p> <p>— Овамо онамо, па опет излази да и 
 врту разговараху, уђе Даринка збуњеним лицем Ленци у собу.</p> <p>— Куда си се ти опремила? пи 
сила, јер је ту негде сено косио.{S} На лицу њеном видим, да је задовољна и да јој ова земља не 
ет дуже времена не поче, ма да им се на лицу јасно видело, да им се мисли врзу око последњих да 
м — рече Даринка а озбиљни јој израз на лицу пређе у осмеј — Али толико могу рећи, да од тога д 
нка погледавши другарицу; па кад јој на лицу виде да је разуме, осмељена настави:</p> <p>— Јест 
ја је сва љубе и поштују, па јој већ на лицу читах да је сретна.</p> <p>У сљед те њене среће, х 
питујући посматраше доктора на чијем се лицу огледаше необична узрујаност.</p> <p> — Од куда се 
ка па премишљаше како би њеном искреном лицу тек тај смеј доликовао...</p> <p> — Та што сте се  
 ли? — на селу, рече, кад на Даринчином лицу виде, да већ зна шта ће да каже и да јој одобрити  
олио као ја Ленку?</p> <p>На Даринчином лицу нестаде осмеха, па поруменивши рече простодушно:</ 
е мој фамилијаз — и ако до душе на њега личиш...</p> <p>— Ти све она стара — примети Милица и с 
на; па ма шта да речем ваљда ћеш ми тек лична пријатељица остати?!</p> <p>Даринка је само загрл 
азитски карактери што им је главна црта лично задовољство, да буду мајке и прамајке нашој уздан 
.</p> <p>— Него онда се морамо код мене лично састати, а не тек само преко писма — дода још Лен 
ст, ја не спадам у природе што се свога личног права на уживање лако у општу корист одричу.{S}  
, што ја не спадам у природе, што своју личну срећу жртвују општем интересу и онда кад се та жр 
и племенито раде, често проиграју своју личну срећу, и...</p> <p>— Ленка! упаде јој муж у реч — 
оворити из повеснице, дошла је на ред — логика.</p> <p>— Рђав рачун — примети расејано Даринка. 
а свагда ближа од хаљине.</p> <p>— Лепа логика! — плану сад Даринка — онда нам је учитељска шко 
еме и искуство научило ме је, да је и у лошем често баш добро скривено и да најбољи начин ако н 
ивоту и на јави, ко може замерити људма лошије среће, што се по кад и кад заносе и сенком живот 
да добро радим, и у овом забаченом селу лошије оцењена будем?{S} Не, тога више неће бити!{S} Ка 
ење с темељним разумевањем и дало оцену лошију од знања; а уз то и затуцана села са минимум пла 
 Знао сам да ћеш га уловити, кад је она луда баш сад нашла да оде...</p> <p> — Леп комплимент з 
и? — насмеши се опет прва. — Та мани се луда посла; тиме се тек буниш, а ето и ти и Ленка једва 
 велим: боља је и најгора јава, од тако луда сна...</p> <p>— А зар ти ниси никад сањала пријатн 
 запаљиво срце доктора.{S} И он мишља: „Луда би био, кад бих тражио више.{S} Ова ме воли, а как 
о буди од сад паметнија, па се мани тог лудог посла...</p> <p>— Само кад би се могло — примети  
доктора; то ће више помоћи него те ваше лудорије.“ па се маших детиње ручице, да му било опипам 
морала бих ја бити много богатија, мало луђа, мало млађа и мало лепша.{S} Или ако не то, оно би 
оје ђачице беху се и сувише најеле бела лука и бела и жута пасуља, а ја „новајлија“ па још не н 
.</p> <p>„Бре није;“ рече ми баба Наста лукаво ме гледећи. „Пуши му се глава од посла; него је  
ружи руку где ће моћи узурније живети и луксуз терати; а таквој је дабоме мало стало је ли њен  
а.</p> <p>Кад сам собња врата отворила, лупи ме врео ваздух баш ко’ из какве парне купке, а кад 
једном руком а другом се песницом бесно лупи у груди.</p> <p>Да је баба Мара блаже говорила, ја 
 не беше ни Српкиња ни жена, него тек — лутка...{S} А тој: сретан пут! — и онако неће усрећити  
 опет — веле оне — ако неће да је права лутка свет обично неправедно оцењује, исмејава и презир 
г. Коста. — Та човече, зар ти је милија лутка и лептир, од благе и разборите женскиње?</p> <p>Т 
p>И с тога — каже — већина жена постаје лутком или кокетом па квари цело човечанство.{S} Мањину 
ше још усађена лепа воћкица а чело ногу љиљан и ружица.</p> <p>У исти мах прође кроз гробље нек 
воја љубав није много значила.</p> <p>— Љубав! — понови она и порумени — за њу мислим да је осе 
видим, да ми је мио и да га поштујем; а љубав држим да ће доћи и сама, то јест, ако није љубав  
он настави:</p> <p>— Кад сам увидио, да љубав није шала, и да се са срцем несме ни пошалити, хт 
пада! — рече Коста — сад видим да твоја љубав није много значила.</p> <p>— Љубав! — понови она  
 се још и данас при ступању у брак и на љубав освртати!...</p> <p> И зато нико неможе ни Милицу 
ају.{S} А за брак је тек потребна сушта љубав! ...</p> <p>Немојте се срдити што овако говорим.{ 
а не могу више ни пружати и онда и наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста и  
 љубави што за мало траје.{S} Трајна је љубав она што јој је гориво душевна врлина, а пролазна  
 пепео — у успомену...</p> <p>Ако ли је љубав слаба, онда и то гориво не претвара у пепео, већ  
убав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста и јака она згара оно што је примила док и п 
им да ће доћи и сама, то јест, ако није љубав оно стање, што сам га осећала кад ми је рекао да  
ио, али га је нестало још пре но што се љубав могла развити.</p> <p>— Но да је већ ту била, ко’ 
</p> <p>Осим тога онај осећај и не беше љубав, него тек <hi>почетак</hi> поштовања, које и ако  
а горива, које ја тражим и које би моју љубав све до сад одржало.</p> <p>Осим тога онај осећај  
а била гледећи њену безмерну материњску љубав, сиротињу и незнање, те се за часак дадох у мисли 
...</p> <p>— Чини ми се да ти је смртну љубав и најбезазленија већ у очима читала — смејаше се  
 би баш волела знати, колко њих је у ту љубав веровало?</p> <p>— Та то и јесте малер нас мушких 
и и онако још од пре дугујем. —</p> <p>„Љубав је као ватра; док јој дајеш горива пламти и гори  
октору осећаше дабоме да беше далеко од љубави, али ко ће се још и данас при ступању у брак и н 
лине. (И зато и има трајне т. ј. вечите љубави и љубави што за мало траје.{S} Трајна је љубав о 
аша интелигентна браћа само се из чисте љубави жене.{S} Њима је главно жена а народност и новац 
е срце и скученије осећаје, па да и без љубави ономе руку дадем, код кога ћу моћи комотније жив 
зато и има трајне т. ј. вечите љубави и љубави што за мало траје.{S} Трајна је љубав она што јо 
евојче са изразом материнске нежности и љубави.{S} Али мало после зајеча од бола, што јој изнем 
а пограбити; јер ко те пита, имаш ли ти љубави према томе позиву, или те је руководило славољуб 
угарицу рече: — Видим да сумњаш о мојој љубави према њему.{S} Но ја ти кажем да ћу му свагда ве 
е те не може разумети кад више што осим љубави од ње желио будеш.</p> <p>— Како то?</p> <p>Ето  
 <p>— Волео би знати како ти, Даринка о љубави мислиш? рече Коста, видећи да се на ту примедбу  
. —“</p> <p>То је видиш, моје мишљење о љубави, па кад ти још додадем, да је за мене љубавно го 
Кад њу прочиташ знаћеш и моје мишљење о љубави које ти и онако још од пре дугујем. —</p> <p>„Љу 
Хтела сам казати, да се у томе добу и о љубави озбиљније размишља.</p> <p>— Разуме се — рече Ле 
ет није једно и исто. — Од поштовања до љубави, каже се, да треба тек један корак, али мени се  
ити и сувише скучено, кад би се у место љубави задовољила у браку са јадном наклоношћу или чак  
так</hi> поштовања, које и ако је близу љубави опет није једно и исто. — Од поштовања до љубави 
 исхлади може планути, али ретко ватром-љубави, а обично ватром — злобе и мржње... —“</p> <p>То 
ла по обичају српске жене и да је своје љубавне осећаје пред другима обуздала.</p> <p>— Тек кад 
брате, и кад те љуби и не љуби срета те љубавни и изазивајући погледи, којима смера, да те задо 
ам ја постадох у правом смислу неутешив љубавник, и сад покушах да сањам на месечини неби ли ти 
и, па кад ти још додадем, да је за мене љубавно гориво уз остале душевне врлине на првом месту  
временом ветар разнесе...</p> <p>Гориво љубавно долази од особе коју љубимо.{S} Код неких је то 
ла живахне и веселе дечице, која је сва љубе и поштују, па јој већ на лицу читах да је сретна.< 
 жена, која уме љубити тек оне, који њу љубе и више — ништа.</p> <p>И том пресудом оцењена је М 
 сте обе заједно дошле — примети им она љубећи их.</p> <p>— Пут овамо води преко С. — рече Дари 
т.{S} Туђинка брате, и кад те љуби и не љуби срета те љубавни и изазивајући погледи, којима сме 
је различит.{S} Туђинка брате, и кад те љуби и не љуби срета те љубавни и изазивајући погледи,  
 <p>Гориво љубавно долази од особе коју љубимо.{S} Код неких је то гориво бело лице, вити стас, 
х не воли озбиљност па и не почиње онде љубити где треба да поштује...</p> <p>И с тога — каже — 
 и образована је, али је жена, која уме љубити тек оне, који њу љубе и више — ништа.</p> <p>И т 
шале.{S} С тога се доктор који и сувише љубљаше пламене погледе и опет после једног сата крену  
ади...)</p> <p>Нестане ли тога горива у љубљених особа то нам га не могу више ни пружати и онда 
ак тек одобрити; јер закон се ствара за људе а не људи за закон.{S} Осим тога, и сама знадеш, д 
ђен, превиђен и без сваког признања.{S} Људи, драга моја, тек оно цене и уздижу што се сија; а  
ед по свету <pb n="52" /> казује ми, да људи ретко из истинског поштовања поступају.{S} А за бр 
ој очи чисто севаху — Па зашто смо онда људи?{S} И камо нам разума и хваљеног родољубља?!</p> < 
а отклонити, ма и оним средствима, које људи не хвале и којих се у бољим околностима ни сами не 
брити; јер закон се ствара за људе а не људи за закон.{S} Осим тога, и сама знадеш, да сваку на 
 Коста — а ти знаш, да је обичај већине људи тек онда погрешке не чинити кад се замерају.{S} Ме 
. Коста се трже.{S} Био је од оне врсте људи што на мах плану и за оне ствари које их се не тич 
гу да се задовољим ма чиме; а мало је и људи што су кадри зарад обичне женскиње напустити план  
.{S} А нећете да се сетите, да смо и ми људи — рече она дошавши у ватру.</p> <p>— Гле, гле, још 
рму...{S} Јер веруј ми, то ти ни Бог ни људи опростити неће!“</p> <p>С тим је оставим и уђем у  
 јесте зло — рече Ленка. — И образовани људи слабо се обзиру на праву способност, па хоће да је 
ила се кад сам чула, да ме и образовани људи хвале; а усљед тога осећања постадох и незадовољна 
S} Фала богу, има у селу јоштер паметни људи па ће вришко и теби дати пут; неће наше девојке би 
љани, али — баш као и њени, — сиромашни људи.</p> <p>После неког времена стаде влак и кондуктер 
гнувши раменима — Али овако баш што смо људи, себични смо.{S} Осим тога, ја сам једанпут у живо 
аш ти баш о њему сањати. — Има и других људи!</p> <p>Даринка се насмеши, и после неколико трену 
тек мора бити укус у мање интелигентних људи!</p> <p>— Промислићу се — рече на то поруменивши д 
о вас нећу даље мучити аманетима мудрих људи, него ћу вам ’нако просто рећи, да сам се — удала  
ње у животу и на јави, ко може замерити људма лошије среће, што се по кад и кад заносе и сенком 
 примети она за време доручка.</p> <p>— Љути се што је Даринка отишла а њему то није казала.</p 
еорија и фраза.</p> <p>— Та то ме баш и љути.</p> <p>— Свет се не може једним раменом исправити 
ив ње! — осече се г. Коста. — Мене само љути што морам да признам оно што нисам још јуче хтео о 
народ.</p> <p>— Дабоме, поздравио те! — љутила се она — и народ гледа и суди по сведоџби!</p> < 
бе, па га тако у кошуљици овде мучите!“ љутила сам се без нужде ја.</p> <p>„Тако треба, рано мо 
а блаже говорила, ја бих се зацело јако љутила.{S} Овако видила сам, да су те оштре стреле напе 
н слежући рамени — Мене то ни тада није љутило.</p> <p>Шта више ако ћу да будем искрен, морам р 
 си баш ти у томе изузетак; т. ј. да се љутим, што ми ти неверујеш, већ ме се свуда, па баш сву 
га тражи? — осече се Ленка — ја се само љутим, што није обичај да и те „даровите“ пофторавају т 
е се тек довече.</p> <p>— Хо, ето му! — љутио се он. — Та девојка баш бега од среће.{S} Ал’ и т 
 искрен, морам рећи, да сам се баш онда љутио, и то баш на себе самог, кад сам осетио, да си ба 
едне пантљичице...{S} Но он се и сувише љутио што се доктор за њу решио, па му се чињаше, да се 
он.</p> <p>— Та ето и Коста оде од куће љутит што је Даринка јутрос рано отишла без његова знањ 
о, да не вреди у том случају ни на себе љутити се, јер човек бива све заљубљенији, а ја онда ле 
о свој јутрашњи план, те сад беху обоје љутити и спремни, да Даринци поштену лекцију очитају.{S 
 се презриво насмеја.</p> <p>— Немој се љутити; ја нећу никог да учим, него тек казујем своје м 
општије својство човечије, па шта вреди љутити се?{S} Него боље пустимо Косту да сврши, — приме 
 и вредност превидила — па шта ту вреди љутити се?</p> <p>— Ту ко велиш, нема апелације — приме 
епена ниже оценити, мене неће баш много љутити; знање, што сам га стекла, не могу ми тиме одузе 
и да се тек смејем зачуђено погледа, па љутито, али више за себе, рече: „Право кажу да — ал’ бо 
м имадеш више среће него памети, — рече љутито па обуче капут па и он без доручка и први пут бе 
ете околности.</p> <p>— Е па што се сад љутиш? умеша се Милица.</p> <p>— Што? — и ја нисам у та 
 запламтило.</p> <p>— Та ти се море баш љутиш! — рече му доктор зачуђено мерећи га — још се нис 
а страну те опет настави:</p> <p>— Моја љутња вама је детињарија; а ја опет не могу да појмим в 
 разговор се опет дуже времена не поче, ма да им се на лицу јасно видело, да им се мисли врзу о 
апретку сметају, па их треба отклонити, ма и оним средствима, које људи не хвале и којих се у б 
ем, да ћу после три године свога рада — ма где ја била — дати вам извешћа о свом раду у школи,  
чете симпатију своје околине.{S} А ја — ма да у ствари нисам гора од вас — знате како пролазим. 
и“ пријатељи па опет смо муж и жена; па ма шта да речем ваљда ћеш ми тек лична пријатељица оста 
а писмено све теже иде.{S} Зато реши се ма на коју страну!</p> <p>— Та зато сам и дошао.{S} Гле 
 — питаше г. Коста.</p> <p>— Морала сам ма куда одавде.{S} Нисам хтела господину доктору да слу 
пробирачица, па не могу да се задовољим ма чиме; а мало је и људи што су кадри зарад обичне жен 
и, чим се сетиш оних многих:{S} Немица, Мађарица, Влахиња па чак и Францескиња, којима се наше  
а сузе што их том приликом рони по нека мајка, деда или меког срца баба морају сваког бар за ча 
 главна црта лично задовољство, да буду мајке и прамајке нашој узданици српској, т.ј. будућем н 
ја, да баш ни поповима ни си у вољи, па макар да једни по сто пута кажу да си учена!...{S} Јест 
одбијена, а срамоту што је тога пута та мала варалица морала осетити, може појмити тек онај, ко 
у се већ сматрали као сродници, па је и мала Смиља, погодишња ћерчица г. Косте и Ленке требала  
њига и у свом маленом газдалуку.</p> <p>Мален стан њен је чист и пријатан, осим тога, пуна јој  
тко; рад потребан и голем а силе слабе, малене и растрзане на хиљаду страна.{S} И за то се и не 
 се из Д. амо селити а сестре су ми још малене.</p> <p>Зато кад ми после три дана мати оде дома 
осудити.</p> <p>Тако видите, помоћу тих малених својих помагачица остаје мени више времена за р 
ђох у једну кућицу. — На постељи лежи у маленој собици изнурена стара жена а код прозора везе н 
 а све више у школи, код књига и у свом маленом газдалуку.</p> <p>Мален стан њен је чист и приј 
 љубав веровало?</p> <p>— Та то и јесте малер нас мушких, што је проклети скептицизам већ продр 
 бих ја бити много богатија, мало луђа, мало млађа и мало лепша.{S} Или ако не то, оно бих бар  
етак морала бих ја бити много богатија, мало луђа, мало млађа и мало лепша.{S} Или ако не то, о 
а, на којој се видело, да је „леку-рад“ мало више из чутурице гуцнула.</p> <pb n="37" /> <p>„Ко 
, па не могу да се задовољим ма чиме; а мало је и људи што су кадри зарад обичне женскиње напус 
јне т. ј. вечите љубави и љубави што за мало траје.{S} Трајна је љубав она што јој је гориво ду 
м речма.</p> <pb n="36" /> <p>— Мени је мало случајева познато где је Србин узео туђинку; а оно 
ети и луксуз терати; а таквој је дабоме мало стало је ли њен муж хришћанин или чивутин, млад ил 
м бар колико могу.</p> <p>— Могла би се мало и штедети — примети Ленка — здравље се не купује н 
много богатија, мало луђа, мало млађа и мало лепша.{S} Или ако не то, оно бих бар морала имати  
да су ти, већ од природе округли образи мало пунији...</p> <p>— Мушки послови! — рече Даринка,  
ом материнске нежности и љубави.{S} Али мало после зајеча од бола, што јој изнемогло тело мучаш 
им гласом рече:</p> <p>„Милка, додај ми мало хладне водице!“</p> <p>„Одмах тетка,“ рекло је дев 
 разговарању са децом, што дечији ум ни мало не мори а много им користи и полажење школе омили. 
Или ако не то, оно бих бар морала имати мало хладније срце и скученије осећаје, па да и без љуб 
p> <p>— Само један пут погледао сам јој мало ватреније у те — као што ти велиш — „искрене очи“  
сто за јаку шчепати, — насмеја се и ако мало усиљено, Даринка па се стаде за спавање спремати.  
би се и у цркви читати могло...{S} Тако мало по мало задобих и њено поверење.{S} Доказ да је та 
ити шта се у моме срцу збива.{S} И тако мало по мало па сви (а можда и она) заборавише моје вир 
кујну; јер је била недеља па је требало мало више посла око ручка положити.</p> <p> За ручком н 
 но и ја напред знам, да ће све то врло мало бити према труду, што ћеш га имати; па и тај грдни 
у цркви читати могло...{S} Тако мало по мало задобих и њено поверење.{S} Доказ да је тако, беше 
се у моме срцу збива.{S} И тако мало по мало па сви (а можда и она) заборавише моје вирење кроз 
уз сву своју муку, труд и вољу и народу мало привређујем.{S} Томе, дабоме нисам ја крива, већ о 
месту! — викну у једанпут Ленка — а још мало па ћемо стићи и до станице где ћу се сићи и...</p> 
свршује.</p> <p>После тога ћереташе још мало и на послетку одоше спавати.</p> <pb n="42" /> <p> 
е може! — сувише се влак дрма — рече по малој почивци Милица. — Него боље да се разговарамо, и  
 немаш ништа више да кажеш? — питаше по малој почивши г. Коста.</p> <p>— Кад сам већ почела — н 
ом задовољан.</p> <p>Ја знам настави по малој почивци — да је и код нас Срба: пут дугачак а вре 
илица.</p> <p>— А што да ме теши?{S} За малу погрешку велика казна, за добре стране никаква при 
 па не заборавите још рећи, хоћете ли и малу Смиљу за учитељицу изобразити?{S} Или можда се и в 
 се разбудила ћерчица те тепаше: „мама, мама“ и то јој не даде да даље размишља.</p> <p>У том д 
ше јој се разбудила ћерчица те тепаше: „мама, мама“ и то јој не даде да даље размишља.</p> <p>У 
ма замера но осталом женскињу.</p> <p>— Мане нам до душе свако види; само је штета што се нико  
ешко да би и око вештија педагога нашло мане, која би се уз сеоске околности отклонити могла.{S 
ека се боље побрине за нас, а не да нас мане да у свом позиву мучећи се и глад осетимо.</p> <p> 
и много изгубила.</p> <p>— Кад се твој „маневар“ неби мене тицао — рече болним осмејком она — и 
ез последице на деци.</p> <p>Него да се манем „филозофирања,“ дода за тим смешећи се — на да чу 
че Ленка па се и опет засмеја.</p> <p>— Мани се церекања, него ће паметније бити да Милица наст 
е, како сам и до сад говорила.</p> <p>— Мани се детињарије! — рече озбиљним тоном Даринка — И м 
е угојити? — насмеши се опет прва. — Та мани се луда посла; тиме се тек буниш, а ето и ти и Лен 
</p> <p>— Опет Анђа — рече Даринка — Та мани је већ једном! зар је сва срећа у доброј сведоџби? 
.{S} За то буди од сад паметнија, па се мани тог лудог посла...</p> <p>— Само кад би се могло — 
{S} Милица је тај уздах приметила те се ману шале.{S} С тога се доктор који и сувише љубљаше пл 
неблагодаран“.{S} И тако сам затим и ја мање васпитала а више учила.</p> <p>— Али баш на селу ј 
ја осим усамљене девојке и учитељица па мање завиривати у мој прозор.{S} Овако разуме се, да са 
олио је он, али поглед као да му је сад мање ватрен био.</p> <p> Милица за часак неодлучно и зб 
 исплаћује и да би паметније било да си мање ревностна.{S} Нико ти неће добру вољу уважити, нег 
а, сви знамо да од два зла треба бирати мање.{S} Па кад је тако (а уз то смо својим успехом и р 
поричем.{S} Али од два зла треба бирати мање; а уз то је кошуља свагда ближа од хаљине.</p> <p> 
слити мора — какав тек мора бити укус у мање интелигентних људи!</p> <p>— Промислићу се — рече  
довољим ни својим успехом у школи а још мање упливом школе на народ.</p> <p>Труд који у своме п 
хо уздахнула; осим тога била је сад још мање код огледала а све више у школи, код књига и у сво 
и кокетом па квари цело човечанство.{S} Мањину опет — веле оне — ако неће да је права лутка све 
 или док чујем како је „почастила“ баба Мара — насмеја се Милица.</p> <p>— Шта си с том бабом и 
 поучавам и ван школских часова; а баба Мара сетила ме оне практичне изреке:{S} Не плећи се у о 
 кажу да си учена!...{S} Јест, зна баба Мара све!“ И ту незграпно стиште дете тек једном руком  
м бесно лупи у груди.</p> <p>Да је баба Мара блаже говорила, ја бих се зацело јако љутила.{S} О 
им многобројних мештана махале рукама и марамама још и три њихове другарице; а кад им у лице за 
 је Ленка сузним очима за њима и махала марамом.{S} А кад их је из види изгубила, чуло се у куп 
жаваху.{S} За њима је Ленка дуго махала марамом, а и г. Кости беху гошће омилиле, јер је и он ч 
и болеснику“.</p> <p>„Ју боже, а ја ко’ марва, не знам ништа“, па устрашено шчепа кошар с комло 
Милица. — Не свиди ми се „лекција“ баба Марина! ...</p> <p>Незнам ко би уз толике неприлике и и 
од срца смејала и штудирала мимику баба Марину.</p> <p>Особито ме је веселило кад је поменула п 
а — примети Ленка — али и опет могао би марљивији бити и према школи.</p> <p>— И то морам одобр 
олу полазе тек од новембера до половине марта, а пре и после тога видим их у школи, што’ но вел 
 речи намигнувши на остале. „Ал’ и баба Мару познаје цело село већ од толико година, па ми није 
Јер шта вреди заузимање појединаца, кад маса сматра школу као неко зло — које „моде ради“ мора  
ту сретала навукла ту одвратну и хладну маску на лице, а срце јој је врело и чисто као злато.</ 
какав отац, тако син“ опет не остају ни материн карактер и пример без последице на деци.</p> <p 
дуже времена гледала девојче са изразом материнске нежности и љубави.{S} Али мало после зајеча  
сам узрујана била гледећи њену безмерну материњску љубав, сиротињу и незнање, те се за часак да 
м се амо сасвим сама — настави за тим — Мати и отац не могу се из Д. амо селити а сестре су ми  
ба“ или „баца“ отац а „нина“ или „сека“ мати; то ужива по 3 — 4 стотине плате, а уз то има да н 
лене.</p> <p>Зато кад ми после три дана мати оде дома, била сам сасвим сама у своме стану, одно 
и; кад сваки час треба воде!{S} Па и та мати незнам шта је мислила, кад ме је амо довела?{S} За 
>С тим је оставим и уђем у кућу камо је мати болесно дете већ унела била.</p> <p>Кад сам собња  
 се и гледати га како се мучи,“ рече ми мати детиња са уздахом и сузним очима.</p> <p>„Дабоме д 
рже.{S} Био је од оне врсте људи што на мах плану и за оне ствари које их се не тичу.{S} Но уз  
Па шта о томе велиш? — питаше је у исти мах муж и жена.</p> <p>— Шта?{S} Сад ништа, онда сам уз 
инка.</p> <p>На прозору указа се у исти мах мушко и женско лице, а за тим истрчаше обоје на пољ 
уриш? — питаше га Милица која се у исти мах весела и добре воље указа на врати своје собе.</p>  
зећи много на своје речи, јер се у исти мах доктор Гавриловић указа на врати.</p> <p>— Косту са 
ти ћеш баш да легнеш? — запиташе у исти мах две другарице.</p> <p>— Није него ћу тек бадава с в 
рице.</p> <p>— Којешта! — рекоше у исти мах обе другарице. — Остани ти Коста.{S} Оно што смо ми 
 Даринчин глас чудно дрхтао; али у исти мах беше јој се разбудила ћерчица те тепаше: „мама, мам 
> <p> <pb n="46" /> </p> <p> Али у исти мах обори очи и заћута. — Беше му и нехотице изашла пре 
се дуже разговарати — рекоше јој у исти мах обе другарице. </p> <pb n="23" /> <p>Она их само зл 
азда тек учитељица остати.{S} Но у исти мах тргох се из свога заноса, те ми се учини, да смо са 
етиче!</p> <p>— Не тиче! — викну у исти мах муж и жена, а прекорни је погледи сретоше.</p> <p>— 
чело ногу љиљан и ружица.</p> <p>У исти мах прође кроз гробље нека лепа, млада и здрава сељанка 
 згрозих од поносите хладноће што у тај мах из њих суну.{S} Од то доба вечито избегава мој погл 
гледала је Ленка сузним очима за њима и махала марамом.{S} А кад их је из види изгубила, чуло с 
ки задржаваху.{S} За њима је Ленка дуго махала марамом, а и г. Кости беху гошће омилиле, јер је 
S} За њима су осим многобројних мештана махале рукама и марамама још и три њихове другарице; а  
а слегнув раменима. — Ни моје срце није машина, па да навијем осећаје онако како би практичније 
ше помоћи него те ваше лудорије.“ па се маших детиње ручице, да му било опипам.</p> <p>Али баба 
еш и како си се „накинђурила“ и педесет машлија на себе натрпала, — рече он гласом који је за ш 
азаћу вам, какви се снови плету у мојој машти од кад си се ти Ленка удала; јер ти ће вас снови  
уда би био, кад бих тражио више.{S} Ова ме воли, а како она друга осећа — питање је“.</p> <p> П 
ше добра душа.{S} Вечито се старала, да ме својим приповедањем забави; али ви знате, да сам ја  
ерена.{S} Осим тога јуче сам видела, да ме Коста прилично и познаје.{S} И зато и нећу од вас ни 
рвенила и застидила се кад сам чула, да ме и образовани људи хвале; а усљед тога осећања постад 
"45" /> <p>— Заборавила сам ти рећи, да ме је синоћ молила твоја познаница госпођица Драгиња, д 
 још није тако дочекала; закључујем, да ме и воли.</p> <p>— Даринку су можда тек неприлике и дв 
ога доба никад не сањам.{S} Чим хоће да ме снађе та беда ја ти се лепо забуним у посао, јер ко’ 
ра — опозицију...</p> <p>Уверена сам да ме разумете; а кад ме схватите онда вам је и јасно, да  
а ћу му свагда верна бити; јер видим да ме воли, па и ако се сад и сама добро не разумем, опет  
, што сам га осећала кад ми је рекао да ме воли, а ако је то, онда је већ и наступила...{S} И с 
сече се на то Милица.</p> <p>— А што да ме теши?{S} За малу погрешку велика казна, за добре стр 
љевања провела сам како, тако.{S} Труда ме је доста стало, али за то и беше испит, по новијем у 
ину задовољила но не своју савест, која ме је вазда мучила, да сам недостојна тога позива кад г 
ван школских часова; а баба Мара сетила ме оне практичне изреке:{S} Не плећи се у оно, у што ни 
томе сам видила, каквим осећајима прима ме околина с којом сам осуђена да живим и да се дружим. 
 ја по кадгод неблагодарно створење, па ме и сад њено ћеретање и приповедање: како грк Јовина К 
дала хладна и горда, и то баш онда, кад ме је можда најжешће волела —- а Даринка брате, поносит 
Па и та мати незнам шта је мислила, кад ме је амо довела?{S} Заповрће ме сваки час, па шта ће н 
p> <p>Уверена сам да ме разумете; а кад ме схватите онда вам је и јасно, да нам се приповетка б 
е се за часак дадох у мисли.{S} Али кад ме она из заноса трже, нудећи ме да седнем, рекох јој,  
 свим озбиљан човек.{S} На прозору није ме нико више видео, а кад сам у друштву случајно с њом  
ој поступак, — поче она — и не разумете ме.{S} Е, па чујте!{S} Доктор Гавриловић је први мушки, 
аво Ленци.</p> <p>Кад дођете, нетражите ме у учитељичину стану, већ сиђите у ону велику кућу пр 
ху код Даринке.{S} Све ми се чини да ће ме одбити.</p> <p>— По чему судиш?</p> <p>— Само један  
о не бејах задовољна, а знала сам да ће ме овако већина другарица осуђивати.</p> <pb n="32" />  
„сцену радосна састанка.“</p> <p>— Неће ме дочекати.{S} Нисам им могла извесно назначити дан св 
лила, кад ме је амо довела?{S} Заповрће ме сваки час, па шта ће нам за то оставити? — Ту отрцан 
> <p>Кад сам собња врата отворила, лупи ме врео ваздух баш ко’ из какве парне купке, а кад сам  
 Ти си знао, да ће тако бити, па кад си ме тада предпостављао новцу, мораш ме сад предпостављат 
по свршеној молитвици прошапута: „Ти си ме научила Богу се молити и разумно живити, и то ти нећ 
он — знам да ћеш им приповедати како си ме уловила.{S} Хоћу дакле да чујем хоћеш ли што слагати 
} Али кад ме она из заноса трже, нудећи ме да седнем, рекох јој, да дете сувише не утопљава нит 
.</p> <p>„Тако треба, рано моја,“ поучи ме једна баба, на којој се видело, да је „леку-рад“ мал 
е тако, беше њена прва цедуљица у којој ме мољаше да ради тачнијег примања плате коју рекнем у  
си боља но многе од нас.</p> <p>— Немој ме хвалити, јер нисам заслужила.</p> <p>— И ниси, — реч 
ју сам симпатију желила стећи, а баш он ме је јуче таксирао „ладним створењем“ и отворено изрек 
p>„Бре није;“ рече ми баба Наста лукаво ме гледећи. „Пуши му се глава од посла; него је он баци 
Обричем ти, да ћу је усрећити; само ако ме не одбије — рече доктор некаквим меким гласом и пруж 
амо поруменила и више ништа.{S} Па како ме Милица и уз све ватрене погледе моје још није тако д 
 Коста питајућим изразом.</p> <p>— Лако ме је разумети.{S} И ја сам пробирачица, па не могу да  
е мени теле поклонио.{S} Он вели, млеко ме неће толико коштати, да могу одрасну краву купити, а 
 извињујући се рече:</p> <p>— Разљутило ме, што се ми мушки вечито правимо важни те желимо и тр 
помажу.{S} Али време и искуство научило ме је, да је и у лошем често баш добро скривено и да на 
обио да се нисам у Ленку заљубио.{S} То ме је, разуме се по себи, доста муке стало, али и опет  
зда тек теорија и фраза.</p> <p>— Та то ме баш и љути.</p> <p>— Свет се не може једним раменом  
женка“ нехтеде забавити.{S} Шта више то ме је баш растужило.{S} По томе сам видила, каквим осећ 
рала мимику баба Марину.</p> <p>Особито ме је веселило кад је поменула попове.{S} Она је морала 
навао, а она или беше сувише сретна што ме је добила или сувише несретна што остави учитељевање 
орала увидети, да више вредим, него што ме свет цени, та судба прати мене још из ране младости  
. да се љутим, што ми ти неверујеш, већ ме се свуда, па баш свуда клониш.</p> <p>— Сам си крив  
 Али ја сам баш противно од оне за коју ме свет сматра и за то је видите то повредило мој женск 
д си ме тада предпостављао новцу, мораш ме сад предпостављати и кавани, — рече Ленка пола у зби 
себи, доста муке стало, али и опет сам „мегдан одржао“ на онда све лепе планове, о зидању лепе  
 бајаги у шали и опет рече: „Е тако је, медвед увек добије најлепшу крушку“...</p> <p>— Укус је 
ј беше веселотужан; јер и највеселијима међу њима било је тешко растати се са другарима и друга 
</p> <p>— Заборавила сам, да је и Коста међу нама; но он ће опростити — свуда има изузетака.</p 
ја прилику, да јој се приближим настави међу тим Коста — Али разуме се да сам пре тога постао с 
па је држала, да мећу нама — као обично међу Србима — и сада још баш крвно непријатељство посто 
ховог посредовања по вољи сврши.</p> <p>Међу тим ја сам погодније створење; јер нисам ни навикн 
а осталим пртљагом.{S} Даринка и Милица међутим мирно заузеше свака по један ћошак те дремаху.< 
о у друштву са осталим гостима.{S} Вече међутим беше удесила Ленка да им самима остане.{S} Знал 
ца уживала бар „сцену растанка“.</p> <p>Међутим била је у Т. сасвим задовољена.{S} Ту су наше п 
ако ме не одбије — рече доктор некаквим меким гласом и пружи руку своме пријатељу, коју овај ра 
м приликом рони по нека мајка, деда или меког срца баба морају сваког бар за часак усрећити, уч 
са једним или два степена ниже оценити, мене неће баш много љутити; знање, што сам га стекла, н 
овори против ње! — осече се г. Коста. — Мене само љути што морам да признам оно што нисам још ј 
Па браним ја — рече он слежући рамени — Мене то ни тада није љутило.</p> <p>Шта више ако ћу да  
и не тражим — рече озбиљно Даринка — за мене је довољна награда чиста савест и уверење, да ми ј 
ашњи свештеници недадоше свога гласа за мене из мени непознатих разлога, па је држала, да мећу  
љубави, па кад ти још додадем, да је за мене љубавно гориво уз остале душевне врлине на првом м 
и Ленка — можда је и то; ал тај није за мене и за моје проклете околности.</p> <p>— Е па што се 
 одрасле; а то је и сувиши дуг рок и за мене, а још више за свет који је нестрпљив и сујетан, п 
тко ко тога сећа.{S} Тако исто падне на мене коцка, да говорим о електрицитету баш кад сам о ак 
е смешећи се Даринка. — О, наилази и на мене почешће та „чума“, али ја се ње брзо отресем, па с 
амо нека по вољи говори; чућеш после од мене што ти још устреба — рече му Даринка.</p> <p>— Да  
 па си и ти баш из тих предмета боље од мене оцењена.</p> <p>— Право! — викну Милица — сад си ј 
, а бабама твоје феле нека је далеко од мене — „лепа кућа“; само се сети, да имаш душу па не мо 
ко је рекла и снаш’ Пели, да не иде код мене, да јој бајем протисли, него да мете рена на груди 
ну, па ми не можете замерити, што и код мене — већина решава.,..{S} И што већине ради не могу о 
орба и незгоде потресле су га већ и код мене, те почињем ладнити.</p> <p>— Дакле чујмо и тебе р 
 друкчије свађам те ствари.{S} Брак код мене није трговина, и ако сам хладна и неосетљива женск 
арице.</p> <p>— Него онда се морамо код мене лично састати, а не тек само преко писма — дода јо 
е касније опет неуредно примала, неможе мене кривити; томе је тек узрок немар општине и Срба пр 
оде што су је оне већ навеле, боли то и мене као и њих, али ја знадем, да се долази до цељи и с 
рто годишња девојчица и пита: кад ћеш и мене у школу примити? па на послетку зар није награда и 
ла.</p> <p>— Кад се твој „маневар“ неби мене тицао — рече болним осмејком она — и ја бих тако с 
, него што ме свет цени, та судба прати мене још из ране младости моје.{S} Јест, мени се вазда  
p> <p>Али кад виде, да се и та стрела о мене није очешала и да се тек смејем зачуђено погледа,  
ог „призрења“ и „штедње“ пита на пример мене:{S} Шта је реагенс на скроб? онда, кад се већ ретк 
ене још из ране младости моје.{S} Јест, мени се вазда и трн у оку види, док се у оку мени равни 
 погрешке не чинити кад се замерају.{S} Мени дакле нико није замерао и зато сам и био час у јед 
кажи ти мени момче, шта још оклеваш?{S} Мени се то одлагање не свиди; оне ће сутра прексутра ве 
ого напора стало, — рече расејано она — мени је ближа 27. но 17. година.</p> <p>Баш као и Ленци 
 о својим речма.</p> <pb n="36" /> <p>— Мени је мало случајева познато где је Србин узео туђинк 
змишља.{S} А тада би можда стекао према мени и симпатије...</p> <p>— Па могла си га просто одби 
то осуђена; осећају ту неправду и друге мени равне сестре што су осуђене да више размишљају, но 
од три дана — угинула му је крава па је мени теле поклонио.{S} Он вели, млеко ме неће толико ко 
обности.</p> <p>Тек тим путем могуће је мени поред незгода што их учитељи на селу трпе, да по ч 
ћу тих малених својих помагачица остаје мени више времена за рад око развијања дечијега разума  
се Даринке, — ћеретала је она — а то се мени не свиди, па баш завидим Даринчиној срећи...{S} И  
м живота т. ј. сном?!.</p> <p>И зато се мени од педагога Песталоције допада.{S} Он је више хтео 
кругу породичном,“ онда ни ви не можете мени замерити, што сам тако брзо следовала његовом саве 
 трпити, прихватила сам се и тога иначе мени не повољног средства.</p> <p>— Па како си то уради 
штеници недадоше свога гласа за мене из мени непознатих разлога, па је држала, да мећу нама — к 
сам ти рекао знадеш и из искуства.{S} И мени је Ленка изгледала хладна и горда, и то баш онда,  
рије! — рече озбиљним тоном Даринка — И мени је дабоме тешко, што нисам боље оцењена; али ко ће 
рече Ленка молећим погледом.</p> <p>— И мени је жао — врло ми је жао, ал’ мора да буде — па стр 
равних у туђинца загледати, и зато се и мени чини, да такову женскињу мора можда и уз добра сво 
то време о школи стекла; а то ћете и ви мени обрећи. — Примате ли?</p> <p>— Примамо — рекоше об 
укчијим „је јуначинама“ горка а камо ли мени, обичној и — слабој женскињи...</p> <p>Осим тога м 
 каже се, да треба тек један корак, али мени се чини, браца Коста, да баш тај корак мора да је  
тир сата — рече г. Коста. — Неш кажи ти мени момче, шта још оклеваш?{S} Мени се то одлагање не  
веном стазом да ходи и за то је дошла к мени.{S} А да ће ми заиста доћи, ако само истрајности б 
било грозно!</p> <p>— Грозно или не; ал мени се тако слути — рече замишљено Даринка. — А у оста 
ох до уверења, да се тамо преко слабо о мени брине или да су учитељице другога кова и соја, а н 
 сам уједно имала на уму, шта ће свет о мени и моме знању и способности рећи.{S} И за то сам ви 
 дан зацело излећи.</p> <p>Но уз све то мени се чињаше, да би ваздух могао чистији бити, за то  
 у овоме месту од то доба учитељица и у мени изгубила бранитеља, но као у замену за то добила ј 
се вазда и трн у оку види, док се у оку мени равних ни балвана не опажа...{S} И ту се за часак  
ам помишљала, те баш за то сваке недеље мењам те своје надзиратељице, па како је у свакој сками 
ре баш љутиш! — рече му доктор зачуђено мерећи га — још се нисам с Милицом венчао...{S} И ту се 
и, јер виде, како је домаћин испитујући мери.{S} А тај поглед уједно јој и казиваше: „Ти или си 
би већ васпитивају, и ако не баш у оној мери, у којој је за сеоску децу потребно.{S} Зато ко је 
ње, која још карактерише баш у највећој мери оне женскиње, што најживље и најдубље осећају.</p> 
 варош а ти село па се и опет не можете мерити.</p> <p>— А што не? — питаше Даринка — та свако  
<p>Та ти си твојим ћеретањем већ прешао меру — рече му опет жена смејући се — Ко те пита шта си 
. — Коста зацело пати од џепне болести; месец је већ на измаку.{S} А г. доктора друго тишти; је 
сто рећи, да сам се — удала још пре три месеца.</p> <p>Знам да су вам сад прве мисли: за кога?  
то место и милије, те тако пре неколико месеца постадосмо нас двоје муж и жена.{S} А што и ви н 
 је за тај огромни посао десет школских месеца сувише кратак рок а деца и сувише запуштена да б 
шив љубавник, и сад покушах да сањам на месечини неби ли тиме богињу свога срца умилостивио.{S} 
дан отпутоваше дома обе гошће, а идућих месојеђа венчаше се доктор и Милица.{S} Сватови им беху 
порука и одличних сведочаба сва најбоља места пограбити; јер ко те пита, имаш ли ти љубави прем 
понашање.</p> <p>— Твој говор нема овде места; сам признајеш, да и Милица доста вреди и да се м 
..</p> <p>— Тако ћемо! — рече Милица. — Место да је храбриш, ти јој напомињеш неблагодарност.</ 
 умеју и новац прегорети, и...</p> <p>— Место у кавани поред пива, на дому и уз жену новине чит 
ринка.</p> <p>— Да си ти Даринка добила место дознала сам из Миличина писма у коме ми још јавља 
, од учитељичке кад се и опет тргох, на место гробља уђох у једну кућицу. — На постељи лежи у м 
тра другарице опет отићи свака на своје место.{S} Та и сад могле су јој тек зато доћи, што је д 
епоруком; а то је довољно, да и најбоље место добије.{S} Мећу тим ми...</p> <pb n="27" /> <p>—  
ћ вереница г. доктора, нагло се тргао и место честитке само рече: — Знао сам да ћеш га уловити, 
 права срдити се, те опет седе на старо место и као извињујући се рече:</p> <p>— Разљутило ме,  
зала својим родитељима; а овима беше то место и милије, те тако пре неколико месеца постадосмо  
рало бити и сувише скучено, кад би се у место љубави задовољила у браку са јадном наклоношћу ил 
пођица Ленка писмо, у ком јој се нуди у место назива учитељице титула госпође натарошовице и на 
 и то гориво не претвара у пепео, већ у место њега остаје угљен о који и кад се исхлади може пл 
имедба, допустићеш, да је основана и на месту.</p> <p>— То ће будућност и народ пресудити.</p>  
— рече смејући се он и за то је у овоме месту од то доба учитељица и у мени изгубила бранитеља, 
и правац.</p> <p>— Ено врх торња у моме месту! — викну у једанпут Ленка — а још мало па ћемо ст 
аше Ленка — Душан Т. је бележник у моме месту, а то је за учитељицу и сувише добра — партија... 
те од Ленке већ чули.{S} Но како у моме месту нема неожењених натароша а боме ни учитеља; то не 
ориво уз остале душевне врлине на првом месту и разборитост онда можеш бити уверен, да су докто 
ористан; а сумња је овде сасвим на свом месту. — примети Даринка. — Сам кажеш, да ви мушки тек  
а знацима судећи, од „тифуса“ који је у месту владао.</p> <p>Обоје деце беше покривено најпре н 
— ти пре ниси тако мислила?</p> <p>— Ту метаморфозу донела је неповољна сведоџба — рече опет са 
моју школу (што се простире највише 7—8 метара у дужину а 4—5 у ширину, а у њојзи преко стотине 
летку, боље је и то него да размишљаш о метафизици — твојој проклетој учитељској сведоџби.</p>  
од мене, да јој бајем протисли, него да мете рена на груди и да иде код доктора — а чим сам жен 
ом наплатом, ни признањем народа; а кад метнем руку на <pb n="25" /> срце, морам још припазити, 
 бако!“ рекох ја па је оштро погледам и метнем руку на њено раме. „Нисам ја баш тако небојша, б 
купеу — извали се на клупу; а под главу метну своју кутију, коју није предала са осталим пртљаг 
, да ти није зло? — питаше брижно Ленка метнувши пред њу хладно печење и теста, што им је остал 
ничко одело и шешир, што га је на главу метнула.</p> <pb n="45" /> <p>— Заборавила сам ти рећи, 
 класу, а у животу им и онако тек треба метод, по коме се можда такође без размишљања и механич 
те.{S} Па онда, педагогија, дидактика и метод! — примети друга и отвори рукописну белешку, на к 
 довољно, да и најбоље место добије.{S} Мећу тим ми...</p> <pb n="27" /> <p>— На ствар! — преки 
ни непознатих разлога, па је држала, да мећу нама — као обично међу Србима — и сада још баш крв 
ије доба твога живота провео у туђини и мећу „Немчадијом“; а карактер Српкиње и туђинке врло је 
себи и деци олакшам, а да уз то не буде механизма и у оним предметима где се баш не сме трпити, 
ти, да се ја и у предметима што се више механично уче не ослањам сасвим на децу, него и њих пре 
о коме се можда такође без размишљања и механично владају.</p> <p>— Камо срећа, да смо и ми так 
и не мислећи, баш као што често и мушки механично изричу, неки томе сличан израз...</p> <p>Ленк 
</p> <p>„Држ’ ти твој нос у школи, а не мешај се у мој пос’о!{S} Ви’ш ти ње, мисли да је госпођ 
а пола.{S} За њима су осим многобројних мештана махале рукама и марамама још и три њихове друга 
кући.{S} Господин Коста не био пореклом мештанин; а осим тога био је и сироче без икакве ближе  
и притиском руке опростише се од својих мештанских познаница и познаника и уђоше у влак.</p> <p 
 би хтела да се усиљавам, не бих могла; ми учитељи вазда се морамо освртати и на децу, — рече о 
и било право?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ми ништа немамо против; шта више, за твој труд даћу ти  
ила је она — ствар још није свршена.{S} Ми смо правили „рачун без бирташа“.{S} А ко зна шта ће  
p>— Знате шта! — рече по томе Даринка — ми ћемо све три временом бити учитељице.{S} Зато вам се 
 бој се, бићемо кратке примети Милица — Ми немамо као она да бранимо свој пренагљени корак, нег 
ој приповеци — насмеја се Даринка — ал’ ми би волеле чути и оно, што је Коста пре тога хтео да  
ољна награда чиста савест и уверење, да ми је рад примерен потреби и по томе и користан.</p> <p 
насмеја се Даринка — сад ћеш видети, да ми је желудац сасвим здрав — и смести се за сто.{S} Но  
и сама добро не разумем, опет видим, да ми је мио и да га поштујем; а љубав држим да ће доћи и  
 те морала избегавати, ако сам хтела да ми девојачки углед и карактер и у очима торокљива света 
ицу што је била до собе.</p> <p>„Сад да ми је Мија ту“, настави забринуто и тужно „ома би и рак 
акију изнела у шталог.{S} Та боље је да ми се и ракија поквари, него да ми пропадне моје слатко 
 а боме ни учитеља; то нема никог ни да ми понуди другу титулу, и зато сам ја видите, још госпо 
е је да ми се и ракија поквари, него да ми пропадне моје слатко и паметно чедо“! па се надзири  
ише самопрегоревања.</p> <p>— Баш ко да ми из душе читаш! — узвикну чисто Ленка.</p> <p>— Зар т 
ушавала да их од тога одвикнем; но тада ми опет долажаху сувише доцне, па које с тога, које из  
први поглед уливаше симпатије а Даринка ми изгледа, да сувише много мисли а да може кога искрен 
 и опет узе оловку.</p> <p>— Приповетка ми је на измаку — настави весело и несташно Милица — Це 
ко дуго као год оних предмета, у којима ми деца помоћи не могу.</p> <p>— Али шта је с првим раз 
наје цело село већ од толико година, па ми није ни брига ни од десет доктора и таки паметни гос 
.{S} Али изузеци још не чине већину, па ми не можете замерити, што и код мене — већина решава., 
 да смо са 10—15 година већ у напред па ми и не хотице дође пред очи слика здраве и снажне учит 
живим и да се дружим.</p> <p>Баба Наста ми је до душе приповедала и то: да су г. натарош често  
 рад, који сам предузимала тек онда кад ми време допусти и кад сам уверена да је остало већ дос 
љубав оно стање, што сам га осећала кад ми је рекао да ме воли, а ако је то, онда је већ и наст 
естре су ми још малене.</p> <p>Зато кад ми после три дана мати оде дома, била сам сасвим сама у 
нам, да ћеш скоро свршити.</p> <p>— Сад ми и не остаје друго ван још да кажем како смо се позна 
утали, па сам морала чути.</p> <p>— Сад ми је јасно — примети Ленка. — Ти си Драгу позвала у А. 
 на децу, него и њих предузимам кад год ми време допусти и кад код је одређен час за то; само ш 
дам никаквом успеху код Даринке.{S} Све ми се чини да ће ме одбити.</p> <p>— По чему судиш?</p> 
л’ и значајно свога мужа.</p> <p>— Није ми ни то противно — рече весело она — Него шта ти велиш 
ер поглед по свету <pb n="52" /> казује ми, да људи ретко из истинског поштовања поступају.{S}  
то дознала сам из Миличина писма у коме ми још јављаше, да је и сама постала учитељица у С.</p> 
 се рече:</p> <p>— Разљутило ме, што се ми мушки вечито правимо важни те желимо и тражимо од же 
у исти мах тргох се из свога заноса, те ми се учини, да смо са двадесет година у напред и да са 
бој женскињи...</p> <p>Осим тога морате ми ову моју слободу већ и с тога опростити, што сам дан 
нисам више учитељица.</p> <p>Замераћете ми, да немам истрајности и енергије.{S} Па добро нека ј 
рада „сјајну мировину“...</p> <p>Пишите ми о свему, па не заборавите још рећи, хоћете ли и малу 
 Морам и на то да пристанем; стисли сте ми руке тако, да се иначе не бих могла ни отети. — И с  
 како се могло; а тврдо се надам, да ће ми и они ту слободу као и погрешке у приповеци радо опр 
оди и за то је дошла к мени.{S} А да ће ми заиста доћи, ако само истрајности будем имао, видио  
ити се и гледати га како се мучи,“ рече ми мати детиња са уздахом и сузним очима.</p> <p>„Дабом 
да кроз прозор.</p> <p>„Бре није;“ рече ми баба Наста лукаво ме гледећи. „Пуши му се глава од п 
гу обратих знању дечијем; а остало беше ми узгредан рад, који сам предузимала тек онда кад ми в 
 моји би вас једва дочекали.</p> <p>— И ми би волеле, ал ти знаш — наше карте...</p> <p>Она узд 
 онда још имамо образа хвалити се, да и ми у просвети напредујемо.</p> <p>— Та ваљда нећеш тврд 
ко је, — рече Ленка и опет седе — Али и ми смо ово три године ковале и свакојако се мучиле, па  
 владају.</p> <p>— Камо срећа, да смо и ми тако чиниле, биле би можда боље прошле.{S} Јер сад т 
ате.{S} А нећете да се сетите, да смо и ми људи — рече она дошавши у ватру.</p> <p>— Гле, гле,  
 бар нисам учитељица ни женскиња, да би ми се и те ситнице замерале; — смејаше се на то Коста — 
носита, да се коме намећем; а и срце би ми морало бити и сувише скучено, кад би се у место љуба 
 треба! — насмеја се Милица. — Не свиди ми се „лекција“ баба Марина! ...</p> <p>Незнам ко би уз 
а за ово три године на ономе пољу, који ми је у део пао, али је саковати немогох.</p> <p>„Права 
да кажем.</p> <p>— Наравно да ниси, али ми је казало твоје понашање.{S} Кад ја пеглам или шијем 
 другу смртно заљубљен...</p> <p>— Чини ми се да ти је смртну љубав и најбезазленија већ у очим 
ење — рече Даринка. — А тај правац чини ми се, да треба према потреби своје околине сваки учите 
цело највише интересовати.</p> <p>Учини ми се да смо са 10—15 година већ у напред па ми и не хо 
им Ленка — а оне знају и без тебе да си ми муж.{S} Сад нисам више учитељица <pb n="26" /> па не 
среће.{S} Ал’ и ти си крива; требала си ми јавити.</p> <p>— Та чисто је одлетела из собе — бран 
 сестре, ал’ таком пријатељу као што си ми ти, тек Даринку желим за жену.{S} Она је много прете 
нашање.{S} Кад ја пеглам или шијем а ти ми читаш, а да си узео жену са миразом, читао би и ти у 
а је испитујући погледа.</p> <p> — Реци ми Милице искрено — рече за тим — волиш ли ти њега здра 
>— Кад помислим на своју сведоџбу, речи ми у грлу застају — чудим се, како сам и до сад говорил 
лећим гласом рече:</p> <p>„Милка, додај ми мало хладне водице!“</p> <p>„Одмах тетка,“ рекло је  
у болест на једну форму...{S} Јер веруј ми, то ти ни Бог ни људи опростити неће!“</p> <p>С тим  
 да и најбоље место добије.{S} Мећу тим ми...</p> <pb n="27" /> <p>— На ствар! — прекиде смешећ 
жена за тебе.</p> <p>— Ја ти кажем како ми је ово дана на срцу — рече доктор не дижући очију.</ 
к преписати још један примерак.{S} Тако ми се боље свиди, јер сам научила, да све три заједно и 
 се бележи.{S} Оно што ћу казати остало ми је и сувише у памети, па могу и после додати. — рече 
погледом.</p> <p>— И мени је жао — врло ми је жао, ал’ мора да буде — па страсно загрли другари 
истину говори, — примети домаћин — само ми је врло загонетно што ти и уз општинску хвалу до неб 
рице. — Остани ти Коста.{S} Оно што смо ми радиле и доживиле није тако опасне природе, да се ба 
о је можда тако код друге народности но ми Срби и у томе смо напреднији.{S} Наша интелигентна б 
 стекла, не могу ми тиме одузети. — Оно ми остаје и уз довољну оцену.</p> <p>— Довољну! — узвик 
ала: „помозбог!“</p> <p>„Та ето болесно ми дете, па га у име божије провлачимо кроз зид, да се  
веселим смејом.</p> <p>— Тако видиш, то ми се допада! — рече Коста — сад видим да твоја љубав н 
р задовољно насмеши.</p> <p> — Тако; то ми се допада — рече Ленка — а не она натуштеност!{S} Ет 
и сама постала учитељица у С.</p> <p>То ми је дало повода, да се слатко насмејем, јер, ко што з 
>— Тако и ја мислим рече Ленка — и зато ми је и неправо, што ће ти паразитски карактери што им  
{S} С вашим форинтачама и петицама, што ми их к’о од беде давасте не бих могла храну набављати. 
у томе изузетак; т. ј. да се љутим, што ми ти неверујеш, већ ме се свуда, па баш свуда клониш.< 
реварио, обе једнако поштујем; само што ми Милица на први поглед уливаше симпатије а Даринка ми 
оста.</p> <p>— Право да ти кажем, избор ми је врло тежак — рече збуњено доктор — обе високо цен 
екла је за тим шаљиво она. — Само данас ми је и сувише сентименталан но ја ћу га већ од тога од 
кашиком поцрпео и каблом просипао, опет ми је најмилији; јер њему долажаху мисли од срца, извор 
е бити ваљане девојке.</p> <p>— Ни кост ми врана у тебе не донела! — рече Ленка гледећи кроз пр 
ид, да се одели на коју год страну; већ ми се досадило патити се и гледати га како се мучи,“ ре 
тити; знање, што сам га стекла, не могу ми тиме одузети. — Оно ми остаје и уз довољну оцену.</p 
це.</p> <p>О целокупном раду своме дају ми оне извештаја путем својих књижица и усменог исказа  
у; а мој је план довршен био још кад су ми оцену прочитали — мрмљаше Ленка — Душан Т. је бележн 
ипацију женскиња...</p> <p>Јест, оне су ми рекле, драги мој Саво, — рече за тим шаљиво и добре  
не могу се из Д. амо селити а сестре су ми још малене.</p> <p>Зато кад ми после три дана мати о 
епознатих узрока закаснио.</p> <p>— Баш ми је жао што смо осуђене саме да путујемо; а како је т 
уж и жена; па ма шта да речем ваљда ћеш ми тек лична пријатељица остати?!</p> <p>Даринка је сам 
дода затим више као за себе.</p> <p>Још ми и то треба! — насмеја се Милица. — Не свиди ми се „л 
ку из школе задату реч испунимо.</p> <p>Ми се обоје тврдо надамо, да ћете нам доћи; а дотле ост 
о је била до собе.</p> <p>„Сад да ми је Мија ту“, настави забринуто и тужно „ома би и ракију из 
у себи превариле, те им се тај позив не мили, могу га без велике своје штете и оставити.{S} Сас 
 што је гласило одприлике овако:</p> <p>Мили моји!</p> <p>Почетак нашој приповеци, могу вам дат 
 викну г. Коста. — Та човече, зар ти је милија лутка и лептир, од благе и разборите женскиње?</ 
јим родитељима; а овима беше то место и милије, те тако пре неколико месеца постадосмо нас двој 
ићемо да су то наше познанице, Даринка, Милица и Ленка.{S} И оне су стране; али њихов пут је на 
 А ја сам Даринка, а она је, разуме се, Милица.</p> <p>И ту се онако својски и српски без свако 
доста ти је кад је само оно преклапало, Милица, уз тебе.</p> <p>Ленка га чудно и неверујући пог 
о да му је сад мање ватрен био.</p> <p> Милица за часак неодлучно и збуњено ћуташе и после неко 
 се — рече Ленка — али не баш свако.{S} Милица, на пример, није о њој никад, ни размишљала, па  
на и блага слика, па поново уздахну.{S} Милица је тај уздах приметила те се ману шале.{S} С тог 
 <p>— Хајдемо у кућу — примети за тим — Милица је зацело већ устала па јој треба честитати...</ 
за неколико тренутака и опет замисли; а Милица весело примети:</p> <p>— Мој вереник не заслужуј 
Па тако ради и већина примети јој муж а Милица и Даринка замишљено ћутаху.</p> <p>— Него шта ва 
>— Куда се ти, Коста журиш? — питаше га Милица која се у исти мах весела и добре воље указа на  
азлога.{S} Приметила сам већ одавно, да Милица киселим лицем учитељује и да и она радо гледа до 
 се церекања, него ће паметније бити да Милица настави; хоћу још да чујем и Даринку! — рече јој 
 народ пресудити.</p> <p>— Јест, — дода Милица — окушаће се и њихов рад и у животу; видиће наро 
уздахнуо кад га је после некога времена Милица несташно Ленци приказала као свога вереника, и к 
.</p> <p>— Немој претеривати — рече сад Милица уклонивши се с прозора — оне и ако нису боље од  
 награде.</p> <p>— Тако је! — викну сад Милица — Ето ја сам ступила у школу са већим одушевљење 
 селу Г. једна кола, а у њима седела је Милица и Даринка.</p> <p>На прозору указа се у исти мах 
слов за срећу у браку...</p> <p> Кад је Милица од узрујаности, што је поводом докторовог поглед 
 већ из речи даринчини видео си које је Милица, и зато их нисам „по правилима етикеције“ упозна 
ч па нагло пође у своју собу у којој је Милица већ давно спавала.</p> <p>На прагу собњем окрете 
з мираза...</p> <p> Та наклоност што је Милица према доктору осећаше дабоме да беше далеко од љ 
 поруменила и више ништа.{S} Па како ме Милица и уз све ватрене погледе моје још није тако доче 
</p> <p>Још ми и то треба! — насмеја се Милица. — Не свиди ми се „лекција“ баба Марина! ...</p> 
о је „почастила“ баба Мара — насмеја се Милица.</p> <p>— Шта си с том бабом имала? — питаше рад 
p> <p>— Е па што се сад љутиш? умеша се Милица.</p> <p>— Што? — и ја нисам у таким околностима  
 у очима страст и узрујаност од које се Милица трже и задрхта.</p> <p> Она је говорила више у ш 
сад је забасала и у сатиру — смејаше се Милица — А на послетку, боље је и то него да размишљаш  
да још Ленка.</p> <p>— Ево руке! — рече Милица а Даринка јој такође пружи своју руку.</p> <p>У  
 поверљив остати?</p> <p>— Нико! — рече Милица; а Ленка још дода:</p> <pb n="30" /> <p>— И то ј 
ран позив...</p> <p>— Тако ћемо! — рече Милица. — Место да је храбриш, ти јој напомињеш неблаго 
 <p>— Аха! — историја педагогије — рече Милица — и у сну јој Песталоци у памети!</p> <p>— Штета 
/p> <pb n="33" /> <p>— У осталом — рече Милица кад виде, да је Даринка не верујући посматра — в 
вети даје можда и неби тако било — рече Милица равнодушно слегнувши раменима — Али овако баш шт 
од неко доба и сувише црно видиш — рече Милица — а тиме чиниш неправду нашем драгом народу.</p> 
шљено.</p> <p>— Бадава се браниш — рече Милица — по теби се види, да много радиш; здрава си, а  
и незадовољна.</p> <p>— Гле, гле.— рече Милица — Та ти си боља но многе од нас.</p> <p>— Немој  
гледа.</p> <p>— Зар није тако? — питаше Милица.</p> <p>— Кад помислим на своју сведоџбу, речи м 
нату песму: „без тебе драга“.</p> <p> И Милица приђе гласовиру па разгледајући неке ноте, што с 
ор нема овде места; сам признајеш, да и Милица доста вреди и да се може допасти.</p> <p>— Ко го 
еки томе сличан израз...</p> <p>Ленка и Милица прснуше у смеј, а она се трже и порумени, јер ви 
реме ћутаху сад све три и то, Даринка и Милица гледећи кроз прозор виноградима засађену околину 
едала са осталим пртљагом.{S} Даринка и Милица међутим мирно заузеше свака по један ћошак те др 
ш тек с празни коли учинио, а Даринка и Милица беху још на улици загрлиле милу другарицу.</p> < 
, чуло се у купеу у коме беше Даринка и Милица још задуго угушено и силом задржавано јецање.</p 
јој опет смешећи се муж — Ако Даринка и Милица тако стану „разводити“, нећемо ове ноћи ни трену 
; — ја сам заборавила, да још Даринка и Милица на ред долазе.</p> <p>— Доселила сам се амо сасв 
а о имендану г. Косте.</p> <p>Даринка и Милица и опет су код Ленке.{S} Дошле су да проведу неки 
{S} Она је много претежнија, и ако је и Милица врло ваљана.</p> <p>Доктор само ћуташе и шараше  
ћати од намере — рече сад Коста — јер и Милица је ваљана девојка.{S} Али опет ти морам рећи, да 
, а идућих месојеђа венчаше се доктор и Милица.{S} Сватови им беху врло весели; а била је позва 
е заборави.</p> <p>— За часак! — понови Милица. — Добро кажеш; јер да си већ сутра дан по томе  
 ти јако обвезана! — рече такође у шали Милица — само још морам приметити, да титула немора бит 
родољубља...</p> <p>— Да то Даринка или Милица говори, — примети шаљиво г. Коста — ја бих рекао 
арио, обе једнако поштујем; само што ми Милица на први поглед уливаше симпатије а Даринка ми из 
гла је удадбом још причекати — одговори Милица</p> <p>— саморадњом у школи сад је тек стекла ис 
е све твоја сведоџба у глави, — примети Милица — а шта ће Даринка да каже? — та и она је нама р 
Па ни ја нисам боље пролазила — примети Милица — Баш кад сам штудирала о планетама, трабантима, 
...</p> <p>— Ти све она стара — примети Милица и с тим уђоше у кућу, где их Ленка и домаћин упо 
— Ту ко велиш, нема апелације — примети Милица.</p> <p>— То и јесте зло — рече Ленка. — И образ 
можда и саму учитељицу варале — примети Милица.</p> <p>— Ја не дајем ни једној баш ни какве вла 
</p> <p>— Тако ће боље и бити — примети Милица.</p> <p>— Али ко ће онда бележити? смејаше се Ле 
> <p>— Не бој се, бићемо кратке примети Милица — Ми немамо као она да бранимо свој пренагљени к 
ше се влак дрма — рече по малој почивци Милица. — Него боље да се разговарамо, и онако ћемо се  
 Али камо тог правца? прекиде је у речи Милица. — Није доста тек рећи, него и показати га. — И  
 Јеси ли га се сита нагледала? шану јој Милица — Да је тај твој Душан Т. црквењак, ја бих загон 
ако је тамо све весело! — примети затим Милица.</p> <p>— Шта ћемо, кад смо из нашег краја тек н 
е штошта тишти — рече ироничким осмејом Милица.</p> <p>— Има природа што их тек патња челичи —  
>— Вараш се! — рече враголастим осмејом Милица — То је можда тако код друге народности но ми Ср 
 је чисто злато и ако можда не сија као Милица.{S} Па и ту, — дода одушевљено — загледај боље,  
ећа узроке да истражује — примети јетко Милица.</p> <p>— Ти би хтела да се наша околина влада п 
<p>— Е на почни од краја, — рече весело Милица — а Коста је, к’о што смо данас чуле, хитар стен 
а чујемо шта ће и Даринка рећи; јер ено Милица већ дрема.</p> <p>— Ко’ велим, расанићу се док ч 
 Шта је с тобом Ленка — питаше зачуђено Милица — ти пре ниси тако мислила?</p> <p>— Ту метаморф 
е на измаку — настави весело и несташно Милица — Цео живот и уверење моје слично је оном што ст 
је судба свију учитељица! — викну скоро Милица.</p> <p>— Незнам — рече Даринка а озбиљни јој из 
у.</p> <p>— Ћути па спавај — рече оштро Милица — За моју природу није да гладим децу ко неко пу 
p> <p>— Лепо је тешиш! — осече се на то Милица.</p> <p>— А што да ме теши?{S} За малу погрешку  
<p>— Само да добро прођемо — рече на то Милица.</p> <p>— Та пасти тек нећемо! примети Даринка.  
н с нашим друштвом — примети враголасто Милица, а из пламених јој очију суну — можда и у шали — 
сти.</p> <p> — Није могуће, — рече опет Милица. — Коста зацело пати од џепне болести; месец је  
 ни ваљане две речи прозборио, а кад му Милица ћеретајући рече да јој сад није потребна његова  
д мене оцењена.</p> <p>— Право! — викну Милица — сад си је добила.</p> <p>— То би могла она и т 
ољну оцену.</p> <p>— Довољну! — узвикну Милица. — То би било грозно!</p> <p>— Грозно или не; ал 
н, а — ферије су већ на измаку, уздахну Милица — а и Даринка је навалила да се прек’сутра крене 
постељу.</p> <p>— Благо теби! — уздахну Милица па затвори педагогију, и за тим узе психологију  
ментара.</p> <p>— Тешко нама, — уздахну Милица. — И онда још имамо образа хвалити се, да и ми у 
 колајну за твој сувишан рад — дода још Милица.</p> <p>— И кад би хтела да се усиљавам, не бих  
риправнице III. разреда.</p> <p>— И ти, Милице, баш мислиш, да ћеш на бадњи дан прасе угојити?  
вања бела лица и дивних трепавица...{S} Милице, тешко и теби, ако ти нешто очи оболу! ... или с 
упно и цифрасто написано:{S} Педагогија Милице Г. приправнице III. разреда.</p> <p>— И ти, Мили 
 већ приметио, да би ти била лепша и од Милице, тек да су ти, већ од природе округли образи мал 
е испитујући погледа.</p> <p> — Реци ми Милице искрено — рече за тим — волиш ли ти њега здраво? 
 томе потребне књиге.{S} Читаш ли их ти Милице? — То нам је на селу нужније и од кућарства — до 
е она вазда претвараше у сатиру противу Милице.{S} Стога и опет оде у општину на посао.{S} Кад  
но 17. година.</p> <p>Баш као и Ленци и Милици дода она наглашујућим тоном.</p> <p>— Нисам то х 
читељица у неком селу, писаше Даринци и Милици ово:</p> <p>„Свако је своје среће ковач,“ чула с 
ај! — рече јој Даринка па се обрте опет Милици.</p> <p>— Ајд’ зидајте ви куле по ваздуху; а мој 
о ти је церити се, кад заједно с твојом Милицом имадеш више среће него памети, — рече љутито па 
тор зачуђено мерећи га — још се нисам с Милицом венчао...{S} И ту се засмеја.</p> <p>Г. Коста с 
ра који му одма прикаже своју вереницу, Милицу.</p> <p>Он им је искрено пожелео среће.{S} Али к 
ал’ опет претпостављам Милицу.</p> <p>— Милицу! — викну г. Коста а лице му узе израз, к’о да му 
а је и од ње.</p> <p>— Ти дакле ниси за Милицу?</p> <p>— Та већ сам ти казао, да је и она ваљан 
оји се беше смислио женити, а Даринку и Милицу познавао је још од оног имендана. — И зато се и  
ртати!...</p> <p> И зато нико неможе ни Милицу осудити, што је и она мислила, да је наклоност у 
бе високо ценим, ал’ опет претпостављам Милицу.</p> <p>— Милицу! — викну г. Коста а лице му узе 
ече Даринка — па сам синоћ сврнула и по Милицу.</p> <p>— Моја женица заборавља у својој радости 
пају Миличином пламеном погледу.{S} Док Миличин поглед <pb n="43" /> можда пали, Даринчине очи  
моменту опет нека ледена рука дирну.{S} Миличина рука је истина сад дрхтала, а из очију сипаше  
ништа.</p> <p>И том пресудом оцењена је Миличина природа, и свију њој подобних женскиња.</p> </ 
 ти Даринка добила место дознала сам из Миличина писма у коме ми још јављаше, да је и сама пост 
им — волиш ли ти њега здраво?</p> <p> С Миличина лица нестаде оног несташног израза а очи јој у 
вољи чини.</p> <p>Даринка при последњим Миличиним речма одобравајући уздахну, и сви па и домаћи 
 речи до речи белешке што сам ја на дан Миличиног венчања у њега прибележила. — Кад њу прочиташ 
ишљење и ако јој је природа сроднија са Миличином.</p> <p>Доктор се на то беше озбиљно замислио 
> <head>IX.</head> <p>На годину дана по Миличином венчању стајаше Даринка једно послеподне код  
ринчине искрене и благе очи не уступају Миличином пламеном погледу.{S} Док Миличин поглед <pb n 
мучаше, те молећим гласом рече:</p> <p>„Милка, додај ми мало хладне водице!“</p> <p>„Одмах тетк 
муж Коста Т. овдашњи бележник.</p> <p>— Мило нам је — рече Даринка пруживши домаћину руку — А ј 
.</p> <p>— Говори само! — примети Ленка мило је погледавши. — Та ето ја и Коста нисмо баш „наче 
аш — обичан тороњ.</p> <p>Она се трже и мило је погледа. — Овде ћу, као што знате кола узети, — 
а се од срца засмеја а доктор се трже и мило погледа своју вереницу у којој је толико простодуш 
е, још ћемо се и посвађати — примети он мило је погледав.</p> <p>Она се трже и поруменивши рече 
!{S} Не Ленка, за опште добро тражићу и милостињу, али за себе — никад...{S} Зато сам и сувише  
нка и Милица беху још на улици загрлиле милу другарицу.</p> <p>— Како је лепо што сте обе зајед 
а то сам се од срца смејала и штудирала мимику баба Марину.</p> <p>Особито ме је веселило кад ј 
ју од знања; а уз то и затуцана села са минимум платом.</p> <p>— Па зар народ да одкајава погре 
а постала овдашњом учитељицом такође са минимум платом коју и ви имате.{S} Све три дакле имамо  
во, док доспеш у какво затуцано село са минимум платом и стотину занемарене деце у школи.</p> < 
 за учитељицу која има за живота своју „минимум“ плату а после смрти — пардон! после двадесет г 
“ рекло је девојче; али кад је после 10 минута воде из бунара вадила можда и нехотице шапуташе: 
 добро не разумем, опет видим, да ми је мио и да га поштујем; а љубав држим да ће доћи и сама,  
ија“ па још не навикнута на тај красни „миомир“ што испуњаваше моју школу (што се простире најв 
че „ултра Србенде“ и без једног новчића мираза поженише.{S} Заиста, треба само да се добро разм 
 и сасвим добра партија за женскињу без мираза...</p> <p> Та наклоност што је Милица према докт 
јем а ти ми читаш, а да си узео жену са миразом, читао би и ти у кавани.{S} Но ја ти сад не пом 
наче су могле помислити, да сам се и ја миразу од твога бабе надао, па се после још неби хтеле  
м пртљагом.{S} Даринка и Милица међутим мирно заузеше свака по један ћошак те дремаху.</p> <p>— 
дон! после двадесет година рада „сјајну мировину“...</p> <p>Пишите ми о свему, па не заборавите 
и ни себе ни друге.</p> <p>— Тако можда мисле и праве туђинке о својим разсестрама што се по ср 
донде наступити сретније доба у коме се мислеће женскиње неће морати тек за учитељски позив реш 
 што се по србише. — рече г. Коста и не мислећи много о својим речма.</p> <pb n="36" /> <p>— Ме 
шки послови! — рече Даринка, онако и не мислећи, баш као што често и мушки механично изричу, не 
не мешај се у мој пос’о!{S} Ви’ш ти ње, мисли да је госпођа, па све зна! ..{S} Тако је рекла и  
 месеца.</p> <p>Знам да су вам сад прве мисли: за кога? но баш то остављам да погађате; јер кол 
 замишљено — казаћу вам искрено баш све мисли своје, и ако видим, да се у многоме не слажемо.</ 
ти:</p> <p>— Позната је ствар, да многе мисли праве главобољу.{S} За то буди од сад паметнија,  
ажавам; те сам и овде тек изрекла своје мисли, а у самој школи тешко да би и око вештија педаго 
да им се на лицу јасно видело, да им се мисли врзу око последњих дана свога ђаковања.</p> <p>—  
орила учитељица а жена знаш како о теби мисли.{S} И с тим још јаче порумени и за часак ућута.</ 
оже кога искрено волети.</p> <p>— Много мисли! — викну г. Коста. — Та човече, зар ти је милија  
да није до тога:{S} Сам велиш, да много мисли, а ко премишља мора на послетку и увидети, и свој 
е а Даринка ми изгледа, да сувише много мисли а да може кога искрено волети.</p> <p>— Много мис 
се озбиљан а овамо му очи казиваху како мисли.</p> <p>— И отров је по кад кад користан; а сумња 
м; јер кад и мој Сава већ неће жену што мисли, — а свака боља мислити мора — какав тек мора бит 
отињу и незнање, те се за часак дадох у мисли.{S} Али кад ме она из заноса трже, нудећи ме да с 
и ако се на њему јасно видело, да су му мисли далеко од чела и кошница...</p> <p>— Доћи ћу посл 
опет ми је најмилији; јер њему долажаху мисли од срца, извор великих и спасоносних мисли није п 
ли од срца, извор великих и спасоносних мисли није памет, већ срце.</p> <p>— Добро, добро, — ре 
је погледи сретоше.</p> <p>— Опростите! мислила сам тек у опште, а о вашем пријатељству доста с 
 неможе ни Милицу осудити, што је и она мислила, да је наклоност у случају „добре партије“ дово 
еба воде!{S} Па и та мати незнам шта је мислила, кад ме је амо довела?{S} Заповрће ме сваки час 
л’ко универзитета има у Риму? а кад сам мислила да ћу говорити из повеснице, дошла је на ред —  
таше зачуђено Милица — ти пре ниси тако мислила?</p> <p>— Ту метаморфозу донела је неповољна св 
ем њезиној тетци у X. Ја сам дала реч а мислим да је и теби право.{S} Поћи ћемо одма сад, па ће 
ђете.{S} Он је рад да вас позна, а и ја мислим, да је већ време, да се опет видимо и да при рас 
гледа у свету стећи.</p> <p>— Тако и ја мислим рече Ленка — и зато ми је и неправо, што ће ти п 
 <p>— Е па остани, кад баш хоћеш; но ја мислим да...</p> <p>Па не довршивши питајући погледа св 
— ви обе добро знате, да ја вазда блаже мислим но што се можда изражавам; те сам и овде тек изр 
рене деце у школи.</p> <p>— Способности мислим да сам стекла; труда и рада се не плашим, а и во 
 Љубав! — понови она и порумени — за њу мислим да је осећај што га према доктору осећах, сасвим 
 добро и зло делимо, па вас још и сад у мислима радије заједно представљам) И зато сам и ја сво 
 баш гледа крозањ.</p> <p>У почетку сам мислио да то чиним из радозналости и несташлука, но кад 
већ неће жену што мисли, — а свака боља мислити мора — какав тек мора бити укус у мање интелиге 
ни и племенити позив?</p> <p>— Та немој мислити, да си томе баш само ти узрок.{S} Имала сам ја  
олео би знати како ти, Даринка о љубави мислиш? рече Коста, видећи да се на ту примедбу Даринка 
 — узвикну чисто Ленка.</p> <p>— Зар ти мислиш да ја никад не долазим у ту врсту искушења, па д 
II. разреда.</p> <p>— И ти, Милице, баш мислиш, да ћеш на бадњи дан прасе угојити? — насмеши се 
о вољи...</p> <p>Коста тихо уздахну али мишља да му је дужност, да говору даде веселији правац, 
ила лако запаљиво срце доктора.{S} И он мишља: „Луда би био, кад бих тражио више.{S} Ова ме вол 
 му било опипам.</p> <p>Али баба зацело мишљаше, да ћу јој дете отргнути па гњевно викну:</p> < 
у никог да учим, него тек казујем своје мишљење — рече Даринка. — А тај правац чини ми се, да т 
 и мржње... —“</p> <p>То је видиш, моје мишљење о љубави, па кад ти још додадем, да је за мене  
лежила. — Кад њу прочиташ знаћеш и моје мишљење о љубави које ти и онако још од пре дугујем. —< 
те чује Ленка.</p> <p>— И она дели моје мишљење и ако јој је природа сроднија са Миличином.</p> 
енскиње озбиљност, разборитост и здраво мишљење; али само у теорији а у пракси т. ј.{S} У живот 
е и она ваљана девојка и ако је по моме мишљењу много хладнија и себичнија од Даринке — рече г. 
ти вам извешћа о свом раду у школи, и о мишљењу што сам га за то време о школи стекла; а то ћет 
ло је ли њен муж хришћанин или чивутин, млад или стар, поштен или обешењак, сретан или несретан 
У исти мах прође кроз гробље нека лепа, млада и здрава сељанка; враћала се од свога младога муж 
>„Којешта!“ осечем се ја. „Него носи ти млада дете у собу па зови доктора; то ће више помоћи не 
тчини и прилагоди, него још вазда осећа младалачки и вечито тера — опозицију...</p> <p>Уверена  
едиле су једне ноћи у једној собици три младе женскиње код неког стола претовареног разним књиг 
словити“; а њима се придружио и ондашњи млади лекар Сава Гавриловић, најприснији пријатељ госпо 
а и здрава сељанка; враћала се од свога младога мужа, коме је ручак носила, јер је ту негде сен 
је тајна господина Косте, његове жене и младога доктора, који се беше смислио женити, а Даринку 
т цени, та судба прати мене још из ране младости моје.{S} Јест, мени се вазда и трн у оку види, 
ја бити много богатија, мало луђа, мало млађа и мало лепша.{S} Или ако не то, оно бих бар морал 
а па је мени теле поклонио.{S} Он вели, млеко ме неће толико коштати, да могу одрасну краву куп 
 а временом ће и ово теленце бити добра млекоша.{S} Па онда ове зиме било је лепо и суво време  
 примети:</p> <p>— Позната је ствар, да многе мисли праве главобољу.{S} За то буди од сад памет 
е, гле.— рече Милица — Та ти си боља но многе од нас.</p> <p>— Немој ме хвалити, јер нисам засл 
ворим, увидићеш и ти, чим се сетиш оних многих:{S} Немица, Мађарица, Влахиња па чак и Францески 
а да може кога искрено волети.</p> <p>— Много мисли! — викну г. Коста. — Та човече, зар ти је м 
 децом, што дечији ум ни мало не мори а много им користи и полажење школе омили.</p> <p>Него и  
ниш — рече Милица — по теби се види, да много радиш; здрава си, а слабија си но што си била у з 
абоме да није до тога:{S} Сам велиш, да много мисли, а ко премишља мора на послетку и увидети,  
и, тек Даринку желим за жену.{S} Она је много претежнија, и ако је и Милица врло ваљана.</p> <p 
т година чини баш 200 форината; а то је много за учитељицу која има за живота своју „минимум“ п 
та сеоском учитељству.</p> <p>У селу је много теже радити но у вароши, па опет, сваки варошки у 
е Коста — сад видим да твоја љубав није много значила.</p> <p>— Љубав! — понови она и порумени  
а њен прозор, који се од неко доба поче много раније завесом застирати.{S} И тако ја сиромах, д 
мпатије а Даринка ми изгледа, да сувише много мисли а да може кога искрено волети.</p> <p>— Мно 
ијама оде дома, дођох до уверења, да би много сретнији био да нема тих проклетих ферија, или да 
 пут морао баш данас десити!{S} Њиме си много изгубила.</p> <p>— Кад се твој „маневар“ неби мен 
<p>За такав свршетак морала бих ја бити много богатија, мало луђа, мало млађа и мало лепша.{S}  
рсте гледати — смејаше се она не пазећи много на своје речи, јер се у исти мах доктор Гаврилови 
по србише. — рече г. Коста и не мислећи много о својим речма.</p> <pb n="36" /> <p>— Мени је ма 
тим се од ње опростим.</p> <p>Путем сам много о томе размишљала; па и ако сам своју поуку у здр 
м не; ал’ енергичним радом и заузимањем много се шта поправило — примети Даринка.</p> <p>Ваљда  
ста.</p> <p>Можда и неби у овом случају много напора стало, — рече расејано она — мени је ближа 
ваљана девојка и ако је по моме мишљењу много хладнија и себичнија од Даринке — рече г. Коста с 
 је желила, да тако буде, а оне се нису много устезале.</p> <p>— Остаћу, кад допуштате — рече г 
је вавек истинита; јер ево и ја био бих много сретнији кад би вечито с Вама живео.{S} Зато Вас  
два степена ниже оценити, мене неће баш много љутити; знање, што сам га стекла, не могу ми тиме 
P18840_C4"> <head>IV.</head> <p>— Немаш много бележити — поче она.{S} И ја сам у почетку хтела  
тељима обојега пола.{S} За њима су осим многобројних мештана махале рукама и марамама још и три 
чију суну — можда и у шали — прекоран и многозначећи поглед на доктора. — Али то не иде; данас  
ш све мисли своје, и ако видим, да се у многоме не слажемо.</p> <p>— Говори само! — примети Лен 
но дома телеграфисати, па је позвала са мном њеној тетци.</p> <p>— Нашто то? — питаше г. Коста. 
 Мој муж вас обе поздравља и заједно са мном моли, да нам о његовом имендану — о Константину и  
воја дела.{S} За то се и не обазирем на мњење своје околине, већ радим тек по своме уверењу; а  
ерењу, а не освртати се не знам на чије мњење и похвалу.</p> <pb n="28" /> <p>— Лако је теби та 
{S} Или би ти хтела да због родољубља и мог уверења, да добро радим, и у овом забаченом селу ло 
била!</p> <p>— Нисам.{S} Али да не беше мога бабе и стрпљивих кредитора, било би и тога.{S} С в 
е опростим и загонетку решим, ево ти из мога дневника од речи до речи белешке што сам ја на дан 
и користан.</p> <p>— Кад те човек чује, могао би помислити, да си потпуно сретна, а сама призна 
лска послужитеља, који би путем звоњења могао деци јављати кад је време да у школу дођу, и с то 
допада.{S} Он је више хтео, него што је могао; а више се мучио но што је уживао, то све показуј 
штву случајно с њом се десио, нико није могао опазити шта се у моме срцу збива.{S} И тако мало  
те њен стан беше близу, те сам је чешће могао видети да код свога прозора чита, шије или баш гл 
а се она. — А на послетку и ти јој неби могао забранити.</p> <p>— Забранити...{S} Забранити...  
ним „ви“?{S} Ја ко’ бележник шта сам ти могао помоћи?!</p> <p>— Та тако ви неучитељи вазда збор 
и то баш беше чвор.{S} У кућу јој нисам могао долазити, јер не долажаше ни један мушки, а она,  
 је истина — примети Ленка — али и опет могао би марљивији бити и према школи.</p> <p>— И то мо 
 уз све то мени се чињаше, да би ваздух могао чистији бити, за то се још боље обазрем по соби,  
оста је са саучешћем погледа, и опет не могаше срцу одолети већ примети:</p> <p>— Зар се твој п 
егнем и радим бар колико могу.</p> <p>— Могла би се мало и штедети — примети Ленка — здравље се 
о према мени и симпатије...</p> <p>— Па могла си га просто одбити а не бегати — рече Ленка.</p> 
и га је нестало још пре но што се љубав могла развити.</p> <p>— Но да је већ ту била, ко’ велим 
лица — сад си је добила.</p> <p>— То би могла она и теби рећи — бранила се Ленка, но и опет пор 
ла? — питаше он.</p> <p>— То не.{S} Али могла је удадбом још причекати — одговори Милица</p> <p 
а уз то и из знања ваљан успех показати могла.</p> <p>И тако се по дужој борби са својом савешћ 
школски ваздух без велике штете удисати могла.</p> <p>У ходању видим, да се код неког зида иску 
оја би се уз сеоске околности отклонити могла.{S} И тако сам ја и опет по могућству своју дужно 
</p> <p>— Неће ме дочекати.{S} Нисам им могла извесно назначити дан свога доласка — одговори он 
— И кад би хтела да се усиљавам, не бих могла; ми учитељи вазда се морамо освртати и на децу, — 
а, што ми их к’о од беде давасте не бих могла храну набављати.</p> <p>— Ти се баш жестиш! — сме 
ли сте ми руке тако, да се иначе не бих могла ни отети. — И с тим изви своје из његових усијани 
 наше нису рђаве.</p> <p>— Нису.{S} Ал’ могле су бити и боље; та и Анђа и Душанија и све остале 
отићи свака на своје место.{S} Та и сад могле су јој тек зато доћи, што је данас субота а сутра 
— Ал’ то је баш важно било.{S} Иначе су могле помислити, да сам се и ја миразу од твога бабе на 
 да ти није „плева“ у глави — то су тек могли увидети!</p> <p>— Правда је у гробу! — уздахну Да 
метима, зашто се теби у појединима није могло блажије судити и бар општа оцена боља дати.{S} А  
 лудог посла...</p> <p>— Само кад би се могло — примети она па се засмеја.{S} Али не као до сад 
ад написала и њихову приповетку како се могло; а тврдо се надам, да ће ми и они ту слободу као  
ек оно дати, што би се и у цркви читати могло...{S} Тако мало по мало задобих и њено поверење.{ 
 пркос, ретко је куд ишла, те јој се не могох придружити ни у пратњи.{S} И тако вам ја постадох 
 превариле, те им се тај позив не мили, могу га без велике своје штете и оставити.{S} Сасвим је 
и моји!</p> <p>Почетак нашој приповеци, могу вам дати, али за онакав свршетак к’о што га ви жел 
 вели, млеко ме неће толико коштати, да могу одрасну краву купити, а временом ће и ово теленце  
зати остало ми је и сувише у памети, па могу и после додати. — рече он и поче:</p> <p>— Сека На 
го љутити; знање, што сам га стекла, не могу ми тиме одузети. — Оно ми остаје и уз довољну оцен 
им особинама к’о што вам је познато, не могу се баш похвалити, а проклето срце опет неће да зна 
агрли и смешећи се настави:</p> <p>— Не могу сасвим да одобрим ни ваше тужакање, да вам силно у 
 пријатељ па и „најотровнији језици“ не могу његове честе посете двосмислено тумачити.{S} А што 
га горива у љубљених особа то нам га не могу више ни пружати и онда и наша љубав мора да преста 
м прошапута:</p> <p>— Лаку ноћ! сада не могу сутра ће те све чути.</p> <p>— Вечита загонетко! — 
азумети.{S} И ја сам пробирачица, па не могу да се задовољим ма чиме; а мало је и људи што су к 
 „раритета“ те се на вас моје речи и не могу односити.{S} Али изузеци још не чине већину, па ми 
ћина решава.,..{S} И што већине ради не могу ову истином „филовану“ „кнедлу“ ћутећки да прогута 
их предмета, у којима ми деца помоћи не могу.</p> <p>— Али шта је с првим разредом, — питаше Ле 
така, које оне саме без опште помоћи не могу да отклоне, па им је тешко вршити свој позив без у 
 љутња вама је детињарија; а ја опет не могу да појмим вашу равнодушност.{S} Та зар ви не видит 
 сама — настави за тим — Мати и отац не могу се из Д. амо селити а сестре су ми још малене.</p> 
ше радознало г. Коста.</p> <p>То баш не могу рећи.{S} И ја патим са незгоде што су је оне већ н 
а ће на то мој и твој баба рећи.{S} Они могу још све покварити...</p> <p> — А зар се ти томе не 
о.{S} Гледај да буде прилике да девојци могу казати и одговор чути.</p> <p>— А за коју си се ре 
 силом о пет прегнем и радим бар колико могу.</p> <p>— Могла би се мало и штедети — примети Лен 
зраз на лицу пређе у осмеј — Али толико могу рећи, да од тога доба никад не сањам.{S} Чим хоће  
 се чисто запламтеше.</p> <p>— Што буде могуће, велиш ти, но и ја напред знам, да ће све то врл 
е не плашим, а и воље имам, па што буде могуће зацело ћу успети — рече Даринка одважно, а образ 
јим звучним и крупним гласом. — Лако је могуће, да сам се и преварио, обе једнако поштујем; сам 
бојица од једне болести.</p> <p> — Није могуће, — рече опет Милица. — Коста зацело пати од џепн 
це на западу родило. — Не Саво, то није могуће! та ти се море шалиш! — Даринка је тек жена за т 
ина и способности.</p> <p>Тек тим путем могуће је мени поред незгода што их учитељи на селу трп 
у потребно.{S} Зато ко је уверен, да по могућству достојно врши своју дужност може бити собом з 
онити могла.{S} И тако сам ја и опет по могућству своју дужност достојно вршила.</p> <p>— Баш к 
ву, или те је руководило славољубље и — мода.</p> <p>— Немој претеривати — рече сад Милица укло 
 И онда још имамо образа викати противу моде, кокетерије и измајсторисане наивности женскиње; ј 
 маса сматра школу као неко зло — које „моде ради“ мора да се трпи и плаћа. „Не ће бити попа ни 
дабоме немогу рад наш оценити шта више, можда су нам до сад били и противници и својим оштрим и 
ду.{S} Док Миличин поглед <pb n="43" /> можда пали, Даринчине очи казују ти, да су створене, да 
> <p>— Правац, правац, — понови Ленка — можда је и то; ал тај није за мене и за моје проклете о 
 Милица, а из пламених јој очију суну — можда и у шали — прекоран и многозначећи поглед на докт 
 неправду нашем драгом народу.</p> <p>— Можда Ал’ нико још није раменом свет поправио, па нећет 
 <p>Доктор Гавриловић је човек близу, а можда и преко тридесет година, ваљана карактера а споља 
збива.{S} И тако мало по мало па сви (а можда и она) заборавише моје вирење кроз прозор; те ник 
 она воли да и то о њој помислиш, но да можда посумњаш, да хоће да те задобије...{S} То је, дра 
е после 10 минута воде из бунара вадила можда и нехотице шапуташе:</p> <p>„Кад ћу вез довршити; 
се и мени чини, да такову женскињу мора можда и уз добра својства карактерисати бар и добра доз 
ладна и горда, и то баш онда, кад ме је можда најжешће волела —- а Даринка брате, поноситија је 
рече враголастим осмејом Милица — То је можда тако код друге народности но ми Срби и у томе смо 
p>— Да се само од родољубља живети даје можда и неби тако било — рече Милица равнодушно слегнув 
из писама већ нешто знате.</p> <p>— Оне можда и знају; но и ја бих волио све чути — уплете се г 
рекиде једна радознала путница, која се можда радовала, да ће уживати „сцену радосна састанка.“ 
 им и онако тек треба метод, по коме се можда такође без размишљања и механично владају.</p> <p 
ате, да ја вазда блаже мислим но што се можда изражавам; те сам и овде тек изрекла своје мисли, 
амишљено Даринка. — А у осталом ви ћете можда и боље проћи; таке сте среће, да и нетражећи стич 
на је већ средњих година па је баш јуче можда опазила прво сребрно влакно у својо црној, плавој 
ом тренутку са резигнацијом насмешила и можда тихо уздахнула; осим тога била је сад још мање ко 
дзорнице своју власт злоупотребљавале и можда и саму учитељицу варале — примети Милица.</p> <p> 
 да му симпатију не уливам.{S} Друга би можда баш сад трудила се, да му покаже да се вара.{S} А 
 у неприлику, да размишља.{S} А тада би можда стекао према мени и симпатије...</p> <p>— Па могл 
срећа, да смо и ми тако чиниле, биле би можда боље прошле.{S} Јер сад тек видим, да нам је наше 
то пођоше за туђинце.</p> <p>— У хиљади можда тек једна рече поносито Ленка — а што је више, то 
у Смиљу за учитељицу изобразити?{S} Или можда се и ви надате, да ће донде наступити сретније до 
обро пази; Даринка је чисто злато и ако можда не сија као Милица.{S} Па и ту, — дода одушевљено 
срећити ни себе ни друге.</p> <p>— Тако можда мисле и праве туђинке о својим разсестрама што се 
 Ленка — а што је више, то се жртвовало можда каквој светијој цељи или је тек узгред носило име 
ећемо! примети Даринка. — А’ што ће нас можда из појединих предмета са једним или два степена н 
ујем, да ме и воли.</p> <p>— Даринку су можда тек неприлике и дволичност у животу пратиле, па ј 
шам да заборавим оно 2—5 хиљада што бих можда уз жену добио да се нисам у Ленку заљубио.{S} То  
Него то ћу им ја приповедати.{S} Ти ћеш можда што слагати.</p> <p>— Тако ће боље и бити — приме 
 се ње отресла... примети Коста.</p> <p>Можда и неби у овом случају много напора стало, — рече  
немора бити баш „госпођа натарошевица“, може она и друкчије гласити...</p> <p>— На пример докто 
а пута та мала варалица морала осетити, може појмити тек онај, ко је видео у праведној срџби пл 
 ми изгледа, да сувише много мисли а да може кога искрено волети.</p> <p>— Много мисли! — викну 
која би се и с врагом здружила, само да може рушити оно што је њу — убило...</p> <p>То су, види 
соби ври, шкоди и здравима, а болесника може и сатарити.{S} Па неваља ни комлов ни обојке у соб 
рисане наивности женскиње; јер како она може бити друкчије, кад јасно види, да већина нас тражи 
што смо данас чуле, хитар стенограф, па може одмах и стенографисати.</p> <p>— Ако допустите, да 
 давно прошло опет нам се приповетка не може по вашој вољи свршити“.</p> <pb n="51" /> <p>Тога  
 нећеш да знадеш, да се од родољубља не може ни три дана живети.{S} Народ и општина кад хоће да 
а то ме баш и љути.</p> <p>— Свет се не може једним раменом исправити; а себичност је најопштиј 
 сети се да је уз тебе дете, које те не може разумети кад више што осим љубави од ње желио буде 
ремаху.</p> <p>— Та ту се ни дремати не може! — сувише се влак дрма — рече по малој почивци Мил 
 начин ако није околностима примерен не може користи донети.</p> <p>И зато ја некадашња противн 
знајеш, да и Милица доста вреди и да се може допасти.</p> <p>— Ко говори против ње! — осече се  
у ти и почетак тој приповетци.{S} Он се може датирати још од дана нашега испита; а ја и онако и 
га остаје угљен о који и кад се исхлади може планути, али ретко ватром-љубави, а обично ватром  
на злобу и завист што се отуда изродити може — примети Ленка.</p> <p>— И на то сам помишљала, т 
ст, па хоће да је превиде: а шта се тек може очекивати од проста народа, који не уме ни да је о 
 од ње да и са ревношћу и доброчинством може човек непријатеља стећи, па сам сад ако не боља он 
намењено уживање у животу и на јави, ко може замерити људма лошије среће, што се по кад и кад з 
о могућству достојно врши своју дужност може бити собом задовољан.{S} Осим тога, сви знамо да о 
којном кругу породичном,“ онда ни ви не можете мени замерити, што сам тако брзо следовала његов 
ли изузеци још не чине већину, па ми не можете замерити, што и код мене — већина решава.,..{S}  
 добити варош а ти село па се и опет не можете мерити.</p> <p>— А што не? — питаше Даринка — та 
рлине на првом месту и разборитост онда можеш бити уверен, да су докторове речи, што сам их код 
аштао — рече му овај:</p> <p>— И с нама можеш бити сретан у добрим околностима, а задеси ли те  
 — Али ти си твој посао давно напустио, мој говор ниси ни бележио, сад немаш целу приповетку.</ 
 загонетке...</p> <p>Него знате шта!{S} Мој муж вас обе поздравља и заједно са мном моли, да на 
исли; а Милица весело примети:</p> <p>— Мој вереник не заслужује тај назив.</p> <p>На ове речи  
<p>— Ајд’ зидајте ви куле по ваздуху; а мој је план довршен био још кад су ми оцену прочитали — 
њих суну.{S} Од то доба вечито избегава мој поглед; тек неки дан добио сам куражи, да је као кр 
 крупније написан и подвучен.</p> <p>„Е мој добри и радознали браца Коста“, прошапута и савије  
 богињу свога срца умилостивио.{S} Боже мој, ти само знаш, шта сам ја суза пролио и кол’ко чезн 
! — викну им она, па се засмеја. — Боже мој, чудан ти је човек; све га нешто копка да туђу тајн 
и оно, што сам и учинила.</p> <p>— Боже мој, зар је то баш тако неопростив грех био! — примети  
емогу помислити, да си чича Харалампије мој фамилијаз — и ако до душе на њега личиш...</p> <p>— 
кућа“; само се сети, да имаш душу па не мој бар онда да треш крајнике кад си пијана и да бајеш  
и!{S} Кад би ја тако радила видео би се мој грдан труд тек кад би моје ученице одрасле; а то је 
так приповетке са сватови.{S} Али брате мој, и ако је све већ давно прошло опет нам се приповет 
у а оне седоше до њега.</p> <p>— Корете мој поступак, — поче она — и не разумете ме.{S} Е, па ч 
еровати и које сад одобравам; јер кад и мој Сава већ неће жену што мисли, — а свака боља мислит 
 хоће да те задобије...{S} То је, драги мој Саво, по моме схваћању женски понос и карактерна цр 
...</p> <p>Јест, оне су ми рекле, драги мој Саво, — рече за тим шаљиво и добре воље господин Ко 
ији вереник.</p> <p> — Красан човек тај мој Сава — рекла је за тим шаљиво она. — Само данас ми  
т сматра и за то је видите то повредило мој женски понос па сам морала чинити оно, што сам и уч 
 без бирташа“.{S} А ко зна шта ће на то мој и твој баба рећи.{S} Они могу још све покварити...< 
ж’ ти твој нос у школи, а не мешај се у мој пос’о!{S} Ви’ш ти ње, мисли да је госпођа, па све з 
евојке и учитељица па мање завиривати у мој прозор.{S} Овако разуме се, да сам те морала избега 
а случај је учинио, да се <pb n="22" /> моја права способност и вредност превидила — па шта ту  
сам синоћ сврнула и по Милицу.</p> <p>— Моја женица заборавља у својој радости да нас упозна —  
љно на страну те опет настави:</p> <p>— Моја љутња вама је детињарија; а ја опет не могу да пој 
н и без сваког признања.{S} Људи, драга моја, тек оно цене и уздижу што се сија; а коме би још  
— насмеши се Даринка — То правило драга моја, употребљују тек учитељи и лекари, а за остали све 
за добре стране никаква признања, то је моја судба већ одавно.{S} Но ја се надам, да ће и на мо 
— Ја нисам злобна и ако сам огорчена; и моја примедба, допустићеш, да је основана и на месту.</ 
 Зато Вас искрено питам, хоћете ли бити моја жена?</p> <p> Њему се огледаше у очима страст и уз 
 без нужде ја.</p> <p>„Тако треба, рано моја,“ поучи ме једна баба, на којој се видело, да је „ 
злобе и мржње... —“</p> <p>То је видиш, моје мишљење о љубави, па кад ти још додадем, да је за  
римила сам једног децембарског дана.{S} Моје ђачице беху се и сувише најеле бела лука и бела и  
тежем — настави по неком ћутању Ленка — Моје је уверење, да ни један учитељ ни учитељица на сел 
можда је и то; ал тај није за мене и за моје проклете околности.</p> <p>— Е па што се сад љутиш 
и црквеној општини.</p> <p>И тако је на моје заузимање добила тога пута сву тромесечну плату; а 
 у другоме правцу.{S} И само зато драге моје, напустила сам ја прву поуку Виљема Пена и последњ 
како ме Милица и уз све ватрене погледе моје још није тако дочекала; закључујем, да ме и воли.< 
и.{S} Право награђивања и укора само је моје, а и то вазда чиним у договору целе школе а никако 
е и ракија поквари, него да ми пропадне моје слатко и паметно чедо“! па се надзири над постељу  
и несташно Милица — Цео живот и уверење моје слично је оном што сте од Ленке већ чули.{S} Но ка 
 мало па сви (а можда и она) заборавише моје вирење кроз прозор; те никоме не беше зазорно што  
прибележила. — Кад њу прочиташ знаћеш и моје мишљење о љубави које ти и онако још од пре дугује 
а видео би се мој грдан труд тек кад би моје ученице одрасле; а то је и сувиши дуг рок и за мен 
 ако те чује Ленка.</p> <p>— И она дели моје мишљење и ако јој је природа сроднија са Миличином 
? — рече Даринка слегнув раменима. — Ни моје срце није машина, па да навијем осећаје онако како 
а судба прати мене још из ране младости моје.{S} Јест, мени се вазда и трн у оку види, док се у 
рсте изузетнога „раритета“ те се на вас моје речи и не могу односити.{S} Али изузеци још не чин 
о тренутака ћутања, живо рече:</p> <p>— Моји санови су друге врсте, — а да и ја сањам о том сте 
и ви самном.{S} Ја бих врло волела, а и моји би вас једва дочекали.</p> <p>— И ми би волеле, ал 
је гласило одприлике овако:</p> <p>Мили моји!</p> <p>Почетак нашој приповеци, могу вам дати, ал 
нгтона. „Учите народ!“ — веле додуше ти моји омиљени научењаци — али ја се још врло добро сећам 
ћ одавно.{S} Но ја се надам, да ће и на мојих вратих срећа закуцати па онда ћу је чврсто за јак 
вши другарицу рече: — Видим да сумњаш о мојој љубави према њему.{S} Но ја ти кажем да ћу му сва 
 нисам ни навикнута, да се околности по мојој вољи и замном окрећу, па сам и сад написала и њих 
вечито па да је она тако к’о сад увек у мојој близини.{S} И да...</p> <p>— Та не мораш баш одви 
ене, казаћу вам, какви се снови плету у мојој машти од кад си се ти Ленка удала; јер ти ће вас  
Ћути па спавај — рече оштро Милица — За моју природу није да гладим децу ко неко пудлу; а и ти  
pb n="49" /> <p>— Не, Коста, то није за моју природу; ја друкчије свађам те ствари.{S} Брак код 
це и натарош још приде...</p> <p>Она је моју понуду показала својим родитељима; а овима беше то 
а на тај красни „миомир“ што испуњаваше моју школу (што се простире највише 7—8 метара у дужину 
 онога горива, које ја тражим и које би моју љубав све до сад одржало.</p> <p>Осим тога онај ос 
скињи...</p> <p>Осим тога морате ми ову моју слободу већ и с тога опростити, што сам данас и ја 
је и он чешће понављао заједно са женом молбу, да им опет скоро дођу и да им чешће пишу.{S} Оне 
 дан добио сам куражи, да је као кривац молећи погледам, но и ту је само поруменила и више ништ 
чем већ доста наразговарале, рече Ленка молећим гласом и погледом, да је већ касно, те да оде с 
а да нас данас не остављаш — рече Ленка молећим погледом.</p> <p>— И мени је жао — врло ми је ж 
бола, што јој изнемогло тело мучаше, те молећим гласом рече:</p> <p>„Милка, додај ми мало хладн 
муж вас обе поздравља и заједно са мном моли, да нам о његовом имендану — о Константину и Јелен 
 што га често по школском детету за њих моли; јер свако је био уверен, да ће јој он тек оно дат 
 Заборавила сам ти рећи, да ме је синоћ молила твоја познаница госпођица Драгиња, да с њоме иде 
 главу.</p> <p> — Одговор, госпођице! — молио је он, али поглед као да му је сад мање ватрен би 
ца и тихо их препитује оне приповетке и молитве, што смо већ прешли; а често при поласку <pb n= 
ну.{S} Ту код њега клече па по свршеној молитвици прошапута: „Ти си ме научила Богу се молити и 
ци прошапута: „Ти си ме научила Богу се молити и разумно живити, и то ти нећу заборавити!“ а оч 
ако, беше њена прва цедуљица у којој ме мољаше да ради тачнијег примања плате коју рекнем у њен 
едно имала на уму, шта ће свет о мени и моме знању и способности рећи.{S} И за то сам видиш, та 
нка. — То нимало не доликује ни Вама ни моме Кости, који је такође од када се јутрос с Вама раз 
попове.{S} Она је морала начути, да при моме избору, ондашњи свештеници недадоше свога гласа за 
адобије...{S} То је, драги мој Саво, по моме схваћању женски понос и карактерна црта Српкиње, к 
 да је и она ваљана девојка и ако је по моме мишљењу много хладнија и себичнија од Даринке — ре 
 други правац.</p> <p>— Ено врх торња у моме месту! — викну у једанпут Ленка — а још мало па ће 
десио, нико није могао опазити шта се у моме срцу збива.{S} И тако мало по мало па сви (а можда 
 мрмљаше Ленка — Душан Т. је бележник у моме месту, а то је за учитељицу и сувише добра — парти 
што сте од Ленке већ чули.{S} Но како у моме месту нема неожењених натароша а боме ни учитеља;  
е тако морало да буде...{S} Али у истом моменту учинило јој се, да и он и она смешно изгледају, 
 пољубио.{S} Али срце као да му у истом моменту опет нека ледена рука дирну.{S} Миличина рука ј 
ата — рече г. Коста. — Неш кажи ти мени момче, шта још оклеваш?{S} Мени се то одлагање не свиди 
рос с Вама разговарао врло зловољан.{S} Мора бити да болујете обојица од једне болести.</p> <p> 
p>— И мени је жао — врло ми је жао, ал’ мора да буде — па страсно загрли другарицу и одјури из  
а школу као неко зло — које „моде ради“ мора да се трпи и плаћа. „Не ће бити попа ни попадија д 
ам велиш, да много мисли, а ко премишља мора на послетку и увидети, и своју вредност и опачину  
ну се не јавити, ал’ гостима се што шта мора кроз прсте гледати — смејаше се она не пазећи мног 
огу више ни пружати и онда и наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста и јака о 
је то „благодатно“ стање, кад се најпре мора десет табака папира потрошити, док се општина смил 
им тек по своме уверењу; а ко тако ради мора бити бар са собом задовољан.</p> <p>Ја знам настав 
 још баш крвно непријатељство постојати мора; јер и ако је баба опет је члан српског народа, па 
е тако опасне природе, да се баш тајити мора.</p> <p>Сад су, као што смо чули, већ и с њиме бил 
 жену што мисли, — а свака боља мислити мора — какав тек мора бити укус у мање интелигентних љу 
 се чини, браца Коста, да баш тај корак мора да је „џиновски“; јер поглед по свету <pb n="52" / 
— а свака боља мислити мора — какав тек мора бити укус у мање интелигентних људи!</p> <p>— Пром 
тина плате, једно сеоско учитељство што мора свако дете најпре да освести, да му је „Баба“ или  
а њега освртати; а предпостављена власт мора тај поступак тек одобрити; јер закон се ствара за  
зато се и мени чини, да такову женскињу мора можда и уз добра својства карактерисати бар и добр 
ну, а у њојзи преко стотине деце) па се морадох и по цичи насамо проћи по чистом ваздуху, те да 
по нека мајка, деда или меког срца баба морају сваког бар за часак усрећити, учинити, да све ув 
 и ако касније немају воље за тај позив морају га и киселим лицем вршити.</p> <p>— Овамо онамо, 
иљно Даринка — Али твоје речи Коста, не морају зато бити неоправдане; јер изузетака налази се с 
— Нашто то? — питаше г. Коста.</p> <p>— Морала сам ма куда одавде.{S} Нисам хтела господину док 
амоту што је тога пута та мала варалица морала осетити, може појмити тек онај, ко је видео у пр 
елило кад је поменула попове.{S} Она је морала начути, да при моме избору, ондашњи свештеници н 
а уз то беше он и ваљан и уважен, па је морала према њему наклоности осећати, а држала је да је 
ј прозор.{S} Овако разуме се, да сам те морала избегавати, ако сам хтела да ми девојачки углед  
ејеш; плану сад Ленка — и у твојој души морала је та неправедна оцена грдан и од рђавих последи 
куцнути час...</p> <p>За такав свршетак морала бих ја бити много богатија, мало луђа, мало млађ 
а дирнута.{S} Та није то првина, да сам морала увидети, да више вредим, него што ме свет цени,  
читала, а ви нисте баш шапутали, па сам морала чути.</p> <p>— Сад ми је јасно — примети Ленка.  
те то повредило мој женски понос па сам морала чинити оно, што сам и учинила.</p> <p>— Боже мој 
ло лепша.{S} Или ако не то, оно бих бар морала имати мало хладније срце и скученије осећаје, па 
е — њихове газдарице — сведочише, да су морале бити ваљане девојке.</p> <p>— Ни кост ми врана у 
ита, да се коме намећем; а и срце би ми морало бити и сувише скучено, кад би се у место љубави  
егов поглед на њу упливисао, па је тако морало да буде...{S} Али у истом моменту учинило јој се 
 кад метнем руку на <pb n="25" /> срце, морам још припазити, да уз сву своју муку, труд и вољу  
/p> <p>Шта више ако ћу да будем искрен, морам рећи, да сам се баш онда љутио, и то баш на себе  
 и шаљиво рече:</p> <pb n="47" /> <p> — Морам и на то да пристанем; стисли сте ми руке тако, да 
ем учитељском изразу — сјајан.</p> <p>— Морам признати да истину говори, — примети домаћин — са 
о је.{S} Узела сам кола и рекла јој, да морам нешто важно дома телеграфисати, па је позвала са  
Хајд’ забављајте се ви како знате, а ја морам на посао — рече Ленка и оде у кујну.</p> <p> — Хо 
их рекао, да су злобне, а овако само те морам сетити, да има и Српкиња што пођоше за туђинце.</ 
инци и својој жени а што сад и нехотице морам и ја да одобрим ту проклету еманципацију женскиња 
а хтела нанети.</p> <p>Него истине ради морам признати, да су ти извештаји већином благи и приј 
илица је ваљана девојка.{S} Али опет ти морам рећи, да се у Даринци вараш.{S} Ти си најбујније  
ивији бити и према школи.</p> <p>— И то морам одобрити — заврши Даринка и поглед јој паде на бе 
зна — примети домаћин смешећи се — зато морам и сам рећи, да сам јој муж Коста Т. овдашњи бележ 
осече се г. Коста. — Мене само љути што морам да признам оно што нисам још јуче хтео одобрити Д 
олажење школе омили.</p> <p>Него и опет морам признати, да се ја и у предметима што се више мех 
 — рече такође у шали Милица — само још морам приметити, да титула немора бити баш „госпођа нат 
а ћемо и остало накрпити; само пре тога морамо видети и дочекати и свршетак које је увек најлеп 
авам, не бих могла; ми учитељи вазда се морамо освртати и на децу, — рече она замишљено.</p> <p 
ше обе другарице.</p> <p>— Него онда се морамо код мене лично састати, а не тек само преко писм 
и већ примети:</p> <p>— Зар се твој пут морао баш данас десити!{S} Њиме си много изгубила.</p>  
и — слабој женскињи...</p> <p>Осим тога морате ми ову моју слободу већ и с тога опростити, што  
 доктора. — Али то не иде; данас се баш морате и с нашим друштвом задовољити — и ту га опет вра 
је доба у коме се мислеће женскиње неће морати тек за учитељски позив решити!</p> <p>Уверена да 
 па кад си ме тада предпостављао новцу, мораш ме сад предпостављати и кавани, — рече Ленка пола 
ојој близини.{S} И да...</p> <p>— Та не мораш баш одвише појетизирати.{S} Знају оне да си и ти  
бро, — рече Ленка шаљиво — ал’ за то не мораш ти баш о њему сањати. — Има и других људи!</p> <p 
ло. — Не Саво, то није могуће! та ти се море шалиш! — Даринка је тек жена за тебе.</p> <p>— Ја  
у се беше запламтило.</p> <p>— Та ти се море баш љутиш! — рече му доктор зачуђено мерећи га — ј 
рању са децом, што дечији ум ни мало не мори а много им користи и полажење школе омили.</p> <p> 
 а сад је тек видела погрешку, то јест, моћ, својих непромишљених и изазивајућих речи.{S} Но и  
о што твој муж вели „на утрвеној стази“ моћи ћеш достојно и задовољно своју дужност вршити.{S}  
ћ ишла на то да ономе пружи руку где ће моћи узурније живети и луксуз терати; а таквој је дабом 
ез љубави ономе руку дадем, код кога ћу моћи комотније живети и левентовати.</p> <p>Првим особи 
атром-љубави, а обично ватром — злобе и мржње... —“</p> <p>То је видиш, моје мишљење о љубави,  
твој омиљени педагог Викторин од Фелтре мрзио „телесину“.{S} А ја не идем тако далеко, него тек 
шен био још кад су ми оцену прочитали — мрмљаше Ленка — Душан Т. је бележник у моме месту, а то 
преболно дете.</p> <p>Дете је било више мртво но живо и обучено тек у танку кошуљицу.</p> <p>„Ш 
} Друга би можда баш сад трудила се, да му покаже да се вара.{S} Али ја сам баш противно од оне 
удорије.“ па се маших детиње ручице, да му било опипам.</p> <p>Али баба зацело мишљаше, да ћу ј 
о мора свако дете најпре да освести, да му је „Баба“ или „баца“ отац а „нина“ или „сека“ мати;  
адним створењем“ и отворено изрекао, да му симпатију не уливам.{S} Друга би можда баш сад труди 
</p> <p>Коста тихо уздахну али мишља да му је дужност, да говору даде веселији правац, те приме 
ђинац, неби ти се оженио Српкињом ни да му је дукатима заспеш!...</p> <p>— Неби Српкиња ни пошл 
ну г. Коста а лице му узе израз, к’о да му пријатељ тврди, да се сунце на западу родило. — Не С 
ођице! — молио је он, али поглед као да му је сад мање ватрен био.</p> <p> Милица за часак неод 
г обичаја и пољубио.{S} Али срце као да му у истом моменту опет нека ледена рука дирну.{S} Мили 
домаћин.</p> <p>— То не поричем, — дода му жена — али и опет велим, да се та брига и рад не исп 
едну лепу кравицу од три дана — угинула му је крава па је мени теле поклонио.{S} Он вели, млеко 
амо г. Коста их беше заволео као и жена му, те од њихове стране не беше позивима краја.{S} А ос 
гласом — зар је то одговор?</p> <p> Она му погледа у очи па и сама задрхта и поруменивши обори  
а — примети она умиљато га погледав, па му наслони главу на груди.</p> <pb n="31" /> <p>— Е ово 
ише љутио што се доктор за њу решио, па му се чињаше, да се она труди да доктора задобије. — Би 
та и замишљено гледаше у даљину, а друг му настави:</p> <p>— Што сам ти рекао знадеш и из искус 
ста ни ваљане две речи прозборио, а кад му Милица ћеретајући рече да јој сад није потребна њего 
 да и она радо гледа доктора.{S} Па кад му она већ улива симпатије, нека се и узму.{S} Ја сам с 
о.{S} Но ту се трже и засмеја. — Поглед му је пао на њено одело, те је видео да је на њој прост 
лониш.</p> <p>— Сам си крив био — упаде му у реч она. — Требао си имати на уму, да сам ја осим  
че дрвена песника и да си речит — упаде му у реч Ленка.</p> <p>— То је за оно „на ствар“ — прим 
у бољим околностима и има каде, од воље му да гледа и на сјај, лепоту и узгредне ситнице.</p> < 
таде приђе опет својим кошницама а лице му се беше запламтило.</p> <p>— Та ти се море баш љутиш 
p> <p>— Милицу! — викну г. Коста а лице му узе израз, к’о да му пријатељ тврди, да се сунце на  
p> <p>— Та ти се море баш љутиш! — рече му доктор зачуђено мерећи га — још се нисам с Милицом в 
после од мене што ти још устреба — рече му Даринка.</p> <p>— Да си ти Даринка добила место дозн 
 се доктор од свог друга праштао — рече му овај:</p> <p>— И с нама можеш бити сретан у добрим о 
ти опазио, да у штали музе краву — рече му рукујући се — а гошће ти зацело још спавају?</p> <p> 
твојим ћеретањем већ прешао меру — рече му опет жена смејући се — Ко те пита шта си ти закључив 
и у исти мах обори очи и заћута. — Беше му и нехотице изашла пред очи Даринчина слика па премиш 
а.</p> <p>— Јел’ устала Даринка? — беше му прво питање.</p> <p>— Већ је отишла с Драгом у X. те 
 Примам Вам понуду; и поруменивши пружи му руку, он је ту руку страсно стиснуо и у свом заносу  
ад је опет дошао нађе ту и доктора који му одма прикаже своју вереницу, Милицу.</p> <p>Он им је 
рави своју погрешку пристаде у шалу али му се она вазда претвараше у сатиру противу Милице.{S}  
д немаш целу приповетку.</p> <p>— Ти си му обећала почетак — рече шаљиво Ленка — а ја и он ваљд 
...</p> <p>— Укус је различит — примети му само доктор, али се за неколико тренутака и опет зам 
 ми баба Наста лукаво ме гледећи. „Пуши му се глава од посла; него је он бацио око на госпођу ф 
ктора пре но што је довршио.{S} Учинило му се да је у оближњој сенци неко уздахнуо и да је за т 
— рече Коста правећи се озбиљан а овамо му очи казиваху како мисли.</p> <p>— И отров је по кад  
ујући погледа, па прсну у смеј. — Чудно му је зловоља и кисело лице доликовало.</p> <p>— Лако т 
вратиће се тек довече.</p> <p>— Хо, ето му! — љутио се он. — Та девојка баш бега од среће.{S} А 
а, и ако се на њему јасно видело, да су му мисли далеко од чела и кошница...</p> <p>— Доћи ћу п 
ор — ко би све у напред знао...{S} И ту му изађе пред очи Даринчина озбиљна и блага слика, па п 
ави према њему.{S} Но ја ти кажем да ћу му свагда верна бити; јер видим да ме воли, па и ако се 
{S} Зато вас нећу даље мучити аманетима мудрих људи, него ћу вам ’нако просто рећи, да сам се — 
ине нисмо доста спремиле, нећемо ни сад мудрост кашиком покусати.</p> <p>— Тако је; али сутра ћ 
ње и челичну вољу.{S} Та и ако није сву мудрост кашиком поцрпео и каблом просипао, опет ми је н 
нка.</p> <p>Другарице јој се смејаху, а муж само рече:</p> <p>— То нисам хтео да кажем.</p> <p> 
ре неколико месеца постадосмо нас двоје муж и жена.{S} А што и ви нисте у сватови биле, надам с 
ате.</p> <p>— Али ја не знам — умеша се муж.</p> <p>— Пусти је само нека по вољи говори; чућеш  
р“, Ленчице! — рече јој опет смешећи се муж — Ако Даринка и Милица тако стану „разводити“, неће 
Ленка — а оне знају и без тебе да си ми муж.{S} Сад нисам више учитељица <pb n="26" /> па немог 
и јетко он и оде из куће.</p> <p>— Твој муж је данас зловољан — примети она за време доручка.</ 
ужем кругу, у породици или као што твој муж вели „на утрвеној стази“ моћи ћеш достојно и задово 
у срећу, и...</p> <p>— Ленка! упаде јој муж у реч — ти вређаш.</p> <p>Зна она да је за то и сув 
хоћу још да чујем и Даринку! — рече јој муж, па се уозбиљи и опет узе оловку.</p> <p>— Приповет 
 <p>— Па тако ради и већина примети јој муж а Милица и Даринка замишљено ћутаху.</p> <p>— Него  
 се — зато морам и сам рећи, да сам јој муж Коста Т. овдашњи бележник.</p> <p>— Мило нам је — р 
онетке...</p> <p>Него знате шта!{S} Мој муж вас обе поздравља и заједно са мном моли, да нам о  
а одговори озбиљно ал’ узрујаним гласом муж — кадри смо заслужити; а ја се са свога поступка до 
а таквој је дабоме мало стало је ли њен муж хришћанин или чивутин, млад или стар, поштен или об 
ерајте унутра! — викаше домаћин, Ленкин муж, још из ходника; али то је кочијаш тек с празни кол 
и с том бабом имала? — питаше радознало муж и жена.</p> <p>(Даринка се насмеја) — Ево шта, — по 
смо баш „начелни“ пријатељи па опет смо муж и жена; па ма шта да речем ваљда ћеш ми тек лична п 
та о томе велиш? — питаше је у исти мах муж и жена.</p> <p>— Шта?{S} Сад ништа, онда сам уздахн 
е!</p> <p>— Не тиче! — викну у исти мах муж и жена, а прекорни је погледи сретоше.</p> <p>— Опр 
 погледа крадимице ал’ и значајно свога мужа.</p> <p>— Није ми ни то противно — рече весело она 
ва сељанка; враћала се од свога младога мужа, коме је ручак носила, јер је ту негде сено косио. 
јој је доста кад је уверена да ће поред мужа комотно живети или уз њега некога угледа у свету с 
 ти нешто очи оболу! ... или се и твоме мужу вечито ћератање досади...)</p> <p>Нестане ли тога  
/p> <p>— Жену сам ти опазио, да у штали музе краву — рече му рукујући се — а гошће ти зацело јо 
.{S} То ме је, разуме се по себи, доста муке стало, али и опет сам „мегдан одржао“ на онда све  
е, морам још припазити, да уз сву своју муку, труд и вољу и народу мало привређујем.{S} Томе, д 
 у добру лако добар бити, него да се на муци познају јунаци.</p> <p>— Видећу и твоје јунаштво,  
 зајеча од бола, што јој изнемогло тело мучаше, те молећим гласом рече:</p> <p>„Милка, додај ми 
 нас, а не да нас мане да у свом позиву мучећи се и глад осетимо.</p> <p>— Та немој претеривати 
досадило патити се и гледати га како се мучи,“ рече ми мати детиња са уздахом и сузним очима.</ 
 баш затуцано сумњало! — све једнако те мучи сумња, да ја за твојим доктором тугујем. —</p> <p> 
 и савије писмо „Још једнако те копка и мучи сумња.{S} А тео би свршетак приповетке са сватови. 
ла но не своју савест, која ме је вазда мучила, да сам недостојна тога позива кад га не вршим п 
мо ово три године ковале и свакојако се мучиле, па дед’ реци што нисмо сковале срећу као Анђа?  
 оштрим и ако глупим досеткама, често и мучили.{S} Али сад при испиту, обасјана су и та злобна  
више хтео, него што је могао; а више се мучио но што је уживао, то све показује његово пожртвов 
оплије собе, па га тако у кошуљици овде мучите!“ љутила сам се без нужде ја.</p> <p>„Тако треба 
бак је скоро пун.{S} Зато вас нећу даље мучити аманетима мудрих људи, него ћу вам ’нако просто  
а те „препоручене“ и „претпостављене“ и мушке и женске вазда питају из оног, што се последњи пу 
омразе и себе и свет па постају, за нас мушке, нека страшила и неприродна чудовишта, која би се 
 округли образи мало пунији...</p> <p>— Мушки послови! — рече Даринка, онако и не мислећи, баш  
онако и не мислећи, баш као што често и мушки механично изричу, неки томе сличан израз...</p> < 
. — примети Даринка. — Сам кажеш, да ви мушки тек онда не грешите кад вам се замера, а уз така  
 па чујте!{S} Доктор Гавриловић је први мушки, чију сам симпатију желила стећи, а баш он ме је  
 рече:</p> <p>— Разљутило ме, што се ми мушки вечито правимо важни те желимо и тражимо од женск 
огао долазити, јер не долажаше ни један мушки, а она, баш к’о у пркос, ретко је куд ишла, те јо 
ле удати...{S} А треба да знају, да има мушких који умеју и новац прегорети, и...</p> <p>— Мест 
 оставити.{S} Сасвим је то друкчије код мушких учитеља; они сироти и ако касније немају воље за 
 тек за женскињу наособ; јер већина нас мушких не воли озбиљност па и не почиње онде љубити где 
овало?</p> <p>— Та то и јесте малер нас мушких, што је проклети скептицизам већ продро и у нека 
.</p> <p>На прозору указа се у исти мах мушко и женско лице, а за тим истрчаше обоје на поље.</ 
ети.{S} Сва промена што је поводом тога н њој учињена, била је то: што се у том тренутку са рез 
аничила опет штудирам „кућевни лекар од Н. сремца“ и друге томе потребне књиге.{S} Читаш ли их  
абантима, фиксама и кометама добила сам н. пр. питање:{S} Колико становника има, незнам која ва 
а ни сами не би прихватили.</p> <p>Тако н. пр. знате, да ја као ђак нисам била поштовачица Бело 
чуло се на жељезничкој станици вароши** на недељу дана, по оној поменутој ноћи. — Приправници о 
идите, да ће нам те, бајаги „даровите“, на рачун својих препорука и одличних сведочаба сва најб 
треба, рано моја,“ поучи ме једна баба, на којој се видело, да је „леку-рад“ мало више из чутур 
...</p> <p>— Место у кавани поред пива, на дому и уз жену новине читати — прекиде га и заврши н 
че Ленка — али не баш свако.{S} Милица, на пример, није о њој никад, ни размишљала, па се опет  
и један гроб са обичним дрвеним крстом, на коме беше осим неког женског имена, још и ово забиље 
имети друга и отвори рукописну белешку, на којој беше на горњем листу крупно и цифрасто написан 
еће, од учитељичке кад се и опет тргох, на место гробља уђох у једну кућицу. — На постељи лежи  
путни шешир, што га је скинула била.{S} На послетку — кад је шешир сасвим чист био — одгурну га 
е тога постао са свим озбиљан човек.{S} На прозору није ме нико више видео, а кад сам у друштву 
 носила, јер је ту негде сено косио.{S} На лицу њеном видим, да је задовољна и да јој ова земља 
 на место гробља уђох у једну кућицу. — На постељи лежи у маленој собици изнурена стара жена а  
љ ни учитељица на селу — разумете ли? — на селу, рече, кад на Даринчином лицу виде, да већ зна  
ваш омиљени педагог и отац педагогије — на самрти вели: „А ви децо тражите среће и задовољства  
филозофирања,“ дода за тим смешећи се — на да чујемо шта ће и Даринка рећи; јер ено Милица већ  
атинске искрености и узрујаним гласом — На пример, да си после неколико година корисна рада, на 
} Мећу тим ми...</p> <pb n="27" /> <p>— На ствар! — прекиде смешећи се г. Коста.</p> <p>— Право 
може она и друкчије гласити...</p> <p>— На пример докторовица“ — примети Ленка, па погледа крад 
оље указа на врати своје собе.</p> <p>— На посао — рече он тоном којим се с гостима не разговар 
е стало, али и опет сам „мегдан одржао“ на онда све лепе планове, о зидању лепе куће са жениним 
 одлетела из собе — бранила се она. — А на послетку и ти јој неби могао забранити.</p> <p>— Заб 
сала и у сатиру — смејаше се Милица — А на послетку, боље је и то него да размишљаш о метафизиц 
иста, опазим за пећком кацу с ракијом а на пећи озго био је кошар са комловом и неколико пари о 
 у клеветању туђих дела, па се не треба на њега освртати; а предпостављена власт мора тај посту 
дам у природе што се свога личног права на уживање лако у општу корист одричу.{S} Зато сам ујед 
ри она — али ја сам заборавила рећи, да на цео разред тај пази један од двеју главних надзорниц 
ња здравља од већега дела нашега народа на селу.</p> <p>Болесно дете лежало је сад на неком тра 
се у исти мах весела и добре воље указа на врати своје собе.</p> <p>— На посао — рече он тоном  
р се у исти мах доктор Гавриловић указа на врати.</p> <p>— Косту сам опазио где оде у општину — 
ника од речи до речи белешке што сам ја на дан Миличиног венчања у њега прибележила. — Кад њу п 
о си се „накинђурила“ и педесет машлија на себе натрпала, — рече он гласом који је за шалу суви 
ој већ сутра другарице опет отићи свака на своје место.{S} Та и сад могле су јој тек зато доћи, 
“...</p> <p>Добила сам од једног сељака на поклон једну лепу кравицу од три дана — угинула му ј 
 и узгред је уједно жалио, што се одала на тако трудан и неблагодаран позив...</p> <p>— Тако ће 
зума.</p> <p>— Ти као да ниси помишљала на злобу и завист што се отуда изродити може — примети  
корист одричу.{S} Зато сам уједно имала на уму, шта ће свет о мени и моме знању и способности р 
у увек сви реагенси и сва својства тела на уму.{S} Онда дабоме летиле би и њима „за ситнице“ —  
 јој није ништа свето, него је већ ишла на то да ономе пружи руку где ће моћи узурније живети и 
исмено све теже иде.{S} Зато реши се ма на коју страну!</p> <p>— Та зато сам и дошао.{S} Гледај 
ка, — настави опет тихо — нисам ја сама на то осуђена; осећају ту неправду и друге мени равне с 
питати из оних предмета што истога дана на ред долазе, и за тим по својој увиђавности прибиљежи 
p> <p>— Ја ти кажем како ми је ово дана на срцу — рече доктор не дижући очију.</p> <p>— Е, онда 
а јој бајем протисли, него да мете рена на груди и да иде код доктора — а чим сам жени обајала, 
воме но — туђину...{S} И за то је и она на ту „стрелу“ највише важности полагала и баш те речи  
ита: кад ћеш и мене у школу примити? па на послетку зар није награда и оно уживање што сам га у 
лиш, да много мисли, а ко премишља мора на послетку и увидети, и своју вредност и опачину и пли 
ту нађоше испитујући посматраше доктора на чијем се лицу огледаше необична узрујаност.</p> <p>  
ог плеснивог „призрења“ и „штедње“ пита на пример мене:{S} Шта је реагенс на скроб? онда, кад с 
а, а ја „новајлија“ па још не навикнута на тај красни „миомир“ што испуњаваше моју школу (што с 
сам заборавила, да још Даринка и Милица на ред долазе.</p> <p>— Доселила сам се амо сасвим сама 
бе једнако поштујем; само што ми Милица на први поглед уливаше симпатије а Даринка ми изгледа,  
верење, да ни један учитељ ни учитељица на селу — разумете ли? — на селу, рече, кад на Даринчин 
елу — разумете ли? — на селу, рече, кад на Даринчином лицу виде, да већ зна шта ће да каже и да 
селу.</p> <p>Болесно дете лежало је сад на неком траљавом кревецу близу пећи уз своју успавану  
 обори очи. — Чудно је тај његов поглед на њу упливисао, па је тако морало да буде...{S} Али у  
у шали — прекоран и многозначећи поглед на доктора. — Али то не иде; данас се баш морате и с на 
 ти опремила? питаше она бацивши поглед на Даринчино путничко одело и шешир, што га је на главу 
вуку тога смеја те управи ватрен поглед на весело девојче.</p> <p> <pb n="46" /> </p> <p> Али у 
е чути — уплете се г. Коста.</p> <p>— Е на почни од краја, — рече весело Милица — а Коста је, к 
 што учитељица добија од нотароша књиге на прочитање, и што га често по школском детету за њих  
рити — заврши Даринка и поглед јој паде на белешку, што је г. Коста већ одавно на страну остави 
, да нема права срдити се, те опет седе на старо место и као извињујући се рече:</p> <p>— Разљу 
 кад дође до средине гробља, пусти суде на стазицу, па се упути гробу учитељичину.{S} Ту код ње 
 изнурена стара жена а код прозора везе на беломе плату, лепа, чила и веселог изгледа девојчица 
нчино путничко одело и шешир, што га је на главу метнула.</p> <pb n="45" /> <p>— Заборавила сам 
је пао на њено одело, те је видео да је на њој проста хаљина, а уз то баш ни једне пантљичице.. 
а да ћу говорити из повеснице, дошла је на ред — логика.</p> <p>— Рђав рачун — примети расејано 
т узе оловку.</p> <p>— Приповетка ми је на измаку — настави весело и несташно Милица — Цео живо 
.{S} Читаш ли их ти Милице? — То нам је на селу нужније и од кућарства — дода затим више као за 
ру и црквеној општини.</p> <p>И тако је на моје заузимање добила тога пута сву тромесечну плату 
а.{S} И оне су стране; али њихов пут је на другу страну, те очекиваху други влак, који се баш д 
 и женско лице, а за тим истрчаше обоје на поље.</p> <p>— Терајте унутра! — викаше домаћин, Лен 
тена обућара, те сам које на обући које на оделу заштедила двадесет форината што за десет годин 
а сам и на поштена обућара, те сам које на обући које на оделу заштедила двадесет форината што  
 — примети Ленка — здравље се не купује на вашару.</p> <p>— А не ће ти нико обесити ни колајну  
спехом у школи а још мање упливом школе на народ.</p> <p>Труд који у своме позиву за ово три го 
па опет излази да и ја нисам имала воље на учитељски позив — плану на то Ленка — Но ја ти кажем 
онда покажи пристојан успех и имај воље на учитељски позив!</p> <p>„На ствар“, Ленчице! — рече  
 у натраг? — рече јетко Даринка. — Поље на коме има учитељство да ради дабоме да је трњем обрас 
 голем а силе слабе, малене и растрзане на хиљаду страна.{S} И за то се и не држим наставна пла 
 ретко ко тога сећа.{S} Тако исто падне на мене коцка, да говорим о електрицитету баш кад сам о 
 све снаге покуцавала за ово три године на ономе пољу, који ми је у део пао, али је саковати не 
— Ала ова жељезница споро иде — прекине на послетку тишину Ленка.</p> <p>— Бар ћемо се дуже раз 
љубавно гориво уз остале душевне врлине на првом месту и разборитост онда можеш бити уверен, да 
љубави мислиш? рече Коста, видећи да се на ту примедбу Даринка и опет замислила.</p> <p>— Сад т 
 је у добру лако добар бити, него да се на муци познају јунаци.</p> <p>— Видећу и твоје јунаштв 
 пре тога хтео да рече.</p> <p>Ленка се на ту примедбу трже и порумени.{S} Учинило јој се да би 
видећемо -— гунђала је она — Научиле се на лак живот, па ће тако хтети и у школи; а оне главице 
од те врсте изузетнога „раритета“ те се на вас моје речи и не могу односити.{S} Али изузеци још 
озив решити!</p> <p>Уверена да ће те се на ово онако двосмислено насмешити.{S} Но и опет за то, 
ије.</p> <p>— Лепо је тешиш! — осече се на то Милица.</p> <p>— А што да ме теши?{S} За малу пог 
 се и те ситнице замерале; — смејаше се на то Коста — а ти знаш, да је обичај већине људи тек о 
— па како беху саме у купеу — извали се на клупу; а под главу метну своју кутију, коју није пре 
 опет дуже времена не поче, ма да им се на лицу јасно видело, да им се мисли врзу око последњих 
те кроз стакла гледаше унутра, и ако се на њему јасно видело, да су му мисли далеко од чела и к 
 <p>Збогом! — здраво! — сретно! чуло се на жељезничкој станици вароши** на недељу дана, по оној 
сроднија са Миличином.</p> <p>Доктор се на то беше озбиљно замислио а г. Коста приђе својим кош 
 као да јој залогаји у грлу застају, те на брзо остави јело.</p> <p>Коста је са саучешћем погле 
„рачун без бирташа“.{S} А ко зна шта ће на то мој и твој баба рећи.{S} Они могу још све поквари 
 нећу да очајавам; уверена сам, да неће на томе остати, нашу праву вредност оцениће тек народ.< 
материн карактер и пример без последице на деци.</p> <p>Него да се манем „филозофирања,“ дода з 
, к’о да му пријатељ тврди, да се сунце на западу родило. — Не Саво, то није могуће! та ти се м 
них људи!</p> <p>— Промислићу се — рече на то поруменивши доктор — само напред кажем, да се не  
.</p> <p>— Само да добро прођемо — рече на то Милица.</p> <p>— Та пасти тек нећемо! примети Дар 
отвори рукописну белешку, на којој беше на горњем листу крупно и цифрасто написано:{S} Педагоги 
ралампије мој фамилијаз — и ако до душе на њега личиш...</p> <p>— Ти све она стара — примети Ми 
знам — рече Даринка а озбиљни јој израз на лицу пређе у осмеј — Али толико могу рећи, да од тог 
родити може — примети Ленка.</p> <p>— И на то сам помишљала, те баш за то сваке недеље мењам те 
стима и има каде, од воље му да гледа и на сјај, лепоту и узгредне ситнице.</p> <pb n="39" /> < 
 примедба, допустићеш, да је основана и на месту.</p> <p>— То ће будућност и народ пресудити.</ 
а неби и саме надзорнице грешиле пазе и на њихове поступке као и на целокупан рад у школи још д 
 већ одавно.{S} Но ја се надам, да ће и на мојих вратих срећа закуцати па онда ћу је чврсто за  
рече смешећи се Даринка. — О, наилази и на мене почешће та „чума“, али ја се ње брзо отресем, п 
; ми учитељи вазда се морамо освртати и на децу, — рече она замишљено.</p> <p>— Бадава се брани 
 ће се још и данас при ступању у брак и на љубав освртати!...</p> <p> И зато нико неможе ни Мил 
о рече:</p> <pb n="47" /> <p> — Морам и на то да пристанем; стисли сте ми руке тако, да се инач 
 је лепо и суво време а натрефила сам и на поштена обућара, те сам које на обући које на оделу  
грешиле пазе и на њихове поступке као и на целокупан рад у школи још две до три над-надзорнице. 
.</p> <p>После тога ћереташе још мало и на послетку одоше спавати.</p> <pb n="42" /> <p>Сутри д 
мо сретнима намењено уживање у животу и на јави, ко може замерити људма лошије среће, што се по 
 педагогију и психологију училе овлаш и на памет; тиме су бар стекле добру класу, а у животу им 
тупила хтела сам се тога држати.{S} Али на брзо сам увидела, да је за тај огромни посао десет ш 
божије провлачимо кроз зид, да се одели на коју год страну; већ ми се досадило патити се и глед 
ће је мени поред незгода што их учитељи на селу трпе, да по чешће проведем по више сахата дневн 
ку увидио, да не вреди у том случају ни на себе љутити се, јер човек бива све заљубљенији, а ја 
 независно разполажем, одмах ћу се дати на посао.</p> <p>— Нама и онако нису нужне. —</p> <p>—  
— упаде му у реч она. — Требао си имати на уму, да сам ја осим усамљене девојке и учитељица па  
едном врту — рече г. Коста па се спусти на оближњу клупу, а доктор се посадио до њега и за часа 
ас ништа тајити.</p> <p>Коста се спусти на оближњу клупу а оне седоше до њега.</p> <p>— Корете  
...“ па прогута још две речи намигнувши на остале. „Ал’ и баба Мару познаје цело село већ од то 
 Ленка погледавши другарицу; па кад јој на лицу виде да је разуме, осмељена настави:</p> <p>— Ј 
ише добра — партија...{S} Другарице јој на то прснуше у смеј!</p> <p>— Та шта се церекате?{S} Х 
у у послу.{S} Чим је опазише пођоше јој на срет.</p> <p>— Наставите посао! — викну им она, па с 
у у здравственом погледу од то доба тек на саму школу ограничила опет штудирам „кућевни лекар о 
нпут практична да будем и да се угледам на Душанију и Анђу — а њима је зацело „брачни кандитат“ 
своме уверењу, а не освртати се не знам на чије мњење и похвалу.</p> <pb n="28" /> <p>— Лако је 
утешив љубавник, и сад покушах да сањам на месечини неби ли тиме богињу свога срца умилостивио. 
