| евине душице.{S} Пословању треба увода, а само такав увод обећава успеха.{S} А од почетка до св |
| пет како неку другу проси а њу оставља, а Веца како клечи пред неком трећом, куне јој се, да је |
| г рачуна о госпођи судијници и кћерима, а још више о себи, не може се познати из његова понашањ |
| е ту, све протестује против тога имена, а кад га нестане, онда чисто чујеш, како ти се руга, шт |
| акад удесио тако, да он буде младожења, а невеста, знало се већ напред, да ће бити она, која је |
| њега, али он не ће друкчије да се игра, а без њега не вреди никаква игра.{S} Особито невесте му |
| Лазо.{S} Ово је кућа поштена и честита, а без узрока се не ломе прозори каменицама усред дана.< |
| лавка пре од свију, за богатог трговца, а за њом Мица за млада и вицкаста официра.{S} Ленка и В |
| рстенчића, гривница, бурмица, медаљица, а писама — е томе се броја не зна.{S} Очиташе професори |
| али тај сувишни смеј њезиних другарица, а још више она дворба Лазина, коју је он свима подједна |
| ћу бити као цвет, који бацате под ноге, а заборављате, да сте се њиме китили.</p> <pb n="74" /> |
| е.{S} Биће скоро време да и овамо дође, а верујте, да не ће изостати.</p> <p>Девојке заседоше и |
| а јој се познавале скоро обрисане сузе, а у говору је била расејана и збуњена.{S} Господин Јели |
| ка ћуташе.{S} Оп се окрете, погледа је, а она оборила главу и гледа преда се.{S} Беше забуњена |
| ако Лаза није равнодушан наспрам Ленке, а ни она наспрам њега, па је као добра другарица потраж |
| еду своме пружала је свакојаке играчке, а оно се свакад најрадије машало за какву лутку.{S} Ако |
| проси.{S} Онда ће бити и песме и шале, а ти ниси никад попреко на то гледала.</p> <p>Славку ка |
| љене, а кад Славка спомену Ленкино име, а њему таван облак прелете преко лица, но Славка није т |
| стало друштво.{S} Речи му беху усиљене, а кад Славка спомену Ленкино име, а њему таван облак пр |
| а.{S} Тако немилосрдно клоните се мене, а ја тако жељно жудим за вашим погледом.{S} Осмеј на ва |
| арима; отужан, кад се о надама спомене, а пакостан, кад се говори о женској верности.{S} Можда |
| гледа онако, како гледа другарице њене, а нарочито Славку.{S} Она поче мислити сад на другу рук |
| како му се рука јаче припија око њене, а она, као голубица, на коју се кобац са висине спушта, |
| ло пре.{S} Али он је тако далеко од ње, а оно што је било, ето ништа је.</p> <p>Каква је то реч |
| <p>Он је већ давно склопио то извињење, а што се Мице тиче, у тврдо је држао, да је јуче била к |
| Ја — ја — никако.</p> <p>— Тако ћутите, а то није ваш обичај.</p> <p>— Па изговорио сам све, шт |
| ао вазда.{S} Славци ударила крв у лице, а Ленка се гризе за усне, гледајући то чудо од претвара |
| и и помири све, и мушкарце и девојчице, а то га је још више узвишавало.{S} Он је био вечити мла |
| само причинило, ако ничег другог ради, а оно ради наше сироте Аријадне.</p> <p>Истински и од с |
| Славка беше пренеражена, гледа и види, а дрхти од тога што види.{S} Ленка пребледела и ближе с |
| е оставила.{S} Некада су ме сви љубили, а сад ме сви мрзе!</p> <p>И при том би се увек сетио Сл |
| оре на њеним ланитима.{S} Он је загрли, а она одпустивши руке немоћна и савладана дрхташе и зап |
| <p>Тако се она заљуљала у слатке мисли, а на остале другарице није ни помислила.{S} Особито Миц |
| лупу долетеше двоје млађих изненађени, а она им само заповеди да носе нешто на поље, па се онд |
| , што бар нико не зна шта њу тамо гони, а Ленки је већ теже било пред другарицама.</p> <p>— Али |
| о више падало је у очи мами него кћери, а Лаза је умео тако дивно износити на видик то „богато“ |
| слоњачу.{S} Очекиваше шта ће следовати, а и сам беше изненађен Славкиним понашањем.</p> <p>Али |
| Има тај господин још где где да сврати, а овде — кад стигне.</p> <p>Друштво ћути.{S} Ленка се н |
| ој рекао, да <pb n="60" /> ће је узети, а оне су требале успаванога лава оставити на миру.</p> |
| ећно свршена. — Велица се може стрпети, а Даринка му се чини доста хладна, за то ће је за сад о |
| ом.{S} На Ленку није хтео ни помислити, а још мање на Славку.{S} Он је мислио само о своме срећ |
| и тој срећној Славци и Даринци и Ленци, а највише њој.{S} Учини јој се да је погледа охоло и пр |
| {S} Расположен је.{S} Рече нешто Ленци, а она порумени застиђена.{S} Матери се срце смеши.</p> |
| однео и карте и све, велите ви читаоци, а Лаза није имао кад ни то да рекне.</p> </div> <div ty |
| а.</p> <p>И заиста још оне беху у речи, а на вратима се указа толико очекивани господин Лаза.</ |
| <p>Само још та формалност да се изврши, а за остало је све лако.</p> <p>Таман оне склопиле рачу |
| {S} Ви ћете ипак помислити да се варам, а можда чак и то, да хоћу и вас да варам.{S} Али та гос |
| вицкасти господин највише мари за њом, а сад навалице не ће ни да је погледа онако, како гледа |
| е из његове; лице погнуто облила румен, а очи — њих није могао Лаза никако угледати, ма да се т |
| гуран, да је погодио, одкуда је све то, а можда није ни смео, али му се слутило, да ће све сазн |
| онда треба и да се покаже као каваљер, а то је њему душа и срце.{S} Умео је он свих пет госпођ |
| Јелић зна врло добро и шта је младост, а можда види ко је и господин Лаза, па за то га не ће н |
| чно носи, па тако и сад, пепељав капут, а остало црно+.{S} О врату му је обично пепељава или цр |
| огу, оне би онда дозвале језик у помоћ, а ту је већ лакше било бранити се.{S} Могле су се чути |
| било ни иначе тешко наћи се у друштву, а за овај мах то је ишло само од себе, јер је он имао с |
| да због тога, јер тако само карте кажу, а карте обично лажу и са свим наопако кажу.{S} Онда про |
| а му се надала, обукла најлепшу хаљину, а поред тога била је весела и расположена ваздан тога д |
| Ленци и Велици, да остану тамо где су, а она изађе.</p> <p>У другој соби седела је Славка крај |
| јом ћу бити најсрећнији човек на свету, а без које ћу бити као цвет, који бацате под ноге, а за |
| позвати ни на партију санса, ни на шах, а најмање на дубокомислено пушење.{S} За то је и остао |
| росилац!{S} Како је то лепа и мила реч, а Славци како ужасна.</p> <p>Окрете се говор и на друге |
| Биле су ту обе кћери судијине и Славка; а Даринка је изостала.{S} Ленка је ћутала и чинило се д |
| то ником не могу открити, њему поверим; а знате, како је мучно, кад човек нема коме да се за до |
| год би се окренула главом мало на лево; а тад је тако лепо одсјајивала бела боја њенога врата н |
| n="58" /> ускликну, кад помисли на њу; а није му могло пасти на памет и то, да је Славка била |
| еном и својем дијалекту звао „пупи“.{S} А после неколико година умео је то учинити и на сокаку. |
| та одмах гимназијалац, „велики ђак“.{S} А ту се тек отвара широко поље његовој ћуди.{S} На скор |
| же не беше у коси; сигурно је увела.{S} А и на што ће тамо сад, кад се руменилом својим неби мо |
| својем спремању и о својим хаљинама.{S} А после тога наставиће:</p> <pb n="46" /> <p>— Таман ја |
| разговарати се са младим домаћицама.{S} А кад човек има о чему да говори с младима, онда се не |
| стог дана, кад је Даринка испрошена.{S} А после на свадби биле су јој свака са својим заручнико |
| а, а само такав увод обећава успеха.{S} А од почетка до свршетка, он ће непрестано невин остати |
| дина; ах! то ће бити тешко дочекати.{S} А госпођици Славци, домаћици, е њој младожења стоји про |
| Мица јој не беше ни на крај памети.{S} А она је тако зло увређена, тако љутита отишла кући.{S} |
| невестици и заовици, тасту и пуници.{S} А кад је већ то прегрмело, онда Ленка више није крила.{ |
| а осмешљив, разговоран и добродушан.{S} А одкуд то <pb n="18" /> потиче?{S} Запита се и за ово |
| заложио баш поштену своју реч за то.{S} А оно, што је рекао Ленци, може се узети за згодну и ср |
| чни ланац да им среће и спасења да!?{S} А не знају да брачна свећа брзо запали и кесу.{S} Венча |
| авити шалу, пољубити — ах, и пољубити — а то је тек важно у брачном животу.{S} Треба да знате, |
| чно крупно ишта?</p> <pb n="53" /> <p>— А шта да се каже за оне смирене душице, што траже врло |
| руштва: сам је себи све и сва.</p> <p>— А ја таке људе жалим.</p> <p>— Верујем.{S} Ви сте онај |
| а сам врло добро чула њено „дођи сутра“ а одма за тим и његово „сутра!“</p> <pb n="49" /> <p>— |
| и споља бљешти наспрам сунчаних зракова а изнутра је пун празнине.{S} Он осећаше, да то ништа и |
| ребе.{S} Стекао је и сам доста искуства а и другова колико му је воља.{S} Девојчице већ навикле |
| стара се осменула.{S} Ленка се забунила а Веца се прва похвалила; њена „печална“ љубав и сажаље |
| Славка изгледаше да је веома изненађена а Лази се поче окретати соба око главе.</p> <p>Одма за |
| је лаж од обојега, једно је безобразна а друго гадна лаж.{S} Не, гадна је у оба случаја, јер з |
| ако узвикиваше Славка, јуче тако срећна а данас тако грозно разуверена.</p> <p>— Теби је тек ла |
| сетити, да је разбијени прозор с авлије а не са сокака; тако се јако забунио.</p> <pb n="76" /> |
| ко шалећи се.</p> <p>— Дакле чекали сте а чекате и сад господина Лазу?</p> <p>Сви ћуте.{S} Мучн |
| аздуху.{S} Можете мислити, како је ружи а како славују.</p> <p>— Лепа слика, примети Славка.</p |
| човек нема коме да се за добро похвали а на зло пожали.</p> <pb n="33" /> <p>Лаза све чудније |
| е и она скоро, отишла је тамо пре кћери а код Славке оставила само млађег синчића Воју, да је т |
| идела, Ленка опет како неку другу проси а њу оставља, а Веца како клечи пред неком трећом, куне |
| ете и више пути једва се могла уздржати а <pb n="70" /> да не изађе с бојом на среду.{S} Мица б |
| што су му брада и бркови мало жућкасти а коса мрка?{S} Шта мари, што је малена раста и доста н |
| изодавна узнемирује, младо, враголасто а поред тога паметно и богато момче, ето стоји и сликом |
| Има људи, који хоће само облик и Форму а ствар их се не тиче, на тако је и с онима, који не за |
| сни, колико су тврди и опори; брзо вену а све јаче стежу.{S} Доле са њима, доле са сваком помис |
| се девојке саме међу собом разговараху а на његове се прискочице не освртаху.{S} Он се зловоља |
| приђе, левом руком дохвати јој десницу а десну подиже као да је загрли.</p> <p>— Господине, шт |
| а то и одоше одма.</p> <pb n="50" /> <p>А све три наше госпођице, Славка, Ленка и Велица сву но |
| ml:id="SRP18821_C6"> <head>VI</head> <p>А шта је то са господином Лазом?</p> <p>Пошавши од Слав |
| ml:id="SRP18821_C10"> <head>X</head> <p>А веселе нам се цуре наскоро све разудале.{S} Славка пр |
| не ће бити одма, мисли се Лаза.</p> <p>А кад се Славка врати, он беше устао и одаше по соби го |
| тано се уљуљкивао таким мислима.</p> <p>А хоће ли бити ту и опасности какве? — Ту и нехотице по |
| вечити „супостат“ положи оружје.</p> <p>А колико ће сјајнија тада бити победа!</p> <p>И тако да |
| ери лепе, пријатне и образоване.</p> <p>А он је био веома разговоран.{S} Ленку је дворио и срце |
| тиђена.{S} Матери се срце смеши.</p> <p>А он се са задовољством одао на „живот овога света“.{S} |
| у са свим некаваљерски — слагао.</p> <p>А шта је с Лазом, питаћете сад?</p> <pb n="79" /> <p>Па |
| аћи сигурни и једини умесни пут.</p> <p>А кад се после чује код Славке, како се он удвара Ленци |
| умео досетити, да је разбијени прозор с авлије а не са сокака; тако се јако забунио.</p> <pb n= |
| заседоше и почеше посматрати комшинску авлију.</p> <p>Тамо беше све тихо, као да живе душе нем |
| — не промисливши се ни најмање, отвори авлинска врата и изгуби ми се испред очију.{S} Радознал |
| у.{S} Засео би тај делија иза дирека на авлинским вратима, па би сваки дан, као паук мушице, вр |
| ице, ти ми нешто кријеш очице.{S} Ајде, ајде, нека иде.{S} Сад ћеш се ти развеселити, јер треба |
| ла тичице, ти ми нешто кријеш очице.{S} Ајде, ајде, нека иде.{S} Сад ћеш се ти развеселити, јер |
| p>— Она је! рече Мица,</p> <p>— Ајдемо, ајдемо кући!{S} Где је Воја, да ме води? једва изговара |
| с.</p> <p>— Она је! рече Мица,</p> <p>— Ајдемо, ајдемо кући!{S} Где је Воја, да ме води? једва |
| ти насловни јунак бар једне приповетке, ако <pb n="10" /> не романа.{S} Сигурно каква виђена и |
| уби и прети, да ће се убити револвером, ако му не узверује и не пође за њега.</p> </div> <div t |
| како би волела да ми се само причинило, ако ничег другог ради, а оно ради наше сироте Аријадне. |
| и околишиће непрестано с прстеном, јер, ако хоћемо право, он није ни заложио баш поштену своју |
| те је у часу остала без главе или ноге; ако ли би то биле шаре и слике за мамину мазушку, он је |
| лепо ћемо се постарати, додаде Мица.{S} Ако нико, — онда на мене баците ту бригу.</p> <p>Сумрак |
| кад најрадије машало за какву лутку.{S} Ако су то били колачи, онда је најпре каква шећерна цур |
| и, шта мислим кад вам ово говорим, сако ако усхтете.</p> <p>Глас му је био уздрхтан и чинило се |
| и као скамењен.</p> <p>Али ево и трећег акта наше веселе игре.{S} Као на команду отворише се на |
| времена.{S} Славка га понуди да седне, ал он оста стојећи; чињаше се да не чује.{S} По глави м |
| оји очекује противна одговора.</p> <p>— Ал’ ипак ћете ми дати, госпођице, за право.{S} Кад чове |
| } Он се само од ње нешто мало побојава, али ова ће маневра учинити, да најпосле и тај његов веч |
| о.{S} Испрва се љутили другови на њега, али он не ће друкчије да се игра, а без њега не вреди н |
| и питате.</p> <p>— Девета си нам брига, али сад си прва, рече неко шалећи се.</p> <p>— Дакле че |
| броја не зна.{S} Беше ту доста јунака, али јунакиња већ мање: укус се развија, избор се прави. |
| е нема.</p> <p>Тек којешта! рече Ленка, али јој нико на то не одговори.</p> <p>У исти мах кад о |
| а опет напао, како је бегала и плакала, али он је ипак пољубио!</p> <p>Голема невоља беше то!</ |
| тина, да за оволику дворбу није марила, али оно што њене снове изодавна узнемирује, младо, враг |
| ренула говор са Мицом о неким баловима, али јој сваки час излази пред очи сестра као супарница, |
| што мало имам.{S} Ти ћеш бити Дона Ана, али онаква каква је била одма после смрти свога драгана |
| да јој каже и Цицо поред обичног имена, али то су сви узели за шалу, па тако исто и Мица.{S} Ал |
| дино што му је остало од младих година, али што њега још више гризе и мучи јесте то, што га све |
| а ми је записана у књизи судбине срећа, али ја сам се детињасто титрао њоме, док је нисам расрд |
| о ми и дошли овамо.{S} Звата је и Мица, али ње још нема.{S} Кроз који час ће и просилац доћи.</ |
| , шта је?</p> <p>Ленка не сме да слуша, али је срце гони па и она пита: шта је, шта је?</p> <p> |
| ака појави се он на капији и журно оде, али опет не овамо, него са свим на другу страну, у доњу |
| ни снила ту госпођицу, жену, шта ли је, али сам господина често, врло често виђала.</p> <p>— Ко |
| Могла је она лако и не мислити, о томе, али тај сувишни смеј њезиних другарица, а још више она |
| {S} Могао је окренути на четири стране, али он намаче шешир на чело и пође право напред.</p> <p |
| ве, које нађе на једном столу забачене, али бадава; Веца окренула говор са Мицом о неким балови |
| човек сусретне и на свашта се спотакне, али пријатеља тако ретко, тако мучно нађе.{S} Још је та |
| војке потрчаше на прозор у другој соби, али тамо није ништа било.{S} Мица погледа на улицу и ви |
| му било да се искраде, те да га остави, али су искупљене пријатељице <pb n="39" /> Ленкине биле |
| отвори пред човеком други, истина ужи, али тим шаренији свет, мањи али тим потпунији круг.{S} |
| Требало би да твоју улогу Ленка прими, али ми ћемо је извинити, јер би могла испасти из такта. |
| устављају очима на њој.{S} Браду носи, али му је то доста лош украс, јер је неугледна и није ц |
| с њима.{S} То је видела и Ленкина мати, али то њу није ни најмање увредило, шта више годило јој |
| и друге забаве.{S} Иначе воле и пушити, али при том ћути, па макар ко да је код њега.{S} Али го |
| очео хватати и гости би врло радо кући, али још не спомињу, да не би домаћицу увредили.{S} Кад |
| његовим прсима.{S} Био је срећан и он, али она много више осећаше, како се за један тренутак м |
| одкуда је све то, а можда није ни смео, али му се слутило, да ће све сазнати, чинило му се, као |
| реме је било необично ведро и пријатно, али су оне ипак жртвовале шетњу <pb n="61" /> и свако д |
| тан глас.{S} Она се чак и осмену на то, али јој на скоро беше тај осмеј горак, прегорак.{S} Кад |
| Лаза се учинио као да не чује примедбу, али госпођицама тешко паде Мицин одлазак.{S} Оне су ућу |
| стила.{S} Лаза јој није сагледао очију, али је опазио, како јој лице <pb n="35" /> поста много |
| то <pb n="28" /> ужурбали па зову и њу, али се њој слутило, да ће Лаза доћи прво амо, па се ето |
| оје минуле јаде каквом млађем чељадету, али га свагда врашки осмеји и подмигивања зауставе.{S} |
| че за ћошак неко лице, истина у капуту, али доста обичне сорте.{S} Преко пута видело се ситно к |
| верује у своју велику али спору срећу, али се оне две сестрице ућутале.{S} Ленка проба <pb n=" |
| какве? — Ту и нехотице помисли на Мицу, али и то је последња брига.{S} Изјавиће да је она још љ |
| таде, кад Лаза изусти ову последњу реч, али он не престаде.</p> <p>— О љубави, с којом ћу бити |
| њега.</p> <p>Не знаде ниште одговорити; али Славка није то ни тражила.{S} То је једна епизода у |
| ије беседио.</p> <p>Ништа није смотрио; али баш у часу кад хтеде окушати чврстоћу своје каваљер |
| ом ћути, па макар ко да је код њега.{S} Али господин Јелић зна врло добро и шта је младост, а м |
| реко воље одговара Велици на питања.{S} Али није за њу то највећа невоља.{S} Могла је она лако |
| ад се Лаза сети отоичашњега прекора.{S} Али он имаде снаге и вештине да прикрије то непријатно |
| Ништа?{S} Лепо!{S} И ја велим ништа.{S} Али то није све.{S} Мени то паде у очи, па како ми је п |
| узели за шалу, па тако исто и Мица.{S} Али данашња, навалична шала није се могла тако лако опр |
| ло вољно или случајно, све једно је.{S} Али кад је већ ту, онда треба и да се покаже као каваље |
| све поред ограде, те да се сакрије.{S} Али он зна, да то не би било каваљерски.{S} Међу тим си |
| , да је Славка била данас код Ленке.{S} Али он само мисли на то, како је и ту прва чарка срећно |
| е радио: дошао је с противне стране.{S} Али се ипак показао да је врло невешт инжињер, јер није |
| зеше га исти осећаји, који мало пре.{S} Али он је тако далеко од ње, а оно што је било, ето ниш |
| да чак и то, да хоћу и вас да варам.{S} Али та госпођица беше сишла чак до врати за господином |
| какав тежак терет са леђа збацивао.{S} Али те мисли беху све тако враголасте, тако примамљиве, |
| ; и њима некако није било баш право.{S} Али је Лаза умео да умири и помири све, и мушкарце и де |
| ад како је љубио истински и ватрено.{S} Али одма за тим дођу му пред очи и сви <pb n="80" /> он |
| а ће то да значи? каква су то посла?{S} Али узалуд су сва питања и чекање.{S} Лазе нема.</p> </ |
| уче усне и рече:</p> <pb n="69" /> <p>— Али идуће недеље за цело не ћу изостати.</p> <p>Како се |
| анично љубим, да вас обожавам!</p> <p>— Али не могу објаснити вашу наглост.{S} Не могу веровати |
| о, што је била необично бледа.</p> <p>— Али, ви ми ипак не ћете веровати ма да се комедија још |
| >— Лепа слика, примети Славка.</p> <p>— Али оставите ружу, нека се сама са собом разговара и не |
| ећ теже било пред другарицама.</p> <p>— Али онда га треба и памети научити, рече Даринка.</p> < |
| му одмах у грудима одјекивале.</p> <p>— Али хоће ли се остати довека само на томе?</p> <p>— Та |
| ставља мати забринутим гласом.</p> <p>— Али, веруј, мати, да ми ништа није.{S} Не бих иначе ни |
| с осмејком да заговара ствар.</p> <p>— Али останите на ствари, господине Лазо.{S} Ово је кућа |
| ко тренутака, па онда настави:</p> <p>— Али баш то, што нисам јуче ишао Ленци, то, што одлажем |
| се тако често лепо проводиле —</p> <p>— Али остани на ствари, Мицо, опомиње је Даринка.</p> <p> |
| p>— Кад бих знала за ту ружу —</p> <p>— Али застаде.{S} Лаза беше опет устао и почео шетати по |
| истина ужи, али тим шаренији свет, мањи али тим потпунији круг.{S} Он је тада као биљка што у л |
| , као да има на срцу какав терет, тежак али пријатан.{S} Да му је ко узео руку у том часу, мога |
| нка и верује и не верује у своју велику али спору срећу, али се оне две сестрице ућутале.{S} Ле |
| ади је на столицу.</p> <pb n="37" /> <p>Али она не оста на столици.{S} Неко осећање, које свака |
| p>Како се је варала Мица у томе!</p> <p>Али Славци на један пут сину у памети друга мисао, и у |
| вари овог света, ерца девојачка.</p> <p>Али ће се читаоци уверити боље из приповетке, у чему је |
| ромумла Лаза гризући се за усне.</p> <p>Али се на скоро избави мучнога одговора, јер се доња вр |
| рстен, па се руга и њему и себи.</p> <p>Али само како ће се даље? запитао се, кад је кући стига |
| хваташе трагове? помисли у себи.</p> <p>Али брзо дође к себи, па смисливши згодну досетку, већ |
| е изненађен Славкиним понашањем.</p> <p>Али Славка одма за тим уста и потражи Воју, да је води |
| </p> <p>Лаза стоји као скамењен.</p> <p>Али ево и трећег акта наше веселе игре.{S} Као на коман |
| Даринка.{S} Само причај главно.</p> <p>Али није тако лако прећи на главно.{S} Мица ће се закле |
| питаше:</p> <p>— Кад би знали? —</p> <p>Али Славка ћуташе.{S} Оп се окрете, погледа је, а она о |
| дрли јој до дна груди — Он често долази амо и вазда показује, да је срећан кад је с њом у друшт |
| ли се њој слутило, да ће Лаза доћи прво амо, па се ето није ни преварила.{S} Мати њена, надајућ |
| ећ нешто мало имам.{S} Ти ћеш бити Дона Ана, али онаква каква је била одма после смрти свога др |
| ђаво носи, који од срца жали добру Дона Ану, па јој нуди своју десницу, крв и живот.{S} Требало |
| чег другог ради, а оно ради наше сироте Аријадне.</p> <p>Истински и од срца је ово рекла, и пог |
| вом тигању.{S} Уђоше у саобраћај читаве архиве љубавних писама, па приповетке, па „прикљученија |
| авити човека, пратиће га и по пустарама африканским и по леду сибирском, и дневи и ноћи, у друш |
| леко, на жалост тек после десет година; ах! то ће бити тешко дочекати.{S} А госпођици Славци, д |
| и до сиротињске деце у једној клупи.{S} Ах, како би било мами, кад би осетила да кадифени капут |
| Код Славке ће отићи првом приликом.{S} Ах, она је тако дивна, тако мила! <pb n="58" /> ускликн |
| стоји и сликом и приликом пред њом.{S} Ах, оно „богато“ још много више падало је у очи мами не |
| , разговарати, правити шалу, пољубити — ах, и пољубити — а то је тек важно у брачном животу.{S} |
| м према прозору.</p> <pb n="72" /> <p>— Ах, ви ме избегавате, поче Лаза.{S} Тако немилосрдно кл |
| а, не може остати без накнаде.</p> <p>— Ах, ја га не могу дочекати.{S} Ужас ће ме уморити!</p> |
| које нађе на једном столу забачене, али бадава; Веца окренула говор са Мицом о неким баловима, |
| оју?{S} И та срећа, што чека човека као бајаги после тога, зар није овако већа, шаренија и прим |
| а; Веца окренула говор са Мицом о неким баловима, али јој сваки час излази пред очи сестра као |
| b n="33" /> <p>Лаза све чудније говори; бар се Славци тако чини, јер га још оваког није видела. |
| } Више пути буде му тешко, па би рад да бар исприча своје минуле јаде каквом млађем чељадету, а |
| Лаза?{S} Није шала, бити насловни јунак бар једне приповетке, ако <pb n="10" /> не романа.{S} С |
| ћи стигао.</p> <p>Лепо ће и лако ће; то бар није непостижно.{S} Извиниће се болешћу код Ленке ш |
| ш је тај најмање несрећан, који може то бар приближно у себи наћи; и тада се отвори пред човеко |
| разувери.{S} Славка је била срећна, што бар нико не зна шта њу тамо гони, а Ленки је већ теже б |
| ету има Мица: свака кућа у Београду има барем по једну, па тако се и овде десила једна, ма да г |
| хватио капу и на врат на нос слетео низ басамаке.</p> <p>— Нисте још погађали у карте, виче за |
| вету, а без које ћу бити као цвет, који бацате под ноге, а заборављате, да сте се њиме китили.< |
| јој онда стаде кидати листиће и на под бацати.{S} Сад се сети, како је Лаза ћутао, кад јој је |
| ти врата новим мислима, допустити да се баци поглед и на друге, мало даље ствари и одношаје; то |
| одаде Мица.{S} Ако нико, — онда на мене баците ту бригу.</p> <p>Сумрак се већ у велико спустио |
| отвору се указа мала, бела женска рука, баш до лакта.{S} Зачуше се још два три пољупца па онда |
| разбијеног прозора на комшинској кући, баш онога истог, где је видела јуче непознато женско че |
| левом руком звонце са стола и зазвонила баш кад је најватреније беседио.</p> <p>Ништа није смот |
| м и најлепшим цветом, што сам га купила баш јуче за данашњи дан.</p> <p>— Видимо, Мицо, видимо, |
| Само одма не.</p> <pb n="30" /> <p>Шта баш мисли и ради чега рече ове речи, то Лази није било |
| еше се загледао у то зеленило, кад дође баш на крај улице.{S} У том часу спази на прозору једне |
| на главно.{S} Мица ће се заклети, да је баш ово главно, и за то настави опширно причати о своје |
| му се учини све још чудније.{S} Било је баш у недељу, после ручка, кад му се ове мисли почеше п |
| оме.{S} Можда долази то и отуда, што је баш сад стала према огледалу и себе тамо уочила; можда |
| ивоту.{S} Треба да знате, да су се цуре баш и отимале да се удају, и другарице су завиделе оној |
| ри о женској верности.{S} Можда највише баш тај осмејак чини, те је он врло радо примљен у весе |
| беседио.</p> <p>Ништа није смотрио; али баш у часу кад хтеде окушати чврстоћу своје каваљерске |
| ренутака, па онда настави:</p> <p>— Али баш то, што нисам јуче ишао Ленци, то, што одлажем свој |
| орао живети негде у Лозници, Ужици, или баш ма где изван Београда.{S} Опростите му добри паланч |
| осподин је још ту.{S} Не растаје се тај баш тако лако.</p> <pb n="62" /> <p>— Како је могао доћ |
| амо се домаћи нешто ућуташе.{S} Није им баш топло око срца, што тако дуго чекају.{S} Пита се Ле |
| р, ако хоћемо право, он није ни заложио баш поштену своју реч за то.{S} А оно, што је рекао Лен |
| у мариле за то; и њима некако није било баш право.{S} Али је Лаза умео да умири и помири све, и |
| га?! викну Славка.{S} Мицо, да л’ је то баш тако паметно?</p> <p>— Не брини се, не ће тај с „не |
| ман ја наспрам огледала, да заденем ето баш овај цвет у косу, кад ми се очи замакоше на сокак.{ |
| во, јер пет младих, лепих девојака нису баш маленкост, тим пре за нашег господина Лазу, који ве |
| па Београда.{S} Чујте само.</p> <p>Наша беба порасте и назва се дераном.{S} Сад му нису биле ма |
| pb n="5" /> је Лаза опет напао, како је бегала и плакала, али он је ипак пољубио!</p> <p>Голема |
| ећ навикле на његове заседе.{S} Први су бедеми освојени, сад ће пасти и град.{S} Сад долазе на |
| га, али он не ће друкчије да се игра, а без њега не вреди никаква игра.{S} Особито невесте мучн |
| зо.{S} Ово је кућа поштена и честита, а без узрока се не ломе прозори каменицама усред дана.</p |
| м ћу бити најсрећнији човек на свету, а без које ћу бити као цвет, који бацате под ноге, а забо |
| су му зубићи оштри, те је у часу остала без главе или ноге; ако ли би то биле шаре и слике за м |
| м ништа!{S} Дугачка приповетка, можда и без свршетка!</p> <p>— Та ништа тако рахатно може свето |
| као да си на пољу?{S} Врућина је овде и без тога.</p> <p>Славка је на то и заборавила онако заб |
| ревара према свима нама, не може остати без накнаде.</p> <p>— Ах, ја га не могу дочекати.{S} Уж |
| заљубљен у њу, да ће полудети и умрети без ње.{S} Све је он то с неколико речи и уздисаја иска |
| он, стари благоглаголиви каваљер готово без и једне речи уђе у собу и посади се на столицу.{S} |
| заменио салонском, црном и био каваљер без приговора, <foreign xml:lang="fr">par exellence</fo |
| Велица с друге стране.</p> <p>— Умрећу без тебе! поздравља га Славка с леђи.</p> <p>Па онда до |
| I.</head> <p>Кад се враћао кући, био је безбрижан и задовољан са собом.{S} На Ленку није хтео н |
| — шта да мислим о вама?</p> <p>— Да вас безгранично љубим, да вас обожавам!</p> <p>— Али не мог |
| оки поклони и једно опште, громогласно, безконачно ха-ха-ха! ха-ха ха!...</p> <p>Једино паметно |
| с?{S} Једно је лаж од обојега, једно је безобразна а друго гадна лаж.{S} Не, гадна је у оба слу |
| а научи н. пр. свакојаке речи, па чак и безобразне, говорити, да седи до сиротињске деце у једн |
| за цело не ћу изостати.</p> <p>Како се безобразно руга, помисли Славка, па не могавши се уздрж |
| да ће јој сваку реч прогутати.</p> <p>— Бејах спремна да пођем овамо, наставља Мица.{S} Обукла |
| нешто више, и на отвору се указа мала, бела женска рука, баш до лакта.{S} Зачуше се још два тр |
| Мећу тим се Лаза отрже и хтеде поћи.{S} Бела, женска рука указа се у том часу на вратима.{S} Он |
| на лево; а тад је тако лепо одсјајивала бела боја њенога врата на спрам загасите косе; потпуна |
| у тим плетеницама, па и она не беше ни бела ни црвена, него румена, исто као боја лица.</p> <p |
| ла да кадифени капутић Лазин заудара на бели лук или <pb n="7" /> да је добио по леђима какву л |
| здрави.{S} Беше у плавичастој хаљини са белим машлијама на рукавима и на прсима; доста скромна |
| тако често, готово у сваком крају стопа Београда.{S} Чујте само.</p> <p>Наша беба порасте и наз |
| у Лозници, Ужици, или баш ма где изван Београда.{S} Опростите му добри паланчани, не зна шта р |
| највише на свету има Мица: свака кућа у Београду има барем по једну, па тако се и овде десила ј |
| два сокака тамо близу главне чаршије у Београду и што је била најлепша кућа тамо пре двадесет |
| ола и зазвонила баш кад је најватреније беседио.</p> <p>Ништа није смотрио; али баш у часу кад |
| она уста и оде да спреми оне србијанске беспослице, што се зову слатко и кафа.</p> <p>— Бога ми |
| ко покушао истргнути одатле.{S} Слатке беху речи Лазине, осмејци жива слика његове душе, погле |
| нитима Славкиним, <pb n="71" /> који не беху сад онако свежи и румени као јуче.{S} Они беху бле |
| > <p>Ове је речи само Лаза разумео, оне беху гром за њега.</p> <p>Не знаде ниште одговорити; ал |
| томе ни говора.</p> <p>И заиста још оне беху у речи, а на вратима се указа толико очекивани гос |
| терет са леђа збацивао.{S} Али те мисли беху све тако враголасте, тако примамљиве, да су се нао |
| д онако свежи и румени као јуче.{S} Они беху бледи и лице њено онако у засенку одсјајиваше нека |
| право да се љути на мене.</p> <p>То јој беху последње мисли о Лази за сад.{S} Брзим корацима из |
| S} Очи му беху необично светле, усне му беху полуотворене, права слика страсти.{S} Она окрете < |
| па онда и за остало друштво.{S} Речи му беху усиљене, а кад Славка спомену Ленкино име, а њему |
| ли.</p> <p>Славка га погледа.{S} Очи му беху необично светле, усне му беху полуотворене, права |
| се Лаза досети у том хаосу од хахахова, беше то, да је <pb n="78" /> дохватио капу и на врат на |
| ћа.{S} Он убезекнут гледаше на то чудо; беше испустио Славкину руку.</p> <p>— Ово је страхота, |
| „прикљученија“, да се броја не зна.{S} Беше ту доста јунака, али јунакиња већ мање: укус се ра |
| у вирили прозори кроза зелено лисје.{S} Беше се загледао у то зеленило, кад дође баш на крај ул |
| она оборила главу и гледа преда се.{S} Беше забуњена и готово се кајала за последње три речи, |
| од велике Милосаве па до мале Мице.{S} Беше то заиста лепо друштво, јер пет младих, лепих дево |
| муња, опет га са осмејком поздрави.{S} Беше у плавичастој хаљини са белим машлијама на рукавим |
| на што би боље било да и не помисли.{S} Беше јој као да је муња пресекла, кад чу од Мице, да је |
| оњена лактом и заклонила лице руком.{S} Беше онако исто обучена као јуче, само јој оне румене р |
| јлепша кућа тамо пре двадесет година. — Беше недеља, за то не треба питати, како то да се удеси |
| е била је у том положају.{S} Једна ружа беше сав накит у тим плетеницама, па и она не беше ни б |
| ту ружу —</p> <p>— Али застаде.{S} Лаза беше опет устао и почео шетати по соби узбуђен.{S} У то |
| о да знати, господине Лазо?</p> <p>Лаза беше убијен на те речи.{S} За живу главу не би се умео |
| што наше цуре веома разгњеви.{S} Славка беше пренеражена, гледа и види, а дрхти од тога што вид |
| н је ипак пољубио!</p> <p>Голема невоља беше то!</p> <p>Ви ме већ разумете, читаоци.{S} Хоћу да |
| оћу и вас да варам.{S} Али та госпођица беше сишла чак до врати за господином Лазом и ја сам вр |
| стас, на хаљину и друге украсе, што све беше на свом месту и даде јој узрока, да се већма расрд |
| ав накит у тим плетеницама, па и она не беше ни бела ни црвена, него румена, исто као боја лица |
| а као јуче, само јој оне румене руже не беше у коси; сигурно је увела.{S} А и на што ће тамо са |
| је ни помислила.{S} Особито Мица јој не беше ни на крај памети.{S} А она је тако зло увређена, |
| ј пушта жилице у срце, и то јој осећање беше слатко и драго.{S} Зове ли се та клица само радост |
| да је сва плашња прође.</p> <p>Лаза се беше посадио на противној страни у наслоњачу.{S} Очекив |
| они се обоје тамо загледаше.{S} У соби беше тишина и јасно се зачуше неки пољупци на пољу.{S} |
| {S} Очекиваше шта ће следовати, а и сам беше изненађен Славкиним понашањем.</p> <p>Али Славка о |
| Лаза.</p> <p>А кад се Славка врати, он беше устао и одаше по соби горе доле као од дуга времен |
| осматрати комшинску авлију.</p> <p>Тамо беше све тихо, као да живе душе нема.</p> <p>Тек којешт |
| се чак и осмену на то, али јој на скоро беше тај осмеј горак, прегорак.{S} Кад јој рекоше тај „ |
| прилике изађоше му пред очи, и њему то беше знак, да је дошао час, да се то и данас понови.{S} |
| ћи се клањаше некаквој младој жени, што беше на једном прозору према мени.{S} Нисам је још ника |
| че појури у снагу и он у истом тренутку беше пред Славком, маши јој се руке и једва умеравајући |
| о окретање тумачио као и јуче.{S} То му беше знак, да је забуњена, и та га мисао одважи на слоб |
| о шетати по соби узбуђен.{S} У том часу беше окренут на другу страну.{S} Заста у ходу и питаше: |
| замислити, никаква реч описати.</p> <p>Беше јој као да не стоји на својим ногама кад његов заг |
| тим и како да се извини.{S} Но Лаза, да би била која порција шале више, не могаде прећутати, не |
| з биће и упи у душу и чињаше јој се, да би јој и душа потекла за том клицом, кад би је ко покуш |
| за нашег господина Лазу, који вели, да би трећи дан умро, кад би нешто морао живети негде у Ло |
| савладано и у опреци са самим собом, да би му свако женско чељаде поверовало и поверило му се.{ |
| т.{S} Не могу веровати —</p> <p>— О, да би могао мртав овде остати од љубави!{S} Онда би ми вер |
| засели с обе стране узана сокака, онда би за мале цурице то била права Скила и Харивда, од кој |
| ао мртав овде остати од љубави!{S} Онда би ми веровали.</p> <p>Славка га погледа.{S} Очи му бех |
| овољи и све му више досађивале.{S} Онда би он побегао од куће и потражио друштва и забаве, где |
| д.{S} Сад долазе на ред свадбе.{S} Лаза би свакад удесио тако, да он буде младожења, а невеста, |
| се да из дубине душе излази.{S} Славка би већ давно била иста јучерања неразложна шипарица, са |
| ду.{S} Мица би то приметила и опомињала би је на стрпљење.</p> <p>Мало за тим учини се Славка н |
| <pb n="14" /> да не мисли о томе, хтела би да чита неке стихове, које нађе на једном столу заба |
| је „каваљер“ којим се он и поноси, одма би ту нелагодну боју заменио салонском, црном и био кав |
| ија иза дирека на авлинским вратима, па би сваки дан, као паук мушице, вребао она мала створења |
| веткама.{S} Више пути буде му тешко, па би рад да бар исприча своје минуле јаде каквом млађем ч |
| > да не изађе с бојом на среду.{S} Мица би то приметила и опомињала би је на стрпљење.</p> <p>М |
| ој клупи.{S} Ах, како би било мами, кад би осетила да кадифени капутић Лазин заудара на бели лу |
| и јој и душа потекла за том клицом, кад би је ко покушао истргнути одатле.{S} Слатке беху речи |
| у, који вели, да би трећи дан умро, кад би нешто морао живети негде у Лозници, Ужици, или баш м |
| јави никако није смео покушати.{S} Кад би се сутра дан сетио тих снова, он их је силимице изби |
| о узбуђен, те није могао седети.{S} Кад би погледао Славку, било му је, као да је све дивоте на |
| апита је:</p> <p>— Кад би знали?{S} Кад би знали? —</p> <p>Девојка ћуташе, па кад осети, како м |
| заталасан глас, запита је:</p> <p>— Кад би знали?{S} Кад би знали? —</p> <p>Девојка ћуташе, па |
| {S} Заста у ходу и питаше:</p> <p>— Кад би знали? —</p> <p>Али Славка ћуташе.{S} Оп се окрете, |
| е лепо научио, како да се влада; па кад би њих двојица засели с обе стране узана сокака, онда б |
| е избијао из памети, исто онако као кад би какав тежак терет са леђа збацивао.{S} Али те мисли |
| ило је ту често лепих поздрава, јер кад би цурице окушале узалуд брзину ногу, оне би онда дозва |
| те су јој падале на десно раме, кад год би се окренула главом мало на лево; а тад је тако лепо |
| е опет побркаше и посташе неизвесне, не би умео дати тачна рачуна о њима ни себи.{S} Само ја иш |
| а је ко питао, кога види пред собом, не би умела казати.{S} Каква је то опака шала? помисли у с |
| у тим као код своје куће.{S} За њега не би било ни иначе тешко наћи се у друштву, а за овај мах |
| ло радо кући, али још не спомињу, да не би домаћицу увредили.{S} Кад на један пут, ето им Мице, |
| списан неки тип старе грчке лепоте и не би погрешио уметник, који би пресликао с ње лепу Јелену |
| да се сакрије.{S} Али он зна, да то не би било каваљерски.{S} Међу тим сигурно није ни помисли |
| убијен на те речи.{S} За живу главу не би се умео досетити, да је разбијени прозор с авлије а |
| цурице окушале узалуд брзину ногу, оне би онда дозвале језик у помоћ, а ту је већ лакше било б |
| Не плаши се он никаквога вртлога, који би га могао захватити у вожењу по тако таласастој <pb n |
| е лепоте и не би погрешио уметник, који би пресликао с ње лепу Јелену, око које се два народа т |
| часу остала без главе или ноге; ако ли би то биле шаре и слике за мамину мазушку, он је се и т |
| <p>Већ се и сутоњ почео хватати и гости би врло радо кући, али још не спомињу, да не би домаћиц |
| ју, и другарице су завиделе оној, којој би та срећа у део пала, па чак и оне, што нису мариле з |
| ли, а сад ме сви мрзе!</p> <p>И при том би се увек сетио Славке; цела њена дивна слика обнови м |
| , стар човек затекао се код куће.{S} Он би радо понудио Лазу на партију санса или шаха, јер га |
| Да му је ко узео руку у том часу, могао би са свим јасно осетити, како је уздрхтана.{S} Час по |
| не цела улица комшинске куће.{S} Морао би се крити као мачка све поред ограде, те да се сакриј |
| мео је то учинити и на сокаку.{S} Засео би тај делија иза дирека на авлинским вратима, па би св |
| мари кинђурити се, јер сваки други, ко би добио тако почасни назив, као што је „каваљер“ којим |
| тињске деце у једној клупи.{S} Ах, како би било мами, кад би осетила да кадифени капутић Лазин |
| ричинило.</p> <p>— Причинило!{S} О како би волела да ми се само причинило, ако ничег другог рад |
| S} Да је друштво навикло на њега, тешко би му било да се искраде, те да га остави, али су искуп |
| своју десницу, крв и живот.{S} Требало би да твоју улогу Ленка прими, али ми ћемо је извинити, |
| огађали у карте, виче за њим Мица, тамо би сте још боље прошли.</p> <p>Враг му однео и карте и |
| никаква игра.{S} Особито невесте мучно би пристале <pb n="6" /> да им ко други буде младожења, |
| и ружа имала и што би хтела да каже, то би славуја само ожалостило.</p> <p>— Шта све то значи? |
| само, да је Лаза к њима долазио.{S} То би је могло одати.</p> <p>— Ти си назебла, па си у гроз |
| будалаштину?{S} Ја да њу просим?{S} То би тек била највећа глупост од мене.</p> <p>Сад му се п |
| кад је песма славујева узалудна.{S} Што би ружа имала и што би хтела да каже, то би славуја сам |
| јтеже, што је дошла да види оно, на што би боље било да и не помисли.{S} Беше јој као да је муњ |
| ва узалудна.{S} Што би ружа имала и што би хтела да каже, то би славуја само ожалостило.</p> <p |
| нка прими, али ми ћемо је извинити, јер би могла испасти из такта.{S} Теби ће већ лакше ићи.</p |
| а њу спремао.{S} Могаше се видети, како бива све срдитија мислећи о томе.{S} Можда долази то и |
| о детињство, проклети опаки почетак!{S} Била ми је записана у књизи судбине срећа, али ја сам с |
| другом за дар, па сам ја тако неучтива била, те сам туђу ствар присвојила.{S} Бога ми, онда је |
| а.{S} Учини му се, као да је она његова била, па му преотета; осећа још и сад како је љубио ист |
| а, обукла најлепшу хаљину, а поред тога била је весела и расположена ваздан тога дана.{S} Непре |
| далеко, и она је за неколико тренутака била тамо.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| могло пасти на памет и то, да је Славка била данас код Ленке.{S} Али он само мисли на то, како |
| d> <p>Код судије пак, кад је она стигла била је ствар готова, то јест изашло дело на видело.{S} |
| и преко воље уверила, да је и данас она била најлепша међу другарицама као и до данас.{S} И заи |
| ћеш бити Дона Ана, али онаква каква је била одма после смрти свога драгана.{S} Ја ћу бити Лепо |
| се о том витезу разувери.{S} Славка је била срећна, што бар нико не зна шта њу тамо гони, а Ле |
| је и сумњала у искреност Лазину, па је била према њему уздржљива.{S} Сад пак ни она више не су |
| тражи више никаквога доказа.{S} Веца је била више радознала него заинтересована.{S} Само је кан |
| но што се променила, било је то, што је била необично бледа.</p> <p>— Али, ви ми ипак не ћете в |
| кашичицу стаде лупати о шољицу, што је била на столу пред њом, и на глас викну млађе.{S} На лу |
| лизу главне чаршије у Београду и што је била најлепша кућа тамо пре двадесет година. — Беше нед |
| је са свим друкчију матер, него што је била Лазина мати, па је сузних очију и кроз плач причал |
| вале скоро обрисане сузе, а у говору је била расејана и збуњена.{S} Господин Јелић, стар човек |
| .{S} Она се десила сама код куће и није била вољна да иде код судијиних кћери на посело, ма да |
| осе; потпуна <pb n="29" /> слика лепоте била је у том положају.{S} Једна ружа беше сав накит у |
| Мице тиче, у тврдо је држао, да је јуче била код Ленке, кад је онуд прошао.</p> <p>Ленка или ни |
| и како да се извини.{S} Но Лаза, да би била која порција шале више, не могаде прећутати, него |
| штину?{S} Ја да њу просим?{S} То би тек била највећа глупост од мене.</p> <p>Сад му се почеше п |
| ије.{S} Мица их је дуго чекала и готово била љутита на њих, мислећи, да ће узети њено причање з |
| ине душе излази.{S} Славка би већ давно била иста јучерања неразложна шипарица, само да није св |
| узана сокака, онда би за мале цурице то била права Скила и Харивда, од које је заман било чуват |
| но.</p> <p>— Глупан!{S} Глупан сам био! биле су му закључне речи при сваком таком размишљању.</ |
| и њено причање за шалу, па и не доћи. — Биле су ту обе кћери судијине и Славка; а Даринка је из |
| пљене пријатељице <pb n="39" /> Ленкине биле веселе и разговорне и саме по себи, за то је госпо |
| Даринка испрошена.{S} А после на свадби биле су јој свака са својим заручником.{S} Онда су се с |
| остала без главе или ноге; ако ли би то биле шаре и слике за мамину мазушку, он је се и тада ма |
| асте и назва се дераном.{S} Сад му нису биле материне поуке од преке потребе.{S} Стекао је и са |
| ке.{S} Сад ми је јасно све.{S} Јуче сте били тамо и већ мислите да је истина све, што сте тамо |
| ије машало за какву лутку.{S} Ако су то били колачи, онда је најпре каква шећерна цурица осетил |
| ла с места.{S} Једино што се променила, било је то, што је била необично бледа.</p> <p>— Али, в |
| ед.</p> <p>Еле обрео се Лаза у друштву, било вољно или случајно, све једно је.{S} Али кад је ве |
| огао седети.{S} Кад би погледао Славку, било му је, као да је све дивоте на свету угледао.{S} О |
| укићеве госпођице и њених другарица.{S} Било је то у јесен 187 . у оној кући, што гледа на два |
| , за то му се учини све још чудније.{S} Било је баш у недељу, после ручка, кад му се ове мисли |
| да, од које је заман било чувати се.{S} Било је ту често лепих поздрава, јер кад би цурице окуш |
| озор у другој соби, али тамо није ништа било.{S} Мица погледа на улицу и виде како журно замаче |
| а шта њу тамо гони, а Ленки је већ теже било пред другарицама.</p> <p>— Али онда га треба и пам |
| ст изашло дело на видело.{S} Гостима је било мало необично, кад су се видели искупљени у већем |
| олико кратковид био, те не видео шта је било управ пред тобом: оно првобитно и последње ништа.{ |
| су другарице походиле Мицу.{S} Време је било необично ведро и пријатно, али су оне ипак жртвова |
| не кћери, за њима и Даринка.{S} Како је било у реду да и сам пође, он се понуди, да их прати.</ |
| води к нечем паметном, сад види како је било глупо и побркано.</p> <p>— Глупан!{S} Глупан сам б |
| ово срце што тако ладно рачуна, тако је било савладано и у опреци са самим собом, да би му свак |
| и он је тако далеко од ње, а оно што је било, ето ништа је.</p> <p>Каква је то реч ништа? — Как |
| и гости захтеше да се разилазе.{S} Није било никаквог узрока, да их домаћице задржавају, за то |
| и ради чега рече ове речи, то Лази није било лако погодити.{S} Међу тим она уста и оде да спрем |
| о нису мариле за то; и њима некако није било баш право.{S} Али је Лаза умео да умири и помири с |
| , кад јој је дао тај цвет, како му није било право, што га је искала; ма да је она имала права |
| то је дошла да види оно, на што би боље било да и не помисли.{S} Беше јој као да је муња пресек |
| озвале језик у помоћ, а ту је већ лакше било бранити се.{S} Могле су се чути кад кад и по које |
| им као код своје куће.{S} За њега не би било ни иначе тешко наћи се у друштву, а за овај мах то |
| се сакрије.{S} Али он зна, да то не би било каваљерски.{S} Међу тим сигурно није ни помислио, |
| ске деце у једној клупи.{S} Ах, како би било мами, кад би осетила да кадифени капутић Лазин зау |
| заинтересована.{S} Само је канда Славци било најтеже, што је дошла да види оно, на што би боље |
| права Скила и Харивда, од које је заман било чувати се.{S} Било је ту често лепих поздрава, јер |
| је друштво навикло на њега, тешко би му било да се искраде, те да га остави, али су искупљене п |
| и тим потпунији круг.{S} Он је тада као биљка што у лонцу расте и цвета; осетљив постане наспра |
| head>VII.</head> <p>Кад се враћао кући, био је безбрижан и задовољан са собом.{S} На Ленку није |
| нато.{S} Како се пре тога <pb n="55" /> био дао у мисли, није ни спазио с друге стране Мицину к |
| таше и заплака се на његовим прсима.{S} Био је срећан и он, али она много више осећаше, како се |
| је имало својих последица, јер је Лаза био све расположенији и просто сам себи дао мајсторско |
| ако ти се руга, што си толико кратковид био, те не видео шта је било управ пред тобом: оно прво |
| 8821_C1"> <head>I</head> <p>Па такав је био још кад га је мајка први пут ућуткала, да јој санка |
| .{S} Само ја ишао све брже.{S} Сокак је био прав, засађен с обе стране дрвећем, иза кога су вир |
| то га је још више узвишавало.{S} Он је био вечити младожења.</p> <p>У десетој години пође наш |
| , пријатне и образоване.</p> <p>А он је био веома разговоран.{S} Ленку је дворио и срцем и душо |
| им, сако ако усхтете.</p> <p>Глас му је био уздрхтан и чинило се да из дубине душе излази.{S} С |
| почеле обртати немирне мисли, у срцу је био узбуђен, те није могао седети.{S} Кад би погледао С |
| да, да јој се приближи.{S} Истина, није био сигуран, да је погодио, одкуда је све то, а можда н |
| рио и срцем и душом.{S} На спрам Велице био је туробан, расејан и забуњен.{S} Кад га ова запита |
| ући.{S} Па се једио на себе што је јуче био тако неразуман, управо глуп, те је купио и прстен з |
| ђе после Славци, око које је он највише био. „Што да ми каже, да ћу за удовца поћи?“ поче сад п |
| лагодну боју заменио салонском, црном и био каваљер без приговора, <foreign xml:lang="fr">par e |
| обркано.</p> <p>— Глупан!{S} Глупан сам био! биле су му закључне речи при сваком таком размишља |
| еболела све, верује да је Лаза лакоуман био наспрам ње и не тражи више никаквога доказа.{S} Вец |
| но „богато“ покрило је све то, да је он био и леп и дичан и <pb n="25" /> наочит.{S} Да ли је Л |
| кан.</p> <p>Лаза је после два дана опет био у њеној кући.{S} Оно чему се тако дуго надала, учин |
| е свега што се збило, кад је прошли пут био код те девојке и њено понашање учини му се необично |
| енци, кад је <pb n="40" /> последњи пут био овде, што је она, по дужности, и матери саопштила.< |
| падало у очи то, што је и сам г. Јелић био међу гостима више од по сата; заборавио на своје ми |
| спаванога лава оставити на миру.</p> <p>Био је давно већ у кревету и непрестано се уљуљкивао та |
| о изгледа тај витез Лаза?{S} Није шала, бити насловни јунак бар једне приповетке, ако <pb n="10 |
| ружје.</p> <p>А колико ће сјајнија тада бити победа!</p> <p>И тако даље, и тако даље, ређао је |
| ш да се и Ленка спремила како само може бити.{S} За то смо ми и дошли овамо.{S} Звата је и Мица |
| аше и нехотице питајући се: шта то може бити, што га растужује.</p> <p>— Свет је широк, недогле |
| .{S} Обе сестре дочекале су га што може бити љубазније.{S} Ленка, као да му се надала, обукла н |
| , а невеста, знало се већ напред, да ће бити она, која је најлепша, што је често он сам пресуђи |
| ена срџбама, морати попустити и тада ће бити као сунце после облачине: толико милија и доброћуд |
| ин Лаза, да нам Ленку проси.{S} Онда ће бити и песме и шале, а ти ниси никад попреко на то глед |
| каква виђена и стасита Фигура, која ће бити кадра да врти око себе сву памет што се скрива у л |
| тим приликама и тражаше где ће и кад ће бити најбоље да започне.{S} Само још не могаде одредити |
| латко и кафа.</p> <p>— Бога ми то не ће бити одма, мисли се Лаза.</p> <p>А кад се Славка врати, |
| алост тек после десет година; ах! то ће бити тешко дочекати.{S} А госпођици Славци, домаћици, е |
| уге, мало даље ствари и одношаје; то ће бити удица, којом ће он вешто пецати те невине душице.{ |
| уљкивао таким мислима.</p> <p>А хоће ли бити ту и опасности какве? — Ту и нехотице помисли на М |
| Лазин вечити осмејак.{S} Иначе уме увек бити виђен у друштву, па и окретати га за собом.{S} Не |
| ог господина и како ће овај великодушан бити, те ће их обадве оставити.{S} Даринци стоји велика |
| ју.{S} Радознала да видим шта ће све то бити и чиме ће се свршити останем вам крај прозора, па |
| ересоване за то, онда ће такав разговор бити добродошао; он ће отворити врата новим мислима, до |
| дма после смрти свога драгана.{S} Ја ћу бити Лепорело, добри и честити Лепорело, који ће остави |
| јсрећнији човек на свету, а без које ћу бити као цвет, који бацате под ноге, а заборављате, да |
| престаде.</p> <p>— О љубави, с којом ћу бити најсрећнији човек на свету, а без које ћу бити као |
| а.{S} Ја већ нешто мало имам.{S} Ти ћеш бити Дона Ана, али онаква каква је била одма после смрт |
| ните ви само овде где ја, па пазите.{S} Биће скоро време да и овамо дође, а верујте, да не ће и |
| она није питала.{S} Она јој се приви уз биће и упи у душу и чињаше јој се, да би јој и душа пот |
| о невин остати: што се госпођицама деси биће само њиховом кривицом.{S} Он тек није ни једној ре |
| и ви ћете сигурно тамо?</p> <p>— Могла бих.</p> <p>— Онда ћу вас ја отпратити.</p> <p>— Само о |
| вка.{S} Па ће онда додати:</p> <p>— Кад бих знала за ту ружу —</p> <p>— Али застаде.{S} Лаза бе |
| и, веруј, мати, да ми ништа није.{S} Не бих иначе ни долазила.</p> <p>— Но добро, дете моје.{S} |
| вао.{S} То га забуни тако, да он, стари благоглаголиви каваљер готово без и једне речи уђе у со |
| на другу руку о томе његовом кикотању и блебетању.{S} Учини јој се на <pb n="15" /> један пут, |
| енила, било је то, што је била необично бледа.</p> <p>— Али, ви ми ипак не ћете веровати ма да |
| ко свежи и румени као јуче.{S} Они беху бледи и лице њено онако у засенку одсјајиваше некаквом |
| иним.{S} Шта мари, што му је лице доста бледо и сувоњаво, што су му брада и бркови мало жућкаст |
| .{S} Зачудише јој се сви, кад је видеше бледу и узнемирену.{S} Да је развеселе, одма је посаде |
| издржати тај поглед.</p> <p>Лаза приђе ближе и покуша учинити јуриш на те очи, што се крију.{S |
| од тога што види.{S} Ленка пребледела и ближе се примиче прозору, да види своју пресуду, коју ј |
| } Предвиђаше да је врхунац његове среће близу.</p> <p>— Славка ви сте нерасположени, јако невес |
| ко је могао доћи, кад зна да си ти тако близу?</p> <p>— Зна он и друге путове, и јуче се просто |
| оној кући, што гледа на два сокака тамо близу главне чаршије у Београду и што је била најлепша |
| адала, учинило јој се, да је са свим ту близу.</p> <p>Лаза обећа, да ће идућег празника опет до |
| о неки велики мехур од пене, који споља бљешти наспрам сунчаних зракова а изнутра је пун празни |
| </p> <pb n="64" /> <p>— Лепо поздравље, бога ми, рече Мица, и показа другарицама на разлупан пр |
| била, те сам туђу ствар присвојила.{S} Бога ми, онда је господин имао право да се љути на мене |
| це, што се зову слатко и кафа.</p> <p>— Бога ми то не ће бити одма, мисли се Лаза.</p> <p>А кад |
| енађење спазим тамо —</p> <p>— Кога, за бога, викну Ленка, кад Мица застаде.</p> <p>Једнога гос |
| ала је у очајању сама себе.</p> <p>— За бога, Славка, што си сетна?{S} Само си ти невесела; пит |
| ладо, враголасто а поред тога паметно и богато момче, ето стоји и сликом и приликом пред њом.{S |
| сликом и приликом пред њом.{S} Ах, оно „богато“ још много више падало је у очи мами него кћери, |
| аста и доста неприметна фигура?{S} Оно „богато“ покрило је све то, да је он био и леп и дичан и |
| е умео тако дивно износити на видик то „богато“, да су се сва његова и добра и зла својства губ |
| ве разудале.{S} Славка пре од свију, за богатог трговца, а за њом Мица за млада и вицкаста офиц |
| } Ту је ето госпођица Даринка, јединица богатог трговца, Стојана Ж. Ту су Ленка и Велица, кћери |
| во; а тад је тако лепо одсјајивала бела боја њенога врата на спрам загасите косе; потпуна <pb n |
| а рукавима и на прсима; доста скромна и боја и накит.{S} Тој простој хаљини са свим лепо долико |
| и бела ни црвена, него румена, исто као боја лица.</p> <p>Све је то Лаза уочио; Славка му се уч |
| лош украс, јер је неугледна и није црне боје.{S} Може се видети и по томе, да не мари кинђурити |
| их заогрну <pb n="20" /> оном познатом бојом, што је онако мутно-црна.{S} На лицу јој исписан |
| уздржати а <pb n="70" /> да не изађе с бојом на среду.{S} Мица би то приметила и опомињала би |
| им се он и поноси, одма би ту нелагодну боју заменио салонском, црном и био каваљер без пригово |
| помисли Лаза у себи.</p> <p>— Глава вас боле? додаде гласно.</p> <p>Славка не одговори ништа.</ |
| то бар није непостижно.{S} Извиниће се болешћу код Ленке што је изостао данас, и околишиће неп |
| же, што је дошла да види оно, на што би боље било да и не помисли.{S} Беше јој као да је муња п |
| јачка.</p> <p>Али ће се читаоци уверити боље из приповетке, у чему је Лаза снажан и силовит, и |
| ове срећне девојчице, које ће све проћи боље од ње, па преко воље одговара Велици на питања.{S} |
| арте, виче за њим Мица, тамо би сте још боље прошли.</p> <p>Враг му однео и карте и све, велите |
| исти господин Лаза В., што се, нити као бомба кроз таван, нити као гром из ведра неба, него са |
| ија", да је редовно плакала, кад год је Босиљка или ма ко други плакао, редовно се љутила на св |
| ирно у другој соби и читала „Велимира и Босиљку“ и толико се умешала у њихова „прикљученија", д |
| лице доста бледо и сувоњаво, што су му брада и бркови мало жућкасти а коса мрка?{S} Шта мари, |
| pb n="12" /> устављају очима на њој.{S} Браду носи, али му је то доста лош украс, јер је неугле |
| машао се десном руком <pb n="31" /> за браду и тад се видело, како је узбуђен, јер вазда је пи |
| у томе узаврелом свету, траже спасења у браку?{S} Брачни ланац да им среће и спасења да!?{S} А |
| е језик у помоћ, а ту је већ лакше било бранити се.{S} Могле су се чути кад кад и по које зурли |
| м среће и спасења да!?{S} А не знају да брачна свећа брзо запали и кесу.{S} Венчани венци нису |
| врелом свету, траже спасења у браку?{S} Брачни ланац да им среће и спасења да!?{S} А не знају д |
| — ах, и пољубити — а то је тек важно у брачном животу.{S} Треба да знате, да су се цуре баш и |
| а њега, па од макових зрна прави читаве брегове.{S} Он се само од ње нешто мало побојава, али о |
| уна о њима ни себи.{S} Само ја ишао све брже.{S} Сокак је био прав, засађен с обе стране дрвеће |
| ј беху последње мисли о Лази за сад.{S} Брзим корацима изађе из собе.</p> </div> <pb n="21" /> |
| драва, јер кад би цурице окушале узалуд брзину ногу, оне би онда дозвале језик у помоћ, а ту је |
| /> и мирисни, колико су тврди и опори; брзо вену а све јаче стежу.{S} Доле са њима, доле са св |
| о да започне.{S} Ишао је међу тим доста брзо и није ни спазио, како је прошао поред своје куће |
| сења да!?{S} А не знају да брачна свећа брзо запали и кесу.{S} Венчани венци нису толико зелени |
| а, што се из школе враћају.{S} Нашао је брзо и ортака за тај занат, кога је лепо научио, како д |
| а лепушкаста женска створења, и врло је брзо научио од мамице, да их <pb n="4" /> убрља својим |
| аше трагове? помисли у себи.</p> <p>Али брзо дође к себи, па смисливши згодну досетку, већ пође |
| о одважи на слободнији корак.{S} Он јој брзо приђе, левом руком дохвати јој десницу а десну под |
| е помисли на Мицу, али и то је последња брига.{S} Изјавиће да је она још љутита на њега, па од |
| ледате и питате.</p> <p>— Девета си нам брига, али сад си прва, рече неко шалећи се.</p> <p>— Д |
| .{S} Ако нико, — онда на мене баците ту бригу.</p> <p>Сумрак се већ у велико спустио на земљу и |
| л’ је то баш тако паметно?</p> <p>— Не брини се, не ће тај с „неба па <pb n="63" /> у ребра“.{ |
| ста бледо и сувоњаво, што су му брада и бркови мало жућкасти а коса мрка?{S} Шта мари, што је м |
| па приповетке, па „прикљученија“, да се броја не зна.{S} Беше ту доста јунака, али јунакиња већ |
| бурмица, медаљица, а писама — е томе се броја не зна.{S} Очиташе професори и поучише; ђаци се п |
| чно, кад су се видели искупљени у већем броју него иначе.{S} Нарочито је падало у очи то, што ј |
| е враг <pb n="51" /> натера да чиним ту будалаштину?{S} Ја да њу просим?{S} То би тек била најв |
| м владати!</p> <p>— Овамо њега!{S} Нека буде камен угаони за темељну, велику и сјајну зграду, к |
| па си у грозници.{S} Немој крити, да не буде горе, наставља мати забринутим гласом.</p> <p>— Ал |
| оспођица занимати тако, да ни једној не буде дуго време.{S} Знао је причати и свакојаку шалу за |
| би пристале <pb n="6" /> да им ко други буде младожења, јер нико други није умео тако лепо као |
| емати својим приповеткама.{S} Више пути буде му тешко, па би рад да бар исприча своје минуле ја |
| е.{S} Лаза би свакад удесио тако, да он буде младожења, а невеста, знало се већ напред, да ће б |
| походио је ону тамо, можда којекакву и будикакву вашу супарницу.{S} Тек пре неколико тренутака |
| тек умети дивно одговарати.{S} Кад оне буду интересоване за то, онда ће такав разговор бити до |
| ти друга мисао, и у исти мах појури јој бујније крв у лице.{S} Она слушаше пажљиво Мицине речи |
| одозривих ствари: прстенчића, гривница, бурмица, медаљица, а писама — е томе се броја не зна.{S |
| изводио.{S} Једино страст, племенита и бурна обузела га је свега, тако, да се све друго утопил |
| те? говораше Славка с муком стишавајући бурне осећаје.{S} Ово место — ова прилика — шта да мисл |
| смирене душице, што траже врло поуздану бусију иза овога, споља тако слабог мехура.{S} Наћи ниш |
| d> <p>Ето то је онај исти господин Лаза В., што се, нити као бомба кроз таван, нити као гром из |
| ог живота.</p> <p>Написао</p> <p>Никола В. Ђорић</p> <p>У НИШУ</p> <p>ШТАМПАРИЈА МИЛОША ПОПОВИЋ |
| пољубити — ах, и пољубити — а то је тек важно у брачном животу.{S} Треба да знате, да су се цур |
| у и самоћи; вазда су му тако поверљиве, вазда тако пријатељске.{S} Зар није тако, госпођице?</p |
| да је добре воље и љубазан на спрам ње, вазда осмешљив, разговоран и добродушан.{S} А одкуд то |
| е, да је срећан кад је с њом у друштву, вазда је добре воље и љубазан на спрам ње, вазда осмешљ |
| ом, и дневи и ноћи, у друштву и самоћи; вазда су му тако поверљиве, вазда тако пријатељске.{S} |
| ој до дна груди — Он често долази амо и вазда показује, да је срећан кад је с њом у друштву, ва |
| .{S} Поздравио се учтиво и галантно као вазда.{S} Славци ударила крв у лице, а Ленка се гризе з |
| у и тад се видело, како је узбуђен, јер вазда је пипкао, намештао и размештао; прсти су му дрхт |
| поред тога била је весела и расположена ваздан тога дана.{S} Непрестано је певала, док је Велиц |
| ногобројне, другог рода, лукаве, што по ваздан ћуте па само вребају за ловом, него на оне ређе, |
| а, да вечно чами у собњем <pb n="34" /> ваздуху.{S} Можете мислити, како је ружи а како славују |
| нија.{S} Таком природом, каква је њена, ваља само умети владати и окретати је на своју руку, на |
| се узети за згодну и срећну шалу, само ваља умети држати у нади сад и њу и родитеље.{S} Код Сл |
| , као да је пред неком завесом, коју му ваља само подићи, па да се читав нов, и примављив свет |
| већ оладила, и кад је се сетио није ни ваљала више.{S} Устаде и пође.</p> <p>Није се много пре |
| знам каквим речима и каквим клетвама да вам сведочим о томе, да никад нисам ни помислио учинити |
| њу варош.{S} Ја се пожурих, и ево ме да вам дам рачуна о свему.</p> <pb n="48" /> <p>— То је не |
| Ви ме већ разумете, читаоци.{S} Хоћу да вам причам приповетку о нашем „Каваљеру Лази“, кога виђ |
| <p>— Ви знате све, разумете све.{S} Ја вам не умем ништа више рећи; — уздрхталим гласом одгова |
| е онда вратише у друштво.</p> <p>— Воја вам је секретар? примети Ленка.</p> <p>— И врло поуздан |
| {S} Ви ћете ме разумети, шта мислим кад вам ово говорим, сако ако усхтете.</p> <p>Глас му је би |
| озора, па га чекам док се врати.{S} Сад вам је јасно, што сам се тако задоцнила, јер господин Л |
| ве то бити и чиме ће се свршити останем вам крај прозора, па га чекам док се врати.{S} Сад вам |
| ј, говори у себи:{S} Читајте ви, колико вам је воља; ја знам, шта ја знам.</p> </div> <div type |
| лазак, које не ћу никад ни учинити, зар вам то није јасан доказ о мојој љубави — </p> <p>Славка |
| о место — ова прилика — шта да мислим о вама?</p> <p>— Да вас безгранично љубим, да вас обожава |
| 3" /> <p>И заиста и сам Лаза искочио је ван граница својих.{S} Његово срце што тако ладно рачун |
| нас вара!</p> <pb n="41" /> <p>И заиста вара једну од њих, јер ови се људи тако искрено радују, |
| у оба случаја, јер заиста једну од нас вара!</p> <pb n="41" /> <p>И заиста вара једну од њих, |
| еби ће већ лакше ићи.</p> <p>Како се је варала Мица у томе!</p> <p>Али Славци на један пут сину |
| рам, а можда чак и то, да хоћу и вас да варам.{S} Али та госпођица беше сишла чак до врати за г |
| >— Па није ли ово јасан доказ, да се не варам? помисли Лаза у себи.</p> <p>— Глава вас боле? до |
| и Мица.{S} Ви ћете ипак помислити да се варам, а можда чак и то, да хоћу и вас да варам.{S} Али |
| кад њега узима, па ипак сад види да се варао, јер ево све се у часу изгубило.{S} Ништа и опет |
| лева, Милена, Милка, Милица и све друге варијације од велике Милосаве па до мале Мице.{S} Беше |
| "11" /> Он је натегнут, кад се говори о варљивој срећи овог света; горак, кад се говори о прија |
| ин Јелић са свим мирне савести изишао у варош, пошто је кафу попио и обећао скорим вратити се.{ |
| о, него са свим на другу страну, у доњу варош.{S} Ја се пожурих, и ево ме да вам дам рачуна о с |
| ам? помисли Лаза у себи.</p> <p>— Глава вас боле? додаде гласно.</p> <p>Славка не одговори ништ |
| ?</p> <p>— Да вас безгранично љубим, да вас обожавам!</p> <p>— Али не могу објаснити вашу нагло |
| ика — шта да мислим о вама?</p> <p>— Да вас безгранично љубим, да вас обожавам!</p> <p>— Али не |
| а се варам, а можда чак и то, да хоћу и вас да варам.{S} Али та госпођица беше сишла чак до вра |
| тренутака.{S} Јуче сам изостао и нисам вас походио, јер имађах да учиним једну неодложну посет |
| ако задоцнила, јер господин Лаза, место вас овде, походио је ону тамо, можда којекакву и будика |
| о?</p> <p>— Могла бих.</p> <p>— Онда ћу вас ја отпратити.</p> <p>— Само одма не.</p> <pb n="30" |
| ишта начинити ишта и свашта зар не дрма васколиким светом данас?{S} Наћи лава у зечијој кожи, С |
| сећа још и сад како је љубио истински и ватрено.{S} Али одма за тим дођу му пред очи и сви <pb |
| никако.</p> <p>— Тако ћутите, а то није ваш обичај.</p> <p>— Па изговорио сам све, што сам знао |
| но жудим за вашим погледом.{S} Осмеј на вашем лицу за мене је сунце, које ми облаке гони са душ |
| оните се мене, а ја тако жељно жудим за вашим погледом.{S} Осмеј на вашем лицу за мене је сунце |
| божавам!</p> <p>— Али не могу објаснити вашу наглост.{S} Не могу веровати —</p> <p>— О, да би м |
| е ону тамо, можда којекакву и будикакву вашу супарницу.{S} Тек пре неколико тренутака појави се |
| као бомба кроз таван, нити као гром из ведра неба, него са свим по својој вољи, на својим сопс |
| тако су им лица осмешљива, очи веселе и ведре.{S} Она све то тако лепо види својим рођеним очим |
| оходиле Мицу.{S} Време је било необично ведро и пријатно, али су оне ипак жртвовале шетњу <pb n |
| а, кад му се ове мисли почеше потпуније везивати једна за другу.{S} Много што шта приметио је н |
| ени.{S} Нисам је још никад видела у мом веку, и не знам кад се доселила тамо, где је пре седела |
| е сва школа као у ђавољем лонцу, као на Велзевуловом тигању.{S} Уђоше у саобраћај читаве архиве |
| </p> <p>— Теби је тек лакше него Ленци, вели јој Мица, за то мораш остати.{S} Мораш и ти спреми |
| шњи дан.</p> <p>— Видимо, Мицо, видимо, вели Даринка.{S} Само причај главно.</p> <p>Али није та |
| </p> <p>— Па дакле узалуд смо долазиле? вели Славка.</p> <p>— Никако, одговори јој Мица, господ |
| , тим пре за нашег господина Лазу, који вели, да би трећи дан умро, кад би нешто морао живети н |
| ће их обадве оставити.{S} Даринци стоји велика срећа, само што је далеко, на жалост тек после д |
| Милка, Милица и све друге варијације од велике Милосаве па до мале Мице.{S} Беше то заиста лепо |
| је на против госпођа судијница многе и велике рачуне склапала, само је имала тај „малер“, те ј |
| њој мисли? — Лази се она учини као неки велики мехур од пене, који споља бљешти наспрам сунчани |
| ако наш Лаза поста одмах гимназијалац, „велики ђак“.{S} А ту се тек отвара широко поље његовој |
| урадити, пошто сам га звала на посело у велико и одабрано друштво, па сам непрестано стражарила |
| баците ту бригу.</p> <p>Сумрак се већ у велико спустио на земљу и гости захтеше да се разилазе. |
| ="25" /> наочит.{S} Да ли је Лаза водио великог рачуна о госпођи судијници и кћерима, а још виш |
| у једног истог господина и како ће овај великодушан бити, те ће их обадве оставити.{S} Даринци |
| ости се са Славком с дубоким поклоном и великом молбом за препоруку.{S} При руковању није могао |
| !{S} Нека буде камен угаони за темељну, велику и сјајну зграду, која ће се звати „живот овог св |
| S} Даринка и верује и не верује у своју велику али спору срећу, али се оне две сестрице ућутале |
| ласом.</p> <p>— Ништа?{S} Лепо!{S} И ја велим ништа.{S} Али то није све.{S} Мени то паде у очи, |
| ца седела мирно у другој соби и читала „Велимира и Босиљку“ и толико се умешала у њихова „прикљ |
| ли.</p> <p>Враг му однео и карте и све, велите ви читаоци, а Лаза није имао кад ни то да рекне. |
| ко је и ту прва чарка срећно свршена. — Велица се може стрпети, а Даринка му се чини доста хлад |
| а дана.{S} Непрестано је певала, док је Велица седела мирно у другој соби и читала „Велимира и |
| једне стране.</p> <p>— Дођи сутра! виче Велица с друге стране.</p> <p>— Умрећу без тебе! поздра |
| све три наше госпођице, Славка, Ленка и Велица сву ноћ су мислиле само о господину Лази.{S} И к |
| за млада и вицкаста официра.{S} Ленка и Велица венчале се обе истог дана, кад је Даринка испрош |
| гатог трговца, Стојана Ж. Ту су Ленка и Велица, кћери извесног <pb n="9" /> судије Јелића, па ј |
| је дворио и срцем и душом.{S} На спрам Велице био је туробан, расејан и забуњен.{S} Кад га ова |
| роћи боље од ње, па преко воље одговара Велици на питања.{S} Али није за њу то највећа невоља.{ |
| м наопако кажу.{S} Онда прорече Ленци и Велици, да ће се оне обе заљубити у једног истог господ |
| да је види.</p> <p>Мица пришану Ленци и Велици, да остану тамо где су, а она изађе.</p> <p>У др |
| мирисни, колико су тврди и опори; брзо вену а све јаче стежу.{S} Доле са њима, доле са сваком |
| на свећа брзо запали и кесу.{S} Венчани венци нису толико зелени <pb n="57" /> и мирисни, колик |
| а и вицкаста официра.{S} Ленка и Велица венчале се обе истог дана, кад је Даринка испрошена.{S} |
| да брачна свећа брзо запали и кесу.{S} Венчани венци нису толико зелени <pb n="57" /> и мирисн |
| упци на пољу.{S} Славка изгледаше да је веома изненађена а Лази се поче окретати соба око главе |
| ио своју нежност на спрам Ленке, што је веома годило старој госпођи Перси, матери њеној, јер та |
| е неколико срдачних речи, што наше цуре веома разгњеви.{S} Славка беше пренеражена, гледа и вид |
| чему да говори с младима, онда се не ће веома отимати да занима и „мамице“ <pb n="23" /> и да н |
| ијатне и образоване.</p> <p>А он је био веома разговоран.{S} Ленку је дворио и срцем и душом.{S |
| не, а пакостан, кад се говори о женској верности.{S} Можда највише баш тај осмејак чини, те је |
| ав овде остати од љубави!{S} Онда би ми веровали.</p> <p>Славка га погледа.{S} Очи му беху необ |
| бледа.</p> <p>— Али, ви ми ипак не ћете веровати ма да се комедија још није свршила, настави Ми |
| могу објаснити вашу наглост.{S} Не могу веровати —</p> <p>— О, да би могао мртав овде остати од |
| а мати забринутим гласом.</p> <p>— Али, веруј, мати, да ми ништа није.{S} Не бих иначе ни долаз |
| ало занимати; она је већ преболела све, верује да је Лаза лакоуман био наспрам ње и не тражи ви |
| је пре тога имала прилике да мисли и да верује, да тај лепореки и вицкасти господин највише мар |
| ки осмеји и подмигивања зауставе.{S} Не верује му нико ништа.</p> <p>Он тада погне дубоко главу |
| њеним удовцем.{S} Даринка и верује и не верује у своју велику али спору срећу, али се оне две с |
| се мења са њеним удовцем.{S} Даринка и верује и не верује у своју велику али спору срећу, али |
| /p> <p>— А ја таке људе жалим.</p> <p>— Верујем.{S} Ви сте онај славуј, што долета на прозор и |
| {S} Биће скоро време да и овамо дође, а верујте, да не ће изостати.</p> <p>Девојке заседоше и п |
| , па јој се загледа у лице.</p> <p>— Е, весела тичице, ти ми нешто кријеш очице.{S} Ајде, ајде, |
| сну продужава лепе и чаробне састанке, весела друштва, кикот и попевку. <pb n="26" /> Само га |
| оштрог зрака, повучен у себе, отуђен од весела друштва: сам је себи све и сва.</p> <p>— А ја та |
| а најлепшу хаљину, а поред тога била је весела и расположена ваздан тога дана.{S} Непрестано је |
| :id="SRP18821_C10"> <head>X</head> <p>А веселе нам се цуре наскоро све разудале.{S} Славка пре |
| пријатељице <pb n="39" /> Ленкине биле веселе и разговорне и саме по себи, за то је господин Ј |
| ењен.</p> <p>Али ево и трећег акта наше веселе игре.{S} Као на команду отворише се на један пут |
| радују, тако су им лица осмешљива, очи веселе и ведре.{S} Она све то тако лепо види својим рођ |
| о добро, дете моје.{S} Ево овде смо сви весели, па треба и ти да нам се развеселиш.{S} Та скини |
| ејак чини, те је он врло радо примљен у веселим друштвима, нарочито женским.{S} Има људи, који |
| са сваком помисли на женидбу!{S} Овако весело из дана у дан.{S} То је живот, то је рај!</p> <p |
| учинио ову жртву, шта више да је и сам весео.{S} Да је друштво навикло на њега, тешко би му би |
| ђе к себи, па смисливши згодну досетку, већ пође с осмејком да заговара ствар.</p> <p>— Али ост |
| ња пресекла, кад чу од Мице, да је Лаза већ учинио обећану посету.</p> <p>— Па дакле узалуд смо |
| за тога <pb n="66" /> Дон Жуана.{S} Ја већ нешто мало имам.{S} Ти ћеш бити Дона Ана, али онакв |
| и најчеститија кућа. <pb n="24" /> Она већ од неколико недеља живи у тој лепој нади, па је чес |
| .{S} Беше ту доста јунака, али јунакиња већ мање: укус се развија, избор се прави.{S} Професори |
| код судијиних кћери на посело, ма да је већ два пут звата.{S} Тамо се нешто <pb n="28" /> ужурб |
| маћица необично ужурбана.{S} Даринка је већ опазила, како Лаза није равнодушан наспрам Ленке, а |
| ће цела ствар ни мало занимати; она је већ преболела све, верује да је Лаза лакоуман био наспр |
| и заовици, тасту и пуници.{S} А кад је већ то прегрмело, онда Ленка више није крила.{S} Ни виш |
| и случајно, све једно је.{S} Али кад је већ ту, онда треба и да се покаже као каваљер, а то је |
| ико не зна шта њу тамо гони, а Ленки је већ теже било пред другарицама.</p> <p>— Али онда га тр |
| ш јуче и отпутовао одавде.</p> <p>Он је већ давно склопио то извињење, а што се Мице тиче, у тв |
| срећом или глупошћу издао.{S} Данас је већ паметније радио: дошао је с противне стране.{S} Али |
| би онда дозвале језик у помоћ, а ту је већ лакше било бранити се.{S} Могле су се чути кад кад |
| <p>Голема невоља беше то!</p> <p>Ви ме већ разумете, читаоци.{S} Хоћу да вам причам приповетку |