забављајте се ви како знате, а ја морам на посао — рече Ленка и оде у кујну.</p> <p> — Хоћете л 
мо са двадесет година у напред и да сам на неком гробљу.{S} У средини тога гробља лежи и један  
<p>Домаћин на то поче:</p> <p>— Кад сам на послетку увидио, да не вреди у том случају ни на себ 
ку <pb n="41" /> своме из школе нацртам на школску таблу какав за њих згодан и занимљив предмет 
а своја дела.{S} За то се и не обазирем на мњење своје околине, већ радим тек по своме уверењу; 
ад кад користан; а сумња је овде сасвим на свом месту. — примети Даринка. — Сам кажеш, да ви му 
се више механично уче не ослањам сасвим на децу, него и њих предузимам кад год ми време допусти 
 — питаше Милица.</p> <p>— Кад помислим на своју сведоџбу, речи ми у грлу застају — чудим се, к 
 часак се ужурбаше а затим и још једном на брзо тек погледом или притиском руке опростише се од 
ат — Ено већ бије девет.</p> <p>Домаћин на то поче:</p> <p>— Кад сам на послетку увидио, да не  
у се трже и засмеја. — Поглед му је пао на њено одело, те је видео да је на њој проста хаљина,  
а пролио и кол’ко чезнећи погледа бацао на њен прозор, који се од неко доба поче много раније з 
ледати — смејаше се она не пазећи много на своје речи, јер се у исти мах доктор Гавриловић указ 
трава јаче зашуштала, баш ко да је неко на другу страну врта хитро и лако протрчао.</p> <p>— Пр 
се глава од посла; него је он бацио око на госпођу фрај... овај, госпођицу.</p> <p>Прву годину  
 уздижу што се сија; а коме би још пало на памет, да види пожртвовање и родољубље у незнатноме  
их у учитељишту добили, нити да се само на узоре угледамо, него треба оштрим погледом тражити г 
 племенитијих осећаја, па често осећамо на себи њихов и преко воље поглед пун поштовања, или из 
да створи.{S} Не треба да се ограничимо на она правила и упутства, што смо их у учитељишту доби 
 на белешку, што је г. Коста већ одавно на страну оставио.</p> <p>— Зар немаш ништа више да каж 
свим чист био — одгурну га она зловољно на страну те опет настави:</p> <p>— Моја љутња вама је  
d>VI.</head> <p>Школске су ферије, и то на две године касније од оног разговора наших познаница 
риповедала и то: да су г. натарош често на своме прозору од кад су госпођа фрајлица овде.{S} Но 
е трже.{S} Био је од оне врсте људи што на мах плану и за оне ствари које их се не тичу.{S} Но  
устаде од стола, те гледаше кроз прозор на улицу.</p> <p>— Шта си се данас тако дуго задржао? — 
онела! — рече Ленка гледећи кроз прозор на варош, па одступи од њега — па како беху саме у купе 
и зар вас баш нимало неусрећује кад вас на улици задржи чак четврто годишња девојчица и пита: к 
аше г. Коста.</p> <p>— Знате да код нас на селу ни двадесетак кућа нема сата, а немамо ни сталн 
 пита на пример мене:{S} Шта је реагенс на скроб? онда, кад се већ ретко ко тога сећа.{S} Тако  
е кад си пијана и да бајеш сваку болест на једну форму...{S} Јер веруј ми, то ти ни Бог ни људи 
ело пати од џепне болести; месец је већ на измаку.{S} А г. доктора друго тишти; јер док беше Да 
 која је сва љубе и поштују, па јој већ на лицу читах да је сретна.</p> <p>У сљед те њене среће 
 одлазе? — питаше он, а — ферије су већ на измаку, уздахну Милица — а и Даринка је навалила да  
миљато га погледав, па му наслони главу на груди.</p> <pb n="31" /> <p>— Е ово би требало да је 
тала навукла ту одвратну и хладну маску на лице, а срце јој је врело и чисто као злато.</p> <p> 
 ни признањем народа; а кад метнем руку на <pb n="25" /> срце, морам још припазити, да уз сву с 
х ја па је оштро погледам и метнем руку на њено раме. „Нисам ја баш тако небојша, бојим се ја б 
м имала воље на учитељски позив — плану на то Ленка — Но ја ти кажем, да немаш право.{S} Воље с 
у Милице.{S} Стога и опет оде у општину на посао.{S} Кад је опет дошао нађе ту и доктора који м 
ка. — И образовани људи слабо се обзиру на праву способност, па хоће да је превиде: а шта се те 
аспитала а више учила.</p> <p>— Али баш на селу је васпитање нужније и од учења — примети Дарин 
ећи, да сам се баш онда љутио, и то баш на себе самог, кад сам осетио, да си баш ти у томе изуз 
> <p>— И ти, Милице, баш мислиш, да ћеш на бадњи дан прасе угојити? — насмеши се опет прва. — Т 
оли учинио, а Даринка и Милица беху још на улици загрлиле милу другарицу.</p> <p>— Како је лепо 
:id="SRP18840_C3"> <head>III.</head> <p>На дан Константина и Јелене стадоше заиста пред оном ве 
l:id="SRP18840_C9"> <head>IX.</head> <p>На годину дана по Миличином венчању стајаше Даринка јед 
њима седела је Милица и Даринка.</p> <p>На прозору указа се у исти мах мушко и женско лице, а з 
јој је Милица већ давно спавала.</p> <p>На прагу собњем окрете им се опет па искреним ал једва  
 вереник не заслужује тај назив.</p> <p>На ове речи Коста се од срца засмеја а доктор се трже и 
ако прекидоше пређашњи разговор.</p> <p>На идућој станици остави их госпа опет, али разговор се 
, који би те волио као ја Ленку?</p> <p>На Даринчином лицу нестаде осмеха, па поруменивши рече  
у смеју и шали изговорила, али тиме је „на јуриш“ задобила лако запаљиво срце доктора.{S} И он  
 „пакујем“ па кад доспете ви је лепо и „на тенане“ анализирајте, а уверена да ће те и ви наћи,  
, у породици или као што твој муж вели „на утрвеној стази“ моћи ћеш достојно и задовољно своју  
 му у реч Ленка.</p> <p>— То је за оно „на ствар“ — примети са осмејом Даринка; а он настави:</ 
и имај воље на учитељски позив!</p> <p>„На ствар“, Ленчице! — рече јој опет смешећи се муж — Ак 
 к’о од беде давасте не бих могла храну набављати.</p> <p>— Ти се баш жестиш! — смејаше се он — 
измаку, уздахну Милица — а и Даринка је навалила да се прек’сутра кренемо.{S} Родитељи нас већ  
ећ је три недеље, од кад су код њих, па навалише, да иду и својим родитељима, али Ленка и г. Ко 
И ја патим са незгоде што су је оне већ навеле, боли то и мене као и њих, али ја знадем, да се  
нима. — Ни моје срце није машина, па да навијем осећаје онако како би практичније било.{S} И ја 
јање од школе, душу оплемењавати, рђаве навике одвикавати а уз то и из знања ваљан успех показа 
жута пасуља, а ја „новајлија“ па још не навикнута на тај красни „миомир“ што испуњаваше моју шк 
ја сам погодније створење; јер нисам ни навикнута, да се околности по мојој вољи и замном окрећ 
ветска неправда што је у животу сретала навукла ту одвратну и хладну маску на лице, а срце јој  
p> <p>Баш као и Ленци и Милици дода она наглашујућим тоном.</p> <p>— Нисам то хтела да речем.</ 
рање торња.</p> <p>— Јеси ли га се сита нагледала? шану јој Милица — Да је тај твој Душан Т. цр 
удадбе; јер је већ вереница г. доктора, нагло се тргао и место честитке само рече: — Знао сам д 
на друга осећа — питање је“.</p> <p> Па нагло устаде те отвори гласовир и засвира познату песму 
 и не доврши а Даринка бризну у плач па нагло пође у своју собу у којој је Милица већ давно спа 
их...</p> <p>Али последњу реч прогута и нагло устаде приђе опет својим кошницама а лице му се б 
л’ и вечито нова! — рече он па устаде и нагло је узе за руке. — Јест, госпођице, — рече затим н 
 — уздахну Ленка а г. Коста замишљено и нагло ходаше по соби.</p> <p>Сутра дан нађе Даринка Лен 
оље је имати среће, нег памети.“ — И ту нагло устаде и приђе прозору.</p> <p>„Свако је своје ср 
становао је хроми Харалампије са својом наглувом баба Настом.</p> <p>Баба Наста беше добра душа 
че озбиљно Даринка — за мене је довољна награда чиста савест и уверење, да ми је рад примерен п 
 школу примити? па на послетку зар није награда и оно уживање што сам га уживала ја и свака од  
да вређам; али учитељ, који тражи друге награде и хвале, осим уверења, да је користан члан чове 
 вечито да радим без икаквог признања и награде.</p> <p>— Тако је! — викну сад Милица — Ето ја  
„чедо среће“ па нисам научила да примам награде за своја дела.{S} За то се и не обазирем на мње 
а не видите и нећете да видите најлепшу награду! — а очи јој се при тим речима запламтише — или 
е да.</p> <p>Непрестано вичете да нисте награђене, а не видите и нећете да видите најлепшу нагр 
ни једној баш ни какве власти.{S} Право награђивања и укора само је моје, а и то вазда чиним у  
е слатко и паметно чедо“! па се надзири над постељу и убрише зној са детиња чела.</p> <p>Ја сам 
на целокупан рад у школи још две до три над-надзорнице.</p> <p>О целокупном раду своме дају ми  
то, ја хоћу да се надам; јер и онако је нада хришћанска врлина, а уз то и потреба без које је т 
е не досађују својим опоменама, опет се надају, и очекују, да им се приповетка и без њиховог по 
на.{S} А што и ви нисте у сватови биле, надам се да нам нећете замерити.{S} Било је у то доба т 
ши доктор — само напред кажем, да се не надам никаквом успеху код Даринке.{S} Све ми се чини да 
шити.{S} Но и опет за то, ја хоћу да се надам; јер и онако је нада хришћанска врлина, а уз то и 
о је моја судба већ одавно.{S} Но ја се надам, да ће и на мојих вратих срећа закуцати па онда ћ 
ву приповетку како се могло; а тврдо се надам, да ће ми и они ту слободу као и погрешке у припо 
 реч испунимо.</p> <p>Ми се обоје тврдо надамо, да ћете нам доћи; а дотле остаје здраво Ленци.< 
ти, да сам се и ја миразу од твога бабе надао, па се после још неби хтеле удати...{S} А треба д 
тељицу изобразити?{S} Или можда се и ви надате, да ће донде наступити сретније доба у коме се м 
на свака ученица једанпут своју скамију надзирава; а само ради тога не искључујем из тога реда  
е баш за то сваке недеље мењам те своје надзиратељице, па како је у свакој скамији по шесторо д 
адне моје слатко и паметно чедо“! па се надзири над постељу и убрише зној са детиња чела.</p> < 
 разред тај пази један од двеју главних надзорница и тихо их препитује оне приповетке и молитве 
а код деце зависти.{S} А да неби и саме надзорнице грешиле пазе и на њихове поступке као и на ц 
 никако се не држим тек исказа поједине надзорнице; јер те исказе тек онда уводим у записник ка 
> <p>— То би све добро било кад неби те надзорнице и вице-надзорнице своју власт злоупотребљава 
елокупан рад у школи још две до три над-надзорнице.</p> <p>О целокупном раду своме дају ми оне  
обро било кад неби те надзорнице и вице-надзорнице своју власт злоупотребљавале и можда и саму  
 наредила сам за сваку скамију по једну надзорницу, која ће док ја не дођем своју скамију препи 
 нагло ходаше по соби.</p> <p>Сутра дан нађе Даринка Ленку и Косту у врту у послу.{S} Чим је оп 
 општину на посао.{S} Кад је опет дошао нађе ту и доктора који му одма прикаже своју вереницу,  
длазе нам и гошће, а Ви и Коста баш сад нађосте да се бринете.</p> <p> — Зар већ одлазе? — пита 
ру па разгледајући неке ноте, што се ту нађоше испитујући посматраше доктора на чијем се лицу о 
дите?“ запитам их кад сам им по обичају назвала: „помозбог!“</p> <p>„Та ето болесно ми дете, па 
ред сваким пузим, док општу симпатију и назив „препоручена“ не стечем.{S} Јер и саме знате, да  
:</p> <p>— Мој вереник не заслужује тај назив.</p> <p>На ове речи Коста се од срца засмеја а до 
 Ленка писмо, у ком јој се нуди у место назива учитељице титула госпође натарошовице и натарош  
 ме дочекати.{S} Нисам им могла извесно назначити дан свога доласка — одговори она, па се и опе 
отиву моде, кокетерије и измајсторисане наивности женскиње; јер како она може бити друкчије, ка 
зумети. — рече смешећи се Даринка. — О, наилази и на мене почешће та „чума“, али ја се ње брзо  
<p>— Чини ми се да ти је смртну љубав и најбезазленија већ у очима читала — смејаше се опет Лен 
ојих препорука и одличних сведочаба сва најбоља места пограбити; јер ко те пита, имаш ли ти љуб 
ледњи пут предавало, а последња лекција најбоље се и научи; а за: нас „олош“, дабоме — то је те 
џбу с препоруком; а то је довољно, да и најбоље место добије.{S} Мећу тим ми...</p> <pb n="27"  
 очију домаћичини вирила, беше ова соба најбољи сведок крајњег незнања у погледу чувања здравља 
и у лошем често баш добро скривено и да најбољи начин ако није околностима примерен не може кор 
е речи, што сам их код тебе у врту чула најбољи доказ, да у њему нема <hi>довољно</hi> онога го 
угледне.{S} Осим тога, био је још испре најбољи домаћинов пријатељ па и „најотровнији језици“ н 
м рећи, да се у Даринци вараш.{S} Ти си најбујније доба твога живота провео у туђини и мећу „Не 
<p>Растанак тај беше веселотужан; јер и највеселијима међу њима било је тешко растати се са дру 
рта Српкиње, која још карактерише баш у највећој мери оне женскиње, што најживље и најдубље осе 
у...{S} И за то је и она на ту „стрелу“ највише важности полагала и баш те речи врло чудноватим 
ет, сваки варошки учитељ и учитељица са највише два разреда, ужива по 4 — 7 стотина плате, једн 
 испуњаваше моју школу (што се простире највише 7—8 метара у дужину а 4—5 у ширину, а у њојзи п 
ицитету баш кад сам о акустици и оптици највише штудирала: а поред оног „брда“ од штудије, ко ћ 
Ленка удала; јер ти ће вас снови зацело највише интересовати.</p> <p>Учини ми се да смо са 10—1 
буним у посао, јер ко’ велим: боља је и најгора јава, од тако луда сна...</p> <p>— А зар ти нис 
ем из тога реда ни иначе најслабију или најгору све док сама не увиди и не призна, да за то још 
већој мери оне женскиње, што најживље и најдубље осећају.</p> <p>Доктор се сад само играо ланчи 
г дана.{S} Моје ђачице беху се и сувише најеле бела лука и бела и жута пасуља, а ја „новајлија“ 
и горда, и то баш онда, кад ме је можда најжешће волела —- а Даринка брате, поноситија је и од  
е баш у највећој мери оне женскиње, што најживље и најдубље осећају.</p> <p>Доктор се сад само  
дети и дочекати и свршетак које је увек најлепши, кад се весело и са сватови свршује.</p> <p>По 
ет рече: „Е тако је, медвед увек добије најлепшу крушку“...</p> <p>— Укус је различит — примети 
грађене, а не видите и нећете да видите најлепшу награду! — а очи јој се при тим речима запламт 
 форината још и нешто земље и стан који најмање вреди 150 форината годишње.{S} Али наравно, она 
о језиком радити па ће ти пребацивати и најмању погрешку и недостатак.</p> <p>— Погрешке своје  
м поцрпео и каблом просипао, опет ми је најмилији; јер њему долажаху мисли од срца, извор велик 
у, за то се више не хтедох шалити, него најозбиљније тражих прилике и начина да се с њоме ближе 
едним раменом исправити; а себичност је најопштије својство човечије, па шта вреди љутити се?{S 
 осећаји кадкад да искипе, а јуче сам у најосетљивије жице била дирнута.{S} Та није то првина,  
 испре најбољи домаћинов пријатељ па и „најотровнији језици“ не могу његове честе посете двосми 
мало-наученој деци.{S} И зато је видиш, најпаметнији онај ко свету по вољи чини.</p> <p>Даринка 
 предмета и тек они предмети што сам ја најпре деци добро разјаснила и у којима сад већ није не 
, како је то „благодатно“ стање, кад се најпре мора десет табака папира потрошити, док се општи 
о сеоско учитељство што мора свако дете најпре да освести, да му је „Баба“ или „баца“ отац а „н 
ладао.</p> <p>Обоје деце беше покривено најпре неким топлим губером (ћилимом) а преко тога грдн 
сказе тек онда уводим у записник кад их најпре већина потврди или одбије.</p> <p>За време тога  
него из свега вадим језгро и што нам је најпрече; а ко је у бољим околностима и има каде, од во 
 и ондашњи млади лекар Сава Гавриловић, најприснији пријатељ господина Косте.</p> <p>Доктор Гав 
 у срцу своје околине ону хвалу, што је најскривенија и која се речима никад исказати не да.</p 
ога не искључујем из тога реда ни иначе најслабију или најгору све док сама не увиди и не призн 
ече; а то је брате, својство што ствара најсретније бракове.</p> <p>— Та немој тако ватрено! —  
и опет после једног сата крену дома као најсретнији вереник.</p> <p> — Красан човек тај мој Сав 
>— Тако је; али сутра ћемо полагати баш најтеже предмете.{S} Па онда, педагогија, дидактика и м 
 видим како се пренемажеш и како си се „накинђурила“ и педесет машлија на себе натрпала, — рече 
ја за женскињу без мираза...</p> <p> Та наклоност што је Милица према доктору осећаше дабоме да 
цу осудити, што је и она мислила, да је наклоност у случају „добре партије“ довољан услов за ср 
ваљан и уважен, па је морала према њему наклоности осећати, а држала је да је он и сасвим добра 
сто љубави задовољила у браку са јадном наклоношћу или чак — сажалењем...{S} И ту се гласно зас 
ења.{S} Тај поглед је за ваљана учитеља накнада за сву досадашњу неправду; а сузе што их том пр 
ити аманетима мудрих људи, него ћу вам ’нако просто рећи, да сам се — удала још пре три месеца. 
о Ленка — а ја и он ваљда ћемо и остало накрпити; само пре тога морамо видети и дочекати и сврш 
ју зато бити неоправдане; јер изузетака налази се свуда, а право да кажем ни сама непојмим женс 
p>— Штета само што се у садашње доба не налази какав његов последоватељ а Даринка би прва пошла 
 ви немате штале, кад сте у соби ракију налили?“</p> <p>„Имамо, ал’ о’де ће се пре кренути“.</p 
бе поздравља и заједно са мном моли, да нам о његовом имендану — о Константину и Јелени — у гос 
а боље прошле.{S} Јер сад тек видим, да нам је наше учење с темељним разумевањем и дало оцену л 
кад ме схватите онда вам је и јасно, да нам се приповетка баш неможе по вашој жељи свршити.{S}  
 и ви нисте у сватови биле, надам се да нам нећете замерити.{S} Било је у то доба тако блато, д 
Лепа логика! — плану сад Даринка — онда нам је учитељска школа излишна.{S} Јер науку што се у о 
 натуштеност!{S} Ето до који дан одлазе нам и гошће, а Ви и Коста баш сад нађосте да се бринете 
мера но осталом женскињу.</p> <p>— Мане нам до душе свако види; само је штета што се нико не се 
p> <p>Ми се обоје тврдо надамо, да ћете нам доћи; а дотле остаје здраво Ленци.</p> <p>Кад дођет 
одушност.{S} Та зар ви не видите, да ће нам те, бајаги „даровите“, на рачун својих препорука и  
ла?{S} Заповрће ме сваки час, па шта ће нам за то оставити? — Ту отрцану кућицу, а тричава учит 
ешко, што нисам боље оцењена; али ко ће нам свима угодити?{S} И зато нећу да очајавам; уверена  
енка и оде у кујну.</p> <p> — Хоћете ли нам до године опет доћи? питаше он кад сами остадоше.</ 
 сељак, што ни читати ваљано незна; они нам дабоме немогу рад наш оценити шта више, можда су на 
ла у збиљи пола у шали.</p> <p>— Кол’ко нам за живот треба одговори озбиљно ал’ узрујаним гласо 
 наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста и јака она згара оно што је примила  
оста Т. овдашњи бележник.</p> <p>— Мило нам је — рече Даринка пруживши домаћину руку — А ја сам 
аху — Па зашто смо онда људи?{S} И камо нам разума и хваљеног родољубља?!</p> <p>— Да се само о 
е књиге.{S} Читаш ли их ти Милице? — То нам је на селу нужније и од кућарства — дода затим више 
тане ли тога горива у љубљених особа то нам га не могу више ни пружати и онда и наша љубав мора 
м погледом тражити главне препреке, што нам напретку сметају, па их треба отклонити, ма и оним  
 вође, него из свега вадим језгро и што нам је најпрече; а ко је у бољим околностима и има каде 
мој, и ако је све већ давно прошло опет нам се приповетка не може по вашој вољи свршити“.</p> < 
могу рад наш оценити шта више, можда су нам до сад били и противници и својим оштрим и ако глуп 
а — оне и ако нису боље од нас, опет су нам бар равне.</p> <p>— Та већ видећемо -— гунђала је о 
ем, одмах ћу се дати на посао.</p> <p>— Нама и онако нису нужне. —</p> <p>— Ал’ ја би их штампа 
и ти си у ствари ако не боље, оно свима нама равна; па кад се другима гледало „кроз прсте“ у св 
а шта ће Даринка да каже? — та и она је нама равна, па погледај њену оцену!</p> <p>У том звонце 
 је у истини.{S} Знала сам добро, да се нама учитељицама све већма замера но осталом женскињу.< 
треба другога коментара.</p> <p>— Тешко нама, — уздахну Милица. — И онда још имамо образа хвали 
га праштао — рече му овај:</p> <p>— И с нама можеш бити сретан у добрим околностима, а задеси л 
<p>— Заборавила сам, да је и Коста међу нама; но он ће опростити — свуда има изузетака.</p> <p> 
 у теорији а у пракси т. ј.{S} У животу нама су чисти и неизмајсторисани осећаји скученост срца 
познатих разлога, па је држала, да мећу нама — као обично међу Србима — и сада још баш крвно не 
и тужан израз — Па кад је само сретнима намењено уживање у животу и на јави, ко може замерити љ 
</p> <p>— Ја те брате нећу одвраћати од намере — рече сад Коста — јер и Милица је ваљана девојк 
о вашој жељи свршити.{S} Али кад баш од намере неодустајете послаћу вам почетак а свршетак нека 
ће.{S} Али кад се сетио Даринке и своје намере уздахну па бајаги у шали и опет рече: „Е тако је 
увише бледа и тужна те заборавише своју намеру.</p> <p>— Нешто си бледа, да ти није зло? — пита 
х органа — примети јој шаљиво Даринка и намести своју узглавницу.</p> <p>— Ћути па спавај — реч 
ли ја сам и сувише поносита, да се коме намећем; а и срце би ми морало бити и сувише скучено, к 
 касапи под...“ па прогута још две речи намигнувши на остале. „Ал’ и баба Мару познаје цело сел 
дије ни помодуше да им треба учитељка а намирисала сам ја, да баш ни поповима ни си у вољи, па  
 оне јаднице којој се та неправда хтела нанети.</p> <p>Него истине ради морам признати, да су т 
роде; јер знаде, да јој то неће срамоте нанети.{S} Сва промена што је поводом тога н њој учињен 
а цело човечанство и не тек за женскињу наособ; јер већина нас мушких не воли озбиљност па и не 
Овако видила сам, да су те оштре стреле наперене тек из „борбе за опстанак“.{S} За то сам се од 
ојој вољи и замном окрећу, па сам и сад написала и њихову приповетку како се могло; а тврдо се  
“.</p> <pb n="51" /> <p>Тога вечера још написала је као одговор Кости и Ленци подуже писмо што  
 па један став у њему што беше крупније написан и подвучен.</p> <p>„Е мој добри и радознали бра 
 беше на горњем листу крупно и цифрасто написано:{S} Педагогија Милице Г. приправнице III. разр 
не полагах, не исплаћује се ни новчаном наплатом, ни признањем народа; а кад метнем руку на <pb 
е Милица. — Место да је храбриш, ти јој напомињеш неблагодарност.</p> <p>— Шта сам знао, циљ ос 
p> <p>Можда и неби у овом случају много напора стало, — рече расејано она — мени је ближа 27. н 
 чека, — одговори јој Даринка.</p> <p>— Напослетку и боље, што смо саме, — дода Ленка — ја ниса 
<p>— Што буде могуће, велиш ти, но и ја напред знам, да ће све то врло мало бити према труду, ш 
у сувише доцне, па које с тога, које из напред реченог <pb n="40" /> узрока, наредила сам за св 
 — рече на то поруменивши доктор — само напред кажем, да се не надам никаквом успеху код Даринк 
и се учини, да смо са двадесет година у напред и да сам на неком гробљу.{S} У средини тога гроб 
жним погледом он.</p> <p> — Ко би све у напред знао — рекла је у смеју она.</p> <p> — Тако је!  
Тако је! прошапута доктор — ко би све у напред знао...{S} И ту му изађе пред очи Даринчина озби 
чини ми се да смо са 10—15 година већ у напред па ми и не хотице дође пред очи слика здраве и с 
руге народности но ми Срби и у томе смо напреднији.{S} Наша интелигентна браћа само се из чисте 
о образа хвалити се, да и ми у просвети напредујемо.</p> <p>— Та ваљда нећеш тврдити да идемо у 
гледом тражити главне препреке, што нам напретку сметају, па их треба отклонити, ма и оним сред 
гоме правцу.{S} И само зато драге моје, напустила сам ја прву поуку Виљема Пена и последњи аман 
 рече она. — Али ти си твој посао давно напустио, мој говор ниси ни бележио, сад немаш целу при 
људи што су кадри зарад обичне женскиње напустити план о зидању лепе куће са жениним новцем...< 
незадовољни,) не треба се вајкати, него напустити тај позив, као што си ти Ленка урадила, или с 
> <p>— То нисам хтео да кажем.</p> <p>— Наравно да ниси, али ми је казало твоје понашање.{S} Ка 
мање вреди 150 форината годишње.{S} Али наравно, она је чедо протекције и среће па има сведоџбу 
<p>Но вечери, кад се о свачем већ доста наразговарале, рече Ленка молећим гласом и погледом, да 
ке нашој узданици српској, т.ј. будућем нараштају повећега дела интелигентнијих Срба.{S} Па и а 
из напред реченог <pb n="40" /> узрока, наредила сам за сваку скамију по једну надзорницу, која 
одољубља не може ни три дана живети.{S} Народ и општина кад хоће да им ваљано служимо, нека се  
хом у школи а још мање упливом школе на народ.</p> <p>Труд који у своме позиву за ово три годин 
на и последњи аманет Вашингтона. „Учите народ!“ — веле додуше ти моји омиљени научењаци — али ј 
ушаће се и њихов рад и у животу; видиће народ и њихову ваљаност, а ту тек неће бити неправде, т 
боме, поздравио те! — љутила се она — и народ гледа и суди по сведоџби!</p> <p>— Па и наше нису 
рограм створила по коме ћеш осим деце и народ учити? — смејаше се она.</p> <p>— Шта је с тобом  
 и на месту.</p> <p>— То ће будућност и народ пресудити.</p> <p>— Јест, — дода Милица — окушаће 
остати, нашу праву вредност оцениће тек народ.</p> <p>— Дабоме, поздравио те! — љутила се она — 
 дужност вршити.{S} Та у томе и јесу по народ боље учитељице но учитељи.{S} Јер прве ако осете  
села са минимум платом.</p> <p>— Па зар народ да одкајава погрешке појединаца?! викну Даринка</ 
и народу дуже да послужи.</p> <p>— Опет народ! — рече јетко Ленка — а нећеш да знадеш, да се од 
теби, Даринка, главна задаћа бити док у народ и школу ступиш?</p> <p>— Шта? — оно што и свакој  
ме основана узрока; сви знамо да је наш народ сувише сиромашан и да се већина и глађу бори.</p> 
ду чувања здравља од већега дела нашега народа на селу.</p> <p>Болесно дете лежало је сад на не 
 ја крива, већ околности и немар нашега народа према учитељству и школи.{S} Но баш с тога и ост 
: а шта се тек може очекивати од проста народа, који не уме ни да је оцени?{S} Него видим ја да 
 јер и ако је баба опет је члан српског народа, па је знала да је Србин злопамтило и да радије  
е се ни новчаном наплатом, ни признањем народа; а кад метнем руку на <pb n="25" /> срце, морам  
васпитавање; јер сами предмети што се у народној школи предају по себи већ васпитивају, и ако н 
е љубави жене.{S} Њима је главно жена а народност и новац, за њих узгредна ствар.{S} А да истин 
јом Милица — То је можда тако код друге народности но ми Срби и у томе смо напреднији.{S} Наша  
ек стекла искуства па је требала тиме и народу дуже да послужи.</p> <p>— Опет народ! — рече јет 
ти, да уз сву своју муку, труд и вољу и народу мало привређујем.{S} Томе, дабоме нисам ја крива 
ца — а тиме чиниш неправду нашем драгом народу.</p> <p>— Можда Ал’ нико још није раменом свет п 
ледња лекција најбоље се и научи; а за: нас „олош“, дабоме — то је тешко.</p> <p>И тако незнам  
који дан већ одлазите, па бих волела да нас данас не остављаш — рече Ленка молећим погледом.</p 
о, нека се боље побрине за нас, а не да нас мане да у свом позиву мучећи се и глад осетимо.</p> 
ас три, а други и први разред не хте да нас чека, — одговори јој Даринка.</p> <p>— Напослетку и 
ја женица заборавља у својој радости да нас упозна — примети домаћин смешећи се — зато морам и  
или омразе и себе и свет па постају, за нас мушке, нека страшила и неприродна чудовишта, која б 
ваљано служимо, нека се боље побрине за нас, а не да нас мане да у свом позиву мучећи се и глад 
и необразовање; а озбиљно размишљање за нас је увек гордост, славољубље и сувопарно филозофисањ 
ити друкчије, кад јасно види, да већина нас тражи тек новац, спољашњу лепоту и углађено понашањ 
и не тек за женскињу наособ; јер већина нас мушких не воли озбиљност па и не почиње онде љубити 
рече Милица — Та ти си боља но многе од нас.</p> <p>— Немој ме хвалити, јер нисам заслужила.</p 
и се с прозора — оне и ако нису боље од нас, опет су нам бар равне.</p> <p>— Та већ видећемо -— 
ри расејано Даринка.</p> <p>— Свакој од нас — понови дремљиво ал’ јетким тоном Ленка — Питај са 
иш?</p> <p>— Шта? — оно што и свакој од нас — ревносно и савесно вршење свога позива — одговори 
а се и онако тек необии интересантно од нас удаљене ствари радо читају и да све’ остало иде — п 
 питаше г. Коста.</p> <p>— Знате да код нас на селу ни двадесетак кућа нема сата, а немамо ни с 
добро размислиш, па ћеш наћи, да је код нас Срба у томе погледу још „цвеће“ туђинац, неби ти се 
 настави по малој почивци — да је и код нас Срба: пут дугачак а време кратко; рад потребан и го 
ек нећемо! примети Даринка. — А’ што ће нас можда из појединих предмета са једним или два степе 
 је још од оног имендана. — И зато се и нас ништа не тиче.</p> <p>Једнога јутра врло рано дође  
а да се прек’сутра кренемо.{S} Родитељи нас већ одавно чекају.</p> <p> — Хајд’ забављајте се ви 
>— Шта ћемо, кад смо из нашег краја тек нас три, а други и први разред не хте да нас чека, — од 
 те тако пре неколико месеца постадосмо нас двоје муж и жена.{S} А што и ви нисте у сватови бил 
 веровало?</p> <p>— Та то и јесте малер нас мушких, што је проклети скептицизам већ продро и у  
о стотине деце) па се морадох и по цичи насамо проћи по чистом ваздуху, те да би и после подне  
 примети она умиљато га погледав, па му наслони главу на груди.</p> <pb n="31" /> <p>— Е ово би 
м докторовог погледа снађе, себи дошла, насмеја се и шаљиво рече:</p> <pb n="47" /> <p> — Морам 
ао за себе.</p> <p>Још ми и то треба! — насмеја се Милица. — Не свиди ми се „лекција“ баба Мари 
кове.</p> <p>— Та немој тако ватрено! — насмеја се доктор — ако те чује Ленка.</p> <p>— И она д 
је неби добила.</p> <p>— Право велиш! — насмеја се Даринка — али и ту не треба бити сувише осет 
м је остало од вечере.</p> <p>— Није, — насмеја се Даринка — сад ћеш видети, да ми је желудац с 
па онда ћу је чврсто за јаку шчепати, — насмеја се и ако мало усиљено, Даринка па се стаде за с 
к чујем како је „почастила“ баба Мара — насмеја се Милица.</p> <p>— Шта си с том бабом имала? — 
ња.</p> <p>— Шта неће огорчење изнаћи — насмеја се Даринка — с те стране још те нисам знала.</p 
ебало да је завршетак вашој приповеци — насмеја се Даринка — ал’ ми би волеле чути и оно, што ј 
адознало муж и жена.</p> <p>(Даринка се насмеја) — Ево шта, — поче Даринка.{S} Прве године свог 
 него и показати га. — И ту се презриво насмеја.</p> <p>— Немој се љутити; ја нећу никог да учи 
 не чини човека.</p> <p>— Та не чини, — насмеје се враголасто Ленка — ал’ ето и Коста је већ пр 
> <p>То ми је дало повода, да се слатко насмејем, јер, ко што знате, и сама сам тада, тек од кр 
ш, да ћеш на бадњи дан прасе угојити? — насмеши се опет прва. — Та мани се луда посла; тиме се  
зроке а последице ће и саме нестати!“ — насмеши се Даринка — То правило драга моја, употребљују 
 — Има и других људи!</p> <p>Даринка се насмеши, и после неколико тренутака ћутања, живо рече:< 
пропраћена учини да се доктор задовољно насмеши.</p> <p> — Тако; то ми се допада — рече Ленка — 
ини, само кад сам здрава — рече Даринка насмешив се.{S} Та добро знадеш да је и твој омиљени пе 
: што се у том тренутку са резигнацијом насмешила и можда тихо уздахнула; осим тога била је сад 
на да ће те се на ово онако двосмислено насмешити.{S} Но и опет за то, ја хоћу да се надам; јер 
прозор.</p> <p>„Бре није;“ рече ми баба Наста лукаво ме гледећи. „Пуши му се глава од посла; не 
на да живим и да се дружим.</p> <p>Баба Наста ми је до душе приповедала и то: да су г. натарош  
војом наглувом баба Настом.</p> <p>Баба Наста беше добра душа.{S} Вечито се старала, да ме свој 
додати. — рече он и поче:</p> <p>— Сека Наста није лагала — Ја сам од како је нова учитељица до 
допустићете, да је понављање душа сваке наставе, па што онда и за себе тражите изузетка?</p> <p 
до собе.</p> <p>„Сад да ми је Мија ту“, настави забринуто и тужно „ома би и ракију изнела у шта 
p> <p>Дабоме да и то није без узрока, — настави опет тихо — нисам ја сама на то осуђена; осећај 
и сувише поносита...</p> <p>Осим тога — настави — овде сам имала и других разлога.{S} Приметила 
г. Коста.</p> <p>— Кад сам већ почела — настави Даринка замишљено — казаћу вам искрено баш све  
 <p>— Доселила сам се амо сасвим сама — настави за тим — Мати и отац не могу се из Д. амо селит 
и других важнијих разлога и покретача — настави жена — Јер треба да знадеш, да главна задаћа св 
у.</p> <p>— Него шта ваздан да отежем — настави по неком ћутању Ленка — Моје је уверење, да ни  
.</p> <p>— Приповетка ми је на измаку — настави весело и несташно Милица — Цео живот и уверење  
аче порумени и за часак ућута.</p> <p>— Настави само, — одобраваше он пољубив је у чело — и она 
јој на лицу виде да је разуме, осмељена настави:</p> <p>— Јест, ја не спадам у природе што се с 
екања, него ће паметније бити да Милица настави; хоћу још да чујем и Даринку! — рече јој муж, п 
 <p>Даринка је само загрли и смешећи се настави:</p> <p>— Не могу сасвим да одобрим ни ваше туж 
кастарова начина, да и деца учитељу при настави помажу.{S} Али време и искуство научило ме је,  
 бар са собом задовољан.</p> <p>Ја знам настави по малој почивци — да је и код нас Срба: пут ду 
о сам и ја прилику, да јој се приближим настави међу тим Коста — Али разуме се да сам пре тога  
и пут кроз зид, некако смешном иронијом настави:</p> <p>„Знам ја, да нови касапи под...“ па про 
вар“ — примети са осмејом Даринка; а он настави:</p> <p>— Кад сам увидио, да љубав није шала, и 
гурну га она зловољно на страну те опет настави:</p> <p>— Моја љутња вама је детињарија; а ја о 
и замишљено гледаше у даљину, а друг му настави:</p> <p>— Што сам ти рекао знадеш и из искуства 
је опазише пођоше јој на срет.</p> <p>— Наставите посао! — викну им она, па се засмеја. — Боже  
 по 3 — 4 стотине плате, а уз то има да наставља по 6 разреда и 100 — 200 деце (разуме се, ако  
ка урадила, или се латити оног правца у настављању, који ће и у том незгодном стању, бар у нече 
хиљаду страна.{S} И за то се и не држим наставна плана и прописаних правила као слепац вође, не 
о постигне треба за село сасвим засебан наставни план, и што је главно, боља плата сеоском учит 
јој одобрити неће — неможе при данашњем наставном плану и сеоском немару за школу, и ваљан успе 
.{S} Осим тога, и сама знадеш, да сваку наставу треба прилагодити способности и околности учени 
 си после неколико година корисна рада, настанила се у каквој сретној кућици, уз друга, који би 
 тих проклетих ферија, или да један пут настану вечито па да је она тако к’о сад увек у мојој б 
оми Харалампије са својом наглувом баба Настом.</p> <p>Баба Наста беше добра душа.{S} Вечито се 
 да ме воли, а ако је то, онда је већ и наступила...{S} И с тим седе за гласовир па стаде свира 
} Или можда се и ви надате, да ће донде наступити сретније доба у коме се мислеће женскиње неће 
и је до душе приповедала и то: да су г. натарош често на своме прозору од кад су госпођа фрајли 
учитељице титула госпође натарошовице и натарош још приде...</p> <p>Она је моју понуду показала 
S} Но како у моме месту нема неожењених натароша а боме ни учитеља; то нема никог ни да ми пону 
ити, да титула немора бити баш „госпођа натарошевица“, може она и друкчије гласити...</p> <p>—  
у место назива учитељице титула госпође натарошовице и натарош још приде...</p> <p>Она је моју  
 <p>— Та ваљда нећеш тврдити да идемо у натраг? — рече јетко Даринка. — Поље на коме има учитељ 
да ове зиме било је лепо и суво време а натрефила сам и на поштена обућара, те сам које на обућ 
„накинђурила“ и педесет машлија на себе натрпала, — рече он гласом који је за шалу сувише озбиљ 
то ми се допада — рече Ленка — а не она натуштеност!{S} Ето до који дан одлазе нам и гошће, а В 
“ анализирајте, а уверена да ће те и ви наћи, да су саставци чиста истина, која је обично непри 
дода одушевљено — загледај боље, па ћеш наћи, да и Даринчине искрене и благе очи не уступају Ми 
реба само да се добро размислиш, па ћеш наћи, да је код нас Срба у томе погледу још „цвеће“ туђ 
неће добру вољу уважити, него ће се још наћи злурадих критичара што умеју само језиком радити п 
огију и поче шаптати:{S} Психологија је наука...</p> <p>— Хајд’ штудирај од корице до корице, п 
 нам је учитељска школа излишна.{S} Јер науку што се у основној школи предаје кадра је свака от 
естрпљив и сујетан, па ужива у стармало-наученој деци.{S} И зато је видиш, најпаметнији онај ко 
е народ!“ — веле додуше ти моји омиљени научењаци — али ја се још врло добро сећам и последњих  
давало, а последња лекција најбоље се и научи; а за: нас „олош“, дабоме — то је тешко.</p> <p>И 
 у оно, у што ниси позват!{S} Осим тога научила сам од ње да и са ревношћу и доброчинством може 
свршеној молитвици прошапута: „Ти си ме научила Богу се молити и разумно живити, и то ти нећу з 
ерак.{S} Тако ми се боље свиди, јер сам научила, да све три заједно и добро и зло делимо, па ва 
сам никад ни била „чедо среће“ па нисам научила да примам награде за своја дела.{S} За то се и  
p>— Та већ видећемо -— гунђала је она — Научиле се на лак живот, па ће тако хтети и у школи; а  
настави помажу.{S} Али време и искуство научило ме је, да је и у лошем често баш добро скривено 
ри поласку <pb n="41" /> своме из школе нацртам на школску таблу какав за њих згодан и занимљив 
ледавши. — Та ето ја и Коста нисмо баш „начелни“ пријатељи па опет смо муж и жена; па ма шта да 
м често баш добро скривено и да најбољи начин ако није околностима примерен не може користи дон 
тељовања у своју школу неки томе сличан начин.{S} Упала сам у школу са четири разреда и преко с 
исам била поштовачица Бело-Ланкастарова начина, да и деца учитељу при настави помажу.{S} Али вр 
о ја некадашња противница ланкастеровог начина увела сам већ у половини прве године свога учите 
ити, него најозбиљније тражих прилике и начина да се с њоме ближе упознам.{S} Али то баш беше ч 
каже тога позива недостојна.</p> <p>Тим начином досад нисам опазила код деце зависти.{S} А да н 
ад је поменула попове.{S} Она је морала начути, да при моме избору, ондашњи свештеници недадоше 
ваљано незна; они нам дабоме немогу рад наш оценити шта више, можда су нам до сад били и против 
и томе основана узрока; сви знамо да је наш народ сувише сиромашан и да се већина и глађу бори. 
ни попадија да иде у школу“ обично вели наш сељак.{S} И ту онда нетреба другога коментара.</p>  
 но ми Срби и у томе смо напреднији.{S} Наша интелигентна браћа само се из чисте љубави жене.{S 
им ја да ту нема ништа, и да право каже наша сека Пела: „Боље је имати среће, нег памети.“ — И  
етко Милица.</p> <p>— Ти би хтела да се наша околина влада по правилу: „уништите узроке а после 
нам га не могу више ни пружати и онда и наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чис 
.</p> <p>— И ми би волеле, ал ти знаш — наше карте...</p> <p>Она уздахну и ућута.{S} Знала је,  
ти.{S} А што је он случајно неожењен, а наше познанице неудате, то је свету сасвим обична појав 
прошле.{S} Јер сад тек видим, да нам је наше учење с темељним разумевањем и дало оцену лошију о 
Влахиња па чак и Францескиња, којима се наше иначе „ултра Србенде“ и без једног новчића мираза  
људи па ће вришко и теби дати пут; неће наше девојке бити попадије ни помодуше да им треба учит 
гледа и суди по сведоџби!</p> <p>— Па и наше нису рђаве.</p> <p>— Нису.{S} Ал’ могле су бити и  
 им у лице загледамо, видићемо да су то наше познанице, Даринка, Милица и Ленка.{S} И оне су ст 
ила је у Т. сасвим задовољена.{S} Ту су наше путнице дочекали, осим родитеља још и сродници и п 
станица, уз које ће се путовати.</p> <p>Наше познанице за часак се ужурбаше а затим и још једно 
м Милица.</p> <p>— Шта ћемо, кад смо из нашег краја тек нас три, а други и први разред не хте д 
у погледу чувања здравља од већега дела нашега народа на селу.</p> <p>Болесно дете лежало је са 
тци.{S} Он се може датирати још од дана нашега испита; а ја и онако имадем све прибележено у св 
е нисам ја крива, већ околности и немар нашега народа према учитељству и школи.{S} Но баш с тог 
ш — рече Милица — а тиме чиниш неправду нашем драгом народу.</p> <p>— Можда Ал’ нико још није р 
 то је свету сасвим обична појава, те и нашим познаницама не беше то необично — у самој ствари  
 Али то не иде; данас се баш морате и с нашим друштвом задовољити — и ту га опет враголасто пог 
с Ленчице, као да нико није задовољан с нашим друштвом — примети враголасто Милица, а из пламен 
на две године касније од оног разговора наших познаница о имендану г. Косте.</p> <p>Даринка и М 
ћеш га уловити, кад је она луда баш сад нашла да оде...</p> <p> — Леп комплимент за Даринку! —  
коли тешко да би и око вештија педагога нашло мане, која би се уз сеоске околности отклонити мо 
о задовољство, да буду мајке и прамајке нашој узданици српској, т.ј. будућем нараштају повећега 
овако:</p> <p>Мили моји!</p> <p>Почетак нашој приповеци, могу вам дати, али за онакав свршетак  
е позвала са мном њеној тетци.</p> <p>— Нашто то? — питаше г. Коста.</p> <p>— Морала сам ма куд 
ад сами остадоше.</p> <p> — Незнам; а и нашто ћу! — рече она.{S} Један дан Даринчиног отсуства  
м; уверена сам, да неће на томе остати, нашу праву вредност оцениће тек народ.</p> <p>— Дабоме, 
мо својим успехом и радом незадовољни,) не треба се вајкати, него напустити тај позив, као што  
нику“.</p> <p>„Ју боже, а ја ко’ марва, не знам ништа“, па устрашено шчепа кошар с комловом, по 
много љутити; знање, што сам га стекла, не могу ми тиме одузети. — Оно ми остаје и уз довољну о 
озбиљно Даринка — Али твоје речи Коста, не морају зато бити неоправдане; јер изузетака налази с 
/p> <p>— И кад би хтела да се усиљавам, не бих могла; ми учитељи вазда се морамо освртати и на  
Првим особинама к’о што вам је познато, не могу се баш похвалити, а проклето срце опет неће да  
своме позиву за ово три године полагах, не исплаћује се ни новчаном наплатом, ни признањем наро 
им за оно што другима и само долази!{S} Не Ленка, за опште добро тражићу и милостињу, али за се 
ине сваки учитељ сам себи да створи.{S} Не треба да се ограничимо на она правила и упутства, шт 
Мара сетила ме оне практичне изреке:{S} Не плећи се у оно, у што ниси позват!{S} Осим тога науч 
забаченом селу лошије оцењена будем?{S} Не, тога више неће бити!{S} Кад би ја тако радила видео 
ш ми и то треба! — насмеја се Милица. — Не свиди ми се „лекција“ баба Марина! ...</p> <p>Незнам 
 тврди, да се сунце на западу родило. — Не Саво, то није могуће! та ти се море шалиш! — Даринка 
еобичном ватром.</p> <pb n="49" /> <p>— Не, Коста, то није за моју природу; ја друкчије свађам  
зна, и ако га се ништа нетиче!</p> <p>— Не тиче! — викну у исти мах муж и жена, а прекорни је п 
 и од учења — примети Даринка.</p> <p>— Не поричем.{S} Али од два зла треба бирати мање; а уз т 
у се трже и још јаче порумени.</p> <p>— Не разумем те? — рече г. Коста питајућим изразом.</p> < 
“, нећемо ове ноћи ни тренути.</p> <p>— Не бој се, бићемо кратке примети Милица — Ми немамо као 
о загрли и смешећи се настави:</p> <p>— Не могу сасвим да одобрим ни ваше тужакање, да вам силн 
к општу симпатију и назив „препоручена“ не стечем.{S} Јер и саме знате, да те „препоручене“ и „ 
нов пријатељ па и „најотровнији језици“ не могу његове честе посете двосмислено тумачити.{S} А  
ав хоћу и да уживам плод свога труда, а не тек вечито да радим без икаквог признања и награде.< 
 да су учитељице другога кова и соја, а не од онога, што беху женскиње у које сам до сад био за 
Непрестано вичете да нисте награђене, а не видите и нећете да видите најлепшу награду! — а очи  
ну:</p> <p>„Држ’ ти твој нос у школи, а не мешај се у мој пос’о!{S} Ви’ш ти ње, мисли да је гос 
нда се морамо код мене лично састати, а не тек само преко писма — дода још Ленка.</p> <p>— Ево  
служимо, нека се боље побрине за нас, а не да нас мане да у свом позиву мучећи се и глад осетим 
— Требала си делати по своме уверењу, а не освртати се не знам на чије мњење и похвалу.</p> <pb 
ети Ленка. — Ти си Драгу позвала у А. а не она тебе.</p> <p>— Тако је.{S} Узела сам кола и рекл 
 Тако; то ми се допада — рече Ленка — а не она натуштеност!{S} Ето до који дан одлазе нам и гош 
авље се не купује на вашару.</p> <p>— А не ће ти нико обесити ни колајну за твој сувишан рад —  
одобрити; јер закон се ствара за људе а не људи за закон.{S} Осим тога, и сама знадеш, да сваку 
/p> <p>— Па могла си га просто одбити а не бегати — рече Ленка.</p> <p>— Одбити — дабоме... — р 
тно што ти и уз општинску хвалу до неба не беше задовољна, него остави тај узвишени и племенити 
> <p>— Штета само што се у садашње доба не налази какав његов последоватељ а Даринка би прва по 
а, да сам недостојна тога позива кад га не вршим по своме уверењу.{S} И зато сам и нехотице поц 
 тога горива у љубљених особа то нам га не могу више ни пружати и онда и наша љубав мора да пре 
оју скамију надзирава; а само ради тога не искључујем из тога реда ни иначе најслабију или најг 
а! ..{S} Тако је рекла и снаш’ Пели, да не иде код мене, да јој бајем протисли, него да мете ре 
/p> <p>— Кад сам на послетку увидио, да не вреди у том случају ни на себе љутити се, јер човек  
на извештаја давати?</p> <p>— Дабоме да не; — одговори она — али ја сам заборавила рећи, да на  
иси тек била!</p> <p>— Нисам.{S} Али да не беше мога бабе и стрпљивих кредитора, било би и тога 
асом прошапута:</p> <p>— Лаку ноћ! сада не могу сутра ће те све чути.</p> <p>— Вечита загонетко 
ази; Даринка је чисто злато и ако можда не сија као Милица.{S} Па и ту, — дода одушевљено — заг 
инка. — Сам кажеш, да ви мушки тек онда не грешите кад вам се замера, а уз така друга, питам, к 
ме, осмељена настави:</p> <p>— Јест, ја не спадам у природе што се свога личног права на уживањ 
цу варале — примети Милица.</p> <p>— Ја не дајем ни једној баш ни какве власти.{S} Право награђ 
рин од Фелтре мрзио „телесину“.{S} А ја не идем тако далеко, него тек велим: телесина не чини ч 
— Лако је теби тако говорити.{S} Али ја не спадам у природе твоје врсте, које у своме заносу, д 
ако смо путовале знате.</p> <p>— Али ја не знам — умеша се муж.</p> <p>— Пусти је само нека по  
>— Кажи све! — рече Коста — иначе ни ја не видим узрока за...</p> <p>Али он и не доврши а Дарин 
ију по једну надзорницу, која ће док ја не дођем своју скамију препитати из оних предмета што и 
се браним — Али главни је узрок, што ја не спадам у природе, што своју личну срећу жртвују општ 
м — рече Милица кад виде, да је Даринка не верујући посматра — ви обе добро знате, да ја вазда  
већ давно прошло опет нам се приповетка не може по вашој вољи свршити“.</p> <pb n="51" /> <p>То 
— а нећеш да знадеш, да се од родољубља не може ни три дана живети.{S} Народ и општина кад хоће 
дим, да је задовољна и да јој ова земља не покрива драге кости њезиних сродника.{S} Па опет кад 
 Теби се све већма замера, а добра воља не признаје ти се ни од другарица, ни од професорске ко 
аче најслабију или најгору све док сама не увиди и не призна, да за то још није дорасла или док 
м обична појава, те и нашим познаницама не беше то необично — у самој ствари дабоме да је друкч 
осао — рече он тоном којим се с гостима не разговара.</p> <p>— Та још је рано, — рече она не пр 
ди, док се у оку мени равних ни балвана не опажа...{S} И ту се за часак загледа у даљину.</p> < 
опет, али разговор се опет дуже времена не поче, ма да им се на лицу јасно видело, да им се мис 
м тако далеко, него тек велим: телесина не чини човека.</p> <p>— Та не чини, — насмеје се враго 
ора кроз прсте гледати — смејаше се она не пазећи много на своје речи, јер се у исти мах доктор 
ра.</p> <p>— Та још је рано, — рече она не приметивши то.</p> <p>— Ти се додуше никад не журиш, 
ли; а била је позвата и Даринка али она не дође — доцније им је писала, да је била у јаком посл 
е разумети.{S} И ја сам пробирачица, па не могу да се задовољим ма чиме; а мало је и људи што с 
ровину“...</p> <p>Пишите ми о свему, па не заборавите још рећи, хоћете ли и малу Смиљу за учите 
ија прешле а два сата већ избија.{S} Па не знамо што и преврћемо тек те листове; ако се за три  
па кућа“; само се сети, да имаш душу па не мој бар онда да треш крајнике кад си пијана и да бај 
баш хоћеш; но ја мислим да...</p> <p>Па не довршивши питајући погледа своје другарице.</p> <p>— 
 се уклонила у одсудном часу да доктора не доведем у искушење, кад покуша и он да размишља...</ 
у мојој близини.{S} И да...</p> <p>— Та не мораш баш одвише појетизирати.{S} Знају оне да си и  
м: телесина не чини човека.</p> <p>— Та не чини, — насмеје се враголасто Ленка — ал’ ето и Кост 
својим родитељима, али Ленка и г. Коста не даду „ни прословити“; а њима се придружио и ондашњи  
е беше никога у кући.{S} Господин Коста не био пореклом мештанин; а осим тога био је и сироче б 
 оног имендана. — И зато се и нас ништа не тиче.</p> <p>Једнога јутра врло рано дође доктор Гав 
се у себи превариле, те им се тај позив не мили, могу га без велике своје штете и оставити.{S}  
ажу да — ал’ боље да ћутим; та се никог не боји!“</p> <p>„Вараш се бако!“ рекох ја па је оштро  
толико могу рећи, да од тога доба никад не сањам.{S} Чим хоће да ме снађе та беда ја ти се лепо 
нка.</p> <p>— Зар ти мислиш да ја никад не долазим у ту врсту искушења, па да вас баш немогу ра 
метивши то.</p> <p>— Ти се додуше никад не журиш, нити се бринеш за што, па опет друге престиже 
 али и опет велим, да се та брига и рад не исплаћује и да би паметније било да си мање ревностн 
читао би и ти у кавани.{S} Но ја ти сад не помогох!{S} Ти си знао, да ће тако бити, па кад си м 
раја тек нас три, а други и први разред не хте да нас чека, — одговори јој Даринка.</p> <p>— На 
војке.</p> <p>— Ни кост ми врана у тебе не донела! — рече Ленка гледећи кроз прозор на варош, п 
је обичај већине људи тек онда погрешке не чинити кад се замерају.{S} Мени дакле нико није заме 
ичем ти, да ћу је усрећити; само ако ме не одбије — рече доктор некаквим меким гласом и пружи р 
сли своје, и ако видим, да се у многоме не слажемо.</p> <p>— Говори само! — примети Ленка мило  
више моје вирење кроз прозор; те никоме не беше зазорно што учитељица добија од нотароша књиге  
покварити...</p> <p> — А зар се ти томе не би противила? — Питао је пламтећим ал’ тужним поглед 
олео као и жена му, те од њихове стране не беше позивима краја.{S} А осим тога, сад су се већ с 
 исмејава и презире, док сиротице и оне не подлегну те постану као и прве или омразе и себе и с 
шта још оклеваш?{S} Мени се то одлагање не свиди; оне ће сутра прексутра већ дома, а писмено св 
нивши доктор — само напред кажем, да се не надам никаквом успеху код Даринке.{S} Све ми се чини 
и мислим да сам стекла; труда и рада се не плашим, а и воље имам, па што буде могуће зацело ћу  
зда ужива у клеветању туђих дела, па се не треба на њега освртати; а предпостављена власт мора  
 ће рећи и претпостављена власт, кад се не преће све што је прописано?!</p> <p>— Свет вазда ужи 
 и штедети — примети Ленка — здравље се не купује на вашару.</p> <p>— А не ће ти нико обесити н 
лати по своме уверењу, а не освртати се не знам на чије мњење и похвалу.</p> <pb n="28" /> <p>— 
о у пркос, ретко је куд ишла, те јој се не могох придружити ни у пратњи.{S} И тако вам ја поста 
а, да за то још није дорасла или док се не покаже тога позива недостојна.</p> <p>Тим начином до 
чиним у договору целе школе а никако се не држим тек исказа поједине надзорнице; јер те исказе  
д код је одређен час за то; само што се не задржавам при њима тако дуго као год оних предмета,  
— Та то ме баш и љути.</p> <p>— Свет се не може једним раменом исправити; а себичност је најопш 
p> <p>— До душе и није лепо домаћину се не јавити, ал’ гостима се што шта мора кроз прсте гледа 
на мах плану и за оне ствари које их се не тичу.{S} Но уз све то беше опет разборит човек и <pb 
да, сети се да је уз тебе дете, које те не може разумети кад више што осим љубави од ње желио б 
петицама, што ми их к’о од беде давасте не бих могла храну набављати.</p> <p>— Ти се баш жестиш 
што дођоше да честитају имендан — иначе не беше никога у кући.{S} Господин Коста не био порекло 
м; стисли сте ми руке тако, да се иначе не бих могла ни отети. — И с тим изви своје из његових  
 у предметима што се више механично уче не ослањам сасвим на децу, него и њих предузимам кад го 
 поправим своју погрешку, за то се више не хтедох шалити, него најозбиљније тражих прилике и на 
и Ленци отправила, а они и ако јој више не досађују својим опоменама, опет се надају, и очекују 
ме да седнем, рекох јој, да дете сувише не утопљава нити да собу тако јако греје; да с прозора  
p>— Корете мој поступак, — поче она — и не разумете ме.{S} Е, па чујте!{S} Доктор Гавриловић је 
ећина нас мушких не воли озбиљност па и не почиње онде љубити где треба да поштује...</p> <p>И  
ама што се по србише. — рече г. Коста и не мислећи много о својим речма.</p> <pb n="36" /> <p>— 
 Погрешке своје радо ћу чути, а хвале и не тражим — рече озбиљно Даринка — за мене је довољна н 
— смејаху се оне.</p> <p>— Ја се тиме и не хвалим.{S} Но и ви допустићете, да је понављање душа 
ам награде за своја дела.{S} За то се и не обазирем на мњење своје околине, већ радим тек по св 
рзане на хиљаду страна.{S} И за то се и не држим наставна плана и прописаних правила као слепац 
ичит.{S} Туђинка брате, и кад те љуби и не љуби срета те љубавни и изазивајући погледи, којима  
ију или најгору све док сама не увиди и не призна, да за то још није дорасла или док се не пока 
мо са 10—15 година већ у напред па ми и не хотице дође пред очи слика здраве и снажне учитељице 
да ћеш скоро свршити.</p> <p>— Сад ми и не остаје друго ван још да кажем како смо се познали и  
ога „раритета“ те се на вас моје речи и не могу односити.{S} Али изузеци још не чине већину, па 
одржало.</p> <p>Осим тога онај осећај и не беше љубав, него тек <hi>почетак</hi> поштовања, кој 
а не видим узрока за...</p> <p>Али он и не доврши а Даринка бризну у плач па нагло пође у своју 
неопходна потреба за цело човечанство и не тек за женскињу наособ; јер већина нас мушких не вол 
 Мушки послови! — рече Даринка, онако и не мислећи, баш као што често и мушки механично изричу, 
спокојном кругу породичном,“ онда ни ви не можете мени замерити, што сам тако брзо следовала ње 
 појмим вашу равнодушност.{S} Та зар ви не видите, да ће нам те, бајаги „даровите“, на рачун св 
, способности и шта знам ја, шта још ви не ређате.{S} А нећете да се сетите, да смо и ми људи — 
 већина решава.,..{S} И што већине ради не могу ову истином „филовану“ „кнедлу“ ћутећки да прог 
лонити, ма и оним средствима, које људи не хвале и којих се у бољим околностима ни сами не би п 
к може очекивати од проста народа, који не уме ни да је оцени?{S} Него видим ја да ту нема ништ 
знавала те јој само рекох, да се српски не каже госпођа фрајла него госпођица; а узгред примети 
гло — примети она па се засмеја.{S} Али не као до сад него обичним веселим смејом.</p> <p>— Так 
.</p> <p>— Разуме се — рече Ленка — али не баш свако.{S} Милица, на пример, није о њој никад, н 
 То би било грозно!</p> <p>— Грозно или не; ал мени се тако слути — рече замишљено Даринка. — А 
} Али изузеци још не чине већину, па ми не можете замерити, што и код мене — већина решава.,..{ 
 и којих се у бољим околностима ни сами не би прихватили.</p> <p>Тако н. пр. знате, да ја као ђ 
ринке, — ћеретала је она — а то се мени не свиди, па баш завидим Даринчиној срећи...{S} И ту се 
ти, прихватила сам се и тога иначе мени не повољног средства.</p> <p>— Па како си то урадила? — 
к узгред носило име Српкиње, а у ствари не беше ни Српкиња ни жена, него тек — лутка...{S} А то 
ринка и опет замислила.</p> <p>— Сад ти не умем рећи, али кад будем о томе озбиљније размишљала 
ивенија и која се речима никад исказати не да.</p> <p>Непрестано вичете да нисте награђене, а н 
е дремаху.</p> <p>— Та ту се ни дремати не може! — сувише се влак дрма — рече по малој почивци  
ља још и сродници и познати, те радости не беше краја.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S 
 година, ваљана карактера а спољашности не баш лепе али и опет угледне.{S} Осим тога, био је јо 
 оних предмета, у којима ми деца помоћи не могу.</p> <p>— Али шта је с првим разредом, — питаше 
статака, које оне саме без опште помоћи не могу да отклоне, па им је тешко вршити свој позив бе 
аћи, да и Даринчине искрене и благе очи не уступају Миличином пламеном погледу.{S} Док Миличин  
ерчица те тепаше: „мама, мама“ и то јој не даде да даље размишља.</p> <p>У том дође и г. Коста. 
ца весело примети:</p> <p>— Мој вереник не заслужује тај назив.</p> <p>На ове речи Коста се од  
занимљив предмет, па га прецртавају док не дође време, да и ја у школу дођем.</p> <p>— Види се  
авио, па нећете ии ви.</p> <p>— Раменом не; ал’ енергичним радом и заузимањем много се шта попр 
ољи начин ако није околностима примерен не може користи донети.</p> <p>И зато ја некадашња прот 
Ако ли је љубав слаба, онда и то гориво не претвара у пепео, већ у место њега остаје угљен о ко 
старати, да и ти за другом титулом дуго не чекаш. </p> <pb n="34" /> <p>— Бићу ти јако обвезана 
човек непријатеља стећи, па сам сад ако не боља оно бар паметнија...</p> <p>Ту лекцију примила  
 предају по себи већ васпитивају, и ако не баш у оној мери, у којој је за сеоску децу потребно. 
 лакомислености и саможивља.{S} Или ако не то, онда јој је срце покварено па јој није ништа све 
ђа, мало млађа и мало лепша.{S} Или ако не то, оно бих бар морала имати мало хладније срце и ск 
ак оставити.{S} Та и ти си у ствари ако не боље, оно свима нама равна; па кад се другима гледал 
, већ само збуњена — рече Ленка — онако не бејах задовољна, а знала сам да ће ме овако већина д 
но учитељево вешто питање.{S} Исто тако не питају деца ни из оних предмета што служе поглавито  
е свако види; само је штета што се нико не сећа узроке да истражује — примети јетко Милица.</p> 
оварању са децом, што дечији ум ни мало не мори а много им користи и полажење школе омили.</p>  
е? — рече сад весело Ленка. — То нимало не доликује ни Вама ни моме Кости, који је такође од ка 
овку — То сам од тебе и очекивао.{S} Но не брини се, ја ћу се већ постарати, да и ти за другом  
p>Тиме сам дабоме општину задовољила но не своју савест, која ме је вазда мучила, да сам недост 
а ме воли, па и ако се сад и сама добро не разумем, опет видим, да ми је мио и да га поштујем;  
екла — рече шаљиво домаћин.</p> <p>— То не поричем, — дода му жена — али и опет велим, да се та 
 што се удала? — питаше он.</p> <p>— То не.{S} Али могла је удадбом још причекати — одговори Ми 
 добро, — рече Ленка шаљиво — ал’ за то не мораш ти баш о њему сањати. — Има и других људи!</p> 
 толико себи и деци олакшам, а да уз то не буде механизма и у оним предметима где се баш не сме 
ногозначећи поглед на доктора. — Али то не иде; данас се баш морате и с нашим друштвом задовољи 
д благе и разборите женскиње?</p> <p>То не, ал ти знаш, да ја ни кад ни сам волио хладно и поно 
и опет не можете мерити.</p> <p>— А што не? — питаше Даринка — та свако паметан знаде, да је у  
стојан тога, позива и нека се стиди што не уме да чита у срцу своје околине ону хвалу, што је н 
и, ако се која приповетка или друго што не пређе!</p> <p>После овога за часак сви заћуташе.</p> 
S} У кућу јој нисам могао долазити, јер не долажаше ни један мушки, а она, баш к’о у пркос, рет 
ко ми је ово дана на срцу — рече доктор не дижући очију.</p> <p>— Е, онда се и сам вараш.{S} По 
ећ одлазите, па бих волела да нас данас не остављаш — рече Ленка молећим погледом.</p> <p>— И м 
ко се вели: „какав отац, тако син“ опет не остају ни материн карактер и пример без последице на 
оја љутња вама је детињарија; а ја опет не могу да појмим вашу равнодушност.{S} Та зар ви не ви 
p>Коста је са саучешћем погледа, и опет не могаше срцу одолети већ примети:</p> <p>— Зар се тво 
 ће добити варош а ти село па се и опет не можете мерити.</p> <p>— А што не? — питаше Даринка — 
ем“ и отворено изрекао, да му симпатију не уливам.{S} Друга би можда баш сад трудила се, да му  
више се осећа, него да ја читаву годину не дођем.</p> <p> Ово је такође у смеју и шали изговори 
је се жртвујемо.</p> <p>Ја у оном стању не бејах задовољна; а свако је своје среће ковач те ја  
 велиш! — насмеја се Даринка — али и ту не треба бити сувише осетљив.{S} Има и томе основана уз 
о што је примила док и последњу искрицу не претвори у пепео — у успомену...</p> <p>Ако ли је љу 
 женскињу наособ; јер већина нас мушких не воли озбиљност па и не почиње онде љубити где треба  
вим сама — настави за тим — Мати и отац не могу се из Д. амо селити а сестре су ми још малене.< 
еханизма и у оним предметима где се баш не сме трпити, прихватила сам се и тога иначе мени не п 
иташе радознало г. Коста.</p> <p>То баш не могу рећи.{S} И ја патим са незгоде што су је оне ве 
 и жута пасуља, а ја „новајлија“ па још не навикнута на тај красни „миомир“ што испуњаваше моју 
 и не могу односити.{S} Али изузеци још не чине већину, па ми не можете замерити, што и код мен 
е „моде ради“ мора да се трпи и плаћа. „Не ће бити попа ни попадија да иде у школу“ обично вели 
агонетно што ти и уз општинску хвалу до неба не беше задовољна, него остави тај узвишени и плем 
рба у томе погледу још „цвеће“ туђинац, неби ти се оженио Српкињом ни да му је дукатима заспеш! 
и да му је дукатима заспеш!...</p> <p>— Неби Српкиња ни пошла за туђинца, — примети иронично Ле 
згубила.</p> <p>— Кад се твој „маневар“ неби мене тицао — рече болним осмејком она — и ја бих т 
нисам опазила код деце зависти.{S} А да неби и саме надзорнице грешиле пазе и на њихове поступк 
 ни десет коња преко овог ритског блата неби превукло.{S} Осим тога, ја вас нисам познавао, а о 
сник.</p> <p>— То би све добро било кад неби те надзорнице и вице-надзорнице своју власт злоупо 
о десетицу повишице искала. — зацело је неби добила.</p> <p>— Право велиш! — насмеја се Даринка 
е само од родољубља живети даје можда и неби тако било — рече Милица равнодушно слегнувши рамен 
тресла... примети Коста.</p> <p>Можда и неби у овом случају много напора стало, — рече расејано 
ник, и сад покушах да сањам на месечини неби ли тиме богињу свога срца умилостивио.{S} Боже мој 
ранила се она. — А на послетку и ти јој неби могао забранити.</p> <p>— Забранити...{S} Забранит 
<p>— Ал’ ја би их штампао; а то вам већ неби било право?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ми ништа нем 
зу од твога бабе надао, па се после још неби хтеле удати...{S} А треба да знају, да има мушких  
но жалио, што се одала на тако трудан и неблагодаран позив...</p> <p>— Тако ћемо! — рече Милица 
м као и Ленка увидела, да је тај посао „неблагодаран“.{S} И тако сам затим и ја мање васпитала  
бави; али ви знате, да сам ја по кадгод неблагодарно створење, па ме и сад њено ћеретање и прип 
— Место да је храбриш, ти јој напомињеш неблагодарност.</p> <p>— Шта сам знао, циљ освећује сре 
м руку на њено раме. „Нисам ја баш тако небојша, бојим се ја бога већма него ти, а бабама твоје 
 ћемо се још зарана и вратити.</p> <p>— Небраним; али до који дан већ одлазите, па бих волела д 
има, а болесника може и сатарити.{S} Па неваља ни комлов ни обојке у соби да сушиш.{S} То све ш 
 изузетак; т. ј. да се љутим, што ми ти неверујеш, већ ме се свуда, па баш свуда клониш.</p> <p 
илица, уз тебе.</p> <p>Ленка га чудно и неверујући погледа, па прсну у смеј. — Чудно му је злов 
пропустити и десет криваца, него једног невиног осудити.</p> <p>Тако видите, помоћу тих малених 
е наша сека Пела: „Боље је имати среће, нег памети.“ — И ту нагло устаде и приђе прозору.</p> < 
а мужа, коме је ручак носила, јер је ту негде сено косио.{S} На лицу њеном видим, да је задовољ 
 а у ствари не беше ни Српкиња ни жена, него тек — лутка...{S} А тој: сретан пут! — и онако нећ 
тинску хвалу до неба не беше задовољна, него остави тај узвишени и племенити позив?</p> <p>— Та 
пет засмеја.</p> <p>— Мани се церекања, него ће паметније бити да Милица настави; хоћу још да ч 
 дан Даринчиног отсуства више се осећа, него да ја читаву годину не дођем.</p> <p> Ово је такођ 
вазда волим пропустити и десет криваца, него једног невиног осудити.</p> <p>Тако видите, помоћу 
>Осим тога онај осећај и не беше љубав, него тек <hi>почетак</hi> поштовања, које и ако је близ 
а и прописаних правила као слепац вође, него из свега вадим језгро и што нам је најпрече; а ко  
 да се околностима потчини и прилагоди, него још вазда осећа младалачки и вечито тера — опозици 
нећу даље мучити аманетима мудрих људи, него ћу вам ’нако просто рећи, да сам се — удала још пр 
не иде код мене, да јој бајем протисли, него да мете рена на груди и да иде код доктора — а чим 
} Та боље је да ми се и ракија поквари, него да ми пропадне моје слатко и паметно чедо“! па се  
адом незадовољни,) не треба се вајкати, него напустити тај позив, као што си ти Ленка урадила,  
н знаде, да је у добру лако добар бити, него да се на муци познају јунаци.</p> <p>— Видећу и тв 
на.{S} Нико ти неће добру вољу уважити, него ће се још наћи злурадих критичара што умеју само ј 
грешку, за то се више не хтедох шалити, него најозбиљније тражих прилике и начина да се с њоме  
е у речи Милица. — Није доста тек рећи, него и показати га. — И ту се презриво насмеја.</p> <p> 
о она да бранимо свој пренагљени корак, него ћемо само казивати шта смо за ово три године искус 
филовану“ „кнедлу“ ћутећки да прогутам, него је и вама „пакујем“ па кад доспете ви је лепо и „н 
 да сам морала увидети, да више вредим, него што ме свет цени, та судба прати мене још из ране  
Немој се љутити; ја нећу никог да учим, него тек казујем своје мишљење — рече Даринка. — А тај  
Песталоције допада.{S} Он је више хтео, него што је могао; а више се мучио но што је уживао, то 
телесину“.{S} А ја не идем тако далеко, него тек велим: телесина не чини човека.</p> <p>— Та не 
или, нити да се само на узоре угледамо, него треба оштрим погледом тражити главне препреке, што 
срце покварено па јој није ништа свето, него је већ ишла на то да ономе пружи руку где ће моћи  
Воље сам и ја имала као и свака од вас, него је погрешка у томе, што сам ја обичан човек; а као 
еханично уче не ослањам сасвим на децу, него и њих предузимам кад год ми време допусти и кад ко 
ме гледећи. „Пуши му се глава од посла; него је он бацио око на госпођу фрај... овај, госпођицу 
акључивање разуме се дакле већ по себи; него сврши што пре да и друге чујемо.</p> <p>— Ал’ то ј 
во човечије, па шта вреди љутити се?{S} Него боље пустимо Косту да сврши, — примети Даринка пог 
 народа, који не уме ни да је оцени?{S} Него видим ја да ту нема ништа, и да право каже наша се 
 дрма — рече по малој почивци Милица. — Него боље да се разговарамо, и онако ћемо се брзо раста 
е ми ни то противно — рече весело она — Него шта ти велиш, госпођице Шултесова? сањаш ли још о  
ересантно прихвати он и остави оловку — Него то ћу им ја приповедати.{S} Ти ћеш можда што слага 
римамо — рекоше обе другарице.</p> <p>— Него онда се морамо код мене лично састати, а не тек са 
 <p>— Нисам то хтела да речем.</p> <p>— Него?</p> <p>— Хтела сам казати, да се у томе добу и о  
ца и Даринка замишљено ћутаху.</p> <p>— Него шта ваздан да отежем — настави по неком ћутању Лен 
ох, да се српски не каже госпођа фрајла него госпођица; а узгред приметила сам још, да г. бележ 
аш тако небојша, бојим се ја бога већма него ти, а бабама твоје феле нека је далеко од мене — „ 
она па се засмеја.{S} Али не као до сад него обичним веселим смејом.</p> <p>— Тако видиш, то ми 
у исти мах две другарице.</p> <p>— Није него ћу тек бадава с вама дремати — одговори она па се  
етој учитељској сведоџби.</p> <p>— Није него ћу још сад донашати пројекте, по којима ћу учитељо 
едно с твојом Милицом имадеш више среће него памети, — рече љутито па обуче капут па и он без д 
собу па зови доктора; то ће више помоћи него те ваше лудорије.“ па се маших детиње ручице, да м 
ам ступила у школу са већим одушевљењем него ти, па опет вечита борба и незгоде потресле су га  
се Милица — А на послетку, боље је и то него да размишљаш о метафизици — твојој проклетој учите 
ећам обе сте волеле загонетке...</p> <p>Него знате шта!{S} Мој муж вас обе поздравља и заједно  
а све’ остало иде — под купус...</p> <p>Него си ти браца Коста, баш затуцано сумњало! — све јед 
 користи и полажење школе омили.</p> <p>Него и опет морам признати, да се ја и у предметима што 
јој се та неправда хтела нанети.</p> <p>Него истине ради морам признати, да су ти извештаји већ 
 и пример без последице на деци.</p> <p>Него да се манем „филозофирања,“ дода за тим смешећи се 
 n="37" /> <p>„Којешта!“ осечем се ја. „Него носи ти млада дете у собу па зови доктора; то ће в 
межљиво гуркаху је да ћути, али баба се недаде смести већ провлачећи дете и трећи пут кроз зид, 
 да при моме избору, ондашњи свештеници недадоше свога гласа за мене из мени непознатих разлога 
Ленка, па опет оде у кујну; јер је била недеља па је требало мало више посла око ручка положити 
 зато доћи, што је данас субота а сутра недеља; иначе нема учитељу у време школско гошћења.</p> 
на то сам помишљала, те баш за то сваке недеље мењам те своје надзиратељице, па како је у свако 
ебала тетке да позна.</p> <p>Већ је три недеље, од кад су код њих, па навалише, да иду и својим 
о се на жељезничкој станици вароши** на недељу дана, по оној поменутој ноћи. — Приправници обој 
 ће ти пребацивати и најмању погрешку и недостатак.</p> <p>— Погрешке своје радо ћу чути, а хва 
 Оне увиђају да им у делању имаде неких недостатака, које оне саме без опште помоћи не могу да  
орасла или док се не покаже тога позива недостојна.</p> <p>Тим начином досад нисам опазила код  
савест, која ме је вазда мучила, да сам недостојна тога позива кад га не вршим по своме уверењу 
а руке. — Јест, госпођице, — рече затим нежно и ватрено гледајући јој у очи — она је вавек исти 
а гледала девојче са изразом материнске нежности и љубави.{S} Али мало после зајеча од бола, шт 
p> <p>— Ако допустите, да тим белешкама независно разполажем, одмах ћу се дати на посао.</p> <p 
 хвале; а усљед тога осећања постадох и незадовољна.</p> <p>— Гле, гле.— рече Милица — Та ти си 
ако (а уз то смо својим успехом и радом незадовољни,) не треба се вајкати, него напустити тај п 
обрим околностима, а задеси ли те каква незгода, сети се да је уз тебе дете, које те не може ра 
> <p>Тек тим путем могуће је мени поред незгода што их учитељи на селу трпе, да по чешће провед 
ти Даринка — Твоја природа није да се с незгодама бори; а у ужем кругу, у породици или као што  
p>То баш не могу рећи.{S} И ја патим са незгоде што су је оне већ навеле, боли то и мене као и  
евљењем него ти, па опет вечита борба и незгоде потресле су га већ и код мене, те почињем ладни 
ог правца у настављању, који ће и у том незгодном стању, бар у нечем користити.</p> <p>— Али ка 
а!...{S} Јест, зна баба Мара све!“ И ту незграпно стиште дете тек једном руком а другом се песн 
 онако у свези са тезом из педагогије о нези чулних органа — примети јој шаљиво Даринка и намес 
обично чист сељак, што ни читати ваљано незна; они нам дабоме немогу рад наш оценити шта више,  
ђа и Душанија и све остале њима подобне незнају више.</p> <p>— И ја сам тебе чешће поучавала, п 
. пр. питање:{S} Колико становника има, незнам која варош у Америци? или:{S} Кол’ко универзитет 
 питаше он кад сами остадоше.</p> <p> — Незнам; а и нашто ћу! — рече она.{S} Један дан Даринчин 
итељица! — викну скоро Милица.</p> <p>— Незнам — рече Даринка а озбиљни јој израз на лицу пређе 
д сваки час треба воде!{S} Па и та мати незнам шта је мислила, кад ме је амо довела?{S} Заповрћ 
ш“, дабоме — то је тешко.</p> <p>И тако незнам из ког плеснивог „призрења“ и „штедње“ пита на п 
ми се „лекција“ баба Марина! ...</p> <p>Незнам ко би уз толике неприлике и иа то воље имао?! —  
а, беше ова соба најбољи сведок крајњег незнања у погледу чувања здравља од већега дела нашега  
у безмерну материњску љубав, сиротињу и незнање, те се за часак дадох у мисли.{S} Али кад ме он 
амет, да види пожртвовање и родољубље у незнатноме раду — сеоског учитељства?! </p> <pb n="24"  
ракси т. ј.{S} У животу нама су чисти и неизмајсторисани осећаји скученост срца и хладноћа или  
.{S} Па кад му она већ улива симпатије, нека се и узму.{S} Ја сам се уклонила у одсудном часу д 
и себе и свет па постају, за нас мушке, нека страшила и неприродна чудовишта, која би се и с вр 
 општина кад хоће да им ваљано служимо, нека се боље побрине за нас, а не да нас мане да у свом 
Ја? — рече Даринка па протре очи —- Ал’ нека, треба и ја да запамтим кад сам полагала учитељски 
 том стигоше и до прве станице, где уђе нека госпа са двоје дечице, те тако прекидоше пређашњи  
бога већма него ти, а бабама твоје феле нека је далеко од мене — „лепа кућа“; само се сети, да  
ца.</p> <p>У исти мах прође кроз гробље нека лепа, млада и здрава сељанка; враћала се од свога  
чанства није ни достојан тога, позива и нека се стиди што не уме да чита у срцу своје околине о 
устајете послаћу вам почетак а свршетак нека сваки читалац по своме ћефу замишља.{S} Тиме ће пр 
 — умеша се муж.</p> <p>— Пусти је само нека по вољи говори; чућеш после од мене што ти још уст 
вду; а сузе што их том приликом рони по нека мајка, деда или меког срца баба морају сваког бар  
мам истрајности и енергије.{S} Па добро нека је и то! — нећу да се браним — Али главни је узрок 
Али срце као да му у истом моменту опет нека ледена рука дирну.{S} Миличина рука је истина сад  
е може користи донети.</p> <p>И зато ја некадашња противница ланкастеровог начина увела сам већ 
 је проклети скептицизам већ продро и у некадашњу престоницу безазлености и поверења — у срце ж 
ти; само ако ме не одбије — рече доктор некаквим меким гласом и пружи руку своме пријатељу, кој 
ћ провлачећи дете и трећи пут кроз зид, некако смешном иронијом настави:</p> <p>„Знам ја, да но 
ше школе предавати.{S} И онда су заиста неке имале право што су педагогију и психологију училе  
 Милица приђе гласовиру па разгледајући неке ноте, што се ту нађоше испитујући посматраше докто 
као што често и мушки механично изричу, неки томе сличан израз...</p> <p>Ленка и Милица прснуше 
сташног израза а очи јој узеше за часак неки благ израз те загрливши другарицу рече: — Видим да 
то доба вечито избегава мој поглед; тек неки дан добио сам куражи, да је као кривац молећи погл 
ет су код Ленке.{S} Дошле су да проведу неки део ферија и код ње; јер као што већ знамо г. Кост 
 године свога учитељовања у своју школу неки томе сличан начин.{S} Упала сам у школу са четири  
/p> <p>Обоје деце беше покривено најпре неким топлим губером (ћилимом) а преко тога грдном дуњо 
кошар с комловом, покрије га чаршавом и неким старим кожухом, и изнесе у коморицу што је била д 
суђене да више размишљају, но што је то некима по вољи...</p> <p>Коста тихо уздахну али мишља д 
вно долази од особе коју љубимо.{S} Код неких је то гориво бело лице, вити стас, бисер-зуби, ча 
мен-образи и томе подобне ствари, а код неких је опет разборитост, искреност и друге душевне вр 
то.{S} Оне увиђају да им у делању имаде неких недостатака, које оне саме без опште помоћи не мо 
, и своју вредност и опачину и плиткоћу неких...</p> <p>Али последњу реч прогута и нагло устаде 
, но и опет порумени и заћута.</p> <p>— Неко време ћутаху сад све три и то, Даринка и Милица гл 
погледа бацао на њен прозор, који се од неко доба поче много раније завесом застирати.{S} И так 
ој учитељици плаћу изда.</p> <p>— Ти од неко доба и сувише црно видиш — рече Милица — а тиме чи 
 тим трава јаче зашуштала, баш ко да је неко на другу страну врта хитро и лако протрчао.</p> <p 
копале зид па кроз ту пукотину провлаче неко болно преболно дете.</p> <p>Дете је било више мртв 
S} Учинило му се да је у оближњој сенци неко уздахнуо и да је за тим трава јаче зашуштала, баш  
е појединаца, кад маса сматра школу као неко зло — које „моде ради“ мора да се трпи и плаћа. „Н 
 За моју природу није да гладим децу ко неко пудлу; а и ти ћеш видити, како ћеш у школи проћи б 
 у једној собици три младе женскиње код неког стола претовареног разним књигама, рукописним бел 
могла.</p> <p>У ходању видим, да се код неког зида искупило више жена, а из те групе чула се из 
 и њени, — сиромашни људи.</p> <p>После неког времена стаде влак и кондуктер отвори врата.{S} О 
ичним дрвеним крстом, на коме беше осим неког женског имена, још и ово забиљежено: „Овдашња вре 
е поред мужа комотно живети или уз њега некога угледа у свету стећи.</p> <p>— Тако и ја мислим  
ово и нехотице уздахнуо кад га је после некога времена Милица несташно Ленци приказала као свог 
чит — примети му само доктор, али се за неколико тренутака и опет замисли; а Милица весело прим 
ци утишаше те се чула тек граја а после неколико тренутака зачу се поново и последње:{S} Збогом 
уди!</p> <p>Даринка се насмеши, и после неколико тренутака ћутања, живо рече:</p> <p>— Моји сан 
асак неодлучно и збуњено ћуташе и после неколико тренутака тихо рече:</p> <p> — Примам Вам пону 
рујаним гласом — На пример, да си после неколико година корисна рада, настанила се у каквој сре 
има беше то место и милије, те тако пре неколико месеца постадосмо нас двоје муж и жена.{S} А ш 
на пећи озго био је кошар са комловом и неколико пари обојака, што их је домаћица без сумње јут 
 томе нисам успела, препоручила сам јој неколико кућевних средстава и затим се од ње опростим.< 
у.</p> <p>Болесно дете лежало је сад на неком траљавом кревецу близу пећи уз своју успавану сес 
са двадесет година у напред и да сам на неком гробљу.{S} У средини тога гробља лежи и један гро 
 Него шта ваздан да отежем — настави по неком ћутању Ленка — Моје је уверење, да ни један учите 
и другарице јој — већ давно учитељица у неком селу, писаше Даринци и Милици ово:</p> <p>„Свако  
с тим седе за гласовир па стаде свирати неку веселу песму.</p> <p> Сретна природа — прошапута Л 
 вреди љутити се?</p> <p>— Ту ко велиш, нема апелације — примети Милица.</p> <p>— То и јесте зл 
} Па онда вам је сво учитељство криво — Нема вам истрајности, способности и шта знам ја, шта јо 
то га сад смеј пријатеља одмах сети, да нема права срдити се, те опет седе на старо место и као 
5" /> <p>И опет сам хтела да викнем, да нема веће среће, од учитељичке кад се и опет тргох, на  
до уверења, да би много сретнији био да нема тих проклетих ферија, или да један пут настану веч 
ање и приповедање: како грк Јовина Ката нема вољу што је за учитеља дошла „женка“ нехтеде забав 
е да код нас на селу ни двадесетак кућа нема сата, а немамо ни стална школска послужитеља, који 
о је данас субота а сутра недеља; иначе нема учитељу у време школско гошћења.</p> <p>Но вечери, 
риметила сам још, да г. бележник зацело нема посла, па зато гледа кроз прозор.</p> <p>„Бре није 
ожењених натароша а боме ни учитеља; то нема никог ни да ми понуди другу титулу, и зато сам ја  
 углађено понашање.</p> <p>— Твој говор нема овде места; сам признајеш, да и Милица доста вреди 
бе у врту чула најбољи доказ, да у њему нема <hi>довољно</hi> онога горива, које ја тражим и ко 
 ни да је оцени?{S} Него видим ја да ту нема ништа, и да право каже наша сека Пела: „Боље је им 
Ленке већ чули.{S} Но како у моме месту нема неожењених натароша а боме ни учитеља; то нема ник 
ушких учитеља; они сироти и ако касније немају воље за тај позив морају га и киселим лицем врши 
ише учитељица.</p> <p>Замераћете ми, да немам истрајности и енергије.{S} Па добро нека је и то! 
на селу ни двадесетак кућа нема сата, а немамо ни стална школска послужитеља, који би путем зво 
аво?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ми ништа немамо против; шта више, за твој труд даћу ти и почетак 
ј се, бићемо кратке примети Милица — Ми немамо као она да бранимо свој пренагљени корак, него ћ 
 дабоме нисам ја крива, већ околности и немар нашега народа према учитељству и школи.{S} Но баш 
 неможе мене кривити; томе је тек узрок немар општине и Срба према школи.{S} Јер шта вреди зауз 
 при данашњем наставном плану и сеоском немару за школу, и ваљан успех са децом у знању показат 
 вољу па јој само рекох:</p> <p>„Зар ви немате штале, кад сте у соби ракију налили?“</p> <p>„Им 
id="SRP18840_C4"> <head>IV.</head> <p>— Немаш много бележити — поче она.{S} И ја сам у почетку  
 плану на то Ленка — Но ја ти кажем, да немаш право.{S} Воље сам и ја имала као и свака од вас, 
апустио, мој говор ниси ни бележио, сад немаш целу приповетку.</p> <p>— Ти си му обећала почета 
ога за часак сви заћуташе.</p> <p>— Зар немаш ништа више да кажеш? — питаше по малој почивши г. 
 одавно на страну оставио.</p> <p>— Зар немаш ништа више да кажеш? — питаше он опазив тај Дарин 
ићеш и ти, чим се сетиш оних многих:{S} Немица, Мађарица, Влахиња па чак и Францескиња, којима  
Даринка док смо заједно биле.{S} Али ја немогох да се задовољим ни својим успехом у школи а још 
, који ми је у део пао, али је саковати немогох.</p> <p>„Права срећа састоји се у задовољству“  
д нисам више учитељица <pb n="26" /> па немогу помислити, да си чича Харалампије мој фамилијаз  
 ни читати ваљано незна; они нам дабоме немогу рад наш оценити шта више, можда су нам до сад би 
азим у ту врсту искушења, па да вас баш немогу разумети. — рече смешећи се Даринка. — О, наилаз 
а што је касније опет неуредно примала, неможе мене кривити; томе је тек узрок немар општине и  
шта ће да каже и да јој одобрити неће — неможе при данашњем наставном плану и сеоском немару за 
а; та доктор није био таки човек; да се неможе трпети, а уз то беше он и ваљан и уважен, па је  
им разредом, — питаше Ленка — он ти тек неможе писмена извештаја давати?</p> <p>— Дабоме да не; 
 љубав освртати!...</p> <p> И зато нико неможе ни Милицу осудити, што је и она мислила, да је н 
ам је и јасно, да нам се приповетка баш неможе по вашој жељи свршити.{S} Али кад баш од намере  
уководило славољубље и — мода.</p> <p>— Немој претеривати — рече сад Милица уклонивши се с проз 
а. — И ту се презриво насмеја.</p> <p>— Немој се љутити; ја нећу никог да учим, него тек казује 
Та ти си боља но многе од нас.</p> <p>— Немој ме хвалити, јер нисам заслужила.</p> <p>— И ниси, 
ствара најсретније бракове.</p> <p>— Та немој тако ватрено! — насмеја се доктор — ако те чује Л 
у мучећи се и глад осетимо.</p> <p>— Та немој претеривати, — умеша се сад Коста — Гладна ниси т 
узвишени и племенити позив?</p> <p>— Та немој мислити, да си томе баш само ти узрок.{S} Имала с 
је тек потребна сушта љубав! ...</p> <p>Немојте се срдити што овако говорим.{S} Ја знам, да сву 
а — само још морам приметити, да титула немора бити баш „госпођа натарошевица“, може она и друк 
ба твога живота провео у туђини и мећу „Немчадијом“; а карактер Српкиње и туђинке врло је разли 
ш га имати; па и тај грдни труд биће ти ненаграђен, превиђен и без сваког признања.{S} Људи, др 
нтнија, а добро знате да се и онако тек необии интересантно од нас удаљене ствари радо читају и 
д дрхтала, а из очију сипаше јој такође необична ватра али он и опет уздахну.{S} У тим ватреним 
траше доктора на чијем се лицу огледаше необична узрујаност.</p> <p> — Од куда се сетисте те ст 
мишља.{S} Тиме ће приповетка бити бар и необичнија и интересантнија, а добро знате да се и онак 
јава, те и нашим познаницама не беше то необично — у самој ствари дабоме да је друкчије стојало 
 гласно засмеја а очи јој се запламтише необичном ватром.</p> <pb n="49" /> <p>— Не, Коста, то  
се учинити, да је она хладна, дурљива и необразована према предусретљивим туђинкама.{S} Али она 
аји скученост срца и хладноћа или чак и необразовање; а озбиљно размишљање за нас је увек гордо 
ање ватрен био.</p> <p> Милица за часак неодлучно и збуњено ћуташе и после неколико тренутака т 
 жељи свршити.{S} Али кад баш од намере неодустајете послаћу вам почетак а свршетак нека сваки  
слено тумачити.{S} А што је он случајно неожењен, а наше познанице неудате, то је свету сасвим  
 већ чули.{S} Но како у моме месту нема неожењених натароша а боме ни учитеља; то нема никог ни 
и твоје речи Коста, не морају зато бити неоправдане; јер изузетака налази се свуда, а право да  
.</p> <p>— Боже мој, зар је то баш тако неопростив грех био! — примети Ленка. — Требала си оста 
а — да је та проклета еманципација жена неопходна потреба за цело човечанство и не тек за женск 
обро разјаснила и у којима сад већ није неопходно нужно учитељево вешто питање.{S} Исто тако не 
 мене није трговина, и ако сам хладна и неосетљива женскиња...</p> <p>— Ти си дакле била јутрос 
 дволичност у животу пратиле, па јој то неповерење није замерити — примети г. Коста. — Али ако  
лила?</p> <p>— Ту метаморфозу донела је неповољна сведоџба — рече опет са осмехом Даринка.</p>  
киваху други влак, који се баш данас из непознатих узрока закаснио.</p> <p>— Баш ми је жао што  
ци недадоше свога гласа за мене из мени непознатих разлога, па је држала, да мећу нама — као об 
лази се свуда, а право да кажем ни сама непојмим женскињу, која ће се поред себи равних у туђин 
 покушај; јер веруј, њој је тек светска неправда што је у животу сретала навукла ту одвратну и  
презриви поглед оне јаднице којој се та неправда хтела нанети.</p> <p>Него истине ради морам пр 
д и њихову ваљаност, а ту тек неће бити неправде, те ће и опет важити, да је свако своје среће  
ваљана учитеља накнада за сву досадашњу неправду; а сузе што их том приликом рони по нека мајка 
нисам ја сама на то осуђена; осећају ту неправду и друге мени равне сестре што су осуђене да ви 
црно видиш — рече Милица — а тиме чиниш неправду нашем драгом народу.</p> <p>— Можда Ал’ нико ј 
ад Ленка — и у твојој души морала је та неправедна оцена грдан и од рђавих последица утисак ост 
 ако неће да је права лутка свет обично неправедно оцењује, исмејава и презире, док сиротице и  
и ја мислим рече Ленка — и зато ми је и неправо, што ће ти паразитски карактери што им је главн 
 се речима никад исказати не да.</p> <p>Непрестано вичете да нисте награђене, а не видите и нећ 
 са ревношћу и доброчинством може човек непријатеља стећи, па сам сад ако не боља оно бар памет 
ично међу Србима — и сада још баш крвно непријатељство постојати мора; јер и ако је баба опет ј 
у саставци чиста истина, која је обично непријатна укуса и за вољно „ајнемовање“ и друкчијим „ј 
рина! ...</p> <p>Незнам ко би уз толике неприлике и иа то воље имао?! — умеша се и Ленка.</p> < 
е и воли.</p> <p>— Даринку су можда тек неприлике и дволичност у животу пратиле, па јој то непо 
ети она горко.{S} То би и њега довело у неприлику, да размишља.{S} А тада би можда стекао према 
 постају, за нас мушке, нека страшила и неприродна чудовишта, која би се и с врагом здружила, с 
к видела погрешку, то јест, моћ, својих непромишљених и изазивајућих речи.{S} Но и ако се тргла 
рајати, а зна да је и сама погрешива па несме ни своју другарицу строго да оцени.</p> <p>Али ја 
о, да љубав није шала, и да се са срцем несме ни пошалити, хтео сам да поправим своју погрешку, 
и стар, поштен или обешењак, сретан или несретан, јер она ужива у лажном сјају па јој је доста  
више сретна што ме је добила или сувише несретна што остави учитељевање; доста да никог није у  
ти њега здраво?</p> <p> С Миличина лица нестаде оног несташног израза а очи јој узеше за часак  
као ја Ленку?</p> <p>На Даринчином лицу нестаде осмеха, па поруменивши рече простодушно:</p> <p 
 осећах, сасвим примерен био, али га је нестало још пре но што се љубав могла развити.</p> <p>— 
чава учитељичка пензија престаће чим ње нестане.“</p> <p>— Та то је судба свију учитељица! — ви 
 мужу вечито ћератање досади...)</p> <p>Нестане ли тога горива у љубљених особа то нам га не мо 
 „уништите узроке а последице ће и саме нестати!“ — насмеши се Даринка — То правило драга моја, 
ам мислио да то чиним из радозналости и несташлука, но кад Ленка о феријама оде дома, дођох до  
о кад га је после некога времена Милица несташно Ленци приказала као свога вереника, и кад је з 
етка ми је на измаку — настави весело и несташно Милица — Цео живот и уверење моје слично је он 
ену новине читати — прекиде га и заврши несташно Ленка.</p> <p>Другарице јој се смејаху, а муж  
ти задовољити с обичним човеком? — И ту несташно погледа Даринку.</p> <p>— Ругај се ти колико х 
о?</p> <p> С Миличина лица нестаде оног несташног израза а очи јој узеше за часак неки благ изр 
к и за мене, а још више за свет који је нестрпљив и сујетан, па ужива у стармало-наученој деци. 
 да туђу тајну дозна, и ако га се ништа нетиче!</p> <p>— Не тиче! — викну у исти мах муж и жена 
ожда и боље проћи; таке сте среће, да и нетражећи стичете симпатију своје околине.{S} А ја — ма 
остаје здраво Ленци.</p> <p>Кад дођете, нетражите ме у учитељичину стану, већ сиђите у ону вели 
лу“ обично вели наш сељак.{S} И ту онда нетреба другога коментара.</p> <p>— Тешко нама, — уздах 
етни људи па ће вришко и теби дати пут; неће наше девојке бити попадије ни помодуше да им треба 
вати „сцену радосна састанка.“</p> <p>— Неће ме дочекати.{S} Нисам им могла извесно назначити д 
и.{S} Свака се сећа да јој „господство“ неће дуго трајати, а зна да је и сама погрешива па несм 
 зато нећу да очајавам; уверена сам, да неће на томе остати, нашу праву вредност оцениће тек на 
више стрпљења и разлагања.</p> <p>— Шта неће огорчење изнаћи — насмеја се Даринка — с те стране 
ени теле поклонио.{S} Он вели, млеко ме неће толико коштати, да могу одрасну краву купити, а вр 
дним или два степена ниже оценити, мене неће баш много љутити; знање, што сам га стекла, не мог 
ретније доба у коме се мислеће женскиње неће морати тек за учитељски позив решити!</p> <p>Увере 
 кад би и душу за тебе дала, опет ти се неће прва приближити; шта више често ће ти се учинити,  
 лошије оцењена будем?{S} Не, тога више неће бити!{S} Кад би ја тако радила видео би се мој грд 
што га ви желите још није а држим, да и неће куцнути час...</p> <p>За такав свршетак морала бих 
колности ученичкој.{S} И за то, нико ти неће замерити, ако се која приповетка или друго што не  
е било да си мање ревностна.{S} Нико ти неће добру вољу уважити, него ће се још наћи злурадих к 
ећ зна шта ће да каже и да јој одобрити неће — неможе при данашњем наставном плану и сеоском не 
еруј ми, то ти ни Бог ни људи опростити неће!“</p> <p>С тим је оставим и уђем у кућу камо је ма 
идиће народ и њихову ваљаност, а ту тек неће бити неправде, те ће и опет важити, да је свако св 
анство.{S} Мањину опет — веле оне — ако неће да је права лутка свет обично неправедно оцењује,  
утка...{S} А тој: сретан пут! — и онако неће усрећити ни себе ни друге.</p> <p>— Тако можда мис 
те године сме по вољи осећати, па и оно неће да се околностима потчини и прилагоди, него још ва 
вога дара природе; јер знаде, да јој то неће срамоте нанети.{S} Сва промена што је поводом тога 
 се баш похвалити, а проклето срце опет неће да знаде, да је у женским грудима па да тек уз оне 
е сад одобравам; јер кад и мој Сава већ неће жену што мисли, — а свака боља мислити мора — кака 
аринка и Милица тако стану „разводити“, нећемо ове ноћи ни тренути.</p> <p>— Не бој се, бићемо  
 се за три године нисмо доста спремиле, нећемо ни сад мудрост кашиком покусати.</p> <p>— Тако ј 
ече на то Милица.</p> <p>— Та пасти тек нећемо! примети Даринка. — А’ што ће нас можда из појед 
шта знам ја, шта још ви не ређате.{S} А нећете да се сетите, да смо и ми људи — рече она дошавш 
нико још није раменом свет поправио, па нећете ии ви.</p> <p>— Раменом не; ал’ енергичним радом 
ичете да нисте награђене, а не видите и нећете да видите најлепшу награду! — а очи јој се при т 
и нисте у сватови биле, надам се да нам нећете замерити.{S} Било је у то доба тако блато, да ва 
<p>— Опет народ! — рече јетко Ленка — а нећеш да знадеш, да се од родољубља не може ни три дана 
просвети напредујемо.</p> <p>— Та ваљда нећеш тврдити да идемо у натраг? — рече јетко Даринка.  
и енергије.{S} Па добро нека је и то! — нећу да се браним — Али главни је узрок, што ја не спад 
у Ленке веренички прстен дао.</p> <p> — Нећу да га примим — говорила је она — ствар још није св 
шараше својим штапом по трави.</p> <p>— Нећу брате да те учим — рече даље г. Коста — али добро  
 јој иронија па поносито рече:</p> <p>— Нећу никога да вређам; али учитељ, који тражи друге наг 
о насмеја.</p> <p>— Немој се љутити; ја нећу никог да учим, него тек казујем своје мишљење — ре 
, ја сам једанпут у животу пофалила, па нећу више.{S} Или би ти хтела да због родољубља и мог у 
асак обоје ћутаху.</p> <p>— Ја те брате нећу одвраћати од намере — рече сад Коста — јер и Милиц 
е Коста прилично и познаје.{S} И зато и нећу од вас ништа тајити.</p> <p>Коста се спусти на обл 
огу се молити и разумно живити, и то ти нећу заборавити!“ а очи јој се у сузама засијаше.</p> < 
 али ко ће нам свима угодити?{S} И зато нећу да очајавам; уверена сам, да неће на томе остати,  
 видим, табак је скоро пун.{S} Зато вас нећу даље мучити аманетима мудрих људи, него ћу вам ’на 
 те да оде спавати.</p> <p>— Али ја баш нећу! — шалио се он — знам да ћеш им приповедати како с 
 он случајно неожењен, а наше познанице неудате, то је свету сасвим обична појава, те и нашим п 
ла.</p> <p>— Тек кад јој општина одвише неуредно стаде плату издавати, добио сам и ја прилику,  
тромесечну плату; а што је касније опет неуредно примала, неможе мене кривити; томе је тек узро 
има запламтише — или зар вас баш нимало неусрећује кад вас на улици задржи чак четврто годишња  
 И тако вам ја постадох у правом смислу неутешив љубавник, и сад покушах да сањам на месечини н 
м ти могао помоћи?!</p> <p>— Та тако ви неучитељи вазда зборите.{S} Па онда вам је сво учитељст 
10 минута воде из бунара вадила можда и нехотице шапуташе:</p> <p>„Кад ћу вез довршити; кад сва 
брити Даринци и својој жени а што сад и нехотице морам и ја да одобрим ту проклету еманципацију 
ас и ја весела, а весељу знате, да се и нехотице гледа „кроз прсте“...</p> <p>Добила сам од јед 
ка.</p> <p>— Ваљда да опрости, што си и нехотице истину казала — рече Ленка па се и опет засмеј 
вршим по своме уверењу.{S} И зато сам и нехотице поцрвенила и застидила се кад сам чула, да ме  
димице гледале... с тога је он поново и нехотице уздахнуо кад га је после некога времена Милица 
сти мах обори очи и заћута. — Беше му и нехотице изашла пред очи Даринчина слика па премишљаше  
ма вољу што је за учитеља дошла „женка“ нехтеде забавити.{S} Шта више то ме је баш растужило.{S 
 који ће и у том незгодном стању, бар у нечем користити.</p> <p>— Али камо тог правца? прекиде  
Та тек је четир сата — рече г. Коста. — Неш кажи ти мени момче, шта још оклеваш?{S} Мени се то  
на те заборавише своју намеру.</p> <p>— Нешто си бледа, да ти није зло? — питаше брижно Ленка м 
. — Боже мој, чудан ти је човек; све га нешто копка да туђу тајну дозна, и ако га се ништа нети 
детињски засмеја.</p> <p>Доктора к’о да нешто у срце текну при веселом звуку тога смеја те упра 
а сама има у В. осим 500 форината још и нешто земље и стан који најмање вреди 150 форината годи 
вица...{S} Милице, тешко и теби, ако ти нешто очи оболу! ... или се и твоме мужу вечито ћератањ 
S} Узела сам кола и рекла јој, да морам нешто важно дома телеграфисати, па је позвала са мном њ 
м.</p> <p>— Право имаш; и сама сам тако нешто приметила, од кад сам с тобом — примети Ленка. —  
p> <p>— Одакле да почнем? из писама већ нешто знате.</p> <p>— Оне можда и знају; но и ја бих во 
воља не признаје ти се ни од другарица, ни од професорске колегије.</p> <p>— Лепо је тешиш! — о 
S} Милица, на пример, није о њој никад, ни размишљала, па се опет удала...</p> <p>— Волео би зн 
, не исплаћује се ни новчаном наплатом, ни признањем народа; а кад метнем руку на <pb n="25" /> 
 ћу? — рече Даринка слегнув раменима. — Ни моје срце није машина, па да навијем осећаје онако к 
да никог није у сватове звала.</p> <p>— Ни једно ни друго, већ само збуњена — рече Ленка — онак 
су морале бити ваљане девојке.</p> <p>— Ни кост ми врана у тебе не донела! — рече Ленка гледећи 
пка до сада још нисам покајао.</p> <p>— Ни ја — примети она умиљато га погледав, па му наслони  
ћ од толико година, па ми није ни брига ни од десет доктора и таки паметни госпођа! ..{S} Фала  
еком ћутању Ленка — Моје је уверење, да ни један учитељ ни учитељица на селу — разумете ли? — н 
мо ради тога не искључујем из тога реда ни иначе најслабију или најгору све док сама не увиди и 
тва у спокојном кругу породичном,“ онда ни ви не можете мени замерити, што сам тако брзо следов 
нскиње?</p> <p>То не, ал ти знаш, да ја ни кад ни сам волио хладно и поносито женскиње, а...</p 
 ми руке тако, да се иначе не бих могла ни отети. — И с тим изви своје из његових усијаних руку 
болесника може и сатарити.{S} Па неваља ни комлов ни обојке у соби да сушиш.{S} То све шкоди и  
 Ленка. — То нимало не доликује ни Вама ни моме Кости, који је такође од када се јутрос с Вама  
а намирисала сам ја, да баш ни поповима ни си у вољи, па макар да једни по сто пута кажу да си  
не хвале и којих се у бољим околностима ни сами не би прихватили.</p> <p>Тако н. пр. знате, да  
сва срећа у доброј сведоџби? а није она ни крива, што је сретнија, па се повикало одма од почет 
катима заспеш!...</p> <p>— Неби Српкиња ни пошла за туђинца, — примети иронично Ленка — Српкиње 
 Српкиње, а у ствари не беше ни Српкиња ни жена, него тек — лутка...{S} А тој: сретан пут! — и  
ар баш све у памети имати?!</p> <p>— Па ни ја нисам боље пролазила — примети Милица — Баш кад с 
ра да се трпи и плаћа. „Не ће бити попа ни попадија да иде у школу“ обично вели наш сељак.{S} И 
ложити.</p> <p> За ручком није г. Коста ни ваљане две речи прозборио, а кад му Милица ћеретајућ 
што питање.{S} Исто тако не питају деца ни из оних предмета што служе поглавито за развијање ра 
но питање!{S} Та ја бар нисам учитељица ни женскиња, да би ми се и те ситнице замерале; — смеја 
може и сатарити.{S} Па неваља ни комлов ни обојке у соби да сушиш.{S} То све шкоди и здравима и 
 форму...{S} Јер веруј ми, то ти ни Бог ни људи опростити неће!“</p> <p>С тим је оставим и уђем 
тароша а боме ни учитеља; то нема никог ни да ми понуди другу титулу, и зато сам ја видите, још 
</p> <p>То не, ал ти знаш, да ја ни кад ни сам волио хладно и поносито женскиње, а...</p> <p>Ко 
им тога — рече смешећи се — нисам никад ни била „чедо среће“ па нисам научила да примам награде 
ан пут! — и онако неће усрећити ни себе ни друге.</p> <p>— Тако можда мисле и праве туђинке о с 
ш да знадеш, да се од родољубља не може ни три дана живети.{S} Народ и општина кад хоће да им в 
освртати!...</p> <p> И зато нико неможе ни Милицу осудити, што је и она мислила, да је наклонос 
ти пут; неће наше девојке бити попадије ни помодуше да им треба учитељка а намирисала сам ја, д 
а, да је користан члан човечанства није ни достојан тога, позива и нека се стиди што не уме да  
о село већ од толико година, па ми није ни брига ни од десет доктора и таки паметни госпођа! .. 
ло...</p> <p>То су, видиш, речи, у које ни сам хтео веровати и које сад одобравам; јер кад и мо 
д весело Ленка. — То нимало не доликује ни Вама ни моме Кости, који је такође од када се јутрос 
е месту нема неожењених натароша а боме ни учитеља; то нема никог ни да ми понуди другу титулу, 
, а зна да је и сама погрешива па несме ни своју другарицу строго да оцени.</p> <p>Али ја сам з 
љубав није шала, и да се са срцем несме ни пошалити, хтео сам да поправим своју погрешку, за то 
очекивати од проста народа, који не уме ни да је оцени?{S} Него видим ја да ту нема ништа, и да 
ово три године полагах, не исплаћује се ни новчаном наплатом, ни признањем народа; а кад метнем 
 замера, а добра воља не признаје ти се ни од другарица, ни од професорске колегије.</p> <p>— Л 
дан ћошак те дремаху.</p> <p>— Та ту се ни дремати не може! — сувише се влак дрма — рече по мал 
/p> <p>— Кажи све! — рече Коста — иначе ни ја не видим узрока за...</p> <p>Али он и не доврши а 
ј нисам могао долазити, јер не долажаше ни један мушки, а она, баш к’о у пркос, ретко је куд иш 
 носило име Српкиње, а у ствари не беше ни Српкиња ни жена, него тек — лутка...{S} А тој: срета 
у љубљених особа то нам га не могу више ни пружати и онда и наша љубав мора да престане.{S} Па  
и значајно свога мужа.</p> <p>— Није ми ни то противно — рече весело она — Него шта ти велиш, г 
о — гунђао је он. — Ал’ ти дабоме, ниси ни покушавала, доста ти је кад је само оно преклапало,  
ој посао давно напустио, мој говор ниси ни бележио, сад немаш целу приповетку.</p> <p>— Ти си м 
а једну форму...{S} Јер веруј ми, то ти ни Бог ни људи опростити неће!“</p> <p>С тим је оставим 
куд ишла, те јој се не могох придружити ни у пратњи.{S} И тако вам ја постадох у правом смислу  
ашару.</p> <p>— А не ће ти нико обесити ни колајну за твој сувишан рад — дода још Милица.</p> < 
ој: сретан пут! — и онако неће усрећити ни себе ни друге.</p> <p>— Тако можда мисле и праве туђ 
тако стану „разводити“, нећемо ове ноћи ни тренути.</p> <p>— Не бој се, бићемо кратке примети М 
а — Моје је уверење, да ни један учитељ ни учитељица на селу — разумете ли? — на селу, рече, ка 
им ја сам погодније створење; јер нисам ни навикнута, да се околности по мојој вољи и замном ок 
етака налази се свуда, а право да кажем ни сама непојмим женскињу, која ће се поред себи равних 
 — примети Милица.</p> <p>— Ја не дајем ни једној баш ни какве власти.{S} Право награђивања и у 
биле.{S} Али ја немогох да се задовољим ни својим успехом у школи а још мање упливом школе на н 
ави:</p> <p>— Не могу сасвим да одобрим ни ваше тужакање, да вам силно учење отима време за вас 
ће“ туђинац, неби ти се оженио Српкињом ни да му је дукатима заспеш!...</p> <p>— Неби Српкиња н 
вом разговарању са децом, што дечији ум ни мало не мори а много им користи и полажење школе оми 
ти; јер док беше Даринка овде није било ни зле воље...</p> <p> Враголасти осмеј којим беше та п 
 ни двадесетак кућа нема сата, а немамо ни стална школска послужитеља, који би путем звоњења мо 
три године нисмо доста спремиле, нећемо ни сад мудрост кашиком покусати.</p> <p>— Тако је; али  
једна од њих тарући очи — Ево још нисмо ни летимице половину главнијих штудија прешле а два сат 
није у сватове звала.</p> <p>— Ни једно ни друго, већ само збуњена — рече Ленка — онако не беја 
, а то се по себи разуме, те није нужно ни да кажем.</p> <p>— Шта није? — то је баш интересантн 
м ја — рече он слежући рамени — Мене то ни тада није љутило.</p> <p>Шта више ако ћу да будем ис 
ећина публике је обично чист сељак, што ни читати ваљано незна; они нам дабоме немогу рад наш о 
S} Било је у то доба тако блато, да вас ни десет коња преко овог ритског блата неби превукло.{S 
: „какав отац, тако син“ опет не остају ни материн карактер и пример без последице на деци.</p> 
летку увидио, да не вреди у том случају ни на себе љутити се, јер човек бива све заљубљенији, а 
оста.</p> <p>— Знате да код нас на селу ни двадесетак кућа нема сата, а немамо ни стална школск 
рн у оку види, док се у оку мени равних ни балвана не опажа...{S} И ту се за часак загледа у да 
је довољан разлог, да и теби Коста, баш ни једна није веровала.</p> <p>— Па браним ја — рече он 
ба учитељка а намирисала сам ја, да баш ни поповима ни си у вољи, па макар да једни по сто пута 
ица.</p> <p>— Ја не дајем ни једној баш ни какве власти.{S} Право награђивања и укора само је м 
да је на њој проста хаљина, а уз то баш ни једне пантљичице...{S} Но он се и сувише љутио што с 
дитељима, али Ленка и г. Коста не даду „ни прословити“; а њима се придружио и ондашњи млади лек 
иних предмета са једним или два степена ниже оценити, мене неће баш много љутити; знање, што са 
али не баш свако.{S} Милица, на пример, није о њој никад, ни размишљала, па се опет удала...</p 
тог правца? прекиде је у речи Милица. — Није доста тек рећи, него и показати га. — И ту се през 
ете обојица од једне болести.</p> <p> — Није могуће, — рече опет Милица. — Коста зацело пати од 
ице ал’ и значајно свога мужа.</p> <p>— Није ми ни то противно — рече весело она — Него шта ти  
да бележити? смејаше се Ленка.</p> <p>— Није нужно да се бележи.{S} Оно што ћу казати остало ми 
а, што им је остало од вечере.</p> <p>— Није, — насмеја се Даринка — сад ћеш видети, да ми је ж 
таше у исти мах две другарице.</p> <p>— Није него ћу тек бадава с вама дремати — одговори она п 
проклетој учитељској сведоџби.</p> <p>— Није него ћу још сад донашати пројекте, по којима ћу уч 
! зар је сва срећа у доброј сведоџби? а није она ни крива, што је сретнија, па се повикало одма 
верења, да је користан члан човечанства није ни достојан тога, позива и нека се стиди што не ум 
b n="39" /> <p>То би све добро било, да није светске критике; — рече Ленка — а шта ће рећи и пр 
ј је лако ћеретати, а Даринци дабоме да није до тога:{S} Сам велиш, да много мисли, а ко премиш 
ече он слежући рамени — Мене то ни тада није љутило.</p> <p>Шта више ако ћу да будем искрен, мо 
ђује? — примети Даринка — Твоја природа није да се с незгодама бори; а у ужем кругу, у породици 
 предметима, зашто се теби у појединима није могло блажије судити и бар општа оцена боља дати.{ 
н разлог, да и теби Коста, баш ни једна није веровала.</p> <p>— Па браним ја — рече он слежући  
 најосетљивије жице била дирнута.{S} Та није то првина, да сам морала увидети, да више вредим,  
. — рече он и поче:</p> <p>— Сека Наста није лагала — Ја сам од како је нова учитељица дошла че 
те није нужно ни да кажем.</p> <p>— Шта није? — то је баш интересантно прихвати он и остави оло 
тави:</p> <p>— Кад сам увидио, да љубав није шала, и да се са срцем несме ни пошалити, хтео сам 
— рече Коста — сад видим да твоја љубав није много значила.</p> <p>— Љубав! — понови она и пору 
 што остави учитељевање; доста да никог није у сватове звала.</p> <p>— Ни једно ни друго, већ с 
ад му Милица ћеретајући рече да јој сад није потребна његова помоћ у погледу удадбе; јер је већ 
 друго тишти; јер док беше Даринка овде није било ни зле воље...</p> <p> Враголасти осмеј којим 
та.{S} Оно што смо ми радиле и доживиле није тако опасне природе, да се баш тајити мора.</p> <p 
чије свађам те ствари.{S} Брак код мене није трговина, и ако сам хладна и неосетљива женскиња.. 
>Али кад виде, да се и та стрела о мене није очешала и да се тек смејем зачуђено погледа, па љу 
 у животу пратиле, па јој то неповерење није замерити — примети г. Коста. — Али ако је само то, 
 па зато гледа кроз прозор.</p> <p>„Бре није;“ рече ми баба Наста лукаво ме гледећи. „Пуши му с 
ућих речи.{S} Но и ако се тргла опет се није покајала; та доктор није био таки човек; да се нем 
али и узели, а то се по себи разуме, те није нужно ни да кажем.</p> <p>— Шта није? — то је баш  
аринка слегнув раменима. — Ни моје срце није машина, па да навијем осећаје онако како би практи 
њему то није казала.</p> <p>— До душе и није лепо домаћину се не јавити, ал’ гостима се што шта 
срца, извор великих и спасоносних мисли није памет, већ срце.</p> <p>— Добро, добро, — рече Лен 
е цело село већ од толико година, па ми није ни брига ни од десет доктора и таки паметни госпођ 
 намеру.</p> <p>— Нешто си бледа, да ти није зло? — питаше брижно Ленка метнувши пред њу хладно 
ти.{S} А да сталне воље имадеш, и да ти није „плева“ у глави — то су тек могли увидети!</p> <p> 
 — понови Ленка — можда је и то; ал тај није за мене и за моје проклете околности.</p> <p>— Е п 
е то, онда јој је срце покварено па јој није ништа свето, него је већ ишла на то да ономе пружи 
а око ручка положити.</p> <p> За ручком није г. Коста ни ваљане две речи прозборио, а кад му Ми 
в држим да ће доћи и сама, то јест, ако није љубав оно стање, што сам га осећала кад ми је река 
пожртвовање и челичну вољу.{S} Та и ако није сву мудрост кашиком поцрпео и каблом просипао, опе 
ш добро скривено и да најбољи начин ако није околностима примерен не може користи донети.</p> < 
у друштву случајно с њом се десио, нико није могао опазити шта се у моме срцу збива.{S} И тако  
ке?</p> <p>— Данас Ленчице, као да нико није задовољан с нашим друштвом — примети враголасто Ми 
ити кад се замерају.{S} Мени дакле нико није замерао и зато сам и био час у једну час у другу с 
 па и ако је још девојка опет се нимало није ужаснула тог новога дара природе; јер знаде, да јо 
м.</p> <pb n="49" /> <p>— Не, Коста, то није за моју природу; ја друкчије свађам те ствари.{S}  
е сунце на западу родило. — Не Саво, то није могуће! та ти се море шалиш! — Даринка је тек жена 
загледа у даљину.</p> <p>Дабоме да и то није без узрока, — настави опет тихо — нисам ја сама на 
Љути се што је Даринка отишла а њему то није казала.</p> <p>— До душе и није лепо домаћину се н 
 осече се Ленка — ја се само љутим, што није обичај да и те „даровите“ пофторавају те „лаке ств 
 зловољно и тужно погледа.</p> <p>— Зар није тако? — питаше Милица.</p> <p>— Кад помислим на св 
ене у школу примити? па на послетку зар није награда и оно уживање што сам га уживала ја и свак 
 тргла опет се није покајала; та доктор није био таки човек; да се неможе трпети, а уз то беше  
товања, које и ако је близу љубави опет није једно и исто. — Од поштовања до љубави, каже се, д 
еци добро разјаснила и у којима сад већ није неопходно нужно учитељево вешто питање.{S} Исто та 
ј — рече оштро Милица — За моју природу није да гладим децу ко неко пудлу; а и ти ћеш видити, к 
у; а под главу метну своју кутију, коју није предала са осталим пртљагом.{S} Даринка и Милица м 
ао са свим озбиљан човек.{S} На прозору није ме нико више видео, а кад сам у друштву случајно с 
илица и уз све ватрене погледе моје још није тако дочекала; закључујем, да ме и воли.</p> <p>—  
накав свршетак к’о што га ви желите још није а држим, да и неће куцнути час...</p> <p>За такав  
гом народу.</p> <p>— Можда Ал’ нико још није раменом свет поправио, па нећете ии ви.</p> <p>— Р 
сама не увиди и не призна, да за то још није дорасла или док се не покаже тога позива недостојн 
га примим — говорила је она — ствар још није свршена.{S} Ми смо правили „рачун без бирташа“.{S} 
обро тражићу и милостињу, али за себе — никад...{S} Зато сам и сувише поносита...</p> <p>Осим т 
— Али толико могу рећи, да од тога доба никад не сањам.{S} Чим хоће да ме снађе та беда ја ти с 
сто Ленка.</p> <p>— Зар ти мислиш да ја никад не долазим у ту врсту искушења, па да вас баш нем 
, што је најскривенија и која се речима никад исказати не да.</p> <p>Непрестано вичете да нисте 
не приметивши то.</p> <p>— Ти се додуше никад не журиш, нити се бринеш за што, па опет друге пр 
тако луда сна...</p> <p>— А зар ти ниси никад сањала пријатније сне? — рече г. Коста погледом п 
свако.{S} Милица, на пример, није о њој никад, ни размишљала, па се опет удала...</p> <p>— Воле 
{S} Осим тога — рече смешећи се — нисам никад ни била „чедо среће“ па нисам научила да примам н 
 погрешку велика казна, за добре стране никаква признања, то је моја судба већ одавно.{S} Но ја 
тор — само напред кажем, да се не надам никаквом успеху код Даринке.{S} Све ми се чини да ће ме 
 то вазда чиним у договору целе школе а никако се не држим тек исказа поједине надзорнице; јер  
 сам у друштву случајно с њом се десио, нико није могао опазити шта се у моме срцу збива.{S} И  
ости и околности ученичкој.{S} И за то, нико ти неће замерити, ако се која приповетка или друго 
паметније било да си мање ревностна.{S} Нико ти неће добру вољу уважити, него ће се још наћи зл 
ће безазлен и поверљив остати?</p> <p>— Нико! — рече Милица; а Ленка још дода:</p> <pb n="30" / 
нашем драгом народу.</p> <p>— Можда Ал’ нико још није раменом свет поправио, па нећете ии ви.</ 
Даринке?</p> <p>— Данас Ленчице, као да нико није задовољан с нашим друштвом — примети враголас 
е чинити кад се замерају.{S} Мени дакле нико није замерао и зато сам и био час у једну час у др 
им озбиљан човек.{S} На прозору није ме нико више видео, а кад сам у друштву случајно с њом се  
о душе свако види; само је штета што се нико не сећа узроке да истражује — примети јетко Милица 
е купује на вашару.</p> <p>— А не ће ти нико обесити ни колајну за твој сувишан рад — дода још  
 и на љубав освртати!...</p> <p> И зато нико неможе ни Милицу осудити, што је и она мислила, да 
сретна што остави учитељевање; доста да никог није у сватове звала.</p> <p>— Ни једно ни друго, 
них натароша а боме ни учитеља; то нема никог ни да ми понуди другу титулу, и зато сам ја видит 
раво кажу да — ал’ боље да ћутим; та се никог не боји!“</p> <p>„Вараш се бако!“ рекох ја па је  
меја.</p> <p>— Немој се љутити; ја нећу никог да учим, него тек казујем своје мишљење — рече Да 
ше да честитају имендан — иначе не беше никога у кући.{S} Господин Коста не био пореклом мештан 
иронија па поносито рече:</p> <p>— Нећу никога да вређам; али учитељ, који тражи друге награде  
 заборавише моје вирење кроз прозор; те никоме не беше зазорно што учитељица добија од нотароша 
ј коси, па и ако је још девојка опет се нимало није ужаснула тог новога дара природе; јер знаде 
 докторе? — рече сад весело Ленка. — То нимало не доликује ни Вама ни моме Кости, који је такођ 
тим речима запламтише — или зар вас баш нимало неусрећује кад вас на улици задржи чак четврто г 
сти, да му је „Баба“ или „баца“ отац а „нина“ или „сека“ мати; то ужива по 3 — 4 стотине плате, 
</p> <p>— Морала сам ма куда одавде.{S} Нисам хтела господину доктору да служим за психолошку с 
астанка.“</p> <p>— Неће ме дочекати.{S} Нисам им могла извесно назначити дан свога доласка — од 
одећи.{S} Осим тога — рече смешећи се — нисам никад ни била „чедо среће“ па нисам научила да пр 
 није без узрока, — настави опет тихо — нисам ја сама на то осуђена; осећају ту неправду и друг 
 Коста — Гладна ниси тек била!</p> <p>— Нисам.{S} Али да не беше мога бабе и стрпљивих кредитор 
и дода она наглашујућим тоном.</p> <p>— Нисам то хтела да речем.</p> <p>— Него?</p> <p>— Хтела  
то сам ја задовољна кад сама осећам, да нисам гора од вас; а случај је учинио, да се <pb n="22" 
спођа фрајлица овде.{S} Но ја њега тада нисам познавала те јој само рекох, да се српски не каже 
p>— Причинило ти се — рече доктор. — Ја нисам ништа чуо.</p> <p>— Чуо сам, ал’ ваљда је било у  
и боље, што смо саме, — дода Ленка — ја нисам расположена за весеље. </p> <p>— Теби је све твој 
 стране још те нисам знала.</p> <p>— Ја нисам злобна и ако сам огорчена; и моја примедба, допус 
? умеша се Милица.</p> <p>— Што? — и ја нисам у таким околностима или баш те „пузавачке“ природ 
p>— Овамо онамо, па опет излази да и ја нисам имала воље на учитељски позив — плану на то Ленка 
 све у памети имати?!</p> <p>— Па ни ја нисам боље пролазила — примети Милица — Баш кад сам шту 
е — нисам никад ни била „чедо среће“ па нисам научила да примам награде за своја дела.{S} За то 
е знају и без тебе да си ми муж.{S} Сад нисам више учитељица <pb n="26" /> па немогу помислити, 
 баш с тога и оставих тај позив, те сад нисам више учитељица.</p> <p>Замераћете ми, да немам ис 
ва недостојна.</p> <p>Тим начином досад нисам опазила код деце зависти.{S} А да неби и саме над 
ароду мало привређујем.{S} Томе, дабоме нисам ја крива, већ околности и немар нашега народа пре 
 приволим да зове лекара, но кад у томе нисам успела, препоручила сам јој неколико кућевних сре 
иљада што бих можда уз жену добио да се нисам у Ленку заљубио.{S} То ме је, разуме се по себи,  
е му доктор зачуђено мерећи га — још се нисам с Милицом венчао...{S} И ту се засмеја.</p> <p>Г. 
насмеја се Даринка — с те стране још те нисам знала.</p> <p>— Ја нисам злобна и ако сам огорчен 
своје околине.{S} А ја — ма да у ствари нисам гора од вас — знате како пролазим.</p> <p>— Право 
{S} Али то баш беше чвор.{S} У кућу јој нисам могао долазити, јер не долажаше ни један мушки, а 
/p> <p>Тако н. пр. знате, да ја као ђак нисам била поштовачица Бело-Ланкастарова начина, да и д 
е смејаху, а муж само рече:</p> <p>— То нисам хтео да кажем.</p> <p>— Наравно да ниси, али ми ј 
м Даринка — И мени је дабоме тешко, што нисам боље оцењена; али ко ће нам свима угодити?{S} И з 
 само љути што морам да признам оно што нисам још јуче хтео одобрити Даринци и својој жени а шт 
ка.</p> <p>— Чудно питање!{S} Та ја бар нисам учитељица ни женскиња, да би ми се и те ситнице з 
 од нас.</p> <p>— Немој ме хвалити, јер нисам заслужила.</p> <p>— И ниси, — рече скоро строгим  
Међу тим ја сам погодније створење; јер нисам ни навикнута, да се околности по мојој вољи и зам 
ата неби превукло.{S} Осим тога, ја вас нисам познавао, а она или беше сувише сретна што ме је  
чини видео си које је Милица, и зато их нисам „по правилима етикеције“ упознавала; — смејаше се 
; а ја се са свога поступка до сада још нисам покајао.</p> <p>— Ни ја — примети она умиљато га  
о погледам и метнем руку на њено раме. „Нисам ја баш тако небојша, бојим се ја бога већма него  
адржао — гунђао је он. — Ал’ ти дабоме, ниси ни покушавала, доста ти је кад је само оно преклап 
за развијање разума.</p> <p>— Ти као да ниси помишљала на злобу и завист што се отуда изродити  
исам хтео да кажем.</p> <p>— Наравно да ниси, али ми је казало твоје понашање.{S} Кад ја пеглам 
теривати, — умеша се сад Коста — Гладна ниси тек била!</p> <p>— Нисам.{S} Али да не беше мога б 
оноситија је и од ње.</p> <p>— Ти дакле ниси за Милицу?</p> <p>— Та већ сам ти казао, да је и о 
Ленка — питаше зачуђено Милица — ти пре ниси тако мислила?</p> <p>— Ту метаморфозу донела је не 
валити, јер нисам заслужила.</p> <p>— И ниси, — рече скоро строгим гласом Даринка — Требала си  
, од тако луда сна...</p> <p>— А зар ти ниси никад сањала пријатније сне? — рече г. Коста погле 
чне изреке:{S} Не плећи се у оно, у што ниси позват!{S} Осим тога научила сам од ње да и са рев 
си твој посао давно напустио, мој говор ниси ни бележио, сад немаш целу приповетку.</p> <p>— Ти 
мило је погледавши. — Та ето ја и Коста нисмо баш „начелни“ пријатељи па опет смо муж и жена; п 
мо тек те листове; ако се за три године нисмо доста спремиле, нећемо ни сад мудрост кашиком пок 
и свакојако се мучиле, па дед’ реци што нисмо сковале срећу као Анђа? </p> <p>— Опет Анђа — реч 
 рече једна од њих тарући очи — Ево још нисмо ни летимице половину главнијих штудија прешле а д 
зати не да.</p> <p>Непрестано вичете да нисте награђене, а не видите и нећете да видите најлепш 
свим случајно.{S} Тамо сам читала, а ви нисте баш шапутали, па сам морала чути.</p> <p>— Сад ми 
смо нас двоје муж и жена.{S} А што и ви нисте у сватови биле, надам се да нам нећете замерити.{ 
/p> <p>— Па и наше нису рђаве.</p> <p>— Нису.{S} Ал’ могле су бити и боље; та и Анђа и Душанија 
 да се види, како и „женијалним дусима“ нису увек сви реагенси и сва својства тела на уму.{S} О 
Ленка је желила, да тако буде, а оне се нису много устезале.</p> <p>— Остаћу, кад допуштате — р 
 ће тако хтети и у школи; а оне главице нису тако женијалне, па треба више стрпљења и разлагања 
 и суди по сведоџби!</p> <p>— Па и наше нису рђаве.</p> <p>— Нису.{S} Ал’ могле су бити и боље; 
лица уклонивши се с прозора — оне и ако нису боље од нас, опет су нам бар равне.</p> <p>— Та ве 
се дати на посао.</p> <p>— Нама и онако нису нужне. —</p> <p>— Ал’ ја би их штампао; а то вам в 
примети иронично Ленка — Српкиње се још нису толико еманциповале, да је хуманизам и свест и код 
утства, што смо их у учитељишту добили, нити да се само на узоре угледамо, него треба оштрим по 
.</p> <p>— Ти се додуше никад не журиш, нити се бринеш за што, па опет друге престижеш! ... реч 
, рекох јој, да дете сувише не утопљава нити да собу тако јако греје; да с прозора песак уклони 
е љубити тек оне, који њу љубе и више — ништа.</p> <p>И том пресудом оцењена је Миличина природ 
а је оцени?{S} Него видим ја да ту нема ништа, и да право каже наша сека Пела: „Боље је имати с 
ти мах муж и жена.</p> <p>— Шта?{S} Сад ништа, онда сам уздахнула — но ту се трже и још јаче по 
 онда јој је срце покварено па јој није ништа свето, него је већ ишла на то да ономе пружи руку 
 копка да туђу тајну дозна, и ако га се ништа нетиче!</p> <p>— Не тиче! — викну у исти мах муж  
едам, но и ту је само поруменила и више ништа.{S} Па како ме Милица и уз све ватрене погледе мо 
ило право?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ми ништа немамо против; шта више, за твој труд даћу ти и п 
p> <p>„Ју боже, а ја ко’ марва, не знам ништа“, па устрашено шчепа кошар с комловом, покрије га 
ичинило ти се — рече доктор. — Ја нисам ништа чуо.</p> <p>— Чуо сам, ал’ ваљда је било у суседн 
ично и познаје.{S} И зато и нећу од вас ништа тајити.</p> <p>Коста се спусти на оближњу клупу а 
још од оног имендана. — И зато се и нас ништа не тиче.</p> <p>Једнога јутра врло рано дође докт 
 часак сви заћуташе.</p> <p>— Зар немаш ништа више да кажеш? — питаше по малој почивши г. Коста 
о на страну оставио.</p> <p>— Зар немаш ништа више да кажеш? — питаше он опазив тај Даринчин по 
гла она и теби рећи — бранила се Ленка, но и опет порумени и заћута.</p> <p>— Неко време ћутаху 
 то чиним из радозналости и несташлука, но кад Ленка о феријама оде дома, дођох до уверења, да  
 учитељица и у мени изгубила бранитеља, но као у замену за то добила је већ идућих ферија госпо 
 сам се, да је приволим да зове лекара, но кад у томе нисам успела, препоручила сам јој неколик 
ше.</p> <p>— Што буде могуће, велиш ти, но и ја напред знам, да ће све то врло мало бити према  
ела у школу осим учења и да васпитавам, но и ја сам као и Ленка увидела, да је тај посао „небла 
ражи, да је као кривац молећи погледам, но и ту је само поруменила и више ништа.{S} Па како ме  
ј ствари дабоме да је друкчије стојало, но то је тајна господина Косте, његове жене и младога д 
стре што су осуђене да више размишљају, но што је то некима по вољи...</p> <p>Коста тихо уздахн 
S} Али она воли да и то о њој помислиш, но да можда посумњаш, да хоће да те задобије...{S} То ј 
— рече расејано она — мени је ближа 27. но 17. година.</p> <p>Баш као и Ленци и Милици дода она 
аборавила сам, да је и Коста међу нама; но он ће опростити — свуда има изузетака.</p> <p>— Ваљд 
 сам покушавала да их од тога одвикнем; но тада ми опет долажаху сувише доцне, па које с тога,  
ешто знате.</p> <p>— Оне можда и знају; но и ја бих волио све чути — уплете се г. Коста.</p> <p 
..</p> <p>— Е па остани, кад баш хоћеш; но ја мислим да...</p> <p>Па не довршивши питајући погл 
Знам да су вам сад прве мисли: за кога? но баш то остављам да погађате; јер колико се сећам обе 
, а уз то баш ни једне пантљичице...{S} Но он се и сувише љутио што се доктор за њу решио, па м 
ору од кад су госпођа фрајлица овде.{S} Но ја њега тада нисам познавала те јој само рекох, да с 
ега народа према учитељству и школи.{S} Но баш с тога и оставих тај позив, те сад нисам више уч 
о је оном што сте од Ленке већ чули.{S} Но како у моме месту нема неожењених натароша а боме ни 
 са миразом, читао би и ти у кавани.{S} Но ја ти сад не помогох!{S} Ти си знао, да ће тако бити 
 ћу и ја вазда тек учитељица остати.{S} Но у исти мах тргох се из свога заноса, те ми се учини, 
 на ово онако двосмислено насмешити.{S} Но и опет за то, ја хоћу да се надам; јер и онако је на 
х непромишљених и изазивајућих речи.{S} Но и ако се тргла опет се није покајала; та доктор није 
не.</p> <p>— Ја се тиме и не хвалим.{S} Но и ви допустићете, да је понављање душа сваке наставе 
 оловку — То сам од тебе и очекивао.{S} Но не брини се, ја ћу се већ постарати, да и ти за друг 
 који је за шалу сувише озбиљан био.{S} Но ту се трже и засмеја. — Поглед му је пао на њено оде 
изнања, то је моја судба већ одавно.{S} Но ја се надам, да ће и на мојих вратих срећа закуцати  
ц сасвим здрав — и смести се за сто.{S} Но уз сву њену хвалу изгледаше као да јој залогаји у гр 
да сумњаш о мојој љубави према њему.{S} Но ја ти кажем да ћу му свагда верна бити; јер видим да 
 и за оне ствари које их се не тичу.{S} Но уз све то беше опет разборит човек и <pb n="44" /> к 
а учитељски позив — плану на то Ленка — Но ја ти кажем, да немаш право.{S} Воље сам и ја имала  
Шта?{S} Сад ништа, онда сам уздахнула — но ту се трже и још јаче порумени.</p> <p>— Не разумем  
но што се љубав могла развити.</p> <p>— Но да је већ ту била, ко’ велим, теже би се ње отресла. 
пре и после тога видим их у школи, што’ но веле, „тек од жеље“.{S} За то да кол’ко толико себи  
 тако потресајућем тренутку више осмеја но туге, а он би баш сад тако радо у њима видио сузе ил 
> <p>Тиме сам дабоме општину задовољила но не своју савест, која ме је вазда мучила, да сам нед 
 Гле, гле.— рече Милица — Та ти си боља но многе од нас.</p> <p>— Немој ме хвалити, јер нисам з 
да се нама учитељицама све већма замера но осталом женскињу.</p> <p>— Мане нам до душе свако ви 
 злопамтило и да радије копа јаму своме но — туђину...{S} И за то је и она на ту „стрелу“ најви 
<p>Коста се трже те прекиде доктора пре но што је довршио.{S} Учинило му се да је у оближњој се 
примерен био, али га је нестало још пре но што се љубав могла развити.</p> <p>— Но да је већ ту 
а у томе и јесу по народ боље учитељице но учитељи.{S} Јер прве ако осете да су се у себи прева 
, и с тога су деца вазда раније у школи но што би требало.{S} Ја сам покушавала да их од тога о 
да много радиш; здрава си, а слабија си но што си била у заводу.</p> <p>— Па шта то чини, само  
тву.</p> <p>У селу је много теже радити но у вароши, па опет, сваки варошки учитељ и учитељица  
— То је можда тако код друге народности но ми Срби и у томе смо напреднији.{S} Наша интелигентн 
е добро знате, да ја вазда блаже мислим но што се можда изражавам; те сам и овде тек изрекла св 
Само данас ми је и сувише сентименталан но ја ћу га већ од тога одучити...</p> <p> Ленка је исп 
но дете.</p> <p>Дете је било више мртво но живо и обучено тек у танку кошуљицу.</p> <p>„Шта ту  
тео, него што је могао; а више се мучио но што је уживао, то све показује његово пожртвовање и  
учитељу у време школско гошћења.</p> <p>Но вечери, кад се о свачем већ доста наразговарале, реч 
 се кроз који дан зацело излећи.</p> <p>Но уз све то мени се чињаше, да би ваздух могао чистији 
а Наста није лагала — Ја сам од како је нова учитељица дошла чешће вирио кроз прозор; а к’о што 
адоше.</p> <p> — Стара је, ал’ и вечито нова! — рече он па устаде и нагло је узе за руке. — Јес 
е бела лука и бела и жута пасуља, а ја „новајлија“ па још не навикнута на тај красни „миомир“ ш 
е.{S} Њима је главно жена а народност и новац, за њих узгредна ствар.{S} А да истину говорим, у 
ба да знају, да има мушких који умеју и новац прегорети, и...</p> <p>— Место у кавани поред пив 
кад јасно види, да већина нас тражи тек новац, спољашњу лепоту и углађено понашање.</p> <p>— Тв 
 која уз то редовно школу полазе тек од новембера до половине марта, а пре и после тога видим и 
м иронијом настави:</p> <p>„Знам ја, да нови касапи под...“ па прогута још две речи намигнувши  
доста стало, али за то и беше испит, по новијем учитељском изразу — сјајан.</p> <p>— Морам приз 
 у кавани поред пива, на дому и уз жену новине читати — прекиде га и заврши несташно Ленка.</p> 
евојка опет се нимало није ужаснула тог новога дара природе; јер знаде, да јој то неће срамоте  
 планове, о зидању лепе куће са жениним новцем, бацио у запећак и тврдо се заверио, да ћу учите 
тити план о зидању лепе куће са жениним новцем...</p> <p>— Вараш се! — рече враголастим осмејом 
о бити, па кад си ме тада предпостављао новцу, мораш ме сад предпостављати и кавани, — рече Лен 
 три године полагах, не исплаћује се ни новчаном наплатом, ни признањем народа; а кад метнем ру 
наше иначе „ултра Србенде“ и без једног новчића мираза поженише.{S} Заиста, треба само да се до 
ве беше још усађена лепа воћкица а чело ногу љиљан и ружица.</p> <p>У исти мах прође кроз гробљ 
и па гњевно викну:</p> <p>„Држ’ ти твој нос у школи, а не мешај се у мој пос’о!{S} Ви’ш ти ње,  
7" /> <p>„Којешта!“ осечем се ја. „Него носи ти млада дете у собу па зови доктора; то ће више п 
се од свога младога мужа, коме је ручак носила, јер је ту негде сено косио.{S} На лицу њеном ви 
 каквој светијој цељи или је тек узгред носило име Српкиње, а у ствари не беше ни Српкиња ни же 
не беше зазорно што учитељица добија од нотароша књиге на прочитање, и што га често по школском 
и ти закључивао, кад сам ја већ госпођа нотарошевица и у општинском стану.{S} Твоје закључивање 
ца приђе гласовиру па разгледајући неке ноте, што се ту нађоше испитујући посматраше доктора на 
 чујним гласом прошапута:</p> <p>— Лаку ноћ! сада не могу сутра ће те све чути.</p> <p>— Вечита 
лица тако стану „разводити“, нећемо ове ноћи ни тренути.</p> <p>— Не бој се, бићемо кратке прим 
ј повећој кући вароши** седиле су једне ноћи у једној собици три младе женскиње код неког стола 
оши** на недељу дана, по оној поменутој ноћи. — Приправници обојега пола, сад већ учитељи и учи 
исли.{S} Али кад ме она из заноса трже, нудећи ме да седнем, рекох јој, да дете сувише не утопљ 
ија госпођица Ленка писмо, у ком јој се нуди у место назива учитељице титула госпође натарошови 
ошуљици овде мучите!“ љутила сам се без нужде ја.</p> <p>„Тако треба, рано моја,“ поучи ме једн 
ти на посао.</p> <p>— Нама и онако нису нужне. —</p> <p>— Ал’ ја би их штампао; а то вам већ не 
.</p> <p>— Али баш на селу је васпитање нужније и од учења — примети Даринка.</p> <p>— Не порич 
аш ли их ти Милице? — То нам је на селу нужније и од кућарства — дода затим више као за себе.</ 
лежити? смејаше се Ленка.</p> <p>— Није нужно да се бележи.{S} Оно што ћу казати остало ми је и 
 узели, а то се по себи разуме, те није нужно ни да кажем.</p> <p>— Шта није? — то је баш интер 
снила и у којима сад већ није неопходно нужно учитељево вешто питање.{S} Исто тако не питају де 
може допасти.</p> <p>— Ко говори против ње! — осече се г. Коста. — Мене само љути што морам да  
колико кућевних средстава и затим се од ње опростим.</p> <p>Путем сам много о томе размишљала;  
 —- а Даринка брате, поноситија је и од ње.</p> <p>— Ти дакле ниси за Милицу?</p> <p>— Та већ с 
же разумети кад више што осим љубави од ње желио будеш.</p> <p>— Како то?</p> <p>Ето тако — реч 
иси позват!{S} Осим тога научила сам од ње да и са ревношћу и доброчинством може човек непријат 
шле су да проведу неки део ферија и код ње; јер као што већ знамо г. Коста их беше заволео као  
 и на мене почешће та „чума“, али ја се ње брзо отресем, па са удвојеном силом о пет прегнем и  
а је већ ту била, ко’ велим, теже би се ње отресла... примети Коста.</p> <p>Можда и неби у овом 
, а не мешај се у мој пос’о!{S} Ви’ш ти ње, мисли да је госпођа, па све зна! ..{S} Тако је рекл 
тричава учитељичка пензија престаће чим ње нестане.“</p> <p>— Та то је судба свију учитељица! — 
 кад су госпођа фрајлица овде.{S} Но ја њега тада нисам познавала те јој само рекох, да се српс 
клеветању туђих дела, па се не треба на њега освртати; а предпостављена власт мора тај поступак 
ампије мој фамилијаз — и ако до душе на њега личиш...</p> <p>— Ти све она стара — примети Милиц 
ећи кроз прозор на варош, па одступи од њега — па како беху саме у купеу — извали се на клупу;  
а се упути гробу учитељичину.{S} Ту код њега клече па по свршеној молитвици прошапута: „Ти си м 
 да ће поред мужа комотно живети или уз њега некога угледа у свету стећи.</p> <p>— Тако и ја ми 
студију — примети она горко.{S} То би и њега довело у неприлику, да размишља.{S} А тада би можд 
ице искрено — рече за тим — волиш ли ти њега здраво?</p> <p> С Миличина лица нестаде оног неста 
спусти на оближњу клупу а оне седоше до њега.</p> <p>— Корете мој поступак, — поче она — и не р 
а оближњу клупу, а доктор се посадио до њега и за часак обоје ћутаху.</p> <p>— Ја те брате нећу 
гориво не претвара у пепео, већ у место њега остаје угљен о који и кад се исхлади може планути, 
е што сам ја на дан Миличиног венчања у њега прибележила. — Кад њу прочиташ знаћеш и моје мишље 
о што се у садашње доба не налази какав његов последоватељ а Даринка би прва пошла трагом госпо 
и поруменивши обори очи. — Чудно је тај његов поглед на њу упливисао, па је тако морало да буде 
еретајући рече да јој сад није потребна његова помоћ у погледу удадбе; јер је већ вереница г. д 
т што је Даринка јутрос рано отишла без његова знања с госпођицом Драгом у X. А и Ваше прво пит 
тојало, но то је тајна господина Косте, његове жене и младога доктора, који се беше смислио жен 
атељ па и „најотровнији језици“ не могу његове честе посете двосмислено тумачити.{S} А што је о 
могла ни отети. — И с тим изви своје из његових усијаних руку.</p> <p> — Госпођице! — рече он п 
мучио но што је уживао, то све показује његово пожртвовање и челичну вољу.{S} Та и ако није сву 
и замерити, што сам тако брзо следовала његовом савету...</p> <p>Али како видим, табак је скоро 
дравља и заједно са мном моли, да нам о његовом имендану — о Константину и Јелени — у госте дођ 
да јој ова земља не покрива драге кости њезиних сродника.{S} Па опет кад дође до средине гробља 
аница госпођица Драгиња, да с њоме идем њезиној тетци у X. Ја сам дала реч а мислим да је и теб 
итам, хоћете ли бити моја жена?</p> <p> Њему се огледаше у очима страст и узрујаност од које се 
p> <p>— Љути се што је Даринка отишла а њему то није казала.</p> <p>— До душе и није лепо домаћ 
он и ваљан и уважен, па је морала према њему наклоности осећати, а држала је да је он и сасвим  
 — Видим да сумњаш о мојој љубави према њему.{S} Но ја ти кажем да ћу му свагда верна бити; јер 
кроз стакла гледаше унутра, и ако се на њему јасно видело, да су му мисли далеко од чела и кошн 
ка шаљиво — ал’ за то не мораш ти баш о њему сањати. — Има и других људи!</p> <p>Даринка се нас 
лом просипао, опет ми је најмилији; јер њему долажаху мисли од срца, извор великих и спасоносни 
од тебе у врту чула најбољи доказ, да у њему нема <hi>довољно</hi> онога горива, које ја тражим 
 па се и опет повратила па један став у њему што беше крупније написан и подвучен.</p> <p>„Е мо 
ролио и кол’ко чезнећи погледа бацао на њен прозор, који се од неко доба поче много раније заве 
шће вирио кроз прозор; а к’о што видите њен стан беше близу, те сам је чешће могао видети да ко 
ти; а таквој је дабоме мало стало је ли њен муж хришћанин или чивутин, млад или стар, поштен ил 
ом маленом газдалуку.</p> <p>Мален стан њен је чист и пријатан, осим тога, пуна јој је школа жи 
ено поверење.{S} Доказ да је тако, беше њена прва цедуљица у којој ме мољаше да ради тачнијег п 
цу читах да је сретна.</p> <p>У сљед те њене среће, хтедох већ да викнем, да ћу и ја вазда тек  
страјности будем имао, видио сам већ из њене забуне и погледа, кад сам јој честитао друге годин 
одитељи, истина ваљани, али — баш као и њени, — сиромашни људи.</p> <p>После неког времена стад 
е трже и засмеја. — Поглед му је пао на њено одело, те је видео да је на њој проста хаљина, а у 
а па је оштро погледам и метнем руку на њено раме. „Нисам ја баш тако небојша, бојим се ја бога 
дгод неблагодарно створење, па ме и сад њено ћеретање и приповедање: како грк Јовина Ката нема  
могло...{S} Тако мало по мало задобих и њено поверење.{S} Доказ да је тако, беше њена прва цеду 
леда, кад сам јој честитао друге године њеног учитељевања добар успех, и узгред је уједно жалио 
ма телеграфисати, па је позвала са мном њеној тетци.</p> <p>— Нашто то? — питаше г. Коста.</p>  
и Даринчина слика па премишљаше како би њеном искреном лицу тек тај смеј доликовао...</p> <p> — 
 јер је ту негде сено косио.{S} На лицу њеном видим, да је задовољна и да јој ова земља не покр 
ла.</p> <p>Ја сам узрујана била гледећи њену безмерну материњску љубав, сиротињу и незнање, те  
? — та и она је нама равна, па погледај њену оцену!</p> <p>У том звонце зазвони и вратар викну  
ди тачнијег примања плате коју рекнем у њену користи одбору и црквеној општини.</p> <p>И тако ј 
драв — и смести се за сто.{S} Но уз сву њену хвалу изгледаше као да јој залогаји у грлу застају 
 браћа само се из чисте љубави жене.{S} Њима је главно жена а народност и новац, за њих узгредн 
а и г. Коста не даду „ни прословити“; а њима се придружио и ондашњи млади лекар Сава Гавриловић 
 и да се угледам на Душанију и Анђу — а њима је зацело „брачни кандитат“ већ у џепу.</p> <p>— Е 
ри препун учитељима обојега пола.{S} За њима су осим многобројних мештана махале рукама и марам 
нка искрено и својски задржаваху.{S} За њима је Ленка дуго махала марамом, а и г. Кости беху го 
ренуо, гледала је Ленка сузним очима за њима и махала марамом.{S} А кад их је из види изгубила, 
боље; та и Анђа и Душанија и све остале њима подобне незнају више.</p> <p>— И ја сам тебе чешће 
тела на уму.{S} Онда дабоме летиле би и њима „за ситнице“ — „четворке“ — и ту се иронички засме 
час за то; само што се не задржавам при њима тако дуго као год оних предмета, у којима ми деца  
великом кућом у селу Г. једна кола, а у њима седела је Милица и Даринка.</p> <p>На прозору указ 
ја но туге, а он би баш сад тако радо у њима видио сузе или бар оног благог израза и смутње кој 
е веселотужан; јер и највеселијима међу њима било је тешко растати се са другарима и другарицам 
 се твој пут морао баш данас десити!{S} Њиме си много изгубила.</p> <p>— Кад се твој „маневар“  
p> <p>Сад су, као што смо чули, већ и с њиме биле „ти“ Ленка је желила, да тако буде, а оне се  
 је главно жена а народност и новац, за њих узгредна ствар.{S} А да истину говорим, увидићеш и  
школе нацртам на школску таблу какав за њих згодан и занимљив предмет, па га прецртавају док не 
е, и што га често по школском детету за њих моли; јер свако је био уверен, да ће јој он тек оно 
<p>— Читаво брдо књига! — рече једна од њих тарући очи — Ево још нисмо ни летимице половину гла 
циповале, да је хуманизам и свест и код њих јача од родољубља...</p> <p>— Да то Даринка или Мил 
/p> <p>Већ је три недеље, од кад су код њих, па навалише, да иду и својим родитељима, али Ленка 
х од поносите хладноће што у тај мах из њих суну.{S} Од то доба вечито избегава мој поглед; тек 
је оне већ навеле, боли то и мене као и њих, али ја знадем, да се долази до цељи и споро ходећи 
о уче не ослањам сасвим на децу, него и њих предузимам кад год ми време допусти и кад код је од 
а се изнемогла дрека.</p> <p>Кад сам до њих дошла, видим, да су прокопале зид па кроз ту пукоти 
енка — за то би баш волела знати, колко њих је у ту љубав веровало?</p> <p>— Та то и јесте мале 
<p>— Јест, — дода Милица — окушаће се и њихов рад и у животу; видиће народ и њихову ваљаност, а 
тијих осећаја, па често осећамо на себи њихов и преко воље поглед пун поштовања, или изненађења 
Милица и Ленка.{S} И оне су стране; али њихов пут је на другу страну, те очекиваху други влак,  
гом! а сузе у очима једне старе госпе — њихове газдарице — сведочише, да су морале бити ваљане  
еби и саме надзорнице грешиле пазе и на њихове поступке као и на целокупан рад у школи још две  
та их беше заволео као и жена му, те од њихове стране не беше позивима краја.{S} А осим тога, с 
тана махале рукама и марамама још и три њихове другарице; а кад им у лице загледамо, видићемо д 
 а деца и сувише запуштена да би ја, уз њихово често изостајање од школе, душу оплемењавати, рђ 
у, и очекују, да им се приповетка и без њиховог посредовања по вољи сврши.</p> <p>Међу тим ја с 
 замном окрећу, па сам и сад написала и њихову приповетку како се могло; а тврдо се надам, да ћ 
 и њихов рад и у животу; видиће народ и њихову ваљаност, а ту тек неће бити неправде, те ће и о 
ца дечијег; а уз то треба да им улије у њихову главицу и сва знања, која су законом прописана.< 
амо то, онда брате, покушај; јер веруј, њој је тек светска неправда што је у животу сретала нав 
пао на њено одело, те је видео да је на њој проста хаљина, а уз то баш ни једне пантљичице...{S 
и.{S} Сва промена што је поводом тога н њој учињена, била је то: што се у том тренутку са резиг 
баш свако.{S} Милица, на пример, није о њој никад, ни размишљала, па се опет удала...</p> <p>—  
 као да тек пословицу цитира, а слабо о њој размишља.</p> <p>— Тако је, — рече Ленка и опет сед 
им туђинкама.{S} Али она воли да и то о њој помислиш, но да можда посумњаш, да хоће да те задоб 
ом оцењена је Миличина природа, и свију њој подобних женскиња.</p> </div> <div type="chapter" x 
7—8 метара у дужину а 4—5 у ширину, а у њојзи преко стотине деце) па се морадох и по цичи насам 
ак; сад ће и Коста доћи! — викала Је за њом Ленка</p> <p>— Доручковаћу тамо — чуло се већ из дв 
е видео, а кад сам у друштву случајно с њом се десио, нико није могао опазити шта се у моме срц 
твоја познаница госпођица Драгиња, да с њоме идем њезиној тетци у X. Ја сам дала реч а мислим д 
биљније тражих прилике и начина да се с њоме ближе упознам.{S} Али то баш беше чвор.{S} У кућу  
че г. Коста скоро зловољно. — Осим тога њу свет по заслузи и оцењује, па јој је лако ћеретати,  
p>— Љубав! — понови она и порумени — за њу мислим да је осећај што га према доктору осећах, сас 
о он се и сувише љутио што се доктор за њу решио, па му се чињаше, да се она труди да доктора з 
ори очи. — Чудно је тај његов поглед на њу упливисао, па је тако морало да буде...{S} Али у ист 
чиног венчања у њега прибележила. — Кад њу прочиташ знаћеш и моје мишљење о љубави које ти и он 
ло? — питаше брижно Ленка метнувши пред њу хладно печење и теста, што им је остало од вечере.</ 
дружила, само да може рушити оно што је њу — убило...</p> <p>То су, видиш, речи, у које ни сам  
 је жена, која уме љубити тек оне, који њу љубе и више — ништа.</p> <p>И том пресудом оцењена ј 
егдан одржао“ на онда све лепе планове, о зидању лепе куће са жениним новцем, бацио у запећак и 
 разумети. — рече смешећи се Даринка. — О, наилази и на мене почешће та „чума“, али ја се ње бр 
 мном моли, да нам о његовом имендану — о Константину и Јелени — у госте дођете.{S} Он је рад д 
соби ракију налили?“</p> <p>„Имамо, ал’ о’де ће се пре кренути“.</p> <p>„Тако је“; рекох јој ја 
— Опростите! мислила сам тек у опште, а о вашем пријатељству доста сам уверена.{S} Осим тога ју 
радозналости и несташлука, но кад Ленка о феријама оде дома, дођох до уверења, да би много срет 
p> <p>— Волео би знати како ти, Даринка о љубави мислиш? рече Коста, видећи да се на ту примедб 
 примети Милица — Баш кад сам штудирала о планетама, трабантима, фиксама и кометама добила сам  
</p> <p>Али кад виде, да се и та стрела о мене није очешала и да се тек смејем зачуђено погледа 
ала бих, кад би порицала.</p> <p>Па шта о томе велиш? — питаше је у исти мах муж и жена.</p> <p 
ада — ма где ја била — дати вам извешћа о свом раду у школи, и о мишљењу што сам га за то време 
сније од оног разговора наших познаница о имендану г. Косте.</p> <p>Даринка и Милица и опет су  
 и онако у свези са тезом из педагогије о нези чулних органа — примети јој шаљиво Даринка и нам 
е баш свако.{S} Милица, на пример, није о њој никад, ни размишљала, па се опет удала...</p> <p> 
> <p>— Тако можда мисле и праве туђинке о својим разсестрама што се по србише. — рече г. Коста  
оли, и о мишљењу што сам га за то време о школи стекла; а то ћете и ви мени обрећи. — Примате л 
... —“</p> <p>То је видиш, моје мишљење о љубави, па кад ти још додадем, да је за мене љубавно  
— Кад њу прочиташ знаћеш и моје мишљење о љубави које ти и онако још од пре дугујем. —</p> <p>„ 
олско гошћења.</p> <p>Но вечери, кад се о свачем већ доста наразговарале, рече Ленка молећим гл 
дати вам извешћа о свом раду у школи, и о мишљењу што сам га за то време о школи стекла; а то ћ 
— Хтела сам казати, да се у томе добу и о љубави озбиљније размишља.</p> <p>— Разуме се — рече  
а „сјајну мировину“...</p> <p>Пишите ми о свему, па не заборавите још рећи, хоћете ли и малу См 
оздравља и заједно са мном моли, да нам о његовом имендану — о Константину и Јелени — у госте д 
анови су друге врсте, — а да и ја сањам о том сте уверене.{S} Па кад сте већ за шалу расположен 
 да говорим о електрицитету баш кад сам о акустици и оптици највише штудирала: а поред оног „бр 
<p>— Сад ти не умем рећи, али кад будем о томе озбиљније размишљала, казаћу ти — рече она и уст 
ко исто падне на мене коцка, да говорим о електрицитету баш кад сам о акустици и оптици највише 
 ње брзо отресем, па са удвојеном силом о пет прегнем и радим бар колико могу.</p> <p>— Могла б 
ри зарад обичне женскиње напустити план о зидању лепе куће са жениним новцем...</p> <p>— Вараш  
 у пепео, већ у место њега остаје угљен о који и кад се исхлади може планути, али ретко ватром- 
ше као да тек пословицу цитира, а слабо о њој размишља.</p> <p>— Тако је, — рече Ленка и опет с 
ођох до уверења, да се тамо преко слабо о мени брине или да су учитељице другога кова и соја, а 
ише. — рече г. Коста и не мислећи много о својим речма.</p> <pb n="36" /> <p>— Мени је мало слу 
 од ње опростим.</p> <p>Путем сам много о томе размишљала; па и ако сам своју поуку у здравстве 
 је говорила учитељица а жена знаш како о теби мисли.{S} И с тим још јаче порумени и за часак у 
ивим туђинкама.{S} Али она воли да и то о њој помислиш, но да можда посумњаш, да хоће да те зад 
то сам уједно имала на уму, шта ће свет о мени и моме знању и способности рећи.{S} И за то сам  
енка шаљиво — ал’ за то не мораш ти баш о њему сањати. — Има и других људи!</p> <p>Даринка се н 
ослетку, боље је и то него да размишљаш о метафизици — твојој проклетој учитељској сведоџби.</p 
ливши другарицу рече: — Видим да сумњаш о мојој љубави према њему.{S} Но ја ти кажем да ћу му с 
елиш, госпођице Шултесова? сањаш ли још о каквом Песталоцију, или ћеш се и ти задовољити с обич 
и још две до три над-надзорнице.</p> <p>О целокупном раду своме дају ми оне извештаја путем сво 
чим сам жени обајала, ко да си руком уз’о!“</p> <p>Друге жене устрашено и срамежљиво гуркаху је 
а, — рече весело Милица — а Коста је, к’о што смо данас чуле, хитар стенограф, па може одмах и  
— викну г. Коста а лице му узе израз, к’о да му пријатељ тврди, да се сунце на западу родило. — 
 Само што се ти, Даринка, још држиш — к’о Каћ. — Умеша се сад и трећа. — Та све жмиркаш.</p> <p 
љица дошла чешће вирио кроз прозор; а к’о што видите њен стан беше близу, те сам је чешће могао 
и левентовати.</p> <p>Првим особинама к’о што вам је познато, не могу се баш похвалити, а прокл 
коро детињски засмеја.</p> <p>Доктора к’о да нешто у срце текну при веселом звуку тога смеја те 
могу вам дати, али за онакав свршетак к’о што га ви желите још није а држим, да и неће куцнути  
 пут настану вечито па да је она тако к’о сад увек у мојој близини.{S} И да...</p> <p>— Та не м 
шим форинтачама и петицама, што ми их к’о од беде давасте не бих могла храну набављати.</p> <p> 
јано Даринка.</p> <p>— Ха! —- Ха! баш к’о да је она сретније пролазила — смејаху се оне.</p> <p 
е долажаше ни један мушки, а она, баш к’о у пркос, ретко је куд ишла, те јој се не могох придру 
ој нос у школи, а не мешај се у мој пос’о!{S} Ви’ш ти ње, мисли да је госпођа, па све зна! ..{S 
награде за своја дела.{S} За то се и не обазирем на мњење своје околине, већ радим тек по своме 
х могао чистији бити, за то се још боље обазрем по соби, и заиста, опазим за пећком кацу с раки 
и и да иде код доктора — а чим сам жени обајала, ко да си руком уз’о!“</p> <p>Друге жене устраш 
 често и мучили.{S} Али сад при испиту, обасјана су и та злобна лица сјајем племенитијих осећај 
ш. </p> <pb n="34" /> <p>— Бићу ти јако обвезана! — рече такође у шали Милица — само још морам  
 с прозора песак уклони и да собу чешће обдан ветри.</p> <p>Трудила сам се, да је приволим да з 
— Лако је могуће, да сам се и преварио, обе једнако поштујем; само што ми Милица на први поглед 
и је врло тежак — рече збуњено доктор — обе високо ценим, ал’ опет претпостављам Милицу.</p> <p 
ати...</p> <p>Сутра дан отпутоваше дома обе гошће, а идућих месојеђа венчаше се доктор и Милица 
ругарицу.</p> <p>— Како је лепо што сте обе заједно дошле — примети им она љубећи их.</p> <p>—  
и.</p> <pb n="42" /> <p>Сутри дан одоше обе другарице још зарана дома и ако их г. Коста и Ленка 
— Примате ли?</p> <p>— Примамо — рекоше обе другарице.</p> <p>— Него онда се морамо код мене ли 
да је Даринка не верујући посматра — ви обе добро знате, да ја вазда блаже мислим но што се мож 
тављам да погађате; јер колико се сећам обе сте волеле загонетке...</p> <p>Него знате шта!{S} М 
.</p> <p>Него знате шта!{S} Мој муж вас обе поздравља и заједно са мном моли, да нам о његовом  
 је, да су узеле карте до Т. из кога су обе и биле, и да су им родитељи, истина ваљани, али — б 
.</p> <p>— Којешта! — рекоше у исти мах обе другарице. — Остани ти Коста.{S} Оно што смо ми рад 
уже разговарати — рекоше јој у исти мах обе другарице. </p> <pb n="23" /> <p>Она их само зловољ 
ас озбиљно, и онда решавај.{S} Та ја их обе волим ко’ сестре, ал’ таком пријатељу као што си ми 
ам често од вас (као што видите, ја вам обема пишем у једанпут, а после ћу тек преписати још је 
ује на вашару.</p> <p>— А не ће ти нико обесити ни колајну за твој сувишан рад — дода још Милиц 
емаш целу приповетку.</p> <p>— Ти си му обећала почетак — рече шаљиво Ленка — а ја и он ваљда ћ 
чешће пишу.{S} Оне су ово последње радо обећале, и своје обећање су тачно и вршиле.</p> </div>  
е су ово последње радо обећале, и своје обећање су тачно и вршиле.</p> </div> <div type="chapte 
 или чивутин, млад или стар, поштен или обешењак, сретан или несретан, јер она ужива у лажном с 
ече Ленка. — И образовани људи слабо се обзиру на праву способност, па хоће да је превиде: а шт 
ејаше се на то Коста — а ти знаш, да је обичај већине људи тек онда погрешке не чинити кад се з 
е се Ленка — ја се само љутим, што није обичај да и те „даровите“ пофторавају те „лаке ствари“  
тиснуо и у свом заносу и против српског обичаја и пољубио.{S} Али срце као да му у истом момент 
— Гилт! — рече домаћин онако по српском обичају.{S} Затим донесе писаћу опрему, те весело узе о 
ило да се и пред другарицама владала по обичају српске жене и да је своје љубавне осећаје пред  
та ту радите?“ запитам их кад сам им по обичају назвала: „помозбог!“</p> <p>„Та ето болесно ми  
} Овако, гледам, гледам, па опет, баш — обичан тороњ.</p> <p>Она се трже и мило је погледа. — О 
ас, него је погрешка у томе, што сам ја обичан човек; а као такав хоћу и да уживам плод свога т 
е познанице неудате, то је свету сасвим обична појава, те и нашим познаницама не беше то необич 
ме; а мало је и људи што су кадри зарад обичне женскиње напустити план о зидању лепе куће са же 
редини тога гробља лежи и један гроб са обичним дрвеним крстом, на коме беше осим неког женског 
а се засмеја.{S} Али не као до сад него обичним веселим смејом.</p> <p>— Тако видиш, то ми се д 
сталоцију, или ћеш се и ти задовољити с обичним човеком? — И ту несташно погледа Даринку.</p> < 
е бити попа ни попадија да иде у школу“ обично вели наш сељак.{S} И ту онда нетреба другога ком 
оже планути, али ретко ватром-љубави, а обично ватром — злобе и мржње... —“</p> <p>То је видиш, 
и, да су саставци чиста истина, која је обично непријатна укуса и за вољно „ајнемовање“ и друкч 
ојим ђачицама?</p> <p>Већина публике је обично чист сељак, што ни читати ваљано незна; они нам  
злога, па је држала, да мећу нама — као обично међу Србима — и сада још баш крвно непријатељств 
е оне — ако неће да је права лутка свет обично неправедно оцењује, исмејава и презире, док сиро 
м „је јуначинама“ горка а камо ли мени, обичној и — слабој женскињи...</p> <p>Осим тога морате  
то је довршио.{S} Учинило му се да је у оближњој сенци неко уздахнуо и да је за тим трава јаче  
ом врту — рече г. Коста па се спусти на оближњу клупу, а доктор се посадио до њега и за часак о 
ништа тајити.</p> <p>Коста се спусти на оближњу клупу а оне седоше до њега.</p> <p>— Корете мој 
ио је кошар са комловом и неколико пари обојака, што их је домаћица без сумње јутрос опрала па  
школе задату реч испунимо.</p> <p>Ми се обоје тврдо надамо, да ћете нам доћи; а дотле остаје зд 
 мушко и женско лице, а за тим истрчаше обоје на поље.</p> <p>— Терајте унутра! — викаше домаћи 
 а доктор се посадио до њега и за часак обоје ћутаху.</p> <p>— Ја те брате нећу одвраћати од на 
и казао свој јутрашњи план, те сад беху обоје љутити и спремни, да Даринци поштену лекцију очит 
„тифуса“ који је у месту владао.</p> <p>Обоје деце беше покривено најпре неким топлим губером ( 
 Збогом! и влак одјури препун учитељима обојега пола.{S} За њима су осим многобројних мештана м 
, по оној поменутој ноћи. — Приправници обојега пола, сад већ учитељи и учитељице, остављају ва 
врло зловољан.{S} Мора бити да болујете обојица од једне болести.</p> <p> — Није могуће, — рече 
е и сатарити.{S} Па неваља ни комлов ни обојке у соби да сушиш.{S} То све шкоди и здравима и бо 
 Милице, тешко и теби, ако ти нешто очи оболу! ... или се и твоме мужу вечито ћератање досади.. 
а у очи па и сама задрхта и поруменивши обори очи. — Чудно је тај његов поглед на њу упливисао, 
 <p>За то још већма порумени и за часак обори очи, те збуњено рече:</p> <p>— Заборавила сам, да 
> <pb n="46" /> </p> <p> Али у исти мах обори очи и заћута. — Беше му и нехотице изашла пред оч 
парно филозофисање.{S} И онда још имамо образа викати противу моде, кокетерије и измајсторисане 
а, — уздахну Милица. — И онда још имамо образа хвалити се, да и ми у просвети напредујемо.</p>  
ело ћу успети — рече Даринка одважно, а образи јој се чисто запламтеше.</p> <p>— Што буде могућ 
е, тек да су ти, већ од природе округли образи мало пунији...</p> <p>— Мушки послови! — рече Да 
вити стас, бисер-зуби, чарне очи, румен-образи и томе подобне ствари, а код неких је опет разбо 
о — рече Коста. — Она је добра срца а и образована је, али је жена, која уме љубити тек оне, ко 
> <p>— То и јесте зло — рече Ленка. — И образовани људи слабо се обзиру на праву способност, па 
ла и застидила се кад сам чула, да ме и образовани људи хвале; а усљед тога осећања постадох и  
а учитељство да ради дабоме да је трњем обрасло; али преко трња и води пут срећи, само треба во 
рактичнија правца те главну своју бригу обратих знању дечијем; а остало беше ми узгредан рад, к 
еме о школи стекла; а то ћете и ви мени обрећи. — Примате ли?</p> <p>— Примамо — рекоше обе дру 
ој је врело и чисто као злато.</p> <p>— Обричем ти, да ћу је усрећити; само ако ме не одбије —  
временом бити учитељице.{S} Зато вам се обричем, да ћу после три године свога рада — ма где ја  
боље — дремај! — рече јој Даринка па се обрте опет Милици.</p> <p>— Ајд’ зидајте ви куле по ваз 
а је своје љубавне осећаје пред другима обуздала.</p> <p>— Тек кад јој општина одвише неуредно  
суво време а натрефила сам и на поштена обућара, те сам које на обући које на оделу заштедила д 
ам и на поштена обућара, те сам које на обући које на оделу заштедила двадесет форината што за  
ише среће него памети, — рече љутито па обуче капут па и он без доручка и први пут без опроштај 
p> <p>Дете је било више мртво но живо и обучено тек у танку кошуљицу.</p> <p>„Шта ту радите?“ з 
: „Луда би био, кад бих тражио више.{S} Ова ме воли, а како она друга осећа — питање је“.</p> < 
едњих дана свога ђаковања.</p> <p>— Ала ова жељезница споро иде — прекине на послетку тишину Ле 
је већ из очију домаћичини вирила, беше ова соба најбољи сведок крајњег незнања у погледу чувањ 
у њеном видим, да је задовољна и да јој ова земља не покрива драге кости њезиних сродника.{S} П 
него је он бацио око на госпођу фрај... овај, госпођицу.</p> <p>Прву годину свога учитељевања п 
асом и пружи руку своме пријатељу, коју овај радосно прими и својски продрма.</p> </div> <div t 
 доктор од свог друга праштао — рече му овај:</p> <p>— И с нама можеш бити сретан у добрим окол 
орила, ја бих се зацело јако љутила.{S} Овако видила сам, да су те оштре стреле наперене тек из 
њак, ја бих загонетку одавно решила.{S} Овако, гледам, гледам, па опет, баш — обичан тороњ.</p> 
ица па мање завиривати у мој прозор.{S} Овако разуме се, да сам те морала избегавати, ако сам х 
. Коста — ја бих рекао, да су злобне, а овако само те морам сетити, да има и Српкиња што пођоше 
и подуже писмо што је гласило одприлике овако:</p> <p>Мили моји!</p> <p>Почетак нашој приповеци 
е бејах задовољна, а знала сам да ће ме овако већина другарица осуђивати.</p> <pb n="32" /> <p> 
ица равнодушно слегнувши раменима — Али овако баш што смо људи, себични смо.{S} Осим тога, ја с 
љубав! ...</p> <p>Немојте се срдити што овако говорим.{S} Ја знам, да свуда има изузетака и да  
ају га и киселим лицем вршити.</p> <p>— Овамо онамо, па опет излази да и ја нисам имала воље на 
енино — рече Коста правећи се озбиљан а овамо му очи казиваху како мисли.</p> <p>— И отров је п 
ну књижицу.</p> <p>По себи се разуме да овамо спада понављање предмета и тек они предмети што с 
 примети им она љубећи их.</p> <p>— Пут овамо води преко С. — рече Даринка — па сам синоћ сврну 
г женског имена, још и ово забиљежено: „Овдашња вредна и ваљана учитељица.“ Чело главе беше још 
рам и сам рећи, да сам јој муж Коста Т. овдашњи бележник.</p> <p>— Мило нам је — рече Даринка п 
ам тада, тек од кратког времена постала овдашњом учитељицом такође са минимум платом коју и ви  
/p> <p>Она се трже и мило је погледа. — Овде ћу, као што знате кола узети, — рече затим — па ха 
оносита...</p> <p>Осим тога — настави — овде сам имала и других разлога.{S} Приметила сам већ о 
ктора друго тишти; јер док беше Даринка овде није било ни зле воље...</p> <p> Враголасти осмеј  
ђено понашање.</p> <p>— Твој говор нема овде места; сам признајеш, да и Милица доста вреди и да 
воме прозору од кад су госпођа фрајлица овде.{S} Но ја њега тада нисам познавала те јој само ре 
тров је по кад кад користан; а сумња је овде сасвим на свом месту. — примети Даринка. — Сам каж 
лим но што се можда изражавам; те сам и овде тек изрекла своје мисли, а у самој школи тешко да  
још топлије собе, па га тако у кошуљици овде мучите!“ љутила сам се без нужде ја.</p> <p>„Тако  
 теленце бити добра млекоша.{S} Па онда ове зиме било је лепо и суво време а натрефила сам и на 
реник не заслужује тај назив.</p> <p>На ове речи Коста се од срца засмеја а доктор се трже и ми 
и Милица тако стану „разводити“, нећемо ове ноћи ни тренути.</p> <p>— Не бој се, бићемо кратке  
ју понуду показала својим родитељима; а овима беше то место и милије, те тако пре неколико месе 
о што су педагогију и психологију училе овлаш и на памет; тиме су бар стекле добру класу, а у ж 
о да ја читаву годину не дођем.</p> <p> Ово је такође у смеју и шали изговорила, али тиме је „н 
 своју срећу из све снаге покуцавала за ово три године на ономе пољу, који ми је у део пао, али 
рак, него ћемо само казивати шта смо за ово три године искусиле.</p> <p>— Зар је рђаво учинила, 
род.</p> <p>Труд који у своме позиву за ово три године полагах, не исплаћује се ни новчаном нап 
в решити!</p> <p>Уверена да ће те се на ово онако двосмислено насмешити.{S} Но и опет за то, ја 
лаву на груди.</p> <pb n="31" /> <p>— Е ово би требало да је завршетак вашој приповеци — насмеј 
а тебе.</p> <p>— Ја ти кажем како ми је ово дана на срцу — рече доктор не дижући очију.</p> <p> 
у одрасну краву купити, а временом ће и ово теленце бити добра млекоша.{S} Па онда ове зиме бил 
ме беше осим неког женског имена, још и ово забиљежено: „Овдашња вредна и ваљана учитељица.“ Че 
а у неком селу, писаше Даринци и Милици ово:</p> <p>„Свако је своје среће ковач,“ чула сам чест 
— рече Ленка и опет седе — Али и ми смо ово три године ковале и свакојако се мучиле, па дед’ ре 
коро дођу и да им чешће пишу.{S} Оне су ово последње радо обећале, и своје обећање су тачно и в 
 тако блато, да вас ни десет коња преко овог ритског блата неби превукло.{S} Осим тога, ја вас  
ка или друго што не пређе!</p> <p>После овога за часак сви заћуташе.</p> <p>— Зар немаш ништа в 
.{S} У тим ватреним очима беше и сада у овом тако потресајућем тренутку више осмеја но туге, а  
убља и мог уверења, да добро радим, и у овом забаченом селу лошије оцењена будем?{S} Не, тога в 
.. примети Коста.</p> <p>Можда и неби у овом случају много напора стало, — рече расејано она —  
дство — рече смејући се он и за то је у овоме месту од то доба учитељица и у мени изгубила бран 
 женскињи...</p> <p>Осим тога морате ми ову моју слободу већ и с тога опростити, што сам данас  
решава.,..{S} И што већине ради не могу ову истином „филовану“ „кнедлу“ ћутећки да прогутам, не 
ула; осим тога била је сад још мање код огледала а све више у школи, код књига и у свом маленом 
ћете ли бити моја жена?</p> <p> Њему се огледаше у очима страст и узрујаност од које се Милица  
ући посматраше доктора на чијем се лицу огледаше необична узрујаност.</p> <p> — Од куда се сети 
ала.</p> <p>— Ја нисам злобна и ако сам огорчена; и моја примедба, допустићеш, да је основана и 
стрпљења и разлагања.</p> <p>— Шта неће огорчење изнаћи — насмеја се Даринка — с те стране још  
ом погледу од то доба тек на саму школу ограничила опет штудирам „кућевни лекар од Н. сремца“ и 
љ сам себи да створи.{S} Не треба да се ограничимо на она правила и упутства, што смо их у учит 
} Али на брзо сам увидела, да је за тај огромни посао десет школских месеца сувише кратак рок а 
 јер ко’ велим: боља је и најгора јава, од тако луда сна...</p> <p>— А зар ти ниси никад сањала 
 имаш; и сама сам тако нешто приметила, од кад сам с тобом — примети Ленка. — Теби се све већма 
а ко је у бољим околностима и има каде, од воље му да гледа и на сјај, лепоту и узгредне ситниц 
тке да позна.</p> <p>Већ је три недеље, од кад су код њих, па навалише, да иду и својим родитељ 
ам хтела да викнем, да нема веће среће, од учитељичке кад се и опет тргох, на место гробља уђох 
а боловало је, по свима знацима судећи, од „тифуса“ који је у месту владао.</p> <p>Обоје деце б 
овече, зар ти је милија лутка и лептир, од благе и разборите женскиње?</p> <p>То не, ал ти знаш 
 хладноће што у тај мах из њих суну.{S} Од то доба вечито избегава мој поглед; тек неки дан доб 
 близу љубави опет није једно и исто. — Од поштовања до љубави, каже се, да треба тек један кор 
огледаше необична узрујаност.</p> <p> — Од куда се сетисте те старе песме? — питаше она кад зву 
 највише штудирала: а поред оног „брда“ од штудије, ко ће у сваки пар баш све у памети имати?!< 
ака и да сте и ви баш један „егземплар“ од те врсте изузетнога „раритета“ те се на вас моје реч 
та лукаво ме гледећи. „Пуши му се глава од посла; него је он бацио око на госпођу фрај... овај, 
у! — љутио се он. — Та девојка баш бега од среће.{S} Ал’ и ти си крива; требала си ми јавити.</ 
ређе у осмеј — Али толико могу рећи, да од тога доба никад не сањам.{S} Чим хоће да ме снађе та 
м задовољан.{S} Осим тога, сви знамо да од два зла треба бирати мање.{S} Па кад је тако (а уз т 
интересу и онда кад се та жртва превиђа од стране оних, за које се жртвујемо.</p> <p>Ја у оном  
ти мање; а уз то је кошуља свагда ближа од хаљине.</p> <p>— Лепа логика! — плану сад Даринка —  
ме не беше зазорно што учитељица добија од нотароша књиге на прочитање, и што га често по школс 
моме мишљењу много хладнија и себичнија од Даринке — рече г. Коста скоро зловољно. — Осим тога  
о уживање што сам га уживала ја и свака од вас већ при првом испиту са својим ђачицама?</p> <p> 
аво.{S} Воље сам и ја имала као и свака од вас, него је погрешка у томе, што сам ја обичан чове 
агонетку решим, ево ти из мога дневника од речи до речи белешке што сам ја на дан Миличиног вен 
рајњег незнања у погледу чувања здравља од већега дела нашега народа на селу.</p> <p>Болесно де 
а, што је сретнија, па се повикало одма од почетка да је даровита; а осим тога, ваљда је умела  
p> <p>— Читаво брдо књига! — рече једна од њих тарући очи — Ево још нисмо ни летимице половину  
адовољна кад сама осећам, да нисам гора од вас; а случај је учинио, да се <pb n="22" /> моја пр 
не.{S} А ја — ма да у ствари нисам гора од вас — знате како пролазим.</p> <p>— Право имаш; и са 
вољан.{S} Мора бити да болујете обојица од једне болести.</p> <p> — Није могуће, — рече опет Ми 
 срећу у браку...</p> <p> Кад је Милица од узрујаности, што је поводом докторовог погледа снађе 
 да је хуманизам и свест и код њих јача од родољубља...</p> <p>— Да то Даринка или Милица говор 
ости и љубави.{S} Али мало после зајеча од бола, што јој изнемогло тело мучаше, те молећим глас 
.— рече Милица — Та ти си боља но многе од нас.</p> <p>— Немој ме хвалити, јер нисам заслужила. 
<p>Он опет да прикрије свој јед, устаде од стола, те гледаше кроз прозор на улицу.</p> <p>— Шта 
збуњено он.</p> <p>— Та ето и Коста оде од куће љутит што је Даринка јутрос рано отишла без њег 
е ни Вама ни моме Кости, који је такође од када се јутрос с Вама разговарао врло зловољан.{S} М 
еја.</p> <p>Г. Коста се трже.{S} Био је од оне врсте људи што на мах плану и за оне ствари које 
е су ферије, и то на две године касније од оног разговора наших познаница о имендану г. Косте.< 
е само нека по вољи говори; чућеш после од мене што ти још устреба — рече му Даринка.</p> <p>—  
ла, па си и ти баш из тих предмета боље од мене оцењена.</p> <p>— Право! — викну Милица — сад с 
ивши се с прозора — оне и ако нису боље од нас, опет су нам бар равне.</p> <p>— Та већ видећемо 
 су учитељице другога кова и соја, а не од онога, што беху женскиње у које сам до сад био заљуб 
на да би ја, уз њихово често изостајање од школе, душу оплемењавати, рђаве навике одвикавати а  
 јетко Ленка — а нећеш да знадеш, да се од родољубља не може ни три дана живети.{S} Народ и опш 
епа, млада и здрава сељанка; враћала се од свога младога мужа, коме је ручак носила, јер је ту  
 тај назив.</p> <p>На ове речи Коста се од срца засмеја а доктор се трже и мило погледа своју в 
огледом или притиском руке опростише се од својих мештанских познаница и познаника и уђоше у вл 
ћи погледа бацао на њен прозор, који се од неко доба поче много раније завесом застирати.{S} И  
из „борбе за опстанак“.{S} За то сам се од срца смејала и штудирала мимику баба Марину.</p> <p> 
 неколико кућевних средстава и затим се од ње опростим.</p> <p>Путем сам много о томе размишљал 
Коста их беше заволео као и жена му, те од њихове стране не беше позивима краја.{S} А осим тога 
т и уверење моје слично је оном што сте од Ленке већ чули.{S} Но како у моме месту нема неожење 
 и Ленка.</p> <p>Онај ко суди и себи, и од себе — примети Даринка оштрим гласом.</p> <p>Ти си д 
 је већ приметио, да би ти била лепша и од Милице, тек да су ти, већ од природе округли образи  
ела —- а Даринка брате, поноситија је и од ње.</p> <p>— Ти дакле ниси за Милицу?</p> <p>— Та ве 
 Али баш на селу је васпитање нужније и од учења — примети Даринка.</p> <p>— Не поричем.{S} Али 
и Милице? — То нам је на селу нужније и од кућарства — дода затим више као за себе.</p> <p>Још  
и морала је та неправедна оцена грдан и од рђавих последица утисак оставити.{S} Та и ти си у ст 
 може разумети кад више што осим љубави од ње желио будеш.</p> <p>— Како то?</p> <p>Ето тако —  
ге мисли праве главобољу.{S} За то буди од сад паметнија, па се мани тог лудог посла...</p> <p> 
разнесе...</p> <p>Гориво љубавно долази од особе коју љубимо.{S} Код неких је то гориво бело ли 
ти Даринка.</p> <p>— Не поричем.{S} Али од два зла треба бирати мање; а уз то је кошуља свагда  
и је најмилији; јер њему долажаху мисли од срца, извор великих и спасоносних мисли није памет,  
а не признаје ти се ни од другарица, ни од професорске колегије.</p> <p>— Лепо је тешиш! — осеч 
д толико година, па ми није ни брига ни од десет доктора и таки паметни госпођа! ..{S} Фала бог 
мера, а добра воља не признаје ти се ни од другарица, ни од професорске колегије.</p> <p>— Лепо 
ота т. ј. сном?!.</p> <p>И зато се мени од педагога Песталоције допада.{S} Он је више хтео, нег 
уплете се г. Коста.</p> <p>— Е на почни од краја, — рече весело Милица — а Коста је, к’о што см 
ледећи кроз прозор на варош, па одступи од њега — па како беху саме у купеу — извали се на клуп 
војој учитељици плаћу изда.</p> <p>— Ти од неко доба и сувише црно видиш — рече Милица — а тиме 
је превиде: а шта се тек може очекивати од проста народа, који не уме ни да је оцени?{S} Него в 
— рече опет Милица. — Коста зацело пати од џепне болести; месец је већ на измаку.{S} А г. докто 
ху.</p> <p>— Ја те брате нећу одвраћати од намере — рече сад Коста — јер и Милица је ваљана дев 
вам, какви се снови плету у мојој машти од кад си се ти Ленка удала; јер ти ће вас снови зацело 
 те старе песме? — питаше она кад звуци од свирке престадоше.</p> <p> — Стара је, ал’ и вечито  
ија је наука...</p> <p>— Хајд’ штудирај од корице до корице, па ваљда ћеш сутра знати разложити 
овори расејано Даринка.</p> <p>— Свакој од нас — понови дремљиво ал’ јетким тоном Ленка — Питај 
тупиш?</p> <p>— Шта? — оно што и свакој од нас — ревносно и савесно вршење свога позива — одгов 
јер, ко што знате, и сама сам тада, тек од кратког времена постала овдашњом учитељицом такође с 
це, која уз то редовно школу полазе тек од новембера до половине марта, а пре и после тога види 
га видим их у школи, што’ но веле, „тек од жеље“.{S} За то да кол’ко толико себи и деци олакшам 
p> <p>— Сека Наста није лагала — Ја сам од како је нова учитељица дошла чешће вирио кроз прозор 
гледа „кроз прсте“...</p> <p>Добила сам од једног сељака на поклон једну лепу кравицу од три да 
о ниси позват!{S} Осим тога научила сам од ње да и са ревношћу и доброчинством може човек непри 
о! — викну Коста и баци оловку — То сам од тебе и очекивао.{S} Но не брини се, ја ћу се већ пос 
а рећи, да на цео разред тај пази један од двеју главних надзорница и тихо их препитује оне при 
ш да је и твој омиљени педагог Викторин од Фелтре мрзио „телесину“.{S} А ја не идем тако далеко 
м форинтачама и петицама, што ми их к’о од беде давасте не бих могла храну набављати.</p> <p>—  
 ти, а бабама твоје феле нека је далеко од мене — „лепа кућа“; само се сети, да имаш душу па не 
а доктору осећаше дабоме да беше далеко од љубави, али ко ће се још и данас при ступању у брак  
ему јасно видело, да су му мисли далеко од чела и кошница...</p> <p>— Доћи ћу после подне, и он 
хладно печење и теста, што им је остало од вечере.</p> <p>— Није, — насмеја се Даринка — сад ће 
ваљеног родољубља?!</p> <p>— Да се само од родољубља живети даје можда и неби тако било — рече  
ечито правимо важни те желимо и тражимо од женскиње озбиљност, разборитост и здраво мишљење; ал 
 да се вара.{S} Али ја сам баш противно од оне за коју ме свет сматра и за то је видите то повр 
е да се и онако тек необии интересантно од нас удаљене ствари радо читају и да све’ остало иде  
о је своје среће ковач,“ чула сам често од вас (као што видите, ја вам обема пишем у једанпут,  
ограничила опет штудирам „кућевни лекар од Н. сремца“ и друге томе потребне књиге.{S} Читаш ли  
селе безазлености.</p> <p>Кад се доктор од свог друга праштао — рече му овај:</p> <p>— И с нама 
се огледаше у очима страст и узрујаност од које се Милица трже и задрхта.</p> <p> Она је говори 
ла лепша и од Милице, тек да су ти, већ од природе округли образи мало пунији...</p> <p>— Мушки 
 и сувише сентименталан но ја ћу га већ од тога одучити...</p> <p> Ленка је испитујући погледа. 
 „Ал’ и баба Мару познаје цело село већ од толико година, па ми није ни брига ни од десет докто 
 сам своју поуку у здравственом погледу од то доба тек на саму школу ограничила опет штудирам „ 
 могле помислити, да сам се и ја миразу од твога бабе надао, па се после још неби хтеле удати.. 
емељним разумевањем и дало оцену лошију од знања; а уз то и затуцана села са минимум платом.</p 
да су г. натарош често на своме прозору од кад су госпођа фрајлица овде.{S} Но ја њега тада нис 
 смејући се он и за то је у овоме месту од то доба учитељица и у мени изгубила бранитеља, но ка 
та прилично и познаје.{S} И зато и нећу од вас ништа тајити.</p> <p>Коста се спусти на оближњу  
ног сељака на поклон једну лепу кравицу од три дана — угинула му је крава па је мени теле покло 
 би требало.{S} Ја сам покушавала да их од тога одвикнем; но тада ми опет долажаху сувише доцне 
ти велиш — „искрене очи“ али се згрозих од поносите хладноће што у тај мах из њих суну.{S} Од т 
е по вашој жељи свршити.{S} Али кад баш од намере неодустајете послаћу вам почетак а свршетак н 
ити, а Даринку и Милицу познавао је још од оног имендана. — И зато се и нас ништа не тиче.</p>  
 приповетци.{S} Он се може датирати још од дана нашега испита; а ја и онако имадем све прибележ 
је мишљење о љубави које ти и онако још од пре дугујем. —</p> <p>„Љубав је као ватра; док јој д 
е г. Коста.</p> <p>— Морала сам ма куда одавде.{S} Нисам хтела господину доктору да служим за п 
 никаква признања, то је моја судба већ одавно.{S} Но ја се надам, да ће и на мојих вратих срећ 
ој паде на белешку, што је г. Коста већ одавно на страну оставио.</p> <p>— Зар немаш ништа више 
 и других разлога.{S} Приметила сам већ одавно, да Милица киселим лицем учитељује и да и она ра 
прек’сутра кренемо.{S} Родитељи нас већ одавно чекају.</p> <p> — Хајд’ забављајте се ви како зн 
вој Душан Т. црквењак, ја бих загонетку одавно решила.{S} Овако, гледам, гледам, па опет, баш — 
. — Запрви ти, — рече Даринка.</p> <p>— Одакле да почнем? из писама већ нешто знате.</p> <p>— О 
успех, и узгред је уједно жалио, што се одала на тако трудан и неблагодаран позив...</p> <p>— Т 
ца онако својски прутом по врх прстију „одалами;“ а то је и онако у свези са тезом из педагогиј 
м ти, да ћу је усрећити; само ако ме не одбије — рече доктор некаквим меким гласом и пружи руку 
писник кад их најпре већина потврди или одбије.</p> <p>За време тога учитељевања само су два из 
 тога учитељевања само су два извештаја одбијена, а срамоту што је тога пута та мала варалица м 
бити а не бегати — рече Ленка.</p> <p>— Одбити — дабоме... — рече узрујаним гласом. — Али... па 
код Даринке.{S} Све ми се чини да ће ме одбити.</p> <p>— По чему судиш?</p> <p>— Само један пут 
атије...</p> <p>— Па могла си га просто одбити а не бегати — рече Ленка.</p> <p>— Одбити — дабо 
римања плате коју рекнем у њену користи одбору и црквеној општини.</p> <p>И тако је на моје зау 
 могуће зацело ћу успети — рече Даринка одважно, а образи јој се чисто запламтеше.</p> <p>— Што 
 школе, душу оплемењавати, рђаве навике одвикавати а уз то и из знања ваљан успех показати могл 
ало.{S} Ја сам покушавала да их од тога одвикнем; но тада ми опет долажаху сувише доцне, па кој 
 обуздала.</p> <p>— Тек кад јој општина одвише неуредно стаде плату издавати, добио сам и ја пр 
ни.{S} И да...</p> <p>— Та не мораш баш одвише појетизирати.{S} Знају оне да си и ти парче дрве 
авда што је у животу сретала навукла ту одвратну и хладну маску на лице, а срце јој је врело и  
обоје ћутаху.</p> <p>— Ја те брате нећу одвраћати од намере — рече сад Коста — јер и Милица је  
, па се засмеја и диже главу.</p> <p> — Одговор, госпођице! — молио је он, али поглед као да му 
а буде прилике да девојци могу казати и одговор чути.</p> <p>— А за коју си се решио? питаше вр 
p> <p>То је писмо што га је Даринка као одговор Кости и Ленци отправила, а они и ако јој више н 
" /> <p>Тога вечера још написала је као одговор Кости и Ленци подуже писмо што је гласило одпри 
— рече он потресеним гласом — зар је то одговор?</p> <p> Она му погледа у очи па и сама задрхта 
уги и први разред не хте да нас чека, — одговори јој Даринка.</p> <p>— Напослетку и боље, што с 
ештаја давати?</p> <p>— Дабоме да не; — одговори она — али ја сам заборавила рећи, да на цео ра 
евносно и савесно вршење свога позива — одговори расејано Даринка.</p> <p>— Свакој од нас — пон 
а извесно назначити дан свога доласка — одговори она, па се и опет удуби у посматрање торња.</p 
S} Али могла је удадбом још причекати — одговори Милица</p> <p>— саморадњом у школи сад је тек  
ије него ћу тек бадава с вама дремати — одговори она па се смести у постељу.</p> <p>— Благо теб 
али.</p> <p>— Кол’ко нам за живот треба одговори озбиљно ал’ узрујаним гласом муж — кадри смо з 
слетку — кад је шешир сасвим чист био — одгурну га она зловољно на страну те опет настави:</p>  
овити, кад је она луда баш сад нашла да оде...</p> <p> — Леп комплимент за Даринку! — смејала с 
асом и погледом, да је већ касно, те да оде спавати.</p> <p>— Али ја баш нећу! — шалио се он —  
и и несташлука, но кад Ленка о феријама оде дома, дођох до уверења, да би много сретнији био да 
аше збуњено он.</p> <p>— Та ето и Коста оде од куће љутит што је Даринка јутрос рано отишла без 
на врати.</p> <p>— Косту сам опазио где оде у општину — рече он кад их је поздравио. — Али камо 
ате, а ја морам на посао — рече Ленка и оде у кујну.</p> <p> — Хоћете ли нам до године опет доћ 
естижеш! ... рече иронично и јетко он и оде из куће.</p> <p>— Твој муж је данас зловољан — прим 
</p> <p>Зато кад ми после три дана мати оде дома, била сам сасвим сама у своме стану, односно у 
етна природа — прошапута Ленка, па опет оде у кујну; јер је била недеља па је требало мало више 
 сатиру противу Милице.{S} Стога и опет оде у општину на посао.{S} Кад је опет дошао нађе ту и  
у име божије провлачимо кроз зид, да се одели на коју год страну; већ ми се досадило патити се  
на бацивши поглед на Даринчино путничко одело и шешир, што га је на главу метнула.</p> <pb n="4 
е и засмеја. — Поглед му је пао на њено одело, те је видео да је на њој проста хаљина, а уз то  
а обућара, те сам које на обући које на оделу заштедила двадесет форината што за десет година ч 
да буде — па страсно загрли другарицу и одјури из собе.</p> <p>— Чекај бар доручак; сад ће и Ко 
 последње:{S} Збогом!{S} Збогом! и влак одјури препун учитељима обојега пола.{S} За њима су оси 
инимум платом.</p> <p>— Па зар народ да одкајава погрешке појединаца?! викну Даринка</p> <p>— А 
и момче, шта још оклеваш?{S} Мени се то одлагање не свиди; оне ће сутра прексутра већ дома, а п 
учитељи и учитељице, остављају варош те одлазе дома, па отуда ти узвици и врева.</p> <p>Растана 
 не она натуштеност!{S} Ето до који дан одлазе нам и гошће, а Ви и Коста баш сад нађосте да се  
ађосте да се бринете.</p> <p> — Зар већ одлазе? — питаше он, а — ферије су већ на измаку, уздах 
</p> <p>— Небраним; али до који дан већ одлазите, па бих волела да нас данас не остављаш — рече 
бала си ми јавити.</p> <p>— Та чисто је одлетела из собе — бранила се она. — А на послетку и ти 
„даровите“, на рачун својих препорука и одличних сведочаба сва најбоља места пограбити; јер ко  
и сузним очима.</p> <p>„Дабоме да ће се одлучити; цича зима, а ви сте узеле дете из топле посте 
 крива, што је сретнија, па се повикало одма од почетка да је даровита; а осим тога, ваљда је у 
мислим да је и теби право.{S} Поћи ћемо одма сад, па ћемо се још зарана и вратити.</p> <p>— Неб 
је опет дошао нађе ту и доктора који му одма прикаже своју вереницу, Милицу.</p> <p>Он им је ис 
 да тим белешкама независно разполажем, одмах ћу се дати на посао.</p> <p>— Нама и онако нису н 
бричина.{S} За то га сад смеј пријатеља одмах сети, да нема права срдити се, те опет седе на ст 
мо данас чуле, хитар стенограф, па може одмах и стенографисати.</p> <p>— Ако допустите, да тим  
, додај ми мало хладне водице!“</p> <p>„Одмах тетка,“ рекло је девојче; али кад је после 10 мин 
итета“ те се на вас моје речи и не могу односити.{S} Али изузеци још не чине већину, па ми не м 
ма, била сам сасвим сама у своме стану, односно у својој соби, а у другој соби становао је хром 
p>Даринка при последњим Миличиним речма одобравајући уздахну, и сви па и домаћин за часак ћутах 
 у које ни сам хтео веровати и које сад одобравам; јер кад и мој Сава већ неће жену што мисли,  
а часак ућута.</p> <p>— Настави само, — одобраваше он пољубив је у чело — и онако знам, да ћеш  
жени а што сад и нехотице морам и ја да одобрим ту проклету еманципацију женскиња...</p> <p>Јес 
 се настави:</p> <p>— Не могу сасвим да одобрим ни ваше тужакање, да вам силно учење отима врем 
иде, да већ зна шта ће да каже и да јој одобрити неће — неможе при данашњем наставном плану и с 
дпостављена власт мора тај поступак тек одобрити; јер закон се ствара за људе а не људи за зако 
бити и према школи.</p> <p>— И то морам одобрити — заврши Даринка и поглед јој паде на белешку, 
 да признам оно што нисам још јуче хтео одобрити Даринци и својој жени а што сад и нехотице мор 
аучешћем погледа, и опет не могаше срцу одолети већ примети:</p> <p>— Зар се твој пут морао баш 
спавати.</p> <pb n="42" /> <p>Сутри дан одоше обе другарице још зарана дома и ако их г. Коста и 
ле тога ћереташе још мало и на послетку одоше спавати.</p> <pb n="42" /> <p>Сутри дан одоше обе 
сти и Ленци подуже писмо што је гласило одприлике овако:</p> <p>Мили моји!</p> <p>Почетак нашој 
 мој грдан труд тек кад би моје ученице одрасле; а то је и сувиши дуг рок и за мене, а још више 
, млеко ме неће толико коштати, да могу одрасну краву купити, а временом ће и ово теленце бити  
м кад год ми време допусти и кад код је одређен час за то; само што се не задржавам при њима та 
рибиљежити и класификацију у своју зато одређену књижицу.</p> <p>По себи се разуме да овамо спа 
 тражим и које би моју љубав све до сад одржало.</p> <p>Осим тога онај осећај и не беше љубав,  
оста муке стало, али и опет сам „мегдан одржао“ на онда све лепе планове, о зидању лепе куће са 
ог права на уживање лако у општу корист одричу.{S} Зато сам уједно имала на уму, шта ће свет о  
 Ленка гледећи кроз прозор на варош, па одступи од њега — па како беху саме у купеу — извали се 
ш само ти узрок.{S} Имала сам ја за тај одсудан корак и других важнијих разлога и покретача — н 
нека се и узму.{S} Ја сам се уклонила у одсудном часу да доктора не доведем у искушење, кад пок 
ање, што сам га стекла, не могу ми тиме одузети. — Оно ми остаје и уз довољну оцену.</p> <p>— Д 
е сентименталан но ја ћу га већ од тога одучити...</p> <p> Ленка је испитујући погледа.</p> <p> 
 не сија као Милица.{S} Па и ту, — дода одушевљено — загледај боље, па ћеш наћи, да и Даринчине 
а — Ето ја сам ступила у школу са већим одушевљењем него ти, па опет вечита борба и незгоде пот 
 кажеш; јер да си већ сутра дан по томе одушевљењу само десетицу повишице искала. — зацело је н 
погледу још „цвеће“ туђинац, неби ти се оженио Српкињом ни да му је дукатима заспеш!...</p> <p> 
— у срце женино — рече Коста правећи се озбиљан а овамо му очи казиваху како мисли.</p> <p>— И  
— рече он гласом који је за шалу сувише озбиљан био.{S} Но ту се трже и засмеја. — Поглед му је 
азуме се да сам пре тога постао са свим озбиљан човек.{S} На прозору није ме нико више видео, а 
...{S} И ту му изађе пред очи Даринчина озбиљна и блага слика, па поново уздахну.{S} Милица је  
илица.</p> <p>— Незнам — рече Даринка а озбиљни јој израз на лицу пређе у осмеј — Али толико мо 
д ти не умем рећи, али кад будем о томе озбиљније размишљала, казаћу ти — рече она и устаде.</p 
ам казати, да се у томе добу и о љубави озбиљније размишља.</p> <p>— Разуме се — рече Ленка — а 
ла.</p> <p>— Мани се детињарије! — рече озбиљним тоном Даринка — И мени је дабоме тешко, што ни 
ца и хладноћа или чак и необразовање; а озбиљно размишљање за нас је увек гордост, славољубље и 
надем свуда беху ваљане женскиње — рече озбиљно Даринка — Али твоје речи Коста, не морају зато  
адо ћу чути, а хвале и не тражим — рече озбиљно Даринка — за мене је довољна награда чиста саве 
 Миличином.</p> <p>Доктор се на то беше озбиљно замислио а г. Коста приђе својим кошницама те к 
<p>— Кол’ко нам за живот треба одговори озбиљно ал’ узрујаним гласом муж — кадри смо заслужити; 
аш.{S} Посматрај ти и испитуј још данас озбиљно, и онда решавај.{S} Та ја их обе волим ко’ сест 
о важни те желимо и тражимо од женскиње озбиљност, разборитост и здраво мишљење; али само у тео 
у наособ; јер већина нас мушких не воли озбиљност па и не почиње онде љубити где треба да пошту 
азим за пећком кацу с ракијом а на пећи озго био је кошар са комловом и неколико пари обојака,  
оста. — Неш кажи ти мени момче, шта још оклеваш?{S} Мени се то одлагање не свиди; оне ће сутра  
прозори засути песком скоро до половине окна; а под постељама лепршале се две квочке с пилићи и 
ла недеља па је требало мало више посла око ручка положити.</p> <p> За ручком није г. Коста ни  
агачица остаје мени више времена за рад око развијања дечијега разума и осталих врлина и способ 
је мисли, а у самој школи тешко да би и око вештија педагога нашло мане, која би се уз сеоске о 
 му се глава од посла; него је он бацио око на госпођу фрај... овај, госпођицу.</p> <p>Прву год 
 лицу јасно видело, да им се мисли врзу око последњих дана свога ђаковања.</p> <p>— Ала ова жељ 
Милица.</p> <p>— Ти би хтела да се наша околина влада по правилу: „уништите узроке а последице  
е сам видила, каквим осећајима прима ме околина с којом сам осуђена да живим и да се дружим.</p 
} За то се и не обазирем на мњење своје околине, већ радим тек по своме уверењу; а ко тако ради 
ини ми се, да треба према потреби своје околине сваки учитељ сам себи да створи.{S} Не треба да 
 да и нетражећи стичете симпатију своје околине.{S} А ја — ма да у ствари нисам гора од вас — з 
е стиди што не уме да чита у срцу своје околине ону хвалу, што је најскривенија и која се речим 
ледећи кроз прозор виноградима засађену околину, а Ленка чистећи свој путни шешир, што га је ск 
дагога нашло мане, која би се уз сеоске околности отклонити могла.{S} И тако сам ја и опет по м 
створење; јер нисам ни навикнута, да се околности по мојој вољи и замном окрећу, па сам и сад н 
 ал тај није за мене и за моје проклете околности.</p> <p>— Е па што се сад љутиш? умеша се Мил 
наставу треба прилагодити способности и околности ученичкој.{S} И за то, нико ти неће замерити, 
ем.{S} Томе, дабоме нисам ја крива, већ околности и немар нашега народа према учитељству и школ 
ро скривено и да најбољи начин ако није околностима примерен не може користи донети.</p> <p>И з 
ме по вољи осећати, па и оно неће да се околностима потчини и прилагоди, него још вазда осећа м 
им гласом.</p> <p>Ти си дакле са својим околностима задовољна? — питаше радознало г. Коста.</p> 
ица.</p> <p>— Што? — и ја нисам у таким околностима или баш те „пузавачке“ природе, па да пред  
 и што нам је најпрече; а ко је у бољим околностима и има каде, од воље му да гледа и на сјај,  
, које људи не хвале и којих се у бољим околностима ни сами не би прихватили.</p> <p>Тако н. пр 
p>— И с нама можеш бити сретан у добрим околностима, а задеси ли те каква незгода, сети се да ј 
ћ давно спавала.</p> <p>На прагу собњем окрете им се опет па искреним ал једва чујним гласом пр 
 да се околности по мојој вољи и замном окрећу, па сам и сад написала и њихову приповетку како  
од Милице, тек да су ти, већ од природе округли образи мало пунији...</p> <p>— Мушки послови! — 
ени се вазда и трн у оку види, док се у оку мени равних ни балвана не опажа...{S} И ту се за ча 
ти моје.{S} Јест, мени се вазда и трн у оку види, док се у оку мени равних ни балвана не опажа. 
есудити.</p> <p>— Јест, — дода Милица — окушаће се и њихов рад и у животу; видиће народ и њихов 
.{S} За то да кол’ко толико себи и деци олакшам, а да уз то не буде механизма и у оним предмети 
 Дакле чујмо и тебе рече домаћин, и узе оловку.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18840 
тим донесе писаћу опрему, те весело узе оловку у руке.</p> <p>— Почни жено!</p> <p>— Како смо п 
 рече јој муж, па се уозбиљи и опет узе оловку.</p> <p>— Приповетка ми је на измаку — настави в 
е баш интересантно прихвати он и остави оловку — Него то ћу им ја приповедати.{S} Ти ћеш можда  
а.</p> <p>— Право! — викну Коста и баци оловку — То сам од тебе и очекивао.{S} Но не брини се,  
 лекција најбоље се и научи; а за: нас „олош“, дабоме — то је тешко.</p> <p>И тако незнам из ко 
је Мија ту“, настави забринуто и тужно „ома би и ракију изнела у шталог.{S} Та боље је да ми се 
ори а много им користи и полажење школе омили.</p> <p>Него и опет морам признати, да се ја и у  
махала марамом, а и г. Кости беху гошће омилиле, јер је и он чешће понављао заједно са женом мо 
а. „Учите народ!“ — веле додуше ти моји омиљени научењаци — али ја се још врло добро сећам и по 
шив се.{S} Та добро знадеш да је и твој омиљени педагог Викторин од Фелтре мрзио „телесину“.{S} 
 Песталоције.{S} Па кад Песталоци — ваш омиљени педагог и отац педагогије — на самрти вели: „А  
е не подлегну те постану као и прве или омразе и себе и свет па постају, за нас мушке, нека стр 
ам понуду; и поруменивши пружи му руку, он је ту руку страсно стиснуо и у свом заносу и против  
мени од педагога Песталоције допада.{S} Он је више хтео, него што је могао; а више се мучио но  
нстантину и Јелени — у госте дођете.{S} Он је рад да вас позна, а и ја мислим, да је већ време, 
уд даћу ти и почетак тој приповетци.{S} Он се може датирати још од дана нашега испита; а ја и о 
у је крава па је мени теле поклонио.{S} Он вели, млеко ме неће толико коштати, да могу одрасну  
а је с првим разредом, — питаше Ленка — он ти тек неможе писмена извештаја давати?</p> <p>— Даб 
сајућем тренутку више осмеја но туге, а он би баш сад тако радо у њима видио сузе или бар оног  
 ствар“ — примети са осмејом Даринка; а он настави:</p> <p>— Кад сам увидио, да љубав није шала 
енутак и крадимице гледале... с тога је он поново и нехотице уздахнуо кад га је после некога вр 
у наклоности осећати, а држала је да је он и сасвим добра партија за женскињу без мираза...</p> 
и кад је збијала шалу и онда кад јој је он у присуству Ленке веренички прстен дао.</p> <p> — Не 
ити... ал’ ја би је задржао — гунђао је он. — Ал’ ти дабоме, ниси ни покушавала, доста ти је ка 
ћи. „Пуши му се глава од посла; него је он бацио око на госпођу фрај... овај, госпођицу.</p> <p 
p> <p> — Одговор, госпођице! — молио је он, али поглед као да му је сад мање ватрен био.</p> <p 
осете двосмислено тумачити.{S} А што је он случајно неожењен, а наше познанице неудате, то је с 
/p> <p>— Ти се баш жестиш! — смејаше се он — Па шта си хтела са оним „ви“?{S} Ја ко’ бележник ш 
Требала си остати па би видела да би се он за тебе решио.</p> <p>Даринчине се очи опет запламти 
циљ освећује средство — рече смејући се он и за то је у овоме месту од то доба учитељица и у ме 
и.</p> <p>— Али ја баш нећу! — шалио се он — знам да ћеш им приповедати како си ме уловила.{S}  
довече.</p> <p>— Хо, ето му! — љутио се он. — Та девојка баш бега од среће.{S} Ал’ и ти си крив 
> — Стара је, ал’ и вечито нова! — рече он па устаде и нагло је узе за руке. — Јест, госпођице, 
јаних руку.</p> <p> — Госпођице! — рече он потресеним гласом — зар је то одговор?</p> <p> Она м 
едесет машлија на себе натрпала, — рече он гласом који је за шалу сувише озбиљан био.{S} Но ту  
 памети, па могу и после додати. — рече он и поче:</p> <p>— Сека Наста није лагала — Ја сам од  
 веровала.</p> <p>— Па браним ја — рече он слежући рамени — Мене то ни тада није љутило.</p> <p 
ти своје собе.</p> <p>— На посао — рече он тоном којим се с гостима не разговара.</p> <p>— Та ј 
сту сам опазио где оде у општину — рече он кад их је поздравио. — Али камо госпођице Даринке?</ 
та.</p> <p>— Настави само, — одобраваше он пољубив је у чело — и онако знам, да ћеш скоро сврши 
ћете ли нам до године опет доћи? питаше он кад сами остадоше.</p> <p> — Незнам; а и нашто ћу! — 
е рђаво учинила, што се удала? — питаше он.</p> <p>— То не.{S} Али могла је удадбом још причека 
ете.</p> <p> — Зар већ одлазе? — питаше он, а — ферије су већ на измаку, уздахну Милица — а и Д 
Зар немаш ништа више да кажеш? — питаше он опазив тај Даринчин поглед.</p> <p>— Готова сам — ре 
овек; да се неможе трпети, а уз то беше он и ваљан и уважен, па је морала према њему наклоности 
добила лако запаљиво срце доктора.{S} И он мишља: „Луда би био, кад бих тражио више.{S} Ова ме  
ли у истом моменту учинило јој се, да и он и она смешно изгледају, па се засмеја и диже главу.< 
ла почетак — рече шаљиво Ленка — а ја и он ваљда ћемо и остало накрпити; само пре тога морамо в 
мети, — рече љутито па обуче капут па и он без доручка и први пут без опроштаја са женом пође у 
ора не доведем у искушење, кад покуша и он да размишља...</p> <p>Последње речи опет је изговори 
и г. Кости беху гошће омилиле, јер је и он чешће понављао заједно са женом молбу, да им опет ск 
ју сипаше јој такође необична ватра али он и опет уздахну.{S} У тим ватреним очима беше и сада  
 ни ја не видим узрока за...</p> <p>Али он и не доврши а Даринка бризну у плач па нагло пође у  
није? — то је баш интересантно прихвати он и остави оловку — Него то ћу им ја приповедати.{S} Т 
 гле, још ћемо се и посвађати — примети он мило је погледав.</p> <p>Она се трже и поруменивши р 
оли; јер свако је био уверен, да ће јој он тек оно дати, што би се и у цркви читати могло...{S} 
 Питао је пламтећим ал’ тужним погледом он.</p> <p> — Ко би све у напред знао — рекла је у смеј 
ге престижеш! ... рече иронично и јетко он и оде из куће.</p> <p>— Твој муж је данас зловољан — 
равила сам, да је и Коста међу нама; но он ће опростити — свуда има изузетака.</p> <p>— Ваљда д 
 уз то баш ни једне пантљичице...{S} Но он се и сувише љутио што се доктор за њу решио, па му с 
ле била јутрос у сеници? питаше збуњено он.</p> <p>— Сасвим случајно.{S} Тамо сам читала, а ви  
еда.</p> <p>— Како то? — питаше збуњено он.</p> <p>— Та ето и Коста оде од куће љутит што је Да 
 чију сам симпатију желила стећи, а баш он ме је јуче таксирао „ладним створењем“ и отворено из 
 домаћин тек шали.</p> <pb n="48" /> <p>Он опет да прикрије свој јед, устаде од стола, те гледа 
 прикаже своју вереницу, Милицу.</p> <p>Он им је искрено пожелео среће.{S} Али кад се сетио Дар 
а пламти и гори а чим престанеш давати, она згара оно што имаде, па кад и то изгори остаје пепе 
и 150 форината годишње.{S} Али наравно, она је чедо протекције и среће па има сведоџбу с препор 
 које се Милица трже и задрхта.</p> <p> Она је говорила више у шали, а сад је тек видела погреш 
ним гласом — зар је то одговор?</p> <p> Она му погледа у очи па и сама задрхта и поруменивши об 
 је веселило кад је поменула попове.{S} Она је морала начути, да при моме избору, ондашњи свешт 
а.{S} Друкчије је брате код Српкиње.{S} Она баш и онда кад би и душу за тебе дала, опет ти се н 
очи слика здраве и снажне учитељице.{S} Она је већ средњих година па је баш јуче можда опазила  
си ми ти, тек Даринку желим за жену.{S} Она је много претежнија, и ако је и Милица врло ваљана. 
ако то?</p> <p>Ето тако — рече Коста. — Она је добра срца а и образована је, али је жена, која  
м нежно и ватрено гледајући јој у очи — она је вавек истинита; јер ево и ја био бих много сретн 
вши домаћину руку — А ја сам Даринка, а она је, разуме се, Милица.</p> <p>И ту се онако својски 
зити, јер не долажаше ни један мушки, а она, баш к’о у пркос, ретко је куд ишла, те јој се не м 
/p> <p>Ленка и Милица прснуше у смеј, а она се трже и порумени, јер виде, како је домаћин испит 
{S} Осим тога, ја вас нисам познавао, а она или беше сувише сретна што ме је добила или сувише  
д је шешир сасвим чист био — одгурну га она зловољно на страну те опет настави:</p> <p>— Моја љ 
а.</p> <p>Баш као и Ленци и Милици дода она наглашујућим тоном.</p> <p>— Нисам то хтела да рече 
не.{S} Па ако нам је љубав чиста и јака она згара оно што је примила док и последњу искрицу не  
 сад си је добила.</p> <p>— То би могла она и теби рећи — бранила се Ленка, но и опет порумени  
створи.{S} Не треба да се ограничимо на она правила и упутства, што смо их у учитељишту добили, 
е јој муж у реч — ти вређаш.</p> <p>Зна она да је за то и сувише волим — рече Ленка погледавши  
ој је гориво душевна врлина, а пролазна она је што потиче из поштовања бела лица и дивних трепа 
ћу се док чујем колико је табака папира она потрошила док је добила плату, или док чујем како ј 
и што за мало траје.{S} Трајна је љубав она што јој је гориво душевна врлина, а пролазна она је 
о душе на њега личиш...</p> <p>— Ти све она стара — примети Милица и с тим уђоше у кућу, где их 
а бити баш „госпођа натарошевица“, може она и друкчије гласити...</p> <p>— На пример докторовиц 
 шта више често ће ти се учинити, да је она хладна, дурљива и необразована према предусретљивим 
ли да један пут настану вечито па да је она тако к’о сад увек у мојој близини.{S} И да...</p> < 
инка.</p> <p>— Ха! —- Ха! баш к’о да је она сретније пролазила — смејаху се оне.</p> <p>— Ја се 
</p> <p>— Та већ видећемо -— гунђала је она — Научиле се на лак живот, па ће тако хтети и у шко 
питање тицало се Даринке, — ћеретала је она — а то се мени не свиди, па баш завидим Даринчиној  
> <p> — Нећу да га примим — говорила је она — ствар још није свршена.{S} Ми смо правили „рачун  
е: — Знао сам да ћеш га уловити, кад је она луда баш сад нашла да оде...</p> <p> — Леп комплиме 
 је сва срећа у доброј сведоџби? а није она ни крива, што је сретнија, па се повикало одма од п 
е за часак дадох у мисли.{S} Али кад ме она из заноса трже, нудећи ме да седнем, рекох јој, да  
 Ленка. — Ти си Драгу позвала у А. а не она тебе.</p> <p>— Тако је.{S} Узела сам кола и рекла ј 
ко; то ми се допада — рече Ленка — а не она натуштеност!{S} Ето до који дан одлазе нам и гошће, 
тор за њу решио, па му се чињаше, да се она труди да доктора задобије. — Био је као што је већ  
Леп комплимент за Даринку! — смејала се она држећи да се домаћин тек шали.</p> <pb n="48" /> <p 
 чисто је одлетела из собе — бранила се она. — А на послетку и ти јој неби могао забранити.</p> 
 <p>— Дабоме, поздравио те! — љутила се она — и народ гледа и суди по сведоџби!</p> <p>— Па и н 
ш осим деце и народ учити? — смејаше се она.</p> <p>— Шта је с тобом Ленка — питаше зачуђено Ми 
та мора кроз прсте гледати — смејаше се она не пазећи много на своје речи, јер се у исти мах до 
воју погрешку пристаде у шалу али му се она вазда претвараше у сатиру противу Милице.{S} Стога  
</p> <p> — Незнам; а и нашто ћу! — рече она.{S} Један дан Даринчиног отсуства више се осећа, не 
говара.</p> <p>— Та још је рано, — рече она не приметивши то.</p> <p>— Ти се додуше никад не жу 
да се морамо освртати и на децу, — рече она замишљено.</p> <p>— Бадава се браниш — рече Милица  
е да се сетите, да смо и ми људи — рече она дошавши у ватру.</p> <p>— Гле, гле, још ћемо се и п 
 озбиљније размишљала, казаћу ти — рече она и устаде.</p> <p>— Хајдемо у кућу — примети за тим  
нчин поглед.</p> <p>— Готова сам — рече она. — Али ти си твој посао давно напустио, мој говор н 
а.</p> <p>— Корете мој поступак, — поче она — и не разумете ме.{S} Е, па чујте!{S} Доктор Гаври 
/head> <p>— Немаш много бележити — поче она.{S} И ја сам у почетку хтела у школу осим учења и д 
/p> <p>— Куда си се ти опремила? питаше она бацивши поглед на Даринчино путничко одело и шешир, 
уда се сетисте те старе песме? — питаше она кад звуци од свирке престадоше.</p> <p> — Стара је, 
 доктор — ако те чује Ленка.</p> <p>— И она дели моје мишљење и ако јој је природа сроднија са  
а Милица киселим лицем учитељује и да и она радо гледа доктора.{S} Па кад му она већ улива симп 
} И тако мало по мало па сви (а можда и она) заборавише моје вирење кроз прозор; те никоме не б 
лица — а шта ће Даринка да каже? — та и она је нама равна, па погледај њену оцену!</p> <p>У том 
?</p> <p>— Та већ сам ти казао, да је и она ваљана девојка и ако је по моме мишљењу много хладн 
му своме но — туђину...{S} И за то је и она на ту „стрелу“ највише важности полагала и баш те р 
нико неможе ни Милицу осудити, што је и она мислила, да је наклоност у случају „добре партије“  
е среће ковач.“ — примети Даринка али и она из гледаше као да тек пословицу цитира, а слабо о њ 
истом моменту учинило јој се, да и он и она смешно изгледају, па се засмеја и диже главу.</p> < 
много значила.</p> <p>— Љубав! — понови она и порумени — за њу мислим да је осећај што га према 
 према предусретљивим туђинкама.{S} Али она воли да и то о њој помислиш, но да можда посумњаш,  
весели; а била је позвата и Даринка али она не дође — доцније им је писала, да је била у јаком  
вати?</p> <p>— Дабоме да не; — одговори она — али ја сам заборавила рећи, да на цео разред тај  
 назначити дан свога доласка — одговори она, па се и опет удуби у посматрање торња.</p> <p>— Је 
ћу тек бадава с вама дремати — одговори она па се смести у постељу.</p> <p>— Благо теби! — узда 
нисам покајао.</p> <p>— Ни ја — примети она умиљато га погледав, па му наслони главу на груди.< 
>— Твој муж је данас зловољан — примети она за време доручка.</p> <p>— Љути се што је Даринка о 
/p> <p>— Само кад би се могло — примети она па се засмеја.{S} Али не као до сад него обичним ве 
 служим за психолошку студију — примети она горко.{S} То би и њега довело у неприлику, да разми 
 што сте обе заједно дошле — примети им она љубећи их.</p> <p>— Пут овамо води преко С. — рече  
т.</p> <p>— Наставите посао! — викну им она, па се засмеја. — Боже мој, чудан ти је човек; све  
 неби мене тицао — рече болним осмејком она — и ја бих тако судила.{S} Али ја сам и сувише поно 
о кратке примети Милица — Ми немамо као она да бранимо свој пренагљени корак, него ћемо само ка 
к тај мој Сава — рекла је за тим шаљиво она. — Само данас ми је и сувише сентименталан но ја ћу 
бих тражио више.{S} Ова ме воли, а како она друга осећа — питање је“.</p> <p> Па нагло устаде т 
јсторисане наивности женскиње; јер како она може бити друкчије, кад јасно види, да већина нас т 
>— Није ми ни то противно — рече весело она — Него шта ти велиш, госпођице Шултесова? сањаш ли  
ају много напора стало, — рече расејано она — мени је ближа 27. но 17. година.</p> <p>Баш као и 
 или обешењак, сретан или несретан, јер она ужива у лажном сјају па јој је доста кад је уверена 
нас тако дуго задржао? — питаше га опет она.</p> <p>— Требао сам раније доћи, да видим како се  
би све у напред знао — рекла је у смеју она.</p> <p> — Тако је! прошапута доктор — ко би све у  
 и она радо гледа доктора.{S} Па кад му она већ улива симпатије, нека се и узму.{S} Ја сам се у 
> <p>— Сам си крив био — упаде му у реч она. — Требао си имати на уму, да сам ја осим усамљене  
ах обе другарице. </p> <pb n="23" /> <p>Она их само зловољно и тужно погледа.</p> <p>— Зар није 
арошовице и натарош још приде...</p> <p>Она је моју понуду показала својим родитељима; а овима  
леле, ал ти знаш — наше карте...</p> <p>Она уздахну и ућута.{S} Знала је, да су узеле карте до  
и — примети он мило је погледав.</p> <p>Она се трже и поруменивши рече:</p> <pb n="29" /> <p>—  
ам, па опет, баш — обичан тороњ.</p> <p>Она се трже и мило је погледа. — Овде ћу, као што знате 
ав све до сад одржало.</p> <p>Осим тога онај осећај и не беше љубав, него тек <hi>почетак</hi>  
е да би и после подне читава два сахата онај школски ваздух без велике штете удисати могла.</p> 
 деци.{S} И зато је видиш, најпаметнији онај ко свету по вољи чини.</p> <p>Даринка при последњи 
ралица морала осетити, може појмити тек онај, ко је видео у праведној срџби пламтећа лица остал 
 воље имао?! — умеша се и Ленка.</p> <p>Онај ко суди и себи, и од себе — примети Даринка оштрим 
 нашој приповеци, могу вам дати, али за онакав свршетак к’о што га ви желите још није а држим,  
рактер и у очима торокљива света остане онакав какав је у истини.{S} Знала сам добро, да се нам 
/p> <p>— Мушки послови! — рече Даринка, онако и не мислећи, баш као што често и мушки механично 
 друго, већ само збуњена — рече Ленка — онако не бејах задовољна, а знала сам да ће ме овако ве 
дешава у души детињој, кад га учитељица онако својски прутом по врх прстију „одалами;“ а то је  
срце није машина, па да навијем осећаје онако како би практичније било.{S} И ја сам човек па хо 
 завидим Даринчиној срећи...{S} И ту се онако скоро детињски засмеја.</p> <p>Доктора к’о да неш 
а је, разуме се, Милица.</p> <p>И ту се онако својски и српски без свакога цифрања руковаше.</p 
илица. — Него боље да се разговарамо, и онако ћемо се брзо растати; а волела бих знати, шта ће  
ек — лутка...{S} А тој: сретан пут! — и онако неће усрећити ни себе ни друге.</p> <p>— Тако мож 
, — одобраваше он пољубив је у чело — и онако знам, да ћеш скоро свршити.</p> <p>— Сад ми и не  
ирати још од дана нашега испита; а ја и онако имадем све прибележено у своме дневнику.</p> <p>— 
ах ћу се дати на посао.</p> <p>— Нама и онако нису нужне. —</p> <p>— Ал’ ја би их штампао; а то 
том по врх прстију „одалами;“ а то је и онако у свези са тезом из педагогије о нези чулних орга 
и интересантнија, а добро знате да се и онако тек необии интересантно од нас удаљене ствари рад 
наћеш и моје мишљење о љубави које ти и онако још од пре дугујем. —</p> <p>„Љубав је као ватра; 
бар стекле добру класу, а у животу им и онако тек треба метод, по коме се можда такође без разм 
 опет за то, ја хоћу да се надам; јер и онако је нада хришћанска врлина, а уз то и потреба без  
дневнику.</p> <p>— Гилт! — рече домаћин онако по српском обичају.{S} Затим донесе писаћу опрему 
шити!</p> <p>Уверена да ће те се на ово онако двосмислено насмешити.{S} Но и опет за то, ја хоћ 
 и киселим лицем вршити.</p> <p>— Овамо онамо, па опет излази да и ја нисам имала воље на учите 
помену...</p> <p>Ако ли је љубав слаба, онда и то гориво не претвара у пепео, већ у место њега  
муж и жена.</p> <p>— Шта?{S} Сад ништа, онда сам уздахнула — но ту се трже и још јаче порумени. 
ече доктор не дижући очију.</p> <p>— Е, онда се и сам вараш.{S} Посматрај ти и испитуј још дана 
ад ми је рекао да ме воли, а ако је то, онда је већ и наступила...{S} И с тим седе за гласовир  
слености и саможивља.{S} Или ако не то, онда јој је срце покварено па јој није ништа свето, нег 
примети г. Коста. — Али ако је само то, онда брате, покушај; јер веруј, њој је тек светска непр 
ример мене:{S} Шта је реагенс на скроб? онда, кад се већ ретко ко тога сећа.{S} Тако исто падне 
реагенси и сва својства тела на уму.{S} Онда дабоме летиле би и њима „за ситнице“ — „четворке“  
<p>— Лепа логика! — плану сад Даринка — онда нам је учитељска школа излишна.{S} Јер науку што с 
и“.</p> <p>„Тако је“; рекох јој ја „ал’ онда ће ти дете дуже боловати.{S} Кад ракија у соби ври 
овољства у спокојном кругу породичном,“ онда ни ви не можете мени замерити, што сам тако брзо с 
е, јер човек бива све заљубљенији, а ја онда лепо покушам да заборавим оно 2—5 хиљада што бих м 
тало, али и опет сам „мегдан одржао“ на онда све лепе планове, о зидању лепе куће са жениним но 
и ово теленце бити добра млекоша.{S} Па онда ове зиме било је лепо и суво време а натрефила сам 
мо полагати баш најтеже предмете.{S} Па онда, педагогија, дидактика и метод! — примети друга и  
 тако ви неучитељи вазда зборите.{S} Па онда вам је сво учитељство криво — Нема вам истрајности 
 ће и на мојих вратих срећа закуцати па онда ћу је чврсто за јаку шчепати, — насмеја се и ако м 
а сам да ме разумете; а кад ме схватите онда вам је и јасно, да нам се приповетка баш неможе по 
и ја — примети Ленка.</p> <p>Па што сте онда саме себе побијале? — питаше Коста.</p> <p>— Што?  
ти — примети Милица.</p> <p>— Али ко ће онда бележити? смејаше се Ленка.</p> <p>— Није нужно да 
ница...</p> <p>— Доћи ћу после подне, и онда ћу видети имаш ли право — прекиде доктор тишину св 
атрај ти и испитуј још данас озбиљно, и онда решавај.{S} Та ја их обе волим ко’ сестре, ал’ так 
авољубље и сувопарно филозофисање.{S} И онда још имамо образа викати противу моде, кокетерије и 
нија ученица више школе предавати.{S} И онда су заиста неке имале право што су педагогију и пси 
 <p>— Тешко нама, — уздахну Милица. — И онда још имамо образа хвалити се, да и ми у просвети на 
оба то нам га не могу више ни пружати и онда и наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љу 
свога вереника, и кад је збијала шалу и онда кад јој је он у присуству Ленке веренички прстен д 
у личну срећу жртвују општем интересу и онда кад се та жртва превиђа од стране оних, за које се 
чије је брате код Српкиње.{S} Она баш и онда кад би и душу за тебе дала, опет ти се неће прва п 
ч.</p> <p>— Већ добро; видећу шта ћеш и онда саковати.{S} Оне ће добити варош а ти село па се и 
 узгредан рад, који сам предузимала тек онда кад ми време допусти и кад сам уверена да је остал 
 поједине надзорнице; јер те исказе тек онда уводим у записник кад их најпре већина потврди или 
а ти знаш, да је обичај већине људи тек онда погрешке не чинити кад се замерају.{S} Мени дакле  
и Даринка. — Сам кажеш, да ви мушки тек онда не грешите кад вам се замера, а уз така друга, пит 
о — рекоше обе другарице.</p> <p>— Него онда се морамо код мене лично састати, а не тек само пр 
аге јој очи чисто севаху — Па зашто смо онда људи?{S} И камо нам разума и хваљеног родољубља?!< 
је понављање душа сваке наставе, па што онда и за себе тражите изузетка?</p> <p>— А ко га тражи 
амо се сети, да имаш душу па не мој бар онда да треш крајнике кад си пијана и да бајеш сваку бо 
вне врлине на првом месту и разборитост онда можеш бити уверен, да су докторове речи, што сам и 
(разуме се, ако стане у школу).{S} И ту онда покажи пристојан успех и имај воље на учитељски по 
у школу“ обично вели наш сељак.{S} И ту онда нетреба другога коментара.</p> <p>— Тешко нама, —  
будем искрен, морам рећи, да сам се баш онда љутио, и то баш на себе самог, кад сам осетио, да  
енка изгледала хладна и горда, и то баш онда, кад ме је можда најжешће волела —- а Даринка брат 
а је морала начути, да при моме избору, ондашњи свештеници недадоше свога гласа за мене из мени 
 „ни прословити“; а њима се придружио и ондашњи млади лекар Сава Гавриловић, најприснији пријат 
мушких не воли озбиљност па и не почиње онде љубити где треба да поштује...</p> <p>И с тога — к 
у еманципацију женскиња...</p> <p>Јест, оне су ми рекле, драги мој Саво, — рече за тим шаљиво и 
леваш?{S} Мени се то одлагање не свиди; оне ће сутра прексутра већ дома, а писмено све теже иде 
стаде влак и кондуктер отвори врата.{S} Оне се искрено загрлише и ижљубише; а кад се влак опет  
бро; видећу шта ћеш и онда саковати.{S} Оне ће добити варош а ти село па се и опет не можете ме 
онови замишљено Даринка — Ето зашто.{S} Оне увиђају да им у делању имаде неких недостатака, кој 
 опет скоро дођу и да им чешће пишу.{S} Оне су ово последње радо обећале, и своје обећање су та 
ече сад Милица уклонивши се с прозора — оне и ако нису боље од нас, опет су нам бар равне.</p>  
ем? из писама већ нешто знате.</p> <p>— Оне можда и знају; но и ја бих волио све чути — уплете  
ју, па ћеш видети — родољубља...{S} Ал’ оне су и опет зато с препоруком свршиле!.</p> <p>Ти си  
е „ти“ Ленка је желила, да тако буде, а оне се нису много устезале.</p> <p>— Остаћу, кад допушт 
ак живот, па ће тако хтети и у школи; а оне главице нису тако женијалне, па треба више стрпљења 
ознавала; — смејаше се за тим Ленка — а оне знају и без тебе да си ми муж.{S} Сад нисам више уч 
> <p>Коста се спусти на оближњу клупу а оне седоше до њега.</p> <p>— Корете мој поступак, — поч 
од оне врсте људи што на мах плану и за оне ствари које их се не тичу.{S} Но уз све то беше опе 
ица осталих девојчица и презриви поглед оне јаднице којој се та неправда хтела нанети.</p> <p>Н 
.</p> <p>Г. Коста се трже.{S} Био је од оне врсте људи што на мах плану и за оне ствари које их 
 се вара.{S} Али ја сам баш противно од оне за коју ме свет сматра и за то је видите то повреди 
ећи.{S} И ја патим са незгоде што су је оне већ навеле, боли то и мене као и њих, али ја знадем 
 у делању имаде неких недостатака, које оне саме без опште помоћи не могу да отклоне, па им је  
 главних надзорница и тихо их препитује оне приповетке и молитве, што смо већ прешли; а често п 
цело човечанство.{S} Мањину опет — веле оне — ако неће да је права лутка свет обично неправедно 
 школских часова; а баба Мара сетила ме оне практичне изреке:{S} Не плећи се у оно, у што ниси  
 је она сретније пролазила — смејаху се оне.</p> <p>— Ја се тиме и не хвалим.{S} Но и ви допуст 
е, да је у женским грудима па да тек уз оне особине и до осамнаесте године сме по вољи осећати, 
ознанице, Даринка, Милица и Ленка.{S} И оне су стране; али њихов пут је на другу страну, те оче 
асто Ленка.{S} И с тим угаси лампу те и оне заспе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 
ује, исмејава и презире, док сиротице и оне не подлегну те постану као и прве или омразе и себе 
</p> <p>О целокупном раду своме дају ми оне извештаја путем својих књижица и усменог исказа тек 
оја још карактерише баш у највећој мери оне женскиње, што најживље и најдубље осећају.</p> <p>Д 
на је, али је жена, која уме љубити тек оне, који њу љубе и више — ништа.</p> <p>И том пресудом 
мораш баш одвише појетизирати.{S} Знају оне да си и ти парче дрвена песника и да си речит — упа 
свим је то друкчије код мушких учитеља; они сироти и ако касније немају воље за тај позив морај 
чист сељак, што ни читати ваљано незна; они нам дабоме немогу рад наш оценити шта више, можда с 
а шта ће на то мој и твој баба рећи.{S} Они могу још све покварити...</p> <p> — А зар се ти том 
 као одговор Кости и Ленци отправила, а они и ако јој више не досађују својим опоменама, опет с 
 се могло; а тврдо се надам, да ће ми и они ту слободу као и погрешке у приповеци радо опростит 
да овамо спада понављање предмета и тек они предмети што сам ја најпре деци добро разјаснила и  
ш! — смејаше се он — Па шта си хтела са оним „ви“?{S} Ја ко’ бележник шта сам ти могао помоћи?! 
ку сметају, па их треба отклонити, ма и оним средствима, које људи не хвале и којих се у бољим  
акшам, а да уз то не буде механизма и у оним предметима где се баш не сме трпити, прихватила са 
том звонце зазвони и вратар викну имена оних станица, уз које ће се путовати.</p> <p>Наше позна 
не задржавам при њима тако дуго као год оних предмета, у којима ми деца помоћи не могу.</p> <p> 
 онда кад се та жртва превиђа од стране оних, за које се жртвујемо.</p> <p>Ја у оном стању не б 
тање.{S} Исто тако не питају деца ни из оних предмета што служе поглавито за развијање разума.< 
 ја не дођем своју скамију препитати из оних предмета што истога дана на ред долазе, и за тим п 
ну говорим, увидићеш и ти, чим се сетиш оних многих:{S} Немица, Мађарица, Влахиња па чак и Фран 
ти.{S} Та и ти си у ствари ако не боље, оно свима нама равна; па кад се другима гледало „кроз п 
о млађа и мало лепша.{S} Или ако не то, оно бих бар морала имати мало хладније срце и скученије 
ах обе другарице. — Остани ти Коста.{S} Оно што смо ми радиле и доживиле није тако опасне приро 
а.</p> <p>— Није нужно да се бележи.{S} Оно што ћу казати остало ми је и сувише у памети, па мо 
м га стекла, не могу ми тиме одузети. — Оно ми остаје и уз довољну оцену.</p> <p>— Довољну! — у 
у народ и школу ступиш?</p> <p>— Шта? — оно што и свакој од нас — ревносно и савесно вршење сво 
ва познато где је Србин узео туђинку; а оно што знадем свуда беху ваљане женскиње — рече озбиљн 
упаде му у реч Ленка.</p> <p>— То је за оно „на ствар“ — примети са осмејом Даринка; а он наста 
ека да друге извињујем и да се борим за оно што другима и само долази!{S} Не Ленка, за опште до 
пријатеља стећи, па сам сад ако не боља оно бар паметнија...</p> <p>Ту лекцију примила сам једн 
 гори а чим престанеш давати, она згара оно што имаде, па кад и то изгори остаје пепео који вре 
ако нам је љубав чиста и јака она згара оно што је примила док и последњу искрицу не претвори у 
ће доћи и сама, то јест, ако није љубав оно стање, што сам га осећала кад ми је рекао да ме вол 
итељи и лекари, а за остали свет остаће оно вазда тек теорија и фраза.</p> <p>— Та то ме баш и  
мити? па на послетку зар није награда и оно уживање што сам га уживала ја и свака од вас већ пр 
наесте године сме по вољи осећати, па и оно неће да се околностима потчини и прилагоди, него јо 
ја се Даринка — ал’ ми би волеле чути и оно, што је Коста пре тога хтео да рече.</p> <p>Ленка с 
о мој женски понос па сам морала чинити оно, што сам и учинила.</p> <p>— Боже мој, зар је то ба 
 с врагом здружила, само да може рушити оно што је њу — убило...</p> <p>То су, видиш, речи, у к 
аког признања.{S} Људи, драга моја, тек оно цене и уздижу што се сија; а коме би још пало на па 
р свако је био уверен, да ће јој он тек оно дати, што би се и у цркви читати могло...{S} Тако м 
. — Мене само љути што морам да признам оно што нисам још јуче хтео одобрити Даринци и својој ж 
ји, а ја онда лепо покушам да заборавим оно 2—5 хиљада што бих можда уз жену добио да се нисам  
 ни покушавала, доста ти је кад је само оно преклапало, Милица, уз тебе.</p> <p>Ленка га чудно  
 оне практичне изреке:{S} Не плећи се у оно, у што ниси позват!{S} Осим тога научила сам од ње  
ици и оптици највише штудирала: а поред оног „брда“ од штудије, ко ће у сваки пар баш све у пам 
у ферије, и то на две године касније од оног разговора наших познаница о имендану г. Косте.</p> 
, а Даринку и Милицу познавао је још од оног имендана. — И зато се и нас ништа не тиче.</p> <p> 
здраво?</p> <p> С Миличина лица нестаде оног несташног израза а очи јој узеше за часак неки бла 
вљене“ и мушке и женске вазда питају из оног, што се последњи пут предавало, а последња лекција 
 што си ти Ленка урадила, или се латити оног правца у настављању, који ће и у том незгодном ста 
сад тако радо у њима видио сузе или бар оног благог израза и смутње којим су га чешће Даринчине 
 доказ, да у њему нема <hi>довољно</hi> онога горива, које ја тражим и које би моју љубав све д 
 учитељице другога кова и соја, а не од онога, што беху женскиње у које сам до сад био заљубљен 
кој станици вароши** на недељу дана, по оној поменутој ноћи. — Приправници обојега пола, сад ве 
по себи већ васпитивају, и ако не баш у оној мери, у којој је за сеоску децу потребно.{S} Зато  
онстантина и Јелене стадоше заиста пред оном великом кућом у селу Г. једна кола, а у њима седел 
ца — Цео живот и уверење моје слично је оном што сте од Ленке већ чули.{S} Но како у моме месту 
оних, за које се жртвујемо.</p> <p>Ја у оном стању не бејах задовољна; а свако је своје среће к 
 ништа свето, него је већ ишла на то да ономе пружи руку где ће моћи узурније живети и луксуз т 
е снаге покуцавала за ово три године на ономе пољу, који ми је у део пао, али је саковати немог 
и скученије осећаје, па да и без љубави ономе руку дадем, код кога ћу моћи комотније живети и л 
што не уме да чита у срцу своје околине ону хвалу, што је најскривенија и која се речима никад  
те ме у учитељичину стану, већ сиђите у ону велику кућу преко пута.</p> </div> <div type="chapt 
 док се у оку мени равних ни балвана не опажа...{S} И ту се за часак загледа у даљину.</p> <p>Д 
 немаш ништа више да кажеш? — питаше он опазив тај Даринчин поглед.</p> <p>— Готова сам — рече  
већ средњих година па је баш јуче можда опазила прво сребрно влакно у својо црној, плавој или с 
остојна.</p> <p>Тим начином досад нисам опазила код деце зависти.{S} А да неби и саме надзорниц 
 се још боље обазрем по соби, и заиста, опазим за пећком кацу с ракијом а на пећи озго био је к 
 врту код кошница.</p> <p>— Жену сам ти опазио, да у штали музе краву — рече му рукујући се — а 
овић указа на врати.</p> <p>— Косту сам опазио где оде у општину — рече он кад их је поздравио. 
лучајно с њом се десио, нико није могао опазити шта се у моме срцу збива.{S} И тако мало по мал 
Ленку и Косту у врту у послу.{S} Чим је опазише пођоше јој на срет.</p> <p>— Наставите посао! — 
 што смо ми радиле и доживиле није тако опасне природе, да се баш тајити мора.</p> <p>Сад су, к 
 послетку и увидети, и своју вредност и опачину и плиткоћу неких...</p> <p>Али последњу реч про 
 баш и онда кад би и душу за тебе дала, опет ти се неће прва приближити; шта више често ће ти с 
 јој више не досађују својим опоменама, опет се надају, и очекују, да им се приповетка и без њи 
а и ако се сад и сама добро не разумем, опет видим, да ми је мио и да га поштујем; а љубав држи 
рост кашиком поцрпео и каблом просипао, опет ми је најмилији; јер њему долажаху мисли од срца,  
с прозора — оне и ако нису боље од нас, опет су нам бар равне.</p> <p>— Та већ видећемо -— гунђ 
нисмо сковале срећу као Анђа? </p> <p>— Опет Анђа — рече Даринка — Та мани је већ једном! зар ј 
тиме и народу дуже да послужи.</p> <p>— Опет народ! — рече јетко Ленка — а нећеш да знадеш, да  
 збуњено доктор — обе високо ценим, ал’ опет претпостављам Милицу.</p> <p>— Милицу! — викну г.  
а и ако се вели: „какав отац, тако син“ опет не остају ни материн карактер и пример без последи 
љство постојати мора; јер и ако је баба опет је члан српског народа, па је знала да је Србин зл 
стојно врше; а за достојно вршење треба опет и сувише самопрегоревања.</p> <p>— Баш ко да ми из 
се данас тако дуго задржао? — питаше га опет она.</p> <p>— Требао сам раније доћи, да видим как 
и с нашим друштвом задовољити — и ту га опет враголасто погледа.</p> <p>— Како то? — питаше збу 
p>— Моја љутња вама је детињарија; а ја опет не могу да појмим вашу равнодушност.{S} Та зар ви  
ли смеђој коси, па и ако је још девојка опет се нимало није ужаснула тог новога дара природе; ј 
изазивајућих речи.{S} Но и ако се тргла опет се није покајала; та доктор није био таки човек; д 
од то доба тек на саму школу ограничила опет штудирам „кућевни лекар од Н. сремца“ и друге томе 
p> Сретна природа — прошапута Ленка, па опет оде у кујну; јер је била недеља па је требало мало 
 школу са већим одушевљењем него ти, па опет вечита борба и незгоде потресле су га већ и код ме 
лу је много теже радити но у вароши, па опет, сваки варошки учитељ и учитељица са највише два р 
но решила.{S} Овако, гледам, гледам, па опет, баш — обичан тороњ.</p> <p>Она се трже и мило је  
 лицем вршити.</p> <p>— Овамо онамо, па опет излази да и ја нисам имала воље на учитељски позив 
кад не журиш, нити се бринеш за што, па опет друге престижеш! ... рече иронично и јетко он и од 
ива драге кости њезиних сродника.{S} Па опет кад дође до средине гробља, пусти суде на стазицу, 
 Коста нисмо баш „начелни“ пријатељи па опет смо муж и жена; па ма шта да речем ваљда ћеш ми те 
p> <p>На идућој станици остави их госпа опет, али разговор се опет дуже времена не поче, ма да  
следњу реч прогута и нагло устаде приђе опет својим кошницама а лице му се беше запламтило.</p> 
 опет оде у општину на посао.{S} Кад је опет дошао нађе ту и доктора који му одма прикаже своју 
и и томе подобне ствари, а код неких је опет разборитост, искреност и друге душевне врлине. (И  
 сву тромесечну плату; а што је касније опет неуредно примала, неможе мене кривити; томе је тек 
ујну.</p> <p> — Хоћете ли нам до године опет доћи? питаше он кад сами остадоше.</p> <p> — Незна 
, а и ја мислим, да је већ време, да се опет видимо и да при растанку из школе задату реч испун 
 није о њој никад, ни размишљала, па се опет удала...</p> <p>— Волео би знати како ти, Даринка  
зленија већ у очима читала — смејаше се опет Ленка — за то би баш волела знати, колко њих је у  
а бадњи дан прасе угојити? — насмеши се опет прва. — Та мани се луда посла; тиме се тек буниш,  
ла.</p> <p>На прагу собњем окрете им се опет па искреним ал једва чујним гласом прошапута:</p>  
и остави их госпа опет, али разговор се опет дуже времена не поче, ма да им се на лицу јасно ви 
одмах сети, да нема права срдити се, те опет седе на старо место и као извињујући се рече:</p>  
 — одгурну га она зловољно на страну те опет настави:</p> <p>— Моја љутња вама је детињарија; а 
 дремај! — рече јој Даринка па се обрте опет Милици.</p> <p>— Ајд’ зидајте ви куле по ваздуху;  
Знала је, да ће јој већ сутра другарице опет отићи свака на своје место.{S} Та и сад могле су ј 
 могу се баш похвалити, а проклето срце опет неће да знаде, да је у женским грудима па да тек у 
 болести.</p> <p> — Није могуће, — рече опет Милица. — Коста зацело пати од џепне болести; месе 
озу донела је неповољна сведоџба — рече опет са осмехом Даринка.</p> <p>— Бадава се ти смејеш;  
оје их се не тичу.{S} Но уз све то беше опет разборит човек и <pb n="44" /> крајна добричина.{S 
/p> <p>Коста је са саучешћем погледа, и опет не могаше срцу одолети већ примети:</p> <p>— Зар с 
аше у сатиру противу Милице.{S} Стога и опет оде у општину на посао.{S} Кад је опет дошао нађе  
сти отклонити могла.{S} И тако сам ја и опет по могућству своју дужност достојно вршила.</p> <p 
 доктор, али се за неколико тренутака и опет замисли; а Милица весело примети:</p> <p>— Мој вер 
мишља.</p> <p>— Тако је, — рече Ленка и опет седе — Али и ми смо ово три године ковале и свакој 
, видећи да се на ту примедбу Даринка и опет замислила.</p> <p>— Сад ти не умем рећи, али кад б 
ану г. Косте.</p> <p>Даринка и Милица и опет су код Ленке.{S} Дошле су да проведу неки део фери 
који и сувише љубљаше пламене погледе и опет после једног сата крену дома као најсретнији верен 
н свога доласка — одговори она, па се и опет удуби у посматрање торња.</p> <p>— Јеси ли га се с 
тице истину казала — рече Ленка па се и опет засмеја.</p> <p>— Мани се церекања, него ће паметн 
које је већ више пута прочитала па се и опет повратила па један став у њему што беше крупније н 
} Оне ће добити варош а ти село па се и опет не можете мерити.</p> <p>— А што не? — питаше Дари 
нема веће среће, од учитељичке кад се и опет тргох, на место гробља уђох у једну кућицу. — На п 
т, а ту тек неће бити неправде, те ће и опет важити, да је свако своје среће ковач.</p> <p>— Ве 
уме се по себи, доста муке стало, али и опет сам „мегдан одржао“ на онда све лепе планове, о зи 
 И то је истина — примети Ленка — али и опет могао би марљивији бити и према школи.</p> <p>— И  
— То не поричем, — дода му жена — али и опет велим, да се та брига и рад не исплаћује и да би п 
рактера а спољашности не баш лепе али и опет угледне.{S} Осим тога, био је још испре најбољи до 
своје намере уздахну па бајаги у шали и опет рече: „Е тако је, медвед увек добије најлепшу круш 
аринку! — рече јој муж, па се уозбиљи и опет узе оловку.</p> <p>— Приповетка ми је на измаку —  
паше јој такође необична ватра али он и опет уздахну.{S} У тим ватреним очима беше и сада у ово 
и и полажење школе омили.</p> <p>Него и опет морам признати, да се ја и у предметима што се виш 
на и теби рећи — бранила се Ленка, но и опет порумени и заћута.</p> <p>— Неко време ћутаху сад  
во онако двосмислено насмешити.{S} Но и опет за то, ја хоћу да се надам; јер и онако је нада хр 
ш видети — родољубља...{S} Ал’ оне су и опет зато с препоруком свршиле!.</p> <p>Ти си данас раз 
сузама засијаше.</p> <pb n="35" /> <p>И опет сам хтела да викнем, да нема веће среће, од учитељ 
> поштовања, које и ако је близу љубави опет није једно и исто. — Од поштовања до љубави, каже  
боме да и то није без узрока, — настави опет тихо — нисам ја сама на то осуђена; осећају ту неп 
 јер и Милица је ваљана девојка.{S} Али опет ти морам рећи, да се у Даринци вараш.{S} Ти си нај 
вала да их од тога одвикнем; но тада ми опет долажаху сувише доцне, па које с тога, које из нап 
 он да размишља...</p> <p>Последње речи опет је изговорила с иронијом.</p> <pb n="50" /> <p>— С 
 за тебе решио.</p> <p>Даринчине се очи опет запламтише узрујано и прекидајући викну:</p> <p>—  
</p> <p>„На ствар“, Ленчице! — рече јој опет смешећи се муж — Ако Даринка и Милица тако стану „ 
рено загрлише и ижљубише; а кад се влак опет кренуо, гледала је Ленка сузним очима за њима и ма 
 понављао заједно са женом молбу, да им опет скоро дођу и да им чешће пишу.{S} Оне су ово после 
маћин тек шали.</p> <pb n="48" /> <p>Он опет да прикрије свој јед, устаде од стола, те гледаше  
рате мој, и ако је све већ давно прошло опет нам се приповетка не може по вашој вољи свршити“.< 
јим ћеретањем већ прешао меру — рече му опет жена смејући се — Ко те пита шта си ти закључивао, 
ом па квари цело човечанство.{S} Мањину опет — веле оне — ако неће да је права лутка свет обичн 
.{S} Али срце као да му у истом моменту опет нека ледена рука дирну.{S} Миличина рука је истина 
“ па се маших детиње ручице, да му било опипам.</p> <p>Али баба зацело мишљаше, да ћу јој дете  
ног учитеља треба да је развијање ума и оплемењавање срца дечијег; а уз то треба да им улије у  
 њихово често изостајање од школе, душу оплемењавати, рђаве навике одвикавати а уз то и из знањ 
 вазда осећа младалачки и вечито тера — опозицију...</p> <p>Уверена сам да ме разумете; а кад м 
а они и ако јој више не досађују својим опоменама, опет се надају, и очекују, да им се приповет 
ка, што их је домаћица без сумње јутрос опрала па прострла да се суше.</p> <p>Домаћичино лице п 
ем Ленци у собу.</p> <p>— Куда си се ти опремила? питаше она бацивши поглед на Даринчино путнич 
српском обичају.{S} Затим донесе писаћу опрему, те весело узе оловку у руке.</p> <p>— Почни жен 
оруменивши рече:</p> <pb n="29" /> <p>— Опрости, то је говорила учитељица а жена знаш како о те 
 свуда има изузетака.</p> <p>— Ваљда да опрости, што си и нехотице истину казала — рече Ленка п 
ујем. —</p> <p>Да те један пут те бриге опростим и загонетку решим, ево ти из мога дневника од  
ико кућевних средстава и затим се од ње опростим.</p> <p>Путем сам много о томе размишљала; па  
а прекорни је погледи сретоше.</p> <p>— Опростите! мислила сам тек у опште, а о вашем пријатељс 
морате ми ову моју слободу већ и с тога опростити, што сам данас и ја весела, а весељу знате, д 
 сам, да је и Коста међу нама; но он ће опростити — свуда има изузетака.</p> <p>— Ваљда да опро 
.{S} Јер веруј ми, то ти ни Бог ни људи опростити неће!“</p> <p>С тим је оставим и уђем у кућу  
слободу као и погрешке у приповеци радо опростити.{S} Особито кад им још кажем, да сам и ја — у 
на брзо тек погледом или притиском руке опростише се од својих мештанских познаница и познаника 
апут па и он без доручка и први пут без опроштаја са женом пође у општину.</p> <p>— Куда се ти, 
 оштре стреле наперене тек из „борбе за опстанак“.{S} За то сам се од срца смејала и штудирала  
 електрицитету баш кад сам о акустици и оптици највише штудирала: а поред оног „брда“ од штудиј 
единима није могло блажије судити и бар општа оцена боља дати.{S} А да сталне воље имадеш, и да 
 другима и само долази!{S} Не Ленка, за опште добро тражићу и милостињу, али за себе — никад... 
де неких недостатака, које оне саме без опште помоћи не могу да отклоне, па им је тешко вршити  
.</p> <p>— Опростите! мислила сам тек у опште, а о вашем пријатељству доста сам уверена.{S} Оси 
 природе, што своју личну срећу жртвују општем интересу и онда кад се та жртва превиђа од стран 
а десет табака папира потрошити, док се општина смилује, да својој учитељици плаћу изда.</p> <p 
 не може ни три дана живети.{S} Народ и општина кад хоће да им ваљано служимо, нека се боље поб 
 другима обуздала.</p> <p>— Тек кад јој општина одвише неуредно стаде плату издавати, добио сам 
е мене кривити; томе је тек узрок немар општине и Срба према школи.{S} Јер шта вреди заузимање  
рекнем у њену користи одбору и црквеној општини.</p> <p>И тако је на моје заузимање добила тога 
кад сам ја већ госпођа нотарошевица и у општинском стану.{S} Твоје закључивање разуме се дакле  
итељицу т.ј.{S} Ленку за жену узети и у општинском стану живети.</p> <p>Та ти си твојим ћеретањ 
— само ми је врло загонетно што ти и уз општинску хвалу до неба не беше задовољна, него остави  
врђено и у реду.</p> <p>Тиме сам дабоме општину задовољила но не своју савест, која ме је вазда 
ти.</p> <p>— Косту сам опазио где оде у општину — рече он кад их је поздравио. — Али камо госпо 
у противу Милице.{S} Стога и опет оде у општину на посао.{S} Кад је опет дошао нађе ту и доктор 
 први пут без опроштаја са женом пође у општину.</p> <p>— Куда се ти, Коста журиш? — питаше га  
“ природе, па да пред сваким пузим, док општу симпатију и назив „препоручена“ не стечем.{S} Јер 
се свога личног права на уживање лако у општу корист одричу.{S} Зато сам уједно имала на уму, ш 
зи са тезом из педагогије о нези чулних органа — примети јој шаљиво Даринка и намести своју узг 
м грудима па да тек уз оне особине и до осамнаесте године сме по вољи осећати, па и оно неће да 
читељство што мора свако дете најпре да освести, да му је „Баба“ или „баца“ отац а „нина“ или „ 
лагодарност.</p> <p>— Шта сам знао, циљ освећује средство — рече смејући се он и за то је у ово 
какве парне купке, а кад сам се по соби осврнула згрозила сам се.{S} Осим крајње сиротиње, што  
тању туђих дела, па се не треба на њега освртати; а предпостављена власт мора тај поступак тек  
ш и данас при ступању у брак и на љубав освртати!...</p> <p> И зато нико неможе ни Милицу осуди 
ребала си делати по своме уверењу, а не освртати се не знам на чије мњење и похвалу.</p> <pb n= 
е бих могла; ми учитељи вазда се морамо освртати и на децу, — рече она замишљено.</p> <p>— Бада 
е учитељице но учитељи.{S} Јер прве ако осете да су се у себи превариле, те им се тај позив не  
 мане да у свом позиву мучећи се и глад осетимо.</p> <p>— Та немој претеривати, — умеша се сад  
 љутио, и то баш на себе самог, кад сам осетио, да си баш ти у томе изузетак; т. ј. да се љутим 
то је тога пута та мала варалица морала осетити, може појмити тек онај, ко је видео у праведној 
Даринка — али и ту не треба бити сувише осетљив.{S} Има и томе основана узрока; сви знамо да је 
 више.{S} Ова ме воли, а како она друга осећа — питање је“.</p> <p> Па нагло устаде те отвори г 
има потчини и прилагоди, него још вазда осећа младалачки и вечито тера — опозицију...</p> <p>Ув 
} Један дан Даринчиног отсуства више се осећа, него да ја читаву годину не дођем.</p> <p> Ово ј 
ови она и порумени — за њу мислим да је осећај што га према доктору осећах, сасвим примерен био 
е до сад одржало.</p> <p>Осим тога онај осећај и не беше љубав, него тек <hi>почетак</hi> пошто 
су и та злобна лица сјајем племенитијих осећаја, па често осећамо на себи њихов и преко воље по 
ла имати мало хладније срце и скученије осећаје, па да и без љубави ономе руку дадем, код кога  
ичају српске жене и да је своје љубавне осећаје пред другима обуздала.</p> <p>— Тек кад јој опш 
Ни моје срце није машина, па да навијем осећаје онако како би практичније било.{S} И ја сам чов 
тичније било.{S} И ја сам човек па хоће осећаји кадкад да искипе, а јуче сам у најосетљивије жи 
животу нама су чисти и неизмајсторисани осећаји скученост срца и хладноћа или чак и необразовањ 
астужило.{S} По томе сам видила, каквим осећајима прима ме околина с којом сам осуђена да живим 
пет тихо — нисам ја сама на то осуђена; осећају ту неправду и друге мени равне сестре што су ос 
и оне женскиње, што најживље и најдубље осећају.</p> <p>Доктор се сад само играо ланчићем свога 
т, ако није љубав оно стање, што сам га осећала кад ми је рекао да ме воли, а ако је то, онда ј 
инка — И зато сам ја задовољна кад сама осећам, да нисам гора од вас; а случај је учинио, да се 
а сјајем племенитијих осећаја, па често осећамо на себи њихов и преко воље поглед пун поштовања 
е и образовани људи хвале; а усљед тога осећања постадох и незадовољна.</p> <p>— Гле, гле.— реч 
бине и до осамнаесте године сме по вољи осећати, па и оно неће да се околностима потчини и прил 
жен, па је морала према њему наклоности осећати, а држала је да је он и сасвим добра партија за 
ислим да је осећај што га према доктору осећах, сасвим примерен био, али га је нестало још пре  
а наклоност што је Милица према доктору осећаше дабоме да беше далеко од љубави, али ко ће се ј 
опасти.</p> <p>— Ко говори против ње! — осече се г. Коста. — Мене само љути што морам да призна 
ске колегије.</p> <p>— Лепо је тешиш! — осече се на то Милица.</p> <p>— А што да ме теши?{S} За 
ите изузетка?</p> <p>— А ко га тражи? — осече се Ленка — ја се само љутим, што није обичај да и 
уцнула.</p> <pb n="37" /> <p>„Којешта!“ осечем се ја. „Него носи ти млада дете у собу па зови д 
итељ, који тражи друге награде и хвале, осим уверења, да је користан члан човечанства није ни д 
вољена.{S} Ту су наше путнице дочекали, осим родитеља још и сродници и познати, те радости не б 
> <p>Мален стан њен је чист и пријатан, осим тога, пуна јој је школа живахне и веселе дечице, к 
девет стотина, а Анђелија сама има у В. осим 500 форината још и нешто земље и стан који најмање 
цијом насмешила и можда тихо уздахнула; осим тога била је сад још мање код огледала а све више  
е плећи се у оно, у што ниси позват!{S} Осим тога научила сам од ње да и са ревношћу и доброчин 
ашем пријатељству доста сам уверена.{S} Осим тога јуче сам видела, да ме Коста прилично и позна 
ости не баш лепе али и опет угледне.{S} Осим тога, био је још испре најбољи домаћинов пријатељ  
се по соби осврнула згрозила сам се.{S} Осим крајње сиротиње, што је већ из очију домаћичини ви 
да се долази до цељи и споро ходећи.{S} Осим тога — рече смешећи се — нисам никад ни била „чедо 
у дужност може бити собом задовољан.{S} Осим тога, сви знамо да од два зла треба бирати мање.{S 
е ствара за људе а не људи за закон.{S} Осим тога, и сама знадеш, да сваку наставу треба прилаг 
ко овог ритског блата неби превукло.{S} Осим тога, ја вас нисам познавао, а она или беше сувише 
овако баш што смо људи, себични смо.{S} Осим тога, ја сам једанпут у животу пофалила, па нећу в 
ринке — рече г. Коста скоро зловољно. — Осим тога њу свет по заслузи и оцењује, па јој је лако  
икало одма од почетка да је даровита; а осим тога, ваљда је умела да провиди и свој положај, па 
подин Коста не био пореклом мештанин; а осим тога био је и сироче без икакве ближе својте.</p>  
ове стране не беше позивима краја.{S} А осим тога, сад су се већ сматрали као сродници, па је и 
на. — Требао си имати на уму, да сам ја осим усамљене девојке и учитељица па мање завиривати у  
са обичним дрвеним крстом, на коме беше осим неког женског имена, још и ово забиљежено: „Овдашњ 
, које те не може разумети кад више што осим љубави од ње желио будеш.</p> <p>— Како то?</p> <p 
на.{S} И ја сам у почетку хтела у школу осим учења и да васпитавам, но и ја сам као и Ленка уви 
н учитељима обојега пола.{S} За њима су осим многобројних мештана махале рукама и марамама још  
и већ и ти програм створила по коме ћеш осим деце и народ учити? — смејаше се она.</p> <p>— Шта 
тога грдном дуњом.</p> <pb n="38" /> <p>Осим тога били су и прозори засути песком скоро до поло 
S} Зато сам и сувише поносита...</p> <p>Осим тога — настави — овде сам имала и других разлога.{ 
, обичној и — слабој женскињи...</p> <p>Осим тога морате ми ову моју слободу већ и с тога опрос 
и моју љубав све до сад одржало.</p> <p>Осим тога онај осећај и не беше љубав, него тек <hi>поч 
предметима што се више механично уче не ослањам сасвим на децу, него и њих предузимам кад год м 
 било ни зле воље...</p> <p> Враголасти осмеј којим беше та примедба пропраћена учини да се док 
нка а озбиљни јој израз на лицу пређе у осмеј — Али толико могу рећи, да од тога доба никад не  
 у овом тако потресајућем тренутку више осмеја но туге, а он би баш сад тако радо у њима видио  
„маневар“ неби мене тицао — рече болним осмејком она — и ја бих тако судила.{S} Али ја сам и су 
>— То је за оно „на ствар“ — примети са осмејом Даринка; а он настави:</p> <p>— Кад сам увидио, 
да и тебе штошта тишти — рече ироничким осмејом Милица.</p> <p>— Има природа што их тек патња ч 
.</p> <p>— Вараш се! — рече враголастим осмејом Милица — То је можда тако код друге народности  
; па кад јој на лицу виде да је разуме, осмељена настави:</p> <p>— Јест, ја не спадам у природе 
енку?</p> <p>На Даринчином лицу нестаде осмеха, па поруменивши рече простодушно:</p> <p>— Лагал 
ла је неповољна сведоџба — рече опет са осмехом Даринка.</p> <p>— Бадава се ти смејеш; плану са 
ена; и моја примедба, допустићеш, да је основана и на месту.</p> <p>— То ће будућност и народ п 
реба бити сувише осетљив.{S} Има и томе основана узрока; сви знамо да је наш народ сувише сиром 
ка школа излишна.{S} Јер науку што се у основној школи предаје кадра је свака отреснија ученица 
p> <p>Нестане ли тога горива у љубљених особа то нам га не могу више ни пружати и онда и наша љ 
несе...</p> <p>Гориво љубавно долази од особе коју љубимо.{S} Код неких је то гориво бело лице, 
није живети и левентовати.</p> <p>Првим особинама к’о што вам је познато, не могу се баш похвал 
а је у женским грудима па да тек уз оне особине и до осамнаесте године сме по вољи осећати, па  
погрешке у приповеци радо опростити.{S} Особито кад им још кажем, да сам и ја — учитељица.</p>  
 и штудирала мимику баба Марину.</p> <p>Особито ме је веселило кад је поменула попове.{S} Она ј 
 — то је баш интересантно прихвати он и остави оловку — Него то ћу им ја приповедати.{S} Ти ћеш 
ашњи разговор.</p> <p>На идућој станици остави их госпа опет, али разговор се опет дуже времена 
у хвалу до неба не беше задовољна, него остави тај узвишени и племенити позив?</p> <p>— Та немо 
јој залогаји у грлу застају, те на брзо остави јело.</p> <p>Коста је са саучешћем погледа, и оп 
то ме је добила или сувише несретна што остави учитељевање; доста да никог није у сватове звала 
и људи опростити неће!“</p> <p>С тим је оставим и уђем у кућу камо је мати болесно дете већ уне 
у, што је г. Коста већ одавно на страну оставио.</p> <p>— Зар немаш ништа више да кажеш? — пита 
 мили, могу га без велике своје штете и оставити.{S} Сасвим је то друкчије код мушких учитеља;  
цена грдан и од рђавих последица утисак оставити.{S} Та и ти си у ствари ако не боље, оно свима 
оврће ме сваки час, па шта ће нам за то оставити? — Ту отрцану кућицу, а тричава учитељичка пен 
 учитељству и школи.{S} Но баш с тога и оставих тај позив, те сад нисам више учитељица.</p> <p> 
јега пола, сад већ учитељи и учитељице, остављају варош те одлазе дома, па отуда ти узвици и вр 
 вам сад прве мисли: за кога? но баш то остављам да погађате; јер колико се сећам обе сте волел 
одлазите, па бих волела да нас данас не остављаш — рече Ленка молећим погледом.</p> <p>— И мени 
до године опет доћи? питаше он кад сами остадоше.</p> <p> — Незнам; а и нашто ћу! — рече она.{S 
о не претвара у пепео, већ у место њега остаје угљен о који и кад се исхлади може планути, али  
е, помоћу тих малених својих помагачица остаје мени више времена за рад око развијања дечијега  
тврдо надамо, да ћете нам доћи; а дотле остаје здраво Ленци.</p> <p>Кад дођете, нетражите ме у  
ћеш скоро свршити.</p> <p>— Сад ми и не остаје друго ван још да кажем како смо се познали и узе 
екла, не могу ми тиме одузети. — Оно ми остаје и уз довољну оцену.</p> <p>— Довољну! — узвикну  
згара оно што имаде, па кад и то изгори остаје пепео који временом ветар разнесе...</p> <p>Гори 
се вели: „какав отац, тако син“ опет не остају ни материн карактер и пример без последице на де 
“ па прогута још две речи намигнувши на остале. „Ал’ и баба Мару познаје цело село већ од толик 
бити и боље; та и Анђа и Душанија и све остале њима подобне незнају више.</p> <p>— И ја сам теб 
одадем, да је за мене љубавно гориво уз остале душевне врлине на првом месту и разборитост онда 
 употребљују тек учитељи и лекари, а за остали свет остаће оно вазда тек теорија и фраза.</p> < 
етну своју кутију, коју није предала са осталим пртљагом.{S} Даринка и Милица међутим мирно зау 
до у вече проведоше весело у друштву са осталим гостима.{S} Вече међутим беше удесила Ленка да  
е видео у праведној срџби пламтећа лица осталих девојчица и презриви поглед оне јаднице којој с 
 за рад око развијања дечијега разума и осталих врлина и способности.</p> <p>Тек тим путем могу 
ас удаљене ствари радо читају и да све’ остало иде — под купус...</p> <p>Него си ти браца Коста 
ну своју бригу обратих знању дечијем; а остало беше ми узгредан рад, који сам предузимала тек о 
и време допусти и кад сам уверена да је остало већ доста утврђено и у реду.</p> <p>Тиме сам даб 
ред њу хладно печење и теста, што им је остало од вечере.</p> <p>— Није, — насмеја се Даринка — 
е шаљиво Ленка — а ја и он ваљда ћемо и остало накрпити; само пре тога морамо видети и дочекати 
ужно да се бележи.{S} Оно што ћу казати остало ми је и сувише у памети, па могу и после додати. 
се нама учитељицама све већма замера но осталом женскињу.</p> <p>— Мане нам до душе свако види; 
 часак ћутаху.</p> <pb n="33" /> <p>— У осталом — рече Милица кад виде, да је Даринка не верују 
о слути — рече замишљено Даринка. — А у осталом ви ћете можда и боље проћи; таке сте среће, да  
међутим беше удесила Ленка да им самима остане.{S} Знала је, да ће јој већ сутра другарице опет 
ед и карактер и у очима торокљива света остане онакав какав је у истини.{S} Знала сам добро, да 
а! — рекоше у исти мах обе другарице. — Остани ти Коста.{S} Оно што смо ми радиле и доживиле ни 
м хоћеш ли што слагати...</p> <p>— Е па остани, кад баш хоћеш; но ја мислим да...</p> <p>Па не  
ечем ваљда ћеш ми тек лична пријатељица остати?!</p> <p>Даринка је само загрли и смешећи се нас 
 викнем, да ћу и ја вазда тек учитељица остати.{S} Но у исти мах тргох се из свога заноса, те м 
друга, питам, ко ће безазлен и поверљив остати?</p> <p>— Нико! — рече Милица; а Ленка још дода: 
 очајавам; уверена сам, да неће на томе остати, нашу праву вредност оцениће тек народ.</p> <p>— 
грех био! — примети Ленка. — Требала си остати па би видела да би се он за тебе решио.</p> <p>Д 
 тек учитељи и лекари, а за остали свет остаће оно вазда тек теорија и фраза.</p> <p>— Та то ме 
 а оне се нису много устезале.</p> <p>— Остаћу, кад допуштате — рече г. Коста.</p> <p>— Која ће 
ти и десет криваца, него једног невиног осудити.</p> <p>Тако видите, помоћу тих малених својих  
..</p> <p> И зато нико неможе ни Милицу осудити, што је и она мислила, да је наклоност у случај 
 осећајима прима ме околина с којом сам осуђена да живим и да се дружим.</p> <p>Баба Наста ми ј 
настави опет тихо — нисам ја сама на то осуђена; осећају ту неправду и друге мени равне сестре  
акаснио.</p> <p>— Баш ми је жао што смо осуђене саме да путујемо; а како је тамо све весело! —  
правду и друге мени равне сестре што су осуђене да више размишљају, но што је то некима по вољи 
ала сам да ће ме овако већина другарица осуђивати.</p> <pb n="32" /> <p>— Што да те осуђује? —  
ивати.</p> <pb n="32" /> <p>— Што да те осуђује? — примети Даринка — Твоја природа није да се с 
 да освести, да му је „Баба“ или „баца“ отац а „нина“ или „сека“ мати; то ужива по 3 — 4 стотин 
нијих Срба.{S} Па и ако се вели: „какав отац, тако син“ опет не остају ни материн карактер и пр 
а кад Песталоци — ваш омиљени педагог и отац педагогије — на самрти вели: „А ви децо тражите ср 
о сасвим сама — настави за тим — Мати и отац не могу се из Д. амо селити а сестре су ми још мал 
е је јуче таксирао „ладним створењем“ и отворено изрекао, да му симпатију не уливам.{S} Друга б 
 питање је“.</p> <p> Па нагло устаде те отвори гласовир и засвира познату песму: „без тебе драг 
а, дидактика и метод! — примети друга и отвори рукописну белешку, на којој беше на горњем листу 
ле неког времена стаде влак и кондуктер отвори врата.{S} Оне се искрено загрлише и ижљубише; а  
 унела била.</p> <p>Кад сам собња врата отворила, лупи ме врео ваздух баш ко’ из какве парне ку 
ено ћутаху.</p> <p>— Него шта ваздан да отежем — настави по неком ћутању Ленка — Моје је уверењ 
 руке тако, да се иначе не бих могла ни отети. — И с тим изви своје из његових усијаних руку.</ 
им ни ваше тужакање, да вам силно учење отима време за васпитавање; јер сами предмети што се у  
 је, да ће јој већ сутра другарице опет отићи свака на своје место.{S} Та и сад могле су јој те 
оручка.</p> <p>— Љути се што је Даринка отишла а њему то није казала.</p> <p>— До душе и није л 
 — беше му прво питање.</p> <p>— Већ је отишла с Драгом у X. тета Јели у госте; вратиће се тек  
д куће љутит што је Даринка јутрос рано отишла без његова знања с госпођицом Драгом у X. А и Ва 
је оне саме без опште помоћи не могу да отклоне, па им је тешко вршити свој позив без уверења,  
, што нам напретку сметају, па их треба отклонити, ма и оним средствима, које људи не хвале и к 
ло мане, која би се уз сеоске околности отклонити могла.{S} И тако сам ја и опет по могућству с 
га је Даринка као одговор Кости и Ленци отправила, а они и ако јој више не досађују својим опом 
јој треба честитати...</p> <p>Сутра дан отпутоваше дома обе гошће, а идућих месојеђа венчаше се 
Али баба зацело мишљаше, да ћу јој дете отргнути па гњевно викну:</p> <p>„Држ’ ти твој нос у шк 
не почешће та „чума“, али ја се ње брзо отресем, па са удвојеном силом о пет прегнем и радим ба 
е већ ту била, ко’ велим, теже би се ње отресла... примети Коста.</p> <p>Можда и неби у овом сл 
у основној школи предаје кадра је свака отреснија ученица више школе предавати.{S} И онда су за 
 му очи казиваху како мисли.</p> <p>— И отров је по кад кад користан; а сумња је овде сасвим на 
час, па шта ће нам за то оставити? — Ту отрцану кућицу, а тричава учитељичка пензија престаће ч 
ћу! — рече она.{S} Један дан Даринчиног отсуства више се осећа, него да ја читаву годину не дођ 
ице, остављају варош те одлазе дома, па отуда ти узвици и врева.</p> <p>Растанак тај беше весел 
ниси помишљала на злобу и завист што се отуда изродити може — примети Ленка.</p> <p>— И на то с 
и у твојој души морала је та неправедна оцена грдан и од рђавих последица утисак оставити.{S} Т 
а није могло блажије судити и бар општа оцена боља дати.{S} А да сталне воље имадеш, и да ти ни 
а па несме ни своју другарицу строго да оцени.</p> <p>Али ја сам задовољна и тиме; јер вазда во 
 од проста народа, који не уме ни да је оцени?{S} Него видим ја да ту нема ништа, и да право ка 
предмета са једним или два степена ниже оценити, мене неће баш много љутити; знање, што сам га  
но незна; они нам дабоме немогу рад наш оценити шта више, можда су нам до сад били и противници 
еће на томе остати, нашу праву вредност оцениће тек народ.</p> <p>— Дабоме, поздравио те! — љут 
а мој је план довршен био још кад су ми оцену прочитали — мрмљаше Ленка — Душан Т. је бележник  
аше учење с темељним разумевањем и дало оцену лошију од знања; а уз то и затуцана села са миним 
а и она је нама равна, па погледај њену оцену!</p> <p>У том звонце зазвони и вратар викну имена 
е одузети. — Оно ми остаје и уз довољну оцену.</p> <p>— Довољну! — узвикну Милица. — То би било 
о радим, и у овом забаченом селу лошије оцењена будем?{S} Не, тога више неће бити!{S} Кад би ја 
 И мени је дабоме тешко, што нисам боље оцењена; али ко ће нам свима угодити?{S} И зато нећу да 
и и ти баш из тих предмета боље од мене оцењена.</p> <p>— Право! — викну Милица — сад си је доб 
е и више — ништа.</p> <p>И том пресудом оцењена је Миличина природа, и свију њој подобних женск 
вољно. — Осим тога њу свет по заслузи и оцењује, па јој је лако ћеретати, а Даринци дабоме да н 
а је права лутка свет обично неправедно оцењује, исмејава и презире, док сиротице и оне не подл 
ће нам свима угодити?{S} И зато нећу да очајавам; уверена сам, да неће на томе остати, нашу пра 
 Коста и баци оловку — То сам од тебе и очекивао.{S} Но не брини се, ја ћу се већ постарати, да 
а хоће да је превиде: а шта се тек може очекивати од проста народа, који не уме ни да је оцени? 
е; али њихов пут је на другу страну, те очекиваху други влак, који се баш данас из непознатих у 
ују својим опоменама, опет се надају, и очекују, да им се приповетка и без њиховог посредовања  
кад виде, да се и та стрела о мене није очешала и да се тек смејем зачуђено погледа, па љутито, 
 нећете да видите најлепшу награду! — а очи јој се при тим речима запламтише — или зар вас баш  
мно живити, и то ти нећу заборавити!“ а очи јој се у сузама засијаше.</p> <pb n="35" /> <p>И оп 
на лица нестаде оног несташног израза а очи јој узеше за часак неки благ израз те загрливши дру 
ажалењем...{S} И ту се гласно засмеја а очи јој се запламтише необичном ватром.</p> <pb n="49"  
аћута. — Беше му и нехотице изашла пред очи Даринчина слика па премишљаше како би њеном искрено 
 у напред знао...{S} И ту му изађе пред очи Даринчина озбиљна и блага слика, па поново уздахну. 
ећ у напред па ми и не хотице дође пред очи слика здраве и снажне учитељице.{S} Она је већ сред 
еш наћи, да и Даринчине искрене и благе очи не уступају Миличином пламеном погледу.{S} Док Мили 
није у те — као што ти велиш — „искрене очи“ али се згрозих од поносите хладноће што у тај мах  
лед <pb n="43" /> можда пали, Даринчине очи казују ти, да су створене, да трпе, теше и ране леч 
за и смутње којим су га чешће Даринчине очи за тренутак и крадимице гледале... с тога је он пон 
бело лице, вити стас, бисер-зуби, чарне очи, румен-образи и томе подобне ствари, а код неких је 
.</p> <p>— Ја? — рече Даринка па протре очи —- Ал’ нека, треба и ја да запамтим кад сам полагал 
е он за тебе решио.</p> <p>Даринчине се очи опет запламтише узрујано и прекидајући викну:</p> < 
иш, а ето и ти и Ленка једва што држите очи.</p> <p>— Само што се ти, Даринка, још држиш — к’о  
и па и сама задрхта и поруменивши обори очи. — Чудно је тај његов поглед на њу упливисао, па је 
 то још већма порумени и за часак обори очи, те збуњено рече:</p> <p>— Заборавила сам, да је и  
n="46" /> </p> <p> Али у исти мах обори очи и заћута. — Беше му и нехотице изашла пред очи Дари 
 брдо књига! — рече једна од њих тарући очи — Ево још нисмо ни летимице половину главнијих штуд 
икну Даринка</p> <p>— А иначе благе јој очи чисто севаху — Па зашто смо онда људи?{S} И камо на 
.{S} Милице, тешко и теби, ако ти нешто очи оболу! ... или се и твоме мужу вечито ћератање доса 
је то одговор?</p> <p> Она му погледа у очи па и сама задрхта и поруменивши обори очи. — Чудно  
е затим нежно и ватрено гледајући јој у очи — она је вавек истинита; јер ево и ја био бих много 
ече Коста правећи се озбиљан а овамо му очи казиваху како мисли.</p> <p>— И отров је по кад кад 
личина рука је истина сад дрхтала, а из очију сипаше јој такође необична ватра али он и опет уз 
{S} Осим крајње сиротиње, што је већ из очију домаћичини вирила, беше ова соба најбољи сведок к 
во дана на срцу — рече доктор не дижући очију.</p> <p>— Е, онда се и сам вараш.{S} Посматрај ти 
ти враголасто Милица, а из пламених јој очију суну — можда и у шали — прекоран и многозначећи п 
ли он и опет уздахну.{S} У тим ватреним очима беше и сада у овом тако потресајућем тренутку виш 
ак опет кренуо, гледала је Ленка сузним очима за њима и махала марамом.{S} А кад их је из види  
рече ми мати детиња са уздахом и сузним очима.</p> <p>„Дабоме да ће се одлучити; цича зима, а в 
ло се и зањима громко: збогом! а сузе у очима једне старе госпе — њихове газдарице — сведочише, 
и моја жена?</p> <p> Њему се огледаше у очима страст и узрујаност од које се Милица трже и задр 
ла да ми девојачки углед и карактер и у очима торокљива света остане онакав какав је у истини.{ 
 је смртну љубав и најбезазленија већ у очима читала — смејаше се опет Ленка — за то би баш вол 
и и спремни, да Даринци поштену лекцију очитају.{S} Али кад у собу ступила учини им се да је и  
о љутила.{S} Овако видила сам, да су те оштре стреле наперене тек из „борбе за опстанак“.{S} За 
а се само на узоре угледамо, него треба оштрим погледом тражити главне препреке, што нам напрет 
уди и себи, и од себе — примети Даринка оштрим гласом.</p> <p>Ти си дакле са својим околностима 
у нам до сад били и противници и својим оштрим и ако глупим досеткама, често и мучили.{S} Али с 
</p> <p>„Вараш се бако!“ рекох ја па је оштро погледам и метнем руку на њено раме. „Нисам ја ба 
лавницу.</p> <p>— Ћути па спавај — рече оштро Милица — За моју природу није да гладим децу ко н 
и пропадне моје слатко и паметно чедо“! па се надзири над постељу и убрише зној са детиња чела. 
у ширину, а у њојзи преко стотине деце) па се морадох и по цичи насамо проћи по чистом ваздуху, 
у боже, а ја ко’ марва, не знам ништа“, па устрашено шчепа кошар с комловом, покрије га чаршаво 
аса за мене из мени непознатих разлога, па је држала, да мећу нама — као обично међу Србима — и 
<p>Ленка га чудно и неверујући погледа, па прсну у смеј. — Чудно му је зловоља и кисело лице до 
ла и да се тек смејем зачуђено погледа, па љутито, али више за себе, рече: „Право кажу да — ал’ 
ко је баба опет је члан српског народа, па је знала да је Србин злопамтило и да радије копа јам 
, што ми ти неверујеш, већ ме се свуда, па баш свуда клониш.</p> <p>— Сам си крив био — упаде м 
’о!{S} Ви’ш ти ње, мисли да је госпођа, па све зна! ..{S} Тако је рекла и снаш’ Пели, да не иде 
лобна лица сјајем племенитијих осећаја, па често осећамо на себи њихов и преко воље поглед пун  
вобољу.{S} За то буди од сад паметнија, па се мани тог лудог посла...</p> <p>— Само кад би се м 
? а није она ни крива, што је сретнија, па се повикало одма од почетка да је даровита; а осим т 
ед очи Даринчина озбиљна и блага слика, па поново уздахну.{S} Милица је тај уздах приметила те  
> <p> Сретна природа — прошапута Ленка, па опет оде у кујну; јер је била недеља па је требало м 
На пример докторовица“ — примети Ленка, па погледа крадимице ал’ и значајно свога мужа.</p> <p> 
/p> <p>— И ја сам тебе чешће поучавала, па си и ти баш из тих предмета боље од мене оцењена.</p 
ример, није о њој никад, ни размишљала, па се опет удала...</p> <p>— Волео би знати како ти, Да 
вет вазда ужива у клеветању туђих дела, па се не треба на њега освртати; а предпостављена власт 
ога, ја сам једанпут у животу пофалила, па нећу више.{S} Или би ти хтела да због родољубља и мо 
 још, да г. бележник зацело нема посла, па зато гледа кроз прозор.</p> <p>„Бре није;“ рече ми б 
тељице, остављају варош те одлазе дома, па отуда ти узвици и врева.</p> <p>Растанак тај беше ве 
инка да каже? — та и она је нама равна, па погледај њену оцену!</p> <p>У том звонце зазвони и в 
вршиле!.</p> <p>Ти си данас раздражена, па боље — дремај! — рече јој Даринка па се обрте опет М 
познаје цело село већ од толико година, па ми није ни брига ни од десет доктора и таки паметни  
в раменима. — Ни моје срце није машина, па да навијем осећаје онако како би практичније било.{S 
ачити дан свога доласка — одговори она, па се и опет удуби у посматрање торња.</p> <p>— Јеси ли 
> <p>— Наставите посао! — викну им она, па се засмеја. — Боже мој, чудан ти је човек; све га не 
учитељевања била сам и сувише ревносна, па сам хтела да поучавам и ван школских часова; а баба  
а никад не долазим у ту врсту искушења, па да вас баш немогу разумети. — рече смешећи се Даринк 
> <p>На Даринчином лицу нестаде осмеха, па поруменивши рече простодушно:</p> <p>— Лагала бих, к 
е је разумети.{S} И ја сам пробирачица, па не могу да се задовољим ма чиме; а мало је и људи шт 
и ја — примети она умиљато га погледав, па му наслони главу на груди.</p> <pb n="31" /> <p>— Е  
је и теби право.{S} Поћи ћемо одма сад, па ћемо се још зарана и вратити.</p> <p>— Небраним; али 
к, — поче она — и не разумете ме.{S} Е, па чујте!{S} Доктор Гавриловић је први мушки, чију сам  
те из топле постеље и још топлије собе, па га тако у кошуљици овде мучите!“ љутила сам се без н 
те, да је понављање душа сваке наставе, па што онда и за себе тражите изузетка?</p> <p>— А ко г 
станеш давати, она згара оно што имаде, па кад и то изгори остаје пепео који временом ветар раз 
ностима или баш те „пузавачке“ природе, па да пред сваким пузим, док општу симпатију и назив „п 
мало хладније срце и скученије осећаје, па да и без љубави ономе руку дадем, код кога ћу моћи к 
ичност је најопштије својство човечије, па шта вреди љутити се?{S} Него боље пустимо Косту да с 
Осим тога њу свет по заслузи и оцењује, па јој је лако ћеретати, а Даринци дабоме да није до то 
еприлике и дволичност у животу пратиле, па јој то неповерење није замерити — примети г. Коста.  
ри године ковале и свакојако се мучиле, па дед’ реци што нисмо сковале срећу као Анђа? </p> <p> 
 ту, — дода одушевљено — загледај боље, па ћеш наћи, да и Даринчине искрене и благе очи не усту 
оли; а оне главице нису тако женијалне, па треба више стрпљења и разлагања.</p> <p>— Шта неће о 
ме без опште помоћи не могу да отклоне, па им је тешко вршити свој позив без уверења, да га сас 
 но тада ми опет долажаху сувише доцне, па које с тога, које из напред реченог <pb n="40" /> уз 
сам ја по кадгод неблагодарно створење, па ме и сад њено ћеретање и приповедање: како грк Јовин 
озбог!“</p> <p>„Та ето болесно ми дете, па га у име божије провлачимо кроз зид, да се одели на  
Небраним; али до који дан већ одлазите, па бих волела да нас данас не остављаш — рече Ленка мол 
ке недеље мењам те своје надзиратељице, па како је у свакој скамији по шесторо деце то у шестон 
p>— Хајд’ штудирај од корице до корице, па ваљда ћеш сутра знати разложити, какав се процес деш 
још да чујем и Даринку! — рече јој муж, па се уозбиљи и опет узе оловку.</p> <p>— Приповетка ми 
 <p>То је видиш, моје мишљење о љубави, па кад ти још додадем, да је за мене љубавно гориво уз  
 n="50" /> <p>— Само ти увек тако ради, па ћеш далеко дотерати — примети јетко Ленка.</p> <p>—  
еретала је она — а то се мени не свиди, па баш завидим Даринчиној срећи...{S} И ту се онако ско 
мо сам читала, а ви нисте баш шапутали, па сам морала чути.</p> <p>— Сад ми је јасно — примети  
вагда верна бити; јер видим да ме воли, па и ако се сад и сама добро не разумем, опет видим, да 
ам ја, да баш ни поповима ни си у вољи, па макар да једни по сто пута кажу да си учена!...{S} Ј 
 у својо црној, плавој или смеђој коси, па и ако је још девојка опет се нимало није ужаснула то 
а у школу са већим одушевљењем него ти, па опет вечита борба и незгоде потресле су га већ и код 
а морам нешто важно дома телеграфисати, па је позвала са мном њеној тетци.</p> <p>— Нашто то? — 
 осамнаесте године сме по вољи осећати, па и оно неће да се околностима потчини и прилагоди, не 
 казати остало ми је и сувише у памети, па могу и после додати. — рече он и поче:</p> <p>— Сека 
омогох!{S} Ти си знао, да ће тако бити, па кад си ме тада предпостављао новцу, мораш ме сад пре 
очинством може човек непријатеља стећи, па сам сад ако не боља оно бар паметнија...</p> <p>Ту л 
а, сад су се већ сматрали као сродници, па је и мала Смиља, погодишња ћерчица г. Косте и Ленке  
 селу је много теже радити но у вароши, па опет, сваки варошки учитељ и учитељица са највише дв 
љда је умела да провиди и свој положај, па узела и бољи правац.</p> <p>— Правац, правац, — поно 
давно решила.{S} Овако, гледам, гледам, па опет, баш — обичан тороњ.</p> <p>Она се трже и мило  
уда и рада се не плашим, а и воље имам, па што буде могуће зацело ћу успети — рече Даринка одва 
е та „чума“, али ја се ње брзо отресем, па са удвојеном силом о пет прегнем и радим бар колико  
ше за свет који је нестрпљив и сујетан, па ужива у стармало-наученој деци.{S} И зато је видиш,  
пети, а уз то беше он и ваљан и уважен, па је морала према њему наклоности осећати, а држала је 
сам се и ја миразу од твога бабе надао, па се после још неби хтеле удати...{S} А треба да знају 
но је тај његов поглед на њу упливисао, па је тако морало да буде...{S} Али у истом моменту учи 
л’ нико још није раменом свет поправио, па нећете ии ви.</p> <p>— Раменом не; ал’ енергичним ра 
сувише љутио што се доктор за њу решио, па му се чињаше, да се она труди да доктора задобије. — 
лим лицем вршити.</p> <p>— Овамо онамо, па опет излази да и ја нисам имала воље на учитељски по 
а све три заједно и добро и зло делимо, па вас још и сад у мислима радије заједно представљам)  
 никад не журиш, нити се бринеш за што, па опет друге престижеш! ... рече иронично и јетко он и 
е амо довела?{S} Заповрће ме сваки час, па шта ће нам за то оставити? — Ту отрцану кућицу, а тр 
какав за њих згодан и занимљив предмет, па га прецртавају док не дође време, да и ја у школу до 
нђала је она — Научиле се на лак живот, па ће тако хтети и у школи; а оне главице нису тако жен 
ди слабо се обзиру на праву способност, па хоће да је превиде: а шта се тек може очекивати од п 
јој се, да и он и она смешно изгледају, па се засмеја и диже главу.</p> <p> — Одговор, госпођиц 
вне препреке, што нам напретку сметају, па их треба отклонити, ма и оним средствима, које људи  
ном Ленка — Питај само Анђу и Душанију, па ћеш видети — родољубља...{S} Ал’ оне су и опет зато  
еле дечице, која је сва љубе и поштују, па јој већ на лицу читах да је сретна.</p> <p>У сљед те 
 мировину“...</p> <p>Пишите ми о свему, па не заборавите још рећи, хоћете ли и малу Смиљу за уч 
ити.{S} Али изузеци још не чине већину, па ми не можете замерити, што и код мене — већина решав 
колности по мојој вољи и замном окрећу, па сам и сад написала и њихову приповетку како се могло 
 средине гробља, пусти суде на стазицу, па се упути гробу учитељичину.{S} Ту код њега клече па  
 лице показиваше благу и измучену душу, па како сам сличне појаве и у имућнијим кућама виђала,  
’о што смо данас чуле, хитар стенограф, па може одмах и стенографисати.</p> <p>— Ако допустите, 
p>Већ је три недеље, од кад су код њих, па навалише, да иду и својим родитељима, али Ленка и г. 
иста, треба само да се добро размислиш, па ћеш наћи, да је код нас Срба у томе погледу још „цве 
ече Ленка гледећи кроз прозор на варош, па одступи од њега — па како беху саме у купеу — извали 
ме... — рече узрујаним гласом. — Али... па поруменивши ућута.</p> <p>— Кажи све! — рече Коста — 
> <p>Путем сам много о томе размишљала; па и ако сам своју поуку у здравственом погледу од то д 
вари ако не боље, оно свима нама равна; па кад се другима гледало „кроз прсте“ у свима предмети 
елни“ пријатељи па опет смо муж и жена; па ма шта да речем ваљда ћеш ми тек лична пријатељица о 
ало бити према труду, што ћеш га имати; па и тај грдни труд биће ти ненаграђен, превиђен и без  
олим — рече Ленка погледавши другарицу; па кад јој на лицу виде да је разуме, осмељена настави: 
 Сад нисам више учитељица <pb n="26" /> па немогу помислити, да си чича Харалампије мој фамилиј 
о она друга осећа — питање је“.</p> <p> Па нагло устаде те отвори гласовир и засвира познату пе 
и пита: кад ћеш и мене у школу примити? па на послетку зар није награда и оно уживање што сам г 
 довршити; кад сваки час треба воде!{S} Па и та мати незнам шта је мислила, кад ме је амо довел 
 повећега дела интелигентнијих Срба.{S} Па и ако се вели: „какав отац, тако син“ опет не остају 
тудија прешле а два сата већ избија.{S} Па не знамо што и преврћемо тек те листове; ако се за т 
окрива драге кости њезиних сродника.{S} Па опет кад дође до средине гробља, пусти суде на стази 
ељује и да и она радо гледа доктора.{S} Па кад му она већ улива симпатије, нека се и узму.{S} Ј 
 ту је само поруменила и више ништа.{S} Па како ме Милица и уз све ватрене погледе моје још ниј 
лато и ако можда не сија као Милица.{S} Па и ту, — дода одушевљено — загледај боље, па ћеш наћи 
ће и ово теленце бити добра млекоша.{S} Па онда ове зиме било је лепо и суво време а натрефила  
ми, да немам истрајности и енергије.{S} Па добро нека је и то! — нећу да се браним — Али главни 
, што их својима изусти Песталоције.{S} Па кад Песталоци — ваш омиљени педагог и отац педагогиј 
 онда и наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста и јака она згара оно што је п 
— а да и ја сањам о том сте уверене.{S} Па кад сте већ за шалу расположене, казаћу вам, какви с 
амо да од два зла треба бирати мање.{S} Па кад је тако (а уз то смо својим успехом и радом неза 
 ћемо полагати баш најтеже предмете.{S} Па онда, педагогија, дидактика и метод! — примети друга 
 Та тако ви неучитељи вазда зборите.{S} Па онда вам је сво учитељство криво — Нема вам истрајно 
равима, а болесника може и сатарити.{S} Па неваља ни комлов ни обојке у соби да сушиш.{S} То св 
з прозор на варош, па одступи од њега — па како беху саме у купеу — извали се на клупу; а под г 
ут овамо води преко С. — рече Даринка — па сам синоћ сврнула и по Милицу.</p> <p>— Моја женица  
права способност и вредност превидила — па шта ту вреди љутити се?</p> <p>— Ту ко велиш, нема а 
ао — врло ми је жао, ал’ мора да буде — па страсно загрли другарицу и одјури из собе.</p> <p>—  
о лица као да јој прелети тужан израз — Па кад је само сретнима намењено уживање у животу и на  
ао што знате кола узети, — рече затим — па хајд’те и ви самном.{S} Ја бих врло волела, а и моји 
p>— Ти се баш жестиш! — смејаше се он — Па шта си хтела са оним „ви“?{S} Ја ко’ бележник шта са 
>— А иначе благе јој очи чисто севаху — Па зашто смо онда људи?{S} И камо нам разума и хваљеног 
и пар баш све у памети имати?!</p> <p>— Па ни ја нисам боље пролазила — примети Милица — Баш ка 
арод гледа и суди по сведоџби!</p> <p>— Па и наше нису рђаве.</p> <p>— Нису.{S} Ал’ могле су би 
екао према мени и симпатије...</p> <p>— Па могла си га просто одбити а не бегати — рече Ленка.< 
аче мени не повољног средства.</p> <p>— Па како си то урадила? — питаше г. Коста.</p> <p>— Знат 
а, баш ни једна није веровала.</p> <p>— Па браним ја — рече он слежући рамени — Мене то ни тада 
 за то сам видиш, тако радила.</p> <p>— Па тако ради и већина примети јој муж а Милица и Даринк 
туцана села са минимум платом.</p> <p>— Па зар народ да одкајава погрешке појединаца?! викну Да 
ја си но што си била у заводу.</p> <p>— Па шта то чини, само кад сам здрава — рече Даринка насм 
/p> <p>„Знам ја, да нови касапи под...“ па прогута још две речи намигнувши на остале. „Ал’ и ба 
 ће више помоћи него те ваше лудорије.“ па се маших детиње ручице, да му било опипам.</p> <p>Ал 
 и бела и жута пасуља, а ја „новајлија“ па још не навикнута на тај красни „миомир“ што испуњава 
и се — нисам никад ни била „чедо среће“ па нисам научила да примам награде за своја дела.{S} За 
„даровите“ пофторавају те „лаке ствари“ па да се види, како и „женијалним дусима“ нису увек сви 
и да прогутам, него је и вама „пакујем“ па кад доспете ви је лепо и „на тенане“ анализирајте, а 
авицу од три дана — угинула му је крава па је мени теле поклонио.{S} Он вели, млеко ме неће тол 
о трајати, а зна да је и сама погрешива па несме ни своју другарицу строго да оцени.</p> <p>Али 
дњом у школи сад је тек стекла искуства па је требала тиме и народу дуже да послужи.</p> <p>— О 
боји!“</p> <p>„Вараш се бако!“ рекох ја па је оштро погледам и метнем руку на њено раме. „Нисам 
и.{S} Та примедба изгледаше јој иронија па поносито рече:</p> <p>— Нећу никога да вређам; али у 
ехотице изашла пред очи Даринчина слика па премишљаше како би њеном искреном лицу тек тај смеј  
и и нехотице истину казала — рече Ленка па се и опет засмеја.</p> <p>— Мани се церекања, него ћ 
 насмеја се и ако мало усиљено, Даринка па се стаде за спавање спремати. </p> <pb n="20" /> <p> 
ве жмиркаш.</p> <p>— Ја? — рече Даринка па протре очи —- Ал’ нека, треба и ја да запамтим кад с 
а, па боље — дремај! — рече јој Даринка па се обрте опет Милици.</p> <p>— Ајд’ зидајте ви куле  
 их је домаћица без сумње јутрос опрала па прострла да се суше.</p> <p>Домаћичино лице показива 
 писмо, које је већ више пута прочитала па се и опет повратила па један став у њему што беше кр 
ти за тим — Милица је зацело већ устала па јој треба честитати...</p> <p>Сутра дан отпутоваше д 
е пута прочитала па се и опет повратила па један став у њему што беше крупније написан и подвуч 
па опет оде у кујну; јер је била недеља па је требало мало више посла око ручка положити.</p> < 
 неће да знаде, да је у женским грудима па да тек уз оне особине и до осамнаесте године сме по  
учитељице.{S} Она је већ средњих година па је баш јуче можда опазила прво сребрно влакно у свој 
ек бадава с вама дремати — одговори она па се смести у постељу.</p> <p>— Благо теби! — уздахну  
<p>— Само кад би се могло — примети она па се засмеја.{S} Али не као до сад него обичним весели 
их многих:{S} Немица, Мађарица, Влахиња па чак и Францескиња, којима се наше иначе „ултра Србен 
је било у суседном врту — рече г. Коста па се спусти на оближњу клупу, а доктор се посадио до њ 
.</p> <p>— Благо теби! — уздахну Милица па затвори педагогију, и за тим узе психологију и поче  
ам ја осим усамљене девојке и учитељица па мање завиривати у мој прозор.{S} Овако разуме се, да 
 се да смо са 10—15 година већ у напред па ми и не хотице дође пред очи слика здраве и снажне у 
о њих дошла, видим, да су прокопале зид па кроз ту пукотину провлаче неко болно преболно дете.< 
ујем хоћеш ли што слагати...</p> <p>— Е па остани, кад баш хоћеш; но ја мислим да...</p> <p>Па  
 за моје проклете околности.</p> <p>— Е па што се сад љутиш? умеша се Милица.</p> <p>— Што? — и 
наравно, она је чедо протекције и среће па има сведоџбу с препоруком; а то је довољно, да и нај 
гробу учитељичину.{S} Ту код њега клече па по свршеној молитвици прошапута: „Ти си ме научила Б 
чиним речма одобравајући уздахну, и сви па и домаћин за часак ћутаху.</p> <pb n="33" /> <p>— У  
ла богу, има у селу јоштер паметни људи па ће вришко и теби дати пут; неће наше девојке бити по 
а и Коста нисмо баш „начелни“ пријатељи па опет смо муж и жена; па ма шта да речем ваљда ћеш ми 
о! — примети Ленка. — Требала си остати па би видела да би се он за тебе решио.</p> <p>Даринчин 
 да ће и на мојих вратих срећа закуцати па онда ћу је чврсто за јаку шчепати, — насмеја се и ак 
критичара што умеју само језиком радити па ће ти пребацивати и најмању погрешку и недостатак.</ 
зацело мишљаше, да ћу јој дете отргнути па гњевно викну:</p> <p>„Држ’ ти твој нос у школи, а не 
намести своју узглавницу.</p> <p>— Ћути па спавај — рече оштро Милица — За моју природу није да 
о одговор?</p> <p> Она му погледа у очи па и сама задрхта и поруменивши обори очи. — Чудно је т 
 би практичније било.{S} И ја сам човек па хоће осећаји кадкад да искипе, а јуче сам у најосетљ 
је још испре најбољи домаћинов пријатељ па и „најотровнији језици“ не могу његове честе посете  
 већина жена постаје лутком или кокетом па квари цело човечанство.{S} Мањину опет — веле оне —  
 Стара је, ал’ и вечито нова! — рече он па устаде и нагло је узе за руке. — Јест, госпођице, —  
моме срцу збива.{S} И тако мало по мало па сви (а можда и она) заборавише моје вирење кроз проз 
! — викну у једанпут Ленка — а још мало па ћемо стићи и до станице где ћу се сићи и...</p> <p>— 
овати.{S} Оне ће добити варош а ти село па се и опет не можете мерити.</p> <p>— А што не? — пит 
и ако не то, онда јој је срце покварено па јој није ништа свето, него је већ ишла на то да оном 
ш више среће него памети, — рече љутито па обуче капут па и он без доручка и први пут без опрош 
ферија, или да један пут настану вечито па да је она тако к’о сад увек у мојој близини.{S} И да 
аступила...{S} И с тим седе за гласовир па стаде свирати неку веселу песму.</p> <p> Сретна прир 
је видите то повредило мој женски понос па сам морала чинити оно, што сам и учинила.</p> <p>— Б 
ану као и прве или омразе и себе и свет па постају, за нас мушке, нека страшила и неприродна чу 
p> <p>На прагу собњем окрете им се опет па искреним ал једва чујним гласом прошапута:</p> <p>—  
јер већина нас мушких не воли озбиљност па и не почиње онде љубити где треба да поштује...</p>  
го памети, — рече љутито па обуче капут па и он без доручка и први пут без опроштаја са женом п 
 се ја. „Него носи ти млада дете у собу па зови доктора; то ће више помоћи него те ваше лудориј 
 несретан, јер она ужива у лажном сјају па јој је доста кад је уверена да ће поред мужа комотно 
им кућама виђала, утишах своју злу вољу па јој само рекох:</p> <p>„Зар ви немате штале, кад сте 
се сетио Даринке и своје намере уздахну па бајаги у шали и опет рече: „Е тако је, медвед увек д 
рага“.</p> <p> И Милица приђе гласовиру па разгледајући неке ноте, што се ту нађоше испитујући  
„лепа кућа“; само се сети, да имаш душу па не мој бар онда да треш крајнике кад си пијана и да  
 он и не доврши а Даринка бризну у плач па нагло пође у своју собу у којој је Милица већ давно  
ад баш хоћеш; но ја мислим да...</p> <p>Па не довршивши питајући погледа своје другарице.</p> < 
>— Баш као и ја — примети Ленка.</p> <p>Па што сте онда саме себе побијале? — питаше Коста.</p> 
p>— Лагала бих, кад би порицала.</p> <p>Па шта о томе велиш? — питаше је у исти мах муж и жена. 