| мене баците ту бригу.</p> <p>Сумрак се већ у велико спустио на земљу и гости захтеше да се раз |
| он буде младожења, а невеста, знало се већ напред, да ће бити она, која је најлепша, што је че |
| кој ђаволски заплетеној парници, што се већ три дана решава и претреса, па никако да се крај с |
| р би могла испасти из такта.{S} Теби ће већ лакше ићи.</p> <p>Како се је варала Мица у томе!</p |
| ани, не зна шта ради.</p> <p>Читаоци ће већ питати, па како изгледа тај витез Лаза?{S} Није шал |
| ишло само од себе, јер је он имао среће већ неколико пути разговарати се са младим домаћицама.{ |
| другова колико му је воља.{S} Девојчице већ навикле на његове заседе.{S} Први су бедеми освојен |
| и је јасно све.{S} Јуче сте били тамо и већ мислите да је истина све, што сте тамо чули.{S} Не |
| да из дубине душе излази.{S} Славка би већ давно била иста јучерања неразложна шипарица, само |
| и ти да нам се развеселиш.{S} Та скини већ тај огртач с рамена.{S} Што га држиш једнако на себ |
| ту сестринску љубав.{S} И тако су гости већ честитали и невестици и заовици, тасту и пуници.{S} |
| а оставити на миру.</p> <p>Био је давно већ у кревету и непрестано се уљуљкивао таким мислима.< |
| ко цигару.{S} Кафа му се на столу давно већ оладила, и кад је се сетио није ни ваљала више.{S} |
| онога цветка у коси.{S} Пламен, што му већ од пола сахата плану у грудима, обузе га сад са сви |
| xml:id="SRP18821_C5"> <head>V</head> <p>Већ се и сутоњ почео хватати и гости би врло радо кући, |
| а као бајаги после тога, зар није овако већа, шаренија и примамљивија?{S} Ко је крив извесним н |
| необично, кад су се видели искупљени у већем броју него иначе.{S} Нарочито је падало у очи то, |
| на свом месту и даде јој узрока, да се већма расрди.</p> <p>Окрете се од огледала и још један |
| е на једном столу забачене, али бадава; Веца окренула говор са Мицом о неким баловима, али јој |
| ње и не тражи више никаквога доказа.{S} Веца је била више радознала него заинтересована.{S} Сам |
| т како неку другу проси а њу оставља, а Веца како клечи пред неком трећом, куне јој се, да је љ |
| ара се осменула.{S} Ленка се забунила а Веца се прва похвалила; њена „печална“ љубав и сажаљење |
| уздисаја исказао тако разговетно, да је Веца отишла у другу собу, те се исплакала и нашла, да ј |
| .</p> <p>Одоше у другу собу.{S} Ленка и Веца осташе саме, ћутаху и не смедоше погледати једна д |
| >Друштво ћути.{S} Ленка се наслонила на Вецу, јер јој ноге задрхташе.{S} Славка се загледала у |
| аневра учинити, да најпосле и тај његов вечити „супостат“ положи оружје.</p> <p>А колико ће сја |
| онима, који не загледају дубље у Лазин вечити осмејак.{S} Иначе уме увек бити виђен у друштву, |
| га је још више узвишавало.{S} Он је био вечити младожења.</p> <p>У десетој години пође наш млад |
| и ту жали за ружом, што је осуђена, да вечно чами у собњем <pb n="34" /> ваздуху.{S} Можете ми |
| првобитно и последње ништа.{S} Па ипак вештина од ништа начинити ишта и свашта зар не дрма вас |
| ашњега прекора.{S} Али он имаде снаге и вештине да прикрије то непријатно сећање и осећање.</p> |
| одношаје; то ће бити удица, којом ће он вешто пецати те невине душице.{S} Пословању треба увода |
| о је била необично бледа.</p> <p>— Али, ви ми ипак не ћете веровати ма да се комедија још није |
| ема прозору.</p> <pb n="72" /> <p>— Ах, ви ме избегавате, поче Лаза.{S} Тако немилосрдно клонит |
| дија још није свршила, настави Мица.{S} Ви ћете ипак помислити да се варам, а можда чак и то, д |
| нити то, чему се они надају од мене.{S} Ви ћете ме разумети, шта мислим кад вам ово говорим, са |
| а таке људе жалим.</p> <p>— Верујем.{S} Ви сте онај славуј, што долета на прозор и ту жали за р |
| а своју пресуду.</p> <pb n="36" /> <p>— Ви знате све, разумете све.{S} Ја вам не умем ништа виш |
| Славка опет не одговори ништа.</p> <p>— Ви се срдите на мене због Ленке.{S} Сад ми је јасно све |
| и даље ћутећи, она га ослови:</p> <p>— Ви сте невесели, господине Лазо?.</p> <p>— Ја — ја — ни |
| нац његове среће близу.</p> <p>— Славка ви сте нерасположени, јако невесели! рече, ушавши у соб |
| орио сам све, што сам знао.</p> <p>— Та ви сте ћутећи и дошли.{S} Где сте се то могли изговорит |
| <p>Враг му однео и карте и све, велите ви читаоци, а Лаза није имао кад ни то да рекне.</p> </ |
| “.{S} Знаће он сакрити траг.{S} Станите ви само овде где ја, па пазите.{S} Биће скоро време да |
| авајући смеј, говори у себи:{S} Читајте ви, колико вам је воља; ја знам, шта ја знам.</p> </div |
| ли.</p> <p>— Е нисам знала до сад, да и ви трошите речи у мислима, додаде гласом таким, који оч |
| S} Најпосле ће Лаза рећи:</p> <p>— Па и ви ћете сигурно тамо?</p> <p>— Могла бих.</p> <p>— Онда |
| ли! рече, ушавши у собу.</p> <p>— Као и ви јуче.</p> <p>— Па није ли ово јасан доказ, да се не |
| о!</p> <p>Голема невоља беше то!</p> <p>Ви ме већ разумете, читаоци.{S} Хоћу да вам причам прип |
| ништа било.{S} Мица погледа на улицу и виде како журно замаче за ћошак неко лице, истина у кап |
| ви ћуте.{S} Мучно им је одговорити, јер виде, да ће се о њему повести прича.</p> <p>— Њега чека |
| а ни <pb n="38" /> збогом рећи, кад он, видевши шта она хоће, пође кући.</p> <p>Судијина кућа н |
| озору према мени.{S} Нисам је још никад видела у мом веку, и не знам кад се доселила тамо, где |
| омшинској кући, баш онога истог, где је видела јуче непознато женско чељаде.</p> <pb n="64" /> |
| n="23" /> и да натеже с њима.{S} То је видела и Ленкина мати, али то њу није ни најмање увреди |
| лавци тако чини, јер га још оваког није видела.{S} Заиста је тужан.</p> <p>Она ћуташе и нехотиц |
| и неку девојку, коју никад и нигде није видела, Ленка опет како неку другу проси а њу оставља, |
| остима је било мало необично, кад су се видели искупљени у већем броју него иначе.{S} Нарочито |
| је ствар готова, то јест изашло дело на видело.{S} Гостима је било мало необично, кад су се вид |
| , али доста обичне сорте.{S} Преко пута видело се ситно комађе од разбијеног прозора на комшинс |
| м руком <pb n="31" /> за браду и тад се видело, како је узбуђен, јер вазда је пипкао, намештао |
| уга, што си толико кратковид био, те не видео шта је било управ пред тобом: оно првобитно и пос |
| Трагови од тога могли су се јасно и сад видети, особито на очима јој се познавале скоро обрисан |
| неугледна и није црне боје.{S} Може се видети и по томе, да не мари кинђурити се, јер сваки др |
| ве нарочито за њу спремао.{S} Могаше се видети, како бива све срдитија мислећи о томе.{S} Можда |
| ње и претварање.{S} На лицу му се могло видети, како је потпуно уверен, да нико не зна ни словц |
| Славке.{S} Зачудише јој се сви, кад је видеше бледу и узнемирену.{S} Да је развеселе, одма је |
| е све пред очима и да је ко питао, кога види пред собом, не би умела казати.{S} Каква је то опа |
| ебледела и ближе се примиче прозору, да види своју пресуду, коју је још јуче издржала.</p> <pb |
| да Славци било најтеже, што је дошла да види оно, на што би боље било да и не помисли.{S} Беше |
| на врло добро и шта је младост, а можда види ко је и господин Лаза, па за то га не ће ни пошто |
| жај ствари.{S} Глете, с овог се прозора види мал’ не цела улица комшинске куће.{S} Морао би се |
| изгледало да води к нечем паметном, сад види како је било глупо и побркано.</p> <p>— Глупан!{S} |
| свету имати кад њега узима, па ипак сад види да се варао, јер ево све се у часу изгубило.{S} Ни |
| у.{S} Запита где је, па онда оде, да је види.</p> <p>Мица пришану Ленци и Велици, да остану там |
| мешљив; нема часа, кад му се на лицу не види осмејак и све што осећа, свако расположење унутраш |
| ви.{S} Славка беше пренеражена, гледа и види, а дрхти од тога што види.{S} Ленка пребледела и б |
| веселе и ведре.{S} Она све то тако лепо види својим рођеним очима, као год што је мало час слуш |
| жена, гледа и види, а дрхти од тога што види.{S} Ленка пребледела и ближе се примиче прозору, д |
| , а Лаза је умео тако дивно износити на видик то „богато“, да су се сва његова и добра и зла св |
| уби ми се испред очију.{S} Радознала да видим шта ће све то бити и чиме ће се свршити останем в |
| на страни, ја се прикрадем и на тенани видим како га иста женска позва да јој дође.{S} И он — |
| за данашњи дан.</p> <p>— Видимо, Мицо, видимо, вели Даринка.{S} Само причај главно.</p> <p>Али |
| упила баш јуче за данашњи дан.</p> <p>— Видимо, Мицо, видимо, вели Даринка.{S} Само причај глав |
| е.</p> <p>— Дао, те како дао!{S} Зар не видиш да се и Ленка спремила како само може бити.{S} За |
| " /> <p>Па изгубио нам се; слабо се где виђа.{S} По негде ће још коју „мамицу“ занимати и раздр |
| је, али сам господина често, врло често виђала.</p> <p>— Кога господина? запиташе неколико њих. |
| риповетку о нашем „Каваљеру Лази“, кога виђате тако често, готово у сваком крају стопа Београда |
| вечити осмејак.{S} Иначе уме увек бити виђен у друштву, па и окретати га за собом.{S} Не кити |
| b n="10" /> не романа.{S} Сигурно каква виђена и стасита Фигура, која ће бити кадра да врти око |
| исам и дочекала.</p> <p>— Звала си га?! викну Славка.{S} Мицо, да л’ је то баш тако паметно?</p |
| еде побећи са столице.</p> <p>— Славка! викну Лаза и задржа је.{S} Она оста окренута на другу с |
| е спазим тамо —</p> <p>— Кога, за бога, викну Ленка, кад Мица застаде.</p> <p>Једнога господина |
| с осмејком на лицу.{S} Онда је пољуби, викну збогом и журно оде.</p> <p>— Збогом! зачу се звон |
| то је била на столу пред њом, и на глас викну млађе.{S} На лупу долетеше двоје млађих изненађен |
| шљена и непомична тако изгледала је као вила, која је осуђена на земаљске муке због земаљских г |
| сађен с обе стране дрвећем, иза кога су вирили прозори кроза зелено лисје.{S} Беше се загледао |
| она, као голубица, на коју се кобац са висине спушта, плашљиво се окрете на другу страну и хте |
| није више ништа ни рекао.{S} Као какав витез кад противнику избије сабљу из деснице, па онда ч |
| аоци ће већ питати, па како изгледа тај витез Лаза?{S} Није шала, бити насловни јунак бар једне |
| и толико исто као и Славка, да се о том витезу разувери.{S} Славка је била срећна, што бар нико |
| гатог трговца, а за њом Мица за млада и вицкаста официра.{S} Ленка и Велица венчале се обе исто |
| да мисли и да верује, да тај лепореки и вицкасти господин највише мари за њом, а сад навалице н |
| ца с једне стране.</p> <p>— Дођи сутра! виче Велица с друге стране.</p> <p>— Умрећу без тебе! п |
| а с доњих врати.</p> <p>— Збогом, рано! виче Даница с једне стране.</p> <p>— Дођи сутра! виче В |
| о женско чељаде.</p> <p>— Збогом, душо! виче Мица с доњих врати.</p> <p>— Збогом, рано! виче Да |
| е.</p> <p>— Нисте још погађали у карте, виче за њим Мица, тамо би сте још боље прошли.</p> <p>В |
| ти и раздремати својим приповеткама.{S} Више пути буде му тешко, па би рад да бар исприча своје |
| } А кад је већ то прегрмело, онда Ленка више није крила.{S} Ни више ни мање: овде се чека Лаза |
| адила, и кад је се сетио није ни ваљала више.{S} Устаде и пође.</p> <p>Није се много премишљао |
| више никаквога доказа.{S} Веца је била више радознала него заинтересована.{S} Само је канда Сл |
| што је и сам г. Јелић био међу гостима више од по сата; заборавио на своје миле забаве, цигаре |
| према њему уздржљива.{S} Сад пак ни она више не сумња.{S} Истина, да за оволику дворбу није мар |
| лепши ни од једне од ових девојака, шта више, да није леп колико ни једна од њих.{S} Омален чов |
| али то њу није ни најмање увредило, шта више годило јој, јер то је доказ и неоспорно уверење, д |
| да је драговољно учинио ову жртву, шта више да је и сам весео.{S} Да је друштво навикло на њег |
| , разумете све.{S} Ја вам не умем ништа више рећи; — уздрхталим гласом одговараше Лаза сам на с |
| м на своје питање.</p> <p>И заиста није више ништа ни рекао.{S} Као какав витез кад противнику |
| } Но Лаза, да би била која порција шале више, не могаде прећутати, него чинећи се невешт њеној |
| >Славка га је мерила од главе до пете и више пути једва се могла уздржати а <pb n="70" /> да не |
| Лаза лакоуман био наспрам ње и не тражи више никаквога доказа.{S} Веца је била више радознала н |
| мело, онда Ленка више није крила.{S} Ни више ни мање: овде се чека Лаза на прстен, јер тако је |
| о пренеможе, да је лаковерно девојче ни више ни мање, него уобразило, да је он смртно заљубљен |
| а.{S} Био је срећан и он, али она много више осећаше, како се за један тренутак може срце опити |
| подин Лаза каже, да ова Мица личи много више на оне многобројне, другог рода, лукаве, што по ва |
| пред њом.{S} Ах, оно „богато“ још много више падало је у очи мами него кћери, а Лаза је умео та |
| дма за тим ошкринуше се врата још нешто више, и на отвору се указа мала, бела женска рука, баш |
| чице противиле његовој зловољи и све му више досађивале.{S} Онда би он побегао од куће и потраж |
| на о госпођи судијници и кћерима, а још више о себи, не може се познати из његова понашања.{S} |
| ј сувишни смеј њезиних другарица, а још више она дворба Лазина, коју је он свима подједнако ука |
| тало од младих година, али што њега још више гризе и мучи јесте то, што га све једнако зову „Ка |
| и мушкарце и девојчице, а то га је још више узвишавало.{S} Он је био вечити младожења.</p> <p> |
| занат, кога је лепо научио, како да се влада; па кад би њих двојица засели с обе стране узана |
| риродом, каква је њена, ваља само умети владати и окретати је на своју руку, на и љубав која од |
| <p>— Та ништа тако рахатно може светом владати!</p> <p>— Овамо њега!{S} Нека буде камен угаони |
| ачуни, и оно што му је пре изгледало да води к нечем паметном, сад види како је било глупо и по |
| одма за тим уста и потражи Воју, да је води тамо где је мајка.</p> <p>Као пиле, кад га орао из |
| емо, ајдемо кући!{S} Где је Воја, да ме води? једва изговараше Славка.</p> <p>— Стани, није свр |
| <pb n="25" /> наочит.{S} Да ли је Лаза водио великог рачуна о госпођи судијници и кћерима, а ј |
| роком.{S} Он озбиљно поче <pb n="54" /> водити рачуна о тим приликама и тражаше где ће и кад ће |
| х младих девојака, чије ће очи за собом водити њихове очи, чије ће речи оне за њим повторавати, |
| а вртлога, који би га могао захватити у вожењу по тако таласастој <pb n="59" /> реци; он предви |
| па се онда вратише у друштво.</p> <p>— Воја вам је секретар? примети Ленка.</p> <p>— И врло по |
| /p> <p>— Ајдемо, ајдемо кући!{S} Где је Воја, да ме води? једва изговараше Славка.</p> <p>— Ста |
| код Славке оставила само млађег синчића Воју, да је тамо допрати.</p> <p>Славка га дочека на вр |
| атког договора одазваше Мица и Славка и Воју к себи.{S} Поучише и њега, па се онда вратише у др |
| p>Али Славка одма за тим уста и потражи Воју, да је води тамо где је мајка.</p> <p>Као пиле, ка |
| о никад не тражи друге забаве.{S} Иначе воле и пушити, али при том ћути, па макар ко да је код |
| инило.</p> <p>— Причинило!{S} О како би волела да ми се само причинило, ако ничег другог ради, |
| још који пут.{S} То девојче може човек волети само кад је љуто.{S} За то ће тако и радити, те |
| она.</p> <pb n="67" /> <p>— Но, таку те волим.{S} Оди овамо, да напишемо драму и поделимо улоге |
| ри у себи:{S} Читајте ви, колико вам је воља; ја знам, шта ја знам.</p> </div> <div type="chapt |
| доста искуства а и другова колико му је воља.{S} Девојчице већ навикле на његове заседе.{S} Прв |
| кад је с њом у друштву, вазда је добре воље и љубазан на спрам ње, вазда осмешљив, разговоран |
| које ће све проћи боље од ње, па преко воље одговара Велици на питања.{S} Али није за њу то на |
| и себе тамо уочила; можда се је и преко воље уверила, да је и данас она била најлепша међу друг |
| м из ведра неба, него са свим по својој вољи, на својим сопственим ногама створио у лепоме друш |
| Она се десила сама код куће и није била вољна да иде код судијиних кћери на посело, ма да је ве |
| p> <p>Еле обрео се Лаза у друштву, било вољно или случајно, све једно је.{S} Али кад је већ ту, |
| енка и та га помисао наљути.{S} Који ме враг <pb n="51" /> натера да чиним ту будалаштину?{S} Ј |
| ца, тамо би сте још боље прошли.</p> <p>Враг му однео и карте и све, велите ви читаоци, а Лаза |
| е право напред.</p> <p>— Нек иде све до врага! само рече кроза зубе.</p> <p>Мисли му се опет по |
| збацивао.{S} Али те мисли беху све тако враголасте, тако примамљиве, да су се наочице противиле |
| њене снове изодавна узнемирује, младо, враголасто а поред тога паметно и богато момче, ето сто |
| да је <pb n="78" /> дохватио капу и на врат на нос слетео низ басамаке.</p> <p>— Нисте још пог |
| се готово у исти час господин Лаза.{S} Врата осташе ошкринута за њим.{S} Он се наже унутра и к |
| тако лепо одсјајивала бела боја њенога врата на спрам загасите косе; потпуна <pb n="29" /> сли |
| мисливши се ни најмање, отвори авлинска врата и изгуби ми се испред очију.{S} Радознала да види |
| е се на један пут и та и обоја споредна врата.{S} Лаза угледа са све четири стране по једно жен |
| ро избави мучнога одговора, јер се доња врата од собе отворише и они се обоје тамо загледаше.{S |
| главе.</p> <p>Одма за тим ошкринуше се врата још нешто више, и на отвору се указа мала, бела ж |
| азговор бити добродошао; он ће отворити врата новим мислима, допустити да се баци поглед и на д |
| , мисли се Лаза.</p> <p>А кад се Славка врати, он беше устао и одаше по соби горе доле као од д |
| маћици, е њој младожења стоји просто на врати, ту у кући, па радост, па срећа и шта још не.{S} |
| ем вам крај прозора, па га чекам док се врати.{S} Сад вам је јасно, што сам се тако задоцнила, |
| и не чуди, додаде после мале почивке и врати се на пређашње место.{S} Не ћемо дуго чекати на п |
| .{S} Али та госпођица беше сишла чак до врати за господином Лазом и ја сам врло добро чула њено |
| p> <p>— Збогом, душо! виче Мица с доњих врати.</p> <p>— Збогом, рано! виче Даница с једне стран |
| > <p>И заиста још оне беху у речи, а на вратима се указа толико очекивани господин Лаза.</p> </ |
| амо допрати.</p> <p>Славка га дочека на вратима и ма да осети, како је прође сву некаква трзави |
| ела, женска рука указа се у том часу на вратима.{S} Он је узе и гледаше је меким погледом и с о |
| лећи се ни за један тренутак, окрете се вратима и нестаде га у кући.</p> <p>Ту се почиње Мицина |
| о би тај делија иза дирека на авлинским вратима, па би сваки дан, као паук мушице, вребао она м |
| Само пазите.</p> <p>И заиста на једним вратима у ходнику комшинске куће појави се готово у ист |
| exellence</foreign>.</p> <p>Него да се вратимо и на остало друштво, што се тако лепо повија ок |
| ош, пошто је кафу попио и обећао скорим вратити се.{S} Поред овога, од стране господина Јелића, |
| у к себи.{S} Поучише и њега, па се онда вратише у друштво.</p> <p>— Воја вам је секретар? приме |
| ад, пепељав капут, а остало црно+.{S} О врату му је обично пепељава или црна огрлица укусно при |
| а створења у сукњицама, што се из школе враћају.{S} Нашао је брзо и ортака за тај занат, кога ј |
| P18821_C7"> <head>VII.</head> <p>Кад се враћао кући, био је безбрижан и задовољан са собом.{S} |
| е прошао поред своје куће и нашао се на Врачару.{S} Тек овде, на широкој раскрсници застаде.{S} |
| е каквом млађем чељадету, али га свагда врашки осмеји и подмигивања зауставе.{S} Не верује му н |
| ода, лукаве, што по ваздан ћуте па само вребају за ловом, него на оне ређе, што се диче по прав |
| тима, па би сваки дан, као паук мушице, вребао она мала створења у сукњицама, што се из школе в |
| е ће друкчије да се игра, а без њега не вреди никаква игра.{S} Особито невесте мучно би пристал |
| , снажно је притиште на прса и неколико врелих пољубаца стопише се у оно румено море на њеним л |
| утра дан су другарице походиле Мицу.{S} Време је било необично ведро и пријатно, али су оне ипа |
| анимати тако, да ни једној не буде дуго време.{S} Знао је причати и свакојаку шалу заподевати.{ |
| о овде где ја, па пазите.{S} Биће скоро време да и овамо дође, а верујте, да не ће изостати.</p |
| о и одаше по соби горе доле као од дуга времена.{S} Славка га понуди да седне, ал он оста стоје |
| _C3"> <head>III</head> <p>После кратког времена походио Лаза господина Јелића судију.{S} Обе се |
| ну, шта ли је, али сам господина често, врло често виђала.</p> <p>— Кога господина? запиташе не |
| је код њега.{S} Али господин Јелић зна врло добро и шта је младост, а можда види ко је и госпо |
| е каже за оне смирене душице, што траже врло поуздану бусију иза овога, споља тако слабог мехур |
| не стране.{S} Али се ипак показао да је врло невешт инжињер, јер није умео одмерити положај ств |
| ну узе столицу и седе.</p> <p>Славка је врло добро приметила ову промену.{S} Па кад оста и даље |
| вима преко прслука, и наше се госпођице врло радо <pb n="12" /> устављају очима на њој.{S} Брад |
| свега за лепушкаста женска створења, и врло је брзо научио од мамице, да их <pb n="4" /> убрља |
| је секретар? примети Ленка.</p> <p>— И врло поуздан, одговори Славка.</p> <p>— Само да Дон Жуа |
| паде Мицин одлазак.{S} Оне су ућутале и врло слабо показиваху своје ситне зубе испод румених ус |
| Већ се и сутоњ почео хватати и гости би врло радо кући, али још не спомињу, да не би домаћицу у |
| е „драгичка“, обећаше, да ће јој казати врло радостан глас.{S} Она се чак и осмену на то, али ј |
| к до врати за господином Лазом и ја сам врло добро чула њено „дођи сутра“ а одма за тим и његов |
| највише баш тај осмејак чини, те је он врло радо примљен у веселим друштвима, нарочито женским |
| и стасита Фигура, која ће бити кадра да врти око себе сву памет што се скрива у лепим главицама |
| задовољно.{S} Не плаши се он никаквога вртлога, који би га могао захватити у вожењу по тако та |
| би, <pb n="42" /> као да си на пољу?{S} Врућина је овде и без тога.</p> <p>Славка је на то и за |
| лепша него и јуче.{S} Предвиђаше да је врхунац његове среће близу.</p> <p>— Славка ви сте нера |
| рочито је падало у очи то, што је и сам г. Јелић био међу гостима више од по сата; заборавио на |
| епорело, који ће оставити Дон Жуана, да га ђаво носи, који од срца жали добру Дона Ану, па јој |
| } Међу тим сигурно није ни помислио, да га може ко одавде спазити.{S} Ја сам се надала да ће он |
| , тешко би му било да се искраде, те да га остави, али су искупљене пријатељице <pb n="39" /> Л |
| ило пред другарицама.</p> <p>— Али онда га треба и памети научити, рече Даринка.</p> <p>— Поста |
| оже остати без накнаде.</p> <p>— Ах, ја га не могу дочекати.{S} Ужас ће ме уморити!</p> <p>Тако |
| оре доле као од дуга времена.{S} Славка га понуди да седне, ал он оста стојећи; чињаше се да не |
| словца од његових рачуна.</p> <p>Славка га је мерила од главе до пете и више пути једва се могл |
| !{S} Онда би ми веровали.</p> <p>Славка га погледа.{S} Очи му беху необично светле, усне му бех |
| Воју, да је тамо допрати.</p> <p>Славка га дочека на вратима и ма да осети, како је прође сву н |
| едино страст, племенита и бурна обузела га је свега, тако, да се све друго утопило у њој.</p> < |
| не.</p> <p>— Умрећу без тебе! поздравља га Славка с леђи.</p> <p>Па онда дођоше на ред дубоки п |
| мену.{S} Па кад оста и даље ћутећи, она га ослови:</p> <p>— Ви сте невесели, господине Лазо?.</ |
| аге сеје, још и сутра до овога доба, па га опет не ћете дочекати.{S} Има тај господин још где г |
| се свршити останем вам крај прозора, па га чекам док се врати.{S} Сад вам је јасно, што сам се |
| } То му беше знак, да је забуњена, и та га мисао одважи на слободнији корак.{S} Он јој брзо при |
| ебе.{S} Сад му паде на памет Ленка и та га помисао наљути.{S} Који ме враг <pb n="51" /> натера |
| аза озбиљно склапати рачуне о томе, шта га чека и какве ће се прилике створити или саме по себи |
| тамо где је мајка.</p> <p>Као пиле, кад га орао из облака поплаши, те потрчи матери под крило, |
| о је туробан, расејан и забуњен.{S} Кад га ова запита за што је такав, — он се тако чудно прене |
| све протестује против тога имена, а кад га нестане, онда чисто чујеш, како ти се руга, што си т |
| ead>I</head> <p>Па такав је био још кад га је мајка први пут ућуткала, да јој санка не прекида. |
| н тренутак, окрете се вратима и нестаде га у кући.</p> <p>Ту се почиње Мицина приповетка.</p> < |
| ста окренута на другу страну и не смеде га погледати.{S} Груди јој се силно таласаху, рука јој |
| као најгрознији сатана из пакла и омрзе га и срцем и душом.</p> <p>— Тако лепо, тако паметно го |
| ћ од пола сахата плану у грудима, обузе га сад са свим.{S} Он осети како му груди посташе тесне |
| но стражарила на својој позицији, докле га нисам и дочекала.</p> <p>— Звала си га?! викну Славк |
| и Славка.</p> <pb n="45" /> <p>— Можете га чекати, драге сеје, још и сутра до овога доба, па га |
| икад оне не ће оставити човека, пратиће га и по пустарама африканским и по леду сибирском, и дн |
| ну некако много разговорнији, госпођице га љубазније дочекују.{S} Деси се тамо по нешто, што на |
| Славка пред очи у свој дивоти; обузеше га исти осећаји, који мало пре.{S} Али он је тако далек |
| плаши се он никаквога вртлога, који би га могао захватити у вожењу по тако таласастој <pb n="5 |
| минуле јаде каквом млађем чељадету, али га свагда врашки осмеји и подмигивања зауставе.{S} Не в |
| га нисам и дочекала.</p> <p>— Звала си га?! викну Славка.{S} Мицо, да л’ је то баш тако паметн |
| век бити виђен у друштву, па и окретати га за собом.{S} Не кити се много, нити раскошно одева.{ |
| р с перетом и најлепшим цветом, што сам га купила баш јуче за данашњи дан.</p> <p>— Видимо, Миц |
| надала да ће он тако урадити, пошто сам га звала на посело у велико и одабрано друштво, па сам |
| промоли кроз отворен прозор и с осмехом га поздрави.</p> <p>— Овде сад са квартиром? упита он к |
| чеше понављати пређашње слике и на ново га узбунише.{S} Изађе му Славка пред очи у свој дивоти; |
| ја се прикрадем и на тенани видим како га иста женска позва да јој дође.{S} И он — помислите с |
| ва, кикот и попевку. <pb n="26" /> Само га по каткад узнемире ти снови тиме, што су много лепши |
| е другарице, које је он познавао.{S} То га забуни тако, да он, стари благоглаголиви каваљер гот |
| омири све, и мушкарце и девојчице, а то га је још више узвишавало.{S} Он је био вечити младожењ |
| да види ко је и господин Лаза, па за то га не ће ни пошто позвати ни на партију санса, ни на ша |
| тице питајући се: шта то може бити, што га растужује.</p> <p>— Свет је широк, недогледан, наста |
| тај цвет, како му није било право, што га је искала; ма да је она имала права на то, јер је и |
| ега још више гризе и мучи јесте то, што га све једнако зову „Каваљер Лаза“.</p> </div> </body> |
| а скини већ тај огртач с рамена.{S} Што га држиш једнако на себи, <pb n="42" /> као да си на по |
| ош никад у животу није осећао.{S} Нешто га је подишло у прсима, те му се чини, као да има на ср |
| дио Лазу на партију санса или шаха, јер га те две <pb n="22" /> игре јако занимају, да готово н |
| је говори; бар се Славци тако чини, јер га још оваког није видела.{S} Заиста је тужан.</p> <p>О |
| ође сву некаква трзавица као муња, опет га са осмејком поздрави.{S} Беше у плавичастој хаљини с |
| елића судију.{S} Обе сестре дочекале су га што може бити љубазније.{S} Ленка, као да му се нада |
| је безобразна а друго гадна лаж.{S} Не, гадна је у оба случаја, јер заиста једну од нас вара!</ |
| од обојега, једно је безобразна а друго гадна лаж.{S} Не, гадна је у оба случаја, јер заиста је |
| /p> <pb n="74" /> <p>— Ја њега љубим! о гадне утворице! помисли Славка и окреташе лице од њега. |
| каква промена.{S} Поздравио се учтиво и галантно као вазда.{S} Славци ударила крв у лице, а Лен |
| ра на комшинској кући, баш онога истог, где је видела јуче непознато женско чељаде.</p> <pb n=" |
| ао од куће и потражио друштва и забаве, где се то махом као у магли изгубило.</p> <p>После ових |
| остао непрестано одвојен у другој соби, где је пушио и хватао крајеве некој ђаволски заплетеној |
| м веку, и не знам кад се доселила тамо, где је пре седела наша добра Каја, код које смо се тако |
| тако слабог мехура.{S} Наћи ништа тамо, где има прилично крупнога нешта, па заклети се спасењем |
| Мица,</p> <p>— Ајдемо, ајдемо кући!{S} Где је Воја, да ме води? једва изговараше Славка.</p> < |
| свршена комедија, одговори јој Мица.{S} Где је лекција за нашега каваљера?{S} Јучерања Ленкина |
| .</p> <p>— Та ви сте ћутећи и дошли.{S} Где сте се то могли изговорити?</p> <p>— Нисам нигде св |
| вети негде у Лозници, Ужици, или баш ма где изван Београда.{S} Опростите му добри паланчани, не |
| буњен и потражи очима Славку.{S} Запита где је, па онда оде, да је види.</p> <p>Мица пришану Ле |
| н сакрити траг.{S} Станите ви само овде где ја, па пазите.{S} Биће скоро време да и овамо дође, |
| е дочекати.{S} Има тај господин још где где да сврати, а овде — кад стигне.</p> <p>Друштво ћути |
| ="79" /> <p>Па изгубио нам се; слабо се где виђа.{S} По негде ће још коју „мамицу“ занимати и р |
| водити рачуна о тим приликама и тражаше где ће и кад ће бити најбоље да започне.{S} Само још не |
| им уста и потражи Воју, да је води тамо где је мајка.</p> <p>Као пиле, кад га орао из облака по |
| пришану Ленци и Велици, да остану тамо где су, а она изађе.</p> <p>У другој соби седела је Сла |
| ћете дочекати.{S} Има тај господин још где где да сврати, а овде — кад стигне.</p> <p>Друштво |
| сницу.</p> <p>Тако наш Лаза поста одмах гимназијалац, „велики ђак“.{S} А ту се тек отвара широк |
| и пође наш младожења и у штолу, т. ј. у гимназију, јер му мама није дала да се меша са „свакоја |
| не варам? помисли Лаза у себи.</p> <p>— Глава вас боле? додаде гласно.</p> <p>Славка не одговор |
| у гусака, по шеширу пресудити шта мисли глава под њом и којој политичкој партији снује црне кон |
| х рачуна.</p> <p>Славка га је мерила од главе до пете и више пути једва се могла уздржати а <pb |
| у зубићи оштри, те је у часу остала без главе или ноге; ако ли би то биле шаре и слике за мамин |
| фесори и поучише; ђаци се преподобили и главе оборили; само Лазица тамо у предпоследњој клупи о |
| „радосни“ глас, њој се окрете соба око главе, замагли јој се све пред очима и да је ко питао, |
| нађена а Лази се поче окретати соба око главе.</p> <p>Одма за тим ошкринуше се врата још нешто |
| жи, Сократову мудрост у каквој дугоухој глави, парламентаризам у јату гусака, по шеширу пресуди |
| та стојећи; чињаше се да не чује.{S} По глави му се почеле обртати немирне мисли, у срцу је био |
| ко себе сву памет што се скрива у лепим главицама ових младих девојака, чије ће очи за собом во |
| ући, што гледа на два сокака тамо близу главне чаршије у Београду и што је била најлепша кућа т |
| вно.</p> <p>Али није тако лако прећи на главно.{S} Мица ће се заклети, да је баш ово главно, и |
| о, видимо, вели Даринка.{S} Само причај главно.</p> <p>Али није тако лако прећи на главно.{S} М |
| о.{S} Мица ће се заклети, да је баш ово главно, и за то настави опширно причати о својем спрема |
| е на десно раме, кад год би се окренула главом мало на лево; а тад је тако лепо одсјајивала бел |
| Оп се окрете, погледа је, а она оборила главу и гледа преда се.{S} Беше забуњена и готово се ка |
| сећање и осећање.</p> <p>Славка подиже главу с руке и окрете се лицем према прозору.</p> <pb n |
| нико ништа.</p> <p>Он тада погне дубоко главу и тешко узданувши говори сам себи.</p> <p>— Прокл |
| Лаза беше убијен на те речи.{S} За живу главу не би се умео досетити, да је разбијени прозор с |
| егорак.{S} Кад јој рекоше тај „радосни“ глас, њој се окрете соба око главе, замагли јој се све |
| цу, што је била на столу пред њом, и на глас викну млађе.{S} На лупу долетеше двоје млађих изне |
| </p> <p>— Збогом! зачу се звонки женски глас.</p> <p>— Она је! рече Мица,</p> <p>— Ајдемо, ајде |
| ј се руке и једва умеравајући заталасан глас, запита је:</p> <p>— Кад би знали?{S} Кад би знали |
| обећаше, да ће јој казати врло радостан глас.{S} Она се чак и осмену на то, али јој на скоро бе |
| м ово говорим, сако ако усхтете.</p> <p>Глас му је био уздрхтан и чинило се да из дубине душе и |
| у себи.</p> <p>— Глава вас боле? додаде гласно.</p> <p>Славка не одговори ништа.</p> <p>Сад се |
| да и ви трошите речи у мислима, додаде гласом таким, који очекује противна одговора.</p> <p>— |
| м не умем ништа више рећи; — уздрхталим гласом одговараше Лаза сам на своје питање.</p> <p>И за |
| хота, господине, рече Славка заплашеним гласом.{S} Мало час десило се то и комшији преко пута.{ |
| ш није ништа, примети Славка несигурним гласом.</p> <p>— Ништа?{S} Лепо!{S} И ја велим ништа.{S |
| не буде горе, наставља мати забринутим гласом.</p> <p>— Али, веруј, мати, да ми ништа није.{S} |
| на збацише неприродни, наметнути оков и гле како лепо зборе!</p> <p>— Тако је, у свему тако, го |
| а разгњеви.{S} Славка беше пренеражена, гледа и види, а дрхти од тога што види.{S} Ленка пребле |
| е купио и прстен за невесту.{S} Ено сад гледа у тај прстен, па се руга и њему и себи.</p> <p>Ал |
| рете, погледа је, а она оборила главу и гледа преда се.{S} Беше забуњена и готово се кајала за |
| лице не ће ни да је погледа онако, како гледа другарице њене, а нарочито Славку.{S} Она поче ми |
| ло је то у јесен 187 . у оној кући, што гледа на два сокака тамо близу главне чаршије у Београд |
| а крв у лице, а Ленка се гризе за усне, гледајући то чудо од претварања.</p> <p>— Госпођице, уз |
| жна шипарица, само да није својим очима гледала и сопственим ушима чула онако кобне истине по њ |
| чима, као год што је мало час слушала и гледала њега пред собом.{S} Ко је преварен? ко је прева |
| е и шале, а ти ниси никад попреко на то гледала.</p> <p>Славку као да триста стрела погодише.</ |
| ао и размештао; прсти су му дрхтали.{S} Гледао је преда се и тек на поновљену опомену Славкину |
| и све до сад, кад ме сви тако радознало гледате и питате.</p> <p>— Девета си нам брига, али сад |
| е заискала од Лазе.{S} Узе је преда се, гледаше је јетко, удари <pb n="19" /> се њоме неколико |
| е у том часу на вратима.{S} Он је узе и гледаше је меким погледом и с осмејком на лицу.{S} Онда |
| ега у стотину комадића.{S} Он убезекнут гледаше на то чудо; беше испустио Славкину руку.</p> <p |
| р није умео одмерити положај ствари.{S} Глете, с овог се прозора види мал’ не цела улица комшин |
| што је јуче био тако неразуман, управо глуп, те је купио и прстен за невесту.{S} Ено сад гледа |
| о глупо и побркано.</p> <p>— Глупан!{S} Глупан сам био! биле су му закључне речи при сваком так |
| како је било глупо и побркано.</p> <p>— Глупан!{S} Глупан сам био! биле су му закључне речи при |
| к нечем паметном, сад види како је било глупо и побркано.</p> <p>— Глупан!{S} Глупан сам био! б |
| да њу просим?{S} То би тек била највећа глупост од мене.</p> <p>Сад му се почеше понављати пређ |
| се просто неком својом злом срећом или глупошћу издао.{S} Данас је већ паметније радио: дошао |
| олу забачене, али бадава; Веца окренула говор са Мицом о неким баловима, али јој сваки час изла |
| а Славци како ужасна.</p> <p>Окрете се говор и на друге ствари.{S} Гости су све разговорнији, |
| он Жуан не изостане?</p> <p>— О томе ни говора.</p> <p>И заиста још оне беху у речи, а на врати |
| p>— Господине, шта мислите, шта радите? говораше Славка с муком стишавајући бурне осећаје.{S} О |
| а за њим.{S} Он се наже унутра и као да говораше неком, да не излази за њим.{S} Онда се зачуше |
| с <pb n="8" /> муком уздржавајући смеј, говори у себи:{S} Читајте ви, колико вам је воља; ја зн |
| омаћицама.{S} А кад човек има о чему да говори с младима, онда се не ће веома отимати да занима |
| .</p> <pb n="33" /> <p>Лаза све чудније говори; бар се Славци тако чини, јер га још оваког није |
| арљивој срећи овог света; горак, кад се говори о пријатељству међу људима и подобним стварима; |
| се о надама спомене, а пакостан, кад се говори о женској верности.{S} Можда највише баш тај осм |
| м. <pb n="11" /> Он је натегнут, кад се говори о варљивој срећи овог света; горак, кад се говор |
| вина само за то, што он од срца тврди и говори да је невин.</p> <p>— Чудновата су посла са тим |
| оспођице, за право.{S} Кад човек у себи говори, може <pb n="32" /> говорити шта хоће, колико го |
| да погне дубоко главу и тешко узданувши говори сам себи.</p> <p>— Проклето детињство, проклети |
| ете ме разумети, шта мислим кад вам ово говорим, сако ако усхтете.</p> <p>Глас му је био уздрхт |
| р. свакојаке речи, па чак и безобразне, говорити, да седи до сиротињске деце у једној клупи.{S} |
| човек у себи говори, може <pb n="32" /> говорити шта хоће, колико год хоће и како год хоће.{S} |
| душом.</p> <p>— Тако лепо, тако паметно говориш, Мицо, ускликну она.</p> <pb n="67" /> <p>— Но, |
| ј се познавале скоро обрисане сузе, а у говору је била расејана и збуњена.{S} Господин Јелић, с |
| икљученија", да је редовно плакала, кад год је Босиљка или ма ко други плакао, редовно се љутил |
| ну, те су јој падале на десно раме, кад год би се окренула главом мало на лево; а тад је тако л |
| ако лепо види својим рођеним очима, као год што је мало час слушала и гледала њега пред собом.{ |
| ворити шта хоће, колико год хоће и како год хоће.{S} Мисли су човеку најбољи другар, највернији |
| <pb n="32" /> говорити шта хоће, колико год хоће и како год хоће.{S} Мисли су човеку најбољи др |
| је склонити госпођице и да отпевају што год, и то све тако лепо, <pb n="13" /> да оне нису могл |
| ју нежност на спрам Ленке, што је веома годило старој госпођи Перси, матери њеној, јер таким зе |
| о њу није ни најмање увредило, шта више годило јој, јер то је доказ и неоспорно уверење, да су |
| алекту звао „пупи“.{S} А после неколико година умео је то учинити и на сокаку.{S} Засео би тај |
| то је далеко, на жалост тек после десет година; ах! то ће бити тешко дочекати.{S} А госпођици С |
| је била најлепша кућа тамо пре двадесет година. — Беше недеља, за то не треба питати, како то д |
| p> <p>Једино што му је остало од младих година, али што њега још више гризе и мучи јесте то, шт |
| био вечити младожења.</p> <p>У десетој години пође наш младожења и у штолу, т. ј. у гимназију, |
| плакала, али он је ипак пољубио!</p> <p>Голема невоља беше то!</p> <p>Ви ме већ разумете, читао |
| рука јаче припија око њене, а она, као голубица, на коју се кобац са висине спушта, плашљиво с |
| сред собе, опколе је са свију страна и гонећи је да рекне „драгичка“, обећаше, да ће јој казат |
| м лицу за мене је сунце, које ми облаке гони са душе и мисли разведрава.{S} Славка, не крите то |
| > <p>Ленка не сме да слуша, али је срце гони па и она пита: шта је, шта је?</p> <p>— Јесте ли с |
| срећна, што бар нико не зна шта њу тамо гони, а Ленки је већ теже било пред другарицама.</p> <p |
| се говори о варљивој срећи овог света; горак, кад се говори о пријатељству међу људима и подоб |
| на то, али јој на скоро беше тај осмеј горак, прегорак.{S} Кад јој рекоше тај „радосни“ глас, |
| у грозници.{S} Немој крити, да не буде горе, наставља мати забринутим гласом.</p> <p>— Али, ве |
| ене очи.{S} Потсећају много на кршевите горе, над којима густи облаци сунце заклоне, те их заог |
| ка врати, он беше устао и одаше по соби горе доле као од дуга времена.{S} Славка га понуди да с |
| га.{S} Мало час се машао рукама за онај горостасни мехур, мислио да ће све на свету имати кад њ |
| ско чељаде и заста мало.{S} Лепа, млада госпа уочила је и њега, па се у пола промоли кроз отвор |
| ка.</p> <p>— Никако, одговори јој Мица, господин је још ту.{S} Не растаје се тај баш тако лако. |
| у говору је била расејана и збуњена.{S} Господин Јелић, стар човек затекао се код куће.{S} Он б |
| , па тако се и овде десила једна, ма да господин Лаза каже, да ова Мица личи много више на оне |
| јој на искидану ружу.</p> <p>— Можда је господин спремио другом за дар, па сам ја тако неучтива |
| у ствар присвојила.{S} Бога ми, онда је господин имао право да се љути на мене.</p> <p>То јој б |
| е и разговорне и саме по себи, за то је господин Јелић са свим мирне савести изишао у варош, по |
| и шта је младост, а можда види ко је и господин Лаза, па за то га не ће ни пошто позвати ни на |
| ути, па макар ко да је код њега.{S} Али господин Јелић зна врло добро и шта је младост, а можда |
| а на вратима се указа толико очекивани господин Лаза.</p> </div> <pb n="68" /> <div type="chap |
| и да верује, да тај лепореки и вицкасти господин највише мари за њом, а сад навалице не ће ни д |
| <head>II</head> <p>Ето то је онај исти господин Лаза В., што се, нити као бомба кроз таван, ни |
| треба да знаш, да ће кроз који час доћи господин Лаза, да нам Ленку проси.{S} Онда ће бити и пе |
| па га опет не ћете дочекати.{S} Има тај господин још где где да сврати, а овде — кад стигне.</p |
| е јасно, што сам се тако задоцнила, јер господин Лаза, место вас овде, походио је ону тамо, мож |
| шинске куће појави се готово у исти час господин Лаза.{S} Врата осташе ошкринута за њим.{S} Он |
| често, врло често виђала.</p> <p>— Кога господина? запиташе неколико њих.</p> <p>— Тога, кога т |
| Ленка, кад Мица застаде.</p> <p>Једнога господина, који се учтиво и церекајући се клањаше некак |
| > <p>После кратког времена походио Лаза господина Јелића судију.{S} Обе сестре дочекале су га ш |
| ка нису баш маленкост, тим пре за нашег господина Лазу, који вели, да би трећи дан умро, кад би |
| а ће се оне обе заљубити у једног истог господина и како ће овај великодушан бити, те ће их оба |
| p> <p>— Дакле чекали сте а чекате и сад господина Лазу?</p> <p>Сви ћуте.{S} Мучно им је одговор |
| м вратити се.{S} Поред овога, од стране господина Јелића, гости су уочили, даје и његова домаћи |
| лепој нади, па је често хвалила и Ленци господина Лазу.{S} Девојка је слушала и ћутала.{S} Можд |
| ту госпођицу, жену, шта ли је, али сам господина често, врло често виђала.</p> <p>— Кога госпо |
| ло друштво, што се тако лепо повија око господина Лазе, коме тако из ненада паде сикира у мед.< |
| ностран и што се ограничио само на кућу господина Јелића.{S} Сећаше се свега што се збило, кад |
| лавкину руку.</p> <p>— Ово је страхота, господине, рече Славка заплашеним гласом.{S} Мало час д |
| на га ослови:</p> <p>— Ви сте невесели, господине Лазо?.</p> <p>— Ја — ја — никако.</p> <p>— Та |
| ствар.</p> <p>— Али останите на ствари, господине Лазо.{S} Ово је кућа поштена и честита, а без |
| шији преко пута.{S} Шта ће то да знати, господине Лазо?</p> <p>Лаза беше убијен на те речи.{S} |
| </p> <p>— Ни код мене не ћете изостати, господине Лазо?</p> <p>Ове је речи само Лаза разумео, о |
| зборе!</p> <p>— Тако је, у свему тако, господине Лазо.</p> <p>— Па онда ми не замерајте, кад и |
| аринка.{S} Могли сте је поштедити мало, господине Лазо.</p> <p>Лаза се учинио као да не чује пр |
| десну подиже као да је загрли.</p> <p>— Господине, шта мислите, шта радите? говораше Славка с м |
| та госпођица беше сишла чак до врати за господином Лазом и ја сам врло добро чула њено „дођи су |
| _C6"> <head>VI</head> <p>А шта је то са господином Лазом?</p> <p>Пошавши од Славке, удубљен у м |
| енка и Велица сву ноћ су мислиле само о господину Лази.{S} И кад су склопиле очи, опет су само |
| м на скоро се показало, да је на против госпођа судијница многе и велике рачуне склапала, само |
| дуго чекају.{S} Пита се Ленка, пита се госпођа домаћица, шта ће то да значи? каква су то посла |
| /> <p>— То је невероватно Мицо, примети госпођа Лукићка.{S} Теби се само то причинило.</p> <p>— |
| спрам Ленке, што је веома годило старој госпођи Перси, матери њеној, јер таким зетом заиста се |
| S} Да ли је Лаза водио великог рачуна о госпођи судијници и кћерима, а још више о себи, не може |
| >На прозору се не појави нико.</p> <p>— Госпођица сигурно зна од кога је поздрав, па му се и не |
| и то, да хоћу и вас да варам.{S} Али та госпођица беше сишла чак до врати за господином Лазом и |
| уплете се у њено извињавање и рече како госпођица хита кући, што је љубоморна на својег удовца. |
| це недељом редовно полазе.{S} Ту је ето госпођица Даринка, јединица богатог трговца, Стојана Ж. |
| ему душа и срце.{S} Умео је он свих пет госпођица занимати тако, да ни једној не буде дуго врем |
| , он ће непрестано невин остати: што се госпођицама деси биће само њиховом кривицом.{S} Он тек |
| се учинио као да не чује примедбу, али госпођицама тешко паде Мицин одлазак.{S} Оне су ућутале |
| Он је у сну некако много разговорнији, госпођице га љубазније дочекују.{S} Деси се тамо по неш |
| говора.</p> <p>— Ал’ ипак ћете ми дати, госпођице, за право.{S} Кад човек у себи говори, може < |
| зда тако пријатељске.{S} Зар није тако, госпођице?</p> <p>Славка пажљиво слушаше ове живе речи. |
| едајући то чудо од претварања.</p> <p>— Госпођице, узе зборити Ленци после неколико тренутака.{ |
| огама створио у лепоме друштву Лукићеве госпођице и њених другарица.{S} Било је то у јесен 187 |
| пала крајевима преко прслука, и наше се госпођице врло радо <pb n="12" /> устављају очима на њо |
| ма.</p> <pb n="50" /> <p>А све три наше госпођице, Славка, Ленка и Велица сву ноћ су мислиле са |
| ку шалу заподевати.{S} Знао је склонити госпођице и да отпевају што год, и то све тако лепо, <p |
| на; ах! то ће бити тешко дочекати.{S} А госпођици Славци, домаћици, е њој младожења стоји прост |
| /p> <p>— Јесте, нисам никад ни снила ту госпођицу, жену, шта ли је, али сам господина често, вр |
| нице, па дошао овамо те се помешао међу госте.{S} Могло му се по лицу познати, да је драговољно |
| оред овога, од стране господина Јелића, гости су уочили, даје и његова домаћица необично ужурба |
| p>Окрете се говор и на друге ствари.{S} Гости су све разговорнији, само се домаћи нешто ућуташе |
| head> <p>Већ се и сутоњ почео хватати и гости би врло радо кући, али још не спомињу, да не би д |
| мрак се већ у велико спустио на земљу и гости захтеше да се разилазе.{S} Није било никаквог узр |
| у чисту сестринску љубав.{S} И тако су гости већ честитали и невестици и заовици, тасту и пуни |
| това, то јест изашло дело на видело.{S} Гостима је било мало необично, кад су се видели искупље |
| очи то, што је и сам г. Јелић био међу гостима више од по сата; заборавио на своје миле забаве |
| је пак, кад је она стигла била је ствар готова, то јест изашло дело на видело.{S} Гостима је би |
| Каваљеру Лази“, кога виђате тако често, готово у сваком крају стопа Београда.{S} Чујте само.</p |
| ве <pb n="22" /> игре јако занимају, да готово никад не тражи друге забаве.{S} Иначе воле и пуш |
| сле ових посета Лаза се сети Славке, па готово прекореваше себе, што је постао толико једностра |
| тима у ходнику комшинске куће појави се готово у исти час господин Лаза.{S} Врата осташе ошкрин |
| ло касније.{S} Мица их је дуго чекала и готово била љутита на њих, мислећи, да ће узети њено пр |
| ву и гледа преда се.{S} Беше забуњена и готово се кајала за последње три речи, што их је непажљ |
| ко, да он, стари благоглаголиви каваљер готово без и једне речи уђе у собу и посади се на столи |
| Први су бедеми освојени, сад ће пасти и град.{S} Сад долазе на ред свадбе.{S} Лаза би свакад уд |
| > <p>И заиста и сам Лаза искочио је ван граница својих.{S} Његово срце што тако ладно рачуна, т |
| осуђена на земаљске муке због земаљских грехова.</p> <p>Све то Лази упаде у очи, и она му се уч |
| неколико подозривих ствари: прстенчића, гривница, бурмица, медаљица, а писама — е томе се броја |
| } Славци ударила крв у лице, а Ленка се гризе за усне, гледајући то чудо од претварања.</p> <p> |
| од младих година, али што њега још више гризе и мучи јесте то, што га све једнако зову „Каваљер |
| то је паклена неприлика, промумла Лаза гризући се за усне.</p> <p>Али се на скоро избави мучно |
| изустише Ленка и Славка као из једнога грла.</p> <p>— Грозно и нечувено, децо, рекоше матере њ |
| то свака на свој начин:{S} Славка како грли и љуби неку девојку, коју никад и нигде није видел |
| одати.</p> <p>— Ти си назебла, па си у грозници.{S} Немој крити, да не буде горе, наставља мат |
| и Славка као из једнога грла.</p> <p>— Грозно и нечувено, децо, рекоше матере њихове.</p> <p>— |
| е Славка, јуче тако срећна а данас тако грозно разуверена.</p> <p>— Теби је тек лакше него Ленц |
| се, нити као бомба кроз таван, нити као гром из ведра неба, него са свим по својој вољи, на сво |
| Ове је речи само Лаза разумео, оне беху гром за њега.</p> <p>Не знаде ниште одговорити; али Сла |
| ше на ред дубоки поклони и једно опште, громогласно, безконачно ха-ха-ха! ха-ха ха!...</p> <p>Ј |
| ругу страну и не смеде га погледати.{S} Груди јој се силно таласаху, рука јој се отимаше из њег |
| душе, погледи његови продрли јој до дна груди — Он често долази амо и вазда показује, да је сре |
| узе га сад са свим.{S} Он осети како му груди посташе тесне.{S} Крв му јаче појури у снагу и он |
| S} Чаровита нека клица залегла јој се у грудима и она је осећа тамо, како јој пушта жилице у ср |
| амен, што му већ од пола сахата плану у грудима, обузе га сад са свим.{S} Он осети како му груд |
| поред њега те речи, које су му одмах у грудима одјекивале.</p> <p>— Али хоће ли се остати дове |
| .{S} На лицу јој исписан неки тип старе грчке лепоте и не би погрешио уметник, који би преслика |
| су се сва његова и добра и зла својства губила пред овим јединим.{S} Шта мари, што му је лице д |
| дугоухој глави, парламентаризам у јату гусака, по шеширу пресудити шта мисли глава под њом и к |
| ћају много на кршевите горе, над којима густи облаци сунце заклоне, те их заогрну <pb n="20" /> |
| проклињала Турке и душмане и т. д. и т. д.{S} Трагови од тога могли су се јасно и сад видети, о |
| недаћу, проклињала Турке и душмане и т. д. и т. д.{S} Трагови од тога могли су се јасно и сад в |
| ико се умешала у њихова „прикљученија", да је редовно плакала, кад год је Босиљка или ма ко дру |
| сама, па приповетке, па „прикљученија“, да се броја не зна.{S} Беше ту доста јунака, али јунаки |
| ко дивно износити на видик то „богато“, да су се сва његова и добра и зла својства губила пред |
| метио је на Славци, што му даје повода, да јој се приближи.{S} Истина, није био сигуран, да је |
| састој <pb n="59" /> реци; он предвиђа, да ће увек умети наћи сигурни и једини умесни пут.</p> |
| да ће кроз који час доћи господин Лаза, да нам Ленку проси.{S} Онда ће бити и песме и шале, а т |
| ђу тим и како да се извини.{S} Но Лаза, да би била која порција шале више, не могаде прећутати, |
| >— Ајдемо, ајдемо кући!{S} Где је Воја, да ме води? једва изговараше Славка.</p> <p>— Стани, ни |
| и, ма да жуди толико исто као и Славка, да се о том витезу разувери.{S} Славка је била срећна, |
| избије сабљу из деснице, па онда чека, да му се онај преда на милост и немилост, тако и он дов |
| разилазе.{S} Није било никаквог узрока, да их домаћице задржавају, за то и одоше одма.</p> <pb |
| е беше на свом месту и даде јој узрока, да се већма расрди.</p> <p>Окрете се од огледала и још |
| "46" /> <p>— Таман ја наспрам огледала, да заденем ето баш овај цвет у косу, кад ми се очи зама |
| још кад га је мајка први пут ућуткала, да јој санка не прекида.{S} Милом чеду своме пружала је |
| о ње, свашта слутећи.{S} Мица је знала, да се Ленка спремала данас за прошевину.</p> <p>Славка |
| јој оде и честитати; за тим је молила, да се мења са њеним удовцем.{S} Даринка и верује и не в |
| чила; можда се је и преко воље уверила, да је и данас она била најлепша међу другарицама као и |
| у другу собу, те се исплакала и нашла, да је исто тако несрећна као оно двоје у роману.{S} Међ |
| и Лепорело, који ће оставити Дон Жуана, да га ђаво носи, који од срца жали добру Дона Ану, па ј |
| зор и ту жали за ружом, што је осуђена, да вечно чами у собњем <pb n="34" /> ваздуху.{S} Можете |
| граде, те да се сакрије.{S} Али он зна, да то не би било каваљерски.{S} Међу тим сигурно није н |
| ад пак ни она више не сумња.{S} Истина, да за оволику дворбу није марила, али оно што њене снов |
| ише.</p> <p>— Заиста? дао је реч? пита, да се једва чује.</p> <p>— Дао, те како дао!{S} Зар не |
| је са свим ту близу.</p> <p>Лаза обећа, да ће идућег празника опет доћи к њима.{S} Расположен ј |
| њој се учини тај осмејак тако заједљив, да се уклони у другу собу, и после неколико тренутака, |
| огодили.</p> <p>— Е нисам знала до сад, да и ви трошите речи у мислима, додаде гласом таким, ко |
| дожења, а невеста, знало се већ напред, да ће бити она, која је најлепша, што је често он сам п |
| у све тако враголасте, тако примамљиве, да су се наочице противиле његовој зловољи и све му виш |
| е.{S} Мучно им је одговорити, јер виде, да ће се о њему повести прича.</p> <p>— Њега чекате? оп |
| Славку.{S} Запита где је, па онда оде, да је види.</p> <p>Мица пришану Ленци и Велици, да оста |
| десила једна, ма да господин Лаза каже, да ова Мица личи много више на оне многобројне, другог |
| оје је он највише био. „Што да ми каже, да ћу за удовца поћи?“ поче сад питати се, „за шта друг |
| је такав, — он се тако чудно пренеможе, да је лаковерно девојче ни више ни мање, него уобразило |
| смејали пророчанству Лазином, који је, да простите, читаоци, и ту са свим некаваљерски — слага |
| — Он често долази амо и вазда показује, да је срећан кад је с њом у друштву, вазда је добре вољ |
| ога имала прилике да мисли и да верује, да тај лепореки и вицкасти господин највише мари за њом |
| каквим клетвама да вам сведочим о томе, да никад нисам ни помислио учинити то, чему се они нада |
| црне боје.{S} Може се видети и по томе, да не мари кинђурити се, јер сваки други, ко би добио т |
| ј, јер то је доказ и неоспорно уверење, да су њене кћери лепе, пријатне и образоване.</p> <p>А |
| о клечи пред неком трећом, куне јој се, да је љуби и прети, да ће се убити револвером, ако му н |
| и уз биће и упи у душу и чињаше јој се, да би јој и душа потекла за том клицом, кад би је ко по |
| му се тако дуго надала, учинило јој се, да је са свим ту близу.</p> <p>Лаза обећа, да ће идућег |
| т, који бацате под ноге, а заборављате, да сте се њиме китили.</p> <pb n="74" /> <p>— Ја њега љ |
| но у брачном животу.{S} Треба да знате, да су се цуре баш и отимале да се удају, и другарице су |
| скоро време да и овамо дође, а верујте, да не ће изостати.</p> <p>Девојке заседоше и почеше пос |
| ао да је муња пресекла, кад чу од Мице, да је Лаза већ учинио обећану посету.</p> <p>— Па дакле |
| орења, и врло је брзо научио од мамице, да их <pb n="4" /> убрља својим устима, што је он по ње |
| гонећи је да рекне „драгичка“, обећаше, да ће јој казати врло радостан глас.{S} Она се чак и ос |
| изнутра је пун празнине.{S} Он осећаше, да то ништа има у себи и да му је тешко од њега.{S} Мал |
| ни од једне од ових девојака, шта више, да није леп колико ни једна од њих.{S} Омален човек, за |
| ога нешта, па заклети се спасењем душе, да је све ништа, зар то није тако исто, као кад убица н |
| е.</p> <p>— Па није ли ово јасан доказ, да се не варам? помисли Лаза у себи.</p> <p>— Глава вас |
| ати се, „за шта друго, до да ме наједи, да ме понизи?“ Опа поче све јаче мерити Лазу и пратити |
| ило у реду да и сам пође, он се понуди, да их прати.</p> <p>Опрости се са Славком с дубоким пок |
| пре за нашег господина Лазу, који вели, да би трећи дан умро, кад би нешто морао живети негде у |
| ланове изводи, тако мирно о њима мисли, да најслађе спава онда, кад се њима успава.{S} И у сну |
| д љубоморе, па је одма поче саветовати, да се не кида због тога, јер тако само карте кажу, а ка |
| утим гласом.</p> <p>— Али, веруј, мати, да ми ништа није.{S} Не бих иначе ни долазила.</p> <p>— |
| госте.{S} Могло му се по лицу познати, да је драговољно учинио ову жртву, шта више да је и сам |
| прећи на главно.{S} Мица ће се заклети, да је баш ово главно, и за то настави опширно причати о |
| рећом, куне јој се, да је љуби и прети, да ће се убити револвером, ако му не узверује и не пође |
| о побојава, али ова ће маневра учинити, да најпосле и тај његов вечити „супостат“ положи оружје |
| ебла, па си у грозници.{S} Немој крити, да не буде горе, наставља мати забринутим гласом.</p> < |
| ке речи, па чак и безобразне, говорити, да седи до сиротињске деце у једној клупи.{S} Ах, како |
| } За живу главу не би се умео досетити, да је разбијени прозор с авлије а не са сокака; тако се |
| а и готово била љутита на њих, мислећи, да ће узети њено причање за шалу, па и не доћи. — Биле |
| у.{S} Што се тиче пратње, може се рећи, да је ишао за још три така пољупца, јер се девојке саме |
| о кажу.{S} Онда прорече Ленци и Велици, да ће се оне обе заљубити у једног истог господина и ка |
| ди.</p> <p>Мица пришану Ленци и Велици, да остану тамо где су, а она изађе.</p> <p>У другој соб |
| ађоше му пред очи, и њему то беше знак, да је дошао час, да се то и данас понови.{S} И он се уч |
| тумачио као и јуче.{S} То му беше знак, да је забуњена, и та га мисао одважи на слободнији кора |
| ама?</p> <p>— Да вас безгранично љубим, да вас обожавам!</p> <p>— Али не могу објаснити вашу на |
| ло савладано и у опреци са самим собом, да би му свако женско чељаде поверовало и поверило му с |
| се наже унутра и као да говораше неком, да не излази за њим.{S} Онда се зачуше неколико срдачни |
| приближи.{S} Истина, није био сигуран, да је погодио, одкуда је све то, а можда није ни смео, |
| којаком децом“ још док је млад и зелен, да научи н. пр. свакојаке речи, па чак и безобразне, го |
| е могло видети, како је потпуно уверен, да нико не зна ни словца од његових рачуна.</p> <p>Слав |
| лост.{S} Не могу веровати —</p> <p>— О, да би могао мртав овде остати од љубави!{S} Онда би ми |
| , а што се Мице тиче, у тврдо је држао, да је јуче била код Ленке, кад је онуд прошао.</p> <p>Л |
| ивицом.{S} Он тек није ни једној рекао, да <pb n="60" /> ће је узети, а оне су требале успавано |
| о кад убица налази да је са свим право, да се огласи за невина само за то, што он од срца тврди |
| Лаза никако угледати, ма да се трудио, да прочита у њима своју пресуду.</p> <pb n="36" /> <p>— |
| .{S} Међу тим сигурно није ни помислио, да га може ко одавде спазити.{S} Ја сам се надала да ће |
| нита и бурна обузела га је свега, тако, да се све друго утопило у њој.</p> <p>Поћута за неколик |
| е је он познавао.{S} То га забуни тако, да он, стари благоглаголиви каваљер готово без и једне |
| је он свих пет госпођица занимати тако, да ни једној не буде дуго време.{S} Знао је причати и с |
| свадбе.{S} Лаза би свакад удесио тако, да он буде младожења, а невеста, знало се већ напред, д |
| шања.{S} Међу тим на скоро се показало, да је на против госпођа судијница многе и велике рачуне |
| евојче ни више ни мање, него уобразило, да је он смртно заљубљен у њу, да ће полудети и умрети |
| можда није ни смео, али му се слутило, да ће све сазнати, чинило му се, као да је пред неком з |
| рбали па зову и њу, али се њој слутило, да ће Лаза доћи прво амо, па се ето није ни преварила.{ |
| > <p>— Но, таку те волим.{S} Оди овамо, да напишемо драму и поделимо улоге.</p> <p>Одоше у друг |
| екивања.{S} За сад се може казати само, да није лепши ни од једне од ових девојака, шта више, д |
| p>Није јој смела казати ни толико само, да је Лаза к њима долазио.{S} То би је могло одати.</p> |
| ешто необично, пријатно и тако немирно, да ју је пратило на сваком кораку.{S} Чаровита нека кли |
| ечи и уздисаја исказао тако разговетно, да је Веца отишла у другу собу, те се исплакала и нашла |
| чно. <pb n="27" /> Није помишљао на то, да је он сам то изазвао, за то му се учини све још чудн |
| ура?{S} Оно „богато“ покрило је све то, да је он био и леп и дичан и <pb n="25" /> наочит.{S} Д |
| осети у том хаосу од хахахова, беше то, да је <pb n="78" /> дохватио капу и на врат на нос слет |
| омислити да се варам, а можда чак и то, да хоћу и вас да варам.{S} Али та госпођица беше сишла |
| у; а није му могло пасти на памет и то, да је Славка била данас код Ленке.{S} Али он само мисли |
| >— Звала си га?! викну Славка.{S} Мицо, да л’ је то баш тако паметно?</p> <p>— Не брини се, не |
| , и њему то беше знак, да је дошао час, да се то и данас понови.{S} И он се учини збуњен и потр |
| чини јој се на <pb n="15" /> један пут, да се тај каваљер из потаје смеје и тој срећној Славци |
| е две <pb n="22" /> игре јако занимају, да готово никад не тражи друге забаве.{S} Иначе воле и |
| авке оставила само млађег синчића Воју, да је тамо допрати.</p> <p>Славка га дочека на вратима |
| Славка одма за тим уста и потражи Воју, да је води тамо где је мајка.</p> <p>Као пиле, кад га о |
| бразило, да је он смртно заљубљен у њу, да ће полудети и умрети без ње.{S} Све је он то с некол |
| би врло радо кући, али још не спомињу, да не би домаћицу увредили.{S} Кад на један пут, ето им |
| пребледела и ближе се примиче прозору, да види своју пресуду, коју је још јуче издржала.</p> < |
| ш се ти развеселити, јер треба да знаш, да ће кроз који час доћи господин Лаза, да нам Ленку пр |
| ога сунца, јер оно је за то и створено: да светли.</p> <p>Славка опет не одговори ништа.</p> <p |
| једва се могла уздржати а <pb n="70" /> да не изађе с бојом на среду.{S} Мица би то приметила и |
| лима.{S} Чинило му се као <pb n="52" /> да неко навалице спомиње поред њега те речи, које су му |
| год, и то све тако лепо, <pb n="13" /> да оне нису могле то одрећи.{S} Ту се десиле и карте и |
| е ућутале.{S} Ленка проба <pb n="14" /> да не мисли о томе, хтела би да чита неке стихове, које |
| невесте мучно би пристале <pb n="6" /> да им ко други буде младожења, јер нико други није умео |
| ин заудара на бели лук или <pb n="7" /> да је добио по леђима какву лојану масницу.</p> <p>Тако |
| рцу какав терет, тежак али пријатан.{S} Да му је ко узео руку у том часу, могао би са свим јасн |
| у жртву, шта више да је и сам весео.{S} Да је друштво навикло на њега, тешко би му било да се и |
| леп и дичан и <pb n="25" /> наочит.{S} Да ли је Лаза водио великог рачуна о госпођи судијници |
| и, кад је видеше бледу и узнемирену.{S} Да је развеселе, одма је посаде на сред собе, опколе је |
| рилика — шта да мислим о вама?</p> <p>— Да вас безгранично љубим, да вас обожавам!</p> <p>— Али |
| је тек важно у брачном животу.{S} Треба да знате, да су се цуре баш и отимале да се удају, и др |
| S} Сад ћеш се ти развеселити, јер треба да знаш, да ће кроз који час доћи господин Лаза, да нам |
| тенани видим како га иста женска позва да јој дође.{S} И он — помислите само — не промисливши |
| > натера да чиним ту будалаштину?{S} Ја да њу просим?{S} То би тек била највећа глупост од мене |
| . ј. у гимназију, јер му мама није дала да се меша са „свакојаком децом“ још док је млад и зеле |
| ко одавде спазити.{S} Ја сам се надала да ће он тако урадити, пошто сам га звала на посело у в |
| изгуби ми се испред очију.{S} Радознала да видим шта ће све то бити и чиме ће се свршити остане |
| <p>Ленка или није хтела, или није могла да му одговори, за то је ћутала.{S} Лаза узе да је изви |
| /p> <p>— Причинило!{S} О како би волела да ми се само причинило, ако ничег другог ради, а оно р |
| на.{S} Што би ружа имала и што би хтела да каже, то би славуја само ожалостило.</p> <p>— Шта св |
| } Ах, како би било мами, кад би осетила да кадифени капутић Лазин заудара на бели лук или <pb n |
| канда Славци било најтеже, што је дошла да види оно, на што би боље било да и не помисли.{S} Бе |
| дну, па тако се и овде десила једна, ма да господин Лаза каже, да ова Мица личи много више на о |
| /> потиче?{S} Запита се и за ово и, ма да је слутила одкуд потиче, ипак није смела одговорити, |
| њих није могао Лаза никако угледати, ма да се трудио, да прочита у њима своју пресуду.</p> <pb |
| и она дође.{S} Она не може обећати, ма да жуди толико исто као и Славка, да се о том витезу ра |
| а иде код судијиних кћери на посело, ма да је већ два пут звата.{S} Тамо се нешто <pb n="28" /> |
| ве.{S} Но он се чинио и томе невешт, ма да је добро приметио.{S} Но узалуд све: за Мицом пођоше |
| у није било право, што га је искала; ма да је она имала права на то, јер је и сам Лаза до данас |
| д „ничега“ па је ипак <hi>нешто</hi> ма да се чини често да је ипак право ништа.{S} Док је ту, |
| /p> <p>Славка га дочека на вратима и ма да осети, како је прође сву некаква трзавица као муња, |
| p>— Али, ви ми ипак не ћете веровати ма да се комедија још није свршила, настави Мица.{S} Ви ће |
| Не знам каквим речима и каквим клетвама да вам сведочим о томе, да никад нисам ни помислио учин |
| 62" /> <p>— Како је могао доћи, кад зна да си ти тако близу?</p> <p>— Зна он и друге путове, и |
| десила сама код куће и није била вољна да иде код судијиних кћери на посело, ма да је већ два |
| у реч прогутати.</p> <p>— Бејах спремна да пођем овамо, наставља Мица.{S} Обукла сам ето најлеп |
| ?{S} Брачни ланац да им среће и спасења да!?{S} А не знају да брачна свећа брзо запали и кесу.{ |
| м завесом, коју му ваља само подићи, па да се читав нов, и примављив свет отвори пред њиме.</p> |
| на и стасита Фигура, која ће бити кадра да врти око себе сву памет што се скрива у лепим главиц |
| и.{S} Који ме враг <pb n="51" /> натера да чиним ту будалаштину?{S} Ја да њу просим?{S} То би т |
| ећаје.{S} Ово место — ова прилика — шта да мислим о вама?</p> <p>— Да вас безгранично љубим, да |
| упно ишта?</p> <pb n="53" /> <p>— А шта да се каже за оне смирене душице, што траже врло поузда |
| , додаде Мица.</p> <p>Славка одма обећа да дође с мајком, па моли и Ленку да и она дође.{S} Она |
| .{S} Више пути буде му тешко, па би рад да бар исприча своје минуле јаде каквом млађем чељадету |
| чекати.{S} Има тај господин још где где да сврати, а овде — кад стигне.</p> <p>Друштво ћути.{S} |
| ко погодити.{S} Међу тим она уста и оде да спреми оне србијанске беспослице, што се зову слатко |
| лико тренутака, спремна за полазак, уђе да се опрости.{S} Смислила је међу тим и како да се изв |
| одговори, за то је ћутала.{S} Лаза узе да је извињење примљено, развуче усне и рече:</p> <pb n |
| , опколе је са свију страна и гонећи је да рекне „драгичка“, обећаше, да ће јој казати врло рад |
| другови на њега, али он не ће друкчије да се игра, а без њега не вреди никаква игра.{S} Особит |
| имати; она је већ преболела све, верује да је Лаза лакоуман био наспрам ње и не тражи више ника |
| S} Много пути је пре тога имала прилике да мисли и да верује, да тај лепореки и вицкасти господ |
| а да знате, да су се цуре баш и отимале да се удају, и другарице су завиделе оној, којој би та |
| и тражаше где ће и кад ће бити најбоље да започне.{S} Само још не могаде одредити и треће: как |
| доњу варош.{S} Ја се пожурих, и ево ме да вам дам рачуна о свему.</p> <pb n="48" /> <p>— То је |
| где ја, па пазите.{S} Биће скоро време да и овамо дође, а верујте, да не ће изостати.</p> <p>Д |
| ате, како је мучно, кад човек нема коме да се за добро похвали а на зло пожали.</p> <pb n="33" |
| та: шта је, шта је?</p> <p>Ленка не сме да слуша, али је срце гони па и она пита: шта је, шта ј |
| рекора.{S} Али он имаде снаге и вештине да прикрије то непријатно сећање и осећање.</p> <p>Слав |
| да седне, ал он оста стојећи; чињаше се да не чује.{S} По глави му се почеле обртати немирне ми |
| ни преварила.{S} Мати њена, надајући се да ће и она скоро, отишла је тамо пре кћери а код Славк |
| и Ленци, а највише њој.{S} Учини јој се да је погледа охоло и преко рамена кад приђе после Слав |
| поље, па се онда умири, и учини јој се да је сва плашња прође.</p> <p>Лаза се беше посадио на |
| зостала.{S} Ленка је ћутала и чинило се да је не ће цела ствар ни мало занимати; она је већ пре |
| <p>Глас му је био уздрхтан и чинило се да из дубине душе излази.{S} Славка би већ давно била и |
| не знајући шта управ тражи, учини му се да је ту.{S} План му се учини јасан и згодно састављен. |
| е изаћи? — Питајући се тако учини му се да је изиграо сам себе.{S} Сад му паде на памет Ленка и |
| се крити као мачка све поред ограде, те да се сакрије.{S} Али он зна, да то не би било каваљерс |
| ега, тешко би му било да се искраде, те да га остави, али су искупљене пријатељице <pb n="39" / |
| ве.{S} Јуче сте били тамо и већ мислите да је истина све, што сте тамо чули.{S} Не знам каквим |
| али и то је последња брига.{S} Изјавиће да је она још љутита на њега, па од макових зрна прави |
| ки пољупци на пољу.{S} Славка изгледаше да је веома изненађена а Лази се поче окретати соба око |
| учини лепша него и јуче.{S} Предвиђаше да је врхунац његове среће близу.</p> <p>— Славка ви ст |
| велико спустио на земљу и гости захтеше да се разилазе.{S} Није било никаквог узрока, да их дом |
| е драговољно учинио ову жртву, шта више да је и сам весео.{S} Да је друштво навикло на њега, те |
| ти да занима и „мамице“ <pb n="23" /> и да натеже с њима.{S} То је видела и Ленкина мати, али т |
| је.{S} Али кад је већ ту, онда треба и да се покаже као каваљер, а то је њему душа и срце.{S} |
| главе, замагли јој се све пред очима и да је ко питао, кога види пред собом, не би умела казат |
| девати.{S} Знао је склонити госпођице и да отпевају што год, и то све тако лепо, <pb n="13" /> |
| S} Он осећаше, да то ништа има у себи и да му је тешко од њега.{S} Мало час се машао рукама за |
| ти је пре тога имала прилике да мисли и да верује, да тај лепореки и вицкасти господин највише |
| n="14" /> да не мисли о томе, хтела би да чита неке стихове, које нађе на једном столу забачен |
| оју десницу, крв и живот.{S} Требало би да твоју улогу Ленка прими, али ми ћемо је извинити, је |
| ађих изненађени, а она им само заповеди да носе нешто на поље, па се онда умири, и учини јој се |
| имати кад њега узима, па ипак сад види да се варао, јер ево све се у часу изгубило.{S} Ништа и |
| ао од дуга времена.{S} Славка га понуди да седне, ал он оста стојећи; чињаше се да не чује.{S} |
| то није тако исто, као кад убица налази да је са свим право, да се огласи за невина само за то, |
| ше мари за њом, а сад навалице не ће ни да је погледа онако, како гледа другарице њене, а нароч |
| мо за то, што он од срца тврди и говори да је невин.</p> <p>— Чудновата су посла са тим ђаволск |
| Ево овде смо сви весели, па треба и ти да нам се развеселиш.{S} Та скини већ тај огртач с раме |
| с младима, онда се не ће веома отимати да занима и „мамице“ <pb n="23" /> и да натеже с њима.{ |
| настави Мица.{S} Ви ћете ипак помислити да се варам, а можда чак и то, да хоћу и вас да варам.{ |
| отворити врата новим мислима, допустити да се баци поглед и на друге, мало даље ствари и одноша |
| вши згодну досетку, већ пође с осмејком да заговара ствар.</p> <p>— Али останите на ствари, гос |
| противне стране.{S} Али се ипак показао да је врло невешт инжињер, јер није умео одмерити полож |
| што може бити љубазније.{S} Ленка, као да му се надала, обукла најлепшу хаљину, а поред тога б |
| Кад би погледао Славку, било му је, као да је све дивоте на свету угледао.{S} Осећаше што још н |
| е зачу се тресак с противне стране, као да се прозори негде поломише.{S} Девојке потрчаше на пр |
| и му се пред очима.{S} Учини му се, као да је она његова била, па му преотета; осећа још и сад |
| о, да ће све сазнати, чинило му се, као да је пред неком завесом, коју му ваља само подићи, па |
| је подишло у прсима, те му се чини, као да има на срцу какав терет, тежак али пријатан.{S} Да м |
| авлију.</p> <p>Тамо беше све тихо, као да живе душе нема.</p> <p>Тек којешта! рече Ленка, али |
| аше.{S} Славка се загледала у Мицу, као да ће јој сваку реч прогутати.</p> <p>— Бејах спремна д |
| ржиш једнако на себи, <pb n="42" /> као да си на пољу?{S} Врућина је овде и без тога.</p> <p>Сл |
| е погледати једна другој у лице.{S} Као да је свака од њих знала, шта је друга учинила, па су т |
| на један пут, ето им Мице, ужурбана као да је непрестано трчала док је до њих дошла.</p> <p>— Ш |
| дохвати јој десницу а десну подиже као да је загрли.</p> <p>— Господине, шта мислите, шта ради |
| нута за њим.{S} Он се наже унутра и као да говораше неком, да не излази за њим.{S} Онда се зачу |
| е било да и не помисли.{S} Беше јој као да је муња пресекла, кад чу од Мице, да је Лаза већ учи |
| икаква реч описати.</p> <p>Беше јој као да не стоји на својим ногама кад његов загрљај олабави. |
| сподине Лазо.</p> <p>Лаза се учинио као да не чује примедбу, али госпођицама тешко паде Мицин о |
| опреко на то гледала.</p> <p>Славку као да триста стрела погодише.</p> <p>— Заиста? дао је реч? |
| S} Бога ми, онда је господин имао право да се љути на мене.</p> <p>То јој беху последње мисли о |
| r">par exellence</foreign>.</p> <p>Него да се вратимо и на остало друштво, што се тако лепо пов |
| “ поче сад питати се, „за шта друго, до да ме наједи, да ме понизи?“ Опа поче све јаче мерити Л |
| ије било баш право.{S} Али је Лаза умео да умири и помири све, и мушкарце и девојчице, а то га |
| тако предусрео.{S} Један пут се усудио да јој каже и Цицо поред обичног имена, али то су сви у |
| рукама за онај горостасни мехур, мислио да ће све на свету имати кад њега узима, па ипак сад ви |
| авити мало на миру.{S} Мицу је намислио да наљути још који пут.{S} То девојче може човек волети |
| шло је неколико тренутака, док се сетио да запита за мајку Славкину, па онда и за остало друштв |
| и пушити, али при том ћути, па макар ко да је код њега.{S} Али господин Јелић зна врло добро и |
| ор се прави.{S} Професори на муци, како да ухвате тога Ромог Дабу, што им пирка из некога кута |