 одобрити — заврши Даринка и поглед јој паде на белешку, што је г. Коста већ одавно на страну о 
се већ ретко ко тога сећа.{S} Тако исто падне на мене коцка, да говорим о електрицитету баш кад 
{S} А да неби и саме надзорнице грешиле пазе и на њихове поступке као и на целокупан рад у школ 
 кроз прсте гледати — смејаше се она не пазећи много на своје речи, јер се у исти мах доктор Га 
м заборавила рећи, да на цео разред тај пази један од двеју главних надзорница и тихо их препит 
е учим — рече даље г. Коста — али добро пази; Даринка је чисто злато и ако можда не сија као Ми 
у“ ћутећки да прогутам, него је и вама „пакујем“ па кад доспете ви је лепо и „на тенане“ анализ 
 Док Миличин поглед <pb n="43" /> можда пали, Даринчине очи казују ти, да су створене, да трпе, 
ене и уздижу што се сија; а коме би још пало на памет, да види пожртвовање и родољубље у незнат 
дагогију и психологију училе овлаш и на памет; тиме су бар стекле добру класу, а у животу им и  
дижу што се сија; а коме би још пало на памет, да види пожртвовање и родољубље у незнатноме рад 
 извор великих и спасоносних мисли није памет, већ срце.</p> <p>— Добро, добро, — рече Ленка ша 
— А што не? — питаше Даринка — та свако паметан знаде, да је у добру лако добар бити, него да с 
ша сека Пела: „Боље је имати среће, нег памети.“ — И ту нагло устаде и приђе прозору.</p> <p>„С 
с твојом Милицом имадеш више среће него памети, — рече љутито па обуче капут па и он без доручк 
од штудије, ко ће у сваки пар баш све у памети имати?!</p> <p>— Па ни ја нисам боље пролазила — 
о што ћу казати остало ми је и сувише у памети, па могу и после додати. — рече он и поче:</p> < 
— рече Милица — и у сну јој Песталоци у памети!</p> <p>— Штета само што се у садашње доба не на 
ије ни брига ни од десет доктора и таки паметни госпођа! ..{S} Фала богу, има у селу јоштер пам 
ођа! ..{S} Фала богу, има у селу јоштер паметни људи па ће вришко и теби дати пут; неће наше де 
и праве главобољу.{S} За то буди од сад паметнија, па се мани тог лудог посла...</p> <p>— Само  
а стећи, па сам сад ако не боља оно бар паметнија...</p> <p>Ту лекцију примила сам једног децем 
еја.</p> <p>— Мани се церекања, него ће паметније бити да Милица настави; хоћу још да чујем и Д 
 се та брига и рад не исплаћује и да би паметније било да си мање ревностна.{S} Нико ти неће до 
вари, него да ми пропадне моје слатко и паметно чедо“! па се надзири над постељу и убрише зној  
њој проста хаљина, а уз то баш ни једне пантљичице...{S} Но он се и сувише љутио што се доктор  
Но ту се трже и засмеја. — Поглед му је пао на њено одело, те је видео да је на њој проста хаљи 
 године на ономе пољу, који ми је у део пао, али је саковати немогох.</p> <p>„Права срећа састо 
 расанићу се док чујем колико је табака папира она потрошила док је добила плату, или док чујем 
 стање, кад се најпре мора десет табака папира потрошити, док се општина смилује, да својој учи 
д оног „брда“ од штудије, ко ће у сваки пар баш све у памети имати?!</p> <p>— Па ни ја нисам бо 
нка — и зато ми је и неправо, што ће ти паразитски карактери што им је главна црта лично задово 
а своју „минимум“ плату а после смрти — пардон! после двадесет година рада „сјајну мировину“... 
зго био је кошар са комловом и неколико пари обојака, што их је домаћица без сумње јутрос опрал 
а, лупи ме врео ваздух баш ко’ из какве парне купке, а кад сам се по соби осврнула згрозила сам 
, а то је за учитељицу и сувише добра — партија...{S} Другарице јој на то прснуше у смеј!</p> < 
ти, а држала је да је он и сасвим добра партија за женскињу без мираза...</p> <p> Та наклоност  
слила, да је наклоност у случају „добре партије“ довољан услов за срећу у браку...</p> <p> Кад  
е појетизирати.{S} Знају оне да си и ти парче дрвена песника и да си речит — упаде му у реч Лен 
рођемо — рече на то Милица.</p> <p>— Та пасти тек нећемо! примети Даринка. — А’ што ће нас можд 
и сувише најеле бела лука и бела и жута пасуља, а ја „новајлија“ па још не навикнута на тај кра 
уће, — рече опет Милица. — Коста зацело пати од џепне болести; месец је већ на измаку.{S} А г.  
та.</p> <p>То баш не могу рећи.{S} И ја патим са незгоде што су је оне већ навеле, боли то и ме 
 на коју год страну; већ ми се досадило патити се и гледати га како се мучи,“ рече ми мати дети 
Милица.</p> <p>— Има природа што их тек патња челичи — рече замишљено домаћин.</p> <p>Даринка с 
 ми је казало твоје понашање.{S} Кад ја пеглам или шијем а ти ми читаш, а да си узео жену са ми 
S} Та добро знадеш да је и твој омиљени педагог Викторин од Фелтре мрзио „телесину“.{S} А ја не 
ције.{S} Па кад Песталоци — ваш омиљени педагог и отац педагогије — на самрти вели: „А ви децо  
у самој школи тешко да би и око вештија педагога нашло мане, која би се уз сеоске околности отк 
 т. ј. сном?!.</p> <p>И зато се мени од педагога Песталоције допада.{S} Он је више хтео, него ш 
агати баш најтеже предмете.{S} Па онда, педагогија, дидактика и метод! — примети друга и отвори 
ем листу крупно и цифрасто написано:{S} Педагогија Милице Г. приправнице III. разреда.</p> <p>— 
мљиво Даринка.</p> <p>— Аха! — историја педагогије — рече Милица — и у сну јој Песталоци у паме 
и;“ а то је и онако у свези са тезом из педагогије о нези чулних органа — примети јој шаљиво Да 
 Песталоци — ваш омиљени педагог и отац педагогије — на самрти вели: „А ви децо тражите среће и 
Благо теби! — уздахну Милица па затвори педагогију, и за тим узе психологију и поче шаптати:{S} 
 онда су заиста неке имале право што су педагогију и психологију училе овлаш и на памет; тиме с 
пренемажеш и како си се „накинђурила“ и педесет машлија на себе натрпала, — рече он гласом који 
у нема ништа, и да право каже наша сека Пела: „Боље је имати среће, нег памети.“ — И ту нагло у 
па све зна! ..{S} Тако је рекла и снаш’ Пели, да не иде код мене, да јој бајем протисли, него д 
оје, напустила сам ја прву поуку Виљема Пена и последњи аманет Вашингтона. „Учите народ!“ — вел 
Ту отрцану кућицу, а тричава учитељичка пензија престаће чим ње нестане.“</p> <p>— Та то је суд 
но што имаде, па кад и то изгори остаје пепео који временом ветар разнесе...</p> <p>Гориво љуба 
в слаба, онда и то гориво не претвара у пепео, већ у место њега остаје угљен о који и кад се ис 
ла док и последњу искрицу не претвори у пепео — у успомену...</p> <p>Ако ли је љубав слаба, онд 
и да собу тако јако греје; да с прозора песак уклони и да собу чешће обдан ветри.</p> <p>Трудил 
> <p>Осим тога били су и прозори засути песком скоро до половине окна; а под постељама лепршале 
.</p> <p> — Од куда се сетисте те старе песме? — питаше она кад звуци од свирке престадоше.</p> 
А ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књига</p> <p>Прво издање 
а гласовир па стаде свирати неку веселу песму.</p> <p> Сретна природа — прошапута Ленка, па опе 
де те отвори гласовир и засвира познату песму: „без тебе драга“.</p> <p> И Милица приђе гласови 
и.{S} Знају оне да си и ти парче дрвена песника и да си речит — упаде му у реч Ленка.</p> <p>—  
тиште дете тек једном руком а другом се песницом бесно лупи у груди.</p> <p>Да је баба Мара бла 
х својима изусти Песталоције.{S} Па кад Песталоци — ваш омиљени педагог и отац педагогије — на  
 педагогије — рече Милица — и у сну јој Песталоци у памети!</p> <p>— Штета само што се у садашњ 
ој се такође спремале да легну.</p> <p>„Песталоци родио се у Цириху 1746. године“ шапуташе у сн 
ом?!.</p> <p>И зато се мени од педагога Песталоције допада.{S} Он је више хтео, него што је мог 
и последњих речи, што их својима изусти Песталоције.{S} Па кад Песталоци — ваш омиљени педагог  
пођице Шултесова? сањаш ли још о каквом Песталоцију, или ћеш се и ти задовољити с обичним човек 
е брзо отресем, па са удвојеном силом о пет прегнем и радим бар колико могу.</p> <p>— Могла би  
ило би и тога.{S} С вашим форинтачама и петицама, што ми их к’о од беде давасте не бих могла хр 
а, опазим за пећком кацу с ракијом а на пећи озго био је кошар са комловом и неколико пари обој 
 је сад на неком траљавом кревецу близу пећи уз своју успавану сестрицу; а боловало је, по свим 
ље обазрем по соби, и заиста, опазим за пећком кацу с ракијом а на пећи озго био је кошар са ко 
ше брижно Ленка метнувши пред њу хладно печење и теста, што им је остало од вечере.</p> <p>— Ни 
ети, и...</p> <p>— Место у кавани поред пива, на дому и уз жену новине читати — прекиде га и за 
не мој бар онда да треш крајнике кад си пијана и да бајеш сваку болест на једну форму...{S} Јер 
 под постељама лепршале се две квочке с пилићи и још једна што ће се кроз који дан зацело излећ 
Даринка али она не дође — доцније им је писала, да је била у јаком послу...</p> </div> <div typ 
 Даринка.</p> <p>— Одакле да почнем? из писама већ нешто знате.</p> <p>— Оне можда и знају; но  
ако по српском обичају.{S} Затим донесе писаћу опрему, те весело узе оловку у руке.</p> <p>— По 
јој — већ давно учитељица у неком селу, писаше Даринци и Милици ово:</p> <p>„Свако је своје сре 
ка добила место дознала сам из Миличина писма у коме ми још јављаше, да је и сама постала учите 
мене лично састати, а не тек само преко писма — дода још Ленка.</p> <p>— Ево руке! — рече Милиц 
едом, — питаше Ленка — он ти тек неможе писмена извештаја давати?</p> <p>— Дабоме да не; — одго 
иди; оне ће сутра прексутра већ дома, а писмено све теже иде.{S} Зато реши се ма на коју страну 
ла је већ идућих ферија госпођица Ленка писмо, у ком јој се нуди у место назива учитељице титул 
ала је као одговор Кости и Ленци подуже писмо што је гласило одприлике овако:</p> <p>Мили моји! 
С поздравом ваша Даринка.“</p> <p>То је писмо што га је Даринка као одговор Кости и Ленци отпра 
ознали браца Коста“, прошапута и савије писмо „Још једнако те копка и мучи сумња.{S} А тео би с 
подне код свога прозора у руци јој беше писмо, које је већ више пута прочитала па се и опет пов 
 из ког плеснивог „призрења“ и „штедње“ пита на пример мене:{S} Шта је реагенс на скроб? онда,  
 — рече му опет жена смејући се — Ко те пита шта си ти закључивао, кад сам ја већ госпођа нотар 
 сва најбоља места пограбити; јер ко те пита, имаш ли ти љубави према томе позиву, или те је ру 
 задржи чак четврто годишња девојчица и пита: кад ћеш и мене у школу примити? па на послетку за 
онови дремљиво ал’ јетким тоном Ленка — Питај само Анђу и Душанију, па ћеш видети — родољубља.. 
„претпостављене“ и мушке и женске вазда питају из оног, што се последњи пут предавало, а послед 
учитељево вешто питање.{S} Исто тако не питају деца ни из оних предмета што служе поглавито за  
 ја мислим да...</p> <p>Па не довршивши питајући погледа своје другарице.</p> <p>— Којешта! — р 
/p> <p>— Не разумем те? — рече г. Коста питајућим изразом.</p> <p>— Лако ме је разумети.{S} И ј 
ите кад вам се замера, а уз така друга, питам, ко ће безазлен и поверљив остати?</p> <p>— Нико! 
ечито с Вама живео.{S} Зато Вас искрено питам, хоћете ли бити моја жена?</p> <p> Њему се огледа 
а, фиксама и кометама добила сам н. пр. питање:{S} Колико становника има, незнам која варош у А 
} Ова ме воли, а како она друга осећа — питање је“.</p> <p> Па нагло устаде те отвори гласовир  
 с госпођицом Драгом у X. А и Ваше прво питање тицало се Даринке, — ћеретала је она — а то се м 
p>— Јел’ устала Даринка? — беше му прво питање.</p> <p>— Већ је отишла с Драгом у X. тета Јели  
питаше смејући се Ленка.</p> <p>— Чудно питање!{S} Та ја бар нисам учитељица ни женскиња, да би 
ећ није неопходно нужно учитељево вешто питање.{S} Исто тако не питају деца ни из оних предмета 
> — А зар се ти томе не би противила? — Питао је пламтећим ал’ тужним погледом он.</p> <p> — Ко 
 собу.</p> <p>— Куда си се ти опремила? питаше она бацивши поглед на Даринчино путничко одело и 
бљен.</p> <p>— Било их је дакле и више? питаше смејући се Ленка.</p> <p>— Чудно питање!{S} Та ј 
p> — Хоћете ли нам до године опет доћи? питаше он кад сами остадоше.</p> <p> — Незнам; а и нашт 
 <p>— Ти си дакле била јутрос у сеници? питаше збуњено он.</p> <p>— Сасвим случајно.{S} Тамо са 
р чути.</p> <p>— А за коју си се решио? питаше врло радознало г. Коста.</p> <p>— Право да ти ка 
/p> <p>— Али шта је с првим разредом, — питаше Ленка — он ти тек неможе писмена извештаја дават 
— Зар је рђаво учинила, што се удала? — питаше он.</p> <p>— То не.{S} Али могла је удадбом још  
а.</p> <p>— Шта си с том бабом имала? — питаше радознало муж и жена.</p> <p>(Даринка се насмеја 
ства.</p> <p>— Па како си то урадила? — питаше г. Коста.</p> <p>— Знате да код нас на селу ни д 
акле са својим околностима задовољна? — питаше радознало г. Коста.</p> <p>То баш не могу рећи.{ 
се бринете.</p> <p> — Зар већ одлазе? — питаше он, а — ферије су већ на измаку, уздахну Милица  
p>Па што сте онда саме себе побијале? — питаше Коста.</p> <p>— Што? — понови замишљено Даринка  
 — Од куда се сетисте те старе песме? — питаше она кад звуци од свирке престадоше.</p> <p> — Ст 
 не можете мерити.</p> <p>— А што не? — питаше Даринка — та свако паметан знаде, да је у добру  
че г. Коста.</p> <p>— Која ће почети? — питаше Ленка. — Запрви ти, — рече Даринка.</p> <p>— Ода 
>— Шта си се данас тако дуго задржао? — питаше га опет она.</p> <p>— Требао сам раније доћи, да 
ужно погледа.</p> <p>— Зар није тако? — питаше Милица.</p> <p>— Кад помислим на своју сведоџбу, 
 <p>— Нешто си бледа, да ти није зло? — питаше брижно Ленка метнувши пред њу хладно печење и те 
враголасто погледа.</p> <p>— Како то? — питаше збуњено он.</p> <p>— Та ето и Коста оде од куће  
 мном њеној тетци.</p> <p>— Нашто то? — питаше г. Коста.</p> <p>— Морала сам ма куда одавде.{S} 
> <p>— Зар немаш ништа више да кажеш? — питаше он опазив тај Даринчин поглед.</p> <p>— Готова с 
> <p>— Зар немаш ништа више да кажеш? — питаше по малој почивши г. Коста.</p> <p>— Кад сам већ  
порицала.</p> <p>Па шта о томе велиш? — питаше је у исти мах муж и жена.</p> <p>— Шта?{S} Сад н 
ну.</p> <p>— Куда се ти, Коста журиш? — питаше га Милица која се у исти мах весела и добре воље 
се она.</p> <p>— Шта је с тобом Ленка — питаше зачуђено Милица — ти пре ниси тако мислила?</p>  
то од вас (као што видите, ја вам обема пишем у једанпут, а после ћу тек преписати још један пр 
година рада „сјајну мировину“...</p> <p>Пишите ми о свему, па не заборавите још рећи, хоћете ли 
бу, да им опет скоро дођу и да им чешће пишу.{S} Оне су ово последње радо обећале, и своје обећ 
зила прво сребрно влакно у својо црној, плавој или смеђој коси, па и ако је још девојка опет се 
 С тога се доктор који и сувише љубљаше пламене погледе и опет после једног сата крену дома као 
штвом — примети враголасто Милица, а из пламених јој очију суну — можда и у шали — прекоран и м 
крене и благе очи не уступају Миличином пламеном погледу.{S} Док Миличин поглед <pb n="43" /> м 
тек онај, ко је видео у праведној срџби пламтећа лица осталих девојчица и презриви поглед оне ј 
 се ти томе не би противила? — Питао је пламтећим ал’ тужним погледом он.</p> <p> — Ко би све у 
убав је као ватра; док јој дајеш горива пламти и гори а чим престанеш давати, она згара оно што 
д’ зидајте ви куле по ваздуху; а мој је план довршен био још кад су ми оцену прочитали — мрмљаш 
е треба за село сасвим засебан наставни план, и што је главно, боља плата сеоском учитељству.</ 
та беше својој жени казао свој јутрашњи план, те сад беху обоје љутити и спремни, да Даринци по 
у кадри зарад обичне женскиње напустити план о зидању лепе куће са жениним новцем...</p> <p>— В 
рана.{S} И за то се и не држим наставна плана и прописаних правила као слепац вође, него из све 
римети Милица — Баш кад сам штудирала о планетама, трабантима, фиксама и кометама добила сам н. 
ет сам „мегдан одржао“ на онда све лепе планове, о зидању лепе куће са жениним новцем, бацио у  
 Даринка.</p> <p>— Бадава се ти смејеш; плану сад Ленка — и у твојој души морала је та неправед 
лижа од хаљине.</p> <p>— Лепа логика! — плану сад Даринка — онда нам је учитељска школа излишна 
а нисам имала воље на учитељски позив — плану на то Ленка — Но ја ти кажем, да немаш право.{S}  
ти неће — неможе при данашњем наставном плану и сеоском немару за школу, и ваљан успех са децом 
{S} Био је од оне врсте људи што на мах плану и за оне ствари које их се не тичу.{S} Но уз све  
таје угљен о који и кад се исхлади може планути, али ретко ватром-љубави, а обично ватром — зло 
ан наставни план, и што је главно, боља плата сеоском учитељству.</p> <p>У селу је много теже р 
ише два разреда, ужива по 4 — 7 стотина плате, једно сеоско учитељство што мора свако дете најп 
ојој ме мољаше да ради тачнијег примања плате коју рекнем у њену користи одбору и црквеној општ 
 „сека“ мати; то ужива по 3 — 4 стотине плате, а уз то има да наставља по 6 разреда и 100 — 200 
ања; а уз то и затуцана села са минимум платом.</p> <p>— Па зар народ да одкајава погрешке поје 
а овдашњом учитељицом такође са минимум платом коју и ви имате.{S} Све три дакле имамо тек деве 
доспеш у какво затуцано село са минимум платом и стотину занемарене деце у школи.</p> <p>— Спос 
љицу која има за живота своју „минимум“ плату а после смрти — пардон! после двадесет година рад 
бака папира она потрошила док је добила плату, или док чујем како је „почастила“ баба Мара — на 
к кад јој општина одвише неуредно стаде плату издавати, добио сам и ја прилику, да јој се прибл 
стара жена а код прозора везе на беломе плату, лепа, чила и веселог изгледа девојчица.</p> <p>С 
узимање добила тога пута сву тромесечну плату; а што је касније опет неуредно примала, неможе м 
ло — које „моде ради“ мора да се трпи и плаћа. „Не ће бити попа ни попадија да иде у школу“ оби 
се општина смилује, да својој учитељици плаћу изда.</p> <p>— Ти од неко доба и сувише црно види 
p>Али он и не доврши а Даринка бризну у плач па нагло пође у своју собу у којој је Милица већ д 
ислим да сам стекла; труда и рада се не плашим, а и воље имам, па што буде могуће зацело ћу усп 
 А да сталне воље имадеш, и да ти није „плева“ у глави — то су тек могли увидети!</p> <p>— Прав 
е задовољна, него остави тај узвишени и племенити позив?</p> <p>— Та немој мислити, да си томе  
ту, обасјана су и та злобна лица сјајем племенитијих осећаја, па често осећамо на себи њихов и  
 врсте, које у своме заносу, да право и племенито раде, често проиграју своју личну срећу, и... 
о је тешко.</p> <p>И тако незнам из ког плеснивог „призрења“ и „штедње“ пита на пример мене:{S} 
расположене, казаћу вам, какви се снови плету у мојој машти од кад си се ти Ленка удала; јер ти 
а сетила ме оне практичне изреке:{S} Не плећи се у оно, у што ниси позват!{S} Осим тога научила 
и увидети, и своју вредност и опачину и плиткоћу неких...</p> <p>Али последњу реч прогута и наг 
чан човек; а као такав хоћу и да уживам плод свога труда, а не тек вечито да радим без икаквог  
ничкој станици вароши** на недељу дана, по оној поменутој ноћи. — Приправници обојега пола, сад 
 а у животу им и онако тек треба метод, по коме се можда такође без размишљања и механично влад 
своју успавану сестрицу; а боловало је, по свима знацима судећи, од „тифуса“ који је у месту вл 
Није него ћу још сад донашати пројекте, по којима ћу учитељовати, и размишљати, како је то „бла 
е задобије...{S} То је, драги мој Саво, по моме схваћању женски понос и карактерна црта Српкиње 
је доста стало, али за то и беше испит, по новијем учитељском изразу — сјајан.</p> <p>— Морам п 
{S} Шта више то ме је баш растужило.{S} По томе сам видила, каквим осећајима прима ме околина с 
> <p>— Бадава се браниш — рече Милица — по теби се види, да много радиш; здрава си, а слабија с 
ве ми се чини да ће ме одбити.</p> <p>— По чему судиш?</p> <p>— Само један пут погледао сам јој 
учитељица са највише два разреда, ужива по 4 — 7 стотина плате, једно сеоско учитељство што мор 
отац а „нина“ или „сека“ мати; то ужива по 3 — 4 стотине плате, а уз то има да наставља по 6 ра 
незгода што их учитељи на селу трпе, да по чешће проведем по више сахата дневно — један до два  
децу потребно.{S} Зато ко је уверен, да по могућству достојно врши своју дужност може бити собо 
>— Ти би хтела да се наша околина влада по правилу: „уништите узроке а последице ће и саме нест 
ведањем забави; али ви знате, да сам ја по кадгод неблагодарно створење, па ме и сад њено ћерет 
ка и Милица међутим мирно заузеше свака по један ћошак те дремаху.</p> <p>— Та ту се ни дремати 
еша се муж.</p> <p>— Пусти је само нека по вољи говори; чућеш после од мене што ти још устреба  
е било да се и пред другарицама владала по обичају српске жене и да је своје љубавне осећаје пр 
> <p>Ваљда си већ и ти програм створила по коме ћеш осим деце и народ учити? — смејаше се она.< 
 стотине плате, а уз то има да наставља по 6 разреда и 100 — 200 деце (разуме се, ако стане у ш 
да више размишљају, но што је то некима по вољи...</p> <p>Коста тихо уздахну али мишља да му је 
C9"> <head>IX.</head> <p>На годину дана по Миличином венчању стајаше Даринка једно послеподне к 
се приповетка и без њиховог посредовања по вољи сврши.</p> <p>Међу тим ја сам погодније створењ 
бу учитељичину.{S} Ту код њега клече па по свршеној молитвици прошапута: „Ти си ме научила Богу 
корак мора да је „џиновски“; јер поглед по свету <pb n="52" /> казује ми, да људи ретко из исти 
о прошло опет нам се приповетка не може по вашој вољи свршити“.</p> <pb n="51" /> <p>Тога вечер 
 јасно, да нам се приповетка баш неможе по вашој жељи свршити.{S} Али кад баш од намере неодуст 
азиваху како мисли.</p> <p>— И отров је по кад кад користан; а сумња је овде сасвим на свом мес 
ао, да је и она ваљана девојка и ако је по моме мишљењу много хладнија и себичнија од Даринке — 
т Милици.</p> <p>— Ајд’ зидајте ви куле по ваздуху; а мој је план довршен био још кад су ми оце 
 оне особине и до осамнаесте године сме по вољи осећати, па и оно неће да се околностима потчин 
у Ленку заљубио.{S} То ме је, разуме се по себи, доста муке стало, али и опет сам „мегдан одржа 
 ко’ из какве парне купке, а кад сам се по соби осврнула згрозила сам се.{S} Осим крајње сироти 
 успех показати могла.</p> <p>И тако се по дужој борби са својом савешћу прихватих практичнија  
ем како смо се познали и узели, а то се по себи разуме, те није нужно ни да кажем.</p> <p>— Шта 
оже замерити људма лошије среће, што се по кад и кад заносе и сенком живота т. ј. сном?!.</p> < 
аве туђинке о својим разсестрама што се по србише. — рече г. Коста и не мислећи много о својим  
ижица и усменог исказа тек сваке суботе по подне.{S} Том приликом похвалим ја вредне а лење поо 
 замислише. </p> <p>— Знате шта! — рече по томе Даринка — ми ћемо све три временом бити учитељи 
и не може! — сувише се влак дрма — рече по малој почивци Милица. — Него боље да се разговарамо, 
нка а г. Коста замишљено и нагло ходаше по соби.</p> <p>Сутра дан нађе Даринка Ленку и Косту у  
Зар немаш ништа више да кажеш? — питаше по малој почивши г. Коста.</p> <p>— Кад сам већ почела  
— рече Даринка — па сам синоћ сврнула и по Милицу.</p> <p>— Моја женица заборавља у својој радо 
верење, да ми је рад примерен потреби и по томе и користан.</p> <p>— Кад те човек чује, могао б 
јзи преко стотине деце) па се морадох и по цичи насамо проћи по чистом ваздуху, те да би и посл 
p>— Него шта ваздан да отежем — настави по неком ћутању Ленка — Моје је уверење, да ни један уч 
собом задовољан.</p> <p>Ја знам настави по малој почивци — да је и код нас Срба: пут дугачак а  
 — љутила се она — и народ гледа и суди по сведоџби!</p> <p>— Па и наше нису рђаве.</p> <p>— Ни 
зиратељице, па како је у свакој скамији по шесторо деце то у шестонедељном току времена свака у 
оповима ни си у вољи, па макар да једни по сто пута кажу да си учена!...{S} Јест, зна баба Мара 
правду; а сузе што их том приликом рони по нека мајка, деда или меког срца баба морају сваког б 
огим гласом Даринка — Требала си делати по своме уверењу, а не освртати се не знам на чије мњењ 
јер нисам ни навикнута, да се околности по мојој вољи и замном окрећу, па сам и сад написала и  
е) па се морадох и по цичи насамо проћи по чистом ваздуху, те да би и после подне читава два са 
м на мњење своје околине, већ радим тек по своме уверењу; а ко тако ради мора бити бар са собом 
тељи на селу трпе, да по чешће проведем по више сахата дневно — један до два — у живом разговар 
чистији бити, за то се још боље обазрем по соби, и заиста, опазим за пећком кацу с ракијом а на 
>„Шта ту радите?“ запитам их кад сам им по обичају назвала: „помозбог!“</p> <p>„Та ето болесно  
што истога дана на ред долазе, и за тим по својој увиђавности прибиљежити и класификацију у сво 
 недостојна тога позива кад га не вршим по своме уверењу.{S} И зато сам и нехотице поцрвенила и 
ктор само ћуташе и шараше својим штапом по трави.</p> <p>— Нећу брате да те учим — рече даље г. 
, кад га учитељица онако својски прутом по врх прстију „одалами;“ а то је и онако у свези са те 
 — Добро кажеш; јер да си већ сутра дан по томе одушевљењу само десетицу повишице искала. — зац 
ку.</p> <p>— Гилт! — рече домаћин онако по српском обичају.{S} Затим донесе писаћу опрему, те в 
 и у цркви читати могло...{S} Тако мало по мало задобих и њено поверење.{S} Доказ да је тако, б 
та се у моме срцу збива.{S} И тако мало по мало па сви (а можда и она) заборавише моје вирење к 
роша књиге на прочитање, и што га често по школском детету за њих моли; јер свако је био уверен 
ста скоро зловољно. — Осим тога њу свет по заслузи и оцењује, па јој је лако ћеретати, а Даринц 
тклонити могла.{S} И тако сам ја и опет по могућству своју дужност достојно вршила.</p> <p>— Ба 
} Твоје закључивање разуме се дакле већ по себи; него сврши што пре да и друге чујемо.</p> <p>— 
редмети што се у народној школи предају по себи већ васпитивају, и ако не баш у оној мери, у ко 
> узрока, наредила сам за сваку скамију по једну надзорницу, која ће док ја не дођем своју скам 
оју дужност вршити.{S} Та у томе и јесу по народ боље учитељице но учитељи.{S} Јер прве ако осе 
то је видиш, најпаметнији онај ко свету по вољи чини.</p> <p>Даринка при последњим Миличиним ре 
м почетак а свршетак нека сваки читалац по своме ћефу замишља.{S} Тиме ће приповетка бити бар и 
у у своју зато одређену књижицу.</p> <p>По себи се разуме да овамо спада понављање предмета и т 
део си које је Милица, и зато их нисам „по правилима етикеције“ упознавала; — смејаше се за тим 
Ленка.</p> <p>Па што сте онда саме себе побијале? — питаше Коста.</p> <p>— Што? — понови замишљ 
хоће да им ваљано служимо, нека се боље побрине за нас, а не да нас мане да у свом позиву мучећ 
и у некадашњу престоницу безазлености и поверења — у срце женино — рече Коста правећи се озбиља 
...{S} Тако мало по мало задобих и њено поверење.{S} Доказ да је тако, беше њена прва цедуљица  
 уз така друга, питам, ко ће безазлен и поверљив остати?</p> <p>— Нико! — рече Милица; а Ленка  
му? а кад сам мислила да ћу говорити из повеснице, дошла је на ред — логика.</p> <p>— Рђав рачу 
зданици српској, т.ј. будућем нараштају повећега дела интелигентнијих Срба.{S} Па и ако се вели 
pter" xml:id="SRP18840_C0"> <p>У једној повећој кући вароши** седиле су једне ноћи у једној соб 
је она ни крива, што је сретнија, па се повикало одма од почетка да је даровита; а осим тога, в 
ра дан по томе одушевљењу само десетицу повишице искала. — зацело је неби добила.</p> <p>— Прав 
ала учитељица у С.</p> <p>То ми је дало повода, да се слатко насмејем, јер, ко што знате, и сам 
p> Кад је Милица од узрујаности, што је поводом докторовог погледа снађе, себи дошла, насмеја с 
е срамоте нанети.{S} Сва промена што је поводом тога н њој учињена, била је то: што се у том тр 
 прихватила сам се и тога иначе мени не повољног средства.</p> <p>— Па како си то урадила? — пи 
је већ више пута прочитала па се и опет повратила па један став у њему што беше крупније написа 
оју ме свет сматра и за то је видите то повредило мој женски понос па сам морала чинити оно, шт 
е мисли: за кога? но баш то остављам да погађате; јер колико се сећам обе сте волеле загонетке. 
тају деца ни из оних предмета што служе поглавито за развијање разума.</p> <p>— Ти као да ниси  
иљан био.{S} Но ту се трже и засмеја. — Поглед му је пао на њено одело, те је видео да је на њо 
менивши обори очи. — Чудно је тај његов поглед на њу упливисао, па је тако морало да буде...{S} 
есто осећамо на себи њихов и преко воље поглед пун поштовања, или изненађења.{S} Тај поглед је  
 И то морам одобрити — заврши Даринка и поглед јој паде на белешку, што је г. Коста већ одавно  
мтећа лица осталих девојчица и презриви поглед оне јаднице којој се та неправда хтела нанети.</ 
ко поштујем; само што ми Милица на први поглед уливаше симпатије а Даринка ми изгледа, да сувиш 
 Одговор, госпођице! — молио је он, али поглед као да му је сад мање ватрен био.</p> <p> Милица 
ожда и у шали — прекоран и многозначећи поглед на доктора. — Али то не иде; данас се баш морате 
а си се ти опремила? питаше она бацивши поглед на Даринчино путничко одело и шешир, што га је н 
д пун поштовања, или изненађења.{S} Тај поглед је за ваљана учитеља накнада за сву досадашњу не 
ко је домаћин испитујући мери.{S} А тај поглед уједно јој и казиваше: „Ти или си крајња искрено 
суну.{S} Од то доба вечито избегава мој поглед; тек неки дан добио сам куражи, да је као кривац 
селом звуку тога смеја те управи ватрен поглед на весело девојче.</p> <p> <pb n="46" /> </p> <p 
ичином пламеном погледу.{S} Док Миличин поглед <pb n="43" /> можда пали, Даринчине очи казују т 
 кажеш? — питаше он опазив тај Даринчин поглед.</p> <p>— Готова сам — рече она. — Али ти си тво 
аш тај корак мора да је „џиновски“; јер поглед по свету <pb n="52" /> казује ми, да људи ретко  
пример докторовица“ — примети Ленка, па погледа крадимице ал’ и значајно свога мужа.</p> <p>— Н 
 узрујаности, што је поводом докторовог погледа снађе, себи дошла, насмеја се и шаљиво рече:</p 
чан тороњ.</p> <p>Она се трже и мило је погледа. — Овде ћу, као што знате кола узети, — рече за 
ем имао, видио сам већ из њене забуне и погледа, кад сам јој честитао друге године њеног учитељ 
шта сам ја суза пролио и кол’ко чезнећи погледа бацао на њен прозор, који се од неко доба поче  
м да...</p> <p>Па не довршивши питајући погледа своје другарице.</p> <p>— Којешта! — рекоше у и 
ебе.</p> <p>Ленка га чудно и неверујући погледа, па прсну у смеј. — Чудно му је зловоља и кисел 
 одучити...</p> <p> Ленка је испитујући погледа.</p> <p> — Реци ми Милице искрено — рече за тим 
тави јело.</p> <p>Коста је са саучешћем погледа, и опет не могаше срцу одолети већ примети:</p> 
од срца засмеја а доктор се трже и мило погледа своју вереницу у којој је толико простодушности 
ије очешала и да се тек смејем зачуђено погледа, па љутито, али више за себе, рече: „Право кажу 
"23" /> <p>Она их само зловољно и тужно погледа.</p> <p>— Зар није тако? — питаше Милица.</p> < 
љити с обичним човеком? — И ту несташно погледа Даринку.</p> <p>— Ругај се ти колико хоћеш, али 
ом задовољити — и ту га опет враголасто погледа.</p> <p>— Како то? — питаше збуњено он.</p> <p> 
сом — зар је то одговор?</p> <p> Она му погледа у очи па и сама задрхта и поруменивши обори очи 
/p> <p>— Ни ја — примети она умиљато га погледав, па му наслони главу на груди.</p> <pb n="31"  
емо се и посвађати — примети он мило је погледав.</p> <p>Она се трже и поруменивши рече:</p> <p 
да је за то и сувише волим — рече Ленка погледавши другарицу; па кад јој на лицу виде да је раз 
стимо Косту да сврши, — примети Даринка погледавши у сахат — Ено већ бије девет.</p> <p>Домаћин 
>— Говори само! — примети Ленка мило је погледавши. — Та ето ја и Коста нисмо баш „начелни“ при 
а да каже? — та и она је нама равна, па погледај њену оцену!</p> <p>У том звонце зазвони и врат 
био сам куражи, да је као кривац молећи погледам, но и ту је само поруменила и више ништа.{S} П 
p>„Вараш се бако!“ рекох ја па је оштро погледам и метнем руку на њено раме. „Нисам ја баш тако 
 По чему судиш?</p> <p>— Само један пут погледао сам јој мало ватреније у те — као што ти велиш 
се доктор који и сувише љубљаше пламене погледе и опет после једног сата крену дома као најсрет 
.{S} Па како ме Милица и уз све ватрене погледе моје још није тако дочекала; закључујем, да ме  
ну у исти мах муж и жена, а прекорни је погледи сретоше.</p> <p>— Опростите! мислила сам тек у  
 не љуби срета те љубавни и изазивајући погледи, којима смера, да те задобије или изигра.{S} Др 
 сањала пријатније сне? — рече г. Коста погледом пуним братинске искрености и узрујаним гласом  
азговарале, рече Ленка молећим гласом и погледом, да је већ касно, те да оде спавати.</p> <p>—  
урбаше а затим и још једном на брзо тек погледом или притиском руке опростише се од својих мешт 
тивила? — Питао је пламтећим ал’ тужним погледом он.</p> <p> — Ко би све у напред знао — рекла  
мо на узоре угледамо, него треба оштрим погледом тражити главне препреке, што нам напретку смет 
 данас не остављаш — рече Ленка молећим погледом.</p> <p>— И мени је жао — врло ми је жао, ал’  
 па ћеш наћи, да је код нас Срба у томе погледу још „цвеће“ туђинац, неби ти се оженио Српкињом 
па и ако сам своју поуку у здравственом погледу од то доба тек на саму школу ограничила опет шт 
лаге очи не уступају Миличином пламеном погледу.{S} Док Миличин поглед <pb n="43" /> можда пали 
а соба најбољи сведок крајњег незнања у погледу чувања здравља од већега дела нашега народа на  
да јој сад није потребна његова помоћ у погледу удадбе; јер је већ вереница г. доктора, нагло с 
трали као сродници, па је и мала Смиља, погодишња ћерчица г. Косте и Ленке требала тетке да поз 
а по вољи сврши.</p> <p>Међу тим ја сам погодније створење; јер нисам ни навикнута, да се околн 
 и одличних сведочаба сва најбоља места пограбити; јер ко те пита, имаш ли ти љубави према томе 
“ неће дуго трајати, а зна да је и сама погрешива па несме ни своју другарицу строго да оцени.< 
 и ја имала као и свака од вас, него је погрешка у томе, што сам ја обичан човек; а као такав х 
најмању погрешку и недостатак.</p> <p>— Погрешке своје радо ћу чути, а хвале и не тражим — рече 
атом.</p> <p>— Па зар народ да одкајава погрешке појединаца?! викну Даринка</p> <p>— А иначе бл 
знаш, да је обичај већине људи тек онда погрешке не чинити кад се замерају.{S} Мени дакле нико  
 надам, да ће ми и они ту слободу као и погрешке у приповеци радо опростити.{S} Особито кад им  
ворила више у шали, а сад је тек видела погрешку, то јест, моћ, својих непромишљених и изазивај 
лању ревностан.</p> <p>Да поправи своју погрешку пристаде у шалу али му се она вазда претвараше 
ни пошалити, хтео сам да поправим своју погрешку, за то се више не хтедох шалити, него најозбиљ 
.</p> <p>— А што да ме теши?{S} За малу погрешку велика казна, за добре стране никаква признања 
м радити па ће ти пребацивати и најмању погрешку и недостатак.</p> <p>— Погрешке своје радо ћу  
вари радо читају и да све’ остало иде — под купус...</p> <p>Него си ти браца Коста, баш затуцан 
засути песком скоро до половине окна; а под постељама лепршале се две квочке с пилићи и још јед 
ху саме у купеу — извали се на клупу; а под главу метну своју кутију, коју није предала са оста 
астави:</p> <p>„Знам ја, да нови касапи под...“ па прогута још две речи намигнувши на остале. „ 
став у њему што беше крупније написан и подвучен.</p> <p>„Е мој добри и радознали браца Коста“, 
мејава и презире, док сиротице и оне не подлегну те постану као и прве или омразе и себе и свет 
оћи по чистом ваздуху, те да би и после подне читава два сахата онај школски ваздух без велике  
ела и кошница...</p> <p>— Доћи ћу после подне, и онда ћу видети имаш ли право — прекиде доктор  
ца и усменог исказа тек сваке суботе по подне.{S} Том приликом похвалим ја вредне а лење пооштр 
 та и Анђа и Душанија и све остале њима подобне незнају више.</p> <p>— И ја сам тебе чешће поуч 
ер-зуби, чарне очи, румен-образи и томе подобне ствари, а код неких је опет разборитост, искрен 
цењена је Миличина природа, и свију њој подобних женскиња.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
ш написала је као одговор Кости и Ленци подуже писмо што је гласило одприлике овако:</p> <p>Мил 
ручка и први пут без опроштаја са женом пође у општину.</p> <p>— Куда се ти, Коста журиш? — пит 
доврши а Даринка бризну у плач па нагло пође у своју собу у којој је Милица већ давно спавала.< 
Косту у врту у послу.{S} Чим је опазише пођоше јој на срет.</p> <p>— Наставите посао! — викну и 
о те морам сетити, да има и Српкиња што пођоше за туђинце.</p> <p>— У хиљади можда тек једна ре 
реницу, Милицу.</p> <p>Он им је искрено пожелео среће.{S} Али кад се сетио Даринке и своје наме 
ра Србенде“ и без једног новчића мираза поженише.{S} Заиста, треба само да се добро размислиш,  
а; а коме би још пало на памет, да види пожртвовање и родољубље у незнатноме раду — сеоског учи 
о што је уживао, то све показује његово пожртвовање и челичну вољу.{S} Та и ако није сву мудрос 
м нешто важно дома телеграфисати, па је позвала са мном њеној тетци.</p> <p>— Нашто то? — питаш 
је јасно — примети Ленка. — Ти си Драгу позвала у А. а не она тебе.</p> <p>— Тако је.{S} Узела  
зреке:{S} Не плећи се у оно, у што ниси позват!{S} Осим тога научила сам од ње да и са ревношћу 
 Сватови им беху врло весели; а била је позвата и Даринка али она не дође — доцније им је писал 
ост оцениће тек народ.</p> <p>— Дабоме, поздравио те! — љутила се она — и народ гледа и суди по 
о где оде у општину — рече он кад их је поздравио. — Али камо госпођице Даринке?</p> <p>— Данас 
> <p>Него знате шта!{S} Мој муж вас обе поздравља и заједно са мном моли, да нам о његовом имен 
ба без које је тешко живети...</p> <p>С поздравом ваша Даринка.“</p> <p>То је писмо што га је Д 
е женскиње неће морати тек за учитељски позив решити!</p> <p>Уверена да ће те се на ово онако д 
и да и ја нисам имала воље на учитељски позив — плану на то Ленка — Но ја ти кажем, да немаш пр 
ристојан успех и имај воље на учитељски позив!</p> <p>„На ствар“, Ленчице! — рече јој опет смеш 
а, него остави тај узвишени и племенити позив?</p> <p>— Та немој мислити, да си томе баш само т 
сироти и ако касније немају воље за тај позив морају га и киселим лицем вршити.</p> <p>— Овамо  
да су се у себи превариле, те им се тај позив не мили, могу га без велике своје штете и оставит 
не треба се вајкати, него напустити тај позив, као што си ти Ленка урадила, или се латити оног  
и школи.{S} Но баш с тога и оставих тај позив, те сад нисам више учитељица.</p> <p>Замераћете м 
 да отклоне, па им је тешко вршити свој позив без уверења, да га сасвим достојно врше; а за дос 
 се одала на тако трудан и неблагодаран позив...</p> <p>— Тако ћемо! — рече Милица. — Место да  
члан човечанства није ни достојан тога, позива и нека се стиди што не уме да чита у срцу своје  
д нас — ревносно и савесно вршење свога позива — одговори расејано Даринка.</p> <p>— Свакој од  
је вазда мучила, да сам недостојна тога позива кад га не вршим по своме уверењу.{S} И зато сам  
 није дорасла или док се не покаже тога позива недостојна.</p> <p>Тим начином досад нисам опази 
 и жена му, те од њихове стране не беше позивима краја.{S} А осим тога, сад су се већ сматрали  
коле на народ.</p> <p>Труд који у своме позиву за ово три године полагах, не исплаћује се ни но 
о те пита, имаш ли ти љубави према томе позиву, или те је руководило славољубље и — мода.</p> < 
рине за нас, а не да нас мане да у свом позиву мучећи се и глад осетимо.</p> <p>— Та немој прет 
рчица г. Косте и Ленке требала тетке да позна.</p> <p>Већ је три недеље, од кад су код њих, па  
и — у госте дођете.{S} Он је рад да вас позна, а и ја мислим, да је већ време, да се опет видим 
фрајлица овде.{S} Но ја њега тада нисам познавала те јој само рекох, да се српски не каже госпо 
би превукло.{S} Осим тога, ја вас нисам познавао, а она или беше сувише сретна што ме је добила 
беше смислио женити, а Даринку и Милицу познавао је још од оног имендана. — И зато се и нас ниш 
јуче сам видела, да ме Коста прилично и познаје.{S} И зато и нећу од вас ништа тајити.</p> <p>К 
 намигнувши на остале. „Ал’ и баба Мару познаје цело село већ од толико година, па ми није ни б 
бру лако добар бити, него да се на муци познају јунаци.</p> <p>— Видећу и твоје јунаштво, док д 
таје друго ван још да кажем како смо се познали и узели, а то се по себи разуме, те није нужно  
ише се од својих мештанских познаница и познаника и уђоше у влак.</p> <pb n="21" /> <p>Кад се в 
ам ти рећи, да ме је синоћ молила твоја познаница госпођица Драгиња, да с њоме идем њезиној тет 
 руке опростише се од својих мештанских познаница и познаника и уђоше у влак.</p> <pb n="21" /> 
 године касније од оног разговора наших познаница о имендану г. Косте.</p> <p>Даринка и Милица  
 свету сасвим обична појава, те и нашим познаницама не беше то необично — у самој ствари дабоме 
} А што је он случајно неожењен, а наше познанице неудате, то је свету сасвим обична појава, те 
 лице загледамо, видићемо да су то наше познанице, Даринка, Милица и Ленка.{S} И оне су стране; 
ца, уз које ће се путовати.</p> <p>Наше познанице за часак се ужурбаше а затим и још једном на  
е веселији правац, те примети:</p> <p>— Позната је ствар, да многе мисли праве главобољу.{S} За 
очекали, осим родитеља још и сродници и познати, те радости не беше краја.</p> </div> <div type 
b n="36" /> <p>— Мени је мало случајева познато где је Србин узео туђинку; а оно што знадем сву 
.</p> <p>Првим особинама к’о што вам је познато, не могу се баш похвалити, а проклето срце опет 
гло устаде те отвори гласовир и засвира познату песму: „без тебе драга“.</p> <p> И Милица приђе 
нице неудате, то је свету сасвим обична појава, те и нашим познаницама не беше то необично — у  
агу и измучену душу, па како сам сличне појаве и у имућнијим кућама виђала, утишах своју злу во 
 <p>— Па зар народ да одкајава погрешке појединаца?! викну Даринка</p> <p>— А иначе благе јој о 
према школи.{S} Јер шта вреди заузимање појединаца, кад маса сматра школу као неко зло — које „ 
е школе а никако се не држим тек исказа поједине надзорнице; јер те исказе тек онда уводим у за 
те“ у свима предметима, зашто се теби у појединима није могло блажије судити и бар општа оцена  
имети Даринка. — А’ што ће нас можда из појединих предмета са једним или два степена ниже оцени 
И да...</p> <p>— Та не мораш баш одвише појетизирати.{S} Знају оне да си и ти парче дрвена песн 
ама је детињарија; а ја опет не могу да појмим вашу равнодушност.{S} Та зар ви не видите, да ће 
а та мала варалица морала осетити, може појмити тек онај, ко је видео у праведној срџби пламтећ 
да за то још није дорасла или док се не покаже тога позива недостојна.</p> <p>Тим начином досад 
руга би можда баш сад трудила се, да му покаже да се вара.{S} Али ја сам баш противно од оне за 
ме се, ако стане у школу).{S} И ту онда покажи пристојан успех и имај воље на учитељски позив!< 
 још приде...</p> <p>Она је моју понуду показала својим родитељима; а овима беше то место и мил 
и Милица. — Није доста тек рећи, него и показати га. — И ту се презриво насмеја.</p> <p>— Немој 
а школу, и ваљан успех са децом у знању показати, и спремити децу за у правом смислу свесне и в 
викавати а уз то и из знања ваљан успех показати могла.</p> <p>И тако се по дужој борби са свој 
трла да се суше.</p> <p>Домаћичино лице показиваше благу и измучену душу, па како сам сличне по 
 више се мучио но што је уживао, то све показује његово пожртвовање и челичну вољу.{S} Та и ако 
речи.{S} Но и ако се тргла опет се није покајала; та доктор није био таки човек; да се неможе т 
 се са свога поступка до сада још нисам покајао.</p> <p>— Ни ја — примети она умиљато га поглед 
вља.{S} Или ако не то, онда јој је срце покварено па јој није ништа свето, него је већ ишла на  
шталог.{S} Та боље је да ми се и ракија поквари, него да ми пропадне моје слатко и паметно чедо 
ј и твој баба рећи.{S} Они могу још све покварити...</p> <p> — А зар се ти томе не би противила 
.</p> <p>Добила сам од једног сељака на поклон једну лепу кравицу од три дана — угинула му је к 
а — угинула му је крава па је мени теле поклонио.{S} Он вели, млеко ме неће толико коштати, да  
судан корак и других важнијих разлога и покретача — настави жена — Јер треба да знадеш, да глав 
 полагала и баш те речи врло чудноватим покретима лица изговорила.</p> <p>Али кад виде, да се и 
, да је задовољна и да јој ова земља не покрива драге кости њезиних сродника.{S} Па опет кад до 
 у месту владао.</p> <p>Обоје деце беше покривено најпре неким топлим губером (ћилимом) а преко 
“, па устрашено шчепа кошар с комловом, покрије га чаршавом и неким старим кожухом, и изнесе у  
спремиле, нећемо ни сад мудрост кашиком покусати.</p> <p>— Тако је; али сутра ћемо полагати баш 
 зато сам и ја своју срећу из све снаге покуцавала за ово три године на ономе пољу, који ми је  
у да доктора не доведем у искушење, кад покуша и он да размишља...</p> <p>Последње речи опет је 
 гунђао је он. — Ал’ ти дабоме, ниси ни покушавала, доста ти је кад је само оно преклапало, Мил 
је у школи но што би требало.{S} Ја сам покушавала да их од тога одвикнем; но тада ми опет дола 
оста. — Али ако је само то, онда брате, покушај; јер веруј, њој је тек светска неправда што је  
ек бива све заљубљенији, а ја онда лепо покушам да заборавим оно 2—5 хиљада што бих можда уз же 
љна; а свако је своје среће ковач те ја покушах, да је кујем у другоме правцу.{S} И само зато д 
 правом смислу неутешив љубавник, и сад покушах да сањам на месечини неби ли тиме богињу свога  
 и влак одјури препун учитељима обојега пола.{S} За њима су осим многобројних мештана махале ру 
ј поменутој ноћи. — Приправници обојега пола, сад већ учитељи и учитељице, остављају варош те о 
д предпостављати и кавани, — рече Ленка пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Кол’ко нам за живот  
и проћи без телесни казни.</p> <p>После пола сата Даринка је већ спавала а другарице јој се так 
ати и кавани, — рече Ленка пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Кол’ко нам за живот треба одговор 
е и она на ту „стрелу“ највише важности полагала и баш те речи врло чудноватим покретима лица и 
л’ нека, треба и ја да запамтим кад сам полагала учитељски испит.</p> <p>— Само да добро прођем 
усати.</p> <p>— Тако је; али сутра ћемо полагати баш најтеже предмете.{S} Па онда, педагогија,  
д који у своме позиву за ово три године полагах, не исплаћује се ни новчаном наплатом, ни призн 
ум ни мало не мори а много им користи и полажење школе омили.</p> <p>Него и опет морам признати 
 стотине деце, која уз то редовно школу полазе тек од новембера до половине марта, а пре и посл 
олитве, што смо већ прешли; а често при поласку <pb n="41" /> своме из школе нацртам на школску 
едовно школу полазе тек од новембера до половине марта, а пре и после тога видим их у школи, шт 
или су и прозори засути песком скоро до половине окна; а под постељама лепршале се две квочке с 
ца ланкастеровог начина увела сам већ у половини прве године свога учитељовања у своју школу не 
 тарући очи — Ево још нисмо ни летимице половину главнијих штудија прешле а два сата већ избија 
 тога, ваљда је умела да провиди и свој положај, па узела и бољи правац.</p> <p>— Правац, права 
</p> <p>— Почни жено!</p> <p>— Како смо положиле и како смо путовале знате.</p> <p>— Али ја не  
па је требало мало више посла око ручка положити.</p> <p> За ручком није г. Коста ни ваљане две 
идемо у натраг? — рече јетко Даринка. — Поље на коме има учитељство да ради дабоме да је трњем  
женско лице, а за тим истрчаше обоје на поље.</p> <p>— Терајте унутра! — викаше домаћин, Ленкин 
е покуцавала за ово три године на ономе пољу, који ми је у део пао, али је саковати немогох.</p 
</p> <p>— Настави само, — одобраваше он пољубив је у чело — и онако знам, да ћеш скоро свршити. 
 свом заносу и против српског обичаја и пољубио.{S} Али срце као да му у истом моменту опет нек 
>Тако видите, помоћу тих малених својих помагачица остаје мени више времена за рад око развијањ 
а начина, да и деца учитељу при настави помажу.{S} Али време и искуство научило ме је, да је и  
у.</p> <p>Особито ме је веселило кад је поменула попове.{S} Она је морала начути, да при моме и 
таници вароши** на недељу дана, по оној поменутој ноћи. — Приправници обојега пола, сад већ учи 
ије тако? — питаше Милица.</p> <p>— Кад помислим на своју сведоџбу, речи ми у грлу застају — чу 
то је баш важно било.{S} Иначе су могле помислити, да сам се и ја миразу од твога бабе надао, п 
н.</p> <p>— Кад те човек чује, могао би помислити, да си потпуно сретна, а сама признајеш, да и 
 више учитељица <pb n="26" /> па немогу помислити, да си чича Харалампије мој фамилијаз — и ако 
уђинкама.{S} Али она воли да и то о њој помислиш, но да можда посумњаш, да хоће да те задобије. 
звијање разума.</p> <p>— Ти као да ниси помишљала на злобу и завист што се отуда изродити може  
е — примети Ленка.</p> <p>— И на то сам помишљала, те баш за то сваке недеље мењам те своје над 
ао би и ти у кавани.{S} Но ја ти сад не помогох!{S} Ти си знао, да ће тако бити, па кад си ме т 
пут; неће наше девојке бити попадије ни помодуше да им треба учитељка а намирисала сам ја, да б 
итам их кад сам им по обичају назвала: „помозбог!“</p> <p>„Та ето болесно ми дете, па га у име  
ћи рече да јој сад није потребна његова помоћ у погледу удадбе; јер је већ вереница г. доктора, 
као год оних предмета, у којима ми деца помоћи не могу.</p> <p>— Али шта је с првим разредом, — 
их недостатака, које оне саме без опште помоћи не могу да отклоне, па им је тешко вршити свој п 
дете у собу па зови доктора; то ће више помоћи него те ваше лудорије.“ па се маших детиње ручиц 
и“?{S} Ја ко’ бележник шта сам ти могао помоћи?!</p> <p>— Та тако ви неучитељи вазда зборите.{S 
ог невиног осудити.</p> <p>Тако видите, помоћу тих малених својих помагачица остаје мени више в 
/p> <p>По себи се разуме да овамо спада понављање предмета и тек они предмети што сам ја најпре 
е хвалим.{S} Но и ви допустићете, да је понављање душа сваке наставе, па што онда и за себе тра 
и беху гошће омилиле, јер је и он чешће понављао заједно са женом молбу, да им опет скоро дођу  
Наравно да ниси, али ми је казало твоје понашање.{S} Кад ја пеглам или шијем а ти ми читаш, а д 
и тек новац, спољашњу лепоту и углађено понашање.</p> <p>— Твој говор нема овде места; сам приз 
в није много значила.</p> <p>— Љубав! — понови она и порумени — за њу мислим да је осећај што г 
е увреде заборави.</p> <p>— За часак! — понови Милица. — Добро кажеш; јер да си већ сутра дан п 
бољи правац.</p> <p>— Правац, правац, — понови Ленка — можда је и то; ал тај није за мене и за  
бијале? — питаше Коста.</p> <p>— Што? — понови замишљено Даринка — Ето зашто.{S} Оне увиђају да 
ејано Даринка.</p> <p>— Свакој од нас — понови дремљиво ал’ јетким тоном Ленка — Питај само Анђ 
очи Даринчина озбиљна и блага слика, па поново уздахну.{S} Милица је тај уздах приметила те се  
раја а после неколико тренутака зачу се поново и последње:{S} Збогом!{S} Збогом! и влак одјури  
так и крадимице гледале... с тога је он поново и нехотице уздахнуо кад га је после некога време 
за то је видите то повредило мој женски понос па сам морала чинити оно, што сам и учинила.</p>  
драги мој Саво, по моме схваћању женски понос и карактерна црта Српкиње, која још карактерише б 
бих тако судила.{S} Али ја сам и сувише поносита, да се коме намећем; а и срце би ми морало бит 
за себе — никад...{S} Зато сам и сувише поносита...</p> <p>Осим тога — настави — овде сам имала 
велиш — „искрене очи“ али се згрозих од поносите хладноће што у тај мах из њих суну.{S} Од то д 
жда најжешће волела —- а Даринка брате, поноситија је и од ње.</p> <p>— Ти дакле ниси за Милицу 
S} Та примедба изгледаше јој иронија па поносито рече:</p> <p>— Нећу никога да вређам; али учит 
</p> <p>— У хиљади можда тек једна рече поносито Ленка — а што је више, то се жртвовало можда к 
наш, да ја ни кад ни сам волио хладно и поносито женскиње, а...</p> <p>Коста се трже те прекиде 
боме ни учитеља; то нема никог ни да ми понуди другу титулу, и зато сам ја видите, још госпођиц 
енутака тихо рече:</p> <p> — Примам Вам понуду; и поруменивши пружи му руку, он је ту руку стра 
натарош још приде...</p> <p>Она је моју понуду показала својим родитељима; а овима беше то мест 
 Том приликом похвалим ја вредне а лење пооштрим и све класе уводим у свој записник.</p> <p>— Т 
и“ мора да се трпи и плаћа. „Не ће бити попа ни попадија да иде у школу“ обично вели наш сељак. 
да се трпи и плаћа. „Не ће бити попа ни попадија да иде у школу“ обично вели наш сељак.{S} И ту 
и теби дати пут; неће наше девојке бити попадије ни помодуше да им треба учитељка а намирисала  
>Особито ме је веселило кад је поменула попове.{S} Она је морала начути, да при моме избору, он 
учитељка а намирисала сам ја, да баш ни поповима ни си у вољи, па макар да једни по сто пута ка 
е занет и у делању ревностан.</p> <p>Да поправи своју погрешку пристаде у шалу али му се она ва 
ргичним радом и заузимањем много се шта поправило — примети Даринка.</p> <p>Ваљда си већ и ти п 
са срцем несме ни пошалити, хтео сам да поправим своју погрешку, за то се више не хтедох шалити 
>— Можда Ал’ нико још није раменом свет поправио, па нећете ии ви.</p> <p>— Раменом не; ал’ ене 
 акустици и оптици највише штудирала: а поред оног „брда“ од штудије, ко ће у сваки пар баш све 
м ни сама непојмим женскињу, која ће се поред себи равних у туђинца загледати, и зато се и мени 
ју па јој је доста кад је уверена да ће поред мужа комотно живети или уз њега некога угледа у с 
прегорети, и...</p> <p>— Место у кавани поред пива, на дому и уз жену новине читати — прекиде г 
ти.</p> <p>Тек тим путем могуће је мени поред незгода што их учитељи на селу трпе, да по чешће  
никога у кући.{S} Господин Коста не био пореклом мештанин; а осим тога био је и сироче без икак 
ростодушно:</p> <p>— Лагала бих, кад би порицала.</p> <p>Па шта о томе велиш? — питаше је у ист 
од учења — примети Даринка.</p> <p>— Не поричем.{S} Али од два зла треба бирати мање; а уз то ј 
а — рече шаљиво домаћин.</p> <p>— То не поричем, — дода му жена — али и опет велим, да се та бр 
 се с незгодама бори; а у ужем кругу, у породици или као што твој муж вели „на утрвеној стази“  
е среће и задовољства у спокојном кругу породичном,“ онда ни ви не можете мени замерити, што са 
окета и — ђаво.“</p> <p>За то још већма порумени и за часак обори очи, те збуњено рече:</p> <p> 
ам уздахнула — но ту се трже и још јаче порумени.</p> <p>— Не разумем те? — рече г. Коста питај 
 како о теби мисли.{S} И с тим још јаче порумени и за часак ућута.</p> <p>— Настави само, — одо 
значила.</p> <p>— Љубав! — понови она и порумени — за њу мислим да је осећај што га према докто 
шљено домаћин.</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} Та примедба изгледаше јој иронија па понос 
 Милица прснуше у смеј, а она се трже и порумени, јер виде, како је домаћин испитујући мери.{S} 
.</p> <p>Ленка се на ту примедбу трже и порумени.{S} Учинило јој се да би приличније било да се 
теби рећи — бранила се Ленка, но и опет порумени и заћута.</p> <p>— Неко време ћутаху сад све т 
p>На Даринчином лицу нестаде осмеха, па поруменивши рече простодушно:</p> <p>— Лагала бих, кад  
.. — рече узрујаним гласом. — Али... па поруменивши ућута.</p> <p>— Кажи све! — рече Коста — ин 
хо рече:</p> <p> — Примам Вам понуду; и поруменивши пружи му руку, он је ту руку страсно стисну 
на му погледа у очи па и сама задрхта и поруменивши обори очи. — Чудно је тај његов поглед на њ 
 мило је погледав.</p> <p>Она се трже и поруменивши рече:</p> <pb n="29" /> <p>— Опрости, то је 
ди!</p> <p>— Промислићу се — рече на то поруменивши доктор — само напред кажем, да се не надам  
кривац молећи погледам, но и ту је само поруменила и више ништа.{S} Па како ме Милица и уз све  
и твој нос у школи, а не мешај се у мој пос’о!{S} Ви’ш ти ње, мисли да је госпођа, па све зна!  
се спусти на оближњу клупу, а доктор се посадио до њега и за часак обоје ћутаху.</p> <p>— Ја те 
 указа на врати своје собе.</p> <p>— На посао — рече он тоном којим се с гостима не разговара.< 
зависно разполажем, одмах ћу се дати на посао.</p> <p>— Нама и онако нису нужне. —</p> <p>— Ал’ 
ављајте се ви како знате, а ја морам на посао — рече Ленка и оде у кујну.</p> <p> — Хоћете ли н 
илице.{S} Стога и опет оде у општину на посао.{S} Кад је опет дошао нађе ту и доктора који му о 
 пођоше јој на срет.</p> <p>— Наставите посао! — викну им она, па се засмеја. — Боже мој, чудан 
 брзо сам увидела, да је за тај огромни посао десет школских месеца сувише кратак рок а деца и  
и ја сам као и Ленка увидела, да је тај посао „неблагодаран“.{S} И тако сам затим и ја мање вас 
Готова сам — рече она. — Али ти си твој посао давно напустио, мој говор ниси ни бележио, сад не 
е снађе та беда ја ти се лепо забуним у посао, јер ко’ велим: боља је и најгора јава, од тако л 
ватру.</p> <p>— Гле, гле, још ћемо се и посвађати — примети он мило је погледав.</p> <p>Она се  
јотровнији језици“ не могу његове честе посете двосмислено тумачити.{S} А што је он случајно не 
насмеши се опет прва. — Та мани се луда посла; тиме се тек буниш, а ето и ти и Ленка једва што  
ила сам још, да г. бележник зацело нема посла, па зато гледа кроз прозор.</p> <p>„Бре није;“ ре 
 од сад паметнија, па се мани тог лудог посла...</p> <p>— Само кад би се могло — примети она па 
лукаво ме гледећи. „Пуши му се глава од посла; него је он бацио око на госпођу фрај... овај, го 
 је била недеља па је требало мало више посла око ручка положити.</p> <p> За ручком није г. Кос 
.{S} Али кад баш од намере неодустајете послаћу вам почетак а свршетак нека сваки читалац по св 
„минимум“ плату а после смрти — пардон! после двадесет година рада „сјајну мировину“...</p> <p> 
идите, ја вам обема пишем у једанпут, а после ћу тек преписати још један примерак.{S} Тако ми с 
е узвици утишаше те се чула тек граја а после неколико тренутака зачу се поново и последње:{S}  
а има за живота своју „минимум“ плату а после смрти — пардон! после двадесет година рада „сјајн 
он поново и нехотице уздахнуо кад га је после некога времена Милица несташно Ленци приказала ка 
ах тетка,“ рекло је девојче; али кад је после 10 минута воде из бунара вадила можда и нехотице  
 и ја миразу од твога бабе надао, па се после још неби хтеле удати...{S} А треба да знају, да и 
угих људи!</p> <p>Даринка се насмеши, и после неколико тренутака ћутања, живо рече:</p> <p>— Мо 
од новембера до половине марта, а пре и после тога видим их у школи, што’ но веле, „тек од жеље 
а за часак неодлучно и збуњено ћуташе и после неколико тренутака тихо рече:</p> <p> — Примам Ва 
амо проћи по чистом ваздуху, те да би и после подне читава два сахата онај школски ваздух без в 
тало ми је и сувише у памети, па могу и после додати. — рече он и поче:</p> <p>— Сека Наста ниј 
ре су ми још малене.</p> <p>Зато кад ми после три дана мати оде дома, била сам сасвим сама у св 
и и узрујаним гласом — На пример, да си после неколико година корисна рада, настанила се у какв 
теринске нежности и љубави.{S} Али мало после зајеча од бола, што јој изнемогло тело мучаше, те 
и сувише љубљаше пламене погледе и опет после једног сата крену дома као најсретнији вереник.</ 
читељице.{S} Зато вам се обричем, да ћу после три године свога рада — ма где ја била — дати вам 
о од чела и кошница...</p> <p>— Доћи ћу после подне, и онда ћу видети имаш ли право — прекиде д 
усти је само нека по вољи говори; чућеш после од мене што ти још устреба — рече му Даринка.</p> 
иповетка или друго што не пређе!</p> <p>После овога за часак сви заћуташе.</p> <p>— Зар немаш н 
 се весело и са сватови свршује.</p> <p>После тога ћереташе још мало и на послетку одоше спават 
аш као и њени, — сиромашни људи.</p> <p>После неког времена стаде влак и кондуктер отвори врата 
у школи проћи без телесни казни.</p> <p>После пола сата Даринка је већ спавала а другарице јој  
е та неправедна оцена грдан и од рђавих последица утисак оставити.{S} Та и ти си у ствари ако н 
на влада по правилу: „уништите узроке а последице ће и саме нестати!“ — насмеши се Даринка — То 
остају ни материн карактер и пример без последице на деци.</p> <p>Него да се манем „филозофирањ 
 оног, што се последњи пут предавало, а последња лекција најбоље се и научи; а за: нас „олош“,  
сле неколико тренутака зачу се поново и последње:{S} Збогом!{S} Збогом! и влак одјури препун уч 
 дођу и да им чешће пишу.{S} Оне су ово последње радо обећале, и своје обећање су тачно и вршил 
, кад покуша и он да размишља...</p> <p>Последње речи опет је изговорила с иронијом.</p> <pb n= 
е и женске вазда питају из оног, што се последњи пут предавало, а последња лекција најбоље се и 
пустила сам ја прву поуку Виљема Пена и последњи аманет Вашингтона. „Учите народ!“ — веле додуш 
 свету по вољи чини.</p> <p>Даринка при последњим Миличиним речма одобравајући уздахну, и сви п 
њаци — али ја се још врло добро сећам и последњих речи, што их својима изусти Песталоције.{S} П 
у јасно видело, да им се мисли врзу око последњих дана свога ђаковања.</p> <p>— Ала ова жељезни 
јака она згара оно што је примила док и последњу искрицу не претвори у пепео — у успомену...</p 
 опачину и плиткоћу неких...</p> <p>Али последњу реч прогута и нагло устаде приђе опет својим к 
се у садашње доба не налази какав његов последоватељ а Даринка би прва пошла трагом госпођице Ш 
Миличином венчању стајаше Даринка једно послеподне код свога прозора у руци јој беше писмо, кој 
ни шешир, што га је скинула била.{S} На послетку — кад је шешир сасвим чист био — одгурну га он 
летела из собе — бранила се она. — А на послетку и ти јој неби могао забранити.</p> <p>— Забран 
а и у сатиру — смејаше се Милица — А на послетку, боље је и то него да размишљаш о метафизици — 
: кад ћеш и мене у школу примити? па на послетку зар није награда и оно уживање што сам га ужив 
, да много мисли, а ко премишља мора на послетку и увидети, и своју вредност и опачину и плитко 
ла ова жељезница споро иде — прекине на послетку тишину Ленка.</p> <p>— Бар ћемо се дуже разгов 
p> <p>После тога ћереташе још мало и на послетку одоше спавати.</p> <pb n="42" /> <p>Сутри дан  
Домаћин на то поче:</p> <p>— Кад сам на послетку увидио, да не вреди у том случају ни на себе љ 
ли образи мало пунији...</p> <p>— Мушки послови! — рече Даринка, онако и не мислећи, баш као шт 
Даринка али и она из гледаше као да тек пословицу цитира, а слабо о њој размишља.</p> <p>— Тако 
оцније им је писала, да је била у јаком послу...</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1884 
дан нађе Даринка Ленку и Косту у врту у послу.{S} Чим је опазише пођоше јој на срет.</p> <p>— Н 
тва па је требала тиме и народу дуже да послужи.</p> <p>— Опет народ! — рече јетко Ленка — а не 
а нема сата, а немамо ни стална школска послужитеља, који би путем звоњења могао деци јављати к 
ица кад виде, да је Даринка не верујући посматра — ви обе добро знате, да ја вазда блаже мислим 
ју.</p> <p>— Е, онда се и сам вараш.{S} Посматрај ти и испитуј још данас озбиљно, и онда решава 
ка — одговори она, па се и опет удуби у посматрање торња.</p> <p>— Јеси ли га се сита нагледала 
 неке ноте, што се ту нађоше испитујући посматраше доктора на чијем се лицу огледаше необична у 
кују, да им се приповетка и без њиховог посредовања по вољи сврши.</p> <p>Међу тим ја сам погод 
о и милије, те тако пре неколико месеца постадосмо нас двоје муж и жена.{S} А што и ви нисте у  
ридружити ни у пратњи.{S} И тако вам ја постадох у правом смислу неутешив љубавник, и сад покуш 
зовани људи хвале; а усљед тога осећања постадох и незадовољна.</p> <p>— Гле, гле.— рече Милица 
..</p> <p>И с тога — каже — већина жена постаје лутком или кокетом па квари цело човечанство.{S 
 као и прве или омразе и себе и свет па постају, за нас мушке, нека страшила и неприродна чудов 
сма у коме ми још јављаше, да је и сама постала учитељица у С.</p> <p>То ми је дало повода, да  
и сама сам тада, тек од кратког времена постала овдашњом учитељицом такође са минимум платом ко 
зире, док сиротице и оне не подлегну те постану као и прве или омразе и себе и свет па постају, 
м Коста — Али разуме се да сам пре тога постао са свим озбиљан човек.{S} На прозору није ме ник 
екивао.{S} Но не брини се, ја ћу се већ постарати, да и ти за другом титулом дуго не чекаш. </p 
ти песком скоро до половине окна; а под постељама лепршале се две квочке с пилићи и још једна ш 
цича зима, а ви сте узеле дете из топле постеље и још топлије собе, па га тако у кошуљици овде  
 место гробља уђох у једну кућицу. — На постељи лежи у маленој собици изнурена стара жена а код 
атко и паметно чедо“! па се надзири над постељу и убрише зној са детиња чела.</p> <p>Ја сам узр 
а дремати — одговори она па се смести у постељу.</p> <p>— Благо теби! — уздахну Милица па затво 
љане чланове човечанствена.{S} Да се то постигне треба за село сасвим засебан наставни план, и  
а — и сада још баш крвно непријатељство постојати мора; јер и ако је баба опет је члан српског  
и, да људи ретко из истинског поштовања поступају.{S} А за брак је тек потребна сушта љубав! .. 
вртати; а предпостављена власт мора тај поступак тек одобрити; јер закон се ствара за људе а не 
оне седоше до њега.</p> <p>— Корете мој поступак, — поче она — и не разумете ме.{S} Е, па чујте 
— кадри смо заслужити; а ја се са свога поступка до сада још нисам покајао.</p> <p>— Ни ја — пр 
аме надзорнице грешиле пазе и на њихове поступке као и на целокупан рад у школи још две до три  
оли да и то о њој помислиш, но да можда посумњаш, да хоће да те задобије...{S} То је, драги мој 
 уводим у записник кад их најпре већина потврди или одбије.</p> <p>За време тога учитељевања са 
о душевна врлина, а пролазна она је што потиче из поштовања бела лица и дивних трепавица...{S}  
е човек чује, могао би помислити, да си потпуно сретна, а сама признајеш, да и тебе штошта тишт 
та проклета еманципација жена неопходна потреба за цело човечанство и не тек за женскињу наособ 
ко је нада хришћанска врлина, а уз то и потреба без које је тешко живети...</p> <p>С поздравом  
с Срба: пут дугачак а време кратко; рад потребан и голем а силе слабе, малене и растрзане на хи 
А тај правац чини ми се, да треба према потреби своје околине сваки учитељ сам себи да створи.{ 
савест и уверење, да ми је рад примерен потреби и по томе и користан.</p> <p>— Кад те човек чуј 
 Милица ћеретајући рече да јој сад није потребна његова помоћ у погледу удадбе; јер је већ вере 
оштовања поступају.{S} А за брак је тек потребна сушта љубав! ...</p> <p>Немојте се срдити што  
ућевни лекар од Н. сремца“ и друге томе потребне књиге.{S} Читаш ли их ти Милице? — То нам је н 
 у оној мери, у којој је за сеоску децу потребно.{S} Зато ко је уверен, да по могућству достојн 
 ватреним очима беше и сада у овом тако потресајућем тренутку више осмеја но туге, а он би баш  
их руку.</p> <p> — Госпођице! — рече он потресеним гласом — зар је то одговор?</p> <p> Она му п 
него ти, па опет вечита борба и незгоде потресле су га већ и код мене, те почињем ладнити.</p>  
е док чујем колико је табака папира она потрошила док је добила плату, или док чујем како је „п 
 кад се најпре мора десет табака папира потрошити, док се општина смилује, да својој учитељици  
сећати, па и оно неће да се околностима потчини и прилагоди, него још вазда осећа младалачки и  
ала реч а мислим да је и теби право.{S} Поћи ћемо одма сад, па ћемо се још зарана и вратити.</p 
 зато драге моје, напустила сам ја прву поуку Виљема Пена и последњи аманет Вашингтона. „Учите  
о о томе размишљала; па и ако сам своју поуку у здравственом погледу од то доба тек на саму шко 
нају више.</p> <p>— И ја сам тебе чешће поучавала, па си и ти баш из тих предмета боље од мене  
 сам и сувише ревносна, па сам хтела да поучавам и ван школских часова; а баба Мара сетила ме о 
жде ја.</p> <p>„Тако треба, рано моја,“ поучи ме једна баба, на којој се видело, да је „леку-ра 
{S} Осим тога, ја сам једанпут у животу пофалила, па нећу више.{S} Или би ти хтела да због родо 
тим, што није обичај да и те „даровите“ пофторавају те „лаке ствари“ па да се види, како и „жен 
 сваке суботе по подне.{S} Том приликом похвалим ја вредне а лење пооштрим и све класе уводим у 
 к’о што вам је познато, не могу се баш похвалити, а проклето срце опет неће да знаде, да је у  
 не освртати се не знам на чије мњење и похвалу.</p> <pb n="28" /> <p>— Лако је теби тако говор 
своме уверењу.{S} И зато сам и нехотице поцрвенила и застидила се кад сам чула, да ме и образов 
у.{S} Та и ако није сву мудрост кашиком поцрпео и каблом просипао, опет ми је најмилији; јер ње 
је добила плату, или док чујем како је „почастила“ баба Мара — насмеја се Милица.</p> <p>— Шта  
p> <p>(Даринка се насмеја) — Ево шта, — поче Даринка.{S} Прве године свога учитељевања била сам 
о њега.</p> <p>— Корете мој поступак, — поче она — и не разумете ме.{S} Е, па чујте!{S} Доктор  
>IV.</head> <p>— Немаш много бележити — поче она.{S} И ја сам у почетку хтела у школу осим учењ 
цао на њен прозор, који се од неко доба поче много раније завесом застирати.{S} И тако ја сиром 
т, али разговор се опет дуже времена не поче, ма да им се на лицу јасно видело, да им се мисли  
ти, па могу и после додати. — рече он и поче:</p> <p>— Сека Наста није лагала — Ја сам од како  
 педагогију, и за тим узе психологију и поче шаптати:{S} Психологија је наука...</p> <p>— Хајд’ 
но већ бије девет.</p> <p>Домаћин на то поче:</p> <p>— Кад сам на послетку увидио, да не вреди  
 почивши г. Коста.</p> <p>— Кад сам већ почела — настави Даринка замишљено — казаћу вам искрено 
у приповетку.</p> <p>— Ти си му обећала почетак — рече шаљиво Ленка — а ја и он ваљда ћемо и ос 
ротив; шта више, за твој труд даћу ти и почетак тој приповетци.{S} Он се може датирати још од д 
 баш од намере неодустајете послаћу вам почетак а свршетак нека сваки читалац по своме ћефу зам 
ај осећај и не беше љубав, него тек <hi>почетак</hi> поштовања, које и ако је близу љубави опет 
прилике овако:</p> <p>Мили моји!</p> <p>Почетак нашој приповеци, могу вам дати, али за онакав с 
штате — рече г. Коста.</p> <p>— Која ће почети? — питаше Ленка. — Запрви ти, — рече Даринка.</p 
што је сретнија, па се повикало одма од почетка да је даровита; а осим тога, ваљда је умела да  
ного бележити — поче она.{S} И ја сам у почетку хтела у школу осим учења и да васпитавам, но и  
та, шије или баш гледа крозањ.</p> <p>У почетку сам мислио да то чиним из радозналости и несташ 
шећи се Даринка. — О, наилази и на мене почешће та „чума“, али ја се ње брзо отресем, па са удв 
! — сувише се влак дрма — рече по малој почивци Милица. — Него боље да се разговарамо, и онако  
овољан.</p> <p>Ја знам настави по малој почивци — да је и код нас Срба: пут дугачак а време кра 
 ништа више да кажеш? — питаше по малој почивши г. Коста.</p> <p>— Кад сам већ почела — настави 
на нас мушких не воли озбиљност па и не почиње онде љубити где треба да поштује...</p> <p>И с т 
згоде потресле су га већ и код мене, те почињем ладнити.</p> <p>— Дакле чујмо и тебе рече домаћ 
 ти, — рече Даринка.</p> <p>— Одакле да почнем? из писама већ нешто знате.</p> <p>— Оне можда и 
, те весело узе оловку у руке.</p> <p>— Почни жено!</p> <p>— Како смо положиле и како смо путов 
ути — уплете се г. Коста.</p> <p>— Е на почни од краја, — рече весело Милица — а Коста је, к’о  
ав није шала, и да се са срцем несме ни пошалити, хтео сам да поправим своју погрешку, за то се 
ав његов последоватељ а Даринка би прва пошла трагом госпођице Шултесове — дода враголасто Ленк 
има заспеш!...</p> <p>— Неби Српкиња ни пошла за туђинца, — примети иронично Ленка — Српкиње се 
ж хришћанин или чивутин, млад или стар, поштен или обешењак, сретан или несретан, јер она ужива 
 лепо и суво време а натрефила сам и на поштена обућара, те сам које на обући које на оделу заш 
беху обоје љутити и спремни, да Даринци поштену лекцију очитају.{S} Али кад у собу ступила учин 
е беше љубав, него тек <hi>почетак</hi> поштовања, које и ако је близу љубави опет није једно и 
> казује ми, да људи ретко из истинског поштовања поступају.{S} А за брак је тек потребна сушта 
изу љубави опет није једно и исто. — Од поштовања до љубави, каже се, да треба тек један корак, 
врлина, а пролазна она је што потиче из поштовања бела лица и дивних трепавица...{S} Милице, те 
о на себи њихов и преко воље поглед пун поштовања, или изненађења.{S} Тај поглед је за ваљана у 
 н. пр. знате, да ја као ђак нисам била поштовачица Бело-Ланкастарова начина, да и деца учитељу 
па и не почиње онде љубити где треба да поштује...</p> <p>И с тога — каже — већина жена постаје 
зумем, опет видим, да ми је мио и да га поштујем; а љубав држим да ће доћи и сама, то јест, ако 
гуће, да сам се и преварио, обе једнако поштујем; само што ми Милица на први поглед уливаше сим 
хне и веселе дечице, која је сва љубе и поштују, па јој већ на лицу читах да је сретна.</p> <p> 
нтима, фиксама и кометама добила сам н. пр. питање:{S} Колико становника има, незнам која варош 
и сами не би прихватили.</p> <p>Тако н. пр. знате, да ја као ђак нисам била поштовачица Бело-Ла 
чај је учинио, да се <pb n="22" /> моја права способност и вредност превидила — па шта ту вреди 
 сад смеј пријатеља одмах сети, да нема права срдити се, те опет седе на старо место и као изви 
не спадам у природе што се свога личног права на уживање лако у општу корист одричу.{S} Зато са 
Мањину опет — веле оне — ако неће да је права лутка свет обично неправедно оцењује, исмејава и  
о пао, али је саковати немогох.</p> <p>„Права срећа састоји се у задовољству“ говорила је увек  
а узела и бољи правац.</p> <p>— Правац, правац, — понови Ленка — можда је и то; ал тај није за  
ложај, па узела и бољи правац.</p> <p>— Правац, правац, — понови Ленка — можда је и то; ал тај  
ђе и више путница те им говор узе други правац.</p> <p>— Ено врх торња у моме месту! — викну у  
 му је дужност, да говору даде веселији правац, те примети:</p> <p>— Позната је ствар, да многе 
провиди и свој положај, па узела и бољи правац.</p> <p>— Правац, правац, — понови Ленка — можда 
м своје мишљење — рече Даринка. — А тај правац чини ми се, да треба према потреби своје околине 
ави — то су тек могли увидети!</p> <p>— Правда је у гробу! — уздахну Даринка — И зато сам ја за 
е ни друге.</p> <p>— Тако можда мисле и праве туђинке о својим разсестрама што се по србише. —  
> <p>— Позната је ствар, да многе мисли праве главобољу.{S} За то буди од сад паметнија, па се  
и, може појмити тек онај, ко је видео у праведној срџби пламтећа лица осталих девојчица и презр 
и поверења — у срце женино — рече Коста правећи се озбиљан а овамо му очи казиваху како мисли.< 
ри.{S} Не треба да се ограничимо на она правила и упутства, што смо их у учитељишту добили, нит 
 и не држим наставна плана и прописаних правила као слепац вође, него из свега вадим језгро и ш 
она — ствар још није свршена.{S} Ми смо правили „рачун без бирташа“.{S} А ко зна шта ће на то м 
 си које је Милица, и зато их нисам „по правилима етикеције“ упознавала; — смејаше се за тим Ле 
аме нестати!“ — насмеши се Даринка — То правило драга моја, употребљују тек учитељи и лекари, а 
Ти би хтела да се наша околина влада по правилу: „уништите узроке а последице ће и саме нестати 
>— Разљутило ме, што се ми мушки вечито правимо важни те желимо и тражимо од женскиње озбиљност 
дајем ни једној баш ни какве власти.{S} Право награђивања и укора само је моје, а и то вазда чи 
кала. — зацело је неби добила.</p> <p>— Право велиш! — насмеја се Даринка — али и ту не треба б 
предмета боље од мене оцењена.</p> <p>— Право! — викну Милица — сад си је добила.</p> <p>— То б 
— прекиде смешећи се г. Коста.</p> <p>— Право велиш; — ја сам заборавила, да још Даринка и Мили 
иташе врло радознало г. Коста.</p> <p>— Право да ти кажем, избор ми је врло тежак — рече збуњен 
дите, још госпођица учитељица.</p> <p>— Право! — викну Коста и баци оловку — То сам од тебе и о 
 од вас — знате како пролазим.</p> <p>— Право имаш; и сама сам тако нешто приметила, од кад сам 
вдане; јер изузетака налази се свуда, а право да кажем ни сама непојмим женскињу, која ће се по 
де твоје врсте, које у своме заносу, да право и племенито раде, често проиграју своју личну сре 
S} Него видим ја да ту нема ништа, и да право каже наша сека Пела: „Боље је имати среће, нег па 
едавати.{S} И онда су заиста неке имале право што су педагогију и психологију училе овлаш и на  
. Ја сам дала реч а мислим да је и теби право.{S} Поћи ћемо одма сад, па ћемо се још зарана и в 
у после подне, и онда ћу видети имаш ли право — прекиде доктор тишину својим звучним и крупним  
а би их штампао; а то вам већ неби било право?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ми ништа немамо против 
 на то Ленка — Но ја ти кажем, да немаш право.{S} Воље сам и ја имала као и свака од вас, него  
да, па љутито, али више за себе, рече: „Право кажу да — ал’ боље да ћутим; та се никог не боји! 
 у знању показати, и спремити децу за у правом смислу свесне и ваљане чланове човечанствена.{S} 
и у пратњи.{S} И тако вам ја постадох у правом смислу неутешив љубавник, и сад покушах да сањам 
 — И образовани људи слабо се обзиру на праву способност, па хоће да је превиде: а шта се тек м 
ерена сам, да неће на томе остати, нашу праву вредност оцениће тек народ.</p> <p>— Дабоме, позд 
са својом савешћу прихватих практичнија правца те главну своју бригу обратих знању дечијем; а о 
си ти Ленка урадила, или се латити оног правца у настављању, који ће и у том незгодном стању, б 
 нечем користити.</p> <p>— Али камо тог правца? прекиде је у речи Милица. — Није доста тек рећи 
ач те ја покушах, да је кујем у другоме правцу.{S} И само зато драге моје, напустила сам ја прв 
 је Милица већ давно спавала.</p> <p>На прагу собњем окрете им се опет па искреним ал једва чуј 
још из ходника; али то је кочијаш тек с празни коли учинио, а Даринка и Милица беху још на улиц 
 здраво мишљење; али само у теорији а у пракси т. ј.{S} У животу нама су чисти и неизмајсториса 
 шта се церекате?{S} Хоћу и ја једанпут практична да будем и да се угледам на Душанију и Анђу — 
лских часова; а баба Мара сетила ме оне практичне изреке:{S} Не плећи се у оно, у што ниси позв 
дужој борби са својом савешћу прихватих практичнија правца те главну своју бригу обратих знању  
на, па да навијем осећаје онако како би практичније било.{S} И ја сам човек па хоће осећаји кад 
црта лично задовољство, да буду мајке и прамајке нашој узданици српској, т.ј. будућем нараштају 
Милице, баш мислиш, да ћеш на бадњи дан прасе угојити? — насмеши се опет прва. — Та мани се луд 
вредим, него што ме свет цени, та судба прати мене још из ране младости моје.{S} Јест, мени се  
жда тек неприлике и дволичност у животу пратиле, па јој то неповерење није замерити — примети г 
шла, те јој се не могох придружити ни у пратњи.{S} И тако вам ја постадох у правом смислу неуте 
сти.</p> <p>Кад се доктор од свог друга праштао — рече му овај:</p> <p>— И с нама можеш бити ср 
оверење.{S} Доказ да је тако, беше њена прва цедуљица у којој ме мољаше да ради тачнијег примањ 
би и душу за тебе дала, опет ти се неће прва приближити; шта више често ће ти се учинити, да је 
и какав његов последоватељ а Даринка би прва пошла трагом госпођице Шултесове — дода враголасто 
њи дан прасе угојити? — насмеши се опет прва. — Та мани се луда посла; тиме се тек буниш, а ето 
А ДЕЛА</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Кикинда 1990.</p>  
 насмеја) — Ево шта, — поче Даринка.{S} Прве године свога учитељевања била сам и сувише ревносн 
е три месеца.</p> <p>Знам да су вам сад прве мисли: за кога? но баш то остављам да погађате; је 
тице и оне не подлегну те постану као и прве или омразе и себе и свет па постају, за нас мушке, 
теровог начина увела сам већ у половини прве године свога учитељовања у своју школу неки томе с 
ички засмеја.</p> <p>У том стигоше и до прве станице, где уђе нека госпа са двоје дечице, те та 
народ боље учитељице но учитељи.{S} Јер прве ако осете да су се у себи превариле, те им се тај  
једнако поштујем; само што ми Милица на први поглед уливаше симпатије а Даринка ми изгледа, да  
S} Е, па чујте!{S} Доктор Гавриловић је први мушки, чију сам симпатију желила стећи, а баш он м 
то па обуче капут па и он без доручка и први пут без опроштаја са женом пође у општину.</p> <p> 
о из нашег краја тек нас три, а други и први разред не хте да нас чека, — одговори јој Даринка. 
а помоћи не могу.</p> <p>— Али шта је с првим разредом, — питаше Ленка — он ти тек неможе писме 
 комотније живети и левентовати.</p> <p>Првим особинама к’о што вам је познато, не могу се баш  
љивије жице била дирнута.{S} Та није то првина, да сам морала увидети, да више вредим, него што 
њих година па је баш јуче можда опазила прво сребрно влакно у својо црној, плавој или смеђој ко 
знања с госпођицом Драгом у X. А и Ваше прво питање тицало се Даринке, — ћеретала је она — а то 
/p> <p>— Јел’ устала Даринка? — беше му прво питање.</p> <p>— Већ је отишла с Драгом у X. тета  
Е - ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књига</p> <p>Прво издање</p> <p>Кикинда 1990.</p> </div> </front> <b 
авно гориво уз остале душевне врлине на првом месту и разборитост онда можеш бити уверен, да су 
ам га уживала ја и свака од вас већ при првом испиту са својим ђачицама?</p> <p>Већина публике  
 само зато драге моје, напустила сам ја прву поуку Виљема Пена и последњи аманет Вашингтона. „У 
госпођу фрај... овај, госпођицу.</p> <p>Прву годину свога учитељевања провела сам како, тако.{S 
е тек од новембера до половине марта, а пре и после тога видим их у школи, што’ но веле, „тек о 
/p> <p>Коста се трже те прекиде доктора пре но што је довршио.{S} Учинило му се да је у оближњо 
’ ми би волеле чути и оно, што је Коста пре тога хтео да рече.</p> <p>Ленка се на ту примедбу т 
мишљење о љубави које ти и онако још од пре дугујем. —</p> <p>„Љубав је као ватра; док јој даје 
 налили?“</p> <p>„Имамо, ал’ о’де ће се пре кренути“.</p> <p>„Тако је“; рекох јој ја „ал’ онда  
бом Ленка — питаше зачуђено Милица — ти пре ниси тако мислила?</p> <p>— Ту метаморфозу донела ј 
и међу тим Коста — Али разуме се да сам пре тога постао са свим озбиљан човек.{S} На прозору ни 
а овима беше то место и милије, те тако пре неколико месеца постадосмо нас двоје муж и жена.{S} 
и он ваљда ћемо и остало накрпити; само пре тога морамо видети и дочекати и свршетак које је ув 
ме се дакле већ по себи; него сврши што пре да и друге чујемо.</p> <p>— Ал’ то је баш важно бил 
нако просто рећи, да сам се — удала још пре три месеца.</p> <p>Знам да су вам сад прве мисли: з 
вим примерен био, али га је нестало још пре но што се љубав могла развити.</p> <p>— Но да је ве 
 што умеју само језиком радити па ће ти пребацивати и најмању погрешку и недостатак.</p> <p>— П 
па кроз ту пукотину провлаче неко болно преболно дете.</p> <p>Дете је било више мртво но живо и 
.{S} Јер прве ако осете да су се у себи превариле, те им се тај позив не мили, могу га без вели 
м гласом. — Лако је могуће, да сам се и преварио, обе једнако поштујем; само што ми Милица на п 
зиру на праву способност, па хоће да је превиде: а шта се тек може очекивати од проста народа,  
22" /> моја права способност и вредност превидила — па шта ту вреди љутити се?</p> <p>— Ту ко в 
 општем интересу и онда кад се та жртва превиђа од стране оних, за које се жртвујемо.</p> <p>Ја 
па и тај грдни труд биће ти ненаграђен, превиђен и без сваког признања.{S} Људи, драга моја, те 
а сата већ избија.{S} Па не знамо што и преврћемо тек те листове; ако се за три године нисмо до 
есет коња преко овог ритског блата неби превукло.{S} Осим тога, ја вас нисам познавао, а она ил 
зо отресем, па са удвојеном силом о пет прегнем и радим бар колико могу.</p> <p>— Могла би се м 
знају, да има мушких који умеју и новац прегорети, и...</p> <p>— Место у кавани поред пива, на  
а или баш те „пузавачке“ природе, па да пред сваким пузим, док општу симпатију и назив „препору 
и и заћута. — Беше му и нехотице изашла пред очи Даринчина слика па премишљаше како би њеном ис 
дан Константина и Јелене стадоше заиста пред оном великом кућом у селу Г. једна кола, а у њима  
и све у напред знао...{S} И ту му изађе пред очи Даринчина озбиљна и блага слика, па поново узд 
ина већ у напред па ми и не хотице дође пред очи слика здраве и снажне учитељице.{S} Она је већ 
пске жене и да је своје љубавне осећаје пред другима обуздала.</p> <p>— Тек кад јој општина одв 
ло јој се да би приличније било да се и пред другарицама владала по обичају српске жене и да је 
ије зло? — питаше брижно Ленка метнувши пред њу хладно печење и теста, што им је остало од вече 
зда питају из оног, што се последњи пут предавало, а последња лекција најбоље се и научи; а за: 
а је свака отреснија ученица више школе предавати.{S} И онда су заиста неке имале право што су  
а.{S} Јер науку што се у основној школи предаје кадра је свака отреснија ученица више школе пре 
р сами предмети што се у народној школи предају по себи већ васпитивају, и ако не баш у оној ме 
под главу метну своју кутију, коју није предала са осталим пртљагом.{S} Даринка и Милица међути 
ку таблу какав за њих згодан и занимљив предмет, па га прецртавају док не дође време, да и ја у 
себи се разуме да овамо спада понављање предмета и тек они предмети што сам ја најпре деци добр 
нка. — А’ што ће нас можда из појединих предмета са једним или два степена ниже оценити, мене н 
државам при њима тако дуго као год оних предмета, у којима ми деца помоћи не могу.</p> <p>— Али 
{S} Исто тако не питају деца ни из оних предмета што служе поглавито за развијање разума.</p> < 
е дођем своју скамију препитати из оних предмета што истога дана на ред долазе, и за тим по сво 
 чешће поучавала, па си и ти баш из тих предмета боље од мене оцењена.</p> <p>— Право! — викну  
је; али сутра ћемо полагати баш најтеже предмете.{S} Па онда, педагогија, дидактика и метод! —  
ње отима време за васпитавање; јер сами предмети што се у народној школи предају по себи већ ва 
вамо спада понављање предмета и тек они предмети што сам ја најпре деци добро разјаснила и у ко 
се другима гледало „кроз прсте“ у свима предметима, зашто се теби у појединима није могло блажи 
, а да уз то не буде механизма и у оним предметима где се баш не сме трпити, прихватила сам се  
его и опет морам признати, да се ја и у предметима што се више механично уче не ослањам сасвим  
нао, да ће тако бити, па кад си ме тада предпостављао новцу, мораш ме сад предпостављати и кава 
 тада предпостављао новцу, мораш ме сад предпостављати и кавани, — рече Ленка пола у збиљи пола 
ела, па се не треба на њега освртати; а предпостављена власт мора тај поступак тек одобрити; је 
 вас још и сад у мислима радије заједно представљам) И зато сам и ја своју срећу из све снаге п 
а остало беше ми узгредан рад, који сам предузимала тек онда кад ми време допусти и кад сам уве 
е не ослањам сасвим на децу, него и њих предузимам кад год ми време допусти и кад код је одређе 
на хладна, дурљива и необразована према предусретљивим туђинкама.{S} Али она воли да и то о њој 
оспа са двоје дечице, те тако прекидоше пређашњи разговор.</p> <p>На идућој станици остави их г 
ако се која приповетка или друго што не пређе!</p> <p>После овога за часак сви заћуташе.</p> <p 
ече Даринка а озбиљни јој израз на лицу пређе у осмеј — Али толико могу рећи, да од тога доба н 
т обично неправедно оцењује, исмејава и презире, док сиротице и оне не подлегну те постану као  
срџби пламтећа лица осталих девојчица и презриви поглед оне јаднице којој се та неправда хтела  
тек рећи, него и показати га. — И ту се презриво насмеја.</p> <p>— Немој се љутити; ја нећу ник 
 Милица — а и Даринка је навалила да се прек’сутра кренемо.{S} Родитељи нас већ одавно чекају.< 
нчине се очи опет запламтише узрујано и прекидајући викну:</p> <p>— Тако! — Дакле ја треба цело 
ористити.</p> <p>— Али камо тог правца? прекиде је у речи Милица. — Није доста тек рећи, него и 
и...</p> <pb n="27" /> <p>— На ствар! — прекиде смешећи се г. Коста.</p> <p>— Право велиш; — ја 
...</p> <p>— Хоћели вас ко’ дочекати? — прекиде једна радознала путница, која се можда радовала 
пива, на дому и уз жену новине читати — прекиде га и заврши несташно Ленка.</p> <p>Другарице јо 
подне, и онда ћу видети имаш ли право — прекиде доктор тишину својим звучним и крупним гласом.  
 женскиње, а...</p> <p>Коста се трже те прекиде доктора пре но што је довршио.{S} Учинило му се 
уђе нека госпа са двоје дечице, те тако прекидоше пређашњи разговор.</p> <p>На идућој станици о 
</p> <p>— Ала ова жељезница споро иде — прекине на послетку тишину Ленка.</p> <p>— Бар ћемо се  
покушавала, доста ти је кад је само оно преклапало, Милица, уз тебе.</p> <p>Ленка га чудно и не 
најпре неким топлим губером (ћилимом) а преко тога грдном дуњом.</p> <pb n="38" /> <p>Осим тога 
 сан је сенка живота, — рече Даринка, а преко лица као да јој прелети тужан израз — Па кад је с 
о доба тако блато, да вас ни десет коња преко овог ритског блата неби превукло.{S} Осим тога, ј 
} Упала сам у школу са четири разреда и преко стотине деце, која уз то редовно школу полазе тек 
ор Гавриловић је човек близу, а можда и преко тридесет година, ваљана карактера а спољашности н 
ећаја, па често осећамо на себи њихов и преко воље поглед пун поштовања, или изненађења.{S} Тај 
 она љубећи их.</p> <p>— Пут овамо води преко С. — рече Даринка — па сам синоћ сврнула и по Мил 
тара у дужину а 4—5 у ширину, а у њојзи преко стотине деце) па се морадох и по цичи насамо проћ 
да ради дабоме да је трњем обрасло; али преко трња и води пут срећи, само треба воље и истрајно 
о код мене лично састати, а не тек само преко писма — дода још Ленка.</p> <p>— Ево руке! — рече 
а сиромах, дођох до уверења, да се тамо преко слабо о мени брине или да су учитељице другога ко 
ину стану, већ сиђите у ону велику кућу преко пута.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
мених јој очију суну — можда и у шали — прекоран и многозначећи поглед на доктора. — Али то не  
 тиче! — викну у исти мах муж и жена, а прекорни је погледи сретоше.</p> <p>— Опростите! мислил 
и се то одлагање не свиди; оне ће сутра прексутра већ дома, а писмено све теже иде.{S} Зато реш 
— рече Даринка, а преко лица као да јој прелети тужан израз — Па кад је само сретнима намењено  
ка. — А тај правац чини ми се, да треба према потреби своје околине сваки учитељ сам себи да ст 
 томе је тек узрок немар општине и Срба према школи.{S} Јер шта вреди заузимање појединаца, кад 
мени — за њу мислим да је осећај што га према доктору осећах, сасвим примерен био, али га је не 
ва, већ околности и немар нашега народа према учитељству и школи.{S} Но баш с тога и оставих та 
 беше он и ваљан и уважен, па је морала према њему наклоности осећати, а држала је да је он и с 
а је она хладна, дурљива и необразована према предусретљивим туђинкама.{S} Али она воли да и то 
а...</p> <p> Та наклоност што је Милица према доктору осећаше дабоме да беше далеко од љубави,  
 — али и опет могао би марљивији бити и према школи.</p> <p>— И то морам одобрити — заврши Дари 
бити; јер ко те пита, имаш ли ти љубави према томе позиву, или те је руководило славољубље и —  
 рече: — Видим да сумњаш о мојој љубави према њему.{S} Но ја ти кажем да ћу му свагда верна бит 
апред знам, да ће све то врло мало бити према труду, што ћеш га имати; па и тај грдни труд биће 
 да размишља.{S} А тада би можда стекао према мени и симпатије...</p> <p>— Па могла си га прост 
ога:{S} Сам велиш, да много мисли, а ко премишља мора на послетку и увидети, и своју вредност и 
тице изашла пред очи Даринчина слика па премишљаше како би њеном искреном лицу тек тај смеј дол 
ица — Ми немамо као она да бранимо свој пренагљени корак, него ћемо само казивати шта смо за ов 
ребао сам раније доћи, да видим како се пренемажеш и како си се „накинђурила“ и педесет машлија 
 обема пишем у једанпут, а после ћу тек преписати још један примерак.{S} Тако ми се боље свиди, 
, која ће док ја не дођем своју скамију препитати из оних предмета што истога дана на ред долаз 
н од двеју главних надзорница и тихо их препитује оне приповетке и молитве, што смо већ прешли; 
 те, бајаги „даровите“, на рачун својих препорука и одличних сведочаба сва најбоља места пограб 
одољубља...{S} Ал’ оне су и опет зато с препоруком свршиле!.</p> <p>Ти си данас раздражена, па  
до протекције и среће па има сведоџбу с препоруком; а то је довољно, да и најбоље место добије. 
ким пузим, док општу симпатију и назив „препоручена“ не стечем.{S} Јер и саме знате, да те „пре 
 не стечем.{S} Јер и саме знате, да те „препоручене“ и „претпостављене“ и мушке и женске вазда  
ове лекара, но кад у томе нисам успела, препоручила сам јој неколико кућевних средстава и затим 
го треба оштрим погледом тражити главне препреке, што нам напретку сметају, па их треба отклони 
ње:{S} Збогом!{S} Збогом! и влак одјури препун учитељима обојега пола.{S} За њима су осим много 
песме? — питаше она кад звуци од свирке престадоше.</p> <p> — Стара је, ал’ и вечито нова! — ре 
 ни пружати и онда и наша љубав мора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста и јака она згара 
ок јој дајеш горива пламти и гори а чим престанеш давати, она згара оно што имаде, па кад и то  
ну кућицу, а тричава учитељичка пензија престаће чим ње нестане.“</p> <p>— Та то је судба свију 
ш, нити се бринеш за што, па опет друге престижеш! ... рече иронично и јетко он и оде из куће.< 
ти скептицизам већ продро и у некадашњу престоницу безазлености и поверења — у срце женино — ре 
месту.</p> <p>— То ће будућност и народ пресудити.</p> <p>— Јест, — дода Милица — окушаће се и  
ји њу љубе и више — ништа.</p> <p>И том пресудом оцењена је Миличина природа, и свију њој подоб 
 ли је љубав слаба, онда и то гориво не претвара у пепео, већ у место њега остаје угљен о који  
шку пристаде у шалу али му се она вазда претвараше у сатиру противу Милице.{S} Стога и опет оде 
то је примила док и последњу искрицу не претвори у пепео — у успомену...</p> <p>Ако ли је љубав 
 Даринку желим за жену.{S} Она је много претежнија, и ако је и Милица врло ваљана.</p> <p>Докто 
ило славољубље и — мода.</p> <p>— Немој претеривати — рече сад Милица уклонивши се с прозора —  
ћи се и глад осетимо.</p> <p>— Та немој претеривати, — умеша се сад Коста — Гладна ниси тек бил 
бици три младе женскиње код неког стола претовареног разним књигама, рукописним белешкама и црт 
ено доктор — обе високо ценим, ал’ опет претпостављам Милицу.</p> <p>— Милицу! — викну г. Коста 
критике; — рече Ленка — а шта ће рећи и претпостављена власт, кад се не преће све што је пропис 
ер и саме знате, да те „препоручене“ и „претпостављене“ и мушке и женске вазда питају из оног,  
 рећи и претпостављена власт, кад се не преће све што је прописано?!</p> <p>— Свет вазда ужива  
за њих згодан и занимљив предмет, па га прецртавају док не дође време, да и ја у школу дођем.</ 
и.</p> <p>Та ти си твојим ћеретањем већ прешао меру — рече му опет жена смејући се — Ко те пита 
 ни летимице половину главнијих штудија прешле а два сата већ избија.{S} Па не знамо што и прев 
е оне приповетке и молитве, што смо већ прешли; а често при поласку <pb n="41" /> своме из школ 
ула попове.{S} Она је морала начути, да при моме избору, ондашњи свештеници недадоше свога глас 
да је већ време, да се опет видимо и да при растанку из школе задату реч испунимо.</p> <p>Ми се 
ј ко свету по вољи чини.</p> <p>Даринка при последњим Миличиним речма одобравајући уздахну, и с 
м досеткама, често и мучили.{S} Али сад при испиту, обасјана су и та злобна лица сјајем племени 
да каже и да јој одобрити неће — неможе при данашњем наставном плану и сеоском немару за школу, 
видите најлепшу награду! — а очи јој се при тим речима запламтише — или зар вас баш нимало неус 
ђен час за то; само што се не задржавам при њима тако дуго као год оних предмета, у којима ми д 
 и молитве, што смо већ прешли; а често при поласку <pb n="41" /> своме из школе нацртам на шко 
еко од љубави, али ко ће се још и данас при ступању у брак и на љубав освртати!...</p> <p> И за 
то сам га уживала ја и свака од вас већ при првом испиту са својим ђачицама?</p> <p>Већина публ 
-Ланкастарова начина, да и деца учитељу при настави помажу.{S} Али време и искуство научило ме  
p> <p>Доктора к’о да нешто у срце текну при веселом звуку тога смеја те управи ватрен поглед на 
 нашега испита; а ја и онако имадем све прибележено у своме дневнику.</p> <p>— Гилт! — рече дом 
 сам ја на дан Миличиног венчања у њега прибележила. — Кад њу прочиташ знаћеш и моје мишљење о  
 долазе, и за тим по својој увиђавности прибиљежити и класификацију у своју зато одређену књижи 
вати, добио сам и ја прилику, да јој се приближим настави међу тим Коста — Али разуме се да сам 
душу за тебе дала, опет ти се неће прва приближити; шта више често ће ти се учинити, да је она  
дан ветри.</p> <p>Трудила сам се, да је приволим да зове лекара, но кад у томе нисам успела, пр 
у своју муку, труд и вољу и народу мало привређујем.{S} Томе, дабоме нисам ја крива, већ околно 
тула госпође натарошовице и натарош још приде...</p> <p>Она је моју понуду показала својим роди 
оста не даду „ни прословити“; а њима се придружио и ондашњи млади лекар Сава Гавриловић, најпри 
, ретко је куд ишла, те јој се не могох придружити ни у пратњи.{S} И тако вам ја постадох у пра 
 на то беше озбиљно замислио а г. Коста приђе својим кошницама те кроз стакла гледаше унутра, и 
сму: „без тебе драга“.</p> <p> И Милица приђе гласовиру па разгледајући неке ноте, што се ту на 
Али последњу реч прогута и нагло устаде приђе опет својим кошницама а лице му се беше запламтил 
еће, нег памети.“ — И ту нагло устаде и приђе прозору.</p> <p>„Свако је своје среће ковач.“ — п 
 или најгору све док сама не увиди и не призна, да за то још није дорасла или док се не покаже  
би се све већма замера, а добра воља не признаје ти се ни од другарица, ни од професорске колег 
помислити, да си потпуно сретна, а сама признајеш, да и тебе штошта тишти — рече ироничким осме 
p> <p>— Твој говор нема овде места; сам признајеш, да и Милица доста вреди и да се може допасти 
г. Коста. — Мене само љути што морам да признам оно што нисам још јуче хтео одобрити Даринци и  
у велика казна, за добре стране никаква признања, то је моја судба већ одавно.{S} Но ја се нада 
а, а не тек вечито да радим без икаквог признања и награде.</p> <p>— Тако је! — викну сад Милиц 
ће ти ненаграђен, превиђен и без сваког признања.{S} Људи, драга моја, тек оно цене и уздижу шт 
е исплаћује се ни новчаном наплатом, ни признањем народа; а кад метнем руку на <pb n="25" /> ср 
тељском изразу — сјајан.</p> <p>— Морам признати да истину говори, — примети домаћин — само ми  
а нанети.</p> <p>Него истине ради морам признати, да су ти извештаји већином благи и пријатељск 
е школе омили.</p> <p>Него и опет морам признати, да се ја и у предметима што се више механично 
</p> <p>И тако незнам из ког плеснивог „призрења“ и „штедње“ пита на пример мене:{S} Шта је реа 
далуку.</p> <p>Мален стан њен је чист и пријатан, осим тога, пуна јој је школа живахне и веселе 
ога, био је још испре најбољи домаћинов пријатељ па и „најотровнији језици“ не могу његове чест 
лади лекар Сава Гавриловић, најприснији пријатељ господина Косте.</p> <p>Доктор Гавриловић је ч 
г. Коста а лице му узе израз, к’о да му пријатељ тврди, да се сунце на западу родило. — Не Саво 
 крајна добричина.{S} За то га сад смеј пријатеља одмах сети, да нема права срдити се, те опет  
— Та ето ја и Коста нисмо баш „начелни“ пријатељи па опет смо муж и жена; па ма шта да речем ва 
 ма шта да речем ваљда ћеш ми тек лична пријатељица остати?!</p> <p>Даринка је само загрли и см 
ати, да су ти извештаји већином благи и пријатељским духом задахнути.{S} Свака се сећа да јој „ 
ите! мислила сам тек у опште, а о вашем пријатељству доста сам уверена.{S} Осим тога јуче сам в 
 врло рано дође доктор Гавриловић своме пријатељу Кости, ког застаде у врту код кошница.</p> <p 
екаквим меким гласом и пружи руку своме пријатељу, коју овај радосно прими и својски продрма.</ 
а ја их обе волим ко’ сестре, ал’ таком пријатељу као што си ми ти, тек Даринку желим за жену.{ 
...</p> <p>— А зар ти ниси никад сањала пријатније сне? — рече г. Коста погледом пуним братинск 
ет дошао нађе ту и доктора који му одма прикаже своју вереницу, Милицу.</p> <p>Он им је искрено 
ле некога времена Милица несташно Ленци приказала као свога вереника, и кад је збијала шалу и о 
к шали.</p> <pb n="48" /> <p>Он опет да прикрије свој јед, устаде од стола, те гледаше кроз про 
 и оно неће да се околностима потчини и прилагоди, него још вазда осећа младалачки и вечито тер 
, и сама знадеш, да сваку наставу треба прилагодити способности и околности ученичкој.{S} И за  
 Та зато сам и дошао.{S} Гледај да буде прилике да девојци могу казати и одговор чути.</p> <p>— 
хтедох шалити, него најозбиљније тражих прилике и начина да се с њоме ближе упознам.{S} Али то  
сказа тек сваке суботе по подне.{S} Том приликом похвалим ја вредне а лење пооштрим и све класе 
у досадашњу неправду; а сузе што их том приликом рони по нека мајка, деда или меког срца баба м 
но стаде плату издавати, добио сам и ја прилику, да јој се приближим настави међу тим Коста — А 
рже и порумени.{S} Учинило јој се да би приличније било да се и пред другарицама владала по оби 
 Осим тога јуче сам видела, да ме Коста прилично и познаје.{S} И зато и нећу од вас ништа тајит 
S} По томе сам видила, каквим осећајима прима ме околина с којом сам осуђена да живим и да се д 
у плату; а што је касније опет неуредно примала, неможе мене кривити; томе је тек узрок немар о 
неколико тренутака тихо рече:</p> <p> — Примам Вам понуду; и поруменивши пружи му руку, он је т 
и била „чедо среће“ па нисам научила да примам награде за своја дела.{S} За то се и не обазирем 
 ви мени обрећи. — Примате ли?</p> <p>— Примамо — рекоше обе другарице.</p> <p>— Него онда се м 
љица у којој ме мољаше да ради тачнијег примања плате коју рекнем у њену користи одбору и цркве 
и стекла; а то ћете и ви мени обрећи. — Примате ли?</p> <p>— Примамо — рекоше обе другарице.</p 
нисам злобна и ако сам огорчена; и моја примедба, допустићеш, да је основана и на месту.</p> <p 
p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} Та примедба изгледаше јој иронија па поносито рече:</p> <p 
</p> <p> Враголасти осмеј којим беше та примедба пропраћена учини да се доктор задовољно насмеш 
 мислиш? рече Коста, видећи да се на ту примедбу Даринка и опет замислила.</p> <p>— Сад ти не у 
ога хтео да рече.</p> <p>Ленка се на ту примедбу трже и порумени.{S} Учинило јој се да би прили 
Ленка — али не баш свако.{S} Милица, на пример, није о њој никад, ни размишљала, па се опет уда 
нске искрености и узрујаним гласом — На пример, да си после неколико година корисна рада, наста 
е она и друкчије гласити...</p> <p>— На пример докторовица“ — примети Ленка, па погледа крадими 
плеснивог „призрења“ и „штедње“ пита на пример мене:{S} Шта је реагенс на скроб? онда, кад се в 
н“ опет не остају ни материн карактер и пример без последице на деци.</p> <p>Него да се манем „ 
пут, а после ћу тек преписати још један примерак.{S} Тако ми се боље свиди, јер сам научила, да 
и да најбољи начин ако није околностима примерен не може користи донети.</p> <p>И зато ја некад 
да чиста савест и уверење, да ми је рад примерен потреби и по томе и користан.</p> <p>— Кад те  
ћај што га према доктору осећах, сасвим примерен био, али га је нестало још пре но што се љубав 
о Милица.</p> <p>— Та пасти тек нећемо! примети Даринка. — А’ што ће нас можда из појединих пре 
ла, ко’ велим, теже би се ње отресла... примети Коста.</p> <p>Можда и неби у овом случају много 
 онда, педагогија, дидактика и метод! — примети друга и отвори рукописну белешку, на којој беше 
р је то баш тако неопростив грех био! — примети Ленка. — Требала си остати па би видела да би с 
 путујемо; а како је тамо све весело! — примети затим Милица.</p> <p>— Шта ћемо, кад смо из наш 
оме не слажемо.</p> <p>— Говори само! — примети Ленка мило је погледавши. — Та ето ја и Коста н 
p>— Неби Српкиња ни пошла за туђинца, — примети иронично Ленка — Српкиње се још нису толико ема 
— Теби је све твоја сведоџба у глави, — примети Милица — а шта ће Даринка да каже? — та и она ј 
<p>— Да то Даринка или Милица говори, — примети шаљиво г. Коста — ја бих рекао, да су злобне, а 
<p>— Морам признати да истину говори, — примети домаћин — само ми је врло загонетно што ти и уз 
{S} Него боље пустимо Косту да сврши, — примети Даринка погледавши у сахат — Ено већ бије девет 
а сумња је овде сасвим на свом месту. — примети Даринка. — Сам кажеш, да ви мушки тек онда не г 
<pb n="32" /> <p>— Што да те осуђује? — примети Даринка — Твоја природа није да се с незгодама  
</p> <p>„Свако је своје среће ковач.“ — примети Даринка али и она из гледаше као да тек послови 
ти...</p> <p>— На пример докторовица“ — примети Ленка, па погледа крадимице ал’ и значајно свог 
нка.</p> <p>— То је за оно „на ствар“ — примети са осмејом Даринка; а он настави:</p> <p>— Кад  
остојно вршила.</p> <p>— Баш као и ја — примети Ленка.</p> <p>Па што сте онда саме себе побијал 
ада још нисам покајао.</p> <p>— Ни ја — примети она умиљато га погледав, па му наслони главу на 
p> <p>— Па ни ја нисам боље пролазила — примети Милица — Баш кад сам штудирала о планетама, тра 
ом из педагогије о нези чулних органа — примети јој шаљиво Даринка и намести своју узглавницу.< 
оравља у својој радости да нас упозна — примети домаћин смешећи се — зато морам и сам рећи, да  
и глађу бори.</p> <p>— И то је истина — примети Ленка — али и опет могао би марљивији бити и пр 
 селу је васпитање нужније и од учења — примети Даринка.</p> <p>— Не поричем.{S} Али од два зла 
га личиш...</p> <p>— Ти све она стара — примети Милица и с тим уђоше у кућу, где их Ленка и дом 
/p> <p>Онај ко суди и себи, и од себе — примети Даринка оштрим гласом.</p> <p>Ти си дакле са св 
у и завист што се отуда изродити може — примети Ленка.</p> <p>— И на то сам помишљала, те баш з 
</p> <p>— Ту ко велиш, нема апелације — примети Милица.</p> <p>— То и јесте зло — рече Ленка. — 
о се нико не сећа узроке да истражује — примети јетко Милица.</p> <p>— Ти би хтела да се наша о 
авале и можда и саму учитељицу варале — примети Милица.</p> <p>— Ја не дајем ни једној баш ни к 
ако је лепо што сте обе заједно дошле — примети им она љубећи их.</p> <p>— Пут овамо води преко 
p>— Гле, гле, још ћемо се и посвађати — примети он мило је погледав.</p> <p>Она се трже и порум 
век тако ради, па ћеш далеко дотерати — примети јетко Ленка.</p> <p>— А да шта ћу? — рече Дарин 
.</p> <p>— Могла би се мало и штедети — примети Ленка — здравље се не купује на вашару.</p> <p> 
слагати.</p> <p>— Тако ће боље и бити — примети Милица.</p> <p>— Али ко ће онда бележити? смеја 
е, па јој то неповерење није замерити — примети г. Коста. — Али ако је само то, онда брате, пок 
о нешто приметила, од кад сам с тобом — примети Ленка. — Теби се све већма замера, а добра воља 
 нико није задовољан с нашим друштвом — примети враголасто Милица, а из пламених јој очију суну 
.</p> <p>— Твој муж је данас зловољан — примети она за време доручка.</p> <p>— Љути се што је Д 
 на ред — логика.</p> <p>— Рђав рачун — примети расејано Даринка.</p> <p>— Ха! —- Ха! баш к’о д 
осла...</p> <p>— Само кад би се могло — примети она па се засмеја.{S} Али не као до сад него об 
м и заузимањем много се шта поправило — примети Даринка.</p> <p>Ваљда си већ и ти програм створ 
морала чути.</p> <p>— Сад ми је јасно — примети Ленка. — Ти си Драгу позвала у А. а не она тебе 
 крушку“...</p> <p>— Укус је различит — примети му само доктор, али се за неколико тренутака и  
ктору да служим за психолошку студију — примети она горко.{S} То би и њега довело у неприлику,  
она и устаде.</p> <p>— Хајдемо у кућу — примети за тим — Милица је зацело већ устала па јој тре 
 радила.</p> <p>— Па тако ради и већина примети јој муж а Милица и Даринка замишљено ћутаху.</p 
нути.</p> <p>— Не бој се, бићемо кратке примети Милица — Ми немамо као она да бранимо свој прен 
ост, да говору даде веселији правац, те примети:</p> <p>— Позната је ствар, да многе мисли прав 
енутака и опет замисли; а Милица весело примети:</p> <p>— Мој вереник не заслужује тај назив.</ 
леда, и опет не могаше срцу одолети већ примети:</p> <p>— Зар се твој пут морао баш данас десит 
</p> <p>— Та још је рано, — рече она не приметивши то.</p> <p>— Ти се додуше никад не журиш, ни 
и — овде сам имала и других разлога.{S} Приметила сам већ одавно, да Милица киселим лицем учите 
госпођа фрајла него госпођица; а узгред приметила сам још, да г. бележник зацело нема посла, па 
 <p>— Право имаш; и сама сам тако нешто приметила, од кад сам с тобом — примети Ленка. — Теби с 
 поново уздахну.{S} Милица је тај уздах приметила те се ману шале.{S} С тога се доктор који и с 
аголасто Ленка — ал’ ето и Коста је већ приметио, да би ти била лепша и од Милице, тек да су ти 
е такође у шали Милица — само још морам приметити, да титула немора бити баш „госпођа натарошев 
руку своме пријатељу, коју овај радосно прими и својски продрма.</p> </div> <div type="chapter" 
љубав чиста и јака она згара оно што је примила док и последњу искрицу не претвори у пепео — у  
 оно бар паметнија...</p> <p>Ту лекцију примила сам једног децембарског дана.{S} Моје ђачице бе 
енички прстен дао.</p> <p> — Нећу да га примим — говорила је она — ствар још није свршена.{S} М 
евојчица и пита: кад ћеш и мене у школу примити? па на послетку зар није награда и оно уживање  
м руку на <pb n="25" /> срце, морам још припазити, да уз сву своју муку, труд и вољу и народу м 
дружим.</p> <p>Баба Наста ми је до душе приповедала и то: да су г. натарош често на своме прозо 
о створење, па ме и сад њено ћеретање и приповедање: како грк Јовина Ката нема вољу што је за у 
уша.{S} Вечито се старала, да ме својим приповедањем забави; али ви знате, да сам ја по кадгод  
и он и остави оловку — Него то ћу им ја приповедати.{S} Ти ћеш можда што слагати.</p> <p>— Тако 
аш нећу! — шалио се он — знам да ћеш им приповедати како си ме уловила.{S} Хоћу дакле да чујем  
 се уозбиљи и опет узе оловку.</p> <p>— Приповетка ми је на измаку — настави весело и несташно  
 то, нико ти неће замерити, ако се која приповетка или друго што не пређе!</p> <p>После овога з 
схватите онда вам је и јасно, да нам се приповетка баш неможе по вашој жељи свршити.{S} Али кад 
ако је све већ давно прошло опет нам се приповетка не може по вашој вољи свршити“.</p> <pb n="5 
ма, опет се надају, и очекују, да им се приповетка и без њиховог посредовања по вољи сврши.</p> 
талац по своме ћефу замишља.{S} Тиме ће приповетка бити бар и необичнија и интересантнија, а до 
ОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књига</p> <p>Прво издање</p> <p> 
вних надзорница и тихо их препитује оне приповетке и молитве, што смо већ прешли; а често при п 
опка и мучи сумња.{S} А тео би свршетак приповетке са сватови.{S} Али брате мој, и ако је све в 
 окрећу, па сам и сад написала и њихову приповетку како се могло; а тврдо се надам, да ће ми и  
ј говор ниси ни бележио, сад немаш целу приповетку.</p> <p>— Ти си му обећала почетак — рече ша 
ише, за твој труд даћу ти и почетак тој приповетци.{S} Он се може датирати још од дана нашега и 
 Е ово би требало да је завршетак вашој приповеци — насмеја се Даринка — ал’ ми би волеле чути  
</p> <p>Мили моји!</p> <p>Почетак нашој приповеци, могу вам дати, али за онакав свршетак к’о шт 
ће ми и они ту слободу као и погрешке у приповеци радо опростити.{S} Особито кад им још кажем,  
расто написано:{S} Педагогија Милице Г. приправнице III. разреда.</p> <p>— И ти, Милице, баш ми 
 недељу дана, по оној поменутој ноћи. — Приправници обојега пола, сад већ учитељи и учитељице,  
а те осуђује? — примети Даринка — Твоја природа није да се с незгодама бори; а у ужем кругу, у  
 ироничким осмејом Милица.</p> <p>— Има природа што их тек патња челичи — рече замишљено домаћи 
> <p>И том пресудом оцењена је Миличина природа, и свију њој подобних женскиња.</p> </div> <div 
ирати неку веселу песму.</p> <p> Сретна природа — прошапута Ленка, па опет оде у кујну; јер је  
>— И она дели моје мишљење и ако јој је природа сроднија са Миличином.</p> <p>Доктор се на то б 
аким околностима или баш те „пузавачке“ природе, па да пред сваким пузим, док општу симпатију и 
се нимало није ужаснула тог новога дара природе; јер знаде, да јој то неће срамоте нанети.{S} С 
лепша и од Милице, тек да су ти, већ од природе округли образи мало пунији...</p> <p>— Мушки по 
о ми радиле и доживиле није тако опасне природе, да се баш тајити мора.</p> <p>Сад су, као што  
 настави:</p> <p>— Јест, ја не спадам у природе што се свога личног права на уживање лако у опш 
би тако говорити.{S} Али ја не спадам у природе твоје врсте, које у своме заносу, да право и пл 
Али главни је узрок, што ја не спадам у природе, што своју личну срећу жртвују општем интересу  
па спавај — рече оштро Милица — За моју природу није да гладим децу ко неко пудлу; а и ти ћеш в 
"49" /> <p>— Не, Коста, то није за моју природу; ја друкчије свађам те ствари.{S} Брак код мене 
остан.</p> <p>Да поправи своју погрешку пристаде у шалу али му се она вазда претвараше у сатиру 
p> <pb n="47" /> <p> — Морам и на то да пристанем; стисли сте ми руке тако, да се иначе не бих  
ако стане у школу).{S} И ту онда покажи пристојан успех и имај воље на учитељски позив!</p> <p> 
 је збијала шалу и онда кад јој је он у присуству Ленке веренички прстен дао.</p> <p> — Нећу да 
 их Ленка и домаћин упознаше и с другим присутним гостима, што дођоше да честитају имендан — ин 
м и још једном на брзо тек погледом или притиском руке опростише се од својих мештанских познан 
<p>— Шта није? — то је баш интересантно прихвати он и остави оловку — Него то ћу им ја приповед 
им предметима где се баш не сме трпити, прихватила сам се и тога иначе мени не повољног средств 
их се у бољим околностима ни сами не би прихватили.</p> <p>Тако н. пр. знате, да ја као ђак нис 
ако се по дужој борби са својом савешћу прихватих практичнија правца те главну своју бригу обра 
<p>— То не.{S} Али могла је удадбом још причекати — одговори Милица</p> <p>— саморадњом у школи 
ну врта хитро и лако протрчао.</p> <p>— Причинило ти се — рече доктор. — Ја нисам ништа чуо.</p 
лажаше ни један мушки, а она, баш к’о у пркос, ретко је куд ишла, те јој се не могох придружити 
> <p>— Лако ме је разумети.{S} И ја сам пробирачица, па не могу да се задовољим ма чиме; а мало 
то их учитељи на селу трпе, да по чешће проведем по више сахата дневно — један до два — у живом 
 ближе својте.</p> <p>Тај дан до у вече проведоше весело у друштву са осталим гостима.{S} Вече  
ица и опет су код Ленке.{S} Дошле су да проведу неки део ферија и код ње; јер као што већ знамо 
у.</p> <p>Прву годину свога учитељевања провела сам како, тако.{S} Труда ме је доста стало, али 
.{S} Ти си најбујније доба твога живота провео у туђини и мећу „Немчадијом“; а карактер Српкиње 
аровита; а осим тога, ваљда је умела да провиди и свој положај, па узела и бољи правац.</p> <p> 
да су прокопале зид па кроз ту пукотину провлаче неко болно преболно дете.</p> <p>Дете је било  
 да ћути, али баба се недаде смести већ провлачећи дете и трећи пут кроз зид, некако смешном ир 
ето болесно ми дете, па га у име божије провлачимо кроз зид, да се одели на коју год страну; ве 
имети Даринка.</p> <p>Ваљда си већ и ти програм створила по коме ћеш осим деце и народ учити? — 
 <p>„Знам ја, да нови касапи под...“ па прогута још две речи намигнувши на остале. „Ал’ и баба  
иткоћу неких...</p> <p>Али последњу реч прогута и нагло устаде приђе опет својим кошницама а ли 
 истином „филовану“ „кнедлу“ ћутећки да прогутам, него је и вама „пакујем“ па кад доспете ви је 
тељу, коју овај радосно прими и својски продрма.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1884 
мушких, што је проклети скептицизам већ продро и у некадашњу престоницу безазлености и поверења 
 ногу љиљан и ружица.</p> <p>У исти мах прође кроз гробље нека лепа, млада и здрава сељанка; вр 
учитељски испит.</p> <p>— Само да добро прођемо — рече на то Милица.</p> <p>— Та пасти тек неће 
ручком није г. Коста ни ваљане две речи прозборио, а кад му Милица ћеретајући рече да јој сад н 
к зацело нема посла, па зато гледа кроз прозор.</p> <p>„Бре није;“ рече ми баба Наста лукаво ме 
ожда и она) заборавише моје вирење кроз прозор; те никоме не беше зазорно што учитељица добија  
ј јед, устаде од стола, те гледаше кроз прозор на улицу.</p> <p>— Шта си се данас тако дуго зад 
бе не донела! — рече Ленка гледећи кроз прозор на варош, па одступи од њега — па како беху саме 
три и то, Даринка и Милица гледећи кроз прозор виноградима засађену околину, а Ленка чистећи св 
е нова учитељица дошла чешће вирио кроз прозор; а к’о што видите њен стан беше близу, те сам је 
ке и учитељица па мање завиривати у мој прозор.{S} Овако разуме се, да сам те морала избегавати 
о и кол’ко чезнећи погледа бацао на њен прозор, који се од неко доба поче много раније завесом  
 сам је чешће могао видети да код свога прозора чита, шије или баш гледа крозањ.</p> <p>У почет 
јаше Даринка једно послеподне код свога прозора у руци јој беше писмо, које је већ више пута пр 
аленој собици изнурена стара жена а код прозора везе на беломе плату, лепа, чила и веселог изгл 
љава нити да собу тако јако греје; да с прозора песак уклони и да собу чешће обдан ветри.</p> < 
ривати — рече сад Милица уклонивши се с прозора — оне и ако нису боље од нас, опет су нам бар р 
p> <pb n="38" /> <p>Осим тога били су и прозори засути песком скоро до половине окна; а под пос 
ога постао са свим озбиљан човек.{S} На прозору није ме нико више видео, а кад сам у друштву сл 
а седела је Милица и Даринка.</p> <p>На прозору указа се у исти мах мушко и женско лице, а за т 
ег памети.“ — И ту нагло устаде и приђе прозору.</p> <p>„Свако је своје среће ковач.“ — примети 
а и то: да су г. натарош често на своме прозору од кад су госпођа фрајлица овде.{S} Но ја њега  
аносу, да право и племенито раде, често проиграју своју личну срећу, и...</p> <p>— Ленка! упаде 
</p> <p>— Није него ћу још сад донашати пројекте, по којима ћу учитељовати, и размишљати, како  
 и добре воље господин Коста — да је та проклета еманципација жена неопходна потреба за цело чо 
 је и то; ал тај није за мене и за моје проклете околности.</p> <p>— Е па што се сад љутиш? уме 
 Та то и јесте малер нас мушких, што је проклети скептицизам већ продро и у некадашњу престониц 
а, да би много сретнији био да нема тих проклетих ферија, или да један пут настану вечито па да 
је познато, не могу се баш похвалити, а проклето срце опет неће да знаде, да је у женским груди 
него да размишљаш о метафизици — твојој проклетој учитељској сведоџби.</p> <p>— Није него ћу јо 
сад и нехотице морам и ја да одобрим ту проклету еманципацију женскиња...</p> <p>Јест, оне су м 
> <p>Кад сам до њих дошла, видим, да су прокопале зид па кроз ту пукотину провлаче неко болно п 
— Ха! —- Ха! баш к’о да је она сретније пролазила — смејаху се оне.</p> <p>— Ја се тиме и не хв 
ти имати?!</p> <p>— Па ни ја нисам боље пролазила — примети Милица — Баш кад сам штудирала о пл 
у ствари нисам гора од вас — знате како пролазим.</p> <p>— Право имаш; и сама сам тако нешто пр 
она што јој је гориво душевна врлина, а пролазна она је што потиче из поштовања бела лица и див 
Боже мој, ти само знаш, шта сам ја суза пролио и кол’ко чезнећи погледа бацао на њен прозор, ко 
, да јој то неће срамоте нанети.{S} Сва промена што је поводом тога н њој учињена, била је то:  
кус у мање интелигентних људи!</p> <p>— Промислићу се — рече на то поруменивши доктор — само на 
е да ми се и ракија поквари, него да ми пропадне моје слатко и паметно чедо“! па се надзири над 
ву главицу и сва знања, која су законом прописана.</p> <p>Ја кад сам у школу ступила хтела сам  
 И за то се и не држим наставна плана и прописаних правила као слепац вође, него из свега вадим 
вљена власт, кад се не преће све што је прописано?!</p> <p>— Свет вазда ужива у клеветању туђих 
Враголасти осмеј којим беше та примедба пропраћена учини да се доктор задовољно насмеши.</p> <p 
а сам задовољна и тиме; јер вазда волим пропустити и десет криваца, него једног невиног осудити 
 још имамо образа хвалити се, да и ми у просвети напредујемо.</p> <p>— Та ваљда нећеш тврдити д 
је сву мудрост кашиком поцрпео и каблом просипао, опет ми је најмилији; јер њему долажаху мисли 
ељима, али Ленка и г. Коста не даду „ни прословити“; а њима се придружио и ондашњи млади лекар  
превиде: а шта се тек може очекивати од проста народа, који не уме ни да је оцени?{S} Него види 
на њено одело, те је видео да је на њој проста хаљина, а уз то баш ни једне пантљичице...{S} Но 
омир“ што испуњаваше моју школу (што се простире највише 7—8 метара у дужину а 4—5 у ширину, а  
 и симпатије...</p> <p>— Па могла си га просто одбити а не бегати — рече Ленка.</p> <p>— Одбити 
манетима мудрих људи, него ћу вам ’нако просто рећи, да сам се — удала још пре три месеца.</p>  
ицу нестаде осмеха, па поруменивши рече простодушно:</p> <p>— Лагала бих, кад би порицала.</p>  
огледа своју вереницу у којој је толико простодушности и веселе безазлености.</p> <p>Кад се док 
 је домаћица без сумње јутрос опрала па прострла да се суше.</p> <p>Домаћичино лице показиваше  
та годишње.{S} Али наравно, она је чедо протекције и среће па има сведоџбу с препоруком; а то ј 
 руку страсно стиснуо и у свом заносу и против српског обичаја и пољубио.{S} Али срце као да му 
 да се може допасти.</p> <p>— Ко говори против ње! — осече се г. Коста. — Мене само љути што мо 
> <p>— Боже сачувај!{S} Ми ништа немамо против; шта више, за твој труд даћу ти и почетак тој пр 
ити...</p> <p> — А зар се ти томе не би противила? — Питао је пламтећим ал’ тужним погледом он. 
исти донети.</p> <p>И зато ја некадашња противница ланкастеровог начина увела сам већ у половин 
ти шта више, можда су нам до сад били и противници и својим оштрим и ако глупим досеткама, чест 
ајно свога мужа.</p> <p>— Није ми ни то противно — рече весело она — Него шта ти велиш, госпођи 
му покаже да се вара.{S} Али ја сам баш противно од оне за коју ме свет сматра и за то је видит 
сање.{S} И онда још имамо образа викати противу моде, кокетерије и измајсторисане наивности жен 
али му се она вазда претвараше у сатиру противу Милице.{S} Стога и опет оде у општину на посао. 
 Пели, да не иде код мене, да јој бајем протисли, него да мете рена на груди и да иде код докто 
жмиркаш.</p> <p>— Ја? — рече Даринка па протре очи —- Ал’ нека, треба и ја да запамтим кад сам  
 неко на другу страну врта хитро и лако протрчао.</p> <p>— Причинило ти се — рече доктор. — Ја  
нка. — А у осталом ви ћете можда и боље проћи; таке сте среће, да и нетражећи стичете симпатију 
лу; а и ти ћеш видити, како ћеш у школи проћи без телесни казни.</p> <p>После пола сата Даринка 
не деце) па се морадох и по цичи насамо проћи по чистом ваздуху, те да би и после подне читава  
е признаје ти се ни од другарица, ни од професорске колегије.</p> <p>— Лепо је тешиш! — осече с 
840_C2"> <head>II.</head> <p>Три године прохујаше, а и четврта се већ у велико бројала, кад Лен 
љда ћеш сутра знати разложити, какав се процес дешава у души детињој, кад га учитељица онако св 
и јој беше писмо, које је већ више пута прочитала па се и опет повратила па један став у њему ш 
је план довршен био још кад су ми оцену прочитали — мрмљаше Ленка — Душан Т. је бележник у моме 
о учитељица добија од нотароша књиге на прочитање, и што га често по школском детету за њих мол 
ог венчања у њега прибележила. — Кад њу прочиташ знаћеш и моје мишљење о љубави које ти и онако 
екла је у смеју она.</p> <p> — Тако је! прошапута доктор — ко би све у напред знао...{S} И ту м 
>„Е мој добри и радознали браца Коста“, прошапута и савије писмо „Још једнако те копка и мучи с 
 веселу песму.</p> <p> Сретна природа — прошапута Ленка, па опет оде у кујну; јер је била недељ 
код њега клече па по свршеној молитвици прошапута: „Ти си ме научила Богу се молити и разумно ж 
опет па искреним ал једва чујним гласом прошапута:</p> <p>— Лаку ноћ! сада не могу сутра ће те  
мо и ми тако чиниле, биле би можда боље прошле.{S} Јер сад тек видим, да нам је наше учење с те 
} Али брате мој, и ако је све већ давно прошло опет нам се приповетка не може по вашој вољи свр 
Ленка га чудно и неверујући погледа, па прсну у смеј. — Чудно му је зловоља и кисело лице долик 
е сличан израз...</p> <p>Ленка и Милица прснуше у смеј, а она се трже и порумени, јер виде, как 
бра — партија...{S} Другарице јој на то прснуше у смеј!</p> <p>— Та шта се церекате?{S} Хоћу и  
авити, ал’ гостима се што шта мора кроз прсте гледати — смејаше се она не пазећи много на своје 
ељу знате, да се и нехотице гледа „кроз прсте“...</p> <p>Добила сам од једног сељака на поклон  
 равна; па кад се другима гледало „кроз прсте“ у свима предметима, зашто се теби у појединима н 
д јој је он у присуству Ленке веренички прстен дао.</p> <p> — Нећу да га примим — говорила је о 
а учитељица онако својски прутом по врх прстију „одалами;“ а то је и онако у свези са тезом из  
ју кутију, коју није предала са осталим пртљагом.{S} Даринка и Милица међутим мирно заузеше сва 
убљених особа то нам га не могу више ни пружати и онда и наша љубав мора да престане.{S} Па ако 
уке! — рече Милица а Даринка јој такође пружи своју руку.</p> <p>У том стигоше до једне веће ст 
 свето, него је већ ишла на то да ономе пружи руку где ће моћи узурније живети и луксуз терати; 
е — рече доктор некаквим меким гласом и пружи руку своме пријатељу, коју овај радосно прими и с 
 <p> — Примам Вам понуду; и поруменивши пружи му руку, он је ту руку страсно стиснуо и у свом з 
ик.</p> <p>— Мило нам је — рече Даринка пруживши домаћину руку — А ја сам Даринка, а она је, ра 
детињој, кад га учитељица онако својски прутом по врх прстију „одалами;“ а то је и онако у свез 
 тим узе психологију и поче шаптати:{S} Психологија је наука...</p> <p>— Хајд’ штудирај од кори 
ица па затвори педагогију, и за тим узе психологију и поче шаптати:{S} Психологија је наука...< 
та неке имале право што су педагогију и психологију училе овлаш и на памет; тиме су бар стекле  
ам хтела господину доктору да служим за психолошку студију — примети она горко.{S} То би и њега 
спиту са својим ђачицама?</p> <p>Већина публике је обично чист сељак, што ни читати ваљано незн 
оју природу није да гладим децу ко неко пудлу; а и ти ћеш видити, како ћеш у школи проћи без те 
а нисам у таким околностима или баш те „пузавачке“ природе, па да пред сваким пузим, док општу  
 „пузавачке“ природе, па да пред сваким пузим, док општу симпатију и назив „препоручена“ не сте 
, видим, да су прокопале зид па кроз ту пукотину провлаче неко болно преболно дете.</p> <p>Дете 
ећамо на себи њихов и преко воље поглед пун поштовања, или изненађења.{S} Тај поглед је за ваља 
.</p> <p>Али како видим, табак је скоро пун.{S} Зато вас нећу даље мучити аманетима мудрих људи 
стан њен је чист и пријатан, осим тога, пуна јој је школа живахне и веселе дечице, која је сва  
 ти, већ од природе округли образи мало пунији...</p> <p>— Мушки послови! — рече Даринка, онако 
ријатније сне? — рече г. Коста погледом пуним братинске искрености и узрујаним гласом — На прим 
{S} Па опет кад дође до средине гробља, пусти суде на стазицу, па се упути гробу учитељичину.{S 
Али ја не знам — умеша се муж.</p> <p>— Пусти је само нека по вољи говори; чућеш после од мене  
е, па шта вреди љутити се?{S} Него боље пустимо Косту да сврши, — примети Даринка погледавши у  
о малој почивци — да је и код нас Срба: пут дугачак а време кратко; рад потребан и голем а силе 
ле — примети им она љубећи их.</p> <p>— Пут овамо води преко С. — рече Даринка — па сам синоћ с 
 и Ленка.{S} И оне су стране; али њихов пут је на другу страну, те очекиваху други влак, који с 
 обуче капут па и он без доручка и први пут без опроштаја са женом пође у општину.</p> <p>— Куд 
је трњем обрасло; али преко трња и води пут срећи, само треба воље и истрајности.</p> <p>— Тако 
е вазда питају из оног, што се последњи пут предавало, а последња лекција најбоље се и научи; а 
р паметни људи па ће вришко и теби дати пут; неће наше девојке бити попадије ни помодуше да им  
даде смести већ провлачећи дете и трећи пут кроз зид, некако смешном иронијом настави:</p> <p>„ 
олети већ примети:</p> <p>— Зар се твој пут морао баш данас десити!{S} Њиме си много изгубила.< 
нема тих проклетих ферија, или да један пут настану вечито па да је она тако к’о сад увек у мој 
 доктором тугујем. —</p> <p>Да те један пут те бриге опростим и загонетку решим, ево ти из мога 
<p>— По чему судиш?</p> <p>— Само један пут погледао сам јој мало ватреније у те — као што ти в 
а, него тек — лутка...{S} А тој: сретан пут! — и онако неће усрећити ни себе ни друге.</p> <p>— 
И тако је на моје заузимање добила тога пута сву тромесечну плату; а што је касније опет неуред 
вештаја одбијена, а срамоту што је тога пута та мала варалица морала осетити, може појмити тек  
у руци јој беше писмо, које је већ више пута прочитала па се и опет повратила па један став у њ 
ану, већ сиђите у ону велику кућу преко пута.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18840_C 
 ни си у вољи, па макар да једни по сто пута кажу да си учена!...{S} Јест, зна баба Мара све!“  
купном раду своме дају ми оне извештаја путем својих књижица и усменог исказа тек сваке суботе  
 ни стална школска послужитеља, који би путем звоњења могао деци јављати кад је време да у школ 
их врлина и способности.</p> <p>Тек тим путем могуће је мени поред незгода што их учитељи на се 
става и затим се од ње опростим.</p> <p>Путем сам много о томе размишљала; па и ако сам своју п 
 засађену околину, а Ленка чистећи свој путни шешир, што га је скинула била.{S} На послетку — к 
ко’ дочекати? — прекиде једна радознала путница, која се можда радовала, да ће уживати „сцену р 
цање.</p> <p>И тако је радознала дебела путница уживала бар „сцену растанка“.</p> <p>Међутим би 
до једне веће станице.{S} Ту уђе и више путница те им говор узе други правац.</p> <p>— Ено врх  
е у Т. сасвим задовољена.{S} Ту су наше путнице дочекали, осим родитеља још и сродници и познат 
 питаше она бацивши поглед на Даринчино путничко одело и шешир, што га је на главу метнула.</p> 
!</p> <p>— Како смо положиле и како смо путовале знате.</p> <p>— Али ја не знам — умеша се муж. 
викну имена оних станица, уз које ће се путовати.</p> <p>Наше познанице за часак се ужурбаше а  
— Баш ми је жао што смо осуђене саме да путујемо; а како је тамо све весело! — примети затим Ми 
 рече ми баба Наста лукаво ме гледећи. „Пуши му се глава од посла; него је он бацио око на госп 
си у ствари ако не боље, оно свима нама равна; па кад се другима гледало „кроз прсте“ у свима п 
 ће Даринка да каже? — та и она је нама равна, па погледај њену оцену!</p> <p>У том звонце зазв 
уђена; осећају ту неправду и друге мени равне сестре што су осуђене да више размишљају, но што  
и ако нису боље од нас, опет су нам бар равне.</p> <p>— Та већ видећемо -— гунђала је она — Нау 
епојмим женскињу, која ће се поред себи равних у туђинца загледати, и зато се и мени чини, да т 
зда и трн у оку види, док се у оку мени равних ни балвана не опажа...{S} И ту се за часак загле 
је можда и неби тако било — рече Милица равнодушно слегнувши раменима — Али овако баш што смо љ 
арија; а ја опет не могу да појмим вашу равнодушност.{S} Та зар ви не видите, да ће нам те, бај 
д нас Срба: пут дугачак а време кратко; рад потребан и голем а силе слабе, малене и растрзане н 
 помагачица остаје мени више времена за рад око развијања дечијега разума и осталих врлина и сп 
ест, — дода Милица — окушаће се и њихов рад и у животу; видиће народ и њихову ваљаност, а ту те 
аграда чиста савест и уверење, да ми је рад примерен потреби и по томе и користан.</p> <p>— Кад 
ину и Јелени — у госте дођете.{S} Он је рад да вас позна, а и ја мислим, да је већ време, да се 
на — али и опет велим, да се та брига и рад не исплаћује и да би паметније било да си мање ревн 
нању дечијем; а остало беше ми узгредан рад, који сам предузимала тек онда кад ми време допусти 
и на њихове поступке као и на целокупан рад у школи још две до три над-надзорнице.</p> <p>О цел 
нико обесити ни колајну за твој сувишан рад — дода још Милица.</p> <p>— И кад би хтела да се ус 
ати ваљано незна; они нам дабоме немогу рад наш оценити шта више, можда су нам до сад били и пр 
а баба, на којој се видело, да је „леку-рад“ мало више из чутурице гуцнула.</p> <pb n="37" /> < 
е обричем, да ћу после три године свога рада — ма где ја била — дати вам извешћа о свом раду у  
е смрти — пардон! после двадесет година рада „сјајну мировину“...</p> <p>Пишите ми о свему, па  
ер, да си после неколико година корисна рада, настанила се у каквој сретној кућици, уз друга, к 
особности мислим да сам стекла; труда и рада се не плашим, а и воље имам, па што буде могуће за 
је у своме заносу, да право и племенито раде, често проиграју своју личну срећу, и...</p> <p>—  
њена прва цедуљица у којој ме мољаше да ради тачнијег примања плате коју рекнем у њену користи  
ринка. — Поље на коме има учитељство да ради дабоме да је трњем обрасло; али преко трња и води  
 сматра школу као неко зло — које „моде ради“ мора да се трпи и плаћа. „Не ће бити попа ни попа 
правда хтела нанети.</p> <p>Него истине ради морам признати, да су ти извештаји већином благи и 
ене — већина решава.,..{S} И што већине ради не могу ову истином „филовану“ „кнедлу“ ћутећки да 
ам видиш, тако радила.</p> <p>— Па тако ради и већина примети јој муж а Милица и Даринка замишљ 
p> <pb n="50" /> <p>— Само ти увек тако ради, па ћеш далеко дотерати — примети јетко Ленка.</p> 
ћ радим тек по своме уверењу; а ко тако ради мора бити бар са собом задовољан.</p> <p>Ја знам н 
еданпут своју скамију надзирава; а само ради тога не искључујем из тога реда ни иначе најслабиј 
па је знала да је Србин злопамтило и да радије копа јаму своме но — туђину...{S} И за то је и о 
 зло делимо, па вас још и сад у мислима радије заједно представљам) И зато сам и ја своју срећу 
бности рећи.{S} И за то сам видиш, тако радила.</p> <p>— Па тако ради и већина примети јој муж  
 тога више неће бити!{S} Кад би ја тако радила видео би се мој грдан труд тек кад би моје учени 
е. — Остани ти Коста.{S} Оно што смо ми радиле и доживиле није тако опасне природе, да се баш т 
ам плод свога труда, а не тек вечито да радим без икаквог признања и награде.</p> <p>— Тако је! 