| за тај занат, кога је лепо научио, како да се влада; па кад би њих двојица засели с обе стране |
| мо још не могаде одредити и треће: како да започне.{S} Ишао је међу тим доста брзо и није ни сп |
| опрости.{S} Смислила је међу тим и како да се извини.{S} Но Лаза, да би била која порција шале |
| ћ три дана решава и претреса, па никако да се крај с крајем састави.</p> <p>Лаза је међу тим ка |
| или црна огрлица укусно привезана, тако да му крајеви њени покривају прса далеко у страну, што |
| ицама као и до данас.{S} И заиста тешко да се је преварила у томе, јер се мало која дура може п |
| и рачуни, и оно што му је пре изгледало да води к нечем паметном, сад види како је било глупо и |
| дошла да види оно, на што би боље било да и не помисли.{S} Беше јој као да је муња пресекла, к |
| уштво навикло на њега, тешко би му било да се искраде, те да га остави, али су искупљене пријат |
| иста јучерања неразложна шипарица, само да није својим очима гледала и сопственим ушима чула он |
| поуздан, одговори Славка.</p> <p>— Само да Дон Жуан не изостане?</p> <p>— О томе ни говора.</p> |
| ка, пита се госпођа домаћица, шта ће то да значи? каква су то посла?{S} Али узалуд су сва питањ |
| е то и комшији преко пута.{S} Шта ће то да знати, господине Лазо?</p> <p>Лаза беше убијен на те |
| ви читаоци, а Лаза није имао кад ни то да рекне.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
| недеља, за то не треба питати, како то да се удеси, јер се добре другарице недељом редовно пол |
| ипак <hi>нешто</hi> ма да се чини често да је ипак право ништа.{S} Док је ту, све протестује пр |
| контролу да нављачи сам на себе?{S} Што да ограничава слободу своју?{S} И та срећа, што чека чо |
| лавци, око које је он највише био. „Што да ми каже, да ћу за удовца поћи?“ поче сад питати се, |
| варам, а можда чак и то, да хоћу и вас да варам.{S} Али та госпођица беше сишла чак до врати з |
| аопштила.</p> <p>Само још та формалност да се изврши, а за остало је све лако.</p> <p>Таман оне |
| њима и Даринка.{S} Како је било у реду да и сам пође, он се понуди, да их прати.</p> <p>Опрост |
| а им среће и спасења да!?{S} А не знају да брачна свећа брзо запали и кесу.{S} Венчани венци ни |
| обећа да дође с мајком, па моли и Ленку да и она дође.{S} Она не може обећати, ма да жуди толик |
| у.{S} На што тај терет? на што контролу да нављачи сам на себе?{S} Што да ограничава слободу св |
| м домаћицама.{S} А кад човек има о чему да говори с младима, онда се не ће веома отимати да зан |
| <p>Ви ме већ разумете, читаоци.{S} Хоћу да вам причам приповетку о нашем „Каваљеру Лази“, кога |
| изостао и нисам вас походио, јер имађах да учиним једну неодложну посету код извесног пријатеља |
| траже спасења у браку?{S} Брачни ланац да им среће и спасења да!?{S} А не знају да брачна свећ |
| <p>— Дао, те како дао!{S} Зар не видиш да се и Ленка спремила како само може бити.{S} За то см |
| сори на муци, како да ухвате тога Ромог Дабу, што им пирка из некога кута свој паклени пламен м |
| га лава оставити на миру.</p> <p>Био је давно већ у кревету и непрестано се уљуљкивао таким мис |
| че и отпутовао одавде.</p> <p>Он је већ давно склопио то извињење, а што се Мице тиче, у тврдо |
| из дубине душе излази.{S} Славка би већ давно била иста јучерања неразложна шипарица, само да н |
| е полако цигару.{S} Кафа му се на столу давно већ оладила, и кад је се сетио није ни ваљала виш |
| ге украсе, што све беше на свом месту и даде јој узрока, да се већма расрди.</p> <p>Окрете се о |
| ране господина Јелића, гости су уочили, даје и његова домаћица необично ужурбана.{S} Даринка је |
| о што шта приметио је на Славци, што му даје повода, да јој се приближи.{S} Истина, није био си |
| p>— Дајте ми столицу; све ћете чути.{S} Дајте столицу.</p> <p>Посадише је, па се скупише око ње |
| данула од умора.</p> <pb n="44" /> <p>— Дајте ми столицу; све ћете чути.{S} Дајте столицу.</p> |
| си прва, рече неко шалећи се.</p> <p>— Дакле чекали сте а чекате и сад господина Лазу?</p> <p> |
| већ учинио обећану посету.</p> <p>— Па дакле узалуд смо долазиле? вели Славка.</p> <p>— Никако |
| лу, т. ј. у гимназију, јер му мама није дала да се меша са „свакојаком децом“ још док је млад и |
| понављале у памети.{S} Обузеле је мисли далеке и дугачке.{S} Помешало се у то сећање нешто необ |
| тако да му крајеви њени покривају прса далеко у страну, што му лепо стоји.{S} Та му је огрлица |
| Даринци стоји велика срећа, само што је далеко, на жалост тек после десет година; ах! то ће бит |
| е, пође кући.</p> <p>Судијина кућа није далеко, и она је за неколико тренутака била тамо.</p> < |
| ећаји, који мало пре.{S} Али он је тако далеко од ње, а оно што је било, ето ништа је.</p> <p>К |
| њему и себи.</p> <p>Али само како ће се даље? запитао се, кад је кући стигао.</p> <p>Лепо ће и |
| приметила ову промену.{S} Па кад оста и даље ћутећи, она га ослови:</p> <p>— Ви сте невесели, г |
| бити победа!</p> <p>И тако даље, и тако даље, ређао је своје мисли и надовезивао их једну на др |
| јајнија тада бити победа!</p> <p>И тако даље, и тако даље, ређао је своје мисли и надовезивао и |
| тити да се баци поглед и на друге, мало даље ствари и одношаје; то ће бити удица, којом ће он в |
| арош.{S} Ја се пожурих, и ево ме да вам дам рачуна о свему.</p> <pb n="48" /> <p>— То је неверо |
| није смео покушати.{S} Кад би се сутра дан сетио тих снова, он их је силимице избијао из памет |
| P18821_C8"> <head>VIII.</head> <p>Сутра дан су другарице походиле Мицу.{S} Време је било необич |
| ирека на авлинским вратима, па би сваки дан, као паук мушице, вребао она мала створења у сукњиц |
| , што сам га купила баш јуче за данашњи дан.</p> <p>— Видимо, Мицо, видимо, вели Даринка.{S} Са |
| господина Лазу, који вели, да би трећи дан умро, кад би нешто морао живети негде у Лозници, Уж |
| и на женидбу!{S} Овако весело из дана у дан.{S} То је живот, то је рај!</p> <p>Тако је мислио Л |
| зашао побркан.</p> <p>Лаза је после два дана опет био у њеној кући.{S} Оно чему се тако дуго на |
| ила је весела и расположена ваздан тога дана.{S} Непрестано је певала, док је Велица седела мир |
| {S} Ленка и Велица венчале се обе истог дана, кад је Даринка испрошена.{S} А после на свадби би |
| ока се не ломе прозори каменицама усред дана.</p> <p>— Та то је паклена неприлика, промумла Лаз |
| помисли на женидбу!{S} Овако весело из дана у дан.{S} То је живот, то је рај!</p> <p>Тако је м |
| лски заплетеној парници, што се већ три дана решава и претреса, па никако да се крај с крајем с |
| ћа, па је ту и неизбежна Мица, то јест, данас највише на свету има Мица: свака кућа у Београду |
| ојом злом срећом или глупошћу издао.{S} Данас је већ паметније радио: дошао је с противне стран |
| о узвикиваше Славка, јуче тако срећна а данас тако грозно разуверена.</p> <p>— Теби је тек лакш |
| {S} Мица је знала, да се Ленка спремала данас за прошевину.</p> <p>Славка се променила, заборав |
| пасти на памет и то, да је Славка била данас код Ленке.{S} Али он само мисли на то, како је и |
| жда се је и преко воље уверила, да је и данас она била најлепша међу другарицама као и до данас |
| беше знак, да је дошао час, да се то и данас понови.{S} И он се учини збуњен и потражи очима С |
| и свашта зар не дрма васколиким светом данас?{S} Наћи лава у зечијој кожи, Сократову мудрост у |
| иће се болешћу код Ленке што је изостао данас, и околишиће непрестано с прстеном, јер, ако хоће |
| имала права на то, јер је и сам Лаза до данас свакад таке дарове нарочито за њу спремао.{S} Мог |
| била најлепша међу другарицама као и до данас.{S} И заиста тешко да се је преварила у томе, јер |
| ли за шалу, па тако исто и Мица.{S} Али данашња, навалична шала није се могла тако лако опрости |
| а и забуњена.{S} Све јој се игре и шале данашње живо понављале у памети.{S} Обузеле је мисли да |
| ој, њима сасма непознатој, — ту се сети данашње посете — о, онда ће се тек умети дивно одговара |
| м цветом, што сам га купила баш јуче за данашњи дан.</p> <p>— Видимо, Мицо, видимо, вели Даринк |
| оњих врати.</p> <p>— Збогом, рано! виче Даница с једне стране.</p> <p>— Дођи сутра! виче Велица |
| риста стрела погодише.</p> <p>— Заиста? дао је реч? пита, да се једва чује.</p> <p>— Дао, те ка |
| е реч? пита, да се једва чује.</p> <p>— Дао, те како дао!{S} Зар не видиш да се и Ленка спремил |
| се сети, како је Лаза ћутао, кад јој је дао тај цвет, како му није било право, што га је искала |
| био све расположенији и просто сам себи дао мајсторско писмо за удварање и претварање.{S} На ли |
| .{S} Како се пре тога <pb n="55" /> био дао у мисли, није ни спазио с друге стране Мицину кућу; |
| да се једва чује.</p> <p>— Дао, те како дао!{S} Зар не видиш да се и Ленка спремила како само м |
| p>— Можда је господин спремио другом за дар, па сам ја тако неучтива била, те сам туђу ствар пр |
| и његова домаћица необично ужурбана.{S} Даринка је већ опазила, како Лаза није равнодушан наспр |
| молила, да се мења са њеним удовцем.{S} Даринка и верује и не верује у своју велику али спору с |
| но свршена. — Велица се може стрпети, а Даринка му се чини доста хладна, за то ће је за сад ост |
| ле су ту обе кћери судијине и Славка; а Даринка је изостала.{S} Ленка је ћутала и чинило се да |
| редовно полазе.{S} Ту је ето госпођица Даринка, јединица богатог трговца, Стојана Ж. Ту су Лен |
| елица венчале се обе истог дана, кад је Даринка испрошена.{S} А после на свадби биле су јој сва |
| Али остани на ствари, Мицо, опомиње је Даринка.</p> <p>— Јесте, нисам никад ни снила ту госпођ |
| Љута је, очи јој севају као муње, рече Даринка.{S} Могли сте је поштедити мало, господине Лазо |
| ли онда га треба и памети научити, рече Даринка.</p> <p>— Постараћемо се, лепо ћемо се постарат |
| ом пођоше обе судијине кћери, за њима и Даринка.{S} Како је било у реду да и сам пође, он се по |
| ан.</p> <p>— Видимо, Мицо, видимо, вели Даринка.{S} Само причај главно.</p> <p>Али није тако ла |
| ушан бити, те ће их обадве оставити.{S} Даринци стоји велика срећа, само што је далеко, на жало |
| из потаје смеје и тој срећној Славци и Даринци и Ленци, а највише њој.{S} Учини јој се да је п |
| јер је и сам Лаза до данас свакад таке дарове нарочито за њу спремао.{S} Могаше се видети, как |
| вна одговора.</p> <p>— Ал’ ипак ћете ми дати, госпођице, за право.{S} Кад човек у себи говори, |
| обркаше и посташе неизвесне, не би умео дати тачна рачуна о њима ни себи.{S} Само ја ишао све б |
| отна праска прекиде тренутну тишину.{S} Два окна прозорска сасуше се пред њега у стотину комади |
| у јесен 187 . у оној кући, што гледа на два сокака тамо близу главне чаршије у Београду и што ј |
| ун изашао побркан.</p> <p>Лаза је после два дана опет био у њеној кући.{S} Оно чему се тако дуг |
| пресликао с ње лепу Јелену, око које се два народа толико клаше и крвише.{S} Цела јој слика доб |
| судијиних кћери на посело, ма да је већ два пут звата.{S} Тамо се нешто <pb n="28" /> ужурбали |
| ка рука, баш до лакта.{S} Зачуше се још два три пољупца па онда једно <pb n="77" /> тихо, срдач |
| ду и што је била најлепша кућа тамо пре двадесет година. — Беше недеља, за то не треба питати, |
| воју велику али спору срећу, али се оне две сестрице ућутале.{S} Ленка проба <pb n="14" /> да н |
| зу на партију санса или шаха, јер га те две <pb n="22" /> игре јако занимају, да готово никад н |
| оћ, очи такође црне, живе и сјајне, као две најлепше звезде у ноћи.{S} Чудновате су те њене очи |
| до смеђих очију.{S} Косе је сачешљала у две плетенице и лепо уплетене у једно подвила мало на д |
| а глас викну млађе.{S} На лупу долетеше двоје млађих изненађени, а она им само заповеди да носе |
| нашла, да је исто тако несрећна као оно двоје у роману.{S} Међу тим је Лаза удвостручио своју н |
| научио, како да се влада; па кад би њих двојица засели с обе стране узана сокака, онда би за ма |
| е.{S} У том часу спази на прозору једне двокатне куће женско чељаде, које му се учини познато.{ |
| смеј њезиних другарица, а још више она дворба Лазина, коју је он свима подједнако указивао, њу |
| више не сумња.{S} Истина, да за оволику дворбу није марила, али оно што њене снове изодавна узн |
| он је био веома разговоран.{S} Ленку је дворио и срцем и душом.{S} На спрам Велице био је туроб |
| ко радознало гледате и питате.</p> <p>— Девета си нам брига, али сад си прва, рече неко шалећи |
| само, да није лепши ни од једне од ових девојака, шта више, да није леп колико ни једна од њих. |
| се скрива у лепим главицама ових младих девојака, чије ће очи за собом водити њихове очи, чије |
| ста лепо друштво, јер пет младих, лепих девојака нису баш маленкост, тим пре за нашег господина |
| најскупоценије ствари овог света, ерца девојачка.</p> <p>Али ће се читаоци уверити боље из при |
| есто хвалила и Ленци господина Лазу.{S} Девојка је слушала и ћутала.{S} Можда је и сумњала у ис |
| Кад би знали?{S} Кад би знали? —</p> <p>Девојка ћуташе, па кад осети, како му се рука јаче прип |
| е, као да се прозори негде поломише.{S} Девојке потрчаше на прозор у другој соби, али тамо није |
| је ишао за још три така пољупца, јер се девојке саме међу собом разговараху а на његове се прис |
| се збило, кад је прошли пут био код те девојке и њено понашање учини му се необично. <pb n="27 |
| е, а верујте, да не ће изостати.</p> <p>Девојке заседоше и почеше посматрати комшинску авлију.< |
| начин:{S} Славка како грли и љуби неку девојку, коју никад и нигде није видела, Ленка опет как |
| је знао, како је то лепокосо и црнооко девојче мало живе, или како он каже жустре нарави, па и |
| е тако чудно пренеможе, да је лаковерно девојче ни више ни мање, него уобразило, да је он смртн |
| намислио да наљути још који пут.{S} То девојче може човек волети само кад је љуто.{S} За то ће |
| рлице у том кобном теснацу, јер по нека девојчица имала је са свим друкчију матер, него што је |
| уства а и другова колико му је воља.{S} Девојчице већ навикле на његове заседе.{S} Први су беде |
| раганом.{S} Мица ћути и мери ове срећне девојчице, које ће све проћи боље од ње, па преко воље |
| мео да умири и помири све, и мушкарце и девојчице, а то га је још више узвишавало.{S} Он је био |
| то учинити и на сокаку.{S} Засео би тај делија иза дирека на авлинским вратима, па би сваки дан |
| ла била је ствар готова, то јест изашло дело на видело.{S} Гостима је било мало необично, кад с |
| е су завиделе оној, којој би та срећа у део пала, па чак и оне, што нису мариле за то; и њима н |
| мо.</p> <p>Наша беба порасте и назва се дераном.{S} Сад му нису биле материне поуке од преке по |
| само што је далеко, на жалост тек после десет година; ах! то ће бити тешко дочекати.{S} А госпо |
| S} Он је био вечити младожења.</p> <p>У десетој години пође наш младожења и у штолу, т. ј. у ги |
| ји, госпођице га љубазније дочекују.{S} Деси се тамо по нешто, што на јави никако није смео пок |
| естано невин остати: што се госпођицама деси биће само њиховом кривицом.{S} Он тек није ни једн |
| у има барем по једну, па тако се и овде десила једна, ма да господин Лаза каже, да ова Мица лич |
| {S} Упутио се Славкиној кући.{S} Она се десила сама код куће и није била вољна да иде код судиј |
| > да оне нису могле то одрећи.{S} Ту се десиле и карте и он им оде чак и срећу погађати.{S} Прв |
| е Славка заплашеним гласом.{S} Мало час десило се то и комшији преко пута.{S} Шта ће то да знат |
| ав витез кад противнику избије сабљу из деснице, па онда чека, да му се онај преда на милост и |
| јој брзо приђе, левом руком дохвати јој десницу а десну подиже као да је загрли.</p> <p>— Госпо |
| жали добру Дона Ану, па јој нуди своју десницу, крв и живот.{S} Требало би да твоју улогу Ленк |
| ло на десну страну, те су јој падале на десно раме, кад год би се окренула главом мало на лево; |
| , како је уздрхтана.{S} Час по машао се десном руком <pb n="31" /> за браду и тад се видело, ка |
| риђе, левом руком дохвати јој десницу а десну подиже као да је загрли.</p> <p>— Господине, шта |
| и лепо уплетене у једно подвила мало на десну страну, те су јој падале на десно раме, кад год б |
| х иначе ни долазила.</p> <p>— Но добро, дете моје.{S} Ево овде смо сви весели, па треба и ти да |
| на у књизи судбине срећа, али ја сам се детињасто титрао њоме, док је нисам расрдио, те ме је о |
| увши говори сам себи.</p> <p>— Проклето детињство, проклети опаки почетак!{S} Била ми је записа |
| бразне, говорити, да седи до сиротињске деце у једној клупи.{S} Ах, како би било мами, кад би о |
| днога грла.</p> <p>— Грозно и нечувено, децо, рекоше матере њихове.</p> <p>— Само извол’те сутр |
| ама није дала да се меша са „свакојаком децом“ још док је млад и зелен, да научи н. пр. свакоја |
| том би се увек сетио Славке; цела њена дивна слика обнови му се пред очима.{S} Учини му се, ка |
| тићи првом приликом.{S} Ах, она је тако дивна, тако мила! <pb n="58" /> ускликну, кад помисли н |
| анашње посете — о, онда ће се тек умети дивно одговарати.{S} Кад оне буду интересоване за то, о |
| чи мами него кћери, а Лаза је умео тако дивно износити на видик то „богато“, да су се сва његов |
| ледао Славку, било му је, као да је све дивоте на свету угледао.{S} Осећаше што још никад у жив |
| ише.{S} Изађе му Славка пред очи у свој дивоти; обузеше га исти осећаји, који мало пре.{S} Али |
| јим устима, што је он по њеном и својем дијалекту звао „пупи“.{S} А после неколико година умео |
| и на сокаку.{S} Засео би тај делија иза дирека на авлинским вратима, па би сваки дан, као паук |
| покрило је све то, да је он био и леп и дичан и <pb n="25" /> наочит.{S} Да ли је Лаза водио ве |
| бају за ловом, него на оне ређе, што се диче по правди тако лепим именима, као што су Милева, М |
| и <pb n="19" /> се њоме неколико пути о длан, па јој онда стаде кидати листиће и на под бацати. |
| ове душе, погледи његови продрли јој до дна груди — Он често долази амо и вазда показује, да је |
| рама африканским и по леду сибирском, и дневи и ноћи, у друштву и самоћи; вазда су му тако пове |
| ћи?“ поче сад питати се, „за шта друго, до да ме наједи, да ме понизи?“ Опа поче све јаче мерит |
| на имала права на то, јер је и сам Лаза до данас свакад таке дарове нарочито за њу спремао.{S} |
| ав увод обећава успеха.{S} А од почетка до свршетка, он ће непрестано невин остати: што се госп |
| То сте погодили.</p> <p>— Е нисам знала до сад, да и ви трошите речи у мислима, додаде гласом т |
| друге варијације од велике Милосаве па до мале Мице.{S} Беше то заиста лепо друштво, јер пет м |
| жете га чекати, драге сеје, још и сутра до овога доба, па га опет не ћете дочекати.{S} Има тај |
| на.</p> <p>Славка га је мерила од главе до пете и више пути једва се могла уздржати а <pb n="70 |
| ило, што јој се осуло преко образа, све до смеђих очију.{S} Косе је сачешљала у две плетенице и |
| пође право напред.</p> <p>— Нек иде све до врага! само рече кроза зубе.</p> <p>Мисли му се опет |
| </p> <p>— Јесте ли само мене чекали све до сад, кад ме сви тако радознало гледате и питате.</p> |
| бана као да је непрестано трчала док је до њих дошла.</p> <p>— Шта је, шта је, Мицо? питају је |
| на била најлепша међу другарицама као и до данас.{S} И заиста тешко да се је преварила у томе, |
| па чак и безобразне, говорити, да седи до сиротињске деце у једној клупи.{S} Ах, како би било |
| његове душе, погледи његови продрли јој до дна груди — Он често долази амо и вазда показује, да |
| рам.{S} Али та госпођица беше сишла чак до врати за господином Лазом и ја сам врло добро чула њ |
| ру се указа мала, бела женска рука, баш до лакта.{S} Зачуше се још два три пољупца па онда једн |
| екати, драге сеје, још и сутра до овога доба, па га опет не ћете дочекати.{S} Има тај господин |
| олико клаше и крвише.{S} Цела јој слика добија такав израз и од самих очију, јер се у њима свак |
| дара на бели лук или <pb n="7" /> да је добио по леђима какву лојану масницу.</p> <p>Тако наш Л |
| ри кинђурити се, јер сваки други, ко би добио тако почасни назив, као што је „каваљер“ којим се |
| е доселила тамо, где је пре седела наша добра Каја, код које смо се тако често лепо проводиле — |
| идик то „богато“, да су се сва његова и добра и зла својства губила пред овим јединим.{S} Шта м |
| Ленке, а ни она наспрам њега, па је као добра другарица потражила рачуна о томе од ње.{S} Није |
| срећан кад је с њом у друштву, вазда је добре воље и љубазан на спрам ње, вазда осмешљив, разго |
| еба питати, како то да се удеси, јер се добре другарице недељом редовно полазе.{S} Ту је ето го |
| свога драгана.{S} Ја ћу бити Лепорело, добри и честити Лепорело, који ће оставити Дон Жуана, д |
| ма где изван Београда.{S} Опростите му добри паланчани, не зна шта ради.</p> <p>Читаоци ће већ |
| је мучно, кад човек нема коме да се за добро похвали а на зло пожали.</p> <pb n="33" /> <p>Лаз |
| њих у другу собу.</p> <p>Све је то Лаза добро уочио.{S} Јучерашње прилике изађоше му пред очи, |
| гла тако лако опростити.{S} Мица је све добро запамтила и жељно очекивала час освете, љуте женс |
| Но он се чинио и томе невешт, ма да је добро приметио.{S} Но узалуд све: за Мицом пођоше обе с |
| од њега.{S} Али господин Јелић зна врло добро и шта је младост, а можда види ко је и господин Л |
| е столицу и седе.</p> <p>Славка је врло добро приметила ову промену.{S} Па кад оста и даље ћуте |
| врати за господином Лазом и ја сам врло добро чула њено „дођи сутра“ а одма за тим и његово „су |
| } Не бих иначе ни долазила.</p> <p>— Но добро, дете моје.{S} Ево овде смо сви весели, па треба |
| ване за то, онда ће такав разговор бити добродошао; он ће отворити врата новим мислима, допусти |
| спрам ње, вазда осмешљив, разговоран и добродушан.{S} А одкуд то <pb n="18" /> потиче?{S} Запи |
| о сунце после облачине: толико милија и доброћуднија.{S} Таком природом, каква је њена, ваља са |
| ана, да га ђаво носи, који од срца жали добру Дона Ану, па јој нуди своју десницу, крв и живот. |
| ебе у истом тренутку кад и учини то, па довативши сребрну кашичицу стаде лупати о шољицу, што ј |
| ј преда на милост и немилост, тако и он довативши левом руком и другу Славкину руку, снажно је |
| екивале.</p> <p>— Али хоће ли се остати довека само на томе?</p> <p>— Та цео свет зар није ство |
| и намргођено небо.</p> <p>После кратког договора одазваше Мица и Славка и Воју к себи.{S} Поучи |
| до сад, да и ви трошите речи у мислима, додаде гласом таким, који очекује противна одговора.</p |
| од кога је поздрав, па му се и не чуди, додаде после мале почивке и врати се на пређашње место. |
| Постараћемо се, лепо ћемо се постарати, додаде Мица.{S} Ако нико, — онда на мене баците ту бриг |
| утра к мени, па ћете се и саме уверити, додаде Мица.</p> <p>Славка одма обећа да дође с мајком, |
| и Лаза у себи.</p> <p>— Глава вас боле? додаде гласно.</p> <p>Славка не одговори ништа.</p> <p> |
| једна епизода у драми, коју је она сама додала и која не сасеца јако у саму ствар.</p> <p>После |
| то значи? помисли Славка.{S} Па ће онда додати:</p> <p>— Кад бих знала за ту ружу —</p> <p>— Ал |
| одаде Мица.</p> <p>Славка одма обећа да дође с мајком, па моли и Ленку да и она дође.{S} Она не |
| дође с мајком, па моли и Ленку да и она дође.{S} Она не може обећати, ма да жуди толико исто ка |
| {S} Беше се загледао у то зеленило, кад дође баш на крај улице.{S} У том часу спази на прозору |
| видим како га иста женска позва да јој дође.{S} И он — помислите само — не промисливши се ни н |
| рагове? помисли у себи.</p> <p>Али брзо дође к себи, па смисливши згодну досетку, већ пође с ос |
| пазите.{S} Биће скоро време да и овамо дође, а верујте, да не ће изостати.</p> <p>Девојке засе |
| о! виче Даница с једне стране.</p> <p>— Дођи сутра! виче Велица с друге стране.</p> <p>— Умрећу |
| ом Лазом и ја сам врло добро чула њено „дођи сутра“ а одма за тим и његово „сутра!“</p> <pb n=" |
| дравља га Славка с леђи.</p> <p>Па онда дођоше на ред дубоки поклони и једно опште, громогласно |
| истински и ватрено.{S} Али одма за тим дођу му пред очи и сви <pb n="80" /> онда склапани рачу |
| окушале узалуд брзину ногу, оне би онда дозвале језик у помоћ, а ту је већ лакше било бранити с |
| вке, како се он удвара Ленци, кад Ленка дозна или посумња у његове намере спрам Славке, или Миц |
| Мица за њих обадве, или кад оне све три дознаду, како се он удвара некој трећој, њима сасма неп |
| олицу.{S} Прошло је неколико тренутака, док се сетио да запита за мајку Славкину, па онда и за |
| дан тога дана.{S} Непрестано је певала, док је Велица седела мирно у другој соби и читала „Вели |
| а, али ја сам се детињасто титрао њоме, док је нисам расрдио, те ме је оставила.{S} Некада су м |
| мисли и надовезивао их једну на другу, док није и заспао.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| е чини често да је ипак право ништа.{S} Док је ту, све протестује против тога имена, а кад га н |
| е, ужурбана као да је непрестано трчала док је до њих дошла.</p> <p>— Шта је, шта је, Мицо? пит |
| и останем вам крај прозора, па га чекам док се врати.{S} Сад вам је јасно, што сам се тако задо |
| ла да се меша са „свакојаком децом“ још док је млад и зелен, да научи н. пр. свакојаке речи, па |
| вредило, шта више годило јој, јер то је доказ и неоспорно уверење, да су њене кћери лепе, прија |
| никад ни учинити, зар вам то није јасан доказ о мојој љубави — </p> <p>Славка нагло устаде, кад |
| ви јуче.</p> <p>— Па није ли ово јасан доказ, да се не варам? помисли Лаза у себи.</p> <p>— Гл |
| ио наспрам ње и не тражи више никаквога доказа.{S} Веца је била више радознала него заинтересов |
| престано стражарила на својој позицији, докле га нисам и дочекала.</p> <p>— Звала си га?! викну |
| и освојени, сад ће пасти и град.{S} Сад долазе на ред свадбе.{S} Лаза би свакад удесио тако, да |
| а све срдитија мислећи о томе.{S} Можда долази то и отуда, што је баш сад стала према огледалу |
| ови продрли јој до дна груди — Он често долази амо и вазда показује, да је срећан кад је с њом |
| и, да ми ништа није.{S} Не бих иначе ни долазила.</p> <p>— Но добро, дете моје.{S} Ево овде смо |
| ну посету.</p> <p>— Па дакле узалуд смо долазиле? вели Славка.</p> <p>— Никако, одговори јој Ми |
| азати ни толико само, да је Лаза к њима долазио.{S} То би је могло одати.</p> <p>— Ти си назебл |
| , што с ове стране још никад није овамо долазио.{S} Он се загледа у то женско чељаде и заста ма |
| вену а све јаче стежу.{S} Доле са њима, доле са сваком помисли на женидбу!{S} Овако весело из д |
| и опори; брзо вену а све јаче стежу.{S} Доле са њима, доле са сваком помисли на женидбу!{S} Ова |
| ати, он беше устао и одаше по соби горе доле као од дуга времена.{S} Славка га понуди да седне, |
| p>— Верујем.{S} Ви сте онај славуј, што долета на прозор и ту жали за ружом, што је осуђена, да |
| њом, и на глас викну млађе.{S} На лупу долетеше двоје млађих изненађени, а она им само заповед |
| кит.{S} Тој простој хаљини са свим лепо доликоваше истинско руменило, што јој се осуло преко об |
| .{S} Гости су све разговорнији, само се домаћи нешто ућуташе.{S} Није им баш топло око срца, шт |
| Јелића, гости су уочили, даје и његова домаћица необично ужурбана.{S} Даринка је већ опазила, |
| кају.{S} Пита се Ленка, пита се госпођа домаћица, шта ће то да значи? каква су то посла?{S} Али |
| неколико пути разговарати се са младим домаћицама.{S} А кад човек има о чему да говори с млади |
| зе.{S} Није било никаквог узрока, да их домаћице задржавају, за то и одоше одма.</p> <pb n="50" |
| тешко дочекати.{S} А госпођици Славци, домаћици, е њој младожења стоји просто на врати, ту у к |
| радо кући, али још не спомињу, да не би домаћицу увредили.{S} Кад на један пут, ето им Мице, уж |
| ити мало лекције, за тога <pb n="66" /> Дон Жуана.{S} Ја већ нешто мало имам.{S} Ти ћеш бити До |
| здан, одговори Славка.</p> <p>— Само да Дон Жуан не изостане?</p> <p>— О томе ни говора.</p> <p |
| ри и честити Лепорело, који ће оставити Дон Жуана, да га ђаво носи, који од срца жали добру Дон |
| Ја већ нешто мало имам.{S} Ти ћеш бити Дона Ана, али онаква каква је била одма после смрти сво |
| а га ђаво носи, који од срца жали добру Дона Ану, па јој нуди своју десницу, крв и живот.{S} Тр |
| а скоро избави мучнога одговора, јер се доња врата од собе отворише и они се обоје тамо загледа |
| аде.</p> <p>— Збогом, душо! виче Мица с доњих врати.</p> <p>— Збогом, рано! виче Даница с једне |
| овамо, него са свим на другу страну, у доњу варош.{S} Ја се пожурих, и ево ме да вам дам рачун |
| ла само млађег синчића Воју, да је тамо допрати.</p> <p>Славка га дочека на вратима и ма да осе |
| ао; он ће отворити врата новим мислима, допустити да се баци поглед и на друге, мало даље ствар |
| противиле његовој зловољи и све му више досађивале.{S} Онда би он побегао од куће и потражио др |
| кад видела у мом веку, и не знам кад се доселила тамо, где је пре седела наша добра Каја, код к |
| ...</p> <p>Једино паметно, чему се Лаза досети у том хаосу од хахахова, беше то, да је <pb n="7 |
| те речи.{S} За живу главу не би се умео досетити, да је разбијени прозор с авлије а не са сокак |
| и брзо дође к себи, па смисливши згодну досетку, већ пође с осмејком да заговара ствар.</p> <p> |
| елим машлијама на рукавима и на прсима; доста скромна и боја и накит.{S} Тој простој хаљини са |
| им јединим.{S} Шта мари, што му је лице доста бледо и сувоњаво, што су му брада и бркови мало ж |
| рка?{S} Шта мари, што је малена раста и доста неприметна фигура?{S} Оно „богато“ покрило је све |
| а ћошак неко лице, истина у капуту, али доста обичне сорте.{S} Преко пута видело се ситно комађ |
| а се може стрпети, а Даринка му се чини доста хладна, за то ће је за сад оставити мало на миру. |
| ке од преке потребе.{S} Стекао је и сам доста искуства а и другова колико му је воља.{S} Девојч |
| е: како да започне.{S} Ишао је међу тим доста брзо и није ни спазио, како је прошао поред своје |
| има на њој.{S} Браду носи, али му је то доста лош украс, јер је неугледна и није црне боје.{S} |
| ченија“, да се броја не зна.{S} Беше ту доста јунака, али јунакиња већ мање: укус се развија, и |
| ву и њу, али се њој слутило, да ће Лаза доћи прво амо, па се ето није ни преварила.{S} Мати њен |
| ће узети њено причање за шалу, па и не доћи. — Биле су ту обе кћери судијине и Славка; а Дарин |
| о.</p> <pb n="62" /> <p>— Како је могао доћи, кад зна да си ти тако близу?</p> <p>— Зна он и др |
| јер треба да знаш, да ће кроз који час доћи господин Лаза, да нам Ленку проси.{S} Онда ће бити |
| >Лаза обећа, да ће идућег празника опет доћи к њима.{S} Расположен је.{S} Рече нешто Ленци, а о |
| ош нема.{S} Кроз који час ће и просилац доћи.</p> <pb n="43" /> <p>Просилац!{S} Како је то лепа |
| орак.{S} Он јој брзо приђе, левом руком дохвати јој десницу а десну подиже као да је загрли.</p |
| рију.{S} Није ни спазио, како је Славка дохватила левом руком звонце са стола и зазвонила баш к |
| хахахова, беше то, да је <pb n="78" /> дохватио капу и на врат на нос слетео низ басамаке.</p> |
| у, да је тамо допрати.</p> <p>Славка га дочека на вратима и ма да осети, како је прође сву нека |
| ла на својој позицији, докле га нисам и дочекала.</p> <p>— Звала си га?! викну Славка.{S} Мицо, |
| господина Јелића судију.{S} Обе сестре дочекале су га што може бити љубазније.{S} Ленка, као д |
| сутра до овога доба, па га опет не ћете дочекати.{S} Има тај господин још где где да сврати, а |
| осле десет година; ах! то ће бити тешко дочекати.{S} А госпођици Славци, домаћици, е њој младож |
| без накнаде.</p> <p>— Ах, ја га не могу дочекати.{S} Ужас ће ме уморити!</p> <p>Тако узвикиваше |
| го разговорнији, госпођице га љубазније дочекују.{S} Деси се тамо по нешто, што на јави никако |
| издао.{S} Данас је већ паметније радио: дошао је с противне стране.{S} Али се ипак показао да ј |
| своје миле забаве, цигаре и парнице, па дошао овамо те се помешао међу госте.{S} Могло му се по |
| му пред очи, и њему то беше знак, да је дошао час, да се то и данас понови.{S} И он се учини зб |
| мо је канда Славци било најтеже, што је дошла да види оно, на што би боље било да и не помисли. |
| о да је непрестано трчала док је до њих дошла.</p> <p>— Шта је, шта је, Мицо? питају је сви пре |
| <pb n="61" /> и свако друго уживање, те дошле овамо, ма и мало касније.{S} Мица их је дуго чека |
| како само може бити.{S} За то смо ми и дошли овамо.{S} Звата је и Мица, али ње још нема.{S} Кр |
| о сам знао.</p> <p>— Та ви сте ћутећи и дошли.{S} Где сте се то могли изговорити?</p> <p>— Ниса |
| ва каква је била одма после смрти свога драгана.{S} Ја ћу бити Лепорело, добри и честити Лепоре |
| сестра као супарница, све игра са њеним драганом.{S} Мица ћути и мери ове срећне девојчице, кој |
| p> <pb n="45" /> <p>— Можете га чекати, драге сеје, још и сутра до овога доба, па га опет не ће |
| е са свију страна и гонећи је да рекне „драгичка“, обећаше, да ће јој казати врло радостан глас |
| у срце, и то јој осећање беше слатко и драго.{S} Зове ли се та клица само радост или срећа, ил |
| .{S} Могло му се по лицу познати, да је драговољно учинио ову жртву, шта више да је и сам весео |
| то ни тражила.{S} То је једна епизода у драми, коју је она сама додала и која не сасеца јако у |
| аку те волим.{S} Оди овамо, да напишемо драму и поделимо улоге.</p> <p>Одоше у другу собу.{S} Л |
| Сокак је био прав, засађен с обе стране дрвећем, иза кога су вирили прозори кроза зелено лисје. |
| звињење, а што се Мице тиче, у тврдо је држао, да је јуче била код Ленке, кад је онуд прошао.</ |
| а згодну и срећну шалу, само ваља умети држати у нади сад и њу и родитеље.{S} Код Славке ће оти |
| кини већ тај огртач с рамена.{S} Што га држиш једнако на себи, <pb n="42" /> као да си на пољу? |
| од ништа начинити ишта и свашта зар не дрма васколиким светом данас?{S} Наћи лава у зечијој ко |
| S} Као да је свака од њих знала, шта је друга учинила, па су тим ћутањем признале једна другој |
| p>Али Славци на један пут сину у памети друга мисао, и у исти мах појури јој бујније крв у лице |
| ко год хоће.{S} Мисли су човеку најбољи другар, највернији пријатељ и најпоузданији секретар.{S |
| >— Па онда ми не замерајте, кад и с тим другарем и пријатељем учиним по једно „рандеву“, кад он |
| а ни она наспрам њега, па је као добра другарица потражила рачуна о томе од ње.{S} Није ту пом |
| забуњена и расејана.{S} Издвојила се од другарица па ћути; за тим оде са свим од њих у другу со |
| поме друштву Лукићеве госпођице и њених другарица.{S} Било је то у јесен 187 . у оној кући, што |
| и, о томе, али тај сувишни смеј њезиних другарица, а још више она дворба Лазина, коју је он сви |
| поздравље, бога ми, рече Мица, и показа другарицама на разлупан прозор.</p> <p>На прозору се не |
| ете са једним „на служби“, ижљуби се са другарицама и оде.</p> <pb n="16" /> <p>— Љута је, очи |
| амо гони, а Ленки је већ теже било пред другарицама.</p> <p>— Али онда га треба и памети научит |
| а, да је и данас она била најлепша међу другарицама као и до данас.{S} И заиста тешко да се је |
| е ће ни да је погледа онако, како гледа другарице њене, а нарочито Славку.{S} Она поче мислити |
| на заљуљала у слатке мисли, а на остале другарице није ни помислила.{S} Особито Мица јој не беш |
| ша него икад, много лепша него све њене другарице, које је он познавао.{S} То га забуни тако, д |
| тати, како то да се удеси, јер се добре другарице недељом редовно полазе.{S} Ту је ето госпођиц |
| су се цуре баш и отимале да се удају, и другарице су завиделе оној, којој би та срећа у део пал |
| C8"> <head>VIII.</head> <p>Сутра дан су другарице походиле Мицу.{S} Време је било необично ведр |
| слима, допустити да се баци поглед и на друге, мало даље ствари и одношаје; то ће бити удица, к |
| ако ужасна.</p> <p>Окрете се говор и на друге ствари.{S} Гости су све разговорнији, само се дом |
| су Милева, Милена, Милка, Милица и све друге варијације од велике Милосаве па до мале Мице.{S} |
| да си ти тако близу?</p> <p>— Зна он и друге путове, и јуче се просто неком својом злом срећом |
| гледалу падоше сад на стас, на хаљину и друге украсе, што све беше на свом месту и даде јој узр |
| јако занимају, да готово никад не тражи друге забаве.{S} Иначе воле и пушити, али при том ћути, |
| ане.</p> <p>— Дођи сутра! виче Велица с друге стране.</p> <p>— Умрећу без тебе! поздравља га Сл |
| 5" /> био дао у мисли, није ни спазио с друге стране Мицину кућу; можда и за то, што с ове стра |
| оме, да не мари кинђурити се, јер сваки други, ко би добио тако почасни назив, као што је „кава |
| еби наћи; и тада се отвори пред човеком други, истина ужи, али тим шаренији свет, мањи али тим |
| о плакала, кад год је Босиљка или ма ко други плакао, редовно се љутила на сваку недаћу, прокли |
| мучно би пристале <pb n="6" /> да им ко други буде младожења, јер нико други није умео тако леп |
| да им ко други буде младожења, јер нико други није умео тако лепо као Лаза шетати, разговарати, |
| е лаж од обојега, једно је безобразна а друго гадна лаж.{S} Не, гадна је у оба случаја, јер заи |
| овца поћи?“ поче сад питати се, „за шта друго, до да ме наједи, да ме понизи?“ Опа поче све јач |
| на обузела га је свега, тако, да се све друго утопило у њој.</p> <p>Поћута за неколико тренутак |
| к жртвовале шетњу <pb n="61" /> и свако друго уживање, те дошле овамо, ма и мало касније.{S} Ми |
| .{S} Стекао је и сам доста искуства а и другова колико му је воља.{S} Девојчице већ навикле на |
| он сам пресуђивао.{S} Испрва се љутили другови на њега, али он не ће друкчије да се игра, а бе |
| ица личи много више на оне многобројне, другог рода, лукаве, што по ваздан ћуте па само вребају |
| лела да ми се само причинило, ако ничег другог ради, а оно ради наше сироте Аријадне.</p> <p>Ис |
| инила, па су тим ћутањем признале једна другој своје погрешке и жељно очекивале час, кад ће се |
| ме, ћутаху и не смедоше погледати једна другој у лице.{S} Као да је свака од њих знала, шта је |
| } За то је и остао непрестано одвојен у другој соби, где је пушио и хватао крајеве некој ђаволс |
| је певала, док је Велица седела мирно у другој соби и читала „Велимира и Босиљку“ и толико се у |
| ломише.{S} Девојке потрчаше на прозор у другој соби, али тамо није ништа било.{S} Мица погледа |
| тану тамо где су, а она изађе.</p> <p>У другој соби седела је Славка крај стола наслоњена лакто |
| ужу.</p> <p>— Можда је господин спремио другом за дар, па сам ја тако неучтива била, те сам туђ |
| исли почеше потпуније везивати једна за другу.{S} Много што шта приметио је на Славци, што му д |
| за и задржа је.{S} Она оста окренута на другу страну и не смеде га погледати.{S} Груди јој се с |
| чито Славку.{S} Она поче мислити сад на другу руку о томе његовом кикотању и блебетању.{S} Учин |
| са висине спушта, плашљиво се окрете на другу страну и хтеде побећи са столице.</p> <p>— Славка |
| оде, али опет не овамо, него са свим на другу страну, у доњу варош.{S} Ја се пожурих, и ево ме |
| узбуђен.{S} У том часу беше окренут на другу страну.{S} Заста у ходу и питаше:</p> <p>— Кад би |
| е своје мисли и надовезивао их једну на другу, док није и заспао.</p> </div> <div type="chapter |
| лост, тако и он довативши левом руком и другу Славкину руку, снажно је притиште на прса и некол |
| цине речи и оне пробудише у њој са свим другу крајност.{S} Учини јој се Лаза као најгрознији са |
| ао тако разговетно, да је Веца отишла у другу собу, те се исплакала и нашла, да је исто тако не |
| драму и поделимо улоге.</p> <p>Одоше у другу собу.{S} Ленка и Веца осташе саме, ћутаху и не см |
| ј осмејак тако заједљив, да се уклони у другу собу, и после неколико тренутака, спремна за пола |
| ца па ћути; за тим оде са свим од њих у другу собу.</p> <p>Све је то Лаза добро уочио.{S} Јучер |
| нигде није видела, Ленка опет како неку другу проси а њу оставља, а Веца како клечи пред неком |
| се љутили другови на њега, али он не ће друкчије да се игра, а без њега не вреди никаква игра.{ |
| јер по нека девојчица имала је са свим друкчију матер, него што је била Лазина мати, па је суз |
| одужава лепе и чаробне састанке, весела друштва, кикот и попевку. <pb n="26" /> Само га по катк |
| зрака, повучен у себе, отуђен од весела друштва: сам је себи све и сва.</p> <p>— А ја таке људе |
| } Онда би он побегао од куће и потражио друштва и забаве, где се то махом као у магли изгубило. |
| >Каваљер Лаза</p> <p>карактерна црта из друштвеног живота.</p> <p>Написао</p> <p>Никола В. Ђори |
| и, те је он врло радо примљен у веселим друштвима, нарочито женским.{S} Има људи, који хоће сам |
| у, шта више да је и сам весео.{S} Да је друштво навикло на њега, тешко би му било да се искраде |
| за мајку Славкину, па онда и за остало друштво.{S} Речи му беху усиљене, а кад Славка спомену |
| .</p> <p>Него да се вратимо и на остало друштво, што се тако лепо повија око господина Лазе, ко |
| га звала на посело у велико и одабрано друштво, па сам непрестано стражарила на својој позициј |
| па до мале Мице.{S} Беше то заиста лепо друштво, јер пет младих, лепих девојака нису баш маленк |
| S} Поучише и њега, па се онда вратише у друштво.</p> <p>— Воја вам је секретар? примети Ленка.< |
| да сврати, а овде — кад стигне.</p> <p>Друштво ћути.{S} Ленка се наслонила на Вецу, јер јој но |
| ојим сопственим ногама створио у лепоме друштву Лукићеве госпођице и њених другарица.{S} Било ј |
| и по леду сибирском, и дневи и ноћи, у друштву и самоћи; вазда су му тако поверљиве, вазда так |
| икира у мед.</p> <p>Еле обрео се Лаза у друштву, било вољно или случајно, све једно је.{S} Али |
| ега не би било ни иначе тешко наћи се у друштву, а за овај мах то је ишло само од себе, јер је |
| а показује, да је срећан кад је с њом у друштву, вазда је добре воље и љубазан на спрам ње, ваз |
| осмејак.{S} Иначе уме увек бити виђен у друштву, па и окретати га за собом.{S} Не кити се много |
| пкао, намештао и размештао; прсти су му дрхтали.{S} Гледао је преда се и тек на поновљену опоме |
| она одпустивши руке немоћна и савладана дрхташе и заплака се на његовим прсима.{S} Био је срећа |
| лавка беше пренеражена, гледа и види, а дрхти од тога што види.{S} Ленка пребледела и ближе се |
| ас му је био уздрхтан и чинило се да из дубине душе излази.{S} Славка би већ давно била иста ју |
| на тако је и с онима, који не загледају дубље у Лазин вечити осмејак.{S} Иначе уме увек бити ви |
| ка с леђи.</p> <p>Па онда дођоше на ред дубоки поклони и једно опште, громогласно, безконачно х |
| х прати.</p> <p>Опрости се са Славком с дубоким поклоном и великом молбом за препоруку.{S} При |
| ује му нико ништа.</p> <p>Он тада погне дубоко главу и тешко узданувши говори сам себи.</p> <p> |
| партију санса, ни на шах, а најмање на дубокомислено пушење.{S} За то је и остао непрестано од |
| устао и одаше по соби горе доле као од дуга времена.{S} Славка га понуди да седне, ал он оста |
| ити лепотама што су код ње.{S} Коса јој дуга и црна као ноћ, очи такође црне, живе и сјајне, ка |
| ата су посла са тим ђаволским ништа!{S} Дугачка приповетка, можда и без свршетка!</p> <p>— Та н |
| у памети.{S} Обузеле је мисли далеке и дугачке.{S} Помешало се у то сећање нешто необично, при |
| ица занимати тако, да ни једној не буде дуго време.{S} Знао је причати и свакојаку шалу заподев |
| овамо, ма и мало касније.{S} Мица их је дуго чекала и готово била љутита на њих, мислећи, да ће |
| т био у њеној кући.{S} Оно чему се тако дуго надала, учинило јој се, да је са свим ту близу.</p |
| S} Није им баш топло око срца, што тако дуго чекају.{S} Пита се Ленка, пита се госпођа домаћица |
| врати се на пређашње место.{S} Не ћемо дуго чекати на повлачење.{S} Само пазите.</p> <p>И заис |
| ечијој кожи, Сократову мудрост у каквој дугоухој глави, парламентаризам у јату гусака, по шешир |
| > последњи пут био овде, што је она, по дужности, и матери саопштила.</p> <p>Само још та формал |
| е је преварила у томе, јер се мало која дура може поносити лепотама што су код ње.{S} Коса јој |
| звесним ништавцима, што су ограничени и духом и телом, те не знајући наћи се у томе узаврелом с |
| опажа њено унутрашње расположење, њена душа.</p> <p>Очи њене с лица у огледалу падоше сад на с |
| упи у душу и чињаше јој се, да би јој и душа потекла за том клицом, кад би је ко покушао истргн |
| да се покаже као каваљер, а то је њему душа и срце.{S} Умео је он свих пет госпођица занимати |
| а мене је сунце, које ми облаке гони са душе и мисли разведрава.{S} Славка, не крите тога сунца |
| </p> <p>Тамо беше све тихо, као да живе душе нема.</p> <p>Тек којешта! рече Ленка, али јој нико |
| речи Лазине, осмејци жива слика његове душе, погледи његови продрли јој до дна груди — Он чест |
| е био уздрхтан и чинило се да из дубине душе излази.{S} Славка би већ давно била иста јучерања |
| крупнога нешта, па заклети се спасењем душе, да је све ништа, зар то није тако исто, као кад у |
| /> <p>— А шта да се каже за оне смирене душице, што траже врло поуздану бусију иза овога, споља |
| ица, којом ће он вешто пецати те невине душице.{S} Пословању треба увода, а само такав увод обе |
| ила на сваку недаћу, проклињала Турке и душмане и т. д. и т. д.{S} Трагови од тога могли су се |
| о једно женско чељаде.</p> <p>— Збогом, душо! виче Мица с доњих врати.</p> <p>— Збогом, рано! в |
| ји сатана из пакла и омрзе га и срцем и душом.</p> <p>— Тако лепо, тако паметно говориш, Мицо, |
| азговоран.{S} Ленку је дворио и срцем и душом.{S} На спрам Велице био је туробан, расејан и заб |
| ла.{S} Она јој се приви уз биће и упи у душу и чињаше јој се, да би јој и душа потекла за том к |
| рело, који ће оставити Дон Жуана, да га ђаво носи, који од срца жали добру Дона Ану, па јој нуд |
| би, где је пушио и хватао крајеве некој ђаволски заплетеној парници, што се већ три дана решава |
| вин.</p> <p>— Чудновата су посла са тим ђаволским ништа!{S} Дугачка приповетка, можда и без свр |
| уди.{S} На скоро узавре сва школа као у ђавољем лонцу, као на Велзевуловом тигању.{S} Уђоше у с |
| Лаза поста одмах гимназијалац, „велики ђак“.{S} А ту се тек отвара широко поље његовој ћуди.{S |
| не зна.{S} Очиташе професори и поучише; ђаци се преподобили и главе оборили; само Лазица тамо у |
| га кута свој паклени пламен међу њихове ђачиће.{S} Покушаше и — ужас! — Код свакога нађоше но н |
| живота.</p> <p>Написао</p> <p>Никола В. Ђорић</p> <p>У НИШУ</p> <p>ШТАМПАРИЈА МИЛОША ПОПОВИЋА</ |
| екати.{S} А госпођици Славци, домаћици, е њој младожења стоји просто на врати, ту у кући, па ра |
| гривница, бурмица, медаљица, а писама — е томе се броја не зна.{S} Очиташе професори и поучише; |
| тач, па јој се загледа у лице.</p> <p>— Е, весела тичице, ти ми нешто кријеш очице.{S} Ајде, ај |
| има?</p> <p>— То сте погодили.</p> <p>— Е нисам знала до сад, да и ви трошите речи у мислима, д |
| азила.</p> <p>— Но добро, дете моје.{S} Ево овде смо сви весели, па треба и ти да нам се развес |
| рану, у доњу варош.{S} Ја се пожурих, и ево ме да вам дам рачуна о свему.</p> <pb n="48" /> <p> |
| <p>Лаза стоји као скамењен.</p> <p>Али ево и трећег акта наше веселе игре.{S} Као на команду о |
| зима, па ипак сад види да се варао, јер ево све се у часу изгубило.{S} Ништа и опет ништа! пона |
| ако из ненада паде сикира у мед.</p> <p>Еле обрео се Лаза у друштву, било вољно или случајно, с |
| уп, те је купио и прстен за невесту.{S} Ено сад гледа у тај прстен, па се руга и њему и себи.</ |
| авка није то ни тражила.{S} То је једна епизода у драми, коју је она сама додала и која не сасе |
| јагму најскупоценије ствари овог света, ерца девојачка.</p> <p>Али ће се читаоци уверити боље и |
| то а поред тога паметно и богато момче, ето стоји и сликом и приликом пред њом.{S} Ах, оно „бог |
| лако.</p> <p>Таман оне склопиле рачун, ето и Славке.{S} Зачудише јој се сви, кад је видеше бле |
| е тако далеко од ње, а оно што је било, ето ништа је.</p> <p>Каква је то реч ништа? — Какво је |
| домаћицу увредили.{S} Кад на један пут, ето им Мице, ужурбана као да је непрестано трчала док ј |
| гарице недељом редовно полазе.{S} Ту је ето госпођица Даринка, јединица богатог трговца, Стојан |
| лутило, да ће Лаза доћи прво амо, па се ето није ни преварила.{S} Мати њена, надајући се да ће |
| ђем овамо, наставља Мица.{S} Обукла сам ето најлепшу хаљину; сва је окићена машлијама, наборима |
| — Таман ја наспрам огледала, да заденем ето баш овај цвет у косу, кад ми се очи замакоше на сок |
| ml:id="SRP18821_C2"> <head>II</head> <p>Ето то је онај исти господин Лаза В., што се, нити као |
| инка, јединица богатог трговца, Стојана Ж. Ту су Ленка и Велица, кћери извесног <pb n="9" /> су |
| он Жуана, да га ђаво носи, који од срца жали добру Дона Ану, па јој нуди своју десницу, крв и ж |
| онај славуј, што долета на прозор и ту жали за ружом, што је осуђена, да вечно чами у собњем < |
| себи све и сва.</p> <p>— А ја таке људе жалим.</p> <p>— Верујем.{S} Ви сте онај славуј, што дол |
| ји велика срећа, само што је далеко, на жалост тек после десет година; ах! то ће бити тешко доч |
| за нашега каваљера?{S} Јучерања Ленкина жалост и ова превара према свима нама, не може остати б |
| роменила, заборавила на своју невољу па жељно пита: шта је, шта је?</p> <p>Ленка не сме да слуш |
| стити.{S} Мица је све добро запамтила и жељно очекивала час освете, љуте женске освете.</p> <p> |
| признале једна другој своје погрешке и жељно очекивале час, кад ће се разведрити намргођено не |
| немилосрдно клоните се мене, а ја тако жељно жудим за вашим погледом.{S} Осмеј на вашем лицу з |
| Мици и обрече јој удовца, коме је прва жена умрла од љубоморе, па је одма поче саветовати, да |
| и церекајући се клањаше некаквој младој жени, што беше на једном прозору према мени.{S} Нисам ј |
| Доле са њима, доле са сваком помисли на женидбу!{S} Овако весело из дана у дан.{S} То је живот, |
| о сто пути је проклињао и саму мисао на женидбу.{S} На што тај терет? на што контролу да нављач |
| им се Лаза отрже и хтеде поћи.{S} Бела, женска рука указа се у том часу на вратима.{S} Он је уз |
| о више, и на отвору се указа мала, бела женска рука, баш до лакта.{S} Зачуше се још два три пољ |
| се и тада машао пре свега за лепушкаста женска створења, и врло је брзо научио од мамице, да их |
| рикрадем и на тенани видим како га иста женска позва да јој дође.{S} И он — помислите само — не |
| у мисли упути се кући.{S} Шта мисле те женске о мени? на шта све то може изаћи? — Питајући се |
| тила и жељно очекивала час освете, љуте женске освете.</p> <p>Кад је кући стигла, пре свега је |
| но оде.</p> <p>— Збогом! зачу се звонки женски глас.</p> <p>— Она је! рече Мица,</p> <p>— Ајдем |
| о примљен у веселим друштвима, нарочито женским.{S} Има људи, који хоће само облик и Форму а ст |
| су спази на прозору једне двокатне куће женско чељаде, које му се учини познато.{S} Како се пре |
| у опреци са самим собом, да би му свако женско чељаде поверовало и поверило му се.{S} Заборавио |
| за угледа са све четири стране по једно женско чељаде.</p> <p>— Збогом, душо! виче Мица с доњих |
| је овамо долазио.{S} Он се загледа у то женско чељаде и заста мало.{S} Лепа, млада госпа уочила |
| ога истог, где је видела јуче непознато женско чељаде.</p> <pb n="64" /> <p>— Лепо поздравље, б |
| ма спомене, а пакостан, кад се говори о женској верности.{S} Можда највише баш тај осмејак чини |
| сте, нисам никад ни снила ту госпођицу, жену, шта ли је, али сам господина често, врло често ви |
| а квартиром? упита он кад познаде младу жену.</p> <p>— Од скора.{S} Изволте!</p> <p>Оно што је |
| ле.{S} Слатке беху речи Лазине, осмејци жива слика његове душе, погледи његови продрли јој до д |
| ј дуга и црна као ноћ, очи такође црне, живе и сјајне, као две најлепше звезде у ноћи.{S} Чудно |
| лију.</p> <p>Тамо беше све тихо, као да живе душе нема.</p> <p>Тек којешта! рече Ленка, али јој |
| ђице?</p> <p>Славка пажљиво слушаше ове живе речи.{S} Запечаћена уста Лазина збацише неприродни |
| о је то лепокосо и црнооко девојче мало живе, или како он каже жустре нарави, па ипак је тако п |
| јајне као распаљен угљен, непрестано су живе, играју, што но реч, као на тигању.{S} Непрестано |
| а би трећи дан умро, кад би нешто морао живети негде у Лозници, Ужици, или баш ма где изван Бео |
| pb n="24" /> Она већ од неколико недеља живи у тој лепој нади, па је често хвалила и Ленци госп |
| њена.{S} Све јој се игре и шале данашње живо понављале у памети.{S} Обузеле је мисли далеке и д |
| S} Овако весело из дана у дан.{S} То је живот, то је рај!</p> <p>Тако је мислио Лаза и журио се |
| а Ану, па јој нуди своју десницу, крв и живот.{S} Требало би да твоју улогу Ленка прими, али ми |
| /p> <p>А он се са задовољством одао на „живот овога света“.{S} Тако лепе планове изводи, тако м |
| лику и сјајну зграду, која ће се звати „живот овог света“.</p> <p>— Само како?{S} Само како?</p |
| за</p> <p>карактерна црта из друштвеног живота.</p> <p>Написао</p> <p>Никола В. Ђорић</p> <p>У |
| у.{S} Он је мислио само о своме срећном животу, о златној слободи коју тако ужива и по сто пути |
| пољубити — а то је тек важно у брачном животу.{S} Треба да знате, да су се цуре баш и отимале |
| ету угледао.{S} Осећаше што још никад у животу није осећао.{S} Нешто га је подишло у прсима, те |
| > <p>Лаза беше убијен на те речи.{S} За живу главу не би се умео досетити, да је разбијени проз |
| има и она је осећа тамо, како јој пушта жилице у срце, и то јој осећање беше слатко и драго.{S} |
| бично ведро и пријатно, али су оне ипак жртвовале шетњу <pb n="61" /> и свако друго уживање, те |
| цу познати, да је драговољно учинио ову жртву, шта више да је и сам весео.{S} Да је друштво нав |
| , одговори Славка.</p> <p>— Само да Дон Жуан не изостане?</p> <p>— О томе ни говора.</p> <p>И з |
| мало лекције, за тога <pb n="66" /> Дон Жуана.{S} Ја већ нешто мало имам.{S} Ти ћеш бити Дона А |
| честити Лепорело, који ће оставити Дон Жуана, да га ђаво носи, који од срца жали добру Дона Ан |
| она дође.{S} Она не може обећати, ма да жуди толико исто као и Славка, да се о том витезу разув |
| осрдно клоните се мене, а ја тако жељно жудим за вашим погледом.{S} Осмеј на вашем лицу за мене |
| трчи матери под крило, тако се она тамо журила.{S} Лази није могла ни <pb n="38" /> збогом рећи |
| то је рај!</p> <p>Тако је мислио Лаза и журио се кући.{S} Па се једио на себе што је јуче био т |
| лико тренутака појави се он на капији и журно оде, али опет не овамо, него са свим на другу стр |
| лицу.{S} Онда је пољуби, викну збогом и журно оде.</p> <p>— Збогом! зачу се звонки женски глас. |
| о.{S} Мица погледа на улицу и виде како журно замаче за ћошак неко лице, истина у капуту, али д |
| око девојче мало живе, или како он каже жустре нарави, па ипак је тако предусрео.{S} Један пут |
| сувоњаво, што су му брада и бркови мало жућкасти а коса мрка?{S} Шта мари, што је малена раста |
| изненађење спазим тамо —</p> <p>— Кога, за бога, викну Ленка, кад Мица застаде.</p> <p>Једнога |
| амо пре двадесет година. — Беше недеља, за то не треба питати, како то да се удеси, јер се добр |
| ети, а Даринка му се чини доста хладна, за то ће је за сад оставити мало на миру.{S} Мицу је на |
| је тек лакше него Ленци, вели јој Мица, за то мораш остати.{S} Мораш и ти спремити мало лекције |
| и оне за њим повторавати, куд он, пође, за њим ићи: једном речи, који осваја на јагму најскупоц |
| и.{S} Мораш и ти спремити мало лекције, за тога <pb n="66" /> Дон Жуана.{S} Ја већ нешто мало и |
| <p>— Ал’ ипак ћете ми дати, госпођице, за право.{S} Кад човек у себи говори, може <pb n="32" / |
| иле веселе и разговорне и саме по себи, за то је господин Јелић са свим мирне савести изишао у |
| ве: за Мицом пођоше обе судијине кћери, за њима и Даринка.{S} Како је било у реду да и сам пође |
| е хтела, или није могла да му одговори, за то је ћутала.{S} Лаза узе да је извињење примљено, р |
| олико ни једна од њих.{S} Омален човек, за чудо окретан, лак ча речи; очи су му црне као угљен |
| омишљао на то, да је он сам то изазвао, за то му се учини све још чудније.{S} Било је баш у нед |
| квог узрока, да их домаћице задржавају, за то и одоше одма.</p> <pb n="50" /> <p>А све три наше |
| о све разудале.{S} Славка пре од свију, за богатог трговца, а за њом Мица за млада и вицкаста о |
| да је добро приметио.{S} Но узалуд све: за Мицом пођоше обе судијине кћери, за њима и Даринка.{ |
| та још не.{S} Мица јој оде и честитати; за тим је молила, да се мења са њеним удовцем.{S} Дарин |
| .{S} Издвојила се од другарица па ћути; за тим оде са свим од њих у другу собу.</p> <p>Све је т |
| по машао се десном руком <pb n="31" /> за браду и тад се видело, како је узбуђен, јер вазда је |
| олико ће оправдати њихова очекивања.{S} За сад се може казати само, да није лепши ни од једне о |
| , а најмање на дубокомислено пушење.{S} За то је и остао непрестано одвојен у другој соби, где |
| Лаза је међу тим као код своје куће.{S} За њега не би било ни иначе тешко наћи се у друштву, а |
| Ленка спремила како само може бити.{S} За то смо ми и дошли овамо.{S} Звата је и Мица, али ње |
| </p> <p>Лаза беше убијен на те речи.{S} За живу главу не би се умео досетити, да је разбијени п |
| може човек волети само кад је љуто.{S} За то ће тако и радити, те ће и она најзад, уморена срџ |
| питала је у очајању сама себе.</p> <p>— За бога, Славка, што си сетна?{S} Само си ти невесела; |
| вка пре од свију, за богатог трговца, а за њом Мица за млада и вицкаста официра.{S} Ленка и Вел |
| >Само још та формалност да се изврши, а за остало је све лако.</p> <p>Таман оне склопиле рачун, |
| ило ни иначе тешко наћи се у друштву, а за овај мах то је ишло само од себе, јер је он имао сре |
| бити виђен у друштву, па и окретати га за собом.{S} Не кити се много, нити раскошно одева.{S} |
| азушку, он је се и тада машао пре свега за лепушкаста женска створења, и врло је брзо научио од |
| пак ни она више не сумња.{S} Истина, да за оволику дворбу није марила, али оно што њене снове и |
| а, одговори јој Мица.{S} Где је лекција за нашега каваљера?{S} Јучерања Ленкина жалост и ова пр |
| коле враћају.{S} Нашао је брзо и ортака за тај занат, кога је лепо научио, како да се влада; па |
| се.{S} Беше забуњена и готово се кајала за последње три речи, што их је непажљиво изустила.{S} |
| ће онда додати:</p> <p>— Кад бих знала за ту ружу —</p> <p>— Али застаде.{S} Лаза беше опет ус |
| чињаше јој се, да би јој и душа потекла за том клицом, кад би је ко покушао истргнути одатле.{S |
| ко од њега.{S} Мало час се машао рукама за онај горостасни мехур, мислио да ће све на свету има |
| рло добро чула њено „дођи сутра“ а одма за тим и његово „сутра!“</p> <pb n="49" /> <p>— То је у |
| киним понашањем.</p> <p>Али Славка одма за тим уста и потражи Воју, да је води тамо где је мајк |
| е љубио истински и ватрено.{S} Али одма за тим дођу му пред очи и сви <pb n="80" /> онда склапа |
| че окретати соба око главе.</p> <p>Одма за тим ошкринуше се врата још нешто више, и на отвору с |
| е мисли почеше потпуније везивати једна за другу.{S} Много што шта приметио је на Славци, што м |
| бу, и после неколико тренутака, спремна за полазак, уђе да се опрости.{S} Смислила је међу тим |
| а можда види ко је и господин Лаза, па за то га не ће ни пошто позвати ни на партију санса, ни |
| расејан и забуњен.{S} Кад га ова запита за што је такав, — он се тако чудно пренеможе, да је ла |
| олико тренутака, док се сетио да запита за мајку Славкину, па онда и за остало друштво.{S} Речи |
| осподин Лаза.{S} Врата осташе ошкринута за њим.{S} Он се наже унутра и као да говораше неком, д |
| све друго утопило у њој.</p> <p>Поћута за неколико тренутака, па онда настави:</p> <p>— Али ба |
| у његове намере спрам Славке, или Мица за њих обадве, или кад оне све три дознаду, како се он |
| вију, за богатог трговца, а за њом Мица за млада и вицкаста официра.{S} Ленка и Велица венчале |
| еволвером, ако му не узверује и не пође за њега.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1882 |
| /p> <pb n="53" /> <p>— А шта да се каже за оне смирене душице, што траже врло поуздану бусију и |
| ци ударила крв у лице, а Ленка се гризе за усне, гледајући то чудо од претварања.</p> <p>— Госп |
| <p>Судијина кућа није далеко, и она је за неколико тренутака била тамо.</p> </div> <div type=" |
| ка му се чини доста хладна, за то ће је за сад оставити мало на миру.{S} Мицу је намислио да на |
| Славка, не крите тога сунца, јер оно је за то и створено: да светли.</p> <p>Славка опет не одго |
| одговара Велици на питања.{S} Али није за њу то највећа невоља.{S} Могла је она лако и не мисл |
| ли ноге; ако ли би то биле шаре и слике за мамину мазушку, он је се и тада машао пре свега за л |
| део пала, па чак и оне, што нису мариле за то; и њима некако није било баш право.{S} Али је Лаз |
| /p> <pb n="69" /> <p>— Али идуће недеље за цело не ћу изостати.</p> <p>Како се безобразно руга, |
| дговарати.{S} Кад оне буду интересоване за то, онда ће такав разговор бити добродошао; он ће от |
| бом водити њихове очи, чије ће речи оне за њим повторавати, куд он, пође, за њим ићи: једном ре |
| њих, мислећи, да ће узети њено причање за шалу, па и не доћи. — Биле су ту обе кћери судијине |
| их девојака нису баш маленкост, тим пре за нашег господина Лазу, који вели, да би трећи дан умр |
| ако је мучно, кад човек нема коме да се за добро похвали а на зло пожали.</p> <pb n="33" /> <p> |
| ена неприлика, промумла Лаза гризући се за усне.</p> <p>Али се на скоро избави мучнога одговора |
| он, али она много више осећаше, како се за један тренутак може срце опити свим милотама, које н |
| гледа на улицу и виде како журно замаче за ћошак неко лице, истина у капуту, али доста обичне с |
| > <p>— Нисте још погађали у карте, виче за њим Мица, тамо би сте још боље прошли.</p> <p>Враг м |
| пшим цветом, што сам га купила баш јуче за данашњи дан.</p> <p>— Видимо, Мицо, видимо, вели Дар |
| ће се заклети, да је баш ово главно, и за то настави опширно причати о својем спремању и о сво |
| зио с друге стране Мицину кућу; можда и за то, што с ове стране још никад није овамо долазио.{S |
| да запита за мајку Славкину, па онда и за остало друштво.{S} Речи му беху усиљене, а кад Славк |
| то <pb n="18" /> потиче?{S} Запита се и за ово и, ма да је слутила одкуд потиче, ипак није смел |
| сели с обе стране узана сокака, онда би за мале цурице то била права Скила и Харивда, од које ј |
| p> <p>То јој беху последње мисли о Лази за сад.{S} Брзим корацима изађе из собе.</p> </div> <pb |
| а и као да говораше неком, да не излази за њим.{S} Онда се зачуше неколико срдачних речи, што н |
| славуј, што долета на прозор и ту жали за ружом, што је осуђена, да вечно чами у собњем <pb n= |
| оред обичног имена, али то су сви узели за шалу, па тако исто и Мица.{S} Али данашња, навалична |
| и згодно састављен.{S} Не мислећи се ни за један тренутак, окрете се вратима и нестаде га у кућ |
| — Овамо њега!{S} Нека буде камен угаони за темељну, велику и сјајну зграду, која ће се звати „ж |
| пореки и вицкасти господин највише мари за њом, а сад навалице не ће ни да је погледа онако, ка |
| алази да је са свим право, да се огласи за невина само за то, што он од срца тврди и говори да |
| ли та госпођица беше сишла чак до врати за господином Лазом и ја сам врло добро чула њено „дођи |
| оно, што је рекао Ленци, може се узети за згодну и срећну шалу, само ваља умети држати у нади |
| ицама ових младих девојака, чије ће очи за собом водити њихове очи, чије ће речи оне за њим пов |
| клоните се мене, а ја тако жељно жудим за вашим погледом.{S} Осмеј на вашем лицу за мене је су |
| ком с дубоким поклоном и великом молбом за препоруку.{S} При руковању није могао ни пошто изост |
| > <p>— Можда је господин спремио другом за дар, па сам ја тако неучтива била, те сам туђу ствар |
| е речи само Лаза разумео, оне беху гром за њега.</p> <p>Не знаде ниште одговорити; али Славка н |
| уман, управо глуп, те је купио и прстен за невесту.{S} Ено сад гледа у тај прстен, па се руга и |
| е тиче пратње, може се рећи, да је ишао за још три така пољупца, јер се девојке саме међу собом |
| помињала би је на стрпљење.</p> <p>Мало за тим учини се Славка невесела, забуњена и расејана.{S |
| рачке, а оно се свакад најрадије машало за какву лутку.{S} Ако су то били колачи, онда је најпр |
| свим право, да се огласи за невина само за то, што он од срца тврди и говори да је невин.</p> < |
| и просто сам себи дао мајсторско писмо за удварање и претварање.{S} На лицу му се могло видети |
| за до данас свакад таке дарове нарочито за њу спремао.{S} Могаше се видети, како бива све срдит |
| ца је знала, да се Ленка спремала данас за прошевину.</p> <p>Славка се променила, заборавила на |
| аве, што по ваздан ћуте па само вребају за ловом, него на оне ређе, што се диче по правди тако |
| он највише био. „Што да ми каже, да ћу за удовца поћи?“ поче сад питати се, „за шта друго, до |
| вашим погледом.{S} Осмеј на вашем лицу за мене је сунце, које ми облаке гони са душе и мисли р |
| н није ни заложио баш поштену своју реч за то.{S} А оно, што је рекао Ленци, може се узети за з |
| у за удовца поћи?“ поче сад питати се, „за шта друго, до да ме наједи, да ме понизи?“ Опа поче |
| му ствар.</p> <p>После тога отворила се забава, која је трајала прилично.{S} И то је имало свој |
| анимају, да готово никад не тражи друге забаве.{S} Иначе воле и пушити, али при том ћути, па ма |
| ише од по сата; заборавио на своје миле забаве, цигаре и парнице, па дошао овамо те се помешао |
| он побегао од куће и потражио друштва и забаве, где се то махом као у магли изгубило.</p> <p>По |
| гла из косе ружу, коју је још у почетку забаве заискала од Лазе.{S} Узе је преда се, гледаше је |
| неке стихове, које нађе на једном столу забачене, али бадава; Веца окренула говор са Мицом о не |
| прошевину.</p> <p>Славка се променила, заборавила на своју невољу па жељно пита: шта је, шта ј |
| де и без тога.</p> <p>Славка је на то и заборавила онако забуњена.{S} Мати јој скиде огртач, па |
| Јелић био међу гостима више од по сата; заборавио на своје миле забаве, цигаре и парнице, па до |
| чељаде поверовало и поверило му се.{S} Заборавио је на све, што је смишљао и изводио.{S} Једин |
| бити као цвет, који бацате под ноге, а заборављате, да сте се њиме китили.</p> <pb n="74" /> < |
| ј крити, да не буде горе, наставља мати забринутим гласом.</p> <p>— Али, веруј, мати, да ми ниш |
| ругарице, које је он познавао.{S} То га забуни тако, да он, стари благоглаголиви каваљер готово |
| олишење: стара се осменула.{S} Ленка се забунила а Веца се прва похвалила; њена „печална“ љубав |
| р с авлије а не са сокака; тако се јако забунио.</p> <pb n="76" /> <p>— Зар ми похваташе трагов |
| спрам Велице био је туробан, расејан и забуњен.{S} Кад га ова запита за што је такав, — он се |
| p>Мало за тим учини се Славка невесела, забуњена и расејана.{S} Издвојила се од другарица па ћу |
| о као и јуче.{S} То му беше знак, да је забуњена, и та га мисао одважи на слободнији корак.{S} |
| оборила главу и гледа преда се.{S} Беше забуњена и готово се кајала за последње три речи, што и |
| ="17" /> <p>Славка је остала расејана и забуњена.{S} Све јој се игре и шале данашње живо понављ |
| > <p>Славка је на то и заборавила онако забуњена.{S} Мати јој скиде огртач, па јој се загледа у |
| ати, чинило му се, као да је пред неком завесом, коју му ваља само подићи, па да се читав нов, |
| ш и отимале да се удају, и другарице су завиделе оној, којој би та срећа у део пала, па чак и о |
| најватренија и најсталнија.</p> <p>Кад заврши тако мисли, он се осмену сам на себе задовољно.{ |
| ајивала бела боја њенога врата на спрам загасите косе; потпуна <pb n="29" /> слика лепоте била |
| на.{S} Мати јој скиде огртач, па јој се загледа у лице.</p> <p>— Е, весела тичице, ти ми нешто |
| још никад није овамо долазио.{S} Он се загледа у то женско чељаде и заста мало.{S} Лепа, млада |
| не тиче, на тако је и с онима, који не загледају дубље у Лазин вечити осмејак.{S} Иначе уме ув |
| у, јер јој ноге задрхташе.{S} Славка се загледала у Мицу, као да ће јој сваку реч прогутати.</p |
| прозори кроза зелено лисје.{S} Беше се загледао у то зеленило, кад дође баш на крај улице.{S} |
| та од собе отворише и они се обоје тамо загледаше.{S} У соби беше тишина и јасно се зачуше неки |
| згодну досетку, већ пође с осмејком да заговара ствар.</p> <p>— Али останите на ствари, господ |
| ти јој десницу а десну подиже као да је загрли.</p> <p>— Господине, шта мислите, шта радите? го |
| румено море на њеним ланитима.{S} Он је загрли, а она одпустивши руке немоћна и савладана дрхта |
| да не стоји на својим ногама кад његов загрљај олабави.{S} Лаза то опази и посади је на столиц |
| " /> <p>— Таман ја наспрам огледала, да заденем ето баш овај цвет у косу, кад ми се очи замакош |
| >Кад се враћао кући, био је безбрижан и задовољан са собом.{S} На Ленку није хтео ни помислити, |
| ши тако мисли, он се осмену сам на себе задовољно.{S} Не плаши се он никаквога вртлога, који би |
| Матери се срце смеши.</p> <p>А он се са задовољством одао на „живот овога света“.{S} Тако лепе |
| и.{S} Сад вам је јасно, што сам се тако задоцнила, јер господин Лаза, место вас овде, походио ј |
| столице.</p> <p>— Славка! викну Лаза и задржа је.{S} Она оста окренута на другу страну и не см |
| је било никаквог узрока, да их домаћице задржавају, за то и одоше одма.</p> <pb n="50" /> <p>А |
| енка се наслонила на Вецу, јер јој ноге задрхташе.{S} Славка се загледала у Мицу, као да ће јој |
| дохватила левом руком звонце са стола и зазвонила баш кад је најватреније беседио.</p> <p>Ништа |
| за.{S} Веца је била више радознала него заинтересована.{S} Само је канда Славци било најтеже, ш |
| косе ружу, коју је још у почетку забаве заискала од Лазе.{S} Узе је преда се, гледаше је јетко, |
| чини, јер га још оваког није видела.{S} Заиста је тужан.</p> <p>Она ћуташе и нехотице питајући |
| као да триста стрела погодише.</p> <p>— Заиста? дао је реч? пита, да се једва чује.</p> <p>— Да |
| а међу другарицама као и до данас.{S} И заиста тешко да се је преварила у томе, јер се мало кој |
| дну од нас вара!</p> <pb n="41" /> <p>И заиста вара једну од њих, јер ови се људи тако искрено |
| не истине по њу.</p> <pb n="73" /> <p>И заиста и сам Лаза искочио је ван граница својих.{S} Њег |
| не?</p> <p>— О томе ни говора.</p> <p>И заиста још оне беху у речи, а на вратима се указа толик |
| раше Лаза сам на своје питање.</p> <p>И заиста није више ништа ни рекао.{S} Као какав витез кад |
| на повлачење.{S} Само пазите.</p> <p>И заиста на једним вратима у ходнику комшинске куће појав |
| ђи Перси, матери њеној, јер таким зетом заиста се може поносити прва и најчеститија кућа. <pb n |
| ке Милосаве па до мале Мице.{S} Беше то заиста лепо друштво, јер пет младих, лепих девојака нис |
| лаж.{S} Не, гадна је у оба случаја, јер заиста једну од нас вара!</p> <pb n="41" /> <p>И заиста |
| на њу, и њој се учини тај осмејак тако заједљив, да се уклони у другу собу, и после неколико т |
| мо, где има прилично крупнога нешта, па заклети се спасењем душе, да је све ништа, зар то није |
| ако лако прећи на главно.{S} Мица ће се заклети, да је баш ово главно, и за то настави опширно |
| ите горе, над којима густи облаци сунце заклоне, те их заогрну <pb n="20" /> оном познатом бојо |
| је Славка крај стола наслоњена лактом и заклонила лице руком.{S} Беше онако исто обучена као ју |
| — Глупан!{S} Глупан сам био! биле су му закључне речи при сваком таком размишљању.</p> <p>Једин |
| а сваком кораку.{S} Чаровита нека клица залегла јој се у грудима и она је осећа тамо, како јој |
| исли Славка.</p> <p>Ленка је ћутала као заливена.{S} Није се макла с места.{S} Једино што се пр |
| еном, јер, ако хоћемо право, он није ни заложио баш поштену своју реч за то.{S} А оно, што је р |
| рорече Ленци и Велици, да ће се оне обе заљубити у једног истог господина и како ће овај велико |
| и мање, него уобразило, да је он смртно заљубљен у њу, да ће полудети и умрети без ње.{S} Све ј |
| од таквог одговора.</p> <p>Тако се она заљуљала у слатке мисли, а на остале другарице није ни |
| ни“ глас, њој се окрете соба око главе, замагли јој се све пред очима и да је ко питао, кога ви |
| ето баш овај цвет у косу, кад ми се очи замакоше на сокак.{S} И на моје највеће изненађење спаз |
| била права Скила и Харивда, од које је заман било чувати се.{S} Било је ту често лепих поздрав |
| Мица погледа на улицу и виде како журно замаче за ћошак неко лице, истина у капуту, али доста о |
| он и поноси, одма би ту нелагодну боју заменио салонском, црном и био каваљер без приговора, < |
| господине Лазо.</p> <p>— Па онда ми не замерајте, кад и с тим другарем и пријатељем учиним по |
| свим милотама, које никакав сан не може замислити, никаква реч описати.</p> <p>Беше јој као да |
| сјајиваше некаквом чаробном лепотом.{S} Замишљена и непомична тако изгледала је као вила, која |
| аћају.{S} Нашао је брзо и ортака за тај занат, кога је лепо научио, како да се влада; па кад би |
| младима, онда се не ће веома отимати да занима и „мамице“ <pb n="23" /> и да натеже с њима.{S} |
| , јер га те две <pb n="22" /> игре јако занимају, да готово никад не тражи друге забаве.{S} Ина |
| виђа.{S} По негде ће још коју „мамицу“ занимати и раздремати својим приповеткама.{S} Више пути |