, па са удвојеном силом о пет прегнем и радим бар колико могу.</p> <p>— Могла би се мало и штед 
 због родољубља и мог уверења, да добро радим, и у овом забаченом селу лошије оцењена будем?{S} 
не обазирем на мњење своје околине, већ радим тек по своме уверењу; а ко тако ради мора бити ба 
но тек у танку кошуљицу.</p> <p>„Шта ту радите?“ запитам их кад сам им по обичају назвала: „пом 
учитељству.</p> <p>У селу је много теже радити но у вароши, па опет, сваки варошки учитељ и учи 
урадих критичара што умеју само језиком радити па ће ти пребацивати и најмању погрешку и недост 
рече Милица — по теби се види, да много радиш; здрава си, а слабија си но што си била у заводу. 
лица киселим лицем учитељује и да и она радо гледа доктора.{S} Па кад му она већ улива симпатиј 
у и недостатак.</p> <p>— Погрешке своје радо ћу чути, а хвале и не тражим — рече озбиљно Даринк 
а им чешће пишу.{S} Оне су ово последње радо обећале, и своје обећање су тачно и вршиле.</p> </ 
обии интересантно од нас удаљене ствари радо читају и да све’ остало иде — под купус...</p> <p> 
и ту слободу као и погрешке у приповеци радо опростити.{S} Особито кад им још кажем, да сам и ј 
ше осмеја но туге, а он би баш сад тако радо у њима видио сузе или бар оног благог израза и сму 
 једна радознала путница, која се можда радовала, да ће уживати „сцену радосна састанка.“</p> < 
оћели вас ко’ дочекати? — прекиде једна радознала путница, која се можда радовала, да ће уживат 
лом задржавано јецање.</p> <p>И тако је радознала дебела путница уживала бар „сцену растанка“.< 
писан и подвучен.</p> <p>„Е мој добри и радознали браца Коста“, прошапута и савије писмо „Још ј 
<p>— Шта си с том бабом имала? — питаше радознало муж и жена.</p> <p>(Даринка се насмеја) — Ево 
 својим околностима задовољна? — питаше радознало г. Коста.</p> <p>То баш не могу рећи.{S} И ја 
<p>— А за коју си се решио? питаше врло радознало г. Коста.</p> <p>— Право да ти кажем, избор м 
 <p>У почетку сам мислио да то чиним из радозналости и несташлука, но кад Ленка о феријама оде  
д је тако (а уз то смо својим успехом и радом незадовољни,) не треба се вајкати, него напустити 
ви.</p> <p>— Раменом не; ал’ енергичним радом и заузимањем много се шта поправило — примети Дар 
се можда радовала, да ће уживати „сцену радосна састанка.“</p> <p>— Неће ме дочекати.{S} Нисам  
и пружи руку своме пријатељу, коју овај радосно прими и својски продрма.</p> </div> <div type=" 
м родитеља још и сродници и познати, те радости не беше краја.</p> </div> <div type="chapter" x 
/p> <p>— Моја женица заборавља у својој радости да нас упозна — примети домаћин смешећи се — за 
ди пожртвовање и родољубље у незнатноме раду — сеоског учитељства?! </p> <pb n="24" /> <p>Дарин 
а где ја била — дати вам извешћа о свом раду у школи, и о мишљењу што сам га за то време о школ 
три над-надзорнице.</p> <p>О целокупном раду своме дају ми оне извештаја путем својих књижица и 
х се не тичу.{S} Но уз све то беше опет разборит човек и <pb n="44" /> крајна добричина.{S} За  
ти је милија лутка и лептир, од благе и разборите женскиње?</p> <p>То не, ал ти знаш, да ја ни  
желимо и тражимо од женскиње озбиљност, разборитост и здраво мишљење; али само у теорији а у пр 
 остале душевне врлине на првом месту и разборитост онда можеш бити уверен, да су докторове реч 
оме подобне ствари, а код неких је опет разборитост, искреност и друге душевне врлине. (И зато  
удно дрхтао; али у исти мах беше јој се разбудила ћерчица те тепаше: „мама, мама“ и то јој не д 
ица остаје мени више времена за рад око развијања дечијега разума и осталих врлина и способност 
из оних предмета што служе поглавито за развијање разума.</p> <p>— Ти као да ниси помишљала на  
 савесног и ваљаног учитеља треба да је развијање ума и оплемењавање срца дечијег; а уз то треб 
е нестало још пре но што се љубав могла развити.</p> <p>— Но да је већ ту била, ко’ велим, теже 
 муж — Ако Даринка и Милица тако стану „разводити“, нећемо ове ноћи ни тренути.</p> <p>— Не бој 
а“.</p> <p> И Милица приђе гласовиру па разгледајући неке ноте, што се ту нађоше испитујући пос 
о — рече он тоном којим се с гостима не разговара.</p> <p>— Та још је рано, — рече она не приме 
малој почивци Милица. — Него боље да се разговарамо, и онако ћемо се брзо растати; а волела бих 
 сахата дневно — један до два — у живом разговарању са децом, што дечији ум ни мало не мори а м 
који је такође од када се јутрос с Вама разговарао врло зловољан.{S} Мора бити да болујете обој 
тишину Ленка.</p> <p>— Бар ћемо се дуже разговарати — рекоше јој у исти мах обе другарице. </p> 
 <p>Још док се г. Коста и доктор у врту разговараху, уђе Даринка збуњеним лицем Ленци у собу.</ 
дућој станици остави их госпа опет, али разговор се опет дуже времена не поче, ма да им се на л 
воје дечице, те тако прекидоше пређашњи разговор.</p> <p>На идућој станици остави их госпа опет 
ије, и то на две године касније од оног разговора наших познаница о имендану г. Косте.</p> <p>Д 
препоруком свршиле!.</p> <p>Ти си данас раздражена, па боље — дремај! — рече јој Даринка па се  
и предмети што сам ја најпре деци добро разјаснила и у којима сад већ није неопходно нужно учит 
ако женијалне, па треба више стрпљења и разлагања.</p> <p>— Шта неће огорчење изнаћи — насмеја  
“; а карактер Српкиње и туђинке врло је различит.{S} Туђинка брате, и кад те љуби и не љуби сре 
је најлепшу крушку“...</p> <p>— Укус је различит — примети му само доктор, али се за неколико т 
</p> <pb n="30" /> <p>— И то је довољан разлог, да и теби Коста, баш ни једна није веровала.</p 
ога — настави — овде сам имала и других разлога.{S} Приметила сам већ одавно, да Милица киселим 
 за тај одсудан корак и других важнијих разлога и покретача — настави жена — Јер треба да знаде 
 свога гласа за мене из мени непознатих разлога, па је држала, да мећу нама — као обично међу С 
ице до корице, па ваљда ћеш сутра знати разложити, какав се процес дешава у души детињој, кад г 
есто и као извињујући се рече:</p> <p>— Разљутило ме, што се ми мушки вечито правимо важни те ж 
нише.{S} Заиста, треба само да се добро размислиш, па ћеш наћи, да је код нас Срба у томе погле 
{S} То би и њега довело у неприлику, да размишља.{S} А тада би можда стекао према мени и симпат 
 доведем у искушење, кад покуша и он да размишља...</p> <p>Последње речи опет је изговорила с и 
 да се у томе добу и о љубави озбиљније размишља.</p> <p>— Разуме се — рече Ленка — али не баш  
: „мама, мама“ и то јој не даде да даље размишља.</p> <p>У том дође и г. Коста.</p> <p>— Јел’ у 
 да тек пословицу цитира, а слабо о њој размишља.</p> <p>— Тако је, — рече Ленка и опет седе —  
ени равне сестре што су осуђене да више размишљају, но што је то некима по вољи...</p> <p>Коста 
ем рећи, али кад будем о томе озбиљније размишљала, казаћу ти — рече она и устаде.</p> <p>— Хај 
опростим.</p> <p>Путем сам много о томе размишљала; па и ако сам своју поуку у здравственом пог 
Милица, на пример, није о њој никад, ни размишљала, па се опет удала...</p> <p>— Волео би знати 
реба метод, по коме се можда такође без размишљања и механично владају.</p> <p>— Камо срећа, да 
дноћа или чак и необразовање; а озбиљно размишљање за нас је увек гордост, славољубље и сувопар 
и пројекте, по којима ћу учитељовати, и размишљати, како је то „благодатно“ стање, кад се најпр 
а — А на послетку, боље је и то него да размишљаш о метафизици — твојој проклетој учитељској св 
изгори остаје пепео који временом ветар разнесе...</p> <p>Гориво љубавно долази од особе коју љ 
е женскиње код неког стола претовареног разним књигама, рукописним белешкама и цртежима.</p> <p 
о допустите, да тим белешкама независно разполажем, одмах ћу се дати на посао.</p> <p>— Нама и  
нашег краја тек нас три, а други и први разред не хте да нас чека, — одговори јој Даринка.</p>  
— али ја сам заборавила рећи, да на цео разред тај пази један од двеју главних надзорница и тих 
} Педагогија Милице Г. приправнице III. разреда.</p> <p>— И ти, Милице, баш мислиш, да ћеш на б 
ине плате, а уз то има да наставља по 6 разреда и 100 — 200 деце (разуме се, ако стане у школу) 
рошки учитељ и учитељица са највише два разреда, ужива по 4 — 7 стотина плате, једно сеоско учи 
н начин.{S} Упала сам у школу са четири разреда и преко стотине деце, која уз то редовно школу  
ћи не могу.</p> <p>— Али шта је с првим разредом, — питаше Ленка — он ти тек неможе писмена изв 
ко можда мисле и праве туђинке о својим разсестрама што се по србише. — рече г. Коста и не мисл 
е времена за рад око развијања дечијега разума и осталих врлина и способности.</p> <p>Тек тим п 
едмета што служе поглавито за развијање разума.</p> <p>— Ти као да ниси помишљала на злобу и за 
— Па зашто смо онда људи?{S} И камо нам разума и хваљеног родољубља?!</p> <p>— Да се само од ро 
ћину руку — А ја сам Даринка, а она је, разуме се, Милица.</p> <p>И ту се онако својски и српск 
 се нисам у Ленку заљубио.{S} То ме је, разуме се по себи, доста муке стало, али и опет сам „ме 
и о љубави озбиљније размишља.</p> <p>— Разуме се — рече Ленка — али не баш свако.{S} Милица, н 
ругарицу; па кад јој на лицу виде да је разуме, осмељена настави:</p> <p>— Јест, ја не спадам у 
 општинском стану.{S} Твоје закључивање разуме се дакле већ по себи; него сврши што пре да и др 
ато одређену књижицу.</p> <p>По себи се разуме да овамо спада понављање предмета и тек они пред 
смо се познали и узели, а то се по себи разуме, те није нужно ни да кажем.</p> <p>— Шта није? — 
 приближим настави међу тим Коста — Али разуме се да сам пре тога постао са свим озбиљан човек. 
 мање завиривати у мој прозор.{S} Овако разуме се, да сам те морала избегавати, ако сам хтела д 
наставља по 6 разреда и 100 — 200 деце (разуме се, ако стане у школу).{S} И ту онда покажи прис 
 видим, да нам је наше учење с темељним разумевањем и дало оцену лошију од знања; а уз то и зат 
е трже и још јаче порумени.</p> <p>— Не разумем те? — рече г. Коста питајућим изразом.</p> <p>— 
е воли, па и ако се сад и сама добро не разумем, опет видим, да ми је мио и да га поштујем; а љ 
 ни један учитељ ни учитељица на селу — разумете ли? — на селу, рече, кад на Даринчином лицу ви 
— опозицију...</p> <p>Уверена сам да ме разумете; а кад ме схватите онда вам је и јасно, да нам 
 Корете мој поступак, — поче она — и не разумете ме.{S} Е, па чујте!{S} Доктор Гавриловић је пр 
 се да је уз тебе дете, које те не може разумети кад више што осим љубави од ње желио будеш.</p 
 питајућим изразом.</p> <p>— Лако ме је разумети.{S} И ја сам пробирачица, па не могу да се зад 
ту врсту искушења, па да вас баш немогу разумети. — рече смешећи се Даринка. — О, наилази и на  
 1746. године“ шапуташе у сну али доста разумљиво Даринка.</p> <p>— Аха! — историја педагогије  
ута: „Ти си ме научила Богу се молити и разумно живити, и то ти нећу заборавити!“ а очи јој се  
’ онда ће ти дете дуже боловати.{S} Кад ракија у соби ври, шкоди и здравима, а болесника може и 
нела у шталог.{S} Та боље је да ми се и ракија поквари, него да ми пропадне моје слатко и памет 
соби, и заиста, опазим за пећком кацу с ракијом а на пећи озго био је кошар са комловом и некол 
у“, настави забринуто и тужно „ома би и ракију изнела у шталог.{S} Та боље је да ми се и ракија 
<p>„Зар ви немате штале, кад сте у соби ракију налили?“</p> <p>„Имамо, ал’ о’де ће се пре крену 
је оштро погледам и метнем руку на њено раме. „Нисам ја баш тако небојша, бојим се ја бога већм 
/p> <p>— Па браним ја — рече он слежући рамени — Мене то ни тада није љутило.</p> <p>Шта више а 
p>— А да шта ћу? — рече Даринка слегнув раменима. — Ни моје срце није машина, па да навијем осе 
било — рече Милица равнодушно слегнувши раменима — Али овако баш што смо људи, себични смо.{S}  
вет поправио, па нећете ии ви.</p> <p>— Раменом не; ал’ енергичним радом и заузимањем много се  
ароду.</p> <p>— Можда Ал’ нико још није раменом свет поправио, па нећете ии ви.</p> <p>— Рамено 
и љути.</p> <p>— Свет се не може једним раменом исправити; а себичност је најопштије својство ч 
е свет цени, та судба прати мене још из ране младости моје.{S} Јест, мени се вазда и трн у оку  
ују ти, да су створене, да трпе, теше и ране лече; а то је брате, својство што ствара најсретни 
да у школу дођу, и с тога су деца вазда раније у школи но што би требало.{S} Ја сам покушавала  
питаше га опет она.</p> <p>— Требао сам раније доћи, да видим како се пренемажеш и како си се „ 
прозор, који се од неко доба поче много раније завесом застирати.{S} И тако ја сиромах, дођох д 
ам се без нужде ја.</p> <p>„Тако треба, рано моја,“ поучи ме једна баба, на којој се видело, да 
остима не разговара.</p> <p>— Та још је рано, — рече она не приметивши то.</p> <p>— Ти се додуш 
ишта не тиче.</p> <p>Једнога јутра врло рано дође доктор Гавриловић своме пријатељу Кости, ког  
оде од куће љутит што је Даринка јутрос рано отишла без његова знања с госпођицом Драгом у X. А 
дан „егземплар“ од те врсте изузетнога „раритета“ те се на вас моје речи и не могу односити.{S} 
о Милица већ дрема.</p> <p>— Ко’ велим, расанићу се док чујем колико је табака папира она потро 
овом случају много напора стало, — рече расејано она — мени је ближа 27. но 17. година.</p> <p> 
 савесно вршење свога позива — одговори расејано Даринка.</p> <p>— Свакој од нас — понови дремљ 
— логика.</p> <p>— Рђав рачун — примети расејано Даринка.</p> <p>— Ха! —- Ха! баш к’о да је она 
, што смо саме, — дода Ленка — ја нисам расположена за весеље. </p> <p>— Теби је све твоја свед 
 сте уверене.{S} Па кад сте већ за шалу расположене, казаћу вам, какви се снови плету у мојој м 
ома, па отуда ти узвици и врева.</p> <p>Растанак тај беше веселотужан; јер и највеселијима међу 
знала дебела путница уживала бар „сцену растанка“.</p> <p>Међутим била је у Т. сасвим задовољен 
е већ време, да се опет видимо и да при растанку из школе задату реч испунимо.</p> <p>Ми се обо 
да се разговарамо, и онако ћемо се брзо растати; а волела бих знати, шта ће теби, Даринка, глав 
и највеселијима међу њима било је тешко растати се са другарима и другарицама са којима братињс 
потребан и голем а силе слабе, малене и растрзане на хиљаду страна.{S} И за то се и не држим на 
теде забавити.{S} Шта више то ме је баш растужило.{S} По томе сам видила, каквим осећајима прим 
те, да ће нам те, бајаги „даровите“, на рачун својих препорука и одличних сведочаба сва најбоља 
дошла је на ред — логика.</p> <p>— Рђав рачун — примети расејано Даринка.</p> <p>— Ха! —- Ха! б 
ар још није свршена.{S} Ми смо правили „рачун без бирташа“.{S} А ко зна шта ће на то мој и твој 
ице, дошла је на ред — логика.</p> <p>— Рђав рачун — примети расејано Даринка.</p> <p>— Ха! —-  
изостајање од школе, душу оплемењавати, рђаве навике одвикавати а уз то и из знања ваљан успех  
ди по сведоџби!</p> <p>— Па и наше нису рђаве.</p> <p>— Нису.{S} Ал’ могле су бити и боље; та и 
орала је та неправедна оцена грдан и од рђавих последица утисак оставити.{S} Та и ти си у ствар 
во три године искусиле.</p> <p>— Зар је рђаво учинила, што се удала? — питаше он.</p> <p>— То н 
„штедње“ пита на пример мене:{S} Шта је реагенс на скроб? онда, кад се већ ретко ко тога сећа.{ 
ако и „женијалним дусима“ нису увек сви реагенси и сва својства тела на уму.{S} Онда дабоме лет 
ине свога учитељевања била сам и сувише ревносна, па сам хтела да поучавам и ван школских часов 
> <p>— Шта? — оно што и свакој од нас — ревносно и савесно вршење свога позива — одговори расеј 
о да је добро и сувише занет и у делању ревностан.</p> <p>Да поправи своју погрешку пристаде у  
аћује и да би паметније било да си мање ревностна.{S} Нико ти неће добру вољу уважити, него ће  
{S} Осим тога научила сам од ње да и са ревношћу и доброчинством може човек непријатеља стећи,  
ати из оних предмета што истога дана на ред долазе, и за тим по својој увиђавности прибиљежити  
 заборавила, да још Даринка и Милица на ред долазе.</p> <p>— Доселила сам се амо сасвим сама —  
а ћу говорити из повеснице, дошла је на ред — логика.</p> <p>— Рђав рачун — примети расејано Да 
 а само ради тога не искључујем из тога реда ни иначе најслабију или најгору све док сама не ув 
азреда и преко стотине деце, која уз то редовно школу полазе тек од новембера до половине марта 
ена да је остало већ доста утврђено и у реду.</p> <p>Тиме сам дабоме општину задовољила но не с 
пособности и шта знам ја, шта још ви не ређате.{S} А нећете да се сетите, да смо и ми људи — ре 
а, била је то: што се у том тренутку са резигнацијом насмешила и можда тихо уздахнула; осим тог 
оно стање, што сам га осећала кад ми је рекао да ме воли, а ако је то, онда је већ и наступила. 
 а друг му настави:</p> <p>— Што сам ти рекао знадеш и из искуства.{S} И мени је Ленка изгледал 
ори, — примети шаљиво г. Коста — ја бих рекао, да су злобне, а овако само те морам сетити, да и 
.</p> <p> — Красан човек тај мој Сава — рекла је за тим шаљиво она. — Само данас ми је и сувише 
он.</p> <p> — Ко би све у напред знао — рекла је у смеју она.</p> <p> — Тако је! прошапута докт 
а је госпођа, па све зна! ..{S} Тако је рекла и снаш’ Пели, да не иде код мене, да јој бајем пр 
.</p> <p>— Тако је.{S} Узела сам кола и рекла јој, да морам нешто важно дома телеграфисати, па  
цију женскиња...</p> <p>Јест, оне су ми рекле, драги мој Саво, — рече за тим шаљиво и добре вољ 
о хладне водице!“</p> <p>„Одмах тетка,“ рекло је девојче; али кад је после 10 минута воде из бу 
аше да ради тачнијег примања плате коју рекнем у њену користи одбору и црквеној општини.</p> <p 
на из заноса трже, нудећи ме да седнем, рекох јој, да дете сувише не утопљава нити да собу тако 
е ће се пре кренути“.</p> <p>„Тако је“; рекох јој ја „ал’ онда ће ти дете дуже боловати.{S} Кад 
никог не боји!“</p> <p>„Вараш се бако!“ рекох ја па је оштро погледам и метнем руку на њено рам 
ђала, утишах своју злу вољу па јој само рекох:</p> <p>„Зар ви немате штале, кад сте у соби раки 
а њега тада нисам познавала те јој само рекох, да се српски не каже госпођа фрајла него госпођи 
да своје другарице.</p> <p>— Којешта! — рекоше у исти мах обе другарице. — Остани ти Коста.{S}  
/p> <p>— Бар ћемо се дуже разговарати — рекоше јој у исти мах обе другарице. </p> <pb n="23" /> 
брећи. — Примате ли?</p> <p>— Примамо — рекоше обе другарице.</p> <p>— Него онда се морамо код  
не, да јој бајем протисли, него да мете рена на груди и да иде код доктора — а чим сам жени оба 
ни један мушки, а она, баш к’о у пркос, ретко је куд ишла, те јој се не могох придружити ни у п 
 свету <pb n="52" /> казује ми, да људи ретко из истинског поштовања поступају.{S} А за брак је 
који и кад се исхлади може планути, али ретко ватром-љубави, а обично ватром — злобе и мржње... 
а је реагенс на скроб? онда, кад се већ ретко ко тога сећа.{S} Тако исто падне на мене коцка, д 
} А ко зна шта ће на то мој и твој баба рећи.{S} Они могу још све покварити...</p> <p> — А зар  
шећи се — на да чујемо шта ће и Даринка рећи; јер ено Милица већ дрема.</p> <p>— Ко’ велим, рас 
 — одговори она — али ја сам заборавила рећи, да на цео разред тај пази један од двеју главних  
ветске критике; — рече Ленка — а шта ће рећи и претпостављена власт, кад се не преће све што је 
добила.</p> <p>— То би могла она и теби рећи — бранила се Ленка, но и опет порумени и заћута.</ 
p> <pb n="45" /> <p>— Заборавила сам ти рећи, да ме је синоћ молила твоја познаница госпођица Д 
 свет о мени и моме знању и способности рећи.{S} И за то сам видиш, тако радила.</p> <p>— Па та 
киде је у речи Милица. — Није доста тек рећи, него и показати га. — И ту се презриво насмеја.</ 
>Шта више ако ћу да будем искрен, морам рећи, да сам се баш онда љутио, и то баш на себе самог, 
је ваљана девојка.{S} Али опет ти морам рећи, да се у Даринци вараш.{S} Ти си најбујније доба т 
и домаћин смешећи се — зато морам и сам рећи, да сам јој муж Коста Т. овдашњи бележник.</p> <p> 
опет замислила.</p> <p>— Сад ти не умем рећи, али кад будем о томе озбиљније размишљала, казаћу 
а мудрих људи, него ћу вам ’нако просто рећи, да сам се — удала још пре три месеца.</p> <p>Знам 
дознало г. Коста.</p> <p>То баш не могу рећи.{S} И ја патим са незгоде што су је оне већ навеле 
на лицу пређе у осмеј — Али толико могу рећи, да од тога доба никад не сањам.{S} Чим хоће да ме 
Пишите ми о свему, па не заборавите још рећи, хоћете ли и малу Смиљу за учитељицу изобразити?{S 
 Ленка је испитујући погледа.</p> <p> — Реци ми Милице искрено — рече за тим — волиш ли ти њега 
е ковале и свакојако се мучиле, па дед’ реци што нисмо сковале срећу као Анђа? </p> <p>— Опет А 
оме идем њезиној тетци у X. Ја сам дала реч а мислим да је и теби право.{S} Поћи ћемо одма сад, 
у, и...</p> <p>— Ленка! упаде јој муж у реч — ти вређаш.</p> <p>Зна она да је за то и сувише во 
.</p> <p>— Сам си крив био — упаде му у реч она. — Требао си имати на уму, да сам ја осим усамљ 
вена песника и да си речит — упаде му у реч Ленка.</p> <p>— То је за оно „на ствар“ — примети с 
и плиткоћу неких...</p> <p>Али последњу реч прогута и нагло устаде приђе опет својим кошницама  
идимо и да при растанку из школе задату реч испунимо.</p> <p>Ми се обоје тврдо надамо, да ћете  
о погледа, па љутито, али више за себе, рече: „Право кажу да — ал’ боље да ћутим; та се никог н 
ад се о свачем већ доста наразговарале, рече Ленка молећим гласом и погледом, да је већ касно,  
ељица на селу — разумете ли? — на селу, рече, кад на Даринчином лицу виде, да већ зна шта ће да 
еш за што, па опет друге престижеш! ... рече иронично и јетко он и оде из куће.</p> <p>— Твој м 
знати како ти, Даринка о љубави мислиш? рече Коста, видећи да се на ту примедбу Даринка и опет  
p> <p> — Стара је, ал’ и вечито нова! — рече он па устаде и нагло је узе за руке. — Јест, госпо 
цртежима.</p> <p>— Читаво брдо књига! — рече једна од њих тарући очи — Ево још нисмо ни летимиц 
/p> <p>— Тако видиш, то ми се допада! — рече Коста — сад видим да твоја љубав није много значил 
>— Ни кост ми врана у тебе не донела! — рече Ленка гледећи кроз прозор на варош, па одступи од  
n="34" /> <p>— Бићу ти јако обвезана! — рече такође у шали Милица — само још морам приметити, д 
часак замислише. </p> <p>— Знате шта! — рече по томе Даринка — ми ћемо све три временом бити уч 
дуже да послужи.</p> <p>— Опет народ! — рече јетко Ленка — а нећеш да знадеш, да се од родољубљ 
поруменивши ућута.</p> <p>— Кажи све! — рече Коста — иначе ни ја не видим узрока за...</p> <p>А 
оворила.</p> <p>— Мани се детињарије! — рече озбиљним тоном Даринка — И мени је дабоме тешко, ш 
 — дода још Ленка.</p> <p>— Ево руке! — рече Милица а Даринка јој такође пружи своју руку.</p>  
 жениним новцем...</p> <p>— Вараш се! — рече враголастим осмејом Милица — То је можда тако код  
х усијаних руку.</p> <p> — Госпођице! — рече он потресеним гласом — зар је то одговор?</p> <p>  
ки позив!</p> <p>„На ствар“, Ленчице! — рече јој опет смешећи се муж — Ако Даринка и Милица так 
ало пунији...</p> <p>— Мушки послови! — рече Даринка, онако и не мислећи, баш као што често и м 
и данас раздражена, па боље — дремај! — рече јој Даринка па се обрте опет Милици.</p> <p>— Ајд’ 
лен и поверљив остати?</p> <p>— Нико! — рече Милица; а Ленка још дода:</p> <pb n="30" /> <p>— И 
агодаран позив...</p> <p>— Тако ћемо! — рече Милица. — Место да је храбриш, ти јој напомињеш не 
жено у своме дневнику.</p> <p>— Гилт! — рече домаћин онако по српском обичају.{S} Затим донесе  
настави; хоћу још да чујем и Даринку! — рече јој муж, па се уозбиљи и опет узе оловку.</p> <p>— 
доше.</p> <p> — Незнам; а и нашто ћу! — рече она.{S} Један дан Даринчиног отсуства више се осећ 
ло.</p> <p>— Та ти се море баш љутиш! — рече му доктор зачуђено мерећи га — још се нисам с Мили 
 Коста.</p> <p>— Е на почни од краја, — рече весело Милица — а Коста је, к’о што смо данас чуле 
“ и педесет машлија на себе натрпала, — рече он гласом који је за шалу сувише озбиљан био.{S} Н 
олико хоћеш, али сан је сенка живота, — рече Даринка, а преко лица као да јој прелети тужан изр 
або о њој размишља.</p> <p>— Тако је, — рече Ленка и опет седе — Али и ми смо ово три године ко 
једне болести.</p> <p> — Није могуће, — рече опет Милица. — Коста зацело пати од џепне болести; 
ло је узе за руке. — Јест, госпођице, — рече затим нежно и ватрено гледајући јој у очи — она је 
мораш ме сад предпостављати и кавани, — рече Ленка пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Кол’ко на 
јер нисам заслужила.</p> <p>— И ниси, — рече скоро строгим гласом Даринка — Требала си делати п 
 почети? — питаше Ленка. — Запрви ти, — рече Даринка.</p> <p>— Одакле да почнем? из писама већ  
 — Овде ћу, као што знате кола узети, — рече затим — па хајд’те и ви самном.{S} Ја бих врло вол 
илицом имадеш више среће него памети, — рече љутито па обуче капут па и он без доручка и први п 
ест, оне су ми рекле, драги мој Саво, — рече за тим шаљиво и добре воље господин Коста — да је  
би у овом случају много напора стало, — рече расејано она — мени је ближа 27. но 17. година.</p 
е разговара.</p> <p>— Та још је рано, — рече она не приметивши то.</p> <p>— Ти се додуше никад  
мет, већ срце.</p> <p>— Добро, добро, — рече Ленка шаљиво — ал’ за то не мораш ти баш о њему са 
и вазда се морамо освртати и на децу, — рече она замишљено.</p> <p>— Бадава се браниш — рече Ми 
че Ленка.</p> <p>— Одбити — дабоме... — рече узрујаним гласом. — Али... па поруменивши ућута.</ 
 својим разсестрама што се по србише. — рече г. Коста и не мислећи много о својим речма.</p> <p 
ише у памети, па могу и после додати. — рече он и поче:</p> <p>— Сека Наста није лагала — Ја са 
ушења, па да вас баш немогу разумети. — рече смешећи се Даринка. — О, наилази и на мене почешће 
 их.</p> <p>— Пут овамо води преко С. — рече Даринка — па сам синоћ сврнула и по Милицу.</p> <p 
 добро било, да није светске критике; — рече Ленка — а шта ће рећи и претпостављена власт, кад  
трећа. — Та све жмиркаш.</p> <p>— Ја? — рече Даринка па протре очи —- Ал’ нека, треба и ја да з 
аљда нећеш тврдити да идемо у натраг? — рече јетко Даринка. — Поље на коме има учитељство да ра 
 ти ниси никад сањала пријатније сне? — рече г. Коста погледом пуним братинске искрености и узр 
— Та што сте се замислили г. докторе? — рече сад весело Ленка. — То нимало не доликује ни Вама  
аче порумени.</p> <p>— Не разумем те? — рече г. Коста питајућим изразом.</p> <p>— Лако ме је ра 
ти јетко Ленка.</p> <p>— А да шта ћу? — рече Даринка слегнув раменима. — Ни моје срце није маши 
ућеш после од мене што ти још устреба — рече му Даринка.</p> <p>— Да си ти Даринка добила место 
аморфозу донела је неповољна сведоџба — рече опет са осмехом Даринка.</p> <p>— Бадава се ти сме 
— Па шта то чини, само кад сам здрава — рече Даринка насмешив се.{S} Та добро знадеш да је и тв 
 до цељи и споро ходећи.{S} Осим тога — рече смешећи се — нисам никад ни била „чедо среће“ па н 
меши.</p> <p> — Тако; то ми се допада — рече Ленка — а не она натуштеност!{S} Ето до који дан о 
е срећу као Анђа? </p> <p>— Опет Анђа — рече Даринка — Та мани је већ једном! зар је сва срећа  
 није веровала.</p> <p>— Па браним ја — рече он слежући рамени — Мене то ни тада није љутило.</ 
ости, што си и нехотице истину казала — рече Ленка па се и опет засмеја.</p> <p>— Мани се церек 
<p>— Види се да си свој занат испекла — рече шаљиво домаћин.</p> <p>— То не поричем, — дода му  
ремати не може! — сувише се влак дрма — рече по малој почивци Милица. — Него боље да се разгова 
— Ни једно ни друго, већ само збуњена — рече Ленка — онако не бејах задовољна, а знала сам да ћ 
павају?</p> <p>— Та тек је четир сата — рече г. Коста. — Неш кажи ти мени момче, шта још оклева 
вдашњи бележник.</p> <p>— Мило нам је — рече Даринка пруживши домаћину руку — А ја сам Даринка, 
 воље и истрајности.</p> <p>— Тако је — рече шаљиво домаћин — а Ленка је хтела утрвеном стазом  
ћу је усрећити; само ако ме не одбије — рече доктор некаквим меким гласом и пружи руку своме пр 
.</p> <p>— Аха! — историја педагогије — рече Милица — и у сну јој Песталоци у памети!</p> <p>—  
много хладнија и себичнија од Даринке — рече г. Коста скоро зловољно. — Осим тога њу свет по за 
 учим, него тек казујем своје мишљење — рече Даринка. — А тај правац чини ми се, да треба према 
што знадем свуда беху ваљане женскиње — рече озбиљно Даринка — Али твоје речи Коста, не морају  
 Ја те брате нећу одвраћати од намере — рече сад Коста — јер и Милица је ваљана девојка.{S} Али 
збиљније размишља.</p> <p>— Разуме се — рече Ленка — али не баш свако.{S} Милица, на пример, ни 
ко протрчао.</p> <p>— Причинило ти се — рече доктор. — Ја нисам ништа чуо.</p> <p>— Чуо сам, ал 
игентних људи!</p> <p>— Промислићу се — рече на то поруменивши доктор — само напред кажем, да с 
езале.</p> <p>— Остаћу, кад допуштате — рече г. Коста.</p> <p>— Која ће почети? — питаше Ленка. 
нећете да се сетите, да смо и ми људи — рече она дошавши у ватру.</p> <p>— Гле, гле, још ћемо с 
 томе озбиљније размишљала, казаћу ти — рече она и устаде.</p> <p>— Хајдемо у кућу — примети за 
 и — мода.</p> <p>— Немој претеривати — рече сад Милица уклонивши се с прозора — оне и ако нису 
могла си га просто одбити а не бегати — рече Ленка.</p> <p>— Одбити — дабоме... — рече узрујани 
, па што буде могуће зацело ћу успети — рече Даринка одважно, а образи јој се чисто запламтеше. 
 Грозно или не; ал мени се тако слути — рече замишљено Даринка. — А у осталом ви ћете можда и б 
ама признајеш, да и тебе штошта тишти — рече ироничким осмејом Милица.</p> <p>— Има природа што 
— Има природа што их тек патња челичи — рече замишљено домаћин.</p> <p>Даринка се трже и поруме 
у узглавницу.</p> <p>— Ћути па спавај — рече оштро Милица — За моју природу није да гладим децу 
о да ти кажем, избор ми је врло тежак — рече збуњено доктор — обе високо ценим, ал’ опет претпо 
ку.</p> <p>— Ти си му обећала почетак — рече шаљиво Ленка — а ја и он ваљда ћемо и остало накрп 
— викну скоро Милица.</p> <p>— Незнам — рече Даринка а озбиљни јој израз на лицу пређе у осмеј  
 Даринчин поглед.</p> <p>— Готова сам — рече она. — Али ти си твој посао давно напустио, мој го 
оје радо ћу чути, а хвале и не тражим — рече озбиљно Даринка — за мене је довољна награда чиста 
<p>Зна она да је за то и сувише волим — рече Ленка погледавши другарицу; па кад јој на лицу вид 
трави.</p> <p>— Нећу брате да те учим — рече даље г. Коста — али добро пази; Даринка је чисто з 
аху.</p> <pb n="33" /> <p>— У осталом — рече Милица кад виде, да је Даринка не верујући посматр 
а врати своје собе.</p> <p>— На посао — рече он тоном којим се с гостима не разговара.</p> <p>— 
се ви како знате, а ја морам на посао — рече Ленка и оде у кујну.</p> <p> — Хоћете ли нам до го 
p>Кад се доктор од свог друга праштао — рече му овај:</p> <p>— И с нама можеш бити сретан у доб 
Кад се твој „маневар“ неби мене тицао — рече болним осмејком она — и ја бих тако судила.{S} Али 
— Шта сам знао, циљ освећује средство — рече смејући се он и за то је у овоме месту од то доба  
еш.</p> <p>— Како то?</p> <p>Ето тако — рече Коста. — Она је добра срца а и образована је, али  
имети Милица.</p> <p>— То и јесте зло — рече Ленка. — И образовани људи слабо се обзиру на прав 
ља живети даје можда и неби тако било — рече Милица равнодушно слегнувши раменима — Али овако б 
испит.</p> <p>— Само да добро прођемо — рече на то Милица.</p> <p>— Та пасти тек нећемо! примет 
мужа.</p> <p>— Није ми ни то противно — рече весело она — Него шта ти велиш, госпођице Шултесов 
еда.</p> <p> — Реци ми Милице искрено — рече за тим — волиш ли ти њега здраво?</p> <p> С Миличи 
зазлености и поверења — у срце женино — рече Коста правећи се озбиљан а овамо му очи казиваху к 
 сам ти опазио, да у штали музе краву — рече му рукујући се — а гошће ти зацело још спавају?</p 
>— Косту сам опазио где оде у општину — рече он кад их је поздравио. — Али камо госпођице Дарин 
и си твојим ћеретањем већ прешао меру — рече му опет жена смејући се — Ко те пита шта си ти зак 
ам, ал’ ваљда је било у суседном врту — рече г. Коста па се спусти на оближњу клупу, а доктор с 
 ти кажем како ми је ово дана на срцу — рече доктор не дижући очију.</p> <p>— Е, онда се и сам  
а бих волела да нас данас не остављаш — рече Ленка молећим погледом.</p> <p>— И мени је жао — в 
— Ти од неко доба и сувише црно видиш — рече Милица — а тиме чиниш неправду нашем драгом народу 
 замишљено.</p> <p>— Бадава се браниш — рече Милица — по теби се види, да много радиш; здрава с 
адох и незадовољна.</p> <p>— Гле, гле.— рече Милица — Та ти си боља но многе од нас.</p> <p>— Н 
о патити се и гледати га како се мучи,“ рече ми мати детиња са уздахом и сузним очима.</p> <p>„ 
о гледа кроз прозор.</p> <p>„Бре није;“ рече ми баба Наста лукаво ме гледећи. „Пуши му се глава 
ти и оно, што је Коста пре тога хтео да рече.</p> <p>Ленка се на ту примедбу трже и порумени.{S 
инце.</p> <p>— У хиљади можда тек једна рече поносито Ленка — а што је више, то се жртвовало мо 
ем ладнити.</p> <p>— Дакле чујмо и тебе рече домаћин, и узе оловку.</p> </div> <div type="chapt 
седе на старо место и као извињујући се рече:</p> <p>— Разљутило ме, што се ми мушки вечито пра 
и прозборио, а кад му Милица ћеретајући рече да јој сад није потребна његова помоћ у погледу уд 
ном лицу нестаде осмеха, па поруменивши рече простодушно:</p> <p>— Лагала бих, кад би порицала. 
ледав.</p> <p>Она се трже и поруменивши рече:</p> <pb n="29" /> <p>— Опрости, то је говорила уч 
 свету стећи.</p> <p>— Тако и ја мислим рече Ленка — и зато ми је и неправо, што ће ти паразитс 
знемогло тело мучаше, те молећим гласом рече:</p> <p>„Милка, додај ми мало хладне водице!“</p>  
и после неколико тренутака ћутања, живо рече:</p> <p>— Моји санови су друге врсте, — а да и ја  
 снађе, себи дошла, насмеја се и шаљиво рече:</p> <pb n="47" /> <p> — Морам и на то да пристане 
а, нагло се тргао и место честитке само рече: — Знао сам да ћеш га уловити, кад је она луда баш 
<p>Другарице јој се смејаху, а муж само рече:</p> <p>— То нисам хтео да кажем.</p> <p>— Наравно 
румени и за часак обори очи, те збуњено рече:</p> <p>— Заборавила сам, да је и Коста међу нама; 
медба изгледаше јој иронија па поносито рече:</p> <p>— Нећу никога да вређам; али учитељ, који  
 ћуташе и после неколико тренутака тихо рече:</p> <p> — Примам Вам понуду; и поруменивши пружи  
 намере уздахну па бајаги у шали и опет рече: „Е тако је, медвед увек добије најлепшу крушку“.. 
 неки благ израз те загрливши другарицу рече: — Видим да сумњаш о мојој љубави према њему.{S} Н 
јућим тоном.</p> <p>— Нисам то хтела да речем.</p> <p>— Него?</p> <p>— Хтела сам казати, да се  
љи па опет смо муж и жена; па ма шта да речем ваљда ћеш ми тек лична пријатељица остати?!</p> < 
ктора задобије. — Био је као што је већ речено, за свашта што је држао да је добро и сувише зан 
е доцне, па које с тога, које из напред реченог <pb n="40" /> узрока, наредила сам за сваку ска 
p> <p>— Кад помислим на своју сведоџбу, речи ми у грлу застају — чудим се, како сам и до сад го 
о је њу — убило...</p> <p>То су, видиш, речи, у које ни сам хтео веровати и које сад одобравам; 
нетку решим, ево ти из мога дневника од речи до речи белешке што сам ја на дан Миличиног венчањ 
> За ручком није г. Коста ни ваљане две речи прозборио, а кад му Милица ћеретајући рече да јој  
 нови касапи под...“ па прогута још две речи намигнувши на остале. „Ал’ и баба Мару познаје цел 
к не заслужује тај назив.</p> <p>На ове речи Коста се од срца засмеја а доктор се трже и мило п 
онда можеш бити уверен, да су докторове речи, што сам их код тебе у врту чула најбољи доказ, да 
смејаше се она не пазећи много на своје речи, јер се у исти мах доктор Гавриловић указа на врат 
киње — рече озбиљно Даринка — Али твоје речи Коста, не морају зато бити неоправдане; јер изузет 
изузетнога „раритета“ те се на вас моје речи и не могу односити.{S} Али изузеци још не чине већ 
уша и он да размишља...</p> <p>Последње речи опет је изговорила с иронијом.</p> <pb n="50" /> < 
елу“ највише важности полагала и баш те речи врло чудноватим покретима лица изговорила.</p> <p> 
га цифрања руковаше.</p> <p>— Та већ из речи даринчини видео си које је Милица, и зато их нисам 
шим, ево ти из мога дневника од речи до речи белешке што сам ја на дан Миличиног венчања у њега 
 <p>— Али камо тог правца? прекиде је у речи Милица. — Није доста тек рећи, него и показати га. 
 ја се још врло добро сећам и последњих речи, што их својима изусти Песталоције.{S} Па кад Пест 
оћ, својих непромишљених и изазивајућих речи.{S} Но и ако се тргла опет се није покајала; та до 
у хвалу, што је најскривенија и која се речима никад исказати не да.</p> <p>Непрестано вичете д 
ајлепшу награду! — а очи јој се при тим речима запламтише — или зар вас баш нимало неусрећује к 
да си и ти парче дрвена песника и да си речит — упаде му у реч Ленка.</p> <p>— То је за оно „на 
че г. Коста и не мислећи много о својим речма.</p> <pb n="36" /> <p>— Мени је мало случајева по 
</p> <p>Даринка при последњим Миличиним речма одобравајући уздахну, и сви па и домаћин за часак 
ожете замерити, што и код мене — већина решава.,..{S} И што већине ради не могу ову истином „фи 
 ти и испитуј још данас озбиљно, и онда решавај.{S} Та ја их обе волим ко’ сестре, ал’ таком пр 
ћ дома, а писмено све теже иде.{S} Зато реши се ма на коју страну!</p> <p>— Та зато сам и дошао 
ан Т. црквењак, ја бих загонетку одавно решила.{S} Овако, гледам, гледам, па опет, баш — обичан 
један пут те бриге опростим и загонетку решим, ево ти из мога дневника од речи до речи белешке  
остати па би видела да би се он за тебе решио.</p> <p>Даринчине се очи опет запламтише узрујано 
 одговор чути.</p> <p>— А за коју си се решио? питаше врло радознало г. Коста.</p> <p>— Право д 
н се и сувише љутио што се доктор за њу решио, па му се чињаше, да се она труди да доктора задо 
киње неће морати тек за учитељски позив решити!</p> <p>Уверена да ће те се на ово онако двосмис 
рици? или:{S} Кол’ко универзитета има у Риму? а кад сам мислила да ћу говорити из повеснице, до 
 блато, да вас ни десет коња преко овог ритског блата неби превукло.{S} Осим тога, ја вас нисам 
у пријатељ тврди, да се сунце на западу родило. — Не Саво, то није могуће! та ти се море шалиш! 
ђе спремале да легну.</p> <p>„Песталоци родио се у Цириху 1746. године“ шапуташе у сну али дост 
а.{S} Ту су наше путнице дочекали, осим родитеља још и сродници и познати, те радости не беше к 
е навалила да се прек’сутра кренемо.{S} Родитељи нас већ одавно чекају.</p> <p> — Хајд’ забавља 
до Т. из кога су обе и биле, и да су им родитељи, истина ваљани, али — баш као и њени, — сирома 
> <p>Она је моју понуду показала својим родитељима; а овима беше то место и милије, те тако пре 
у код њих, па навалише, да иду и својим родитељима, али Ленка и г. Коста не даду „ни прословити 
ј само Анђу и Душанију, па ћеш видети — родољубља...{S} Ал’ оне су и опет зато с препоруком свр 
а нећу више.{S} Или би ти хтела да због родољубља и мог уверења, да добро радим, и у овом забач 
а људи?{S} И камо нам разума и хваљеног родољубља?!</p> <p>— Да се само од родољубља живети дај 
 је хуманизам и свест и код њих јача од родољубља...</p> <p>— Да то Даринка или Милица говори,  
тко Ленка — а нећеш да знадеш, да се од родољубља не може ни три дана живети.{S} Народ и општин 
еног родољубља?!</p> <p>— Да се само од родољубља живети даје можда и неби тако било — рече Мил 
ош пало на памет, да види пожртвовање и родољубље у незнатноме раду — сеоског учитељства?! </p> 
е ученице одрасле; а то је и сувиши дуг рок и за мене, а још више за свет који је нестрпљив и с 
сао десет школских месеца сувише кратак рок а деца и сувише запуштена да би ја, уз њихово често 
њу неправду; а сузе што их том приликом рони по нека мајка, деда или меког срца баба морају сва 
И ту несташно погледа Даринку.</p> <p>— Ругај се ти колико хоћеш, али сан је сенка живота, — ре 
сађена лепа воћкица а чело ногу љиљан и ружица.</p> <p>У исти мах прође кроз гробље нека лепа,  
 да му у истом моменту опет нека ледена рука дирну.{S} Миличина рука је истина сад дрхтала, а и 
пет нека ледена рука дирну.{S} Миличина рука је истина сад дрхтала, а из очију сипаше јој такођ 
има су осим многобројних мештана махале рукама и марамама још и три њихове другарице; а кад им  
! — рече он па устаде и нагло је узе за руке. — Јест, госпођице, — рече затим нежно и ватрено г 
рам и на то да пристанем; стисли сте ми руке тако, да се иначе не бих могла ни отети. — И с тим 
дном на брзо тек погледом или притиском руке опростише се од својих мештанских познаница и позн 
ко писма — дода још Ленка.</p> <p>— Ево руке! — рече Милица а Даринка јој такође пружи своју ру 
е писаћу опрему, те весело узе оловку у руке.</p> <p>— Почни жено!</p> <p>— Како смо положиле и 
ко својски и српски без свакога цифрања руковаше.</p> <p>— Та већ из речи даринчини видео си ко 
 ти љубави према томе позиву, или те је руководило славољубље и — мода.</p> <p>— Немој претерив 
тора — а чим сам жени обајала, ко да си руком уз’о!“</p> <p>Друге жене устрашено и срамежљиво г 
“ И ту незграпно стиште дете тек једном руком а другом се песницом бесно лупи у груди.</p> <p>Д 
еког стола претовареног разним књигама, рукописним белешкама и цртежима.</p> <p>— Читаво брдо к 
ктика и метод! — примети друга и отвори рукописну белешку, на којој беше на горњем листу крупно 
еније осећаје, па да и без љубави ономе руку дадем, код кога ћу моћи комотније живети и левенто 
, него је већ ишла на то да ономе пружи руку где ће моћи узурније живети и луксуз терати; а так 
че доктор некаквим меким гласом и пружи руку своме пријатељу, коју овај радосно прими и својски 
атом, ни признањем народа; а кад метнем руку на <pb n="25" /> срце, морам још припазити, да уз  
 рекох ја па је оштро погледам и метнем руку на њено раме. „Нисам ја баш тако небојша, бојим се 
Милица а Даринка јој такође пружи своју руку.</p> <p>У том стигоше до једне веће станице.{S} Ту 
имам Вам понуду; и поруменивши пружи му руку, он је ту руку страсно стиснуо и у свом заносу и п 
нам је — рече Даринка пруживши домаћину руку — А ја сам Даринка, а она је, разуме се, Милица.</ 
; и поруменивши пружи му руку, он је ту руку страсно стиснуо и у свом заносу и против српског о 
 И с тим изви своје из његових усијаних руку.</p> <p> — Госпођице! — рече он потресеним гласом  
опазио, да у штали музе краву — рече му рукујући се — а гошће ти зацело још спавају?</p> <p>— Т 
лице, вити стас, бисер-зуби, чарне очи, румен-образи и томе подобне ствари, а код неких је опет 
ка једно послеподне код свога прозора у руци јој беше писмо, које је већ више пута прочитала па 
аћала се од свога младога мужа, коме је ручак носила, јер је ту негде сено косио.{S} На лицу ње 
о те ваше лудорије.“ па се маших детиње ручице, да му било опипам.</p> <p>Али баба зацело мишља 
едеља па је требало мало више посла око ручка положити.</p> <p> За ручком није г. Коста ни ваља 
ше посла око ручка положити.</p> <p> За ручком није г. Коста ни ваљане две речи прозборио, а ка 
би се и с врагом здружила, само да може рушити оно што је њу — убило...</p> <p>То су, видиш, ре 
 очи за тренутак и крадимице гледале... с тога је он поново и нехотице уздахнуо кад га је после 
 тим — волиш ли ти њега здраво?</p> <p> С Миличина лица нестаде оног несташног израза а очи јој 
стрпљивих кредитора, било би и тога.{S} С вашим форинтачама и петицама, што ми их к’о од беде д 
тај уздах приметила те се ману шале.{S} С тога се доктор који и сувише љубљаше пламене погледе  
 огорчење изнаћи — насмеја се Даринка — с те стране још те нисам знала.</p> <p>— Ја нисам злобн 
арице.</p> <p>— Није него ћу тек бадава с вама дремати — одговори она па се смести у постељу.</ 
а твоја познаница госпођица Драгиња, да с њоме идем њезиној тетци у X. Ја сам дала реч а мислим 
опљава нити да собу тако јако греје; да с прозора песак уклони и да собу чешће обдан ветри.</p> 
/p> <p>Последње речи опет је изговорила с иронијом.</p> <pb n="50" /> <p>— Само ти увек тако ра 
 му прво питање.</p> <p>— Већ је отишла с Драгом у X. тета Јели у госте; вратиће се тек довече. 
дила, каквим осећајима прима ме околина с којом сам осуђена да живим и да се дружим.</p> <p>Баб 
нка јутрос рано отишла без његова знања с госпођицом Драгом у X. А и Ваше прво питање тицало се 
чити? — смејаше се она.</p> <p>— Шта је с тобом Ленка — питаше зачуђено Милица — ти пре ниси та 
еца помоћи не могу.</p> <p>— Али шта је с првим разредом, — питаше Ленка — он ти тек неможе пис 
 ми опет долажаху сувише доцне, па које с тога, које из напред реченог <pb n="40" /> узрока, на 
 а под постељама лепршале се две квочке с пилићи и још једна што ће се кроз који дан зацело изл 
Јер сад тек видим, да нам је наше учење с темељним разумевањем и дало оцену лошију од знања; а  
озбиљније тражих прилике и начина да се с њоме ближе упознам.{S} Али то баш беше чвор.{S} У кућ 
мети Даринка — Твоја природа није да се с незгодама бори; а у ужем кругу, у породици или као шт 
теривати — рече сад Милица уклонивши се с прозора — оне и ако нису боље од нас, опет су нам бар 
 <p>— На посао — рече он тоном којим се с гостима не разговара.</p> <p>— Та још је рано, — рече 
јављати кад је време да у школу дођу, и с тога су деца вазда раније у школи но што би требало.{ 
 је то, онда је већ и наступила...{S} И с тим седе за гласовир па стаде свирати неку веселу пес 
Шултесове — дода враголасто Ленка.{S} И с тим угаси лампу те и оне заспе.</p> </div> <div type= 
ица а жена знаш како о теби мисли.{S} И с тим још јаче порумени и за часак ућута.</p> <p>— Наст 
 да се иначе не бих могла ни отети. — И с тим изви своје из његових усијаних руку.</p> <p> — Го 
руга праштао — рече му овај:</p> <p>— И с нама можеш бити сретан у добрим околностима, а задеси 
p>— Ти све она стара — примети Милица и с тим уђоше у кућу, где их Ленка и домаћин упознаше и с 
ла и неприродна чудовишта, која би се и с врагом здружила, само да може рушити оно што је њу —  
 — Али то не иде; данас се баш морате и с нашим друштвом задовољити — и ту га опет враголасто п 
кућу, где их Ленка и домаћин упознаше и с другим присутним гостима, што дођоше да честитају име 
</p> <p>Сад су, као што смо чули, већ и с њиме биле „ти“ Ленка је желила, да тако буде, а оне с 
м тога морате ми ову моју слободу већ и с тога опростити, што сам данас и ја весела, а весељу з 
љубити где треба да поштује...</p> <p>И с тога — каже — већина жена постаје лутком или кокетом  
ра — насмеја се Милица.</p> <p>— Шта си с том бабом имала? — питаше радознало муж и жена.</p> < 
Песталоцију, или ћеш се и ти задовољити с обичним човеком? — И ту несташно погледа Даринку.</p> 
, још из ходника; али то је кочијаш тек с празни коли учинио, а Даринка и Милица беху још на ул 
ма сам тако нешто приметила, од кад сам с тобом — примети Ленка. — Теби се све већма замера, а  
октор зачуђено мерећи га — још се нисам с Милицом венчао...{S} И ту се засмеја.</p> <p>Г. Коста 
нас Ленчице, као да нико није задовољан с нашим друштвом — примети враголасто Милица, а из плам 
убећи их.</p> <p>— Пут овамо води преко С. — рече Даринка — па сам синоћ сврнула и по Милицу.</ 
 <p>— Лако ти је церити се, кад заједно с твојом Милицом имадеш више среће него памети, — рече  
ише видео, а кад сам у друштву случајно с њом се десио, нико није могао опазити шта се у моме с 
 родољубља...{S} Ал’ оне су и опет зато с препоруком свршиле!.</p> <p>Ти си данас раздражена, п 
ја био бих много сретнији кад би вечито с Вама живео.{S} Зато Вас искрено питам, хоћете ли бити 
е знам ништа“, па устрашено шчепа кошар с комловом, покрије га чаршавом и неким старим кожухом, 
Кости, који је такође од када се јутрос с Вама разговарао врло зловољан.{S} Мора бити да болује 
вљаше, да је и сама постала учитељица у С.</p> <p>То ми је дало повода, да се слатко насмејем,  
чедо протекције и среће па има сведоџбу с препоруком; а то је довољно, да и најбоље место добиј 
о соби, и заиста, опазим за пећком кацу с ракијом а на пећи озго био је кошар са комловом и нек 
ода према учитељству и школи.{S} Но баш с тога и оставих тај позив, те сад нисам више учитељица 
реба без које је тешко живети...</p> <p>С поздравом ваша Даринка.“</p> <p>То је писмо што га је 
 ни Бог ни људи опростити неће!“</p> <p>С тим је оставим и уђем у кућу камо је мати болесно дет 
он без доручка и први пут без опроштаја са женом пође у општину.</p> <p>— Куда се ти, Коста жур 
е мишљење и ако јој је природа сроднија са Миличином.</p> <p>Доктор се на то беше озбиљно замис 
важно дома телеграфисати, па је позвала са мном њеној тетци.</p> <p>— Нашто то? — питаше г. Кос 
у метну своју кутију, коју није предала са осталим пртљагом.{S} Даринка и Милица међутим мирно  
ошију од знања; а уз то и затуцана села са минимум платом.</p> <p>— Па зар народ да одкајава по 
стиш! — смејаше се он — Па шта си хтела са оним „ви“?{S} Ја ко’ бележник шта сам ти могао помоћ 
о растати се са другарима и другарицама са којима братињски и сестрински делише три године весе 
и га како се мучи,“ рече ми мати детиња са уздахом и сузним очима.</p> <p>„Дабоме да ће се одлу 
а „чума“, али ја се ње брзо отресем, па са удвојеном силом о пет прегнем и радим бар колико мог 
е и до прве станице, где уђе нека госпа са двоје дечице, те тако прекидоше пређашњи разговор.</ 
 што ће нас можда из појединих предмета са једним или два степена ниже оценити, мене неће баш м 
 опет, сваки варошки учитељ и учитељица са највише два разреда, ужива по 4 — 7 стотина плате, ј 
У средини тога гробља лежи и један гроб са обичним дрвеним крстом, на коме беше осим неког женс 
мена постала овдашњом учитељицом такође са минимум платом коју и ви имате.{S} Све три дакле има 
те на брзо остави јело.</p> <p>Коста је са саучешћем погледа, и опет не могаше срцу одолети већ 
угој соби становао је хроми Харалампије са својом наглувом баба Настом.</p> <p>Баба Наста беше  
 сумња.{S} А тео би свршетак приповетке са сватови.{S} Али брате мој, и ако је све већ давно пр 
ринка оштрим гласом.</p> <p>Ти си дакле са својим околностима задовољна? — питаше радознало г.  
сам увидио, да љубав није шала, и да се са срцем несме ни пошалити, хтео сам да поправим своју  
асом муж — кадри смо заслужити; а ја се са свога поступка до сада још нисам покајао.</p> <p>— Н 
јима међу њима било је тешко растати се са другарима и другарицама са којима братињски и сестри 
да све лепе планове, о зидању лепе куће са жениним новцем, бацио у запећак и тврдо се заверио,  
скиње напустити план о зидању лепе куће са жениним новцем...</p> <p>— Вараш се! — рече враголас 
Старица је дуже времена гледала девојче са изразом материнске нежности и љубави.{S} Али мало по 
ат!{S} Осим тога научила сам од ње да и са ревношћу и доброчинством може човек непријатеља стећ 
 које је увек најлепши, кад се весело и са сватови свршује.</p> <p>После тога ћереташе још мало 
 могла.</p> <p>И тако се по дужој борби са својом савешћу прихватих практичнија правца те главн 
тију „одалами;“ а то је и онако у свези са тезом из педагогије о нези чулних органа — примети ј 
 <p>— То је за оно „на ствар“ — примети са осмејом Даринка; а он настави:</p> <p>— Кад сам увид 
па се надзири над постељу и убрише зној са детиња чела.</p> <p>Ја сам узрујана била гледећи њен 
> <p>То баш не могу рећи.{S} И ја патим са незгоде што су је оне већ навеле, боли то и мене као 
 — Али разуме се да сам пре тога постао са свим озбиљан човек.{S} На прозору није ме нико више  
аштво, док доспеш у какво затуцано село са минимум платом и стотину занемарене деце у школи.</p 
из свога заноса, те ми се учини, да смо са двадесет година у напред и да сам на неком гробљу.{S 
интересовати.</p> <p>Учини ми се да смо са 10—15 година већ у напред па ми и не хотице дође пре 
{S} Мој муж вас обе поздравља и заједно са мном моли, да нам о његовом имендану — о Константину 
иле, јер је и он чешће понављао заједно са женом молбу, да им опет скоро дођу и да им чешће пиш 
е уверењу; а ко тако ради мора бити бар са собом задовољан.</p> <p>Ја знам настави по малој поч 
у с ракијом а на пећи озго био је кошар са комловом и неколико пари обојака, што их је домаћица 
онела је неповољна сведоџба — рече опет са осмехом Даринка.</p> <p>— Бадава се ти смејеш; плану 
ан до у вече проведоше весело у друштву са осталим гостима.{S} Вече међутим беше удесила Ленка  
би се у место љубави задовољила у браку са јадном наклоношћу или чак — сажалењем...{S} И ту се  
њена, била је то: што се у том тренутку са резигнацијом насмешила и можда тихо уздахнула; осим  
сад Милица — Ето ја сам ступила у школу са већим одушевљењем него ти, па опет вечита борба и не 
томе сличан начин.{S} Упала сам у школу са четири разреда и преко стотине деце, која уз то редо 
 шијем а ти ми читаш, а да си узео жену са миразом, читао би и ти у кавани.{S} Но ја ти сад не  
но — један до два — у живом разговарању са децом, што дечији ум ни мало не мори а много им кори 
 ја и свака од вас већ при првом испиту са својим ђачицама?</p> <p>Већина публике је обично чис 
 сеоском немару за школу, и ваљан успех са децом у знању показати, и спремити децу за у правом  
"titlepage"> <p>ДРАГА ГАВРИЛОВИЋ</p> <p>САБРАНА ДЕЛА</p> <p>ПЕСМЕ - ПРИПОВЕТКЕ</p> <p>Прва књиг 
ати и које сад одобравам; јер кад и мој Сава већ неће жену што мисли, — а свака боља мислити мо 
вереник.</p> <p> — Красан човек тај мој Сава — рекла је за тим шаљиво она. — Само данас ми је и 
њима се придружио и ондашњи млади лекар Сава Гавриловић, најприснији пријатељ господина Косте.< 
 — оно што и свакој од нас — ревносно и савесно вршење свога позива — одговори расејано Даринка 
реба да знадеш, да главна задаћа сваког савесног и ваљаног учитеља треба да је развијање ума и  
инка — за мене је довољна награда чиста савест и уверење, да ми је рад примерен потреби и по то 
м дабоме општину задовољила но не своју савест, која ме је вазда мучила, да сам недостојна тога 
ти, што сам тако брзо следовала његовом савету...</p> <p>Али како видим, табак је скоро пун.{S} 
> <p>И тако се по дужој борби са својом савешћу прихватих практичнија правца те главну своју бр 
и и радознали браца Коста“, прошапута и савије писмо „Још једнако те копка и мучи сумња.{S} А т 
рди, да се сунце на западу родило. — Не Саво, то није могуће! та ти се море шалиш! — Даринка је 
е да те задобије...{S} То је, драги мој Саво, по моме схваћању женски понос и карактерна црта С 
/p> <p>Јест, оне су ми рекле, драги мој Саво, — рече за тим шаљиво и добре воље господин Коста  
не беше позивима краја.{S} А осим тога, сад су се већ сматрали као сродници, па је и мала Смиља 
нутој ноћи. — Приправници обојега пола, сад већ учитељи и учитељице, остављају варош те одлазе  
но напустио, мој говор ниси ни бележио, сад немаш целу приповетку.</p> <p>— Ти си му обећала по 
ри из собе.</p> <p>— Чекај бар доручак; сад ће и Коста доћи! — викала Је за њом Ленка</p> <p>—  
а оне знају и без тебе да си ми муж.{S} Сад нисам више учитељица <pb n="26" /> па немогу помисл 
у исти мах муж и жена.</p> <p>— Шта?{S} Сад ништа, онда сам уздахнула — но ту се трже и још јач 
.</p> <p>— Није, — насмеја се Даринка — сад ћеш видети, да ми је желудац сасвим здрав — и смест 
 видиш, то ми се допада! — рече Коста — сад видим да твоја љубав није много значила.</p> <p>— Љ 
ењена.</p> <p>— Право! — викну Милица — сад си је добила.</p> <p>— То би могла она и теби рећи  
едбу Даринка и опет замислила.</p> <p>— Сад ти не умем рећи, али кад будем о томе озбиљније раз 
ко знам, да ћеш скоро свршити.</p> <p>— Сад ми и не остаје друго ван још да кажем како смо се п 
 шапутали, па сам морала чути.</p> <p>— Сад ми је јасно — примети Ленка. — Ти си Драгу позвала  
</p> <p> Она је говорила више у шали, а сад је тек видела погрешку, то јест, моћ, својих непром 
n="44" /> крајна добричина.{S} За то га сад смеј пријатеља одмах сети, да нема права срдити се, 
м да је и теби право.{S} Поћи ћемо одма сад, па ћемо се још зарана и вратити.</p> <p>— Небраним 
најпре деци добро разјаснила и у којима сад већ није неопходно нужно учитељево вешто питање.{S} 
 рука дирну.{S} Миличина рука је истина сад дрхтала, а из очију сипаше јој такође необична ватр 
мисли праве главобољу.{S} За то буди од сад паметнија, па се мани тог лудог посла...</p> <p>— С 
брачни кандитат“ већ у џепу.</p> <p>— Е сад је забасала и у сатиру — смејаше се Милица — А на п 
можда тихо уздахнула; осим тога била је сад још мање код огледала а све више у школи, код књига 
 на селу.</p> <p>Болесно дете лежало је сад на неком траљавом кревецу близу пећи уз своју успав 
 — молио је он, али поглед као да му је сад мање ватрен био.</p> <p> Милица за часак неодлучно  
ечи, у које ни сам хтео веровати и које сад одобравам; јер кад и мој Сава већ неће жену што мис 
и ме тада предпостављао новцу, мораш ме сад предпостављати и кавани, — рече Ленка пола у збиљи  
> <p>— Та немој претеривати, — умеша се сад Коста — Гладна ниси тек била!</p> <p>— Нисам.{S} Ал 
аринка, још држиш — к’о Каћ. — Умеша се сад и трећа. — Та све жмиркаш.</p> <p>— Ја? — рече Дари 
бити; јер видим да ме воли, па и ако се сад и сама добро не разумем, опет видим, да ми је мио и 
роклете околности.</p> <p>— Е па што се сад љутиш? умеша се Милица.</p> <p>— Што? — и ја нисам  
ље и најдубље осећају.</p> <p>Доктор се сад само играо ланчићем свога златног сахата и замишљен 
} Но баш с тога и оставих тај позив, те сад нисам више учитељица.</p> <p>Замераћете ми, да нема 
војој жени казао свој јутрашњи план, те сад беху обоје љутити и спремни, да Даринци поштену лек 
што сте се замислили г. докторе? — рече сад весело Ленка. — То нимало не доликује ни Вама ни мо 
е брате нећу одвраћати од намере — рече сад Коста — јер и Милица је ваљана девојка.{S} Али опет 
мода.</p> <p>— Немој претеривати — рече сад Милица уклонивши се с прозора — оне и ако нису боље 
ох у правом смислу неутешив љубавник, и сад покушах да сањам на месечини неби ли тиме богињу св 
пет отићи свака на своје место.{S} Та и сад могле су јој тек зато доћи, што је данас субота а с 
о кадгод неблагодарно створење, па ме и сад њено ћеретање и приповедање: како грк Јовина Ката н 
по мојој вољи и замном окрећу, па сам и сад написала и њихову приповетку како се могло; а тврдо 
едно и добро и зло делимо, па вас још и сад у мислима радије заједно представљам) И зато сам и  
лупим досеткама, често и мучили.{S} Али сад при испиту, обасјана су и та злобна лица сјајем пле 
вори Милица</p> <p>— саморадњом у школи сад је тек стекла искуства па је требала тиме и народу  
 године нисмо доста спремиле, нећемо ни сад мудрост кашиком покусати.</p> <p>— Тако је; али сут 
ом, читао би и ти у кавани.{S} Но ја ти сад не помогох!{S} Ти си знао, да ће тако бити, па кад  
 а кад му Милица ћеретајући рече да јој сад није потребна његова помоћ у погледу удадбе; јер је 
ш пре три месеца.</p> <p>Знам да су вам сад прве мисли: за кога? но баш то остављам да погађате 
ом може човек непријатеља стећи, па сам сад ако не боља оно бар паметнија...</p> <p>Ту лекцију  
ут настану вечито па да је она тако к’о сад увек у мојој близини.{S} И да...</p> <p>— Та не мор 
е ја тражим и које би моју љубав све до сад одржало.</p> <p>Осим тога онај осећај и не беше љуб 
 грлу застају — чудим се, како сам и до сад говорила.</p> <p>— Мани се детињарије! — рече озбиљ 
д наш оценити шта више, можда су нам до сад били и противници и својим оштрим и ако глупим досе 
 онога, што беху женскиње у које сам до сад био заљубљен.</p> <p>— Било их је дакле и више? пит 
ети она па се засмеја.{S} Али не као до сад него обичним веселим смејом.</p> <p>— Тако видиш, т 
ео одобрити Даринци и својој жени а што сад и нехотице морам и ја да одобрим ту проклету еманци 
ниле, биле би можда боље прошле.{S} Јер сад тек видим, да нам је наше учење с темељним разумева 
ка.</p> <p>— Бадава се ти смејеш; плану сад Ленка — и у твојој души морала је та неправедна оце 
д хаљине.</p> <p>— Лепа логика! — плану сад Даринка — онда нам је учитељска школа излишна.{S} Ј 
ња и награде.</p> <p>— Тако је! — викну сад Милица — Ето ја сам ступила у школу са већим одушев 
ни и заћута.</p> <p>— Неко време ћутаху сад све три и то, Даринка и Милица гледећи кроз прозор  
патију не уливам.{S} Друга би можда баш сад трудила се, да му покаже да се вара.{S} Али ја сам  
 да ћеш га уловити, кад је она луда баш сад нашла да оде...</p> <p> — Леп комплимент за Даринку 
ан одлазе нам и гошће, а Ви и Коста баш сад нађосте да се бринете.</p> <p> — Зар већ одлазе? —  
енутку више осмеја но туге, а он би баш сад тако радо у њима видио сузе или бар оног благог изр 
кој сведоџби.</p> <p>— Није него ћу још сад донашати пројекте, по којима ћу учитељовати, и разм 
 природе, да се баш тајити мора.</p> <p>Сад су, као што смо чули, већ и с њиме биле „ти“ Ленка  
у коморицу што је била до собе.</p> <p>„Сад да ми је Мија ту“, настави забринуто и тужно „ома б 
им гласом прошапута:</p> <p>— Лаку ноћ! сада не могу сутра ће те све чути.</p> <p>— Вечита заго 
 мећу нама — као обично међу Србима — и сада још баш крвно непријатељство постојати мора; јер и 
уздахну.{S} У тим ватреним очима беше и сада у овом тако потресајућем тренутку више осмеја но т 
заслужити; а ја се са свога поступка до сада још нисам покајао.</p> <p>— Ни ја — примети она ум 
 у памети!</p> <p>— Штета само што се у садашње доба не налази какав његов последоватељ а Дарин 
 у браку са јадном наклоношћу или чак — сажалењем...{S} И ту се гласно засмеја а очи јој се зап 
> <p>— Већ добро; видећу шта ћеш и онда саковати.{S} Оне ће добити варош а ти село па се и опет 
номе пољу, који ми је у део пао, али је саковати немогох.</p> <p>„Права срећа састоји се у задо 
е.</p> <p>— Твој говор нема овде места; сам признајеш, да и Милица доста вреди и да се може доп 
и, а Даринци дабоме да није до тога:{S} Сам велиш, да много мисли, а ко премишља мора на послет 
вим на свом месту. — примети Даринка. — Сам кажеш, да ви мушки тек онда не грешите кад вам се з 
се свуда, па баш свуда клониш.</p> <p>— Сам си крив био — упаде му у реч она. — Требао си имати 
ив тај Даринчин поглед.</p> <p>— Готова сам — рече она. — Али ти си твој посао давно напустио,  
оју савест, која ме је вазда мучила, да сам недостојна тога позива кад га не вршим по своме уве 
 била дирнута.{S} Та није то првина, да сам морала увидети, да више вредим, него што ме свет це 
ти у мој прозор.{S} Овако разуме се, да сам те морала избегавати, ако сам хтела да ми девојачки 
м приповедањем забави; али ви знате, да сам ја по кадгод неблагодарно створење, па ме и сад њен 
 и крупним гласом. — Лако је могуће, да сам се и преварио, обе једнако поштујем; само што ми Ми 
о било.{S} Иначе су могле помислити, да сам се и ја миразу од твога бабе надао, па се после још 
 ако ћу да будем искрен, морам рећи, да сам се баш онда љутио, и то баш на себе самог, кад сам  
 смешећи се — зато морам и сам рећи, да сам јој муж Коста Т. овдашњи бележник.</p> <p>— Мило на 
људи, него ћу вам ’нако просто рећи, да сам се — удала још пре три месеца.</p> <p>Знам да су ва 
остити.{S} Особито кад им још кажем, да сам и ја — учитељица.</p> <p>Јавор, 1884.</p> </div> </ 
у реч она. — Требао си имати на уму, да сам ја осим усамљене девојке и учитељица па мање завири 
стави међу тим Коста — Али разуме се да сам пре тога постао са свим озбиљан човек.{S} На прозор 
да смо са двадесет година у напред и да сам на неком гробљу.{S} У средини тога гробља лежи и је 
у школи.</p> <p>— Способности мислим да сам стекла; труда и рада се не плашим, а и воље имам, п 
 жена.</p> <p>— Шта?{S} Сад ништа, онда сам уздахнула — но ту се трже и још јаче порумени.</p>  
смо људи, себични смо.{S} Осим тога, ја сам једанпут у животу пофалила, па нећу више.{S} Или би 
а, да с њоме идем њезиној тетци у X. Ја сам дала реч а мислим да је и теби право.{S} Поћи ћемо  
раније у школи но што би требало.{S} Ја сам покушавала да их од тога одвикнем; но тада ми опет  
 улива симпатије, нека се и узму.{S} Ја сам се уклонила у одсудном часу да доктора не доведем у 
се г. Коста.</p> <p>— Право велиш; — ја сам заборавила, да још Даринка и Милица на ред долазе.< 
е:</p> <p>— Сека Наста није лагала — Ја сам од како је нова учитељица дошла чешће вирио кроз пр 
е Даринка пруживши домаћину руку — А ја сам Даринка, а она је, разуме се, Милица.</p> <p>И ту с 
емаш много бележити — поче она.{S} И ја сам у почетку хтела у школу осим учења и да васпитавам, 
.</p> <p>— Лако ме је разумети.{S} И ја сам пробирачица, па не могу да се задовољим ма чиме; а  
онако како би практичније било.{S} И ја сам човек па хоће осећаји кадкад да искипе, а јуче сам  
има подобне незнају више.</p> <p>— И ја сам тебе чешће поучавала, па си и ти баш из тих предмет 
олу осим учења и да васпитавам, но и ја сам као и Ленка увидела, да је тај посао „неблагодаран“ 
м она — и ја бих тако судила.{S} Али ја сам и сувише поносита, да се коме намећем; а и срце би  
 се, да му покаже да се вара.{S} Али ја сам баш противно од оне за коју ме свет сматра и за то  
— Дабоме да не; — одговори она — али ја сам заборавила рећи, да на цео разред тај пази један од 
ругарицу строго да оцени.</p> <p>Али ја сам задовољна и тиме; јер вазда волим пропустити и десе 
овања по вољи сврши.</p> <p>Међу тим ја сам погодније створење; јер нисам ни навикнута, да се о 
>— Тако је! — викну сад Милица — Ето ја сам ступила у школу са већим одушевљењем него ти, па оп 
и убрише зној са детиња чела.</p> <p>Ја сам узрујана била гледећи њену безмерну материњску љуба 
 да си томе баш само ти узрок.{S} Имала сам ја за тај одсудан корак и других важнијих разлога и 
тане онакав какав је у истини.{S} Знала сам добро, да се нама учитељицама све већма замера но о 
нка — онако не бејах задовољна, а знала сам да ће ме овако већина другарица осуђивати.</p> <pb  
— Да си ти Даринка добила место дознала сам из Миличина писма у коме ми још јављаше, да је и са 
 школу неки томе сличан начин.{S} Упала сам у школу са четири разреда и преко стотине деце, кој 
 то? — питаше г. Коста.</p> <p>— Морала сам ма куда одавде.{S} Нисам хтела господину доктору да 
одуше да им треба учитељка а намирисала сам ја, да баш ни поповима ни си у вољи, па макар да је 
p>Прву годину свога учитељевања провела сам како, тако.{S} Труда ме је доста стало, али за то и 
а противница ланкастеровог начина увела сам већ у половини прве године свога учитељовања у свој 
не она тебе.</p> <p>— Тако је.{S} Узела сам кола и рекла јој, да морам нешто важно дома телегра 
да речем.</p> <p>— Него?</p> <p>— Хтела сам казати, да се у томе добу и о љубави озбиљније разм 
/p> <p>Ја кад сам у школу ступила хтела сам се тога држати.{S} Али на брзо сам увидела, да је з 
д ми после три дана мати оде дома, била сам сасвим сама у своме стану, односно у својој соби, а 
.{S} Прве године свога учитељевања била сам и сувише ревносна, па сам хтела да поучавам и ван ш 
, трабантима, фиксама и кометама добила сам н. пр. питање:{S} Колико становника има, незнам кој 
ице гледа „кроз прсте“...</p> <p>Добила сам од једног сељака на поклон једну лепу кравицу од тр 
нула.</p> <pb n="45" /> <p>— Заборавила сам ти рећи, да ме је синоћ молила твоја познаница госп 
и, те збуњено рече:</p> <p>— Заборавила сам, да је и Коста међу нама; но он ће опростити — свуд 
 реченог <pb n="40" /> узрока, наредила сам за сваку скамију по једну надзорницу, која ће док ј 
 се зацело јако љутила.{S} Овако видила сам, да су те оштре стреле наперене тек из „борбе за оп 
 собу чешће обдан ветри.</p> <p>Трудила сам се, да је приволим да зове лекара, но кад у томе ни 
 а кад сам се по соби осврнула згрозила сам се.{S} Осим крајње сиротиње, што је већ из очију до 
Милица на ред долазе.</p> <p>— Доселила сам се амо сасвим сама — настави за тим — Мати и отац н 
ди сретоше.</p> <p>— Опростите! мислила сам тек у опште, а о вашем пријатељству доста сам увере 
 паметнија...</p> <p>Ту лекцију примила сам једног децембарског дана.{S} Моје ђачице беху се и  
ма где се баш не сме трпити, прихватила сам се и тога иначе мени не повољног средства.</p> <p>— 
ам имала и других разлога.{S} Приметила сам већ одавно, да Милица киселим лицем учитељује и да  
ајла него госпођица; а узгред приметила сам још, да г. бележник зацело нема посла, па зато глед 
у.{S} И само зато драге моје, напустила сам ја прву поуку Виљема Пена и последњи аманет Вашингт 
га тако у кошуљици овде мучите!“ љутила сам се без нужде ја.</p> <p>„Тако треба, рано моја,“ по 
е било је лепо и суво време а натрефила сам и на поштена обућара, те сам које на обући које на  
у што ниси позват!{S} Осим тога научила сам од ње да и са ревношћу и доброчинством може човек н 
но кад у томе нисам успела, препоручила сам јој неколико кућевних средстава и затим се од ње оп 
> <p>„Свако је своје среће ковач,“ чула сам често од вас (као што видите, ја вам обема пишем у  
тко насмејем, јер, ко што знате, и сама сам тада, тек од кратког времена постала овдашњом учите 
о пролазим.</p> <p>— Право имаш; и сама сам тако нешто приметила, од кад сам с тобом — примети  
ти?{S} И зато нећу да очајавам; уверена сам, да неће на томе остати, нашу праву вредност оценић 
чито тера — опозицију...</p> <p>Уверена сам да ме разумете; а кад ме схватите онда вам је и јас 
тељевања била сам и сувише ревносна, па сам хтела да поучавам и ван школских часова; а баба Мар 
сам читала, а ви нисте баш шапутали, па сам морала чути.</p> <p>— Сад ми је јасно — примети Лен 
нством може човек непријатеља стећи, па сам сад ако не боља оно бар паметнија...</p> <p>Ту лекц 
ности по мојој вољи и замном окрећу, па сам и сад написала и њихову приповетку како се могло; а 
овамо води преко С. — рече Даринка — па сам синоћ сврнула и по Милицу.</p> <p>— Моја женица заб 
видите то повредило мој женски понос па сам морала чинити оно, што сам и учинила.</p> <p>— Боже 
к у опште, а о вашем пријатељству доста сам уверена.{S} Осим тога јуче сам видела, да ме Коста  
остивио.{S} Боже мој, ти само знаш, шта сам ја суза пролио и кол’ко чезнећи погледа бацао на ње 
 напомињеш неблагодарност.</p> <p>— Шта сам знао, циљ освећује средство — рече смејући се он и  
ла са оним „ви“?{S} Ја ко’ бележник шта сам ти могао помоћи?!</p> <p>— Та тако ви неучитељи ваз 
о сам већ из њене забуне и погледа, кад сам јој честитао друге године њеног учитељевања добар у 
онда љутио, и то баш на себе самог, кад сам осетио, да си баш ти у томе изузетак; т. ј. да се љ 
 — Ко те пита шта си ти закључивао, кад сам ја већ госпођа нотарошевица и у општинском стану.{S 
по малој почивши г. Коста.</p> <p>— Кад сам већ почела — настави Даринка замишљено — казаћу вам 
/p> <p>Домаћин на то поче:</p> <p>— Кад сам на послетку увидио, да не вреди у том случају ни на 
јом Даринка; а он настави:</p> <p>— Кад сам увидио, да љубав није шала, и да се са срцем несме  
дух баш ко’ из какве парне купке, а кад сам се по соби осврнула згрозила сам се.{S} Осим крајње 
 прозору није ме нико више видео, а кад сам у друштву случајно с њом се десио, нико није могао  
} Кол’ко универзитета има у Риму? а кад сам мислила да ћу говорити из повеснице, дошла је на ре 
оја су законом прописана.</p> <p>Ја кад сам у школу ступила хтела сам се тога држати.{S} Али на 
и сама сам тако нешто приметила, од кад сам с тобом — примети Ленка. — Теби се све већма замера 
 нехотице поцрвенила и застидила се кад сам чула, да ме и образовани људи хвале; а усљед тога о 
ала тек онда кад ми време допусти и кад сам уверена да је остало већ доста утврђено и у реду.</ 
—- Ал’ нека, треба и ја да запамтим кад сам полагала учитељски испит.</p> <p>— Само да добро пр 
воду.</p> <p>— Па шта то чини, само кад сам здрава — рече Даринка насмешив се.{S} Та добро знад 
</p> <p>„Шта ту радите?“ запитам их кад сам им по обичају назвала: „помозбог!“</p> <p>„Та ето б 
ље пролазила — примети Милица — Баш кад сам штудирала о планетама, трабантима, фиксама и комета 
цка, да говорим о електрицитету баш кад сам о акустици и оптици највише штудирала: а поред оног 
упе чула се изнемогла дрека.</p> <p>Кад сам до њих дошла, видим, да су прокопале зид па кроз ту 
болесно дете већ унела била.</p> <p>Кад сам собња врата отворила, лупи ме врео ваздух баш ко’ и 
та...</p> <p>Осим тога — настави — овде сам имала и других разлога.{S} Приметила сам већ одавно 
а не од онога, што беху женскиње у које сам до сад био заљубљен.</p> <p>— Било их је дакле и ви 
Но ја ти кажем, да немаш право.{S} Воље сам и ја имала као и свака од вас, него је погрешка у т 
ећ доста утврђено и у реду.</p> <p>Тиме сам дабоме општину задовољила но не своју савест, која  
више то ме је баш растужило.{S} По томе сам видила, каквим осећајима прима ме околина с којом с 
 натрефила сам и на поштена обућара, те сам које на обући које на оделу заштедила двадесет фори 
 к’о што видите њен стан беше близу, те сам је чешће могао видети да код свога прозора чита, ши 
же мислим но што се можда изражавам; те сам и овде тек изрекла своје мисли, а у самој школи теш 
а хоће осећаји кадкад да искипе, а јуче сам у најосетљивије жице била дирнута.{S} Та није то пр 
ву доста сам уверена.{S} Осим тога јуче сам видела, да ме Коста прилично и познаје.{S} И зато и 
 не дижући очију.</p> <p>— Е, онда се и сам вараш.{S} Посматрај ти и испитуј још данас озбиљно, 
имети домаћин смешећи се — зато морам и сам рећи, да сам јој муж Коста Т. овдашњи бележник.</p> 
ем; а остало беше ми узгредан рад, који сам предузимала тек онда кад ми време допусти и кад сам 
> <p>То не, ал ти знаш, да ја ни кад ни сам волио хладно и поносито женскиње, а...</p> <p>Коста 
..</p> <p>То су, видиш, речи, у које ни сам хтео веровати и које сад одобравам; јер кад и мој С 
рема потреби своје околине сваки учитељ сам себи да створи.{S} Не треба да се ограничимо на она 
и затим се од ње опростим.</p> <p>Путем сам много о томе размишљала; па и ако сам своју поуку у 
а на груди и да иде код доктора — а чим сам жени обајала, ко да си руком уз’о!“</p> <p>Друге же 
квим осећајима прима ме околина с којом сам осуђена да живим и да се дружим.</p> <p>Баба Наста  
? — питаше га опет она.</p> <p>— Требао сам раније доћи, да видим како се пренемажеш и како си  
судиш?</p> <p>— Само један пут погледао сам јој мало ватреније у те — као што ти велиш — „искре 
ргао и место честитке само рече: — Знао сам да ћеш га уловити, кад је она луда баш сад нашла да 
 да се са срцем несме ни пошалити, хтео сам да поправим своју погрешку, за то се више не хтедох 
тела сам се тога држати.{S} Али на брзо сам увидела, да је за тај огромни посао десет школских  
ше неуредно стаде плату издавати, добио сам и ја прилику, да јој се приближим настави међу тим  
избегава мој поглед; тек неки дан добио сам куражи, да је као кривац молећи погледам, но и ту ј 
 ако само истрајности будем имао, видио сам већ из њене забуне и погледа, кад сам јој честитао  
ме се, да сам те морала избегавати, ако сам хтела да ми девојачки углед и карактер и у очима то 
.{S} Брак код мене није трговина, и ако сам хладна и неосетљива женскиња...</p> <p>— Ти си дакл 
м знала.</p> <p>— Ја нисам злобна и ако сам огорчена; и моја примедба, допустићеш, да је основа 
м сам много о томе размишљала; па и ако сам своју поуку у здравственом погледу од то доба тек н 
речи ми у грлу застају — чудим се, како сам и до сад говорила.</p> <p>— Мани се детињарије! — р 
казиваше благу и измучену душу, па како сам сличне појаве и у имућнијим кућама виђала, утишах с 
 је тај посао „неблагодаран“.{S} И тако сам затим и ја мање васпитала а више учила.</p> <p>— Ал 
ке околности отклонити могла.{S} И тако сам ја и опет по могућству своју дужност достојно вршил 
о он.</p> <p>— Сасвим случајно.{S} Тамо сам читала, а ви нисте баш шапутали, па сам морала чути 
Право! — викну Коста и баци оловку — То сам од тебе и очекивао.{S} Но не брини се, ја ћу се већ 
не тек из „борбе за опстанак“.{S} За то сам се од срца смејала и штудирала мимику баба Марину.< 
ме знању и способности рећи.{S} И за то сам видиш, тако радила.</p> <p>— Па тако ради и већина  
 може — примети Ленка.</p> <p>— И на то сам помишљала, те баш за то сваке недеље мењам те своје 
лостињу, али за себе — никад...{S} Зато сам и сувише поносита...</p> <p>Осим тога — настави — о 
ање лако у општу корист одричу.{S} Зато сам уједно имала на уму, шта ће свет о мени и моме знањ 
 се ма на коју страну!</p> <p>— Та зато сам и дошао.{S} Гледај да буде прилике да девојци могу  
лима радије заједно представљам) И зато сам и ја своју срећу из све снаге покуцавала за ово три 
ог ни да ми понуди другу титулу, и зато сам ја видите, још госпођица учитељица.</p> <p>— Право! 
га не вршим по своме уверењу.{S} И зато сам и нехотице поцрвенила и застидила се кад сам чула,  
 је у гробу! — уздахну Даринка — И зато сам ја задовољна кад сама осећам, да нисам гора од вас; 
{S} Мени дакле нико није замерао и зато сам и био час у једну час у другу смртно заљубљен...</p 
ка од вас, него је погрешка у томе, што сам ја обичан човек; а као такав хоћу и да уживам плод  
 мене неће баш много љутити; знање, што сам га стекла, не могу ми тиме одузети. — Оно ми остаје 
 то јест, ако није љубав оно стање, што сам га осећала кад ми је рекао да ме воли, а ако је то, 
онда ни ви не можете мени замерити, што сам тако брзо следовала његовом савету...</p> <p>Али ка 
оју слободу већ и с тога опростити, што сам данас и ја весела, а весељу знате, да се и нехотице 
 бити уверен, да су докторове речи, што сам их код тебе у врту чула најбољи доказ, да у њему не 
ски понос па сам морала чинити оно, што сам и учинила.</p> <p>— Боже мој, зар је то баш тако не 
даљину, а друг му настави:</p> <p>— Што сам ти рекао знадеш и из искуства.{S} И мени је Ленка и 
га дневника од речи до речи белешке што сам ја на дан Миличиног венчања у њега прибележила. — К 
етку зар није награда и оно уживање што сам га уживала ја и свака од вас већ при првом испиту с 
нављање предмета и тек они предмети што сам ја најпре деци добро разјаснила и у којима сад већ  
ћа о свом раду у школи, и о мишљењу што сам га за то време о школи стекла; а то ћете и ви мени  
тор. — Ја нисам ништа чуо.</p> <p>— Чуо сам, ал’ ваљда је било у суседном врту — рече г. Коста  
примерак.{S} Тако ми се боље свиди, јер сам научила, да све три заједно и добро и зло делимо, п 
е по себи, доста муке стало, али и опет сам „мегдан одржао“ на онда све лепе планове, о зидању  
а засијаше.</p> <pb n="35" /> <p>И опет сам хтела да викнем, да нема веће среће, од учитељичке  
и дакле ниси за Милицу?</p> <p>— Та већ сам ти казао, да је и она ваљана девојка и ако је по мо 
} Доктор Гавриловић је први мушки, чију сам симпатију желила стећи, а баш он ме је јуче таксира 
 или баш гледа крозањ.</p> <p>У почетку сам мислио да то чиним из радозналости и несташлука, но 
стаде у врту код кошница.</p> <p>— Жену сам ти опазио, да у штали музе краву — рече му рукујући 
вриловић указа на врати.</p> <p>— Косту сам опазио где оде у општину — рече он кад их је поздра 
о би помислити, да си потпуно сретна, а сама признајеш, да и тебе штошта тишти — рече ироничким 
 узрока, — настави опет тихо — нисам ја сама на то осуђена; осећају ту неправду и друге мени ра 
кле имамо тек девет стотина, а Анђелија сама има у В. осим 500 форината још и нешто земље и ста 
у Даринка — И зато сам ја задовољна кад сама осећам, да нисам гора од вас; а случај је учинио,  
уде а не људи за закон.{S} Осим тога, и сама знадеш, да сваку наставу треба прилагодити способн 
е слатко насмејем, јер, ко што знате, и сама сам тада, тек од кратког времена постала овдашњом  
е како пролазим.</p> <p>— Право имаш; и сама сам тако нешто приметила, од кад сам с тобом — при 
овор?</p> <p> Она му погледа у очи па и сама задрхта и поруменивши обори очи. — Чудно је тај ње 
јер видим да ме воли, па и ако се сад и сама добро не разумем, опет видим, да ми је мио и да га 
на писма у коме ми још јављаше, да је и сама постала учитељица у С.</p> <p>То ми је дало повода 
дство“ неће дуго трајати, а зна да је и сама погрешива па несме ни своју другарицу строго да оц 
га поштујем; а љубав држим да ће доћи и сама, то јест, ако није љубав оно стање, што сам га осе 
ка налази се свуда, а право да кажем ни сама непојмим женскињу, која ће се поред себи равних у  
ни иначе најслабију или најгору све док сама не увиди и не призна, да за то још није дорасла ил 
три дана мати оде дома, била сам сасвим сама у своме стану, односно у својој соби, а у другој с 
зе.</p> <p>— Доселила сам се амо сасвим сама — настави за тим — Мати и отац не могу се из Д. ам 
— примети Ленка.</p> <p>Па што сте онда саме себе побијале? — питаше Коста.</p> <p>— Што? — пон 
</p> <p>— Баш ми је жао што смо осуђене саме да путујемо; а како је тамо све весело! — примети  
елању имаде неких недостатака, које оне саме без опште помоћи не могу да отклоне, па им је тешк 
вилу: „уништите узроке а последице ће и саме нестати!“ — насмеши се Даринка — То правило драга  
пазила код деце зависти.{S} А да неби и саме надзорнице грешиле пазе и на њихове поступке као и 
назив „препоручена“ не стечем.{S} Јер и саме знате, да те „препоручене“ и „претпостављене“ и му 
ка.</p> <p>— Напослетку и боље, што смо саме, — дода Ленка — ја нисам расположена за весеље. </ 
арош, па одступи од њега — па како беху саме у купеу — извали се на клупу; а под главу метну св 
 нам до године опет доћи? питаше он кад сами остадоше.</p> <p> — Незнам; а и нашто ћу! — рече о 
хвале и којих се у бољим околностима ни сами не би прихватили.</p> <p>Тако н. пр. знате, да ја  
о учење отима време за васпитавање; јер сами предмети што се у народној школи предају по себи в 
} Вече међутим беше удесила Ленка да им самима остане.{S} Знала је, да ће јој већ сутра другари 
а узети, — рече затим — па хајд’те и ви самном.{S} Ја бих врло волела, а и моји би вас једва до 
овишта, која би се и с врагом здружила, само да може рушити оно што је њу — убило...</p> <p>То  
била у заводу.</p> <p>— Па шта то чини, само кад сам здрава — рече Даринка насмешив се.{S} Та д 
расло; али преко трња и води пут срећи, само треба воље и истрајности.</p> <p>— Тако је — рече  
е нека је далеко од мене — „лепа кућа“; само се сети, да имаш душу па не мој бар онда да треш к 
.</p> <p>— Мане нам до душе свако види; само је штета што се нико не сећа узроке да истражује — 
а ја и он ваљда ћемо и остало накрпити; само пре тога морамо видети и дочекати и свршетак које  
/p> <p>— Обричем ти, да ћу је усрећити; само ако ме не одбије — рече доктор некаквим меким глас 
ам се и преварио, обе једнако поштујем; само што ми Милица на први поглед уливаше симпатије а Д 
допусти и кад код је одређен час за то; само што се не задржавам при њима тако дуго као год они 
ој Сава — рекла је за тим шаљиво она. — Само данас ми је и сувише сентименталан но ја ћу га већ 
обвезана! — рече такође у шали Милица — само још морам приметити, да титула немора бити баш „го 
и да истину говори, — примети домаћин — само ми је врло загонетно што ти и уз општинску хвалу д 
ћу се — рече на то поруменивши доктор — само напред кажем, да се не надам никаквом успеху код Д 
рила с иронијом.</p> <pb n="50" /> <p>— Само ти увек тако ради, па ћеш далеко дотерати — примет 
 па се мани тог лудог посла...</p> <p>— Само кад би се могло — примети она па се засмеја.{S} Ал 
 и Ленка једва што држите очи.</p> <p>— Само што се ти, Даринка, још држиш — к’о Каћ. — Умеша с 
 сам полагала учитељски испит.</p> <p>— Само да добро прођемо — рече на то Милица.</p> <p>— Та  
дбити.</p> <p>— По чему судиш?</p> <p>— Само један пут погледао сам јој мало ватреније у те — к 
ица једанпут своју скамију надзирава; а само ради тога не искључујем из тога реда ни иначе најс 
вчића мираза поженише.{S} Заиста, треба само да се добро размислиш, па ћеш наћи, да је код нас  
дбије.</p> <p>За време тога учитељевања само су два извештаја одбијена, а срамоту што је тога п 
ве власти.{S} Право награђивања и укора само је моје, а и то вазда чиним у договору целе школе  
 јој Песталоци у памети!</p> <p>— Штета само што се у садашње доба не налази какав његов послед 
 напреднији.{S} Наша интелигентна браћа само се из чисте љубави жене.{S} Њима је главно жена а  
 најдубље осећају.</p> <p>Доктор се сад само играо ланчићем свога златног сахата и замишљено гл 
 пријатељица остати?!</p> <p>Даринка је само загрли и смешећи се настави:</p> <p>— Не могу сасв 
 да јој прелети тужан израз — Па кад је само сретнима намењено уживање у животу и на јави, ко м 
 ниси ни покушавала, доста ти је кад је само оно преклапало, Милица, уз тебе.</p> <p>Ленка га ч 
 знам — умеша се муж.</p> <p>— Пусти је само нека по вољи говори; чућеш после од мене што ти јо 
мерити — примети г. Коста. — Али ако је само то, онда брате, покушај; јер веруј, њој је тек све 
 као кривац молећи погледам, но и ту је само поруменила и више ништа.{S} Па како ме Милица и уз 
октора, нагло се тргао и место честитке само рече: — Знао сам да ћеш га уловити, кад је она луд 
 против ње! — осече се г. Коста. — Мене само љути што морам да признам оно што нисам још јуче х 
а и хваљеног родољубља?!</p> <p>— Да се само од родољубља живети даје можда и неби тако било —  
 смо их у учитељишту добили, нити да се само на узоре угледамо, него треба оштрим погледом траж 
А ко га тражи? — осече се Ленка — ја се само љутим, што није обичај да и те „даровите“ пофторав 
</p> <p>Другарице јој се смејаху, а муж само рече:</p> <p>— То нисам хтео да кажем.</p> <p>— На 
шах, да је кујем у другоме правцу.{S} И само зато драге моје, напустила сам ја прву поуку Виљем 
ујем и да се борим за оно што другима и само долази!{S} Не Ленка, за опште добро тражићу и мило 
мени и за часак ућута.</p> <p>— Настави само, — одобраваше он пољубив је у чело — и онако знам, 
ност, разборитост и здраво мишљење; али само у теорији а у пракси т. ј.{S} У животу нама су чис 
е у многоме не слажемо.</p> <p>— Говори само! — примети Ленка мило је погледавши. — Та ето ја и 
свога срца умилостивио.{S} Боже мој, ти само знаш, шта сам ја суза пролио и кол’ко чезнећи погл 
дремљиво ал’ јетким тоном Ленка — Питај само Анђу и Душанију, па ћеш видети — родољубља...{S} А 
ма виђала, утишах своју злу вољу па јој само рекох:</p> <p>„Зар ви немате штале, кад сте у соби 
 Но ја њега тада нисам познавала те јој само рекох, да се српски не каже госпођа фрајла него го 
морамо код мене лично састати, а не тек само преко писма — дода још Ленка.</p> <p>— Ево руке! — 
 к мени.{S} А да ће ми заиста доћи, ако само истрајности будем имао, видио сам већ из њене забу 
а — ја бих рекао, да су злобне, а овако само те морам сетити, да има и Српкиња што пођоше за ту 
ранимо свој пренагљени корак, него ћемо само казивати шта смо за ово три године искусиле.</p> < 
 је и Милица врло ваљана.</p> <p>Доктор само ћуташе и шараше својим штапом по трави.</p> <p>— Н 
 звала.</p> <p>— Ни једно ни друго, већ само збуњена — рече Ленка — онако не бејах задовољна, а 
е још наћи злурадих критичара што умеју само језиком радити па ће ти пребацивати и најмању погр 
</p> <p>— Укус је различит — примети му само доктор, али се за неколико тренутака и опет замисл 
 да си већ сутра дан по томе одушевљењу само десетицу повишице искала. — зацело је неби добила. 
другарице. </p> <pb n="23" /> <p>Она их само зловољно и тужно погледа.</p> <p>— Зар није тако?  
> <p>— Та немој мислити, да си томе баш само ти узрок.{S} Имала сам ја за тај одсудан корак и д 
сам се баш онда љутио, и то баш на себе самог, кад сам осетио, да си баш ти у томе изузетак; т. 
исати бар и добра доза лакомислености и саможивља.{S} Или ако не то, онда јој је срце покварено 
шим познаницама не беше то необично — у самој ствари дабоме да је друкчије стојало, но то је та 
сам и овде тек изрекла своје мисли, а у самој школи тешко да би и око вештија педагога нашло ма 
 за достојно вршење треба опет и сувише самопрегоревања.</p> <p>— Баш ко да ми из душе читаш! — 
ош причекати — одговори Милица</p> <p>— саморадњом у школи сад је тек стекла искуства па је тре 
 омиљени педагог и отац педагогије — на самрти вели: „А ви децо тражите среће и задовољства у с 
 здравственом погледу од то доба тек на саму школу ограничила опет штудирам „кућевни лекар од Н 
 своју власт злоупотребљавале и можда и саму учитељицу варале — примети Милица.</p> <p>— Ја не  
</p> <p>— Ругај се ти колико хоћеш, али сан је сенка живота, — рече Даринка, а преко лица као д 
нутака ћутања, живо рече:</p> <p>— Моји санови су друге врсте, — а да и ја сањам о том сте увер 
уда сна...</p> <p>— А зар ти ниси никад сањала пријатније сне? — рече г. Коста погледом пуним б 
слу неутешив љубавник, и сад покушах да сањам на месечини неби ли тиме богињу свога срца умилос 
Моји санови су друге врсте, — а да и ја сањам о том сте уверене.{S} Па кад сте већ за шалу расп 
ико могу рећи, да од тога доба никад не сањам.{S} Чим хоће да ме снађе та беда ја ти се лепо за 
љиво — ал’ за то не мораш ти баш о њему сањати. — Има и других људи!</p> <p>Даринка се насмеши, 
Него шта ти велиш, госпођице Шултесова? сањаш ли још о каквом Песталоцију, или ћеш се и ти задо 
 је осећај што га према доктору осећах, сасвим примерен био, али га је нестало још пре но што с 
 растанка“.</p> <p>Међутим била је у Т. сасвим задовољена.{S} Ту су наше путнице дочекали, осим 
а без велике своје штете и оставити.{S} Сасвим је то друкчије код мушких учитеља; они сироти и  
с у сеници? питаше збуњено он.</p> <p>— Сасвим случајно.{S} Тамо сам читала, а ви нисте баш шап 
ко вршити свој позив без уверења, да га сасвим достојно врше; а за достојно вршење треба опет и 
је по кад кад користан; а сумња је овде сасвим на свом месту. — примети Даринка. — Сам кажеш, д 
лоности осећати, а држала је да је он и сасвим добра партија за женскињу без мираза...</p> <p>  
ма што се више механично уче не ослањам сасвим на децу, него и њих предузимам кад год ми време  
 после три дана мати оде дома, била сам сасвим сама у своме стану, односно у својој соби, а у д 
ена.{S} Да се то постигне треба за село сасвим засебан наставни план, и што је главно, боља пла 
ед долазе.</p> <p>— Доселила сам се амо сасвим сама — настави за тим — Мати и отац не могу се и 
ула била.{S} На послетку — кад је шешир сасвим чист био — одгурну га она зловољно на страну те  
 и смешећи се настави:</p> <p>— Не могу сасвим да одобрим ни ваше тужакање, да вам силно учење  
, а наше познанице неудате, то је свету сасвим обична појава, те и нашим познаницама не беше то 
инка — сад ћеш видети, да ми је желудац сасвим здрав — и смести се за сто.{S} Но уз сву њену хв 
те, а уверена да ће те и ви наћи, да су саставци чиста истина, која је обично непријатна укуса  
 радовала, да ће уживати „сцену радосна састанка.“</p> <p>— Неће ме дочекати.{S} Нисам им могла 
<p>— Него онда се морамо код мене лично састати, а не тек само преко писма — дода још Ленка.</p 
е саковати немогох.</p> <p>„Права срећа састоји се у задовољству“ говорила је увек Даринка док  
половину главнијих штудија прешле а два сата већ избија.{S} Па не знамо што и преврћемо тек те  
ћи без телесни казни.</p> <p>После пола сата Даринка је већ спавала а другарице јој се такође с 
код нас на селу ни двадесетак кућа нема сата, а немамо ни стална школска послужитеља, који би п 
аше пламене погледе и опет после једног сата крену дома као најсретнији вереник.</p> <p> — Крас 
о још спавају?</p> <p>— Та тек је четир сата — рече г. Коста. — Неш кажи ти мени момче, шта још 
и, шкоди и здравима, а болесника може и сатарити.{S} Па неваља ни комлов ни обојке у соби да су 
у шалу али му се она вазда претвараше у сатиру противу Милице.{S} Стога и опет оде у општину на 
 у џепу.</p> <p>— Е сад је забасала и у сатиру — смејаше се Милица — А на послетку, боље је и т 
на брзо остави јело.</p> <p>Коста је са саучешћем погледа, и опет не могаше срцу одолети већ пр 
а сврши, — примети Даринка погледавши у сахат — Ено већ бије девет.</p> <p>Домаћин на то поче:< 
духу, те да би и после подне читава два сахата онај школски ваздух без велике штете удисати мог 
е сад само играо ланчићем свога златног сахата и замишљено гледаше у даљину, а друг му настави: 
селу трпе, да по чешће проведем по више сахата дневно — један до два — у живом разговарању са д 
 вам већ неби било право?</p> <p>— Боже сачувај!{S} Ми ништа немамо против; шта више, за твој т 
наде, да јој то неће срамоте нанети.{S} Сва промена што је поводом тога н њој учињена, била је  
н својих препорука и одличних сведочаба сва најбоља места пограбити; јер ко те пита, имаш ли ти 
 школа живахне и веселе дечице, која је сва љубе и поштују, па јој већ на лицу читах да је срет 
Даринка — Та мани је већ једном! зар је сва срећа у доброј сведоџби? а није она ни крива, што ј 
јалним дусима“ нису увек сви реагенси и сва својства тела на уму.{S} Онда дабоме летиле би и њи 
то треба да им улије у њихову главицу и сва знања, која су законом прописана.</p> <p>Ја кад сам 
ла треба бирати мање; а уз то је кошуља свагда ближа од хаљине.</p> <p>— Лепа логика! — плану с 
 према њему.{S} Но ја ти кажем да ћу му свагда верна бити; јер видим да ме воли, па и ако се са 
а, то није за моју природу; ја друкчије свађам те ствари.{S} Брак код мене није трговина, и ако 
лаги и пријатељским духом задахнути.{S} Свака се сећа да јој „господство“ неће дуго трајати, а  
и мој Сава већ неће жену што мисли, — а свака боља мислити мора — какав тек мора бити укус у ма 
ро деце то у шестонедељном току времена свака ученица једанпут своју скамију надзирава; а само  
то се у основној школи предаје кадра је свака отреснија ученица више школе предавати.{S} И онда 
 Даринка и Милица међутим мирно заузеше свака по један ћошак те дремаху.</p> <p>— Та ту се ни д 
а и оно уживање што сам га уживала ја и свака од вас већ при првом испиту са својим ђачицама?</ 
маш право.{S} Воље сам и ја имала као и свака од вас, него је погрешка у томе, што сам ја обича 
а ће јој већ сутра другарице опет отићи свака на своје место.{S} Та и сад могле су јој тек зато 
 и ви допустићете, да је понављање душа сваке наставе, па што онда и за себе тражите изузетка?< 
тем својих књижица и усменог исказа тек сваке суботе по подне.{S} Том приликом похвалим ја вред 
p>— И на то сам помишљала, те баш за то сваке недеље мењам те своје надзиратељице, па како је у 
много теже радити но у вароши, па опет, сваки варошки учитељ и учитељица са највише два разреда 
ете послаћу вам почетак а свршетак нека сваки читалац по своме ћефу замишља.{S} Тиме ће припове 
уташе:</p> <p>„Кад ћу вез довршити; кад сваки час треба воде!{S} Па и та мати незнам шта је мис 
а, кад ме је амо довела?{S} Заповрће ме сваки час, па шта ће нам за то оставити? — Ту отрцану к 
е, да треба према потреби своје околине сваки учитељ сам себи да створи.{S} Не треба да се огра 
а поред оног „брда“ од штудије, ко ће у сваки пар баш све у памети имати?!</p> <p>— Па ни ја ни 
 баш те „пузавачке“ природе, па да пред сваким пузим, док општу симпатију и назив „препоручена“ 
p>Ја у оном стању не бејах задовољна; а свако је своје среће ковач те ја покушах, да је кујем у 
плате, једно сеоско учитељство што мора свако дете најпре да освести, да му је „Баба“ или „баца 
p> <p>— А што не? — питаше Даринка — та свако паметан знаде, да је у добру лако добар бити, нег 
ти неправде, те ће и опет важити, да је свако своје среће ковач.</p> <p>— Већ добро; видећу шта 
лом женскињу.</p> <p>— Мане нам до душе свако види; само је штета што се нико не сећа узроке да 
сто по школском детету за њих моли; јер свако је био уверен, да ће јој он тек оно дати, што би  
p>— Разуме се — рече Ленка — али не баш свако.{S} Милица, на пример, није о њој никад, ни разми 
у нагло устаде и приђе прозору.</p> <p>„Свако је своје среће ковач.“ — примети Даринка али и он 
у, писаше Даринци и Милици ово:</p> <p>„Свако је своје среће ковач,“ чула сам често од вас (као 
— Јер треба да знадеш, да главна задаћа сваког савесног и ваљаног учитеља треба да је развијање 
труд биће ти ненаграђен, превиђен и без сваког признања.{S} Људи, драга моја, тек оно цене и уз 
 мајка, деда или меког срца баба морају сваког бар за часак усрећити, учинити, да све увреде за 
> <p>И ту се онако својски и српски без свакога цифрања руковаше.</p> <p>— Та већ из речи дарин 
а — одговори расејано Даринка.</p> <p>— Свакој од нас — понови дремљиво ал’ јетким тоном Ленка  
школу ступиш?</p> <p>— Шта? — оно што и свакој од нас — ревносно и савесно вршење свога позива  
ам те своје надзиратељице, па како је у свакој скамији по шесторо деце то у шестонедељном току  
 — Али и ми смо ово три године ковале и свакојако се мучиле, па дед’ реци што нисмо сковале сре 
 закон.{S} Осим тога, и сама знадеш, да сваку наставу треба прилагодити способности и околности 
г <pb n="40" /> узрока, наредила сам за сваку скамију по једну надзорницу, која ће док ја не до 
 треш крајнике кад си пијана и да бајеш сваку болест на једну форму...{S} Јер веруј ми, то ти н 
тави учитељевање; доста да никог није у сватове звала.</p> <p>— Ни једно ни друго, већ само збу 
месојеђа венчаше се доктор и Милица.{S} Сватови им беху врло весели; а била је позвата и Даринк 
мња.{S} А тео би свршетак приповетке са сватови.{S} Али брате мој, и ако је све већ давно прошл 
је је увек најлепши, кад се весело и са сватови свршује.</p> <p>После тога ћереташе још мало и  
двоје муж и жена.{S} А што и ви нисте у сватови биле, надам се да нам нећете замерити.{S} Било  
ско гошћења.</p> <p>Но вечери, кад се о свачем већ доста наразговарале, рече Ленка молећим глас 
ије. — Био је као што је већ речено, за свашта што је држао да је добро и сувише занет и у дела 
засмеја. — Боже мој, чудан ти је човек; све га нешто копка да туђу тајну дозна, и ако га се ниш 
е надам никаквом успеху код Даринке.{S} Све ми се чини да ће ме одбити.</p> <p>— По чему судиш? 
е са минимум платом коју и ви имате.{S} Све три дакле имамо тек девет стотина, а Анђелија сама  
ти браца Коста, баш затуцано сумњало! — све једнако те мучи сумња, да ја за твојим доктором туг 
ога била је сад још мање код огледала а све више у школи, код књига и у свом маленом газдалуку. 
ју ни на себе љутити се, јер човек бива све заљубљенији, а ја онда лепо покушам да заборавим он 
о ми се боље свиди, јер сам научила, да све три заједно и добро и зло делимо, па вас још и сад  
аког бар за часак усрећити, учинити, да све увреде заборави.</p> <p>— За часак! — понови Милица 
 од нас удаљене ствари радо читају и да све’ остало иде — под купус...</p> <p>Него си ти браца  
 али и опет сам „мегдан одржао“ на онда све лепе планове, о зидању лепе куће са жениним новцем, 
Знала сам добро, да се нама учитељицама све већма замера но осталом женскињу.</p> <p>— Мане нам 
{S} Ви’ш ти ње, мисли да је госпођа, па све зна! ..{S} Тако је рекла и снаш’ Пели, да не иде ко 
 да си учена!...{S} Јест, зна баба Мара све!“ И ту незграпно стиште дете тек једном руком а дру 
— к’о Каћ. — Умеша се сад и трећа. — Та све жмиркаш.</p> <p>— Ја? — рече Даринка па протре очи  
ва, које ја тражим и које би моју љубав све до сад одржало.</p> <p>Осим тога онај осећај и не б 
 заћута.</p> <p>— Неко време ћутаху сад све три и то, Даринка и Милица гледећи кроз прозор вино 
асположена за весеље. </p> <p>— Теби је све твоја сведоџба у глави, — примети Милица — а шта ће 
 са сватови.{S} Али брате мој, и ако је све већ давно прошло опет нам се приповетка не може по  
 сам с тобом — примети Ленка. — Теби се све већма замера, а добра воља не признаје ти се ни од  
<p>— Лаку ноћ! сада не могу сутра ће те све чути.</p> <p>— Вечита загонетко! — уздахну Ленка а  
е, велиш ти, но и ја напред знам, да ће све то врло мало бити према труду, што ћеш га имати; па 
и претпостављена власт, кад се не преће све што је прописано?!</p> <p>— Свет вазда ужива у клев 
стављам) И зато сам и ја своју срећу из све снаге покуцавала за ово три године на ономе пољу, к 
и више ништа.{S} Па како ме Милица и уз све ватрене погледе моје још није тако дочекала; закључ 
оне ствари које их се не тичу.{S} Но уз све то беше опет разборит човек и <pb n="44" /> крајна  
оз који дан зацело излећи.</p> <p>Но уз све то мени се чињаше, да би ваздух могао чистији бити, 
 су бити и боље; та и Анђа и Душанија и све остале њима подобне незнају више.</p> <p>— И ја сам 
ом похвалим ја вредне а лење пооштрим и све класе уводим у свој записник.</p> <p>— То би све до 
</p> <pb n="24" /> <p>Даринка уздахну и све три се другарице за часак замислише. </p> <p>— Знат 
ал’ тужним погледом он.</p> <p> — Ко би све у напред знао — рекла је у смеју она.</p> <p> — Так 
<p> — Тако је! прошапута доктор — ко би све у напред знао...{S} И ту му изађе пред очи Даринчин 
 уводим у свој записник.</p> <p>— То би све добро било кад неби те надзорнице и вице-надзорнице 
дне ситнице.</p> <pb n="39" /> <p>То би све добро било, да није светске критике; — рече Ленка — 
... па поруменивши ућута.</p> <p>— Кажи све! — рече Коста — иначе ни ја не видим узрока за...</ 
ко до душе на њега личиш...</p> <p>— Ти све она стара — примети Милица и с тим уђоше у кућу, гд 
дана нашега испита; а ја и онако имадем све прибележено у своме дневнику.</p> <p>— Гилт! — рече 
>— Оне можда и знају; но и ја бих волио све чути — уплете се г. Коста.</p> <p>— Е на почни од к 
суђене саме да путујемо; а како је тамо све весело! — примети затим Милица.</p> <p>— Шта ћемо,  
е шта! — рече по томе Даринка — ми ћемо све три временом бити учитељице.{S} Зато вам се обричем 
 ће сутра прексутра већ дома, а писмено све теже иде.{S} Зато реши се ма на коју страну!</p> <p 
о; а више се мучио но што је уживао, то све показује његово пожртвовање и челичну вољу.{S} Та и 
комлов ни обојке у соби да сушиш.{S} То све шкоди и здравима и болеснику“.</p> <p>„Ју боже, а ј 
га реда ни иначе најслабију или најгору све док сама не увиди и не призна, да за то још није до 
инка замишљено — казаћу вам искрено баш све мисли своје, и ако видим, да се у многоме не слажем 
брда“ од штудије, ко ће у сваки пар баш све у памети имати?!</p> <p>— Па ни ја нисам боље прола 
о мој и твој баба рећи.{S} Они могу још све покварити...</p> <p> — А зар се ти томе не би проти 
исаних правила као слепац вође, него из свега вадим језгро и што нам је најпрече; а ко је у бољ 
омаћичини вирила, беше ова соба најбољи сведок крајњег незнања у погледу чувања здравља од веће 
“, на рачун својих препорука и одличних сведочаба сва најбоља места пограбити; јер ко те пита,  
 једне старе госпе — њихове газдарице — сведочише, да су морале бити ваљане девојке.</p> <p>— Н 
 за весеље. </p> <p>— Теби је све твоја сведоџба у глави, — примети Милица — а шта ће Даринка д 
<p>— Ту метаморфозу донела је неповољна сведоџба — рече опет са осмехом Даринка.</p> <p>— Бадав 
етафизици — твојој проклетој учитељској сведоџби.</p> <p>— Није него ћу још сад донашати пројек 
е већ једном! зар је сва срећа у доброј сведоџби? а није она ни крива, што је сретнија, па се п 
љутила се она — и народ гледа и суди по сведоџби!</p> <p>— Па и наше нису рђаве.</p> <p>— Нису. 
, она је чедо протекције и среће па има сведоџбу с препоруком; а то је довољно, да и најбоље ме 
 Милица.</p> <p>— Кад помислим на своју сведоџбу, речи ми у грлу застају — чудим се, како сам и 
рх прстију „одалами;“ а то је и онако у свези са тезом из педагогије о нези чулних органа — при 
„сјајну мировину“...</p> <p>Пишите ми о свему, па не заборавите још рећи, хоћете ли и малу Смиљ 
ати, и спремити децу за у правом смислу свесне и ваљане чланове човечанствена.{S} Да се то пост 
 толико еманциповале, да је хуманизам и свест и код њих јача од родољубља...</p> <p>— Да то Дар 
е преће све што је прописано?!</p> <p>— Свет вазда ужива у клеветању туђих дела, па се не треба 
</p> <p>— Та то ме баш и љути.</p> <p>— Свет се не може једним раменом исправити; а себичност ј 
сувиши дуг рок и за мене, а још више за свет који је нестрпљив и сујетан, па ужива у стармало-н 
— веле оне — ако неће да је права лутка свет обично неправедно оцењује, исмејава и презире, док 
ла увидети, да више вредим, него што ме свет цени, та судба прати мене још из ране младости мој 
и ја сам баш противно од оне за коју ме свет сматра и за то је видите то повредило мој женски п 
S} Зато сам уједно имала на уму, шта ће свет о мени и моме знању и способности рећи.{S} И за то 
 постану као и прве или омразе и себе и свет па постају, за нас мушке, нека страшила и неприрод 
бљују тек учитељи и лекари, а за остали свет остаће оно вазда тек теорија и фраза.</p> <p>— Та  
p> <p>— Можда Ал’ нико још није раменом свет поправио, па нећете ии ви.</p> <p>— Раменом не; ал 
г. Коста скоро зловољно. — Осим тога њу свет по заслузи и оцењује, па јој је лако ћеретати, а Д 
ки углед и карактер и у очима торокљива света остане онакав какав је у истини.{S} Знала сам доб 
о је више, то се жртвовало можда каквој светијој цељи или је тек узгред носило име Српкиње, а у 
јој је срце покварено па јој није ништа свето, него је већ ишла на то да ономе пружи руку где ћ 
а брате, покушај; јер веруј, њој је тек светска неправда што је у животу сретала навукла ту одв 
39" /> <p>То би све добро било, да није светске критике; — рече Ленка — а шта ће рећи и претпос 
ожењен, а наше познанице неудате, то је свету сасвим обична појава, те и нашим познаницама не б 
} И зато је видиш, најпаметнији онај ко свету по вољи чини.</p> <p>Даринка при последњим Миличи 
ак мора да је „џиновски“; јер поглед по свету <pb n="52" /> казује ми, да људи ретко из истинск 
отно живети или уз њега некога угледа у свету стећи.</p> <p>— Тако и ја мислим рече Ленка — и з 
ала начути, да при моме избору, ондашњи свештеници недадоше свога гласа за мене из мени непозна 
оже бити собом задовољан.{S} Осим тога, сви знамо да од два зла треба бирати мање.{S} Па кад је 
осетљив.{S} Има и томе основана узрока; сви знамо да је наш народ сувише сиромашан и да се већи 
е срцу збива.{S} И тако мало по мало па сви (а можда и она) заборавише моје вирење кроз прозор; 
Миличиним речма одобравајући уздахну, и сви па и домаћин за часак ћутаху.</p> <pb n="33" /> <p> 
о не пређе!</p> <p>После овога за часак сви заћуташе.</p> <p>— Зар немаш ништа више да кажеш? — 
и, како и „женијалним дусима“ нису увек сви реагенси и сва својства тела на уму.{S} Онда дабоме 
 још један примерак.{S} Тако ми се боље свиди, јер сам научила, да све три заједно и добро и зл 
и и то треба! — насмеја се Милица. — Не свиди ми се „лекција“ баба Марина! ...</p> <p>Незнам ко 
 још оклеваш?{S} Мени се то одлагање не свиди; оне ће сутра прексутра већ дома, а писмено све т 
ке, — ћеретала је она — а то се мени не свиди, па баш завидим Даринчиној срећи...{S} И ту се он 
им ње нестане.“</p> <p>— Та то је судба свију учитељица! — викну скоро Милица.</p> <p>— Незнам  
пресудом оцењена је Миличина природа, и свију њој подобних женскиња.</p> </div> <div type="chap 
Али разуме се да сам пре тога постао са свим озбиљан човек.{S} На прозору није ме нико више вид 
, што нисам боље оцењена; али ко ће нам свима угодити?{S} И зато нећу да очајавам; уверена сам, 
S} Та и ти си у ствари ако не боље, оно свима нама равна; па кад се другима гледало „кроз прсте 
ју успавану сестрицу; а боловало је, по свима знацима судећи, од „тифуса“ који је у месту влада 
а кад се другима гледало „кроз прсте“ у свима предметима, зашто се теби у појединима није могло 
..{S} И с тим седе за гласовир па стаде свирати неку веселу песму.</p> <p> Сретна природа — про 
 старе песме? — питаше она кад звуци од свирке престадоше.</p> <p> — Стара је, ал’ и вечито нов 
читељи вазда зборите.{S} Па онда вам је сво учитељство криво — Нема вам истрајности, способност 
е безазлености.</p> <p>Кад се доктор од свог друга праштао — рече му овај:</p> <p>— И с нама мо 
 да им се мисли врзу око последњих дана свога ђаковања.</p> <p>— Ала ова жељезница споро иде —  
м муж — кадри смо заслужити; а ја се са свога поступка до сада још нисам покајао.</p> <p>— Ни ј 
, млада и здрава сељанка; враћала се од свога младога мужа, коме је ручак носила, јер је ту нег 
зу, те сам је чешће могао видети да код свога прозора чита, шије или баш гледа крозањ.</p> <p>У 
њу стајаше Даринка једно послеподне код свога прозора у руци јој беше писмо, које је већ више п 
овек; а као такав хоћу и да уживам плод свога труда, а не тек вечито да радим без икаквог призн 
Ево шта, — поче Даринка.{S} Прве године свога учитељевања била сам и сувише ревносна, па сам хт 
на увела сам већ у половини прве године свога учитељовања у своју школу неки томе сличан начин. 
 вам се обричем, да ћу после три године свога рада — ма где ја била — дати вам извешћа о свом р 
акој од нас — ревносно и савесно вршење свога позива — одговори расејано Даринка.</p> <p>— Свак 
p>— Јест, ја не спадам у природе што се свога личног права на уживање лако у општу корист одрич 
оме избору, ондашњи свештеници недадоше свога гласа за мене из мени непознатих разлога, па је д 
ца остати.{S} Но у исти мах тргох се из свога заноса, те ми се учини, да смо са двадесет година 
p> <p>Доктор се сад само играо ланчићем свога златног сахата и замишљено гледаше у даљину, а др 
S} Нисам им могла извесно назначити дан свога доласка — одговори она, па се и опет удуби у посм 
ена Милица несташно Ленци приказала као свога вереника, и кад је збијала шалу и онда кад јој је 
ка, па погледа крадимице ал’ и значајно свога мужа.</p> <p>— Није ми ни то противно — рече весе 
... овај, госпођицу.</p> <p>Прву годину свога учитељевања провела сам како, тако.{S} Труда ме ј 
а сањам на месечини неби ли тиме богињу свога срца умилостивио.{S} Боже мој, ти само знаш, шта  
p> <pb n="48" /> <p>Он опет да прикрије свој јед, устаде од стола, те гледаше кроз прозор на ул 
 осим тога, ваљда је умела да провиди и свој положај, па узела и бољи правац.</p> <p>— Правац,  
а у школу дођем.</p> <p>— Види се да си свој занат испекла — рече шаљиво домаћин.</p> <p>— То н 
 могу да отклоне, па им је тешко вршити свој позив без уверења, да га сасвим достојно врше; а з 
адима засађену околину, а Ленка чистећи свој путни шешир, што га је скинула била.{S} На послетк 
ка.</p> <p>Коста беше својој жени казао свој јутрашњи план, те сад беху обоје љутити и спремни, 
и Милица — Ми немамо као она да бранимо свој пренагљени корак, него ћемо само казивати шта смо  
не а лење пооштрим и све класе уводим у свој записник.</p> <p>— То би све добро било кад неби т 
“ па нисам научила да примам награде за своја дела.{S} За то се и не обазирем на мњење своје ок 
/p> <p>Па не довршивши питајући погледа своје другарице.</p> <p>— Којешта! — рекоше у исти мах  
да изражавам; те сам и овде тек изрекла своје мисли, а у самој школи тешко да би и око вештија  
већ сутра другарице опет отићи свака на своје место.{S} Та и сад могле су јој тек зато доћи, шт 
ати — смејаше се она не пазећи много на своје речи, јер се у исти мах доктор Гавриловић указа н 
 владала по обичају српске жене и да је своје љубавне осећаје пред другима обуздала.</p> <p>— Т 
ом стању не бејах задовољна; а свако је своје среће ковач те ја покушах, да је кујем у другоме  
стаде и приђе прозору.</p> <p>„Свако је своје среће ковач.“ — примети Даринка али и она из глед 
 Даринци и Милици ово:</p> <p>„Свако је своје среће ковач,“ чула сам често од вас (као што види 
е тај позив не мили, могу га без велике своје штете и оставити.{S} Сасвим је то друкчије код му 
огрешку и недостатак.</p> <p>— Погрешке своје радо ћу чути, а хвале и не тражим — рече озбиљно  
ела.{S} За то се и не обазирем на мњење своје околине, већ радим тек по своме уверењу; а ко так 
ала, те баш за то сваке недеље мењам те своје надзиратељице, па како је у свакој скамији по шес 
{S} Оне су ово последње радо обећале, и своје обећање су тачно и вршиле.</p> </div> <div type=" 
ео среће.{S} Али кад се сетио Даринке и своје намере уздахну па бајаги у шали и опет рече: „Е т 
авац чини ми се, да треба према потреби своје околине сваки учитељ сам себи да створи.{S} Не тр 
е не бих могла ни отети. — И с тим изви своје из његових усијаних руку.</p> <p> — Госпођице! —  
љено — казаћу вам искрено баш све мисли своје, и ако видим, да се у многоме не слажемо.</p> <p> 
 мах весела и добре воље указа на врати своје собе.</p> <p>— На посао — рече он тоном којим се  
ја нећу никог да учим, него тек казујем своје мишљење — рече Даринка. — А тај правац чини ми се 
равде, те ће и опет важити, да је свако своје среће ковач.</p> <p>— Већ добро; видећу шта ћеш и 
среће, да и нетражећи стичете симпатију своје околине.{S} А ја — ма да у ствари нисам гора од в 
нека се стиди што не уме да чита у срцу своје околине ону хвалу, што је најскривенија и која се 
е...</p> <p>Она је моју понуду показала својим родитељима; а овима беше то место и милије, те т 
ка оштрим гласом.</p> <p>Ти си дакле са својим околностима задовољна? — питаше радознало г. Кос 
 и свака од вас већ при првом испиту са својим ђачицама?</p> <p>Већина публике је обично чист с 
 беше озбиљно замислио а г. Коста приђе својим кошницама те кроз стакла гледаше унутра, и ако с 
добра душа.{S} Вечито се старала, да ме својим приповедањем забави; али ви знате, да сам ја по  
ана.</p> <p>Доктор само ћуташе и шараше својим штапом по трави.</p> <p>— Нећу брате да те учим  
можда су нам до сад били и противници и својим оштрим и ако глупим досеткама, често и мучили.{S 
д кад су код њих, па навалише, да иду и својим родитељима, али Ленка и г. Коста не даду „ни про 
е.{S} Али ја немогох да се задовољим ни својим успехом у школи а још мање упливом школе на наро 
<p>— Тако можда мисле и праве туђинке о својим разсестрама што се по србише. — рече г. Коста и  
е. — рече г. Коста и не мислећи много о својим речма.</p> <pb n="36" /> <p>— Мени је мало случа 
ти мање.{S} Па кад је тако (а уз то смо својим успехом и радом незадовољни,) не треба се вајкат 
у реч прогута и нагло устаде приђе опет својим кошницама а лице му се беше запламтило.</p> <p>— 
авила, а они и ако јој више не досађују својим опоменама, опет се надају, и очекују, да им се п 
и имаш ли право — прекиде доктор тишину својим звучним и крупним гласом. — Лако је могуће, да с 
ло добро сећам и последњих речи, што их својима изусти Песталоције.{S} Па кад Песталоци — ваш о 
д је тек видела погрешку, то јест, моћ, својих непромишљених и изазивајућих речи.{S} Но и ако с 
едом или притиском руке опростише се од својих мештанских познаница и познаника и уђоше у влак. 
 раду своме дају ми оне извештаја путем својих књижица и усменог исказа тек сваке суботе по под 
 ће нам те, бајаги „даровите“, на рачун својих препорука и одличних сведочаба сва најбоља места 
</p> <p>Тако видите, помоћу тих малених својих помагачица остаје мени више времена за рад око р 
уче можда опазила прво сребрно влакно у својо црној, плавој или смеђој коси, па и ако је још де 
а потрошити, док се општина смилује, да својој учитељици плаћу изда.</p> <p>— Ти од неко доба и 
дошла је тек Даринка.</p> <p>Коста беше својој жени казао свој јутрашњи план, те сад беху обоје 
 нисам још јуче хтео одобрити Даринци и својој жени а што сад и нехотице морам и ја да одобрим  
 истога дана на ред долазе, и за тим по својој увиђавности прибиљежити и класификацију у своју  
илицу.</p> <p>— Моја женица заборавља у својој радости да нас упозна — примети домаћин смешећи  
ам сасвим сама у своме стану, односно у својој соби, а у другој соби становао је хроми Хараламп 
ј соби становао је хроми Харалампије са својом наглувом баба Настом.</p> <p>Баба Наста беше доб 
гла.</p> <p>И тако се по дужој борби са својом савешћу прихватих практичнија правца те главну с 
ме пријатељу, коју овај радосно прими и својски продрма.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
ома и ако их г. Коста и Ленка искрено и својски задржаваху.{S} За њима је Ленка дуго махала мар 
 у души детињој, кад га учитељица онако својски прутом по врх прстију „одалами;“ а то је и онак 
разуме се, Милица.</p> <p>И ту се онако својски и српски без свакога цифрања руковаше.</p> <p>— 
им дусима“ нису увек сви реагенси и сва својства тела на уму.{S} Онда дабоме летиле би и њима „ 
а такову женскињу мора можда и уз добра својства карактерисати бар и добра доза лакомислености  
 трпе, теше и ране лече; а то је брате, својство што ствара најсретније бракове.</p> <p>— Та не 
ом исправити; а себичност је најопштије својство човечије, па шта вреди љутити се?{S} Него боље 
м тога био је и сироче без икакве ближе својте.</p> <p>Тај дан до у вече проведоше весело у дру 
засмеја а доктор се трже и мило погледа своју вереницу у којој је толико простодушности и весел 
је заједно представљам) И зато сам и ја своју срећу из све снаге покуцавала за ово три године н 
питаше Милица.</p> <p>— Кад помислим на своју сведоџбу, речи ми у грлу застају — чудим се, како 
е много за учитељицу која има за живота своју „минимум“ плату а после смрти — пардон! после два 
 нађе ту и доктора који му одма прикаже своју вереницу, Милицу.</p> <p>Он им је искрено пожелео 
име сам дабоме општину задовољила но не своју савест, која ме је вазда мучила, да сам недостојн 
ад неби те надзорнице и вице-надзорнице своју власт злоупотребљавале и можда и саму учитељицу в 
је и сувише бледа и тужна те заборавише своју намеру.</p> <p>— Нешто си бледа, да ти није зло?  
на неком траљавом кревецу близу пећи уз своју успавану сестрицу; а боловало је, по свима знацим 
 премишља мора на послетку и увидети, и своју вредност и опачину и плиткоћу неких...</p> <p>Али 
и у делању ревностан.</p> <p>Да поправи своју погрешку пристаде у шалу али му се она вазда прет 
 рече Милица а Даринка јој такође пружи своју руку.</p> <p>У том стигоше до једне веће станице. 
 зна да је и сама погрешива па несме ни своју другарицу строго да оцени.</p> <p>Али ја сам задо 
 — примети јој шаљиво Даринка и намести своју узглавницу.</p> <p>— Ћути па спавај — рече оштро  
е уверен, да по могућству достојно врши своју дужност може бити собом задовољан.{S} Осим тога,  
м много о томе размишљала; па и ако сам своју поуку у здравственом погледу од то доба тек на са 
дну надзорницу, која ће док ја не дођем своју скамију препитати из оних предмета што истога дан 
несме ни пошалити, хтео сам да поправим своју погрешку, за то се више не хтедох шалити, него на 
ој стази“ моћи ћеш достојно и задовољно своју дужност вршити.{S} Та у томе и јесу по народ боље 
 узрок, што ја не спадам у природе, што своју личну срећу жртвују општем интересу и онда кад се 
ном току времена свака ученица једанпут своју скамију надзирава; а само ради тога не искључујем 
оловини прве године свога учитељовања у своју школу неки томе сличан начин.{S} Упала сам у школ 
а Даринка бризну у плач па нагло пође у своју собу у којој је Милица већ давно спавала.</p> <p> 
иђавности прибиљежити и класификацију у своју зато одређену књижицу.</p> <p>По себи се разуме д 
/> срце, морам још припазити, да уз сву своју муку, труд и вољу и народу мало привређујем.{S} Т 
а.{S} И тако сам ја и опет по могућству своју дужност достојно вршила.</p> <p>— Баш као и ја —  
право и племенито раде, често проиграју своју личну срећу, и...</p> <p>— Ленка! упаде јој муж у 
 прихватих практичнија правца те главну своју бригу обратих знању дечијем; а остало беше ми узг 
— извали се на клупу; а под главу метну своју кутију, коју није предала са осталим пртљагом.{S} 
аве и у имућнијим кућама виђала, утишах своју злу вољу па јој само рекох:</p> <p>„Зар ви немате 
кад користан; а сумња је овде сасвим на свом месту. — примети Даринка. — Сам кажеш, да ви мушки 
а — ма где ја била — дати вам извешћа о свом раду у школи, и о мишљењу што сам га за то време о 
е побрине за нас, а не да нас мане да у свом позиву мучећи се и глад осетимо.</p> <p>— Та немој 
едала а све више у школи, код књига и у свом маленом газдалуку.</p> <p>Мален стан њен је чист и 
руку, он је ту руку страсно стиснуо и у свом заносу и против српског обичаја и пољубио.{S} Али  
ешли; а често при поласку <pb n="41" /> своме из школе нацртам на школску таблу какав за њих зг 
оведала и то: да су г. натарош често на своме прозору од кад су госпођа фрајлица овде.{S} Но ја 
м гласом Даринка — Требала си делати по своме уверењу, а не освртати се не знам на чије мњење и 
а мњење своје околине, већ радим тек по своме уверењу; а ко тако ради мора бити бар са собом за 
достојна тога позива кад га не вршим по своме уверењу.{S} И зато сам и нехотице поцрвенила и за 
очетак а свршетак нека сваки читалац по своме ћефу замишља.{S} Тиме ће приповетка бити бар и не 
 јутра врло рано дође доктор Гавриловић своме пријатељу Кости, ког застаде у врту код кошница.< 
а мати оде дома, била сам сасвим сама у своме стану, односно у својој соби, а у другој соби ста 
не спадам у природе твоје врсте, које у своме заносу, да право и племенито раде, често проиграј 
ивом школе на народ.</p> <p>Труд који у своме позиву за ово три године полагах, не исплаћује се 
; а ја и онако имадем све прибележено у своме дневнику.</p> <p>— Гилт! — рече домаћин онако по  
ад-надзорнице.</p> <p>О целокупном раду своме дају ми оне извештаја путем својих књижица и усме 
ктор некаквим меким гласом и пружи руку своме пријатељу, коју овај радосно прими и својски прод 
 Србин злопамтило и да радије копа јаму своме но — туђину...{S} И за то је и она на ту „стрелу“ 
 преко С. — рече Даринка — па сам синоћ сврнула и по Милицу.</p> <p>— Моја женица заборавља у с 
имим — говорила је она — ствар још није свршена.{S} Ми смо правили „рачун без бирташа“.{S} А ко 
учитељичину.{S} Ту код њега клече па по свршеној молитвици прошапута: „Ти си ме научила Богу се 
мере неодустајете послаћу вам почетак а свршетак нека сваки читалац по своме ћефу замишља.{S} Т 
приповеци, могу вам дати, али за онакав свршетак к’о што га ви желите још није а држим, да и не 
а и неће куцнути час...</p> <p>За такав свршетак морала бих ја бити много богатија, мало луђа,  
амо пре тога морамо видети и дочекати и свршетак које је увек најлепши, кад се весело и са сват 
нако те копка и мучи сумња.{S} А тео би свршетак приповетке са сватови.{S} Али брате мој, и ако 
утити се?{S} Него боље пустимо Косту да сврши, — примети Даринка погледавши у сахат — Ено већ б 
ветка и без њиховог посредовања по вољи сврши.</p> <p>Међу тим ја сам погодније створење; јер н 
ивање разуме се дакле већ по себи; него сврши што пре да и друге чујемо.</p> <p>— Ал’ то је баш 
{S} Ал’ оне су и опет зато с препоруком свршиле!.</p> <p>Ти си данас раздражена, па боље — дрем 
 се приповетка баш неможе по вашој жељи свршити.{S} Али кад баш од намере неодустајете послаћу  
нам се приповетка не може по вашој вољи свршити“.</p> <pb n="51" /> <p>Тога вечера још написала 
 је у чело — и онако знам, да ћеш скоро свршити.</p> <p>— Сад ми и не остаје друго ван још да к 
ек најлепши, кад се весело и са сватови свршује.</p> <p>После тога ћереташе још мало и на после 
 поглед је за ваљана учитеља накнада за сву досадашњу неправду; а сузе што их том приликом рони 
о је на моје заузимање добила тога пута сву тромесечну плату; а што је касније опет неуредно пр 
вовање и челичну вољу.{S} Та и ако није сву мудрост кашиком поцрпео и каблом просипао, опет ми  
25" /> срце, морам још припазити, да уз сву своју муку, труд и вољу и народу мало привређујем.{ 
им здрав — и смести се за сто.{S} Но уз сву њену хвалу изгледаше као да јој залогаји у грлу зас 
и Коста међу нама; но он ће опростити — свуда има изузетака.</p> <p>— Ваљда да опрости, што си  
рдити што овако говорим.{S} Ја знам, да свуда има изузетака и да сте и ви баш један „егземплар“ 
е љутим, што ми ти неверујеш, већ ме се свуда, па баш свуда клониш.</p> <p>— Сам си крив био —  
ти неоправдане; јер изузетака налази се свуда, а право да кажем ни сама непојмим женскињу, која 
је Србин узео туђинку; а оно што знадем свуда беху ваљане женскиње — рече озбиљно Даринка — Али 
и ти неверујеш, већ ме се свуда, па баш свуда клониш.</p> <p>— Сам си крив био — упаде му у реч 
срамежљиво гуркаху је да ћути, али баба се недаде смести већ провлачећи дете и трећи пут кроз з 
 успехом и радом незадовољни,) не треба се вајкати, него напустити тај позив, као што си ти Лен 
пет са осмехом Даринка.</p> <p>— Бадава се ти смејеш; плану сад Ленка — и у твојој души морала  
, — рече она замишљено.</p> <p>— Бадава се браниш — рече Милица — по теби се види, да много рад 
у посматрање торња.</p> <p>— Јеси ли га се сита нагледала? шану јој Милица — Да је тај твој Душ 
што копка да туђу тајну дозна, и ако га се ништа нетиче!</p> <p>— Не тиче! — викну у исти мах м 
ах приметила те се ману шале.{S} С тога се доктор који и сувише љубљаше пламене погледе и опет  
ца у С.</p> <p>То ми је дало повода, да се слатко насмејем, јер, ко што знате, и сама сам тада, 
И тако ја сиромах, дођох до уверења, да се тамо преко слабо о мени брине или да су учитељице др 
ла.{S} Али ја сам и сувише поносита, да се коме намећем; а и срце би ми морало бити и сувише ск 
је створење; јер нисам ни навикнута, да се околности по мојој вољи и замном окрећу, па сам и са 
га у име божије провлачимо кроз зид, да се одели на коју год страну; већ ми се досадило патити  
ица изговорила.</p> <p>Али кад виде, да се и та стрела о мене није очешала и да се тек смејем з 
и доживиле није тако опасне природе, да се баш тајити мора.</p> <p>Сад су, као што смо чули, ве 
зна, а и ја мислим, да је већ време, да се опет видимо и да при растанку из школе задату реч ис 
м данас и ја весела, а весељу знате, да се и нехотице гледа „кроз прсте“...</p> <p>Добила сам о 
доктор за њу решио, па му се чињаше, да се она труди да доктора задобије. — Био је као што је в 
узе израз, к’о да му пријатељ тврди, да се сунце на западу родило. — Не Саво, то није могуће! т 
p>— Него?</p> <p>— Хтела сам казати, да се у томе добу и о љубави озбиљније размишља.</p> <p>—  
.</p> <p>Него и опет морам признати, да се ја и у предметима што се више механично уче не ослањ 
 девојка.{S} Али опет ти морам рећи, да се у Даринци вараш.{S} Ти си најбујније доба твога живо 
 то и мене као и њих, али ја знадем, да се долази до цељи и споро ходећи.{S} Осим тога — рече с 
уменивши доктор — само напред кажем, да се не надам никаквом успеху код Даринке.{S} Све ми се ч 
но баш све мисли своје, и ако видим, да се у многоме не слажемо.</p> <p>— Говори само! — примет 
дисати могла.</p> <p>У ходању видим, да се код неког зида искупило више жена, а из те групе чул 
, — дода му жена — али и опет велим, да се та брига и рад не исплаћује и да би паметније било д 
сам гора од вас; а случај је учинио, да се <pb n="22" /> моја права способност и вредност преви 
 пристанем; стисли сте ми руке тако, да се иначе не бих могла ни отети. — И с тим изви своје из 
кав је у истини.{S} Знала сам добро, да се нама учитељицама све већма замера но осталом женскињ 
а нисам познавала те јој само рекох, да се српски не каже госпођа фрајла него госпођица; а узгр 
ече јетко Ленка — а нећеш да знадеш, да се од родољубља не може ни три дана живети.{S} Народ и  
 да си баш ти у томе изузетак; т. ј. да се љутим, што ми ти неверујеш, већ ме се свуда, па баш  
јала; та доктор није био таки човек; да се неможе трпети, а уз то беше он и ваљан и уважен, па  
е и ваљане чланове човечанствена.{S} Да се то постигне треба за село сасвим засебан наставни пл 
зума и хваљеног родољубља?!</p> <p>— Да се само од родољубља живети даје можда и неби тако било 
итељ сам себи да створи.{S} Не треба да се ограничимо на она правила и упутства, што смо их у у 
 још Милица.</p> <p>— И кад би хтела да се усиљавам, не бих могла; ми учитељи вазда се морамо о 
и јетко Милица.</p> <p>— Ти би хтела да се наша околина влада по правилу: „уништите узроке а по 
хну Милица — а и Даринка је навалила да се прек’сутра кренемо.{S} Родитељи нас већ одавно чекај 
 без сумње јутрос опрала па прострла да се суше.</p> <p>Домаћичино лице показиваше благу и изму 
најозбиљније тражих прилике и начина да се с њоме ближе упознам.{S} Али то баш беше чвор.{S} У  
ите“ пофторавају те „лаке ствари“ па да се види, како и „женијалним дусима“ нису увек сви реаге 
као неко зло — које „моде ради“ мора да се трпи и плаћа. „Не ће бити попа ни попадија да иде у  
жда баш сад трудила се, да му покаже да се вара.{S} Али ја сам баш противно од оне за коју ме с 
примети Даринка — Твоја природа није да се с незгодама бори; а у ужем кругу, у породици или као 
по малој почивци Милица. — Него боље да се разговарамо, и онако ћемо се брзо растати; а волела  
нија и интересантнија, а добро знате да се и онако тек необии интересантно од нас удаљене ствар 
а, шта још ви не ређате.{S} А нећете да се сетите, да смо и ми људи — рече она дошавши у ватру. 
 гошће, а Ви и Коста баш сад нађосте да се бринете.</p> <p> — Зар већ одлазе? — питаше он, а —  
е сме по вољи осећати, па и оно неће да се околностима потчини и прилагоди, него још вазда осећ 
ад сам увидио, да љубав није шала, и да се са срцем несме ни пошалити, хтео сам да поправим сво 
се и та стрела о мене није очешала и да се тек смејем зачуђено погледа, па љутито, али више за  
признајеш, да и Милица доста вреди и да се може допасти.</p> <p>— Ко говори против ње! — осече  
у и ја једанпут практична да будем и да се угледам на Душанију и Анђу — а њима је зацело „брачн 
еба целога века да друге извињујем и да се борим за оно што другима и само долази!{S} Не Ленка, 
олина с којом сам осуђена да живим и да се дружим.</p> <p>Баба Наста ми је до душе приповедала  
о да је наш народ сувише сиромашан и да се већина и глађу бори.</p> <p>— И то је истина — приме 
им беше та примедба пропраћена учини да се доктор задовољно насмеши.</p> <p> — Тако; то ми се д 
што смо их у учитељишту добили, нити да се само на узоре угледамо, него треба оштрим погледом т 
 о љубави мислиш? рече Коста, видећи да се на ту примедбу Даринка и опет замислила.</p> <p>— Са 
 за Даринку! — смејала се она држећи да се домаћин тек шали.</p> <pb n="48" /> <p>Он опет да пр 
 да је у добру лако добар бити, него да се на муци познају јунаци.</p> <p>— Видећу и твоје јуна 
р без последице на деци.</p> <p>Него да се манем „филозофирања,“ дода за тим смешећи се — на да 
5 хиљада што бих можда уз жену добио да се нисам у Ленку заљубио.{S} То ме је, разуме се по себ 
Учинило јој се да би приличније било да се и пред другарицама владала по обичају српске жене и  
раза поженише.{S} Заиста, треба само да се добро размислиш, па ћеш наћи, да је код нас Срба у т 
мејаше се Ленка.</p> <p>— Није нужно да се бележи.{S} Оно што ћу казати остало ми је и сувише у 
{S} И ја сам пробирачица, па не могу да се задовољим ма чиме; а мало је и људи што су кадри зар 
је.{S} Па добро нека је и то! — нећу да се браним — Али главни је узрок, што ја не спадам у при 
смешити.{S} Но и опет за то, ја хоћу да се надам; јер и онако је нада хришћанска врлина, а уз т 
 смо заједно биле.{S} Али ја немогох да се задовољим ни својим успехом у школи а још мање уплив 
а ни моме Кости, који је такође од када се јутрос с Вама разговарао врло зловољан.{S} Мора бити 
ости мислим да сам стекла; труда и рада се не плашим, а и воље имам, па што буде могуће зацело  
у за учитељицу изобразити?{S} Или можда се и ви надате, да ће донде наступити сретније доба у к 
сиљавам, не бих могла; ми учитељи вазда се морамо освртати и на децу, — рече она замишљено.</p> 
октор не дижући очију.</p> <p>— Е, онда се и сам вараш.{S} Посматрај ти и испитуј још данас озб 
екоше обе другарице.</p> <p>— Него онда се морамо код мене лично састати, а не тек само преко п 
 са женом пође у општину.</p> <p>— Куда се ти, Коста журиш? — питаше га Милица која се у исти м 
 необична узрујаност.</p> <p> — Од куда се сетисте те старе песме? — питаше она кад звуци од св 
лица и Даринка.</p> <p>На прозору указа се у исти мах мушко и женско лице, а за тим истрчаше об 
>— А ко га тражи? — осече се Ленка — ја се само љутим, што није обичај да и те „даровите“ пофто 
пролазила — смејаху се оне.</p> <p>— Ја се тиме и не хвалим.{S} Но и ви допустићете, да је пона 
 гласом муж — кадри смо заслужити; а ја се са свога поступка до сада још нисам покајао.</p> <p> 
ази и на мене почешће та „чума“, али ја се ње брзо отресем, па са удвојеном силом о пет прегнем 
душе ти моји омиљени научењаци — али ја се још врло добро сећам и последњих речи, што их својим 
, то је моја судба већ одавно.{S} Но ја се надам, да ће и на мојих вратих срећа закуцати па онд 
овог погледа снађе, себи дошла, насмеја се и шаљиво рече:</p> <pb n="47" /> <p> — Морам и на то 
бе.</p> <p>Још ми и то треба! — насмеја се Милица. — Не свиди ми се „лекција“ баба Марина! ...< 
> <p>— Та немој тако ватрено! — насмеја се доктор — ако те чује Ленка.</p> <p>— И она дели моје 
добила.</p> <p>— Право велиш! — насмеја се Даринка — али и ту не треба бити сувише осетљив.{S}  
ало од вечере.</p> <p>— Није, — насмеја се Даринка — сад ћеш видети, да ми је желудац сасвим зд 
ћу је чврсто за јаку шчепати, — насмеја се и ако мало усиљено, Даринка па се стаде за спавање с 
како је „почастила“ баба Мара — насмеја се Милица.</p> <p>— Шта си с том бабом имала? — питаше  
<p>— Шта неће огорчење изнаћи — насмеја се Даринка — с те стране још те нисам знала.</p> <p>— Ј 
 је завршетак вашој приповеци — насмеја се Даринка — ал’ ми би волеле чути и оно, што је Коста  
— прекиде једна радознала путница, која се можда радовала, да ће уживати „сцену радосна састанк 
и, Коста журиш? — питаше га Милица која се у исти мах весела и добре воље указа на врати своје  
 ону хвалу, што је најскривенија и која се речима никад исказати не да.</p> <p>Непрестано вичет 
 пријатељским духом задахнути.{S} Свака се сећа да јој „господство“ неће дуго трајати, а зна да 
Па кад му она већ улива симпатије, нека се и узму.{S} Ја сам се уклонила у одсудном часу да док 
ина кад хоће да им ваљано служимо, нека се боље побрине за нас, а не да нас мане да у свом пози 
ва није ни достојан тога, позива и нека се стиди што не уме да чита у срцу своје околине ону хв 
ста пре тога хтео да рече.</p> <p>Ленка се на ту примедбу трже и порумени.{S} Учинило јој се да 
е радознало муж и жена.</p> <p>(Даринка се насмеја) — Ево шта, — поче Даринка.{S} Прве године с 
ти. — Има и других људи!</p> <p>Даринка се насмеши, и после неколико тренутака ћутања, живо реч 
 рече замишљено домаћин.</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} Та примедба изгледаше јој ирониј 
 — Леп комплимент за Даринку! — смејала се она држећи да се домаћин тек шали.</p> <pb n="48" /> 
а лепа, млада и здрава сељанка; враћала се од свога младога мужа, коме је ручак носила, јер је  
о сам и нехотице поцрвенила и застидила се кад сам чула, да ме и образовани људи хвале; а усљед 
ивам.{S} Друга би можда баш сад трудила се, да му покаже да се вара.{S} Али ја сам баш противно 
 Та чисто је одлетела из собе — бранила се она. — А на послетку и ти јој неби могао забранити.< 
— То би могла она и теби рећи — бранила се Ленка, но и опет порумени и заћута.</p> <p>— Неко вр 
неколико година корисна рада, настанила се у каквој сретној кућици, уз друга, који би те волио  
/p> <p>— Дабоме, поздравио те! — љутила се она — и народ гледа и суди по сведоџби!</p> <p>— Па  
 искупило више жена, а из те групе чула се изнемогла дрека.</p> <p>Кад сам до њих дошла, видим, 
а, Влахиња па чак и Францескиња, којима се наше иначе „ултра Србенде“ и без једног новчића мира 
. Коста не даду „ни прословити“; а њима се придружио и ондашњи млади лекар Сава Гавриловић, нај 
лепо домаћину се не јавити, ал’ гостима се што шта мора кроз прсте гледати — смејаше се она не  
<p>Ленка и Милица прснуше у смеј, а она се трже и порумени, јер виде, како је домаћин испитујућ 
примети он мило је погледав.</p> <p>Она се трже и поруменивши рече:</p> <pb n="29" /> <p>— Опро 
па опет, баш — обичан тороњ.</p> <p>Она се трже и мило је погледа. — Овде ћу, као што знате кол 
ропадне моје слатко и паметно чедо“! па се надзири над постељу и убрише зној са детиња чела.</p 
ирину, а у њојзи преко стотине деце) па се морадох и по цичи насамо проћи по чистом ваздуху, те 
ољу.{S} За то буди од сад паметнија, па се мани тог лудог посла...</p> <p>— Само кад би се могл 
 није она ни крива, што је сретнија, па се повикало одма од почетка да је даровита; а осим тога 
ер, није о њој никад, ни размишљала, па се опет удала...</p> <p>— Волео би знати како ти, Дарин 
 вазда ужива у клеветању туђих дела, па се не треба на њега освртати; а предпостављена власт мо 
ти дан свога доласка — одговори она, па се и опет удуби у посматрање торња.</p> <p>— Јеси ли га 
p>— Наставите посао! — викну им она, па се засмеја. — Боже мој, чудан ти је човек; све га нешто 
 да чујем и Даринку! — рече јој муж, па се уозбиљи и опет узе оловку.</p> <p>— Приповетка ми је 
 се и ја миразу од твога бабе надао, па се после још неби хтеле удати...{S} А треба да знају, д 
 се, да и он и она смешно изгледају, па се засмеја и диже главу.</p> <p> — Одговор, госпођице!  
едине гробља, пусти суде на стазицу, па се упути гробу учитељичину.{S} Ту код њега клече па по  
 више помоћи него те ваше лудорије.“ па се маших детиње ручице, да му било опипам.</p> <p>Али б 
 нехотице истину казала — рече Ленка па се и опет засмеја.</p> <p>— Мани се церекања, него ће п 
смеја се и ако мало усиљено, Даринка па се стаде за спавање спремати. </p> <pb n="20" /> <p>— И 
па боље — дремај! — рече јој Даринка па се обрте опет Милици.</p> <p>— Ајд’ зидајте ви куле по  
смо, које је већ више пута прочитала па се и опет повратила па један став у њему што беше крупн 
бадава с вама дремати — одговори она па се смести у постељу.</p> <p>— Благо теби! — уздахну Мил 
— Само кад би се могло — примети она па се засмеја.{S} Али не као до сад него обичним веселим с 
било у суседном врту — рече г. Коста па се спусти на оближњу клупу, а доктор се посадио до њега 
ти.{S} Оне ће добити варош а ти село па се и опет не можете мерити.</p> <p>— А што не? — питаше 
 „Право кажу да — ал’ боље да ћутим; та се никог не боји!“</p> <p>„Вараш се бако!“ рекох ја па  
d> <p>Три године прохујаше, а и четврта се већ у велико бројала, кад Ленка, која је као и друга 
...{S} И ту се засмеја.</p> <p>Г. Коста се трже.{S} Био је од оне врсте људи што на мах плану и 
ује тај назив.</p> <p>На ове речи Коста се од срца засмеја а доктор се трже и мило погледа свој 
 и поносито женскиње, а...</p> <p>Коста се трже те прекиде доктора пре но што је довршио.{S} Уч 
 нећу од вас ништа тајити.</p> <p>Коста се спусти на оближњу клупу а оне седоше до њега.</p> <p 
пособност, па хоће да је превиде: а шта се тек може очекивати од проста народа, који не уме ни  
ј на то прснуше у смеј!</p> <p>— Та шта се церекате?{S} Хоћу и ја једанпут практична да будем и 
м се десио, нико није могао опазити шта се у моме срцу збива.{S} И тако мало по мало па сви (а  
.</p> <p>— Е па што се сад љутиш? умеша се Милица.</p> <p>— Што? — и ја нисам у таким околности 
е неприлике и иа то воље имао?! — умеша се и Ленка.</p> <p>Онај ко суди и себи, и од себе — при 
</p> <p>— Та немој претеривати, — умеша се сад Коста — Гладна ниси тек била!</p> <p>— Нисам.{S} 
, Даринка, још држиш — к’о Каћ. — Умеша се сад и трећа. — Та све жмиркаш.</p> <p>— Ја? — рече Д 
 знате.</p> <p>— Али ја не знам — умеша се муж.</p> <p>— Пусти је само нека по вољи говори; чућ 
 ваљда ћеш сутра знати разложити, какав се процес дешава у души детињој, кад га учитељица онако 
 кад сам здрава — рече Даринка насмешив се.{S} Та добро знадеш да је и твој омиљени педагог Вик 
:{S} Шта је реагенс на скроб? онда, кад се већ ретко ко тога сећа.{S} Тако исто падне на мене к 
ати, како је то „благодатно“ стање, кад се најпре мора десет табака папира потрошити, док се оп 
 школско гошћења.</p> <p>Но вечери, кад се о свачем већ доста наразговарале, рече Ленка молећим 
и и свршетак које је увек најлепши, кад се весело и са сватови свршује.</p> <p>После тога ћерет 
шта ће рећи и претпостављена власт, кад се не преће све што је прописано?!</p> <p>— Свет вазда  
S} Њиме си много изгубила.</p> <p>— Кад се твој „маневар“ неби мене тицао — рече болним осмејко 
е се искрено загрлише и ижљубише; а кад се влак опет кренуо, гледала је Ленка сузним очима за њ 
рећу жртвују општем интересу и онда кад се та жртва превиђа од стране оних, за које се жртвујем 
о не боље, оно свима нама равна; па кад се другима гледало „кроз прсте“ у свима предметима, заш 
, да нема веће среће, од учитељичке кад се и опет тргох, на место гробља уђох у једну кућицу. — 
 у место њега остаје угљен о који и кад се исхлади може планути, али ретко ватром-љубави, а оби 
им је искрено пожелео среће.{S} Али кад се сетио Даринке и своје намере уздахну па бајаги у шал 
не људи тек онда погрешке не чинити кад се замерају.{S} Мени дакле нико није замерао и зато сам 
 уђоше у влак.</p> <pb n="21" /> <p>Кад се влак кренуо, чуло се и зањима громко: збогом! а сузе 
ности и веселе безазлености.</p> <p>Кад се доктор од свог друга праштао — рече му овај:</p> <p> 
 буде механизма и у оним предметима где се баш не сме трпити, прихватила сам се и тога иначе ме 
 и исто. — Од поштовања до љубави, каже се, да треба тек један корак, али мени се чини, браца К 
 човека.</p> <p>— Та не чини, — насмеје се враголасто Ленка — ал’ ето и Коста је већ приметио,  
а жртва превиђа од стране оних, за које се жртвујемо.</p> <p>Ја у оном стању не бејах задовољна 
аше у очима страст и узрујаност од које се Милица трже и задрхта.</p> <p> Она је говорила више  
за ово три године полагах, не исплаћује се ни новчаном наплатом, ни признањем народа; а кад мет 
половине окна; а под постељама лепршале се две квочке с пилићи и још једна што ће се кроз који  
ећ видећемо -— гунђала је она — Научиле се на лак живот, па ће тако хтети и у школи; а оне глав 
ало и штедети — примети Ленка — здравље се не купује на вашару.</p> <p>— А не ће ти нико обесит 
т предавало, а последња лекција најбоље се и научи; а за: нас „олош“, дабоме — то је тешко.</p> 
а се љутим, што ми ти неверујеш, већ ме се свуда, па баш свуда клониш.</p> <p>— Сам си крив био 
пет прва. — Та мани се луда посла; тиме се тек буниш, а ето и ти и Ленка једва што држите очи.< 
оту им и онако тек треба метод, по коме се можда такође без размишљања и механично владају.</p> 
ће донде наступити сретније доба у коме се мислеће женскиње неће морати тек за учитељски позив  
ку — А ја сам Даринка, а она је, разуме се, Милица.</p> <p>И ту се онако својски и српски без с 
ам у Ленку заљубио.{S} То ме је, разуме се по себи, доста муке стало, али и опет сам „мегдан од 
ави озбиљније размишља.</p> <p>— Разуме се — рече Ленка — али не баш свако.{S} Милица, на приме 
ском стану.{S} Твоје закључивање разуме се дакле већ по себи; него сврши што пре да и друге чуј 
жим настави међу тим Коста — Али разуме се да сам пре тога постао са свим озбиљан човек.{S} На  
авиривати у мој прозор.{S} Овако разуме се, да сам те морала избегавати, ако сам хтела да ми де 
а по 6 разреда и 100 — 200 деце (разуме се, ако стане у школу).{S} И ту онда покажи пристојан у 
и се он за тебе решио.</p> <p>Даринчине се очи опет запламтише узрујано и прекидајући викну:</p 
е влак и кондуктер отвори врата.{S} Оне се искрено загрлише и ижљубише; а кад се влак опет крен 
и“ Ленка је желила, да тако буде, а оне се нису много устезале.</p> <p>— Остаћу, кад допуштате  
нца, — примети иронично Ленка — Српкиње се још нису толико еманциповале, да је хуманизам и свес 
атерињску љубав, сиротињу и незнање, те се за часак дадох у мисли.{S} Али кад ме она из заноса  
р“ од те врсте изузетнога „раритета“ те се на вас моје речи и не могу односити.{S} Али изузеци  
ну.{S} Милица је тај уздах приметила те се ману шале.{S} С тога се доктор који и сувише љубљаше 
и позив решити!</p> <p>Уверена да ће те се на ово онако двосмислено насмешити.{S} Но и опет за  
 дојури и за часак се узвици утишаше те се чула тек граја а после неколико тренутака зачу се по 
ју; но и ја бих волио све чути — уплете се г. Коста.</p> <p>— Е на почни од краја, — рече весел 
авно чекају.</p> <p> — Хајд’ забављајте се ви како знате, а ја морам на посао — рече Ленка и од 
отребна сушта љубав! ...</p> <p>Немојте се срдити што овако говорим.{S} Ја знам, да свуда има и 
 смеј доликовао...</p> <p> — Та што сте се замислили г. докторе? — рече сад весело Ленка. — То  
ом и сузним очима.</p> <p>„Дабоме да ће се одлучити; цича зима, а ви сте узеле дете из топле по 
ажем ни сама непојмим женскињу, која ће се поред себи равних у туђинца загледати, и зато се и м 
ију налили?“</p> <p>„Имамо, ал’ о’де ће се пре кренути“.</p> <p>„Тако је“; рекох јој ја „ал’ он 
ар викну имена оних станица, уз које ће се путовати.</p> <p>Наше познанице за часак се ужурбаше 
ико ти неће добру вољу уважити, него ће се још наћи злурадих критичара што умеју само језиком р 
оме да беше далеко од љубави, али ко ће се још и данас при ступању у брак и на љубав освртати!. 
 две квочке с пилићи и још једна што ће се кроз који дан зацело излећи.</p> <p>Но уз све то мен 
</p> <p>— Јест, — дода Милица — окушаће се и њихов рад и у животу; видиће народ и њихову ваљано 
 Драгом у X. тета Јели у госте; вратиће се тек довече.</p> <p>— Хо, ето му! — љутио се он. — Та 
.</p> <p>— Ко говори против ње! — осече се г. Коста. — Мене само љути што морам да признам оно  
легије.</p> <p>— Лепо је тешиш! — осече се на то Милица.</p> <p>— А што да ме теши?{S} За малу  
узетка?</p> <p>— А ко га тражи? — осече се Ленка — ја се само љутим, што није обичај да и те „д 
> <p>— Али ко ће онда бележити? смејаше се Ленка.</p> <p>— Није нужно да се бележи.{S} Оно што  
и.</p> <p>— Ти се баш жестиш! — смејаше се он — Па шта си хтела са оним „ви“?{S} Ја ко’ бележни 
вилима етикеције“ упознавала; — смејаше се за тим Ленка — а оне знају и без тебе да си ми муж.{ 
 ми се и те ситнице замерале; — смејаше се на то Коста — а ти знаш, да је обичај већине људи те 
 ћеш осим деце и народ учити? — смејаше се она.</p> <p>— Шта је с тобом Ленка — питаше зачуђено 
езазленија већ у очима читала — смејаше се опет Ленка — за то би баш волела знати, колко њих је 
о шта мора кроз прсте гледати — смејаше се она не пазећи много на своје речи, јер се у исти мах 
 Е сад је забасала и у сатиру — смејаше се Милица — А на послетку, боље је и то него да размишљ 
ма обе гошће, а идућих месојеђа венчаше се доктор и Милица.{S} Сватови им беху врло весели; а б 
је више хтео, него што је могао; а више се мучио но што је уживао, то све показује његово пожрт 
.{S} Један дан Даринчиног отсуства више се осећа, него да ја читаву годину не дођем.</p> <p> Ов 
— Та ту се ни дремати не може! — сувише се влак дрма — рече по малој почивци Милица. — Него бољ 
к погледом или притиском руке опростише се од својих мештанских познаница и познаника и уђоше у 
 — Требала си остати па би видела да би се он за тебе решио.</p> <p>Даринчине се очи опет запла 
трашила и неприродна чудовишта, која би се и с врагом здружила, само да може рушити оно што је  
ко вештија педагога нашло мане, која би се уз сеоске околности отклонити могла.{S} И тако сам ј 
адим бар колико могу.</p> <p>— Могла би се мало и штедети — примети Ленка — здравље се не купуј 
ми морало бити и сувише скучено, кад би се у место љубави задовољила у браку са јадном наклонош 
тог лудог посла...</p> <p>— Само кад би се могло — примети она па се засмеја.{S} Али не као до  
о да је већ ту била, ко’ велим, теже би се ње отресла... примети Коста.</p> <p>Можда и неби у о 
бити!{S} Кад би ја тако радила видео би се мој грдан труд тек кад би моје ученице одрасле; а то 
ерен, да ће јој он тек оно дати, што би се и у цркви читати могло...{S} Тако мало по мало задоб 
у зато одређену књижицу.</p> <p>По себи се разуме да овамо спада понављање предмета и тек они п 
кад сам с тобом — примети Ленка. — Теби се све већма замера, а добра воља не признаје ти се ни  
адава се браниш — рече Милица — по теби се види, да много радиш; здрава си, а слабија си но што 
 за шалу расположене, казаћу вам, какви се снови плету у мојој машти од кад си се ти Ленка удал 
е, да и ја у школу дођем.</p> <p>— Види се да си свој занат испекла — рече шаљиво домаћин.</p>  
 бити неоправдане; јер изузетака налази се свуда, а право да кажем ни сама непојмим женскињу, к 
те, његове жене и младога доктора, који се беше смислио женити, а Даринку и Милицу познавао је  
у страну, те очекиваху други влак, који се баш данас из непознатих узрока закаснио.</p> <p>— Ба 
знећи погледа бацао на њен прозор, који се од неко доба поче много раније завесом застирати.{S} 
ти немогох.</p> <p>„Права срећа састоји се у задовољству“ говорила је увек Даринка док смо заје 
 различит — примети му само доктор, али се за неколико тренутака и опет замисли; а Милица весел 
 — као што ти велиш — „искрене очи“ али се згрозих од поносите хладноће што у тај мах из њих су 
га — па како беху саме у купеу — извали се на клупу; а под главу метну своју кутију, коју није  
позив, као што си ти Ленка урадила, или се латити оног правца у настављању, који ће и у том нез 
и теби, ако ти нешто очи оболу! ... или се и твоме мужу вечито ћератање досади...)</p> <p>Неста 
ју изнела у шталог.{S} Та боље је да ми се и ракија поквари, него да ми пропадне моје слатко и  
 никаквом успеху код Даринке.{S} Све ми се чини да ће ме одбити.</p> <p>— По чему судиш?</p> <p 
сти мах тргох се из свога заноса, те ми се учини, да смо са двадесет година у напред и да сам н 
р нисам учитељица ни женскиња, да би ми се и те ситнице замерале; — смејаше се на то Коста — а  
еба! — насмеја се Милица. — Не свиди ми се „лекција“ баба Марина! ...</p> <p>Незнам ко би уз то 
угу смртно заљубљен...</p> <p>— Чини ми се да ти је смртну љубав и најбезазленија већ у очима ч 
 — рече Даринка. — А тај правац чини ми се, да треба према потреби своје околине сваки учитељ с 
о највише интересовати.</p> <p>Учини ми се да смо са 10—15 година већ у напред па ми и не хотиц 
реписати још један примерак.{S} Тако ми се боље свиди, јер сам научила, да све три заједно и до 
елим смејом.</p> <p>— Тако видиш, то ми се допада! — рече Коста — сад видим да твоја љубав није 
адовољно насмеши.</p> <p> — Тако; то ми се допада — рече Ленка — а не она натуштеност!{S} Ето д 
 да се одели на коју год страну; већ ми се досадило патити се и гледати га како се мучи,“ рече  
из школе задату реч испунимо.</p> <p>Ми се обоје тврдо надамо, да ћете нам доћи; а дотле остаје 
нка па се и опет засмеја.</p> <p>— Мани се церекања, него ће паметније бити да Милица настави;  
ко сам и до сад говорила.</p> <p>— Мани се детињарије! — рече озбиљним тоном Даринка — И мени ј 
јити? — насмеши се опет прва. — Та мани се луда посла; тиме се тек буниш, а ето и ти и Ленка је 
ош из ране младости моје.{S} Јест, мени се вазда и трн у оку види, док се у оку мени равних ни  
ти мени момче, шта још оклеваш?{S} Мени се то одлагање не свиди; оне ће сутра прексутра већ дом 
 се, да треба тек један корак, али мени се чини, браца Коста, да баш тај корак мора да је „џино 
грозно!</p> <p>— Грозно или не; ал мени се тако слути — рече замишљено Даринка. — А у осталом в 
зацело излећи.</p> <p>Но уз све то мени се чињаше, да би ваздух могао чистији бити, за то се јо 
 сам од тебе и очекивао.{S} Но не брини се, ја ћу се већ постарати, да и ти за другом титулом д 
 n="24" /> <p>Даринка уздахну и све три се другарице за часак замислише. </p> <p>— Знате шта! — 
им лицем Ленци у собу.</p> <p>— Куда си се ти опремила? питаше она бацивши поглед на Даринчино  
е кроз прозор на улицу.</p> <p>— Шта си се данас тако дуго задржао? — питаше га опет она.</p> < 
 се снови плету у мојој машти од кад си се ти Ленка удала; јер ти ће вас снови зацело највише и 
, да видим како се пренемажеш и како си се „накинђурила“ и педесет машлија на себе натрпала, —  
и и одговор чути.</p> <p>— А за коју си се решио? питаше врло радознало г. Коста.</p> <p>— Прав 
 бих могла храну набављати.</p> <p>— Ти се баш жестиш! — смејаше се он — Па шта си хтела са они 
 рече она не приметивши то.</p> <p>— Ти се додуше никад не журиш, нити се бринеш за што, па опе 
.{S} Чим хоће да ме снађе та беда ја ти се лепо забуним у посао, јер ко’ велим: боља је и најго 
одило. — Не Саво, то није могуће! та ти се море шалиш! — Даринка је тек жена за тебе.</p> <p>—  
е му се беше запламтило.</p> <p>— Та ти се море баш љутиш! — рече му доктор зачуђено мерећи га  
ћма замера, а добра воља не признаје ти се ни од другарица, ни од професорске колегије.</p> <p> 
е прва приближити; шта више често ће ти се учинити, да је она хладна, дурљива и необразована пр 
ме погледу још „цвеће“ туђинац, неби ти се оженио Српкињом ни да му је дукатима заспеш!...</p>  
 и лако протрчао.</p> <p>— Причинило ти се — рече доктор. — Ја нисам ништа чуо.</p> <p>— Чуо са 
нда кад би и душу за тебе дала, опет ти се неће прва приближити; шта више често ће ти се учинит 
 делати по своме уверењу, а не освртати се не знам на чије мњење и похвалу.</p> <pb n="28" /> < 
елијима међу њима било је тешко растати се са другарима и другарицама са којима братињски и сес 
има, а задеси ли те каква незгода, сети се да је уз тебе дете, које те не може разумети кад виш 
јатеља одмах сети, да нема права срдити се, те опет седе на старо место и као извињујући се реч 
лица. — И онда још имамо образа хвалити се, да и ми у просвети напредујемо.</p> <p>— Та ваљда н 
 <p>— Ти се додуше никад не журиш, нити се бринеш за што, па опет друге престижеш! ... рече иро 
 доликовало.</p> <p>— Лако ти је церити се, кад заједно с твојом Милицом имадеш више среће него 
у год страну; већ ми се досадило патити се и гледати га како се мучи,“ рече ми мати детиња са у 
е вреди у том случају ни на себе љутити се, јер човек бива све заљубљенији, а ја онда лепо поку 
 својство човечије, па шта вреди љутити се?{S} Него боље пустимо Косту да сврши, — примети Дари 
ност превидила — па шта ту вреди љутити се?</p> <p>— Ту ко велиш, нема апелације — примети Мили 
а ми је желудац сасвим здрав — и смести се за сто.{S} Но уз сву њену хвалу изгледаше као да јој 
ети она за време доручка.</p> <p>— Љути се што је Даринка отишла а њему то није казала.</p> <p> 
ња — у срце женино — рече Коста правећи се озбиљан а овамо му очи казиваху како мисли.</p> <p>— 
ла ме оне практичне изреке:{S} Не плећи се у оно, у што ниси позват!{S} Осим тога научила сам о 
 не да нас мане да у свом позиву мучећи се и глад осетимо.</p> <p>— Та немој претеривати, — уме 
27" /> <p>— На ствар! — прекиде смешећи се г. Коста.</p> <p>— Право велиш; — ја сам заборавила, 
вас баш немогу разумети. — рече смешећи се Даринка. — О, наилази и на мене почешће та „чума“, а 
оро ходећи.{S} Осим тога — рече смешећи се — нисам никад ни била „чедо среће“ па нисам научила  
/p> <p>Даринка је само загрли и смешећи се настави:</p> <p>— Не могу сасвим да одобрим ни ваше  
нем „филозофирања,“ дода за тим смешећи се — на да чујемо шта ће и Даринка рећи; јер ено Милица 
да нас упозна — примети домаћин смешећи се — зато морам и сам рећи, да сам јој муж Коста Т. овд 
твар“, Ленчице! — рече јој опет смешећи се муж — Ако Даринка и Милица тако стану „разводити“, н 
прешао меру — рече му опет жена смејући се — Ко те пита шта си ти закључивао, кад сам ја већ го 
о, циљ освећује средство — рече смејући се он и за то је у овоме месту од то доба учитељица и у 
Било их је дакле и више? питаше смејући се Ленка.</p> <p>— Чудно питање!{S} Та ја бар нисам учи 
а у штали музе краву — рече му рукујући се — а гошће ти зацело још спавају?</p> <p>— Та тек је  
ет седе на старо место и као извињујући се рече:</p> <p>— Разљутило ме, што се ми мушки вечито  
тамо — чуло се већ из дворишта, а Ленци се учини, да је Даринчин глас чудно дрхтао; али у исти  
претеривати — рече сад Милица уклонивши се с прозора — оне и ако нису боље од нас, опет су нам  
ш на бадњи дан прасе угојити? — насмеши се опет прва. — Та мани се луда посла; тиме се тек буни 
последице ће и саме нестати!“ — насмеши се Даринка — То правило драга моја, употребљују тек учи 
а, а писмено све теже иде.{S} Зато реши се ма на коју страну!</p> <p>— Та зато сам и дошао.{S}  
есташно погледа Даринку.</p> <p>— Ругај се ти колико хоћеш, али сан је сенка живота, — рече Дар 
p>„Држ’ ти твој нос у школи, а не мешај се у мој пос’о!{S} Ви’ш ти ње, мисли да је госпођа, па  
мо ове ноћи ни тренути.</p> <p>— Не бој се, бићемо кратке примети Милица — Ми немамо као она да 
здавати, добио сам и ја прилику, да јој се приближим настави међу тим Коста — Али разуме се да  
 к’о у пркос, ретко је куд ишла, те јој се не могох придружити ни у пратњи.{S} И тако вам ја по 
 Даринка је већ спавала а другарице јој се такође спремале да легну.</p> <p>„Песталоци родио се 
ши несташно Ленка.</p> <p>Другарице јој се смејаху, а муж само рече:</p> <p>— То нисам хтео да  
с чудно дрхтао; али у исти мах беше јој се разбудила ћерчица те тепаше: „мама, мама“ и то јој н 
ти — рече Даринка одважно, а образи јој се чисто запламтеше.</p> <p>— Што буде могуће, велиш ти 
да видите најлепшу награду! — а очи јој се при тим речима запламтише — или зар вас баш нимало н 
ти, и то ти нећу заборавити!“ а очи јој се у сузама засијаше.</p> <pb n="35" /> <p>И опет сам х 
...{S} И ту се гласно засмеја а очи јој се запламтише необичном ватром.</p> <pb n="49" /> <p>—  
ферија госпођица Ленка писмо, у ком јој се нуди у место назива учитељице титула госпође натарош 
римедбу трже и порумени.{S} Учинило јој се да би приличније било да се и пред другарицама влада 
е...{S} Али у истом моменту учинило јој се, да и он и она смешно изгледају, па се засмеја и диж 
но моја,“ поучи ме једна баба, на којој се видело, да је „леку-рад“ мало више из чутурице гуцну 
ица и презриви поглед оне јаднице којој се та неправда хтела нанети.</p> <p>Него истине ради мо 
 ту се презриво насмеја.</p> <p>— Немој се љутити; ја нећу никог да учим, него тек казујем свој 
утовати.</p> <p>Наше познанице за часак се ужурбаше а затим и још једном на брзо тек погледом и 
жне часе.</p> <p>Влак дојури и за часак се узвици утишаше те се чула тек граја а после неколико 
ст, мени се вазда и трн у оку види, док се у оку мени равних ни балвана не опажа...{S} И ту се  
мора десет табака папира потрошити, док се општина смилује, да својој учитељици плаћу изда.</p> 
изна, да за то још није дорасла или док се не покаже тога позива недостојна.</p> <p>Тим начином 
18840_C7"> <head>VII.</head> <p>Још док се г. Коста и доктор у врту разговараху, уђе Даринка зб 
да ви мушки тек онда не грешите кад вам се замера, а уз така друга, питам, ко ће безазлен и пов 
ри временом бити учитељице.{S} Зато вам се обричем, да ћу после три године свога рада — ма где  
 А што и ви нисте у сватови биле, надам се да нам нећете замерити.{S} Било је у то доба тако бл 
ме схватите онда вам је и јасно, да нам се приповетка баш неможе по вашој жељи свршити.{S} Али  
 и ако је све већ давно прошло опет нам се приповетка не може по вашој вољи свршити“.</p> <pb n 
рупним гласом. — Лако је могуће, да сам се и преварио, обе једнако поштујем; само што ми Милица 
ло.{S} Иначе су могле помислити, да сам се и ја миразу од твога бабе надао, па се после још неб 
 ћу да будем искрен, морам рећи, да сам се баш онда љутио, и то баш на себе самог, кад сам осет 
, него ћу вам ’нако просто рећи, да сам се — удала још пре три месеца.</p> <p>Знам да су вам са 
ва симпатије, нека се и узму.{S} Ја сам се уклонила у одсудном часу да доктора не доведем у иск 
<p>Ја кад сам у школу ступила хтела сам се тога држати.{S} Али на брзо сам увидела, да је за та 
у чешће обдан ветри.</p> <p>Трудила сам се, да је приволим да зове лекара, но кад у томе нисам  
ад сам се по соби осврнула згрозила сам се.{S} Осим крајње сиротиње, што је већ из очију домаћи 
ца на ред долазе.</p> <p>— Доселила сам се амо сасвим сама — настави за тим — Мати и отац не мо 
де се баш не сме трпити, прихватила сам се и тога иначе мени не повољног средства.</p> <p>— Па  
ако у кошуљици овде мучите!“ љутила сам се без нужде ја.</p> <p>„Тако треба, рано моја,“ поучи  
баш ко’ из какве парне купке, а кад сам се по соби осврнула згрозила сам се.{S} Осим крајње сир 
ек из „борбе за опстанак“.{S} За то сам се од срца смејала и штудирала мимику баба Марину.</p>  
 испитујући посматраше доктора на чијем се лицу огледаше необична узрујаност.</p> <p> — Од куда 
</p> <pb n="37" /> <p>„Којешта!“ осечем се ја. „Него носи ти млада дете у собу па зови доктора; 
ма да им се на лицу јасно видело, да им се мисли врзу око последњих дана свога ђаковања.</p> <p 
енама, опет се надају, и очекују, да им се приповетка и без њиховог посредовања по вољи сврши.< 
 се опет дуже времена не поче, ма да им се на лицу јасно видело, да им се мисли врзу око послед 
 осете да су се у себи превариле, те им се тај позив не мили, могу га без велике своје штете и  
авала.</p> <p>На прагу собњем окрете им се опет па искреним ал једва чујним гласом прошапута:</ 
ају.{S} Али кад у собу ступила учини им се да је и сувише бледа и тужна те заборавише своју нам 
ведоџбу, речи ми у грлу застају — чудим се, како сам и до сад говорила.</p> <p>— Мани се детиња 
раме. „Нисам ја баш тако небојша, бојим се ја бога већма него ти, а бабама твоје феле нека је д 
/p> <p>— На посао — рече он тоном којим се с гостима не разговара.</p> <p>— Та још је рано, — р 
јој неколико кућевних средстава и затим се од ње опростим.</p> <p>Путем сам много о томе размиш 
А да истину говорим, увидићеш и ти, чим се сетиш оних многих:{S} Немица, Мађарица, Влахиња па ч 
о стиште дете тек једном руком а другом се песницом бесно лупи у груди.</p> <p>Да је баба Мара  
део, а кад сам у друштву случајно с њом се десио, нико није могао опазити шта се у моме срцу зб 
даћу ти и почетак тој приповетци.{S} Он се може датирати још од дана нашега испита; а ја и онак 
 то баш ни једне пантљичице...{S} Но он се и сувише љутио што се доктор за њу решио, па му се ч 
ра тај поступак тек одобрити; јер закон се ствара за људе а не људи за закон.{S} Осим тога, и с 
— рече Ленка. — И образовани људи слабо се обзиру на праву способност, па хоће да је превиде: а 
ал’ енергичним радом и заузимањем много се шта поправило — примети Даринка.</p> <p>Ваљда си већ 
ихову приповетку како се могло; а тврдо се надам, да ће ми и они ту слободу као и погрешке у пр 
жениним новцем, бацио у запећак и тврдо се заверио, да ћу учитељицу т.ј.{S} Ленку за жену узети 
емале да легну.</p> <p>„Песталоци родио се у Цириху 1746. године“ шапуташе у сну али доста разу 
вати.</p> <p>— Али ја баш нећу! — шалио се он — знам да ћеш им приповедати како си ме уловила.{ 
ек довече.</p> <p>— Хо, ето му! — љутио се он. — Та девојка баш бега од среће.{S} Ал’ и ти си к 
{S} И за то, нико ти неће замерити, ако се која приповетка или друго што не пређе!</p> <p>После 
амо што и преврћемо тек те листове; ако се за три године нисмо доста спремиле, нећемо ни сад му 
ма те кроз стакла гледаше унутра, и ако се на њему јасно видело, да су му мисли далеко од чела  
на бити; јер видим да ме воли, па и ако се сад и сама добро не разумем, опет видим, да ми је ми 
 дела интелигентнијих Срба.{S} Па и ако се вели: „какав отац, тако син“ опет не остају ни матер 
шљених и изазивајућих речи.{S} Но и ако се тргла опет се није покајала; та доктор није био таки 
и смо ово три године ковале и свакојако се мучиле, па дед’ реци што нисмо сковале срећу као Анђ 
се досадило патити се и гледати га како се мучи,“ рече ми мати детиња са уздахом и сузним очима 
— Требао сам раније доћи, да видим како се пренемажеш и како си се „накинђурила“ и педесет машл 
и сад написала и њихову приповетку како се могло; а тврдо се надам, да ће ми и они ту слободу к 
да чиним у договору целе школе а никако се не држим тек исказа поједине надзорнице; јер те иска 
љан успех показати могла.</p> <p>И тако се по дужој борби са својом савешћу прихватих практични 
баш то остављам да погађате; јер колико се сећам обе сте волеле загонетке...</p> <p>Него знате  
Драгом у X. А и Ваше прво питање тицало се Даринке, — ћеретала је она — а то се мени не свиди,  
; јер је већ вереница г. доктора, нагло се тргао и место честитке само рече: — Знао сам да ћеш  
ad> <p>Збогом! — здраво! — сретно! чуло се на жељезничкој станици вароши** на недељу дана, по о 
.{S} А кад их је из види изгубила, чуло се у купеу у коме беше Даринка и Милица још задуго угуш 
b n="21" /> <p>Кад се влак кренуо, чуло се и зањима громко: збогом! а сузе у очима једне старе  
 Ленка</p> <p>— Доручковаћу тамо — чуло се већ из дворишта, а Ленци се учини, да је Даринчин гл 
а је далеко од мене — „лепа кућа“; само се сети, да имаш душу па не мој бар онда да треш крајни 
еднији.{S} Наша интелигентна браћа само се из чисте љубави жене.{S} Њима је главно жена а народ 
и право.{S} Поћи ћемо одма сад, па ћемо се још зарана и вратити.</p> <p>— Небраним; али до који 
го боље да се разговарамо, и онако ћемо се брзо растати; а волела бих знати, шта ће теби, Дарин 
ослетку тишину Ленка.</p> <p>— Бар ћемо се дуже разговарати — рекоше јој у исти мах обе другари 
ши у ватру.</p> <p>— Гле, гле, још ћемо се и посвађати — примети он мило је погледав.</p> <p>Он 
 остаје друго ван још да кажем како смо се познали и узели, а то се по себи разуме, те није нуж 
рече поносито Ленка — а што је више, то се жртвовало можда каквој светијој цељи или је тек узгр 
кажем како смо се познали и узели, а то се по себи разуме, те није нужно ни да кажем.</p> <p>—  
ло се Даринке, — ћеретала је она — а то се мени не свиди, па баш завидим Даринчиној срећи...{S} 
 да би ваздух могао чистији бити, за то се још боље обазрем по соби, и заиста, опазим за пећком 
о сам да поправим своју погрешку, за то се више не хтедох шалити, него најозбиљније тражих прил 
 примам награде за своја дела.{S} За то се и не обазирем на мњење своје околине, већ радим тек  
 растрзане на хиљаду страна.{S} И за то се и не држим наставна плана и прописаних правила као с 
себи равних у туђинца загледати, и зато се и мени чини, да такову женскињу мора можда и уз добр 
навао је још од оног имендана. — И зато се и нас ништа не тиче.</p> <p>Једнога јутра врло рано  
нком живота т. ј. сном?!.</p> <p>И зато се мени од педагога Песталоције допада.{S} Он је више х 
p>Баба Наста беше добра душа.{S} Вечито се старала, да ме својим приповедањем забави; али ви зн 
иле.</p> <p>— Зар је рђаво учинила, што се удала? — питаше он.</p> <p>— То не.{S} Али могла је  
ушке и женске вазда питају из оног, што се последњи пут предавало, а последња лекција најбоље с 
ући се рече:</p> <p>— Разљутило ме, што се ми мушки вечито правимо важни те желимо и тражимо од 
ласовиру па разгледајући неке ноте, што се ту нађоше испитујући посматраше доктора на чијем се  
о може замерити људма лошије среће, што се по кад и кад заносе и сенком живота т. ј. сном?!.</p 
ар успех, и узгред је уједно жалио, што се одала на тако трудан и неблагодаран позив...</p> <p> 
дом тога н њој учињена, била је то: што се у том тренутку са резигнацијом насмешила и можда тих 
 праве туђинке о својим разсестрама што се по србише. — рече г. Коста и не мислећи много о свој 
м признати, да се ја и у предметима што се више механично уче не ослањам сасвим на децу, него и 
е проклете околности.</p> <p>— Е па што се сад љутиш? умеша се Милица.</p> <p>— Што? — и ја нис 
м до душе свако види; само је штета што се нико не сећа узроке да истражује — примети јетко Мил 
> <p>— Јест, ја не спадам у природе што се свога личног права на уживање лако у општу корист од 
е за васпитавање; јер сами предмети што се у народној школи предају по себи већ васпитивају, и  
ичице...{S} Но он се и сувише љутио што се доктор за њу решио, па му се чињаше, да се она труди 
 кад код је одређен час за то; само што се не задржавам при њима тако дуго као год оних предмет 
једва што држите очи.</p> <p>— Само што се ти, Даринка, још држиш — к’о Каћ. — Умеша се сад и т 
алоци у памети!</p> <p>— Штета само што се у садашње доба не налази какав његов последоватељ а  
н био, али га је нестало још пре но што се љубав могла развити.</p> <p>— Но да је већ ту била,  
 знате, да ја вазда блаже мислим но што се можда изражавам; те сам и овде тек изрекла своје мис 
да ниси помишљала на злобу и завист што се отуда изродити може — примети Ленка.</p> <p>— И на т 
, драга моја, тек оно цене и уздижу што се сија; а коме би још пало на памет, да види пожртвова 
итељска школа излишна.{S} Јер науку што се у основној школи предаје кадра је свака отреснија уч 
„миомир“ што испуњаваше моју школу (што се простире највише 7—8 метара у дужину а 4—5 у ширину, 
 „кроз прсте“ у свима предметима, зашто се теби у појединима није могло блажије судити и бар оп 
 срцу одолети већ примети:</p> <p>— Зар се твој пут морао баш данас десити!{S} Њиме си много из 
гу још све покварити...</p> <p> — А зар се ти томе не би противила? — Питао је пламтећим ал’ ту 
 она не пазећи много на своје речи, јер се у исти мах доктор Гавриловић указа на врати.</p> <p> 
ници остави их госпа опет, али разговор се опет дуже времена не поче, ма да им се на лицу јасно 
па се спусти на оближњу клупу, а доктор се посадио до њега и за часак обоје ћутаху.</p> <p>— Ја 
 речи Коста се од срца засмеја а доктор се трже и мило погледа своју вереницу у којој је толико 
да сроднија са Миличином.</p> <p>Доктор се на то беше озбиљно замислио а г. Коста приђе својим  
живље и најдубље осећају.</p> <p>Доктор се сад само играо ланчићем свога златног сахата и замиш 
глед на доктора. — Али то не иде; данас се баш морате и с нашим друштвом задовољити — и ту га о 
<p>— Та то ме баш и љути.</p> <p>— Свет се не може једним раменом исправити; а себичност је нај 
више не досађују својим опоменама, опет се надају, и очекују, да им се приповетка и без њиховог 
еђој коси, па и ако је још девојка опет се нимало није ужаснула тог новога дара природе; јер зн 
вајућих речи.{S} Но и ако се тргла опет се није покајала; та доктор није био таки човек; да се  
твици прошапута: „Ти си ме научила Богу се молити и разумно живити, и то ти нећу заборавити!“ а 
обинама к’о што вам је познато, не могу се баш похвалити, а проклето срце опет неће да знаде, д 
 — настави за тим — Мати и отац не могу се из Д. амо селити а сестре су ми још малене.</p> <p>З 
 љутио што се доктор за њу решио, па му се чињаше, да се она труди да доктора задобије. — Био ј 
е приђе опет својим кошницама а лице му се беше запламтило.</p> <p>— Та ти се море баш љутиш! — 
и своју погрешку пристаде у шалу али му се она вазда претвараше у сатиру противу Милице.{S} Сто 
 баба Наста лукаво ме гледећи. „Пуши му се глава од посла; него је он бацио око на госпођу фрај 
ра пре но што је довршио.{S} Учинило му се да је у оближњој сенци неко уздахнуо и да је за тим  
 хоћете ли бити моја жена?</p> <p> Њему се огледаше у очима страст и узрујаност од које се Мили 
.</p> <p>— До душе и није лепо домаћину се не јавити, ал’ гостима се што шта мора кроз прсте гл 
но учитељи.{S} Јер прве ако осете да су се у себи превариле, те им се тај позив не мили, могу г 
 позивима краја.{S} А осим тога, сад су се већ сматрали као сродници, па је и мала Смиља, погод 
 један ћошак те дремаху.</p> <p>— Та ту се ни дремати не може! — сувише се влак дрма — рече по  
и равних ни балвана не опажа...{S} И ту се за часак загледа у даљину.</p> <p>Дабоме да и то ниј 
баш завидим Даринчиној срећи...{S} И ту се онако скоро детињски засмеја.</p> <p>Доктора к’о да  
клоношћу или чак — сажалењем...{S} И ту се гласно засмеја а очи јој се запламтише необичном ват 
ош се нисам с Милицом венчао...{S} И ту се засмеја.</p> <p>Г. Коста се трже.{S} Био је од оне в 
та тек рећи, него и показати га. — И ту се презриво насмеја.</p> <p>— Немој се љутити; ја нећу  
и њима „за ситнице“ — „четворке“ — и ту се иронички засмеја.</p> <p>У том стигоше и до прве ста 
 она је, разуме се, Милица.</p> <p>И ту се онако својски и српски без свакога цифрања руковаше. 
је за шалу сувише озбиљан био.{S} Но ту се трже и засмеја. — Поглед му је пао на њено одело, те 
} Сад ништа, онда сам уздахнула — но ту се трже и још јаче порумени.</p> <p>— Не разумем те? —  
бе и очекивао.{S} Но не брини се, ја ћу се већ постарати, да и ти за другом титулом дуго не чек 
 мало па ћемо стићи и до станице где ћу се сићи и...</p> <p>— Хоћели вас ко’ дочекати? — прекид 
елешкама независно разполажем, одмах ћу се дати на посао.</p> <p>— Нама и онако нису нужне. —</ 
интелигентних људи!</p> <p>— Промислићу се — рече на то поруменивши доктор — само напред кажем, 
већ дрема.</p> <p>— Ко’ велим, расанићу се док чујем колико је табака папира она потрошила док  
 да је она сретније пролазила — смејаху се оне.</p> <p>— Ја се тиме и не хвалим.{S} Но и ви доп 
 децембарског дана.{S} Моје ђачице беху се и сувише најеле бела лука и бела и жута пасуља, а ја 
к граја а после неколико тренутака зачу се поново и последње:{S} Збогом!{S} Збогом! и влак одју 
то на мах плану и за оне ствари које их се не тичу.{S} Но уз све то беше опет разборит човек и  
>Да је баба Мара блаже говорила, ја бих се зацело јако љутила.{S} Овако видила сам, да су те ош 
 средствима, које људи не хвале и којих се у бољим околностима ни сами не би прихватили.</p> <p 
читељица остати.{S} Но у исти мах тргох се из свога заноса, те ми се учини, да смо са двадесет  
уће са жениним новцем...</p> <p>— Вараш се! — рече враголастим осмејом Милица — То је можда так 
им; та се никог не боји!“</p> <p>„Вараш се бако!“ рекох ја па је оштро погледам и метнем руку н 
аш ли још о каквом Песталоцију, или ћеш се и ти задовољити с обичним човеком? — И ту несташно п 
рече му доктор зачуђено мерећи га — још се нисам с Милицом венчао...{S} И ту се засмеја.</p> <p 
ачуђено погледа, па љутито, али више за себе, рече: „Право кажу да — ал’ боље да ћутим; та се н 
ње душа сваке наставе, па што онда и за себе тражите изузетка?</p> <p>— А ко га тражи? — осече  
опште добро тражићу и милостињу, али за себе — никад...{S} Зато сам и сувише поносита...</p> <p 
и од кућарства — дода затим више као за себе.</p> <p>Још ми и то треба! — насмеја се Милица. —  
и се „накинђурила“ и педесет машлија на себе натрпала, — рече он гласом који је за шалу сувише  
увидио, да не вреди у том случају ни на себе љутити се, јер човек бива све заљубљенији, а ја он 
, да сам се баш онда љутио, и то баш на себе самог, кад сам осетио, да си баш ти у томе изузета 
Ленка.</p> <p>Онај ко суди и себи, и од себе — примети Даринка оштрим гласом.</p> <p>Ти си дакл 
мети Ленка.</p> <p>Па што сте онда саме себе побијале? — питаше Коста.</p> <p>— Што? — понови з 
егну те постану као и прве или омразе и себе и свет па постају, за нас мушке, нека страшила и н 
 сретан пут! — и онако неће усрећити ни себе ни друге.</p> <p>— Тако можда мисле и праве туђинк 
то је поводом докторовог погледа снађе, себи дошла, насмеја се и шаљиво рече:</p> <pb n="47" /> 
еменитијих осећаја, па често осећамо на себи њихов и преко воље поглед пун поштовања, или изнен 
ама непојмим женскињу, која ће се поред себи равних у туђинца загледати, и зато се и мени чини, 
умеша се и Ленка.</p> <p>Онај ко суди и себи, и од себе — примети Даринка оштрим гласом.</p> <p 
 потреби своје околине сваки учитељ сам себи да створи.{S} Не треба да се ограничимо на она пра 
тек од жеље“.{S} За то да кол’ко толико себи и деци олакшам, а да уз то не буде механизма и у о 
енку заљубио.{S} То ме је, разуме се по себи, доста муке стало, али и опет сам „мегдан одржао“  
како смо се познали и узели, а то се по себи разуме, те није нужно ни да кажем.</p> <p>— Шта ни 
воје закључивање разуме се дакле већ по себи; него сврши што пре да и друге чујемо.</p> <p>— Ал 
мети што се у народној школи предају по себи већ васпитивају, и ако не баш у оној мери, у којој 
 своју зато одређену књижицу.</p> <p>По себи се разуме да овамо спада понављање предмета и тек  
итељи.{S} Јер прве ако осете да су се у себи превариле, те им се тај позив не мили, могу га без 
 раменима — Али овако баш што смо људи, себични смо.{S} Осим тога, ја сам једанпут у животу поф 
ако је по моме мишљењу много хладнија и себичнија од Даринке — рече г. Коста скоро зловољно. —  
 се не може једним раменом исправити; а себичност је најопштије својство човечије, па шта вреди 
ка</p> <p>— А иначе благе јој очи чисто севаху — Па зашто смо онда људи?{S} И камо нам разума и 
, онда је већ и наступила...{S} И с тим седе за гласовир па стаде свирати неку веселу песму.</p 
 сети, да нема права срдити се, те опет седе на старо место и као извињујући се рече:</p> <p>—  
.</p> <p>— Тако је, — рече Ленка и опет седе — Али и ми смо ово три године ковале и свакојако с 
ом кућом у селу Г. једна кола, а у њима седела је Милица и Даринка.</p> <p>На прозору указа се  
_C0"> <p>У једној повећој кући вароши** седиле су једне ноћи у једној собици три младе женскиње 
кад ме она из заноса трже, нудећи ме да седнем, рекох јој, да дете сувише не утопљава нити да с 
>Коста се спусти на оближњу клупу а оне седоше до њега.</p> <p>— Корете мој поступак, — поче он 
осле додати. — рече он и поче:</p> <p>— Сека Наста није лагала — Ја сам од како је нова учитељи 
 да ту нема ништа, и да право каже наша сека Пела: „Боље је имати среће, нег памети.“ — И ту на 
је „Баба“ или „баца“ отац а „нина“ или „сека“ мати; то ужива по 3 — 4 стотине плате, а уз то им 
ену лошију од знања; а уз то и затуцана села са минимум платом.</p> <p>— Па зар народ да одкаја 
 тим — Мати и отац не могу се из Д. амо селити а сестре су ми још малене.</p> <p>Зато кад ми по 
анствена.{S} Да се то постигне треба за село сасвим засебан наставни план, и што је главно, бољ 
а саковати.{S} Оне ће добити варош а ти село па се и опет не можете мерити.</p> <p>— А што не?  
а остале. „Ал’ и баба Мару познаје цело село већ од толико година, па ми није ни брига ни од де 
е јунаштво, док доспеш у какво затуцано село са минимум платом и стотину занемарене деце у школ 
и учитељица на селу — разумете ли? — на селу, рече, кад на Даринчином лицу виде, да већ зна шта 
здравља од већега дела нашега народа на селу.</p> <p>Болесно дете лежало је сад на неком траљав 
ење, да ни један учитељ ни учитељица на селу — разумете ли? — на селу, рече, кад на Даринчином  
} Читаш ли их ти Милице? — То нам је на селу нужније и од кућарства — дода затим више као за се 
је мени поред незгода што их учитељи на селу трпе, да по чешће проведем по више сахата дневно — 
 г. Коста.</p> <p>— Знате да код нас на селу ни двадесетак кућа нема сата, а немамо ни стална ш 
итала а више учила.</p> <p>— Али баш на селу је васпитање нужније и од учења — примети Даринка. 
арице јој — већ давно учитељица у неком селу, писаше Даринци и Милици ово:</p> <p>„Свако је сво 
ења, да добро радим, и у овом забаченом селу лошије оцењена будем?{S} Не, тога више неће бити!{ 
паметни госпођа! ..{S} Фала богу, има у селу јоштер паметни људи па ће вришко и теби дати пут;  
тадоше заиста пред оном великом кућом у селу Г. једна кола, а у њима седела је Милица и Даринка 
боља плата сеоском учитељству.</p> <p>У селу је много теже радити но у вароши, па опет, сваки в 
а?</p> <p>Већина публике је обично чист сељак, што ни читати ваљано незна; они нам дабоме немог 
опадија да иде у школу“ обично вели наш сељак.{S} И ту онда нетреба другога коментара.</p> <p>— 
з прсте“...</p> <p>Добила сам од једног сељака на поклон једну лепу кравицу од три дана — угину 
е кроз гробље нека лепа, млада и здрава сељанка; враћала се од свога младога мужа, коме је руча 
а...</p> <p>— Ти си дакле била јутрос у сеници? питаше збуњено он.</p> <p>— Сасвим случајно.{S} 
>— Ругај се ти колико хоћеш, али сан је сенка живота, — рече Даринка, а преко лица као да јој п 
ије среће, што се по кад и кад заносе и сенком живота т. ј. сном?!.</p> <p>И зато се мени од пе 
, коме је ручак носила, јер је ту негде сено косио.{S} На лицу њеном видим, да је задовољна и д 
шаљиво она. — Само данас ми је и сувише сентименталан но ја ћу га већ од тога одучити...</p> <p 
ршио.{S} Учинило му се да је у оближњој сенци неко уздахнуо и да је за тим трава јаче зашуштала 
тија педагога нашло мане, која би се уз сеоске околности отклонити могла.{S} И тако сам ја и оп 
да, ужива по 4 — 7 стотина плате, једно сеоско учитељство што мора свако дете најпре да освести 
твовање и родољубље у незнатноме раду — сеоског учитељства?! </p> <pb n="24" /> <p>Даринка узда 
тавни план, и што је главно, боља плата сеоском учитељству.</p> <p>У селу је много теже радити  
— неможе при данашњем наставном плану и сеоском немару за школу, и ваљан успех са децом у знању 
и ако не баш у оној мери, у којој је за сеоску децу потребно.{S} Зато ко је уверен, да по могућ 
онда решавај.{S} Та ја их обе волим ко’ сестре, ал’ таком пријатељу као што си ми ти, тек Дарин 
ти и отац не могу се из Д. амо селити а сестре су ми још малене.</p> <p>Зато кад ми после три д 
 осећају ту неправду и друге мени равне сестре што су осуђене да више размишљају, но што је то  
има и другарицама са којима братињски и сестрински делише три године веселе и тужне часе.</p> < 
ом кревецу близу пећи уз своју успавану сестрицу; а боловало је, по свима знацима судећи, од „т 
лностима, а задеси ли те каква незгода, сети се да је уз тебе дете, које те не може разумети ка 
е далеко од мене — „лепа кућа“; само се сети, да имаш душу па не мој бар онда да треш крајнике  
а.{S} За то га сад смеј пријатеља одмах сети, да нема права срдити се, те опет седе на старо ме 
авам и ван школских часова; а баба Мара сетила ме оне практичне изреке:{S} Не плећи се у оно, у 
је искрено пожелео среће.{S} Али кад се сетио Даринке и своје намере уздахну па бајаги у шали и 
обична узрујаност.</p> <p> — Од куда се сетисте те старе песме? — питаше она кад звуци од свирк 
шта још ви не ређате.{S} А нећете да се сетите, да смо и ми људи — рече она дошавши у ватру.</p 
ао, да су злобне, а овако само те морам сетити, да има и Српкиња што пођоше за туђинце.</p> <p> 
а истину говорим, увидићеш и ти, чим се сетиш оних многих:{S} Немица, Мађарица, Влахиња па чак  
а скроб? онда, кад се већ ретко ко тога сећа.{S} Тако исто падне на мене коцка, да говорим о ел 
вако види; само је штета што се нико не сећа узроке да истражује — примети јетко Милица.</p> <p 
ијатељским духом задахнути.{S} Свака се сећа да јој „господство“ неће дуго трајати, а зна да је 
 то остављам да погађате; јер колико се сећам обе сте волеле загонетке...</p> <p>Него знате шта 
ни научењаци — али ја се још врло добро сећам и последњих речи, што их својима изусти Песталоци 
по теби се види, да много радиш; здрава си, а слабија си но што си била у заводу.</p> <p>— Па ш 
ти позив?</p> <p>— Та немој мислити, да си томе баш само ти узрок.{S} Имала сам ја за тај одсуд 
д те човек чује, могао би помислити, да си потпуно сретна, а сама признајеш, да и тебе штошта т 
а <pb n="26" /> па немогу помислити, да си чича Харалампије мој фамилијаз — и ако до душе на ње 
о баш на себе самог, кад сам осетио, да си баш ти у томе изузетак; т. ј. да се љутим, што ми ти 
ости и узрујаним гласом — На пример, да си после неколико година корисна рада, настанила се у к 
 устреба — рече му Даринка.</p> <p>— Да си ти Даринка добила место дознала сам из Миличина писм 
ја пеглам или шијем а ти ми читаш, а да си узео жену са миразом, читао би и ти у кавани.{S} Но  
а тим Ленка — а оне знају и без тебе да си ми муж.{S} Сад нисам више учитељица <pb n="26" /> па 
аш одвише појетизирати.{S} Знају оне да си и ти парче дрвена песника и да си речит — упаде му у 
и ја у школу дођем.</p> <p>— Види се да си свој занат испекла — рече шаљиво домаћин.</p> <p>— Т 
не да си и ти парче дрвена песника и да си речит — упаде му у реч Ленка.</p> <p>— То је за оно  
доктора — а чим сам жени обајала, ко да си руком уз’о!“</p> <p>Друге жене устрашено и срамежљив 
 не исплаћује и да би паметније било да си мање ревностна.{S} Нико ти неће добру вољу уважити,  
 — понови Милица. — Добро кажеш; јер да си већ сутра дан по томе одушевљењу само десетицу повиш 
, па макар да једни по сто пута кажу да си учена!...{S} Јест, зна баба Мара све!“ И ту незграпн 
правило — примети Даринка.</p> <p>Ваљда си већ и ти програм створила по коме ћеш осим деце и на 
њеним лицем Ленци у собу.</p> <p>— Куда си се ти опремила? питаше она бацивши поглед на Даринчи 
и, да много радиш; здрава си, а слабија си но што си била у заводу.</p> <p>— Па шта то чини, са 
од среће.{S} Ал’ и ти си крива; требала си ми јавити.</p> <p>— Та чисто је одлетела из собе — б 
ив грех био! — примети Ленка. — Требала си остати па би видела да би се он за тебе решио.</p> < 
 скоро строгим гласом Даринка — Требала си делати по своме уверењу, а не освртати се не знам на 
а мени и симпатије...</p> <p>— Па могла си га просто одбити а не бегати — рече Ленка.</p> <p>—  
 <p>— И ја сам тебе чешће поучавала, па си и ти баш из тих предмета боље од мене оцењена.</p> < 
 Мара — насмеја се Милица.</p> <p>— Шта си с том бабом имала? — питаше радознало муж и жена.</p 
даше кроз прозор на улицу.</p> <p>— Шта си се данас тако дуго задржао? — питаше га опет она.</p 
се баш жестиш! — смејаше се он — Па шта си хтела са оним „ви“?{S} Ја ко’ бележник шта сам ти мо 
у опет жена смејући се — Ко те пита шта си ти закључивао, кад сам ја већ госпођа нотарошевица и 
{S} Ти си знао, да ће тако бити, па кад си ме тада предпостављао новцу, мораш ме сад предпостав 
кви се снови плету у мојој машти од кад си се ти Ленка удала; јер ти ће вас снови зацело највиш 
па не мој бар онда да треш крајнике кад си пијана и да бајеш сваку болест на једну форму...{S}  
а.</p> <p>— Право! — викну Милица — сад си је добила.</p> <p>— То би могла она и теби рећи — бр 
вој пут морао баш данас десити!{S} Њиме си много изгубила.</p> <p>— Кад се твој „маневар“ неби  
ј поглед уједно јој и казиваше: „Ти или си крајња искреност или крајња кокета и — ђаво.“</p> <p 
амирисала сам ја, да баш ни поповима ни си у вољи, па макар да једни по сто пута кажу да си уче 
вани.{S} Но ја ти сад не помогох!{S} Ти си знао, да ће тако бити, па кад си ме тада предпостављ 
орам рећи, да се у Даринци вараш.{S} Ти си најбујније доба твога живота провео у туђини и мећу  
— Сад ми је јасно — примети Ленка. — Ти си Драгу позвала у А. а не она тебе.</p> <p>— Тако је.{ 
на и неосетљива женскиња...</p> <p>— Ти си дакле била јутрос у сеници? питаше збуњено он.</p> < 
 сад немаш целу приповетку.</p> <p>— Ти си му обећала почетак — рече шаљиво Ленка — а ја и он в 
/p> <p>— Гле, гле.— рече Милица — Та ти си боља но многе од нас.</p> <p>— Немој ме хвалити, јер 
у општинском стану живети.</p> <p>Та ти си твојим ћеретањем већ прешао меру — рече му опет жена 
 девојка баш бега од среће.{S} Ал’ и ти си крива; требала си ми јавити.</p> <p>— Та чисто је од 
х последица утисак оставити.{S} Та и ти си у ствари ако не боље, оно свима нама равна; па кад с 
p> <p>— Готова сам — рече она. — Али ти си твој посао давно напустио, мој говор ниси ни бележио 
т зато с препоруком свршиле!.</p> <p>Ти си данас раздражена, па боље — дремај! — рече јој Дарин 
римети Даринка оштрим гласом.</p> <p>Ти си дакле са својим околностима задовољна? — питаше радо 
па по свршеној молитвици прошапута: „Ти си ме научила Богу се молити и разумно живити, и то ти  
вуда, па баш свуда клониш.</p> <p>— Сам си крив био — упаде му у реч она. — Требао си имати на  
крив био — упаде му у реч она. — Требао си имати на уму, да сам ја осим усамљене девојке и учит 
’ остало иде — под купус...</p> <p>Него си ти браца Коста, баш затуцано сумњало! — све једнако  
/p> <p>— Та већ из речи даринчини видео си које је Милица, и зато их нисам „по правилима етикец 
 не повољног средства.</p> <p>— Па како си то урадила? — питаше г. Коста.</p> <p>— Знате да код 
оћи, да видим како се пренемажеш и како си се „накинђурила“ и педесет машлија на себе натрпала, 
се он — знам да ћеш им приповедати како си ме уловила.{S} Хоћу дакле да чујем хоћеш ли што слаг 
узетака.</p> <p>— Ваљда да опрости, што си и нехотице истину казала — рече Ленка па се и опет з 
кати, него напустити тај позив, као што си ти Ленка урадила, или се латити оног правца у настав 
ко’ сестре, ал’ таком пријатељу као што си ми ти, тек Даринку желим за жену.{S} Она је много пр 
о радиш; здрава си, а слабија си но што си била у заводу.</p> <p>— Па шта то чини, само кад сам 
заборавише своју намеру.</p> <p>— Нешто си бледа, да ти није зло? — питаше брижно Ленка метнувш 
зати и одговор чути.</p> <p>— А за коју си се решио? питаше врло радознало г. Коста.</p> <p>— П 
, нетражите ме у учитељичину стану, већ сиђите у ону велику кућу преко пута.</p> </div> <div ty 
; Даринка је чисто злато и ако можда не сија као Милица.{S} Па и ту, — дода одушевљено — заглед 
рага моја, тек оно цене и уздижу што се сија; а коме би још пало на памет, да види пожртвовање  
 а време кратко; рад потребан и голем а силе слабе, малене и растрзане на хиљаду страна.{S} И з 
вим да одобрим ни ваше тужакање, да вам силно учење отима време за васпитавање; јер сами предме 
е Даринка и Милица још задуго угушено и силом задржавано јецање.</p> <p>И тако је радознала деб 
 ја се ње брзо отресем, па са удвојеном силом о пет прегнем и радим бар колико могу.</p> <p>— М 
еда доктора.{S} Па кад му она већ улива симпатије, нека се и узму.{S} Ја сам се уклонила у одсу 
мо што ми Милица на први поглед уливаше симпатије а Даринка ми изгледа, да сувише много мисли а 
{S} А тада би можда стекао према мени и симпатије...</p> <p>— Па могла си га просто одбити а не 
 таке сте среће, да и нетражећи стичете симпатију своје околине.{S} А ја — ма да у ствари нисам 
ктор Гавриловић је први мушки, чију сам симпатију желила стећи, а баш он ме је јуче таксирао „л 
им створењем“ и отворено изрекао, да му симпатију не уливам.{S} Друга би можда баш сад трудила  
оде, па да пред сваким пузим, док општу симпатију и назив „препоручена“ не стечем.{S} Јер и сам 
{S} Па и ако се вели: „какав отац, тако син“ опет не остају ни материн карактер и пример без по 
> <p>— Заборавила сам ти рећи, да ме је синоћ молила твоја познаница госпођица Драгиња, да с њо 
о води преко С. — рече Даринка — па сам синоћ сврнула и по Милицу.</p> <p>— Моја женица заборав 
 рука је истина сад дрхтала, а из очију сипаше јој такође необична ватра али он и опет уздахну. 
 раније завесом застирати.{S} И тако ја сиромах, дођох до уверења, да се тамо преко слабо о мен 
зрока; сви знамо да је наш народ сувише сиромашан и да се већина и глађу бори.</p> <p>— И то је 
 истина ваљани, али — баш као и њени, — сиромашни људи.</p> <p>После неког времена стаде влак и 
 је то друкчије код мушких учитеља; они сироти и ако касније немају воље за тај позив морају га 
сврнула згрозила сам се.{S} Осим крајње сиротиње, што је већ из очију домаћичини вирила, беше о 
гледећи њену безмерну материњску љубав, сиротињу и незнање, те се за часак дадох у мисли.{S} Ал 
аведно оцењује, исмејава и презире, док сиротице и оне не подлегну те постану као и прве или ом 
пореклом мештанин; а осим тога био је и сироче без икакве ближе својте.</p> <p>Тај дан до у веч 
осматрање торња.</p> <p>— Јеси ли га се сита нагледала? шану јој Милица — Да је тај твој Душан  
му.{S} Онда дабоме летиле би и њима „за ситнице“ — „четворке“ — и ту се иронички засмеја.</p> < 
у да гледа и на сјај, лепоту и узгредне ситнице.</p> <pb n="39" /> <p>То би све добро било, да  
учитељица ни женскиња, да би ми се и те ситнице замерале; — смејаше се на то Коста — а ти знаш, 
ло па ћемо стићи и до станице где ћу се сићи и...</p> <p>— Хоћели вас ко’ дочекати? — прекиде ј 
ма и има каде, од воље му да гледа и на сјај, лепоту и узгредне ситнице.</p> <pb n="39" /> <p>Т 
е испит, по новијем учитељском изразу — сјајан.</p> <p>— Морам признати да истину говори, — при 
ри испиту, обасјана су и та злобна лица сјајем племенитијих осећаја, па често осећамо на себи њ 
и — пардон! после двадесет година рада „сјајну мировину“...</p> <p>Пишите ми о свему, па не заб 
ан или несретан, јер она ужива у лажном сјају па јој је доста кад је уверена да ће поред мужа к 
воје надзиратељице, па како је у свакој скамији по шесторо деце то у шестонедељном току времена 
дзорницу, која ће док ја не дођем своју скамију препитати из оних предмета што истога дана на р 
ку времена свака ученица једанпут своју скамију надзирава; а само ради тога не искључујем из то 
n="40" /> узрока, наредила сам за сваку скамију по једну надзорницу, која ће док ја не дођем св 
јесте малер нас мушких, што је проклети скептицизам већ продро и у некадашњу престоницу безазле 
нка чистећи свој путни шешир, што га је скинула била.{S} На послетку — кад је шешир сасвим чист 
ојако се мучиле, па дед’ реци што нисмо сковале срећу као Анђа? </p> <p>— Опет Анђа — рече Дари 
 и себичнија од Даринке — рече г. Коста скоро зловољно. — Осим тога њу свет по заслузи и оцењуј 
вету...</p> <p>Али како видим, табак је скоро пун.{S} Зато вас нећу даље мучити аманетима мудри 
исам заслужила.</p> <p>— И ниси, — рече скоро строгим гласом Даринка — Требала си делати по сво 
им тога били су и прозори засути песком скоро до половине окна; а под постељама лепршале се две 
им Даринчиној срећи...{S} И ту се онако скоро детињски засмеја.</p> <p>Доктора к’о да нешто у с 
вљао заједно са женом молбу, да им опет скоро дођу и да им чешће пишу.{S} Оне су ово последње р 
Та то је судба свију учитељица! — викну скоро Милица.</p> <p>— Незнам — рече Даринка а озбиљни  
ољубив је у чело — и онако знам, да ћеш скоро свршити.</p> <p>— Сад ми и не остаје друго ван јо 
 ме је, да је и у лошем често баш добро скривено и да најбољи начин ако није околностима пример 
та на пример мене:{S} Шта је реагенс на скроб? онда, кад се већ ретко ко тога сећа.{S} Тако ист 
х бар морала имати мало хладније срце и скученије осећаје, па да и без љубави ономе руку дадем, 
ем; а и срце би ми морало бити и сувише скучено, кад би се у место љубави задовољила у браку са 
ама су чисти и неизмајсторисани осећаји скученост срца и хладноћа или чак и необразовање; а озб 
 — у успомену...</p> <p>Ако ли је љубав слаба, онда и то гориво не претвара у пепео, већ у мест 
еме кратко; рад потребан и голем а силе слабе, малене и растрзане на хиљаду страна.{S} И за то  
и се види, да много радиш; здрава си, а слабија си но што си била у заводу.</p> <p>— Па шта то  
 гледаше као да тек пословицу цитира, а слабо о њој размишља.</p> <p>— Тако је, — рече Ленка и  
е зло — рече Ленка. — И образовани људи слабо се обзиру на праву способност, па хоће да је прев 
мах, дођох до уверења, да се тамо преко слабо о мени брине или да су учитељице другога кова и с 
нама“ горка а камо ли мени, обичној и — слабој женскињи...</p> <p>Осим тога морате ми ову моју  
иљно размишљање за нас је увек гордост, славољубље и сувопарно филозофисање.{S} И онда још имам 
према томе позиву, или те је руководило славољубље и — мода.</p> <p>— Немој претеривати — рече  
 им ја приповедати.{S} Ти ћеш можда што слагати.</p> <p>— Тако ће боље и бити — примети Милица. 
ла.{S} Хоћу дакле да чујем хоћеш ли што слагати...</p> <p>— Е па остани, кад баш хоћеш; но ја м 
 своје, и ако видим, да се у многоме не слажемо.</p> <p>— Говори само! — примети Ленка мило је  
акија поквари, него да ми пропадне моје слатко и паметно чедо“! па се надзири над постељу и убр 
у С.</p> <p>То ми је дало повода, да се слатко насмејем, јер, ко што знате, и сама сам тада, те 
а.</p> <p>— А да шта ћу? — рече Даринка слегнув раменима. — Ни моје срце није машина, па да нав 
неби тако било — рече Милица равнодушно слегнувши раменима — Али овако баш што смо људи, себичн 
можете мени замерити, што сам тако брзо следовала његовом савету...</p> <p>Али како видим, таба 
ровала.</p> <p>— Па браним ја — рече он слежући рамени — Мене то ни тада није љутило.</p> <p>Шт 
наставна плана и прописаних правила као слепац вође, него из свега вадим језгро и што нам је на 
зађе пред очи Даринчина озбиљна и блага слика, па поново уздахну.{S} Милица је тај уздах примет 
му и нехотице изашла пред очи Даринчина слика па премишљаше како би њеном искреном лицу тек тај 
 напред па ми и не хотице дође пред очи слика здраве и снажне учитељице.{S} Она је већ средњих  
сто и мушки механично изричу, неки томе сличан израз...</p> <p>Ленка и Милица прснуше у смеј, а 
ога учитељовања у своју школу неки томе сличан начин.{S} Упала сам у школу са четири разреда и  
ваше благу и измучену душу, па како сам сличне појаве и у имућнијим кућама виђала, утишах своју 
ташно Милица — Цео живот и уверење моје слично је оном што сте од Ленке већ чули.{S} Но како у  
...</p> <p>Осим тога морате ми ову моју слободу већ и с тога опростити, што сам данас и ја весе 
ло; а тврдо се надам, да ће ми и они ту слободу као и погрешке у приповеци радо опростити.{S} О 
 не питају деца ни из оних предмета што служе поглавито за развијање разума.</p> <p>— Ти као да 
де.{S} Нисам хтела господину доктору да служим за психолошку студију — примети она горко.{S} То 
} Народ и општина кад хоће да им ваљано служимо, нека се боље побрине за нас, а не да нас мане  
/p> <p>— Грозно или не; ал мени се тако слути — рече замишљено Даринка. — А у осталом ви ћете м 
ад сама осећам, да нисам гора од вас; а случај је учинио, да се <pb n="22" /> моја права способ 
ма.</p> <pb n="36" /> <p>— Мени је мало случајева познато где је Србин узео туђинку; а оно што  
ици? питаше збуњено он.</p> <p>— Сасвим случајно.{S} Тамо сам читала, а ви нисте баш шапутали,  
те двосмислено тумачити.{S} А што је он случајно неожењен, а наше познанице неудате, то је свет 
ме нико више видео, а кад сам у друштву случајно с њом се десио, нико није могао опазити шта се 
имети Коста.</p> <p>Можда и неби у овом случају много напора стало, — рече расејано она — мени  
м на послетку увидио, да не вреди у том случају ни на себе љутити се, јер човек бива све заљубљ 
што је и она мислила, да је наклоност у случају „добре партије“ довољан услов за срећу у браку. 
ећ на лицу читах да је сретна.</p> <p>У сљед те њене среће, хтедох већ да викнем, да ћу и ја ва 
та вреди заузимање појединаца, кад маса сматра школу као неко зло — које „моде ради“ мора да се 
сам баш противно од оне за коју ме свет сматра и за то је видите то повредило мој женски понос  
ма краја.{S} А осим тога, сад су се већ сматрали као сродници, па је и мала Смиља, погодишња ће 
низма и у оним предметима где се баш не сме трпити, прихватила сам се и тога иначе мени не пово 
к уз оне особине и до осамнаесте године сме по вољи осећати, па и оно неће да се околностима по 
ребрно влакно у својо црној, плавој или смеђој коси, па и ако је још девојка опет се нимало ниј 
4" /> крајна добричина.{S} За то га сад смеј пријатеља одмах сети, да нема права срдити се, те  
аше како би њеном искреном лицу тек тај смеј доликовао...</p> <p> — Та што сте се замислили г.  
зраз...</p> <p>Ленка и Милица прснуше у смеј, а она се трже и порумени, јер виде, како је домаћ 
ија...{S} Другарице јој на то прснуше у смеј!</p> <p>— Та шта се церекате?{S} Хоћу и ја једанпу 
 чудно и неверујући погледа, па прсну у смеј. — Чудно му је зловоља и кисело лице доликовало.</ 
што у срце текну при веселом звуку тога смеја те управи ватрен поглед на весело девојче.</p> <p 
</p> <p> — Леп комплимент за Даринку! — смејала се она држећи да се домаћин тек шали.</p> <pb n 
е за опстанак“.{S} За то сам се од срца смејала и штудирала мимику баба Марину.</p> <p>Особито  
 баш к’о да је она сретније пролазила — смејаху се оне.</p> <p>— Ја се тиме и не хвалим.{S} Но  
несташно Ленка.</p> <p>Другарице јој се смејаху, а муж само рече:</p> <p>— То нисам хтео да каж 
лица.</p> <p>— Али ко ће онда бележити? смејаше се Ленка.</p> <p>— Није нужно да се бележи.{S}  
набављати.</p> <p>— Ти се баш жестиш! — смејаше се он — Па шта си хтела са оним „ви“?{S} Ја ко’ 
 „по правилима етикеције“ упознавала; — смејаше се за тим Ленка — а оне знају и без тебе да си  
а, да би ми се и те ситнице замерале; — смејаше се на то Коста — а ти знаш, да је обичај већине 
 по коме ћеш осим деце и народ учити? — смејаше се она.</p> <p>— Шта је с тобом Ленка — питаше  
в и најбезазленија већ у очима читала — смејаше се опет Ленка — за то би баш волела знати, колк 
ма се што шта мора кроз прсте гледати — смејаше се она не пазећи много на своје речи, јер се у  
/p> <p>— Е сад је забасала и у сатиру — смејаше се Милица — А на послетку, боље је и то него да 
 стрела о мене није очешала и да се тек смејем зачуђено погледа, па љутито, али више за себе, р 
 осмехом Даринка.</p> <p>— Бадава се ти смејеш; плану сад Ленка — и у твојој души морала је та  
 Али не као до сад него обичним веселим смејом.</p> <p>— Тако видиш, то ми се допада! — рече Ко 
одину не дођем.</p> <p> Ово је такође у смеју и шали изговорила, али тиме је „на јуриш“ задобил 
 — Ко би све у напред знао — рекла је у смеју она.</p> <p> — Тако је! прошапута доктор — ко би  
њем већ прешао меру — рече му опет жена смејући се — Ко те пита шта си ти закључивао, кад сам ј 
 сам знао, циљ освећује средство — рече смејући се он и за то је у овоме месту од то доба учите 
p> <p>— Било их је дакле и више? питаше смејући се Ленка.</p> <p>— Чудно питање!{S} Та ја бар н 
е љубавни и изазивајући погледи, којима смера, да те задобије или изигра.{S} Друкчије је брате  
 гуркаху је да ћути, али баба се недаде смести већ провлачећи дете и трећи пут кроз зид, некако 
ава с вама дремати — одговори она па се смести у постељу.</p> <p>— Благо теби! — уздахну Милица 
дети, да ми је желудац сасвим здрав — и смести се за сто.{S} Но уз сву њену хвалу изгледаше као 
ажити главне препреке, што нам напретку сметају, па их треба отклонити, ма и оним средствима, к 
 <pb n="27" /> <p>— На ствар! — прекиде смешећи се г. Коста.</p> <p>— Право велиш; — ја сам заб 
, па да вас баш немогу разумети. — рече смешећи се Даринка. — О, наилази и на мене почешће та „ 
ељи и споро ходећи.{S} Осим тога — рече смешећи се — нисам никад ни била „чедо среће“ па нисам  
стати?!</p> <p>Даринка је само загрли и смешећи се настави:</p> <p>— Не могу сасвим да одобрим  
да се манем „филозофирања,“ дода за тим смешећи се — на да чујемо шта ће и Даринка рећи; јер ен 
радости да нас упозна — примети домаћин смешећи се — зато морам и сам рећи, да сам јој муж Кост 
<p>„На ствар“, Ленчице! — рече јој опет смешећи се муж — Ако Даринка и Милица тако стану „разво 
м моменту учинило јој се, да и он и она смешно изгледају, па се засмеја и диже главу.</p> <p> — 
ачећи дете и трећи пут кроз зид, некако смешном иронијом настави:</p> <p>„Знам ја, да нови каса 
табака папира потрошити, док се општина смилује, да својој учитељици плаћу изда.</p> <p>— Ти од 
већ сматрали као сродници, па је и мала Смиља, погодишња ћерчица г. Косте и Ленке требала тетке 
е заборавите још рећи, хоћете ли и малу Смиљу за учитељицу изобразити?{S} Или можда се и ви над 
ве жене и младога доктора, који се беше смислио женити, а Даринку и Милицу познавао је још од о 
у показати, и спремити децу за у правом смислу свесне и ваљане чланове човечанствена.{S} Да се  
тњи.{S} И тако вам ја постадох у правом смислу неутешив љубавник, и сад покушах да сањам на мес 
анично владају.</p> <p>— Камо срећа, да смо и ми тако чиниле, биле би можда боље прошле.{S} Јер 
не ређате.{S} А нећете да се сетите, да смо и ми људи — рече она дошавши у ватру.</p> <p>— Гле, 
 се из свога заноса, те ми се учини, да смо са двадесет година у напред и да сам на неком гробљ 
ише интересовати.</p> <p>Учини ми се да смо са 10—15 година већ у напред па ми и не хотице дође 
љени корак, него ћемо само казивати шта смо за ово три године искусиле.</p> <p>— Зар је рђаво у 
ти затим Милица.</p> <p>— Шта ћемо, кад смо из нашег краја тек нас три, а други и први разред н 
од друге народности но ми Срби и у томе смо напреднији.{S} Наша интелигентна браћа само се из ч 
 је она — ствар још није свршена.{S} Ми смо правили „рачун без бирташа“.{S} А ко зна шта ће на  
је, — рече Ленка и опет седе — Али и ми смо ово три године ковале и свакојако се мучиле, па дед 
а — Али овако баш што смо људи, себични смо.{S} Осим тога, ја сам једанпут у животу пофалила, п 
збиљно ал’ узрујаним гласом муж — кадри смо заслужити; а ја се са свога поступка до сада још ни 
довољству“ говорила је увек Даринка док смо заједно биле.{S} Али ја немогох да се задовољим ни  
уке.</p> <p>— Почни жено!</p> <p>— Како смо положиле и како смо путовале знате.</p> <p>— Али ја 
жено!</p> <p>— Како смо положиле и како смо путовале знате.</p> <p>— Али ја не знам — умеша се  
и не остаје друго ван још да кажем како смо се познали и узели, а то се по себи разуме, те није 
бирати мање.{S} Па кад је тако (а уз то смо својим успехом и радом незадовољни,) не треба се ва 
раничимо на она правила и упутства, што смо их у учитељишту добили, нити да се само на узоре уг 
препитује оне приповетке и молитве, што смо већ прешли; а често при поласку <pb n="41" /> своме 
аринка.</p> <p>— Напослетку и боље, што смо саме, — дода Ленка — ја нисам расположена за весеље 
ече весело Милица — а Коста је, к’о што смо данас чуле, хитар стенограф, па може одмах и стеног 
ка закаснио.</p> <p>— Баш ми је жао што смо осуђене саме да путујемо; а како је тамо све весело 
баш тајити мора.</p> <p>Сад су, као што смо чули, већ и с њиме биле „ти“ Ленка је желила, да та 
ругарице. — Остани ти Коста.{S} Оно што смо ми радиле и доживиле није тако опасне природе, да с 
 слегнувши раменима — Али овако баш што смо људи, себични смо.{S} Осим тога, ја сам једанпут у  
е благе јој очи чисто севаху — Па зашто смо онда људи?{S} И камо нам разума и хваљеног родољубљ 
а нисмо баш „начелни“ пријатељи па опет смо муж и жена; па ма шта да речем ваљда ћеш ми тек лич 
за живота своју „минимум“ плату а после смрти — пардон! после двадесет година рада „сјајну миро 
 зато сам и био час у једну час у другу смртно заљубљен...</p> <p>— Чини ми се да ти је смртну  
аљубљен...</p> <p>— Чини ми се да ти је смртну љубав и најбезазленија већ у очима читала — смеј 
видио сузе или бар оног благог израза и смутње којим су га чешће Даринчине очи за тренутак и кр 
м: боља је и најгора јава, од тако луда сна...</p> <p>— А зар ти ниси никад сањала пријатније с 
љам) И зато сам и ја своју срећу из све снаге покуцавала за ово три године на ономе пољу, који  
ости, што је поводом докторовог погледа снађе, себи дошла, насмеја се и шаљиво рече:</p> <pb n= 
 доба никад не сањам.{S} Чим хоће да ме снађе та беда ја ти се лепо забуним у посао, јер ко’ ве 
 не хотице дође пред очи слика здраве и снажне учитељице.{S} Она је већ средњих година па је ба 
пођа, па све зна! ..{S} Тако је рекла и снаш’ Пели, да не иде код мене, да јој бајем протисли,  
— А зар ти ниси никад сањала пријатније сне? — рече г. Коста погледом пуним братинске искреност 
 шалу расположене, казаћу вам, какви се снови плету у мојој машти од кад си се ти Ленка удала;  
кад си се ти Ленка удала; јер ти ће вас снови зацело највише интересовати.</p> <p>Учини ми се д 
 кад и кад заносе и сенком живота т. ј. сном?!.</p> <p>И зато се мени од педагога Песталоције д 
ио се у Цириху 1746. године“ шапуташе у сну али доста разумљиво Даринка.</p> <p>— Аха! — истори 
историја педагогије — рече Милица — и у сну јој Песталоци у памети!</p> <p>— Штета само што се  
ећ из очију домаћичини вирила, беше ова соба најбољи сведок крајњег незнања у погледу чувања зд 
еле дете из топле постеље и још топлије собе, па га тако у кошуљици овде мучите!“ љутила сам се 
есела и добре воље указа на врати своје собе.</p> <p>— На посао — рече он тоном којим се с гост 
авити.</p> <p>— Та чисто је одлетела из собе — бранила се она. — А на послетку и ти јој неби мо 
па страсно загрли другарицу и одјури из собе.</p> <p>— Чекај бар доручак; сад ће и Коста доћи!  
хом, и изнесе у коморицу што је била до собе.</p> <p>„Сад да ми је Мија ту“, настави забринуто  
тану, односно у својој соби, а у другој соби становао је хроми Харалампије са својом наглувом б 
им сама у своме стану, односно у својој соби, а у другој соби становао је хроми Харалампије са  
’ из какве парне купке, а кад сам се по соби осврнула згрозила сам се.{S} Осим крајње сиротиње, 
 а г. Коста замишљено и нагло ходаше по соби.</p> <p>Сутра дан нађе Даринка Ленку и Косту у врт 
тији бити, за то се још боље обазрем по соби, и заиста, опазим за пећком кацу с ракијом а на пе 
 ти дете дуже боловати.{S} Кад ракија у соби ври, шкоди и здравима, а болесника може и сатарити 
ити.{S} Па неваља ни комлов ни обојке у соби да сушиш.{S} То све шкоди и здравима и болеснику“. 
</p> <p>„Зар ви немате штале, кад сте у соби ракију налили?“</p> <p>„Имамо, ал’ о’де ће се пре  
 вароши** седиле су једне ноћи у једној собици три младе женскиње код неког стола претовареног  
дну кућицу. — На постељи лежи у маленој собици изнурена стара жена а код прозора везе на беломе 
сно дете већ унела била.</p> <p>Кад сам собња врата отворила, лупи ме врео ваздух баш ко’ из ка 
лица већ давно спавала.</p> <p>На прагу собњем окрете им се опет па искреним ал једва чујним гл 
верењу; а ко тако ради мора бити бар са собом задовољан.</p> <p>Ја знам настави по малој почивц 
у достојно врши своју дужност може бити собом задовољан.{S} Осим тога, сви знамо да од два зла  
о греје; да с прозора песак уклони и да собу чешће обдан ветри.</p> <p>Трудила сам се, да је пр 
јој, да дете сувише не утопљава нити да собу тако јако греје; да с прозора песак уклони и да со 
и поштену лекцију очитају.{S} Али кад у собу ступила учини им се да је и сувише бледа и тужна т 
сечем се ја. „Него носи ти млада дете у собу па зови доктора; то ће више помоћи него те ваше лу 
аху, уђе Даринка збуњеним лицем Ленци у собу.</p> <p>— Куда си се ти опремила? питаше она бацив 
нка бризну у плач па нагло пође у своју собу у којој је Милица већ давно спавала.</p> <p>На пра 
рине или да су учитељице другога кова и соја, а не од онога, што беху женскиње у које сам до са 
ести своју узглавницу.</p> <p>— Ћути па спавај — рече оштро Милица — За моју природу није да гл 
 му рукујући се — а гошће ти зацело још спавају?</p> <p>— Та тек је четир сата — рече г. Коста. 
 своју собу у којој је Милица већ давно спавала.</p> <p>На прагу собњем окрете им се опет па ис 
.</p> <p>После пола сата Даринка је већ спавала а другарице јој се такође спремале да легну.</p 
ко мало усиљено, Даринка па се стаде за спавање спремати. </p> <pb n="20" /> <p>— И ти ћеш баш  
 и погледом, да је већ касно, те да оде спавати.</p> <p>— Али ја баш нећу! — шалио се он — знам 
а ћереташе још мало и на послетку одоше спавати.</p> <pb n="42" /> <p>Сутри дан одоше обе друга 
жицу.</p> <p>По себи се разуме да овамо спада понављање предмета и тек они предмети што сам ја  
 осмељена настави:</p> <p>— Јест, ја не спадам у природе што се свога личног права на уживање л 
ако је теби тако говорити.{S} Али ја не спадам у природе твоје врсте, које у своме заносу, да п 
браним — Али главни је узрок, што ја не спадам у природе, што своју личну срећу жртвују општем  
долажаху мисли од срца, извор великих и спасоносних мисли није памет, већ срце.</p> <p>— Добро, 
А ви децо тражите среће и задовољства у спокојном кругу породичном,“ онда ни ви не можете мени  
еко тридесет година, ваљана карактера а спољашности не баш лепе али и опет угледне.{S} Осим тог 
но види, да већина нас тражи тек новац, спољашњу лепоту и углађено понашање.</p> <p>— Твој гово 
га ђаковања.</p> <p>— Ала ова жељезница споро иде — прекине на послетку тишину Ленка.</p> <p>—  
, али ја знадем, да се долази до цељи и споро ходећи.{S} Осим тога — рече смешећи се — нисам ни 
 учинио, да се <pb n="22" /> моја права способност и вредност превидила — па шта ту вреди љутит 
бразовани људи слабо се обзиру на праву способност, па хоће да је превиде: а шта се тек може оч 
читељство криво — Нема вам истрајности, способности и шта знам ја, шта још ви не ређате.{S} А н 
отину занемарене деце у школи.</p> <p>— Способности мислим да сам стекла; труда и рада се не пл 
јања дечијега разума и осталих врлина и способности.</p> <p>Тек тим путем могуће је мени поред  
 уму, шта ће свет о мени и моме знању и способности рећи.{S} И за то сам видиш, тако радила.</p 
деш, да сваку наставу треба прилагодити способности и околности ученичкој.{S} И за то, нико ти  
е већ спавала а другарице јој се такође спремале да легну.</p> <p>„Песталоци родио се у Цириху  
усиљено, Даринка па се стаде за спавање спремати. </p> <pb n="20" /> <p>— И ти ћеш баш да легне 
стове; ако се за три године нисмо доста спремиле, нећемо ни сад мудрост кашиком покусати.</p> < 
аљан успех са децом у знању показати, и спремити децу за у правом смислу свесне и ваљане чланов 
трашњи план, те сад беху обоје љутити и спремни, да Даринци поштену лекцију очитају.{S} Али кад 
о у суседном врту — рече г. Коста па се спусти на оближњу клупу, а доктор се посадио до њега и  
ћу од вас ништа тајити.</p> <p>Коста се спусти на оближњу клупу а оне седоше до њега.</p> <p>—  
ом уз’о!“</p> <p>Друге жене устрашено и срамежљиво гуркаху је да ћути, али баба се недаде смест 
дара природе; јер знаде, да јој то неће срамоте нанети.{S} Сва промена што је поводом тога н њо 
евања само су два извештаја одбијена, а срамоту што је тога пута та мала варалица морала осетит 
вити; томе је тек узрок немар општине и Срба према школи.{S} Јер шта вреди заузимање појединаца 
о размислиш, па ћеш наћи, да је код нас Срба у томе погледу још „цвеће“ туђинац, неби ти се оже 
тави по малој почивци — да је и код нас Срба: пут дугачак а време кратко; рад потребан и голем  
нараштају повећега дела интелигентнијих Срба.{S} Па и ако се вели: „какав отац, тако син“ опет  
ранцескиња, којима се наше иначе „ултра Србенде“ и без једног новчића мираза поженише.{S} Заист 
е можда тако код друге народности но ми Срби и у томе смо напреднији.{S} Наша интелигентна браћ 
 држала, да мећу нама — као обично међу Србима — и сада још баш крвно непријатељство постојати  
 члан српског народа, па је знала да је Србин злопамтило и да радије копа јаму своме но — туђин 
— Мени је мало случајева познато где је Србин узео туђинку; а оно што знадем свуда беху ваљане  
 туђинке о својим разсестрама што се по србише. — рече г. Коста и не мислећи много о својим реч 
меј пријатеља одмах сети, да нема права срдити се, те опет седе на старо место и као извињујући 
ебна сушта љубав! ...</p> <p>Немојте се срдити што овако говорим.{S} Ја знам, да свуда има изуз 
одина па је баш јуче можда опазила прво сребрно влакно у својо црној, плавој или смеђој коси, п 
езиних сродника.{S} Па опет кад дође до средине гробља, пусти суде на стазицу, па се упути гроб 
у напред и да сам на неком гробљу.{S} У средини тога гробља лежи и један гроб са обичним дрвени 
драве и снажне учитељице.{S} Она је већ средњих година па је баш јуче можда опазила прво сребрн 
, препоручила сам јој неколико кућевних средстава и затим се од ње опростим.</p> <p>Путем сам м 
ла сам се и тога иначе мени не повољног средства.</p> <p>— Па како си то урадила? — питаше г. К 
етају, па их треба отклонити, ма и оним средствима, које људи не хвале и којих се у бољим околн 
ст.</p> <p>— Шта сам знао, циљ освећује средство — рече смејући се он и за то је у овоме месту  
чила опет штудирам „кућевни лекар од Н. сремца“ и друге томе потребне књиге.{S} Читаш ли их ти  
 послу.{S} Чим је опазише пођоше јој на срет.</p> <p>— Наставите посао! — викну им она, па се з 
 Туђинка брате, и кад те љуби и не љуби срета те љубавни и изазивајући погледи, којима смера, д 
је тек светска неправда што је у животу сретала навукла ту одвратну и хладну маску на лице, а с 
ин, млад или стар, поштен или обешењак, сретан или несретан, јер она ужива у лажном сјају па јо 
 ни жена, него тек — лутка...{S} А тој: сретан пут! — и онако неће усрећити ни себе ни друге.</ 
е му овај:</p> <p>— И с нама можеш бити сретан у добрим околностима, а задеси ли те каква незго 
таде свирати неку веселу песму.</p> <p> Сретна природа — прошапута Ленка, па опет оде у кујну;  
поштују, па јој већ на лицу читах да је сретна.</p> <p>У сљед те њене среће, хтедох већ да викн 
с нисам познавао, а она или беше сувише сретна што ме је добила или сувише несретна што остави  
чује, могао би помислити, да си потпуно сретна, а сама признајеш, да и тебе штошта тишти — рече 
ј сведоџби? а није она ни крива, што је сретнија, па се повикало одма од почетка да је даровита 
.</p> <p>— Ха! —- Ха! баш к’о да је она сретније пролазила — смејаху се оне.</p> <p>— Ја се тим 
а се и ви надате, да ће донде наступити сретније доба у коме се мислеће женскиње неће морати те 
оде дома, дођох до уверења, да би много сретнији био да нема тих проклетих ферија, или да један 
ек истинита; јер ево и ја био бих много сретнији кад би вечито с Вама живео.{S} Зато Вас искрен 
ој прелети тужан израз — Па кад је само сретнима намењено уживање у животу и на јави, ко може з 
> <head>I</head> <p>Збогом! — здраво! — сретно! чуло се на жељезничкој станици вароши** на неде 
ина корисна рада, настанила се у каквој сретној кућици, уз друга, који би те волио као ја Ленку 
и мах муж и жена, а прекорни је погледи сретоше.</p> <p>— Опростите! мислила сам тек у опште, а 
 али је саковати немогох.</p> <p>„Права срећа састоји се у задовољству“ говорила је увек Даринк 
нка — Та мани је већ једном! зар је сва срећа у доброј сведоџби? а није она ни крива, што је ср 
љања и механично владају.</p> <p>— Камо срећа, да смо и ми тако чиниле, биле би можда боље прош 
Но ја се надам, да ће и на мојих вратих срећа закуцати па онда ћу је чврсто за јаку шчепати, —  
— љутио се он. — Та девојка баш бега од среће.{S} Ал’ и ти си крива; требала си ми јавити.</p>  
 на јави, ко може замерити људма лошије среће, што се по кад и кад заносе и сенком живота т. ј. 
њу не бејах задовољна; а свако је своје среће ковач те ја покушах, да је кујем у другоме правцу 
и приђе прозору.</p> <p>„Свако је своје среће ковач.“ — примети Даринка али и она из гледаше ка 
ци и Милици ово:</p> <p>„Свако је своје среће ковач,“ чула сам често од вас (као што видите, ја 
 те ће и опет важити, да је свако своје среће ковач.</p> <p>— Већ добро; видећу шта ћеш и онда  
тах да је сретна.</p> <p>У сљед те њене среће, хтедох већ да викнем, да ћу и ја вазда тек учите 
је — на самрти вели: „А ви децо тражите среће и задовољства у спокојном кругу породичном,“ онда 
ом ви ћете можда и боље проћи; таке сте среће, да и нетражећи стичете симпатију своје околине.{ 
 опет сам хтела да викнем, да нема веће среће, од учитељичке кад се и опет тргох, на место гроб 
ад заједно с твојом Милицом имадеш више среће него памети, — рече љутито па обуче капут па и он 
} Али наравно, она је чедо протекције и среће па има сведоџбу с препоруком; а то је довољно, да 
аво каже наша сека Пела: „Боље је имати среће, нег памети.“ — И ту нагло устаде и приђе прозору 
 смешећи се — нисам никад ни била „чедо среће“ па нисам научила да примам награде за своја дела 
Милицу.</p> <p>Он им је искрено пожелео среће.{S} Али кад се сетио Даринке и своје намере уздах 
ени не свиди, па баш завидим Даринчиној срећи...{S} И ту се онако скоро детињски засмеја.</p> < 
рњем обрасло; али преко трња и води пут срећи, само треба воље и истрајности.</p> <p>— Тако је  
лучају „добре партије“ довољан услов за срећу у браку...</p> <p> Кад је Милица од узрујаности,  
 мучиле, па дед’ реци што нисмо сковале срећу као Анђа? </p> <p>— Опет Анђа — рече Даринка — Та 
едно представљам) И зато сам и ја своју срећу из све снаге покуцавала за ово три године на оном 
ја не спадам у природе, што своју личну срећу жртвују општем интересу и онда кад се та жртва пр 
енито раде, често проиграју своју личну срећу, и...</p> <p>— Ленка! упаде јој муж у реч — ти вр 
 дели моје мишљење и ако јој је природа сроднија са Миличином.</p> <p>Доктор се на то беше озби 
ва земља не покрива драге кости њезиних сродника.{S} Па опет кад дође до средине гробља, пусти  
е путнице дочекали, осим родитеља још и сродници и познати, те радости не беше краја.</p> </div 
А осим тога, сад су се већ сматрали као сродници, па је и мала Смиља, погодишња ћерчица г. Кост 
 а овако само те морам сетити, да има и Српкиња што пођоше за туђинце.</p> <p>— У хиљади можда  
му је дукатима заспеш!...</p> <p>— Неби Српкиња ни пошла за туђинца, — примети иронично Ленка — 
сило име Српкиње, а у ствари не беше ни Српкиња ни жена, него тек — лутка...{S} А тој: сретан п 
 за туђинца, — примети иронично Ленка — Српкиње се још нису толико еманциповале, да је хуманиза 
схваћању женски понос и карактерна црта Српкиње, која још карактерише баш у највећој мери оне ж 
је или изигра.{S} Друкчије је брате код Српкиње.{S} Она баш и онда кад би и душу за тебе дала,  
тијој цељи или је тек узгред носило име Српкиње, а у ствари не беше ни Српкиња ни жена, него те 
 туђини и мећу „Немчадијом“; а карактер Српкиње и туђинке врло је различит.{S} Туђинка брате, и 
 још „цвеће“ туђинац, неби ти се оженио Српкињом ни да му је дукатима заспеш!...</p> <p>— Неби  
е и пред другарицама владала по обичају српске жене и да је своје љубавне осећаје пред другима  
исам познавала те јој само рекох, да се српски не каже госпођа фрајла него госпођица; а узгред  
 Милица.</p> <p>И ту се онако својски и српски без свакога цифрања руковаше.</p> <p>— Та већ из 
трасно стиснуо и у свом заносу и против српског обичаја и пољубио.{S} Али срце као да му у исто 
ти мора; јер и ако је баба опет је члан српског народа, па је знала да је Србин злопамтило и да 
да буду мајке и прамајке нашој узданици српској, т.ј. будућем нараштају повећега дела интелиген 
</p> <p>— Гилт! — рече домаћин онако по српском обичају.{S} Затим донесе писаћу опрему, те весе 
м на месечини неби ли тиме богињу свога срца умилостивио.{S} Боже мој, ти само знаш, шта сам ја 
p>Ето тако — рече Коста. — Она је добра срца а и образована је, али је жена, која уме љубити те 
иком рони по нека мајка, деда или меког срца баба морају сваког бар за часак усрећити, учинити, 
ј назив.</p> <p>На ове речи Коста се од срца засмеја а доктор се трже и мило погледа своју вере 
„борбе за опстанак“.{S} За то сам се од срца смејала и штудирала мимику баба Марину.</p> <p>Осо 
е најмилији; јер њему долажаху мисли од срца, извор великих и спасоносних мисли није памет, већ 
реба да је развијање ума и оплемењавање срца дечијег; а уз то треба да им улије у њихову главиц 
ти и неизмајсторисани осећаји скученост срца и хладноћа или чак и необразовање; а озбиљно разми 
ода; а кад метнем руку на <pb n="25" /> срце, морам још припазити, да уз сву своју муку, труд и 
а ту одвратну и хладну маску на лице, а срце јој је врело и чисто као злато.</p> <p>— Обричем т 
аможивља.{S} Или ако не то, онда јој је срце покварено па јој није ништа свето, него је већ ишл 
 оно бих бар морала имати мало хладније срце и скученије осећаје, па да и без љубави ономе руку 
ече Даринка слегнув раменима. — Ни моје срце није машина, па да навијем осећаје онако како би п 
увише поносита, да се коме намећем; а и срце би ми морало бити и сувише скучено, кад би се у ме 
ротив српског обичаја и пољубио.{S} Али срце као да му у истом моменту опет нека ледена рука ди 
ме је „на јуриш“ задобила лако запаљиво срце доктора.{S} И он мишља: „Луда би био, кад бих траж 
о, не могу се баш похвалити, а проклето срце опет неће да знаде, да је у женским грудима па да  
ких и спасоносних мисли није памет, већ срце.</p> <p>— Добро, добро, — рече Ленка шаљиво — ал’  
 престоницу безазлености и поверења — у срце женино — рече Коста правећи се озбиљан а овамо му  
 засмеја.</p> <p>Доктора к’о да нешто у срце текну при веселом звуку тога смеја те управи ватре 
 увидио, да љубав није шала, и да се са срцем несме ни пошалити, хтео сам да поправим своју пог 
<p>— Ја ти кажем како ми је ово дана на срцу — рече доктор не дижући очију.</p> <p>— Е, онда се 
, нико није могао опазити шта се у моме срцу збива.{S} И тако мало по мало па сви (а можда и он 
 са саучешћем погледа, и опет не могаше срцу одолети већ примети:</p> <p>— Зар се твој пут мора 
ва и нека се стиди што не уме да чита у срцу своје околине ону хвалу, што је најскривенија и ко 
јмити тек онај, ко је видео у праведној срџби пламтећа лица осталих девојчица и презриви поглед 
очитала па се и опет повратила па један став у њему што беше крупније написан и подвучен.</p> < 
омашни људи.</p> <p>После неког времена стаде влак и кондуктер отвори врата.{S} Оне се искрено  
упила...{S} И с тим седе за гласовир па стаде свирати неку веселу песму.</p> <p> Сретна природа 
ја се и ако мало усиљено, Даринка па се стаде за спавање спремати. </p> <pb n="20" /> <p>— И ти 
p>— Тек кад јој општина одвише неуредно стаде плату издавати, добио сам и ја прилику, да јој се 
.</head> <p>На дан Константина и Јелене стадоше заиста пред оном великом кућом у селу Г. једна  
 или као што твој муж вели „на утрвеној стази“ моћи ћеш достојно и задовољно своју дужност врши 
д дође до средине гробља, пусти суде на стазицу, па се упути гробу учитељичину.{S} Ту код њега  
иво домаћин — а Ленка је хтела утрвеном стазом да ходи и за то је дошла к мени.{S} А да ће ми з 
 <p>На годину дана по Миличином венчању стајаше Даринка једно послеподне код свога прозора у ру 
г. Коста приђе својим кошницама те кроз стакла гледаше унутра, и ако се на њему јасно видело, д 
 двадесетак кућа нема сата, а немамо ни стална школска послужитеља, који би путем звоњења могао 
ти и бар општа оцена боља дати.{S} А да сталне воље имадеш, и да ти није „плева“ у глави — то с 
ожда и неби у овом случају много напора стало, — рече расејано она — мени је ближа 27. но 17. г 
ла сам како, тако.{S} Труда ме је доста стало, али за то и беше испит, по новијем учитељском из 
То ме је, разуме се по себи, доста муке стало, али и опет сам „мегдан одржао“ на онда све лепе  
 луксуз терати; а таквој је дабоме мало стало је ли њен муж хришћанин или чивутин, млад или ста 
. осим 500 форината још и нешто земље и стан који најмање вреди 150 форината годишње.{S} Али на 
 у свом маленом газдалуку.</p> <p>Мален стан њен је чист и пријатан, осим тога, пуна јој је шко 
вирио кроз прозор; а к’о што видите њен стан беше близу, те сам је чешће могао видети да код св 
азреда и 100 — 200 деце (разуме се, ако стане у школу).{S} И ту онда покажи пристојан успех и и 
вонце зазвони и вратар викну имена оних станица, уз које ће се путовати.</p> <p>Наше познанице  
засмеја.</p> <p>У том стигоше и до прве станице, где уђе нека госпа са двоје дечице, те тако пр 
уку.</p> <p>У том стигоше до једне веће станице.{S} Ту уђе и више путница те им говор узе други 
т Ленка — а још мало па ћемо стићи и до станице где ћу се сићи и...</p> <p>— Хоћели вас ко’ доч 
драво! — сретно! чуло се на жељезничкој станици вароши** на недељу дана, по оној поменутој ноћи 
оше пређашњи разговор.</p> <p>На идућој станици остави их госпа опет, али разговор се опет дуже 
 односно у својој соби, а у другој соби становао је хроми Харалампије са својом наглувом баба Н 
ама добила сам н. пр. питање:{S} Колико становника има, незнам која варош у Америци? или:{S} Ко 
 оде дома, била сам сасвим сама у своме стану, односно у својој соби, а у другој соби становао  
већ госпођа нотарошевица и у општинском стану.{S} Твоје закључивање разуме се дакле већ по себи 
.{S} Ленку за жену узети и у општинском стану живети.</p> <p>Та ти си твојим ћеретањем већ преш 
шећи се муж — Ако Даринка и Милица тако стану „разводити“, нећемо ове ноћи ни тренути.</p> <p>— 
>Кад дођете, нетражите ме у учитељичину стану, већ сиђите у ону велику кућу преко пута.</p> </d 
, и размишљати, како је то „благодатно“ стање, кад се најпре мора десет табака папира потрошити 
оћи и сама, то јест, ако није љубав оно стање, што сам га осећала кад ми је рекао да ме воли, а 
у настављању, који ће и у том незгодном стању, бар у нечем користити.</p> <p>— Али камо тог пра 
 за које се жртвујемо.</p> <p>Ја у оном стању не бејах задовољна; а свако је своје среће ковач  
њен муж хришћанин или чивутин, млад или стар, поштен или обешењак, сретан или несретан, јер она 
д звуци од свирке престадоше.</p> <p> — Стара је, ал’ и вечито нова! — рече он па устаде и нагл 
 постељи лежи у маленој собици изнурена стара жена а код прозора везе на беломе плату, лепа, чи 
ше на њега личиш...</p> <p>— Ти све она стара — примети Милица и с тим уђоше у кућу, где их Лен 
аба Наста беше добра душа.{S} Вечито се старала, да ме својим приповедањем забави; али ви знате 
ма громко: збогом! а сузе у очима једне старе госпе — њихове газдарице — сведочише, да су морал 
јаност.</p> <p> — Од куда се сетисте те старе песме? — питаше она кад звуци од свирке престадош 
с комловом, покрије га чаршавом и неким старим кожухом, и изнесе у коморицу што је била до собе 
ила и веселог изгледа девојчица.</p> <p>Старица је дуже времена гледала девојче са изразом мате 
који је нестрпљив и сујетан, па ужива у стармало-наученој деци.{S} И зато је видиш, најпаметниј 
а нема права срдити се, те опет седе на старо место и као извињујући се рече:</p> <p>— Разљутил 
 Код неких је то гориво бело лице, вити стас, бисер-зуби, чарне очи, румен-образи и томе подобн 
— Нећу да га примим — говорила је она — ствар још није свршена.{S} Ми смо правили „рачун без би 
ећу тим ми...</p> <pb n="27" /> <p>— На ствар! — прекиде смешећи се г. Коста.</p> <p>— Право ве 
 у реч Ленка.</p> <p>— То је за оно „на ствар“ — примети са осмејом Даринка; а он настави:</p>  
мај воље на учитељски позив!</p> <p>„На ствар“, Ленчице! — рече јој опет смешећи се муж — Ако Д 
на а народност и новац, за њих узгредна ствар.{S} А да истину говорим, увидићеш и ти, чим се се 
правац, те примети:</p> <p>— Позната је ствар, да многе мисли праве главобољу.{S} За то буди од 
тај поступак тек одобрити; јер закон се ствара за људе а не људи за закон.{S} Осим тога, и сама 
 ране лече; а то је брате, својство што ствара најсретније бракове.</p> <p>— Та немој тако ватр 
да и те „даровите“ пофторавају те „лаке ствари“ па да се види, како и „женијалним дусима“ нису  
 чарне очи, румен-образи и томе подобне ствари, а код неких је опет разборитост, искреност и др 
 тек необии интересантно од нас удаљене ствари радо читају и да све’ остало иде — под купус...< 
не врсте људи што на мах плану и за оне ствари које их се не тичу.{S} Но уз све то беше опет ра 
 за моју природу; ја друкчије свађам те ствари.{S} Брак код мене није трговина, и ако сам хладн 
знаницама не беше то необично — у самој ствари дабоме да је друкчије стојало, но то је тајна го 
и је тек узгред носило име Српкиње, а у ствари не беше ни Српкиња ни жена, него тек — лутка...{ 
патију своје околине.{S} А ја — ма да у ствари нисам гора од вас — знате како пролазим.</p> <p> 
ледица утисак оставити.{S} Та и ти си у ствари ако не боље, оно свима нама равна; па кад се дру 
да пали, Даринчине очи казују ти, да су створене, да трпе, теше и ране лече; а то је брате, сво 
сврши.</p> <p>Међу тим ја сам погодније створење; јер нисам ни навикнута, да се околности по мо 
знате, да сам ја по кадгод неблагодарно створење, па ме и сад њено ћеретање и приповедање: како 
и, а баш он ме је јуче таксирао „ладним створењем“ и отворено изрекао, да му симпатију не улива 
 своје околине сваки учитељ сам себи да створи.{S} Не треба да се ограничимо на она правила и у 
ринка.</p> <p>Ваљда си већ и ти програм створила по коме ћеш осим деце и народ учити? — смејаше 
S} Ја знам, да свуда има изузетака и да сте и ви баш један „егземплар“ од те врсте изузетнога „ 
рекох:</p> <p>„Зар ви немате штале, кад сте у соби ракију налили?“</p> <p>„Имамо, ал’ о’де ће с 
и ја сањам о том сте уверене.{S} Па кад сте већ за шалу расположене, казаћу вам, какви се снови 
ам да погађате; јер колико се сећам обе сте волеле загонетке...</p> <p>Него знате шта!{S} Мој м 
сталом ви ћете можда и боље проћи; таке сте среће, да и нетражећи стичете симпатију своје околи 
боме да ће се одлучити; цича зима, а ви сте узеле дете из топле постеље и још топлије собе, па  
p> — Морам и на то да пристанем; стисли сте ми руке тако, да се иначе не бих могла ни отети. —  
су друге врсте, — а да и ја сањам о том сте уверене.{S} Па кад сте већ за шалу расположене, каз 
као и ја — примети Ленка.</p> <p>Па што сте онда саме себе побијале? — питаше Коста.</p> <p>— Ш 
 тај смеј доликовао...</p> <p> — Та што сте се замислили г. докторе? — рече сад весело Ленка. — 
живот и уверење моје слично је оном што сте од Ленке већ чули.{S} Но како у моме месту нема нео 
лу другарицу.</p> <p>— Како је лепо што сте обе заједно дошле — примети им она љубећи их.</p> < 
рилику, да размишља.{S} А тада би можда стекао према мени и симпатије...</p> <p>— Па могла си г 
еће баш много љутити; знање, што сам га стекла, не могу ми тиме одузети. — Оно ми остаје и уз д 
 мишљењу што сам га за то време о школи стекла; а то ћете и ви мени обрећи. — Примате ли?</p> < 
</p> <p>— саморадњом у школи сад је тек стекла искуства па је требала тиме и народу дуже да пос 
оли.</p> <p>— Способности мислим да сам стекла; труда и рада се не плашим, а и воље имам, па шт 
ију училе овлаш и на памет; тиме су бар стекле добру класу, а у животу им и онако тек треба мет 
Коста је, к’о што смо данас чуле, хитар стенограф, па може одмах и стенографисати.</p> <p>— Ако 
 чуле, хитар стенограф, па може одмах и стенографисати.</p> <p>— Ако допустите, да тим белешкам 
из појединих предмета са једним или два степена ниже оценити, мене неће баш много љутити; знање 
е први мушки, чију сам симпатију желила стећи, а баш он ме је јуче таксирао „ладним створењем“  
 и доброчинством може човек непријатеља стећи, па сам сад ако не боља оно бар паметнија...</p>  
ивети или уз њега некога угледа у свету стећи.</p> <p>— Тако и ја мислим рече Ленка — и зато ми 
пшту симпатију и назив „препоручена“ не стечем.{S} Јер и саме знате, да те „препоручене“ и „пре 
 и ту се иронички засмеја.</p> <p>У том стигоше и до прве станице, где уђе нека госпа са двоје  
ј такође пружи своју руку.</p> <p>У том стигоше до једне веће станице.{S} Ту уђе и више путница 
није ни достојан тога, позива и нека се стиди што не уме да чита у срцу своје околине ону хвалу 
7" /> <p> — Морам и на то да пристанем; стисли сте ми руке тако, да се иначе не бих могла ни от 
ши пружи му руку, он је ту руку страсно стиснуо и у свом заносу и против српског обичаја и пољу 
у у једанпут Ленка — а још мало па ћемо стићи и до станице где ћу се сићи и...</p> <p>— Хоћели  
е проћи; таке сте среће, да и нетражећи стичете симпатију своје околине.{S} А ја — ма да у ства 
ест, зна баба Мара све!“ И ту незграпно стиште дете тек једном руком а другом се песницом бесно 
е желудац сасвим здрав — и смести се за сто.{S} Но уз сву њену хвалу изгледаше као да јој залог 
вима ни си у вољи, па макар да једни по сто пута кажу да си учена!...{S} Јест, зна баба Мара св 
 претвараше у сатиру противу Милице.{S} Стога и опет оде у општину на посао.{S} Кад је опет дош 
 — у самој ствари дабоме да је друкчије стојало, но то је тајна господина Косте, његове жене и  
ној собици три младе женскиње код неког стола претовареног разним књигама, рукописним белешкама 
Он опет да прикрије свој јед, устаде од стола, те гледаше кроз прозор на улицу.</p> <p>— Шта си 
 са највише два разреда, ужива по 4 — 7 стотина плате, једно сеоско учитељство што мора свако д 
имате.{S} Све три дакле имамо тек девет стотина, а Анђелија сама има у В. осим 500 форината још 
ина“ или „сека“ мати; то ужива по 3 — 4 стотине плате, а уз то има да наставља по 6 разреда и 1 
а сам у школу са четири разреда и преко стотине деце, која уз то редовно школу полазе тек од но 
 дужину а 4—5 у ширину, а у њојзи преко стотине деце) па се морадох и по цичи насамо проћи по ч 
какво затуцано село са минимум платом и стотину занемарене деце у школи.</p> <p>— Способности м 
иле слабе, малене и растрзане на хиљаду страна.{S} И за то се и не држим наставна плана и пропи 
ересу и онда кад се та жртва превиђа од стране оних, за које се жртвујемо.</p> <p>Ја у оном ста 
еше заволео као и жена му, те од њихове стране не беше позивима краја.{S} А осим тога, сад су с 
За малу погрешку велика казна, за добре стране никаква признања, то је моја судба већ одавно.{S 
чење изнаћи — насмеја се Даринка — с те стране још те нисам знала.</p> <p>— Ја нисам злобна и а 
е, Даринка, Милица и Ленка.{S} И оне су стране; али њихов пут је на другу страну, те очекиваху  
 белешку, што је г. Коста већ одавно на страну оставио.</p> <p>— Зар немаш ништа више да кажеш? 
м чист био — одгурну га она зловољно на страну те опет настави:</p> <p>— Моја љутња вама је дет 
ачимо кроз зид, да се одели на коју год страну; већ ми се досадило патити се и гледати га како  
не су стране; али њихов пут је на другу страну, те очекиваху други влак, који се баш данас из н 
е зашуштала, баш ко да је неко на другу страну врта хитро и лако протрчао.</p> <p>— Причинило т 
ве теже иде.{S} Зато реши се ма на коју страну!</p> <p>— Та зато сам и дошао.{S} Гледај да буде 
— врло ми је жао, ал’ мора да буде — па страсно загрли другарицу и одјури из собе.</p> <p>— Чек 
оруменивши пружи му руку, он је ту руку страсно стиснуо и у свом заносу и против српског обичај 
 жена?</p> <p> Њему се огледаше у очима страст и узрујаност од које се Милица трже и задрхта.</ 
е и свет па постају, за нас мушке, нека страшила и неприродна чудовишта, која би се и с врагом  
ворила.</p> <p>Али кад виде, да се и та стрела о мене није очешала и да се тек смејем зачуђено  
ла.{S} Овако видила сам, да су те оштре стреле наперене тек из „борбе за опстанак“.{S} За то са 
 — туђину...{S} И за то је и она на ту „стрелу“ највише важности полагала и баш те речи врло чу 
аслужила.</p> <p>— И ниси, — рече скоро строгим гласом Даринка — Требала си делати по своме уве 
а погрешива па несме ни своју другарицу строго да оцени.</p> <p>Али ја сам задовољна и тиме; је 
вице нису тако женијалне, па треба више стрпљења и разлагања.</p> <p>— Шта неће огорчење изнаћи 
>— Нисам.{S} Али да не беше мога бабе и стрпљивих кредитора, било би и тога.{S} С вашим форинта 
сподину доктору да служим за психолошку студију — примети она горко.{S} То би и њега довело у н 
од љубави, али ко ће се још и данас при ступању у брак и на љубав освртати!...</p> <p> И зато н 
ако је! — викну сад Милица — Ето ја сам ступила у школу са већим одушевљењем него ти, па опет в 
тену лекцију очитају.{S} Али кад у собу ступила учини им се да је и сувише бледа и тужна те заб 
ом прописана.</p> <p>Ја кад сам у школу ступила хтела сам се тога држати.{S} Али на брзо сам ув 
 главна задаћа бити док у народ и школу ступиш?</p> <p>— Шта? — оно што и свакој од нас — ревно 
ала је, да су узеле карте до Т. из кога су обе и биле, и да су им родитељи, истина ваљани, али  
 кад је време да у школу дођу, и с тога су деца вазда раније у школи но што би требало.{S} Ја с 
<p>Она уздахну и ућута.{S} Знала је, да су узеле карте до Т. из кога су обе и биле, и да су им  
оспе — њихове газдарице — сведочише, да су морале бити ваљане девојке.</p> <p>— Ни кост ми вран 
можда пали, Даринчине очи казују ти, да су створене, да трпе, теше и ране лече; а то је брате,  
 <p>Него истине ради морам признати, да су ти извештаји већином благи и пријатељским духом зада 
рајте, а уверена да ће те и ви наћи, да су саставци чиста истина, која је обично непријатна уку 
ло јако љутила.{S} Овако видила сам, да су те оштре стреле наперене тек из „борбе за опстанак“. 
</p> <p>Кад сам до њих дошла, видим, да су прокопале зид па кроз ту пукотину провлаче неко болн 
 разборитост онда можеш бити уверен, да су докторове речи, што сам их код тебе у врту чула најб 
мети шаљиво г. Коста — ја бих рекао, да су злобне, а овако само те морам сетити, да има и Српки 
утра, и ако се на њему јасно видело, да су му мисли далеко од чела и кошница...</p> <p>— Доћи ћ 
аста ми је до душе приповедала и то: да су г. натарош често на своме прозору од кад су госпођа  
це но учитељи.{S} Јер прве ако осете да су се у себи превариле, те им се тај позив не мили, мог 
карте до Т. из кога су обе и биле, и да су им родитељи, истина ваљани, али — баш као и њени, —  
се тамо преко слабо о мени брине или да су учитељице другога кова и соја, а не од онога, што бе 
да би ти била лепша и од Милице, тек да су ти, већ од природе округли образи мало пунији...</p> 
дала још пре три месеца.</p> <p>Знам да су вам сад прве мисли: за кога? но баш то остављам да п 
 а кад им у лице загледамо, видићемо да су то наше познанице, Даринка, Милица и Ленка.{S} И оне 
 немогу рад наш оценити шта више, можда су нам до сад били и противници и својим оштрим и ако г 
ученица више школе предавати.{S} И онда су заиста неке имале право што су педагогију и психолог 
лије у њихову главицу и сва знања, која су законом прописана.</p> <p>Ја кад сам у школу ступила 
орији а у пракси т. ј.{S} У животу нама су чисти и неизмајсторисани осећаји скученост срца и хл 
епун учитељима обојега пола.{S} За њима су осим многобројних мештана махале рукама и марамама ј 
мучили.{S} Али сад при испиту, обасјана су и та злобна лица сјајем племенитијих осећаја, па чес 
позна.</p> <p>Већ је три недеље, од кад су код њих, па навалише, да иду и својим родитељима, ал 
. натарош често на своме прозору од кад су госпођа фрајлица овде.{S} Но ја њега тада нисам позн 
духу; а мој је план довршен био још кад су ми оцену прочитали — мрмљаше Ленка — Душан Т. је бел 
еше позивима краја.{S} А осим тога, сад су се већ сматрали као сродници, па је и мала Смиља, по 
роде, да се баш тајити мора.</p> <p>Сад су, као што смо чули, већ и с њиме биле „ти“ Ленка је ж 
Зар већ одлазе? — питаше он, а — ферије су већ на измаку, уздахну Милица — а и Даринка је навал 
P18840_C6"> <head>VI.</head> <p>Школске су ферије, и то на две године касније од оног разговора 
нису рђаве.</p> <p>— Нису.{S} Ал’ могле су бити и боље; та и Анђа и Душанија и све остале њима  
свака на своје место.{S} Та и сад могле су јој тек зато доћи, што је данас субота а сутра недељ 
p>У једној повећој кући вароши** седиле су једне ноћи у једној собици три младе женскиње код не 
па опет вечита борба и незгоде потресле су га већ и код мене, те почињем ладнити.</p> <p>— Дакл 
 и Милица и опет су код Ленке.{S} Дошле су да проведу неки део ферија и код ње; јер као што већ 
сихологију училе овлаш и на памет; тиме су бар стекле добру класу, а у животу им и онако тек тр 
анципацију женскиња...</p> <p>Јест, оне су ми рекле, драги мој Саво, — рече за тим шаљиво и доб 
т скоро дођу и да им чешће пишу.{S} Оне су ово последње радо обећале, и своје обећање су тачно  
па ћеш видети — родољубља...{S} Ал’ оне су и опет зато с препоруком свршиле!.</p> <p>Ти си дана 
нице, Даринка, Милица и Ленка.{S} И оне су стране; али њихов пут је на другу страну, те очекива 
 последње радо обећале, и своје обећање су тачно и вршиле.</p> </div> <div type="chapter" xml:i 
ац не могу се из Д. амо селити а сестре су ми још малене.</p> <p>Зато кад ми после три дана мат 
<p>— Ал’ то је баш важно било.{S} Иначе су могле помислити, да сам се и ја миразу од твога бабе 
ћутања, живо рече:</p> <p>— Моји санови су друге врсте, — а да и ја сањам о том сте уверене.{S} 
ом.</p> <pb n="38" /> <p>Осим тога били су и прозори засути песком скоро до половине окна; а по 
и бар оног благог израза и смутње којим су га чешће Даринчине очи за тренутак и крадимице гледа 
.</p> <p>За време тога учитељевања само су два извештаја одбијена, а срамоту што је тога пута т 
адеш, и да ти није „плева“ у глави — то су тек могли увидети!</p> <p>— Правда је у гробу! — узд 
шити оно што је њу — убило...</p> <p>То су, видиш, речи, у које ни сам хтео веровати и које сад 
могу рећи.{S} И ја патим са незгоде што су је оне већ навеле, боли то и мене као и њих, али ја  
 неправду и друге мени равне сестре што су осуђене да више размишљају, но што је то некима по в 
задовољим ма чиме; а мало је и људи што су кадри зарад обичне женскиње напустити план о зидању  
} И онда су заиста неке имале право што су педагогију и психологију училе овлаш и на памет; тим 
зора — оне и ако нису боље од нас, опет су нам бар равне.</p> <p>— Та већ видећемо -— гунђала ј 
. Косте.</p> <p>Даринка и Милица и опет су код Ленке.{S} Дошле су да проведу неки део ферија и  
ључујем, да ме и воли.</p> <p>— Даринку су можда тек неприлике и дволичност у животу пратиле, п 
м била је у Т. сасвим задовољена.{S} Ту су наше путнице дочекали, осим родитеља још и сродници  
огле су јој тек зато доћи, што је данас субота а сутра недеља; иначе нема учитељу у време школс 
ојих књижица и усменог исказа тек сваке суботе по подне.{S} Том приликом похвалим ја вредне а л 
е ће ти нико обесити ни колајну за твој сувишан рад — дода још Милица.</p> <p>— И кад би хтела  
/p> <p>— Та ту се ни дремати не може! — сувише се влак дрма — рече по малој почивци Милица. — Н 
ваше симпатије а Даринка ми изгледа, да сувише много мисли а да може кога искрено волети.</p> < 
тај огромни посао десет школских месеца сувише кратак рок а деца и сувише запуштена да би ја, у 
ована узрока; сви знамо да је наш народ сувише сиромашан и да се већина и глађу бори.</p> <p>—  
нудећи ме да седнем, рекох јој, да дете сувише не утопљава нити да собу тако јако греје; да с п 
, ја вас нисам познавао, а она или беше сувише сретна што ме је добила или сувише несретна што  
 плаћу изда.</p> <p>— Ти од неко доба и сувише црно видиш — рече Милица — а тиме чиниш неправду 
лских месеца сувише кратак рок а деца и сувише запуштена да би ја, уз њихово често изостајање о 
 кад у собу ступила учини им се да је и сувише бледа и тужна те заборавише своју намеру.</p> <p 
жи.{S} Оно што ћу казати остало ми је и сувише у памети, па могу и после додати. — рече он и по 
за тим шаљиво она. — Само данас ми је и сувише сентименталан но ја ћу га већ од тога одучити... 
аш ни једне пантљичице...{S} Но он се и сувише љутио што се доктор за њу решио, па му се чињаше 
мбарског дана.{S} Моје ђачице беху се и сувише најеле бела лука и бела и жута пасуља, а ја „нов 
е ману шале.{S} С тога се доктор који и сувише љубљаше пламене погледе и опет после једног сата 
е намећем; а и срце би ми морало бити и сувише скучено, кад би се у место љубави задовољила у б 
— и ја бих тако судила.{S} Али ја сам и сувише поносита, да се коме намећем; а и срце би ми мор 
рве године свога учитељевања била сам и сувише ревносна, па сам хтела да поучавам и ван школски 
у, али за себе — никад...{S} Зато сам и сувише поносита...</p> <p>Осим тога — настави — овде са 
о, за свашта што је држао да је добро и сувише занет и у делању ревностан.</p> <p>Да поправи св 
ти вређаш.</p> <p>Зна она да је за то и сувише волим — рече Ленка погледавши другарицу; па кад  
врше; а за достојно вршење треба опет и сувише самопрегоревања.</p> <p>— Баш ко да ми из душе ч 
ик у моме месту, а то је за учитељицу и сувише добра — партија...{S} Другарице јој на то прснуш 
беше сувише сретна што ме је добила или сувише несретна што остави учитељевање; доста да никог  
еја се Даринка — али и ту не треба бити сувише осетљив.{S} Има и томе основана узрока; сви знам 
рпала, — рече он гласом који је за шалу сувише озбиљан био.{S} Но ту се трже и засмеја. — Погле 
тога одвикнем; но тада ми опет долажаху сувише доцне, па које с тога, које из напред реченог <p 
 кад би моје ученице одрасле; а то је и сувиши дуг рок и за мене, а још више за свет који је не 
оша.{S} Па онда ове зиме било је лепо и суво време а натрефила сам и на поштена обућара, те сам 
ње за нас је увек гордост, славољубље и сувопарно филозофисање.{S} И онда још имамо образа вика 
бре стране никаква признања, то је моја судба већ одавно.{S} Но ја се надам, да ће и на мојих в 
 више вредим, него што ме свет цени, та судба прати мене још из ране младости моје.{S} Јест, ме 
таће чим ње нестане.“</p> <p>— Та то је судба свију учитељица! — викну скоро Милица.</p> <p>— Н 
 опет кад дође до средине гробља, пусти суде на стазицу, па се упути гробу учитељичину.{S} Ту к 
стрицу; а боловало је, по свима знацима судећи, од „тифуса“ који је у месту владао.</p> <p>Обој 
о те! — љутила се она — и народ гледа и суди по сведоџби!</p> <p>— Па и наше нису рђаве.</p> <p 
ао?! — умеша се и Ленка.</p> <p>Онај ко суди и себи, и од себе — примети Даринка оштрим гласом. 
ече болним осмејком она — и ја бих тако судила.{S} Али ја сам и сувише поносита, да се коме нам 
се теби у појединима није могло блажије судити и бар општа оцена боља дати.{S} А да сталне воље 
 чини да ће ме одбити.</p> <p>— По чему судиш?</p> <p>— Само један пут погледао сам јој мало ва 
.{S} Боже мој, ти само знаш, шта сам ја суза пролио и кол’ко чезнећи погледа бацао на њен прозо 
 то ти нећу заборавити!“ а очи јој се у сузама засијаше.</p> <pb n="35" /> <p>И опет сам хтела  
нуо, чуло се и зањима громко: збогом! а сузе у очима једне старе госпе — њихове газдарице — све 
ља накнада за сву досадашњу неправду; а сузе што их том приликом рони по нека мајка, деда или м 
 а он би баш сад тако радо у њима видио сузе или бар оног благог израза и смутње којим су га че 
д се влак опет кренуо, гледала је Ленка сузним очима за њима и махала марамом.{S} А кад их је и 
мучи,“ рече ми мати детиња са уздахом и сузним очима.</p> <p>„Дабоме да ће се одлучити; цича зи 
 а још више за свет који је нестрпљив и сујетан, па ужива у стармало-наученој деци.{S} И зато ј 
 <p>— И отров је по кад кад користан; а сумња је овде сасвим на свом месту. — примети Даринка.  
затуцано сумњало! — све једнако те мучи сумња, да ја за твојим доктором тугујем. —</p> <p>Да те 
вије писмо „Још једнако те копка и мучи сумња.{S} А тео би свршетак приповетке са сватови.{S} А 
<p>Него си ти браца Коста, баш затуцано сумњало! — све једнако те мучи сумња, да ја за твојим д 
те загрливши другарицу рече: — Видим да сумњаш о мојој љубави према њему.{S} Но ја ти кажем да  
ко пари обојака, што их је домаћица без сумње јутрос опрала па прострла да се суше.</p> <p>Дома 
голасто Милица, а из пламених јој очију суну — можда и у шали — прекоран и многозначећи поглед  
 поносите хладноће што у тај мах из њих суну.{S} Од то доба вечито избегава мој поглед; тек нек 
 израз, к’о да му пријатељ тврди, да се сунце на западу родило. — Не Саво, то није могуће! та т 
.</p> <p>— Чуо сам, ал’ ваљда је било у суседном врту — рече г. Коста па се спусти на оближњу к 
ој тек зато доћи, што је данас субота а сутра недеља; иначе нема учитељу у време школско гошћењ 
S} Мени се то одлагање не свиди; оне ће сутра прексутра већ дома, а писмено све теже иде.{S} За 
кашиком покусати.</p> <p>— Тако је; али сутра ћемо полагати баш најтеже предмете.{S} Па онда, п 
ви Милица. — Добро кажеш; јер да си већ сутра дан по томе одушевљењу само десетицу повишице иск 
мима остане.{S} Знала је, да ће јој већ сутра другарице опет отићи свака на своје место.{S} Та  
шапута:</p> <p>— Лаку ноћ! сада не могу сутра ће те све чути.</p> <p>— Вечита загонетко! — узда 
дирај од корице до корице, па ваљда ћеш сутра знати разложити, какав се процес дешава у души де 
устала па јој треба честитати...</p> <p>Сутра дан отпутоваше дома обе гошће, а идућих месојеђа  
амишљено и нагло ходаше по соби.</p> <p>Сутра дан нађе Даринка Ленку и Косту у врту у послу.{S} 
ца — а и Даринка је навалила да се прек’сутра кренемо.{S} Родитељи нас већ одавно чекају.</p> < 
тку одоше спавати.</p> <pb n="42" /> <p>Сутри дан одоше обе другарице још зарана дома и ако их  
з сумње јутрос опрала па прострла да се суше.</p> <p>Домаћичино лице показиваше благу и измучен 
Па неваља ни комлов ни обојке у соби да сушиш.{S} То све шкоди и здравима и болеснику“.</p> <p> 
поступају.{S} А за брак је тек потребна сушта љубав! ...</p> <p>Немојте се срдити што овако гов 
<p>Уверена сам да ме разумете; а кад ме схватите онда вам је и јасно, да нам се приповетка баш  
је...{S} То је, драги мој Саво, по моме схваћању женски понос и карактерна црта Српкиње, која ј 
 која се можда радовала, да ће уживати „сцену радосна састанка.“</p> <p>— Неће ме дочекати.{S}  
е радознала дебела путница уживала бар „сцену растанка“.</p> <p>Међутим била је у Т. сасвим зад 
ајке и прамајке нашој узданици српској, т.ј. будућем нараштају повећега дела интелигентнијих Ср 
м осетио, да си баш ти у томе изузетак; т. ј. да се љутим, што ми ти неверујеш, већ ме се свуда 
 се по кад и кад заносе и сенком живота т. ј. сном?!.</p> <p>И зато се мени од педагога Пестало 
 морам и сам рећи, да сам јој муж Коста Т. овдашњи бележник.</p> <p>— Мило нам је — рече Даринк 
ге душевне врлине. (И зато и има трајне т. ј. вечите љубави и љубави што за мало траје.{S} Трај 
 мишљење; али само у теорији а у пракси т. ј.{S} У животу нама су чисти и неизмајсторисани осећ 
оцену прочитали — мрмљаше Ленка — Душан Т. је бележник у моме месту, а то је за учитељицу и сув 
 шану јој Милица — Да је тај твој Душан Т. црквењак, ја бих загонетку одавно решила.{S} Овако,  
ћута.{S} Знала је, да су узеле карте до Т. из кога су обе и биле, и да су им родитељи, истина в 
ену растанка“.</p> <p>Међутим била је у Т. сасвим задовољена.{S} Ту су наше путнице дочекали, о 
ћак и тврдо се заверио, да ћу учитељицу т.ј.{S} Ленку за жену узети и у општинском стану живети 
паду родило. — Не Саво, то није могуће! та ти се море шалиш! — Даринка је тек жена за тебе.</p> 
 да више вредим, него што ме свет цени, та судба прати мене још из ране младости моје.{S} Јест, 
о и ако се тргла опет се није покајала; та доктор није био таки човек; да се неможе трпети, а у 
<p>— Нису.{S} Ал’ могле су бити и боље; та и Анђа и Душанија и све остале њима подобне незнају  
че: „Право кажу да — ал’ боље да ћутим; та се никог не боји!“</p> <p>„Вараш се бако!“ рекох ја  
ртија за женскињу без мираза...</p> <p> Та наклоност што је Милица према доктору осећаше дабоме 
ући се Ленка.</p> <p>— Чудно питање!{S} Та ја бар нисам учитељица ни женскиња, да би ми се и те 
м у најосетљивије жице била дирнута.{S} Та није то првина, да сам морала увидети, да више вреди 
но „ома би и ракију изнела у шталог.{S} Та боље је да ми се и ракија поквари, него да ми пропад 
м здрава — рече Даринка насмешив се.{S} Та добро знадеш да је и твој омиљени педагог Викторин о 
.</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} Та примедба изгледаше јој иронија па поносито рече:</p> 
од рђавих последица утисак оставити.{S} Та и ти си у ствари ако не боље, оно свима нама равна;  
но и задовољно своју дужност вршити.{S} Та у томе и јесу по народ боље учитељице но учитељи.{S} 
ј још данас озбиљно, и онда решавај.{S} Та ја их обе волим ко’ сестре, ал’ таком пријатељу као  
ице опет отићи свака на своје место.{S} Та и сад могле су јој тек зато доћи, што је данас субот 
не могу да појмим вашу равнодушност.{S} Та зар ви не видите, да ће нам те, бајаги „даровите“, н 
е његово пожртвовање и челичну вољу.{S} Та и ако није сву мудрост кашиком поцрпео и каблом прос 
расе угојити? — насмеши се опет прва. — Та мани се луда посла; тиме се тек буниш, а ето и ти и  
> <p>— Много мисли! — викну г. Коста. — Та човече, зар ти је милија лутка и лептир, од благе и  
иш — к’о Каћ. — Умеша се сад и трећа. — Та све жмиркаш.</p> <p>— Ја? — рече Даринка па протре о 
! — примети Ленка мило је погледавши. — Та ето ја и Коста нисмо баш „начелни“ пријатељи па опет 
.</p> <p>— Хо, ето му! — љутио се он. — Та девојка баш бега од среће.{S} Ал’ и ти си крива; тре 
ицу тек тај смеј доликовао...</p> <p> — Та што сте се замислили г. докторе? — рече сад весело Л 
ти Милица — а шта ће Даринка да каже? — та и она је нама равна, па погледај њену оцену!</p> <p> 
а? </p> <p>— Опет Анђа — рече Даринка — Та мани је већ једном! зар је сва срећа у доброј сведоџ 
.</p> <p>— А што не? — питаше Даринка — та свако паметан знаде, да је у добру лако добар бити,  
ољна.</p> <p>— Гле, гле.— рече Милица — Та ти си боља но многе од нас.</p> <p>— Немој ме хвалит 
жник шта сам ти могао помоћи?!</p> <p>— Та тако ви неучитељи вазда зборите.{S} Па онда вам је с 
рице јој на то прснуше у смеј!</p> <p>— Та шта се церекате?{S} Хоћу и ја једанпут практична да  
ато реши се ма на коју страну!</p> <p>— Та зато сам и дошао.{S} Гледај да буде прилике да девој 
ек у мојој близини.{S} И да...</p> <p>— Та не мораш баш одвише појетизирати.{S} Знају оне да си 
оно вазда тек теорија и фраза.</p> <p>— Та то ме баш и љути.</p> <p>— Свет се не може једним ра 
елим: телесина не чини човека.</p> <p>— Та не чини, — насмеје се враголасто Ленка — ал’ ето и К 
јим се с гостима не разговара.</p> <p>— Та још је рано, — рече она не приметивши то.</p> <p>— Т 
о прођемо — рече на то Милица.</p> <p>— Та пасти тек нећемо! примети Даринка. — А’ што ће нас м 
то ствара најсретније бракове.</p> <p>— Та немој тако ватрено! — насмеја се доктор — ако те чуј 
од нас, опет су нам бар равне.</p> <p>— Та већ видећемо -— гунђала је она — Научиле се на лак ж 
 без свакога цифрања руковаше.</p> <p>— Та већ из речи даринчини видео си које је Милица, и зат 
и крива; требала си ми јавити.</p> <p>— Та чисто је одлетела из собе — бранила се она. — А на п 
 Како то? — питаше збуњено он.</p> <p>— Та ето и Коста оде од куће љутит што је Даринка јутрос  
 а лице му се беше запламтило.</p> <p>— Та ти се море баш љутиш! — рече му доктор зачуђено мере 
а и ми у просвети напредујемо.</p> <p>— Та ваљда нећеш тврдити да идемо у натраг? — рече јетко  
зиву мучећи се и глад осетимо.</p> <p>— Та немој претеривати, — умеша се сад Коста — Гладна нис 
ака по један ћошак те дремаху.</p> <p>— Та ту се ни дремати не може! — сувише се влак дрма — ре 
ај узвишени и племенити позив?</p> <p>— Та немој мислити, да си томе баш само ти узрок.{S} Имал 
ко њих је у ту љубав веровало?</p> <p>— Та то и јесте малер нас мушких, што је проклети скептиц 
а гошће ти зацело још спавају?</p> <p>— Та тек је четир сата — рече г. Коста. — Неш кажи ти мен 
 <p>— Ти дакле ниси за Милицу?</p> <p>— Та већ сам ти казао, да је и она ваљана девојка и ако ј 
зија престаће чим ње нестане.“</p> <p>— Та то је судба свију учитељица! — викну скоро Милица.</ 
ја одбијена, а срамоту што је тога пута та мала варалица морала осетити, може појмити тек онај, 
никад не сањам.{S} Чим хоће да ме снађе та беда ја ти се лепо забуним у посао, јер ко’ велим: б 
иво и добре воље господин Коста — да је та проклета еманципација жена неопходна потреба за цело 
у сад Ленка — и у твојој души морала је та неправедна оцена грдан и од рђавих последица утисак  
 дода му жена — али и опет велим, да се та брига и рад не исплаћује и да би паметније било да с 
у жртвују општем интересу и онда кад се та жртва превиђа од стране оних, за које се жртвујемо.< 
 и презриви поглед оне јаднице којој се та неправда хтела нанети.</p> <p>Него истине ради морам 
Даринка. — О, наилази и на мене почешће та „чума“, али ја се ње брзо отресем, па са удвојеном с 
...</p> <p> Враголасти осмеј којим беше та примедба пропраћена учини да се доктор задовољно нас 
шити; кад сваки час треба воде!{S} Па и та мати незнам шта је мислила, кад ме је амо довела?{S} 
зговорила.</p> <p>Али кад виде, да се и та стрела о мене није очешала и да се тек смејем зачуђе 
и.{S} Али сад при испиту, обасјана су и та злобна лица сјајем племенитијих осећаја, па често ос 
ети и у општинском стану живети.</p> <p>Та ти си твојим ћеретањем већ прешао меру — рече му опе 
по обичају назвала: „помозбог!“</p> <p>„Та ето болесно ми дете, па га у име божије провлачимо к 
еговом савету...</p> <p>Али како видим, табак је скоро пун.{S} Зато вас нећу даље мучити аманет 
 велим, расанићу се док чујем колико је табака папира она потрошила док је добила плату, или до 
одатно“ стање, кад се најпре мора десет табака папира потрошити, док се општина смилује, да сво 
1" /> своме из школе нацртам на школску таблу какав за њих згодан и занимљив предмет, па га пре 
а довело у неприлику, да размишља.{S} А тада би можда стекао према мени и симпатије...</p> <p>— 
су госпођа фрајлица овде.{S} Но ја њега тада нисам познавала те јој само рекох, да се српски не 
 си знао, да ће тако бити, па кад си ме тада предпостављао новцу, мораш ме сад предпостављати и 
а — рече он слежући рамени — Мене то ни тада није љутило.</p> <p>Шта више ако ћу да будем искре 
насмејем, јер, ко што знате, и сама сам тада, тек од кратког времена постала овдашњом учитељицо 
м покушавала да их од тога одвикнем; но тада ми опет долажаху сувише доцне, па које с тога, кој 
оглед пун поштовања, или изненађења.{S} Тај поглед је за ваљана учитеља накнада за сву досадашњ 
, како је домаћин испитујући мери.{S} А тај поглед уједно јој и казиваше: „Ти или си крајња иск 
зујем своје мишљење — рече Даринка. — А тај правац чини ми се, да треба према потреби своје око 
е баш само ти узрок.{S} Имала сам ја за тај одсудан корак и других важнијих разлога и покретача 
и.{S} Али на брзо сам увидела, да је за тај огромни посао десет школских месеца сувише кратак р 
они сироти и ако касније немају воље за тај позив морају га и киселим лицем вршити.</p> <p>— Ов 
а ја „новајлија“ па још не навикнута на тај красни „миомир“ што испуњаваше моју школу (што се п 
а освртати; а предпостављена власт мора тај поступак тек одобрити; јер закон се ствара за људе  
ништа више да кажеш? — питаше он опазив тај Даринчин поглед.</p> <p>— Готова сам — рече она. —  
а сам заборавила рећи, да на цео разред тај пази један од двеју главних надзорница и тихо их пр 
 но и ја сам као и Ленка увидела, да је тај посао „неблагодаран“.{S} И тако сам затим и ја мање 
сита нагледала? шану јој Милица — Да је тај твој Душан Т. црквењак, ја бих загонетку одавно реш 
 слика, па поново уздахну.{S} Милица је тај уздах приметила те се ману шале.{S} С тога се докто 
хта и поруменивши обори очи. — Чудно је тај његов поглед на њу упливисао, па је тако морало да  
мети:</p> <p>— Мој вереник не заслужује тај назив.</p> <p>На ове речи Коста се од срца засмеја  
ете да су се у себи превариле, те им се тај позив не мили, могу га без велике своје штете и ост 
ити према труду, што ћеш га имати; па и тај грдни труд биће ти ненаграђен, превиђен и без свако 
 до неба не беше задовољна, него остави тај узвишени и племенити позив?</p> <p>— Та немој мисли 
и,) не треба се вајкати, него напустити тај позив, као што си ти Ленка урадила, или се латити о 
туда ти узвици и врева.</p> <p>Растанак тај беше веселотужан; јер и највеселијима међу њима бил 
ретнији вереник.</p> <p> — Красан човек тај мој Сава — рекла је за тим шаљиво она. — Само данас 
мишљаше како би њеном искреном лицу тек тај смеј доликовао...</p> <p> — Та што сте се замислили 
вац, — понови Ленка — можда је и то; ал тај није за мене и за моје проклете околности.</p> <p>— 
и се згрозих од поносите хладноће што у тај мах из њих суну.{S} Од то доба вечито избегава мој  
тву и школи.{S} Но баш с тога и оставих тај позив, те сад нисам више учитељица.</p> <p>Замераће 
, али мени се чини, браца Коста, да баш тај корак мора да је „џиновски“; јер поглед по свету <p 
 сироче без икакве ближе својте.</p> <p>Тај дан до у вече проведоше весело у друштву са осталим 
 познаје.{S} И зато и нећу од вас ништа тајити.</p> <p>Коста се спусти на оближњу клупу а оне с 
иле није тако опасне природе, да се баш тајити мора.</p> <p>Сад су, као што смо чули, већ и с њ 
дабоме да је друкчије стојало, но то је тајна господина Косте, његове жене и младога доктора, к 
ти је човек; све га нешто копка да туђу тајну дозна, и ако га се ништа нетиче!</p> <p>— Не тиче 
онда не грешите кад вам се замера, а уз така друга, питам, ко ће безазлен и поверљив остати?</p 
жим, да и неће куцнути час...</p> <p>За такав свршетак морала бих ја бити много богатија, мало  
 у томе, што сам ја обичан човек; а као такав хоћу и да уживам плод свога труда, а не тек вечит 
моћи узурније живети и луксуз терати; а таквој је дабоме мало стало је ли њен муж хришћанин или 
А у осталом ви ћете можда и боље проћи; таке сте среће, да и нетражећи стичете симпатију своје  
 ми није ни брига ни од десет доктора и таки паметни госпођа! ..{S} Фала богу, има у селу јоште 
ет се није покајала; та доктор није био таки човек; да се неможе трпети, а уз то беше он и ваља 
се Милица.</p> <p>— Што? — и ја нисам у таким околностима или баш те „пузавачке“ природе, па да 
ину свога учитељевања провела сам како, тако.{S} Труда ме је доста стало, али за то и беше испи 
Срба.{S} Па и ако се вели: „какав отац, тако син“ опет не остају ни материн карактер и пример б 
способности рећи.{S} И за то сам видиш, тако радила.</p> <p>— Па тако ради и већина примети јој 
 мисли да је госпођа, па све зна! ..{S} Тако је рекла и снаш’ Пели, да не иде код мене, да јој  
 што би се и у цркви читати могло...{S} Тако мало по мало задобих и њено поверење.{S} Доказ да  
онда, кад се већ ретко ко тога сећа.{S} Тако исто падне на мене коцка, да говорим о електриците 
ћу тек преписати још један примерак.{S} Тако ми се боље свиди, јер сам научила, да све три заје 
 знао — рекла је у смеју она.</p> <p> — Тако је! прошапута доктор — ко би све у напред знао...{ 
 се доктор задовољно насмеши.</p> <p> — Тако; то ми се допада — рече Ленка — а не она натуштено 
трудан и неблагодаран позив...</p> <p>— Тако ћемо! — рече Милица. — Место да је храбриш, ти јој 
итира, а слабо о њој размишља.</p> <p>— Тако је, — рече Ленка и опет седе — Али и ми смо ово тр 
гу позвала у А. а не она тебе.</p> <p>— Тако је.{S} Узела сам кола и рекла јој, да морам нешто  
еће усрећити ни себе ни друге.</p> <p>— Тако можда мисле и праве туђинке о својим разсестрама ш 
ез икаквог признања и награде.</p> <p>— Тако је! — викну сад Милица — Ето ја сам ступила у школ 
.{S} Ти ћеш можда што слагати.</p> <p>— Тако ће боље и бити — примети Милица.</p> <p>— Али ко ћ 
 сад мудрост кашиком покусати.</p> <p>— Тако је; али сутра ћемо полагати баш најтеже предмете.{ 
само треба воље и истрајности.</p> <p>— Тако је — рече шаљиво домаћин — а Ленка је хтела утрвен 
а некога угледа у свету стећи.</p> <p>— Тако и ја мислим рече Ленка — и зато ми је и неправо, ш 
д него обичним веселим смејом.</p> <p>— Тако видиш, то ми се допада! — рече Коста — сад видим д 
 узрујано и прекидајући викну:</p> <p>— Тако! — Дакле ја треба целога века да друге извињујем и 
м нећете замерити.{S} Било је у то доба тако блато, да вас ни десет коња преко овог ритског бла 
топле постеље и још топлије собе, па га тако у кошуљици овде мучите!“ љутила сам се без нужде ј 
 и с њиме биле „ти“ Ленка је желила, да тако буде, а оне се нису много устезале.</p> <p>— Остаћ 
раголастим осмејом Милица — То је можда тако код друге народности но ми Срби и у томе смо напре 
} Не, тога више неће бити!{S} Кад би ја тако радила видео би се мој грдан труд тек кад би моје  
а то; само што се не задржавам при њима тако дуго као год оних предмета, у којима ми деца помоћ 
узгред је уједно жалио, што се одала на тако трудан и неблагодаран позив...</p> <p>— Тако ћемо! 