| срце.{S} Умео је он свих пет госпођица занимати тако, да ни једној не буде дуго време.{S} Знао |
| инило се да је не ће цела ствар ни мало занимати; она је већ преболела све, верује да је Лаза л |
| ко су гости већ честитали и невестици и заовици, тасту и пуници.{S} А кад је већ то прегрмело, |
| ојима густи облаци сунце заклоне, те их заогрну <pb n="20" /> оном познатом бојом, што је онако |
| да!?{S} А не знају да брачна свећа брзо запали и кесу.{S} Венчани венци нису толико зелени <pb |
| ко лако опростити.{S} Мица је све добро запамтила и жељно очекивала час освете, љуте женске осв |
| лавка пажљиво слушаше ове живе речи.{S} Запечаћена уста Лазина збацише неприродни, наметнути ок |
| , проклети опаки почетак!{S} Била ми је записана у књизи судбине срећа, али ја сам се детињасто |
| уке и једва умеравајући заталасан глас, запита је:</p> <p>— Кад би знали?{S} Кад би знали? —</p |
| учини збуњен и потражи очима Славку.{S} Запита где је, па онда оде, да је види.</p> <p>Мица при |
| {S} А одкуд то <pb n="18" /> потиче?{S} Запита се и за ово и, ма да је слутила одкуд потиче, ип |
| робан, расејан и забуњен.{S} Кад га ова запита за што је такав, — он се тако чудно пренеможе, д |
| је неколико тренутака, док се сетио да запита за мајку Славкину, па онда и за остало друштво.{ |
| себи.</p> <p>Али само како ће се даље? запитао се, кад је кући стигао.</p> <p>Лепо ће и лако ћ |
| често виђала.</p> <p>— Кога господина? запиташе неколико њих.</p> <p>— Тога, кога толико чекас |
| ивши руке немоћна и савладана дрхташе и заплака се на његовим прсима.{S} Био је срећан и он, ал |
| Ово је страхота, господине, рече Славка заплашеним гласом.{S} Мало час десило се то и комшији п |
| е пушио и хватао крајеве некој ђаволски заплетеној парници, што се већ три дана решава и претре |
| двоје млађих изненађени, а она им само заповеди да носе нешто на поље, па се онда умири, и учи |
| ме.{S} Знао је причати и свакојаку шалу заподевати.{S} Знао је склонити госпођице и да отпевају |
| тражаше где ће и кад ће бити најбоље да започне.{S} Само још не могаде одредити и треће: како д |
| још не могаде одредити и треће: како да започне.{S} Ишао је међу тим доста брзо и није ни спази |
| што чека човека као бајаги после тога, зар није овако већа, шаренија и примамљивија?{S} Ко је |
| лети се спасењем душе, да је све ништа, зар то није тако исто, као кад убица налази да је са св |
| ј одлазак, које не ћу никад ни учинити, зар вам то није јасан доказ о мојој љубави — </p> <p>Сл |
| два чује.</p> <p>— Дао, те како дао!{S} Зар не видиш да се и Ленка спремила како само може бити |
| о поверљиве, вазда тако пријатељске.{S} Зар није тако, госпођице?</p> <p>Славка пажљиво слушаше |
| се јако забунио.</p> <pb n="76" /> <p>— Зар ми похваташе трагове? помисли у себи.</p> <p>Али бр |
| вештина од ништа начинити ишта и свашта зар не дрма васколиким светом данас?{S} Наћи лава у зеч |
| века само на томе?</p> <p>— Та цео свет зар није створен од „ничега“ па је ипак <hi>нешто</hi> |
| политичкој партији снује црне конце; — .зар није то од ништа направити прилично крупно ишта?</p |
| е на свадби биле су јој свака са својим заручником.{S} Онда су се слатко смејали пророчанству Л |
| ја ишао све брже.{S} Сокак је био прав, засађен с обе стране дрвећем, иза кога су вирили прозор |
| оља.{S} Девојчице већ навикле на његове заседе.{S} Први су бедеми освојени, сад ће пасти и град |
| ујте, да не ће изостати.</p> <p>Девојке заседоше и почеше посматрати комшинску авлију.</p> <p>Т |
| како да се влада; па кад би њих двојица засели с обе стране узана сокака, онда би за мале цуриц |
| .{S} Они беху бледи и лице њено онако у засенку одсјајиваше некаквом чаробном лепотом.{S} Замиш |
| дина умео је то учинити и на сокаку.{S} Засео би тај делија иза дирека на авлинским вратима, па |
| довезивао их једну на другу, док није и заспао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18821 |
| м часу беше окренут на другу страну.{S} Заста у ходу и питаше:</p> <p>— Кад би знали? —</p> <p> |
| .{S} Он се загледа у то женско чељаде и заста мало.{S} Лепа, млада госпа уочила је и њега, па с |
| >— Кога, за бога, викну Ленка, кад Мица застаде.</p> <p>Једнога господина, који се учтиво и цер |
| Кад бих знала за ту ружу —</p> <p>— Али застаде.{S} Лаза беше опет устао и почео шетати по соби |
| ару.{S} Тек овде, на широкој раскрсници застаде.{S} Могао је окренути на четири стране, али он |
| је.{S} Рече нешто Ленци, а она порумени застиђена.{S} Матери се срце смеши.</p> <p>А он се са з |
| м, маши јој се руке и једва умеравајући заталасан глас, запита је:</p> <p>— Кад би знали?{S} Ка |
| збуњена.{S} Господин Јелић, стар човек затекао се код куће.{S} Он би радо понудио Лазу на парт |
| ад би осетила да кадифени капутић Лазин заудара на бели лук или <pb n="7" /> да је добио по леђ |
| и га свагда врашки осмеји и подмигивања зауставе.{S} Не верује му нико ништа.</p> <p>Он тада по |
| он никаквога вртлога, који би га могао захватити у вожењу по тако таласастој <pb n="59" /> рец |
| е већ у велико спустио на земљу и гости захтеше да се разилазе.{S} Није било никаквог узрока, д |
| ну збогом и журно оде.</p> <p>— Збогом! зачу се звонки женски глас.</p> <p>— Она је! рече Мица, |
| вори.</p> <p>У исти мах кад она то рече зачу се тресак с противне стране, као да се прозори нег |
| ан оне склопиле рачун, ето и Славке.{S} Зачудише јој се сви, кад је видеше бледу и узнемирену.{ |
| ала, бела женска рука, баш до лакта.{S} Зачуше се још два три пољупца па онда једно <pb n="77" |
| неком, да не излази за њим.{S} Онда се зачуше неколико срдачних речи, што наше цуре веома разг |
| едаше.{S} У соби беше тишина и јасно се зачуше неки пољупци на пољу.{S} Славка изгледаше да је |
| ко као кад би какав тежак терет са леђа збацивао.{S} Али те мисли беху све тако враголасте, так |
| ве живе речи.{S} Запечаћена уста Лазина збацише неприродни, наметнути оков и гле како лепо збор |
| еплашена од тога, што се тако изненадно зби, осуди сама себе у истом тренутку кад и учини то, п |
| одина Јелића.{S} Сећаше се свега што се збило, кад је прошли пут био код те девојке и њено пона |
| је одма поче саветовати, да се не кида због тога, јер тако само карте кажу, а карте обично лаж |
| вила, која је осуђена на земаљске муке због земаљских грехова.</p> <p>Све то Лази упаде у очи, |
| ри ништа.</p> <p>— Ви се срдите на мене због Ленке.{S} Сад ми је јасно све.{S} Јуче сте били та |
| ла.{S} Лази није могла ни <pb n="38" /> збогом рећи, кад он, видевши шта она хоће, пође кући.</ |
| стране по једно женско чељаде.</p> <p>— Збогом, душо! виче Мица с доњих врати.</p> <p>— Збогом, |
| уби, викну збогом и журно оде.</p> <p>— Збогом! зачу се звонки женски глас.</p> <p>— Она је! ре |
| душо! виче Мица с доњих врати.</p> <p>— Збогом, рано! виче Даница с једне стране.</p> <p>— Дођи |
| ејком на лицу.{S} Онда је пољуби, викну збогом и журно оде.</p> <p>— Збогом! зачу се звонки жен |
| онда једно <pb n="77" /> тихо, срдачно „збогом“ ; и руке нестаде.</p> <p>Лаза стоји као скамење |
| риродни, наметнути оков и гле како лепо зборе!</p> <p>— Тако је, у свему тако, господине Лазо.< |
| од претварања.</p> <p>— Госпођице, узе зборити Ленци после неколико тренутака.{S} Јуче сам изо |
| се то и данас понови.{S} И он се учини збуњен и потражи очима Славку.{S} Запита где је, па онд |
| ане сузе, а у говору је била расејана и збуњена.{S} Господин Јелић, стар човек затекао се код к |
| ји, докле га нисам и дочекала.</p> <p>— Звала си га?! викну Славка.{S} Мицо, да л’ је то баш та |
| ала да ће он тако урадити, пошто сам га звала на посело у велико и одабрано друштво, па сам неп |
| , што је он по њеном и својем дијалекту звао „пупи“.{S} А после неколико година умео је то учин |
| бити.{S} За то смо ми и дошли овамо.{S} Звата је и Мица, али ње још нема.{S} Кроз који час ће и |
| х кћери на посело, ма да је већ два пут звата.{S} Тамо се нешто <pb n="28" /> ужурбали па зову |
| љну, велику и сјајну зграду, која ће се звати „живот овог света“.</p> <p>— Само како?{S} Само к |
| е црне, живе и сјајне, као две најлепше звезде у ноћи.{S} Чудновате су те њене очи.{S} Потсећај |
| м и журно оде.</p> <p>— Збогом! зачу се звонки женски глас.</p> <p>— Она је! рече Мица,</p> <p> |
| о, како је Славка дохватила левом руком звонце са стола и зазвонила баш кад је најватреније бес |
| е да је ту.{S} План му се учини јасан и згодно састављен.{S} Не мислећи се ни за један тренутак |
| о, што је рекао Ленци, може се узети за згодну и срећну шалу, само ваља умети држати у нади сад |
| > <p>Али брзо дође к себи, па смисливши згодну досетку, већ пође с осмејком да заговара ствар.< |
| амен угаони за темељну, велику и сјајну зграду, која ће се звати „живот овог света“.</p> <p>— С |
| са „свакојаком децом“ још док је млад и зелен, да научи н. пр. свакојаке речи, па чак и безобра |
| ли и кесу.{S} Венчани венци нису толико зелени <pb n="57" /> и мирисни, колико су тврди и опори |
| зелено лисје.{S} Беше се загледао у то зеленило, кад дође баш на крај улице.{S} У том часу спа |
| већем, иза кога су вирили прозори кроза зелено лисје.{S} Беше се загледао у то зеленило, кад до |
| гледала је као вила, која је осуђена на земаљске муке због земаљских грехова.</p> <p>Све то Лаз |
| , која је осуђена на земаљске муке због земаљских грехова.</p> <p>Све то Лази упаде у очи, и он |
| p> <p>Сумрак се већ у велико спустио на земљу и гости захтеше да се разилазе.{S} Није било ника |
| госпођи Перси, матери њеној, јер таким зетом заиста се може поносити прва и најчеститија кућа. |
| васколиким светом данас?{S} Наћи лава у зечијој кожи, Сократову мудрост у каквој дугоухој глави |
| „богато“, да су се сва његова и добра и зла својства губила пред овим јединим.{S} Шта мари, што |
| е мислио само о своме срећном животу, о златној слободи коју тако ужива и по сто пути је прокли |
| к нема коме да се за добро похвали а на зло пожали.</p> <pb n="33" /> <p>Лаза све чудније говор |
| еше ни на крај памети.{S} А она је тако зло увређена, тако љутита отишла кући.{S} Лаза је знао, |
| ове се прискочице не освртаху.{S} Он се зловољан после растанка упути кући.</p> <pb n="17" /> < |
| иве, да су се наочице противиле његовој зловољи и све му више досађивале.{S} Онда би он побегао |
| е путове, и јуче се просто неком својом злом срећом или глупошћу издао.{S} Данас је већ паметни |
| , кад зна да си ти тако близу?</p> <p>— Зна он и друге путове, и јуче се просто неком својом зл |
| n="62" /> <p>— Како је могао доћи, кад зна да си ти тако близу?</p> <p>— Зна он и друге путове |
| да.{S} Опростите му добри паланчани, не зна шта ради.</p> <p>Читаоци ће већ питати, па како изг |
| етке, па „прикљученија“, да се броја не зна.{S} Беше ту доста јунака, али јунакиња већ мање: ук |
| медаљица, а писама — е томе се броја не зна.{S} Очиташе професори и поучише; ђаци се преподобил |
| ети, како је потпуно уверен, да нико не зна ни словца од његових рачуна.</p> <p>Славка га је ме |
| Славка је била срећна, што бар нико не зна шта њу тамо гони, а Ленки је већ теже било пред дру |
| века, кад учини нешто необично, чему не зна свршетка, обузе и њу.{S} Преплашена од тога, што се |
| ред ограде, те да се сакрије.{S} Али он зна, да то не би било каваљерски.{S} Међу тим сигурно н |
| појави нико.</p> <p>— Госпођица сигурно зна од кога је поздрав, па му се и не чуди, додаде посл |
| о да је код њега.{S} Али господин Јелић зна врло добро и шта је младост, а можда види ко је и г |
| зумео, оне беху гром за њега.</p> <p>Не знаде ниште одговорити; али Славка није то ни тражила.{ |
| анац да им среће и спасења да!?{S} А не знају да брачна свећа брзо запали и кесу.{S} Венчани ве |
| то су ограничени и духом и телом, те не знајући наћи се у томе узаврелом свету, траже спасења у |
| олте!</p> <p>Оно што је он тражио, и не знајући шта управ тражи, учини му се да је ту.{S} План |
| ике изађоше му пред очи, и њему то беше знак, да је дошао час, да се то и данас понови.{S} И он |
| етање тумачио као и јуче.{S} То му беше знак, да је забуњена, и та га мисао одважи на слободниј |
| пише око ње, свашта слутећи.{S} Мица је знала, да се Ленка спремала данас за прошевину.</p> <p> |
| <p>— То сте погодили.</p> <p>— Е нисам знала до сад, да и ви трошите речи у мислима, додаде гл |
| {S} Па ће онда додати:</p> <p>— Кад бих знала за ту ружу —</p> <p>— Али застаде.{S} Лаза беше о |
| ругој у лице.{S} Као да је свака од њих знала, шта је друга учинила, па су тим ћутањем признале |
| та је:</p> <p>— Кад би знали?{S} Кад би знали? —</p> <p>Девојка ћуташе, па кад осети, како му с |
| аласан глас, запита је:</p> <p>— Кад би знали?{S} Кад би знали? —</p> <p>Девојка ћуташе, па кад |
| Заста у ходу и питаше:</p> <p>— Кад би знали? —</p> <p>Али Славка ћуташе.{S} Оп се окрете, пог |
| тако, да он буде младожења, а невеста, знало се већ напред, да ће бити она, која је најлепша, |
| :{S} Читајте ви, колико вам је воља; ја знам, шта ја знам.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| ви, колико вам је воља; ја знам, шта ја знам.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18821_C |
| је истина све, што сте тамо чули.{S} Не знам каквим речима и каквим клетвама да вам сведочим о |
| ам је још никад видела у мом веку, и не знам кад се доселила тамо, где је пре седела наша добра |
| ко, да ни једној не буде дуго време.{S} Знао је причати и свакојаку шалу заподевати.{S} Знао је |
| причати и свакојаку шалу заподевати.{S} Знао је склонити госпођице и да отпевају што год, и то |
| на, тако љутита отишла кући.{S} Лаза је знао, како је то лепокосо и црнооко девојче мало живе, |
| </p> <p>— Па изговорио сам све, што сам знао.</p> <p>— Та ви сте ћутећи и дошли.{S} Где сте се |
| ником не могу открити, њему поверим; а знате, како је мучно, кад човек нема коме да се за добр |
| тек важно у брачном животу.{S} Треба да знате, да су се цуре баш и отимале да се удају, и друга |
| воју пресуду.</p> <pb n="36" /> <p>— Ви знате све, разумете све.{S} Ја вам не умем ништа више р |
| о и комшији преко пута.{S} Шта ће то да знати, господине Лазо?</p> <p>Лаза беше убијен на те ре |
| ј с „неба па <pb n="63" /> у ребра“.{S} Знаће он сакрити траг.{S} Станите ви само овде где ја, |
| пита се госпођа домаћица, шта ће то да значи? каква су то посла?{S} Али узалуд су сва питања и |
| ја само ожалостило.</p> <p>— Шта све то значи? помисли Славка.{S} Па ће онда додати:</p> <p>— К |
| Сад ћеш се ти развеселити, јер треба да знаш, да ће кроз који час доћи господин Лаза, да нам Ле |
| то јој осећање беше слатко и драго.{S} Зове ли се та клица само радост или срећа, или нешто но |
| Тамо се нешто <pb n="28" /> ужурбали па зову и њу, али се њој слутило, да ће Лаза доћи прво амо |
| преми оне србијанске беспослице, што се зову слатко и кафа.</p> <p>— Бога ми то не ће бити одма |
| изе и мучи јесте то, што га све једнако зову „Каваљер Лаза“.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| и цвета; осетљив постане наспрам оштрог зрака, повучен у себе, отуђен од весела друштва: сам је |
| ене, који споља бљешти наспрам сунчаних зракова а изнутра је пун празнине.{S} Он осећаше, да то |
| е она још љутита на њега, па од макових зрна прави читаве брегове.{S} Он се само од ње нешто ма |
| — Нек иде све до врага! само рече кроза зубе.</p> <p>Мисли му се опет побркаше и посташе неизве |
| але и врло слабо показиваху своје ситне зубе испод румених усница на пошалице његове.{S} Но он |
| каква шећерна цурица осетила како су му зубићи оштри, те је у часу остала без главе или ноге; а |
| .{S} Могле су се чути кад кад и по које зурлице у том кобном теснацу, јер по нека девојчица има |
| рлица сад пала крајевима преко прслука, и наше се госпођице врло радо <pb n="12" /> устављају о |
| Кафа му се на столу давно већ оладила, и кад је се сетио није ни ваљала више.{S} Устаде и пође |
| /p> <p>Истински и од срца је ово рекла, и погледавши на Ленку, очи јој се напупише суза.</p> <p |
| че.{S} То му беше знак, да је забуњена, и та га мисао одважи на слободнији корак.{S} Он јој брз |
| ре свега за лепушкаста женска створења, и врло је брзо научио од мамице, да их <pb n="4" /> убр |
| p>— Лепо поздравље, бога ми, рече Мица, и показа другарицама на разлупан прозор.</p> <p>На проз |
| у ваља само подићи, па да се читав нов, и примављив свет отвори пред њиме.</p> <p>Мислећи тако |
| лонити госпођице и да отпевају што год, и то све тако лепо, <pb n="13" /> да оне нису могле то |
| близу?</p> <p>— Зна он и друге путове, и јуче се просто неком својом злом срећом или глупошћу |
| Али је Лаза умео да умири и помири све, и мушкарце и девојчице, а то га је још више узвишавало. |
| клопиле очи, опет су само њега снивале, и то свака на свој начин:{S} Славка како грли и љуби не |
| а тада бити победа!</p> <p>И тако даље, и тако даље, ређао је своје мисли и надовезивао их једн |
| ећа тамо, како јој пушта жилице у срце, и то јој осећање беше слатко и драго.{S} Зове ли се та |
| тим ошкринуше се врата још нешто више, и на отвору се указа мала, бела женска рука, баш до лак |
| сви <pb n="80" /> онда склапани рачуни, и оно што му је пре изгледало да води к нечем паметном, |
| а носе нешто на поље, па се онда умири, и учини јој се да је сва плашња прође.</p> <p>Лаза се б |
| пут био овде, што је она, по дужности, и матери саопштила.</p> <p>Само још та формалност да се |
| Лазином, који је, да простите, читаоци, и ту са свим некаваљерски — слагао.</p> <p>А шта је с Л |
| Јучерашње прилике изађоше му пред очи, и њему то беше знак, да је дошао час, да се то и данас |
| рехова.</p> <p>Све то Лази упаде у очи, и она му се учини лепша него и јуче.{S} Предвиђаше да ј |
| тарама африканским и по леду сибирском, и дневи и ноћи, у друштву и самоћи; вазда су му тако по |
| шољицу, што је била на столу пред њом, и на глас викну млађе.{S} На лупу долетеше двоје млађих |
| на један пут сину у памети друга мисао, и у исти мах појури јој бујније крв у лице.{S} Она слуш |
| } Изволте!</p> <p>Оно што је он тражио, и не знајући шта управ тражи, учини му се да је ту.{S} |
| кући.</p> <p>Судијина кућа није далеко, и она је за неколико тренутака била тамо.</p> </div> <d |
| ца ће се заклети, да је баш ово главно, и за то настави опширно причати о својем спремању и о с |
| болешћу код Ленке што је изостао данас, и околишиће непрестано с прстеном, јер, ако хоћемо прав |
| ветке, у чему је Лаза снажан и силовит, и колико ће оправдати њихова очекивања.{S} За сад се мо |
| ко заједљив, да се уклони у другу собу, и после неколико тренутака, спремна за полазак, уђе да |
| а су се цуре баш и отимале да се удају, и другарице су завиделе оној, којој би та срећа у део п |
| } Нисам је још никад видела у мом веку, и не знам кад се доселила тамо, где је пре седела наша |
| ваки корак.{S} Он се опет осмену на њу, и њој се учини тај осмејак тако заједљив, да се уклони |
| зговарати, правити шалу, пољубити — ах, и пољубити — а то је тек важно у брачном животу.{S} Тре |
| страну, у доњу варош.{S} Ја се пожурих, и ево ме да вам дам рачуна о свему.</p> <pb n="48" /> < |
| аћу, проклињала Турке и душмане и т. д. и т. д.{S} Трагови од тога могли су се јасно и сад виде |
| <pb n="77" /> тихо, срдачно „збогом“ ; и руке нестаде.</p> <p>Лаза стоји као скамењен.</p> <p> |
| који може то бар приближно у себи наћи; и тада се отвори пред човеком други, истина ужи, али ти |
| а, па чак и оне, што нису мариле за то; и њима некако није било баш право.{S} Али је Лаза умео |
| оне ипак жртвовале шетњу <pb n="61" /> и свако друго уживање, те дошле овамо, ма и мало касниј |
| мати да занима и „мамице“ <pb n="23" /> и да натеже с њима.{S} То је видела и Ленкина мати, али |
| венци нису толико зелени <pb n="57" /> и мирисни, колико су тврди и опори; брзо вену а све јач |
| ним гласом.</p> <p>— Ништа?{S} Лепо!{S} И ја велим ништа.{S} Али то није све.{S} Мени то паде у |
| лађе спава онда, кад се њима успава.{S} И у сну продужава лепе и чаробне састанке, весела друшт |
| творило се у чисту сестринску љубав.{S} И тако су гости већ честитали и невестици и заовици, та |
| ко га иста женска позва да јој дође.{S} И он — помислите само — не промисливши се ни најмање, о |
| дошао час, да се то и данас понови.{S} И он се учини збуњен и потражи очима Славку.{S} Запита |
| оћ су мислиле само о господину Лази.{S} И кад су склопиле очи, опет су само њега снивале, и то |
| су, кад ми се очи замакоше на сокак.{S} И на моје највеће изненађење спазим тамо —</p> <p>— Ког |
| се забава, која је трајала прилично.{S} И то је имало својих последица, јер је Лаза био све рас |
| пша међу другарицама као и до данас.{S} И заиста тешко да се је преварила у томе, јер се мало к |
| {S} Што да ограничава слободу своју?{S} И та срећа, што чека човека као бајаги после тога, зар |
| нку, очи јој се напупише суза.</p> <p>— И ради мене, помисли Славка.</p> <p>Ленка је ћутала као |
| ам је секретар? примети Ленка.</p> <p>— И врло поуздан, одговори Славка.</p> <p>— Само да Дон Ж |
| <p>— Само како?{S} Само како?</p> <p>— И сад поче Лаза озбиљно склапати рачуне о томе, шта га |
| угој соби и читала „Велимира и Босиљку“ и толико се умешала у њихова „прикљученија", да је редо |
| оњачу.{S} Очекиваше шта ће следовати, а и сам беше изненађен Славкиним понашањем.</p> <p>Али Сл |
| не беше у коси; сигурно је увела.{S} А и на што ће тамо сад, кад се руменилом својим неби могл |
| бе.{S} Стекао је и сам доста искуства а и другова колико му је воља.{S} Девојчице већ навикле н |
| другарицама.</p> <p>— Али онда га треба и памети научити, рече Даринка.</p> <p>— Постараћемо се |
| но је.{S} Али кад је већ ту, онда треба и да се покаже као каваљер, а то је њему душа и срце.{S |
| е.{S} Ево овде смо сви весели, па треба и ти да нам се развеселиш.{S} Та скини већ тај огртач с |
| ној парници, што се већ три дана решава и претреса, па никако да се крај с крајем састави.</p> |
| воту, о златној слободи коју тако ужива и по сто пути је проклињао и саму мисао на женидбу.{S} |
| видик то „богато“, да су се сва његова и добра и зла својства губила пред овим јединим.{S} Шта |
| аким зетом заиста се може поносити прва и најчеститија кућа. <pb n="24" /> Она већ од неколико |
| и он побегао од куће и потражио друштва и забаве, где се то махом као у магли изгубило.</p> <p> |
| најгрознији сатана из пакла и омрзе га и срцем и душом.</p> <p>— Тако лепо, тако паметно говор |
| д оне не ће оставити човека, пратиће га и по пустарама африканским и по леду сибирском, и дневи |
| епотама што су код ње.{S} Коса јој дуга и црна као ноћ, очи такође црне, живе и сјајне, као две |
| Ено сад гледа у тај прстен, па се руга и њему и себи.</p> <p>Али само како ће се даље? запитао |
| дили.</p> <p>— Е нисам знала до сад, да и ви трошите речи у мислима, додаде гласом таким, који |
| е ја, па пазите.{S} Биће скоро време да и овамо дође, а верујте, да не ће изостати.</p> <p>Дево |
| шла да види оно, на што би боље било да и не помисли.{S} Беше јој као да је муња пресекла, кад |
| ма и Даринка.{S} Како је било у реду да и сам пође, он се понуди, да их прати.</p> <p>Опрости с |
| ћа да дође с мајком, па моли и Ленку да и она дође.{S} Она не може обећати, ма да жуди толико и |
| богатог трговца, а за њом Мица за млада и вицкаста официра.{S} Ленка и Велица венчале се обе ис |
| доста бледо и сувоњаво, што су му брада и бркови мало жућкасти а коса мрка?{S} Шта мари, што је |
| њеви.{S} Славка беше пренеражена, гледа и види, а дрхти од тога што види.{S} Ленка пребледела и |
| ким ништа!{S} Дугачка приповетка, можда и без свршетка!</p> <p>— Та ништа тако рахатно може све |
| пазио с друге стране Мицину кућу; можда и за то, што с ове стране још никад није овамо долазио. |
| ио да запита за мајку Славкину, па онда и за остало друштво.{S} Речи му беху усиљене, а кад Сла |
| , то је рај!</p> <p>Тако је мислио Лаза и журио се кући.{S} Па се једио на себе што је јуче био |
| са столице.</p> <p>— Славка! викну Лаза и задржа је.{S} Она оста окренута на другу страну и не |
| као сунце после облачине: толико милија и доброћуднија.{S} Таком природом, каква је њена, ваља |
| сле тога, зар није овако већа, шаренија и примамљивија?{S} Ко је крив извесним ништавцима, што |
| оја одатле поникне постаје најватренија и најсталнија.</p> <p>Кад заврши тако мисли, он се осме |
| авима и на прсима; доста скромна и боја и накит.{S} Тој простој хаљини са свим лепо доликоваше |
| кратког договора одазваше Мица и Славка и Воју к себи.{S} Поучише и њега, па се онда вратише у |
| љубим! о гадне утворице! помисли Славка и окреташе лице од њега.</p> <p>Лаза је то окретање тум |
| љно склапати рачуне о томе, шта га чека и какве ће се прилике створити или саме по себи или њег |
| А све три наше госпођице, Славка, Ленка и Велица сву ноћ су мислиле само о господину Лази.{S} И |
| а за млада и вицкаста официра.{S} Ленка и Велица венчале се обе истог дана, кад је Даринка испр |
| ге.</p> <p>Одоше у другу собу.{S} Ленка и Веца осташе саме, ћутаху и не смедоше погледати једна |
| 9" /> <p>— То је ужасно! изустише Ленка и Славка као из једнога грла.</p> <p>— Грозно и нечувен |
| сам себе.{S} Сад му паде на памет Ленка и та га помисао наљути.{S} Који ме враг <pb n="51" /> н |
| богатог трговца, Стојана Ж. Ту су Ленка и Велица, кћери извесног <pb n="9" /> судије Јелића, па |
| да се мења са њеним удовцем.{S} Даринка и верује и не верује у своју велику али спору срећу, ал |
| " /> је Лаза опет напао, како је бегала и плакала, али он је ипак пољубио!</p> <p>Голема невоља |
| рица, само да није својим очима гледала и сопственим ушима чула онако кобне истине по њу.</p> < |
| ма расрди.</p> <p>Окрете се од огледала и још један поглед паде јој на искидану ружу.</p> <p>— |
| пизода у драми, коју је она сама додала и која не сасеца јако у саму ствар.</p> <p>После тога о |
| ца отишла у другу собу, те се исплакала и нашла, да је исто тако несрећна као оно двоје у роман |
| мало касније.{S} Мица их је дуго чекала и готово била љутита на њих, мислећи, да ће узети њено |
| лавујева узалудна.{S} Што би ружа имала и што би хтела да каже, то би славуја само ожалостило.< |
| Даринка је изостала.{S} Ленка је ћутала и чинило се да је не ће цела ствар ни мало занимати; он |
| и господина Лазу.{S} Девојка је слушала и ћутала.{S} Можда је и сумњала у искреност Лазину, па |
| очима, као год што је мало час слушала и гледала њега пред собом.{S} Ко је преварен? ко је пре |
| и од тога што види.{S} Ленка пребледела и ближе се примиче прозору, да види своју пресуду, коју |
| /> и да натеже с њима.{S} То је видела и Ленкина мати, али то њу није ни најмање увредило, шта |
| пшу хаљину, а поред тога била је весела и расположена ваздан тога дана.{S} Непрестано је певала |
| а би за мале цурице то била права Скила и Харивда, од које је заман било чувати се.{S} Било је |
| и у тој лепој нади, па је често хвалила и Ленци господина Лазу.{S} Девојка је слушала и ћутала. |
| бојом на среду.{S} Мица би то приметила и опомињала би је на стрпљење.</p> <p>Мало за тим учини |
| ростити.{S} Мица је све добро запамтила и жељно очекивала час освете, љуте женске освете.</p> < |
| се Лаза као најгрознији сатана из пакла и омрзе га и срцем и душом.</p> <p>— Тако лепо, тако па |
| а дохватила левом руком звонце са стола и зазвонила баш кад је најватреније беседио.</p> <p>Ниш |
| свако друго уживање, те дошле овамо, ма и мало касније.{S} Мица их је дуго чекала и готово била |
| n="54" /> водити рачуна о тим приликама и тражаше где ће и кад ће бити најбоље да започне.{S} С |
| м „на служби“, ижљуби се са другарицама и оде.</p> <pb n="16" /> <p>— Љута је, очи јој севају к |
| ј хаљини са белим машлијама на рукавима и на прсима; доста скромна и боја и накит.{S} Тој прост |
| ад се говори о пријатељству међу људима и подобним стварима; отужан, кад се о надама спомене, а |
| ита нека клица залегла јој се у грудима и она је осећа тамо, како јој пушта жилице у срце, и то |
| , онда се не ће веома отимати да занима и „мамице“ <pb n="23" /> и да натеже с њима.{S} То је в |
| ицом пођоше обе судијине кћери, за њима и Даринка.{S} Како је било у реду да и сам пође, он се |
| ину; сва је окићена машлијама, наборима и цветићима од тула.{S} Метла сам нов шешир с перетом и |
| ати.</p> <p>Славка га дочека на вратима и ма да осети, како је прође сву некаква трзавица као м |
| ни за један тренутак, окрете се вратима и нестаде га у кући.</p> <p>Ту се почиње Мицина припове |
| сте тамо чули.{S} Не знам каквим речима и каквим клетвама да вам сведочим о томе, да никад ниса |
| ко главе, замагли јој се све пред очима и да је ко питао, кога види пред собом, не би умела каз |
| владати и окретати је на своју руку, на и љубав која одатле поникне постаје најватренија и најс |
| n="17" /> <p>Славка је остала расејана и забуњена.{S} Све јој се игре и шале данашње живо пона |
| исане сузе, а у говору је била расејана и збуњена.{S} Господин Јелић, стар човек затекао се код |
| на сред собе, опколе је са свију страна и гонећи је да рекне „драгичка“, обећаше, да ће јој каз |
| је то доста лош украс, јер је неугледна и није црне боје.{S} Може се видети и по томе, да не ма |
| " /> не романа.{S} Сигурно каква виђена и стасита Фигура, која ће бити кадра да врти око себе с |
| некаквом чаробном лепотом.{S} Замишљена и непомична тако изгледала је као вила, која је осуђена |
| тим учини се Славка невесела, забуњена и расејана.{S} Издвојила се од другарица па ћути; за ти |
| лаву и гледа преда се.{S} Беше забуњена и готово се кајала за последње три речи, што их је непа |
| господине Лазо.{S} Ово је кућа поштена и честита, а без узрока се не ломе прозори каменицама у |
| е обе заљубити у једног истог господина и како ће овај великодушан бити, те ће их обадве остави |
| е тамо загледаше.{S} У соби беше тишина и јасно се зачуше неки пољупци на пољу.{S} Славка изгле |
| на рукавима и на прсима; доста скромна и боја и накит.{S} Тој простој хаљини са свим лепо доли |
| е загрли, а она одпустивши руке немоћна и савладана дрхташе и заплака се на његовим прсима.{S} |
| у то посла?{S} Али узалуд су сва питања и чекање.{S} Лазе нема.</p> </div> <div type="chapter" |
| <p>У десетој години пође наш младожења и у штолу, т. ј. у гимназију, јер му мама није дала да |
| жа беше сав накит у тим плетеницама, па и она не беше ни бела ни црвена, него румена, исто као |
| таше.{S} Свакога изненадише те речи, па и онога, који им се надаше.</p> <pb n="47" /> <p>- Па т |
| Иначе уме увек бити виђен у друштву, па и окретати га за собом.{S} Не кити се много, нити раско |
| и, да ће узети њено причање за шалу, па и не доћи. — Биле су ту обе кћери судијине и Славка; а |
| .{S} Најпосле ће Лаза рећи:</p> <p>— Па и ви ћете сигурно тамо?</p> <p>— Могла бих.</p> <p>— Он |
| ка не сме да слуша, али је срце гони па и она пита: шта је, шта је?</p> <p>— Јесте ли само мене |
| "43" /> <p>Просилац!{S} Како је то лепа и мила реч, а Славци како ужасна.</p> <p>Окрете се гово |
| е ружу, нека се сама са собом разговара и нека сама себи мирише, кад је песма славујева узалудн |
| о „богато“, да су се сва његова и добра и зла својства губила пред овим јединим.{S} Шта мари, ш |
| мирно у другој соби и читала „Велимира и Босиљку“ и толико се умешала у њихова „прикљученија", |
| ошкринута за њим.{S} Он се наже унутра и као да говораше неком, да не излази за њим.{S} Онда с |
| авкину руку, снажно је притиште на прса и неколико врелих пољубаца стопише се у оно румено море |
| а команду отворише се на један пут и та и обоја споредна врата.{S} Лаза угледа са све четири ст |
| ши се ни најмање, отвори авлинска врата и изгуби ми се испред очију.{S} Радознала да видим шта |
| и изводио.{S} Једино страст, племенита и бурна обузела га је свега, тако, да се све друго утоп |
| мрка?{S} Шта мари, што је малена раста и доста неприметна фигура?{S} Оно „богато“ покрило је с |
| не по њу.</p> <pb n="73" /> <p>И заиста и сам Лаза искочио је ван граница својих.{S} Његово срц |
| о приметила ову промену.{S} Па кад оста и даље ћутећи, она га ослови:</p> <p>— Ви сте невесели, |
| ило лако погодити.{S} Међу тим она уста и оде да спреми оне србијанске беспослице, што се зову |
| њем.</p> <p>Али Славка одма за тим уста и потражи Воју, да је води тамо где је мајка.</p> <p>Ка |
| Па ипак вештина од ништа начинити ишта и свашта зар не дрма васколиким светом данас?{S} Наћи л |
| ер ево све се у часу изгубило.{S} Ништа и опет ништа! понављао је у мислима.{S} Чинило му се ка |
| а врати, ту у кући, па радост, па срећа и шта још не.{S} Мица јој оде и честитати; за тим је мо |
| ао што су Милева, Милена, Милка, Милица и све друге варијације од велике Милосаве па до мале Ми |
| <p>После кратког договора одазваше Мица и Славка и Воју к себи.{S} Поучише и њега, па се онда в |
| е покаже као каваљер, а то је њему душа и срце.{S} Умео је он свих пет госпођица занимати тако, |
| се прва похвалила; њена „печална“ љубав и сажаљење према Лази претворило се у чисту сестринску |
| зина збацише неприродни, наметнути оков и гле како лепо зборе!</p> <p>— Тако је, у свему тако, |
| она Ану, па јој нуди своју десницу, крв и живот.{S} Требало би да твоју улогу Ленка прими, али |
| .</p> <p>— Па онда ми не замерајте, кад и с тим другарем и пријатељем учиним по једно „рандеву“ |
| бранити се.{S} Могле су се чути кад кад и по које зурлице у том кобном теснацу, јер по нека дев |
| и, осуди сама себе у истом тренутку кад и учини то, па довативши сребрну кашичицу стаде лупати |
| ко грли и љуби неку девојку, коју никад и нигде није видела, Ленка опет како неку другу проси а |
| а са „свакојаком децом“ још док је млад и зелен, да научи н. пр. свакојаке речи, па чак и безоб |
| шалу, само ваља умети држати у нади сад и њу и родитеље.{S} Код Славке ће отићи првом приликом. |
| им мислима, допустити да се баци поглед и на друге, мало даље ствари и одношаје; то ће бити уди |
| а и црна као ноћ, очи такође црне, живе и сјајне, као две најлепше звезде у ноћи.{S} Чудновате |
| уђен од весела друштва: сам је себи све и сва.</p> <p>— А ја таке људе жалим.</p> <p>— Верујем. |
| ичашњега прекора.{S} Али он имаде снаге и вештине да прикрије то непријатно сећање и осећање.</ |
| да је на против госпођа судијница многе и велике рачуне склапала, само је имала тај „малер“, те |
| ио.{S} Он се загледа у то женско чељаде и заста мало.{S} Лепа, млада госпа уочила је и њега, па |
| се сетио није ни ваљала више.{S} Устаде и пође.</p> <p>Није се много премишљао куда ће.{S} Упут |
| > као да си на пољу?{S} Врућина је овде и без тога.</p> <p>Славка је на то и заборавила онако з |
| па срећа и шта још не.{S} Мица јој оде и честитати; за тим је молила, да се мења са њеним удов |
| рео.{S} Један пут се усудио да јој каже и Цицо поред обичног имена, али то су сви узели за шалу |
| ати тај поглед.</p> <p>Лаза приђе ближе и покуша учинити јуриш на те очи, што се крију.{S} Није |
| <pb n="65" /> <p>Мећу тим се Лаза отрже и хтеде поћи.{S} Бела, женска рука указа се у том часу |
| дих година, али што њега још више гризе и мучи јесте то, што га све једнако зову „Каваљер Лаза“ |
| се у том часу на вратима.{S} Он је узе и гледаше је меким погледом и с осмејком на лицу.{S} Он |
| о необично, чему не зна свршетка, обузе и њу.{S} Преплашена од тога, што се тако изненадно зби, |
| можда се је и преко воље уверила, да је и данас она била најлепша међу другарицама као и до дан |
| овољно учинио ову жртву, шта више да је и сам весео.{S} Да је друштво навикло на њега, тешко би |
| евојка је слушала и ћутала.{S} Можда је и сумњала у искреност Лазину, па је била према њему узд |
| та мало.{S} Лепа, млада госпа уочила је и њега, па се у пола промоли кроз отворен прозор и с ос |
| “, те је погрешила још у почетку, па је и сав рачун изашао побркан.</p> <p>Лаза је после два да |
| За то смо ми и дошли овамо.{S} Звата је и Мица, али ње још нема.{S} Кроз који час ће и просилац |
| гледалу и себе тамо уочила; можда се је и преко воље уверила, да је и данас она била најлепша м |
| не поуке од преке потребе.{S} Стекао је и сам доста искуства а и другова колико му је воља.{S} |
| ро и шта је младост, а можда види ко је и господин Лаза, па за то га не ће ни пошто позвати ни |
| ке.{S} Али он само мисли на то, како је и ту прва чарка срећно свршена. — Велица се може стрпет |
| Форму а ствар их се не тиче, на тако је и с онима, који не загледају дубље у Лазин вечити осмеј |
| ње на дубокомислено пушење.{S} За то је и остао непрестано одвојен у другој соби, где је пушио |
| {S} Нарочито је падало у очи то, што је и сам г. Јелић био међу гостима више од по сата; забора |
| је, Мицо? питају је сви пре него што је и оданула од умора.</p> <pb n="44" /> <p>— Дајте ми сто |
| ма да је она имала права на то, јер је и сам Лаза до данас свакад таке дарове нарочито за њу с |
| господина Јелића, гости су уочили, даје и његова домаћица необично ужурбана.{S} Даринка је већ |
| пут, да се тај каваљер из потаје смеје и тој срећној Славци и Даринци и Ленци, а највише њој.{ |
| надовезивао их једну на другу, док није и заспао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
| а са њеним удовцем.{S} Даринка и верује и не верује у своју велику али спору срећу, али се оне |
| се убити револвером, ако му не узверује и не пође за њега.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| се и не чуди, додаде после мале почивке и врати се на пређашње место.{S} Не ћемо дуго чекати на |
| ле у памети.{S} Обузеле је мисли далеке и дугачке.{S} Помешало се у то сећање нешто необично, п |
| д му се почеше понављати пређашње слике и на ново га узбунише.{S} Изађе му Славка пред очи у св |
| о, кад је прошли пут био код те девојке и њено понашање учини му се необично. <pb n="27" /> Ниј |
| утила на сваку недаћу, проклињала Турке и душмане и т. д. и т. д.{S} Трагови од тога могли су с |
| тку беше пред Славком, маши јој се руке и једва умеравајући заталасан глас, запита је:</p> <p>— |
| ћање.</p> <p>Славка подиже главу с руке и окрете се лицем према прозору.</p> <pb n="72" /> <p>— |
| ем признале једна другој своје погрешке и жељно очекивале час, кад ће се разведрити намргођено |
| о паде Мицин одлазак.{S} Оне су ућутале и врло слабо показиваху своје ситне зубе испод румених |
| ељице <pb n="39" /> Ленкине биле веселе и разговорне и саме по себи, за то је господин Јелић са |
| , тако су им лица осмешљива, очи веселе и ведре.{S} Она све то тако лепо види својим рођеним оч |
| е нису могле то одрећи.{S} Ту се десиле и карте и он им оде чак и срећу погађати.{S} Прво поче |
| ад не тражи друге забаве.{S} Иначе воле и пушити, али при том ћути, па макар ко да је код њега. |
| али ова ће маневра учинити, да најпосле и тај његов вечити „супостат“ положи оружје.</p> <p>А к |
| је с њом у друштву, вазда је добре воље и љубазан на спрам ње, вазда осмешљив, разговоран и доб |
| ам Ленку проси.{S} Онда ће бити и песме и шале, а ти ниси никад попреко на то гледала.</p> <p>С |
| ваку недаћу, проклињала Турке и душмане и т. д. и т. д.{S} Трагови од тога могли су се јасно и |
| е доћи. — Биле су ту обе кћери судијине и Славка; а Даринка је изостала.{S} Ленка је ћутала и ч |
| 39" /> Ленкине биле веселе и разговорне и саме по себи, за то је господин Јелић са свим мирне с |
| е да је извињење примљено, развуче усне и рече:</p> <pb n="69" /> <p>— Али идуће недеље за цело |
| верење, да су њене кћери лепе, пријатне и образоване.</p> <p>А он је био веома разговоран.{S} Л |
| стављаше Лаза.{S} Свашта човек сусретне и на свашта се спотакне, али пријатеља тако ретко, тако |
| рује да је Лаза лакоуман био наспрам ње и не тражи више никаквога доказа.{S} Веца је била више |
| еној срџби, уплете се у њено извињавање и рече како госпођица хита кући, што је љубоморна на св |
| м себи дао мајсторско писмо за удварање и претварање.{S} На лицу му се могло видети, како је по |
| ештине да прикрије то непријатно сећање и осећање.</p> <p>Славка подиже главу с руке и окрете с |
| њима успава.{S} И у сну продужава лепе и чаробне састанке, весела друштва, кикот и попевку. <p |
| заборавио на своје миле забаве, цигаре и парнице, па дошао овамо те се помешао међу госте.{S} |
| главе или ноге; ако ли би то биле шаре и слике за мамину мазушку, он је се и тада машао пре св |
| расејана и забуњена.{S} Све јој се игре и шале данашње живо понављале у памети.{S} Обузеле је м |
| Дао, те како дао!{S} Зар не видиш да се и Ленка спремила како само може бити.{S} За то смо ми и |
| ти су му дрхтали.{S} Гледао је преда се и тек на поновљену опомену Славкину узе столицу и седе. |
| д то <pb n="18" /> потиче?{S} Запита се и за ово и, ма да је слутила одкуд потиче, ипак није см |
| аре и слике за мамину мазушку, он је се и тада машао пре свега за лепушкаста женска створења, и |
| Само извол’те сутра к мени, па ћете се и саме уверити, додаде Мица.</p> <p>Славка одма обећа д |
| Београду има барем по једну, па тако се и овде десила једна, ма да господин Лаза каже, да ова М |
| "SRP18821_C5"> <head>V</head> <p>Већ се и сутоњ почео хватати и гости би врло радо кући, али јо |
| игурно зна од кога је поздрав, па му се и не чуди, додаде после мале почивке и врати се на пређ |
| сад, кад ме сви тако радознало гледате и питате.</p> <p>— Девета си нам брига, али сад си прва |
| се.</p> <p>— Дакле чекали сте а чекате и сад господина Лазу?</p> <p>Сви ћуте.{S} Мучно им је о |
| <p>Славка га је мерила од главе до пете и више пути једва се могла уздржати а <pb n="70" /> да |
| јој исписан неки тип старе грчке лепоте и не би погрешио уметник, који би пресликао с ње лепу Ј |
| огле то одрећи.{S} Ту се десиле и карте и он им оде чак и срећу погађати.{S} Прво поче Мици и о |
| ље прошли.</p> <p>Враг му однео и карте и све, велите ви читаоци, а Лаза није имао кад ни то да |
| Он је тада као биљка што у лонцу расте и цвета; осетљив постане наспрам оштрог зрака, повучен |
| S} Чујте само.</p> <p>Наша беба порасте и назва се дераном.{S} Сад му нису биле материне поуке |
| варила.{S} Мати њена, надајући се да ће и она скоро, отишла је тамо пре кћери а код Славке оста |
| рачуна о тим приликама и тражаше где ће и кад ће бити најбоље да започне.{S} Само још не могаде |
| љуто.{S} За то ће тако и радити, те ће и она најзад, уморена срџбама, морати попустити и тада |
| се, кад је кући стигао.</p> <p>Лепо ће и лако ће; то бар није непостижно.{S} Извиниће се болеш |
| а, али ње још нема.{S} Кроз који час ће и просилац доћи.</p> <pb n="43" /> <p>Просилац!{S} Како |
| ња у браку?{S} Брачни ланац да им среће и спасења да!?{S} А не знају да брачна свећа брзо запал |
| ије питала.{S} Она јој се приви уз биће и упи у душу и чињаше јој се, да би јој и душа потекла |
| длан, па јој онда стаде кидати листиће и на под бацати.{S} Сад се сети, како је Лаза ћутао, ка |
| " /> говорити шта хоће, колико год хоће и како год хоће.{S} Мисли су човеку најбољи другар, нај |
| сађивале.{S} Онда би он побегао од куће и потражио друштва и забаве, где се то махом као у магл |
| ој кући.{S} Она се десила сама код куће и није била вољна да иде код судијиних кћери на посело, |
| спазио, како је прошао поред своје куће и нашао се на Врачару.{S} Тек овде, на широкој раскрсни |
| рио у лепоме друштву Лукићеве госпођице и њених другарица.{S} Било је то у јесен 187 . у оној к |
| подевати.{S} Знао је склонити госпођице и да отпевају што год, и то све тако лепо, <pb n="13" / |
| у.{S} Косе је сачешљала у две плетенице и лепо уплетене у једно подвила мало на десну страну, т |
| умео да умири и помири све, и мушкарце и девојчице, а то га је још више узвишавало.{S} Он је б |
| од извесног пријатеља, који је још јуче и отпутовао одавде.</p> <p>Он је већ давно склопио то и |
| зубе.</p> <p>Мисли му се опет побркаше и посташе неизвесне, не би умео дати тачна рачуна о њим |
| ну, око које се два народа толико клаше и крвише.{S} Цела јој слика добија такав израз и од сам |
| .{S} Заиста је тужан.</p> <p>Она ћуташе и нехотице питајући се: шта то може бити, што га растуж |
| стивши руке немоћна и савладана дрхташе и заплака се на његовим прсима.{S} Био је срећан и он, |
| пламен међу њихове ђачиће.{S} Покушаше и — ужас! — Код свакога нађоше но неколико подозривих с |
| ора, јер се доња врата од собе отворише и они се обоје тамо загледаше.{S} У соби беше тишина и |
| Мица и Славка и Воју к себи.{S} Поучише и њега, па се онда вратише у друштво.</p> <p>— Воја вам |
| не ће изостати.</p> <p>Девојке заседоше и почеше посматрати комшинску авлију.</p> <p>Тамо беше |
| е је сунце, које ми облаке гони са душе и мисли разведрава.{S} Славка, не крите тога сунца, јер |
| о, шта више годило јој, јер то је доказ и неоспорно уверење, да су њене кћери лепе, пријатне и |
| е.{S} Цела јој слика добија такав израз и од самих очију, јер се у њима сваког часа опажа њено |
| стари благоглаголиви каваљер готово без и једне речи уђе у собу и посади се на столицу.{S} Прош |
| .{S} Он осећаше, да то ништа има у себи и да му је тешко од њега.{S} Мало час се машао рукама з |
| ок је Велица седела мирно у другој соби и читала „Велимира и Босиљку“ и толико се умешала у њих |
| д неком трећом, куне јој се, да је љуби и прети, да ће се убити револвером, ако му не узверује |
| фриканским и по леду сибирском, и дневи и ноћи, у друштву и самоћи; вазда су му тако поверљиве, |
| жи и румени као јуче.{S} Они беху бледи и лице њено онако у засенку одсјајиваше некаквом чаробн |
| невина само за то, што он од срца тврди и говори да је невин.</p> <p>— Чудновата су посла са ти |
| pb n="57" /> и мирисни, колико су тврди и опори; брзо вену а све јаче стежу.{S} Доле са њима, д |
| n="71" /> који не беху сад онако свежи и румени као јуче.{S} Они беху бледи и лице њено онако |
| његов загрљај олабави.{S} Лаза то опази и посади је на столицу.</p> <pb n="37" /> <p>Али она не |
| м чељадету, али га свагда врашки осмеји и подмигивања зауставе.{S} Не верује му нико ништа.</p> |
| дица, јер је Лаза био све расположенији и просто сам себи дао мајсторско писмо за удварање и пр |
| колико тренутака појави се он на капији и журно оде, али опет не овамо, него са свим на другу с |
| тога паметно и богато момче, ето стоји и сликом и приликом пред њом.{S} Ах, оно „богато“ још м |
| е да мисли и да верује, да тај лепореки и вицкасти господин највише мари за њом, а сад навалице |
| осећа још и сад како је љубио истински и ватрено.{S} Али одма за тим дођу му пред очи и сви <p |
| и наше сироте Аријадне.</p> <p>Истински и од срца је ово рекла, и погледавши на Ленку, очи јој |
| е? — Ту и нехотице помисли на Мицу, али и то је последња брига.{S} Изјавиће да је она још љутит |
| А не знају да брачна свећа брзо запали и кесу.{S} Венчани венци нису толико зелени <pb n="57" |
| љубав.{S} И тако су гости већ честитали и невестици и заовици, тасту и пуници.{S} А кад је већ |
| рофесори и поучише; ђаци се преподобили и главе оборили; само Лазица тамо у предпоследњој клупи |
| ка одма обећа да дође с мајком, па моли и Ленку да и она дође.{S} Она не може обећати, ма да жу |
| вака на свој начин:{S} Славка како грли и љуби неку девојку, коју никад и нигде није видела, Ле |
| пути је пре тога имала прилике да мисли и да верује, да тај лепореки и вицкасти господин највиш |
| даље, и тако даље, ређао је своје мисли и надовезивао их једну на другу, док није и заспао.</p> |
| не.</p> <pb n="30" /> <p>Шта баш мисли и ради чега рече ове речи, то Лази није било лако погод |
| су се наочице противиле његовој зловољи и све му више досађивале.{S} Онда би он побегао од куће |
| ла како само може бити.{S} За то смо ми и дошли овамо.{S} Звата је и Мица, али ње још нема.{S} |
| извесним ништавцима, што су ограничени и духом и телом, те не знајући наћи се у томе узаврелом |
| <p>Па онда дођоше на ред дубоки поклони и једно опште, громогласно, безконачно ха-ха-ха! ха-ха |
| предвиђа, да ће увек умети наћи сигурни и једини умесни пут.</p> <p>А кад се после чује код Сла |
| аци поглед и на друге, мало даље ствари и одношаје; то ће бити удица, којом ће он вешто пецати |
| драгана.{S} Ја ћу бити Лепорело, добри и честити Лепорело, који ће оставити Дон Жуана, да га ђ |
| баш право.{S} Али је Лаза умео да умири и помири све, и мушкарце и девојчице, а то га је још ви |
| е се броја не зна.{S} Очиташе професори и поучише; ђаци се преподобили и главе оборили; само Ла |
| каква је њена, ваља само умети владати и окретати је на своју руку, на и љубав која одатле пон |
| По негде ће још коју „мамицу“ занимати и раздремати својим приповеткама.{S} Више пути буде му |
| </head> <p>Већ се и сутоњ почео хватати и гости би врло радо кући, али још не спомињу, да не би |
| не буде дуго време.{S} Знао је причати и свакојаку шалу заподевати.{S} Знао је склонити госпођ |
| дна и није црне боје.{S} Може се видети и по томе, да не мари кинђурити се, јер сваки други, ко |
| он смртно заљубљен у њу, да ће полудети и умрети без ње.{S} Све је он то с неколико речи и узди |
| за, да нам Ленку проси.{S} Онда ће бити и песме и шале, а ти ниси никад попреко на то гледала.< |
| } Радознала да видим шта ће све то бити и чиме ће се свршити останем вам крај прозора, па га че |
| започне.{S} Само још не могаде одредити и треће: како да започне.{S} Ишао је међу тим доста брз |
| осле неколико година умео је то учинити и на сокаку.{S} Засео би тај делија иза дирека на авлин |
| јзад, уморена срџбама, морати попустити и тада ће бити као сунце после облачине: толико милија |
| } Први су бедеми освојени, сад ће пасти и град.{S} Сад долазе на ред свадбе.{S} Лаза би свакад |
| ве игра са њеним драганом.{S} Мица ћути и мери ове срећне девојчице, које ће све проћи боље од |
| што сам знао.</p> <p>— Та ви сте ћутећи и дошли.{S} Где сте се то могли изговорити?</p> <p>— Ни |
| ер из потаје смеје и тој срећној Славци и Даринци и Ленци, а највише њој.{S} Учини јој се да је |
| чак и срећу погађати.{S} Прво поче Мици и обрече јој удовца, коме је прва жена умрла од љубомор |
| одио великог рачуна о госпођи судијници и кћерима, а још више о себи, не може се познати из њег |
| тако су гости већ честитали и невестици и заовици, тасту и пуници.{S} А кад је већ то прегрмело |
| вим наопако кажу.{S} Онда прорече Ленци и Велици, да ће се оне обе заљубити у једног истог госп |
| , да је види.</p> <p>Мица пришану Ленци и Велици, да остану тамо где су, а она изађе.</p> <p>У |
| је смеје и тој срећној Славци и Даринци и Ленци, а највише њој.{S} Учини јој се да је погледа о |
| ице.{S} Она слушаше пажљиво Мицине речи и оне пробудише у њој са свим другу крајност.{S} Учини |
| без ње.{S} Све је он то с неколико речи и уздисаја исказао тако разговетно, да је Веца отишла у |
| но.{S} Али одма за тим дођу му пред очи и сви <pb n="80" /> онда склапани рачуни, и оно што му |
| и упи у душу и чињаше јој се, да би јој и душа потекла за том клицом, кад би је ко покушао истр |
| часа, кад му се на лицу не види осмејак и све што осећа, свако расположење унутрашље најбоље ка |
| ипак помислити да се варам, а можда чак и то, да хоћу и вас да варам.{S} Али та госпођица беше |
| ј, којој би та срећа у део пала, па чак и оне, што нису мариле за то; и њима некако није било б |
| да научи н. пр. свакојаке речи, па чак и безобразне, говорити, да седи до сиротињске деце у је |
| S} Ту се десиле и карте и он им оде чак и срећу погађати.{S} Прво поче Мици и обрече јој удовца |
| азати врло радостан глас.{S} Она се чак и осмену на то, али јој на скоро беше тај осмеј горак, |
| ским.{S} Има људи, који хоће само облик и Форму а ствар их се не тиче, на тако је и с онима, ко |
| еку најбољи другар, највернији пријатељ и најпоузданији секретар.{S} Никад оне не ће оставити ч |
| рила на својој позицији, докле га нисам и дочекала.</p> <p>— Звала си га?! викну Славка.{S} Миц |
| прозор мало на страни, ја се прикрадем и на тенани видим како га иста женска позва да јој дође |
| а ми не замерајте, кад и с тим другарем и пријатељем учиним по једно „рандеву“, кад оно, што ни |
| нији сатана из пакла и омрзе га и срцем и душом.</p> <p>— Тако лепо, тако паметно говориш, Мицо |
| разговоран.{S} Ленку је дворио и срцем и душом.{S} На спрам Велице био је туробан, расејан и з |
| , пратиће га и по пустарама африканским и по леду сибирском, и дневи и ноћи, у друштву и самоћи |
| ро чула њено „дођи сутра“ а одма за тим и његово „сутра!“</p> <pb n="49" /> <p>— То је ужасно! |
| да се опрости.{S} Смислила је међу тим и како да се извини.{S} Но Лаза, да би била која порциј |
| а лицу.{S} Онда је пољуби, викну збогом и журно оде.</p> <p>— Збогом! зачу се звонки женски гла |
| } Он је узе и гледаше је меким погледом и с осмејком на лицу.{S} Онда је пољуби, викну збогом и |
| сишла чак до врати за господином Лазом и ја сам врло добро чула њено „дођи сутра“ а одма за ти |
| етно и богато момче, ето стоји и сликом и приликом пред њом.{S} Ах, оно „богато“ још много више |
| милост, тако и он довативши левом руком и другу Славкину руку, снажно је притиште на прса и нек |
| убрља својим устима, што је он по њеном и својем дијалекту звао „пупи“.{S} А после неколико год |
| прости се са Славком с дубоким поклоном и великом молбом за препоруку.{S} При руковању није мог |
| нелагодну боју заменио салонском, црном и био каваљер без приговора, <foreign xml:lang="fr">par |
| еширу пресудити шта мисли глава под њом и којој политичкој партији снује црне конце; — .зар ниј |
| тула.{S} Метла сам нов шешир с перетом и најлепшим цветом, што сам га купила баш јуче за данаш |
| а је Славка крај стола наслоњена лактом и заклонила лице руком.{S} Беше онако исто обучена као |
| м ништавцима, што су ограничени и духом и телом, те не знајући наћи се у томе узаврелом свету, |
| ље из приповетке, у чему је Лаза снажан и силовит, и колико ће оправдати њихова очекивања.{S} З |
| <p>Кад се враћао кући, био је безбрижан и задовољан са собом.{S} На Ленку није хтео ни помислит |
| На спрам Велице био је туробан, расејан и забуњен.{S} Кад га ова запита за што је такав, — он с |
| на спрам ње, вазда осмешљив, разговоран и добродушан.{S} А одкуд то <pb n="18" /> потиче?{S} За |
| е себе, што је постао толико једностран и што се ограничио само на кућу господина Јелића.{S} Се |
| се да је ту.{S} План му се учини јасан и згодно састављен.{S} Не мислећи се ни за један тренут |
| усхтете.</p> <p>Глас му је био уздрхтан и чинило се да из дубине душе излази.{S} Славка би већ |
| се на његовим прсима.{S} Био је срећан и он, али она много више осећаше, како се за један трен |
| о је све то, да је он био и леп и дичан и <pb n="25" /> наочит.{S} Да ли је Лаза водио великог |
| , лак ча речи; очи су му црне као угљен и сјајне као распаљен угљен, непрестано су живе, играју |
| и данас понови.{S} И он се учини збуњен и потражи очима Славку.{S} Запита где је, па онда оде, |
| на да си ти тако близу?</p> <p>— Зна он и друге путове, и јуче се просто неком својом злом срећ |
| назив, као што је „каваљер“ којим се он и поноси, одма би ту нелагодну боју заменио салонском, |
| сели! рече, ушавши у собу.</p> <p>— Као и ви јуче.</p> <p>— Па није ли ово јасан доказ, да се н |
| она била најлепша међу другарицама као и до данас.{S} И заиста тешко да се је преварила у томе |
| </p> <p>Лаза је то окретање тумачио као и јуче.{S} То му беше знак, да је забуњена, и та га мис |
| оже обећати, ма да жуди толико исто као и Славка, да се о том витезу разувери.{S} Славка је бил |
| {S} Заборавио је на све, што је смишљао и изводио.{S} Једино страст, племенита и бурна обузела |
| у тако ужива и по сто пути је проклињао и саму мисао на женидбу.{S} На што тај терет? на што ко |
| неколико тренутака.{S} Јуче сам изостао и нисам вас походио, јер имађах да учиним једну неодлож |
| <p>А кад се Славка врати, он беше устао и одаше по соби горе доле као од дуга времена.{S} Славк |
| >— Али застаде.{S} Лаза беше опет устао и почео шетати по соби узбуђен.{S} У том часу беше окре |
| узбуђен, јер вазда је пипкао, намештао и размештао; прсти су му дрхтали.{S} Гледао је преда се |
| Лаза стоји као скамењен.</p> <p>Али ево и трећег акта наше веселе игре.{S} Као на команду отвор |
| p> <p>Једнога господина, који се учтиво и церекајући се клањаше некаквој младој жени, што беше |
| никаква промена.{S} Поздравио се учтиво и галантно као вазда.{S} Славци ударила крв у лице, а Л |
| n="18" /> потиче?{S} Запита се и за ово и, ма да је слутила одкуд потиче, ипак није смела одгов |
| аде у очи, и она му се учини лепша него и јуче.{S} Предвиђаше да је врхунац његове среће близу. |
| S} Шта мари, што му је лице доста бледо и сувоњаво, што су му брада и бркови мало жућкасти а ко |
| е још боље прошли.</p> <p>Враг му однео и карте и све, велите ви читаоци, а Лаза није имао кад |
| започне.{S} Ишао је међу тим доста брзо и није ни спазио, како је прошао поред своје куће и наш |
| о се из школе враћају.{S} Нашао је брзо и ортака за тај занат, кога је лепо научио, како да се |
| богато“ покрило је све то, да је он био и леп и дичан и <pb n="25" /> наочит.{S} Да ли је Лаза |
| а на пошалице његове.{S} Но он се чинио и томе невешт, ма да је добро приметио.{S} Но узалуд св |
| сти изишао у варош, пошто је кафу попио и обећао скорим вратити се.{S} Поред овога, од стране г |
| ако неразуман, управо глуп, те је купио и прстен за невесту.{S} Ено сад гледа у тај прстен, па |
| ио веома разговоран.{S} Ленку је дворио и срцем и душом.{S} На спрам Велице био је туробан, рас |
| ано одвојен у другој соби, где је пушио и хватао крајеве некој ђаволски заплетеној парници, што |
| то највећа невоља.{S} Могла је она лако и не мислити, о томе, али тај сувишни смеј њезиних друг |
| е онај преда на милост и немилост, тако и он довативши левом руком и другу Славкину руку, снажн |
| раскошно одева.{S} Обично носи, па тако и сад, пепељав капут, а остало црно+.{S} О врату му је |
| лети само кад је љуто.{S} За то ће тако и радити, те ће и она најзад, уморена срџбама, морати п |
| , пошто сам га звала на посело у велико и одабрано друштво, па сам непрестано стражарила на сво |
| це у срце, и то јој осећање беше слатко и драго.{S} Зове ли се та клица само радост или срећа, |
| бијанске беспослице, што се зову слатко и кафа.</p> <p>— Бога ми то не ће бити одма, мисли се Л |
| да би му свако женско чељаде поверовало и поверило му се.{S} Заборавио је на све, што је смишља |
| ири стране, али он намаче шешир на чело и пође право напред.</p> <p>— Нек иде све до врага! сам |
| ој.{S} Учини јој се да је погледа охоло и преко рамена кад приђе после Славци, око које је он н |
| јој до дна груди — Он често долази амо и вазда показује, да је срећан кад је с њом у друштву, |
| ми је јасно све.{S} Јуче сте били тамо и већ мислите да је истина све, што сте тамо чули.{S} Н |
| ce</foreign>.</p> <p>Него да се вратимо и на остало друштво, што се тако лепо повија око господ |
| ко ладно рачуна, тако је било савладано и у опреци са самим собом, да би му свако женско чељаде |
| ка као из једнога грла.</p> <p>— Грозно и нечувено, децо, рекоше матере њихове.</p> <p>— Само и |
| д.{S} Трагови од тога могли су се јасно и сад видети, особито на очима јој се познавале скоро о |
| се у то сећање нешто необично, пријатно и тако немирно, да ју је пратило на сваком кораку.{S} Ч |
| младо, враголасто а поред тога паметно и богато момче, ето стоји и сликом и приликом пред њом. |
| је било управ пред тобом: оно првобитно и последње ништа.{S} Па ипак вештина од ништа начинити |
| м паметном, сад види како је било глупо и побркано.</p> <p>— Глупан!{S} Глупан сам био! биле су |
| а.{S} Али господин Јелић зна врло добро и шта је младост, а можда види ко је и господин Лаза, п |
| е Мицу.{S} Време је било необично ведро и пријатно, али су оне ипак жртвовале шетњу <pb n="61" |
| и.{S} Лаза је знао, како је то лепокосо и црнооко девојче мало живе, или како он каже жустре на |
| зрока, да их домаћице задржавају, за то и одоше одма.</p> <pb n="50" /> <p>А све три наше госпо |
| , не крите тога сунца, јер оно је за то и створено: да светли.</p> <p>Славка опет не одговори н |
| овде и без тога.</p> <p>Славка је на то и заборавила онако забуњена.{S} Мати јој скиде огртач, |
| то беше знак, да је дошао час, да се то и данас понови.{S} И он се учини збуњен и потражи очима |
| ашеним гласом.{S} Мало час десило се то и комшији преко пута.{S} Шта ће то да знати, господине |
| тија мислећи о томе.{S} Можда долази то и отуда, што је баш сад стала према огледалу и себе там |
| о.</p> <p>Таман оне склопиле рачун, ето и Славке.{S} Зачудише јој се сви, кад је видеше бледу и |
| и то су сви узели за шалу, па тако исто и Мица.{S} Али данашња, навалична шала није се могла та |
| “ покрило је све то, да је он био и леп и дичан и <pb n="25" /> наочит.{S} Да ли је Лаза водио |
| вци како ужасна.</p> <p>Окрете се говор и на друге ствари.{S} Гости су све разговорнији, само с |
| и сте онај славуј, што долета на прозор и ту жали за ружом, што је осуђена, да вечно чами у соб |
| а се у пола промоли кроз отворен прозор и с осмехом га поздрави.</p> <p>— Овде сад са квартиром |
| и на њу; а није му могло пасти на памет и то, да је Славка била данас код Ленке.{S} Али он само |
| чаробне састанке, весела друштва, кикот и попевку. <pb n="26" /> Само га по каткад узнемире ти |
| га каваљера?{S} Јучерања Ленкина жалост и ова превара према свима нама, не може остати без накн |
| нда чека, да му се онај преда на милост и немилост, тако и он довативши левом руком и другу Сла |
| Као на команду отворише се на један пут и та и обоја споредна врата.{S} Лаза угледа са све чети |
| аљер готово без и једне речи уђе у собу и посади се на столицу.{S} Прошло је неколико тренутака |
| окрете, погледа је, а она оборила главу и гледа преда се.{S} Беше забуњена и готово се кајала з |
| ишта.</p> <p>Он тада погне дубоко главу и тешко узданувши говори сам себи.</p> <p>— Проклето де |
| е, походио је ону тамо, можда којекакву и будикакву вашу супарницу.{S} Тек пре неколико тренута |
| се нешто <pb n="28" /> ужурбали па зову и њу, али се њој слутило, да ће Лаза доћи прво амо, па |
| ду сибирском, и дневи и ноћи, у друштву и самоћи; вазда су му тако поверљиве, вазда тако пријат |
| ше тесне.{S} Крв му јаче појури у снагу и он у истом тренутку беше пред Славком, маши јој се ру |
| се десном руком <pb n="31" /> за браду и тад се видело, како је узбуђен, јер вазда је пипкао, |
| ка тамо близу главне чаршије у Београду и што је била најлепша кућа тамо пре двадесет година. — |
| ачудише јој се сви, кад је видеше бледу и узнемирену.{S} Да је развеселе, одма је посаде на сре |
| кренут на другу страну.{S} Заста у ходу и питаше:</p> <p>— Кад би знали? —</p> <p>Али Славка ћу |
| ко само карте кажу, а карте обично лажу и са свим наопако кажу.{S} Онда прорече Ленци и Велици, |
| понизи?“ Опа поче све јаче мерити Лазу и пратити му сваки корак.{S} Он се опет осмену на њу, и |
| је била Лазина мати, па је сузних очију и кроз плач причала после својој матери, како <pb n="5" |
| ка буде камен угаони за темељну, велику и сјајну зграду, која ће се звати „живот овог света“.</ |
| да, што је баш сад стала према огледалу и себе тамо уочила; можда се је и преко воље уверила, д |
| Сумрак се већ у велико спустио на земљу и гости захтеше да се разилазе.{S} Није било никаквог у |
| волим.{S} Оди овамо, да напишемо драму и поделимо улоге.</p> <p>Одоше у другу собу.{S} Ленка и |
| д гледа у тај прстен, па се руга и њему и себи.</p> <p>Али само како ће се даље? запитао се, ка |
| е.{S} Она оста окренута на другу страну и не смеде га погледати.{S} Груди јој се силно таласаху |
| шта, плашљиво се окрете на другу страну и хтеде побећи са столице.</p> <p>— Славка! викну Лаза |
| је рекао Ленци, може се узети за згодну и срећну шалу, само ваља умети држати у нади сад и њу и |
| огледалу падоше сад на стас, на хаљину и друге украсе, што све беше на свом месту и даде јој у |
| само ваља умети држати у нади сад и њу и родитеље.{S} Код Славке ће отићи првом приликом.{S} А |
| стави опширно причати о својем спремању и о својим хаљинама.{S} А после тога наставиће:</p> <pb |
| д на другу руку о томе његовом кикотању и блебетању.{S} Учини јој се на <pb n="15" /> један пут |
| е то, да је <pb n="78" /> дохватио капу и на врат на нос слетео низ басамаке.</p> <p>— Нисте јо |
| хоће ли бити ту и опасности какве? — Ту и нехотице помисли на Мицу, али и то је последња брига. |
| ог <pb n="9" /> судије Јелића, па је ту и неизбежна Мица, то јест, данас највише на свету има М |
| таким мислима.</p> <p>А хоће ли бити ту и опасности какве? — Ту и нехотице помисли на Мицу, али |
| миру.</p> <p>Био је давно већ у кревету и непрестано се уљуљкивао таким мислима.</p> <p>А хоће |
| честитали и невестици и заовици, тасту и пуници.{S} А кад је већ то прегрмело, онда Ленка више |
| руге украсе, што све беше на свом месту и даде јој узрока, да се већма расрди.</p> <p>Окрете се |
| да се варам, а можда чак и то, да хоћу и вас да варам.{S} Али та госпођица беше сишла чак до в |
| бу.{S} Ленка и Веца осташе саме, ћутаху и не смедоше погледати једна другој у лице.{S} Као да ј |
| поновљену опомену Славкину узе столицу и седе.</p> <p>Славка је врло добро приметила ову проме |
| је ништа било.{S} Мица погледа на улицу и виде како журно замаче за ћошак неко лице, истина у к |
| } Она јој се приви уз биће и упи у душу и чињаше јој се, да би јој и душа потекла за том клицом |
| у.{S} Треба да знате, да су се цуре баш и отимале да се удају, и другарице су завиделе оној, ко |
| јој Мица, за то мораш остати.{S} Мораш и ти спремити мало лекције, за тога <pb n="66" /> Дон Ж |
| <p>— Можете га чекати, драге сеје, још и сутра до овога доба, па га опет не ћете дочекати.{S} |
| његова била, па му преотета; осећа још и сад како је љубио истински и ватрено.{S} Али одма за |
| једну од нас вара!</p> <pb n="41" /> <p>И заиста вара једну од њих, јер ови се људи тако искрен |
| обне истине по њу.</p> <pb n="73" /> <p>И заиста и сам Лаза искочио је ван граница својих.{S} Њ |
| ко ће сјајнија тада бити победа!</p> <p>И тако даље, и тако даље, ређао је своје мисли и надове |
| е сви љубили, а сад ме сви мрзе!</p> <p>И при том би се увек сетио Славке; цела њена дивна слик |
| тане?</p> <p>— О томе ни говора.</p> <p>И заиста још оне беху у речи, а на вратима се указа тол |
| вараше Лаза сам на своје питање.</p> <p>И заиста није више ништа ни рекао.{S} Као какав витез к |
| ти на повлачење.{S} Само пазите.</p> <p>И заиста на једним вратима у ходнику комшинске куће пој |
| да се игра, а без њега не вреди никаква игра.{S} Особито невесте мучно би пристале <pb n="6" /> |
| лази пред очи сестра као супарница, све игра са њеним драганом.{S} Мица ћути и мери ове срећне |
| ви на њега, али он не ће друкчије да се игра, а без њега не вреди никаква игра.{S} Особито неве |
| као распаљен угљен, непрестано су живе, играју, што но реч, као на тигању.{S} Непрестано је осм |
| } Милом чеду своме пружала је свакојаке играчке, а оно се свакад најрадије машало за какву лутк |
| а или шаха, јер га те две <pb n="22" /> игре јако занимају, да готово никад не тражи друге заба |
| p> <p>Али ево и трећег акта наше веселе игре.{S} Као на команду отворише се на један пут и та и |
| тала расејана и забуњена.{S} Све јој се игре и шале данашње живо понављале у памети.{S} Обузеле |
| сила сама код куће и није била вољна да иде код судијиних кћери на посело, ма да је већ два пут |
| нешто кријеш очице.{S} Ајде, ајде, нека иде.{S} Сад ћеш се ти развеселити, јер треба да знаш, д |
| чело и пође право напред.</p> <p>— Нек иде све до врага! само рече кроза зубе.</p> <p>Мисли му |
| усне и рече:</p> <pb n="69" /> <p>— Али идуће недеље за цело не ћу изостати.</p> <p>Како се без |
| свим ту близу.</p> <p>Лаза обећа, да ће идућег празника опет доћи к њима.{S} Расположен је.{S} |
| ица му се окрете са једним „на служби“, ижљуби се са другарицама и оде.</p> <pb n="16" /> <p>— |
| >Глас му је био уздрхтан и чинило се да из дубине душе излази.{S} Славка би већ давно била иста |
| да ухвате тога Ромог Дабу, што им пирка из некога кута свој паклени пламен међу њихове ђачиће.{ |
| ад је кући стигла, пре свега је истргла из косе ружу, коју је још у почетку забаве заискала од |
| чини јој се Лаза као најгрознији сатана из пакла и омрзе га и срцем и душом.</p> <p>— Тако лепо |
| <p>Каваљер Лаза</p> <p>карактерна црта из друштвеног живота.</p> <p>Написао</p> <p>Никола В. Ђ |
| о Лази за сад.{S} Брзим корацима изађе из собе.</p> </div> <pb n="21" /> <div type="chapter" x |
| .</p> <p>Али ће се читаоци уверити боље из приповетке, у чему је Лаза снажан и силовит, и колик |
| о она мала створења у сукњицама, што се из школе враћају.{S} Нашао је брзо и ортака за тај зана |
| се силно таласаху, рука јој се отимаше из његове; лице погнуто облила румен, а очи — њих није |
| , а још више о себи, не може се познати из његова понашања.{S} Међу тим на скоро се показало, д |
| ћемо је извинити, јер би могла испасти из такта.{S} Теби ће већ лакше ићи.</p> <p>Како се је в |
| ити као бомба кроз таван, нити као гром из ведра неба, него са свим по својој вољи, на својим с |
| ио тих снова, он их је силимице избијао из памети, исто онако као кад би какав тежак терет са л |
| је ужасно! изустише Ленка и Славка као из једнога грла.</p> <p>— Грозно и нечувено, децо, реко |
| је мајка.</p> <p>Као пиле, кад га орао из облака поплаши, те потрчи матери под крило, тако се |
| по повија око господина Лазе, коме тако из ненада паде сикира у мед.</p> <p>Еле обрео се Лаза у |
| ком помисли на женидбу!{S} Овако весело из дана у дан.{S} То је живот, то је рај!</p> <p>Тако ј |
| n="15" /> један пут, да се тај каваљер из потаје смеје и тој срећној Славци и Даринци и Ленци, |
| какав витез кад противнику избије сабљу из деснице, па онда чека, да му се онај преда на милост |
| био прав, засађен с обе стране дрвећем, иза кога су вирили прозори кроза зелено лисје.{S} Беше |
| ити и на сокаку.{S} Засео би тај делија иза дирека на авлинским вратима, па би сваки дан, као п |
| душице, што траже врло поуздану бусију иза овога, споља тако слабог мехура.{S} Наћи ништа тамо |
| ређашње слике и на ново га узбунише.{S} Изађе му Славка пред очи у свој дивоти; обузеше га исти |
| мисли о Лази за сад.{S} Брзим корацима изађе из собе.</p> </div> <pb n="21" /> <div type="chap |
| и Велици, да остану тамо где су, а она изађе.</p> <p>У другој соби седела је Славка крај стола |
| се могла уздржати а <pb n="70" /> да не изађе с бојом на среду.{S} Мица би то приметила и опоми |
| Лаза добро уочио.{S} Јучерашње прилике изађоше му пред очи, и њему то беше знак, да је дошао ч |
| /> Није помишљао на то, да је он сам то изазвао, за то му се учини све још чудније.{S} Било је |
| ле те женске о мени? на шта све то може изаћи? — Питајући се тако учини му се да је изиграо сам |
| решила још у почетку, па је и сав рачун изашао побркан.</p> <p>Лаза је после два дана опет био |
| на стигла била је ствар готова, то јест изашло дело на видело.{S} Гостима је било мало необично |
| зући се за усне.</p> <p>Али се на скоро избави мучнога одговора, јер се доња врата од собе отво |
| озору.</p> <pb n="72" /> <p>— Ах, ви ме избегавате, поче Лаза.{S} Тако немилосрдно клоните се м |
| дан сетио тих снова, он их је силимице избијао из памети, исто онако као кад би какав тежак те |
| екао.{S} Као какав витез кад противнику избије сабљу из деснице, па онда чека, да му се онај пр |
| али јунакиња већ мање: укус се развија, избор се прави.{S} Професори на муци, како да ухвате то |
| негде у Лозници, Ужици, или баш ма где изван Београда.{S} Опростите му добри паланчани, не зна |
| шаренија и примамљивија?{S} Ко је крив извесним ништавцима, што су ограничени и духом и телом, |
| ах да учиним једну неодложну посету код извесног пријатеља, који је још јуче и отпутовао одавде |
| Стојана Ж. Ту су Ленка и Велица, кћери извесног <pb n="9" /> судије Јелића, па је ту и неизбеж |
| и.{S} Смислила је међу тим и како да се извини.{S} Но Лаза, да би била која порција шале више, |
| твоју улогу Ленка прими, али ми ћемо је извинити, јер би могла испасти из такта.{S} Теби ће већ |
| е и лако ће; то бар није непостижно.{S} Извиниће се болешћу код Ленке што је изостао данас, и о |
| се невешт њеној срџби, уплете се у њено извињавање и рече како госпођица хита кући, што је љубо |
| ори, за то је ћутала.{S} Лаза узе да је извињење примљено, развуче усне и рече:</p> <pb n="69" |
| авде.</p> <p>Он је већ давно склопио то извињење, а што се Мице тиче, у тврдо је држао, да је ј |
| ивот овога света“.{S} Тако лепе планове изводи, тако мирно о њима мисли, да најслађе спава онда |
| } Заборавио је на све, што је смишљао и изводио.{S} Једино страст, племенита и бурна обузела га |
| цо, рекоше матере њихове.</p> <p>— Само извол’те сутра к мени, па ћете се и саме уверити, додад |
| знаде младу жену.</p> <p>— Од скора.{S} Изволте!</p> <p>Оно што је он тражио, и не знајући шта |
| ла.</p> <p>Само још та формалност да се изврши, а за остало је све лако.</p> <p>Таман оне склоп |
| .</p> <p>Читаоци ће већ питати, па како изгледа тај витез Лаза?{S} Није шала, бити насловни јун |
| лепотом.{S} Замишљена и непомична тако изгледала је као вила, која је осуђена на земаљске муке |
| да склапани рачуни, и оно што му је пре изгледало да води к нечем паметном, сад види како је би |
| зачуше неки пољупци на пољу.{S} Славка изгледаше да је веома изненађена а Лази се поче окретат |