а један пут настану вечито па да је она тако к’о сад увек у мојој близини.{S} И да...</p> <p>—  
 то сам видиш, тако радила.</p> <p>— Па тако ради и већина примети јој муж а Милица и Даринка з 
к шта сам ти могао помоћи?!</p> <p>— Та тако ви неучитељи вазда зборите.{S} Па онда вам је сво  
т смешећи се муж — Ако Даринка и Милица тако стану „разводити“, нећемо ове ноћи ни тренути.</p> 
ку више осмеја но туге, а он би баш сад тако радо у њима видио сузе или бар оног благог израза  
р ко’ велим: боља је и најгора јава, од тако луда сна...</p> <p>— А зар ти ниси никад сањала пр 
здахну па бајаги у шали и опет рече: „Е тако је, медвед увек добије најлепшу крушку“...</p> <p> 
задобих и њено поверење.{S} Доказ да је тако, беше њена прва цедуљица у којој ме мољаше да ради 
тај његов поглед на њу упливисао, па је тако морало да буде...{S} Али у истом моменту учинило ј 
два зла треба бирати мање.{S} Па кад је тако (а уз то смо својим успехом и радом незадовољни,)  
} Оно што смо ми радиле и доживиле није тако опасне природе, да се баш тајити мора.</p> <p>Сад  
ољно и тужно погледа.</p> <p>— Зар није тако? — питаше Милица.</p> <p>— Кад помислим на своју с 
 и уз све ватрене погледе моје још није тако дочекала; закључујем, да ме и воли.</p> <p>— Дарин 
 на то да пристанем; стисли сте ми руке тако, да се иначе не бих могла ни отети. — И с тим изви 
зно!</p> <p>— Грозно или не; ал мени се тако слути — рече замишљено Даринка. — А у осталом ви ћ 
има; а овима беше то место и милије, те тако пре неколико месеца постадосмо нас двоје муж и жен 
 где уђе нека госпа са двоје дечице, те тако прекидоше пређашњи разговор.</p> <p>На идућој стан 
ти сад не помогох!{S} Ти си знао, да ће тако бити, па кад си ме тада предпостављао новцу, мораш 
је она — Научиле се на лак живот, па ће тако хтети и у школи; а оне главице нису тако женијалне 
а, да је тај посао „неблагодаран“.{S} И тако сам затим и ја мање васпитала а више учила.</p> <p 
 опазити шта се у моме срцу збива.{S} И тако мало по мало па сви (а можда и она) заборавише мој 
 сеоске околности отклонити могла.{S} И тако сам ја и опет по могућству своју дужност достојно  
е не могох придружити ни у пратњи.{S} И тако вам ја постадох у правом смислу неутешив љубавник, 
че много раније завесом застирати.{S} И тако ја сиромах, дођох до уверења, да се тамо преко сла 
ња ваљан успех показати могла.</p> <p>И тако се по дужој борби са својом савешћу прихватих прак 
ено и силом задржавано јецање.</p> <p>И тако је радознала дебела путница уживала бар „сцену рас 
сти одбору и црквеној општини.</p> <p>И тако је на моје заузимање добила тога пута сву тромесеч 
 „олош“, дабоме — то је тешко.</p> <p>И тако незнам из ког плеснивог „призрења“ и „штедње“ пита 
о од родољубља живети даје можда и неби тако било — рече Милица равнодушно слегнувши раменима — 
лу.</p> <pb n="28" /> <p>— Лако је теби тако говорити.{S} Али ја не спадам у природе твоје врст 
адају.</p> <p>— Камо срећа, да смо и ми тако чиниле, биле би можда боље прошле.{S} Јер сад тек  
 — питаше зачуђено Милица — ти пре ниси тако мислила?</p> <p>— Ту метаморфозу донела је неповољ 
 најсретније бракове.</p> <p>— Та немој тако ватрено! — насмеја се доктор — ако те чује Ленка.< 
ом.</p> <pb n="50" /> <p>— Само ти увек тако ради, па ћеш далеко дотерати — примети јетко Ленка 
олазим.</p> <p>— Право имаш; и сама сам тако нешто приметила, од кад сам с тобом — примети Ленк 
 ни ви не можете мени замерити, што сам тако брзо следовала његовом савету...</p> <p>Али како в 
елтре мрзио „телесину“.{S} А ја не идем тако далеко, него тек велим: телесина не чини човека.</ 
У тим ватреним очима беше и сада у овом тако потресајућем тренутку више осмеја но туге, а он би 
е, већ радим тек по своме уверењу; а ко тако ради мора бити бар са собом задовољан.</p> <p>Ја з 
лио будеш.</p> <p>— Како то?</p> <p>Ето тако — рече Коста. — Она је добра срца а и образована ј 
о нужно учитељево вешто питање.{S} Исто тако не питају деца ни из оних предмета што служе погла 
озор на улицу.</p> <p>— Шта си се данас тако дуго задржао? — питаше га опет она.</p> <p>— Треба 
да дете сувише не утопљава нити да собу тако јако греје; да с прозора песак уклони и да собу че 
ако хтети и у школи; а оне главице нису тако женијалне, па треба више стрпљења и разлагања.</p> 
о — рече болним осмејком она — и ја бих тако судила.{S} Али ја сам и сувише поносита, да се ком 
метнем руку на њено раме. „Нисам ја баш тако небојша, бојим се ја бога већма него ти, а бабама  
инила.</p> <p>— Боже мој, зар је то баш тако неопростив грех био! — примети Ленка. — Требала си 
остима ни сами не би прихватили.</p> <p>Тако н. пр. знате, да ја као ђак нисам била поштовачица 
ца, него једног невиног осудити.</p> <p>Тако видите, помоћу тих малених својих помагачица остај 
о, ал’ о’де ће се пре кренути“.</p> <p>„Тако је“; рекох јој ја „ал’ онда ће ти дете дуже болова 
е!“ љутила сам се без нужде ја.</p> <p>„Тако треба, рано моја,“ поучи ме једна баба, на којој с 
ца загледати, и зато се и мени чини, да такову женскињу мора можда и уз добра својства карактер 
онако тек треба метод, по коме се можда такође без размишљања и механично владају.</p> <p>— Кам 
доликује ни Вама ни моме Кости, који је такође од када се јутрос с Вама разговарао врло зловоља 
 читаву годину не дођем.</p> <p> Ово је такође у смеју и шали изговорила, али тиме је „на јуриш 
ринка је већ спавала а другарице јој се такође спремале да легну.</p> <p>„Песталоци родио се у  
" /> <p>— Бићу ти јако обвезана! — рече такође у шали Милица — само још морам приметити, да тит 
— Ево руке! — рече Милица а Даринка јој такође пружи своју руку.</p> <p>У том стигоше до једне  
тина сад дрхтала, а из очију сипаше јој такође необична ватра али он и опет уздахну.{S} У тим в 
ког времена постала овдашњом учитељицом такође са минимум платом коју и ви имате.{S} Све три да 
.{S} Та ја их обе волим ко’ сестре, ал’ таком пријатељу као што си ми ти, тек Даринку желим за  
атију желила стећи, а баш он ме је јуче таксирао „ладним створењем“ и отворено изрекао, да му с 
буњено он.</p> <p>— Сасвим случајно.{S} Тамо сам читала, а ви нисте баш шапутали, па сам морала 
смо осуђене саме да путујемо; а како је тамо све весело! — примети затим Милица.</p> <p>— Шта ћ 
ако ја сиромах, дођох до уверења, да се тамо преко слабо о мени брине или да су учитељице друго 
ла Је за њом Ленка</p> <p>— Доручковаћу тамо — чуло се већ из дворишта, а Ленци се учини, да је 
било више мртво но живо и обучено тек у танку кошуљицу.</p> <p>„Шта ту радите?“ запитам их кад  
 Читаво брдо књига! — рече једна од њих тарући очи — Ево још нисмо ни летимице половину главниј 
прва цедуљица у којој ме мољаше да ради тачнијег примања плате коју рекнем у њену користи одбор 
следње радо обећале, и своје обећање су тачно и вршиле.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
Даринци вараш.{S} Ти си најбујније доба твога живота провео у туђини и мећу „Немчадијом“; а кар 
гле помислити, да сам се и ја миразу од твога бабе надао, па се после још неби хтеле удати...{S 
њу лепоту и углађено понашање.</p> <p>— Твој говор нема овде места; сам признајеш, да и Милица  
ично и јетко он и оде из куће.</p> <p>— Твој муж је данас зловољан — примети она за време доруч 
S} Ми ништа немамо против; шта више, за твој труд даћу ти и почетак тој приповетци.{S} Он се мо 
— А не ће ти нико обесити ни колајну за твој сувишан рад — дода још Милица.</p> <p>— И кад би х 
Њиме си много изгубила.</p> <p>— Кад се твој „маневар“ неби мене тицао — рече болним осмејком о 
цу одолети већ примети:</p> <p>— Зар се твој пут морао баш данас десити!{S} Њиме си много изгуб 
насмешив се.{S} Та добро знадеш да је и твој омиљени педагог Викторин од Фелтре мрзио „телесину 
ирташа“.{S} А ко зна шта ће на то мој и твој баба рећи.{S} Они могу још све покварити...</p> <p 
<p>— Готова сам — рече она. — Али ти си твој посао давно напустио, мој говор ниси ни бележио, с 
ргнути па гњевно викну:</p> <p>„Држ’ ти твој нос у школи, а не мешај се у мој пос’о!{S} Ви’ш ти 
 нагледала? шану јој Милица — Да је тај твој Душан Т. црквењак, ја бих загонетку одавно решила. 
 а у ужем кругу, у породици или као што твој муж вели „на утрвеној стази“ моћи ћеш достојно и з 
 Што да те осуђује? — примети Даринка — Твоја природа није да се с незгодама бори; а у ужем кру 
 се допада! — рече Коста — сад видим да твоја љубав није много значила.</p> <p>— Љубав! — понов 
вила сам ти рећи, да ме је синоћ молила твоја познаница госпођица Драгиња, да с њоме идем њезин 
ложена за весеље. </p> <p>— Теби је све твоја сведоџба у глави, — примети Милица — а шта ће Дар 
а нотарошевица и у општинском стану.{S} Твоје закључивање разуме се дакле већ по себи; него свр 
ојим се ја бога већма него ти, а бабама твоје феле нека је далеко од мене — „лепа кућа“; само с 
говорити.{S} Али ја не спадам у природе твоје врсте, које у своме заносу, да право и племенито  
 муци познају јунаци.</p> <p>— Видећу и твоје јунаштво, док доспеш у какво затуцано село са мин 
е женскиње — рече озбиљно Даринка — Али твоје речи Коста, не морају зато бити неоправдане; јер  
 <p>— Наравно да ниси, али ми је казало твоје понашање.{S} Кад ја пеглам или шијем а ти ми чита 
! — све једнако те мучи сумња, да ја за твојим доктором тугујем. —</p> <p>Да те један пут те бр 
пштинском стану живети.</p> <p>Та ти си твојим ћеретањем већ прешао меру — рече му опет жена см 
е и то него да размишљаш о метафизици — твојој проклетој учитељској сведоџби.</p> <p>— Није нег 
ава се ти смејеш; плану сад Ленка — и у твојој души морала је та неправедна оцена грдан и од рђ 
p>— Лако ти је церити се, кад заједно с твојом Милицом имадеш више среће него памети, — рече љу 
и, ако ти нешто очи оболу! ... или се и твоме мужу вечито ћератање досади...)</p> <p>Нестане ли 
а лице му узе израз, к’о да му пријатељ тврди, да се сунце на западу родило. — Не Саво, то није 
ти напредујемо.</p> <p>— Та ваљда нећеш тврдити да идемо у натраг? — рече јетко Даринка. — Поље 
ла и њихову приповетку како се могло; а тврдо се надам, да ће ми и они ту слободу као и погрешк 
задату реч испунимо.</p> <p>Ми се обоје тврдо надамо, да ћете нам доћи; а дотле остаје здраво Л 
ће са жениним новцем, бацио у запећак и тврдо се заверио, да ћу учитељицу т.ј.{S} Ленку за жену 
дате, то је свету сасвим обична појава, те и нашим познаницама не беше то необично — у самој ст 
 Ленка.</p> <p>— И на то сам помишљала, те баш за то сваке недеље мењам те своје надзиратељице, 
 да прикрије свој јед, устаде од стола, те гледаше кроз прозор на улицу.</p> <p>— Шта си се дан 
на, баш к’о у пркос, ретко је куд ишла, те јој се не могох придружити ни у пратњи.{S} И тако ва 
е а натрефила сам и на поштена обућара, те сам које на обући које на оделу заштедила двадесет ф 
Но у исти мах тргох се из свога заноса, те ми се учини, да смо са двадесет година у напред и да 
.{S} Но баш с тога и оставих тај позив, те сад нисам више учитељица.</p> <p>Замераћете ми, да н 
 ваљаност, а ту тек неће бити неправде, те ће и опет важити, да је свако своје среће ковач.</p> 
тељима; а овима беше то место и милије, те тако пре неколико месеца постадосмо нас двоје муж и  
ве ако осете да су се у себи превариле, те им се тај позив не мили, могу га без велике своје шт 
ознали и узели, а то се по себи разуме, те није нужно ни да кажем.</p> <p>— Шта није? — то је б 
 незгоде потресле су га већ и код мене, те почињем ладнити.</p> <p>— Дакле чујмо и тебе рече до 
у материњску љубав, сиротињу и незнање, те се за часак дадох у мисли.{S} Али кад ме она из зано 
ља одмах сети, да нема права срдити се, те опет седе на старо место и као извињујући се рече:</ 
це, где уђе нека госпа са двоје дечице, те тако прекидоше пређашњи разговор.</p> <p>На идућој с 
од бола, што јој изнемогло тело мучаше, те молећим гласом рече:</p> <p>„Милка, додај ми мало хл 
осим родитеља још и сродници и познати, те радости не беше краја.</p> </div> <div type="chapter 
ош већма порумени и за часак обори очи, те збуњено рече:</p> <p>— Заборавила сам, да је и Коста 
е својој жени казао свој јутрашњи план, те сад беху обоје љутити и спремни, да Даринци поштену  
меја. — Поглед му је пао на њено одело, те је видео да је на њој проста хаљина, а уз то баш ни  
ћим гласом и погледом, да је већ касно, те да оде спавати.</p> <p>— Али ја баш нећу! — шалио се 
; а к’о што видите њен стан беше близу, те сам је чешће могао видети да код свога прозора чита, 
аше као да јој залогаји у грлу застају, те на брзо остави јело.</p> <p>Коста је са саучешћем по 
г. Коста их беше заволео као и жена му, те од њихове стране не беше позивима краја.{S} А осим т 
обичају.{S} Затим донесе писаћу опрему, те весело узе оловку у руке.</p> <p>— Почни жено!</p> < 
ране; али њихов пут је на другу страну, те очекиваху други влак, који се баш данас из непознати 
по цичи насамо проћи по чистом ваздуху, те да би и после подне читава два сахата онај школски в 
ужност, да говору даде веселији правац, те примети:</p> <p>— Позната је ствар, да многе мисли п 
блаже мислим но што се можда изражавам; те сам и овде тек изрекла своје мисли, а у самој школи  
на) заборавише моје вирење кроз прозор; те никоме не беше зазорно што учитељица добија од нотар 
плар“ од те врсте изузетнога „раритета“ те се на вас моје речи и не могу односити.{S} Али изузе 
и изазивајући погледи, којима смера, да те задобије или изигра.{S} Друкчије је брате код Српкињ 
ена“ не стечем.{S} Јер и саме знате, да те „препоручене“ и „претпостављене“ и мушке и женске ва 
штапом по трави.</p> <p>— Нећу брате да те учим — рече даље г. Коста — али добро пази; Даринка  
ислиш, но да можда посумњаш, да хоће да те задобије...{S} То је, драги мој Саво, по моме схваћа 
суђивати.</p> <pb n="32" /> <p>— Што да те осуђује? — примети Даринка — Твоја природа није да с 
за твојим доктором тугујем. —</p> <p>Да те један пут те бриге опростим и загонетку решим, ево т 
га и за часак обоје ћутаху.</p> <p>— Ја те брате нећу одвраћати од намере — рече сад Коста — је 
срце текну при веселом звуку тога смеја те управи ватрен поглед на весело девојче.</p> <p> <pb  
вде.{S} Но ја њега тада нисам познавала те јој само рекох, да се српски не каже госпођа фрајла  
дахну.{S} Милица је тај уздах приметила те се ману шале.{S} С тога се доктор који и сувише љубљ 
ислио а г. Коста приђе својим кошницама те кроз стакла гледаше унутра, и ако се на њему јасно в 
чини им се да је и сувише бледа и тужна те заборавише своју намеру.</p> <p>— Нешто си бледа, да 
ка брате, и кад те љуби и не љуби срета те љубавни и изазивајући погледи, којима смера, да те з 
ом савешћу прихватих практичнија правца те главну своју бригу обратих знању дечијем; а остало б 
 веће станице.{S} Ту уђе и више путница те им говор узе други правац.</p> <p>— Ено врх торња у  
 исти мах беше јој се разбудила ћерчица те тепаше: „мама, мама“ и то јој не даде да даље размиш 
реби и по томе и користан.</p> <p>— Кад те човек чује, могао би помислити, да си потпуно сретна 
ло је различит.{S} Туђинка брате, и кад те љуби и не љуби срета те љубавни и изазивајући поглед 
 лицу читах да је сретна.</p> <p>У сљед те њене среће, хтедох већ да викнем, да ћу и ја вазда т 
 и да сте и ви баш један „егземплар“ од те врсте изузетнога „раритета“ те се на вас моје речи и 
а — питање је“.</p> <p> Па нагло устаде те отвори гласовир и засвира познату песму: „без тебе д 
ито женскиње, а...</p> <p>Коста се трже те прекиде доктора пре но што је довршио.{S} Учинило му 
згода, сети се да је уз тебе дете, које те не може разумети кад више што осим љубави од ње жели 
зрујаност.</p> <p> — Од куда се сетисте те старе песме? — питаше она кад звуци од свирке преста 
а тенане“ анализирајте, а уверена да ће те и ви наћи, да су саставци чиста истина, која је обич 
љски позив решити!</p> <p>Уверена да ће те се на ово онако двосмислено насмешити.{S} Но и опет  
p> <p>— Лаку ноћ! сада не могу сутра ће те све чути.</p> <p>— Вечита загонетко! — уздахну Ленка 
лак дојури и за часак се узвици утишаше те се чула тек граја а после неколико тренутака зачу се 
 очи јој узеше за часак неки благ израз те загрливши другарицу рече: — Видим да сумњаш о мојој  
код неког зида искупило више жена, а из те групе чула се изнемогла дрека.</p> <p>Кад сам до њих 
 ја се само љутим, што није обичај да и те „даровите“ пофторавају те „лаке ствари“ па да се вид 
ам учитељица ни женскиња, да би ми се и те ситнице замерале; — смејаше се на то Коста — а ти зн 
аквој сретној кућици, уз друга, који би те волио као ја Ленку?</p> <p>На Даринчином лицу нестад 
</p> <p>— То би све добро било кад неби те надзорнице и вице-надзорнице своју власт злоупотребљ 
ретан у добрим околностима, а задеси ли те каква незгода, сети се да је уз тебе дете, које те н 
маш ли ти љубави према томе позиву, или те је руководило славољубље и — мода.</p> <p>— Немој пр 
е, што се ми мушки вечито правимо важни те желимо и тражимо од женскиње озбиљност, разборитост  
утим мирно заузеше свака по један ћошак те дремаху.</p> <p>— Та ту се ни дремати не може! — сув 
ија.{S} Па не знамо што и преврћемо тек те листове; ако се за три године нисмо доста спремиле,  
ије за моју природу; ја друкчије свађам те ствари.{S} Брак код мене није трговина, и ако сам хл 
ност.{S} Та зар ви не видите, да ће нам те, бајаги „даровите“, на рачун својих препорука и одли 
ишљала, те баш за то сваке недеље мењам те своје надзиратељице, па како је у свакој скамији по  
 мој прозор.{S} Овако разуме се, да сам те морала избегавати, ако сам хтела да ми девојачки угл 
 још јаче порумени.</p> <p>— Не разумем те? — рече г. Коста питајућим изразом.</p> <p>— Лако ме 
па зови доктора; то ће више помоћи него те ваше лудорије.“ па се маших детиње ручице, да му бил 
е тек народ.</p> <p>— Дабоме, поздравио те! — љутила се она — и народ гледа и суди по сведоџби! 
еру — рече му опет жена смејући се — Ко те пита шта си ти закључивао, кад сам ја већ госпођа но 
аба сва најбоља места пограбити; јер ко те пита, имаш ли ти љубави према томе позиву, или те је 
тако ватрено! — насмеја се доктор — ако те чује Ленка.</p> <p>— И она дели моје мишљење и ако ј 
та, баш затуцано сумњало! — све једнако те мучи сумња, да ја за твојим доктором тугујем. —</p>  
, прошапута и савије писмо „Још једнако те копка и мучи сумња.{S} А тео би свршетак приповетке  
а бих рекао, да су злобне, а овако само те морам сетити, да има и Српкиња што пођоше за туђинце 
жим тек исказа поједине надзорнице; јер те исказе тек онда уводим у записник кад их најпре већи 
горчење изнаћи — насмеја се Даринка — с те стране још те нисам знала.</p> <p>— Ја нисам злобна  
тором тугујем. —</p> <p>Да те један пут те бриге опростим и загонетку решим, ево ти из мога дне 
н пут погледао сам јој мало ватреније у те — као што ти велиш — „искрене очи“ али се згрозих од 
е обичај да и те „даровите“ пофторавају те „лаке ствари“ па да се види, како и „женијалним дуси 
био — одгурну га она зловољно на страну те опет настави:</p> <p>— Моја љутња вама је детињарија 
презире, док сиротице и оне не подлегну те постану као и прве или омразе и себе и свет па поста 
раголасто Ленка.{S} И с тим угаси лампу те и оне заспе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" 
јако љутила.{S} Овако видила сам, да су те оштре стреле наперене тек из „борбе за опстанак“.{S} 
задовољна; а свако је своје среће ковач те ја покушах, да је кујем у другоме правцу.{S} И само  
стрелу“ највише важности полагала и баш те речи врло чудноватим покретима лица изговорила.</p>  
 и ја нисам у таким околностима или баш те „пузавачке“ природе, па да пред сваким пузим, док оп 
 — насмеја се Даринка — с те стране још те нисам знала.</p> <p>— Ја нисам злобна и ако сам огор 
ећ учитељи и учитељице, остављају варош те одлазе дома, па отуда ти узвици и врева.</p> <p>Раст 
нате кола узети, — рече затим — па хајд’те и ви самном.{S} Ја бих врло волела, а и моји би вас  
се море шалиш! — Даринка је тек жена за тебе.</p> <p>— Ја ти кажем како ми је ово дана на срцу  
а си остати па би видела да би се он за тебе решио.</p> <p>Даринчине се очи опет запламтише узр 
иње.{S} Она баш и онда кад би и душу за тебе дала, опет ти се неће прва приближити; шта више че 
ка. — Ти си Драгу позвала у А. а не она тебе.</p> <p>— Тако је.{S} Узела сам кола и рекла јој,  
— викну Коста и баци оловку — То сам од тебе и очекивао.{S} Но не брини се, ја ћу се већ постар 
н, да су докторове речи, што сам их код тебе у врту чула најбољи доказ, да у њему нема <hi>дово 
аше се за тим Ленка — а оне знају и без тебе да си ми муж.{S} Сад нисам више учитељица <pb n="2 
 гласовир и засвира познату песму: „без тебе драга“.</p> <p> И Милица приђе гласовиру па разгле 
 кад је само оно преклапало, Милица, уз тебе.</p> <p>Ленка га чудно и неверујући погледа, па пр 
и ли те каква незгода, сети се да је уз тебе дете, које те не може разумети кад више што осим љ 
 потпуно сретна, а сама признајеш, да и тебе штошта тишти — рече ироничким осмејом Милица.</p>  
почињем ладнити.</p> <p>— Дакле чујмо и тебе рече домаћин, и узе оловку.</p> </div> <div type=" 
подобне незнају више.</p> <p>— И ја сам тебе чешће поучавала, па си и ти баш из тих предмета бо 
не девојке.</p> <p>— Ни кост ми врана у тебе не донела! — рече Ленка гледећи кроз прозор на вар 
, од кад сам с тобом — примети Ленка. — Теби се све већма замера, а добра воља не признаје ти с 
 нисам расположена за весеље. </p> <p>— Теби је све твоја сведоџба у глави, — примети Милица —  
похвалу.</p> <pb n="28" /> <p>— Лако је теби тако говорити.{S} Али ја не спадам у природе твоје 
роз прсте“ у свима предметима, зашто се теби у појединима није могло блажије судити и бар општа 
рзо растати; а волела бих знати, шта ће теби, Даринка, главна задаћа бити док у народ и школу с 
0" /> <p>— И то је довољан разлог, да и теби Коста, баш ни једна није веровала.</p> <p>— Па бра 
и је добила.</p> <p>— То би могла она и теби рећи — бранила се Ленка, но и опет порумени и заћу 
и у X. Ја сам дала реч а мислим да је и теби право.{S} Поћи ћемо одма сад, па ћемо се још заран 
 дивних трепавица...{S} Милице, тешко и теби, ако ти нешто очи оболу! ... или се и твоме мужу в 
селу јоштер паметни људи па ће вришко и теби дати пут; неће наше девојке бити попадије ни помод 
е говорила учитељица а жена знаш како о теби мисли.{S} И с тим још јаче порумени и за часак ућу 
 па се смести у постељу.</p> <p>— Благо теби! — уздахну Милица па затвори педагогију, и за тим  
p>— Бадава се браниш — рече Милица — по теби се види, да много радиш; здрава си, а слабија си н 
p>— Право да ти кажем, избор ми је врло тежак — рече збуњено доктор — обе високо ценим, ал’ опе 
> <p>— Но да је већ ту била, ко’ велим, теже би се ње отресла... примети Коста.</p> <p>Можда и  
сутра прексутра већ дома, а писмено све теже иде.{S} Зато реши се ма на коју страну!</p> <p>— Т 
ском учитељству.</p> <p>У селу је много теже радити но у вароши, па опет, сваки варошки учитељ  
у „одалами;“ а то је и онако у свези са тезом из педагогије о нези чулних органа — примети јој  
ем, јер, ко што знате, и сама сам тада, тек од кратког времена постала овдашњом учитељицом тако 
з сваког признања.{S} Људи, драга моја, тек оно цене и уздижу што се сија; а коме би још пало н 
метио, да би ти била лепша и од Милице, тек да су ти, већ од природе округли образи мало пунији 
, ал’ таком пријатељу као што си ми ти, тек Даринку желим за жену.{S} Она је много претежнија,  
 Од то доба вечито избегава мој поглед; тек неки дан добио сам куражи, да је као кривац молећи  
осећаје пред другима обуздала.</p> <p>— Тек кад јој општина одвише неуредно стаде плату издават 
 поштовања до љубави, каже се, да треба тек један корак, али мени се чини, браца Коста, да баш  
поуку у здравственом погледу од то доба тек на саму школу ограничила опет штудирам „кућевни лек 
да знаде, да је у женским грудима па да тек уз оне особине и до осамнаесте године сме по вољи о 
ети Даринка али и она из гледаше као да тек пословицу цитира, а слабо о њој размишља.</p> <p>—  
оше за туђинце.</p> <p>— У хиљади можда тек једна рече поносито Ленка — а што је више, то се жр 
да ме и воли.</p> <p>— Даринку су можда тек неприлике и дволичност у животу пратиле, па јој то  
 хтедох већ да викнем, да ћу и ја вазда тек учитељица остати.{S} Но у исти мах тргох се из свог 
кари, а за остали свет остаће оно вазда тек теорија и фраза.</p> <p>— Та то ме баш и љути.</p>  
а путем својих књижица и усменог исказа тек сваке суботе по подне.{S} Том приликом похвалим ја  
> <p>— Шта ћемо, кад смо из нашег краја тек нас три, а други и први разред не хте да нас чека,  
е ми узгредан рад, који сам предузимала тек онда кад ми време допусти и кад сам уверена да је о 
и за часак се узвици утишаше те се чула тек граја а после неколико тренутака зачу се поново и п 
ошће ти зацело још спавају?</p> <p>— Та тек је четир сата — рече г. Коста. — Неш кажи ти мени м 
 прекиде је у речи Милица. — Није доста тек рећи, него и показати га. — И ту се презриво насмеј 
ли, — а свака боља мислити мора — какав тек мора бити укус у мање интелигентних људи!</p> <p>—  
, биле би можда боље прошле.{S} Јер сад тек видим, да нам је наше учење с темељним разумевањем  
 тако радила видео би се мој грдан труд тек кад би моје ученице одрасле; а то је и сувиши дуг р 
о што се можда изражавам; те сам и овде тек изрекла своје мисли, а у самој школи тешко да би и  
каза поједине надзорнице; јер те исказе тек онда уводим у записник кад их најпре већина потврди 
е деце, која уз то редовно школу полазе тек од новембера до половине марта, а пре и после тога  
гуће! та ти се море шалиш! — Даринка је тек жена за тебе.</p> <p>— Ја ти кажем како ми је ово д 
ead> <p>Доцне у вече тога дана дошла је тек Даринка.</p> <p>Коста беше својој жени казао свој ј 
> Она је говорила више у шали, а сад је тек видела погрешку, то јест, моћ, својих непромишљених 
лица</p> <p>— саморадњом у школи сад је тек стекла искуства па је требала тиме и народу дуже да 
о примала, неможе мене кривити; томе је тек узрок немар општине и Срба према школи.{S} Јер шта  
овало можда каквој светијој цељи или је тек узгред носило име Српкиње, а у ствари не беше ни Ср 
 онда брате, покушај; јер веруј, њој је тек светска неправда што је у животу сретала навукла ту 
ог поштовања поступају.{S} А за брак је тек потребна сушта љубав! ...</p> <p>Немојте се срдити  
хоћу и да уживам плод свога труда, а не тек вечито да радим без икаквог признања и награде.</p> 
 се морамо код мене лично састати, а не тек само преко писма — дода још Ленка.</p> <p>— Ево рук 
пходна потреба за цело човечанство и не тек за женскињу наособ; јер већина нас мушких не воли о 
ила сам, да су те оштре стреле наперене тек из „борбе за опстанак“.{S} За то сам се од срца сме 
и та стрела о мене није очешала и да се тек смејем зачуђено погледа, па љутито, али више за себ 
обност, па хоће да је превиде: а шта се тек може очекивати од проста народа, који не уме ни да  
 прва. — Та мани се луда посла; тиме се тек буниш, а ето и ти и Ленка једва што држите очи.</p> 
агом у X. тета Јели у госте; вратиће се тек довече.</p> <p>— Хо, ето му! — љутио се он. — Та де 
а Мара све!“ И ту незграпно стиште дете тек једном руком а другом се песницом бесно лупи у груд 
оме остати, нашу праву вредност оцениће тек народ.</p> <p>— Дабоме, поздравио те! — љутила се о 
уме да овамо спада понављање предмета и тек они предмети што сам ја најпре деци добро разјаснил 
а — а ти знаш, да је обичај већине људи тек онда погрешке не чинити кад се замерају.{S} Мени да 
је, кад јасно види, да већина нас тражи тек новац, спољашњу лепоту и углађено понашање.</p> <p> 
имети Даринка. — Сам кажеш, да ви мушки тек онда не грешите кад вам се замера, а уз така друга, 
и жена; па ма шта да речем ваљда ћеш ми тек лична пријатељица остати?!</p> <p>Даринка је само з 
ати, — умеша се сад Коста — Гладна ниси тек била!</p> <p>— Нисам.{S} Али да не беше мога бабе и 
 првим разредом, — питаше Ленка — он ти тек неможе писмена извештаја давати?</p> <p>— Дабоме да 
 у коме се мислеће женскиње неће морати тек за учитељски позив решити!</p> <p>Уверена да ће те  
зована је, али је жена, која уме љубити тек оне, који њу љубе и више — ништа.</p> <p>И том прес 
а варалица морала осетити, може појмити тек онај, ко је видео у праведној срџби пламтећа лица о 
 — рече на то Милица.</p> <p>— Та пасти тек нећемо! примети Даринка. — А’ што ће нас можда из п 
а своје место.{S} Та и сад могле су јој тек зато доћи, што је данас субота а сутра недеља; инач 
 предпостављена власт мора тај поступак тек одобрити; јер закон се ствара за људе а не људи за  
ретоше.</p> <p>— Опростите! мислила сам тек у опште, а о вашем пријатељству доста сам уверена.{ 
зирем на мњење своје околине, већ радим тек по своме уверењу; а ко тако ради мора бити бар са с 
оговору целе школе а никако се не држим тек исказа поједине надзорнице; јер те исказе тек онда  
! — смејала се она држећи да се домаћин тек шали.</p> <pb n="48" /> <p>Он опет да прикрије свој 
; јер свако је био уверен, да ће јој он тек оно дати, што би се и у цркви читати могло...{S} Та 
ствари не беше ни Српкиња ни жена, него тек — лутка...{S} А тој: сретан пут! — и онако неће уср 
 тога онај осећај и не беше љубав, него тек <hi>почетак</hi> поштовања, које и ако је близу љуб 
 се љутити; ја нећу никог да учим, него тек казујем своје мишљење — рече Даринка. — А тај права 
ину“.{S} А ја не идем тако далеко, него тек велим: телесина не чини човека.</p> <p>— Та не чини 
е ужурбаше а затим и још једном на брзо тек погледом или притиском руке опростише се од својих  
ресантнија, а добро знате да се и онако тек необии интересантно од нас удаљене ствари радо чита 
екле добру класу, а у животу им и онако тек треба метод, по коме се можда такође без размишљања 
коју и ви имате.{S} Све три дакле имамо тек девет стотина, а Анђелија сама има у В. осим 500 фо 
 избија.{S} Па не знамо што и преврћемо тек те листове; ако се за три године нисмо доста спреми 
те је било више мртво но живо и обучено тек у танку кошуљицу.</p> <p>„Шта ту радите?“ запитам и 
ка — То правило драга моја, употребљују тек учитељи и лекари, а за остали свет остаће оно вазда 
ш, и да ти није „плева“ у глави — то су тек могли увидети!</p> <p>— Правда је у гробу! — уздахн 
у; видиће народ и њихову ваљаност, а ту тек неће бити неправде, те ће и опет важити, да је свак 
 вам обема пишем у једанпут, а после ћу тек преписати још један примерак.{S} Тако ми се боље св 
ах две другарице.</p> <p>— Није него ћу тек бадава с вама дремати — одговори она па се смести у 
 премишљаше како би њеном искреном лицу тек тај смеј доликовао...</p> <p> — Та што сте се замис 
јом Милица.</p> <p>— Има природа што их тек патња челичи — рече замишљено домаћин.</p> <p>Дарин 
 муж, још из ходника; али то је кочијаш тек с празни коли учинио, а Даринка и Милица беху још н 
 и осталих врлина и способности.</p> <p>Тек тим путем могуће је мени поред незгода што их учите 
е тога видим их у школи, што’ но веле, „тек од жеље“.{S} За то да кол’ко толико себи и деци ола 
еја.</p> <p>Доктора к’о да нешто у срце текну при веселом звуку тога смеја те управи ватрен пог 
“ нису увек сви реагенси и сва својства тела на уму.{S} Онда дабоме летиле би и њима „за ситниц 
и дана — угинула му је крава па је мени теле поклонио.{S} Он вели, млеко ме неће толико коштати 
 и рекла јој, да морам нешто важно дома телеграфисати, па је позвала са мном њеној тетци.</p> < 
расну краву купити, а временом ће и ово теленце бити добра млекоша.{S} Па онда ове зиме било је 
ја не идем тако далеко, него тек велим: телесина не чини човека.</p> <p>— Та не чини, — насмеје 
иљени педагог Викторин од Фелтре мрзио „телесину“.{S} А ја не идем тако далеко, него тек велим: 
 ћеш видити, како ћеш у школи проћи без телесни казни.</p> <p>После пола сата Даринка је већ сп 
после зајеча од бола, што јој изнемогло тело мучаше, те молећим гласом рече:</p> <p>„Милка, дод 
р сад тек видим, да нам је наше учење с темељним разумевањем и дало оцену лошију од знања; а уз 
акујем“ па кад доспете ви је лепо и „на тенане“ анализирајте, а уверена да ће те и ви наћи, да  
Још једнако те копка и мучи сумња.{S} А тео би свршетак приповетке са сватови.{S} Али брате мој 
, а за остали свет остаће оно вазда тек теорија и фраза.</p> <p>— Та то ме баш и љути.</p> <p>— 
азборитост и здраво мишљење; али само у теорији а у пракси т. ј.{S} У животу нама су чисти и не 
ти мах беше јој се разбудила ћерчица те тепаше: „мама, мама“ и то јој не даде да даље размишља. 
его још вазда осећа младалачки и вечито тера — опозицију...</p> <p>Уверена сам да ме разумете;  
за тим истрчаше обоје на поље.</p> <p>— Терајте унутра! — викаше домаћин, Ленкин муж, још из хо 
ку где ће моћи узурније живети и луксуз терати; а таквој је дабоме мало стало је ли њен муж хри 
 Ленка метнувши пред њу хладно печење и теста, што им је остало од вечере.</p> <p>— Није, — нас 
е.</p> <p>— Већ је отишла с Драгом у X. тета Јели у госте; вратиће се тек довече.</p> <p>— Хо,  
ј ми мало хладне водице!“</p> <p>„Одмах тетка,“ рекло је девојче; али кад је после 10 минута во 
одишња ћерчица г. Косте и Ленке требала тетке да позна.</p> <p>Већ је три недеље, од кад су код 
еграфисати, па је позвала са мном њеној тетци.</p> <p>— Нашто то? — питаше г. Коста.</p> <p>— М 
спођица Драгиња, да с њоме идем њезиној тетци у X. Ја сам дала реч а мислим да је и теби право. 
очи казују ти, да су створене, да трпе, теше и ране лече; а то је брате, својство што ствара на 
е се на то Милица.</p> <p>— А што да ме теши?{S} За малу погрешку велика казна, за добре стране 
 професорске колегије.</p> <p>— Лепо је тешиш! — осече се на то Милица.</p> <p>— А што да ме те 
а лица и дивних трепавица...{S} Милице, тешко и теби, ако ти нешто очи оболу! ... или се и твом 
нда нетреба другога коментара.</p> <p>— Тешко нама, — уздахну Милица. — И онда још имамо образа 
а врлина, а уз то и потреба без које је тешко живети...</p> <p>С поздравом ваша Даринка.“</p> < 
ште помоћи не могу да отклоне, па им је тешко вршити свој позив без уверења, да га сасвим досто 
; јер и највеселијима међу њима било је тешко растати се са другарима и другарицама са којима б 
научи; а за: нас „олош“, дабоме — то је тешко.</p> <p>И тако незнам из ког плеснивог „призрења“ 
биљним тоном Даринка — И мени је дабоме тешко, што нисам боље оцењена; али ко ће нам свима угод 
ек изрекла своје мисли, а у самој школи тешко да би и око вештија педагога нашло мане, која би  
њу свога срца умилостивио.{S} Боже мој, ти само знаш, шта сам ја суза пролио и кол’ко чезнећи п 
! — рече Милица. — Место да је храбриш, ти јој напомињеш неблагодарност.</p> <p>— Шта сам знао, 
 кавани.{S} Но ја ти сад не помогох!{S} Ти си знао, да ће тако бити, па кад си ме тада предпост 
овку — Него то ћу им ја приповедати.{S} Ти ћеш можда што слагати.</p> <p>— Тако ће боље и бити  
и морам рећи, да се у Даринци вараш.{S} Ти си најбујније доба твога живота провео у туђини и ме 
<p>— Сад ми је јасно — примети Ленка. — Ти си Драгу позвала у А. а не она тебе.</p> <p>— Тако ј 
 тобом Ленка — питаше зачуђено Милица — ти пре ниси тако мислила?</p> <p>— Ту метаморфозу донел 
.</p> <p>— Ленка! упаде јој муж у реч — ти вређаш.</p> <p>Зна она да је за то и сувише волим —  
ладна и неосетљива женскиња...</p> <p>— Ти си дакле била јутрос у сеници? питаше збуњено он.</p 
и ако до душе на њега личиш...</p> <p>— Ти све она стара — примети Милица и с тим уђоше у кућу, 
а својој учитељици плаћу изда.</p> <p>— Ти од неко доба и сувише црно видиш — рече Милица — а т 
поглавито за развијање разума.</p> <p>— Ти као да ниси помишљала на злобу и завист што се отуда 
ражује — примети јетко Милица.</p> <p>— Ти би хтела да се наша околина влада по правилу: „уништ 
 брате, поноситија је и од ње.</p> <p>— Ти дакле ниси за Милицу?</p> <p>— Та већ сам ти казао,  
 не бих могла храну набављати.</p> <p>— Ти се баш жестиш! — смејаше се он — Па шта си хтела са  
, — рече она не приметивши то.</p> <p>— Ти се додуше никад не журиш, нити се бринеш за што, па  
ио, сад немаш целу приповетку.</p> <p>— Ти си му обећала почетак — рече шаљиво Ленка — а ја и о 
 отргнути па гњевно викну:</p> <p>„Држ’ ти твој нос у школи, а не мешај се у мој пос’о!{S} Ви’ш 
 ја би је задржао — гунђао је он. — Ал’ ти дабоме, ниси ни покушавала, доста ти је кад је само  
 замерале; — смејаше се на то Коста — а ти знаш, да је обичај већине људи тек онда погрешке не  
 понашање.{S} Кад ја пеглам или шијем а ти ми читаш, а да си узео жену са миразом, читао би и т 
онда саковати.{S} Оне ће добити варош а ти село па се и опет не можете мерити.</p> <p>— А што н 
оју намеру.</p> <p>— Нешто си бледа, да ти није зло? — питаше брижно Ленка метнувши пред њу хла 
ртно заљубљен...</p> <p>— Чини ми се да ти је смртну љубав и најбезазленија већ у очима читала  
 дати.{S} А да сталне воље имадеш, и да ти није „плева“ у глави — то су тек могли увидети!</p>  
о радознало г. Коста.</p> <p>— Право да ти кажем, избор ми је врло тежак — рече збуњено доктор  
стављају варош те одлазе дома, па отуда ти узвици и врева.</p> <p>Растанак тај беше веселотужан 
аринка је тек жена за тебе.</p> <p>— Ја ти кажем како ми је ово дана на срцу — рече доктор не д 
њам.{S} Чим хоће да ме снађе та беда ја ти се лепо забуним у посао, јер ко’ велим: боља је и на 
разом, читао би и ти у кавани.{S} Но ја ти сад не помогох!{S} Ти си знао, да ће тако бити, па к 
њаш о мојој љубави према њему.{S} Но ја ти кажем да ћу му свагда верна бити; јер видим да ме во 
ељски позив — плану на то Ленка — Но ја ти кажем, да немаш право.{S} Воље сам и ја имала као и  
у родило. — Не Саво, то није могуће! та ти се море шалиш! — Даринка је тек жена за тебе.</p> <p 
а.</p> <p>— Гле, гле.— рече Милица — Та ти си боља но многе од нас.</p> <p>— Немој ме хвалити,  
лице му се беше запламтило.</p> <p>— Та ти се море баш љутиш! — рече му доктор зачуђено мерећи  
 и у општинском стану живети.</p> <p>Та ти си твојим ћеретањем већ прешао меру — рече му опет ж 
л’ ти дабоме, ниси ни покушавала, доста ти је кад је само оно преклапало, Милица, уз тебе.</p>  
о противно — рече весело она — Него шта ти велиш, госпођице Шултесова? сањаш ли још о каквом Пе 
је видиш, моје мишљење о љубави, па кад ти још додадем, да је за мене љубавно гориво уз остале  
 Даринка и опет замислила.</p> <p>— Сад ти не умем рећи, али кад будем о томе озбиљније размишљ 
 већма замера, а добра воља не признаје ти се ни од другарица, ни од професорске колегије.</p>  
таш знаћеш и моје мишљење о љубави које ти и онако још од пре дугујем. —</p> <p>„Љубав је као в 
 са осмехом Даринка.</p> <p>— Бадава се ти смејеш; плану сад Ленка — и у твојој души морала је  
 женом пође у општину.</p> <p>— Куда се ти, Коста журиш? — питаше га Милица која се у исти мах  
лицем Ленци у собу.</p> <p>— Куда си се ти опремила? питаше она бацивши поглед на Даринчино пут 
 снови плету у мојој машти од кад си се ти Ленка удала; јер ти ће вас снови зацело највише инте 
ашно погледа Даринку.</p> <p>— Ругај се ти колико хоћеш, али сан је сенка живота, — рече Даринк 
ва што држите очи.</p> <p>— Само што се ти, Даринка, још држиш — к’о Каћ. — Умеша се сад и трећ 
још све покварити...</p> <p> — А зар се ти томе не би противила? — Питао је пламтећим ал’ тужни 
<p>„Тако је“; рекох јој ја „ал’ онда ће ти дете дуже боловати.{S} Кад ракија у соби ври, шкоди  
ара што умеју само језиком радити па ће ти пребацивати и најмању погрешку и недостатак.</p> <p> 
е не купује на вашару.</p> <p>— А не ће ти нико обесити ни колајну за твој сувишан рад — дода ј 
неће прва приближити; шта више често ће ти се учинити, да је она хладна, дурљива и необразована 
 Ленка — и зато ми је и неправо, што ће ти паразитски карактери што им је главна црта лично зад 
 ћеш га имати; па и тај грдни труд биће ти ненаграђен, превиђен и без сваког признања.{S} Људи, 
е краву — рече му рукујући се — а гошће ти зацело још спавају?</p> <p>— Та тек је четир сата —  
ашингтона. „Учите народ!“ — веле додуше ти моји омиљени научењаци — али ја се још врло добро се 
ање спремати. </p> <pb n="20" /> <p>— И ти ћеш баш да легнеш? — запиташе у исти мах две другари 
Г. приправнице III. разреда.</p> <p>— И ти, Милице, баш мислиш, да ћеш на бадњи дан прасе угоји 
 Та девојка баш бега од среће.{S} Ал’ и ти си крива; требала си ми јавити.</p> <p>— Та чисто је 
 није да гладим децу ко неко пудлу; а и ти ћеш видити, како ћеш у школи проћи без телесни казни 
 брини се, ја ћу се већ постарати, да и ти за другом титулом дуго не чекаш. </p> <pb n="34" />  
авих последица утисак оставити.{S} Та и ти си у ствари ако не боље, оно свима нама равна; па ка 
 још о каквом Песталоцију, или ћеш се и ти задовољити с обичним човеком? — И ту несташно поглед 
 да си узео жену са миразом, читао би и ти у кавани.{S} Но ја ти сад не помогох!{S} Ти си знао, 
више појетизирати.{S} Знају оне да си и ти парче дрвена песника и да си речит — упаде му у реч  
 И ја сам тебе чешће поучавала, па си и ти баш из тих предмета боље од мене оцењена.</p> <p>— П 
 луда посла; тиме се тек буниш, а ето и ти и Ленка једва што држите очи.</p> <p>— Само што се т 
 примети Даринка.</p> <p>Ваљда си већ и ти програм створила по коме ћеш осим деце и народ учити 
обе — бранила се она. — А на послетку и ти јој неби могао забранити.</p> <p>— Забранити...{S} З 
вар.{S} А да истину говорим, увидићеш и ти, чим се сетиш оних многих:{S} Немица, Мађарица, Влах 
 ал’ ето и Коста је већ приметио, да би ти била лепша и од Милице, тек да су ти, већ од природе 
ивоту пофалила, па нећу више.{S} Или би ти хтела да због родољубља и мог уверења, да добро ради 
 томе погледу још „цвеће“ туђинац, неби ти се оженио Српкињом ни да му је дукатима заспеш!...</ 
оја ће почети? — питаше Ленка. — Запрви ти, — рече Даринка.</p> <p>— Одакле да почнем? из писам 
 четир сата — рече г. Коста. — Неш кажи ти мени момче, шта још оклеваш?{S} Мени се то одлагање  
еста пограбити; јер ко те пита, имаш ли ти љубави према томе позиву, или те је руководило славо 
Милице искрено — рече за тим — волиш ли ти њега здраво?</p> <p> С Миличина лица нестаде оног не 
.</p> <p>— Готова сам — рече она. — Али ти си твој посао давно напустио, мој говор ниси ни беле 
стре, ал’ таком пријатељу као што си ми ти, тек Даринку желим за жену.{S} Она је много претежни 
оме изузетак; т. ј. да се љутим, што ми ти неверујеш, већ ме се свуда, па баш свуда клониш.</p> 
коше у исти мах обе другарице. — Остани ти Коста.{S} Оно што смо ми радиле и доживиле није тако 
треба — рече му Даринка.</p> <p>— Да си ти Даринка добила место дознала сам из Миличина писма у 
пет жена смејући се — Ко те пита шта си ти закључивао, кад сам ја већ госпођа нотарошевица и у  
стало иде — под купус...</p> <p>Него си ти браца Коста, баш затуцано сумњало! — све једнако те  
и, него напустити тај позив, као што си ти Ленка урадила, или се латити оног правца у настављањ 
 <p>„Којешта!“ осечем се ја. „Него носи ти млада дете у собу па зови доктора; то ће више помоћи 
>— Е, онда се и сам вараш.{S} Посматрај ти и испитуј још данас озбиљно, и онда решавај.{S} Та ј 
а дочекали.</p> <p>— И ми би волеле, ал ти знаш — наше карте...</p> <p>Она уздахну и ућута.{S}  
 и разборите женскиње?</p> <p>То не, ал ти знаш, да ја ни кад ни сам волио хладно и поносито же 
.</p> <pb n="45" /> <p>— Заборавила сам ти рећи, да ме је синоћ молила твоја познаница госпођиц 
а оним „ви“?{S} Ја ко’ бележник шта сам ти могао помоћи?!</p> <p>— Та тако ви неучитељи вазда з 
ну, а друг му настави:</p> <p>— Што сам ти рекао знадеш и из искуства.{S} И мени је Ленка изгле 
кле ниси за Милицу?</p> <p>— Та већ сам ти казао, да је и она ваљана девојка и ако је по моме м 
е у врту код кошница.</p> <p>— Жену сам ти опазио, да у штали музе краву — рече му рукујући се  
ело и чисто као злато.</p> <p>— Обричем ти, да ћу је усрећити; само ако ме не одбије — рече док 
м она, па се засмеја. — Боже мој, чудан ти је човек; све га нешто копка да туђу тајну дозна, и  
е с првим разредом, — питаше Ленка — он ти тек неможе писмена извештаја давати?</p> <p>— Дабоме 
е бриге опростим и загонетку решим, ево ти из мога дневника од речи до речи белешке што сам ја  
ко небојша, бојим се ја бога већма него ти, а бабама твоје феле нека је далеко од мене — „лепа  
упила у школу са већим одушевљењем него ти, па опет вечита борба и незгоде потресле су га већ и 
епавица...{S} Милице, тешко и теби, ако ти нешто очи оболу! ... или се и твоме мужу вечито ћера 
т удала...</p> <p>— Волео би знати како ти, Даринка о љубави мислиш? рече Коста, видећи да се н 
и кисело лице доликовало.</p> <p>— Лако ти је церити се, кад заједно с твојом Милицом имадеш ви 
и околности ученичкој.{S} И за то, нико ти неће замерити, ако се која приповетка или друго што  
није било да си мање ревностна.{S} Нико ти неће добру вољу уважити, него ће се још наћи злуради 
тро и лако протрчао.</p> <p>— Причинило ти се — рече доктор. — Ја нисам ништа чуо.</p> <p>— Чуо 
с иронијом.</p> <pb n="50" /> <p>— Само ти увек тако ради, па ћеш далеко дотерати — примети јет 
— Та немој мислити, да си томе баш само ти узрок.{S} Имала сам ја за тај одсудан корак и других 
т на једну форму...{S} Јер веруј ми, то ти ни Бог ни људи опростити неће!“</p> <p>С тим је оста 
а Богу се молити и разумно живити, и то ти нећу заборавити!“ а очи јој се у сузама засијаше.</p 
по вољи говори; чућеш после од мене што ти још устреба — рече му Даринка.</p> <p>— Да си ти Дар 
о сам јој мало ватреније у те — као што ти велиш — „искрене очи“ али се згрозих од поносите хла 
домаћин — само ми је врло загонетно што ти и уз општинску хвалу до неба не беше задовољна, него 
сли! — викну г. Коста. — Та човече, зар ти је милија лутка и лептир, од благе и разборите женск 
аш! — узвикну чисто Ленка.</p> <p>— Зар ти мислиш да ја никад не долазим у ту врсту искушења, п 
ава, од тако луда сна...</p> <p>— А зар ти ниси никад сањала пријатније сне? — рече г. Коста по 
 машти од кад си се ти Ленка удала; јер ти ће вас снови зацело највише интересовати.</p> <p>Учи 
и онда кад би и душу за тебе дала, опет ти се неће прва приближити; шта више често ће ти се учи 
и Милица је ваљана девојка.{S} Али опет ти морам рећи, да се у Даринци вараш.{S} Ти си најбујни 
43" /> можда пали, Даринчине очи казују ти, да су створене, да трпе, теше и ране лече; а то је  
>Него истине ради морам признати, да су ти извештаји већином благи и пријатељским духом задахну 
би ти била лепша и од Милице, тек да су ти, већ од природе округли образи мало пунији...</p> <p 
амо против; шта више, за твој труд даћу ти и почетак тој приповетци.{S} Он се може датирати још 
дем о томе озбиљније размишљала, казаћу ти — рече она и устаде.</p> <p>— Хајдемо у кућу — приме 
 не чекаш. </p> <pb n="34" /> <p>— Бићу ти јако обвезана! — рече такође у шали Милица — само јо 
уге томе потребне књиге.{S} Читаш ли их ти Милице? — То нам је на селу нужније и од кућарства — 
оли, а не мешај се у мој пос’о!{S} Ви’ш ти ње, мисли да је госпођа, па све зна! ..{S} Тако је р 
а себе самог, кад сам осетио, да си баш ти у томе изузетак; т. ј. да се љутим, што ми ти неверу 
 рече Ленка шаљиво — ал’ за то не мораш ти баш о њему сањати. — Има и других људи!</p> <p>Дарин 
амтеше.</p> <p>— Што буде могуће, велиш ти, но и ја напред знам, да ће све то врло мало бити пр 
опет зато с препоруком свршиле!.</p> <p>Ти си данас раздражена, па боље — дремај! — рече јој Да 
— примети Даринка оштрим гласом.</p> <p>Ти си дакле са својим околностима задовољна? — питаше р 
че па по свршеној молитвици прошапута: „Ти си ме научила Богу се молити и разумно живити, и то  
S} А тај поглед уједно јој и казиваше: „Ти или си крајња искреност или крајња кокета и — ђаво.“ 
у, као што смо чули, већ и с њиме биле „ти“ Ленка је желила, да тако буде, а оне се нису много  
нографисати.</p> <p>— Ако допустите, да тим белешкама независно разполажем, одмах ћу се дати на 
се у исти мах мушко и женско лице, а за тим истрчаше обоје на поље.</p> <p>— Терајте унутра! —  
его да се манем „филозофирања,“ дода за тим смешећи се — на да чујемо шта ће и Даринка рећи; је 
оближњој сенци неко уздахнуо и да је за тим трава јаче зашуштала, баш ко да је неко на другу ст 
Красан човек тај мој Сава — рекла је за тим шаљиво она. — Само данас ми је и сувише сентиментал 
 етикеције“ упознавала; — смејаше се за тим Ленка — а оне знају и без тебе да си ми муж.{S} Сад 
 су ми рекле, драги мој Саво, — рече за тим шаљиво и добре воље господин Коста — да је та прокл 
 <p> — Реци ми Милице искрено — рече за тим — волиш ли ти њега здраво?</p> <p> С Миличина лица  
ета што истога дана на ред долазе, и за тим по својој увиђавности прибиљежити и класификацију у 
ахну Милица па затвори педагогију, и за тим узе психологију и поче шаптати:{S} Психологија је н 
ила сам се амо сасвим сама — настави за тим — Мати и отац не могу се из Д. амо селити а сестре  
е.</p> <p>— Хајдемо у кућу — примети за тим — Милица је зацело већ устала па јој треба честитат 
те најлепшу награду! — а очи јој се при тим речима запламтише — или зар вас баш нимало неусрећу 
сталих врлина и способности.</p> <p>Тек тим путем могуће је мени поред незгода што их учитељи н 
е то, онда је већ и наступила...{S} И с тим седе за гласовир па стаде свирати неку веселу песму 
лтесове — дода враголасто Ленка.{S} И с тим угаси лампу те и оне заспе.</p> </div> <div type="c 
а а жена знаш како о теби мисли.{S} И с тим још јаче порумени и за часак ућута.</p> <p>— Настав 
а се иначе не бих могла ни отети. — И с тим изви своје из његових усијаних руку.</p> <p> — Госп 
— Ти све она стара — примети Милица и с тим уђоше у кућу, где их Ленка и домаћин упознаше и с д 
и Бог ни људи опростити неће!“</p> <p>С тим је оставим и уђем у кућу камо је мати болесно дете  
бична ватра али он и опет уздахну.{S} У тим ватреним очима беше и сада у овом тако потресајућем 
илику, да јој се приближим настави међу тим Коста — Али разуме се да сам пре тога постао са сви 
 посредовања по вољи сврши.</p> <p>Међу тим ја сам погодније створење; јер нисам ни навикнута,  
љно, да и најбоље место добије.{S} Мећу тим ми...</p> <pb n="27" /> <p>— На ствар! — прекиде см 
е покаже тога позива недостојна.</p> <p>Тим начином досад нисам опазила код деце зависти.{S} А  
 се опет прва. — Та мани се луда посла; тиме се тек буниш, а ето и ти и Ленка једва што држите  
у и психологију училе овлаш и на памет; тиме су бар стекле добру класу, а у животу им и онако т 
сваки читалац по своме ћефу замишља.{S} Тиме ће приповетка бити бар и необичнија и интересантни 
а и сувише црно видиш — рече Милица — а тиме чиниш неправду нашем драгом народу.</p> <p>— Можда 
ад је тек стекла искуства па је требала тиме и народу дуже да послужи.</p> <p>— Опет народ! — р 
лазила — смејаху се оне.</p> <p>— Ја се тиме и не хвалим.{S} Но и ви допустићете, да је понавља 
да оцени.</p> <p>Али ја сам задовољна и тиме; јер вазда волим пропустити и десет криваца, него  
ад покушах да сањам на месечини неби ли тиме богињу свога срца умилостивио.{S} Боже мој, ти сам 
е такође у смеју и шали изговорила, али тиме је „на јуриш“ задобила лако запаљиво срце доктора. 
и; знање, што сам га стекла, не могу ми тиме одузети. — Оно ми остаје и уз довољну оцену.</p> < 
ало већ доста утврђено и у реду.</p> <p>Тиме сам дабоме општину задовољила но не своју савест,  
и Милица — само још морам приметити, да титула немора бити баш „госпођа натарошевица“, може она 
ом јој се нуди у место назива учитељице титула госпође натарошовице и натарош још приде...</p>  
 ћу се већ постарати, да и ти за другом титулом дуго не чекаш. </p> <pb n="34" /> <p>— Бићу ти  
ља; то нема никог ни да ми понуди другу титулу, и зато сам ја видите, још госпођица учитељица.< 
ловало је, по свима знацима судећи, од „тифуса“ који је у месту владао.</p> <p>Обоје деце беше  
ерења, да би много сретнији био да нема тих проклетих ферија, или да један пут настану вечито п 
тебе чешће поучавала, па си и ти баш из тих предмета боље од мене оцењена.</p> <p>— Право! — ви 
ног осудити.</p> <p>Тако видите, помоћу тих малених својих помагачица остаје мени више времена  
нутку са резигнацијом насмешила и можда тихо уздахнула; осим тога била је сад још мање код огле 
уњено ћуташе и после неколико тренутака тихо рече:</p> <p> — Примам Вам понуду; и поруменивши п 
то је то некима по вољи...</p> <p>Коста тихо уздахну али мишља да му је дужност, да говору даде 
ази један од двеју главних надзорница и тихо их препитује оне приповетке и молитве, што смо већ 
да и то није без узрока, — настави опет тихо — нисам ја сама на то осуђена; осећају ту неправду 
ођицом Драгом у X. А и Ваше прво питање тицало се Даринке, — ћеретала је она — а то се мени не  
p> <p>— Кад се твој „маневар“ неби мене тицао — рече болним осмејком она — и ја бих тако судила 
, и ако га се ништа нетиче!</p> <p>— Не тиче! — викну у исти мах муж и жена, а прекорни је погл 
ог имендана. — И зато се и нас ништа не тиче.</p> <p>Једнога јутра врло рано дође доктор Гаврил 
мах плану и за оне ствари које их се не тичу.{S} Но уз све то беше опет разборит човек и <pb n= 
у видети имаш ли право — прекиде доктор тишину својим звучним и крупним гласом. — Лако је могућ 
љезница споро иде — прекине на послетку тишину Ленка.</p> <p>— Бар ћемо се дуже разговарати — р 
тна, а сама признајеш, да и тебе штошта тишти — рече ироничким осмејом Милица.</p> <p>— Има при 
је већ на измаку.{S} А г. доктора друго тишти; јер док беше Даринка овде није било ни зле воље. 
тујем; а љубав држим да ће доћи и сама, то јест, ако није љубав оно стање, што сам га осећала к 
азна, за добре стране никаква признања, то је моја судба већ одавно.{S} Но ја се надам, да ће и 
тром.</p> <pb n="49" /> <p>— Не, Коста, то није за моју природу; ја друкчије свађам те ствари.{ 
јно неожењен, а наше познанице неудате, то је свету сасвим обична појава, те и нашим познаницам 
на рече поносито Ленка — а што је више, то се жртвовало можда каквој светијој цељи или је тек у 
лест на једну форму...{S} Јер веруј ми, то ти ни Бог ни људи опростити неће!“</p> <p>С тим је о 
и рече:</p> <pb n="29" /> <p>— Опрости, то је говорила учитељица а жена знаш како о теби мисли. 
огао; а више се мучио но што је уживао, то све показује његово пожртвовање и челичну вољу.{S} Т 
а се сунце на западу родило. — Не Саво, то није могуће! та ти се море шалиш! — Даринка је тек ж 
е у шали, а сад је тек видела погрешку, то јест, моћ, својих непромишљених и изазивајућих речи. 
им веселим смејом.</p> <p>— Тако видиш, то ми се допада! — рече Коста — сад видим да твоја љуба 
 неожењених натароша а боме ни учитеља; то нема никог ни да ми понуди другу титулу, и зато сам  
и ти млада дете у собу па зови доктора; то ће више помоћи него те ваше лудорије.“ па се маших д 
и „баца“ отац а „нина“ или „сека“ мати; то ужива по 3 — 4 стотине плате, а уз то има да настављ 
ктор задовољно насмеши.</p> <p> — Тако; то ми се допада — рече Ленка — а не она натуштеност!{S} 
 посумњаш, да хоће да те задобије...{S} То је, драги мој Саво, по моме схваћању женски понос и  
у добио да се нисам у Ленку заљубио.{S} То ме је, разуме се по себи, доста муке стало, али и оп 
холошку студију — примети она горко.{S} То би и њега довело у неприлику, да размишља.{S} А тада 
ни комлов ни обојке у соби да сушиш.{S} То све шкоди и здравима и болеснику“.</p> <p>„Ју боже,  
 г. докторе? — рече сад весело Ленка. — То нимало не доликује ни Вама ни моме Кости, који је та 
.</p> <p>— Довољну! — узвикну Милица. — То би било грозно!</p> <p>— Грозно или не; ал мени се т 
нужно ни да кажем.</p> <p>— Шта није? — то је баш интересантно прихвати он и остави оловку — Не 
ебне књиге.{S} Читаш ли их ти Милице? — То нам је на селу нужније и од кућарства — дода затим в 
и саме нестати!“ — насмеши се Даринка — То правило драга моја, употребљују тек учитељи и лекари 
се! — рече враголастим осмејом Милица — То је можда тако код друге народности но ми Срби и у то 
 се и научи; а за: нас „олош“, дабоме — то је тешко.</p> <p>И тако незнам из ког плеснивог „при 
 имадеш, и да ти није „плева“ у глави — то су тек могли увидети!</p> <p>— Правда је у гробу! —  
>— Право! — викну Коста и баци оловку — То сам од тебе и очекивао.{S} Но не брини се, ја ћу се  
 речит — упаде му у реч Ленка.</p> <p>— То је за оно „на ствар“ — примети са осмејом Даринка; а 
кну Милица — сад си је добила.</p> <p>— То би могла она и теби рећи — бранила се Ленка, но и оп 
ма апелације — примети Милица.</p> <p>— То и јесте зло — рече Ленка. — И образовани људи слабо  
 класе уводим у свој записник.</p> <p>— То би све добро било кад неби те надзорнице и вице-надз 
испекла — рече шаљиво домаћин.</p> <p>— То не поричем, — дода му жена — али и опет велим, да се 
ла, што се удала? — питаше он.</p> <p>— То не.{S} Али могла је удадбом још причекати — одговори 
еш, да је основана и на месту.</p> <p>— То ће будућност и народ пресудити.</p> <p>— Јест, — дод 
ј се смејаху, а муж само рече:</p> <p>— То нисам хтео да кажем.</p> <p>— Наравно да ниси, али м 
што пре да и друге чујемо.</p> <p>— Ал’ то је баш важно било.{S} Иначе су могле помислити, да с 
да кажем како смо се познали и узели, а то се по себи разуме, те није нужно ни да кажем.</p> <p 
 — Душан Т. је бележник у моме месту, а то је за учитељицу и сувише добра — партија...{S} Друга 
то сам га за то време о школи стекла; а то ћете и ви мени обрећи. — Примате ли?</p> <p>— Примам 
а десет година чини баш 200 форината; а то је много за учитељицу која има за живота своју „мини 
труд тек кад би моје ученице одрасле; а то је и сувиши дуг рок и за мене, а још више за свет ко 
 створене, да трпе, теше и ране лече; а то је брате, својство што ствара најсретније бракове.</ 
и среће па има сведоџбу с препоруком; а то је довољно, да и најбоље место добије.{S} Мећу тим м 
жне. —</p> <p>— Ал’ ја би их штампао; а то вам већ неби било право?</p> <p>— Боже сачувај!{S} М 
ицало се Даринке, — ћеретала је она — а то се мени не свиди, па баш завидим Даринчиној срећи... 
јски прутом по врх прстију „одалами;“ а то је и онако у свези са тезом из педагогије о нези чул 
Нестане ли тога горива у љубљених особа то нам га не могу више ни пружати и онда и наша љубав м 
од њих јача од родољубља...</p> <p>— Да то Даринка или Милица говори, — примети шаљиво г. Коста 
 крозањ.</p> <p>У почетку сам мислио да то чиним из радозналости и несташлука, но кад Ленка о ф 
ше, да би ваздух могао чистији бити, за то се још боље обазрем по соби, и заиста, опазим за пећ 
хтео сам да поправим своју погрешку, за то се више не хтедох шалити, него најозбиљније тражих п 
оли, што’ но веле, „тек од жеље“.{S} За то да кол’ко толико себи и деци олакшам, а да уз то не  
ерене тек из „борбе за опстанак“.{S} За то сам се од срца смејала и штудирала мимику баба Марин 
 да примам награде за своја дела.{S} За то се и не обазирем на мњење своје околине, већ радим т 
и <pb n="44" /> крајна добричина.{S} За то га сад смеј пријатеља одмах сети, да нема права срди 
, да многе мисли праве главобољу.{S} За то буди од сад паметнија, па се мани тог лудог посла... 
има читала — смејаше се опет Ленка — за то би баш волела знати, колко њих је у ту љубав веровал 
ро, добро, — рече Ленка шаљиво — ал’ за то не мораш ти баш о њему сањати. — Има и других људи!< 
раду у школи, и о мишљењу што сам га за то време о школи стекла; а то ћете и ви мени обрећи. —  
ве док сама не увиди и не призна, да за то још није дорасла или док се не покаже тога позива не 
еч — ти вређаш.</p> <p>Зна она да је за то и сувише волим — рече Ленка погледавши другарицу; па 
 копа јаму своме но — туђину...{S} И за то је и она на ту „стрелу“ највише важности полагала и  
е и растрзане на хиљаду страна.{S} И за то се и не држим наставна плана и прописаних правила ка 
 моме знању и способности рећи.{S} И за то сам видиш, тако радила.</p> <p>— Па тако ради и већи 
собности и околности ученичкој.{S} И за то, нико ти неће замерити, ако се која приповетка или д 
ивно од оне за коју ме свет сматра и за то је видите то повредило мој женски понос па сам морал 
а је хтела утрвеном стазом да ходи и за то је дошла к мени.{S} А да ће ми заиста доћи, ако само 
ћује средство — рече смејући се он и за то је у овоме месту од то доба учитељица и у мени изгуб 
ако.{S} Труда ме је доста стало, али за то и беше испит, по новијем учитељском изразу — сјајан. 
Заповрће ме сваки час, па шта ће нам за то оставити? — Ту отрцану кућицу, а тричава учитељичка  
еме допусти и кад код је одређен час за то; само што се не задржавам при њима тако дуго као год 
 двосмислено насмешити.{S} Но и опет за то, ја хоћу да се надам; јер и онако је нада хришћанска 
 изгубила бранитеља, но као у замену за то добила је већ идућих ферија госпођица Ленка писмо, у 
> <p>— И на то сам помишљала, те баш за то сваке недеље мењам те своје надзиратељице, па како ј 
 или крајња кокета и — ђаво.“</p> <p>За то још већма порумени и за часак обори очи, те збуњено  
p>Незнам ко би уз толике неприлике и иа то воље имао?! — умеша се и Ленка.</p> <p>Онај ко суди  
ј није ништа свето, него је већ ишла на то да ономе пружи руку где ће моћи узурније живети и лу 
 — настави опет тихо — нисам ја сама на то осуђена; осећају ту неправду и друге мени равне сест 
.</p> <p>— Лепо је тешиш! — осече се на то Милица.</p> <p>— А што да ме теши?{S} За малу погреш 
 и те ситнице замерале; — смејаше се на то Коста — а ти знаш, да је обичај већине људи тек онда 
днија са Миличином.</p> <p>Доктор се на то беше озбиљно замислио а г. Коста приђе својим кошниц 
чун без бирташа“.{S} А ко зна шта ће на то мој и твој баба рећи.{S} Они могу још све покварити. 
 људи!</p> <p>— Промислићу се — рече на то поруменивши доктор — само напред кажем, да се не над 
p> <p>— Само да добро прођемо — рече на то Милица.</p> <p>— Та пасти тек нећемо! примети Даринк 
ити може — примети Ленка.</p> <p>— И на то сам помишљала, те баш за то сваке недеље мењам те св 
ече:</p> <pb n="47" /> <p> — Морам и на то да пристанем; стисли сте ми руке тако, да се иначе н 
 добра — партија...{S} Другарице јој на то прснуше у смеј!</p> <p>— Та шта се церекате?{S} Хоћу 
— Ено већ бије девет.</p> <p>Домаћин на то поче:</p> <p>— Кад сам на послетку увидио, да не вре 
мала воље на учитељски позив — плану на то Ленка — Но ја ти кажем, да немаш право.{S} Воље сам  
 вазда тек теорија и фраза.</p> <p>— Та то ме баш и љути.</p> <p>— Свет се не може једним рамен 
њих је у ту љубав веровало?</p> <p>— Та то и јесте малер нас мушких, што је проклети скептициза 
а престаће чим ње нестане.“</p> <p>— Та то је судба свију учитељица! — викну скоро Милица.</p>  
о што си била у заводу.</p> <p>— Па шта то чини, само кад сам здрава — рече Даринка насмешив се 
адноће што у тај мах из њих суну.{S} Од то доба вечито избегава мој поглед; тек неки дан добио  
м своју поуку у здравственом погледу од то доба тек на саму школу ограничила опет штудирам „кућ 
ејући се он и за то је у овоме месту од то доба учитељица и у мени изгубила бранитеља, но као у 
елиш ти, но и ја напред знам, да ће све то врло мало бити према труду, што ћеш га имати; па и т 
ствари које их се не тичу.{S} Но уз све то беше опет разборит човек и <pb n="44" /> крајна добр 
оји дан зацело излећи.</p> <p>Но уз све то мени се чињаше, да би ваздух могао чистији бити, за  
 је поводом тога н њој учињена, била је то: што се у том тренутку са резигнацијом насмешила и м 
ке своје штете и оставити.{S} Сасвим је то друкчије код мушких учитеља; они сироти и ако касниј 
ла кад ми је рекао да ме воли, а ако је то, онда је већ и наступила...{S} И с тим седе за гласо 
а ћу учитељовати, и размишљати, како је то „благодатно“ стање, кад се најпре мора десет табака  
у осуђене да више размишљају, но што је то некима по вољи...</p> <p>Коста тихо уздахну али мишљ 
ам и учинила.</p> <p>— Боже мој, зар је то баш тако неопростив грех био! — примети Ленка. — Тре 
е! — рече он потресеним гласом — зар је то одговор?</p> <p> Она му погледа у очи па и сама задр 
и од особе коју љубимо.{S} Код неких је то гориво бело лице, вити стас, бисер-зуби, чарне очи,  
сетљивије жице била дирнута.{S} Та није то првина, да сам морала увидети, да више вредим, него  
комислености и саможивља.{S} Или ако не то, онда јој је срце покварено па јој није ништа свето, 
 мало млађа и мало лепша.{S} Или ако не то, оно бих бар морала имати мало хладније срце и скуче 
аним ја — рече он слежући рамени — Мене то ни тада није љутило.</p> <p>Шта више ако ћу да будем 
 ваљане чланове човечанствена.{S} Да се то постигне треба за село сасвим засебан наставни план, 
мени момче, шта још оклеваш?{S} Мени се то одлагање не свиди; оне ће сутра прексутра већ дома,  
а коју ме свет сматра и за то је видите то повредило мој женски понос па сам морала чинити оно, 
ако је у свакој скамији по шесторо деце то у шестонедељном току времена свака ученица једанпут  
оказала својим родитељима; а овима беше то место и милије, те тако пре неколико месеца постадос 
 појава, те и нашим познаницама не беше то необично — у самој ствари дабоме да је друкчије стој 
а „женка“ нехтеде забавити.{S} Шта више то ме је баш растужило.{S} По томе сам видила, каквим о 
и онако је нада хришћанска врлина, а уз то и потреба без које је тешко живети...</p> <p>С поздр 
 видео да је на њој проста хаљина, а уз то баш ни једне пантљичице...{S} Но он се и сувише љути 
; то ужива по 3 — 4 стотине плате, а уз то има да наставља по 6 разреда и 100 — 200 деце (разум 
о таки човек; да се неможе трпети, а уз то беше он и ваљан и уважен, па је морала према њему на 
ањем и дало оцену лошију од знања; а уз то и затуцана села са минимум платом.</p> <p>— Па зар н 
е ума и оплемењавање срца дечијег; а уз то треба да им улије у њихову главицу и сва знања, која 
 Али од два зла треба бирати мање; а уз то је кошуља свагда ближа од хаљине.</p> <p>— Лепа логи 
емењавати, рђаве навике одвикавати а уз то и из знања ваљан успех показати могла.</p> <p>И тако 
ба бирати мање.{S} Па кад је тако (а уз то смо својим успехом и радом незадовољни,) не треба се 
’ко толико себи и деци олакшам, а да уз то не буде механизма и у оним предметима где се баш не  
и разреда и преко стотине деце, која уз то редовно школу полазе тек од новембера до половине ма 
ни је Ленка изгледала хладна и горда, и то баш онда, кад ме је можда најжешће волела —- а Дарин 
head>VI.</head> <p>Школске су ферије, и то на две године касније од оног разговора наших познан 
чила Богу се молити и разумно живити, и то ти нећу заборавити!“ а очи јој се у сузама засијаше. 
морам рећи, да сам се баш онда љутио, и то баш на себе самог, кад сам осетио, да си баш ти у то 
енка још дода:</p> <pb n="30" /> <p>— И то је довољан разлог, да и теби Коста, баш ни једна ниј 
арљивији бити и према школи.</p> <p>— И то морам одобрити — заврши Даринка и поглед јој паде на 
и да се већина и глађу бори.</p> <p>— И то је истина — примети Ленка — али и опет могао би марљ 
удила ћерчица те тепаше: „мама, мама“ и то јој не даде да даље размишља.</p> <p>У том дође и г. 
о награђивања и укора само је моје, а и то вазда чиним у договору целе школе а никако се не држ 
ак загледа у даљину.</p> <p>Дабоме да и то није без узрока, — настави опет тихо — нисам ја сама 
етљивим туђинкама.{S} Али она воли да и то о њој помислиш, но да можда посумњаш, да хоће да те  
..</p> <p>Ако ли је љубав слаба, онда и то гориво не претвара у пепео, већ у место њега остаје  
>Баба Наста ми је до душе приповедала и то: да су г. натарош често на своме прозору од кад су г 
вати, она згара оно што имаде, па кад и то изгори остаје пепео који временом ветар разнесе...</ 
ац, правац, — понови Ленка — можда је и то; ал тај није за мене и за моје проклете околности.</ 
ности и енергије.{S} Па добро нека је и то! — нећу да се браним — Али главни је узрок, што ја н 
ше се Милица — А на послетку, боље је и то него да размишљаш о метафизици — твојој проклетој уч 
затим више као за себе.</p> <p>Још ми и то треба! — насмеја се Милица. — Не свиди ми се „лекциј 
p> <p>— Неко време ћутаху сад све три и то, Даринка и Милица гледећи кроз прозор виноградима за 
омаћин, Ленкин муж, још из ходника; али то је кочијаш тек с празни коли учинио, а Даринка и Мил 
чина да се с њоме ближе упознам.{S} Али то баш беше чвор.{S} У кућу јој нисам могао долазити, ј 
и многозначећи поглед на доктора. — Али то не иде; данас се баш морате и с нашим друштвом задов 
 незгоде што су је оне већ навеле, боли то и мене као и њих, али ја знадем, да се долази до цељ 
начајно свога мужа.</p> <p>— Није ми ни то противно — рече весело она — Него шта ти велиш, госп 
 повољног средства.</p> <p>— Па како си то урадила? — питаше г. Коста.</p> <p>— Знате да код на 
а још је рано, — рече она не приметивши то.</p> <p>— Ти се додуше никад не журиш, нити се брине 
 новога дара природе; јер знаде, да јој то неће срамоте нанети.{S} Сва промена што је поводом т 
е и дволичност у животу пратиле, па јој то неповерење није замерити — примети г. Коста. — Али а 
 она наглашујућим тоном.</p> <p>— Нисам то хтела да речем.</p> <p>— Него?</p> <p>— Хтела сам ка 
нтно прихвати он и остави оловку — Него то ћу им ја приповедати.{S} Ти ћеш можда што слагати.</ 
 опет враголасто погледа.</p> <p>— Како то? — питаше збуњено он.</p> <p>— Та ето и Коста оде од 
љубави од ње желио будеш.</p> <p>— Како то?</p> <p>Ето тако — рече Коста. — Она је добра срца а 
и — примети г. Коста. — Али ако је само то, онда брате, покушај; јер веруј, њој је тек светска  
твари дабоме да је друкчије стојало, но то је тајна господина Косте, његове жене и младога докт 
ала са мном њеној тетци.</p> <p>— Нашто то? — питаше г. Коста.</p> <p>— Морала сам ма куда одав 
се да нам нећете замерити.{S} Било је у то доба тако блато, да вас ни десет коња преко овог рит 
>— Љути се што је Даринка отишла а њему то није казала.</p> <p>— До душе и није лепо домаћину с 
кад им у лице загледамо, видићемо да су то наше познанице, Даринка, Милица и Ленка.{S} И оне су 
 су вам сад прве мисли: за кога? но баш то остављам да погађате; јер колико се сећам обе сте во 
 узгредне ситнице.</p> <pb n="39" /> <p>То би све добро било, да није светске критике; — рече Л 
 рушити оно што је њу — убило...</p> <p>То су, видиш, речи, у које ни сам хтео веровати и које  
на? — питаше радознало г. Коста.</p> <p>То баш не могу рећи.{S} И ја патим са незгоде што су је 
је и сама постала учитељица у С.</p> <p>То ми је дало повода, да се слатко насмејем, јер, ко шт 
, од благе и разборите женскиње?</p> <p>То не, ал ти знаш, да ја ни кад ни сам волио хладно и п 
p> <p>С поздравом ваша Даринка.“</p> <p>То је писмо што га је Даринка као одговор Кости и Ленци 
чно ватром — злобе и мржње... —“</p> <p>То је видиш, моје мишљење о љубави, па кад ти још додад 
ти? — смејаше се она.</p> <p>— Шта је с тобом Ленка — питаше зачуђено Милица — ти пре ниси тако 
 сам тако нешто приметила, од кад сам с тобом — примети Ленка. — Теби се све већма замера, а до 
ош девојка опет се нимало није ужаснула тог новога дара природе; јер знаде, да јој то неће срам 
За то буди од сад паметнија, па се мани тог лудог посла...</p> <p>— Само кад би се могло — прим 
ар у нечем користити.</p> <p>— Али камо тог правца? прекиде је у речи Милица. — Није доста тек  
ченом селу лошије оцењена будем?{S} Не, тога више неће бити!{S} Кад би ја тако радила видео би  
> <p>И тако је на моје заузимање добила тога пута сву тромесечну плату; а што је касније опет н 
а ме је вазда мучила, да сам недостојна тога позива кад га не вршим по своме уверењу.{S} И зато 
 да ме и образовани људи хвале; а усљед тога осећања постадох и незадовољна.</p> <p>— Гле, гле. 
е у осмеј — Али толико могу рећи, да од тога доба никад не сањам.{S} Чим хоће да ме снађе та бе 
сувише сентименталан но ја ћу га већ од тога одучити...</p> <p> Ленка је испитујући погледа.</p 
 требало.{S} Ја сам покушавала да их од тога одвикнем; но тада ми опет долажаху сувише доцне, п 
о још није дорасла или док се не покаже тога позива недостојна.</p> <p>Тим начином досад нисам  
ва извештаја одбијена, а срамоту што је тога пута та мала варалица морала осетити, може појмити 
ембера до половине марта, а пре и после тога видим их у школи, што’ но веле, „тек од жеље“.{S}  
село и са сватови свршује.</p> <p>После тога ћереташе још мало и на послетку одоше спавати.</p> 
ина потврди или одбије.</p> <p>За време тога учитељевања само су два извештаја одбијена, а срам 
 би волеле чути и оно, што је Коста пре тога хтео да рече.</p> <p>Ленка се на ту примедбу трже  
ђу тим Коста — Али разуме се да сам пре тога постао са свим озбиљан човек.{S} На прозору није м 
 ваљда ћемо и остало накрпити; само пре тога морамо видети и дочекати и свршетак које је увек н 
Ја кад сам у школу ступила хтела сам се тога држати.{S} Али на брзо сам увидела, да је за тај о 
C8"> <head>VIII.</head> <p>Доцне у вече тога дана дошла је тек Даринка.</p> <p>Коста беше својо 
рава; а само ради тога не искључујем из тога реда ни иначе најслабију или најгору све док сама  
 баш не сме трпити, прихватила сам се и тога иначе мени не повољног средства.</p> <p>— Па како  
а бабе и стрпљивих кредитора, било би и тога.{S} С вашим форинтачама и петицама, што ми их к’о  
ут своју скамију надзирава; а само ради тога не искључујем из тога реда ни иначе најслабију или 
о ћератање досади...)</p> <p>Нестане ли тога горива у љубљених особа то нам га не могу више ни  
 и да сам на неком гробљу.{S} У средини тога гробља лежи и један гроб са обичним дрвеним крстом 
Мален стан њен је чист и пријатан, осим тога, пуна јој је школа живахне и веселе дечице, која ј 
 насмешила и можда тихо уздахнула; осим тога била је сад још мање код огледала а све више у шко 
ћи се у оно, у што ниси позват!{S} Осим тога научила сам од ње да и са ревношћу и доброчинством 
пријатељству доста сам уверена.{S} Осим тога јуче сам видела, да ме Коста прилично и познаје.{S 
не баш лепе али и опет угледне.{S} Осим тога, био је још испре најбољи домаћинов пријатељ па и  
 долази до цељи и споро ходећи.{S} Осим тога — рече смешећи се — нисам никад ни била „чедо срећ 
ност може бити собом задовољан.{S} Осим тога, сви знамо да од два зла треба бирати мање.{S} Па  
ара за људе а не људи за закон.{S} Осим тога, и сама знадеш, да сваку наставу треба прилагодити 
ог ритског блата неби превукло.{S} Осим тога, ја вас нисам познавао, а она или беше сувише срет 
 баш што смо људи, себични смо.{S} Осим тога, ја сам једанпут у животу пофалила, па нећу више.{ 
 — рече г. Коста скоро зловољно. — Осим тога њу свет по заслузи и оцењује, па јој је лако ћерет 
 одма од почетка да је даровита; а осим тога, ваљда је умела да провиди и свој положај, па узел 
 Коста не био пореклом мештанин; а осим тога био је и сироче без икакве ближе својте.</p> <p>Та 
тране не беше позивима краја.{S} А осим тога, сад су се већ сматрали као сродници, па је и мала 
грдном дуњом.</p> <pb n="38" /> <p>Осим тога били су и прозори засути песком скоро до половине  
то сам и сувише поносита...</p> <p>Осим тога — настави — овде сам имала и других разлога.{S} Пр 
чној и — слабој женскињи...</p> <p>Осим тога морате ми ову моју слободу већ и с тога опростити, 
у љубав све до сад одржало.</p> <p>Осим тога онај осећај и не беше љубав, него тек <hi>почетак< 
е нанети.{S} Сва промена што је поводом тога н њој учињена, била је то: што се у том тренутку с 
истан члан човечанства није ни достојан тога, позива и нека се стиди што не уме да чита у срцу  
о ћеретати, а Даринци дабоме да није до тога:{S} Сам велиш, да много мисли, а ко премишља мора  
енс на скроб? онда, кад се већ ретко ко тога сећа.{S} Тако исто падне на мене коцка, да говорим 
 неким топлим губером (ћилимом) а преко тога грдном дуњом.</p> <pb n="38" /> <p>Осим тога били  
чи за тренутак и крадимице гледале... с тога је он поново и нехотице уздахнуо кад га је после н 
ј уздах приметила те се ману шале.{S} С тога се доктор који и сувише љубљаше пламене погледе и  
и опет долажаху сувише доцне, па које с тога, које из напред реченог <pb n="40" /> узрока, наре 
вљати кад је време да у школу дођу, и с тога су деца вазда раније у школи но што би требало.{S} 
тога морате ми ову моју слободу већ и с тога опростити, што сам данас и ја весела, а весељу зна 
бити где треба да поштује...</p> <p>И с тога — каже — већина жена постаје лутком или кокетом па 
а према учитељству и школи.{S} Но баш с тога и оставих тај позив, те сад нисам више учитељица.< 
да нешто у срце текну при веселом звуку тога смеја те управи ватрен поглед на весело девојче.</ 
шој вољи свршити“.</p> <pb n="51" /> <p>Тога вечера још написала је као одговор Кости и Ленци п 
пкиња ни жена, него тек — лутка...{S} А тој: сретан пут! — и онако неће усрећити ни себе ни дру 
та више, за твој труд даћу ти и почетак тој приповетци.{S} Он се може датирати још од дана наше 
мији по шесторо деце то у шестонедељном току времена свака ученица једанпут своју скамију надзи 
баба Марина! ...</p> <p>Незнам ко би уз толике неприлике и иа то воље имао?! — умеша се и Ленка 
л’ и баба Мару познаје цело село већ од толико година, па ми није ни брига ни од десет доктора  
 мило погледа своју вереницу у којој је толико простодушности и веселе безазлености.</p> <p>Кад 
еле поклонио.{S} Он вели, млеко ме неће толико коштати, да могу одрасну краву купити, а времено 
и јој израз на лицу пређе у осмеј — Али толико могу рећи, да од тога доба никад не сањам.{S} Чи 
веле, „тек од жеље“.{S} За то да кол’ко толико себи и деци олакшам, а да уз то не буде механизм 
ти иронично Ленка — Српкиње се још нису толико еманциповале, да је хуманизам и свест и код њих  
ог исказа тек сваке суботе по подне.{S} Том приликом похвалим ја вредне а лење пооштрим и све к 
, који њу љубе и више — ништа.</p> <p>И том пресудом оцењена је Миличина природа, и свију њој п 
ови су друге врсте, — а да и ја сањам о том сте уверене.{S} Па кад сте већ за шалу расположене, 
 — насмеја се Милица.</p> <p>— Шта си с том бабом имала? — питаше радознало муж и жена.</p> <p> 
ога н њој учињена, била је то: што се у том тренутку са резигнацијом насмешила и можда тихо узд 
и оног правца у настављању, који ће и у том незгодном стању, бар у нечем користити.</p> <p>— Ал 
д сам на послетку увидио, да не вреди у том случају ни на себе љутити се, јер човек бива све за 
равна, па погледај њену оцену!</p> <p>У том звонце зазвони и вратар викну имена оних станица, у 
е“ — и ту се иронички засмеја.</p> <p>У том стигоше и до прве станице, где уђе нека госпа са дв 
 јој не даде да даље размишља.</p> <p>У том дође и г. Коста.</p> <p>— Јел’ устала Даринка? — бе 
а јој такође пружи своју руку.</p> <p>У том стигоше до једне веће станице.{S} Ту уђе и више пут 
а сву досадашњу неправду; а сузе што их том приликом рони по нека мајка, деда или меког срца ба 
 неуредно примала, неможе мене кривити; томе је тек узрок немар општине и Срба према школи.{S}  
уд и вољу и народу мало привређујем.{S} Томе, дабоме нисам ја крива, већ околности и немар наше 
јер ко те пита, имаш ли ти љубави према томе позиву, или те је руководило славољубље и — мода.< 
ћу да очајавам; уверена сам, да неће на томе остати, нашу праву вредност оцениће тек народ.</p> 
ам „кућевни лекар од Н. сремца“ и друге томе потребне књиге.{S} Читаш ли их ти Милице? — То нам 
 не треба бити сувише осетљив.{S} Има и томе основана узрока; сви знамо да је наш народ сувише  
, бисер-зуби, чарне очи, румен-образи и томе подобне ствари, а код неких је опет разборитост, и 
то често и мушки механично изричу, неки томе сличан израз...</p> <p>Ленка и Милица прснуше у см 
не свога учитељовања у своју школу неки томе сличан начин.{S} Упала сам у школу са четири разре 
позив?</p> <p>— Та немој мислити, да си томе баш само ти узрок.{S} Имала сам ја за тај одсудан  
 све покварити...</p> <p> — А зар се ти томе не би противила? — Питао је пламтећим ал’ тужним п 
а бих, кад би порицала.</p> <p>Па шта о томе велиш? — питаше је у исти мах муж и жена.</p> <p>— 
>— Сад ти не умем рећи, али кад будем о томе озбиљније размишљала, казаћу ти — рече она и устад 
д ње опростим.</p> <p>Путем сам много о томе размишљала; па и ако сам своју поуку у здравствено 
 Шта више то ме је баш растужило.{S} По томе сам видила, каквим осећајима прима ме околина с ко 
мислише. </p> <p>— Знате шта! — рече по томе Даринка — ми ћемо све три временом бити учитељице. 
ење, да ми је рад примерен потреби и по томе и користан.</p> <p>— Кад те човек чује, могао би п 
Добро кажеш; јер да си већ сутра дан по томе одушевљењу само десетицу повишице искала. — зацело 
слиш, па ћеш наћи, да је код нас Срба у томе погледу још „цвеће“ туђинац, неби ти се оженио Срп 
 као и свака од вас, него је погрешка у томе, што сам ја обичан човек; а као такав хоћу и да уж 
задовољно своју дужност вршити.{S} Та у томе и јесу по народ боље учитељице но учитељи.{S} Јер  
да је приволим да зове лекара, но кад у томе нисам успела, препоручила сам јој неколико кућевни 
его?</p> <p>— Хтела сам казати, да се у томе добу и о љубави озбиљније размишља.</p> <p>— Разум 
ако код друге народности но ми Срби и у томе смо напреднији.{S} Наша интелигентна браћа само се 
е самог, кад сам осетио, да си баш ти у томе изузетак; т. ј. да се љутим, што ми ти неверујеш,  
кој од нас — понови дремљиво ал’ јетким тоном Ленка — Питај само Анђу и Душанију, па ћеш видети 
p>— Мани се детињарије! — рече озбиљним тоном Даринка — И мени је дабоме тешко, што нисам боље  
 и Ленци и Милици дода она наглашујућим тоном.</p> <p>— Нисам то хтела да речем.</p> <p>— Него? 
своје собе.</p> <p>— На посао — рече он тоном којим се с гостима не разговара.</p> <p>— Та још  
чити; цича зима, а ви сте узеле дете из топле постеље и још топлије собе, па га тако у кошуљици 
и сте узеле дете из топле постеље и још топлије собе, па га тако у кошуљици овде мучите!“ љутил 
>Обоје деце беше покривено најпре неким топлим губером (ћилимом) а преко тога грдном дуњом.</p> 
ри она, па се и опет удуби у посматрање торња.</p> <p>— Јеси ли га се сита нагледала? шану јој  
овор узе други правац.</p> <p>— Ено врх торња у моме месту! — викну у једанпут Ленка — а још ма 
ми девојачки углед и карактер и у очима торокљива света остане онакав какав је у истини.{S} Зна 
, гледам, гледам, па опет, баш — обичан тороњ.</p> <p>Она се трже и мило је погледа. — Овде ћу, 
ца — Баш кад сам штудирала о планетама, трабантима, фиксама и кометама добила сам н. пр. питање 
жњој сенци неко уздахнуо и да је за тим трава јаче зашуштала, баш ко да је неко на другу страну 
р само ћуташе и шараше својим штапом по трави.</p> <p>— Нећу брате да те учим — рече даље г. Ко 
ов последоватељ а Даринка би прва пошла трагом госпођице Шултесове — дода враголасто Ленка.{S}  
себе тражите изузетка?</p> <p>— А ко га тражи? — осече се Ленка — ја се само љутим, што није об 
Нећу никога да вређам; али учитељ, који тражи друге награде и хвале, осим уверења, да је корист 
друкчије, кад јасно види, да већина нас тражи тек новац, спољашњу лепоту и углађено понашање.</ 
 <hi>довољно</hi> онога горива, које ја тражим и које би моју љубав све до сад одржало.</p> <p> 
грешке своје радо ћу чути, а хвале и не тражим — рече озбиљно Даринка — за мене је довољна нагр 
 мушки вечито правимо важни те желимо и тражимо од женскиње озбиљност, разборитост и здраво миш 
а.{S} И он мишља: „Луда би био, кад бих тражио више.{S} Ова ме воли, а како она друга осећа — п 
ша сваке наставе, па што онда и за себе тражите изузетка?</p> <p>— А ко га тражи? — осече се Ле 
педагогије — на самрти вели: „А ви децо тражите среће и задовољства у спокојном кругу породично 
ре угледамо, него треба оштрим погледом тражити главне препреке, што нам напретку сметају, па и 
амо долази!{S} Не Ленка, за опште добро тражићу и милостињу, али за себе — никад...{S} Зато сам 
ише не хтедох шалити, него најозбиљније тражих прилике и начина да се с њоме ближе упознам.{S}  
а се сећа да јој „господство“ неће дуго трајати, а зна да је и сама погрешива па несме ни своју 
. ј. вечите љубави и љубави што за мало траје.{S} Трајна је љубав она што јој је гориво душевна 
е љубави и љубави што за мало траје.{S} Трајна је љубав она што јој је гориво душевна врлина, а 
т и друге душевне врлине. (И зато и има трајне т. ј. вечите љубави и љубави што за мало траје.{ 
 <p>Болесно дете лежало је сад на неком траљавом кревецу близу пећи уз своју успавану сестрицу; 
ер је већ вереница г. доктора, нагло се тргао и место честитке само рече: — Знао сам да ћеш га  
них и изазивајућих речи.{S} Но и ако се тргла опет се није покајала; та доктор није био таки чо 
свађам те ствари.{S} Брак код мене није трговина, и ако сам хладна и неосетљива женскиња...</p> 
веће среће, од учитељичке кад се и опет тргох, на место гробља уђох у једну кућицу. — На постељ 
 тек учитељица остати.{S} Но у исти мах тргох се из свога заноса, те ми се учини, да смо са два 
рече Даринка па протре очи —- Ал’ нека, треба и ја да запамтим кад сам полагала учитељски испит 
ног новчића мираза поженише.{S} Заиста, треба само да се добро размислиш, па ћеш наћи, да је ко 
а се после још неби хтеле удати...{S} А треба да знају, да има мушких који умеју и новац прегор 
. — Од поштовања до љубави, каже се, да треба тек један корак, али мени се чини, браца Коста, д 
 Даринка. — А тај правац чини ми се, да треба према потреби своје околине сваки учитељ сам себи 
дајући викну:</p> <p>— Тако! — Дакле ја треба целога века да друге извињујем и да се борим за о 
.{S} Осим тога, сви знамо да од два зла треба бирати мање.{S} Па кад је тако (а уз то смо своји 
</p> <p>— Не поричем.{S} Али од два зла треба бирати мање; а уз то је кошуља свагда ближа од ха 
адаћа сваког савесног и ваљаног учитеља треба да је развијање ума и оплемењавање срца дечијег;  
; а оне главице нису тако женијалне, па треба више стрпљења и разлагања.</p> <p>— Шта неће огор 
збиљност па и не почиње онде љубити где треба да поштује...</p> <p>И с тога — каже — већина жен 
својим успехом и радом незадовољни,) не треба се вајкати, него напустити тај позив, као што си  
 сваки учитељ сам себи да створи.{S} Не треба да се ограничимо на она правила и упутства, што с 
 ужива у клеветању туђих дела, па се не треба на њега освртати; а предпостављена власт мора тај 
лиш! — насмеја се Даринка — али и ту не треба бити сувише осетљив.{S} Има и томе основана узрок 
ове човечанствена.{S} Да се то постигне треба за село сасвим засебан наставни план, и што је гл 
вим достојно врше; а за достојно вршење треба опет и сувише самопрегоревања.</p> <p>— Баш ко да 
им — Милица је зацело већ устала па јој треба честитати...</p> <p>Сутра дан отпутоваше дома обе 
 добру класу, а у животу им и онако тек треба метод, по коме се можда такође без размишљања и м 
девојке бити попадије ни помодуше да им треба учитељка а намирисала сам ја, да баш ни поповима  
нити да се само на узоре угледамо, него треба оштрим погледом тражити главне препреке, што нам  
утила сам се без нужде ја.</p> <p>„Тако треба, рано моја,“ поучи ме једна баба, на којој се вид 
; али преко трња и води пут срећи, само треба воље и истрајности.</p> <p>— Тако је — рече шаљив 
ма и оплемењавање срца дечијег; а уз то треба да им улије у њихову главицу и сва знања, која су 
им више као за себе.</p> <p>Још ми и то треба! — насмеја се Милица. — Не свиди ми се „лекција“  
азлога и покретача — настави жена — Јер треба да знадеш, да главна задаћа сваког савесног и ваљ 
 <p>„Кад ћу вез довршити; кад сваки час треба воде!{S} Па и та мати незнам шта је мислила, кад  
ла у шали.</p> <p>— Кол’ко нам за живот треба одговори озбиљно ал’ узрујаним гласом муж — кадри 
м тога, и сама знадеш, да сваку наставу треба прилагодити способности и околности ученичкој.{S} 
епреке, што нам напретку сметају, па их треба отклонити, ма и оним средствима, које људи не хва 
аш бега од среће.{S} Ал’ и ти си крива; требала си ми јавити.</p> <p>— Та чисто је одлетела из  
неопростив грех био! — примети Ленка. — Требала си остати па би видела да би се он за тебе реши 
, — рече скоро строгим гласом Даринка — Требала си делати по своме уверењу, а не освртати се не 
 школи сад је тек стекла искуства па је требала тиме и народу дуже да послужи.</p> <p>— Опет на 
иља, погодишња ћерчица г. Косте и Ленке требала тетке да позна.</p> <p>Већ је три недеље, од ка 
т оде у кујну; јер је била недеља па је требало мало више посла око ручка положити.</p> <p> За  
 груди.</p> <pb n="31" /> <p>— Е ово би требало да је завршетак вашој приповеци — насмеја се Да 
 су деца вазда раније у школи но што би требало.{S} Ја сам покушавала да их од тога одвикнем; н 
Сам си крив био — упаде му у реч она. — Требао си имати на уму, да сам ја осим усамљене девојке 
задржао? — питаше га опет она.</p> <p>— Требао сам раније доћи, да видим како се пренемажеш и к 
утње којим су га чешће Даринчине очи за тренутак и крадимице гледале... с тога је он поново и н 
мети му само доктор, али се за неколико тренутака и опет замисли; а Милица весело примети:</p>  
е те се чула тек граја а после неколико тренутака зачу се поново и последње:{S} Збогом!{S} Због 
<p>Даринка се насмеши, и после неколико тренутака ћутања, живо рече:</p> <p>— Моји санови су др 
лучно и збуњено ћуташе и после неколико тренутака тихо рече:</p> <p> — Примам Вам понуду; и пор 
о стану „разводити“, нећемо ове ноћи ни тренути.</p> <p>— Не бој се, бићемо кратке примети Мили 
ма беше и сада у овом тако потресајућем тренутку више осмеја но туге, а он би баш сад тако радо 
н њој учињена, била је то: што се у том тренутку са резигнацијом насмешила и можда тихо уздахну 
 потиче из поштовања бела лица и дивних трепавица...{S} Милице, тешко и теби, ако ти нешто очи  
, још држиш — к’о Каћ. — Умеша се сад и трећа. — Та све жмиркаш.</p> <p>— Ја? — рече Даринка па 
 се недаде смести већ провлачећи дете и трећи пут кроз зид, некако смешном иронијом настави:</p 
ети, да имаш душу па не мој бар онда да треш крајнике кад си пијана и да бајеш сваку болест на  
ох у мисли.{S} Али кад ме она из заноса трже, нудећи ме да седнем, рекох јој, да дете сувише не 
а страст и узрујаност од које се Милица трже и задрхта.</p> <p> Она је говорила више у шали, а  
че замишљено домаћин.</p> <p>Даринка се трже и порумени.{S} Та примедба изгледаше јој иронија п 
Ленка и Милица прснуше у смеј, а она се трже и порумени, јер виде, како је домаћин испитујући м 
мети он мило је погледав.</p> <p>Она се трже и поруменивши рече:</p> <pb n="29" /> <p>— Опрости 
опет, баш — обичан тороњ.</p> <p>Она се трже и мило је погледа. — Овде ћу, као што знате кола у 
{S} И ту се засмеја.</p> <p>Г. Коста се трже.{S} Био је од оне врсте људи што на мах плану и за 
поносито женскиње, а...</p> <p>Коста се трже те прекиде доктора пре но што је довршио.{S} Учини 
чи Коста се од срца засмеја а доктор се трже и мило погледа своју вереницу у којој је толико пр 
за шалу сувише озбиљан био.{S} Но ту се трже и засмеја. — Поглед му је пао на њено одело, те је 
ад ништа, онда сам уздахнула — но ту се трже и још јаче порумени.</p> <p>— Не разумем те? — реч 
да рече.</p> <p>Ленка се на ту примедбу трже и порумени.{S} Учинило јој се да би приличније бил 
о и преврћемо тек те листове; ако се за три године нисмо доста спремиле, нећемо ни сад мудрост  
 сељака на поклон једну лепу кравицу од три дана — угинула му је крава па је мени теле поклонио 
 минимум платом коју и ви имате.{S} Све три дакле имамо тек девет стотина, а Анђелија сама има  
 се боље свиди, јер сам научила, да све три заједно и добро и зло делимо, па вас још и сад у ми 
ута.</p> <p>— Неко време ћутаху сад све три и то, Даринка и Милица гледећи кроз прозор виноград 
 <pb n="24" /> <p>Даринка уздахну и све три се другарице за часак замислише. </p> <p>— Знате шт 
а! — рече по томе Даринка — ми ћемо све три временом бити учитељице.{S} Зато вам се обричем, да 
е требала тетке да позна.</p> <p>Већ је три недеље, од кад су код њих, па навалише, да иду и св 
ми још малене.</p> <p>Зато кад ми после три дана мати оде дома, била сам сасвим сама у своме ст 
це.{S} Зато вам се обричем, да ћу после три године свога рада — ма где ја била — дати вам извеш 
 просто рећи, да сам се — удала још пре три месеца.</p> <p>Знам да су вам сад прве мисли: за ко 
са којима братињски и сестрински делише три године веселе и тужне часе.</p> <p>Влак дојури и за 
 мештана махале рукама и марамама још и три њихове другарице; а кад им у лице загледамо, видиће 
а знадеш, да се од родољубља не може ни три дана живети.{S} Народ и општина кад хоће да им ваља 
** седиле су једне ноћи у једној собици три младе женскиње код неког стола претовареног разним  
ју срећу из све снаге покуцавала за ово три године на ономе пољу, који ми је у део пао, али је  
 него ћемо само казивати шта смо за ово три године искусиле.</p> <p>— Зар је рђаво учинила, што 
</p> <p>Труд који у своме позиву за ово три године полагах, не исплаћује се ни новчаном наплато 
че Ленка и опет седе — Али и ми смо ово три године ковале и свакојако се мучиле, па дед’ реци ш 
о и на целокупан рад у школи још две до три над-надзорнице.</p> <p>О целокупном раду своме дају 
та ћемо, кад смо из нашег краја тек нас три, а други и први разред не хте да нас чека, — одгово 
l:id="SRP18840_C2"> <head>II.</head> <p>Три године прохујаше, а и четврта се већ у велико броја 
риловић је човек близу, а можда и преко тридесет година, ваљана карактера а спољашности не баш  
 за то оставити? — Ту отрцану кућицу, а тричава учитељичка пензија престаће чим ње нестане.“</p 
младости моје.{S} Јест, мени се вазда и трн у оку види, док се у оку мени равних ни балвана не  
и дабоме да је трњем обрасло; али преко трња и води пут срећи, само треба воље и истрајности.</ 
оме има учитељство да ради дабоме да је трњем обрасло; али преко трња и води пут срећи, само тр 
 на моје заузимање добила тога пута сву тромесечну плату; а што је касније опет неуредно примал 
нчине очи казују ти, да су створене, да трпе, теше и ране лече; а то је брате, својство што ств 
ни поред незгода што их учитељи на селу трпе, да по чешће проведем по више сахата дневно — једа 
октор није био таки човек; да се неможе трпети, а уз то беше он и ваљан и уважен, па је морала  
 неко зло — које „моде ради“ мора да се трпи и плаћа. „Не ће бити попа ни попадија да иде у шко 
а и у оним предметима где се баш не сме трпити, прихватила сам се и тога иначе мени не повољног 
ам још припазити, да уз сву своју муку, труд и вољу и народу мало привређујем.{S} Томе, дабоме  
труду, што ћеш га имати; па и тај грдни труд биће ти ненаграђен, превиђен и без сваког признања 
 ништа немамо против; шта више, за твој труд даћу ти и почетак тој приповетци.{S} Он се може да 
би ја тако радила видео би се мој грдан труд тек кад би моје ученице одрасле; а то је и сувиши  
још мање упливом школе на народ.</p> <p>Труд који у своме позиву за ово три године полагах, не  
 <p>— Способности мислим да сам стекла; труда и рада се не плашим, а и воље имам, па што буде м 
 учитељевања провела сам како, тако.{S} Труда ме је доста стало, али за то и беше испит, по нов 
а као такав хоћу и да уживам плод свога труда, а не тек вечито да радим без икаквог признања и  
д је уједно жалио, што се одала на тако трудан и неблагодаран позив...</p> <p>— Тако ћемо! — ре 
за њу решио, па му се чињаше, да се она труди да доктора задобије. — Био је као што је већ рече 
ју не уливам.{S} Друга би можда баш сад трудила се, да му покаже да се вара.{S} Али ја сам баш  
они и да собу чешће обдан ветри.</p> <p>Трудила сам се, да је приволим да зове лекара, но кад у 
знам, да ће све то врло мало бити према труду, што ћеш га имати; па и тај грдни труд биће ти не 
утим била је у Т. сасвим задовољена.{S} Ту су наше путнице дочекали, осим родитеља још и сродни 
У том стигоше до једне веће станице.{S} Ту уђе и више путница те им говор узе други правац.</p> 
зицу, па се упути гробу учитељичину.{S} Ту код њега клече па по свршеној молитвици прошапута: „ 
ки час, па шта ће нам за то оставити? — Ту отрцану кућицу, а тричава учитељичка пензија престаћ 
ца — ти пре ниси тако мислила?</p> <p>— Ту метаморфозу донела је неповољна сведоџба — рече опет 
а — па шта ту вреди љутити се?</p> <p>— Ту ко велиш, нема апелације — примети Милица.</p> <p>—  
воту; видиће народ и њихову ваљаност, а ту тек неће бити неправде, те ће и опет важити, да је с 
уме ни да је оцени?{S} Него видим ја да ту нема ништа, и да право каже наша сека Пела: „Боље је 
била до собе.</p> <p>„Сад да ми је Мија ту“, настави забринуто и тужно „ома би и ракију изнела  
еправда што је у животу сретала навукла ту одвратну и хладну маску на лице, а срце јој је врело 
е но — туђину...{S} И за то је и она на ту „стрелу“ највише важности полагала и баш те речи врл 
ави мислиш? рече Коста, видећи да се на ту примедбу Даринка и опет замислила.</p> <p>— Сад ти н 
е тога хтео да рече.</p> <p>Ленка се на ту примедбу трже и порумени.{S} Учинило јој се да би пр 
 по један ћошак те дремаху.</p> <p>— Та ту се ни дремати не може! — сувише се влак дрма — рече  
пособност и вредност превидила — па шта ту вреди љутити се?</p> <p>— Ту ко велиш, нема апелациј 
учено тек у танку кошуљицу.</p> <p>„Шта ту радите?“ запитам их кад сам им по обичају назвала: „ 
ину на посао.{S} Кад је опет дошао нађе ту и доктора који му одма прикаже своју вереницу, Милиц 
уду; и поруменивши пружи му руку, он је ту руку страсно стиснуо и у свом заносу и против српско 
дога мужа, коме је ручак носила, јер је ту негде сено косио.{S} На лицу њеном видим, да је задо 
овиру па разгледајући неке ноте, што се ту нађоше испитујући посматраше доктора на чијем се лиц 
шла, видим, да су прокопале зид па кроз ту пукотину провлаче неко болно преболно дете.</p> <p>Д 
це (разуме се, ако стане у школу).{S} И ту онда покажи пристојан успех и имај воље на учитељски 
мени равних ни балвана не опажа...{S} И ту се за часак загледа у даљину.</p> <p>Дабоме да и то  
па баш завидим Даринчиној срећи...{S} И ту се онако скоро детињски засмеја.</p> <p>Доктора к’о  
 наклоношћу или чак — сажалењем...{S} И ту се гласно засмеја а очи јој се запламтише необичном  
октор — ко би све у напред знао...{S} И ту му изађе пред очи Даринчина озбиљна и блага слика, п 
— још се нисам с Милицом венчао...{S} И ту се засмеја.</p> <p>Г. Коста се трже.{S} Био је од он 
де у школу“ обично вели наш сељак.{S} И ту онда нетреба другога коментара.</p> <p>— Тешко нама, 
доста тек рећи, него и показати га. — И ту се презриво насмеја.</p> <p>— Немој се љутити; ја не 
 и ти задовољити с обичним човеком? — И ту несташно погледа Даринку.</p> <p>— Ругај се ти колик 
 „Боље је имати среће, нег памети.“ — И ту нагло устаде и приђе прозору.</p> <p>„Свако је своје 
би и њима „за ситнице“ — „четворке“ — и ту се иронички засмеја.</p> <p>У том стигоше и до прве  
орате и с нашим друштвом задовољити — и ту га опет враголасто погледа.</p> <p>— Како то? — пита 
чена!...{S} Јест, зна баба Мара све!“ И ту незграпно стиште дете тек једном руком а другом се п 
и ако можда не сија као Милица.{S} Па и ту, — дода одушевљено — загледај боље, па ћеш наћи, да  
аво велиш! — насмеја се Даринка — али и ту не треба бити сувише осетљив.{S} Има и томе основана 
 да је као кривац молећи погледам, но и ту је само поруменила и више ништа.{S} Па како ме Милиц 
, а она је, разуме се, Милица.</p> <p>И ту се онако својски и српски без свакога цифрања рукова 
могло; а тврдо се надам, да ће ми и они ту слободу као и погрешке у приповеци радо опростити.{S 
то сад и нехотице морам и ја да одобрим ту проклету еманципацију женскиња...</p> <p>Јест, оне с 
ји је за шалу сувише озбиљан био.{S} Но ту се трже и засмеја. — Поглед му је пао на њено одело, 
?{S} Сад ништа, онда сам уздахнула — но ту се трже и још јаче порумени.</p> <p>— Не разумем те? 
ав могла развити.</p> <p>— Но да је већ ту била, ко’ велим, теже би се ње отресла... примети Ко 
 то би баш волела знати, колко њих је у ту љубав веровало?</p> <p>— Та то и јесте малер нас муш 
 Зар ти мислиш да ја никад не долазим у ту врсту искушења, па да вас баш немогу разумети. — реч 
 — нисам ја сама на то осуђена; осећају ту неправду и друге мени равне сестре што су осуђене да 
ако не боља оно бар паметнија...</p> <p>Ту лекцију примила сам једног децембарског дана.{S} Мој 
ко потресајућем тренутку више осмеја но туге, а он би баш сад тако радо у њима видио сузе или б 
те мучи сумња, да ја за твојим доктором тугујем. —</p> <p>Да те један пут те бриге опростим и з 
код нас Срба у томе погледу још „цвеће“ туђинац, неби ти се оженио Српкињом ни да му је дукатим 
и најбујније доба твога живота провео у туђини и мећу „Немчадијом“; а карактер Српкиње и туђинк 
 Српкиње и туђинке врло је различит.{S} Туђинка брате, и кад те љуби и не љуби срета те љубавни 
ива и необразована према предусретљивим туђинкама.{S} Али она воли да и то о њој помислиш, но д 
руге.</p> <p>— Тако можда мисле и праве туђинке о својим разсестрама што се по србише. — рече г 
мећу „Немчадијом“; а карактер Српкиње и туђинке врло је различит.{S} Туђинка брате, и кад те љу 
ало случајева познато где је Србин узео туђинку; а оно што знадем свуда беху ваљане женскиње —  
амтило и да радије копа јаму своме но — туђину...{S} И за то је и она на ту „стрелу“ највише ва 
ш!...</p> <p>— Неби Српкиња ни пошла за туђинца, — примети иронично Ленка — Српкиње се још нису 
енскињу, која ће се поред себи равних у туђинца загледати, и зато се и мени чини, да такову жен 
 сетити, да има и Српкиња што пођоше за туђинце.</p> <p>— У хиљади можда тек једна рече поносит 
!</p> <p>— Свет вазда ужива у клеветању туђих дела, па се не треба на њега освртати; а предпост 
удан ти је човек; све га нешто копка да туђу тајну дозна, и ако га се ништа нетиче!</p> <p>— Не 
 <p>— Не могу сасвим да одобрим ни ваше тужакање, да вам силно учење отима време за васпитавање 
аринка, а преко лица као да јој прелети тужан израз — Па кад је само сретнима намењено уживање  
пила учини им се да је и сувише бледа и тужна те заборавише своју намеру.</p> <p>— Нешто си бле 
и сестрински делише три године веселе и тужне часе.</p> <p>Влак дојури и за часак се узвици ути 
 би противила? — Питао је пламтећим ал’ тужним погледом он.</p> <p> — Ко би све у напред знао — 
<pb n="23" /> <p>Она их само зловољно и тужно погледа.</p> <p>— Зар није тако? — питаше Милица. 
 да ми је Мија ту“, настави забринуто и тужно „ома би и ракију изнела у шталог.{S} Та боље је д 
не могу његове честе посете двосмислено тумачити.{S} А што је он случајно неожењен, а наше позн 
ала путница, која се можда радовала, да ће уживати „сцену радосна састанка.“</p> <p>— Неће ме д 
ка да им самима остане.{S} Знала је, да ће јој већ сутра другарице опет отићи свака на своје ме 
разити?{S} Или можда се и ви надате, да ће донде наступити сретније доба у коме се мислеће женс 
авнодушност.{S} Та зар ви не видите, да ће нам те, бајаги „даровите“, на рачун својих препорука 
судба већ одавно.{S} Но ја се надам, да ће и на мојих вратих срећа закуцати па онда ћу је чврст 
тку како се могло; а тврдо се надам, да ће ми и они ту слободу као и погрешке у приповеци радо  
гуће, велиш ти, но и ја напред знам, да ће све то врло мало бити према труду, што ћеш га имати; 
а њих моли; јер свако је био уверен, да ће јој он тек оно дати, што би се и у цркви читати могл 
ја ти сад не помогох!{S} Ти си знао, да ће тако бити, па кад си ме тада предпостављао новцу, мо 
а ходи и за то је дошла к мени.{S} А да ће ми заиста доћи, ако само истрајности будем имао, вид 
 „на тенане“ анализирајте, а уверена да ће те и ви наћи, да су саставци чиста истина, која је о 
сјају па јој је доста кад је уверена да ће поред мужа комотно живети или уз њега некога угледа  
итељски позив решити!</p> <p>Уверена да ће те се на ово онако двосмислено насмешити.{S} Но и оп 
дахом и сузним очима.</p> <p>„Дабоме да ће се одлучити; цича зима, а ви сте узеле дете из топле 
спеху код Даринке.{S} Све ми се чини да ће ме одбити.</p> <p>— По чему судиш?</p> <p>— Само јед 
нако не бејах задовољна, а знала сам да ће ме овако већина другарица осуђивати.</p> <pb n="32"  
 мио и да га поштујем; а љубав држим да ће доћи и сама, то јест, ако није љубав оно стање, што  
p> <p>„Тако је“; рекох јој ја „ал’ онда ће ти дете дуже боловати.{S} Кад ракија у соби ври, шко 
а кажем ни сама непојмим женскињу, која ће се поред себи равних у туђинца загледати, и зато се  
сваку скамију по једну надзорницу, која ће док ја не дођем своју скамију препитати из оних пред 
опуштате — рече г. Коста.</p> <p>— Која ће почети? — питаше Ленка. — Запрви ти, — рече Даринка. 
ла је она — Научиле се на лак живот, па ће тако хтети и у школи; а оне главице нису тако женија 
богу, има у селу јоштер паметни људи па ће вришко и теби дати пут; неће наше девојке бити попад 
тичара што умеју само језиком радити па ће ти пребацивати и најмању погрешку и недостатак.</p>  
:</p> <p>— Лаку ноћ! сада не могу сутра ће те све чути.</p> <p>— Вечита загонетко! — уздахну Ле 
е брзо растати; а волела бих знати, шта ће теби, Даринка, главна задаћа бити док у народ и школ 
у.{S} Зато сам уједно имала на уму, шта ће свет о мени и моме знању и способности рећи.{S} И за 
е светске критике; — рече Ленка — а шта ће рећи и претпостављена власт, кад се не преће све што 
доџба у глави, — примети Милица — а шта ће Даринка да каже? — та и она је нама равна, па поглед 
ли „рачун без бирташа“.{S} А ко зна шта ће на то мој и твој баба рећи.{S} Они могу још све покв 
на Даринчином лицу виде, да већ зна шта ће да каже и да јој одобрити неће — неможе при данашњем 
овела?{S} Заповрће ме сваки час, па шта ће нам за то оставити? — Ту отрцану кућицу, а тричава у 
да за тим смешећи се — на да чујемо шта ће и Даринка рећи; јер ено Милица већ дрема.</p> <p>— К 
з собе.</p> <p>— Чекај бар доручак; сад ће и Коста доћи! — викала Је за њом Ленка</p> <p>— Дору 
ракију налили?“</p> <p>„Имамо, ал’ о’де ће се пре кренути“.</p> <p>„Тако је“; рекох јој ја „ал’ 
 већ ишла на то да ономе пружи руку где ће моћи узурније живети и луксуз терати; а таквој је да 
ратар викну имена оних станица, уз које ће се путовати.</p> <p>Наше познанице за часак се ужурб 
 читалац по своме ћефу замишља.{S} Тиме ће приповетка бити бар и необичнија и интересантнија, а 
е се не купује на вашару.</p> <p>— А не ће ти нико обесити ни колајну за твој сувишан рад — дод 
моде ради“ мора да се трпи и плаћа. „Не ће бити попа ни попадија да иде у школу“ обично вели на 
ш?{S} Мени се то одлагање не свиди; оне ће сутра прексутра већ дома, а писмено све теже иде.{S} 
 видећу шта ћеш и онда саковати.{S} Оне ће добити варош а ти село па се и опет не можете мерити 
љаност, а ту тек неће бити неправде, те ће и опет важити, да је свако своје среће ковач.</p> <p 
о правилу: „уништите узроке а последице ће и саме нестати!“ — насмеши се Даринка — То правило д 
е латити оног правца у настављању, који ће и у том незгодном стању, бар у нечем користити.</p>  
шти од кад си се ти Ленка удала; јер ти ће вас снови зацело највише интересовати.</p> <p>Учини  
а могу одрасну краву купити, а временом ће и ово теленце бити добра млекоша.{S} Па онда ове зим 
ила сам, да је и Коста међу нама; но он ће опростити — свуда има изузетака.</p> <p>— Ваљда да о 
асмеја.</p> <p>— Мани се церекања, него ће паметније бити да Милица настави; хоћу још да чујем  
} Нико ти неће добру вољу уважити, него ће се још наћи злурадих критичара што умеју само језико 
ала: а поред оног „брда“ од штудије, ко ће у сваки пар баш све у памети имати?!</p> <p>— Па ни  
м се замера, а уз така друга, питам, ко ће безазлен и поверљив остати?</p> <p>— Нико! — рече Ми 
дабоме да беше далеко од љубави, али ко ће се још и данас при ступању у брак и на љубав освртат 
е тешко, што нисам боље оцењена; али ко ће нам свима угодити?{S} И зато нећу да очајавам; увере 
 бити — примети Милица.</p> <p>— Али ко ће онда бележити? смејаше се Ленка.</p> <p>— Није нужно 
Ти ћеш можда што слагати.</p> <p>— Тако ће боље и бити — примети Милица.</p> <p>— Али ко ће онд 
и млада дете у собу па зови доктора; то ће више помоћи него те ваше лудорије.“ па се маших дети 
 да је основана и на месту.</p> <p>— То ће будућност и народ пресудити.</p> <p>— Јест, — дода М 
се неће прва приближити; шта више често ће ти се учинити, да је она хладна, дурљива и необразов 
ече Ленка — и зато ми је и неправо, што ће ти паразитски карактери што им је главна црта лично  
и тек нећемо! примети Даринка. — А’ што ће нас можда из појединих предмета са једним или два ст 
 се две квочке с пилићи и још једна што ће се кроз који дан зацело излећи.</p> <p>Но уз све то  
к — рече шаљиво Ленка — а ја и он ваљда ћемо и остало накрпити; само пре тога морамо видети и д 
и теби право.{S} Поћи ћемо одма сад, па ћемо се још зарана и вратити.</p> <p>— Небраним; али до 
 викну у једанпут Ленка — а још мало па ћемо стићи и до станице где ћу се сићи и...</p> <p>— Хо 
м покусати.</p> <p>— Тако је; али сутра ћемо полагати баш најтеже предмете.{S} Па онда, педагог 
о! — примети затим Милица.</p> <p>— Шта ћемо, кад смо из нашег краја тек нас три, а други и прв 
 Знате шта! — рече по томе Даринка — ми ћемо све три временом бити учитељице.{S} Зато вам се об 
еч а мислим да је и теби право.{S} Поћи ћемо одма сад, па ћемо се још зарана и вратити.</p> <p> 
 да бранимо свој пренагљени корак, него ћемо само казивати шта смо за ово три године искусиле.< 
 — Него боље да се разговарамо, и онако ћемо се брзо растати; а волела бих знати, шта ће теби,  
н и неблагодаран позив...</p> <p>— Тако ћемо! — рече Милица. — Место да је храбриш, ти јој напо 
 на послетку тишину Ленка.</p> <p>— Бар ћемо се дуже разговарати — рекоше јој у исти мах обе др 
дошавши у ватру.</p> <p>— Гле, гле, још ћемо се и посвађати — примети он мило је погледав.</p>  
и оболу! ... или се и твоме мужу вечито ћератање досади...)</p> <p>Нестане ли тога горива у љуб 
ане две речи прозборио, а кад му Милица ћеретајући рече да јој сад није потребна његова помоћ у 
и Ваше прво питање тицало се Даринке, — ћеретала је она — а то се мени не свиди, па баш завидим 
неблагодарно створење, па ме и сад њено ћеретање и приповедање: како грк Јовина Ката нема вољу  
ом стану живети.</p> <p>Та ти си твојим ћеретањем већ прешао меру — рече му опет жена смејући с 
ет по заслузи и оцењује, па јој је лако ћеретати, а Даринци дабоме да није до тога:{S} Сам вели 
и са сватови свршује.</p> <p>После тога ћереташе још мало и на послетку одоше спавати.</p> <pb  
о; али у исти мах беше јој се разбудила ћерчица те тепаше: „мама, мама“ и то јој не даде да даљ 
сродници, па је и мала Смиља, погодишња ћерчица г. Косте и Ленке требала тетке да позна.</p> <p 
мо.</p> <p>Ми се обоје тврдо надамо, да ћете нам доћи; а дотле остаје здраво Ленци.</p> <p>Кад  
ече замишљено Даринка. — А у осталом ви ћете можда и боље проћи; таке сте среће, да и нетражећи 
сам га за то време о школи стекла; а то ћете и ви мени обрећи. — Примате ли?</p> <p>— Примамо — 
 а свршетак нека сваки читалац по своме ћефу замишља.{S} Тиме ће приповетка бити бар и необични 
он пољубив је у чело — и онако знам, да ћеш скоро свршити.</p> <p>— Сад ми и не остаје друго ва 
.</p> <p>— И ти, Милице, баш мислиш, да ћеш на бадњи дан прасе угојити? — насмеши се опет прва. 
ли ја баш нећу! — шалио се он — знам да ћеш им приповедати како си ме уловила.{S} Хоћу дакле да 
место честитке само рече: — Знао сам да ћеш га уловити, кад је она луда баш сад нашла да оде... 
 штудирај од корице до корице, па ваљда ћеш сутра знати разложити, какав се процес дешава у душ 
мо муж и жена; па ма шта да речем ваљда ћеш ми тек лична пријатељица остати?!</p> <p>Даринка је 
, — дода одушевљено — загледај боље, па ћеш наћи, да и Даринчине искрене и благе очи не уступај 
"50" /> <p>— Само ти увек тако ради, па ћеш далеко дотерати — примети јетко Ленка.</p> <p>— А д 
 Ленка — Питај само Анђу и Душанију, па ћеш видети — родољубља...{S} Ал’ оне су и опет зато с п 
а, треба само да се добро размислиш, па ћеш наћи, да је код нас Срба у томе погледу још „цвеће“ 
е ковач.</p> <p>— Већ добро; видећу шта ћеш и онда саковати.{S} Оне ће добити варош а ти село п 
к четврто годишња девојчица и пита: кад ћеш и мене у школу примити? па на послетку зар није наг 
> <p>— Није, — насмеја се Даринка — сад ћеш видети, да ми је желудац сасвим здрав — и смести се 
да си већ и ти програм створила по коме ћеш осим деце и народ учити? — смејаше се она.</p> <p>— 
 сањаш ли још о каквом Песталоцију, или ћеш се и ти задовољити с обичним човеком? — И ту несташ 
у — Него то ћу им ја приповедати.{S} Ти ћеш можда што слагати.</p> <p>— Тако ће боље и бити — п 
 спремати. </p> <pb n="20" /> <p>— И ти ћеш баш да легнеш? — запиташе у исти мах две другарице. 
је да гладим децу ко неко пудлу; а и ти ћеш видити, како ћеш у школи проћи без телесни казни.</ 
 твој муж вели „на утрвеној стази“ моћи ћеш достојно и задовољно своју дужност вршити.{S} Та у  
 ко неко пудлу; а и ти ћеш видити, како ћеш у школи проћи без телесни казни.</p> <p>После пола  
 све то врло мало бити према труду, што ћеш га имати; па и тај грдни труд биће ти ненаграђен, п 
 покривено најпре неким топлим губером (ћилимом) а преко тога грдном дуњом.</p> <pb n="38" /> < 
ца међутим мирно заузеше свака по један ћошак те дремаху.</p> <p>— Та ту се ни дремати не може! 
и без љубави ономе руку дадем, код кога ћу моћи комотније живети и левентовати.</p> <p>Првим ос 
пам.</p> <p>Али баба зацело мишљаше, да ћу јој дете отргнути па гњевно викну:</p> <p>„Држ’ ти т 
исто као злато.</p> <p>— Обричем ти, да ћу је усрећити; само ако ме не одбије — рече доктор нек 
те њене среће, хтедох већ да викнем, да ћу и ја вазда тек учитељица остати.{S} Но у исти мах тр 
и учитељице.{S} Зато вам се обричем, да ћу после три године свога рада — ма где ја била — дати  
 бацио у запећак и тврдо се заверио, да ћу учитељицу т.ј.{S} Ленку за жену узети и у општинском 
зитета има у Риму? а кад сам мислила да ћу говорити из повеснице, дошла је на ред — логика.</p> 
љубави према њему.{S} Но ја ти кажем да ћу му свагда верна бити; јер видим да ме воли, па и ако 
 на мојих вратих срећа закуцати па онда ћу је чврсто за јаку шчепати, — насмеја се и ако мало у 
..</p> <p>— Доћи ћу после подне, и онда ћу видети имаш ли право — прекиде доктор тишину својим  
 тебе и очекивао.{S} Но не брини се, ја ћу се већ постарати, да и ти за другом титулом дуго не  
анас ми је и сувише сентименталан но ја ћу га већ од тога одучити...</p> <p> Ленка је испитујућ 
ћу још сад донашати пројекте, по којима ћу учитељовати, и размишљати, како је то „благодатно“ с 
 примети јетко Ленка.</p> <p>— А да шта ћу? — рече Даринка слегнув раменима. — Ни моје срце ниј 
 можда и нехотице шапуташе:</p> <p>„Кад ћу вез довршити; кад сваки час треба воде!{S} Па и та м 
p>Она се трже и мило је погледа. — Овде ћу, као што знате кола узети, — рече затим — па хајд’те 
још мало па ћемо стићи и до станице где ћу се сићи и...</p> <p>— Хоћели вас ко’ дочекати? — пре 
 ја вам обема пишем у једанпут, а после ћу тек преписати још један примерак.{S} Тако ми се боље 
леко од чела и кошница...</p> <p>— Доћи ћу после подне, и онда ћу видети имаш ли право — прекид 
даље мучити аманетима мудрих људи, него ћу вам ’нако просто рећи, да сам се — удала још пре три 
и мах две другарице.</p> <p>— Није него ћу тек бадава с вама дремати — одговори она па се смест 
учитељској сведоџби.</p> <p>— Није него ћу још сад донашати пројекте, по којима ћу учитељовати, 
едостатак.</p> <p>— Погрешке своје радо ћу чути, а хвале и не тражим — рече озбиљно Даринка — з 
и тада није љутило.</p> <p>Шта више ако ћу да будем искрен, морам рећи, да сам се баш онда љути 
 и воље имам, па што буде могуће зацело ћу успети — рече Даринка одважно, а образи јој се чисто 
о прихвати он и остави оловку — Него то ћу им ја приповедати.{S} Ти ћеш можда што слагати.</p>  
p>— Није нужно да се бележи.{S} Оно што ћу казати остало ми је и сувише у памети, па могу и пос 
и остадоше.</p> <p> — Незнам; а и нашто ћу! — рече она.{S} Један дан Даринчиног отсуства више с 
м белешкама независно разполажем, одмах ћу се дати на посао.</p> <p>— Нама и онако нису нужне.  
 се насмеши, и после неколико тренутака ћутања, живо рече:</p> <p>— Моји санови су друге врсте, 
шта ваздан да отежем — настави по неком ћутању Ленка — Моје је уверење, да ни један учитељ ни у 
тор се посадио до њега и за часак обоје ћутаху.</p> <p>— Ја те брате нећу одвраћати од намере — 
 порумени и заћута.</p> <p>— Неко време ћутаху сад све три и то, Даринка и Милица гледећи кроз  
ћи уздахну, и сви па и домаћин за часак ћутаху.</p> <pb n="33" /> <p>— У осталом — рече Милица  
ти јој муж а Милица и Даринка замишљено ћутаху.</p> <p>— Него шта ваздан да отежем — настави по 
 Милица врло ваљана.</p> <p>Доктор само ћуташе и шараше својим штапом по трави.</p> <p>— Нећу б 
<p> Милица за часак неодлучно и збуњено ћуташе и после неколико тренутака тихо рече:</p> <p> —  
не могу ову истином „филовану“ „кнедлу“ ћутећки да прогутам, него је и вама „пакујем“ па кад до 
ка и намести своју узглавницу.</p> <p>— Ћути па спавај — рече оштро Милица — За моју природу ни 
не устрашено и срамежљиво гуркаху је да ћути, али баба се недаде смести већ провлачећи дете и т 
ебе, рече: „Право кажу да — ал’ боље да ћутим; та се никог не боји!“</p> <p>„Вараш се бако!“ ре 
и њима тако дуго као год оних предмета, у којима ми деца помоћи не могу.</p> <p>— Али шта је с  
 васпитивају, и ако не баш у оној мери, у којој је за сеоску децу потребно.{S} Зато ко је увере 
у — убило...</p> <p>То су, видиш, речи, у које ни сам хтео веровати и које сад одобравам; јер к 
ећ идућих ферија госпођица Ленка писмо, у ком јој се нуди у место назива учитељице титула госпо 
практичне изреке:{S} Не плећи се у оно, у што ниси позват!{S} Осим тога научила сам од ње да и  
да се с незгодама бори; а у ужем кругу, у породици или као што твој муж вели „на утрвеној стази 
стире највише 7—8 метара у дужину а 4—5 у ширину, а у њојзи преко стотине деце) па се морадох и 
 али само у теорији а у пракси т. ј.{S} У животу нама су чисти и неизмајсторисани осећаји скуче 
же упознам.{S} Али то баш беше чвор.{S} У кућу јој нисам могао долазити, јер не долажаше ни јед 
а у напред и да сам на неком гробљу.{S} У средини тога гробља лежи и један гроб са обичним дрве 
еобична ватра али он и опет уздахну.{S} У тим ватреним очима беше и сада у овом тако потресајућ 
 по више сахата дневно — један до два — у живом разговарању са децом, што дечији ум ни мало не  
њу престоницу безазлености и поверења — у срце женино — рече Коста правећи се озбиљан а овамо м 
вом имендану — о Константину и Јелени — у госте дођете.{S} Он је рад да вас позна, а и ја мисли 
 последњу искрицу не претвори у пепео — у успомену...</p> <p>Ако ли је љубав слаба, онда и то г 
нашим познаницама не беше то необично — у самој ствари дабоме да је друкчије стојало, но то је  
за часак ћутаху.</p> <pb n="33" /> <p>— У осталом — рече Милица кад виде, да је Даринка не веру 
Српкиња што пођоше за туђинце.</p> <p>— У хиљади можда тек једна рече поносито Ленка — а што је 
талне воље имадеш, и да ти није „плева“ у глави — то су тек могли увидети!</p> <p>— Правда је у 
 па кад се другима гледало „кроз прсте“ у свима предметима, зашто се теби у појединима није мог 
м великом кућом у селу Г. једна кола, а у њима седела је Милица и Даринка.</p> <p>На прозору ук 
или је тек узгред носило име Српкиње, а у ствари не беше ни Српкиња ни жена, него тек — лутка.. 
у своме стану, односно у својој соби, а у другој соби становао је хроми Харалампије са својом н 
е сам и овде тек изрекла своје мисли, а у самој школи тешко да би и око вештија педагога нашло  
е 7—8 метара у дужину а 4—5 у ширину, а у њојзи преко стотине деце) па се морадох и по цичи нас 
амет; тиме су бар стекле добру класу, а у животу им и онако тек треба метод, по коме се можда т 
 природа није да се с незгодама бори; а у ужем кругу, у породици или као што твој муж вели „на  
ако слути — рече замишљено Даринка. — А у осталом ви ћете можда и боље проћи; таке сте среће, д 
 и здраво мишљење; али само у теорији а у пракси т. ј.{S} У животу нама су чисти и неизмајстори 
те, да ће донде наступити сретније доба у коме се мислеће женскиње неће морати тек за учитељски 
мислиш, па ћеш наћи, да је код нас Срба у томе погледу још „цвеће“ туђинац, неби ти се оженио С 
е. </p> <p>— Теби је све твоја сведоџба у глави, — примети Милица — а шта ће Даринка да каже? — 
знати разложити, какав се процес дешава у души детињој, кад га учитељица онако својски прутом п 
е прописано?!</p> <p>— Свет вазда ужива у клеветању туђих дела, па се не треба на њега освртати 
њак, сретан или несретан, јер она ужива у лажном сјају па јој је доста кад је уверена да ће пор 
т који је нестрпљив и сујетан, па ужива у стармало-наученој деци.{S} И зато је видиш, најпаметн 
осади...)</p> <p>Нестане ли тога горива у љубљених особа то нам га не могу више ни пружати и он 
 „А ви децо тражите среће и задовољства у спокојном кругу породичном,“ онда ни ви не можете мен 
“</p> <p>„Та ето болесно ми дете, па га у име божије провлачимо кроз зид, да се одели на коју г 
еститају имендан — иначе не беше никога у кући.{S} Господин Коста не био пореклом мештанин; а о 
 код тебе у врту чула најбољи доказ, да у њему нема <hi>довољно</hi> онога горива, које ја траж 
ошница.</p> <p>— Жену сам ти опазио, да у штали музе краву — рече му рукујући се — а гошће ти з 
импатију своје околине.{S} А ја — ма да у ствари нисам гора од вас — знате како пролазим.</p> < 
њења могао деци јављати кад је време да у школу дођу, и с тога су деца вазда раније у школи но  
оље побрине за нас, а не да нас мане да у свом позиву мучећи се и глад осетимо.</p> <p>— Та нем 
ну.{S} У тим ватреним очима беше и сада у овом тако потресајућем тренутку више осмеја но туге,  
не опажа...{S} И ту се за часак загледа у даљину.</p> <p>Дабоме да и то није без узрока, — наст 
р је то одговор?</p> <p> Она му погледа у очи па и сама задрхта и поруменивши обори очи. — Чудн 
омотно живети или уз њега некога угледа у свету стећи.</p> <p>— Тако и ја мислим рече Ленка — и 
ом у знању показати, и спремити децу за у правом смислу свесне и ваљане чланове човечанствена.{ 
 прецртавају док не дође време, да и ја у школу дођем.</p> <p>— Види се да си свој занат испекл 
е оних, за које се жртвујемо.</p> <p>Ја у оном стању не бејах задовољна; а свако је своје среће 
ће ти дете дуже боловати.{S} Кад ракија у соби ври, шкоди и здравима, а болесника може и сатари 
ла као и свака од вас, него је погрешка у томе, што сам ја обичан човек; а као такав хоћу и да  
 — примети Ленка. — Ти си Драгу позвала у А. а не она тебе.</p> <p>— Тако је.{S} Узела сам кола 
бринуто и тужно „ома би и ракију изнела у шталог.{S} Та боље је да ми се и ракија поквари, него 
— поче она.{S} И ја сам у почетку хтела у школу осим учења и да васпитавам, но и ја сам као и Л 
дође — доцније им је писала, да је била у јаком послу...</p> </div> <div type="chapter" xml:id= 
 здрава си, а слабија си но што си била у заводу.</p> <p>— Па шта то чини, само кад сам здрава  
но, кад би се у место љубави задовољила у браку са јадном наклоношћу или чак — сажалењем...{S}  
, нека се и узму.{S} Ја сам се уклонила у одсудном часу да доктора не доведем у искушење, кад п 
— викну сад Милица — Ето ја сам ступила у школу са већим одушевљењем него ти, па опет вечита бо 
дпостављати и кавани, — рече Ленка пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Кол’ко нам за живот треба 
 кавани, — рече Ленка пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Кол’ко нам за живот треба одговори озб 
 Милицу.</p> <p>— Моја женица заборавља у својој радости да нас упозна — примети домаћин смешећ 
ана мати оде дома, била сам сасвим сама у своме стану, односно у својој соби, а у другој соби с 
и паметни госпођа! ..{S} Фала богу, има у селу јоштер паметни људи па ће вришко и теби дати пут 
 тек девет стотина, а Анђелија сама има у В. осим 500 форината још и нешто земље и стан који на 
мерици? или:{S} Кол’ко универзитета има у Риму? а кад сам мислила да ћу говорити из повеснице,  
ила место дознала сам из Миличина писма у коме ми још јављаше, да је и сама постала учитељица у 
љане девојке.</p> <p>— Ни кост ми врана у тебе не донела! — рече Ленка гледећи кроз прозор на в 
 ми се учини, да смо са двадесет година у напред и да сам на неком гробљу.{S} У средини тога гр 
 половини прве године свога учитељовања у своју школу неки томе сличан начин.{S} Упала сам у шк 
ова соба најбољи сведок крајњег незнања у погледу чувања здравља од већега дела нашега народа н 
шке што сам ја на дан Миличиног венчања у њега прибележила. — Кад њу прочиташ знаћеш и моје миш 
зе други правац.</p> <p>— Ено врх торња у моме месту! — викну у једанпут Ленка — а још мало па  
бав слаба, онда и то гориво не претвара у пепео, већ у место њега остаје угљен о који и кад се  
олу (што се простире највише 7—8 метара у дужину а 4—5 у ширину, а у њојзи преко стотине деце)  
инка једно послеподне код свога прозора у руци јој беше писмо, које је већ више пута прочитала  
и задовољно своју дужност вршити.{S} Та у томе и јесу по народ боље учитељице но учитељи.{S} Је 
зива и нека се стиди што не уме да чита у срцу своје околине ону хвалу, што је најскривенија и  
Та мани је већ једном! зар је сва срећа у доброј сведоџби? а није она ни крива, што је сретнија 
енка урадила, или се латити оног правца у настављању, који ће и у том незгодном стању, бар у не 
јављаше, да је и сама постала учитељица у С.</p> <p>То ми је дало повода, да се слатко насмејем 
о и другарице јој — већ давно учитељица у неком селу, писаше Даринци и Милици ово:</p> <p>„Свак 
каз да је тако, беше њена прва цедуљица у којој ме мољаше да ради тачнијег примања плате коју р 
ла па се и опет повратила па један став у њему што беше крупније написан и подвучен.</p> <p>„Е  
нци поштену лекцију очитају.{S} Али кад у собу ступила учини им се да је и сувише бледа и тужна 
, да је приволим да зове лекара, но кад у томе нисам успела, препоручила сам јој неколико кућев 
 њихове поступке као и на целокупан рад у школи још две до три над-надзорнице.</p> <p>О целокуп 
 и добро и зло делимо, па вас још и сад у мислима радије заједно представљам) И зато сам и ја с 
 су докторове речи, што сам их код тебе у врту чула најбољи доказ, да у њему нема <hi>довољно</ 
тужним погледом он.</p> <p> — Ко би све у напред знао — рекла је у смеју она.</p> <p> — Тако је 
— Тако је! прошапута доктор — ко би све у напред знао...{S} И ту му изађе пред очи Даринчина оз 
“ од штудије, ко ће у сваки пар баш све у памети имати?!</p> <p>— Па ни ја нисам боље пролазила 
овић своме пријатељу Кости, ког застаде у врту код кошница.</p> <p>— Жену сам ти опазио, да у ш 
> <p>Да поправи своју погрешку пристаде у шалу али му се она вазда претвараше у сатиру противу  
ћа. „Не ће бити попа ни попадија да иде у школу“ обично вели наш сељак.{S} И ту онда нетреба др 
рати.</p> <p>— Косту сам опазио где оде у општину — рече он кад их је поздравио. — Али камо гос 
 а ја морам на посао — рече Ленка и оде у кујну.</p> <p> — Хоћете ли нам до године опет доћи? п 
 природа — прошапута Ленка, па опет оде у кујну; јер је била недеља па је требало мало више пос 
иру противу Милице.{S} Стога и опет оде у општину на посао.{S} Кад је опет дошао нађе ту и докт 
ринка а озбиљни јој израз на лицу пређе у осмеј — Али толико могу рећи, да од тога доба никад н 
 годину не дођем.</p> <p> Ово је такође у смеју и шали изговорила, али тиме је „на јуриш“ задоб 
>— Бићу ти јако обвезана! — рече такође у шали Милица — само још морам приметити, да титула нем 
 и први пут без опроштаја са женом пође у општину.</p> <p>— Куда се ти, Коста журиш? — питаше г 
и а Даринка бризну у плач па нагло пође у своју собу у којој је Милица већ давно спавала.</p> < 
чуло се и зањима громко: збогом! а сузе у очима једне старе госпе — њихове газдарице — сведочиш 
проклето срце опет неће да знаде, да је у женским грудима па да тек уз оне особине и до осамнае 
Даринка — та свако паметан знаде, да је у добру лако добар бити, него да се на муци познају јун 
 што је довршио.{S} Учинило му се да је у оближњој сенци неко уздахнуо и да је за тим трава јач 
у тек могли увидети!</p> <p>— Правда је у гробу! — уздахну Даринка — И зато сам ја задовољна ка 
сцену растанка“.</p> <p>Међутим била је у Т. сасвим задовољена.{S} Ту су наше путнице дочекали, 
p> — Ко би све у напред знао — рекла је у смеју она.</p> <p> — Тако је! прошапута доктор — ко б 
 торокљива света остане онакав какав је у истини.{S} Знала сам добро, да се нама учитељицама св 
астави само, — одобраваше он пољубив је у чело — и онако знам, да ћеш скоро свршити.</p> <p>— С 
p> <p>— Али камо тог правца? прекиде је у речи Милица. — Није доста тек рећи, него и показати г 
/p> <p>Па шта о томе велиш? — питаше је у исти мах муж и жена.</p> <p>— Шта?{S} Сад ништа, онда 
има знацима судећи, од „тифуса“ који је у месту владао.</p> <p>Обоје деце беше покривено најпре 
во три године на ономе пољу, који ми је у део пао, али је саковати немогох.</p> <p>„Права срећа 
м језгро и што нам је најпрече; а ко је у бољим околностима и има каде, од воље му да гледа и н 
ењам те своје надзиратељице, па како је у свакој скамији по шесторо деце то у шестонедељном ток 
м се да нам нећете замерити.{S} Било је у то доба тако блато, да вас ни десет коња преко овог р 
редство — рече смејући се он и за то је у овоме месту од то доба учитељица и у мени изгубила бр 
руј, њој је тек светска неправда што је у животу сретала навукла ту одвратну и хладну маску на  
за то би баш волела знати, колко њих је у ту љубав веровало?</p> <p>— Та то и јесте малер нас м 
срца дечијег; а уз то треба да им улије у њихову главицу и сва знања, која су законом прописана 
остави учитељевање; доста да никог није у сватове звала.</p> <p>— Ни једно ни друго, већ само з 
олу дођу, и с тога су деца вазда раније у школи но што би требало.{S} Ја сам покушавала да их о 
дан пут погледао сам јој мало ватреније у те — као што ти велиш — „искрене очи“ али се згрозих  
а не спадам у природе твоје врсте, које у своме заносу, да право и племенито раде, често проигр 
арити.{S} Па неваља ни комлов ни обојке у соби да сушиш.{S} То све шкоди и здравима и болеснику 
а ће ми и они ту слободу као и погрешке у приповеци радо опростити.{S} Особито кад им још кажем 
 памет, да види пожртвовање и родољубље у незнатноме раду — сеоског учитељства?! </p> <pb n="24 
 Ленци.</p> <p>Кад дођете, нетражите ме у учитељичину стану, већ сиђите у ону велику кућу преко 
 па одступи од њега — па како беху саме у купеу — извали се на клупу; а под главу метну своју к 
 и 100 — 200 деце (разуме се, ако стане у школу).{S} И ту онда покажи пристојан успех и имај во 
одишња девојчица и пита: кад ћеш и мене у школу примити? па на послетку зар није награда и оно  
P18840_C8"> <head>VIII.</head> <p>Доцне у вече тога дана дошла је тек Даринка.</p> <p>Коста беш 
а кад је само сретнима намењено уживање у животу и на јави, ко може замерити људма лошије среће 
 соја, а не од онога, што беху женскиње у које сам до сад био заљубљен.</p> <p>— Било их је дак 
 Него?</p> <p>— Хтела сам казати, да се у томе добу и о љубави озбиљније размишља.</p> <p>— Раз 
војка.{S} Али опет ти морам рећи, да се у Даринци вараш.{S} Ти си најбујније доба твога живота  
баш све мисли своје, и ако видим, да се у многоме не слажемо.</p> <p>— Говори само! — примети Л 
а и Даринка.</p> <p>На прозору указа се у исти мах мушко и женско лице, а за тим истрчаше обоје 
Коста журиш? — питаше га Милица која се у исти мах весела и добре воље указа на врати своје соб 
олико година корисна рада, настанила се у каквој сретној кућици, уз друга, који би те волио као 
е десио, нико није могао опазити шта се у моме срцу збива.{S} И тако мало по мало па сви (а мож 
морало бити и сувише скучено, кад би се у место љубави задовољила у браку са јадном наклоношћу  
немогох.</p> <p>„Права срећа састоји се у задовољству“ говорила је увек Даринка док смо заједно 
ме оне практичне изреке:{S} Не плећи се у оно, у што ниси позват!{S} Осим тога научила сам од њ 
Држ’ ти твој нос у школи, а не мешај се у мој пос’о!{S} Ви’ш ти ње, мисли да је госпођа, па све 
 и то ти нећу заборавити!“ а очи јој се у сузама засијаше.</p> <pb n="35" /> <p>И опет сам хтел 
 мени се вазда и трн у оку види, док се у оку мени равних ни балвана не опажа...{S} И ту се за  
ле да легну.</p> <p>„Песталоци родио се у Цириху 1746. године“ шапуташе у сну али доста разумљи 
} А кад их је из види изгубила, чуло се у купеу у коме беше Даринка и Милица још задуго угушено 
 тога н њој учињена, била је то: што се у том тренутку са резигнацијом насмешила и можда тихо у 
а васпитавање; јер сами предмети што се у народној школи предају по себи већ васпитивају, и ако 
ци у памети!</p> <p>— Штета само што се у садашње доба не налази какав његов последоватељ а Дар 
љска школа излишна.{S} Јер науку што се у основној школи предаје кадра је свака отреснија учени 
а не пазећи много на своје речи, јер се у исти мах доктор Гавриловић указа на врати.</p> <p>— К 
учитељи.{S} Јер прве ако осете да су се у себи превариле, те им се тај позив не мили, могу га б 
едствима, које људи не хвале и којих се у бољим околностима ни сами не би прихватили.</p> <p>Та 
ршавом и неким старим кожухом, и изнесе у коморицу што је била до собе.</p> <p>„Сад да ми је Ми 
 осечем се ја. „Него носи ти млада дете у собу па зови доктора; то ће више помоћи него те ваше  
жите ме у учитељичину стану, већ сиђите у ону велику кућу преко пута.</p> </div> <div type="cha 
х:</p> <p>„Зар ви немате штале, кад сте у соби ракију налили?“</p> <p>„Имамо, ал’ о’де ће се пр 
с двоје муж и жена.{S} А што и ви нисте у сватови биле, надам се да нам нећете замерити.{S} Бил 
: а поред оног „брда“ од штудије, ко ће у сваки пар баш све у памети имати?!</p> <p>— Па ни ја  
инимум платом и стотину занемарене деце у школи.</p> <p>— Способности мислим да сам стекла; тру 
вога златног сахата и замишљено гледаше у даљину, а друг му настави:</p> <p>— Што сам ти рекао  
ити моја жена?</p> <p> Њему се огледаше у очима страст и узрујаност од које се Милица трже и за 
е у шалу али му се она вазда претвараше у сатиру противу Милице.{S} Стога и опет оде у општину  
<p>— И ти ћеш баш да легнеш? — запиташе у исти мах две другарице.</p> <p>— Није него ћу тек бад 
одио се у Цириху 1746. године“ шапуташе у сну али доста разумљиво Даринка.</p> <p>— Аха! — исто 
и задрхта.</p> <p> Она је говорила више у шали, а сад је тек видела погрешку, то јест, моћ, сво 
је сад још мање код огледала а све више у школи, код књига и у свом маленом газдалуку.</p> <p>М 
Оно што ћу казати остало ми је и сувише у памети, па могу и после додати. — рече он и поче:</p> 
ештанских познаница и познаника и уђоше у влак.</p> <pb n="21" /> <p>Кад се влак кренуо, чуло с 
на стара — примети Милица и с тим уђоше у кућу, где их Ленка и домаћин упознаше и с другим прис 
е другарице.</p> <p>— Којешта! — рекоше у исти мах обе другарице. — Остани ти Коста.{S} Оно што 
 израз...</p> <p>Ленка и Милица прснуше у смеј, а она се трже и порумени, јер виде, како је дом 
ртија...{S} Другарице јој на то прснуше у смеј!</p> <p>— Та шта се церекате?{S} Хоћу и ја један 
ећу, и...</p> <p>— Ленка! упаде јој муж у реч — ти вређаш.</p> <p>Зна она да је за то и сувише  
ољубља и мог уверења, да добро радим, и у овом забаченом селу лошије оцењена будем?{S} Не, тога 
адава се ти смејеш; плану сад Ленка — и у твојој души морала је та неправедна оцена грдан и од  
— историја педагогије — рече Милица — и у сну јој Песталоци у памети!</p> <p>— Штета само што с 
гледала а све више у школи, код књига и у свом маленом газдалуку.</p> <p>Мален стан њен је чист 
 а из пламених јој очију суну — можда и у шали — прекоран и многозначећи поглед на доктора. — А 
>Него и опет морам признати, да се ја и у предметима што се више механично уче не ослањам сасви 
ећ у џепу.</p> <p>— Е сад је забасала и у сатиру — смејаше се Милица — А на послетку, боље је и 
о сам ја најпре деци добро разјаснила и у којима сад већ није неопходно нужно учитељево вешто п 
олакшам, а да уз то не буде механизма и у оним предметима где се баш не сме трпити, прихватила  
, кад сам ја већ госпођа нотарошевица и у општинском стану.{S} Твоје закључивање разуме се дакл 
је у овоме месту од то доба учитељица и у мени изгубила бранитеља, но као у замену за то добила 
 дода Милица — окушаће се и њихов рад и у животу; видиће народ и њихову ваљаност, а ту тек неће 
учену душу, па како сам сличне појаве и у имућнијим кућама виђала, утишах своју злу вољу па јој 
време и искуство научило ме је, да је и у лошем често баш добро скривено и да најбољи начин ако 
 да ће јој он тек оно дати, што би се и у цркви читати могло...{S} Тако мало по мало задобих и  
ити оног правца у настављању, који ће и у том незгодном стању, бар у нечем користити.</p> <p>—  
 тако код друге народности но ми Срби и у томе смо напреднији.{S} Наша интелигентна браћа само  
учитељицу т.ј.{S} Ленку за жену узети и у општинском стану живети.</p> <p>Та ти си твојим ћерет 
иле се на лак живот, па ће тако хтети и у школи; а оне главице нису тако женијалне, па треба ви 
ерена да је остало већ доста утврђено и у реду.</p> <p>Тиме сам дабоме општину задовољила но не 
то је проклети скептицизам већ продро и у некадашњу престоницу безазлености и поверења — у срце 
у руку, он је ту руку страсно стиснуо и у свом заносу и против српског обичаја и пољубио.{S} Ал 
тела да ми девојачки углед и карактер и у очима торокљива света остане онакав какав је у истини 
о је држао да је добро и сувише занет и у делању ревностан.</p> <p>Да поправи своју погрешку пр 
а... примети Коста.</p> <p>Можда и неби у овом случају много напора стало, — рече расејано она  
рсте“ у свима предметима, зашто се теби у појединима није могло блажије судити и бар општа оцен 
аска — одговори она, па се и опет удуби у посматрање торња.</p> <p>— Јеси ли га се сита нагледа 
аринке и своје намере уздахну па бајаги у шали и опет рече: „Е тако је, медвед увек добије најл 
Кад сам на послетку увидио, да не вреди у том случају ни на себе љутити се, јер човек бива све  
оспођица Ленка писмо, у ком јој се нуди у место назива учитељице титула госпође натарошовице и  
 уђох у једну кућицу. — На постељи лежи у маленој собици изнурена стара жена а код прозора везе 
ену хвалу изгледаше као да јој залогаји у грлу застају, те на брзо остави јело.</p> <p>Коста је 
пливом школе на народ.</p> <p>Труд који у своме позиву за ово три године полагах, не исплаћује  
, да је Даринчин глас чудно дрхтао; али у исти мах беше јој се разбудила ћерчица те тепаше: „ма 
јче.</p> <p> <pb n="46" /> </p> <p> Али у исти мах обори очи и заћута. — Беше му и нехотице иза 
ао, па је тако морало да буде...{S} Али у истом моменту учинило јој се, да и он и она смешно из 
— Већ је отишла с Драгом у X. тета Јели у госте; вратиће се тек довече.</p> <p>— Хо, ето му! —  
да још имамо образа хвалити се, да и ми у просвети напредујемо.</p> <p>— Та ваљда нећеш тврдити 
Кад помислим на своју сведоџбу, речи ми у грлу застају — чудим се, како сам и до сад говорила.< 
 ишла, те јој се не могох придружити ни у пратњи.{S} И тако вам ја постадох у правом смислу неу 
м руком а другом се песницом бесно лупи у груди.</p> <p>Да је баба Мара блаже говорила, ја бих  
мила док и последњу искрицу не претвори у пепео — у успомену...</p> <p>Ако ли је љубав слаба, о 
рисала сам ја, да баш ни поповима ни си у вољи, па макар да једни по сто пута кажу да си учена! 
оследица утисак оставити.{S} Та и ти си у ствари ако не боље, оно свима нама равна; па кад се д 
 си узео жену са миразом, читао би и ти у кавани.{S} Но ја ти сад не помогох!{S} Ти си знао, да 
ебе самог, кад сам осетио, да си баш ти у томе изузетак; т. ј. да се љутим, што ми ти неверујеш 
 девојке и учитељица па мање завиривати у мој прозор.{S} Овако разуме се, да сам те морала избе 
ама дремати — одговори она па се смести у постељу.</p> <p>— Благо теби! — уздахну Милица па зат 
ећој кући вароши** седиле су једне ноћи у једној собици три младе женскиње код неког стола прет 
араху, уђе Даринка збуњеним лицем Ленци у собу.</p> <p>— Куда си се ти опремила? питаше она бац 
е — рече Милица — и у сну јој Песталоци у памети!</p> <p>— Штета само што се у садашње доба не  
а Драгиња, да с њоме идем њезиној тетци у X. Ја сам дала реч а мислим да је и теби право.{S} По 
 да сврши, — примети Даринка погледавши у сахат — Ено већ бије девет.</p> <p>Домаћин на то поче 
те, да смо и ми људи — рече она дошавши у ватру.</p> <p>— Гле, гле, још ћемо се и посвађати — п 
р ћемо се дуже разговарати — рекоше јој у исти мах обе другарице. </p> <pb n="23" /> <p>Она их  
ече затим нежно и ватрено гледајући јој у очи — она је вавек истинита; јер ево и ја био бих мно 
у вечито па да је она тако к’о сад увек у мојој близини.{S} И да...</p> <p>— Та не мораш баш од 
ше.</p> <p>— Опростите! мислила сам тек у опште, а о вашем пријатељству доста сам уверена.{S} О 
е било више мртво но живо и обучено тек у танку кошуљицу.</p> <p>„Шта ту радите?“ запитам их ка 
 — мрмљаше Ленка — Душан Т. је бележник у моме месту, а то је за учитељицу и сувише добра — пар 
е теби, Даринка, главна задаћа бити док у народ и школу ступиш?</p> <p>— Шта? — оно што и свако 
на настави:</p> <p>— Јест, ја не спадам у природе што се свога личног права на уживање лако у о 
теби тако говорити.{S} Али ја не спадам у природе твоје врсте, које у своме заносу, да право и  
— Али главни је узрок, што ја не спадам у природе, што своју личну срећу жртвују општем интерес 
 много бележити — поче она.{S} И ја сам у почетку хтела у школу осим учења и да васпитавам, но  
лу неки томе сличан начин.{S} Упала сам у школу са четири разреда и преко стотине деце, која уз 
зору није ме нико више видео, а кад сам у друштву случајно с њом се десио, нико није могао опаз 
су законом прописана.</p> <p>Ја кад сам у школу ступила хтела сам се тога држати.{S} Али на брз 
ће осећаји кадкад да искипе, а јуче сам у најосетљивије жице била дирнута.{S} Та није то првина 
а се Милица.</p> <p>— Што? — и ја нисам у таким околностима или баш те „пузавачке“ природе, па  
што бих можда уз жену добио да се нисам у Ленку заљубио.{S} То ме је, разуме се по себи, доста  
а у одсудном часу да доктора не доведем у искушење, кад покуша и он да размишља...</p> <p>После 
и неће!“</p> <p>С тим је оставим и уђем у кућу камо је мати болесно дете већ унела била.</p> <p 
 среће ковач те ја покушах, да је кујем у другоме правцу.{S} И само зато драге моје, напустила  
ради тачнијег примања плате коју рекнем у њену користи одбору и црквеној општини.</p> <p>И тако 
вас (као што видите, ја вам обема пишем у једанпут, а после ћу тек преписати још један примерак 
ринка — Ето зашто.{S} Оне увиђају да им у делању имаде неких недостатака, које оне саме без опш 
ма још и три њихове другарице; а кад им у лице загледамо, видићемо да су то наше познанице, Дар 
дзорнице; јер те исказе тек онда уводим у записник кад их најпре већина потврди или одбије.</p> 
едне а лење пооштрим и све класе уводим у свој записник.</p> <p>— То би све добро било кад неби 
>— Зар ти мислиш да ја никад не долазим у ту врсту искушења, па да вас баш немогу разумети. — р 
 укора само је моје, а и то вазда чиним у договору целе школе а никако се не држим тек исказа п 
 ме снађе та беда ја ти се лепо забуним у посао, јер ко’ велим: боља је и најгора јава, од тако 
ла без његова знања с госпођицом Драгом у X. А и Ваше прво питање тицало се Даринке, — ћеретала 
питање.</p> <p>— Већ је отишла с Драгом у X. тета Јели у госте; вратиће се тек довече.</p> <p>— 
и — одговори Милица</p> <p>— саморадњом у школи сад је тек стекла искуства па је требала тиме и 
 стадоше заиста пред оном великом кућом у селу Г. једна кола, а у њима седела је Милица и Дарин 
могох да се задовољим ни својим успехом у школи а још мање упливом школе на народ.</p> <p>Труд  
немару за школу, и ваљан успех са децом у знању показати, и спремити децу за у правом смислу св 
ај:</p> <p>— И с нама можеш бити сретан у добрим околностима, а задеси ли те каква незгода, сет 
ад је збијала шалу и онда кад јој је он у присуству Ленке веренички прстен дао.</p> <p> — Нећу  
ости моје.{S} Јест, мени се вазда и трн у оку види, док се у оку мени равних ни балвана не опаж 
долажаше ни један мушки, а она, баш к’о у пркос, ретко је куд ишла, те јој се не могох придружи 
ица и у мени изгубила бранитеља, но као у замену за то добила је већ идућих ферија госпођица Ле 
 икакве ближе својте.</p> <p>Тај дан до у вече проведоше весело у друштву са осталим гостима.{S 
меја но туге, а он би баш сад тако радо у њима видио сузе или бар оног благог израза и смутње к 
 си најбујније доба твога живота провео у туђини и мећу „Немчадијом“; а карактер Српкиње и туђи 
ити, може појмити тек онај, ко је видео у праведној срџби пламтећа лица осталих девојчица и пре 
дању лепе куће са жениним новцем, бацио у запећак и тврдо се заверио, да ћу учитељицу т.ј.{S} Л 
м што сте од Ленке већ чули.{S} Но како у моме месту нема неожењених натароша а боме ни учитеља 
о се свога личног права на уживање лако у општу корист одричу.{S} Зато сам уједно имала на уму, 
 врх прстију „одалами;“ а то је и онако у свези са тезом из педагогије о нези чулних органа — п 
 постеље и још топлије собе, па га тако у кошуљици овде мучите!“ љутила сам се без нужде ја.</p 
имети она горко.{S} То би и њега довело у неприлику, да размишља.{S} А тада би можда стекао пре 
> <p>Тај дан до у вече проведоше весело у друштву са осталим гостима.{S} Вече међутим беше удес 
уо.</p> <p>— Чуо сам, ал’ ваљда је било у суседном врту — рече г. Коста па се спусти на оближњу 
 разборитост и здраво мишљење; али само у теорији а у пракси т. ј.{S} У животу нама су чисти и  
p> <p>— Та ваљда нећеш тврдити да идемо у натраг? — рече јетко Даринка. — Поље на коме има учит 
и — рече она и устаде.</p> <p>— Хајдемо у кућу — примети за тим — Милица је зацело већ устала п 
 и ја вазда тек учитељица остати.{S} Но у исти мах тргох се из свога заноса, те ми се учини, да 
.</p> <p>У селу је много теже радити но у вароши, па опет, сваки варошки учитељ и учитељица са  
та; а ја и онако имадем све прибележено у своме дневнику.</p> <p>— Гилт! — рече домаћин онако п 
 јуче можда опазила прво сребрно влакно у својо црној, плавој или смеђој коси, па и ако је још  
 сам сасвим сама у своме стану, односно у својој соби, а у другој соби становао је хроми Харала 
 је у свакој скамији по шесторо деце то у шестонедељном току времена свака ученица једанпут сво 
 и новац прегорети, и...</p> <p>— Место у кавани поред пива, на дому и уз жену новине читати —  
али се згрозих од поносите хладноће што у тај мах из њих суну.{S} Од то доба вечито избегава мо 
ки засмеја.</p> <p>Доктора к’о да нешто у срце текну при веселом звуку тога смеја те управи ват 
у, који ће и у том незгодном стању, бар у нечем користити.</p> <p>— Али камо тог правца? прекид 
</head> <p>Још док се г. Коста и доктор у врту разговараху, уђе Даринка збуњеним лицем Ленци у  
 нико није замерао и зато сам и био час у једну час у другу смртно заљубљен...</p> <p>— Чини ми 
амерао и зато сам и био час у једну час у другу смртно заљубљен...</p> <p>— Чини ми се да ти је 
 гњевно викну:</p> <p>„Држ’ ти твој нос у школи, а не мешај се у мој пос’о!{S} Ви’ш ти ње, мисл 
иња...</p> <p>— Ти си дакле била јутрос у сеници? питаше збуњено он.</p> <p>— Сасвим случајно.{ 
мислити мора — какав тек мора бити укус у мање интелигентних људи!</p> <p>— Промислићу се — реч 
, што је и она мислила, да је наклоност у случају „добре партије“ довољан услов за срећу у брак 
нку су можда тек неприлике и дволичност у животу пратиле, па јој то неповерење није замерити —  
ични смо.{S} Осим тога, ја сам једанпут у животу пофалила, па нећу више.{S} Или би ти хтела да  
да и то гориво не претвара у пепео, већ у место њега остаје угљен о који и кад се исхлади може  
 а њима је зацело „брачни кандитат“ већ у џепу.</p> <p>— Е сад је забасала и у сатиру — смејаше 
ти је смртну љубав и најбезазленија већ у очима читала — смејаше се опет Ленка — за то би баш в 
>Учини ми се да смо са 10—15 година већ у напред па ми и не хотице дође пред очи слика здраве и 
ри године прохујаше, а и четврта се већ у велико бројала, кад Ленка, која је као и другарице јо 
ница ланкастеровог начина увела сам већ у половини прве године свога учитељовања у своју школу  
е да јој сад није потребна његова помоћ у погледу удадбе; јер је већ вереница г. доктора, нагло 
ризну у плач па нагло пође у своју собу у којој је Милица већ давно спавала.</p> <p>На прагу со 
 ја била — дати вам извешћа о свом раду у школи, и о мишљењу што сам га за то време о школи сте 
их је из види изгубила, чуло се у купеу у коме беше Даринка и Милица још задуго угушено и силом 
увиђавности прибиљежити и класификацију у своју зато одређену књижицу.</p> <p>По себи се разуме 
есе писаћу опрему, те весело узе оловку у руке.</p> <p>— Почни жено!</p> <p>— Како смо положиле 
ме размишљала; па и ако сам своју поуку у здравственом погледу од то доба тек на саму школу огр 
бота а сутра недеља; иначе нема учитељу у време школско гошћења.</p> <p>Но вечери, кад се о сва 
бичаја и пољубио.{S} Али срце као да му у истом моменту опет нека ледена рука дирну.{S} Миличин 
иш.</p> <p>— Сам си крив био — упаде му у реч она. — Требао си имати на уму, да сам ја осим уса 
дрвена песника и да си речит — упаде му у реч Ленка.</p> <p>— То је за оно „на ствар“ — примети 
 <p>Али он и не доврши а Даринка бризну у плач па нагло пође у своју собу у којој је Милица већ 
ништа нетиче!</p> <p>— Не тиче! — викну у исти мах муж и жена, а прекорни је погледи сретоше.</ 
p>— Ено врх торња у моме месту! — викну у једанпут Ленка — а још мало па ћемо стићи и до станиц 
га чудно и неверујући погледа, па прсну у смеј. — Чудно му је зловоља и кисело лице доликовало. 
и, али ко ће се још и данас при ступању у брак и на љубав освртати!...</p> <p> И зато нико немо 
ожене, казаћу вам, какви се снови плету у мојој машти од кад си се ти Ленка удала; јер ти ће ва 
а дан нађе Даринка Ленку и Косту у врту у послу.{S} Чим је опазише пођоше јој на срет.</p> <p>— 
<p>Сутра дан нађе Даринка Ленку и Косту у врту у послу.{S} Чим је опазише пођоше јој на срет.</ 
 „добре партије“ довољан услов за срећу у браку...</p> <p> Кад је Милица од узрујаности, што је 
р се трже и мило погледа своју вереницу у којој је толико простодушности и веселе безазлености. 
вине марта, а пре и после тога видим их у школи, што’ но веле, „тек од жеље“.{S} За то да кол’к 
о на она правила и упутства, што смо их у учитељишту добили, нити да се само на узоре угледамо, 
 женскињу, која ће се поред себи равних у туђинца загледати, и зато се и мени чини, да такову ж 
иротињу и незнање, те се за часак дадох у мисли.{S} Али кад ме она из заноса трже, нудећи ме да 
 ни у пратњи.{S} И тако вам ја постадох у правом смислу неутешив љубавник, и сад покушах да сањ 
д се и опет тргох, на место гробља уђох у једну кућицу. — На постељи лежи у маленој собици изну 
у по себи већ васпитивају, и ако не баш у оној мери, у којој је за сеоску децу потребно.{S} Зат 
 црта Српкиње, која још карактерише баш у највећој мери оне женскиње, што најживље и најдубље о 
p>— Видећу и твоје јунаштво, док доспеш у какво затуцано село са минимум платом и стотину занем 
неко пудлу; а и ти ћеш видити, како ћеш у школи проћи без телесни казни.</p> <p>После пола сата 
олико становника има, незнам која варош у Америци? или:{S} Кол’ко универзитета има у Риму? а ка 
type="chapter" xml:id="SRP18840_C0"> <p>У једној повећој кући вароши** седиле су једне ноћи у ј 
а равна, па погледај њену оцену!</p> <p>У том звонце зазвони и вратар викну имена оних станица, 
рке“ — и ту се иронички засмеја.</p> <p>У том стигоше и до прве станице, где уђе нека госпа са  
 без велике штете удисати могла.</p> <p>У ходању видим, да се код неког зида искупило више жена 
то јој не даде да даље размишља.</p> <p>У том дође и г. Коста.</p> <p>— Јел’ устала Даринка? —  
 већ на лицу читах да је сретна.</p> <p>У сљед те њене среће, хтедох већ да викнем, да ћу и ја  
кица а чело ногу љиљан и ружица.</p> <p>У исти мах прође кроз гробље нека лепа, млада и здрава  
чита, шије или баш гледа крозањ.</p> <p>У почетку сам мислио да то чиним из радозналости и нест 
, боља плата сеоском учитељству.</p> <p>У селу је много теже радити но у вароши, па опет, сваки 
нка јој такође пружи своју руку.</p> <p>У том стигоше до једне веће станице.{S} Ту уђе и више п 
ла, само да може рушити оно што је њу — убило...</p> <p>То су, видиш, речи, у које ни сам хтео  
етно чедо“! па се надзири над постељу и убрише зној са детиња чела.</p> <p>Ја сам узрујана била 
еможе трпети, а уз то беше он и ваљан и уважен, па је морала према њему наклоности осећати, а д 
е ревностна.{S} Нико ти неће добру вољу уважити, него ће се још наћи злурадих критичара што уме 
астану вечито па да је она тако к’о сад увек у мојој близини.{S} И да...</p> <p>— Та не мораш б 
 у шали и опет рече: „Е тако је, медвед увек добије најлепшу крушку“...</p> <p>— Укус је различ 
а састоји се у задовољству“ говорила је увек Даринка док смо заједно биле.{S} Али ја немогох да 
мо видети и дочекати и свршетак које је увек најлепши, кад се весело и са сватови свршује.</p>  
азовање; а озбиљно размишљање за нас је увек гордост, славољубље и сувопарно филозофисање.{S} И 
ронијом.</p> <pb n="50" /> <p>— Само ти увек тако ради, па ћеш далеко дотерати — примети јетко  
е види, како и „женијалним дусима“ нису увек сви реагенси и сва својства тела на уму.{S} Онда д 
кадашња противница ланкастеровог начина увела сам већ у половини прве године свога учитељовања  
 за сеоску децу потребно.{S} Зато ко је уверен, да по могућству достојно врши своју дужност мож 
вом месту и разборитост онда можеш бити уверен, да су докторове речи, што сам их код тебе у врт 
ом детету за њих моли; јер свако је био уверен, да ће јој он тек оно дати, што би се и у цркви  
ма угодити?{S} И зато нећу да очајавам; уверена сам, да неће на томе остати, нашу праву вреднос 
и је лепо и „на тенане“ анализирајте, а уверена да ће те и ви наћи, да су саставци чиста истина 
а у лажном сјају па јој је доста кад је уверена да ће поред мужа комотно живети или уз њега нек 
опште, а о вашем пријатељству доста сам уверена.{S} Осим тога јуче сам видела, да ме Коста прил 
тек онда кад ми време допусти и кад сам уверена да је остало већ доста утврђено и у реду.</p> < 
и тек за учитељски позив решити!</p> <p>Уверена да ће те се на ово онако двосмислено насмешити. 
чки и вечито тера — опозицију...</p> <p>Уверена сам да ме разумете; а кад ме схватите онда вам  
руге врсте, — а да и ја сањам о том сте уверене.{S} Па кад сте већ за шалу расположене, казаћу  
Или би ти хтела да због родољубља и мог уверења, да добро радим, и у овом забаченом селу лошије 
е, па им је тешко вршити свој позив без уверења, да га сасвим достојно врше; а за достојно врше 
 који тражи друге награде и хвале, осим уверења, да је користан члан човечанства није ни достој 
кад Ленка о феријама оде дома, дођох до уверења, да би много сретнији био да нема тих проклетих 
стирати.{S} И тако ја сиромах, дођох до уверења, да се тамо преко слабо о мени брине или да су  
настави по неком ћутању Ленка — Моје је уверење, да ни један учитељ ни учитељица на селу — разу 
 весело и несташно Милица — Цео живот и уверење моје слично је оном што сте од Ленке већ чули.{ 
 мене је довољна награда чиста савест и уверење, да ми је рад примерен потреби и по томе и кори 
ом Даринка — Требала си делати по своме уверењу, а не освртати се не знам на чије мњење и похва 
е своје околине, већ радим тек по своме уверењу; а ко тако ради мора бити бар са собом задовоља 
на тога позива кад га не вршим по своме уверењу.{S} И зато сам и нехотице поцрвенила и застидил 
 да васпитавам, но и ја сам као и Ленка увидела, да је тај посао „неблагодаран“.{S} И тако сам  
 сам се тога држати.{S} Али на брзо сам увидела, да је за тај огромни посао десет школских месе 
та.{S} Та није то првина, да сам морала увидети, да више вредим, него што ме свет цени, та судб 
мисли, а ко премишља мора на послетку и увидети, и своју вредност и опачину и плиткоћу неких... 
 није „плева“ у глави — то су тек могли увидети!</p> <p>— Правда је у гробу! — уздахну Даринка  
 најслабију или најгору све док сама не увиди и не призна, да за то још није дорасла или док се 
Даринка; а он настави:</p> <p>— Кад сам увидио, да љубав није шала, и да се са срцем несме ни п 
а то поче:</p> <p>— Кад сам на послетку увидио, да не вреди у том случају ни на себе љутити се, 
узгредна ствар.{S} А да истину говорим, увидићеш и ти, чим се сетиш оних многих:{S} Немица, Мађ 
 дана на ред долазе, и за тим по својој увиђавности прибиљежити и класификацију у своју зато од 
и замишљено Даринка — Ето зашто.{S} Оне увиђају да им у делању имаде неких недостатака, које он 
дине надзорнице; јер те исказе тек онда уводим у записник кад их најпре већина потврди или одби 
м ја вредне а лење пооштрим и све класе уводим у свој записник.</p> <p>— То би све добро било к 
 бар за часак усрећити, учинити, да све увреде заборави.</p> <p>— За часак! — понови Милица. —  
ове — дода враголасто Ленка.{S} И с тим угаси лампу те и оне заспе.</p> </div> <div type="chapt 
поклон једну лепу кравицу од три дана — угинула му је крава па је мени теле поклонио.{S} Он вел 
 нас тражи тек новац, спољашњу лепоту и углађено понашање.</p> <p>— Твој говор нема овде места; 
бегавати, ако сам хтела да ми девојачки углед и карактер и у очима торокљива света остане онака 
 мужа комотно живети или уз њега некога угледа у свету стећи.</p> <p>— Тако и ја мислим рече Ле 
 ја једанпут практична да будем и да се угледам на Душанију и Анђу — а њима је зацело „брачни к 
ељишту добили, нити да се само на узоре угледамо, него треба оштрим погледом тражити главне пре 
ра а спољашности не баш лепе али и опет угледне.{S} Осим тога, био је још испре најбољи домаћин 
етвара у пепео, већ у место њега остаје угљен о који и кад се исхлади може планути, али ретко в 
нисам боље оцењена; али ко ће нам свима угодити?{S} И зато нећу да очајавам; уверена сам, да не 
, баш мислиш, да ћеш на бадњи дан прасе угојити? — насмеши се опет прва. — Та мани се луда посл 
у коме беше Даринка и Милица још задуго угушено и силом задржавано јецање.</p> <p>И тако је рад 
ад није потребна његова помоћ у погледу удадбе; јер је већ вереница г. доктора, нагло се тргао  
аше он.</p> <p>— То не.{S} Али могла је удадбом још причекати — одговори Милица</p> <p>— самора 
о ћу вам ’нако просто рећи, да сам се — удала још пре три месеца.</p> <p>Знам да су вам сад прв 
ету у мојој машти од кад си се ти Ленка удала; јер ти ће вас снови зацело највише интересовати. 
.</p> <p>— Зар је рђаво учинила, што се удала? — питаше он.</p> <p>— То не.{S} Али могла је уда 
 о њој никад, ни размишљала, па се опет удала...</p> <p>— Волео би знати како ти, Даринка о љуб 
 и онако тек необии интересантно од нас удаљене ствари радо читају и да све’ остало иде — под к 
 бабе надао, па се после још неби хтеле удати...{S} А треба да знају, да има мушких који умеју  
чума“, али ја се ње брзо отресем, па са удвојеном силом о пет прегнем и радим бар колико могу.< 
а осталим гостима.{S} Вече међутим беше удесила Ленка да им самима остане.{S} Знала је, да ће ј 
та онај школски ваздух без велике штете удисати могла.</p> <p>У ходању видим, да се код неког з 
га доласка — одговори она, па се и опет удуби у посматрање торња.</p> <p>— Јеси ли га се сита н 
е г. Коста и доктор у врту разговараху, уђе Даринка збуњеним лицем Ленци у собу.</p> <p>— Куда  
<p>У том стигоше и до прве станице, где уђе нека госпа са двоје дечице, те тако прекидоше пређа 
ом стигоше до једне веће станице.{S} Ту уђе и више путница те им говор узе други правац.</p> <p 
остити неће!“</p> <p>С тим је оставим и уђем у кућу камо је мати болесно дете већ унела била.</ 
ке кад се и опет тргох, на место гробља уђох у једну кућицу. — На постељи лежи у маленој собици 
ојих мештанских познаница и познаника и уђоше у влак.</p> <pb n="21" /> <p>Кад се влак кренуо,  
 све она стара — примети Милица и с тим уђоше у кућу, где их Ленка и домаћин упознаше и с други 
 ако је још девојка опет се нимало није ужаснула тог новога дара природе; јер знаде, да јој то  
рирода није да се с незгодама бори; а у ужем кругу, у породици или као што твој муж вели „на ут 
тељ и учитељица са највише два разреда, ужива по 4 — 7 стотина плате, једно сеоско учитељство ш 
 што је прописано?!</p> <p>— Свет вазда ужива у клеветању туђих дела, па се не треба на њега ос 
 обешењак, сретан или несретан, јер она ужива у лажном сјају па јој је доста кад је уверена да  
за свет који је нестрпљив и сујетан, па ужива у стармало-наученој деци.{S} И зато је видиш, нај 
баца“ отац а „нина“ или „сека“ мати; то ужива по 3 — 4 стотине плате, а уз то има да наставља п 
р није награда и оно уживање што сам га уживала ја и свака од вас већ при првом испиту са своји 
> <p>И тако је радознала дебела путница уживала бар „сцену растанка“.</p> <p>Међутим била је у  
 ја обичан човек; а као такав хоћу и да уживам плод свога труда, а не тек вечито да радим без и 
 у природе што се свога личног права на уживање лако у општу корист одричу.{S} Зато сам уједно  
зраз — Па кад је само сретнима намењено уживање у животу и на јави, ко може замерити људма лоши 
? па на послетку зар није награда и оно уживање што сам га уживала ја и свака од вас већ при пр 
што је могао; а више се мучио но што је уживао, то све показује његово пожртвовање и челичну во 
 путница, која се можда радовала, да ће уживати „сцену радосна састанка.“</p> <p>— Неће ме доче 
вати.</p> <p>Наше познанице за часак се ужурбаше а затим и још једном на брзо тек погледом или  
рок а деца и сувише запуштена да би ја, уз њихово често изостајање од школе, душу оплемењавати, 
 је кад је само оно преклапало, Милица, уз тебе.</p> <p>Ленка га чудно и неверујући погледа, па 
вони и вратар викну имена оних станица, уз које ће се путовати.</p> <p>Наше познанице за часак  
, настанила се у каквој сретној кућици, уз друга, који би те волио као ја Ленку?</p> <p>На Дари 
ер и онако је нада хришћанска врлина, а уз то и потреба без које је тешко живети...</p> <p>С по 
 је видео да је на њој проста хаљина, а уз то баш ни једне пантљичице...{S} Но он се и сувише љ 
ек онда не грешите кад вам се замера, а уз така друга, питам, ко ће безазлен и поверљив остати? 
ати; то ужива по 3 — 4 стотине плате, а уз то има да наставља по 6 разреда и 100 — 200 деце (ра 
 био таки човек; да се неможе трпети, а уз то беше он и ваљан и уважен, па је морала према њему 
мевањем и дало оцену лошију од знања; а уз то и затуцана села са минимум платом.</p> <p>— Па за 
јање ума и оплемењавање срца дечијег; а уз то треба да им улије у њихову главицу и сва знања, к 
{S} Али од два зла треба бирати мање; а уз то је кошуља свагда ближа од хаљине.</p> <p>— Лепа л 
оплемењавати, рђаве навике одвикавати а уз то и из знања ваљан успех показати могла.</p> <p>И т 
треба бирати мање.{S} Па кад је тако (а уз то смо својим успехом и радом незадовољни,) не треба 
n="25" /> срце, морам још припазити, да уз сву своју муку, труд и вољу и народу мало привређује 
кол’ко толико себи и деци олакшам, а да уз то не буде механизма и у оним предметима где се баш  
 заборавим оно 2—5 хиљада што бих можда уз жену добио да се нисам у Ленку заљубио.{S} То ме је, 
тири разреда и преко стотине деце, која уз то редовно школу полазе тек од новембера до половине 
деси ли те каква незгода, сети се да је уз тебе дете, које те не може разумети кад више што оси 
вештија педагога нашло мане, која би се уз сеоске околности отклонити могла.{S} И тако сам ја и 
и чини, да такову женскињу мора можда и уз добра својства карактерисати бар и добра доза лакоми 
ла и више ништа.{S} Па како ме Милица и уз све ватрене погледе моје још није тако дочекала; зак 
могу ми тиме одузети. — Оно ми остаје и уз довољну оцену.</p> <p>— Довољну! — узвикну Милица. — 
ин — само ми је врло загонетно што ти и уз општинску хвалу до неба не беше задовољна, него оста 
>— Место у кавани поред пива, на дому и уз жену новине читати — прекиде га и заврши несташно Ле 
а“ баба Марина! ...</p> <p>Незнам ко би уз толике неприлике и иа то воље имао?! — умеша се и Ле 
ена да ће поред мужа комотно живети или уз њега некога угледа у свету стећи.</p> <p>— Тако и ја 
ад на неком траљавом кревецу близу пећи уз своју успавану сестрицу; а боловало је, по свима зна 
наде, да је у женским грудима па да тек уз оне особине и до осамнаесте године сме по вољи осећа 
 а чим сам жени обајала, ко да си руком уз’о!“</p> <p>Друге жене устрашено и срамежљиво гуркаху 
ш додадем, да је за мене љубавно гориво уз остале душевне врлине на првом месту и разборитост о 
асвим здрав — и смести се за сто.{S} Но уз сву њену хвалу изгледаше као да јој залогаји у грлу  
за оне ствари које их се не тичу.{S} Но уз све то беше опет разборит човек и <pb n="44" /> крај 
 кроз који дан зацело излећи.</p> <p>Но уз све то мени се чињаше, да би ваздух могао чистији би 
и уз довољну оцену.</p> <p>— Довољну! — узвикну Милица. — То би било грозно!</p> <p>— Грозно ил 
</p> <p>— Баш ко да ми из душе читаш! — узвикну чисто Ленка.</p> <p>— Зар ти мислиш да ја никад 
 часе.</p> <p>Влак дојури и за часак се узвици утишаше те се чула тек граја а после неколико тр 
вљају варош те одлазе дома, па отуда ти узвици и врева.</p> <p>Растанак тај беше веселотужан; ј 
неба не беше задовољна, него остави тај узвишени и племенити позив?</p> <p>— Та немој мислити,  
мети јој шаљиво Даринка и намести своју узглавницу.</p> <p>— Ћути па спавај — рече оштро Милица 
е каже госпођа фрајла него госпођица; а узгред приметила сам још, да г. бележник зацело нема по 
године њеног учитељевања добар успех, и узгред је уједно жалио, што се одала на тако трудан и н 
о можда каквој светијој цељи или је тек узгред носило име Српкиње, а у ствари не беше ни Српкињ 
обратих знању дечијем; а остало беше ми узгредан рад, који сам предузимала тек онда кад ми врем 
главно жена а народност и новац, за њих узгредна ствар.{S} А да истину говорим, увидићеш и ти,  
од воље му да гледа и на сјај, лепоту и узгредне ситнице.</p> <pb n="39" /> <p>То би све добро  
вољство, да буду мајке и прамајке нашој узданици српској, т.ј. будућем нараштају повећега дела  
ка, па поново уздахну.{S} Милица је тај уздах приметила те се ману шале.{S} С тога се доктор ко 
питаше он, а — ферије су већ на измаку, уздахну Милица — а и Даринка је навалила да се прек’сут 
мести у постељу.</p> <p>— Благо теби! — уздахну Милица па затвори педагогију, и за тим узе псих 
 све чути.</p> <p>— Вечита загонетко! — уздахну Ленка а г. Коста замишљено и нагло ходаше по со 
 увидети!</p> <p>— Правда је у гробу! — уздахну Даринка — И зато сам ја задовољна кад сама осећ 
угога коментара.</p> <p>— Тешко нама, — уздахну Милица. — И онда још имамо образа хвалити се, д 
тељства?! </p> <pb n="24" /> <p>Даринка уздахну и све три се другарице за часак замислише. </p> 
, ал ти знаш — наше карте...</p> <p>Она уздахну и ућута.{S} Знала је, да су узеле карте до Т. и 
Али кад се сетио Даринке и своје намере уздахну па бајаги у шали и опет рече: „Е тако је, медве 
 последњим Миличиним речма одобравајући уздахну, и сви па и домаћин за часак ћутаху.</p> <pb n= 
инчина озбиљна и блага слика, па поново уздахну.{S} Милица је тај уздах приметила те се ману ша 
 то некима по вољи...</p> <p>Коста тихо уздахну али мишља да му је дужност, да говору даде весе 
јој такође необична ватра али он и опет уздахну.{S} У тим ватреним очима беше и сада у овом так 
а.</p> <p>— Шта?{S} Сад ништа, онда сам уздахнула — но ту се трже и још јаче порумени.</p> <p>— 
 са резигнацијом насмешила и можда тихо уздахнула; осим тога била је сад још мање код огледала  
едале... с тога је он поново и нехотице уздахнуо кад га је после некога времена Милица несташно 
инило му се да је у оближњој сенци неко уздахнуо и да је за тим трава јаче зашуштала, баш ко да 
а како се мучи,“ рече ми мати детиња са уздахом и сузним очима.</p> <p>„Дабоме да ће се одлучит 
ња.{S} Људи, драга моја, тек оно цене и уздижу што се сија; а коме би још пало на памет, да вид 
то нова! — рече он па устаде и нагло је узе за руке. — Јест, госпођице, — рече затим нежно и ва 
<p>— Дакле чујмо и тебе рече домаћин, и узе оловку.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 
 Милица па затвори педагогију, и за тим узе психологију и поче шаптати:{S} Психологија је наука 
} Затим донесе писаћу опрему, те весело узе оловку у руке.</p> <p>— Почни жено!</p> <p>— Како с 
е.{S} Ту уђе и више путница те им говор узе други правац.</p> <p>— Ено врх торња у моме месту!  
у! — рече јој муж, па се уозбиљи и опет узе оловку.</p> <p>— Приповетка ми је на измаку — наста 
<p>— Милицу! — викну г. Коста а лице му узе израз, к’о да му пријатељ тврди, да се сунце на зап 
 А. а не она тебе.</p> <p>— Тако је.{S} Узела сам кола и рекла јој, да морам нешто важно дома т 
 је умела да провиди и свој положај, па узела и бољи правац.</p> <p>— Правац, правац, — понови  
 да ће се одлучити; цича зима, а ви сте узеле дете из топле постеље и још топлије собе, па га т 
Она уздахну и ућута.{S} Знала је, да су узеле карте до Т. из кога су обе и биле, и да су им род 
 ван још да кажем како смо се познали и узели, а то се по себи разуме, те није нужно ни да каже 
пеглам или шијем а ти ми читаш, а да си узео жену са миразом, читао би и ти у кавани.{S} Но ја  
 је мало случајева познато где је Србин узео туђинку; а оно што знадем свуда беху ваљане женски 
 погледа. — Овде ћу, као што знате кола узети, — рече затим — па хајд’те и ви самном.{S} Ја бих 
, да ћу учитељицу т.ј.{S} Ленку за жену узети и у општинском стану живети.</p> <p>Та ти си твој 
нестаде оног несташног израза а очи јој узеше за часак неки благ израз те загрливши другарицу р 
д му она већ улива симпатије, нека се и узму.{S} Ја сам се уклонила у одсудном часу да доктора  
у учитељишту добили, нити да се само на узоре угледамо, него треба оштрим погледом тражити глав 
то! — нећу да се браним — Али главни је узрок, што ја не спадам у природе, што своју личну срећ 
а немој мислити, да си томе баш само ти узрок.{S} Имала сам ја за тај одсудан корак и других ва 
имала, неможе мене кривити; томе је тек узрок немар општине и Срба према школи.{S} Јер шта вред 
а, које из напред реченог <pb n="40" /> узрока, наредила сам за сваку скамију по једну надзорни 
 сувише осетљив.{S} Има и томе основана узрока; сви знамо да је наш народ сувише сиромашан и да 
 даљину.</p> <p>Дабоме да и то није без узрока, — настави опет тихо — нисам ја сама на то осуђе 
ве! — рече Коста — иначе ни ја не видим узрока за...</p> <p>Али он и не доврши а Даринка бризну 
и влак, који се баш данас из непознатих узрока закаснио.</p> <p>— Баш ми је жао што смо осуђене 
види; само је штета што се нико не сећа узроке да истражује — примети јетко Милица.</p> <p>— Ти 
аша околина влада по правилу: „уништите узроке а последице ће и саме нестати!“ — насмеши се Дар 
рише зној са детиња чела.</p> <p>Ја сам узрујана била гледећи њену безмерну материњску љубав, с 
нам за живот треба одговори озбиљно ал’ узрујаним гласом муж — кадри смо заслужити; а ја се са  
нка.</p> <p>— Одбити — дабоме... — рече узрујаним гласом. — Али... па поруменивши ућута.</p> <p 
а погледом пуним братинске искрености и узрујаним гласом — На пример, да си после неколико годи 
/p> <p>Даринчине се очи опет запламтише узрујано и прекидајући викну:</p> <p>— Тако! — Дакле ја 
тора на чијем се лицу огледаше необична узрујаност.</p> <p> — Од куда се сетисте те старе песме 
> <p> Њему се огледаше у очима страст и узрујаност од које се Милица трже и задрхта.</p> <p> Он 
ећу у браку...</p> <p> Кад је Милица од узрујаности, што је поводом докторовог погледа снађе, с 
а на то да ономе пружи руку где ће моћи узурније живети и луксуз терати; а таквој је дабоме мал 
омаћин испитујући мери.{S} А тај поглед уједно јој и казиваше: „Ти или си крајња искреност или  
ог учитељевања добар успех, и узгред је уједно жалио, што се одала на тако трудан и неблагодара 
лако у општу корист одричу.{S} Зато сам уједно имала на уму, шта ће свет о мени и моме знању и  
 која се у исти мах весела и добре воље указа на врати своје собе.</p> <p>— На посао — рече он  
чи, јер се у исти мах доктор Гавриловић указа на врати.</p> <p>— Косту сам опазио где оде у опш 
 је Милица и Даринка.</p> <p>На прозору указа се у исти мах мушко и женско лице, а за тим истрч 
обу тако јако греје; да с прозора песак уклони и да собу чешће обдан ветри.</p> <p>Трудила сам  
p>— Немој претеривати — рече сад Милица уклонивши се с прозора — оне и ако нису боље од нас, оп 
симпатије, нека се и узму.{S} Ја сам се уклонила у одсудном часу да доктора не доведем у искуше 
ни какве власти.{S} Право награђивања и укора само је моје, а и то вазда чиним у договору целе  
век добије најлепшу крушку“...</p> <p>— Укус је различит — примети му само доктор, али се за не 
боља мислити мора — какав тек мора бити укус у мање интелигентних људи!</p> <p>— Промислићу се  
чиста истина, која је обично непријатна укуса и за вољно „ајнемовање“ и друкчијим „је јуначинам 
адо гледа доктора.{S} Па кад му она већ улива симпатије, нека се и узму.{S} Ја сам се уклонила  
 и отворено изрекао, да му симпатију не уливам.{S} Друга би можда баш сад трудила се, да му пок 
ујем; само што ми Милица на први поглед уливаше симпатије а Даринка ми изгледа, да сувише много 
авање срца дечијег; а уз то треба да им улије у њихову главицу и сва знања, која су законом про 
ар вас баш нимало неусрећује кад вас на улици задржи чак четврто годишња девојчица и пита: кад  
 учинио, а Даринка и Милица беху још на улици загрлиле милу другарицу.</p> <p>— Како је лепо шт 
аде од стола, те гледаше кроз прозор на улицу.</p> <p>— Шта си се данас тако дуго задржао? — пи 
— знам да ћеш им приповедати како си ме уловила.{S} Хоћу дакле да чујем хоћеш ли што слагати... 
еститке само рече: — Знао сам да ћеш га уловити, кад је она луда баш сад нашла да оде...</p> <p 
ак и Францескиња, којима се наше иначе „ултра Србенде“ и без једног новчића мираза поженише.{S} 
 живом разговарању са децом, што дечији ум ни мало не мори а много им користи и полажење школе  
и ваљаног учитеља треба да је развијање ума и оплемењавање срца дечијег; а уз то треба да им ул 
ца а и образована је, али је жена, која уме љубити тек оне, који њу љубе и више — ништа.</p> <p 
оже очекивати од проста народа, који не уме ни да је оцени?{S} Него видим ја да ту нема ништа,  
јан тога, позива и нека се стиди што не уме да чита у срцу своје околине ону хвалу, што је најс 
S} А треба да знају, да има мушких који умеју и новац прегорети, и...</p> <p>— Место у кавани п 
о ће се још наћи злурадих критичара што умеју само језиком радити па ће ти пребацивати и најмањ 
а да је даровита; а осим тога, ваљда је умела да провиди и свој положај, па узела и бољи правац 
ка и опет замислила.</p> <p>— Сад ти не умем рећи, али кад будем о томе озбиљније размишљала, к 
лности.</p> <p>— Е па што се сад љутиш? умеша се Милица.</p> <p>— Што? — и ја нисам у таким око 
 толике неприлике и иа то воље имао?! — умеша се и Ленка.</p> <p>Онај ко суди и себи, и од себе 
етимо.</p> <p>— Та немој претеривати, — умеша се сад Коста — Гладна ниси тек била!</p> <p>— Нис 
 се ти, Даринка, још држиш — к’о Каћ. — Умеша се сад и трећа. — Та све жмиркаш.</p> <p>— Ја? —  
товале знате.</p> <p>— Али ја не знам — умеша се муж.</p> <p>— Пусти је само нека по вољи говор 
месечини неби ли тиме богињу свога срца умилостивио.{S} Боже мој, ти само знаш, шта сам ја суза 
м покајао.</p> <p>— Ни ја — примети она умиљато га погледав, па му наслони главу на груди.</p>  
ист одричу.{S} Зато сам уједно имала на уму, шта ће свет о мени и моме знању и способности рећи 
век сви реагенси и сва својства тела на уму.{S} Онда дабоме летиле би и њима „за ситнице“ — „че 
паде му у реч она. — Требао си имати на уму, да сам ја осим усамљене девојке и учитељица па мањ 
ем у кућу камо је мати болесно дете већ унела била.</p> <p>Кад сам собња врата отворила, лупи м 
ам која варош у Америци? или:{S} Кол’ко универзитета има у Риму? а кад сам мислила да ћу говори 
а да се наша околина влада по правилу: „уништите узроке а последице ће и саме нестати!“ — насме 
стрчаше обоје на поље.</p> <p>— Терајте унутра! — викаше домаћин, Ленкин муж, још из ходника; а 
својим кошницама те кроз стакла гледаше унутра, и ако се на њему јасно видело, да су му мисли д 
 чујем и Даринку! — рече јој муж, па се уозбиљи и опет узе оловку.</p> <p>— Приповетка ми је на 
своју личну срећу, и...</p> <p>— Ленка! упаде јој муж у реч — ти вређаш.</p> <p>Зна она да је з 
вуда клониш.</p> <p>— Сам си крив био — упаде му у реч она. — Требао си имати на уму, да сам ја 
ти парче дрвена песника и да си речит — упаде му у реч Ленка.</p> <p>— То је за оно „на ствар“  
 своју школу неки томе сличан начин.{S} Упала сам у школу са четири разреда и преко стотине дец 
а и знају; но и ја бих волио све чути — уплете се г. Коста.</p> <p>— Е на почни од краја, — реч 
 очи. — Чудно је тај његов поглед на њу упливисао, па је тако морало да буде...{S} Али у истом  
им ни својим успехом у школи а још мање упливом школе на народ.</p> <p>Труд који у своме позиву 
еница заборавља у својој радости да нас упозна — примети домаћин смешећи се — зато морам и сам  
 зато их нисам „по правилима етикеције“ упознавала; — смејаше се за тим Ленка — а оне знају и б 
жих прилике и начина да се с њоме ближе упознам.{S} Али то баш беше чвор.{S} У кућу јој нисам м 
им уђоше у кућу, где их Ленка и домаћин упознаше и с другим присутним гостима, што дођоше да че 
еши се Даринка — То правило драга моја, употребљују тек учитељи и лекари, а за остали свет оста 
е текну при веселом звуку тога смеја те управи ватрен поглед на весело девојче.</p> <p> <pb n=" 
не гробља, пусти суде на стазицу, па се упути гробу учитељичину.{S} Ту код њега клече па по свр 
треба да се ограничимо на она правила и упутства, што смо их у учитељишту добили, нити да се са 
апустити тај позив, као што си ти Ленка урадила, или се латити оног правца у настављању, који ћ 
вољног средства.</p> <p>— Па како си то урадила? — питаше г. Коста.</p> <p>— Знате да код нас н 
 ваљана учитељица.“ Чело главе беше још усађена лепа воћкица а чело ногу љиљан и ружица.</p> <p 
 Требао си имати на уму, да сам ја осим усамљене девојке и учитељица па мање завиривати у мој п 
 отети. — И с тим изви своје из његових усијаних руку.</p> <p> — Госпођице! — рече он потресени 
ш Милица.</p> <p>— И кад би хтела да се усиљавам, не бих могла; ми учитељи вазда се морамо освр 
а јаку шчепати, — насмеја се и ако мало усиљено, Даринка па се стаде за спавање спремати. </p>  
оност у случају „добре партије“ довољан услов за срећу у браку...</p> <p> Кад је Милица од узру 
 чула, да ме и образовани људи хвале; а усљед тога осећања постадох и незадовољна.</p> <p>— Гле 
ми оне извештаја путем својих књижица и усменог исказа тек сваке суботе по подне.{S} Том прилик 
ом траљавом кревецу близу пећи уз своју успавану сестрицу; а боловало је, по свима знацима суде 
лим да зове лекара, но кад у томе нисам успела, препоручила сам јој неколико кућевних средстава 
воље имам, па што буде могуће зацело ћу успети — рече Даринка одважно, а образи јој се чисто за 
у школу).{S} И ту онда покажи пристојан успех и имај воље на учитељски позив!</p> <p>„На ствар“ 
ике одвикавати а уз то и из знања ваљан успех показати могла.</p> <p>И тако се по дужој борби с 
лану и сеоском немару за школу, и ваљан успех са децом у знању показати, и спремити децу за у п 
ао друге године њеног учитељевања добар успех, и узгред је уједно жалио, што се одала на тако т 
ли ја немогох да се задовољим ни својим успехом у школи а још мање упливом школе на народ.</p>  
.{S} Па кад је тако (а уз то смо својим успехом и радом незадовољни,) не треба се вајкати, него 
о напред кажем, да се не надам никаквом успеху код Даринке.{S} Све ми се чини да ће ме одбити.< 
оследњу искрицу не претвори у пепео — у успомену...</p> <p>Ако ли је љубав слаба, онда и то гор 
ао злато.</p> <p>— Обричем ти, да ћу је усрећити; само ако ме не одбије — рече доктор некаквим  
..{S} А тој: сретан пут! — и онако неће усрећити ни себе ни друге.</p> <p>— Тако можда мисле и  
ог срца баба морају сваког бар за часак усрећити, учинити, да све увреде заборави.</p> <p>— За  
48" /> <p>Он опет да прикрије свој јед, устаде од стола, те гледаше кроз прозор на улицу.</p> < 
ара је, ал’ и вечито нова! — рече он па устаде и нагло је узе за руке. — Јест, госпођице, — реч 
није размишљала, казаћу ти — рече она и устаде.</p> <p>— Хајдемо у кућу — примети за тим — Мили 
га осећа — питање је“.</p> <p> Па нагло устаде те отвори гласовир и засвира познату песму: „без 
/p> <p>Али последњу реч прогута и нагло устаде приђе опет својим кошницама а лице му се беше за 
 имати среће, нег памети.“ — И ту нагло устаде и приђе прозору.</p> <p>„Свако је своје среће ко 
<p>У том дође и г. Коста.</p> <p>— Јел’ устала Даринка? — беше му прво питање.</p> <p>— Већ је  
— примети за тим — Милица је зацело већ устала па јој треба честитати...</p> <p>Сутра дан отпут 
лила, да тако буде, а оне се нису много устезале.</p> <p>— Остаћу, кад допуштате — рече г. Кост 
оже, а ја ко’ марва, не знам ништа“, па устрашено шчепа кошар с комловом, покрије га чаршавом и 
ко да си руком уз’о!“</p> <p>Друге жене устрашено и срамежљиво гуркаху је да ћути, али баба се  
 говори; чућеш после од мене што ти још устреба — рече му Даринка.</p> <p>— Да си ти Даринка до 
, да и Даринчине искрене и благе очи не уступају Миличином пламеном погледу.{S} Док Миличин пог 
 кад сам уверена да је остало већ доста утврђено и у реду.</p> <p>Тиме сам дабоме општину задов 
ведна оцена грдан и од рђавих последица утисак оставити.{S} Та и ти си у ствари ако не боље, он 
чне појаве и у имућнијим кућама виђала, утишах своју злу вољу па јој само рекох:</p> <p>„Зар ви 
/p> <p>Влак дојури и за часак се узвици утишаше те се чула тек граја а после неколико тренутака 
да седнем, рекох јој, да дете сувише не утопљава нити да собу тако јако греје; да с прозора пес 
 породици или као што твој муж вели „на утрвеној стази“ моћи ћеш достојно и задовољно своју дуж 
 рече шаљиво домаћин — а Ленка је хтела утрвеном стазом да ходи и за то је дошла к мени.{S} А д 
аш — наше карте...</p> <p>Она уздахну и ућута.{S} Знала је, да су узеле карте до Т. из кога су  
рујаним гласом. — Али... па поруменивши ућута.</p> <p>— Кажи све! — рече Коста — иначе ни ја не 
S} И с тим још јаче порумени и за часак ућута.</p> <p>— Настави само, — одобраваше он пољубив ј 
ја и у предметима што се више механично уче не ослањам сасвим на децу, него и њих предузимам ка 
а макар да једни по сто пута кажу да си учена!...{S} Јест, зна баба Мара све!“ И ту незграпно с 
 школи предаје кадра је свака отреснија ученица више школе предавати.{S} И онда су заиста неке  
е то у шестонедељном току времена свака ученица једанпут своју скамију надзирава; а само ради т 
ео би се мој грдан труд тек кад би моје ученице одрасле; а то је и сувиши дуг рок и за мене, а  
еба прилагодити способности и околности ученичкој.{S} И за то, нико ти неће замерити, ако се ко 
и баш на селу је васпитање нужније и од учења — примети Даринка.</p> <p>— Не поричем.{S} Али од 
} И ја сам у почетку хтела у школу осим учења и да васпитавам, но и ја сам као и Ленка увидела, 
е.{S} Јер сад тек видим, да нам је наше учење с темељним разумевањем и дало оцену лошију од зна 
 одобрим ни ваше тужакање, да вам силно учење отима време за васпитавање; јер сами предмети што 
ко сам затим и ја мање васпитала а више учила.</p> <p>— Али баш на селу је васпитање нужније и  
е право што су педагогију и психологију училе овлаш и на памет; тиме су бар стекле добру класу, 
 <p>— Немој се љутити; ја нећу никог да учим, него тек казујем своје мишљење — рече Даринка. —  
пом по трави.</p> <p>— Нећу брате да те учим — рече даље г. Коста — али добро пази; Даринка је  
цију очитају.{S} Али кад у собу ступила учини им се да је и сувише бледа и тужна те заборавише  
осмеј којим беше та примедба пропраћена учини да се доктор задовољно насмеши.</p> <p> — Тако; т 
 мах тргох се из свога заноса, те ми се учини, да смо са двадесет година у напред и да сам на н 
о — чуло се већ из дворишта, а Ленци се учини, да је Даринчин глас чудно дрхтао; али у исти мах 
ови зацело највише интересовати.</p> <p>Учини ми се да смо са 10—15 година већ у напред па ми и 
нос па сам морала чинити оно, што сам и учинила.</p> <p>— Боже мој, зар је то баш тако неопрост 
 године искусиле.</p> <p>— Зар је рђаво учинила, што се удала? — питаше он.</p> <p>— То не.{S}  
а се на ту примедбу трже и порумени.{S} Учинило јој се да би приличније било да се и пред друга 
екиде доктора пре но што је довршио.{S} Учинило му се да је у оближњој сенци неко уздахнуо и да 
орало да буде...{S} Али у истом моменту учинило јој се, да и он и она смешно изгледају, па се з 
ећам, да нисам гора од вас; а случај је учинио, да се <pb n="22" /> моја права способност и вре 
ка; али то је кочијаш тек с празни коли учинио, а Даринка и Милица беху још на улици загрлиле м 
ба морају сваког бар за часак усрећити, учинити, да све увреде заборави.</p> <p>— За часак! — п 
рва приближити; шта више често ће ти се учинити, да је она хладна, дурљива и необразована према 
} Сва промена што је поводом тога н њој учињена, била је то: што се у том тренутку са резигнаци 
ема Пена и последњи аманет Вашингтона. „Учите народ!“ — веле додуше ти моји омиљени научењаци — 
треба према потреби своје околине сваки учитељ сам себи да створи.{S} Не треба да се ограничимо 
ити но у вароши, па опет, сваки варошки учитељ и учитељица са највише два разреда, ужива по 4 — 
че:</p> <p>— Нећу никога да вређам; али учитељ, који тражи друге награде и хвале, осим уверења, 
њу Ленка — Моје је уверење, да ни један учитељ ни учитељица на селу — разумете ли? — на селу, р 
ако грк Јовина Ката нема вољу што је за учитеља дошла „женка“ нехтеде забавити.{S} Шта више то  
 изненађења.{S} Тај поглед је за ваљана учитеља накнада за сву досадашњу неправду; а сузе што и 
главна задаћа сваког савесног и ваљаног учитеља треба да је развијање ума и оплемењавање срца д 
есту нема неожењених натароша а боме ни учитеља; то нема никог ни да ми понуди другу титулу, и  
ти.{S} Сасвим је то друкчије код мушких учитеља; они сироти и ако касније немају воље за тај по 
а, — поче Даринка.{S} Прве године свога учитељевања била сам и сувише ревносна, па сам хтела да 
ај, госпођицу.</p> <p>Прву годину свога учитељевања провела сам како, тако.{S} Труда ме је дост 
отврди или одбије.</p> <p>За време тога учитељевања само су два извештаја одбијена, а срамоту ш 
кад сам јој честитао друге године њеног учитељевања добар успех, и узгред је уједно жалио, што  
е добила или сувише несретна што остави учитељевање; доста да никог није у сватове звала.</p> < 
и у којима сад већ није неопходно нужно учитељево вешто питање.{S} Исто тако не питају деца ни  
 хтела да се усиљавам, не бих могла; ми учитељи вазда се морамо освртати и на децу, — рече она  
 То правило драга моја, употребљују тек учитељи и лекари, а за остали свет остаће оно вазда тек 
 томе и јесу по народ боље учитељице но учитељи.{S} Јер прве ако осете да су се у себи преварил 
ћи. — Приправници обојега пола, сад већ учитељи и учитељице, остављају варош те одлазе дома, па 
тем могуће је мени поред незгода што их учитељи на селу трпе, да по чешће проведем по више саха 
Збогом!{S} Збогом! и влак одјури препун учитељима обојега пола.{S} За њима су осим многобројних 
Особито кад им још кажем, да сам и ја — учитељица.</p> <p>Јавор, 1884.</p> </div> </body> </tex 
 он и за то је у овоме месту од то доба учитељица и у мени изгубила бранитеља, но као у замену  
та није лагала — Ја сам од како је нова учитељица дошла чешће вирио кроз прозор; а к’о што види 
се процес дешава у души детињој, кад га учитељица онако својски прутом по врх прстију „одалами; 
ме ми још јављаше, да је и сама постала учитељица у С.</p> <p>То ми је дало повода, да се слатк 
 n="29" /> <p>— Опрости, то је говорила учитељица а жена знаш како о теби мисли.{S} И с тим још 
во забиљежено: „Овдашња вредна и ваљана учитељица.“ Чело главе беше још усађена лепа воћкица а  
лу, и зато сам ја видите, још госпођица учитељица.</p> <p>— Право! — викну Коста и баци оловку  
ез тебе да си ми муж.{S} Сад нисам више учитељица <pb n="26" /> па немогу помислити, да си чича 
 и оставих тај позив, те сад нисам више учитељица.</p> <p>Замераћете ми, да немам истрајности и 
 уму, да сам ја осим усамљене девојке и учитељица па мање завиривати у мој прозор.{S} Овако раз 
вароши, па опет, сваки варошки учитељ и учитељица са највише два разреда, ужива по 4 — 7 стотин 
 Моје је уверење, да ни један учитељ ни учитељица на селу — разумете ли? — на селу, рече, кад н 
дох већ да викнем, да ћу и ја вазда тек учитељица остати.{S} Но у исти мах тргох се из свога за 
> <p>— Чудно питање!{S} Та ја бар нисам учитељица ни женскиња, да би ми се и те ситнице замерал 
која је као и другарице јој — већ давно учитељица у неком селу, писаше Даринци и Милици ово:</p 
з прозор; те никоме не беше зазорно што учитељица добија од нотароша књиге на прочитање, и што  
нестане.“</p> <p>— Та то је судба свију учитељица! — викну скоро Милица.</p> <p>— Незнам — рече 
 истини.{S} Знала сам добро, да се нама учитељицама све већма замера но осталом женскињу.</p> < 
писмо, у ком јој се нуди у место назива учитељице титула госпође натарошовице и натарош још при 
шити.{S} Та у томе и јесу по народ боље учитељице но учитељи.{S} Јер прве ако осете да су се у  
ице дође пред очи слика здраве и снажне учитељице.{S} Она је већ средњих година па је баш јуче  
равници обојега пола, сад већ учитељи и учитељице, остављају варош те одлазе дома, па отуда ти  
Даринка — ми ћемо све три временом бити учитељице.{S} Зато вам се обричем, да ћу после три годи 
тамо преко слабо о мени брине или да су учитељице другога кова и соја, а не од онога, што беху  
шити, док се општина смилује, да својој учитељици плаћу изда.</p> <p>— Ти од неко доба и сувише 
тек од кратког времена постала овдашњом учитељицом такође са минимум платом коју и ви имате.{S} 
Т. је бележник у моме месту, а то је за учитељицу и сувише добра — партија...{S} Другарице јој  
чини баш 200 форината; а то је много за учитељицу која има за живота своју „минимум“ плату а по 
ите још рећи, хоћете ли и малу Смиљу за учитељицу изобразити?{S} Или можда се и ви надате, да ћ 
у власт злоупотребљавале и можда и саму учитељицу варале — примети Милица.</p> <p>— Ја не дајем 
цио у запећак и тврдо се заверио, да ћу учитељицу т.ј.{S} Ленку за жену узети и у општинском ст 
енци.</p> <p>Кад дођете, нетражите ме у учитељичину стану, већ сиђите у ону велику кућу преко п 
усти суде на стазицу, па се упути гробу учитељичину.{S} Ту код њега клече па по свршеној молитв 
ставити? — Ту отрцану кућицу, а тричава учитељичка пензија престаће чим ње нестане.“</p> <p>— Т 
хтела да викнем, да нема веће среће, од учитељичке кад се и опет тргох, на место гробља уђох у  
90.</p> </div> </front> <body> <head>ИЗ УЧИТЕЉИЧКОГ ЖИВОТА</head> <pb n="19" /> <div type="chap 
на она правила и упутства, што смо их у учитељишту добили, нити да се само на узоре угледамо, н 
е бити попадије ни помодуше да им треба учитељка а намирисала сам ја, да баш ни поповима ни си  
ла сам већ у половини прве године свога учитељовања у своју школу неки томе сличан начин.{S} Уп 
још сад донашати пројекте, по којима ћу учитељовати, и размишљати, како је то „благодатно“ стањ 
гика! — плану сад Даринка — онда нам је учитељска школа излишна.{S} Јер науку што се у основној 
 се мислеће женскиње неће морати тек за учитељски позив решити!</p> <p>Уверена да ће те се на о 
треба и ја да запамтим кад сам полагала учитељски испит.</p> <p>— Само да добро прођемо — рече  
опет излази да и ја нисам имала воље на учитељски позив — плану на то Ленка — Но ја ти кажем, д 
а покажи пристојан успех и имај воље на учитељски позив!</p> <p>„На ствар“, Ленчице! — рече јој 
змишљаш о метафизици — твојој проклетој учитељској сведоџби.</p> <p>— Није него ћу још сад дона 
ало, али за то и беше испит, по новијем учитељском изразу — сјајан.</p> <p>— Морам признати да  
и родољубље у незнатноме раду — сеоског учитељства?! </p> <pb n="24" /> <p>Даринка уздахну и св 
 рече јетко Даринка. — Поље на коме има учитељство да ради дабоме да је трњем обрасло; али прек 
љи вазда зборите.{S} Па онда вам је сво учитељство криво — Нема вам истрајности, способности и  
ва по 4 — 7 стотина плате, једно сеоско учитељство што мора свако дете најпре да освести, да му 
ћ околности и немар нашега народа према учитељству и школи.{S} Но баш с тога и оставих тај пози 
ан, и што је главно, боља плата сеоском учитељству.</p> <p>У селу је много теже радити но у вар 
данас субота а сутра недеља; иначе нема учитељу у време школско гошћења.</p> <p>Но вечери, кад  
ица Бело-Ланкастарова начина, да и деца учитељу при настави помажу.{S} Али време и искуство нау 
сам већ одавно, да Милица киселим лицем учитељује и да и она радо гледа доктора.{S} Па кад му о 
 створила по коме ћеш осим деце и народ учити? — смејаше се она.</p> <p>— Шта је с тобом Ленка  
т доктора и таки паметни госпођа! ..{S} Фала богу, има у селу јоштер паметни људи па ће вришко  
у помислити, да си чича Харалампије мој фамилијаз — и ако до душе на њега личиш...</p> <p>— Ти  
е ја бога већма него ти, а бабама твоје феле нека је далеко од мене — „лепа кућа“; само се сети 
а је и твој омиљени педагог Викторин од Фелтре мрзио „телесину“.{S} А ја не идем тако далеко, н 
 Ленке.{S} Дошле су да проведу неки део ферија и код ње; јер као што већ знамо г. Коста их беше 
ного сретнији био да нема тих проклетих ферија, или да један пут настану вечито па да је она та 
као у замену за то добила је већ идућих ферија госпођица Ленка писмо, у ком јој се нуди у место 
дозналости и несташлука, но кад Ленка о феријама оде дома, дођох до уверења, да би много сретни 
 <p> — Зар већ одлазе? — питаше он, а — ферије су већ на измаку, уздахну Милица — а и Даринка ј 
840_C6"> <head>VI.</head> <p>Школске су ферије, и то на две године касније од оног разговора на 
 сам штудирала о планетама, трабантима, фиксама и кометама добила сам н. пр. питање:{S} Колико  
 И што већине ради не могу ову истином „филовану“ „кнедлу“ ћутећки да прогутам, него је и вама  
едице на деци.</p> <p>Него да се манем „филозофирања,“ дода за тим смешећи се — на да чујемо шт 
је увек гордост, славољубље и сувопарно филозофисање.{S} И онда још имамо образа викати противу 
рината што за десет година чини баш 200 форината; а то је много за учитељицу која има за живота 
тина, а Анђелија сама има у В. осим 500 форината још и нешто земље и стан који најмање вреди 15 
што земље и стан који најмање вреди 150 форината годишње.{S} Али наравно, она је чедо протекциј 
 обући које на оделу заштедила двадесет форината што за десет година чини баш 200 форината; а т 
х кредитора, било би и тога.{S} С вашим форинтачама и петицама, што ми их к’о од беде давасте н 
пијана и да бајеш сваку болест на једну форму...{S} Јер веруј ми, то ти ни Бог ни људи опростит 
али свет остаће оно вазда тек теорија и фраза.</p> <p>— Та то ме баш и љути.</p> <p>— Свет се н 
 посла; него је он бацио око на госпођу фрај... овај, госпођицу.</p> <p>Прву годину свога учите 
амо рекох, да се српски не каже госпођа фрајла него госпођица; а узгред приметила сам још, да г 
есто на своме прозору од кад су госпођа фрајлица овде.{S} Но ја њега тада нисам познавала те јо 
:{S} Немица, Мађарица, Влахиња па чак и Францескиња, којима се наше иначе „ултра Србенде“ и без 
имети расејано Даринка.</p> <p>— Ха! —- Ха! баш к’о да је она сретније пролазила — смејаху се о 
ун — примети расејано Даринка.</p> <p>— Ха! —- Ха! баш к’о да је она сретније пролазила — смеја 
дитељи нас већ одавно чекају.</p> <p> — Хајд’ забављајте се ви како знате, а ја морам на посао  
ти:{S} Психологија је наука...</p> <p>— Хајд’ штудирај од корице до корице, па ваљда ћеш сутра  
што знате кола узети, — рече затим — па хајд’те и ви самном.{S} Ја бих врло волела, а и моји би 
казаћу ти — рече она и устаде.</p> <p>— Хајдемо у кућу — примети за тим — Милица је зацело већ  
 одело, те је видео да је на њој проста хаљина, а уз то баш ни једне пантљичице...{S} Но он се  
мање; а уз то је кошуља свагда ближа од хаљине.</p> <p>— Лепа логика! — плану сад Даринка — онд 
"26" /> па немогу помислити, да си чича Харалампије мој фамилијаз — и ако до душе на њега личиш 
соби, а у другој соби становао је хроми Харалампије са својом наглувом баба Настом.</p> <p>Баба 
/p> <p>— Погрешке своје радо ћу чути, а хвале и не тражим — рече озбиљно Даринка — за мене је д 
ити, ма и оним средствима, које људи не хвале и којих се у бољим околностима ни сами не би прих 
 али учитељ, који тражи друге награде и хвале, осим уверења, да је користан члан човечанства ни 
е кад сам чула, да ме и образовани људи хвале; а усљед тога осећања постадох и незадовољна.</p> 
мејаху се оне.</p> <p>— Ја се тиме и не хвалим.{S} Но и ви допустићете, да је понављање душа св 
дахну Милица. — И онда још имамо образа хвалити се, да и ми у просвети напредујемо.</p> <p>— Та 
боља но многе од нас.</p> <p>— Немој ме хвалити, јер нисам заслужила.</p> <p>— И ниси, — рече с 
је врло загонетно што ти и уз општинску хвалу до неба не беше задовољна, него остави тај узвише 
— и смести се за сто.{S} Но уз сву њену хвалу изгледаше као да јој залогаји у грлу застају, те  
не уме да чита у срцу своје околине ону хвалу, што је најскривенија и која се речима никад иска 
о смо онда људи?{S} И камо нам разума и хваљеног родољубља?!</p> <p>— Да се само од родољубља ж 
 онда лепо покушам да заборавим оно 2—5 хиљада што бих можда уз жену добио да се нисам у Ленку  
пкиња што пођоше за туђинце.</p> <p>— У хиљади можда тек једна рече поносито Ленка — а што је в 
лем а силе слабе, малене и растрзане на хиљаду страна.{S} И за то се и не држим наставна плана  
а — а Коста је, к’о што смо данас чуле, хитар стенограф, па може одмах и стенографисати.</p> <p 
 баш ко да је неко на другу страну врта хитро и лако протрчао.</p> <p>— Причинило ти се — рече  
 искуства.{S} И мени је Ленка изгледала хладна и горда, и то баш онда, кад ме је можда најжешће 
 више често ће ти се учинити, да је она хладна, дурљива и необразована према предусретљивим туђ 
 Брак код мене није трговина, и ако сам хладна и неосетљива женскиња...</p> <p>— Ти си дакле би 
асом рече:</p> <p>„Милка, додај ми мало хладне водице!“</p> <p>„Одмах тетка,“ рекло је девојче; 
 девојка и ако је по моме мишљењу много хладнија и себичнија од Даринке — рече г. Коста скоро з 
ко не то, оно бих бар морала имати мало хладније срце и скученије осећаје, па да и без љубави о 
, ал ти знаш, да ја ни кад ни сам волио хладно и поносито женскиње, а...</p> <p>Коста се трже т 
 — питаше брижно Ленка метнувши пред њу хладно печење и теста, што им је остало од вечере.</p>  
измајсторисани осећаји скученост срца и хладноћа или чак и необразовање; а озбиљно размишљање з 
искрене очи“ али се згрозих од поносите хладноће што у тај мах из њих суну.{S} Од то доба вечит 
 у животу сретала навукла ту одвратну и хладну маску на лице, а срце јој је врело и чисто као з 
 госте; вратиће се тек довече.</p> <p>— Хо, ето му! — љутио се он. — Та девојка баш бега од сре 
ез велике штете удисати могла.</p> <p>У ходању видим, да се код неког зида искупило више жена,  
ахну Ленка а г. Коста замишљено и нагло ходаше по соби.</p> <p>Сутра дан нађе Даринка Ленку и К 
ја знадем, да се долази до цељи и споро ходећи.{S} Осим тога — рече смешећи се — нисам никад ни 
н — а Ленка је хтела утрвеном стазом да ходи и за то је дошла к мени.{S} А да ће ми заиста доћи 
а! — викаше домаћин, Ленкин муж, још из ходника; али то је кочијаш тек с празни коли учинио, а  
са 10—15 година већ у напред па ми и не хотице дође пред очи слика здраве и снажне учитељице.{S 
 њој помислиш, но да можда посумњаш, да хоће да те задобије...{S} То је, драги мој Саво, по мом 
слабо се обзиру на праву способност, па хоће да је превиде: а шта се тек може очекивати од прос 
 практичније било.{S} И ја сам човек па хоће осећаји кадкад да искипе, а јуче сам у најосетљиви 
три дана живети.{S} Народ и општина кад хоће да им ваљано служимо, нека се боље побрине за нас, 
 да од тога доба никад не сањам.{S} Чим хоће да ме снађе та беда ја ти се лепо забуним у посао, 
до станице где ћу се сићи и...</p> <p>— Хоћели вас ко’ дочекати? — прекиде једна радознала путн 
 ми о свему, па не заборавите још рећи, хоћете ли и малу Смиљу за учитељицу изобразити?{S} Или  
 Вама живео.{S} Зато Вас искрено питам, хоћете ли бити моја жена?</p> <p> Њему се огледаше у оч 
о — рече Ленка и оде у кујну.</p> <p> — Хоћете ли нам до године опет доћи? питаше он кад сами о 
о си ме уловила.{S} Хоћу дакле да чујем хоћеш ли што слагати...</p> <p>— Е па остани, кад баш х 
да Даринку.</p> <p>— Ругај се ти колико хоћеш, али сан је сенка живота, — рече Даринка, а преко 
лагати...</p> <p>— Е па остани, кад баш хоћеш; но ја мислим да...</p> <p>Па не довршивши питају 
го ће паметније бити да Милица настави; хоћу још да чујем и Даринку! — рече јој муж, па се уозб 
ш им приповедати како си ме уловила.{S} Хоћу дакле да чујем хоћеш ли што слагати...</p> <p>— Е  
у смеј!</p> <p>— Та шта се церекате?{S} Хоћу и ја једанпут практична да будем и да се угледам н 
слено насмешити.{S} Но и опет за то, ја хоћу да се надам; јер и онако је нада хришћанска врлина 
е, што сам ја обичан човек; а као такав хоћу и да уживам плод свога труда, а не тек вечито да р 
Тако ћемо! — рече Милица. — Место да је храбриш, ти јој напомињеш неблагодарност.</p> <p>— Шта  
 ми их к’о од беде давасте не бих могла храну набављати.</p> <p>— Ти се баш жестиш! — смејаше с 
квој је дабоме мало стало је ли њен муж хришћанин или чивутин, млад или стар, поштен или обешењ 
а хоћу да се надам; јер и онако је нада хришћанска врлина, а уз то и потреба без које је тешко  
војој соби, а у другој соби становао је хроми Харалампије са својом наглувом баба Настом.</p> < 
а тек нас три, а други и први разред не хте да нас чека, — одговори јој Даринка.</p> <p>— Напос 
је сретна.</p> <p>У сљед те њене среће, хтедох већ да викнем, да ћу и ја вазда тек учитељица ос 
правим своју погрешку, за то се више не хтедох шалити, него најозбиљније тражих прилике и начин 
хтела да речем.</p> <p>— Него?</p> <p>— Хтела сам казати, да се у томе добу и о љубави озбиљниј 
поглед оне јаднице којој се та неправда хтела нанети.</p> <p>Него истине ради морам признати, д 
сана.</p> <p>Ја кад сам у школу ступила хтела сам се тога држати.{S} Али на брзо сам увидела, д 
о је — рече шаљиво домаћин — а Ленка је хтела утрвеном стазом да ходи и за то је дошла к мени.{ 
ад — дода још Милица.</p> <p>— И кад би хтела да се усиљавам, не бих могла; ми учитељи вазда се 
 — примети јетко Милица.</p> <p>— Ти би хтела да се наша околина влада по правилу: „уништите уз 
баш жестиш! — смејаше се он — Па шта си хтела са оним „ви“?{S} Ја ко’ бележник шта сам ти могао 
ту пофалила, па нећу више.{S} Или би ти хтела да због родољубља и мог уверења, да добро радим,  
вања била сам и сувише ревносна, па сам хтела да поучавам и ван школских часова; а баба Мара се 
е, да сам те морала избегавати, ако сам хтела да ми девојачки углед и карактер и у очима торокљ 
сијаше.</p> <pb n="35" /> <p>И опет сам хтела да викнем, да нема веће среће, од учитељичке кад  
p>— Морала сам ма куда одавде.{S} Нисам хтела господину доктору да служим за психолошку студију 
а наглашујућим тоном.</p> <p>— Нисам то хтела да речем.</p> <p>— Него?</p> <p>— Хтела сам казат 
ежити — поче она.{S} И ја сам у почетку хтела у школу осим учења и да васпитавам, но и ја сам к 
 твога бабе надао, па се после још неби хтеле удати...{S} А треба да знају, да има мушких који  
ла, и да се са срцем несме ни пошалити, хтео сам да поправим своју погрешку, за то се више не х 
олеле чути и оно, што је Коста пре тога хтео да рече.</p> <p>Ленка се на ту примедбу трже и пор 
морам да признам оно што нисам још јуче хтео одобрити Даринци и својој жени а што сад и нехотиц 
агога Песталоције допада.{S} Он је више хтео, него што је могао; а више се мучио но што је ужив 
p> <p>То су, видиш, речи, у које ни сам хтео веровати и које сад одобравам; јер кад и мој Сава  
аху, а муж само рече:</p> <p>— То нисам хтео да кажем.</p> <p>— Наравно да ниси, али ми је каза 
а — Научиле се на лак живот, па ће тако хтети и у школи; а оне главице нису тако женијалне, па  
 се још нису толико еманциповале, да је хуманизам и свест и код њих јача од родољубља...</p> <p 
 да је код нас Срба у томе погледу још „цвеће“ туђинац, неби ти се оженио Српкињом ни да му је  
ње.{S} Доказ да је тако, беше њена прва цедуљица у којој ме мољаше да ради тачнијег примања пла 
 је моје, а и то вазда чиним у договору целе школе а никако се не држим тек исказа поједине над 
 еманципација жена неопходна потреба за цело човечанство и не тек за женскињу наособ; јер већин 
вши на остале. „Ал’ и баба Мару познаје цело село већ од толико година, па ми није ни брига ни  
ена постаје лутком или кокетом па квари цело човечанство.{S} Мањину опет — веле оне — ако неће  
 викну:</p> <p>— Тако! — Дакле ја треба целога века да друге извињујем и да се борим за оно што 
шиле пазе и на њихове поступке као и на целокупан рад у школи још две до три над-надзорнице.</p 
још две до три над-надзорнице.</p> <p>О целокупном раду своме дају ми оне извештаја путем своји 
о, мој говор ниси ни бележио, сад немаш целу приповетку.</p> <p>— Ти си му обећала почетак — ре 
, то се жртвовало можда каквој светијој цељи или је тек узгред носило име Српкиње, а у ствари н 
о и њих, али ја знадем, да се долази до цељи и споро ходећи.{S} Осим тога — рече смешећи се — н 
 признања.{S} Људи, драга моја, тек оно цене и уздижу што се сија; а коме би још пало на памет, 
идети, да више вредим, него што ме свет цени, та судба прати мене још из ране младости моје.{S} 
ежак — рече збуњено доктор — обе високо ценим, ал’ опет претпостављам Милицу.</p> <p>— Милицу!  
ку — настави весело и несташно Милица — Цео живот и уверење моје слично је оном што сте од Ленк 
она — али ја сам заборавила рећи, да на цео разред тај пази један од двеју главних надзорница и 
 па се и опет засмеја.</p> <p>— Мани се церекања, него ће паметније бити да Милица настави; хоћ 
а то прснуше у смеј!</p> <p>— Та шта се церекате?{S} Хоћу и ја једанпут практична да будем и да 
ло лице доликовало.</p> <p>— Лако ти је церити се, кад заједно с твојом Милицом имадеш више сре 
 неблагодарност.</p> <p>— Шта сам знао, циљ освећује средство — рече смејући се он и за то је у 
 да легну.</p> <p>„Песталоци родио се у Цириху 1746. године“ шапуташе у сну али доста разумљиво 
и и она из гледаше као да тек пословицу цитира, а слабо о њој размишља.</p> <p>— Тако је, — реч 
у се онако својски и српски без свакога цифрања руковаше.</p> <p>— Та већ из речи даринчини вид 
 на којој беше на горњем листу крупно и цифрасто написано:{S} Педагогија Милице Г. приправнице  
чима.</p> <p>„Дабоме да ће се одлучити; цича зима, а ви сте узеле дете из топле постеље и још т 
 преко стотине деце) па се морадох и по цичи насамо проћи по чистом ваздуху, те да би и после п 
ате коју рекнем у њену користи одбору и црквеној општини.</p> <p>И тако је на моје заузимање до 
ну јој Милица — Да је тај твој Душан Т. црквењак, ја бих загонетку одавно решила.{S} Овако, гле 
а ће јој он тек оно дати, што би се и у цркви читати могло...{S} Тако мало по мало задобих и ње 
изда.</p> <p>— Ти од неко доба и сувише црно видиш — рече Милица — а тиме чиниш неправду нашем  
жда опазила прво сребрно влакно у својо црној, плавој или смеђој коси, па и ако је још девојка  
и паразитски карактери што им је главна црта лично задовољство, да буду мајке и прамајке нашој  
моме схваћању женски понос и карактерна црта Српкиње, која још карактерише баш у највећој мери  
 разним књигама, рукописним белешкама и цртежима.</p> <p>— Читаво брдо књига! — рече једна од њ 
многих:{S} Немица, Мађарица, Влахиња па чак и Францескиња, којима се наше иначе „ултра Србенде“ 
мало неусрећује кад вас на улици задржи чак четврто годишња девојчица и пита: кад ћеш и мене у  
и осећаји скученост срца и хладноћа или чак и необразовање; а озбиљно размишљање за нас је увек 
вољила у браку са јадном наклоношћу или чак — сажалењем...{S} И ту се гласно засмеја а очи јој  
ориво бело лице, вити стас, бисер-зуби, чарне очи, румен-образи и томе подобне ствари, а код не 
шено шчепа кошар с комловом, покрије га чаршавом и неким старим кожухом, и изнесе у коморицу шт 
</p> <p>„Кад ћу вез довршити; кад сваки час треба воде!{S} Па и та мати незнам шта је мислила,  
 ме је амо довела?{S} Заповрће ме сваки час, па шта ће нам за то оставити? — Ту отрцану кућицу, 
ите још није а држим, да и неће куцнути час...</p> <p>За такав свршетак морала бих ја бити мног 
д ми време допусти и кад код је одређен час за то; само што се не задржавам при њима тако дуго  
акле нико није замерао и зато сам и био час у једну час у другу смртно заљубљен...</p> <p>— Чин 
је замерао и зато сам и био час у једну час у другу смртно заљубљен...</p> <p>— Чини ми се да т 
ти, да све увреде заборави.</p> <p>— За часак! — понови Милица. — Добро кажеш; јер да си већ су 
уго што не пређе!</p> <p>После овога за часак сви заћуташе.</p> <p>— Зар немаш ништа више да ка 
 сад мање ватрен био.</p> <p> Милица за часак неодлучно и збуњено ћуташе и после неколико трену 
ску љубав, сиротињу и незнање, те се за часак дадох у мисли.{S} Али кад ме она из заноса трже,  
их ни балвана не опажа...{S} И ту се за часак загледа у даљину.</p> <p>Дабоме да и то није без  
е се путовати.</p> <p>Наше познанице за часак се ужурбаше а затим и још једном на брзо тек погл 
ринка уздахну и све три се другарице за часак замислише. </p> <p>— Знате шта! — рече по томе Да 
ног несташног израза а очи јој узеше за часак неки благ израз те загрливши другарицу рече: — Ви 
клупу, а доктор се посадио до њега и за часак обоје ћутаху.</p> <p>— Ја те брате нећу одвраћати 
.“</p> <p>За то још већма порумени и за часак обори очи, те збуњено рече:</p> <p>— Заборавила с 
исли.{S} И с тим још јаче порумени и за часак ућута.</p> <p>— Настави само, — одобраваше он пољ 
е и тужне часе.</p> <p>Влак дојури и за часак се узвици утишаше те се чула тек граја а после не 
равајући уздахну, и сви па и домаћин за часак ћутаху.</p> <pb n="33" /> <p>— У осталом — рече М 
ли меког срца баба морају сваког бар за часак усрећити, учинити, да све увреде заборави.</p> <p 
рински делише три године веселе и тужне часе.</p> <p>Влак дојури и за часак се узвици утишаше т 
па сам хтела да поучавам и ван школских часова; а баба Мара сетила ме оне практичне изреке:{S}  
 узму.{S} Ја сам се уклонила у одсудном часу да доктора не доведем у искушење, кад покуша и он  
 њоме ближе упознам.{S} Али то баш беше чвор.{S} У кућу јој нисам могао долазити, јер не долажа 
јих вратих срећа закуцати па онда ћу је чврсто за јаку шчепати, — насмеја се и ако мало усиљено 
орината годишње.{S} Али наравно, она је чедо протекције и среће па има сведоџбу с препоруком; а 
го да ми пропадне моје слатко и паметно чедо“! па се надзири над постељу и убрише зној са детињ 
 рече смешећи се — нисам никад ни била „чедо среће“ па нисам научила да примам награде за своја 
о знаш, шта сам ја суза пролио и кол’ко чезнећи погледа бацао на њен прозор, који се од неко до 
ри, а други и први разред не хте да нас чека, — одговори јој Даринка.</p> <p>— Напослетку и бољ 
ли другарицу и одјури из собе.</p> <p>— Чекај бар доручак; сад ће и Коста доћи! — викала Је за  
тра кренемо.{S} Родитељи нас већ одавно чекају.</p> <p> — Хајд’ забављајте се ви како знате, а  
рати, да и ти за другом титулом дуго не чекаш. </p> <pb n="34" /> <p>— Бићу ти јако обвезана! — 
ири над постељу и убрише зној са детиња чела.</p> <p>Ја сам узрујана била гледећи њену безмерну 
 јасно видело, да су му мисли далеко од чела и кошница...</p> <p>— Доћи ћу после подне, и онда  
.</p> <p>— Има природа што их тек патња челичи — рече замишљено домаћин.</p> <p>Даринка се трже 
о, то све показује његово пожртвовање и челичну вољу.{S} Та и ако није сву мудрост кашиком поцр 
о: „Овдашња вредна и ваљана учитељица.“ Чело главе беше још усађена лепа воћкица а чело ногу љи 
о главе беше још усађена лепа воћкица а чело ногу љиљан и ружица.</p> <p>У исти мах прође кроз  
тави само, — одобраваше он пољубив је у чело — и онако знам, да ћеш скоро свршити.</p> <p>— Сад 
ми се чини да ће ме одбити.</p> <p>— По чему судиш?</p> <p>— Само један пут погледао сам јој ма 
 и „најотровнији језици“ не могу његове честе посете двосмислено тумачити.{S} А што је он случа 
другим присутним гостима, што дођоше да честитају имендан — иначе не беше никога у кући.{S} Гос 
ћ из њене забуне и погледа, кад сам јој честитао друге године њеног учитељевања добар успех, и  
илица је зацело већ устала па јој треба честитати...</p> <p>Сутра дан отпутоваше дома обе гошће 
ница г. доктора, нагло се тргао и место честитке само рече: — Знао сам да ћеш га уловити, кад ј 
и својим оштрим и ако глупим досеткама, често и мучили.{S} Али сад при испиту, обасјана су и та 
воме заносу, да право и племенито раде, често проиграју своју личну срећу, и...</p> <p>— Ленка! 
оветке и молитве, што смо већ прешли; а често при поласку <pb n="41" /> своме из школе нацртам  
д нотароша књиге на прочитање, и што га често по школском детету за њих моли; јер свако је био  
на лица сјајем племенитијих осећаја, па често осећамо на себи њихов и преко воље поглед пун пош 
ет ти се неће прва приближити; шта више често ће ти се учинити, да је она хладна, дурљива и нео 
>„Свако је своје среће ковач,“ чула сам често од вас (као што видите, ја вам обема пишем у једа 
искуство научило ме је, да је и у лошем често баш добро скривено и да најбољи начин ако није ок 
 и сувише запуштена да би ја, уз њихово често изостајање од школе, душу оплемењавати, рђаве нав 
аринка, онако и не мислећи, баш као што често и мушки механично изричу, неки томе сличан израз. 
душе приповедала и то: да су г. натарош често на своме прозору од кад су госпођа фрајлица овде. 
дабоме летиле би и њима „за ситнице“ — „четворке“ — и ту се иронички засмеја.</p> <p>У том стиг 
II.</head> <p>Три године прохујаше, а и четврта се већ у велико бројала, кад Ленка, која је као 
 неусрећује кад вас на улици задржи чак четврто годишња девојчица и пита: кад ћеш и мене у школ 
 зацело још спавају?</p> <p>— Та тек је четир сата — рече г. Коста. — Неш кажи ти мени момче, ш 
е сличан начин.{S} Упала сам у школу са четири разреда и преко стотине деце, која уз то редовно 
оног благог израза и смутње којим су га чешће Даринчине очи за тренутак и крадимице гледале...  
 Ја сам од како је нова учитељица дошла чешће вирио кроз прозор; а к’о што видите њен стан беше 
не незнају више.</p> <p>— И ја сам тебе чешће поучавала, па си и ти баш из тих предмета боље од 
о видите њен стан беше близу, те сам је чешће могао видети да код свога прозора чита, шије или  
ом молбу, да им опет скоро дођу и да им чешће пишу.{S} Оне су ово последње радо обећале, и свој 
. Кости беху гошће омилиле, јер је и он чешће понављао заједно са женом молбу, да им опет скоро 
года што их учитељи на селу трпе, да по чешће проведем по више сахата дневно — један до два — у 
је; да с прозора песак уклони и да собу чешће обдан ветри.</p> <p>Трудила сам се, да је приволи 
 мало стало је ли њен муж хришћанин или чивутин, млад или стар, поштен или обешењак, сретан или 
ме уверењу, а не освртати се не знам на чије мњење и похвалу.</p> <pb n="28" /> <p>— Лако је те 
нађоше испитујући посматраше доктора на чијем се лицу огледаше необична узрујаност.</p> <p> — О 
те!{S} Доктор Гавриловић је први мушки, чију сам симпатију желила стећи, а баш он ме је јуче та 
код прозора везе на беломе плату, лепа, чила и веселог изгледа девојчица.</p> <p>Старица је дуж 
{S} А да истину говорим, увидићеш и ти, чим се сетиш оних многих:{S} Немица, Мађарица, Влахиња  
ећи, да од тога доба никад не сањам.{S} Чим хоће да ме снађе та беда ја ти се лепо забуним у по 
аринка Ленку и Косту у врту у послу.{S} Чим је опазише пођоше јој на срет.</p> <p>— Наставите п 
 рена на груди и да иде код доктора — а чим сам жени обајала, ко да си руком уз’о!“</p> <p>Друг 
а; док јој дајеш горива пламти и гори а чим престанеш давати, она згара оно што имаде, па кад и 
, а тричава учитељичка пензија престаће чим ње нестане.“</p> <p>— Та то је судба свију учитељиц 
бирачица, па не могу да се задовољим ма чиме; а мало је и људи што су кадри зарад обичне женски 
не могу односити.{S} Али изузеци још не чине већину, па ми не можете замерити, што и код мене — 
час у другу смртно заљубљен...</p> <p>— Чини ми се да ти је смртну љубав и најбезазленија већ у 
а двадесет форината што за десет година чини баш 200 форината; а то је много за учитељицу која  
ако далеко, него тек велим: телесина не чини човека.</p> <p>— Та не чини, — насмеје се враголас 
телесина не чини човека.</p> <p>— Та не чини, — насмеје се враголасто Ленка — ал’ ето и Коста ј 
каквом успеху код Даринке.{S} Све ми се чини да ће ме одбити.</p> <p>— По чему судиш?</p> <p>—  
, да треба тек један корак, али мени се чини, браца Коста, да баш тај корак мора да је „џиновск 
диш, најпаметнији онај ко свету по вољи чини.</p> <p>Даринка при последњим Миличиним речма одоб 
х у туђинца загледати, и зато се и мени чини, да такову женскињу мора можда и уз добра својства 
то си била у заводу.</p> <p>— Па шта то чини, само кад сам здрава — рече Даринка насмешив се.{S 
 мишљење — рече Даринка. — А тај правац чини ми се, да треба према потреби своје околине сваки  
.</p> <p>— Камо срећа, да смо и ми тако чиниле, биле би можда боље прошле.{S} Јер сад тек видим 
вања и укора само је моје, а и то вазда чиним у договору целе школе а никако се не држим тек ис 
озањ.</p> <p>У почетку сам мислио да то чиним из радозналости и несташлука, но кад Ленка о фери 
овредило мој женски понос па сам морала чинити оно, што сам и учинила.</p> <p>— Боже мој, зар ј 
обичај већине људи тек онда погрешке не чинити кад се замерају.{S} Мени дакле нико није замерао 
увише црно видиш — рече Милица — а тиме чиниш неправду нашем драгом народу.</p> <p>— Можда Ал’  
ело излећи.</p> <p>Но уз све то мени се чињаше, да би ваздух могао чистији бити, за то се још б 
тио што се доктор за њу решио, па му се чињаше, да се она труди да доктора задобије. — Био је к 
ном газдалуку.</p> <p>Мален стан њен је чист и пријатан, осим тога, пуна јој је школа живахне и 
а.{S} На послетку — кад је шешир сасвим чист био — одгурну га она зловољно на страну те опет на 
чицама?</p> <p>Већина публике је обично чист сељак, што ни читати ваљано незна; они нам дабоме  
но Даринка — за мене је довољна награда чиста савест и уверење, да ми је рад примерен потреби и 
ора да престане.{S} Па ако нам је љубав чиста и јака она згара оно што је примила док и последњ 
рена да ће те и ви наћи, да су саставци чиста истина, која је обично непријатна укуса и за вољн 
.{S} Наша интелигентна браћа само се из чисте љубави жене.{S} Њима је главно жена а народност и 
р виноградима засађену околину, а Ленка чистећи свој путни шешир, што га је скинула била.{S} На 
ји а у пракси т. ј.{S} У животу нама су чисти и неизмајсторисани осећаји скученост срца и хладн 
е то мени се чињаше, да би ваздух могао чистији бити, за то се још боље обазрем по соби, и заис 
рива; требала си ми јавити.</p> <p>— Та чисто је одлетела из собе — бранила се она. — А на посл 
е г. Коста — али добро пази; Даринка је чисто злато и ако можда не сија као Милица.{S} Па и ту, 
— рече Даринка одважно, а образи јој се чисто запламтеше.</p> <p>— Што буде могуће, велиш ти, н 
ну маску на лице, а срце јој је врело и чисто као злато.</p> <p>— Обричем ти, да ћу је усрећити 
 Даринка</p> <p>— А иначе благе јој очи чисто севаху — Па зашто смо онда људи?{S} И камо нам ра 
— Баш ко да ми из душе читаш! — узвикну чисто Ленка.</p> <p>— Зар ти мислиш да ја никад не дола 
па се морадох и по цичи насамо проћи по чистом ваздуху, те да би и после подне читава два сахат 
а, позива и нека се стиди што не уме да чита у срцу своје околине ону хвалу, што је најскривени 
чешће могао видети да код свога прозора чита, шије или баш гледа крозањ.</p> <p>У почетку сам м 
 чистом ваздуху, те да би и после подне читава два сахата онај школски ваздух без велике штете  
кописним белешкама и цртежима.</p> <p>— Читаво брдо књига! — рече једна од њих тарући очи — Ево 
иног отсуства више се осећа, него да ја читаву годину не дођем.</p> <p> Ово је такође у смеју и 
интересантно од нас удаљене ствари радо читају и да све’ остало иде — под купус...</p> <p>Него  
ртну љубав и најбезазленија већ у очима читала — смејаше се опет Ленка — за то би баш волела зн 
.</p> <p>— Сасвим случајно.{S} Тамо сам читала, а ви нисте баш шапутали, па сам морала чути.</p 
слаћу вам почетак а свршетак нека сваки читалац по своме ћефу замишља.{S} Тиме ће приповетка би 
ми читаш, а да си узео жену са миразом, читао би и ти у кавани.{S} Но ја ти сад не помогох!{S}  
ни поред пива, на дому и уз жену новине читати — прекиде га и заврши несташно Ленка.</p> <p>Дру 
ој он тек оно дати, што би се и у цркви читати могло...{S} Тако мало по мало задобих и њено пов 
на публике је обично чист сељак, што ни читати ваљано незна; они нам дабоме немогу рад наш оцен 
 сва љубе и поштују, па јој већ на лицу читах да је сретна.</p> <p>У сљед те њене среће, хтедох 
сремца“ и друге томе потребне књиге.{S} Читаш ли их ти Милице? — То нам је на селу нужније и од 
горевања.</p> <p>— Баш ко да ми из душе читаш! — узвикну чисто Ленка.</p> <p>— Зар ти мислиш да 
ање.{S} Кад ја пеглам или шијем а ти ми читаш, а да си узео жену са миразом, читао би и ти у ка 
pb n="26" /> па немогу помислити, да си чича Харалампије мој фамилијаз — и ако до душе на њега  
стојати мора; јер и ако је баба опет је члан српског народа, па је знала да је Србин злопамтило 
е и хвале, осим уверења, да је користан члан човечанства није ни достојан тога, позива и нека с 
децу за у правом смислу свесне и ваљане чланове човечанствена.{S} Да се то постигне треба за се 
е да и са ревношћу и доброчинством може човек непријатеља стећи, па сам сад ако не боља оно бар 
 па се засмеја. — Боже мој, чудан ти је човек; све га нешто копка да туђу тајну дозна, и ако га 
дина Косте.</p> <p>Доктор Гавриловић је човек близу, а можда и преко тридесет година, ваљана ка 
и и по томе и користан.</p> <p>— Кад те човек чује, могао би помислити, да си потпуно сретна, а 
 није покајала; та доктор није био таки човек; да се неможе трпети, а уз то беше он и ваљан и у 
о како би практичније било.{S} И ја сам човек па хоће осећаји кадкад да искипе, а јуче сам у на 
 да сам пре тога постао са свим озбиљан човек.{S} На прозору није ме нико више видео, а кад сам 
о најсретнији вереник.</p> <p> — Красан човек тај мој Сава — рекла је за тим шаљиво она. — Само 
о је погрешка у томе, што сам ја обичан човек; а као такав хоћу и да уживам плод свога труда, а 
у том случају ни на себе љутити се, јер човек бива све заљубљенији, а ја онда лепо покушам да з 
ичу.{S} Но уз све то беше опет разборит човек и <pb n="44" /> крајна добричина.{S} За то га сад 
алеко, него тек велим: телесина не чини човека.</p> <p>— Та не чини, — насмеје се враголасто Ле 
у, или ћеш се и ти задовољити с обичним човеком? — И ту несташно погледа Даринку.</p> <p>— Руга 
вале, осим уверења, да је користан члан човечанства није ни достојан тога, позива и нека се сти 
у правом смислу свесне и ваљане чланове човечанствена.{S} Да се то постигне треба за село сасви 
ципација жена неопходна потреба за цело човечанство и не тек за женскињу наособ; јер већина нас 
остаје лутком или кокетом па квари цело човечанство.{S} Мањину опет — веле оне — ако неће да је 
p>— Много мисли! — викну г. Коста. — Та човече, зар ти је милија лутка и лептир, од благе и раз 
ити; а себичност је најопштије својство човечије, па шта вреди љутити се?{S} Него боље пустимо  
ајбољи сведок крајњег незнања у погледу чувања здравља од већега дела нашега народа на селу.</p 
икну им она, па се засмеја. — Боже мој, чудан ти је човек; све га нешто копка да туђу тајну доз 
воју сведоџбу, речи ми у грлу застају — чудим се, како сам и до сад говорила.</p> <p>— Мани се  
сама задрхта и поруменивши обори очи. — Чудно је тај његов поглед на њу упливисао, па је тако м 
 неверујући погледа, па прсну у смеј. — Чудно му је зловоља и кисело лице доликовало.</p> <p>—  
више? питаше смејући се Ленка.</p> <p>— Чудно питање!{S} Та ја бар нисам учитељица ни женскиња, 
апало, Милица, уз тебе.</p> <p>Ленка га чудно и неверујући погледа, па прсну у смеј. — Чудно му 
, а Ленци се учини, да је Даринчин глас чудно дрхтао; али у исти мах беше јој се разбудила ћерч 
ше важности полагала и баш те речи врло чудноватим покретима лица изговорила.</p> <p>Али кад ви 
а нас мушке, нека страшила и неприродна чудовишта, која би се и с врагом здружила, само да може 
о ватрено! — насмеја се доктор — ако те чује Ленка.</p> <p>— И она дели моје мишљење и ако јој  
 томе и користан.</p> <p>— Кад те човек чује, могао би помислити, да си потпуно сретна, а сама  
ти како си ме уловила.{S} Хоћу дакле да чујем хоћеш ли што слагати...</p> <p>— Е па остани, кад 
ије бити да Милица настави; хоћу још да чујем и Даринку! — рече јој муж, па се уозбиљи и опет у 
ма.</p> <p>— Ко’ велим, расанићу се док чујем колико је табака папира она потрошила док је доби 
 потрошила док је добила плату, или док чујем како је „почастила“ баба Мара — насмеја се Милица 
фирања,“ дода за тим смешећи се — на да чујемо шта ће и Даринка рећи; јер ено Милица већ дрема. 
 по себи; него сврши што пре да и друге чујемо.</p> <p>— Ал’ то је баш важно било.{S} Иначе су  
ене, те почињем ладнити.</p> <p>— Дакле чујмо и тебе рече домаћин, и узе оловку.</p> </div> <di 
 окрете им се опет па искреним ал једва чујним гласом прошапута:</p> <p>— Лаку ноћ! сада не мог 
— поче она — и не разумете ме.{S} Е, па чујте!{S} Доктор Гавриловић је први мушки, чију сам сим 
о:</p> <p>„Свако је своје среће ковач,“ чула сам често од вас (као што видите, ја вам обема пиш 
 зида искупило више жена, а из те групе чула се изнемогла дрека.</p> <p>Кад сам до њих дошла, в 
јури и за часак се узвици утишаше те се чула тек граја а после неколико тренутака зачу се понов 
отице поцрвенила и застидила се кад сам чула, да ме и образовани људи хвале; а усљед тога осећа 
торове речи, што сам их код тебе у врту чула најбољи доказ, да у њему нема <hi>довољно</hi> оно 
 Милица — а Коста је, к’о што смо данас чуле, хитар стенограф, па може одмах и стенографисати.< 
тајити мора.</p> <p>Сад су, као што смо чули, већ и с њиме биле „ти“ Ленка је желила, да тако б 
оје слично је оном што сте од Ленке већ чули.{S} Но како у моме месту нема неожењених натароша  
о у свези са тезом из педагогије о нези чулних органа — примети јој шаљиво Даринка и намести св 
I</head> <p>Збогом! — здраво! — сретно! чуло се на жељезничкој станици вароши** на недељу дана, 
рамом.{S} А кад их је из види изгубила, чуло се у купеу у коме беше Даринка и Милица још задуго 
p> <pb n="21" /> <p>Кад се влак кренуо, чуло се и зањима громко: збогом! а сузе у очима једне с 
а њом Ленка</p> <p>— Доручковаћу тамо — чуло се већ из дворишта, а Ленци се учини, да је Даринч 
нка. — О, наилази и на мене почешће та „чума“, али ја се ње брзо отресем, па са удвојеном силом 
 доктор. — Ја нисам ништа чуо.</p> <p>— Чуо сам, ал’ ваљда је било у суседном врту — рече г. Ко 
о ти се — рече доктор. — Ја нисам ништа чуо.</p> <p>— Чуо сам, ал’ ваљда је било у суседном врт 
 а ви нисте баш шапутали, па сам морала чути.</p> <p>— Сад ми је јасно — примети Ленка. — Ти си 
 Лаку ноћ! сада не могу сутра ће те све чути.</p> <p>— Вечита загонетко! — уздахну Ленка а г. К 
не можда и знају; но и ја бих волио све чути — уплете се г. Коста.</p> <p>— Е на почни од краја 
— насмеја се Даринка — ал’ ми би волеле чути и оно, што је Коста пре тога хтео да рече.</p> <p> 
рилике да девојци могу казати и одговор чути.</p> <p>— А за коју си се решио? питаше врло радоз 
статак.</p> <p>— Погрешке своје радо ћу чути, а хвале и не тражим — рече озбиљно Даринка — за м 
е видело, да је „леку-рад“ мало више из чутурице гуцнула.</p> <pb n="37" /> <p>„Којешта!“ осече 
<p>— Пусти је само нека по вољи говори; чућеш после од мене што ти још устреба — рече му Даринк 
ече опет Милица. — Коста зацело пати од џепне болести; месец је већ на измаку.{S} А г. доктора  
 њима је зацело „брачни кандитат“ већ у џепу.</p> <p>— Е сад је забасала и у сатиру — смејаше с 
аца Коста, да баш тај корак мора да је „џиновски“; јер поглед по свету <pb n="52" /> казује ми, 
школи, а не мешај се у мој пос’о!{S} Ви’ш ти ње, мисли да је госпођа, па све зна! ..{S} Тако је 
</p> <p>— Кад сам увидио, да љубав није шала, и да се са срцем несме ни пошалити, хтео сам да п 
илица је тај уздах приметила те се ману шале.{S} С тога се доктор који и сувише љубљаше пламене 
 дођем.</p> <p> Ово је такође у смеју и шали изговорила, али тиме је „на јуриш“ задобила лако з 
смејала се она држећи да се домаћин тек шали.</p> <pb n="48" /> <p>Он опет да прикрије свој јед 
авани, — рече Ленка пола у збиљи пола у шали.</p> <p>— Кол’ко нам за живот треба одговори озбиљ 
 Бићу ти јако обвезана! — рече такође у шали Милица — само још морам приметити, да титула немор 
задрхта.</p> <p> Она је говорила више у шали, а сад је тек видела погрешку, то јест, моћ, своји 
 из пламених јој очију суну — можда и у шали — прекоран и многозначећи поглед на доктора. — Али 
инке и своје намере уздахну па бајаги у шали и опет рече: „Е тако је, медвед увек добије најлеп 
де спавати.</p> <p>— Али ја баш нећу! — шалио се он — знам да ћеш им приповедати како си ме уло 
своју погрешку, за то се више не хтедох шалити, него најозбиљније тражих прилике и начина да се 
 Не Саво, то није могуће! та ти се море шалиш! — Даринка је тек жена за тебе.</p> <p>— Ја ти ка 
е натрпала, — рече он гласом који је за шалу сувише озбиљан био.{S} Но ту се трже и засмеја. —  
о том сте уверене.{S} Па кад сте већ за шалу расположене, казаћу вам, какви се снови плету у мо 
ла као свога вереника, и кад је збијала шалу и онда кад јој је он у присуству Ленке веренички п 
<p>Да поправи своју погрешку пристаде у шалу али му се она вазда претвараше у сатиру противу Ми 
це.</p> <p>— Добро, добро, — рече Ленка шаљиво — ал’ за то не мораш ти баш о њему сањати. — Има 
Види се да си свој занат испекла — рече шаљиво домаћин.</p> <p>— То не поричем, — дода му жена  
 и истрајности.</p> <p>— Тако је — рече шаљиво домаћин — а Ленка је хтела утрвеном стазом да хо 
p> <p>— Ти си му обећала почетак — рече шаљиво Ленка — а ја и он ваљда ћемо и остало накрпити;  
погледа снађе, себи дошла, насмеја се и шаљиво рече:</p> <pb n="47" /> <p> — Морам и на то да п 
то Даринка или Милица говори, — примети шаљиво г. Коста — ја бих рекао, да су злобне, а овако с 
гије о нези чулних органа — примети јој шаљиво Даринка и намести своју узглавницу.</p> <p>— Ћут 
ан човек тај мој Сава — рекла је за тим шаљиво она. — Само данас ми је и сувише сентименталан н 
ми рекле, драги мој Саво, — рече за тим шаљиво и добре воље господин Коста — да је та проклета  
</p> <p>— Јеси ли га се сита нагледала? шану јој Милица — Да је тај твој Душан Т. црквењак, ја  
гогију, и за тим узе психологију и поче шаптати:{S} Психологија је наука...</p> <p>— Хајд’ штуд 
јно.{S} Тамо сам читала, а ви нисте баш шапутали, па сам морала чути.</p> <p>— Сад ми је јасно  
сталоци родио се у Цириху 1746. године“ шапуташе у сну али доста разумљиво Даринка.</p> <p>— Ах 
 воде из бунара вадила можда и нехотице шапуташе:</p> <p>„Кад ћу вез довршити; кад сваки час тр 
рло ваљана.</p> <p>Доктор само ћуташе и шараше својим штапом по трави.</p> <p>— Нећу брате да т 
е у свакој скамији по шесторо деце то у шестонедељном току времена свака ученица једанпут своју 
атељице, па како је у свакој скамији по шесторо деце то у шестонедељном току времена свака учен 
е скинула била.{S} На послетку — кад је шешир сасвим чист био — одгурну га она зловољно на стра 
ши поглед на Даринчино путничко одело и шешир, што га је на главу метнула.</p> <pb n="45" /> <p 
ену околину, а Ленка чистећи свој путни шешир, што га је скинула била.{S} На послетку — кад је  
могао видети да код свога прозора чита, шије или баш гледа крозањ.</p> <p>У почетку сам мислио  
ло твоје понашање.{S} Кад ја пеглам или шијем а ти ми читаш, а да си узео жену са миразом, чита 
ире највише 7—8 метара у дужину а 4—5 у ширину, а у њојзи преко стотине деце) па се морадох и п 
уже боловати.{S} Кад ракија у соби ври, шкоди и здравима, а болесника може и сатарити.{S} Па не 
ов ни обојке у соби да сушиш.{S} То све шкоди и здравима и болеснику“.</p> <p>„Ју боже, а ја ко 
ану сад Даринка — онда нам је учитељска школа излишна.{S} Јер науку што се у основној школи пре 
чист и пријатан, осим тога, пуна јој је школа живахне и веселе дечице, која је сва љубе и пошту 
да би ја, уз њихово често изостајање од школе, душу оплемењавати, рђаве навике одвикавати а уз  
оје, а и то вазда чиним у договору целе школе а никако се не држим тек исказа поједине надзорни 
о не мори а много им користи и полажење школе омили.</p> <p>Него и опет морам признати, да се ј 
е кадра је свака отреснија ученица више школе предавати.{S} И онда су заиста неке имале право ш 
есто при поласку <pb n="41" /> своме из школе нацртам на школску таблу какав за њих згодан и за 
 да се опет видимо и да при растанку из школе задату реч испунимо.</p> <p>Ми се обоје тврдо над 
ојим успехом у школи а још мање упливом школе на народ.</p> <p>Труд који у своме позиву за ово  
је тек узрок немар општине и Срба према школи.{S} Јер шта вреди заузимање појединаца, кад маса  
 и опет могао би марљивији бити и према школи.</p> <p>— И то морам одобрити — заврши Даринка и  
 немар нашега народа према учитељству и школи.{S} Но баш с тога и оставих тај позив, те сад нис 
овде тек изрекла своје мисли, а у самој школи тешко да би и око вештија педагога нашло мане, ко 
излишна.{S} Јер науку што се у основној школи предаје кадра је свака отреснија ученица више шко 
ње; јер сами предмети што се у народној школи предају по себи већ васпитивају, и ако не баш у о 
и, и о мишљењу што сам га за то време о школи стекла; а то ћете и ви мени обрећи. — Примате ли? 
ихове поступке као и на целокупан рад у школи још две до три над-надзорнице.</p> <p>О целокупно 
у дођу, и с тога су деца вазда раније у школи но што би требало.{S} Ја сам покушавала да их од  
имум платом и стотину занемарене деце у школи.</p> <p>— Способности мислим да сам стекла; труда 
 сад још мање код огледала а све више у школи, код књига и у свом маленом газдалуку.</p> <p>Мал 
е се на лак живот, па ће тако хтети и у школи; а оне главице нису тако женијалне, па треба више 
— одговори Милица</p> <p>— саморадњом у школи сад је тек стекла искуства па је требала тиме и н 
гох да се задовољим ни својим успехом у школи а још мање упливом школе на народ.</p> <p>Труд ко 
њевно викну:</p> <p>„Држ’ ти твој нос у школи, а не мешај се у мој пос’о!{S} Ви’ш ти ње, мисли  
а била — дати вам извешћа о свом раду у школи, и о мишљењу што сам га за то време о школи стекл 
не марта, а пре и после тога видим их у школи, што’ но веле, „тек од жеље“.{S} За то да кол’ко  
ко пудлу; а и ти ћеш видити, како ћеш у школи проћи без телесни казни.</p> <p>После пола сата Д 
етак кућа нема сата, а немамо ни стална школска послужитеља, који би путем звоњења могао деци ј 
l:id="SRP18840_C6"> <head>VI.</head> <p>Школске су ферије, и то на две године касније од оног р 
би и после подне читава два сахата онај школски ваздух без велике штете удисати могла.</p> <p>У 
евносна, па сам хтела да поучавам и ван школских часова; а баба Мара сетила ме оне практичне из 
идела, да је за тај огромни посао десет школских месеца сувише кратак рок а деца и сувише запуш 
утра недеља; иначе нема учитељу у време школско гошћења.</p> <p>Но вечери, кад се о свачем већ  
а књиге на прочитање, и што га често по школском детету за њих моли; јер свако је био уверен, д 
<pb n="41" /> своме из школе нацртам на школску таблу какав за њих згодан и занимљив предмет, п 
њем наставном плану и сеоском немару за школу, и ваљан успех са децом у знању показати, и спрем 
и заузимање појединаца, кад маса сматра школу као неко зло — које „моде ради“ мора да се трпи и 
ринка, главна задаћа бити док у народ и школу ступиш?</p> <p>— Шта? — оно што и свакој од нас — 
 преко стотине деце, која уз то редовно школу полазе тек од новембера до половине марта, а пре  
ња могао деци јављати кад је време да у школу дођу, и с тога су деца вазда раније у школи но шт 
рецртавају док не дође време, да и ја у школу дођем.</p> <p>— Види се да си свој занат испекла  
поче она.{S} И ја сам у почетку хтела у школу осим учења и да васпитавам, но и ја сам као и Лен 
викну сад Милица — Ето ја сам ступила у школу са већим одушевљењем него ти, па опет вечита борб 
. „Не ће бити попа ни попадија да иде у школу“ обично вели наш сељак.{S} И ту онда нетреба друг 
 100 — 200 деце (разуме се, ако стане у школу).{S} И ту онда покажи пристојан успех и имај воље 
ишња девојчица и пита: кад ћеш и мене у школу примити? па на послетку зар није награда и оно уж 
 неки томе сличан начин.{S} Упала сам у школу са четири разреда и преко стотине деце, која уз т 
 законом прописана.</p> <p>Ја кад сам у школу ступила хтела сам се тога држати.{S} Али на брзо  
и прве године свога учитељовања у своју школу неки томе сличан начин.{S} Упала сам у школу са ч 
тај красни „миомир“ што испуњаваше моју школу (што се простире највише 7—8 метара у дужину а 4— 
вственом погледу од то доба тек на саму школу ограничила опет штудирам „кућевни лекар од Н. сре 
истрајности, способности и шта знам ја, шта још ви не ређате.{S} А нећете да се сетите, да смо  
ече г. Коста. — Неш кажи ти мени момче, шта још оклеваш?{S} Мени се то одлагање не свиди; оне ћ 
мо се брзо растати; а волела бих знати, шта ће теби, Даринка, главна задаћа бити док у народ и  
дричу.{S} Зато сам уједно имала на уму, шта ће свет о мени и моме знању и способности рећи.{S}  
умилостивио.{S} Боже мој, ти само знаш, шта сам ја суза пролио и кол’ко чезнећи погледа бацао н 
оже сачувај!{S} Ми ништа немамо против; шта више, за твој труд даћу ти и почетак тој приповетци 
 дала, опет ти се неће прва приближити; шта више често ће ти се учинити, да је она хладна, дурљ 
теља дошла „женка“ нехтеде забавити.{S} Шта више то ме је баш растужило.{S} По томе сам видила, 
ења“ и „штедње“ пита на пример мене:{S} Шта је реагенс на скроб? онда, кад се већ ретко ко тога 
таше је у исти мах муж и жена.</p> <p>— Шта?{S} Сад ништа, онда сам уздахнула — но ту се трже и 
народ учити? — смејаше се она.</p> <p>— Шта је с тобом Ленка — питаше зачуђено Милица — ти пре  
еба више стрпљења и разлагања.</p> <p>— Шта неће огорчење изнаћи — насмеја се Даринка — с те ст 
баба Мара — насмеја се Милица.</p> <p>— Шта си с том бабом имала? — питаше радознало муж и жена 
есело! — примети затим Милица.</p> <p>— Шта ћемо, кад смо из нашег краја тек нас три, а други и 
ме, те није нужно ни да кажем.</p> <p>— Шта није? — то је баш интересантно прихвати он и остави 
 јој напомињеш неблагодарност.</p> <p>— Шта сам знао, циљ освећује средство — рече смејући се о 
 гледаше кроз прозор на улицу.</p> <p>— Шта си се данас тако дуго задржао? — питаше га опет она 
ти док у народ и школу ступиш?</p> <p>— Шта? — оно што и свакој од нас — ревносно и савесно врш 
ву способност, па хоће да је превиде: а шта се тек може очекивати од проста народа, који не уме 
 није светске критике; — рече Ленка — а шта ће рећи и претпостављена власт, кад се не преће све 
 сведоџба у глави, — примети Милица — а шта ће Даринка да каже? — та и она је нама равна, па по 
ти — примети јетко Ленка.</p> <p>— А да шта ћу? — рече Даринка слегнув раменима. — Ни моје срце 
пријатељи па опет смо муж и жена; па ма шта да речем ваљда ћеш ми тек лична пријатељица остати? 
равили „рачун без бирташа“.{S} А ко зна шта ће на то мој и твој баба рећи.{S} Они могу још све  
кад на Даринчином лицу виде, да већ зна шта ће да каже и да јој одобрити неће — неможе при дана 
ост је најопштије својство човечије, па шта вреди љутити се?{S} Него боље пустимо Косту да сврш 
мо довела?{S} Заповрће ме сваки час, па шта ће нам за то оставити? — Ту отрцану кућицу, а трича 
ва способност и вредност превидила — па шта ту вреди љутити се?</p> <p>— Ту ко велиш, нема апел 
 Ти се баш жестиш! — смејаше се он — Па шта си хтела са оним „ви“?{S} Ја ко’ бележник шта сам т 
си но што си била у заводу.</p> <p>— Па шта то чини, само кад сам здрава — рече Даринка насмеши 
 Лагала бих, кад би порицала.</p> <p>Па шта о томе велиш? — питаше је у исти мах муж и жена.</p 
е јој на то прснуше у смеј!</p> <p>— Та шта се церекате?{S} Хоћу и ја једанпут практична да буд 
че му опет жена смејући се — Ко те пита шта си ти закључивао, кад сам ја већ госпођа нотарошеви 
 енергичним радом и заузимањем много се шта поправило — примети Даринка.</p> <p>Ваљда си већ и  
ице за часак замислише. </p> <p>— Знате шта! — рече по томе Даринка — ми ћемо све три временом  
е волеле загонетке...</p> <p>Него знате шта!{S} Мој муж вас обе поздравља и заједно са мном мол 
о — Нема вам истрајности, способности и шта знам ја, шта још ви не ређате.{S} А нећете да се се 
ма ми деца помоћи не могу.</p> <p>— Али шта је с првим разредом, — питаше Ленка — он ти тек нем 
енагљени корак, него ћемо само казивати шта смо за ово три године искусиле.</p> <p>— Зар је рђа 
с њом се десио, нико није могао опазити шта се у моме срцу збива.{S} И тако мало по мало па сви 
; они нам дабоме немогу рад наш оценити шта више, можда су нам до сад били и противници и своји 
 хтела са оним „ви“?{S} Ја ко’ бележник шта сам ти могао помоћи?!</p> <p>— Та тако ви неучитељи 
 час треба воде!{S} Па и та мати незнам шта је мислила, кад ме је амо довела?{S} Заповрће ме св 
жена.</p> <p>(Даринка се насмеја) — Ево шта, — поче Даринка.{S} Прве године свога учитељевања б 
ни то противно — рече весело она — Него шта ти велиш, госпођице Шултесова? сањаш ли још о какво 
Даринка замишљено ћутаху.</p> <p>— Него шта ваздан да отежем — настави по неком ћутању Ленка —  
“ дода за тим смешећи се — на да чујемо шта ће и Даринка рећи; јер ено Милица већ дрема.</p> <p 
маћину се не јавити, ал’ гостима се што шта мора кроз прсте гледати — смејаше се она не пазећи  
емар општине и Срба према школи.{S} Јер шта вреди заузимање појединаца, кад маса сматра школу к 
среће ковач.</p> <p>— Већ добро; видећу шта ћеш и онда саковати.{S} Оне ће добити варош а ти се 
и — Мене то ни тада није љутило.</p> <p>Шта више ако ћу да будем искрен, морам рећи, да сам се  
и обучено тек у танку кошуљицу.</p> <p>„Шта ту радите?“ запитам их кад сам им по обичају назвал 
а јој само рекох:</p> <p>„Зар ви немате штале, кад сте у соби ракију налили?“</p> <p>„Имамо, ал 
ница.</p> <p>— Жену сам ти опазио, да у штали музе краву — рече му рукујући се — а гошће ти зац 
инуто и тужно „ома би и ракију изнела у шталог.{S} Та боље је да ми се и ракија поквари, него д 
ако нису нужне. —</p> <p>— Ал’ ја би их штампао; а то вам већ неби било право?</p> <p>— Боже са 
> <p>Доктор само ћуташе и шараше својим штапом по трави.</p> <p>— Нећу брате да те учим — рече  
олико могу.</p> <p>— Могла би се мало и штедети — примети Ленка — здравље се не купује на вашар 
о незнам из ког плеснивог „призрења“ и „штедње“ пита на пример мене:{S} Шта је реагенс на скроб 
 у сну јој Песталоци у памети!</p> <p>— Штета само што се у садашње доба не налази какав његов  
>— Мане нам до душе свако види; само је штета што се нико не сећа узроке да истражује — примети 
позив не мили, могу га без велике своје штете и оставити.{S} Сасвим је то друкчије код мушких у 
а сахата онај школски ваздух без велике штете удисати могла.</p> <p>У ходању видим, да се код н 
у доброј сведоџби? а није она ни крива, што је сретнија, па се повикало одма од почетка да је д 
е ограничимо на она правила и упутства, што смо их у учитељишту добили, нити да се само на узор 
ице другога кова и соја, а не од онога, што беху женскиње у које сам до сад био заљубљен.</p> < 
ар са комловом и неколико пари обојака, што их је домаћица без сумње јутрос опрала па прострла  
скусиле.</p> <p>— Зар је рђаво учинила, што се удала? — питаше он.</p> <p>— То не.{S} Али могла 
бави.{S} Али мало после зајеча од бола, што јој изнемогло тело мучаше, те молећим гласом рече:< 
ога.{S} С вашим форинтачама и петицама, што ми их к’о од беде давасте не бих могла храну набављ 
 упознаше и с другим присутним гостима, што дођоше да честитају имендан — иначе не беше никога  
метнувши пред њу хладно печење и теста, што им је остало од вечере.</p> <p>— Није, — насмеја се 
 и мушке и женске вазда питају из оног, што се последњи пут предавало, а последња лекција најбо 
 их препитује оне приповетке и молитве, што смо већ прешли; а често при поласку <pb n="41" /> с 
и је узрок, што ја не спадам у природе, што своју личну срећу жртвују општем интересу и онда ка 
штрим погледом тражити главне препреке, што нам напретку сметају, па их треба отклонити, ма и о 
ој Даринка.</p> <p>— Напослетку и боље, што смо саме, — дода Ленка — ја нисам расположена за ве 
ињујући се рече:</p> <p>— Разљутило ме, што се ми мушки вечито правимо важни те желимо и тражим 
 свака од вас, него је погрешка у томе, што сам ја обичан човек; а као такав хоћу и да уживам п 
ити, мене неће баш много љутити; знање, што сам га стекла, не могу ми тиме одузети. — Оно ми ос 
ама, то јест, ако није љубав оно стање, што сам га осећала кад ми је рекао да ме воли, а ако је 
ерише баш у највећој мери оне женскиње, што најживље и најдубље осећају.</p> <p>Доктор се сад с 
розила сам се.{S} Осим крајње сиротиње, што је већ из очију домаћичини вирила, беше ова соба на 
ђе гласовиру па разгледајући неке ноте, што се ту нађоше испитујући посматраше доктора на чијем 
и, ко може замерити људма лошије среће, што се по кад и кад заносе и сенком живота т. ј. сном?! 
а, а пре и после тога видим их у школи, што’ но веле, „тек од жеље“.{S} За то да кол’ко толико  
 био уверен, да ће јој он тек оно дати, што би се и у цркви читати могло...{S} Тако мало по мал 
> И зато нико неможе ни Милицу осудити, што је и она мислила, да је наклоност у случају „добре  
 чине већину, па ми не можете замерити, што и код мене — већина решава.,..{S} И што већине ради 
м,“ онда ни ви не можете мени замерити, што сам тако брзо следовала његовом савету...</p> <p>Ал 
ву моју слободу већ и с тога опростити, што сам данас и ја весела, а весељу знате, да се и нехо 
.</p> <p> Кад је Милица од узрујаности, што је поводом докторовог погледа снађе, себи дошла, на 
а изузетака.</p> <p>— Ваљда да опрости, што си и нехотице истину казала — рече Ленка па се и оп 
S} Та и сад могле су јој тек зато доћи, што је данас субота а сутра недеља; иначе нема учитељу  
ожеш бити уверен, да су докторове речи, што сам их код тебе у врту чула најбољи доказ, да у њем 
 још врло добро сећам и последњих речи, што их својима изусти Песталоције.{S} Па кад Песталоци  
<p>Већина публике је обично чист сељак, што ни читати ваљано незна; они нам дабоме немогу рад н 
ећу да се браним — Али главни је узрок, што ја не спадам у природе, што своју личну срећу жртву 
 ти у томе изузетак; т. ј. да се љутим, што ми ти неверујеш, већ ме се свуда, па баш свуда клон 
и? — осече се Ленка — ја се само љутим, што није обичај да и те „даровите“ пофторавају те „лаке 
 до два — у живом разговарању са децом, што дечији ум ни мало не мори а много им користи и пола 
им рече Ленка — и зато ми је и неправо, што ће ти паразитски карактери што им је главна црта ли 
 добар успех, и узгред је уједно жалио, што се одала на тако трудан и неблагодаран позив...</p> 
тоном Даринка — И мени је дабоме тешко, што нисам боље оцењена; али ко ће нам свима угодити?{S} 
 Даринка — ал’ ми би волеле чути и оно, што је Коста пре тога хтео да рече.</p> <p>Ленка се на  
 женски понос па сам морала чинити оно, што сам и учинила.</p> <p>— Боже мој, зар је то баш так 
ед на Даринчино путничко одело и шешир, што га је на главу метнула.</p> <pb n="45" /> <p>— Забо 
лину, а Ленка чистећи свој путни шешир, што га је скинула била.{S} На послетку — кад је шешир с 
а ће све то врло мало бити према труду, што ћеш га имати; па и тај грдни труд биће ти ненаграђе 
и Даринка и поглед јој паде на белешку, што је г. Коста већ одавно на страну оставио.</p> <p>—  
да чита у срцу своје околине ону хвалу, што је најскривенија и која се речима никад исказати не 
p> <p>— Та то и јесте малер нас мушких, што је проклети скептицизам већ продро и у некадашњу пр 
поводом тога н њој учињена, била је то: што се у том тренутку са резигнацијом насмешила и можда 
арица осуђивати.</p> <pb n="32" /> <p>— Што да те осуђује? — примети Даринка — Твоја природа ни 
себе побијале? — питаше Коста.</p> <p>— Што? — понови замишљено Даринка — Ето зашто.{S} Оне уви 
се сад љутиш? умеша се Милица.</p> <p>— Што? — и ја нисам у таким околностима или баш те „пузав 
брази јој се чисто запламтеше.</p> <p>— Што буде могуће, велиш ти, но и ја напред знам, да ће с 
е у даљину, а друг му настави:</p> <p>— Што сам ти рекао знадеш и из искуства.{S} И мени је Лен 
пасти тек нећемо! примети Даринка. — А’ што ће нас можда из појединих предмета са једним или дв 
још не навикнута на тај красни „миомир“ што испуњаваше моју школу (што се простире највише 7—8  
обила тога пута сву тромесечну плату; а што је касније опет неуредно примала, неможе мене криви 
а постадосмо нас двоје муж и жена.{S} А што и ви нисте у сватови биле, надам се да нам нећете з 
честе посете двосмислено тумачити.{S} А што је он случајно неожењен, а наше познанице неудате,  
можда тек једна рече поносито Ленка — а што је више, то се жртвовало можда каквој светијој цељи 
иш! — осече се на то Милица.</p> <p>— А што да ме теши?{S} За малу погрешку велика казна, за до 
 се и опет не можете мерити.</p> <p>— А што не? — питаше Даринка — та свако паметан знаде, да ј 
е хтео одобрити Даринци и својој жени а што сад и нехотице морам и ја да одобрим ту проклету ем 
 се тек буниш, а ето и ти и Ленка једва што држите очи.</p> <p>— Само што се ти, Даринка, још д 
епо покушам да заборавим оно 2—5 хиљада што бих можда уз жену добио да се нисам у Ленку заљубио 
 јер веруј, њој је тек светска неправда што је у животу сретала навукла ту одвратну и хладну ма 
о ћу им ја приповедати.{S} Ти ћеш можда што слагати.</p> <p>— Тако ће боље и бити — примети Мил 
 тим путем могуће је мени поред незгода што их учитељи на селу трпе, да по чешће проведем по ви 
им осмејом Милица.</p> <p>— Има природа што их тек патња челичи — рече замишљено домаћин.</p> < 
одуше никад не журиш, нити се бринеш за што, па опет друге престижеш! ... рече иронично и јетко 
ле и праве туђинке о својим разсестрама што се по србише. — рече г. Коста и не мислећи много о  
морам признати, да се ја и у предметима што се више механично уче не ослањам сасвим на децу, не 
шале се две квочке с пилићи и још једна што ће се кроз који дан зацело излећи.</p> <p>Но уз све 
 то неће срамоте нанети.{S} Сва промена што је поводом тога н њој учињена, била је то: што се у 
о за мало траје.{S} Трајна је љубав она што јој је гориво душевна врлина, а пролазна она је што 
 познавао, а она или беше сувише сретна што ме је добила или сувише несретна што остави учитеље 
на што ме је добила или сувише несретна што остави учитељевање; доста да никог није у сватове з 
 само те морам сетити, да има и Српкиња што пођоше за туђинце.</p> <p>— У хиљади можда тек једн 
 да је понављање душа сваке наставе, па што онда и за себе тражите изузетка?</p> <p>— А ко га т 
 и рада се не плашим, а и воље имам, па што буде могуће зацело ћу успети — рече Даринка одважно 
 моје проклете околности.</p> <p>— Е па што се сад љутиш? умеша се Милица.</p> <p>— Што? — и ја 
Баш као и ја — примети Ленка.</p> <p>Па што сте онда саме себе побијале? — питаше Коста.</p> <p 
 него ће се још наћи злурадих критичара што умеју само језиком радити па ће ти пребацивати и на 
 тек тај смеј доликовао...</p> <p> — Та што сте се замислили г. докторе? — рече сад весело Ленк 
је на оделу заштедила двадесет форината што за десет година чини баш 200 форината; а то је мног 
тако не питају деца ни из оних предмета што служе поглавито за развијање разума.</p> <p>— Ти ка 
воју скамију препитати из оних предмета што истога дана на ред долазе, и за тим по својој увиђа 
е нам до душе свако види; само је штета што се нико не сећа узроке да истражује — примети јетко 
Био је као што је већ речено, за свашта што је држао да је добро и сувише занет и у делању ревн 
етпостављена власт, кад се не преће све што је прописано?!</p> <p>— Свет вазда ужива у клеветањ 
 не могу рећи.{S} И ја патим са незгоде што су је оне већ навеле, боли то и мене као и њих, али 
:</p> <p>— Јест, ја не спадам у природе што се свога личног права на уживање лако у општу корис 
кнада за сву досадашњу неправду; а сузе што их том приликом рони по нека мајка, деда или меког  
ориво душевна врлина, а пролазна она је што потиче из поштовања бела лица и дивних трепавица... 
з мога дневника од речи до речи белешке што сам ја на дан Миличиног венчања у њега прибележила. 
ека по вољи говори; чућеш после од мене што ти још устреба — рече му Даринка.</p> <p>— Да си ти 
послетку зар није награда и оно уживање што сам га уживала ја и свака од вас већ при првом испи 
у ту неправду и друге мени равне сестре што су осуђене да више размишљају, но што је то некима  
о домаћину се не јавити, ал’ гостима се што шта мора кроз прсте гледати — смејаше се она не паз 
 она за време доручка.</p> <p>— Љути се што је Даринка отишла а њему то није казала.</p> <p>— Д 
чи“ али се згрозих од поносите хладноће што у тај мах из њих суну.{S} Од то доба вечито избегав 
дете, које те не може разумети кад више што осим љубави од ње желио будеш.</p> <p>— Како то?</p 
обија од нотароша књиге на прочитање, и што га често по школском детету за њих моли; јер свако  
за село сасвим засебан наставни план, и што је главно, боља плата сеоском учитељству.</p> <p>У  
што и код мене — већина решава.,..{S} И што већине ради не могу ову истином „филовану“ „кнедлу“ 
епац вође, него из свега вадим језгро и што нам је најпрече; а ко је у бољим околностима и има  
има трајне т. ј. вечите љубави и љубави што за мало траје.{S} Трајна је љубав она што јој је го 
и достојан тога, позива и нека се стиди што не уме да чита у срцу своје околине ону хвалу, што  
та се трже.{S} Био је од оне врсте људи што на мах плану и за оне ствари које их се не тичу.{S} 
 се задовољим ма чиме; а мало је и људи што су кадри зарад обичне женскиње напустити план о зид 
ловила.{S} Хоћу дакле да чујем хоћеш ли што слагати...</p> <p>— Е па остани, кад баш хоћеш; но  
неправо, што ће ти паразитски карактери што им је главна црта лично задовољство, да буду мајке  
време за васпитавање; јер сами предмети што се у народној школи предају по себи већ васпитивају 
а понављање предмета и тек они предмети што сам ја најпре деци добро разјаснила и у којима сад  
шта љубав! ...</p> <p>Немојте се срдити што овако говорим.{S} Ја знам, да свуда има изузетака и 
! — осече се г. Коста. — Мене само љути што морам да признам оно што нисам још јуче хтео одобри 
але и свакојако се мучиле, па дед’ реци што нисмо сковале срећу као Анђа? </p> <p>— Опет Анђа — 
разуме се дакле већ по себи; него сврши што пре да и друге чујемо.</p> <p>— Ал’ то је баш важно 
 и порумени — за њу мислим да је осећај што га према доктору осећах, сасвим примерен био, али г 
Цео живот и уверење моје слично је оном што сте од Ленке већ чули.{S} Но како у моме месту нема 
 — рече весело Милица — а Коста је, к’о што смо данас чуле, хитар стенограф, па може одмах и ст 
ца дошла чешће вирио кроз прозор; а к’о што видите њен стан беше близу, те сам је чешће могао в 
левентовати.</p> <p>Првим особинама к’о што вам је познато, не могу се баш похвалити, а проклет 
гу вам дати, али за онакав свршетак к’о што га ви желите још није а држим, да и неће куцнути ча 
узрока закаснио.</p> <p>— Баш ми је жао што смо осуђене саме да путујемо; а како је тамо све ве 
 вајкати, него напустити тај позив, као што си ти Ленка урадила, или се латити оног правца у на 
 се баш тајити мора.</p> <p>Сад су, као што смо чули, већ и с њиме биле „ти“ Ленка је желила, д 
 трже и мило је погледа. — Овде ћу, као што знате кола узети, — рече затим — па хајд’те и ви са 
ледао сам јој мало ватреније у те — као што ти велиш — „искрене очи“ али се згрозих од поносите 
труди да доктора задобије. — Био је као што је већ речено, за свашта што је држао да је добро и 
ори; а у ужем кругу, у породици или као што твој муж вели „на утрвеној стази“ моћи ћеш достојно 
оведу неки део ферија и код ње; јер као што већ знамо г. Коста их беше заволео као и жена му, т 
лим ко’ сестре, ал’ таком пријатељу као што си ми ти, тек Даринку желим за жену.{S} Она је мног 
че Даринка, онако и не мислећи, баш као што често и мушки механично изричу, неки томе сличан из 
реће ковач,“ чула сам често од вас (као што видите, ја вам обема пишем у једанпут, а после ћу т 
и.{S} И онда су заиста неке имале право што су педагогију и психологију училе овлаш и на памет; 
ше и ране лече; а то је брате, својство што ствара најсретније бракове.</p> <p>— Та немој тако  
 стотина плате, једно сеоско учитељство што мора свако дете најпре да освести, да му је „Баба“  
ам морала увидети, да више вредим, него што ме свет цени, та судба прати мене још из ране младо 
лоције допада.{S} Он је више хтео, него што је могао; а више се мучио но што је уживао, то све  
ерити, ако се која приповетка или друго што не пређе!</p> <p>После овога за часак сви заћуташе. 
антљичице...{S} Но он се и сувише љутио што се доктор за њу решио, па му се чињаше, да се она т 
 повода, да се слатко насмејем, јер, ко што знате, и сама сам тада, тек од кратког времена пост 
е а два сата већ избија.{S} Па не знамо што и преврћемо тек те листове; ако се за три године ни 
 и преварио, обе једнако поштујем; само што ми Милица на први поглед уливаше симпатије а Даринк 
ти и кад код је одређен час за то; само што се не задржавам при њима тако дуго као год оних пре 
нка једва што држите очи.</p> <p>— Само што се ти, Даринка, још држиш — к’о Каћ. — Умеша се сад 
Песталоци у памети!</p> <p>— Штета само што се у садашње доба не налази какав његов последовате 
 као одговор Кости и Ленци подуже писмо што је гласило одприлике овако:</p> <p>Мили моји!</p> < 
равом ваша Даринка.“</p> <p>То је писмо што га је Даринка као одговор Кости и Ленци отправила,  
е што су осуђене да више размишљају, но што је то некима по вољи...</p> <p>Коста тихо уздахну а 
Коста се трже те прекиде доктора пре но што је довршио.{S} Учинило му се да је у оближњој сенци 
мерен био, али га је нестало још пре но што се љубав могла развити.</p> <p>— Но да је већ ту би 
 с тога су деца вазда раније у школи но што би требало.{S} Ја сам покушавала да их од тога одви 
много радиш; здрава си, а слабија си но што си била у заводу.</p> <p>— Па шта то чини, само кад 
обро знате, да ја вазда блаже мислим но што се можда изражавам; те сам и овде тек изрекла своје 
, него што је могао; а више се мучио но што је уживао, то све показује његово пожртвовање и чел 
бе другарице. — Остани ти Коста.{S} Оно што смо ми радиле и доживиле није тако опасне природе,  
p> <p>— Није нужно да се бележи.{S} Оно што ћу казати остало ми је и сувише у памети, па могу и 
род и школу ступиш?</p> <p>— Шта? — оно што и свакој од нас — ревносно и савесно вршење свога п 
ознато где је Србин узео туђинку; а оно што знадем свуда беху ваљане женскиње — рече озбиљно Да 
да друге извињујем и да се борим за оно што другима и само долази!{S} Не Ленка, за опште добро  
и а чим престанеш давати, она згара оно што имаде, па кад и то изгори остаје пепео који времено 
нам је љубав чиста и јака она згара оно што је примила док и последњу искрицу не претвори у пеп 
рагом здружила, само да може рушити оно што је њу — убило...</p> <p>То су, видиш, речи, у које  
Мене само љути што морам да признам оно што нисам још јуче хтео одобрити Даринци и својој жени  
 кроз прозор; те никоме не беше зазорно што учитељица добија од нотароша књиге на прочитање, и  
ети домаћин — само ми је врло загонетно што ти и уз општинску хвалу до неба не беше задовољна,  
е милу другарицу.</p> <p>— Како је лепо што сте обе заједно дошле — примети им она љубећи их.</ 
> <p>— Та ето и Коста оде од куће љутит што је Даринка јутрос рано отишла без његова знања с го 
као да ниси помишљала на злобу и завист што се отуда изродити може — примети Ленка.</p> <p>— И  
кињу без мираза...</p> <p> Та наклоност што је Милица према доктору осећаше дабоме да беше дале 
актичне изреке:{S} Не плећи се у оно, у што ниси позват!{S} Осим тога научила сам од ње да и са 
Људи, драга моја, тек оно цене и уздижу што се сија; а коме би још пало на памет, да види пожрт 
е учитељска школа излишна.{S} Јер науку што се у основној школи предаје кадра је свака отресниј 
оведање: како грк Јовина Ката нема вољу што је за учитеља дошла „женка“ нехтеде забавити.{S} Шт 
е и опет повратила па један став у њему што беше крупније написан и подвучен.</p> <p>„Е мој доб 
равам; јер кад и мој Сава већ неће жену што мисли, — а свака боља мислити мора — какав тек мора 
звешћа о свом раду у школи, и о мишљењу што сам га за то време о школи стекла; а то ћете и ви м 
мо су два извештаја одбијена, а срамоту што је тога пута та мала варалица морала осетити, може  
ким старим кожухом, и изнесе у коморицу што је била до собе.</p> <p>„Сад да ми је Мија ту“, нас 
ушно слегнувши раменима — Али овако баш што смо људи, себични смо.{S} Осим тога, ја сам једанпу 
сни „миомир“ што испуњаваше моју школу (што се простире највише 7—8 метара у дужину а 4—5 у шир 
уно сретна, а сама признајеш, да и тебе штошта тишти — рече ироничким осмејом Милица.</p> <p>—  
ош нисмо ни летимице половину главнијих штудија прешле а два сата већ избија.{S} Па не знамо шт 
јвише штудирала: а поред оног „брда“ од штудије, ко ће у сваки пар баш све у памети имати?!</p> 
 Психологија је наука...</p> <p>— Хајд’ штудирај од корице до корице, па ваљда ћеш сутра знати  
баш кад сам о акустици и оптици највише штудирала: а поред оног „брда“ од штудије, ко ће у свак 
нак“.{S} За то сам се од срца смејала и штудирала мимику баба Марину.</p> <p>Особито ме је весе 
ролазила — примети Милица — Баш кад сам штудирала о планетама, трабантима, фиксама и кометама д 
 доба тек на саму школу ограничила опет штудирам „кућевни лекар од Н. сремца“ и друге томе потр 
село она — Него шта ти велиш, госпођице Шултесова? сањаш ли још о каквом Песталоцију, или ћеш с 
 Даринка би прва пошла трагом госпођице Шултесове — дода враголасто Ленка.{S} И с тим угаси лам 
ко’ марва, не знам ништа“, па устрашено шчепа кошар с комловом, покрије га чаршавом и неким ста 
а закуцати па онда ћу је чврсто за јаку шчепати, — насмеја се и ако мало усиљено, Даринка па се