| кући!{S} Где је Воја, да ме води? једва изговараше Славка.</p> <p>— Стани, није свршена комедиј |
| тите, а то није ваш обичај.</p> <p>— Па изговорио сам све, што сам знао.</p> <p>— Та ви сте ћут |
| ћутећи и дошли.{S} Где сте се то могли изговорити?</p> <p>— Нисам нигде свраћао.</p> <p>— Онда |
| се ни најмање, отвори авлинска врата и изгуби ми се испред очију.{S} Радознала да видим шта ће |
| а и забаве, где се то махом као у магли изгубило.</p> <p>После ових посета Лаза се сети Славке, |
| види да се варао, јер ево све се у часу изгубило.{S} Ништа и опет ништа! понављао је у мислима. |
| , питаћете сад?</p> <pb n="79" /> <p>Па изгубио нам се; слабо се где виђа.{S} По негде ће још к |
| о неком својом злом срећом или глупошћу издао.{S} Данас је већ паметније радио: дошао је с прот |
| лавка невесела, забуњена и расејана.{S} Издвојила се од другарица па ћути; за тим оде са свим о |
| да види своју пресуду, коју је још јуче издржала.</p> <pb n="65" /> <p>Мећу тим се Лаза отрже и |
| b n="75" /> лице од њега, јер не могаше издржати тај поглед.</p> <p>Лаза приђе ближе и покуша у |
| и? — Питајући се тако учини му се да је изиграо сам себе.{S} Сад му паде на памет Ленка и та га |
| је господин Јелић са свим мирне савести изишао у варош, пошто је кафу попио и обећао скорим вра |
| на Мицу, али и то је последња брига.{S} Изјавиће да је она још љутита на њега, па од макових зр |
| е унутра и као да говораше неком, да не излази за њим.{S} Онда се зачуше неколико срдачних речи |
| уздрхтан и чинило се да из дубине душе излази.{S} Славка би већ давно била иста јучерања нераз |
| цом о неким баловима, али јој сваки час излази пред очи сестра као супарница, све игра са њеним |
| .</p> <p>Наста опште ћуташе.{S} Свакога изненадише те речи, па и онога, који им се надаше.</p> |
| њу.{S} Преплашена од тога, што се тако изненадно зби, осуди сама себе у истом тренутку кад и у |
| чекиваше шта ће следовати, а и сам беше изненађен Славкиним понашањем.</p> <p>Али Славка одма з |
| а пољу.{S} Славка изгледаше да је веома изненађена а Лази се поче окретати соба око главе.</p> |
| млађе.{S} На лупу долетеше двоје млађих изненађени, а она им само заповеди да носе нешто на пољ |
| замакоше на сокак.{S} И на моје највеће изненађење спазим тамо —</p> <p>— Кога, за бога, викну |
| и него кћери, а Лаза је умео тако дивно износити на видик то „богато“, да су се сва његова и до |
| споља бљешти наспрам сунчаних зракова а изнутра је пун празнине.{S} Он осећаше, да то ништа има |
| рбу није марила, али оно што њене снове изодавна узнемирује, младо, враголасто а поред тога пам |
| е кћери судијине и Славка; а Даринка је изостала.{S} Ленка је ћутала и чинило се да је не ће це |
| ри Славка.</p> <p>— Само да Дон Жуан не изостане?</p> <p>— О томе ни говора.</p> <p>И заиста јо |
| S} Извиниће се болешћу код Ленке што је изостао данас, и околишиће непрестано с прстеном, јер, |
| и после неколико тренутака.{S} Јуче сам изостао и нисам вас походио, јер имађах да учиним једну |
| жати рече:</p> <p>— Ни код мене не ћете изостати, господине Лазо?</p> <p>Ове је речи само Лаза |
| ме да и овамо дође, а верујте, да не ће изостати.</p> <p>Девојке заседоше и почеше посматрати к |
| ку.{S} При руковању није могао ни пошто изостати пољубац, то јест у руку.{S} Што се тиче пратње |
| /> <p>— Али идуће недеље за цело не ћу изостати.</p> <p>Како се безобразно руга, помисли Славк |
| крвише.{S} Цела јој слика добија такав израз и од самих очију, јер се у њима сваког часа опажа |
| — </p> <p>Славка нагло устаде, кад Лаза изусти ову последњу реч, али он не престаде.</p> <p>— О |
| последње три речи, што их је непажљиво изустила.{S} Лаза јој није сагледао очију, али је опази |
| !“</p> <pb n="49" /> <p>— То је ужасно! изустише Ленка и Славка као из једнога грла.</p> <p>— Г |
| за уочио; Славка му се учини лепша него икад, много лепша него све њене другарице, које је он п |
| уд прошао.</p> <p>Ленка или није хтела, или није могла да му одговори, за то је ћутала.{S} Лаза |
| е ли се та клица само радост или срећа, или нешто ново: љубав, она није питала.{S} Она јој се п |
| е спрам Славке, или Мица за њих обадве, или кад оне све три дознаду, како се он удвара некој тр |
| о лепокосо и црнооко девојче мало живе, или како он каже жустре нарави, па ипак је тако предуср |
| и посумња у његове намере спрам Славке, или Мица за њих обадве, или кад оне све три дознаду, ка |
| то морао живети негде у Лозници, Ужици, или баш ма где изван Београда.{S} Опростите му добри па |
| црно+.{S} О врату му је обично пепељава или црна огрлица укусно привезана, тако да му крајеви њ |
| је редовно плакала, кад год је Босиљка или ма ко други плакао, редовно се љутила на сваку неда |
| Ленке, кад је онуд прошао.</p> <p>Ленка или није хтела, или није могла да му одговори, за то је |
| ако се он удвара Ленци, кад Ленка дозна или посумња у његове намере спрам Славке, или Мица за њ |
| н би радо понудио Лазу на партију санса или шаха, јер га те две <pb n="22" /> игре јако занимај |
| ћи оштри, те је у часу остала без главе или ноге; ако ли би то биле шаре и слике за мамину мазу |
| ће се прилике створити или саме по себи или његовим узроком.{S} Он озбиљно поче <pb n="54" /> в |
| га чека и какве ће се прилике створити или саме по себи или његовим узроком.{S} Он озбиљно поч |
| ифени капутић Лазин заудара на бели лук или <pb n="7" /> да је добио по леђима какву лојану мас |
| јуче се просто неком својом злом срећом или глупошћу издао.{S} Данас је већ паметније радио: до |
| Еле обрео се Лаза у друштву, било вољно или случајно, све једно је.{S} Али кад је већ ту, онда |
| аго.{S} Зове ли се та клица само радост или срећа, или нешто ново: љубав, она није питала.{S} О |
| весте мучно би пристале <pb n="6" /> да им ко други буде младожења, јер нико други није умео та |
| аже спасења у браку?{S} Брачни ланац да им среће и спасења да!?{S} А не знају да брачна свећа б |
| долетеше двоје млађих изненађени, а она им само заповеди да носе нешто на поље, па се онда умир |
| , само се домаћи нешто ућуташе.{S} Није им баш топло око срца, што тако дуго чекају.{S} Пита се |
| га изненадише те речи, па и онога, који им се надаше.</p> <pb n="47" /> <p>- Па то још није ниш |
| то одрећи.{S} Ту се десиле и карте и он им оде чак и срећу погађати.{S} Прво поче Мици и обрече |
| сподина Лазу?</p> <p>Сви ћуте.{S} Мучно им је одговорити, јер виде, да ће се о њему повести при |
| ћицу увредили.{S} Кад на један пут, ето им Мице, ужурбана као да је непрестано трчала док је до |
| ци, како да ухвате тога Ромог Дабу, што им пирка из некога кута свој паклени пламен међу њихове |
| ви се људи тако искрено радују, тако су им лица осмешљива, очи веселе и ведре.{S} Она све то та |
| а доба, па га опет не ћете дочекати.{S} Има тај господин још где где да сврати, а овде — кад ст |
| веселим друштвима, нарочито женским.{S} Има људи, који хоће само облик и Форму а ствар их се не |
| подишло у прсима, те му се чини, као да има на срцу какав терет, тежак али пријатан.{S} Да му ј |
| ун празнине.{S} Он осећаше, да то ништа има у себи и да му је тешко од њега.{S} Мало час се маш |
| слабог мехура.{S} Наћи ништа тамо, где има прилично крупнога нешта, па заклети се спасењем душ |
| се са младим домаћицама.{S} А кад човек има о чему да говори с младима, онда се не ће веома оти |
| а свету има Мица: свака кућа у Београду има барем по једну, па тако се и овде десила једна, ма |
| а Мица, то јест, данас највише на свету има Мица: свака кућа у Београду има барем по једну, па |
| аза сети отоичашњега прекора.{S} Али он имаде снаге и вештине да прикрије то непријатно сећање |
| че сам изостао и нисам вас походио, јер имађах да учиним једну неодложну посету код извесног пр |
| њу је мучила.{S} Много пути је пре тога имала прилике да мисли и да верује, да тај лепореки и в |
| есма славујева узалудна.{S} Што би ружа имала и што би хтела да каже, то би славуја само ожалос |
| о право, што га је искала; ма да је она имала права на то, јер је и сам Лаза до данас свакад та |
| м кобном теснацу, јер по нека девојчица имала је са свим друкчију матер, него што је била Лазин |
| многе и велике рачуне склапала, само је имала тај „малер“, те је погрешила још у почетку, па је |
| а, која је трајала прилично.{S} И то је имало својих последица, јер је Лаза био све расположени |
| "66" /> Дон Жуана.{S} Ја већ нешто мало имам.{S} Ти ћеш бити Дона Ана, али онаква каква је била |
| е и све, велите ви читаоци, а Лаза није имао кад ни то да рекне.</p> </div> <div type="chapter" |
| рисвојила.{S} Бога ми, онда је господин имао право да се љути на мене.</p> <p>То јој беху после |
| мах то је ишло само од себе, јер је он имао среће већ неколико пути разговарати се са младим д |
| стасни мехур, мислио да ће све на свету имати кад њега узима, па ипак сад види да се варао, јер |
| у усиљене, а кад Славка спомену Ленкино име, а њему таван облак прелете преко лица, но Славка н |
| } Док је ту, све протестује против тога имена, а кад га нестане, онда чисто чујеш, како ти се р |
| усудио да јој каже и Цицо поред обичног имена, али то су сви узели за шалу, па тако исто и Мица |
| ређе, што се диче по правди тако лепим именима, као што су Милева, Милена, Милка, Милица и све |
| готово никад не тражи друге забаве.{S} Иначе воле и пушити, али при том ћути, па макар ко да ј |
| ледају дубље у Лазин вечити осмејак.{S} Иначе уме увек бити виђен у друштву, па и окретати га з |
| од своје куће.{S} За њега не би било ни иначе тешко наћи се у друштву, а за овај мах то је ишло |
| се видели искупљени у већем броју него иначе.{S} Нарочито је падало у очи то, што је и сам г. |
| еруј, мати, да ми ништа није.{S} Не бих иначе ни долазила.</p> <p>— Но добро, дете моје.{S} Ево |
| } Али се ипак показао да је врло невешт инжињер, јер није умео одмерити положај ствари.{S} Глет |
| умети дивно одговарати.{S} Кад оне буду интересоване за то, онда ће такав разговор бити добродо |
| а ово и, ма да је слутила одкуд потиче, ипак није смела одговорити, плашила се од таквог одгово |
| очекује противна одговора.</p> <p>— Ал’ ипак ћете ми дати, госпођице, за право.{S} Кад човек у |
| е све на свету имати кад њега узима, па ипак сад види да се варао, јер ево све се у часу изгуби |
| иве, или како он каже жустре нарави, па ипак је тако предусрео.{S} Један пут се усудио да јој к |
| : оно првобитно и последње ништа.{S} Па ипак вештина од ништа начинити ишта и свашта зар не дрм |
| hi>нешто</hi> ма да се чини често да је ипак право ништа.{S} Док је ту, све протестује против т |
| свет зар није створен од „ничега“ па је ипак <hi>нешто</hi> ма да се чини често да је ипак прав |
| ао, како је бегала и плакала, али он је ипак пољубио!</p> <p>Голема невоља беше то!</p> <p>Ви м |
| о необично ведро и пријатно, али су оне ипак жртвовале шетњу <pb n="61" /> и свако друго уживањ |
| : дошао је с противне стране.{S} Али се ипак показао да је врло невешт инжињер, јер није умео о |
| није свршила, настави Мица.{S} Ви ћете ипак помислити да се варам, а можда чак и то, да хоћу и |
| ила необично бледа.</p> <p>— Али, ви ми ипак не ћете веровати ма да се комедија још није свршил |
| Све је он то с неколико речи и уздисаја исказао тако разговетно, да је Веца отишла у другу собу |
| вет, како му није било право, што га је искала; ма да је она имала права на то, јер је и сам Ла |
| огледала и још један поглед паде јој на искидану ружу.</p> <p>— Можда је господин спремио друго |
| p> <pb n="73" /> <p>И заиста и сам Лаза искочио је ван граница својих.{S} Његово срце што тако |
| навикло на њега, тешко би му било да се искраде, те да га остави, али су искупљене пријатељице |
| вара једну од њих, јер ови се људи тако искрено радују, тако су им лица осмешљива, очи веселе и |
| ушала и ћутала.{S} Можда је и сумњала у искреност Лазину, па је била према њему уздржљива.{S} С |
| да се искраде, те да га остави, али су искупљене пријатељице <pb n="39" /> Ленкине биле веселе |
| је било мало необично, кад су се видели искупљени у већем броју него иначе.{S} Нарочито је пада |
| преке потребе.{S} Стекао је и сам доста искуства а и другова колико му је воља.{S} Девојчице ве |
| , али ми ћемо је извинити, јер би могла испасти из такта.{S} Теби ће већ лакше ићи.</p> <p>Како |
| што је онако мутно-црна.{S} На лицу јој исписан неки тип старе грчке лепоте и не би погрешио ум |
| , да је Веца отишла у другу собу, те се исплакала и нашла, да је исто тако несрећна као оно дво |
| врло слабо показиваху своје ситне зубе испод румених усница на пошалице његове.{S} Но он се чи |
| пша, што је често он сам пресуђивао.{S} Испрва се љутили другови на њега, али он не ће друкчије |
| е, отвори авлинска врата и изгуби ми се испред очију.{S} Радознала да видим шта ће све то бити |
| ше пути буде му тешко, па би рад да бар исприча своје минуле јаде каквом млађем чељадету, али г |
| нчале се обе истог дана, кад је Даринка испрошена.{S} А после на свадби биле су јој свака са св |
| } Он убезекнут гледаше на то чудо; беше испустио Славкину руку.</p> <p>— Ово је страхота, госпо |
| се прикрадем и на тенани видим како га иста женска позва да јој дође.{S} И он — помислите само |
| уше излази.{S} Славка би већ давно била иста јучерања неразложна шипарица, само да није својим |
| авка пред очи у свој дивоти; обузеше га исти осећаји, који мало пре.{S} Али он је тако далеко о |
| _C2"> <head>II</head> <p>Ето то је онај исти господин Лаза В., што се, нити као бомба кроз тава |
| едан пут сину у памети друга мисао, и у исти мах појури јој бујније крв у лице.{S} Она слушаше |
| днику комшинске куће појави се готово у исти час господин Лаза.{S} Врата осташе ошкринута за њи |
| ли јој нико на то не одговори.</p> <p>У исти мах кад она то рече зачу се тресак с противне стра |
| е како журно замаче за ћошак неко лице, истина у капуту, али доста обичне сорте.{S} Преко пута |
| и; и тада се отвори пред човеком други, истина ужи, али тим шаренији свет, мањи али тим потпуни |
| ва.{S} Сад пак ни она више не сумња.{S} Истина, да за оволику дворбу није марила, али оно што њ |
| му даје повода, да јој се приближи.{S} Истина, није био сигуран, да је погодио, одкуда је све |
| Јуче сте били тамо и већ мислите да је истина све, што сте тамо чули.{S} Не знам каквим речима |
| ала и сопственим ушима чула онако кобне истине по њу.</p> <pb n="73" /> <p>И заиста и сам Лаза |
| преотета; осећа још и сад како је љубио истински и ватрено.{S} Али одма за тим дођу му пред очи |
| а оно ради наше сироте Аријадне.</p> <p>Истински и од срца је ово рекла, и погледавши на Ленку, |
| простој хаљини са свим лепо доликоваше истинско руменило, што јој се осуло преко образа, све д |
| не беше ни бела ни црвена, него румена, исто као боја лица.</p> <p>Све је то Лаза уочио; Славка |
| а, он их је силимице избијао из памети, исто онако као кад би какав тежак терет са леђа збацива |
| гу собу, те се исплакала и нашла, да је исто тако несрећна као оно двоје у роману.{S} Међу тим |
| м и заклонила лице руком.{S} Беше онако исто обучена као јуче, само јој оне румене руже не беше |
| а, али то су сви узели за шалу, па тако исто и Мица.{S} Али данашња, навалична шала није се мог |
| душе, да је све ништа, зар то није тако исто, као кад убица налази да је са свим право, да се о |
| Она не може обећати, ма да жуди толико исто као и Славка, да се о том витезу разувери.{S} Слав |
| г прозора на комшинској кући, баш онога истог, где је видела јуче непознато женско чељаде.</p> |
| ици, да ће се оне обе заљубити у једног истог господина и како ће овај великодушан бити, те ће |
| ицира.{S} Ленка и Велица венчале се обе истог дана, кад је Даринка испрошена.{S} А после на сва |
| е тако изненадно зби, осуди сама себе у истом тренутку кад и учини то, па довативши сребрну каш |
| е.{S} Крв му јаче појури у снагу и он у истом тренутку беше пред Славком, маши јој се руке и је |
| /p> <p>Кад је кући стигла, пре свега је истргла из косе ружу, коју је још у почетку забаве заис |
| кла за том клицом, кад би је ко покушао истргнути одатле.{S} Слатке беху речи Лазине, осмејци ж |
| испасти из такта.{S} Теби ће већ лакше ићи.</p> <p>Како се је варала Мица у томе!</p> <p>Али С |
| а њим повторавати, куд он, пође, за њим ићи: једном речи, који осваја на јагму најскупоценије с |
| илазе.{S} Није било никаквог узрока, да их домаћице задржавају, за то и одоше одма.</p> <pb n=" |
| ња, и врло је брзо научио од мамице, да их <pb n="4" /> убрља својим устима, што је он по њеном |
| у реду да и сам пође, он се понуди, да их прати.</p> <p>Опрости се са Славком с дубоким поклон |
| дошле овамо, ма и мало касније.{S} Мица их је дуго чекала и готово била љутита на њих, мислећи, |
| д којима густи облаци сунце заклоне, те их заогрну <pb n="20" /> оном познатом бојом, што је он |
| и како ће овај великодушан бити, те ће их обадве оставити.{S} Даринци стоји велика срећа, само |
| Кад би се сутра дан сетио тих снова, он их је силимице избијао из памети, исто онако као кад би |
| аље, ређао је своје мисли и надовезивао их једну на другу, док није и заспао.</p> </div> <div t |
| ово се кајала за последње три речи, што их је непажљиво изустила.{S} Лаза јој није сагледао очи |
| и, који хоће само облик и Форму а ствар их се не тиче, на тако је и с онима, који не загледају |
| е одредити и треће: како да започне.{S} Ишао је међу тим доста брзо и није ни спазио, како је п |
| тачна рачуна о њима ни себи.{S} Само ја ишао све брже.{S} Сокак је био прав, засађен с обе стра |
| Што се тиче пратње, може се рећи, да је ишао за још три така пољупца, јер се девојке саме међу |
| ви:</p> <p>— Али баш то, што нисам јуче ишао Ленци, то, што одлажем свој одлазак, које не ћу ни |
| наћи се у друштву, а за овај мах то је ишло само од себе, јер је он имао среће већ неколико пу |
| а.{S} Па ипак вештина од ништа начинити ишта и свашта зар не дрма васколиким светом данас?{S} Н |
| е то од ништа направити прилично крупно ишта?</p> <pb n="53" /> <p>— А шта да се каже за оне см |
| години пође наш младожења и у штолу, т. ј. у гимназију, јер му мама није дала да се меша са „св |
| и, па како ми је прозор мало на страни, ја се прикрадем и на тенани видим како га иста женска п |
| е може остати без накнаде.</p> <p>— Ах, ја га не могу дочекати.{S} Ужас ће ме уморити!</p> <p>Т |
| еби:{S} Читајте ви, колико вам је воља; ја знам, шта ја знам.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| била одма после смрти свога драгана.{S} Ја ћу бити Лепорело, добри и честити Лепорело, који ће |
| је, за тога <pb n="66" /> Дон Жуана.{S} Ја већ нешто мало имам.{S} Ти ћеш бити Дона Ана, али он |
| /> <p>— Ви знате све, разумете све.{S} Ја вам не умем ништа више рећи; — уздрхталим гласом одг |
| ислио, да га може ко одавде спазити.{S} Ја сам се надала да ће он тако урадити, пошто сам га зв |
| свим на другу страну, у доњу варош.{S} Ја се пожурих, и ево ме да вам дам рачуна о свему.</p> |
| " /> натера да чиним ту будалаштину?{S} Ја да њу просим?{S} То би тек била највећа глупост од м |
| евесели, господине Лазо?.</p> <p>— Ја — ја — никако.</p> <p>— Тако ћутите, а то није ваш обичај |
| се њиме китили.</p> <pb n="74" /> <p>— Ја њега љубим! о гадне утворице! помисли Славка и окрет |
| сте невесели, господине Лазо?.</p> <p>— Ја — ја — никако.</p> <p>— Тако ћутите, а то није ваш о |
| {S} Тако немилосрдно клоните се мене, а ја тако жељно жудим за вашим погледом.{S} Осмеј на ваше |
| штва: сам је себи све и сва.</p> <p>— А ја таке људе жалим.</p> <p>— Верујем.{S} Ви сте онај сл |
| те ви, колико вам је воља; ја знам, шта ја знам.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1882 |
| крити траг.{S} Станите ви само овде где ја, па пазите.{S} Биће скоро време да и овамо дође, а в |
| м гласом.</p> <p>— Ништа?{S} Лепо!{S} И ја велим ништа.{S} Али то није све.{S} Мени то паде у о |
| ишла чак до врати за господином Лазом и ја сам врло добро чула њено „дођи сутра“ а одма за тим |
| је записана у књизи судбине срећа, али ја сам се детињасто титрао њоме, док је нисам расрдио, |
| господин спремио другом за дар, па сам ја тако неучтива била, те сам туђу ствар присвојила.{S} |
| наставиће:</p> <pb n="46" /> <p>— Таман ја наспрам огледала, да заденем ето баш овај цвет у кос |
| ти тачна рачуна о њима ни себи.{S} Само ја ишао све брже.{S} Сокак је био прав, засађен с обе с |
| p> <p>— Могла бих.</p> <p>— Онда ћу вас ја отпратити.</p> <p>— Само одма не.</p> <pb n="30" /> |
| ре ти снови тиме, што су много лепши од јаве.{S} Он је у сну некако много разговорнији, госпођи |
| екују.{S} Деси се тамо по нешто, што на јави никако није смео покушати.{S} Кад би се сутра дан |
| за њим ићи: једном речи, који осваја на јагму најскупоценије ствари овог света, ерца девојачка. |
| , па би рад да бар исприча своје минуле јаде каквом млађем чељадету, али га свагда врашки осмеј |
| .</p> <p>— Славка ви сте нерасположени, јако невесели! рече, ушавши у собу.</p> <p>— Као и ви ј |
| оју је она сама додала и која не сасеца јако у саму ствар.</p> <p>После тога отворила се забава |
| шаха, јер га те две <pb n="22" /> игре јако занимају, да готово никад не тражи друге забаве.{S |
| прозор с авлије а не са сокака; тако се јако забунио.</p> <pb n="76" /> <p>— Зар ми похваташе т |
| не ћу никад ни учинити, зар вам то није јасан доказ о мојој љубави — </p> <p>Славка нагло устад |
| ини му се да је ту.{S} План му се учини јасан и згодно састављен.{S} Не мислећи се ни за један |
| Као и ви јуче.</p> <p>— Па није ли ово јасан доказ, да се не варам? помисли Лаза у себи.</p> < |
| срдите на мене због Ленке.{S} Сад ми је јасно све.{S} Јуче сте били тамо и већ мислите да је ис |
| па га чекам док се врати.{S} Сад вам је јасно, што сам се тако задоцнила, јер господин Лаза, ме |
| и т. д.{S} Трагови од тога могли су се јасно и сад видети, особито на очима јој се познавале с |
| тамо загледаше.{S} У соби беше тишина и јасно се зачуше неки пољупци на пољу.{S} Славка изгледа |
| узео руку у том часу, могао би са свим јасно осетити, како је уздрхтана.{S} Час по машао се де |
| аквој дугоухој глави, парламентаризам у јату гусака, по шеширу пресудити шта мисли глава под њо |
| а ћуташе, па кад осети, како му се рука јаче припија око њене, а она, као голубица, на коју се |
| олико су тврди и опори; брзо вену а све јаче стежу.{S} Доле са њима, доле са сваком помисли на |
| ме наједи, да ме понизи?“ Опа поче све јаче мерити Лазу и пратити му сваки корак.{S} Он се опе |
| како му груди посташе тесне.{S} Крв му јаче појури у снагу и он у истом тренутку беше пред Сла |
| после својој матери, како <pb n="5" /> је Лаза опет напао, како је бегала и плакала, али он је |
| ла си га?! викну Славка.{S} Мицо, да л’ је то баш тако паметно?</p> <p>— Не брини се, не ће тај |
| доброћуднија.{S} Таком природом, каква је њена, ваља само умети владати и окретати је на своју |
| ред собом, не би умела казати.{S} Каква је то опака шала? помисли у себи, какав је то нечувен у |
| Ти ћеш бити Дона Ана, али онаква каква је била одма после смрти свога драгана.{S} Ја ћу бити Л |
| што је било, ето ништа је.</p> <p>Каква је то реч ништа? — Какво је то расположење, што човека |
| {S} Обукла сам ето најлепшу хаљину; сва је окићена машлијама, наборима и цветићима од тула.{S} |
| вца од његових рачуна.</p> <p>Славка га је мерила од главе до пете и више пути једва се могла у |
| но страст, племенита и бурна обузела га је свега, тако, да се све друго утопило у њој.</p> <p>П |
| >I</head> <p>Па такав је био још кад га је мајка први пут ућуткала, да јој санка не прекида.{S} |
| ри све, и мушкарце и девојчице, а то га је још више узвишавало.{S} Он је био вечити младожења.< |
| ј цвет, како му није било право, што га је искала; ма да је она имала права на то, јер је и сам |
| никад у животу није осећао.{S} Нешто га је подишло у прсима, те му се чини, као да има на срцу |
| е.</p> <p>Кад је кући стигла, пре свега је истргла из косе ружу, коју је још у почетку забаве з |
| шао је брзо и ортака за тај занат, кога је лепо научио, како да се влада; па кад би њих двојица |
| </p> <p>— Госпођица сигурно зна од кога је поздрав, па му се и не чуди, додаде после мале почив |
| се умешала у њихова „прикљученија", да је редовно плакала, кад год је Босиљка или ма ко други |
| а; можда се је и преко воље уверила, да је и данас она била најлепша међу другарицама као и до |
| другу собу, те се исплакала и нашла, да је исто тако несрећна као оно двоје у роману.{S} Међу т |
| авку.{S} Запита где је, па онда оде, да је види.</p> <p>Мица пришану Ленци и Велици, да остану |
| такав, — он се тако чудно пренеможе, да је лаковерно девојче ни више ни мање, него уобразило, д |
| н често долази амо и вазда показује, да је срећан кад је с њом у друштву, вазда је добре воље и |
| лечи пред неком трећом, куне јој се, да је љуби и прети, да ће се убити револвером, ако му не у |
| се тако дуго надала, учинило јој се, да је са свим ту близу.</p> <p>Лаза обећа, да ће идућег пр |
| да је муња пресекла, кад чу од Мице, да је Лаза већ учинио обећану посету.</p> <p>— Па дакле уз |
| нешта, па заклети се спасењем душе, да је све ништа, зар то није тако исто, као кад убица нала |
| сте.{S} Могло му се по лицу познати, да је драговољно учинио ову жртву, шта више да је и сам ве |
| ћи на главно.{S} Мица ће се заклети, да је баш ово главно, и за то настави опширно причати о св |
| а живу главу не би се умео досетити, да је разбијени прозор с авлије а не са сокака; тако се ја |
| S} Што се тиче пратње, може се рећи, да је ишао за још три така пољупца, јер се девојке саме ме |
| ше му пред очи, и њему то беше знак, да је дошао час, да се то и данас понови.{S} И он се учини |
| ачио као и јуче.{S} То му беше знак, да је забуњена, и та га мисао одважи на слободнији корак.{ |
| иближи.{S} Истина, није био сигуран, да је погодио, одкуда је све то, а можда није ни смео, али |
| што се Мице тиче, у тврдо је држао, да је јуче била код Ленке, кад је онуд прошао.</p> <p>Ленк |
| а.{S} Међу тим на скоро се показало, да је на против госпођа судијница многе и велике рачуне ск |
| јче ни више ни мање, него уобразило, да је он смртно заљубљен у њу, да ће полудети и умрети без |
| ије јој смела казати ни толико само, да је Лаза к њима долазио.{S} То би је могло одати.</p> <p |
| и уздисаја исказао тако разговетно, да је Веца отишла у другу собу, те се исплакала и нашла, д |
| . <pb n="27" /> Није помишљао на то, да је он сам то изазвао, за то му се учини све још чудније |
| ?{S} Оно „богато“ покрило је све то, да је он био и леп и дичан и <pb n="25" /> наочит.{S} Да л |
| ти у том хаосу од хахахова, беше то, да је <pb n="78" /> дохватио капу и на врат на нос слетео |
| а није му могло пасти на памет и то, да је Славка била данас код Ленке.{S} Али он само мисли на |
| е оставила само млађег синчића Воју, да је тамо допрати.</p> <p>Славка га дочека на вратима и м |
| вка одма за тим уста и потражи Воју, да је води тамо где је мајка.</p> <p>Као пиле, кад га орао |
| заудара на бели лук или <pb n="7" /> да је добио по леђима какву лојану масницу.</p> <p>Тако на |
| ртву, шта више да је и сам весео.{S} Да је друштво навикло на њега, тешко би му било да се искр |
| кад је видеше бледу и узнемирену.{S} Да је развеселе, одма је посаде на сред собе, опколе је са |
| потиче?{S} Запита се и за ово и, ма да је слутила одкуд потиче, ипак није смела одговорити, пл |
| де код судијиних кћери на посело, ма да је већ два пут звата.{S} Тамо се нешто <pb n="28" /> уж |
| {S} Но он се чинио и томе невешт, ма да је добро приметио.{S} Но узалуд све: за Мицом пођоше об |
| ије било право, што га је искала; ма да је она имала права на то, јер је и сам Лаза до данас св |
| говори, за то је ћутала.{S} Лаза узе да је извињење примљено, развуче усне и рече:</p> <pb n="6 |
| ти; она је већ преболела све, верује да је Лаза лакоуман био наспрам ње и не тражи више никакво |
| енци, а највише њој.{S} Учини јој се да је погледа охоло и преко рамена кад приђе после Славци, |
| ље, па се онда умири, и учини јој се да је сва плашња прође.</p> <p>Лаза се беше посадио на про |
| тала.{S} Ленка је ћутала и чинило се да је не ће цела ствар ни мало занимати; она је већ пребол |
| знајући шта управ тражи, учини му се да је ту.{S} План му се учини јасан и згодно састављен.{S} |
| заћи? — Питајући се тако учини му се да је изиграо сам себе.{S} Сад му паде на памет Ленка и та |
| {S} Јуче сте били тамо и већ мислите да је истина све, што сте тамо чули.{S} Не знам каквим реч |
| и то је последња брига.{S} Изјавиће да је она још љутита на њега, па од макових зрна прави чит |
| пољупци на пољу.{S} Славка изгледаше да је веома изненађена а Лази се поче окретати соба око гл |
| ини лепша него и јуче.{S} Предвиђаше да је врхунац његове среће близу.</p> <p>— Славка ви сте н |
| раговољно учинио ову жртву, шта више да је и сам весео.{S} Да је друштво навикло на њега, тешко |
| аве, замагли јој се све пред очима и да је ко питао, кога види пред собом, не би умела казати.{ |
| није тако исто, као кад убица налази да је са свим право, да се огласи за невина само за то, шт |
| мари за њом, а сад навалице не ће ни да је погледа онако, како гледа другарице њене, а нарочито |
| за то, што он од срца тврди и говори да је невин.</p> <p>— Чудновата су посла са тим ђаволским |
| тивне стране.{S} Али се ипак показао да је врло невешт инжињер, јер није умео одмерити положај |
| би погледао Славку, било му је, као да је све дивоте на свету угледао.{S} Осећаше што још ника |
| у се пред очима.{S} Учини му се, као да је она његова била, па му преотета; осећа још и сад как |
| да ће све сазнати, чинило му се, као да је пред неком завесом, коју му ваља само подићи, па да |
| огледати једна другој у лице.{S} Као да је свака од њих знала, шта је друга учинила, па су тим |
| један пут, ето им Мице, ужурбана као да је непрестано трчала док је до њих дошла.</p> <p>— Шта |
| хвати јој десницу а десну подиже као да је загрли.</p> <p>— Господине, шта мислите, шта радите? |
| ило да и не помисли.{S} Беше јој као да је муња пресекла, кад чу од Мице, да је Лаза већ учинио |
| ушити, али при том ћути, па макар ко да је код њега.{S} Али господин Јелић зна врло добро и шта |
| к <hi>нешто</hi> ма да се чини често да је ипак право ништа.{S} Док је ту, све протестује проти |
| Славка ћуташе.{S} Оп се окрете, погледа је, а она оборила главу и гледа преда се.{S} Беше забуњ |
| } Девојка је слушала и ћутала.{S} Можда је и сумњала у искреност Лазину, па је била према њему |
| де јој на искидану ружу.</p> <p>— Можда је господин спремио другом за дар, па сам ја тако неучт |
| је срећан кад је с њом у друштву, вазда је добре воље и љубазан на спрам ње, вазда осмешљив, ра |
| д се видело, како је узбуђен, јер вазда је пипкао, намештао и размештао; прсти су му дрхтали.{S |
| туђу ствар присвојила.{S} Бога ми, онда је господин имао право да се љути на мене.</p> <p>То јо |
| у лутку.{S} Ако су то били колачи, онда је најпре каква шећерна цурица осетила како су му зубић |
| погледом и с осмејком на лицу.{S} Онда је пољуби, викну збогом и журно оде.</p> <p>— Збогом! з |
| није био сигуран, да је погодио, одкуда је све то, а можда није ни смео, али му се слутило, да |
| е.</p> <p>— Славка! викну Лаза и задржа је.{S} Она оста окренута на другу страну и не смеде га |
| еђена, тако љутита отишла кући.{S} Лаза је знао, како је то лепокосо и црнооко девојче мало жив |
| падало је у очи мами него кћери, а Лаза је умео тако дивно износити на видик то „богато“, да су |
| ка и окреташе лице од њега.</p> <p>Лаза је то окретање тумачио као и јуче.{S} То му беше знак, |
| а се крај с крајем састави.</p> <p>Лаза је међу тим као код своје куће.{S} За њега не би било н |
| и сав рачун изашао побркан.</p> <p>Лаза је после два дана опет био у њеној кући.{S} Оно чему се |
| <p>После тога отворила се забава, која је трајала прилично.{S} И то је имало својих последица, |
| омична тако изгледала је као вила, која је осуђена на земаљске муке због земаљских грехова.</p> |
| ало се већ напред, да ће бити она, која је најлепша, што је често он сам пресуђивао.{S} Испрва |
| да се о том витезу разувери.{S} Славка је била срећна, што бар нико не зна шта њу тамо гони, а |
| упути кући.</p> <pb n="17" /> <p>Славка је остала расејана и забуњена.{S} Све јој се игре и шал |
| ућина је овде и без тога.</p> <p>Славка је на то и заборавила онако забуњена.{S} Мати јој скиде |
| вкину узе столицу и седе.</p> <p>Славка је врло добро приметила ову промену.{S} Па кад оста и д |
| лила и Ленци господина Лазу.{S} Девојка је слушала и ћутала.{S} Можда је и сумњала у искреност |
| Славка; а Даринка је изостала.{S} Ленка је ћутала и чинило се да је не ће цела ствар ни мало за |
| ради мене, помисли Славка.</p> <p>Ленка је ћутала као заливена.{S} Није се макла с места.{S} Је |
| домаћица необично ужурбана.{S} Даринка је већ опазила, како Лаза није равнодушан наспрам Ленке |
| обе кћери судијине и Славка; а Даринка је изостала.{S} Ленка је ћутала и чинило се да је не ће |
| S} Замишљена и непомична тако изгледала је као вила, која је осуђена на земаљске муке због зема |
| не прекида.{S} Милом чеду своме пружала је свакојаке играчке, а оно се свакад најрадије машало |
| ом теснацу, јер по нека девојчица имала је са свим друкчију матер, него што је била Лазина мати |
| Ко је преварен? ко је преварен? питала је у очајању сама себе.</p> <p>— За бога, Славка, што с |
| није за њу то највећа невоља.{S} Могла је она лако и не мислити, о томе, али тај сувишни смеј |
| она изађе.</p> <p>У другој соби седела је Славка крај стола наслоњена лактом и заклонила лице |
| укла најлепшу хаљину, а поред тога била је весела и расположена ваздан тога дана.{S} Непрестано |
| >Код судије пак, кад је она стигла била је ствар готова, то јест изашло дело на видело.{S} Гост |
| потпуна <pb n="29" /> слика лепоте била је у том положају.{S} Једна ружа беше сав накит у тим п |
| полазак, уђе да се опрости.{S} Смислила је међу тим и како да се извини.{S} Но Лаза, да би била |
| заста мало.{S} Лепа, млада госпа уочила је и њега, па се у пола промоли кроз отворен прозор и с |
| , надајући се да ће и она скоро, отишла је тамо пре кћери а код Славке оставила само млађег син |
| и узнемирену.{S} Да је развеселе, одма је посаде на сред собе, опколе је са свију страна и гон |
| јест изашло дело на видело.{S} Гостима је било мало необично, кад су се видели искупљени у већ |
| образна а друго гадна лаж.{S} Не, гадна је у оба случаја, јер заиста једну од нас вара!</p> <pb |
| n="42" /> као да си на пољу?{S} Врућина је овде и без тога.</p> <p>Славка је на то и заборавила |
| вке ће отићи првом приликом.{S} Ах, она је тако дивна, тако мила! <pb n="58" /> ускликну, кад п |
| не ће цела ствар ни мало занимати; она је већ преболела све, верује да је Лаза лакоуман био на |
| ачу се звонки женски глас.</p> <p>— Она је! рече Мица,</p> <p>— Ајдемо, ајдемо кући!{S} Где је |
| јој не беше ни на крај памети.{S} А она је тако зло увређена, тако љутита отишла кући.{S} Лаза |
| /p> <p>Судијина кућа није далеко, и она је за неколико тренутака била тамо.</p> </div> <div typ |
| ка клица залегла јој се у грудима и она је осећа тамо, како јој пушта жилице у срце, и то јој о |
| аспрам Ленке, а ни она наспрам њега, па је као добра другарица потражила рачуна о томе од ње.{S |
| извесног <pb n="9" /> судије Јелића, па је ту и неизбежна Мица, то јест, данас највише на свету |
| коме је прва жена умрла од љубоморе, па је одма поче саветовати, да се не кида због тога, јер т |
| колико недеља живи у тој лепој нади, па је често хвалила и Ленци господина Лазу.{S} Девојка је |
| матер, него што је била Лазина мати, па је сузних очију и кроз плач причала после својој матери |
| лер“, те је погрешила још у почетку, па је и сав рачун изашао побркан.</p> <p>Лаза је после два |
| жда је и сумњала у искреност Лазину, па је била према њему уздржљива.{S} Сад пак ни она више не |
| ео свет зар није створен од „ничега“ па је ипак <hi>нешто</hi> ма да се чини често да је ипак п |
| ешти наспрам сунчаних зракова а изнутра је пун празнине.{S} Он осећаше, да то ништа има у себи |
| S} За то смо ми и дошли овамо.{S} Звата је и Мица, али ње још нема.{S} Кроз који час ће и проси |
| си сетна?{S} Само си ти невесела; пита је мајка.</p> <p>Ништа, мати.</p> <p>Није јој смела каз |
| едва умеравајући заталасан глас, запита је:</p> <p>— Кад би знали?{S} Кад би знали? —</p> <p>Де |
| ер га још оваког није видела.{S} Заиста је тужан.</p> <p>Она ћуташе и нехотице питајући се: шта |
| цама и оде.</p> <pb n="16" /> <p>— Љута је, очи јој севају као муње, рече Даринка.{S} Могли сте |
| е.{S} Као да је свака од њих знала, шта је друга учинила, па су тим ћутањем признале једна друг |
| је срце гони па и она пита: шта је, шта је?</p> <p>— Јесте ли само мене чекали све до сад, кад |
| своју невољу па жељно пита: шта је, шта је?</p> <p>Ленка не сме да слуша, али је срце гони па и |
| к је до њих дошла.</p> <p>— Шта је, шта је, Мицо? питају је сви пре него што је и оданула од ум |
| ша, али је срце гони па и она пита: шта је, шта је?</p> <p>— Јесте ли само мене чекали све до с |
| вила на своју невољу па жељно пита: шта је, шта је?</p> <p>Ленка не сме да слуша, али је срце г |
| рчала док је до њих дошла.</p> <p>— Шта је, шта је, Мицо? питају је сви пре него што је и одану |
| "SRP18821_C6"> <head>VI</head> <p>А шта је то са господином Лазом?</p> <p>Пошавши од Славке, уд |
| вим некаваљерски — слагао.</p> <p>А шта је с Лазом, питаћете сад?</p> <pb n="79" /> <p>Па изгуб |
| Али господин Јелић зна врло добро и шта је младост, а можда види ко је и господин Лаза, па за т |
| и толико кратковид био, те не видео шта је било управ пред тобом: оно првобитно и последње ништ |
| еко од ње, а оно што је било, ето ништа је.</p> <p>Каква је то реч ништа? — Какво је то располо |
| не тражи више никаквога доказа.{S} Веца је била више радознала него заинтересована.{S} Само је |
| е се могла тако лако опростити.{S} Мица је све добро запамтила и жељно очекивала час освете, љу |
| скупише око ње, свашта слутећи.{S} Мица је знала, да се Ленка спремала данас за прошевину.</p> |
| оте Аријадне.</p> <p>Истински и од срца је ово рекла, и погледавши на Ленку, очи јој се напупиш |
| је то опака шала? помисли у себи, какав је то нечувен ужас?{S} Једно је лаж од обојега, једно ј |
| RP18821_C1"> <head>I</head> <p>Па такав је био још кад га је мајка први пут ућуткала, да јој са |
| и Велица венчале се обе истог дана, кад је Даринка испрошена.{S} А после на свадби биле су јој |
| е држао, да је јуче била код Ленке, кад је онуд прошао.</p> <p>Ленка или није хтела, или није м |
| и само како ће се даље? запитао се, кад је кући стигао.</p> <p>Лепо ће и лако ће; то бар није н |
| разговара и нека сама себи мирише, кад је песма славујева узалудна.{S} Што би ружа имала и што |
| о и Славке.{S} Зачудише јој се сви, кад је видеше бледу и узнемирену.{S} Да је развеселе, одма |
| на прстен, јер тако је казао Ленци, кад је <pb n="40" /> последњи пут био овде, што је она, по |
| <head>IV</head> <p>Код судије пак, кад је она стигла била је ствар готова, то јест изашло дело |
| а.{S} Сећаше се свега што се збило, кад је прошли пут био код те девојке и њено понашање учини |
| ици и заовици, тасту и пуници.{S} А кад је већ то прегрмело, онда Ленка више није крила.{S} Ни |
| му се на столу давно већ оладила, и кад је се сетио није ни ваљала више.{S} Устаде и пође.</p> |
| или случајно, све једно је.{S} Али кад је већ ту, онда треба и да се покаже као каваљер, а то |
| амо и вазда показује, да је срећан кад је с њом у друштву, вазда је добре воље и љубазан на сп |
| } То девојче може човек волети само кад је љуто.{S} За то ће тако и радити, те ће и она најзад, |
| ком звонце са стола и зазвонила баш кад је најватреније беседио.</p> <p>Ништа није смотрио; али |
| освете, љуте женске освете.</p> <p>Кад је кући стигла, пре свега је истргла из косе ружу, коју |
| се окренула главом мало на лево; а тад је тако лепо одсјајивала бела боја њенога врата на спра |
| ченија", да је редовно плакала, кад год је Босиљка или ма ко други плакао, редовно се љутила на |
| те изостати, господине Лазо?</p> <p>Ове је речи само Лаза разумео, оне беху гром за њега.</p> < |
| да ће полудети и умрети без ње.{S} Све је он то с неколико речи и уздисаја исказао тако разгов |
| румена, исто као боја лица.</p> <p>Све је то Лаза уочио; Славка му се учини лепша него икад, м |
| са свим од њих у другу собу.</p> <p>Све је то Лаза добро уочио.{S} Јучерашње прилике изађоше му |
| а комшинској кући, баш онога истог, где је видела јуче непознато женско чељаде.</p> <pb n="64" |
| о непрестано одвојен у другој соби, где је пушио и хватао крајеве некој ђаволски заплетеној пар |
| ку, и не знам кад се доселила тамо, где је пре седела наша добра Каја, код које смо се тако чес |
| а,</p> <p>— Ајдемо, ајдемо кући!{S} Где је Воја, да ме води? једва изговараше Славка.</p> <p>— |
| ена комедија, одговори јој Мица.{S} Где је лекција за нашега каваљера?{S} Јучерања Ленкина жало |
| н и потражи очима Славку.{S} Запита где је, па онда оде, да је види.</p> <p>Мица пришану Ленци |
| ста и потражи Воју, да је води тамо где је мајка.</p> <p>Као пиле, кад га орао из облака поплаш |
| почетку забаве заискала од Лазе.{S} Узе је преда се, гледаше је јетко, удари <pb n="19" /> се њ |
| ого лепша него све њене другарице, које је он познавао.{S} То га забуни тако, да он, стари благ |
| то била права Скила и Харивда, од које је заман било чувати се.{S} Било је ту често лепих позд |
| рамена кад приђе после Славци, око које је он највише био. „Што да ми каже, да ћу за удовца поћ |
| шње живо понављале у памети.{S} Обузеле је мисли далеке и дугачке.{S} Помешало се у то сећање н |
| ле, одма је посаде на сред собе, опколе је са свију страна и гонећи је да рекне „драгичка“, обе |
| итрао њоме, док је нисам расрдио, те ме је оставила.{S} Некада су ме сви љубили, а сад ме сви м |
| ан су другарице походиле Мицу.{S} Време је било необично ведро и пријатно, али су оне ипак жртв |
| рво поче Мици и обрече јој удовца, коме је прва жена умрла од љубоморе, па је одма поче саветов |
| огледом.{S} Осмеј на вашем лицу за мене је сунце, које ми облаке гони са душе и мисли разведрав |
| p>— Али остани на ствари, Мицо, опомиње је Даринка.</p> <p>— Јесте, нисам никад ни снила ту гос |
| као и до данас.{S} И заиста тешко да се је преварила у томе, јер се мало која дура може поносит |
| а огледалу и себе тамо уочила; можда се је и преко воље уверила, да је и данас она била најлепш |
| } Теби ће већ лакше ићи.</p> <p>Како се је варала Мица у томе!</p> <p>Али Славци на један пут с |
| ко образа, све до смеђих очију.{S} Косе је сачешљала у две плетенице и лепо уплетене у једно по |
| склапала, само је имала тај „малер“, те је погрешила још у почетку, па је и сав рачун изашао по |
| Можда највише баш тај осмејак чини, те је он врло радо примљен у веселим друштвима, нарочито ж |
| ица осетила како су му зубићи оштри, те је у часу остала без главе или ноге; ако ли би то биле |
| уче био тако неразуман, управо глуп, те је купио и прстен за невесту.{S} Ено сад гледа у тај пр |
| ју као муње, рече Даринка.{S} Могли сте је поштедити мало, господине Лазо.</p> <p>Лаза се учини |
| је ни једној рекао, да <pb n="60" /> ће је узети, а оне су требале успаванога лава оставити на |
| ринка му се чини доста хладна, за то ће је за сад оставити мало на миру.{S} Мицу је намислио да |
| ла од Лазе.{S} Узе је преда се, гледаше је јетко, удари <pb n="19" /> се њоме неколико пути о д |
| часу на вратима.{S} Он је узе и гледаше је меким погледом и с осмејком на лицу.{S} Онда је пољу |
| чути.{S} Дајте столицу.</p> <p>Посадише је, па се скупише око ње, свашта слутећи.{S} Мица је зн |
| {S} Мица би то приметила и опомињала би је на стрпљење.</p> <p>Мало за тим учини се Славка неве |
| ој и душа потекла за том клицом, кад би је ко покушао истргнути одатле.{S} Слатке беху речи Лаз |
| мо, да је Лаза к њима долазио.{S} То би је могло одати.</p> <p>— Ти си назебла, па си у грозниц |
| с тако грозно разуверена.</p> <p>— Теби је тек лакше него Ленци, вели јој Мица, за то мораш ост |
| рљај олабави.{S} Лаза то опази и посади је на столицу.</p> <pb n="37" /> <p>Али она не оста на |
| жну посету код извесног пријатеља, који је још јуче и отпутовао одавде.</p> <p>Он је већ давно |
| атко смејали пророчанству Лазином, који је, да простите, читаоци, и ту са свим некаваљерски — с |
| р нико не зна шта њу тамо гони, а Ленки је већ теже било пред другарицама.</p> <p>— Али онда га |
| дичан и <pb n="25" /> наочит.{S} Да ли је Лаза водио великог рачуна о госпођи судијници и кћер |
| кад ни снила ту госпођицу, жену, шта ли је, али сам господина често, врло често виђала.</p> <p> |
| а је?</p> <p>Ленка не сме да слуша, али је срце гони па и она пита: шта је, шта је?</p> <p>— Је |
| а.{S} Лаза јој није сагледао очију, али је опазио, како јој лице <pb n="35" /> поста много руме |
| њима некако није било баш право.{S} Али је Лаза умео да умири и помири све, и мушкарце и девојч |
| тво, проклети опаки почетак!{S} Била ми је записана у књизи судбине срећа, али ја сам се детиња |
| се срдите на мене због Ленке.{S} Сад ми је јасно све.{S} Јуче сте били тамо и већ мислите да је |
| све.{S} Мени то паде у очи, па како ми је прозор мало на страни, ја се прикрадем и на тенани в |
| ена, ваља само умети владати и окретати је на своју руку, на и љубав која одатле поникне постај |
| о указивао, њу је мучила.{S} Много пути је пре тога имала прилике да мисли и да верује, да тај |
| ј слободи коју тако ужива и по сто пути је проклињао и саму мисао на женидбу.{S} На што тај тер |
| обе, опколе је са свију страна и гонећи је да рекне „драгичка“, обећаше, да ће јој казати врло |
| ад се сети, како је Лаза ћутао, кад јој је дао тај цвет, како му није било право, што га је иск |
| еби.{S} Само ја ишао све брже.{S} Сокак је био прав, засађен с обе стране дрвећем, иза кога су |
| или како он каже жустре нарави, па ипак је тако предусрео.{S} Један пут се усудио да јој каже и |
| тога дана.{S} Непрестано је певала, док је Велица седела мирно у другој соби и читала „Велимира |
| ли ја сам се детињасто титрао њоме, док је нисам расрдио, те ме је оставила.{S} Некада су ме св |
| ни често да је ипак право ништа.{S} Док је ту, све протестује против тога имена, а кад га неста |
| журбана као да је непрестано трчала док је до њих дошла.</p> <p>— Шта је, шта је, Мицо? питају |
| а се меша са „свакојаком децом“ још док је млад и зелен, да научи н. пр. свакојаке речи, па чак |
| да вратише у друштво.</p> <p>— Воја вам је секретар? примети Ленка.</p> <p>— И врло поуздан, од |
| а, па га чекам док се врати.{S} Сад вам је јасно, што сам се тако задоцнила, јер господин Лаза, |
| овори у себи:{S} Читајте ви, колико вам је воља; ја знам, шта ја знам.</p> </div> <div type="ch |
| н у себе, отуђен од весела друштва: сам је себи све и сва.</p> <p>— А ја таке људе жалим.</p> < |
| на једном прозору према мени.{S} Нисам је још никад видела у мом веку, и не знам кад се досели |
| дина Лазу?</p> <p>Сви ћуте.{S} Мучно им је одговорити, јер виде, да ће се о њему повести прича. |
| не.{S} Мица јој оде и честитати; за тим је молила, да се мења са њеним удовцем.{S} Даринка и ве |
| ћна као оно двоје у роману.{S} Међу тим је Лаза удвостручио своју нежност на спрам Ленке, што ј |
| разника опет доћи к њима.{S} Расположен је.{S} Рече нешто Ленци, а она порумени застиђена.{S} М |
| p>— Никако, одговори јој Мица, господин је још ту.{S} Не растаје се тај баш тако лако.</p> <pb |
| биле шаре и слике за мамину мазушку, он је се и тада машао пре свега за лепушкаста женска створ |
| е казује тим осмејком. <pb n="11" /> Он је натегнут, кад се говори о варљивој срећи овог света; |
| а указа се у том часу на вратима.{S} Он је узе и гледаше је меким погледом и с осмејком на лицу |
| но румено море на њеним ланитима.{S} Он је загрли, а она одпустивши руке немоћна и савладана др |
| вет, мањи али тим потпунији круг.{S} Он је тада као биљка што у лонцу расте и цвета; осетљив по |
| тиме, што су много лепши од јаве.{S} Он је у сну некако много разговорнији, госпођице га љубазн |
| , а то га је још више узвишавало.{S} Он је био вечити младожења.</p> <p>У десетој години пође н |
| помислити, а још мање на Славку.{S} Он је мислио само о своме срећном животу, о златној слобод |
| епе, пријатне и образоване.</p> <p>А он је био веома разговоран.{S} Ленку је дворио и срцем и д |
| напао, како је бегала и плакала, али он је ипак пољубио!</p> <p>Голема невоља беше то!</p> <p>В |
| исти осећаји, који мало пре.{S} Али он је тако далеко од ње, а оно што је било, ето ништа је.< |
| још јуче и отпутовао одавде.</p> <p>Он је већ давно склопио то извињење, а што се Мице тиче, у |
| на широкој раскрсници застаде.{S} Могао је окренути на четири стране, али он намаче шешир на че |
| а стрела погодише.</p> <p>— Заиста? дао је реч? пита, да се једва чује.</p> <p>— Дао, те како д |
| змештао; прсти су му дрхтали.{S} Гледао је преда се и тек на поновљену опомену Славкину узе сто |
| </p> <p>И тако даље, и тако даље, ређао је своје мисли и надовезивао их једну на другу, док ниј |
| ерине поуке од преке потребе.{S} Стекао је и сам доста искуства а и другова колико му је воља.{ |
| губило.{S} Ништа и опет ништа! понављао је у мислима.{S} Чинило му се као <pb n="52" /> да неко |
| а ни једној не буде дуго време.{S} Знао је причати и свакојаку шалу заподевати.{S} Знао је скло |
| ти и свакојаку шалу заподевати.{S} Знао је склонити госпођице и да отпевају што год, и то све т |
| цама, што се из школе враћају.{S} Нашао је брзо и ортака за тај занат, кога је лепо научио, как |
| едити и треће: како да започне.{S} Ишао је међу тим доста брзо и није ни спазио, како је прошао |
| {S} Данас је већ паметније радио: дошао је с противне стране.{S} Али се ипак показао да је врло |
| .</p> <p>Каква је то реч ништа? — Какво је то расположење, што човека обузима, кад о њој мисли? |
| аните на ствари, господине Лазо.{S} Ово је кућа поштена и честита, а без узрока се не ломе проз |
| ше испустио Славкину руку.</p> <p>— Ово је страхота, господине, рече Славка заплашеним гласом.{ |
| о извињење, а што се Мице тиче, у тврдо је држао, да је јуче била код Ленке, кад је онуд прошао |
| аљер, а то је њему душа и срце.{S} Умео је он свих пет госпођица занимати тако, да ни једној не |
| „пупи“.{S} А после неколико година умео је то учинити и на сокаку.{S} Засео би тај делија иза д |
| >VII.</head> <p>Кад се враћао кући, био је безбрижан и задовољан са собом.{S} На Ленку није хте |
| и заплака се на његовим прсима.{S} Био је срећан и он, али она много више осећаше, како се за |
| и срцем и душом.{S} На спрам Велице био је туробан, расејан и забуњен.{S} Кад га ова запита за |
| анога лава оставити на миру.</p> <p>Био је давно већ у кревету и непрестано се уљуљкивао таким |
| веровало и поверило му се.{S} Заборавио је на све, што је смишљао и изводио.{S} Једино страст, |
| господин Лаза, место вас овде, походио је ону тамо, можда којекакву и будикакву вашу супарницу |
| дна за другу.{S} Много што шта приметио је на Славци, што му даје повода, да јој се приближи.{S |
| ="73" /> <p>И заиста и сам Лаза искочио је ван граница својих.{S} Његово срце што тако ладно ра |
| ри пред њиме.</p> <p>Мислећи тако пушио је полако цигару.{S} Кафа му се на столу давно већ олад |
| њега пред собом.{S} Ко је преварен? ко је преварен? питала је у очајању сама себе.</p> <p>— За |
| лушала и гледала њега пред собом.{S} Ко је преварен? ко је преварен? питала је у очајању сама с |
| ко већа, шаренија и примамљивија?{S} Ко је крив извесним ништавцима, што су ограничени и духом |
| добро и шта је младост, а можда види ко је и господин Лаза, па за то га не ће ни пошто позвати |
| гу открити, њему поверим; а знате, како је мучно, кад човек нема коме да се за добро похвали а |
| ње.{S} На лицу му се могло видети, како је потпуно уверен, да нико не зна ни словца од његових |
| е и на под бацати.{S} Сад се сети, како је Лаза ћутао, кад јој је дао тај цвет, како му није би |
| а дочека на вратима и ма да осети, како је прође сву некаква трзавица као муња, опет га са осме |
| 34" /> ваздуху.{S} Можете мислити, како је ружи а како славују.</p> <p>— Лепа слика, примети Сл |
| у, могао би са свим јасно осетити, како је уздрхтана.{S} Час по машао се десном руком <pb n="31 |
| тита отишла кући.{S} Лаза је знао, како је то лепокосо и црнооко девојче мало живе, или како он |
| о <pb n="5" /> је Лаза опет напао, како је бегала и плакала, али он је ипак пољубио!</p> <p>Гол |
| , што се крију.{S} Није ни спазио, како је Славка дохватила левом руком звонце са стола и зазво |
| у тим доста брзо и није ни спазио, како је прошао поред своје куће и нашао се на Врачару.{S} Те |
| ="31" /> за браду и тад се видело, како је узбуђен, јер вазда је пипкао, намештао и размештао; |
| Ленке.{S} Али он само мисли на то, како је и ту прва чарка срећно свршена. — Велица се може стр |
| </p> <pb n="43" /> <p>Просилац!{S} Како је то лепа и мила реч, а Славци како ужасна.</p> <p>Окр |
| ијине кћери, за њима и Даринка.{S} Како је било у реду да и сам пође, он се понуди, да их прати |
| тако лако.</p> <pb n="62" /> <p>— Како је могао доћи, кад зна да си ти тако близу?</p> <p>— Зн |
| а, па му преотета; осећа још и сад како је љубио истински и ватрено.{S} Али одма за тим дођу му |
| да води к нечем паметном, сад види како је било глупо и побркано.</p> <p>— Глупан!{S} Глупан са |
| Његово срце што тако ладно рачуна, тако је било савладано и у опреци са самим собом, да би му с |
| ов и гле како лепо зборе!</p> <p>— Тако је, у свему тако, господине Лазо.</p> <p>— Па онда ми н |
| и Форму а ствар их се не тиче, на тако је и с онима, који не загледају дубље у Лазин вечити ос |
| : овде се чека Лаза на прстен, јер тако је казао Ленци, кад је <pb n="40" /> последњи пут био о |
| {S} То је живот, то је рај!</p> <p>Тако је мислио Лаза и журио се кући.{S} Па се једио на себе |
| Ах, оно „богато“ још много више падало је у очи мами него кћери, а Лаза је умео тако дивно изн |
| та формалност да се изврши, а за остало је све лако.</p> <p>Таман оне склопиле рачун, ето и Сла |
| места.{S} Једино што се променила, било је то, што је била необично бледа.</p> <p>— Али, ви ми |
| ве госпођице и њених другарица.{S} Било је то у јесен 187 . у оној кући, што гледа на два сокак |
| то му се учини све још чудније.{S} Било је баш у недељу, после ручка, кад му се ове мисли почеш |
| д које је заман било чувати се.{S} Било је ту често лепих поздрава, јер кад би цурице окушале у |
| риметна фигура?{S} Оно „богато“ покрило је све то, да је он био и леп и дичан и <pb n="25" /> н |
| а за лепушкаста женска створења, и врло је брзо научио од мамице, да их <pb n="4" /> убрља свој |
| собу и посади се на столицу.{S} Прошло је неколико тренутака, док се сетио да запита за мајку |
| ца многе и велике рачуне склапала, само је имала тај „малер“, те је погрешила још у почетку, па |
| радознала него заинтересована.{S} Само је канда Славци било најтеже, што је дошла да види оно, |
| да твоју улогу Ленка прими, али ми ћемо је извинити, јер би могла испасти из такта.{S} Теби ће |
| оложена ваздан тога дана.{S} Непрестано је певала, док је Велица седела мирно у другој соби и ч |
| то но реч, као на тигању.{S} Непрестано је осмешљив; нема часа, кад му се на лицу не види осмеј |
| ужас?{S} Једно је лаж од обојега, једно је безобразна а друго гадна лаж.{S} Не, гадна је у оба |
| еби, какав је то нечувен ужас?{S} Једно је лаж од обојега, једно је безобразна а друго гадна ла |
| тву, било вољно или случајно, све једно је.{S} Али кад је већ ту, онда треба и да се покаже као |
| вом руком и другу Славкину руку, снажно је притиште на прса и неколико врелих пољубаца стопише |
| S} Славка, не крите тога сунца, јер оно је за то и створено: да светли.</p> <p>Славка опет не о |
| оне румене руже не беше у коси; сигурно је увела.{S} А и на што ће тамо сад, кад се руменилом с |
| есело из дана у дан.{S} То је живот, то је рај!</p> <p>Тако је мислио Лаза и журио се кући.{S} |
| и; али Славка није то ни тражила.{S} То је једна епизода у драми, коју је она сама додала и кој |
| <pb n="23" /> и да натеже с њима.{S} То је видела и Ленкина мати, али то њу није ни најмање увр |
| у!{S} Овако весело из дана у дан.{S} То је живот, то је рај!</p> <p>Тако је мислио Лаза и журио |
| чуна о свему.</p> <pb n="48" /> <p>— То је невероватно Мицо, примети госпођа Лукићка.{S} Теби с |
| гово „сутра!“</p> <pb n="49" /> <p>— То је ужасно! изустише Ленка и Славка као из једнога грла. |
| треба и да се покаже као каваљер, а то је њему душа и срце.{S} Умео је он свих пет госпођица з |
| шалу, пољубити — ах, и пољубити — а то је тек важно у брачном животу.{S} Треба да знате, да су |
| селе и разговорне и саме по себи, за то је господин Јелић са свим мирне савести изишао у варош, |
| а, или није могла да му одговори, за то је ћутала.{S} Лаза узе да је извињење примљено, развуче |
| јмање на дубокомислено пушење.{S} За то је и остао непрестано одвојен у другој соби, где је пуш |
| и каменицама усред дана.</p> <p>— Та то је паклена неприлика, промумла Лаза гризући се за усне. |
| бава, која је трајала прилично.{S} И то је имало својих последица, јер је Лаза био све располож |
| Ту и нехотице помисли на Мицу, али и то је последња брига.{S} Изјавиће да је она још љутита на |
| SRP18821_C2"> <head>II</head> <p>Ето то је онај исти господин Лаза В., што се, нити као бомба к |
| е увредило, шта више годило јој, јер то је доказ и неоспорно уверење, да су њене кћери лепе, пр |
| шко наћи се у друштву, а за овај мах то је ишло само од себе, јер је он имао среће већ неколико |
| и у већем броју него иначе.{S} Нарочито је падало у очи то, што је и сам г. Јелић био међу гост |
| о томе.{S} Можда долази то и отуда, што је баш сад стала према огледалу и себе тамо уочила; мож |
| х <pb n="4" /> убрља својим устима, што је он по њеном и својем дијалекту звао „пупи“.{S} А пос |
| , да ће бити она, која је најлепша, што је често он сам пресуђивао.{S} Испрва се љутили другови |
| Славке, па готово прекореваше себе, што је постао толико једностран и што се ограничио само на |
| рило му се.{S} Заборавио је на све, што је смишљао и изводио.{S} Једино страст, племенита и бур |
| pb n="40" /> последњи пут био овде, што је она, по дужности, и матери саопштила.</p> <p>Само јо |
| Само је канда Славци било најтеже, што је дошла да види оно, на што би боље било да и не помис |
| ручио своју нежност на спрам Ленке, што је веома годило старој госпођи Перси, матери њеној, јер |
| жућкасти а коса мрка?{S} Шта мари, што је малена раста и доста неприметна фигура?{S} Оно „бога |
| ње и рече како госпођица хита кући, што је љубоморна на својег удовца.{S} Мица му се окрете са |
| олета на прозор и ту жали за ружом, што је осуђена, да вечно чами у собњем <pb n="34" /> ваздух |
| <pb n="20" /> оном познатом бојом, што је онако мутно-црна.{S} На лицу јој исписан неки тип ст |
| поштену своју реч за то.{S} А оно, што је рекао Ленци, може се узети за згодну и срећну шалу, |
| едино што се променила, било је то, што је била необично бледа.</p> <p>— Али, ви ми ипак не ћет |
| че.{S} Нарочито је падало у очи то, што је и сам г. Јелић био међу гостима више од по сата; заб |
| рну кашичицу стаде лупати о шољицу, што је била на столу пред њом, и на глас викну млађе.{S} На |
| и забуњен.{S} Кад га ова запита за што је такав, — он се тако чудно пренеможе, да је лаковерно |
| види својим рођеним очима, као год што је мало час слушала и гледала њега пред собом.{S} Ко је |
| рио се кући.{S} Па се једио на себе што је јуче био тако неразуман, управо глуп, те је купио и |
| о.{S} Извиниће се болешћу код Ленке што је изостао данас, и околишиће непрестано с прстеном, је |
| о близу главне чаршије у Београду и што је била најлепша кућа тамо пре двадесет година. — Беше |
| ко би добио тако почасни назив, као што је „каваљер“ којим се он и поноси, одма би ту нелагодну |
| ала је са свим друкчију матер, него што је била Лазина мати, па је сузних очију и кроз плач при |
| та је, Мицо? питају је сви пре него што је и оданула од умора.</p> <pb n="44" /> <p>— Дајте ми |
| S} Даринци стоји велика срећа, само што је далеко, на жалост тек после десет година; ах! то ће |
| Али он је тако далеко од ње, а оно што је било, ето ништа је.</p> <p>Каква је то реч ништа? — |
| >— Од скора.{S} Изволте!</p> <p>Оно што је он тражио, и не знајући шта управ тражи, учини му се |
| вим мирне савести изишао у варош, пошто је кафу попио и обећао скорим вратити се.{S} Поред овог |
| {S} И то је имало својих последица, јер је Лаза био све расположенији и просто сам себи дао мај |
| а овај мах то је ишло само од себе, јер је он имао среће већ неколико пути разговарати се са мл |
| ла; ма да је она имала права на то, јер је и сам Лаза до данас свакад таке дарове нарочито за њ |
| носи, али му је то доста лош украс, јер је неугледна и није црне боје.{S} Може се видети и по т |
| лом срећом или глупошћу издао.{S} Данас је већ паметније радио: дошао је с противне стране.{S} |
| е бити, што га растужује.</p> <p>— Свет је широк, недогледан, настављаше Лаза.{S} Свашта човек |
| еобично, пријатно и тако немирно, да ју је пратило на сваком кораку.{S} Чаровита нека клица зал |
| .</p> <p>— Шта је, шта је, Мицо? питају је сви пре него што је и оданула од умора.</p> <pb n="4 |
| ица, а још више она дворба Лазина, коју је он свима подједнако указивао, њу је мучила.{S} Много |
| а.{S} То је једна епизода у драми, коју је она сама додала и која не сасеца јако у саму ствар.< |
| че прозору, да види своју пресуду, коју је још јуче издржала.</p> <pb n="65" /> <p>Мећу тим се |
| пре свега је истргла из косе ружу, коју је још у почетку забаве заискала од Лазе.{S} Узе је пре |
| >А он је био веома разговоран.{S} Ленку је дворио и срцем и душом.{S} На спрам Велице био је ту |
| кав терет, тежак али пријатан.{S} Да му је ко узео руку у том часу, могао би са свим јасно осет |
| осећаше, да то ништа има у себи и да му је тешко од њега.{S} Мало час се машао рукама за онај г |
| о у страну, што му лепо стоји.{S} Та му је огрлица сад пала крајевима преко прслука, и наше се |
| ају очима на њој.{S} Браду носи, али му је то доста лош украс, јер је неугледна и није црне бој |
| ам доста искуства а и другова колико му је воља.{S} Девојчице већ навикле на његове заседе.{S} |
| ети.{S} Кад би погледао Славку, било му је, као да је све дивоте на свету угледао.{S} Осећаше ш |
| пред овим јединим.{S} Шта мари, што му је лице доста бледо и сувоњаво, што су му брада и брков |
| таком размишљању.</p> <p>Једино што му је остало од младих година, али што њега још више гризе |
| " /> онда склапани рачуни, и оно што му је пре изгледало да води к нечем паметном, сад види как |
| ворим, сако ако усхтете.</p> <p>Глас му је био уздрхтан и чинило се да из дубине душе излази.{S |
| ав капут, а остало црно+.{S} О врату му је обично пепељава или црна огрлица укусно привезана, т |
| аоци уверити боље из приповетке, у чему је Лаза снажан и силовит, и колико ће оправдати њихова |
| оју је он свима подједнако указивао, њу је мучила.{S} Много пути је пре тога имала прилике да м |
| знавале скоро обрисане сузе, а у говору је била расејана и збуњена.{S} Господин Јелић, стар чов |
| другарице недељом редовно полазе.{S} Ту је ето госпођица Даринка, јединица богатог трговца, Сто |
| оне би онда дозвале језик у помоћ, а ту је већ лакше било бранити се.{S} Могле су се чути кад к |
| е за сад оставити мало на миру.{S} Мицу је намислио да наљути још који пут.{S} То девојче може |
| се почеле обртати немирне мисли, у срцу је био узбуђен, те није могао седети.{S} Кад би погледа |
| ле овамо, ма и мало касније.{S} Мица их је дуго чекала и готово била љутита на њих, мислећи, да |
| би се сутра дан сетио тих снова, он их је силимице избијао из памети, исто онако као кад би ка |
| се кајала за последње три речи, што их је непажљиво изустила.{S} Лаза јој није сагледао очију, |
| еља тако ретко, тако мучно нађе.{S} Још је тај најмање несрећан, који може то бар приближно у с |
| етању.{S} Учини јој се на <pb n="15" /> један пут, да се тај каваљер из потаје смеје и тој срећ |
| е нарави, па ипак је тако предусрео.{S} Један пут се усудио да јој каже и Цицо поред обичног им |
| али она много више осећаше, како се за један тренутак може срце опити свим милотама, које ника |
| годно састављен.{S} Не мислећи се ни за један тренутак, окрете се вратима и нестаде га у кући.< |
| , да не би домаћицу увредили.{S} Кад на један пут, ето им Мице, ужурбана као да је непрестано т |
| игре.{S} Као на команду отворише се на један пут и та и обоја споредна врата.{S} Лаза угледа с |
| арала Мица у томе!</p> <p>Али Славци на један пут сину у памети друга мисао, и у исти мах појур |
| рди.</p> <p>Окрете се од огледала и још један поглед паде јој на искидану ружу.</p> <p>— Можда |
| јдемо кући!{S} Где је Воја, да ме води? једва изговараше Славка.</p> <p>— Стани, није свршена к |
| p> <p>— Заиста? дао је реч? пита, да се једва чује.</p> <p>— Дао, те како дао!{S} Зар не видиш |
| у беше пред Славком, маши јој се руке и једва умеравајући заталасан глас, запита је:</p> <p>— К |
| је мерила од главе до пете и више пути једва се могла уздржати а <pb n="70" /> да не изађе с б |
| едвиђа, да ће увек умети наћи сигурни и једини умесни пут.</p> <p>А кад се после чује код Славк |
| и добра и зла својства губила пред овим јединим.{S} Шта мари, што му је лице доста бледо и суво |
| полазе.{S} Ту је ето госпођица Даринка, јединица богатог трговца, Стојана Ж. Ту су Ленка и Вели |
| заливена.{S} Није се макла с места.{S} Једино што се променила, било је то, што је била необич |
| је на све, што је смишљао и изводио.{S} Једино страст, племенита и бурна обузела га је свега, т |
| езконачно ха-ха-ха! ха-ха ха!...</p> <p>Једино паметно, чему се Лаза досети у том хаосу од хаха |
| ечи при сваком таком размишљању.</p> <p>Једино што му је остало од младих година, али што њега |
| е мислио Лаза и журио се кући.{S} Па се једио на себе што је јуче био тако неразуман, управо гл |
| слика лепоте била је у том положају.{S} Једна ружа беше сав накит у тим плетеницама, па и она н |
| арем по једну, па тако се и овде десила једна, ма да господин Лаза каже, да ова Мица личи много |
| али Славка није то ни тражила.{S} То је једна епизода у драми, коју је она сама додала и која н |
| уга учинила, па су тим ћутањем признале једна другој своје погрешке и жељно очекивале час, кад |
| војака, шта више, да није леп колико ни једна од њих.{S} Омален човек, за чудо окретан, лак ча |
| се ове мисли почеше потпуније везивати једна за другу.{S} Много што шта приметио је на Славци, |
| аше саме, ћутаху и не смедоше погледати једна другој у лице.{S} Као да је свака од њих знала, ш |
| више гризе и мучи јесте то, што га све једнако зову „Каваљер Лаза“.</p> </div> </body> </text> |
| ећ тај огртач с рамена.{S} Што га држиш једнако на себи, <pb n="42" /> као да си на пољу?{S} Вр |
| е може казати само, да није лепши ни од једне од ових девојака, шта више, да није леп колико ни |
| ари благоглаголиви каваљер готово без и једне речи уђе у собу и посади се на столицу.{S} Прошло |
| ?{S} Није шала, бити насловни јунак бар једне приповетке, ако <pb n="10" /> не романа.{S} Сигур |
| и.</p> <p>— Збогом, рано! виче Даница с једне стране.</p> <p>— Дођи сутра! виче Велица с друге |
| ј улице.{S} У том часу спази на прозору једне двокатне куће женско чељаде, које му се учини поз |
| ење.{S} Само пазите.</p> <p>И заиста на једним вратима у ходнику комшинске куће појави се готов |
| својег удовца.{S} Мица му се окрете са једним „на служби“, ижљуби се са другарицама и оде.</p> |
| чувен ужас?{S} Једно је лаж од обојега, једно је безобразна а друго гадна лаж.{S} Не, гадна је |
| ли у себи, какав је то нечувен ужас?{S} Једно је лаж од обојега, једно је безобразна а друго га |
| } Зачуше се још два три пољупца па онда једно <pb n="77" /> тихо, срдачно „збогом“ ; и руке нес |
| у друштву, било вољно или случајно, све једно је.{S} Али кад је већ ту, онда треба и да се пока |
| >Па онда дођоше на ред дубоки поклони и једно опште, громогласно, безконачно ха-ха-ха! ха-ха ха |
| {S} Лаза угледа са све четири стране по једно женско чељаде.</p> <p>— Збогом, душо! виче Мица с |
| и с тим другарем и пријатељем учиним по једно „рандеву“, кад оно, што ником не могу открити, ње |
| шљала у две плетенице и лепо уплетене у једно подвила мало на десну страну, те су јој падале на |
| и и Велици, да ће се оне обе заљубити у једног истог господина и како ће овај великодушан бити, |
| ужасно! изустише Ленка и Славка као из једнога грла.</p> <p>— Грозно и нечувено, децо, рекоше |
| , викну Ленка, кад Мица застаде.</p> <p>Једнога господина, који се учтиво и церекајући се клања |
| свих пет госпођица занимати тако, да ни једној не буде дуго време.{S} Знао је причати и свакоја |
| амо њиховом кривицом.{S} Он тек није ни једној рекао, да <pb n="60" /> ће је узети, а оне су тр |
| говорити, да седи до сиротињске деце у једној клупи.{S} Ах, како би било мами, кад би осетила |
| повторавати, куд он, пође, за њим ићи: једном речи, који осваја на јагму најскупоценије ствари |
| а би да чита неке стихове, које нађе на једном столу забачене, али бадава; Веца окренула говор |
| ањаше некаквој младој жени, што беше на једном прозору према мени.{S} Нисам је још никад видела |
| прекореваше себе, што је постао толико једностран и што се ограничио само на кућу господина Је |
| ара!</p> <pb n="41" /> <p>И заиста вара једну од њих, јер ови се људи тако искрено радују, тако |
| Не, гадна је у оба случаја, јер заиста једну од нас вара!</p> <pb n="41" /> <p>И заиста вара ј |
| нисам вас походио, јер имађах да учиним једну неодложну посету код извесног пријатеља, који је |
| ица: свака кућа у Београду има барем по једну, па тако се и овде десила једна, ма да господин Л |
| , ређао је своје мисли и надовезивао их једну на другу, док није и заспао.</p> </div> <div type |
| узалуд брзину ногу, оне би онда дозвале језик у помоћ, а ту је већ лакше било бранити се.{S} Мо |
| ио уметник, који би пресликао с ње лепу Јелену, око које се два народа толико клаше и крвише.{S |
| ито је падало у очи то, што је и сам г. Јелић био међу гостима више од по сата; заборавио на св |
| је била расејана и збуњена.{S} Господин Јелић, стар човек затекао се код куће.{S} Он би радо по |
| ворне и саме по себи, за то је господин Јелић са свим мирне савести изишао у варош, пошто је ка |
| акар ко да је код њега.{S} Али господин Јелић зна врло добро и шта је младост, а можда види ко |
| кратког времена походио Лаза господина Јелића судију.{S} Обе сестре дочекале су га што може би |
| се.{S} Поред овога, од стране господина Јелића, гости су уочили, даје и његова домаћица необичн |
| што се ограничио само на кућу господина Јелића.{S} Сећаше се свега што се збило, кад је прошли |
| ица, кћери извесног <pb n="9" /> судије Јелића, па је ту и неизбежна Мица, то јест, данас најви |
| се.{S} Било је ту често лепих поздрава, јер кад би цурице окушале узалуд брзину ногу, оне би он |
| Она окрете <pb n="75" /> лице од њега, јер не могаше издржати тај поглед.</p> <p>Лаза приђе бл |
| че саветовати, да се не кида због тога, јер тако само карте кажу, а карте обично лажу и са свим |
| дна лаж.{S} Не, гадна је у оба случаја, јер заиста једну од нас вара!</p> <pb n="41" /> <p>И за |
| ам је јасно, што сам се тако задоцнила, јер господин Лаза, место вас овде, походио је ону тамо, |
| n="6" /> да им ко други буде младожења, јер нико други није умео тако лепо као Лаза шетати, раз |
| ли се на скоро избави мучнога одговора, јер се доња врата од собе отворише и они се обоје тамо |
| понудио Лазу на партију санса или шаха, јер га те две <pb n="22" /> игре јако занимају, да гото |
| чно.{S} И то је имало својих последица, јер је Лаза био све расположенији и просто сам себи дао |
| едрава.{S} Славка, не крите тога сунца, јер оно је за то и створено: да светли.</p> <p>Славка о |
| ћи, да је ишао за још три така пољупца, јер се девојке саме међу собом разговараху а на његове |
| а за овај мах то је ишло само од себе, јер је он имао среће већ неколико пути разговарати се с |
| заиста тешко да се је преварила у томе, јер се мало која дура може поносити лепотама што су код |
| ети и по томе, да не мари кинђурити се, јер сваки други, ко би добио тако почасни назив, као шт |
| удније говори; бар се Славци тако чини, јер га још оваког није видела.{S} Заиста је тужан.</p> |
| о не треба питати, како то да се удеси, јер се добре другарице недељом редовно полазе.{S} Ту је |
| нека иде.{S} Сад ћеш се ти развеселити, јер треба да знаш, да ће кроз који час доћи господин Ла |
| у Ленка прими, али ми ћемо је извинити, јер би могла испасти из такта.{S} Теби ће већ лакше ићи |
| <p>Сви ћуте.{S} Мучно им је одговорити, јер виде, да ће се о њему повести прича.</p> <p>— Њега |
| најмање увредило, шта више годило јој, јер то је доказ и неоспорно уверење, да су њене кћери л |
| ило старој госпођи Перси, матери њеној, јер таким зетом заиста се може поносити прва и најчести |
| нас, и околишиће непрестано с прстеном, јер, ако хоћемо право, он није ни заложио баш поштену с |
| браду и тад се видело, како је узбуђен, јер вазда је пипкао, намештао и размештао; прсти су му |
| е ни мање: овде се чека Лаза на прстен, јер тако је казао Ленци, кад је <pb n="40" /> последњи |
| га узима, па ипак сад види да се варао, јер ево све се у часу изгубило.{S} Ништа и опет ништа! |
| е Мице.{S} Беше то заиста лепо друштво, јер пет младих, лепих девојака нису баш маленкост, тим |
| } Јуче сам изостао и нисам вас походио, јер имађах да учиним једну неодложну посету код извесно |
| искала; ма да је она имала права на то, јер је и сам Лаза до данас свакад таке дарове нарочито |
| ипак показао да је врло невешт инжињер, јер није умео одмерити положај ствари.{S} Глете, с овог |
| аду носи, али му је то доста лош украс, јер је неугледна и није црне боје.{S} Може се видети и |
| младожења и у штолу, т. ј. у гимназију, јер му мама није дала да се меша са „свакојаком децом“ |
| ка добија такав израз и од самих очију, јер се у њима сваког часа опажа њено унутрашње располож |
| и по које зурлице у том кобном теснацу, јер по нека девојчица имала је са свим друкчију матер, |
| во ћути.{S} Ленка се наслонила на Вецу, јер јој ноге задрхташе.{S} Славка се загледала у Мицу, |
| ="41" /> <p>И заиста вара једну од њих, јер ови се људи тако искрено радују, тако су им лица ос |
| ђице и њених другарица.{S} Било је то у јесен 187 . у оној кући, што гледа на два сокака тамо б |
| је она стигла била је ствар готова, то јест изашло дело на видело.{S} Гостима је било мало нео |
| е Јелића, па је ту и неизбежна Мица, то јест, данас највише на свету има Мица: свака кућа у Бео |
| ије могао ни пошто изостати пољубац, то јест у руку.{S} Што се тиче пратње, може се рећи, да је |
| ари, Мицо, опомиње је Даринка.</p> <p>— Јесте, нисам никад ни снила ту госпођицу, жену, шта ли |
| па и она пита: шта је, шта је?</p> <p>— Јесте ли само мене чекали све до сад, кад ме сви тако р |
| ина, али што њега још више гризе и мучи јесте то, што га све једнако зову „Каваљер Лаза“.</p> < |
| од Лазе.{S} Узе је преда се, гледаше је јетко, удари <pb n="19" /> се њоме неколико пути о длан |
| ио је на Славци, што му даје повода, да јој се приближи.{S} Истина, није био сигуран, да је пог |
| ш кад га је мајка први пут ућуткала, да јој санка не прекида.{S} Милом чеду своме пружала је св |
| нани видим како га иста женска позва да јој дође.{S} И он — помислите само — не промисливши се |
| ко предусрео.{S} Један пут се усудио да јој каже и Цицо поред обичног имена, али то су сви узел |
| , што их је непажљиво изустила.{S} Лаза јој није сагледао очију, али је опазио, како јој лице < |
| и.{S} Груди јој се силно таласаху, рука јој се отимаше из његове; лице погнуто облила румен, а |
| кораку.{S} Чаровита нека клица залегла јој се у грудима и она је осећа тамо, како јој пушта жи |
| а народа толико клаше и крвише.{S} Цела јој слика добија такав израз и од самих очију, јер се у |
| се јасно и сад видети, особито на очима јој се познавале скоро обрисане сузе, а у говору је бил |
| то ново: љубав, она није питала.{S} Она јој се приви уз биће и упи у душу и чињаше јој се, да б |
| 19" /> се њоме неколико пути о длан, па јој онда стаде кидати листиће и на под бацати.{S} Сад с |
| и, који од срца жали добру Дона Ану, па јој нуди своју десницу, крв и живот.{S} Требало би да т |
| забуњена.{S} Мати јој скиде огртач, па јој се загледа у лице.</p> <p>— Е, весела тичице, ти ми |
| оносити лепотама што су код ње.{S} Коса јој дуга и црна као ноћ, очи такође црне, живе и сјајне |
| радост, па срећа и шта још не.{S} Мица јој оде и честитати; за тим је молила, да се мења са ње |
| рице није ни помислила.{S} Особито Мица јој не беше ни на крај памети.{S} А она је тако зло увр |
| S} Сад се сети, како је Лаза ћутао, кад јој је дао тај цвет, како му није било право, што га је |
| беше тај осмеј горак, прегорак.{S} Кад јој рекоше тај „радосни“ глас, њој се окрете соба око г |
| а је остала расејана и забуњена.{S} Све јој се игре и шале данашње живо понављале у памети.{S} |
| расе, што све беше на свом месту и даде јој узрока, да се већма расрди.</p> <p>Окрете се од огл |
| се од огледала и још један поглед паде јој на искидану ружу.</p> <p>— Можда је господин спреми |
| мајка.</p> <p>Ништа, мати.</p> <p>Није јој смела казати ни толико само, да је Лаза к њима дола |
| Веца како клечи пред неком трећом, куне јој се, да је љуби и прети, да ће се убити револвером, |
| је да рекне „драгичка“, обећаше, да ће јој казати врло радостан глас.{S} Она се чак и осмену н |
| } Славка се загледала у Мицу, као да ће јој сваку реч прогутати.</p> <p>— Бејах спремна да пође |
| ћу погађати.{S} Прво поче Мици и обрече јој удовца, коме је прва жена умрла од љубоморе, па је |
| се приви уз биће и упи у душу и чињаше јој се, да би јој и душа потекла за том клицом, кад би |
| о би боље било да и не помисли.{S} Беше јој као да је муња пресекла, кад чу од Мице, да је Лаза |
| слити, никаква реч описати.</p> <p>Беше јој као да не стоји на својим ногама кад његов загрљај |
| лопиле рачун, ето и Славке.{S} Зачудише јој се сви, кад је видеше бледу и узнемирену.{S} Да је |
| иће и упи у душу и чињаше јој се, да би јој и душа потекла за том клицом, кад би је ко покушао |
| трану и не смеде га погледати.{S} Груди јој се силно таласаху, рука јој се отимаше из његове; л |
| ма.</p> <p>Тек којешта! рече Ленка, али јој нико на то не одговори.</p> <p>У исти мах кад она т |
| ла говор са Мицом о неким баловима, али јој сваки час излази пред очи сестра као супарница, све |
| глас.{S} Она се чак и осмену на то, али јој на скоро беше тај осмеј горак, прегорак.{S} Кад јој |
| , њој се окрете соба око главе, замагли јој се све пред очима и да је ко питао, кога види пред |
| <p>— Теби је тек лакше него Ленци, вели јој Мица, за то мораш остати.{S} Мораш и ти спремити ма |
| ика његове душе, погледи његови продрли јој до дна груди — Он често долази амо и вазда показује |
| аринци и Ленци, а највише њој.{S} Учини јој се да је погледа охоло и преко рамена кад приђе пос |
| у њој са свим другу крајност.{S} Учини јој се Лаза као најгрознији сатана из пакла и омрзе га |
| његовом кикотању и блебетању.{S} Учини јој се на <pb n="15" /> један пут, да се тај каваљер из |
| ешто на поље, па се онда умири, и учини јој се да је сва плашња прође.</p> <p>Лаза се беше поса |
| Стани, није свршена комедија, одговори јој Мица.{S} Где је лекција за нашега каваљера?{S} Јуче |
| вели Славка.</p> <p>— Никако, одговори јој Мица, господин је још ту.{S} Не растаје се тај баш |
| памети друга мисао, и у исти мах појури јој бујније крв у лице.{S} Она слушаше пажљиво Мицине р |
| Он јој брзо приђе, левом руком дохвати јој десницу а десну подиже као да је загрли.</p> <p>— Г |
| то и заборавила онако забуњена.{S} Мати јој скиде огртач, па јој се загледа у лице.</p> <p>— Е, |
| де.</p> <pb n="16" /> <p>— Љута је, очи јој севају као муње, рече Даринка.{S} Могли сте је пошт |
| е ово рекла, и погледавши на Ленку, очи јој се напупише суза.</p> <p>— И ради мене, помисли Сла |
| истом тренутку беше пред Славком, маши јој се руке и једва умеравајући заталасан глас, запита |
| мисао одважи на слободнији корак.{S} Он јој брзо приђе, левом руком дохвати јој десницу а десну |
| ије сагледао очију, али је опазио, како јој лице <pb n="35" /> поста много руменије од онога цв |
| се у грудима и она је осећа тамо, како јој пушта жилице у срце, и то јој осећање беше слатко и |
| је ни најмање увредило, шта више годило јој, јер то је доказ и неоспорно уверење, да су њене кћ |
| } Оно чему се тако дуго надала, учинило јој се, да је са свим ту близу.</p> <p>Лаза обећа, да ћ |
| Беше онако исто обучена као јуче, само јој оне румене руже не беше у коси; сигурно је увела.{S |
| амо, како јој пушта жилице у срце, и то јој осећање беше слатко и драго.{S} Зове ли се та клица |
| мао право да се љути на мене.</p> <p>То јој беху последње мисли о Лази за сад.{S} Брзим корацим |
| лепо доликоваше истинско руменило, што јој се осуло преко образа, све до смеђих очију.{S} Косе |
| ути.{S} Ленка се наслонила на Вецу, јер јој ноге задрхташе.{S} Славка се загледала у Мицу, као |
| испрошена.{S} А после на свадби биле су јој свака са својим заручником.{S} Онда су се слатко см |
| дно подвила мало на десну страну, те су јој падале на десно раме, кад год би се окренула главом |
| ом, што је онако мутно-црна.{S} На лицу јој исписан неки тип старе грчке лепоте и не би погреши |
| " /> <p>— Можете га чекати, драге сеје, још и сутра до овога доба, па га опет не ћете дочекати. |
| ијатеља тако ретко, тако мучно нађе.{S} Још је тај најмање несрећан, који може то бар приближно |
| е дала да се меша са „свакојаком децом“ још док је млад и зелен, да научи н. пр. свакојаке речи |
| приликом пред њом.{S} Ах, оно „богато“ још много више падало је у очи мами него кћери, а Лаза |
| рачуна о госпођи судијници и кћерима, а још више о себи, не може се познати из његова понашања. |
| и тај сувишни смеј њезиних другарица, а још више она дворба Лазина, коју је он свима подједнако |
| .{S} На Ленку није хтео ни помислити, а још мање на Славку.{S} Он је мислио само о своме срећно |
| говори; бар се Славци тако чини, јер га још оваког није видела.{S} Заиста је тужан.</p> <p>Она |
| е остало од младих година, али што њега још више гризе и мучи јесте то, што га све једнако зову |
| иче пратње, може се рећи, да је ишао за још три така пољупца, јер се девојке саме међу собом ра |
| ипак не ћете веровати ма да се комедија још није свршила, настави Мица.{S} Ви ћете ипак помисли |
| о је имала тај „малер“, те је погрешила још у почетку, па је и сав рачун изашао побркан.</p> <p |
| е последња брига.{S} Изјавиће да је она још љутита на њега, па од макових зрна прави читаве бре |
| .</p> <p>Одма за тим ошкринуше се врата још нешто више, и на отвору се указа мала, бела женска |
| <p>— О томе ни говора.</p> <p>И заиста још оне беху у речи, а на вратима се указа толико очеки |
| и, ту у кући, па радост, па срећа и шта још не.{S} Мица јој оде и честитати; за тим је молила, |
| она његова била, па му преотета; осећа још и сад како је љубио истински и ватрено.{S} Али одма |
| н сам то изазвао, за то му се учини све још чудније.{S} Било је баш у недељу, после ручка, кад |
| све, и мушкарце и девојчице, а то га је још више узвишавало.{S} Он је био вечити младожења.</p> |
| посету код извесног пријатеља, који је још јуче и отпутовао одавде.</p> <p>Он је већ давно скл |
| једном прозору према мени.{S} Нисам је још никад видела у мом веку, и не знам кад се доселила |
| Никако, одговори јој Мица, господин је још ту.{S} Не растаје се тај баш тако лако.</p> <pb n=" |
| прозору, да види своју пресуду, коју је још јуче издржала.</p> <pb n="65" /> <p>Мећу тим се Лаз |
| свега је истргла из косе ружу, коју је још у почетку забаве заискала од Лазе.{S} Узе је преда |
| у кућу; можда и за то, што с ове стране још никад није овамо долазио.{S} Он се загледа у то жен |
| дошли овамо.{S} Звата је и Мица, али ње још нема.{S} Кроз који час ће и просилац доћи.</p> <pb |
| женска рука, баш до лакта.{S} Зачуше се још два три пољупца па онда једно <pb n="77" /> тихо, с |
| у карте, виче за њим Мица, тамо би сте још боље прошли.</p> <p>Враг му однео и карте и све, ве |
| нос слетео низ басамаке.</p> <p>— Нисте још погађали у карте, виче за њим Мица, тамо би сте још |
| м се; слабо се где виђа.{S} По негде ће још коју „мамицу“ занимати и раздремати својим приповет |
| расрди.</p> <p>Окрете се од огледала и још један поглед паде јој на искидану ружу.</p> <p>— Мо |
| хватати и гости би врло радо кући, али још не спомињу, да не би домаћицу увредили.{S} Кад на ј |
| на миру.{S} Мицу је намислио да наљути још који пут.{S} То девојче може човек волети само кад |
| т не ћете дочекати.{S} Има тај господин још где где да сврати, а овде — кад стигне.</p> <p>Друш |
| _C1"> <head>I</head> <p>Па такав је био још кад га је мајка први пут ућуткала, да јој санка не |
| кад ће бити најбоље да започне.{S} Само још не могаде одредити и треће: како да започне.{S} Иша |
| жности, и матери саопштила.</p> <p>Само још та формалност да се изврши, а за остало је све лако |
| се надаше.</p> <pb n="47" /> <p>- Па то још није ништа, примети Славка несигурним гласом.</p> < |
| дивоте на свету угледао.{S} Осећаше што још никад у животу није осећао.{S} Нешто га је подишло |
| о необично, пријатно и тако немирно, да ју је пратило на сваком кораку.{S} Чаровита нека клица |
| витез Лаза?{S} Није шала, бити насловни јунак бар једне приповетке, ако <pb n="10" /> не романа |
| “, да се броја не зна.{S} Беше ту доста јунака, али јунакиња већ мање: укус се развија, избор с |
| ја не зна.{S} Беше ту доста јунака, али јунакиња већ мање: укус се развија, избор се прави.{S} |
| p> <p>Лаза приђе ближе и покуша учинити јуриш на те очи, што се крију.{S} Није ни спазио, како |
| уморити!</p> <p>Тако узвикиваше Славка, јуче тако срећна а данас тако грозно разуверена.</p> <p |
| рити Ленци после неколико тренутака.{S} Јуче сам изостао и нисам вас походио, јер имађах да учи |
| због Ленке.{S} Сад ми је јасно све.{S} Јуче сте били тамо и већ мислите да је истина све, што |
| ој кући, баш онога истог, где је видела јуче непознато женско чељаде.</p> <pb n="64" /> <p>— Ле |
| о се Мице тиче, у тврдо је држао, да је јуче била код Ленке, кад је онуд прошао.</p> <p>Ленка и |
| се кући.{S} Па се једио на себе што је јуче био тако неразуман, управо глуп, те је купио и прс |
| лизу?</p> <p>— Зна он и друге путове, и јуче се просто неком својом злом срећом или глупошћу из |
| p> <p>Лаза је то окретање тумачио као и јуче.{S} То му беше знак, да је забуњена, и та га мисао |
| е у очи, и она му се учини лепша него и јуче.{S} Предвиђаше да је врхунац његове среће близу.</ |
| рече, ушавши у собу.</p> <p>— Као и ви јуче.</p> <p>— Па није ли ово јасан доказ, да се не вар |
| настави:</p> <p>— Али баш то, што нисам јуче ишао Ленци, то, што одлажем свој одлазак, које не |
| е руком.{S} Беше онако исто обучена као јуче, само јој оне румене руже не беше у коси; сигурно |
| ји не беху сад онако свежи и румени као јуче.{S} Они беху бледи и лице њено онако у засенку одс |
| најлепшим цветом, што сам га купила баш јуче за данашњи дан.</p> <p>— Видимо, Мицо, видимо, вел |
| ету код извесног пријатеља, који је још јуче и отпутовао одавде.</p> <p>Он је већ давно склопио |
| ору, да види своју пресуду, коју је још јуче издржала.</p> <pb n="65" /> <p>Мећу тим се Лаза от |
| } Где је лекција за нашега каваљера?{S} Јучерања Ленкина жалост и ова превара према свима нама, |
| злази.{S} Славка би већ давно била иста јучерања неразложна шипарица, само да није својим очима |
| .</p> <p>Све је то Лаза добро уочио.{S} Јучерашње прилике изађоше му пред очи, и њему то беше з |
| смела казати ни толико само, да је Лаза к њима долазио.{S} То би је могло одати.</p> <p>— Ти си |
| ре њихове.</p> <p>— Само извол’те сутра к мени, па ћете се и саме уверити, додаде Мица.</p> <p> |
| е? помисли у себи.</p> <p>Али брзо дође к себи, па смисливши згодну досетку, већ пође с осмејко |
| , и оно што му је пре изгледало да води к нечем паметном, сад види како је било глупо и побркан |
| обећа, да ће идућег празника опет доћи к њима.{S} Расположен је.{S} Рече нешто Ленци, а она по |
| договора одазваше Мица и Славка и Воју к себи.{S} Поучише и њега, па се онда вратише у друштво |
| абуни тако, да он, стари благоглаголиви каваљер готово без и једне речи уђе у собу и посади се |
| е на <pb n="15" /> један пут, да се тај каваљер из потаје смеје и тој срећној Славци и Даринци |
| е већ ту, онда треба и да се покаже као каваљер, а то је њему душа и срце.{S} Умео је он свих п |
| дну боју заменио салонском, црном и био каваљер без приговора, <foreign xml:lang="fr">par exell |
| <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>Каваљер Лаза</p> <p>карактерна црта из друштвеног живот |
| и добио тако почасни назив, као што је „каваљер“ којим се он и поноси, одма би ту нелагодну бој |
| мучи јесте то, што га све једнако зову „Каваљер Лаза“.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| и јој Мица.{S} Где је лекција за нашега каваљера?{S} Јучерања Ленкина жалост и ова превара прем |
| у часу кад хтеде окушати чврстоћу своје каваљерске мишице, у том часу страхотна праска прекиде |
| акрије.{S} Али он зна, да то не би било каваљерски.{S} Међу тим сигурно није ни помислио, да га |
| Хоћу да вам причам приповетку о нашем „Каваљеру Лази“, кога виђате тако често, готово у сваком |
| и пријатељем учиним по једно „рандеву“, кад оно, што ником не могу открити, њему поверим; а зна |
| о о њима мисли, да најслађе спава онда, кад се њима успава.{S} И у сну продужава лепе и чаробне |
| ко осећање, које свакад обузима човека, кад учини нешто необично, чему не зна свршетка, обузе и |
| —</p> <p>— Кога, за бога, викну Ленка, кад Мица застаде.</p> <p>Једнога господина, који се учт |
| .{S} Било је баш у недељу, после ручка, кад му се ове мисли почеше потпуније везивати једна за |
| „прикљученија", да је редовно плакала, кад год је Босиљка или ма ко други плакао, редовно се љ |
| и.{S} Беше јој као да је муња пресекла, кад чу од Мице, да је Лаза већ учинио обећану посету.</ |
| је то расположење, што човека обузима, кад о њој мисли? — Лази се она учини као неки велики ме |
| нка и Велица венчале се обе истог дана, кад је Даринка испрошена.{S} А после на свадби биле су |
| .{S} Непрестано је осмешљив; нема часа, кад му се на лицу не види осмејак и све што осећа, свак |
| — Јесте ли само мене чекали све до сад, кад ме сви тако радознало гледате и питате.</p> <p>— Де |
| но је увела.{S} А и на што ће тамо сад, кад се руменилом својим неби могла надметати са ланитим |
| ј љубави — </p> <p>Славка нагло устаде, кад Лаза изусти ову последњу реч, али он не престаде.</ |
| до је држао, да је јуче била код Ленке, кад је онуд прошао.</p> <p>Ленка или није хтела, или ни |
| оди тамо где је мајка.</p> <p>Као пиле, кад га орао из облака поплаши, те потрчи матери под кри |
| страну, те су јој падале на десно раме, кад год би се окренула главом мало на лево; а тад је та |
| p>Али само како ће се даље? запитао се, кад је кући стигао.</p> <p>Лепо ће и лако ће; то бар ни |
| Лазо.</p> <p>— Па онда ми не замерајте, кад и с тим другарем и пријатељем учиним по једно „ранд |
| обом разговара и нека сама себи мирише, кад је песма славујева узалудна.{S} Што би ружа имала и |
| , ето и Славке.{S} Зачудише јој се сви, кад је видеше бледу и узнемирену.{S} Да је развеселе, о |
| једној клупи.{S} Ах, како би било мами, кад би осетила да кадифени капутић Лазин заудара на бел |
| ије могла ни <pb n="38" /> збогом рећи, кад он, видевши шта она хоће, пође кући.</p> <p>Судијин |
| <pb n="62" /> <p>— Како је могао доћи, кад зна да си ти тако близу?</p> <p>— Зна он и друге пу |
| је код Славке, како се он удвара Ленци, кад Ленка дозна или посумња у његове намере спрам Славк |
| аза на прстен, јер тако је казао Ленци, кад је <pb n="40" /> последњи пут био овде, што је она, |
| C4"> <head>IV</head> <p>Код судије пак, кад је она стигла била је ствар готова, то јест изашло |
| ори о варљивој срећи овог света; горак, кад се говори о пријатељству међу људима и подобним ств |
| да би јој и душа потекла за том клицом, кад би је ко покушао истргнути одатле.{S} Слатке беху р |
| еђу људима и подобним стварима; отужан, кад се о надама спомене, а пакостан, кад се говори о же |
| н, кад се о надама спомене, а пакостан, кад се говори о женској верности.{S} Можда највише баш |
| ти.{S} Сад се сети, како је Лаза ћутао, кад јој је дао тај цвет, како му није било право, што г |
| елића.{S} Сећаше се свега што се збило, кад је прошли пут био код те девојке и њено понашање уч |
| сје.{S} Беше се загледао у то зеленило, кад дође баш на крај улице.{S} У том часу спази на проз |
| дело.{S} Гостима је било мало необично, кад су се видели искупљени у већем броју него иначе.{S} |
| , њему поверим; а знате, како је мучно, кад човек нема коме да се за добро похвали а на зло пож |
| Лазу, који вели, да би трећи дан умро, кад би нешто морао живети негде у Лозници, Ужици, или б |
| ј своје погрешке и жељно очекивале час, кад ће се разведрити намргођено небо.</p> <p>После крат |
| осмејком. <pb n="11" /> Он је натегнут, кад се говори о варљивој срећи овог света; горак, кад с |
| вна, тако мила! <pb n="58" /> ускликну, кад помисли на њу; а није му могло пасти на памет и то, |
| а, да заденем ето баш овај цвет у косу, кад ми се очи замакоше на сокак.{S} И на моје највеће и |
| спомињу, да не би домаћицу увредили.{S} Кад на један пут, ето им Мице, ужурбана као да је непре |
| да ће се тек умети дивно одговарати.{S} Кад оне буду интересоване за то, онда ће такав разговор |
| о на јави никако није смео покушати.{S} Кад би се сутра дан сетио тих снова, он их је силимице |
| е био узбуђен, те није могао седети.{S} Кад би погледао Славку, било му је, као да је све дивот |
| коро беше тај осмеј горак, прегорак.{S} Кад јој рекоше тај „радосни“ глас, њој се окрете соба о |
| е био је туробан, расејан и забуњен.{S} Кад га ова запита за што је такав, — он се тако чудно п |
| к ћете ми дати, госпођице, за право.{S} Кад човек у себи говори, може <pb n="32" /> говорити шт |
| с, запита је:</p> <p>— Кад би знали?{S} Кад би знали? —</p> <p>Девојка ћуташе, па кад осети, ка |
| осподин још где где да сврати, а овде — кад стигне.</p> <p>Друштво ћути.{S} Ленка се наслонила |
| ући заталасан глас, запита је:</p> <p>— Кад би знали?{S} Кад би знали? —</p> <p>Девојка ћуташе, |
| ану.{S} Заста у ходу и питаше:</p> <p>— Кад би знали? —</p> <p>Али Славка ћуташе.{S} Оп се окре |
| Славка.{S} Па ће онда додати:</p> <p>— Кад бих знала за ту ружу —</p> <p>— Али застаде.{S} Лаз |
| ту, све протестује против тога имена, а кад га нестане, онда чисто чујеш, како ти се руга, што |
| ало друштво.{S} Речи му беху усиљене, а кад Славка спомену Ленкино име, а њему таван облак прел |
| зговарати се са младим домаћицама.{S} А кад човек има о чему да говори с младима, онда се не ће |
| вестици и заовици, тасту и пуници.{S} А кад је већ то прегрмело, онда Ленка више није крила.{S} |
| е ће бити одма, мисли се Лаза.</p> <p>А кад се Славка врати, он беше устао и одаше по соби горе |
| и сигурни и једини умесни пут.</p> <p>А кад се после чује код Славке, како се он удвара Ленци, |
| ше јој као да не стоји на својим ногама кад његов загрљај олабави.{S} Лаза то опази и посади је |
| ј се да је погледа охоло и преко рамена кад приђе после Славци, око које је он највише био. „Шт |
| д би знали? —</p> <p>Девојка ћуташе, па кад осети, како му се рука јаче припија око њене, а она |
| га је лепо научио, како да се влада; па кад би њих двојица засели с обе стране узана сокака, он |
| врло добро приметила ову промену.{S} Па кад оста и даље ћутећи, она га ослови:</p> <p>— Ви сте |
| ило бранити се.{S} Могле су се чути кад кад и по које зурлице у том кобном теснацу, јер по нека |
| више ништа ни рекао.{S} Као какав витез кад противнику избије сабљу из деснице, па онда чека, д |
| афа му се на столу давно већ оладила, и кад је се сетио није ни ваљала више.{S} Устаде и пође.< |
| су мислиле само о господину Лази.{S} И кад су склопиле очи, опет су само њега снивале, и то св |
| чуна о тим приликама и тражаше где ће и кад ће бити најбоље да започне.{S} Само још не могаде о |
| ољно или случајно, све једно је.{S} Али кад је већ ту, онда треба и да се покаже као каваљер, а |
| рам Славке, или Мица за њих обадве, или кад оне све три дознаду, како се он удвара некој трећој |
| мехур, мислио да ће све на свету имати кад њега узима, па ипак сад види да се варао, јер ево с |
| ше било бранити се.{S} Могле су се чути кад кад и по које зурлице у том кобном теснацу, јер по |
| још никад видела у мом веку, и не знам кад се доселила тамо, где је пре седела наша добра Каја |
| ене.{S} Ви ћете ме разумети, шта мислим кад вам ово говорим, сако ако усхтете.</p> <p>Глас му ј |
| лази амо и вазда показује, да је срећан кад је с њом у друштву, вазда је добре воље и љубазан н |
| p> <p>— Овде сад са квартиром? упита он кад познаде младу жену.</p> <p>— Од скора.{S} Изволте!< |
| е све ништа, зар то није тако исто, као кад убица налази да је са свим право, да се огласи за н |
| имице избијао из памети, исто онако као кад би какав тежак терет са леђа збацивао.{S} Али те ми |
| ве, велите ви читаоци, а Лаза није имао кад ни то да рекне.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| т.{S} То девојче може човек волети само кад је љуто.{S} За то ће тако и радити, те ће и она нај |
| S} Било је ту често лепих поздрава, јер кад би цурице окушале узалуд брзину ногу, оне би онда д |
| о зби, осуди сама себе у истом тренутку кад и учини то, па довативши сребрну кашичицу стаде луп |
| > <p>Ништа није смотрио; али баш у часу кад хтеде окушати чврстоћу своје каваљерске мишице, у т |
| ко на то не одговори.</p> <p>У исти мах кад она то рече зачу се тресак с противне стране, као д |
| м руком звонце са стола и зазвонила баш кад је најватреније беседио.</p> <p>Ништа није смотрио; |
| > <head>I</head> <p>Па такав је био још кад га је мајка први пут ућуткала, да јој санка не прек |
| :id="SRP18821_C7"> <head>VII.</head> <p>Кад се враћао кући, био је безбрижан и задовољан са соб |
| таје најватренија и најсталнија.</p> <p>Кад заврши тако мисли, он се осмену сам на себе задовољ |
| час освете, љуте женске освете.</p> <p>Кад је кући стигла, пре свега је истргла из косе ружу, |
| х, како би било мами, кад би осетила да кадифени капутић Лазин заудара на бели лук или <pb n="7 |
| а виђена и стасита Фигура, која ће бити кадра да врти око себе сву памет што се скрива у лепим |
| {S} Што би ружа имала и што би хтела да каже, то би славуја само ожалостило.</p> <p>— Шта све т |
| овде десила једна, ма да господин Лаза каже, да ова Мица личи много више на оне многобројне, д |
| шта?</p> <pb n="53" /> <p>— А шта да се каже за оне смирене душице, што траже врло поуздану бус |
| око које је он највише био. „Што да ми каже, да ћу за удовца поћи?“ поче сад питати се, „за шт |
| редусрео.{S} Један пут се усудио да јој каже и Цицо поред обичног имена, али то су сви узели за |
| црнооко девојче мало живе, или како он каже жустре нарави, па ипак је тако предусрео.{S} Један |
| не кида због тога, јер тако само карте кажу, а карте обично лажу и са свим наопако кажу.{S} Он |
| , а карте обично лажу и са свим наопако кажу.{S} Онда прорече Ленци и Велици, да ће се оне обе |
| вде се чека Лаза на прстен, јер тако је казао Ленци, кад је <pb n="40" /> последњи пут био овде |
| > <p>Ништа, мати.</p> <p>Није јој смела казати ни толико само, да је Лаза к њима долазио.{S} То |
| итао, кога види пред собом, не би умела казати.{S} Каква је то опака шала? помисли у себи, кака |
| ати њихова очекивања.{S} За сад се може казати само, да није лепши ни од једне од ових девојака |
| да рекне „драгичка“, обећаше, да ће јој казати врло радостан глас.{S} Она се чак и осмену на то |
| ћа, свако расположење унутрашље најбоље казује тим осмејком. <pb n="11" /> Он је натегнут, кад |
| лила тамо, где је пре седела наша добра Каја, код које смо се тако често лепо проводиле —</p> < |
| преда се.{S} Беше забуњена и готово се кајала за последње три речи, што их је непажљиво изусти |
| Каква је то опака шала? помисли у себи, какав је то нечувен ужас?{S} Једно је лаж од обојега, ј |
| збијао из памети, исто онако као кад би какав тежак терет са леђа збацивао.{S} Али те мисли бех |
| заиста није више ништа ни рекао.{S} Као какав витез кад противнику избије сабљу из деснице, па |
| сима, те му се чини, као да има на срцу какав терет, тежак али пријатан.{S} Да му је ко узео ру |
| лија и доброћуднија.{S} Таком природом, каква је њена, ваља само умети владати и окретати је на |
| е госпођа домаћица, шта ће то да значи? каква су то посла?{S} Али узалуд су сва питања и чекање |
| види пред собом, не би умела казати.{S} Каква је то опака шала? помисли у себи, какав је то неч |
| ам.{S} Ти ћеш бити Дона Ана, али онаква каква је била одма после смрти свога драгана.{S} Ја ћу |
| } Ако су то били колачи, онда је најпре каква шећерна цурица осетила како су му зубићи оштри, т |
| ако <pb n="10" /> не романа.{S} Сигурно каква виђена и стасита Фигура, која ће бити кадра да вр |
| а оно што је било, ето ништа је.</p> <p>Каква је то реч ништа? — Какво је то расположење, што ч |
| о склапати рачуне о томе, шта га чека и какве ће се прилике створити или саме по себи или његов |
| а.</p> <p>А хоће ли бити ту и опасности какве? — Ту и нехотице помисли на Мицу, али и то је пос |
| е тамо чули.{S} Не знам каквим речима и каквим клетвама да вам сведочим о томе, да никад нисам |
| тина све, што сте тамо чули.{S} Не знам каквим речима и каквим клетвама да вам сведочим о томе, |
| шта је.</p> <p>Каква је то реч ништа? — Какво је то расположење, што човека обузима, кад о њој |
| ава у зечијој кожи, Сократову мудрост у каквој дугоухој глави, парламентаризам у јату гусака, п |
| би рад да бар исприча своје минуле јаде каквом млађем чељадету, али га свагда врашки осмеји и п |
| ке, а оно се свакад најрадије машало за какву лутку.{S} Ако су то били колачи, онда је најпре к |
| или <pb n="7" /> да је добио по леђима какву лојану масницу.</p> <p>Тако наш Лаза поста одмах |
| но ужурбана.{S} Даринка је већ опазила, како Лаза није равнодушан наспрам Ленке, а ни она наспр |
| </p> <p>А кад се после чује код Славке, како се он удвара Ленци, кад Ленка дозна или посумња у |
| не могу открити, њему поверим; а знате, како је мучно, кад човек нема коме да се за добро похва |
| рећан и он, али она много више осећаше, како се за један тренутак може срце опити свим милотама |
| кроз плач причала после својој матери, како <pb n="5" /> је Лаза опет напао, како је бегала и |
| . — Беше недеља, за то не треба питати, како то да се удеси, јер се добре другарице недељом ред |
| ито за њу спремао.{S} Могаше се видети, како бива све срдитија мислећи о томе.{S} Можда долази |
| тварање.{S} На лицу му се могло видети, како је потпуно уверен, да нико не зна ни словца од њег |
| истиће и на под бацати.{S} Сад се сети, како је Лаза ћутао, кад јој је дао тај цвет, како му ни |
| вка га дочека на вратима и ма да осети, како је прође сву некаква трзавица као муња, опет га са |
| —</p> <p>Девојка ћуташе, па кад осети, како му се рука јаче припија око њене, а она, као голуб |
| b n="34" /> ваздуху.{S} Можете мислити, како је ружи а како славују.</p> <p>— Лепа слика, приме |
| м часу, могао би са свим јасно осетити, како је уздрхтана.{S} Час по машао се десном руком <pb |
| , избор се прави.{S} Професори на муци, како да ухвате тога Ромог Дабу, што им пирка из некога |
| ко љутита отишла кући.{S} Лаза је знао, како је то лепокосо и црнооко девојче мало живе, или ка |
| , како <pb n="5" /> је Лаза опет напао, како је бегала и плакала, али он је ипак пољубио!</p> < |
| јој није сагледао очију, али је опазио, како јој лице <pb n="35" /> поста много руменије од оно |
| е очи, што се крију.{S} Није ни спазио, како је Славка дохватила левом руком звонце са стола и |
| е међу тим доста брзо и није ни спазио, како је прошао поред своје куће и нашао се на Врачару.{ |
| така за тај занат, кога је лепо научио, како да се влада; па кад би њих двојица засели с обе ст |
| навалице не ће ни да је погледа онако, како гледа другарице њене, а нарочито Славку.{S} Она по |
| <pb n="31" /> за браду и тад се видело, како је узбуђен, јер вазда је пипкао, намештао и размеш |
| а јој се у грудима и она је осећа тамо, како јој пушта жилице у срце, и то јој осећање беше сла |
| код Ленке.{S} Али он само мисли на то, како је и ту прва чарка срећно свршена. — Велица се мож |
| је Лаза ћутао, кад јој је дао тај цвет, како му није било право, што га је искала; ма да је она |
| их обадве, или кад оне све три дознаду, како се он удвара некој трећој, њима сасма непознатој, |
| сиротињске деце у једној клупи.{S} Ах, како би било мами, кад би осетила да кадифени капутић Л |
| на, а кад га нестане, онда чисто чујеш, како ти се руга, што си толико кратковид био, те не вид |
| S} Само још не могаде одредити и треће: како да започне.{S} Ишао је међу тим доста брзо и није |
| доћи.</p> <pb n="43" /> <p>Просилац!{S} Како је то лепа и мила реч, а Славци како ужасна.</p> < |
| е судијине кћери, за њима и Даринка.{S} Како је било у реду да и сам пође, он се понуди, да их |
| ко чељаде, које му се учини познато.{S} Како се пре тога <pb n="55" /> био дао у мисли, није ни |
| ј баш тако лако.</p> <pb n="62" /> <p>— Како је могао доћи, кад зна да си ти тако близу?</p> <p |
| духу.{S} Можете мислити, како је ружи а како славују.</p> <p>— Лепа слика, примети Славка.</p> |
| ле, и то свака на свој начин:{S} Славка како грли и љуби неку девојку, коју никад и нигде није |
| {S} Зар не видиш да се и Ленка спремила како само може бити.{S} За то смо ми и дошли овамо.{S} |
| је најпре каква шећерна цурица осетила како су му зубићи оштри, те је у часу остала без главе |
| ради.</p> <p>Читаоци ће већ питати, па како изгледа тај витез Лаза?{S} Није шала, бити насловн |
| то није све.{S} Мени то паде у очи, па како ми је прозор мало на страни, ја се прикрадем и на |
| о неку другу проси а њу оставља, а Веца како клечи пред неком трећом, куне јој се, да је љуби и |
| а била, па му преотета; осећа још и сад како је љубио истински и ватрено.{S} Али одма за тим до |
| а било.{S} Мица погледа на улицу и виде како журно замаче за ћошак неко лице, истина у капуту, |
| бацише неприродни, наметнути оков и гле како лепо зборе!</p> <p>— Тако је, у свему тако, господ |
| ита, да се једва чује.</p> <p>— Дао, те како дао!{S} Зар не видиш да се и Ленка спремила како с |
| џби, уплете се у њено извињавање и рече како госпођица хита кући, што је љубоморна на својег уд |
| обе заљубити у једног истог господина и како ће овај великодушан бити, те ће их обадве оставити |
| /> говорити шта хоће, колико год хоће и како год хоће.{S} Мисли су човеку најбољи другар, најве |
| а се опрости.{S} Смислила је међу тим и како да се извини.{S} Но Лаза, да би била која порција |
| дало да води к нечем паметном, сад види како је било глупо и побркано.</p> <p>— Глупан!{S} Глуп |
| покосо и црнооко девојче мало живе, или како он каже жустре нарави, па ипак је тако предусрео.{ |
| дима, обузе га сад са свим.{S} Он осети како му груди посташе тесне.{S} Крв му јаче појури у сн |
| S} Како је то лепа и мила реч, а Славци како ужасна.</p> <p>Окрете се говор и на друге ствари.{ |
| рани, ја се прикрадем и на тенани видим како га иста женска позва да јој дође.{S} И он — помисл |
| то причинило.</p> <p>— Причинило!{S} О како би волела да ми се само причинило, ако ничег друго |
| вог света“.</p> <p>— Само како?{S} Само како?</p> <p>— И сад поче Лаза озбиљно склапати рачуне |
| звати „живот овог света“.</p> <p>— Само како?{S} Само како?</p> <p>— И сад поче Лаза озбиљно ск |
| се руга и њему и себи.</p> <p>Али само како ће се даље? запитао се, кад је кући стигао.</p> <p |
| у никад и нигде није видела, Ленка опет како неку другу проси а њу оставља, а Веца како клечи п |
| е недеље за цело не ћу изостати.</p> <p>Како се безобразно руга, помисли Славка, па не могавши |
| такта.{S} Теби ће већ лакше ићи.</p> <p>Како се је варала Мица у томе!</p> <p>Али Славци на јед |
| дати!</p> <p>— Овамо њега!{S} Нека буде камен угаони за темељну, велику и сјајну зграду, која ћ |
| естита, а без узрока се не ломе прозори каменицама усред дана.</p> <p>— Та то је паклена неприл |
| дознала него заинтересована.{S} Само је канда Славци било најтеже, што је дошла да види оно, на |
| у га што може бити љубазније.{S} Ленка, као да му се надала, обукла најлепшу хаљину, а поред то |
| о се диче по правди тако лепим именима, као што су Милева, Милена, Милка, Милица и све друге ва |
| то тако лепо види својим рођеним очима, као год што је мало час слушала и гледала њега пред соб |
| у се рука јаче припија око њене, а она, као голубица, на коју се кобац са висине спушта, плашљи |
| други, ко би добио тако почасни назив, као што је „каваљер“ којим се он и поноси, одма би ту н |
| {S} Кад би погледао Славку, било му је, као да је све дивоте на свету угледао.{S} Осећаше што ј |
| рече зачу се тресак с противне стране, као да се прозори негде поломише.{S} Девојке потрчаше н |
| ао ноћ, очи такође црне, живе и сјајне, као две најлепше звезде у ноћи.{S} Чудновате су те њене |
| бнови му се пред очима.{S} Учини му се, као да је она његова била, па му преотета; осећа још и |
| утило, да ће све сазнати, чинило му се, као да је пред неком завесом, коју му ваља само подићи, |
| га је подишло у прсима, те му се чини, као да има на срцу какав терет, тежак али пријатан.{S} |
| на авлинским вратима, па би сваки дан, као паук мушице, вребао она мала створења у сукњицама, |
| да је све ништа, зар то није тако исто, као кад убица налази да је са свим право, да се огласи |
| нску авлију.</p> <p>Тамо беше све тихо, као да живе душе нема.</p> <p>Тек којешта! рече Ленка, |
| дрхташе.{S} Славка се загледала у Мицу, као да ће јој сваку реч прогутати.</p> <p>— Бејах спрем |
| о узавре сва школа као у ђавољем лонцу, као на Велзевуловом тигању.{S} Уђоше у саобраћај читаве |
| непрестано су живе, играју, што но реч, као на тигању.{S} Непрестано је осмешљив; нема часа, ка |
| га држиш једнако на себи, <pb n="42" /> као да си на пољу?{S} Врућина је овде и без тога.</p> < |
| ево и трећег акта наше веселе игре.{S} Као на команду отворише се на један пут и та и обоја сп |
| едоше погледати једна другој у лице.{S} Као да је свака од њих знала, шта је друга учинила, па |
| p>И заиста није више ништа ни рекао.{S} Као какав витез кад противнику избије сабљу из деснице, |
| невесели! рече, ушавши у собу.</p> <p>— Као и ви јуче.</p> <p>— Па није ли ово јасан доказ, да |
| и али тим потпунији круг.{S} Он је тада као биљка што у лонцу расте и цвета; осетљив постане на |
| им другу крајност.{S} Учини јој се Лаза као најгрознији сатана из пакла и омрзе га и срцем и ду |
| — То је ужасно! изустише Ленка и Славка као из једнога грла.</p> <p>— Грозно и нечувено, децо, |
| у своју?{S} И та срећа, што чека човека као бајаги после тога, зар није овако већа, шаренија и |
| помисли Славка.</p> <p>Ленка је ћутала као заливена.{S} Није се макла с места.{S} Једино што с |
| овој ћуди.{S} На скоро узавре сва школа као у ђавољем лонцу, као на Велзевуловом тигању.{S} Уђо |
| анас она била најлепша међу другарицама као и до данас.{S} И заиста тешко да се је преварила у |
| Кад на један пут, ето им Мице, ужурбана као да је непрестано трчала док је до њих дошла.</p> <p |
| лице руком.{S} Беше онако исто обучена као јуче, само јој оне румене руже не беше у коси; сигу |
| што су код ње.{S} Коса јој дуга и црна као ноћ, очи такође црне, живе и сјајне, као две најлеп |
| акала и нашла, да је исто тако несрећна као оно двоје у роману.{S} Међу тим је Лаза удвостручио |
| ли јој сваки час излази пред очи сестра као супарница, све игра са њеним драганом.{S} Мица ћути |
| ети, како је прође сву некаква трзавица као муња, опет га са осмејком поздрави.{S} Беше у плави |
| ад је већ ту, онда треба и да се покаже као каваљер, а то је њему душа и срце.{S} Умео је он св |
| уком дохвати јој десницу а десну подиже као да је загрли.</p> <p>— Господине, шта мислите, шта |
| Замишљена и непомична тако изгледала је као вила, која је осуђена на земаљске муке због земаљск |
| рам Ленке, а ни она наспрам њега, па је као добра другарица потражила рачуна о томе од ње.{S} Н |
| он беше устао и одаше по соби горе доле као од дуга времена.{S} Славка га понуди да седне, ал о |
| речи; очи су му црне као угљен и сјајне као распаљен угљен, непрестано су живе, играју, што но |
| до окретан, лак ча речи; очи су му црне као угљен и сјајне као распаљен угљен, непрестано су жи |
| понављао је у мислима.{S} Чинило му се као <pb n="52" /> да неко навалице спомиње поред њега т |
| шкринута за њим.{S} Он се наже унутра и као да говораше неком, да не излази за њим.{S} Онда се |
| ом“ ; и руке нестаде.</p> <p>Лаза стоји као скамењен.</p> <p>Али ево и трећег акта наше веселе |
| > који не беху сад онако свежи и румени као јуче.{S} Они беху бледи и лице њено онако у засенку |
| а, кад о њој мисли? — Лази се она учини као неки велики мехур од пене, који споља бљешти наспра |
| рџбама, морати попустити и тада ће бити као сунце после облачине: толико милија и доброћуднија. |
| нији човек на свету, а без које ћу бити као цвет, који бацате под ноге, а заборављате, да сте с |
| нај исти господин Лаза В., што се, нити као бомба кроз таван, нити као гром из ведра неба, него |
| што се, нити као бомба кроз таван, нити као гром из ведра неба, него са свим по својој вољи, на |
| ца комшинске куће.{S} Морао би се крити као мачка све поред ограде, те да се сакрије.{S} Али он |
| боље било да и не помисли.{S} Беше јој као да је муња пресекла, кад чу од Мице, да је Лаза већ |
| и, никаква реч описати.</p> <p>Беше јој као да не стоји на својим ногама кад његов загрљај олаб |
| крајем састави.</p> <p>Лаза је међу тим као код своје куће.{S} За њега не би било ни иначе тешк |
| ражио друштва и забаве, где се то махом као у магли изгубило.</p> <p>После ових посета Лаза се |
| , господине Лазо.</p> <p>Лаза се учинио као да не чује примедбу, али госпођицама тешко паде Миц |
| ега.</p> <p>Лаза је то окретање тумачио као и јуче.{S} То му беше знак, да је забуњена, и та га |
| силимице избијао из памети, исто онако као кад би какав тежак терет са леђа збацивао.{S} Али т |
| мена.{S} Поздравио се учтиво и галантно као вазда.{S} Славци ударила крв у лице, а Ленка се гри |
| ења, јер нико други није умео тако лепо као Лаза шетати, разговарати, правити шалу, пољубити — |
| ше ни бела ни црвена, него румена, исто као боја лица.</p> <p>Све је то Лаза уочио; Славка му с |
| не може обећати, ма да жуди толико исто као и Славка, да се о том витезу разувери.{S} Славка је |
| n="16" /> <p>— Љута је, очи јој севају као муње, рече Даринка.{S} Могли сте је поштедити мало, |
| ад попреко на то гледала.</p> <p>Славку као да триста стрела погодише.</p> <p>— Заиста? дао је |
| у, да је води тамо где је мајка.</p> <p>Као пиле, кад га орао из облака поплаши, те потрчи мате |
| пре неколико тренутака појави се он на капији и журно оде, али опет не овамо, него са свим на |
| , беше то, да је <pb n="78" /> дохватио капу и на врат на нос слетео низ басамаке.</p> <p>— Нис |
| {S} Обично носи, па тако и сад, пепељав капут, а остало црно+.{S} О врату му је обично пепељава |
| и било мами, кад би осетила да кадифени капутић Лазин заудара на бели лук или <pb n="7" /> да ј |
| рно замаче за ћошак неко лице, истина у капуту, али доста обичне сорте.{S} Преко пута видело се |
| ype="titlepage"> <p>Каваљер Лаза</p> <p>карактерна црта из друштвеног живота.</p> <p>Написао</p |
| због тога, јер тако само карте кажу, а карте обично лажу и са свим наопако кажу.{S} Онда проре |
| нису могле то одрећи.{S} Ту се десиле и карте и он им оде чак и срећу погађати.{S} Прво поче Ми |
| још боље прошли.</p> <p>Враг му однео и карте и све, велите ви читаоци, а Лаза није имао кад ни |
| да се не кида због тога, јер тако само карте кажу, а карте обично лажу и са свим наопако кажу. |
| басамаке.</p> <p>— Нисте још погађали у карте, виче за њим Мица, тамо би сте још боље прошли.</ |
| руго уживање, те дошле овамо, ма и мало касније.{S} Мица их је дуго чекала и готово била љутита |
| кот и попевку. <pb n="26" /> Само га по каткад узнемире ти снови тиме, што су много лепши од ја |
| Мислећи тако пушио је полако цигару.{S} Кафа му се на столу давно већ оладила, и кад је се сети |
| јанске беспослице, што се зову слатко и кафа.</p> <p>— Бога ми то не ће бити одма, мисли се Лаз |
| мирне савести изишао у варош, пошто је кафу попио и обећао скорим вратити се.{S} Поред овога, |
| ку кад и учини то, па довативши сребрну кашичицу стаде лупати о шољицу, што је била на столу пр |
| мехом га поздрави.</p> <p>— Овде сад са квартиром? упита он кад познаде младу жену.</p> <p>— Од |
| не знају да брачна свећа брзо запали и кесу.{S} Венчани венци нису толико зелени <pb n="57" /> |
| е, па је одма поче саветовати, да се не кида због тога, јер тако само карте кажу, а карте обичн |
| неколико пути о длан, па јој онда стаде кидати листиће и на под бацати.{S} Сад се сети, како је |
| епе и чаробне састанке, весела друштва, кикот и попевку. <pb n="26" /> Само га по каткад узнеми |
| ислити сад на другу руку о томе његовом кикотању и блебетању.{S} Учини јој се на <pb n="15" /> |
| S} Може се видети и по томе, да не мари кинђурити се, јер сваки други, ко би добио тако почасни |
| уштву, па и окретати га за собом.{S} Не кити се много, нити раскошно одева.{S} Обично носи, па |
| под ноге, а заборављате, да сте се њиме китили.</p> <pb n="74" /> <p>— Ја њега љубим! о гадне у |
| сподина, који се учтиво и церекајући се клањаше некаквој младој жени, што беше на једном прозор |
| у Јелену, око које се два народа толико клаше и крвише.{S} Цела јој слика добија такав израз и |
| чули.{S} Не знам каквим речима и каквим клетвама да вам сведочим о томе, да никад нисам ни поми |
| у другу проси а њу оставља, а Веца како клечи пред неком трећом, куне јој се, да је љуби и прет |
| тило на сваком кораку.{S} Чаровита нека клица залегла јој се у грудима и она је осећа тамо, как |
| е беше слатко и драго.{S} Зове ли се та клица само радост или срећа, или нешто ново: љубав, она |
| јој се, да би јој и душа потекла за том клицом, кад би је ко покушао истргнути одатле.{S} Слатк |
| егавате, поче Лаза.{S} Тако немилосрдно клоните се мене, а ја тако жељно жудим за вашим погледо |
| ти, да седи до сиротињске деце у једној клупи.{S} Ах, како би било мами, кад би осетила да кади |
| орили; само Лазица тамо у предпоследњој клупи окренуо се мало на страну, па, с <pb n="8" /> мук |
| опаки почетак!{S} Била ми је записана у књизи судбине срећа, али ја сам се детињасто титрао њом |
| не мари кинђурити се, јер сваки други, ко би добио тако почасни назив, као што је „каваљер“ ко |
| ала њега пред собом.{S} Ко је преварен? ко је преварен? питала је у очајању сама себе.</p> <p>— |
| с слушала и гледала њега пред собом.{S} Ко је преварен? ко је преварен? питала је у очајању сам |
| овако већа, шаренија и примамљивија?{S} Ко је крив извесним ништавцима, што су ограничени и дух |
| овно плакала, кад год је Босиљка или ма ко други плакао, редовно се љутила на сваку недаћу, про |
| им сигурно није ни помислио, да га може ко одавде спазити.{S} Ја сам се надала да ће он тако ур |
| , замагли јој се све пред очима и да је ко питао, кога види пред собом, не би умела казати.{S} |
| и душа потекла за том клицом, кад би је ко покушао истргнути одатле.{S} Слатке беху речи Лазине |
| терет, тежак али пријатан.{S} Да му је ко узео руку у том часу, могао би са свим јасно осетити |
| ло добро и шта је младост, а можда види ко је и господин Лаза, па за то га не ће ни пошто позва |
| те мучно би пристале <pb n="6" /> да им ко други буде младожења, јер нико други није умео тако |
| ле и пушити, али при том ћути, па макар ко да је код њега.{S} Али господин Јелић зна врло добро |
| о њене, а она, као голубица, на коју се кобац са висине спушта, плашљиво се окрете на другу стр |
| а гледала и сопственим ушима чула онако кобне истине по њу.</p> <pb n="73" /> <p>И заиста и сам |
| се чути кад кад и по које зурлице у том кобном теснацу, јер по нека девојчица имала је са свим |
| чам приповетку о нашем „Каваљеру Лази“, кога виђате тако често, готово у сваком крају стопа Бео |
| ? запиташе неколико њих.</p> <p>— Тога, кога толико чекасте.</p> <p>Наста опште ћуташе.{S} Свак |
| јој се све пред очима и да је ко питао, кога види пред собом, не би умела казати.{S} Каква је т |
| S} Нашао је брзо и ортака за тај занат, кога је лепо научио, како да се влада; па кад би њих дв |
| дина често, врло често виђала.</p> <p>— Кога господина? запиташе неколико њих.</p> <p>— Тога, к |
| јвеће изненађење спазим тамо —</p> <p>— Кога, за бога, викну Ленка, кад Мица застаде.</p> <p>Је |
| прав, засађен с обе стране дрвећем, иза кога су вирили прозори кроза зелено лисје.{S} Беше се з |
| нико.</p> <p>— Госпођица сигурно зна од кога је поздрав, па му се и не чуди, додаде после мале |
| амо, где је пре седела наша добра Каја, код које смо се тако често лепо проводиле —</p> <p>— Ал |
| и држати у нади сад и њу и родитеље.{S} Код Славке ће отићи првом приликом.{S} Ах, она је тако |
| њихове ђачиће.{S} Покушаше и — ужас! — Код свакога нађоше но неколико подозривих ствари: прсте |
| и она скоро, отишла је тамо пре кћери а код Славке оставила само млађег синчића Воју, да је там |
| тиче, у тврдо је држао, да је јуче била код Ленке, кад је онуд прошао.</p> <p>Ленка или није хт |
| е Славкиној кући.{S} Она се десила сама код куће и није била вољна да иде код судијиних кћери н |
| сама код куће и није била вољна да иде код судијиних кћери на посело, ма да је већ два пут зва |
| ти, али при том ћути, па макар ко да је код њега.{S} Али господин Јелић зна врло добро и шта је |
| умесни пут.</p> <p>А кад се после чује код Славке, како се он удвара Ленци, кад Ленка дозна ил |
| } Господин Јелић, стар човек затекао се код куће.{S} Он би радо понудио Лазу на партију санса и |
| е могавши се уздржати рече:</p> <p>— Ни код мене не ћете изостати, господине Лазо?</p> <p>Ове ј |
| ем састави.</p> <p>Лаза је међу тим као код своје куће.{S} За њега не би било ни иначе тешко на |
| ега што се збило, кад је прошли пут био код те девојке и њено понашање учини му се необично. <p |
| на памет и то, да је Славка била данас код Ленке.{S} Али он само мисли на то, како је и ту прв |
| која дура може поносити лепотама што су код ње.{S} Коса јој дуга и црна као ноћ, очи такође црн |
| имађах да учиним једну неодложну посету код извесног пријатеља, који је још јуче и отпутовао од |
| није непостижно.{S} Извиниће се болешћу код Ленке што је изостао данас, и околишиће непрестано |
| ml:id="SRP18821_C4"> <head>IV</head> <p>Код судије пак, кад је она стигла била је ствар готова, |
| им светом данас?{S} Наћи лава у зечијој кожи, Сократову мудрост у каквој дугоухој глави, парлам |
| .</p> <p>После тога отворила се забава, која је трајала прилично.{S} И то је имало својих после |
| и непомична тако изгледала је као вила, која је осуђена на земаљске муке због земаљских грехова |
| а, знало се већ напред, да ће бити она, која је најлепша, што је често он сам пресуђивао.{S} Ис |
| Сигурно каква виђена и стасита Фигура, која ће бити кадра да врти око себе сву памет што се ск |
| они за темељну, велику и сјајну зграду, која ће се звати „живот овог света“.</p> <p>— Само како |
| ко да се извини.{S} Но Лаза, да би била која порција шале више, не могаде прећутати, него чинећ |
| и окретати је на своју руку, на и љубав која одатле поникне постаје најватренија и најсталнија. |
| зода у драми, коју је она сама додала и која не сасеца јако у саму ствар.</p> <p>После тога отв |
| да се је преварила у томе, јер се мало која дура може поносити лепотама што су код ње.{S} Коса |
| тренутак може срце опити свим милотама, које никакав сан не може замислити, никаква реч описати |
| о томе, хтела би да чита неке стихове, које нађе на једном столу забачене, али бадава; Веца ок |
| зору једне двокатне куће женско чељаде, које му се учини познато.{S} Како се пре тога <pb n="55 |
| на не оста на столици.{S} Неко осећање, које свакад обузима човека, кад учини нешто необично, ч |
| д, много лепша него све њене другарице, које је он познавао.{S} То га забуни тако, да он, стари |
| Мица ћути и мери ове срећне девојчице, које ће све проћи боље од ње, па преко воље одговара Ве |
| } Осмеј на вашем лицу за мене је сунце, које ми облаке гони са душе и мисли разведрава.{S} Слав |
| ко навалице спомиње поред њега те речи, које су му одмах у грудима одјекивале.</p> <p>— Али хоћ |
| ао Ленци, то, што одлажем свој одлазак, које не ћу никад ни учинити, зар вам то није јасан дока |
| урице то била права Скила и Харивда, од које је заман било чувати се.{S} Било је ту често лепих |
| где је пре седела наша добра Каја, код које смо се тако често лепо проводиле —</p> <p>— Али ос |
| бити најсрећнији човек на свету, а без које ћу бити као цвет, који бацате под ноге, а заборављ |
| реко рамена кад приђе после Славци, око које је он највише био. „Што да ми каже, да ћу за удовц |
| који би пресликао с ње лепу Јелену, око које се два народа толико клаше и крвише.{S} Цела јој с |
| ти се.{S} Могле су се чути кад кад и по које зурлице у том кобном теснацу, јер по нека девојчиц |
| то вас овде, походио је ону тамо, можда којекакву и будикакву вашу супарницу.{S} Тек пре неколи |
| тихо, као да живе душе нема.</p> <p>Тек којешта! рече Ленка, али јој нико на то не одговори.</p |
| о.{S} Не плаши се он никаквога вртлога, који би га могао захватити у вожењу по тако таласастој |
| Свакога изненадише те речи, па и онога, који им се надаше.</p> <pb n="47" /> <p>- Па то још ниј |
| еодложну посету код извесног пријатеља, који је још јуче и отпутовао одавде.</p> <p>Он је већ д |
| ар их се не тиче, на тако је и с онима, који не загледају дубље у Лазин вечити осмејак.{S} Инач |
| Мица застаде.</p> <p>Једнога господина, који се учтиво и церекајући се клањаше некаквој младој |
| на учини као неки велики мехур од пене, који споља бљешти наспрам сунчаних зракова а изнутра је |
| уштвима, нарочито женским.{S} Има људи, који хоће само облик и Форму а ствар их се не тиче, на |
| у свој дивоти; обузеше га исти осећаји, који мало пре.{S} Али он је тако далеко од ње, а оно шт |
| ће оставити Дон Жуана, да га ђаво носи, који од срца жали добру Дона Ану, па јој нуди своју дес |
| куд он, пође, за њим ићи: једном речи, који осваја на јагму најскупоценије ствари овог света, |
| грчке лепоте и не би погрешио уметник, који би пресликао с ње лепу Јелену, око које се два нар |
| те речи у мислима, додаде гласом таким, који очекује противна одговора.</p> <p>— Ал’ ипак ћете |
| се слатко смејали пророчанству Лазином, који је, да простите, читаоци, и ту са свим некаваљерск |
| о нађе.{S} Још је тај најмање несрећан, који може то бар приближно у себи наћи; и тада се отвор |
| ити Лепорело, добри и честити Лепорело, који ће оставити Дон Жуана, да га ђаво носи, који од ср |
| на свету, а без које ћу бити као цвет, који бацате под ноге, а заборављате, да сте се њиме кит |
| нкост, тим пре за нашег господина Лазу, који вели, да би трећи дан умро, кад би нешто морао жив |
| ти са ланитима Славкиним, <pb n="71" /> који не беху сад онако свежи и румени као јуче.{S} Они |
| памет Ленка и та га помисао наљути.{S} Који ме враг <pb n="51" /> натера да чиним ту будалашти |
| ата је и Мица, али ње још нема.{S} Кроз који час ће и просилац доћи.</p> <pb n="43" /> <p>Проси |
| веселити, јер треба да знаш, да ће кроз који час доћи господин Лаза, да нам Ленку проси.{S} Онд |
| миру.{S} Мицу је намислио да наљути још који пут.{S} То девојче може човек волети само кад је љ |
| ако почасни назив, као што је „каваљер“ којим се он и поноси, одма би ту нелагодну боју заменио |
| } Потсећају много на кршевите горе, над којима густи облаци сунце заклоне, те их заогрну <pb n= |
| се удају, и другарице су завиделе оној, којој би та срећа у део пала, па чак и оне, што нису ма |
| иру пресудити шта мисли глава под њом и којој политичкој партији снује црне конце; — .зар није |
| ље ствари и одношаје; то ће бити удица, којом ће он вешто пецати те невине душице.{S} Пословању |
| ли он не престаде.</p> <p>— О љубави, с којом ћу бити најсрећнији човек на свету, а без које ћу |
| ругарица, а још више она дворба Лазина, коју је он свима подједнако указивао, њу је мучила.{S} |
| ражила.{S} То је једна епизода у драми, коју је она сама додала и која не сасеца јако у саму ст |
| ло му се, као да је пред неком завесом, коју му ваља само подићи, па да се читав нов, и примављ |
| примиче прозору, да види своју пресуду, коју је још јуче издржала.</p> <pb n="65" /> <p>Мећу ти |
| гла, пре свега је истргла из косе ружу, коју је још у почетку забаве заискала од Лазе.{S} Узе ј |
| } Славка како грли и љуби неку девојку, коју никад и нигде није видела, Ленка опет како неку др |
| ипија око њене, а она, као голубица, на коју се кобац са висине спушта, плашљиво се окрете на д |
| своме срећном животу, о златној слободи коју тако ужива и по сто пути је проклињао и саму мисао |
| ; слабо се где виђа.{S} По негде ће још коју „мамицу“ занимати и раздремати својим приповеткама |
| ашало за какву лутку.{S} Ако су то били колачи, онда је најпре каква шећерна цурица осетила как |
| , може <pb n="32" /> говорити шта хоће, колико год хоће и како год хоће.{S} Мисли су човеку нај |
| ући смеј, говори у себи:{S} Читајте ви, колико вам је воља; ја знам, шта ја знам.</p> </div> <d |
| толико зелени <pb n="57" /> и мирисни, колико су тврди и опори; брзо вену а све јаче стежу.{S} |
| чити „супостат“ положи оружје.</p> <p>А колико ће сјајнија тада бити победа!</p> <p>И тако даље |
| као је и сам доста искуства а и другова колико му је воља.{S} Девојчице већ навикле на његове з |
| тке, у чему је Лаза снажан и силовит, и колико ће оправдати њихова очекивања.{S} За сад се може |
| од ових девојака, шта више, да није леп колико ни једна од њих.{S} Омален човек, за чудо окрета |
| прозорска сасуше се пред њега у стотину комадића.{S} Он убезекнут гледаше на то чудо; беше испу |
| не сорте.{S} Преко пута видело се ситно комађе од разбијеног прозора на комшинској кући, баш он |
| трећег акта наше веселе игре.{S} Као на команду отворише се на један пут и та и обоја споредна |
| {S} Прво поче Мици и обрече јој удовца, коме је прва жена умрла од љубоморе, па је одма поче са |
| се тако лепо повија око господина Лазе, коме тако из ненада паде сикира у мед.</p> <p>Еле обрео |
| а знате, како је мучно, кад човек нема коме да се за добро похвали а на зло пожали.</p> <pb n= |
| ше Славка.</p> <p>— Стани, није свршена комедија, одговори јој Мица.{S} Где је лекција за нашег |
| и, ви ми ипак не ћете веровати ма да се комедија још није свршила, настави Мица.{S} Ви ћете ипа |
| еним гласом.{S} Мало час десило се то и комшији преко пута.{S} Шта ће то да знати, господине Ла |
| овог се прозора види мал’ не цела улица комшинске куће.{S} Морао би се крити као мачка све поре |
| <p>И заиста на једним вратима у ходнику комшинске куће појави се готово у исти час господин Лаз |
| е ситно комађе од разбијеног прозора на комшинској кући, баш онога истог, где је видела јуче не |
| <p>Девојке заседоше и почеше посматрати комшинску авлију.</p> <p>Тамо беше све тихо, као да жив |
| на женидбу.{S} На што тај терет? на што контролу да нављачи сам на себе?{S} Што да ограничава с |
| м и којој политичкој партији снује црне конце; — .зар није то од ништа направити прилично крупн |
| ена, и та га мисао одважи на слободнији корак.{S} Он јој брзо приђе, левом руком дохвати јој де |
| све јаче мерити Лазу и пратити му сваки корак.{S} Он се опет осмену на њу, и њој се учини тај о |
| ако немирно, да ју је пратило на сваком кораку.{S} Чаровита нека клица залегла јој се у грудима |
| последње мисли о Лази за сад.{S} Брзим корацима изађе из собе.</p> </div> <pb n="21" /> <div t |
| оже поносити лепотама што су код ње.{S} Коса јој дуга и црна као ноћ, очи такође црне, живе и с |
| то су му брада и бркови мало жућкасти а коса мрка?{S} Шта мари, што је малена раста и доста неп |
| о преко образа, све до смеђих очију.{S} Косе је сачешљала у две плетенице и лепо уплетене у јед |
| ела боја њенога врата на спрам загасите косе; потпуна <pb n="29" /> слика лепоте била је у том |
| је кући стигла, пре свега је истргла из косе ружу, коју је још у почетку забаве заискала од Лаз |
| поста много руменије од онога цветка у коси.{S} Пламен, што му већ од пола сахата плану у груд |
| уче, само јој оне румене руже не беше у коси; сигурно је увела.{S} А и на што ће тамо сад, кад |
| гледала, да заденем ето баш овај цвет у косу, кад ми се очи замакоше на сокак.{S} И на моје нај |
| .</p> <p>У другој соби седела је Славка крај стола наслоњена лактом и заклонила лице руком.{S} |
| лила.{S} Особито Мица јој не беше ни на крај памети.{S} А она је тако зло увређена, тако љутита |
| загледао у то зеленило, кад дође баш на крај улице.{S} У том часу спази на прозору једне двокат |
| дана решава и претреса, па никако да се крај с крајем састави.</p> <p>Лаза је међу тим као код |
| о бити и чиме ће се свршити останем вам крај прозора, па га чекам док се врати.{S} Сад вам је ј |
| ен у другој соби, где је пушио и хватао крајеве некој ђаволски заплетеној парници, што се већ т |
| на огрлица укусно привезана, тако да му крајеви њени покривају прса далеко у страну, што му леп |
| епо стоји.{S} Та му је огрлица сад пала крајевима преко прслука, и наше се госпођице врло радо |
| шава и претреса, па никако да се крај с крајем састави.</p> <p>Лаза је међу тим као код своје к |
| ечи и оне пробудише у њој са свим другу крајност.{S} Учини јој се Лаза као најгрознији сатана и |
| кога виђате тако често, готово у сваком крају стопа Београда.{S} Чујте само.</p> <p>Наша беба п |
| о чујеш, како ти се руга, што си толико кратковид био, те не видео шта је било управ пред тобом |
| SRP18821_C3"> <head>III</head> <p>После кратког времена походио Лаза господина Јелића судију.{S |
| азведрити намргођено небо.</p> <p>После кратког договора одазваше Мица и Славка и Воју к себи.{ |
| ру Дона Ану, па јој нуди своју десницу, крв и живот.{S} Требало би да твоју улогу Ленка прими, |
| н осети како му груди посташе тесне.{S} Крв му јаче појури у снагу и он у истом тренутку беше п |
| и галантно као вазда.{S} Славци ударила крв у лице, а Ленка се гризе за усне, гледајући то чудо |
| мисао, и у исти мах појури јој бујније крв у лице.{S} Она слушаше пажљиво Мицине речи и оне пр |
| , око које се два народа толико клаше и крвише.{S} Цела јој слика добија такав израз и од самих |
| вити на миру.</p> <p>Био је давно већ у кревету и непрестано се уљуљкивао таким мислима.</p> <p |
| већа, шаренија и примамљивија?{S} Ко је крив извесним ништавцима, што су ограничени и духом и т |
| о се госпођицама деси биће само њиховом кривицом.{S} Он тек није ни једној рекао, да <pb n="60" |
| </p> <p>— Е, весела тичице, ти ми нешто кријеш очице.{S} Ајде, ајде, нека иде.{S} Сад ћеш се ти |
| покуша учинити јуриш на те очи, што се крију.{S} Није ни спазио, како је Славка дохватила лево |
| већ то прегрмело, онда Ленка више није крила.{S} Ни више ни мање: овде се чека Лаза на прстен, |
| из облака поплаши, те потрчи матери под крило, тако се она тамо журила.{S} Лази није могла ни < |
| душе и мисли разведрава.{S} Славка, не крите тога сунца, јер оно је за то и створено: да светл |
| ла улица комшинске куће.{S} Морао би се крити као мачка све поред ограде, те да се сакрије.{S} |
| си назебла, па си у грозници.{S} Немој крити, да не буде горе, наставља мати забринутим гласом |
| S} Звата је и Мица, али ње још нема.{S} Кроз који час ће и просилац доћи.</p> <pb n="43" /> <p> |
| осподин Лаза В., што се, нити као бомба кроз таван, нити као гром из ведра неба, него са свим п |
| и развеселити, јер треба да знаш, да ће кроз који час доћи господин Лаза, да нам Ленку проси.{S |
| била Лазина мати, па је сузних очију и кроз плач причала после својој матери, како <pb n="5" / |
| уочила је и њега, па се у пола промоли кроз отворен прозор и с осмехом га поздрави.</p> <p>— О |
| p> <p>— Нек иде све до врага! само рече кроза зубе.</p> <p>Мисли му се опет побркаше и посташе |
| ане дрвећем, иза кога су вирили прозори кроза зелено лисје.{S} Беше се загледао у то зеленило, |
| м шаренији свет, мањи али тим потпунији круг.{S} Он је тада као биљка што у лонцу расте и цвета |
| зар није то од ништа направити прилично крупно ишта?</p> <pb n="53" /> <p>— А шта да се каже за |
| а.{S} Наћи ништа тамо, где има прилично крупнога нешта, па заклети се спасењем душе, да је све |
| е су те њене очи.{S} Потсећају много на кршевите горе, над којима густи облаци сунце заклоне, т |
| говца, Стојана Ж. Ту су Ленка и Велица, кћери извесног <pb n="9" /> судије Јелића, па је ту и н |
| за шалу, па и не доћи. — Биле су ту обе кћери судијине и Славка; а Даринка је изостала.{S} Ленк |
| е доказ и неоспорно уверење, да су њене кћери лепе, пријатне и образоване.</p> <p>А он је био в |
| залуд све: за Мицом пођоше обе судијине кћери, за њима и Даринка.{S} Како је било у реду да и с |
| е да ће и она скоро, отишла је тамо пре кћери а код Славке оставила само млађег синчића Воју, д |
| ош много више падало је у очи мами него кћери, а Лаза је умео тако дивно износити на видик то „ |
| и није била вољна да иде код судијиних кћери на посело, ма да је већ два пут звата.{S} Тамо се |
| ио великог рачуна о госпођи судијници и кћерима, а још више о себи, не може се познати из његов |
| и, чије ће речи оне за њим повторавати, куд он, пође, за њим ићи: једном речи, који осваја на ј |
| и пође.</p> <p>Није се много премишљао куда ће.{S} Упутио се Славкиној кући.{S} Она се десила |
| а, а Веца како клечи пред неком трећом, куне јој се, да је љуби и прети, да ће се убити револве |
| перетом и најлепшим цветом, што сам га купила баш јуче за данашњи дан.</p> <p>— Видимо, Мицо, |
| био тако неразуман, управо глуп, те је купио и прстен за невесту.{S} Ено сад гледа у тај прсте |
| тога Ромог Дабу, што им пирка из некога кута свој паклени пламен међу њихове ђачиће.{S} Покушаш |
| та се може поносити прва и најчеститија кућа. <pb n="24" /> Она већ од неколико недеља живи у т |
| данас највише на свету има Мица: свака кућа у Београду има барем по једну, па тако се и овде д |
| та она хоће, пође кући.</p> <p>Судијина кућа није далеко, и она је за неколико тренутака била т |
| ршије у Београду и што је била најлепша кућа тамо пре двадесет година. — Беше недеља, за то не |
| те на ствари, господине Лазо.{S} Ово је кућа поштена и честита, а без узрока се не ломе прозори |
| ше досађивале.{S} Онда би он побегао од куће и потражио друштва и забаве, где се то махом као у |
| авкиној кући.{S} Она се десила сама код куће и није била вољна да иде код судијиних кћери на по |
| сподин Јелић, стар човек затекао се код куће.{S} Он би радо понудио Лазу на партију санса или ш |
| е ни спазио, како је прошао поред своје куће и нашао се на Врачару.{S} Тек овде, на широкој рас |
| .</p> <p>Лаза је међу тим као код своје куће.{S} За њега не би било ни иначе тешко наћи се у др |
| озора види мал’ не цела улица комшинске куће.{S} Морао би се крити као мачка све поред ограде, |
| а на једним вратима у ходнику комшинске куће појави се готово у исти час господин Лаза.{S} Врат |
| ом часу спази на прозору једне двокатне куће женско чељаде, које му се учини познато.{S} Како с |
| е тако зло увређена, тако љутита отишла кући.{S} Лаза је знао, како је то лепокосо и црнооко де |
| о извињавање и рече како госпођица хита кући, што је љубоморна на својег удовца.{S} Мица му се |
| ећи, кад он, видевши шта она хоће, пође кући.</p> <p>Судијина кућа није далеко, и она је за нек |
| амо како ће се даље? запитао се, кад је кући стигао.</p> <p>Лепо ће и лако ће; то бар није непо |
| вете, љуте женске освете.</p> <p>Кад је кући стигла, пре свега је истргла из косе ружу, коју је |
| вши од Славке, удубљен у мисли упути се кући.{S} Шта мисле те женске о мени? на шта све то може |
| !</p> <p>Тако је мислио Лаза и журио се кући.{S} Па се једио на себе што је јуче био тако нераз |
| {S} Он се зловољан после растанка упути кући.</p> <pb n="17" /> <p>Славка је остала расејана и |
| ађе од разбијеног прозора на комшинској кући, баш онога истог, где је видела јуче непознато жен |
| Лаза је после два дана опет био у њеној кући.{S} Оно чему се тако дуго надала, учинило јој се, |
| емишљао куда ће.{S} Упутио се Славкиној кући.{S} Она се десила сама код куће и није била вољна |
| ица.{S} Било је то у јесен 187 . у оној кући, што гледа на два сокака тамо близу главне чаршије |
| C7"> <head>VII.</head> <p>Кад се враћао кући, био је безбрижан и задовољан са собом.{S} На Ленк |
| утоњ почео хватати и гости би врло радо кући, али још не спомињу, да не би домаћицу увредили.{S |
| је! рече Мица,</p> <p>— Ајдемо, ајдемо кући!{S} Где је Воја, да ме води? једва изговараше Слав |
| нутак, окрете се вратима и нестаде га у кући.</p> <p>Ту се почиње Мицина приповетка.</p> </div> |
| ј младожења стоји просто на врати, ту у кући, па радост, па срећа и шта још не.{S} Мица јој оде |
| о једностран и што се ограничио само на кућу господина Јелића.{S} Сећаше се свега што се збило, |
| и, није ни спазио с друге стране Мицину кућу; можда и за то, што с ове стране још никад није ов |
| Звала си га?! викну Славка.{S} Мицо, да л’ је то баш тако паметно?</p> <p>— Не брини се, не ће |
| е је узети, а оне су требале успаванога лава оставити на миру.</p> <p>Био је давно већ у кревет |
| е дрма васколиким светом данас?{S} Наћи лава у зечијој кожи, Сократову мудрост у каквој дугоухо |
| граница својих.{S} Његово срце што тако ладно рачуна, тако је било савладано и у опреци са сами |
| јега, једно је безобразна а друго гадна лаж.{S} Не, гадна је у оба случаја, јер заиста једну од |
| , какав је то нечувен ужас?{S} Једно је лаж од обојега, једно је безобразна а друго гадна лаж.{ |
| ер тако само карте кажу, а карте обично лажу и са свим наопако кажу.{S} Онда прорече Ленци и Ве |
| гла да му одговори, за то је ћутала.{S} Лаза узе да је извињење примљено, развуче усне и рече:< |
| речи, што их је непажљиво изустила.{S} Лаза јој није сагледао очију, али је опазио, како јој л |
| дан пут и та и обоја споредна врата.{S} Лаза угледа са све четири стране по једно женско чељаде |
| и град.{S} Сад долазе на ред свадбе.{S} Лаза би свакад удесио тако, да он буде младожења, а нев |
| а за ту ружу —</p> <p>— Али застаде.{S} Лаза беше опет устао и почео шетати по соби узбуђен.{S} |
| им ногама кад његов загрљај олабави.{S} Лаза то опази и посади је на столицу.</p> <pb n="37" /> |
| о увређена, тако љутита отишла кући.{S} Лаза је знао, како је то лепокосо и црнооко девојче мал |
| више падало је у очи мами него кћери, а Лаза је умео тако дивно износити на видик то „богато“, |
| нео и карте и све, велите ви читаоци, а Лаза није имао кад ни то да рекне.</p> </div> <div type |
| крила.{S} Ни више ни мање: овде се чека Лаза на прстен, јер тако је казао Ленци, кад је <pb n=" |
| >— Та то је паклена неприлика, промумла Лаза гризући се за усне.</p> <p>Али се на скоро избави |
| агли изгубило.</p> <p>После ових посета Лаза се сети Славке, па готово прекореваше себе, што је |
| бави — </p> <p>Славка нагло устаде, кад Лаза изусти ову последњу реч, али он не престаде.</p> < |
| сле својој матери, како <pb n="5" /> је Лаза опет напао, како је бегала и плакала, али он је ип |
| је муња пресекла, кад чу од Мице, да је Лаза већ учинио обећану посету.</p> <p>— Па дакле узалу |
| јој смела казати ни толико само, да је Лаза к њима долазио.{S} То би је могло одати.</p> <p>— |
| она је већ преболела све, верује да је Лаза лакоуман био наспрам ње и не тражи више никаквога |
| чан и <pb n="25" /> наочит.{S} Да ли је Лаза водио великог рачуна о госпођи судијници и кћерима |
| а некако није било баш право.{S} Али је Лаза умео да умири и помири све, и мушкарце и девојчице |
| као оно двоје у роману.{S} Међу тим је Лаза удвостручио своју нежност на спрам Ленке, што је в |
| на под бацати.{S} Сад се сети, како је Лаза ћутао, кад јој је дао тај цвет, како му није било |
| И то је имало својих последица, јер је Лаза био све расположенији и просто сам себи дао мајсто |
| и уверити боље из приповетке, у чему је Лаза снажан и силовит, и колико ће оправдати њихова оче |
| Славка не одговори ништа.</p> <p>Сад се Лаза сети отоичашњега прекора.{S} Али он имаде снаге и |
| >— Бога ми то не ће бити одма, мисли се Лаза.</p> <p>А кад се Славка врати, он беше устао и ода |
| са свим другу крајност.{S} Учини јој се Лаза као најгрознији сатана из пакла и омрзе га и срцем |
| ржала.</p> <pb n="65" /> <p>Мећу тим се Лаза отрже и хтеде поћи.{S} Бела, женска рука указа се |
| паде сикира у мед.</p> <p>Еле обрео се Лаза у друштву, било вољно или случајно, све једно је.{ |
| а ха!...</p> <p>Једино паметно, чему се Лаза досети у том хаосу од хахахова, беше то, да је <pb |
| па зову и њу, али се њој слутило, да ће Лаза доћи прво амо, па се ето није ни преварила.{S} Мат |
| лавка није то приметила.{S} Најпосле ће Лаза рећи:</p> <p>— Па и ви ћете сигурно тамо?</p> <p>— |
| "72" /> <p>— Ах, ви ме избегавате, поче Лаза.{S} Тако немилосрдно клоните се мене, а ја тако же |
| како?{S} Само како?</p> <p>— И сад поче Лаза озбиљно склапати рачуне о томе, шта га чека и какв |
| — Свет је широк, недогледан, настављаше Лаза.{S} Свашта човек сусретне и на свашта се спотакне, |
| ше рећи; — уздрхталим гласом одговараше Лаза сам на своје питање.</p> <p>И заиста није више ниш |
| е већ питати, па како изгледа тај витез Лаза?{S} Није шала, бити насловни јунак бар једне припо |
| во јасан доказ, да се не варам? помисли Лаза у себи.</p> <p>— Глава вас боле? додаде гласно.</p |
| њу.</p> <pb n="73" /> <p>И заиста и сам Лаза искочио је ван граница својих.{S} Његово срце што |
| је она имала права на то, јер је и сам Лаза до данас свакад таке дарове нарочито за њу спремао |
| се и овде десила једна, ма да господин Лаза каже, да ова Мица личи много више на оне многоброј |
| младост, а можда види ко је и господин Лаза, па за то га не ће ни пошто позвати ни на партију |
| тима се указа толико очекивани господин Лаза.</p> </div> <pb n="68" /> <div type="chapter" xml: |
| </head> <p>Ето то је онај исти господин Лаза В., што се, нити као бомба кроз таван, нити као гр |
| знаш, да ће кроз који час доћи господин Лаза, да нам Ленку проси.{S} Онда ће бити и песме и шал |
| што сам се тако задоцнила, јер господин Лаза, место вас овде, походио је ону тамо, можда којека |
| ће појави се готово у исти час господин Лаза.{S} Врата осташе ошкринута за њим.{S} Он се наже у |
| то облила румен, а очи — њих није могао Лаза никако угледати, ма да се трудио, да прочита у њим |
| јер нико други није умео тако лепо као Лаза шетати, разговарати, правити шалу, пољубити — ах, |
| /head> <p>После кратког времена походио Лаза господина Јелића судију.{S} Обе сестре дочекале су |
| живот, то је рај!</p> <p>Тако је мислио Лаза и журио се кући.{S} Па се једио на себе што је јуч |
| урбана.{S} Даринка је већ опазила, како Лаза није равнодушан наспрам Ленке, а ни она наспрам ње |
| господине Лазо?</p> <p>Ове је речи само Лаза разумео, оне беху гром за њега.</p> <p>Не знаде ни |
| је међу тим и како да се извини.{S} Но Лаза, да би била која порција шале више, не могаде прећ |
| а, исто као боја лица.</p> <p>Све је то Лаза уочио; Славка му се учини лепша него икад, много л |
| м од њих у другу собу.</p> <p>Све је то Лаза добро уочио.{S} Јучерашње прилике изађоше му пред |
| 1" /> <div type="titlepage"> <p>Каваљер Лаза</p> <p>карактерна црта из друштвеног живота.</p> < |
| те то, што га све једнако зову „Каваљер Лаза“.</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| бећи са столице.</p> <p>— Славка! викну Лаза и задржа је.{S} Она оста окренута на другу страну |
| а какву лојану масницу.</p> <p>Тако наш Лаза поста одмах гимназијалац, „велики ђак“.{S} А ту се |
| и а на зло пожали.</p> <pb n="33" /> <p>Лаза све чудније говори; бар се Славци тако чини, јер г |
| Славка и окреташе лице од њега.</p> <p>Лаза је то окретање тумачио као и јуче.{S} То му беше з |
| р не могаше издржати тај поглед.</p> <p>Лаза приђе ближе и покуша учинити јуриш на те очи, што |
| дачно „збогом“ ; и руке нестаде.</p> <p>Лаза стоји као скамењен.</p> <p>Али ево и трећег акта н |
| и јој се да је сва плашња прође.</p> <p>Лаза се беше посадио на противној страни у наслоњачу.{S |
| ако да се крај с крајем састави.</p> <p>Лаза је међу тим као код своје куће.{S} За њега не би б |
| а је и сав рачун изашао побркан.</p> <p>Лаза је после два дана опет био у њеној кући.{S} Оно че |
| поштедити мало, господине Лазо.</p> <p>Лаза се учинио као да не чује примедбу, али госпођицама |
| јој се, да је са свим ту близу.</p> <p>Лаза обећа, да ће идућег празника опет доћи к њима.{S} |
| ће то да знати, господине Лазо?</p> <p>Лаза беше убијен на те речи.{S} За живу главу не би се |
| } Али узалуд су сва питања и чекање.{S} Лазе нема.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| , што се тако лепо повија око господина Лазе, коме тако из ненада паде сикира у мед.</p> <p>Еле |
| оју је још у почетку забаве заискала од Лазе.{S} Узе је преда се, гледаше је јетко, удари <pb n |
| под крило, тако се она тамо журила.{S} Лази није могла ни <pb n="38" /> збогом рећи, кад он, в |
| што човека обузима, кад о њој мисли? — Лази се она учини као неки велики мехур од пене, који с |
| авка изгледаше да је веома изненађена а Лази се поче окретати соба око главе.</p> <p>Одма за ти |
| ; њена „печална“ љубав и сажаљење према Лази претворило се у чисту сестринску љубав.{S} И тако |
| не.</p> <p>То јој беху последње мисли о Лази за сад.{S} Брзим корацима изађе из собе.</p> </div |
| баш мисли и ради чега рече ове речи, то Лази није било лако погодити.{S} Међу тим она уста и од |
| е због земаљских грехова.</p> <p>Све то Лази упаде у очи, и она му се учини лепша него и јуче.{ |
| ица сву ноћ су мислиле само о господину Лази.{S} И кад су склопиле очи, опет су само њега снива |
| вам причам приповетку о нашем „Каваљеру Лази“, кога виђате тако често, готово у сваком крају ст |
| ами, кад би осетила да кадифени капутић Лазин заудара на бели лук или <pb n="7" /> да је добио |
| је и с онима, који не загледају дубље у Лазин вечити осмејак.{S} Иначе уме увек бити виђен у др |
| езиних другарица, а још више она дворба Лазина, коју је он свима подједнако указивао, њу је муч |
| а свим друкчију матер, него што је била Лазина мати, па је сузних очију и кроз плач причала пос |
| ушаше ове живе речи.{S} Запечаћена уста Лазина збацише неприродни, наметнути оков и гле како ле |
| о истргнути одатле.{S} Слатке беху речи Лазине, осмејци жива слика његове душе, погледи његови |
| Онда су се слатко смејали пророчанству Лазином, који је, да простите, читаоци, и ту са свим не |
| тала.{S} Можда је и сумњала у искреност Лазину, па је била према њему уздржљива.{S} Сад пак ни |
| ци се преподобили и главе оборили; само Лазица тамо у предпоследњој клупи окренуо се мало на ст |
| ви:</p> <p>— Ви сте невесели, господине Лазо?.</p> <p>— Ја — ја — никако.</p> <p>— Тако ћутите, |
| <p>— Али останите на ствари, господине Лазо.{S} Ово је кућа поштена и честита, а без узрока се |
| пута.{S} Шта ће то да знати, господине Лазо?</p> <p>Лаза беше убијен на те речи.{S} За живу гл |
| Ни код мене не ћете изостати, господине Лазо?</p> <p>Ове је речи само Лаза разумео, оне беху гр |
| > <p>— Тако је, у свему тако, господине Лазо.</p> <p>— Па онда ми не замерајте, кад и с тим дру |
| Могли сте је поштедити мало, господине Лазо.</p> <p>Лаза се учинио као да не чује примедбу, ал |
| а беше сишла чак до врати за господином Лазом и ја сам врло добро чула њено „дођи сутра“ а одма |
| >VI</head> <p>А шта је то са господином Лазом?</p> <p>Пошавши од Славке, удубљен у мисли упути |
| екаваљерски — слагао.</p> <p>А шта је с Лазом, питаћете сад?</p> <pb n="79" /> <p>Па изгубио на |
| ш маленкост, тим пре за нашег господина Лазу, који вели, да би трећи дан умро, кад би нешто мор |
| кле чекали сте а чекате и сад господина Лазу?</p> <p>Сви ћуте.{S} Мучно им је одговорити, јер в |
| , па је често хвалила и Ленци господина Лазу.{S} Девојка је слушала и ћутала.{S} Можда је и сум |
| да ме понизи?“ Опа поче све јаче мерити Лазу и пратити му сваки корак.{S} Он се опет осмену на |
| екао се код куће.{S} Он би радо понудио Лазу на партију санса или шаха, јер га те две <pb n="22 |
| њих.{S} Омален човек, за чудо окретан, лак ча речи; очи су му црне као угљен и сјајне као расп |
| а њу то највећа невоља.{S} Могла је она лако и не мислити, о томе, али тај сувишни смеј њезиних |
| алност да се изврши, а за остало је све лако.</p> <p>Таман оне склопиле рачун, ето и Славке.{S} |
| е, кад је кући стигао.</p> <p>Лепо ће и лако ће; то бар није непостижно.{S} Извиниће се болешћу |
| ашња, навалична шала није се могла тако лако опростити.{S} Мица је све добро запамтила и жељно |
| амо причај главно.</p> <p>Али није тако лако прећи на главно.{S} Мица ће се заклети, да је баш |
| е још ту.{S} Не растаје се тај баш тако лако.</p> <pb n="62" /> <p>— Како је могао доћи, кад зн |
| и чега рече ове речи, то Лази није било лако погодити.{S} Међу тим она уста и оде да спреми оне |
| ав, — он се тако чудно пренеможе, да је лаковерно девојче ни више ни мање, него уобразило, да ј |
| је већ преболела све, верује да је Лаза лакоуман био наспрам ње и не тражи више никаквога доказ |
| се указа мала, бела женска рука, баш до лакта.{S} Зачуше се још два три пољупца па онда једно < |
| и седела је Славка крај стола наслоњена лактом и заклонила лице руком.{S} Беше онако исто обуче |
| грозно разуверена.</p> <p>— Теби је тек лакше него Ленци, вели јој Мица, за то мораш остати.{S} |
| онда дозвале језик у помоћ, а ту је већ лакше било бранити се.{S} Могле су се чути кад кад и по |
| могла испасти из такта.{S} Теби ће већ лакше ићи.</p> <p>Како се је варала Мица у томе!</p> <p |
| свету, траже спасења у браку?{S} Брачни ланац да им среће и спасења да!?{S} А не знају да брачн |
| уменилом својим неби могла надметати са ланитима Славкиним, <pb n="71" /> који не беху сад онак |
| а стопише се у оно румено море на њеним ланитима.{S} Он је загрли, а она одпустивши руке немоћн |
| , кад год би се окренула главом мало на лево; а тад је тако лепо одсјајивала бела боја њенога в |
| слободнији корак.{S} Он јој брзо приђе, левом руком дохвати јој десницу а десну подиже као да ј |
| ије ни спазио, како је Славка дохватила левом руком звонце са стола и зазвонила баш кад је најв |
| милост и немилост, тако и он довативши левом руком и другу Славкину руку, снажно је притиште н |
| тиће га и по пустарама африканским и по леду сибирском, и дневи и ноћи, у друштву и самоћи; ваз |
| о онако као кад би какав тежак терет са леђа збацивао.{S} Али те мисли беху све тако враголасте |
| Умрећу без тебе! поздравља га Славка с леђи.</p> <p>Па онда дођоше на ред дубоки поклони и јед |
| ели лук или <pb n="7" /> да је добио по леђима какву лојану масницу.</p> <p>Тако наш Лаза поста |
| комедија, одговори јој Мица.{S} Где је лекција за нашега каваљера?{S} Јучерања Ленкина жалост |
| раш остати.{S} Мораш и ти спремити мало лекције, за тога <pb n="66" /> Дон Жуана.{S} Ја већ неш |
| /> <p>А све три наше госпођице, Славка, Ленка и Велица сву ноћ су мислиле само о господину Лази |
| евојку, коју никад и нигде није видела, Ленка опет како неку другу проси а њу оставља, а Веца к |
| ине и Славка; а Даринка је изостала.{S} Ленка је ћутала и чинило се да је не ће цела ствар ни м |
| икакво околишење: стара се осменула.{S} Ленка се забунила а Веца се прва похвалила; њена „печал |
| ом Мица за млада и вицкаста официра.{S} Ленка и Велица венчале се обе истог дана, кад је Даринк |
| екале су га што може бити љубазније.{S} Ленка, као да му се надала, обукла најлепшу хаљину, а п |
| ћу, али се оне две сестрице ућутале.{S} Ленка проба <pb n="14" /> да не мисли о томе, хтела би |
| да и види, а дрхти од тога што види.{S} Ленка пребледела и ближе се примиче прозору, да види св |
| е — кад стигне.</p> <p>Друштво ћути.{S} Ленка се наслонила на Вецу, јер јој ноге задрхташе.{S} |
| мо улоге.</p> <p>Одоше у другу собу.{S} Ленка и Веца осташе саме, ћутаху и не смедоше погледати |
| вазда.{S} Славци ударила крв у лице, а Ленка се гризе за усне, гледајући то чудо од претварања |
| ици.{S} А кад је већ то прегрмело, онда Ленка више није крила.{S} Ни више ни мање: овде се чека |
| од Славке, како се он удвара Ленци, кад Ленка дозна или посумња у његове намере спрам Славке, и |
| свашта слутећи.{S} Мица је знала, да се Ленка спремала данас за прошевину.</p> <p>Славка се про |
| срца, што тако дуго чекају.{S} Пита се Ленка, пита се госпођа домаћица, шта ће то да значи? ка |
| иве душе нема.</p> <p>Тек којешта! рече Ленка, али јој нико на то не одговори.</p> <p>У исти ма |
| b n="49" /> <p>— То је ужасно! изустише Ленка и Славка као из једнога грла.</p> <p>— Грозно и н |
| о, те како дао!{S} Зар не видиш да се и Ленка спремила како само може бити.{S} За то смо ми и д |
| </p> <p>— Воја вам је секретар? примети Ленка.</p> <p>— И врло поуздан, одговори Славка.</p> <p |
| играо сам себе.{S} Сад му паде на памет Ленка и та га помисао наљути.{S} Који ме враг <pb n="51 |
| в и живот.{S} Требало би да твоју улогу Ленка прими, али ми ћемо је извинити, јер би могла испа |
| им тамо —</p> <p>— Кога, за бога, викну Ленка, кад Мица застаде.</p> <p>Једнога господина, који |
| иница богатог трговца, Стојана Ж. Ту су Ленка и Велица, кћери извесног <pb n="9" /> судије Јели |
| p>— И ради мене, помисли Славка.</p> <p>Ленка је ћутала као заливена.{S} Није се макла с места. |
| а код Ленке, кад је онуд прошао.</p> <p>Ленка или није хтела, или није могла да му одговори, за |
| у па жељно пита: шта је, шта је?</p> <p>Ленка не сме да слуша, али је срце гони па и она пита: |
| шта.</p> <p>— Ви се срдите на мене због Ленке.{S} Сад ми је јасно све.{S} Јуче сте били тамо и |
| , у тврдо је држао, да је јуче била код Ленке, кад је онуд прошао.</p> <p>Ленка или није хтела, |
| памет и то, да је Славка била данас код Ленке.{S} Али он само мисли на то, како је и ту прва ча |
| непостижно.{S} Извиниће се болешћу код Ленке што је изостао данас, и околишиће непрестано с пр |
| Лаза удвостручио своју нежност на спрам Ленке, што је веома годило старој госпођи Перси, матери |
| зила, како Лаза није равнодушан наспрам Ленке, а ни она наспрам њега, па је као добра другарица |
| што бар нико не зна шта њу тамо гони, а Ленки је већ теже било пред другарицама.</p> <p>— Али о |
| лекција за нашега каваљера?{S} Јучерања Ленкина жалост и ова превара према свима нама, не може |
| > и да натеже с њима.{S} То је видела и Ленкина мати, али то њу није ни најмање увредило, шта в |
| су искупљене пријатељице <pb n="39" /> Ленкине биле веселе и разговорне и саме по себи, за то |
| и му беху усиљене, а кад Славка спомену Ленкино име, а њему таван облак прелете преко лица, но |
| /p> <p>А он је био веома разговоран.{S} Ленку је дворио и срцем и душом.{S} На спрам Велице био |
| е безбрижан и задовољан са собом.{S} На Ленку није хтео ни помислити, а још мање на Славку.{S} |
| и од срца је ово рекла, и погледавши на Ленку, очи јој се напупише суза.</p> <p>— И ради мене, |
| одма обећа да дође с мајком, па моли и Ленку да и она дође.{S} Она не може обећати, ма да жуди |
| роз који час доћи господин Лаза, да нам Ленку проси.{S} Онда ће бити и песме и шале, а ти ниси |
| осле чује код Славке, како се он удвара Ленци, кад Ленка дозна или посумња у његове намере спра |
| и са свим наопако кажу.{S} Онда прорече Ленци и Велици, да ће се оне обе заљубити у једног исто |
| у тој лепој нади, па је често хвалила и Ленци господина Лазу.{S} Девојка је слушала и ћутала.{S |
| смеје и тој срећној Славци и Даринци и Ленци, а највише њој.{S} Учини јој се да је погледа охо |
| варања.</p> <p>— Госпођице, узе зборити Ленци после неколико тренутака.{S} Јуче сам изостао и н |
| чека Лаза на прстен, јер тако је казао Ленци, кад је <pb n="40" /> последњи пут био овде, што |
| своју реч за то.{S} А оно, што је рекао Ленци, може се узети за згодну и срећну шалу, само ваља |
| p> <p>— Али баш то, што нисам јуче ишао Ленци, то, што одлажем свој одлазак, које не ћу никад н |
| верена.</p> <p>— Теби је тек лакше него Ленци, вели јој Мица, за то мораш остати.{S} Мораш и ти |
| к њима.{S} Расположен је.{S} Рече нешто Ленци, а она порумени застиђена.{S} Матери се срце смеш |
| да оде, да је види.</p> <p>Мица пришану Ленци и Велици, да остану тамо где су, а она изађе.</p> |
| дне од ових девојака, шта више, да није леп колико ни једна од њих.{S} Омален човек, за чудо ок |
| гато“ покрило је све то, да је он био и леп и дичан и <pb n="25" /> наочит.{S} Да ли је Лаза во |
| еда у то женско чељаде и заста мало.{S} Лепа, млада госпа уочила је и њега, па се у пола промол |
| , како је ружи а како славују.</p> <p>— Лепа слика, примети Славка.</p> <p>— Али оставите ружу, |
| pb n="43" /> <p>Просилац!{S} Како је то лепа и мила реч, а Славци како ужасна.</p> <p>Окрете се |
| ад се њима успава.{S} И у сну продужава лепе и чаробне састанке, весела друштва, кикот и попевк |
| з и неоспорно уверење, да су њене кћери лепе, пријатне и образоване.</p> <p>А он је био веома р |
| ом одао на „живот овога света“.{S} Тако лепе планове изводи, тако мирно о њима мисли, да најсла |
| на оне ређе, што се диче по правди тако лепим именима, као што су Милева, Милена, Милка, Милица |
| врти око себе сву памет што се скрива у лепим главицама ових младих девојака, чије ће очи за со |
| то заиста лепо друштво, јер пет младих, лепих девојака нису баш маленкост, тим пре за нашег гос |
| ман било чувати се.{S} Било је ту често лепих поздрава, јер кад би цурице окушале узалуд брзину |
| рече Даринка.</p> <p>— Постараћемо се, лепо ћемо се постарати, додаде Мица.{S} Ако нико, — онд |
| а несигурним гласом.</p> <p>— Ништа?{S} Лепо!{S} И ја велим ништа.{S} Али то није све.{S} Мени |
| о женско чељаде.</p> <pb n="64" /> <p>— Лепо поздравље, бога ми, рече Мица, и показа другарицам |
| саве па до мале Мице.{S} Беше то заиста лепо друштво, јер пет младих, лепих девојака нису баш м |
| је брзо и ортака за тај занат, кога је лепо научио, како да се влада; па кад би њих двојица за |
| {S} Косе је сачешљала у две плетенице и лепо уплетене у једно подвила мало на десну страну, те |
| и накит.{S} Тој простој хаљини са свим лепо доликоваше истинско руменило, што јој се осуло пре |
| е неприродни, наметнути оков и гле како лепо зборе!</p> <p>— Тако је, у свему тако, господине Л |
| омрзе га и срцем и душом.</p> <p>— Тако лепо, тако паметно говориш, Мицо, ускликну она.</p> <pb |
| це и да отпевају што год, и то све тако лепо, <pb n="13" /> да оне нису могле то одрећи.{S} Ту |
| нула главом мало на лево; а тад је тако лепо одсјајивала бела боја њенога врата на спрам загаси |
| ратимо и на остало друштво, што се тако лепо повија око господина Лазе, коме тако из ненада пад |
| ладожења, јер нико други није умео тако лепо као Лаза шетати, разговарати, правити шалу, пољуби |
| очи веселе и ведре.{S} Она све то тако лепо види својим рођеним очима, као год што је мало час |
| добра Каја, код које смо се тако често лепо проводиле —</p> <p>— Али остани на ствари, Мицо, о |
| покривају прса далеко у страну, што му лепо стоји.{S} Та му је огрлица сад пала крајевима прек |
| запитао се, кад је кући стигао.</p> <p>Лепо ће и лако ће; то бар није непостижно.{S} Извиниће |
| > Она већ од неколико недеља живи у тој лепој нади, па је често хвалила и Ленци господина Лазу. |
| тишла кући.{S} Лаза је знао, како је то лепокосо и црнооко девојче мало живе, или како он каже |
| , на својим сопственим ногама створио у лепоме друштву Лукићеве госпођице и њених другарица.{S} |
| ла прилике да мисли и да верује, да тај лепореки и вицкасти господин највише мари за њом, а сад |
| осле смрти свога драгана.{S} Ја ћу бити Лепорело, добри и честити Лепорело, који ће оставити До |
| S} Ја ћу бити Лепорело, добри и честити Лепорело, који ће оставити Дон Жуана, да га ђаво носи, |
| ме, јер се мало која дура може поносити лепотама што су код ње.{S} Коса јој дуга и црна као ноћ |
| асите косе; потпуна <pb n="29" /> слика лепоте била је у том положају.{S} Једна ружа беше сав н |
| а лицу јој исписан неки тип старе грчке лепоте и не би погрешио уметник, који би пресликао с ње |
| у засенку одсјајиваше некаквом чаробном лепотом.{S} Замишљена и непомична тако изгледала је као |
| огрешио уметник, који би пресликао с ње лепу Јелену, око које се два народа толико клаше и крви |
| шку, он је се и тада машао пре свега за лепушкаста женска створења, и врло је брзо научио од ма |
| ве је то Лаза уочио; Славка му се учини лепша него икад, много лепша него све њене другарице, к |
| то Лази упаде у очи, и она му се учини лепша него и јуче.{S} Предвиђаше да је врхунац његове с |
| авка му се учини лепша него икад, много лепша него све њене другарице, које је он познавао.{S} |
| {S} За сад се може казати само, да није лепши ни од једне од ових девојака, шта више, да није л |
| ад узнемире ти снови тиме, што су много лепши од јаве.{S} Он је у сну некако много разговорнији |
| п и дичан и <pb n="25" /> наочит.{S} Да ли је Лаза водио великог рачуна о госпођи судијници и к |
| никад ни снила ту госпођицу, жену, шта ли је, али сам господина често, врло често виђала.</p> |
| ој осећање беше слатко и драго.{S} Зове ли се та клица само радост или срећа, или нешто ново: љ |
| p> <p>— Као и ви јуче.</p> <p>— Па није ли ово јасан доказ, да се не варам? помисли Лаза у себи |
| на пита: шта је, шта је?</p> <p>— Јесте ли само мене чекали све до сад, кад ме сви тако радозна |
| уљуљкивао таким мислима.</p> <p>А хоће ли бити ту и опасности какве? — Ту и нехотице помисли н |
| у грудима одјекивале.</p> <p>— Али хоће ли се остати довека само на томе?</p> <p>— Та цео свет |
| е у часу остала без главе или ноге; ако ли би то биле шаре и слике за мамину мазушку, он је се |
| иза кога су вирили прозори кроза зелено лисје.{S} Беше се загледао у то зеленило, кад дође баш |
| о пути о длан, па јој онда стаде кидати листиће и на под бацати.{S} Сад се сети, како је Лаза ћ |
| а ни црвена, него румена, исто као боја лица.</p> <p>Све је то Лаза уочио; Славка му се учини л |
| се људи тако искрено радују, тако су им лица осмешљива, очи веселе и ведре.{S} Она све то тако |
| о име, а њему таван облак прелете преко лица, но Славка није то приметила.{S} Најпосле ће Лаза |
| сположење, њена душа.</p> <p>Очи њене с лица у огледалу падоше сад на стас, на хаљину и друге у |
| аласаху, рука јој се отимаше из његове; лице погнуто облила румен, а очи — њих није могао Лаза |
| ка страсти.{S} Она окрете <pb n="75" /> лице од њега, јер не могаше издржати тај поглед.</p> <p |
| крај стола наслоњена лактом и заклонила лице руком.{S} Беше онако исто обучена као јуче, само ј |
| ед овим јединим.{S} Шта мари, што му је лице доста бледо и сувоњаво, што су му брада и бркови м |
| дне утворице! помисли Славка и окреташе лице од њега.</p> <p>Лаза је то окретање тумачио као и |
| и румени као јуче.{S} Они беху бледи и лице њено онако у засенку одсјајиваше некаквом чаробном |
| сагледао очију, али је опазио, како јој лице <pb n="35" /> поста много руменије од онога цветка |
| и виде како журно замаче за ћошак неко лице, истина у капуту, али доста обичне сорте.{S} Преко |
| и јој скиде огртач, па јој се загледа у лице.</p> <p>— Е, весела тичице, ти ми нешто кријеш очи |
| нтно као вазда.{S} Славци ударила крв у лице, а Ленка се гризе за усне, гледајући то чудо од пр |
| , и у исти мах појури јој бујније крв у лице.{S} Она слушаше пажљиво Мицине речи и оне пробудиш |
| у и не смедоше погледати једна другој у лице.{S} Као да је свака од њих знала, шта је друга учи |
| >Славка подиже главу с руке и окрете се лицем према прозору.</p> <pb n="72" /> <p>— Ах, ви ме и |
| м бојом, што је онако мутно-црна.{S} На лицу јој исписан неки тип старе грчке лепоте и не би по |
| о писмо за удварање и претварање.{S} На лицу му се могло видети, како је потпуно уверен, да ник |
| ead> <p>Он слободно ступи у собу.{S} На лицу му се није могла опазити никаква промена.{S} Поздр |
| но је осмешљив; нема часа, кад му се на лицу не види осмејак и све што осећа, свако расположење |
| едаше је меким погледом и с осмејком на лицу.{S} Онда је пољуби, викну збогом и журно оде.</p> |
| им за вашим погледом.{S} Осмеј на вашем лицу за мене је сунце, које ми облаке гони са душе и ми |
| е помешао међу госте.{S} Могло му се по лицу познати, да је драговољно учинио ову жртву, шта ви |
| , ма да господин Лаза каже, да ова Мица личи много више на оне многобројне, другог рода, лукаве |
| , што по ваздан ћуте па само вребају за ловом, него на оне ређе, што се диче по правди тако леп |
| умро, кад би нешто морао живети негде у Лозници, Ужици, или баш ма где изван Београда.{S} Опрос |
| pb n="7" /> да је добио по леђима какву лојану масницу.</p> <p>Тако наш Лаза поста одмах гимназ |
| а поштена и честита, а без узрока се не ломе прозори каменицама усред дана.</p> <p>— Та то је п |
| На скоро узавре сва школа као у ђавољем лонцу, као на Велзевуловом тигању.{S} Уђоше у саобраћај |
| ији круг.{S} Он је тада као биљка што у лонцу расте и цвета; осетљив постане наспрам оштрог зра |
| њој.{S} Браду носи, али му је то доста лош украс, јер је неугледна и није црне боје.{S} Може с |
| кадифени капутић Лазин заудара на бели лук или <pb n="7" /> да је добио по леђима какву лојану |
| о више на оне многобројне, другог рода, лукаве, што по ваздан ћуте па само вребају за ловом, не |
| ственим ногама створио у лепоме друштву Лукићеве госпођице и њених другарица.{S} Било је то у ј |
| То је невероватно Мицо, примети госпођа Лукићка.{S} Теби се само то причинило.</p> <p>— Причини |
| то, па довативши сребрну кашичицу стаде лупати о шољицу, што је била на столу пред њом, и на гл |
| пред њом, и на глас викну млађе.{S} На лупу долетеше двоје млађих изненађени, а она им само за |
| оно се свакад најрадије машало за какву лутку.{S} Ако су то били колачи, онда је најпре каква ш |
| само радост или срећа, или нешто ново: љубав, она није питала.{S} Она јој се приви уз биће и у |
| Веца се прва похвалила; њена „печална“ љубав и сажаљење према Лази претворило се у чисту сестр |
| адати и окретати је на своју руку, на и љубав која одатле поникне постаје најватренија и најста |
| а Лази претворило се у чисту сестринску љубав.{S} И тако су гости већ честитали и невестици и з |
| p>— О, да би могао мртав овде остати од љубави!{S} Онда би ми веровали.</p> <p>Славка га поглед |
| ти, зар вам то није јасан доказ о мојој љубави — </p> <p>Славка нагло устаде, кад Лаза изусти о |
| дњу реч, али он не престаде.</p> <p>— О љубави, с којом ћу бити најсрећнији човек на свету, а б |
| ању.{S} Уђоше у саобраћај читаве архиве љубавних писама, па приповетке, па „прикљученија“, да с |
| с њом у друштву, вазда је добре воље и љубазан на спрам ње, вазда осмешљив, разговоран и добро |
| некако много разговорнији, госпођице га љубазније дочекују.{S} Деси се тамо по нешто, што на ја |
| Обе сестре дочекале су га што може бити љубазније.{S} Ленка, као да му се надала, обукла најлеп |
| и пред неком трећом, куне јој се, да је љуби и прети, да ће се убити револвером, ако му не узве |
| ка на свој начин:{S} Славка како грли и љуби неку девојку, коју никад и нигде није видела, Ленк |
| те ме је оставила.{S} Некада су ме сви љубили, а сад ме сви мрзе!</p> <p>И при том би се увек |
| китили.</p> <pb n="74" /> <p>— Ја њега љубим! о гадне утворице! помисли Славка и окреташе лице |
| лим о вама?</p> <p>— Да вас безгранично љубим, да вас обожавам!</p> <p>— Али не могу објаснити |
| па му преотета; осећа још и сад како је љубио истински и ватрено.{S} Али одма за тим дођу му пр |
| јој удовца, коме је прва жена умрла од љубоморе, па је одма поче саветовати, да се не кида збо |
| и рече како госпођица хита кући, што је љубоморна на својег удовца.{S} Мица му се окрете са јед |
| м је себи све и сва.</p> <p>— А ја таке људе жалим.</p> <p>— Верујем.{S} Ви сте онај славуј, шт |
| лим друштвима, нарочито женским.{S} Има људи, који хоће само облик и Форму а ствар их се не тич |
| >И заиста вара једну од њих, јер ови се људи тако искрено радују, тако су им лица осмешљива, оч |
| орак, кад се говори о пријатељству међу људима и подобним стварима; отужан, кад се о надама спо |
| угарицама и оде.</p> <pb n="16" /> <p>— Љута је, очи јој севају као муње, рече Даринка.{S} Могл |
| запамтила и жељно очекивала час освете, љуте женске освете.</p> <p>Кад је кући стигла, пре свег |
| а ми, онда је господин имао право да се љути на мене.</p> <p>То јој беху последње мисли о Лази |
| иљка или ма ко други плакао, редовно се љутила на сваку недаћу, проклињала Турке и душмане и т. |
| е често он сам пресуђивао.{S} Испрва се љутили другови на њега, али он не ће друкчије да се игр |
| S} Мица их је дуго чекала и готово била љутита на њих, мислећи, да ће узети њено причање за шал |
| ти.{S} А она је тако зло увређена, тако љутита отишла кући.{S} Лаза је знао, како је то лепокос |
| следња брига.{S} Изјавиће да је она још љутита на њега, па од макових зрна прави читаве брегове |
| о девојче може човек волети само кад је љуто.{S} За то ће тако и радити, те ће и она најзад, ум |
| једну, па тако се и овде десила једна, ма да господин Лаза каже, да ова Мица личи много више н |
| 18" /> потиче?{S} Запита се и за ово и, ма да је слутила одкуд потиче, ипак није смела одговори |
| — њих није могао Лаза никако угледати, ма да се трудио, да прочита у њима своју пресуду.</p> < |
| да и она дође.{S} Она не може обећати, ма да жуди толико исто као и Славка, да се о том витезу |
| а да иде код судијиних кћери на посело, ма да је већ два пут звата.{S} Тамо се нешто <pb n="28" |
| и свако друго уживање, те дошле овамо, ма и мало касније.{S} Мица их је дуго чекала и готово б |
| егове.{S} Но он се чинио и томе невешт, ма да је добро приметио.{S} Но узалуд све: за Мицом пођ |
| о му није било право, што га је искала; ма да је она имала права на то, јер је и сам Лаза до да |
| н од „ничега“ па је ипак <hi>нешто</hi> ма да се чини често да је ипак право ништа.{S} Док је т |
| и.</p> <p>Славка га дочека на вратима и ма да осети, како је прође сву некаква трзавица као муњ |
| редовно плакала, кад год је Босиљка или ма ко други плакао, редовно се љутила на сваку недаћу, |
| > <p>— Али, ви ми ипак не ћете веровати ма да се комедија још није свршила, настави Мица.{S} Ви |
| живети негде у Лозници, Ужици, или баш ма где изван Београда.{S} Опростите му добри паланчани, |
| друштва и забаве, где се то махом као у магли изгубило.</p> <p>После ових посета Лаза се сети С |
| ко ли би то биле шаре и слике за мамину мазушку, он је се и тада машао пре свега за лепушкаста |
| /head> <p>Па такав је био још кад га је мајка први пут ућуткала, да јој санка не прекида.{S} Ми |
| сетна?{S} Само си ти невесела; пита је мајка.</p> <p>Ништа, мати.</p> <p>Није јој смела казати |
| и потражи Воју, да је води тамо где је мајка.</p> <p>Као пиле, кад га орао из облака поплаши, |
| ица.</p> <p>Славка одма обећа да дође с мајком, па моли и Ленку да и она дође.{S} Она не може о |
| ко тренутака, док се сетио да запита за мајку Славкину, па онда и за остало друштво.{S} Речи му |
| све расположенији и просто сам себи дао мајсторско писмо за удварање и претварање.{S} На лицу м |
| аче воле и пушити, али при том ћути, па макар ко да је код њега.{S} Али господин Јелић зна врло |
| енка је ћутала као заливена.{S} Није се макла с места.{S} Једино што се променила, било је то, |
| иће да је она још љутита на њега, па од макових зрна прави читаве брегове.{S} Он се само од ње |
| твари.{S} Глете, с овог се прозора види мал’ не цела улица комшинске куће.{S} Морао би се крити |
| та још нешто више, и на отвору се указа мала, бела женска рука, баш до лакта.{S} Зачуше се још |
| сваки дан, као паук мушице, вребао она мала створења у сукњицама, што се из школе враћају.{S} |
| и с обе стране узана сокака, онда би за мале цурице то била права Скила и Харивда, од које је з |
| здрав, па му се и не чуди, додаде после мале почивке и врати се на пређашње место.{S} Не ћемо д |
| уге варијације од велике Милосаве па до мале Мице.{S} Беше то заиста лепо друштво, јер пет млад |
| ћкасти а коса мрка?{S} Шта мари, што је малена раста и доста неприметна фигура?{S} Оно „богато“ |
| јер пет младих, лепих девојака нису баш маленкост, тим пре за нашег господина Лазу, који вели, |
| ике рачуне склапала, само је имала тај „малер“, те је погрешила још у почетку, па је и сав рачу |
| допустити да се баци поглед и на друге, мало даље ствари и одношаје; то ће бити удица, којом ће |
| има у себи и да му је тешко од њега.{S} Мало час се машао рукама за онај горостасни мехур, мисл |
| дине, рече Славка заплашеним гласом.{S} Мало час десило се то и комшији преко пута.{S} Шта ће т |
| етенице и лепо уплетене у једно подвила мало на десну страну, те су јој падале на десно раме, к |
| н се загледа у то женско чељаде и заста мало.{S} Лепа, млада госпа уочила је и њега, па се у по |
| ди својим рођеним очима, као год што је мало час слушала и гледала њега пред собом.{S} Ко је пр |
| а тамо у предпоследњој клупи окренуо се мало на страну, па, с <pb n="8" /> муком уздржавајући с |
| тешко да се је преварила у томе, јер се мало која дура може поносити лепотама што су код ње.{S} |
| , како је то лепокосо и црнооко девојче мало живе, или како он каже жустре нарави, па ипак је т |
| ако друго уживање, те дошле овамо, ма и мало касније.{S} Мица их је дуго чекала и готово била љ |
| до и сувоњаво, што су му брада и бркови мало жућкасти а коса мрка?{S} Шта мари, што је малена р |
| ј дивоти; обузеше га исти осећаји, који мало пре.{S} Али он је тако далеко од ње, а оно што је |
| а и чинило се да је не ће цела ствар ни мало занимати; она је већ преболела све, верује да је Л |
| ста хладна, за то ће је за сад оставити мало на миру.{S} Мицу је намислио да наљути још који пу |
| рече Даринка.{S} Могли сте је поштедити мало, господине Лазо.</p> <p>Лаза се учинио као да не ч |
| то мораш остати.{S} Мораш и ти спремити мало лекције, за тога <pb n="66" /> Дон Жуана.{S} Ја ве |
| сно раме, кад год би се окренула главом мало на лево; а тад је тако лепо одсјајивала бела боја |
| ашло дело на видело.{S} Гостима је било мало необично, кад су се видели искупљени у већем броју |
| таве брегове.{S} Он се само од ње нешто мало побојава, али ова ће маневра учинити, да најпосле |
| pb n="66" /> Дон Жуана.{S} Ја већ нешто мало имам.{S} Ти ћеш бити Дона Ана, али онаква каква је |
| ени то паде у очи, па како ми је прозор мало на страни, ја се прикрадем и на тенани видим како |
| а и опомињала би је на стрпљење.</p> <p>Мало за тим учини се Славка невесела, забуњена и расеја |
| ња и у штолу, т. ј. у гимназију, јер му мама није дала да се меша са „свакојаком децом“ још док |
| „богато“ још много више падало је у очи мами него кћери, а Лаза је умео тако дивно износити на |
| еце у једној клупи.{S} Ах, како би било мами, кад би осетила да кадифени капутић Лазин заудара |
| ноге; ако ли би то биле шаре и слике за мамину мазушку, он је се и тада машао пре свега за лепу |
| нска створења, и врло је брзо научио од мамице, да их <pb n="4" /> убрља својим устима, што је |
| нда се не ће веома отимати да занима и „мамице“ <pb n="23" /> и да натеже с њима.{S} То је виде |
| о се где виђа.{S} По негде ће још коју „мамицу“ занимати и раздремати својим приповеткама.{S} В |
| о од ње нешто мало побојава, али ова ће маневра учинити, да најпосле и тај његов вечити „супост |
| да Ленка више није крила.{S} Ни више ни мање: овде се чека Лаза на прстен, јер тако је казао Ле |
| оже, да је лаковерно девојче ни више ни мање, него уобразило, да је он смртно заљубљен у њу, да |
| Беше ту доста јунака, али јунакиња већ мање: укус се развија, избор се прави.{S} Професори на |
| На Ленку није хтео ни помислити, а још мање на Славку.{S} Он је мислио само о своме срећном жи |
| уги, истина ужи, али тим шаренији свет, мањи али тим потпунији круг.{S} Он је тада као биљка шт |
| ојства губила пред овим јединим.{S} Шта мари, што му је лице доста бледо и сувоњаво, што су му |
| ркови мало жућкасти а коса мрка?{S} Шта мари, што је малена раста и доста неприметна фигура?{S} |
| оје.{S} Може се видети и по томе, да не мари кинђурити се, јер сваки други, ко би добио тако по |
| ај лепореки и вицкасти господин највише мари за њом, а сад навалице не ће ни да је погледа онак |
| а.{S} Истина, да за оволику дворбу није марила, али оно што њене снове изодавна узнемирује, мла |
| рећа у део пала, па чак и оне, што нису мариле за то; и њима некако није било баш право.{S} Али |
| " /> да је добио по леђима какву лојану масницу.</p> <p>Тако наш Лаза поста одмах гимназијалац, |
| ека девојчица имала је са свим друкчију матер, него што је била Лазина мати, па је сузних очију |
| p> <p>— Грозно и нечувено, децо, рекоше матере њихове.</p> <p>— Само извол’те сутра к мени, па |
| о је веома годило старој госпођи Перси, матери њеној, јер таким зетом заиста се може поносити п |
| што Ленци, а она порумени застиђена.{S} Матери се срце смеши.</p> <p>А он се са задовољством од |
| ут био овде, што је она, по дужности, и матери саопштила.</p> <p>Само још та формалност да се и |
| ад га орао из облака поплаши, те потрчи матери под крило, тако се она тамо журила.{S} Лази није |
| очију и кроз плач причала после својој матери, како <pb n="5" /> је Лаза опет напао, како је б |
| и назва се дераном.{S} Сад му нису биле материне поуке од преке потребе.{S} Стекао је и сам дос |
| невесела; пита је мајка.</p> <p>Ништа, мати.</p> <p>Није јој смела казати ни толико само, да ј |
| забринутим гласом.</p> <p>— Али, веруј, мати, да ми ништа није.{S} Не бих иначе ни долазила.</p |
| во амо, па се ето није ни преварила.{S} Мати њена, надајући се да ће и она скоро, отишла је там |
| е на то и заборавила онако забуњена.{S} Мати јој скиде огртач, па јој се загледа у лице.</p> <p |
| Немој крити, да не буде горе, наставља мати забринутим гласом.</p> <p>— Али, веруј, мати, да м |
| друкчију матер, него што је била Лазина мати, па је сузних очију и кроз плач причала после свој |
| атеже с њима.{S} То је видела и Ленкина мати, али то њу није ни најмање увредило, шта више годи |
| пут сину у памети друга мисао, и у исти мах појури јој бујније крв у лице.{S} Она слушаше пажљи |
| ј нико на то не одговори.</p> <p>У исти мах кад она то рече зачу се тресак с противне стране, к |
| наче тешко наћи се у друштву, а за овај мах то је ишло само од себе, јер је он имао среће већ н |
| и потражио друштва и забаве, где се то махом као у магли изгубило.</p> <p>После ових посета Ла |
| омшинске куће.{S} Морао би се крити као мачка све поред ограде, те да се сакрије.{S} Али он зна |
| јаке играчке, а оно се свакад најрадије машало за какву лутку.{S} Ако су то били колачи, онда ј |
| лике за мамину мазушку, он је се и тада машао пре свега за лепушкаста женска створења, и врло ј |
| да му је тешко од њега.{S} Мало час се машао рукама за онај горостасни мехур, мислио да ће све |
| о осетити, како је уздрхтана.{S} Час по машао се десном руком <pb n="31" /> за браду и тад се в |
| он у истом тренутку беше пред Славком, маши јој се руке и једва умеравајући заталасан глас, за |
| сам ето најлепшу хаљину; сва је окићена машлијама, наборима и цветићима од тула.{S} Метла сам н |
| .{S} Беше у плавичастој хаљини са белим машлијама на рукавима и на прсима; доста скромна и боја |
| Ајдемо, ајдемо кући!{S} Где је Воја, да ме води? једва изговараше Славка.</p> <p>— Стани, није |
| се, „за шта друго, до да ме наједи, да ме понизи?“ Опа поче све јаче мерити Лазу и пратити му |
| оче сад питати се, „за шта друго, до да ме наједи, да ме понизи?“ Опа поче све јаче мерити Лазу |
| сте ли само мене чекали све до сад, кад ме сви тако радознало гледате и питате.</p> <p>— Девета |
| вила.{S} Некада су ме сви љубили, а сад ме сви мрзе!</p> <p>И при том би се увек сетио Славке; |
| о титрао њоме, док је нисам расрдио, те ме је оставила.{S} Некада су ме сви љубили, а сад ме св |
| чему се они надају од мене.{S} Ви ћете ме разумети, шта мислим кад вам ово говорим, сако ако у |
| Ах, ја га не могу дочекати.{S} Ужас ће ме уморити!</p> <p>Тако узвикиваше Славка, јуче тако ср |
| прозору.</p> <pb n="72" /> <p>— Ах, ви ме избегавате, поче Лаза.{S} Тако немилосрдно клоните с |
| /p> <p>Голема невоља беше то!</p> <p>Ви ме већ разумете, читаоци.{S} Хоћу да вам причам припове |
| т Ленка и та га помисао наљути.{S} Који ме враг <pb n="51" /> натера да чиним ту будалаштину?{S |
| , у доњу варош.{S} Ја се пожурих, и ево ме да вам дам рачуна о свему.</p> <pb n="48" /> <p>— То |
| асрдио, те ме је оставила.{S} Некада су ме сви љубили, а сад ме сви мрзе!</p> <p>И при том би с |
| Лазе, коме тако из ненада паде сикира у мед.</p> <p>Еле обрео се Лаза у друштву, било вољно или |
| ствари: прстенчића, гривница, бурмица, медаљица, а писама — е томе се броја не зна.{S} Очиташе |
| може се познати из његова понашања.{S} Међу тим на скоро се показало, да је на против госпођа |
| он зна, да то не би било каваљерски.{S} Међу тим сигурно није ни помислио, да га може ко одавде |
| чи, то Лази није било лако погодити.{S} Међу тим она уста и оде да спреми оне србијанске беспос |
| ако несрећна као оно двоје у роману.{S} Међу тим је Лаза удвостручио своју нежност на спрам Лен |
| верила, да је и данас она била најлепша међу другарицама као и до данас.{S} И заиста тешко да с |
| е крај с крајем састави.</p> <p>Лаза је међу тим као код своје куће.{S} За њега не би било ни и |
| азак, уђе да се опрости.{S} Смислила је међу тим и како да се извини.{S} Но Лаза, да би била ко |
| ти и треће: како да започне.{S} Ишао је међу тим доста брзо и није ни спазио, како је прошао по |
| ш три така пољупца, јер се девојке саме међу собом разговараху а на његове се прискочице не осв |
| ирка из некога кута свој паклени пламен међу њихове ђачиће.{S} Покушаше и — ужас! — Код свакога |
| и парнице, па дошао овамо те се помешао међу госте.{S} Могло му се по лицу познати, да је драго |
| ало у очи то, што је и сам г. Јелић био међу гостима више од по сата; заборавио на своје миле з |
| та; горак, кад се говори о пријатељству међу људима и подобним стварима; отужан, кад се о надам |
| у на вратима.{S} Он је узе и гледаше је меким погледом и с осмејком на лицу.{S} Онда је пољуби, |
| шим погледом.{S} Осмеј на вашем лицу за мене је сунце, које ми облаке гони са душе и мисли разв |
| ти, додаде Мица.{S} Ако нико, — онда на мене баците ту бригу.</p> <p>Сумрак се већ у велико спу |
| дговори ништа.</p> <p>— Ви се срдите на мене због Ленке.{S} Сад ми је јасно све.{S} Јуче сте би |
| да је господин имао право да се љути на мене.</p> <p>То јој беху последње мисли о Лази за сад.{ |
| м?{S} То би тек била највећа глупост од мене.</p> <p>Сад му се почеше понављати пређашње слике |
| ислио учинити то, чему се они надају од мене.{S} Ви ћете ме разумети, шта мислим кад вам ово го |
| гавши се уздржати рече:</p> <p>— Ни код мене не ћете изостати, господине Лазо?</p> <p>Ове је ре |
| че Лаза.{S} Тако немилосрдно клоните се мене, а ја тако жељно жудим за вашим погледом.{S} Осмеј |
| и јој се напупише суза.</p> <p>— И ради мене, помисли Славка.</p> <p>Ленка је ћутала као заливе |
| шта је, шта је?</p> <p>— Јесте ли само мене чекали све до сад, кад ме сви тако радознало гледа |
| ја велим ништа.{S} Али то није све.{S} Мени то паде у очи, па како ми је прозор мало на страни |
| жени, што беше на једном прозору према мени.{S} Нисам је још никад видела у мом веку, и не зна |
| њихове.</p> <p>— Само извол’те сутра к мени, па ћете се и саме уверити, додаде Мица.</p> <p>Сл |
| упути се кући.{S} Шта мисле те женске о мени? на шта све то може изаћи? — Питајући се тако учин |
| де и честитати; за тим је молила, да се мења са њеним удовцем.{S} Даринка и верује и не верује |
| игра са њеним драганом.{S} Мица ћути и мери ове срећне девојчице, које ће све проћи боље од ње |
| од његових рачуна.</p> <p>Славка га је мерила од главе до пете и више пути једва се могла уздр |
| аједи, да ме понизи?“ Опа поче све јаче мерити Лазу и пратити му сваки корак.{S} Он се опет осм |
| ћутала као заливена.{S} Није се макла с места.{S} Једино што се променила, било је то, што је б |
| м се тако задоцнила, јер господин Лаза, место вас овде, походио је ону тамо, можда којекакву и |
| сле мале почивке и врати се на пређашње место.{S} Не ћемо дуго чекати на повлачење.{S} Само паз |
| муком стишавајући бурне осећаје.{S} Ово место — ова прилика — шта да мислим о вама?</p> <p>— Да |
| ну и друге украсе, што све беше на свом месту и даде јој узрока, да се већма расрди.</p> <p>Окр |
| ијама, наборима и цветићима од тула.{S} Метла сам нов шешир с перетом и најлепшим цветом, што с |
| још јуче издржала.</p> <pb n="65" /> <p>Мећу тим се Лаза отрже и хтеде поћи.{S} Бела, женска ру |
| ли? — Лази се она учини као неки велики мехур од пене, који споља бљешти наспрам сунчаних зрако |
| час се машао рукама за онај горостасни мехур, мислио да ће све на свету имати кад њега узима, |
| ану бусију иза овога, споља тако слабог мехура.{S} Наћи ништа тамо, где има прилично крупнога н |
| гимназију, јер му мама није дала да се меша са „свакојаком децом“ још док је млад и зелен, да |
| <pb n="64" /> <p>— Лепо поздравље, бога ми, рече Мица, и показа другарицама на разлупан прозор. |
| , те сам туђу ствар присвојила.{S} Бога ми, онда је господин имао право да се љути на мене.</p> |
| то се зову слатко и кафа.</p> <p>— Бога ми то не ће бити одма, мисли се Лаза.</p> <p>А кад се С |
| м гласом.</p> <p>— Али, веруј, мати, да ми ништа није.{S} Не бих иначе ни долазила.</p> <p>— Но |
| <p>— Причинило!{S} О како би волела да ми се само причинило, ако ничег другог ради, а оно ради |
| ци, око које је он највише био. „Што да ми каже, да ћу за удовца поћи?“ поче сад питати се, „за |
| тако, господине Лазо.</p> <p>— Па онда ми не замерајте, кад и с тим другарем и пријатељем учин |
| ињство, проклети опаки почетак!{S} Била ми је записана у књизи судбине срећа, али ја сам се дет |
| а заденем ето баш овај цвет у косу, кад ми се очи замакоше на сокак.{S} И на моје највеће изнен |
| Ви се срдите на мене због Ленке.{S} Сад ми је јасно све.{S} Јуче сте били тамо и већ мислите да |
| еј на вашем лицу за мене је сунце, које ми облаке гони са душе и мисли разведрава.{S} Славка, н |
| отивна одговора.</p> <p>— Ал’ ипак ћете ми дати, госпођице, за право.{S} Кад човек у себи говор |
| од умора.</p> <pb n="44" /> <p>— Дајте ми столицу; све ћете чути.{S} Дајте столицу.</p> <p>Пос |
| мртав овде остати од љубави!{S} Онда би ми веровали.</p> <p>Славка га погледа.{S} Очи му беху н |
| најмање, отвори авлинска врата и изгуби ми се испред очију.{S} Радознала да видим шта ће све то |
| е била необично бледа.</p> <p>— Али, ви ми ипак не ћете веровати ма да се комедија још није свр |
| бало би да твоју улогу Ленка прими, али ми ћемо је извинити, јер би могла испасти из такта.{S} |
| а у лице.</p> <p>— Е, весела тичице, ти ми нешто кријеш очице.{S} Ајде, ајде, нека иде.{S} Сад |
| ије све.{S} Мени то паде у очи, па како ми је прозор мало на страни, ја се прикрадем и на тенан |
| емила како само може бити.{S} За то смо ми и дошли овамо.{S} Звата је и Мица, али ње још нема.{ |
| ако забунио.</p> <pb n="76" /> <p>— Зар ми похваташе трагове? помисли у себи.</p> <p>Али брзо д |
| 3" /> <p>Просилац!{S} Како је то лепа и мила реч, а Славци како ужасна.</p> <p>Окрете се говор |
| риликом.{S} Ах, она је тако дивна, тако мила! <pb n="58" /> ускликну, кад помисли на њу; а није |
| има више од по сата; заборавио на своје миле забаве, цигаре и парнице, па дошао овамо те се пом |
| о правди тако лепим именима, као што су Милева, Милена, Милка, Милица и све друге варијације од |
| тако лепим именима, као што су Милева, Милена, Милка, Милица и све друге варијације од велике |
| е бити као сунце после облачине: толико милија и доброћуднија.{S} Таком природом, каква је њена |
| нима, као што су Милева, Милена, Милка, Милица и све друге варијације од велике Милосаве па до |
| пим именима, као што су Милева, Милена, Милка, Милица и све друге варијације од велике Милосаве |
| т ућуткала, да јој санка не прекида.{S} Милом чеду своме пружала је свакојаке играчке, а оно се |
| Милица и све друге варијације од велике Милосаве па до мале Мице.{S} Беше то заиста лепо друштв |
| е, па онда чека, да му се онај преда на милост и немилост, тако и он довативши левом руком и др |
| за један тренутак може срце опити свим милотама, које никакав сан не може замислити, никаква р |
| . Ђорић</p> <p>У НИШУ</p> <p>ШТАМПАРИЈА МИЛОША ПОПОВИЋА</p> <p>1882.</p> </div> </front> <pb n= |
| у тешко, па би рад да бар исприча своје минуле јаде каквом млађем чељадету, али га свагда врашк |
| енци нису толико зелени <pb n="57" /> и мирисни, колико су тврди и опори; брзо вену а све јаче |
| ама са собом разговара и нека сама себи мирише, кад је песма славујева узалудна.{S} Што би ружа |
| о себи, за то је господин Јелић са свим мирне савести изишао у варош, пошто је кафу попио и обе |
| рестано је певала, док је Велица седела мирно у другој соби и читала „Велимира и Босиљку“ и тол |
| ета“.{S} Тако лепе планове изводи, тако мирно о њима мисли, да најслађе спава онда, кад се њима |
| су требале успаванога лава оставити на миру.</p> <p>Био је давно већ у кревету и непрестано се |
| на, за то ће је за сад оставити мало на миру.{S} Мицу је намислио да наљути још који пут.{S} То |
| о му беше знак, да је забуњена, и та га мисао одважи на слободнији корак.{S} Он јој брзо приђе, |
| Славци на један пут сину у памети друга мисао, и у исти мах појури јој бујније крв у лице.{S} О |
| ужива и по сто пути је проклињао и саму мисао на женидбу.{S} На што тај терет? на што контролу |
| , удубљен у мисли упути се кући.{S} Шта мисле те женске о мени? на шта све то може изаћи? — Пит |
| уго чекала и готово била љутита на њих, мислећи, да ће узети њено причање за шалу, па и не доћи |
| огаше се видети, како бива све срдитија мислећи о томе.{S} Можда долази то и отуда, што је баш |
| е учини јасан и згодно састављен.{S} Не мислећи се ни за један тренутак, окрете се вратима и не |
| примављив свет отвори пред њиме.</p> <p>Мислећи тако пушио је полако цигару.{S} Кафа му се на с |
| а.</p> <p>— Бога ми то не ће бити одма, мисли се Лаза.</p> <p>А кад се Славка врати, он беше ус |
| ће, колико год хоће и како год хоће.{S} Мисли су човеку најбољи другар, највернији пријатељ и н |
| Много пути је пре тога имала прилике да мисли и да верује, да тај лепореки и вицкасти господин |
| лепе планове изводи, тако мирно о њима мисли, да најслађе спава онда, кад се њима успава.{S} И |
| у јату гусака, по шеширу пресудити шта мисли глава под њом и којој политичкој партији снује цр |
| аш у недељу, после ручка, кад му се ове мисли почеше потпуније везивати једна за другу.{S} Мног |
| живо понављале у памети.{S} Обузеле је мисли далеке и дугачке.{S} Помешало се у то сећање нешт |
| тако даље, и тако даље, ређао је своје мисли и надовезивао их једну на другу, док није и заспа |
| а.</p> <p>Тако се она заљуљала у слатке мисли, а на остале другарице није ни помислила.{S} Особ |
| але.{S} Ленка проба <pb n="14" /> да не мисли о томе, хтела би да чита неке стихове, које нађе |
| } По глави му се почеле обртати немирне мисли, у срцу је био узбуђен, те није могао седети.{S} |
| ти на мене.</p> <p>То јој беху последње мисли о Лази за сад.{S} Брзим корацима изађе из собе.</ |
| тежак терет са леђа збацивао.{S} Али те мисли беху све тако враголасте, тако примамљиве, да су |
| је сунце, које ми облаке гони са душе и мисли разведрава.{S} Славка, не крите тога сунца, јер о |
| положење, што човека обузима, кад о њој мисли? — Лази се она учини као неки велики мехур од пен |
| а и најсталнија.</p> <p>Кад заврши тако мисли, он се осмену сам на себе задовољно.{S} Не плаши |
| ка била данас код Ленке.{S} Али он само мисли на то, како је и ту прва чарка срећно свршена. — |
| ом?</p> <p>Пошавши од Славке, удубљен у мисли упути се кући.{S} Шта мисле те женске о мени? на |
| ако се пре тога <pb n="55" /> био дао у мисли, није ни спазио с друге стране Мицину кућу; можда |
| о одма не.</p> <pb n="30" /> <p>Шта баш мисли и ради чега рече ове речи, то Лази није било лако |
| до врага! само рече кроза зубе.</p> <p>Мисли му се опет побркаше и посташе неизвесне, не би ум |
| ђице, Славка, Ленка и Велица сву ноћ су мислиле само о господину Лази.{S} И кад су склопиле очи |
| је.{S} Ово место — ова прилика — шта да мислим о вама?</p> <p>— Да вас безгранично љубим, да ва |
| ју од мене.{S} Ви ћете ме разумети, шта мислим кад вам ово говорим, сако ако усхтете.</p> <p>Гл |
| добродошао; он ће отворити врата новим мислима, допустити да се баци поглед и на друге, мало д |
| кревету и непрестано се уљуљкивао таким мислима.</p> <p>А хоће ли бити ту и опасности какве? — |
| м нигде свраћао.</p> <p>— Онда успут, у мислима?</p> <p>— То сте погодили.</p> <p>— Е нисам зна |
| о.{S} Ништа и опет ништа! понављао је у мислима.{S} Чинило му се као <pb n="52" /> да неко нава |
| ам знала до сад, да и ви трошите речи у мислима, додаде гласом таким, који очекује противна одг |
| машао рукама за онај горостасни мехур, мислио да ће све на свету имати кад њега узима, па ипак |
| мислити, а још мање на Славку.{S} Он је мислио само о своме срећном животу, о златној слободи к |
| То је живот, то је рај!</p> <p>Тако је мислио Лаза и журио се кући.{S} Па се једио на себе што |
| о да је загрли.</p> <p>— Господине, шта мислите, шта радите? говораше Славка с муком стишавајућ |
| јасно све.{S} Јуче сте били тамо и већ мислите да је истина све, што сте тамо чули.{S} Не знам |
| јвећа невоља.{S} Могла је она лако и не мислити, о томе, али тај сувишни смеј њезиних другарица |
| собњем <pb n="34" /> ваздуху.{S} Можете мислити, како је ружи а како славују.</p> <p>— Лепа сли |
| це њене, а нарочито Славку.{S} Она поче мислити сад на другу руку о томе његовом кикотању и бле |
| , што је љубоморна на својег удовца.{S} Мица му се окрете са једним „на служби“, ижљуби се са д |
| , те дошле овамо, ма и мало касније.{S} Мица их је дуго чекала и готово била љутита на њих, мис |
| и, па радост, па срећа и шта још не.{S} Мица јој оде и честитати; за тим је молила, да се мења |
| а није се могла тако лако опростити.{S} Мица је све добро запамтила и жељно очекивала час освет |
| а се скупише око ње, свашта слутећи.{S} Мица је знала, да се Ленка спремала данас за прошевину. |
| парница, све игра са њеним драганом.{S} Мица ћути и мери ове срећне девојчице, које ће све проћ |
| угој соби, али тамо није ништа било.{S} Мица погледа на улицу и виде како журно замаче за ћошак |
| >Али није тако лако прећи на главно.{S} Мица ће се заклети, да је баш ово главно, и за то наста |
| 70" /> да не изађе с бојом на среду.{S} Мица би то приметила и опомињала би је на стрпљење.</p> |
| једна, ма да господин Лаза каже, да ова Мица личи много више на оне многобројне, другог рода, л |
| већ лакше ићи.</p> <p>Како се је варала Мица у томе!</p> <p>Али Славци на један пут сину у паме |
| Бејах спремна да пођем овамо, наставља Мица.{S} Обукла сам ето најлепшу хаљину; сва је окићена |
| ца, то јест, данас највише на свету има Мица: свака кућа у Београду има барем по једну, па тако |
| /> судије Јелића, па је ту и неизбежна Мица, то јест, данас највише на свету има Мица: свака к |
| прича.</p> <p>— Њега чекате? опет пита Мица.</p> <p>— Но па њега, одговори Славка.</p> <pb n=" |
| p> <p>— Кога, за бога, викну Ленка, кад Мица застаде.</p> <p>Једнога господина, који се учтиво |
| ћемо се, лепо ћемо се постарати, додаде Мица.{S} Ако нико, — онда на мене баците ту бригу.</p> |
| мени, па ћете се и саме уверити, додаде Мица.</p> <p>Славка одма обећа да дође с мајком, па мол |
| онки женски глас.</p> <p>— Она је! рече Мица,</p> <p>— Ајдемо, ајдемо кући!{S} Где је Воја, да |
| " /> <p>— Лепо поздравље, бога ми, рече Мица, и показа другарицама на разлупан прозор.</p> <p>Н |
| ско чељаде.</p> <p>— Збогом, душо! виче Мица с доњих врати.</p> <p>— Збогом, рано! виче Даница |
| </p> <p>После кратког договора одазваше Мица и Славка и Воју к себи.{S} Поучише и њега, па се о |
| то смо ми и дошли овамо.{S} Звата је и Мица, али ње још нема.{S} Кроз који час ће и просилац д |
| то су сви узели за шалу, па тако исто и Мица.{S} Али данашња, навалична шала није се могла тако |
| а се комедија још није свршила, настави Мица.{S} Ви ћете ипак помислити да се варам, а можда ча |
| сумња у његове намере спрам Славке, или Мица за њих обадве, или кад оне све три дознаду, како с |
| Теби је тек лакше него Ленци, вели јој Мица, за то мораш остати.{S} Мораш и ти спремити мало л |
| ни, није свршена комедија, одговори јој Мица.{S} Где је лекција за нашега каваљера?{S} Јучерања |
| и Славка.</p> <p>— Никако, одговори јој Мица, господин је још ту.{S} Не растаје се тај баш тако |
| Нисте још погађали у карте, виче за њим Мица, тамо би сте још боље прошли.</p> <p>Враг му однео |
| од свију, за богатог трговца, а за њом Мица за млада и вицкаста официра.{S} Ленка и Велица вен |
| другарице није ни помислила.{S} Особито Мица јој не беше ни на крај памети.{S} А она је тако зл |
| где је, па онда оде, да је види.</p> <p>Мица пришану Ленци и Велици, да остану тамо где су, а о |
| јој као да је муња пресекла, кад чу од Мице, да је Лаза већ учинио обећану посету.</p> <p>— Па |
| аријације од велике Милосаве па до мале Мице.{S} Беше то заиста лепо друштво, јер пет младих, л |
| већ давно склопио то извињење, а што се Мице тиче, у тврдо је држао, да је јуче била код Ленке, |
| у увредили.{S} Кад на један пут, ето им Мице, ужурбана као да је непрестано трчала док је до њи |
| оде чак и срећу погађати.{S} Прво поче Мици и обрече јој удовца, коме је прва жена умрла од љу |
| је примедбу, али госпођицама тешко паде Мицин одлазак.{S} Оне су ућутале и врло слабо показивах |
| нестаде га у кући.</p> <p>Ту се почиње Мицина приповетка.</p> </div> <pb n="56" /> <div type=" |
| није крв у лице.{S} Она слушаше пажљиво Мицине речи и оне пробудише у њој са свим другу крајнос |
| у мисли, није ни спазио с друге стране Мицину кућу; можда и за то, што с ове стране још никад |
| до њих дошла.</p> <p>— Шта је, шта је, Мицо? питају је сви пре него што је и оданула од умора. |
| водиле —</p> <p>— Али остани на ствари, Мицо, опомиње је Даринка.</p> <p>— Јесте, нисам никад н |
| ш јуче за данашњи дан.</p> <p>— Видимо, Мицо, видимо, вели Даринка.{S} Само причај главно.</p> |
| > <p>— Тако лепо, тако паметно говориш, Мицо, ускликну она.</p> <pb n="67" /> <p>— Но, таку те |
| /p> <p>— Звала си га?! викну Славка.{S} Мицо, да л’ је то баш тако паметно?</p> <p>— Не брини с |
| p> <pb n="48" /> <p>— То је невероватно Мицо, примети госпођа Лукићка.{S} Теби се само то причи |
| је добро приметио.{S} Но узалуд све: за Мицом пођоше обе судијине кћери, за њима и Даринка.{S} |
| ене, али бадава; Веца окренула говор са Мицом о неким баловима, али јој сваки час излази пред о |
| ће је за сад оставити мало на миру.{S} Мицу је намислио да наљути још који пут.{S} То девојче |
| ности какве? — Ту и нехотице помисли на Мицу, али и то је последња брига.{S} Изјавиће да је она |
| ead> <p>Сутра дан су другарице походиле Мицу.{S} Време је било необично ведро и пријатно, али с |
| оге задрхташе.{S} Славка се загледала у Мицу, као да ће јој сваку реч прогутати.</p> <p>— Бејах |
| хтеде окушати чврстоћу своје каваљерске мишице, у том часу страхотна праска прекиде тренутну ти |
| е меша са „свакојаком децом“ још док је млад и зелен, да научи н. пр. свакојаке речи, па чак и |
| то женско чељаде и заста мало.{S} Лепа, млада госпа уочила је и њега, па се у пола промоли кроз |
| у, за богатог трговца, а за њом Мица за млада и вицкаста официра.{S} Ленка и Велица венчале се |
| еће већ неколико пути разговарати се са младим домаћицама.{S} А кад човек има о чему да говори |
| .{S} А кад човек има о чему да говори с младима, онда се не ће веома отимати да занима и „мамиц |
| љању.</p> <p>Једино што му је остало од младих година, али што њега још више гризе и мучи јесте |
| S} Беше то заиста лепо друштво, јер пет младих, лепих девојака нису баш маленкост, тим пре за н |
| ет што се скрива у лепим главицама ових младих девојака, чије ће очи за собом водити њихове очи |
| оно што њене снове изодавна узнемирује, младо, враголасто а поред тога паметно и богато момче, |
| истале <pb n="6" /> да им ко други буде младожења, јер нико други није умео тако лепо као Лаза |
| Лаза би свакад удесио тако, да он буде младожења, а невеста, знало се већ напред, да ће бити о |
| ош више узвишавало.{S} Он је био вечити младожења.</p> <p>У десетој години пође наш младожења и |
| {S} А госпођици Славци, домаћици, е њој младожења стоји просто на врати, ту у кући, па радост, |
| ожења.</p> <p>У десетој години пође наш младожења и у штолу, т. ј. у гимназију, јер му мама ниј |
| учтиво и церекајући се клањаше некаквој младој жени, што беше на једном прозору према мени.{S} |
| господин Јелић зна врло добро и шта је младост, а можда види ко је и господин Лаза, па за то г |
| сад са квартиром? упита он кад познаде младу жену.</p> <p>— Од скора.{S} Изволте!</p> <p>Оно ш |
| била на столу пред њом, и на глас викну млађе.{S} На лупу долетеше двоје млађих изненађени, а о |
| мо пре кћери а код Славке оставила само млађег синчића Воју, да је тамо допрати.</p> <p>Славка |
| да бар исприча своје минуле јаде каквом млађем чељадету, али га свагда врашки осмеји и подмигив |
| викну млађе.{S} На лупу долетеше двоје млађих изненађени, а она им само заповеди да носе нешто |
| зало, да је на против госпођа судијница многе и велике рачуне склапала, само је имала тај „мале |
| ио; Славка му се учини лепша него икад, много лепша него све њене другарице, које је он познава |
| а подједнако указивао, њу је мучила.{S} Много пути је пре тога имала прилике да мисли и да веру |
| е потпуније везивати једна за другу.{S} Много што шта приметио је на Славци, што му даје повода |
| прсима.{S} Био је срећан и он, али она много више осећаше, како се за један тренутак може срце |
| азио, како јој лице <pb n="35" /> поста много руменије од онога цветка у коси.{S} Пламен, што м |
| више.{S} Устаде и пође.</p> <p>Није се много премишљао куда ће.{S} Упутио се Славкиној кући.{S |
| а и окретати га за собом.{S} Не кити се много, нити раскошно одева.{S} Обично носи, па тако и с |
| да господин Лаза каже, да ова Мица личи много више на оне многобројне, другог рода, лукаве, што |
| го лепши од јаве.{S} Он је у сну некако много разговорнији, госпођице га љубазније дочекују.{S} |
| Чудновате су те њене очи.{S} Потсећају много на кршевите горе, над којима густи облаци сунце з |
| о каткад узнемире ти снови тиме, што су много лепши од јаве.{S} Он је у сну некако много разгов |
| ликом пред њом.{S} Ах, оно „богато“ још много више падало је у очи мами него кћери, а Лаза је у |
| аже, да ова Мица личи много више на оне многобројне, другог рода, лукаве, што по ваздан ћуте па |
| безобразно руга, помисли Славка, па не могавши се уздржати рече:</p> <p>— Ни код мене не ћете |
| , да би била која порција шале више, не могаде прећутати, него чинећи се невешт њеној срџби, уп |
| бити најбоље да започне.{S} Само још не могаде одредити и треће: како да започне.{S} Ишао је ме |
| н.{S} Да му је ко узео руку у том часу, могао би са свим јасно осетити, како је уздрхтана.{S} Ч |
| овде, на широкој раскрсници застаде.{S} Могао је окренути на четири стране, али он намаче шешир |
| аши се он никаквога вртлога, који би га могао захватити у вожењу по тако таласастој <pb n="59" |
| ко лако.</p> <pb n="62" /> <p>— Како је могао доћи, кад зна да си ти тако близу?</p> <p>— Зна о |
| е мисли, у срцу је био узбуђен, те није могао седети.{S} Кад би погледао Славку, било му је, ка |
| лбом за препоруку.{S} При руковању није могао ни пошто изостати пољубац, то јест у руку.{S} Што |
| погнуто облила румен, а очи — њих није могао Лаза никако угледати, ма да се трудио, да прочита |
| S} Не могу веровати —</p> <p>— О, да би могао мртав овде остати од љубави!{S} Онда би ми верова |
| таке дарове нарочито за њу спремао.{S} Могаше се видети, како бива све срдитија мислећи о томе |
| рете <pb n="75" /> лице од њега, јер не могаше издржати тај поглед.</p> <p>Лаза приђе ближе и п |
| S} Али није за њу то највећа невоља.{S} Могла је она лако и не мислити, о томе, али тај сувишни |
| p>— Па и ви ћете сигурно тамо?</p> <p>— Могла бих.</p> <p>— Онда ћу вас ја отпратити.</p> <p>— |
| дно ступи у собу.{S} На лицу му се није могла опазити никаква промена.{S} Поздравио се учтиво и |
| , тако се она тамо журила.{S} Лази није могла ни <pb n="38" /> збогом рећи, кад он, видевши шта |
| .</p> <p>Ленка или није хтела, или није могла да му одговори, за то је ћутала.{S} Лаза узе да ј |
| а од главе до пете и више пути једва се могла уздржати а <pb n="70" /> да не изађе с бојом на с |
| {S} Али данашња, навалична шала није се могла тако лако опростити.{S} Мица је све добро запамти |
| прими, али ми ћемо је извинити, јер би могла испасти из такта.{S} Теби ће већ лакше ићи.</p> < |
| тамо сад, кад се руменилом својим неби могла надметати са ланитима Славкиним, <pb n="71" /> ко |
| , а ту је већ лакше било бранити се.{S} Могле су се чути кад кад и по које зурлице у том кобном |
| ве тако лепо, <pb n="13" /> да оне нису могле то одрећи.{S} Ту се десиле и карте и он им оде ча |
| и јој севају као муње, рече Даринка.{S} Могли сте је поштедити мало, господине Лазо.</p> <p>Лаз |
| мане и т. д. и т. д.{S} Трагови од тога могли су се јасно и сад видети, особито на очима јој се |
| ви сте ћутећи и дошли.{S} Где сте се то могли изговорити?</p> <p>— Нисам нигде свраћао.</p> <p> |
| ошао овамо те се помешао међу госте.{S} Могло му се по лицу познати, да је драговољно учинио ов |
| да је Лаза к њима долазио.{S} То би је могло одати.</p> <p>— Ти си назебла, па си у грозници.{ |
| удварање и претварање.{S} На лицу му се могло видети, како је потпуно уверен, да нико не зна ни |
| ускликну, кад помисли на њу; а није му могло пасти на памет и то, да је Славка била данас код |
| и не могу објаснити вашу наглост.{S} Не могу веровати —</p> <p>— О, да би могао мртав овде оста |
| тати без накнаде.</p> <p>— Ах, ја га не могу дочекати.{S} Ужас ће ме уморити!</p> <p>Тако узвик |
| љубим, да вас обожавам!</p> <p>— Али не могу објаснити вашу наглост.{S} Не могу веровати —</p> |
| једно „рандеву“, кад оно, што ником не могу открити, њему поверим; а знате, како је мучно, кад |
| ђаволским ништа!{S} Дугачка приповетка, можда и без свршетка!</p> <p>— Та ништа тако рахатно мо |
| а, место вас овде, походио је ону тамо, можда којекакву и будикакву вашу супарницу.{S} Тек пре |
| тала према огледалу и себе тамо уочила; можда се је и преко воље уверила, да је и данас она бил |
| е ни спазио с друге стране Мицину кућу; можда и за то, што с ове стране још никад није овамо до |
| азу.{S} Девојка је слушала и ћутала.{S} Можда је и сумњала у искреност Лазину, па је била према |
| ко бива све срдитија мислећи о томе.{S} Можда долази то и отуда, што је баш сад стала према огл |
| н, кад се говори о женској верности.{S} Можда највише баш тај осмејак чини, те је он врло радо |
| лед паде јој на искидану ружу.</p> <p>— Можда је господин спремио другом за дар, па сам ја тако |
| } Ви ћете ипак помислити да се варам, а можда чак и то, да хоћу и вас да варам.{S} Али та госпо |
| ран, да је погодио, одкуда је све то, а можда није ни смео, али му се слутило, да ће све сазнат |
| елић зна врло добро и шта је младост, а можда види ко је и господин Лаза, па за то га не ће ни |
| то јест у руку.{S} Што се тиче пратње, може се рећи, да је ишао за још три така пољупца, јер с |
| , за право.{S} Кад човек у себи говори, може <pb n="32" /> говорити шта хоће, колико год хоће и |
| еч за то.{S} А оно, што је рекао Ленци, може се узети за згодну и срећну шалу, само ваља умети |
| , јер је неугледна и није црне боје.{S} Може се видети и по томе, да не мари кинђурити се, јер |
| еђу тим сигурно није ни помислио, да га може ко одавде спазити.{S} Ја сам се надала да ће он та |
| преварила у томе, јер се мало која дура може поносити лепотама што су код ње.{S} Коса јој дуга |
| лост и ова превара према свима нама, не може остати без накнаде.</p> <p>— Ах, ја га не могу доч |
| ијници и кћерима, а још више о себи, не може се познати из његова понашања.{S} Међу тим на скор |
| а моли и Ленку да и она дође.{S} Она не може обећати, ма да жуди толико исто као и Славка, да с |
| пити свим милотама, које никакав сан не може замислити, никаква реч описати.</p> <p>Беше јој ка |
| матери њеној, јер таким зетом заиста се може поносити прва и најчеститија кућа. <pb n="24" /> О |
| прва чарка срећно свршена. — Велица се може стрпети, а Даринка му се чини доста хладна, за то |
| правдати њихова очекивања.{S} За сад се може казати само, да није лепши ни од једне од ових дев |
| о да наљути још који пут.{S} То девојче може човек волети само кад је љуто.{S} За то ће тако и |
| е.{S} Још је тај најмање несрећан, који може то бар приближно у себи наћи; и тада се отвори пре |
| више осећаше, како се за један тренутак може срце опити свим милотама, које никакав сан не може |
| видиш да се и Ленка спремила како само може бити.{S} За то смо ми и дошли овамо.{S} Звата је и |
| вршетка!</p> <p>— Та ништа тако рахатно може светом владати!</p> <p>— Овамо њега!{S} Нека буде |
| а ћуташе и нехотице питајући се: шта то може бити, што га растужује.</p> <p>— Свет је широк, не |
| а мисле те женске о мени? на шта све то може изаћи? — Питајући се тако учини му се да је изигра |
| удију.{S} Обе сестре дочекале су га што може бити љубазније.{S} Ленка, као да му се надала, обу |
| чами у собњем <pb n="34" /> ваздуху.{S} Можете мислити, како је ружи а како славују.</p> <p>— Л |
| одговори Славка.</p> <pb n="45" /> <p>— Можете га чекати, драге сеје, још и сутра до овога доба |
| ад ми се очи замакоше на сокак.{S} И на моје највеће изненађење спазим тамо —</p> <p>— Кога, за |
| че ни долазила.</p> <p>— Но добро, дете моје.{S} Ево овде смо сви весели, па треба и ти да нам |
| учинити, зар вам то није јасан доказ о мојој љубави — </p> <p>Славка нагло устаде, кад Лаза из |
| са Славком с дубоким поклоном и великом молбом за препоруку.{S} При руковању није могао ни пошт |
| >Славка одма обећа да дође с мајком, па моли и Ленку да и она дође.{S} Она не може обећати, ма |
| {S} Мица јој оде и честитати; за тим је молила, да се мења са њеним удовцем.{S} Даринка и веруј |
| ма мени.{S} Нисам је још никад видела у мом веку, и не знам кад се доселила тамо, где је пре се |
| раголасто а поред тога паметно и богато момче, ето стоји и сликом и приликом пред њом.{S} Ах, о |
| и мал’ не цела улица комшинске куће.{S} Морао би се крити као мачка све поред ограде, те да се |
| ели, да би трећи дан умро, кад би нешто морао живети негде у Лозници, Ужици, или баш ма где изв |
| и, те ће и она најзад, уморена срџбама, морати попустити и тада ће бити као сунце после облачин |
| , вели јој Мица, за то мораш остати.{S} Мораш и ти спремити мало лекције, за тога <pb n="66" /> |
| лакше него Ленци, вели јој Мица, за то мораш остати.{S} Мораш и ти спремити мало лекције, за т |
| врелих пољубаца стопише се у оно румено море на њеним ланитима.{S} Он је загрли, а она одпустив |
| } Некада су ме сви љубили, а сад ме сви мрзе!</p> <p>И при том би се увек сетио Славке; цела ње |
| му брада и бркови мало жућкасти а коса мрка?{S} Шта мари, што је малена раста и доста непримет |
| могу веровати —</p> <p>— О, да би могао мртав овде остати од љубави!{S} Онда би ми веровали.</p |
| бије сабљу из деснице, па онда чека, да му се онај преда на милост и немилост, тако и он довати |
| какав терет, тежак али пријатан.{S} Да му је ко узео руку у том часу, могао би са свим јасно о |
| Ленка или није хтела, или није могла да му одговори, за то је ћутала.{S} Лаза узе да је извињењ |
| Он осећаше, да то ништа има у себи и да му је тешко од њега.{S} Мало час се машао рукама за она |
| о може бити љубазније.{S} Ленка, као да му се надала, обукла најлепшу хаљину, а поред тога била |
| црна огрлица укусно привезана, тако да му крајеви њени покривају прса далеко у страну, што му |
| ца.</p> <p>Све је то Лаза уочио; Славка му се учини лепша него икад, много лепша него све њене |
| на. — Велица се може стрпети, а Даринка му се чини доста хладна, за то ће је за сад оставити ма |
| .</p> <p>Све то Лази упаде у очи, и она му се учини лепша него и јуче.{S} Предвиђаше да је врху |
| ни му се, као да је она његова била, па му преотета; осећа још и сад како је љубио истински и в |
| ђица сигурно зна од кога је поздрав, па му се и не чуди, додаде после мале почивке и врати се н |
| леко у страну, што му лепо стоји.{S} Та му је огрлица сад пала крајевима преко прслука, и наше |
| ћи тако пушио је полако цигару.{S} Кафа му се на столу давно већ оладила, и кад је се сетио ниј |
| је љубоморна на својег удовца.{S} Мица му се окрете са једним „на служби“, ижљуби се са другар |
| ети како му груди посташе тесне.{S} Крв му јаче појури у снагу и он у истом тренутку беше пред |
| амо би сте још боље прошли.</p> <p>Враг му однео и карте и све, велите ви читаоци, а Лаза није |
| Било је баш у недељу, после ручка, кад му се ове мисли почеше потпуније везивати једна за друг |
| Непрестано је осмешљив; нема часа, кад му се на лицу не види осмејак и све што осећа, свако ра |
| ни му се да је изиграо сам себе.{S} Сад му паде на памет Ленка и та га помисао наљути.{S} Који |
| беба порасте и назва се дераном.{S} Сад му нису биле материне поуке од преке потребе.{S} Стекао |
| ила највећа глупост од мене.</p> <p>Сад му се почеше понављати пређашње слике и на ново га узбу |
| наочице противиле његовој зловољи и све му више досађивале.{S} Онда би он побегао од куће и пот |
| својим приповеткама.{S} Више пути буде му тешко, па би рад да бар исприча своје минуле јаде ка |
| е слике и на ново га узбунише.{S} Изађе му Славка пред очи у свој дивоти; обузеше га исти осећа |
| /> ускликну, кад помисли на њу; а није му могло пасти на памет и то, да је Славка била данас к |
| једне двокатне куће женско чељаде, које му се учини познато.{S} Како се пре тога <pb n="55" /> |
| ји и подмигивања зауставе.{S} Не верује му нико ништа.</p> <p>Он тада погне дубоко главу и тешк |
| а.{S} Очи му беху необично светле, усне му беху полуотворене, права слика страсти.{S} Она окрет |
| ао.{S} Нешто га је подишло у прсима, те му се чини, као да има на срцу какав терет, тежак али п |
| баш ма где изван Београда.{S} Опростите му добри паланчани, не зна шта ради.</p> <p>Читаоци ће |
| бро уочио.{S} Јучерашње прилике изађоше му пред очи, и њему то беше знак, да је дошао час, да с |
| ладано и у опреци са самим собом, да би му свако женско чељаде поверовало и поверило му се.{S} |
| Да је друштво навикло на њега, тешко би му било да се искраде, те да га остави, али су искупљен |
| јећи; чињаше се да не чује.{S} По глави му се почеле обртати немирне мисли, у срцу је био узбуђ |
| ио Славке; цела њена дивна слика обнови му се пред очима.{S} Учини му се, као да је она његова |
| ављају очима на њој.{S} Браду носи, али му је то доста лош украс, јер је неугледна и није црне |
| да је све то, а можда није ни смео, али му се слутило, да ће све сазнати, чинило му се, као да |
| ага! само рече кроза зубе.</p> <p>Мисли му се опет побркаше и посташе неизвесне, не би умео дат |
| ио, и не знајући шта управ тражи, учини му се да је ту.{S} План му се учини јасан и згодно саст |
| слика обнови му се пред очима.{S} Учини му се, као да је она његова била, па му преотета; осећа |
| ио код те девојке и њено понашање учини му се необично. <pb n="27" /> Није помишљао на то, да ј |
| то може изаћи? — Питајући се тако учини му се да је изиграо сам себе.{S} Сад му паде на памет Л |
| Опа поче све јаче мерити Лазу и пратити му сваки корак.{S} Он се опет осмену на њу, и њој се уч |
| у, па онда и за остало друштво.{S} Речи му беху усиљене, а кад Славка спомену Ленкино име, а ње |
| овали.</p> <p>Славка га погледа.{S} Очи му беху необично светле, усне му беху полуотворене, пра |
| ав тражи, учини му се да је ту.{S} План му се учини јасан и згодно састављен.{S} Не мислећи се |
| и прети, да ће се убити револвером, ако му не узверује и не пође за њега.</p> </div> <div type= |
| > <p>Девојка ћуташе, па кад осети, како му се рука јаче припија око њене, а она, као голубица, |
| за ћутао, кад јој је дао тај цвет, како му није било право, што га је искала; ма да је она имал |
| обузе га сад са свим.{S} Он осети како му груди посташе тесне.{S} Крв му јаче појури у снагу и |
| и сам доста искуства а и другова колико му је воља.{S} Девојчице већ навикле на његове заседе.{ |
| вамо те се помешао међу госте.{S} Могло му се по лицу познати, да је драговољно учинио ову жртв |
| седети.{S} Кад би погледао Славку, било му је, као да је све дивоте на свету угледао.{S} Осећаш |
| у се слутило, да ће све сазнати, чинило му се, као да је пред неком завесом, коју му ваља само |
| ништа! понављао је у мислима.{S} Чинило му се као <pb n="52" /> да неко навалице спомиње поред |
| ако женско чељаде поверовало и поверило му се.{S} Заборавио је на све, што је смишљао и изводио |
| е то окретање тумачио као и јуче.{S} То му беше знак, да је забуњена, и та га мисао одважи на с |
| о на то, да је он сам то изазвао, за то му се учини све још чудније.{S} Било је баш у недељу, п |
| ила пред овим јединим.{S} Шта мари, што му је лице доста бледо и сувоњаво, што су му брада и бр |
| ного што шта приметио је на Славци, што му даје повода, да јој се приближи.{S} Истина, није био |
| од онога цветка у коси.{S} Пламен, што му већ од пола сахата плану у грудима, обузе га сад са |
| ени покривају прса далеко у страну, што му лепо стоји.{S} Та му је огрлица сад пала крајевима п |
| ком таком размишљању.</p> <p>Једино што му је остало од младих година, али што њега још више гр |
| "80" /> онда склапани рачуни, и оно што му је пре изгледало да води к нечем паметном, сад види |
| ожења и у штолу, т. ј. у гимназију, јер му мама није дала да се меша са „свакојаком децом“ још |
| говорим, сако ако усхтете.</p> <p>Глас му је био уздрхтан и чинило се да из дубине душе излази |
| нски и ватрено.{S} Али одма за тим дођу му пред очи и сви <pb n="80" /> онда склапани рачуни, и |
| се, као да је пред неком завесом, коју му ваља само подићи, па да се читав нов, и примављив св |
| ви и ноћи, у друштву и самоћи; вазда су му тако поверљиве, вазда тако пријатељске.{S} Зар није |
| ице спомиње поред њега те речи, које су му одмах у грудима одјекивале.</p> <p>— Али хоће ли се |
| <p>— Глупан!{S} Глупан сам био! биле су му закључне речи при сваком таком размишљању.</p> <p>Је |
| пипкао, намештао и размештао; прсти су му дрхтали.{S} Гледао је преда се и тек на поновљену оп |
| к, за чудо окретан, лак ча речи; очи су му црне као угљен и сјајне као распаљен угљен, непреста |
| ре каква шећерна цурица осетила како су му зубићи оштри, те је у часу остала без главе или ноге |
| је лице доста бледо и сувоњаво, што су му брада и бркови мало жућкасти а коса мрка?{S} Шта мар |
| пељав капут, а остало црно+.{S} О врату му је обично пепељава или црна огрлица укусно привезана |
| мо за удварање и претварање.{S} На лицу му се могло видети, како је потпуно уверен, да нико не |
| <p>Он слободно ступи у собу.{S} На лицу му се није могла опазити никаква промена.{S} Поздравио |
| {S} Наћи лава у зечијој кожи, Сократову мудрост у каквој дугоухој глави, парламентаризам у јату |
| е као вила, која је осуђена на земаљске муке због земаљских грехова.</p> <p>Све то Лази упаде у |
| о се мало на страну, па, с <pb n="8" /> муком уздржавајући смеј, говори у себи:{S} Читајте ви, |
| мислите, шта радите? говораше Славка с муком стишавајући бурне осећаје.{S} Ово место — ова при |
| да и не помисли.{S} Беше јој као да је муња пресекла, кад чу од Мице, да је Лаза већ учинио об |
| како је прође сву некаква трзавица као муња, опет га са осмејком поздрави.{S} Беше у плавичаст |
| 16" /> <p>— Љута је, очи јој севају као муње, рече Даринка.{S} Могли сте је поштедити мало, гос |
| 0" /> оном познатом бојом, што је онако мутно-црна.{S} На лицу јој исписан неки тип старе грчке |
| азвија, избор се прави.{S} Професори на муци, како да ухвате тога Ромог Дабу, што им пирка из н |
| х година, али што њега још више гризе и мучи јесте то, што га све једнако зову „Каваљер Лаза“.< |
| је он свима подједнако указивао, њу је мучила.{S} Много пути је пре тога имала прилике да мисл |
| сад господина Лазу?</p> <p>Сви ћуте.{S} Мучно им је одговорити, јер виде, да ће се о њему повес |
| открити, њему поверим; а знате, како је мучно, кад човек нема коме да се за добро похвали а на |
| вреди никаква игра.{S} Особито невесте мучно би пристале <pb n="6" /> да им ко други буде млад |
| потакне, али пријатеља тако ретко, тако мучно нађе.{S} Још је тај најмање несрећан, који може т |
| за усне.</p> <p>Али се на скоро избави мучнога одговора, јер се доња врата од собе отворише и |
| ским вратима, па би сваки дан, као паук мушице, вребао она мала створења у сукњицама, што се из |
| и је Лаза умео да умири и помири све, и мушкарце и девојчице, а то га је још више узвишавало.{S |
| ецом“ још док је млад и зелен, да научи н. пр. свакојаке речи, па чак и безобразне, говорити, д |
| припија око њене, а она, као голубица, на коју се кобац са висине спушта, плашљиво се окрете н |
| уће и нашао се на Врачару.{S} Тек овде, на широкој раскрсници застаде.{S} Могао је окренути на |
| мо облик и Форму а ствар их се не тиче, на тако је и с онима, који не загледају дубље у Лазин в |
| едра неба, него са свим по својој вољи, на својим сопственим ногама створио у лепоме друштву Лу |
| стоји велика срећа, само што је далеко, на жалост тек после десет година; ах! то ће бити тешко |
| било најтеже, што је дошла да види оно, на што би боље било да и не помисли.{S} Беше јој као да |
| е с лица у огледалу падоше сад на стас, на хаљину и друге украсе, што све беше на свом месту и |
| ти владати и окретати је на своју руку, на и љубав која одатле поникне постаје најватренија и н |
| се кући.{S} Шта мисле те женске о мени? на шта све то може изаћи? — Питајући се тако учини му с |
| мисао на женидбу.{S} На што тај терет? на што контролу да нављачи сам на себе?{S} Што да огран |
| атом бојом, што је онако мутно-црна.{S} На лицу јој исписан неки тип старе грчке лепоте и не би |
| олу пред њом, и на глас викну млађе.{S} На лупу долетеше двоје млађих изненађени, а она им само |
| рско писмо за удварање и претварање.{S} На лицу му се могло видети, како је потпуно уверен, да |
| тек отвара широко поље његовој ћуди.{S} На скоро узавре сва школа као у ђавољем лонцу, као на В |
| о је безбрижан и задовољан са собом.{S} На Ленку није хтео ни помислити, а још мање на Славку.{ |
| {S} Ленку је дворио и срцем и душом.{S} На спрам Велице био је туробан, расејан и забуњен.{S} К |
| е проклињао и саму мисао на женидбу.{S} На што тај терет? на што контролу да нављачи сам на себ |
| </head> <p>Он слободно ступи у собу.{S} На лицу му се није могла опазити никаква промена.{S} По |
| >Тако се она заљуљала у слатке мисли, а на остале другарице није ни помислила.{S} Особито Мица |
| </p> <p>И заиста још оне беху у речи, а на вратима се указа толико очекивани господин Лаза.</p> |
| овек нема коме да се за добро похвали а на зло пожали.</p> <pb n="33" /> <p>Лаза све чудније го |
| е девојке саме међу собом разговараху а на његове се прискочице не освртаху.{S} Он се зловољан |
| га је искала; ма да је она имала права на то, јер је и сам Лаза до данас свакад таке дарове на |
| то у јесен 187 . у оној кући, што гледа на два сокака тамо близу главне чаршије у Београду и шт |
| и тамо није ништа било.{S} Мица погледа на улицу и виде како журно замаче за ћошак неко лице, и |
| нице, па онда чека, да му се онај преда на милост и немилост, тако и он довативши левом руком и |
| арати, додаде Мица.{S} Ако нико, — онда на мене баците ту бригу.</p> <p>Сумрак се већ у велико |
| .{S} Ни више ни мање: овде се чека Лаза на прстен, јер тако је казао Ленци, кад је <pb n="40" / |
| е, за њим ићи: једном речи, који осваја на јагму најскупоценије ствари овог света, ерца девојач |
| , опет су само њега снивале, и то свака на свој начин:{S} Славка како грли и љуби неку девојку, |
| каку.{S} Засео би тај делија иза дирека на авлинским вратима, па би сваки дан, као паук мушице, |
| е тамо допрати.</p> <p>Славка га дочека на вратима и ма да осети, како је прође сву некаква трз |
| ће он тако урадити, пошто сам га звала на посело у велико и одабрано друштво, па сам непрестан |
| чицу стаде лупати о шољицу, што је била на столу пред њом, и на глас викну млађе.{S} На лупу до |
| </p> <p>Славка се променила, заборавила на своју невољу па жељно пита: шта је, шта је?</p> <p>Л |
| <p>Друштво ћути.{S} Ленка се наслонила на Вецу, јер јој ноге задрхташе.{S} Славка се загледала |
| о друштво, па сам непрестано стражарила на својој позицији, докле га нисам и дочекала.</p> <p>— |
| и ма ко други плакао, редовно се љутила на сваку недаћу, проклињала Турке и душмане и т. д. и т |
| у плавичастој хаљини са белим машлијама на рукавима и на прсима; доста скромна и боја и накит.{ |
| ога ми, рече Мица, и показа другарицама на разлупан прозор.</p> <p>На прозору се не појави нико |
| шло у прсима, те му се чини, као да има на срцу какав терет, тежак али пријатан.{S} Да му је ко |
| врло радо <pb n="12" /> устављају очима на њој.{S} Браду носи, али му је то доста лош украс, је |
| изгледала је као вила, која је осуђена на земаљске муке због земаљских грехова.</p> <p>Све то |
| о госпођица хита кући, што је љубоморна на својег удовца.{S} Мица му се окрете са једним „на сл |
| етила да кадифени капутић Лазин заудара на бели лук или <pb n="7" /> да је добио по леђима какв |
| о се ситно комађе од разбијеног прозора на комшинској кући, баш онога истог, где је видела јуче |
| лепо одсјајивала бела боја њенога врата на спрам загасите косе; потпуна <pb n="29" /> слика леп |
| ујем.{S} Ви сте онај славуј, што долета на прозор и ту жали за ружом, што је осуђена, да вечно |
| их је дуго чекала и готово била љутита на њих, мислећи, да ће узети њено причање за шалу, па и |
| брига.{S} Изјавиће да је она још љутита на њега, па од макових зрна прави читаве брегове.{S} Он |
| лачење.{S} Само пазите.</p> <p>И заиста на једним вратима у ходнику комшинске куће појави се го |
| у.</p> <pb n="37" /> <p>Али она не оста на столици.{S} Неко осећање, које свакад обузима човека |
| Лаза и задржа је.{S} Она оста окренута на другу страну и не смеде га погледати.{S} Груди јој с |
| у своје ситне зубе испод румених усница на пошалице његове.{S} Но он се чинио и томе невешт, ма |
| ињу, да не би домаћицу увредили.{S} Кад на један пут, ето им Мице, ужурбана као да је непрестан |
| p>Очи њене с лица у огледалу падоше сад на стас, на хаљину и друге украсе, што све беше на свом |
| арочито Славку.{S} Она поче мислити сад на другу руку о томе његовом кикотању и блебетању.{S} У |
| онај горостасни мехур, мислио да ће све на свету имати кад њега узима, па ипак сад види да се в |
| да је изиграо сам себе.{S} Сад му паде на памет Ленка и та га помисао наљути.{S} Који ме враг |
| ену.{S} Да је развеселе, одма је посаде на сред собе, опколе је са свију страна и гонећи је да |
| тела би да чита неке стихове, које нађе на једном столу забачене, али бадава; Веца окренула гов |
| ени, сад ће пасти и град.{S} Сад долазе на ред свадбе.{S} Лаза би свакад удесио тако, да он буд |
| S} Међу тим на скоро се показало, да је на против госпођа судијница многе и велике рачуне склап |
| на је овде и без тога.</p> <p>Славка је на то и заборавила онако забуњена.{S} Мати јој скиде ог |
| Мица би то приметила и опомињала би је на стрпљење.</p> <p>Мало за тим учини се Славка невесел |
| ј олабави.{S} Лаза то опази и посади је на столицу.</p> <pb n="37" /> <p>Али она не оста на сто |
| , ваља само умети владати и окретати је на своју руку, на и љубав која одатле поникне постаје н |
| овало и поверило му се.{S} Заборавио је на све, што је смишљао и изводио.{S} Једино страст, пле |
| за другу.{S} Много што шта приметио је на Славци, што му даје повода, да јој се приближи.{S} И |
| мало на десну страну, те су јој падале на десно раме, кад год би се окренула главом мало на ле |
| ко му је воља.{S} Девојчице већ навикле на његове заседе.{S} Први су бедеми освојени, сад ће па |
| а, кад је Даринка испрошена.{S} А после на свадби биле су јој свака са својим заручником.{S} Он |
| енку није хтео ни помислити, а још мање на Славку.{S} Он је мислио само о своме срећном животу, |
| на партију санса, ни на шах, а најмање на дубокомислено пушење.{S} За то је и остао непрестано |
| х пољубаца стопише се у оно румено море на њеним ланитима.{S} Он је загрли, а она одпустивши ру |
| емоћна и савладана дрхташе и заплака се на његовим прсима.{S} Био је срећан и он, али она много |
| еле игре.{S} Као на команду отворише се на један пут и та и обоја споредна врата.{S} Лаза углед |
| без и једне речи уђе у собу и посади се на столицу.{S} Прошло је неколико тренутака, док се сет |
| Лаза гризући се за усне.</p> <p>Али се на скоро избави мучнога одговора, јер се доња врата од |
| и, додаде после мале почивке и врати се на пређашње место.{S} Не ћемо дуго чекати на повлачење. |
| м кикотању и блебетању.{S} Учини јој се на <pb n="15" /> један пут, да се тај каваљер из потаје |
| о је прошао поред своје куће и нашао се на Врачару.{S} Тек овде, на широкој раскрсници застаде. |
| о пушио је полако цигару.{S} Кафа му се на столу давно већ оладила, и кад је се сетио није ни в |
| стано је осмешљив; нема часа, кад му се на лицу не види осмејак и све што осећа, свако располож |
| ац са висине спушта, плашљиво се окрете на другу страну и хтеде побећи са столице.</p> <p>— Сла |
| е одговори ништа.</p> <p>— Ви се срдите на мене због Ленке.{S} Сад ми је јасно све.{S} Јуче сте |
| а заговара ствар.</p> <p>— Али останите на ствари, господине Лазо.{S} Ово је кућа поштена и чес |
| лавку, било му је, као да је све дивоте на свету угледао.{S} Осећаше што још никад у животу ниј |
| другу Славкину руку, снажно је притиште на прса и неколико врелих пољубаца стопише се у оно рум |
| отину комадића.{S} Он убезекнут гледаше на то чудо; беше испустио Славкину руку.</p> <p>— Ово ј |
| ори негде поломише.{S} Девојке потрчаше на прозор у другој соби, али тамо није ништа било.{S} М |
| на хаљину и друге украсе, што све беше на свом месту и даде јој узрока, да се већма расрди.</p |
| клањаше некаквој младој жени, што беше на једном прозору према мени.{S} Нисам је још никад вид |
| Лаза каже, да ова Мица личи много више на оне многобројне, другог рода, лукаве, што по ваздан |
| неизбежна Мица, то јест, данас највише на свету има Мица: свака кућа у Београду има барем по ј |
| га Славка с леђи.</p> <p>Па онда дођоше на ред дубоки поклони и једно опште, громогласно, безко |
| вај цвет у косу, кад ми се очи замакоше на сокак.{S} И на моје највеће изненађење спазим тамо — |
| им ошкринуше се врата још нешто више, и на отвору се указа мала, бела женска рука, баш до лакта |
| ољицу, што је била на столу пред њом, и на глас викну млађе.{S} На лупу долетеше двоје млађих и |
| , кад ми се очи замакоше на сокак.{S} И на моје највеће изненађење спазим тамо —</p> <p>— Кога, |
| е беше у коси; сигурно је увела.{S} А и на што ће тамо сад, кад се руменилом својим неби могла |
| хаљини са белим машлијама на рукавима и на прсима; доста скромна и боја и накит.{S} Тој простој |
| мислима, допустити да се баци поглед и на друге, мало даље ствари и одношаје; то ће бити удица |
| му се почеше понављати пређашње слике и на ново га узбунише.{S} Изађе му Славка пред очи у свој |
| ављаше Лаза.{S} Свашта човек сусретне и на свашта се спотакне, али пријатеља тако ретко, тако м |
| лан, па јој онда стаде кидати листиће и на под бацати.{S} Сад се сети, како је Лаза ћутао, кад |
| ле неколико година умео је то учинити и на сокаку.{S} Засео би тај делија иза дирека на авлинск |
| розор мало на страни, ја се прикрадем и на тенани видим како га иста женска позва да јој дође.{ |
| </foreign>.</p> <p>Него да се вратимо и на остало друштво, што се тако лепо повија око господин |
| и како ужасна.</p> <p>Окрете се говор и на друге ствари.{S} Гости су све разговорнији, само се |
| то, да је <pb n="78" /> дохватио капу и на врат на нос слетео низ басамаке.</p> <p>— Нисте још |
| пресуђивао.{S} Испрва се љутили другови на њега, али он не ће друкчије да се игра, а без њега н |
| к, да је забуњена, и та га мисао одважи на слободнији корак.{S} Он јој брзо приђе, левом руком |
| баш на крај улице.{S} У том часу спази на прозору једне двокатне куће женско чељаде, које му с |
| писати.</p> <p>Беше јој као да не стоји на својим ногама кад његов загрљај олабави.{S} Лаза то |
| а данас код Ленке.{S} Али он само мисли на то, како је и ту прва чарка срећно свршена. — Велица |
| ла! <pb n="58" /> ускликну, кад помисли на њу; а није му могло пасти на памет и то, да је Славк |
| пасности какве? — Ту и нехотице помисли на Мицу, али и то је последња брига.{S} Изјавиће да је |
| S} Доле са њима, доле са сваком помисли на женидбу!{S} Овако весело из дана у дан.{S} То је жив |
| и пошто позвати ни на партију санса, ни на шах, а најмање на дубокомислено пушење.{S} За то је |
| мислила.{S} Особито Мица јој не беше ни на крај памети.{S} А она је тако зло увређена, тако љут |
| , па за то га не ће ни пошто позвати ни на партију санса, ни на шах, а најмање на дубокомислено |
| то лепо проводиле —</p> <p>— Али остани на ствари, Мицо, опомиње је Даринка.</p> <p>— Јесте, ни |
| е била вољна да иде код судијиних кћери на посело, ма да је већ два пут звата.{S} Тамо се нешто |
| е развија, избор се прави.{S} Професори на муци, како да ухвате тога Ромог Дабу, што им пирка и |
| еднако на себи, <pb n="42" /> као да си на пољу?{S} Врућина је овде и без тога.</p> <p>Славка ј |
| пређашње место.{S} Не ћемо дуго чекати на повлачење.{S} Само пазите.</p> <p>И заиста на једним |
| оне су требале успаванога лава оставити на миру.</p> <p>Био је давно већ у кревету и непрестано |
| ери, а Лаза је умео тако дивно износити на видик то „богато“, да су се сва његова и добра и зла |
| ад помисли на њу; а није му могло пасти на памет и то, да је Славка била данас код Ленке.{S} Ал |
| онда је господин имао право да се љути на мене.</p> <p>То јој беху последње мисли о Лази за са |
| аскрсници застаде.{S} Могао је окренути на четири стране, али он намаче шешир на чело и пође пр |
| главно.</p> <p>Али није тако лако прећи на главно.{S} Мица ће се заклети, да је баш ово главно, |
| е варала Мица у томе!</p> <p>Али Славци на један пут сину у памети друга мисао, и у исти мах по |
| ље од ње, па преко воље одговара Велици на питања.{S} Али није за њу то највећа невоља.{S} Могл |
| е тишина и јасно се зачуше неки пољупци на пољу.{S} Славка изгледаше да је веома изненађена а Л |
| ки и од срца је ово рекла, и погледавши на Ленку, очи јој се напупише суза.</p> <p>— И ради мен |
| жељно жудим за вашим погледом.{S} Осмеј на вашем лицу за мене је сунце, које ми облаке гони са |
| од огледала и још један поглед паде јој на искидану ружу.</p> <p>— Можда је господин спремио др |
| .{S} Она се чак и осмену на то, али јој на скоро беше тај осмеј горак, прегорак.{S} Кад јој рек |
| бави, с којом ћу бити најсрећнији човек на свету, а без које ћу бити као цвет, који бацате под |
| му дрхтали.{S} Гледао је преда се и тек на поновљену опомену Славкину узе столицу и седе.</p> < |
| — уздрхталим гласом одговараше Лаза сам на своје питање.</p> <p>И заиста није више ништа ни рек |
| ј терет? на што контролу да нављачи сам на себе?{S} Што да ограничава слободу своју?{S} И та ср |
| Кад заврши тако мисли, он се осмену сам на себе задовољно.{S} Не плаши се он никаквога вртлога, |
| но оде, али опет не овамо, него са свим на другу страну, у доњу варош.{S} Ја се пожурих, и ево |
| познати из његова понашања.{S} Међу тим на скоро се показало, да је на против госпођа судијница |
| ати а <pb n="70" /> да не изађе с бојом на среду.{S} Мица би то приметила и опомињала би је на |
| гледаше је меким погледом и с осмејком на лицу.{S} Онда је пољуби, викну збогом и журно оде.</ |
| друштву, вазда је добре воље и љубазан на спрам ње, вазда осмешљив, разговоран и добродушан.{S |
| господине Лазо?</p> <p>Лаза беше убијен на те речи.{S} За живу главу не би се умео досетити, да |
| Тек пре неколико тренутака појави се он на капији и журно оде, али опет не овамо, него са свим |
| ши.</p> <p>А он се са задовољством одао на „живот овога света“.{S} Тако лепе планове изводи, та |
| авре сва школа као у ђавољем лонцу, као на Велзевуловом тигању.{S} Уђоше у саобраћај читаве арх |
| естано су живе, играју, што но реч, као на тигању.{S} Непрестано је осмешљив; нема часа, кад му |
| и трећег акта наше веселе игре.{S} Као на команду отворише се на један пут и та и обоја според |
| е необично. <pb n="27" /> Није помишљао на то, да је он сам то изазвао, за то му се учини све ј |
| и по сто пути је проклињао и саму мисао на женидбу.{S} На што тај терет? на што контролу да нав |
| дан ћуте па само вребају за ловом, него на оне ређе, што се диче по правди тако лепим именима, |
| вате су те њене очи.{S} Потсећају много на кршевите горе, над којима густи облаци сунце заклоне |
| међу гостима више од по сата; заборавио на своје миле забаве, цигаре и парнице, па дошао овамо |
| ашња прође.</p> <p>Лаза се беше посадио на противној страни у наслоњачу.{S} Очекиваше шта ће сл |
| ио Лаза и журио се кући.{S} Па се једио на себе што је јуче био тако неразуман, управо глуп, те |
| .</p> <p>Сумрак се већ у велико спустио на земљу и гости захтеше да се разилазе.{S} Није било н |
| гртач с рамена.{S} Што га држиш једнако на себи, <pb n="42" /> као да си на пољу?{S} Врућина је |
| и песме и шале, а ти ниси никад попреко на то гледала.</p> <p>Славку као да триста стрела погод |
| p>Тек којешта! рече Ленка, али јој нико на то не одговори.</p> <p>У исти мах кад она то рече за |
| це и лепо уплетене у једно подвила мало на десну страну, те су јој падале на десно раме, кад го |
| о у предпоследњој клупи окренуо се мало на страну, па, с <pb n="8" /> муком уздржавајући смеј, |
| ладна, за то ће је за сад оставити мало на миру.{S} Мицу је намислио да наљути још који пут.{S} |
| аме, кад год би се окренула главом мало на лево; а тад је тако лепо одсјајивала бела боја њеног |
| о паде у очи, па како ми је прозор мало на страни, ја се прикрадем и на тенани видим како га ис |
| ла је ствар готова, то јест изашло дело на видело.{S} Гостима је било мало необично, кад су се |
| ијатно и тако немирно, да ју је пратило на сваком кораку.{S} Чаровита нека клица залегла јој се |
| е и сам весео.{S} Да је друштво навикло на њега, тешко би му било да се искраде, те да га остав |
| <p>— Али хоће ли се остати довека само на томе?</p> <p>— Та цео свет зар није створен од „ниче |
| лико једностран и што се ограничио само на кућу господина Јелића.{S} Сећаше се свега што се зби |
| могли су се јасно и сад видети, особито на очима јој се познавале скоро обрисане сузе, а у гово |
| домаћици, е њој младожења стоји просто на врати, ту у кући, па радост, па срећа и шта још не.{ |
| дочекују.{S} Деси се тамо по нешто, што на јави никако није смео покушати.{S} Кад би се сутра д |
| и, а она им само заповеди да носе нешто на поље, па се онда умири, и учини јој се да је сва пла |
| и на четири стране, али он намаче шешир на чело и пође право напред.</p> <p>— Нек иде све до вр |
| е <pb n="78" /> дохватио капу и на врат на нос слетео низ басамаке.</p> <p>— Нисте још погађали |
| у тим је Лаза удвостручио своју нежност на спрам Ленке, што је веома годило старој госпођи Перс |
| оби узбуђен.{S} У том часу беше окренут на другу страну.{S} Заста у ходу и питаше:</p> <p>— Кад |
| се код куће.{S} Он би радо понудио Лазу на партију санса или шаха, јер га те две <pb n="22" /> |
| о је своје мисли и надовезивао их једну на другу, док није и заспао.</p> </div> <div type="chap |
| о радостан глас.{S} Она се чак и осмену на то, али јој на скоро беше тај осмеј горак, прегорак. |
| ти му сваки корак.{S} Он се опет осмену на њу, и њој се учини тај осмејак тако заједљив, да се |
| } Бела, женска рука указа се у том часу на вратима.{S} Он је узе и гледаше је меким погледом и |
| се загледао у то зеленило, кад дође баш на крај улице.{S} У том часу спази на прозору једне дво |
| Лаза приђе ближе и покуша учинити јуриш на те очи, што се крију.{S} Није ни спазио, како је Сла |
| другарицама на разлупан прозор.</p> <p>На прозору се не појави нико.</p> <p>— Госпођица сигурн |
| удовца.{S} Мица му се окрете са једним „на служби“, ижљуби се са другарицама и оде.</p> <pb n=" |
| лепшу хаљину; сва је окићена машлијама, наборима и цветићима од тула.{S} Метла сам нов шешир с |
| сти господин највише мари за њом, а сад навалице не ће ни да је погледа онако, како гледа друга |
| Чинило му се као <pb n="52" /> да неко навалице спомиње поред њега те речи, које су му одмах у |
| у, па тако исто и Мица.{S} Али данашња, навалична шала није се могла тако лако опростити.{S} Ми |
| ова колико му је воља.{S} Девојчице већ навикле на његове заседе.{S} Први су бедеми освојени, с |
| ише да је и сам весео.{S} Да је друштво навикло на њега, тешко би му било да се искраде, те да |
| S} На што тај терет? на што контролу да нављачи сам на себе?{S} Што да ограничава слободу своју |
| н доказ о мојој љубави — </p> <p>Славка нагло устаде, кад Лаза изусти ову последњу реч, али он |
| ам!</p> <p>— Али не могу објаснити вашу наглост.{S} Не могу веровати —</p> <p>— О, да би могао |
| и.{S} Потсећају много на кршевите горе, над којима густи облаци сунце заклоне, те их заогрну <p |
| сам ни помислио учинити то, чему се они надају од мене.{S} Ви ћете ме разумети, шта мислим кад |
| се ето није ни преварила.{S} Мати њена, надајући се да ће и она скоро, отишла је тамо пре кћери |
| га може ко одавде спазити.{S} Ја сам се надала да ће он тако урадити, пошто сам га звала на пос |
| бити љубазније.{S} Ленка, као да му се надала, обукла најлепшу хаљину, а поред тога била је ве |
| у њеној кући.{S} Оно чему се тако дуго надала, учинило јој се, да је са свим ту близу.</p> <p> |
| а и подобним стварима; отужан, кад се о надама спомене, а пакостан, кад се говори о женској вер |
| енадише те речи, па и онога, који им се надаше.</p> <pb n="47" /> <p>- Па то још није ништа, пр |
| већ од неколико недеља живи у тој лепој нади, па је често хвалила и Ленци господина Лазу.{S} Де |
| и срећну шалу, само ваља умети држати у нади сад и њу и родитеље.{S} Код Славке ће отићи првом |
| сад, кад се руменилом својим неби могла надметати са ланитима Славкиним, <pb n="71" /> који не |
| ље, и тако даље, ређао је своје мисли и надовезивао их једну на другу, док није и заспао.</p> < |
| ме, хтела би да чита неке стихове, које нађе на једном столу забачене, али бадава; Веца окренул |
| е, али пријатеља тако ретко, тако мучно нађе.{S} Још је тај најмање несрећан, који може то бар |
| ће.{S} Покушаше и — ужас! — Код свакога нађоше но неколико подозривих ствари: прстенчића, гривн |
| Врата осташе ошкринута за њим.{S} Он се наже унутра и као да говораше неком, да не излази за њи |
| Чујте само.</p> <p>Наша беба порасте и назва се дераном.{S} Сад му нису биле материне поуке од |
| S} То би је могло одати.</p> <p>— Ти си назебла, па си у грозници.{S} Немој крити, да не буде г |
| р сваки други, ко би добио тако почасни назив, као што је „каваљер“ којим се он и поноси, одма |
| што осећа, свако расположење унутрашље најбоље казује тим осмејком. <pb n="11" /> Он је натегн |
| риликама и тражаше где ће и кад ће бити најбоље да започне.{S} Само још не могаде одредити и тр |
| оће и како год хоће.{S} Мисли су човеку најбољи другар, највернији пријатељ и најпоузданији сек |
| на и љубав која одатле поникне постаје најватренија и најсталнија.</p> <p>Кад заврши тако мисл |
| звонце са стола и зазвонила баш кад је најватреније беседио.</p> <p>Ништа није смотрио; али ба |
| оће.{S} Мисли су човеку најбољи другар, највернији пријатељ и најпоузданији секретар.{S} Никад |
| ?{S} Ја да њу просим?{S} То би тек била највећа глупост од мене.</p> <p>Сад му се почеше понављ |
| Велици на питања.{S} Али није за њу то највећа невоља.{S} Могла је она лако и не мислити, о то |
| се очи замакоше на сокак.{S} И на моје највеће изненађење спазим тамо —</p> <p>— Кога, за бога |
| тој срећној Славци и Даринци и Ленци, а највише њој.{S} Учини јој се да је погледа охоло и прек |
| се говори о женској верности.{S} Можда највише баш тај осмејак чини, те је он врло радо примље |
| је, да тај лепореки и вицкасти господин највише мари за њом, а сад навалице не ће ни да је погл |
| кад приђе после Славци, око које је он највише био. „Што да ми каже, да ћу за удовца поћи?“ по |
| је ту и неизбежна Мица, то јест, данас највише на свету има Мица: свака кућа у Београду има ба |
| ругу крајност.{S} Учини јој се Лаза као најгрознији сатана из пакла и омрзе га и срцем и душом. |
| сад питати се, „за шта друго, до да ме наједи, да ме понизи?“ Опа поче све јаче мерити Лазу и |
| {S} За то ће тако и радити, те ће и она најзад, уморена срџбама, морати попустити и тада ће бит |
| ко воље уверила, да је и данас она била најлепша међу другарицама као и до данас.{S} И заиста т |
| главне чаршије у Београду и што је била најлепша кућа тамо пре двадесет година. — Беше недеља, |
| се већ напред, да ће бити она, која је најлепша, што је често он сам пресуђивао.{S} Испрва се |
| очи такође црне, живе и сјајне, као две најлепше звезде у ноћи.{S} Чудновате су те њене очи.{S} |
| ула.{S} Метла сам нов шешир с перетом и најлепшим цветом, што сам га купила баш јуче за данашњи |
| .{S} Ленка, као да му се надала, обукла најлепшу хаљину, а поред тога била је весела и располож |
| овамо, наставља Мица.{S} Обукла сам ето најлепшу хаљину; сва је окићена машлијама, наборима и ц |
| звати ни на партију санса, ни на шах, а најмање на дубокомислено пушење.{S} За то је и остао не |
| идела и Ленкина мати, али то њу није ни најмање увредило, шта више годило јој, јер то је доказ |
| — помислите само — не промисливши се ни најмање, отвори авлинска врата и изгуби ми се испред оч |
| о ретко, тако мучно нађе.{S} Још је тај најмање несрећан, који може то бар приближно у себи наћ |
| о лица, но Славка није то приметила.{S} Најпосле ће Лаза рећи:</p> <p>— Па и ви ћете сигурно та |
| обојава, али ова ће маневра учинити, да најпосле и тај његов вечити „супостат“ положи оружје.</ |
| у најбољи другар, највернији пријатељ и најпоузданији секретар.{S} Никад оне не ће оставити чов |
| утку.{S} Ако су то били колачи, онда је најпре каква шећерна цурица осетила како су му зубићи о |
| а је свакојаке играчке, а оно се свакад најрадије машало за какву лутку.{S} Ако су то били кола |
| ићи: једном речи, који осваја на јагму најскупоценије ствари овог света, ерца девојачка.</p> < |
| ове изводи, тако мирно о њима мисли, да најслађе спава онда, кад се њима успава.{S} И у сну про |
| аде.</p> <p>— О љубави, с којом ћу бити најсрећнији човек на свету, а без које ћу бити као цвет |
| а одатле поникне постаје најватренија и најсталнија.</p> <p>Кад заврши тако мисли, он се осмену |
| ересована.{S} Само је канда Славци било најтеже, што је дошла да види оно, на што би боље било |
| им зетом заиста се може поносити прва и најчеститија кућа. <pb n="24" /> Она већ од неколико не |
| у том положају.{S} Једна ружа беше сав накит у тим плетеницама, па и она не беше ни бела ни цр |
| има и на прсима; доста скромна и боја и накит.{S} Тој простој хаљини са свим лепо доликоваше ис |
| ра према свима нама, не може остати без накнаде.</p> <p>— Ах, ја га не могу дочекати.{S} Ужас ћ |
| а, зар то није тако исто, као кад убица налази да је са свим право, да се огласи за невина само |
| ти мало на миру.{S} Мицу је намислио да наљути још који пут.{S} То девојче може човек волети са |
| му паде на памет Ленка и та га помисао наљути.{S} Који ме враг <pb n="51" /> натера да чиним т |
| ће кроз који час доћи господин Лаза, да нам Ленку проси.{S} Онда ће бити и песме и шале, а ти н |
| о овде смо сви весели, па треба и ти да нам се развеселиш.{S} Та скини већ тај огртач с рамена. |
| P18821_C10"> <head>X</head> <p>А веселе нам се цуре наскоро све разудале.{S} Славка пре од свиј |
| ло гледате и питате.</p> <p>— Девета си нам брига, али сад си прва, рече неко шалећи се.</p> <p |
| те сад?</p> <pb n="79" /> <p>Па изгубио нам се; слабо се где виђа.{S} По негде ће још коју „мам |
| енкина жалост и ова превара према свима нама, не може остати без накнаде.</p> <p>— Ах, ја га не |
| ао је окренути на четири стране, али он намаче шешир на чело и пође право напред.</p> <p>— Нек |
| и, кад Ленка дозна или посумња у његове намере спрам Славке, или Мица за њих обадве, или кад он |
| ечаћена уста Лазина збацише неприродни, наметнути оков и гле како лепо зборе!</p> <p>— Тако је, |
| , како је узбуђен, јер вазда је пипкао, намештао и размештао; прсти су му дрхтали.{S} Гледао је |
| а сад оставити мало на миру.{S} Мицу је намислио да наљути још који пут.{S} То девојче може чов |
| љно очекивале час, кад ће се разведрити намргођено небо.</p> <p>После кратког договора одазваше |
| рте кажу, а карте обично лажу и са свим наопако кажу.{S} Онда прорече Ленци и Велици, да ће се |
| је он био и леп и дичан и <pb n="25" /> наочит.{S} Да ли је Лаза водио великог рачуна о госпођи |
| о враголасте, тако примамљиве, да су се наочице противиле његовој зловољи и све му више досађив |
| матери, како <pb n="5" /> је Лаза опет напао, како је бегала и плакала, али он је ипак пољубио |
| терна црта из друштвеног живота.</p> <p>Написао</p> <p>Никола В. Ђорић</p> <p>У НИШУ</p> <p>ШТА |
| p>— Но, таку те волим.{S} Оди овамо, да напишемо драму и поделимо улоге.</p> <p>Одоше у другу с |
| ује црне конце; — .зар није то од ништа направити прилично крупно ишта?</p> <pb n="53" /> <p>— |
| ли он намаче шешир на чело и пође право напред.</p> <p>— Нек иде све до врага! само рече кроза |
| буде младожења, а невеста, знало се већ напред, да ће бити она, која је најлепша, што је често |
| екла, и погледавши на Ленку, очи јој се напупише суза.</p> <p>— И ради мене, помисли Славка.</p |
| ојче мало живе, или како он каже жустре нарави, па ипак је тако предусрео.{S} Један пут се усуд |
| ликао с ње лепу Јелену, око које се два народа толико клаше и крвише.{S} Цела јој слика добија |
| врло радо примљен у веселим друштвима, нарочито женским.{S} Има људи, који хоће само облик и Ф |
| искупљени у већем броју него иначе.{S} Нарочито је падало у очи то, што је и сам г. Јелић био |
| еда онако, како гледа другарице њене, а нарочито Славку.{S} Она поче мислити сад на другу руку |
| и сам Лаза до данас свакад таке дарове нарочито за њу спремао.{S} Могаше се видети, како бива |
| а је у оба случаја, јер заиста једну од нас вара!</p> <pb n="41" /> <p>И заиста вара једну од њ |
| <head>X</head> <p>А веселе нам се цуре наскоро све разудале.{S} Славка пре од свију, за богато |
| леда тај витез Лаза?{S} Није шала, бити насловни јунак бар једне приповетке, ако <pb n="10" /> |
| тигне.</p> <p>Друштво ћути.{S} Ленка се наслонила на Вецу, јер јој ноге задрхташе.{S} Славка се |
| а се беше посадио на противној страни у наслоњачу.{S} Очекиваше шта ће следовати, а и сам беше |
| другој соби седела је Славка крај стола наслоњена лактом и заклонила лице руком.{S} Беше онако |
| тавиће:</p> <pb n="46" /> <p>— Таман ја наспрам огледала, да заденем ето баш овај цвет у косу, |
| није равнодушан наспрам Ленке, а ни она наспрам њега, па је као добра другарица потражила рачун |
| у лонцу расте и цвета; осетљив постане наспрам оштрог зрака, повучен у себе, отуђен од весела |
| велики мехур од пене, који споља бљешти наспрам сунчаних зракова а изнутра је пун празнине.{S} |
| већ опазила, како Лаза није равнодушан наспрам Ленке, а ни она наспрам њега, па је као добра д |
| ела све, верује да је Лаза лакоуман био наспрам ње и не тражи више никаквога доказа.{S} Веца је |
| <p>— Тога, кога толико чекасте.</p> <p>Наста опште ћуташе.{S} Свакога изненадише те речи, па и |
| ати ма да се комедија још није свршила, настави Мица.{S} Ви ћете ипак помислити да се варам, а |
| p>Поћута за неколико тренутака, па онда настави:</p> <p>— Али баш то, што нисам јуче ишао Ленци |
| заклети, да је баш ово главно, и за то настави опширно причати о својем спремању и о својим ха |
| њу и о својим хаљинама.{S} А после тога наставиће:</p> <pb n="46" /> <p>— Таман ја наспрам огле |
| зници.{S} Немој крити, да не буде горе, наставља мати забринутим гласом.</p> <p>— Али, веруј, м |
| </p> <p>— Бејах спремна да пођем овамо, наставља Мица.{S} Обукла сам ето најлепшу хаљину; сва ј |
| је.</p> <p>— Свет је широк, недогледан, настављаше Лаза.{S} Свашта човек сусретне и на свашта с |
| азује тим осмејком. <pb n="11" /> Он је натегнут, кад се говори о варљивој срећи овог света; го |
| да занима и „мамице“ <pb n="23" /> и да натеже с њима.{S} То је видела и Ленкина мати, али то њ |
| о наљути.{S} Који ме враг <pb n="51" /> натера да чиним ту будалаштину?{S} Ја да њу просим?{S} |
| иза овога, споља тако слабог мехура.{S} Наћи ништа тамо, где има прилично крупнога нешта, па за |
| зар не дрма васколиким светом данас?{S} Наћи лава у зечијој кожи, Сократову мудрост у каквој ду |
| ећан, који може то бар приближно у себи наћи; и тада се отвори пред човеком други, истина ужи, |
| /> реци; он предвиђа, да ће увек умети наћи сигурни и једини умесни пут.</p> <p>А кад се после |
| раничени и духом и телом, те не знајући наћи се у томе узаврелом свету, траже спасења у браку?{ |
| е.{S} За њега не би било ни иначе тешко наћи се у друштву, а за овај мах то је ишло само од себ |
| аком децом“ још док је млад и зелен, да научи н. пр. свакојаке речи, па чак и безобразне, говор |
| ушкаста женска створења, и врло је брзо научио од мамице, да их <pb n="4" /> убрља својим устим |
| рзо и ортака за тај занат, кога је лепо научио, како да се влада; па кад би њих двојица засели |
| ма.</p> <p>— Али онда га треба и памети научити, рече Даринка.</p> <p>— Постараћемо се, лепо ће |
| у само њега снивале, и то свака на свој начин:{S} Славка како грли и љуби неку девојку, коју ни |
| едње ништа.{S} Па ипак вештина од ништа начинити ишта и свашта зар не дрма васколиким светом да |
| младожења.</p> <p>У десетој години пође наш младожења и у штолу, т. ј. у гимназију, јер му мама |
| еђима какву лојану масницу.</p> <p>Тако наш Лаза поста одмах гимназијалац, „велики ђак“.{S} А т |
| кад се доселила тамо, где је пре седела наша добра Каја, код које смо се тако често лепо провод |
| у стопа Београда.{S} Чујте само.</p> <p>Наша беба порасте и назва се дераном.{S} Сад му нису би |
| сукњицама, што се из школе враћају.{S} Нашао је брзо и ортака за тај занат, кога је лепо научи |
| азио, како је прошао поред своје куће и нашао се на Врачару.{S} Тек овде, на широкој раскрсници |
| скамењен.</p> <p>Али ево и трећег акта наше веселе игре.{S} Као на команду отворише се на једа |
| ица сад пала крајевима преко прслука, и наше се госпођице врло радо <pb n="12" /> устављају очи |
| нило, ако ничег другог ради, а оно ради наше сироте Аријадне.</p> <p>Истински и од срца је ово |
| ше одма.</p> <pb n="50" /> <p>А све три наше госпођице, Славка, Ленка и Велица сву ноћ су мисли |
| а се зачуше неколико срдачних речи, што наше цуре веома разгњеви.{S} Славка беше пренеражена, г |
| девојака нису баш маленкост, тим пре за нашег господина Лазу, који вели, да би трећи дан умро, |
| одговори јој Мица.{S} Где је лекција за нашега каваљера?{S} Јучерања Ленкина жалост и ова прева |
| оци.{S} Хоћу да вам причам приповетку о нашем „Каваљеру Лази“, кога виђате тако често, готово у |
| отишла у другу собу, те се исплакала и нашла, да је исто тако несрећна као оно двоје у роману. |
| са душе и мисли разведрава.{S} Славка, не крите тога сунца, јер оно је за то и створено: да св |
| жалост и ова превара према свима нама, не може остати без накнаде.</p> <p>— Ах, ја га не могу |
| у се опет побркаше и посташе неизвесне, не би умео дати тачна рачуна о њима ни себи.{S} Само ја |
| баш тако паметно?</p> <p>— Не брини се, не ће тај с „неба па <pb n="63" /> у ребра“.{S} Знаће о |
| аза, да би била која порција шале више, не могаде прећутати, него чинећи се невешт њеној срџби, |
| судијници и кћерима, а још више о себи, не може се познати из његова понашања.{S} Међу тим на с |
| града.{S} Опростите му добри паланчани, не зна шта ради.</p> <p>Читаоци ће већ питати, па како |
| и да је ко питао, кога види пред собом, не би умела казати.{S} Каква је то опака шала? помисли |
| бар једне приповетке, ако <pb n="10" /> не романа.{S} Сигурно каква виђена и стасита Фигура, ко |
| рашки осмеји и подмигивања зауставе.{S} Не верује му нико ништа.</p> <p>Он тада погне дубоко гл |
| Али, веруј, мати, да ми ништа није.{S} Не бих иначе ни долазила.</p> <p>— Но добро, дете моје. |
| дно је безобразна а друго гадна лаж.{S} Не, гадна је у оба случаја, јер заиста једну од нас вар |
| да је истина све, што сте тамо чули.{S} Не знам каквим речима и каквим клетвама да вам сведочим |
| друштву, па и окретати га за собом.{S} Не кити се много, нити раскошно одева.{S} Обично носи, |
| у се учини јасан и згодно састављен.{S} Не мислећи се ни за један тренутак, окрете се вратима и |
| он се осмену сам на себе задовољно.{S} Не плаши се он никаквога вртлога, који би га могао захв |
| очивке и врати се на пређашње место.{S} Не ћемо дуго чекати на повлачење.{S} Само пазите.</p> < |
| Али не могу објаснити вашу наглост.{S} Не могу веровати —</p> <p>— О, да би могао мртав овде о |
| говори јој Мица, господин је још ту.{S} Не растаје се тај баш тако лако.</p> <pb n="62" /> <p>— |
| да јој дође.{S} И он — помислите само — не промисливши се ни најмање, отвори авлинска врата и и |
| да л’ је то баш тако паметно?</p> <p>— Не брини се, не ће тај с „неба па <pb n="63" /> у ребра |
| .{S} Глете, с овог се прозора види мал’ не цела улица комшинске куће.{S} Морао би се крити као |
| и ланац да им среће и спасења да!?{S} А не знају да брачна свећа брзо запали и кесу.{S} Венчани |
| тити, да је разбијени прозор с авлије а не са сокака; тако се јако забунио.</p> <pb n="76" /> < |
| остати без накнаде.</p> <p>— Ах, ја га не могу дочекати.{S} Ужас ће ме уморити!</p> <p>Тако уз |
| види ко је и господин Лаза, па за то га не ће ни пошто позвати ни на партију санса, ни на шах, |
| међу тим као код своје куће.{S} За њега не би било ни иначе тешко наћи се у друштву, а за овај |
| н не ће друкчије да се игра, а без њега не вреди никаква игра.{S} Особито невесте мучно би прис |
| е боје.{S} Може се видети и по томе, да не мари кинђурити се, јер сваки други, ко би добио тако |
| ро време да и овамо дође, а верујте, да не ће изостати.</p> <p>Девојке заседоше и почеше посмат |
| а, па си у грозници.{S} Немој крити, да не буде горе, наставља мати забринутим гласом.</p> <p>— |
| наже унутра и као да говораше неком, да не излази за њим.{S} Онда се зачуше неколико срдачних р |
| врло радо кући, али још не спомињу, да не би домаћицу увредили.{S} Кад на један пут, ето им Ми |
| ва се могла уздржати а <pb n="70" /> да не изађе с бојом на среду.{S} Мица би то приметила и оп |
| ћутале.{S} Ленка проба <pb n="14" /> да не мисли о томе, хтела би да чита неке стихове, које на |
| седне, ал он оста стојећи; чињаше се да не чује.{S} По глави му се почеле обртати немирне мисли |
| ква реч описати.</p> <p>Беше јој као да не стоји на својим ногама кад његов загрљај олабави.{S} |
| дине Лазо.</p> <p>Лаза се учинио као да не чује примедбу, али госпођицама тешко паде Мицин одла |
| у драми, коју је она сама додала и која не сасеца јако у саму ствар.</p> <p>После тога отворила |
| поветке, па „прикљученија“, да се броја не зна.{S} Беше ту доста јунака, али јунакиња већ мање: |
| а, медаљица, а писама — е томе се броја не зна.{S} Очиташе професори и поучише; ђаци се преподо |
| вас боле? додаде гласно.</p> <p>Славка не одговори ништа.</p> <p>Сад се Лаза сети отоичашњега |
| е мајка први пут ућуткала, да јој санка не прекида.{S} Милом чеду своме пружала је свакојаке иг |
| ељно пита: шта је, шта је?</p> <p>Ленка не сме да слуша, али је срце гони па и она пита: шта је |
| ћу вас ја отпратити.</p> <p>— Само одма не.</p> <pb n="30" /> <p>Шта баш мисли и ради чега рече |
| , па моли и Ленку да и она дође.{S} Она не може обећати, ма да жуди толико исто као и Славка, д |
| е сав накит у тим плетеницама, па и она не беше ни бела ни црвена, него румена, исто као боја л |
| а столицу.</p> <pb n="37" /> <p>Али она не оста на столици.{S} Неко осећање, које свакад обузим |
| се безобразно руга, помисли Славка, па не могавши се уздржати рече:</p> <p>— Ни код мене не ће |
| /> игре јако занимају, да готово никад не тражи друге забаве.{S} Иначе воле и пушити, али при |
| чена као јуче, само јој оне румене руже не беше у коси; сигурно је увела.{S} А и на што ће тамо |
| а.{S} Ленка је ћутала и чинило се да је не ће цела ствар ни мало занимати; она је већ преболела |
| нци, то, што одлажем свој одлазак, које не ћу никад ни учинити, зар вам то није јасан доказ о м |
| се уздржати рече:</p> <p>— Ни код мене не ћете изостати, господине Лазо?</p> <p>Ове је речи са |
| и најпоузданији секретар.{S} Никад оне не ће оставити човека, пратиће га и по пустарама африка |
| <p>— Па није ли ово јасан доказ, да се не варам? помисли Лаза у себи.</p> <p>— Глава вас боле? |
| море, па је одма поче саветовати, да се не кида због тога, јер тако само карте кажу, а карте об |
| има о чему да говори с младима, онда се не ће веома отимати да занима и „мамице“ <pb n="23" /> |
| кућа поштена и честита, а без узрока се не ломе прозори каменицама усред дана.</p> <p>— Та то ј |
| а разлупан прозор.</p> <p>На прозору се не појави нико.</p> <p>— Госпођица сигурно зна од кога |
| и хоће само облик и Форму а ствар их се не тиче, на тако је и с онима, који не загледају дубље |
| , што су ограничени и духом и телом, те не знајући наћи се у томе узаврелом свету, траже спасењ |
| е руга, што си толико кратковид био, те не видео шта је било управ пред тобом: оно првобитно и |
| дин највише мари за њом, а сад навалице не ће ни да је погледа онако, како гледа другарице њене |
| м разговараху а на његове се прискочице не освртаху.{S} Он се зловољан после растанка упути кућ |
| њему уздржљива.{S} Сад пак ни она више не сумња.{S} Истина, да за оволику дворбу није марила, |
| Изволте!</p> <p>Оно што је он тражио, и не знајући шта управ тражи, учини му се да је ту.{S} Пл |
| Нисам је још никад видела у мом веку, и не знам кад се доселила тамо, где је пре седела наша до |
| а да види оно, на што би боље било да и не помисли.{S} Беше јој као да је муња пресекла, кад чу |
| да ће узети њено причање за шалу, па и не доћи. — Биле су ту обе кћери судијине и Славка; а Да |
| са њеним удовцем.{S} Даринка и верује и не верује у своју велику али спору срећу, али се оне дв |
| убити револвером, ако му не узверује и не пође за њега.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| је да је Лаза лакоуман био наспрам ње и не тражи више никаквога доказа.{S} Веца је била више ра |
| урно зна од кога је поздрав, па му се и не чуди, додаде после мале почивке и врати се на пређаш |
| ј исписан неки тип старе грчке лепоте и не би погрешио уметник, који би пресликао с ње лепу Јел |
| највећа невоља.{S} Могла је она лако и не мислити, о томе, али тај сувишни смеј њезиних другар |
| {S} Она оста окренута на другу страну и не смеде га погледати.{S} Груди јој се силно таласаху, |
| .{S} Ленка и Веца осташе саме, ћутаху и не смедоше погледати једна другој у лице.{S} Као да је |
| се не тиче, на тако је и с онима, који не загледају дубље у Лазин вечити осмејак.{S} Иначе уме |
| ланитима Славкиним, <pb n="71" /> који не беху сад онако свежи и румени као јуче.{S} Они беху |
| но љубим, да вас обожавам!</p> <p>— Али не могу објаснити вашу наглост.{S} Не могу веровати —</ |
| ко, господине Лазо.</p> <p>— Па онда ми не замерајте, кад и с тим другарем и пријатељем учиним |
| није ни помислила.{S} Особито Мица јој не беше ни на крај памети.{S} А она је тако зло увређен |
| т госпођица занимати тако, да ни једној не буде дуго време.{S} Знао је причати и свакојаку шалу |
| еобично бледа.</p> <p>— Али, ви ми ипак не ћете веровати ма да се комедија још није свршила, на |
| — Ви знате све, разумете све.{S} Ја вам не умем ништа више рећи; — уздрхталим гласом одговараше |
| по једно „рандеву“, кад оно, што ником не могу открити, њему поверим; а знате, како је мучно, |
| е опити свим милотама, које никакав сан не може замислити, никаква реч описати.</p> <p>Беше јој |
| овори Славка.</p> <p>— Само да Дон Жуан не изостане?</p> <p>— О томе ни говора.</p> <p>И заиста |
| спрва се љутили другови на њега, али он не ће друкчије да се игра, а без њега не вреди никаква |
| ад Лаза изусти ову последњу реч, али он не престаде.</p> <p>— О љубави, с којом ћу бити најсрећ |
| видети, како је потпуно уверен, да нико не зна ни словца од његових рачуна.</p> <p>Славка га је |
| {S} Славка је била срећна, што бар нико не зна шта њу тамо гони, а Ленки је већ теже било пред |
| n="69" /> <p>— Али идуће недеље за цело не ћу изостати.</p> <p>Како се безобразно руга, помисли |
| те да се сакрије.{S} Али он зна, да то не би било каваљерски.{S} Међу тим сигурно није ни поми |
| е двадесет година. — Беше недеља, за то не треба питати, како то да се удеси, јер се добре друг |
| којешта! рече Ленка, али јој нико на то не одговори.</p> <p>У исти мах кад она то рече зачу се |
| зову слатко и кафа.</p> <p>— Бога ми то не ће бити одма, мисли се Лаза.</p> <p>А кад се Славка |
| чује.</p> <p>— Дао, те како дао!{S} Зар не видиш да се и Ленка спремила како само може бити.{S} |
| ина од ништа начинити ишта и свашта зар не дрма васколиким светом данас?{S} Наћи лава у зечијој |
| окрете <pb n="75" /> лице од њега, јер не могаше издржати тај поглед.</p> <p>Лаза приђе ближе |
| , још и сутра до овога доба, па га опет не ћете дочекати.{S} Има тај господин још где где да св |
| створено: да светли.</p> <p>Славка опет не одговори ништа.</p> <p>— Ви се срдите на мене због Л |
| и се он на капији и журно оде, али опет не овамо, него са свим на другу страну, у доњу варош.{S |
| еше убијен на те речи.{S} За живу главу не би се умео досетити, да је разбијени прозор с авлије |
| рети, да ће се убити револвером, ако му не узверује и не пође за њега.</p> </div> <div type="ch |
| човека, кад учини нешто необично, чему не зна свршетка, обузе и њу.{S} Преплашена од тога, што |
| осмешљив; нема часа, кад му се на лицу не види осмејак и све што осећа, свако расположење унут |
| у у кући, па радост, па срећа и шта још не.{S} Мица јој оде и честитати; за тим је молила, да с |
| тати и гости би врло радо кући, али још не спомињу, да не би домаћицу увредили.{S} Кад на један |
| ће бити најбоље да започне.{S} Само још не могаде одредити и треће: како да започне.{S} Ишао је |
| разумео, оне беху гром за њега.</p> <p>Не знаде ниште одговорити; али Славка није то ни тражил |
| омба кроз таван, нити као гром из ведра неба, него са свим по својој вољи, на својим сопственим |
| тно?</p> <p>— Не брини се, не ће тај с „неба па <pb n="63" /> у ребра“.{S} Знаће он сакрити тра |
| то ће тамо сад, кад се руменилом својим неби могла надметати са ланитима Славкиним, <pb n="71" |
| ле час, кад ће се разведрити намргођено небо.</p> <p>После кратког договора одазваше Мица и Сла |
| а о свему.</p> <pb n="48" /> <p>— То је невероватно Мицо, примети госпођа Лукићка.{S} Теби се с |
| ење.</p> <p>Мало за тим учини се Славка невесела, забуњена и расејана.{S} Издвојила се од друга |
| га, Славка, што си сетна?{S} Само си ти невесела; пита је мајка.</p> <p>Ништа, мати.</p> <p>Ниј |
| ћутећи, она га ослови:</p> <p>— Ви сте невесели, господине Лазо?.</p> <p>— Ја — ја — никако.</ |
| <p>— Славка ви сте нерасположени, јако невесели! рече, ушавши у собу.</p> <p>— Као и ви јуче.< |
| ад удесио тако, да он буде младожења, а невеста, знало се већ напред, да ће бити она, која је н |
| њега не вреди никаква игра.{S} Особито невесте мучно би пристале <pb n="6" /> да им ко други б |
| бав.{S} И тако су гости већ честитали и невестици и заовици, тасту и пуници.{S} А кад је већ то |
| н, управо глуп, те је купио и прстен за невесту.{S} Ено сад гледа у тај прстен, па се руга и ње |
| шалице његове.{S} Но он се чинио и томе невешт, ма да је добро приметио.{S} Но узалуд све: за М |
| ше, не могаде прећутати, него чинећи се невешт њеној срџби, уплете се у њено извињавање и рече |
| ране.{S} Али се ипак показао да је врло невешт инжињер, јер није умео одмерити положај ствари.{ |
| то, што он од срца тврди и говори да је невин.</p> <p>— Чудновата су посла са тим ђаволским ниш |
| д почетка до свршетка, он ће непрестано невин остати: што се госпођицама деси биће само њиховом |
| зи да је са свим право, да се огласи за невина само за то, што он од срца тврди и говори да је |
| бити удица, којом ће он вешто пецати те невине душице.{S} Пословању треба увода, а само такав у |
| , али он је ипак пољубио!</p> <p>Голема невоља беше то!</p> <p>Ви ме већ разумете, читаоци.{S} |
| на питања.{S} Али није за њу то највећа невоља.{S} Могла је она лако и не мислити, о томе, али |
| лавка се променила, заборавила на своју невољу па жељно пита: шта је, шта је?</p> <p>Ленка не с |
| ак с противне стране, као да се прозори негде поломише.{S} Девојке потрчаше на прозор у другој |
| ећи дан умро, кад би нешто морао живети негде у Лозници, Ужици, или баш ма где изван Београда.{ |
| згубио нам се; слабо се где виђа.{S} По негде ће још коју „мамицу“ занимати и раздремати својим |
| роз таван, нити као гром из ведра неба, него са свим по својој вољи, на својим сопственим ногам |
| ма, па и она не беше ни бела ни црвена, него румена, исто као боја лица.</p> <p>Све је то Лаза |
| а је лаковерно девојче ни више ни мање, него уобразило, да је он смртно заљубљен у њу, да ће по |
| порција шале више, не могаде прећутати, него чинећи се невешт њеној срџби, уплете се у њено изв |
| о ваздан ћуте па само вребају за ловом, него на оне ређе, што се диче по правди тако лепим имен |
| капији и журно оде, али опет не овамо, него са свим на другу страну, у доњу варош.{S} Ја се по |
| ојчица имала је са свим друкчију матер, него што је била Лазина мати, па је сузних очију и кроз |
| доказа.{S} Веца је била више радознала него заинтересована.{S} Само је канда Славци било најте |
| то Лаза уочио; Славка му се учини лепша него икад, много лепша него све њене другарице, које је |
| зи упаде у очи, и она му се учини лепша него и јуче.{S} Предвиђаше да је врхунац његове среће б |
| у се учини лепша него икад, много лепша него све њене другарице, које је он познавао.{S} То га |
| Шта је, шта је, Мицо? питају је сви пре него што је и оданула од умора.</p> <pb n="44" /> <p>— |
| разуверена.</p> <p>— Теби је тек лакше него Ленци, вели јој Мица, за то мораш остати.{S} Мораш |
| то“ још много више падало је у очи мами него кћери, а Лаза је умео тако дивно износити на видик |
| ад су се видели искупљени у већем броју него иначе.{S} Нарочито је падало у очи то, што је и са |
| ng="fr">par exellence</foreign>.</p> <p>Него да се вратимо и на остало друштво, што се тако леп |
| руги плакао, редовно се љутила на сваку недаћу, проклињала Турке и душмане и т. д. и т. д.{S} Т |
| а кућа тамо пре двадесет година. — Беше недеља, за то не треба питати, како то да се удеси, јер |
| кућа. <pb n="24" /> Она већ од неколико недеља живи у тој лепој нади, па је често хвалила и Лен |
| рече:</p> <pb n="69" /> <p>— Али идуће недеље за цело не ћу изостати.</p> <p>Како се безобразн |
| то да се удеси, јер се добре другарице недељом редовно полазе.{S} Ту је ето госпођица Даринка, |
| учини све још чудније.{S} Било је баш у недељу, после ручка, кад му се ове мисли почеше потпуни |
| о га растужује.</p> <p>— Свет је широк, недогледан, настављаше Лаза.{S} Свашта човек сусретне и |
| .{S} Међу тим је Лаза удвостручио своју нежност на спрам Ленке, што је веома годило старој госп |
| <pb n="9" /> судије Јелића, па је ту и неизбежна Мица, то јест, данас највише на свету има Миц |
| <p>Мисли му се опет побркаше и посташе неизвесне, не би умео дати тачна рачуна о њима ни себи. |
| р на чело и пође право напред.</p> <p>— Нек иде све до врага! само рече кроза зубе.</p> <p>Мисл |
| и ми нешто кријеш очице.{S} Ајде, ајде, нека иде.{S} Сад ћеш се ти развеселити, јер треба да зн |
| ети Славка.</p> <p>— Али оставите ружу, нека се сама са собом разговара и нека сама себи мирише |
| светом владати!</p> <p>— Овамо њега!{S} Нека буде камен угаони за темељну, велику и сјајну згра |
| е пратило на сваком кораку.{S} Чаровита нека клица залегла јој се у грудима и она је осећа тамо |
| ружу, нека се сама са собом разговара и нека сама себи мирише, кад је песма славујева узалудна. |
| је зурлице у том кобном теснацу, јер по нека девојчица имала је са свим друкчију матер, него шт |
| је, да простите, читаоци, и ту са свим некаваљерски — слагао.</p> <p>А шта је с Лазом, питаћет |
| је нисам расрдио, те ме је оставила.{S} Некада су ме сви љубили, а сад ме сви мрзе!</p> <p>И пр |
| ратима и ма да осети, како је прође сву некаква трзавица као муња, опет га са осмејком поздрави |
| који се учтиво и церекајући се клањаше некаквој младој жени, што беше на једном прозору према |
| и лице њено онако у засенку одсјајиваше некаквом чаробном лепотом.{S} Замишљена и непомична так |
| ак и оне, што нису мариле за то; и њима некако није било баш право.{S} Али је Лаза умео да умир |
| су много лепши од јаве.{S} Он је у сну некако много разговорнији, госпођице га љубазније дочек |
| /> да не мисли о томе, хтела би да чита неке стихове, које нађе на једном столу забачене, али б |
| S} У соби беше тишина и јасно се зачуше неки пољупци на пољу.{S} Славка изгледаше да је веома и |
| нако мутно-црна.{S} На лицу јој исписан неки тип старе грчке лепоте и не би погрешио уметник, к |
| ад о њој мисли? — Лази се она учини као неки велики мехур од пене, који споља бљешти наспрам су |
| бадава; Веца окренула говор са Мицом о неким баловима, али јој сваки час излази пред очи сестр |
| 7" /> <p>Али она не оста на столици.{S} Неко осећање, које свакад обузима човека, кад учини неш |
| а.{S} Чинило му се као <pb n="52" /> да неко навалице спомиње поред њега те речи, које су му од |
| ета си нам брига, али сад си прва, рече неко шалећи се.</p> <p>— Дакле чекали сте а чекате и са |
| улицу и виде како журно замаче за ћошак неко лице, истина у капуту, али доста обичне сорте.{S} |
| ухвате тога Ромог Дабу, што им пирка из некога кута свој паклени пламен међу њихове ђачиће.{S} |
| оне све три дознаду, како се он удвара некој трећој, њима сасма непознатој, — ту се сети данаш |
| гој соби, где је пушио и хватао крајеве некој ђаволски заплетеној парници, што се већ три дана |
| е друго утопило у њој.</p> <p>Поћута за неколико тренутака, па онда настави:</p> <p>— Али баш т |
| >Судијина кућа није далеко, и она је за неколико тренутака била тамо.</p> </div> <div type="cha |
| еститија кућа. <pb n="24" /> Она већ од неколико недеља живи у тој лепој нади, па је често хвал |
| бу и посади се на столицу.{S} Прошло је неколико тренутака, док се сетио да запита за мајку Сла |
| војем дијалекту звао „пупи“.{S} А после неколико година умео је то учинити и на сокаку.{S} Засе |
| љив, да се уклони у другу собу, и после неколико тренутака, спремна за полазак, уђе да се опрос |
| <p>— Госпођице, узе зборити Ленци после неколико тренутака.{S} Јуче сам изостао и нисам вас пох |
| е је јетко, удари <pb n="19" /> се њоме неколико пути о длан, па јој онда стаде кидати листиће |
| и будикакву вашу супарницу.{S} Тек пре неколико тренутака појави се он на капији и журно оде, |
| ђала.</p> <p>— Кога господина? запиташе неколико њих.</p> <p>— Тога, кога толико чекасте.</p> < |
| да не излази за њим.{S} Онда се зачуше неколико срдачних речи, што наше цуре веома разгњеви.{S |
| кину руку, снажно је притиште на прса и неколико врелих пољубаца стопише се у оно румено море н |
| ушаше и — ужас! — Код свакога нађоше но неколико подозривих ствари: прстенчића, гривница, бурми |
| дети и умрети без ње.{S} Све је он то с неколико речи и уздисаја исказао тако разговетно, да је |
| само од себе, јер је он имао среће већ неколико пути разговарати се са младим домаћицама.{S} А |
| е сазнати, чинило му се, као да је пред неком завесом, коју му ваља само подићи, па да се читав |
| си а њу оставља, а Веца како клечи пред неком трећом, куне јој се, да је љуби и прети, да ће се |
| {S} Он се наже унутра и као да говораше неком, да не излази за њим.{S} Онда се зачуше неколико |
| Зна он и друге путове, и јуче се просто неком својом злом срећом или глупошћу издао.{S} Данас ј |
| свој начин:{S} Славка како грли и љуби неку девојку, коју никад и нигде није видела, Ленка опе |
| ад и нигде није видела, Ленка опет како неку другу проси а њу оставља, а Веца како клечи пред н |
| ваљер“ којим се он и поноси, одма би ту нелагодну боју заменио салонском, црном и био каваљер б |
| о на тигању.{S} Непрестано је осмешљив; нема часа, кад му се на лицу не види осмејак и све што |
| узалуд су сва питања и чекање.{S} Лазе нема.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18821_C |
| <p>Тамо беше све тихо, као да живе душе нема.</p> <p>Тек којешта! рече Ленка, али јој нико на т |
| ерим; а знате, како је мучно, кад човек нема коме да се за добро похвали а на зло пожали.</p> < |
| и овамо.{S} Звата је и Мица, али ње још нема.{S} Кроз који час ће и просилац доћи.</p> <pb n="4 |
| х, ви ме избегавате, поче Лаза.{S} Тако немилосрдно клоните се мене, а ја тако жељно жудим за в |
| а чека, да му се онај преда на милост и немилост, тако и он довативши левом руком и другу Славк |
| чује.{S} По глави му се почеле обртати немирне мисли, у срцу је био узбуђен, те није могао сед |
| сећање нешто необично, пријатно и тако немирно, да ју је пратило на сваком кораку.{S} Чаровита |
| p>— Ти си назебла, па си у грозници.{S} Немој крити, да не буде горе, наставља мати забринутим |
| {S} Он је загрли, а она одпустивши руке немоћна и савладана дрхташе и заплака се на његовим прс |
| повија око господина Лазе, коме тако из ненада паде сикира у мед.</p> <p>Еле обрео се Лаза у др |
| о се променила, било је то, што је била необично бледа.</p> <p>— Али, ви ми ипак не ћете верова |
| гости су уочили, даје и његова домаћица необично ужурбана.{S} Даринка је већ опазила, како Лаза |
| те девојке и њено понашање учини му се необично. <pb n="27" /> Није помишљао на то, да је он с |
| дело на видело.{S} Гостима је било мало необично, кад су се видели искупљени у већем броју него |
| угарице походиле Мицу.{S} Време је било необично ведро и пријатно, али су оне ипак жртвовале ше |
| гачке.{S} Помешало се у то сећање нешто необично, пријатно и тако немирно, да ју је пратило на |
| свакад обузима човека, кад учини нешто необично, чему не зна свршетка, обузе и њу.{S} Преплаше |
| p> <p>Славка га погледа.{S} Очи му беху необично светле, усне му беху полуотворене, права слика |
| вас походио, јер имађах да учиним једну неодложну посету код извесног пријатеља, који је још ју |
| шта више годило јој, јер то је доказ и неоспорно уверење, да су њене кћери лепе, пријатне и об |
| кајала за последње три речи, што их је непажљиво изустила.{S} Лаза јој није сагледао очију, ал |
| ћи, баш онога истог, где је видела јуче непознато женско чељаде.</p> <pb n="64" /> <p>— Лепо по |
| о се он удвара некој трећој, њима сасма непознатој, — ту се сети данашње посете — о, онда ће се |
| каквом чаробном лепотом.{S} Замишљена и непомична тако изгледала је као вила, која је осуђена н |
| .</p> <p>Лепо ће и лако ће; то бар није непостижно.{S} Извиниће се болешћу код Ленке што је изо |
| као угљен и сјајне као распаљен угљен, непрестано су живе, играју, што но реч, као на тигању.{ |
| села и расположена ваздан тога дана.{S} Непрестано је певала, док је Велица седела мирно у друг |
| , играју, што но реч, као на тигању.{S} Непрестано је осмешљив; нема часа, кад му се на лицу не |
| ан пут, ето им Мице, ужурбана као да је непрестано трчала док је до њих дошла.</p> <p>— Шта је, |
| еха.{S} А од почетка до свршетка, он ће непрестано невин остати: што се госпођицама деси биће с |
| Ленке што је изостао данас, и околишиће непрестано с прстеном, јер, ако хоћемо право, он није н |
| ру.</p> <p>Био је давно већ у кревету и непрестано се уљуљкивао таким мислима.</p> <p>А хоће ли |
| ело у велико и одабрано друштво, па сам непрестано стражарила на својој позицији, докле га ниса |
| бокомислено пушење.{S} За то је и остао непрестано одвојен у другој соби, где је пушио и хватао |
| он имаде снаге и вештине да прикрије то непријатно сећање и осећање.</p> <p>Славка подиже главу |
| а усред дана.</p> <p>— Та то је паклена неприлика, промумла Лаза гризући се за усне.</p> <p>Али |
| } Шта мари, што је малена раста и доста неприметна фигура?{S} Оно „богато“ покрило је све то, д |
| речи.{S} Запечаћена уста Лазина збацише неприродни, наметнути оков и гле како лепо зборе!</p> < |
| Славка би већ давно била иста јучерања неразложна шипарица, само да није својим очима гледала |
| а се једио на себе што је јуче био тако неразуман, управо глуп, те је купио и прстен за невесту |
| ове среће близу.</p> <p>— Славка ви сте нерасположени, јако невесели! рече, ушавши у собу.</p> |
| >- Па то још није ништа, примети Славка несигурним гласом.</p> <p>— Ништа?{S} Лепо!{S} И ја вел |
| тако мучно нађе.{S} Још је тај најмање несрећан, који може то бар приближно у себи наћи; и тад |
| е се исплакала и нашла, да је исто тако несрећна као оно двоје у роману.{S} Међу тим је Лаза уд |
| "77" /> тихо, срдачно „збогом“ ; и руке нестаде.</p> <p>Лаза стоји као скамењен.</p> <p>Али ево |
| за један тренутак, окрете се вратима и нестаде га у кући.</p> <p>Ту се почиње Мицина приповетк |
| протестује против тога имена, а кад га нестане, онда чисто чујеш, како ти се руга, што си толи |
| и, али му је то доста лош украс, јер је неугледна и није црне боје.{S} Може се видети и по томе |
| н спремио другом за дар, па сам ја тако неучтива била, те сам туђу ствар присвојила.{S} Бога ми |
| S} Заиста је тужан.</p> <p>Она ћуташе и нехотице питајући се: шта то може бити, што га растужуј |
| ће ли бити ту и опасности какве? — Ту и нехотице помисли на Мицу, али и то је последња брига.{S |
| и оно што му је пре изгледало да води к нечем паметном, сад види како је било глупо и побркано. |
| опака шала? помисли у себи, какав је то нечувен ужас?{S} Једно је лаж од обојега, једно је безо |
| као из једнога грла.</p> <p>— Грозно и нечувено, децо, рекоше матере њихове.</p> <p>— Само изв |
| и ништа тамо, где има прилично крупнога нешта, па заклети се спасењем душе, да је све ништа, за |
| што још никад у животу није осећао.{S} Нешто га је подишло у прсима, те му се чини, као да има |
| ави читаве брегове.{S} Он се само од ње нешто мало побојава, али ова ће маневра учинити, да нај |
| е и дугачке.{S} Помешало се у то сећање нешто необично, пријатно и тако немирно, да ју је прати |
| ма да је већ два пут звата.{S} Тамо се нешто <pb n="28" /> ужурбали па зову и њу, али се њој с |
| енађени, а она им само заповеди да носе нешто на поље, па се онда умири, и учини јој се да је с |
| доћи к њима.{S} Расположен је.{S} Рече нешто Ленци, а она порумени застиђена.{S} Матери се срц |
| који вели, да би трећи дан умро, кад би нешто морао живети негде у Лозници, Ужици, или баш ма г |
| се та клица само радост или срећа, или нешто ново: љубав, она није питала.{S} Она јој се приви |
| лице.</p> <p>— Е, весела тичице, ти ми нешто кријеш очице.{S} Ајде, ајде, нека иде.{S} Сад ћеш |
| , које свакад обузима човека, кад учини нешто необично, чему не зна свршетка, обузе и њу.{S} Пр |
| сти су све разговорнији, само се домаћи нешто ућуташе.{S} Није им баш топло око срца, што тако |
| љубазније дочекују.{S} Деси се тамо по нешто, што на јави никако није смео покушати.{S} Кад би |
| тога <pb n="66" /> Дон Жуана.{S} Ја већ нешто мало имам.{S} Ти ћеш бити Дона Ана, али онаква ка |
| > <p>Одма за тим ошкринуше се врата још нешто више, и на отвору се указа мала, бела женска рука |
| није створен од „ничега“ па је ипак <hi>нешто</hi> ма да се чини често да је ипак право ништа.{ |
| е ни пошто позвати ни на партију санса, ни на шах, а најмање на дубокомислено пушење.{S} За то |
| егрмело, онда Ленка више није крила.{S} Ни више ни мање: овде се чека Лаза на прстен, јер тако |
| а не могавши се уздржати рече:</p> <p>— Ни код мене не ћете изостати, господине Лазо?</p> <p>Ов |
| о Лаза није равнодушан наспрам Ленке, а ни она наспрам њега, па је као добра другарица потражил |
| он свих пет госпођица занимати тако, да ни једној не буде дуго време.{S} Знао је причати и свак |
| се она тамо журила.{S} Лази није могла ни <pb n="38" /> збогом рећи, кад он, видевши шта она х |
| м плетеницама, па и она не беше ни бела ни црвена, него румена, исто као боја лица.</p> <p>Све |
| не, не би умео дати тачна рачуна о њима ни себи.{S} Само ја ишао све брже.{S} Сокак је био прав |
| како је потпуно уверен, да нико не зна ни словца од његових рачуна.</p> <p>Славка га је мерила |
| питање.</p> <p>И заиста није више ништа ни рекао.{S} Као какав витез кад противнику избије сабљ |
| велите ви читаоци, а Лаза није имао кад ни то да рекне.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| је Даринка.</p> <p>— Јесте, нисам никад ни снила ту госпођицу, жену, шта ли је, али сам господи |
| одлажем свој одлазак, које не ћу никад ни учинити, зар вам то није јасан доказ о мојој љубави |
| ога <pb n="55" /> био дао у мисли, није ни спазио с друге стране Мицину кућу; можда и за то, шт |
| јуриш на те очи, што се крију.{S} Није ни спазио, како је Славка дохватила левом руком звонце |
| погодио, одкуда је све то, а можда није ни смео, али му се слутило, да ће све сазнати, чинило м |
| латке мисли, а на остале другарице није ни помислила.{S} Особито Мица јој не беше ни на крај па |
| .{S} Ишао је међу тим доста брзо и није ни спазио, како је прошао поред своје куће и нашао се н |
| е само њиховом кривицом.{S} Он тек није ни једној рекао, да <pb n="60" /> ће је узети, а оне су |
| рстеном, јер, ако хоћемо право, он није ни заложио баш поштену своју реч за то.{S} А оно, што ј |
| вно већ оладила, и кад је се сетио није ни ваљала више.{S} Устаде и пође.</p> <p>Није се много |
| ло каваљерски.{S} Међу тим сигурно није ни помислио, да га може ко одавде спазити.{S} Ја сам се |
| а ће Лаза доћи прво амо, па се ето није ни преварила.{S} Мати њена, надајући се да ће и она ско |
| е видела и Ленкина мати, али то њу није ни најмање увредило, шта више годило јој, јер то је док |
| а Дон Жуан не изостане?</p> <p>— О томе ни говора.</p> <p>И заиста још оне беху у речи, а на вр |
| ан и згодно састављен.{S} Не мислећи се ни за један тренутак, окрете се вратима и нестаде га у |
| он — помислите само — не промисливши се ни најмање, отвори авлинска врата и изгуби ми се испред |
| о је и господин Лаза, па за то га не ће ни пошто позвати ни на партију санса, ни на шах, а најм |
| јвише мари за њом, а сад навалице не ће ни да је погледа онако, како гледа другарице њене, а на |
| мати, да ми ништа није.{S} Не бих иначе ни долазила.</p> <p>— Но добро, дете моје.{S} Ево овде |
| удно пренеможе, да је лаковерно девојче ни више ни мање, него уобразило, да је он смртно заљубљ |
| кит у тим плетеницама, па и она не беше ни бела ни црвена, него румена, исто као боја лица.</p> |
| помислила.{S} Особито Мица јој не беше ни на крај памети.{S} А она је тако зло увређена, тако |
| онда Ленка више није крила.{S} Ни више ни мање: овде се чека Лаза на прстен, јер тако је казао |
| неможе, да је лаковерно девојче ни више ни мање, него уобразило, да је он смртно заљубљен у њу, |
| аза, па за то га не ће ни пошто позвати ни на партију санса, ни на шах, а најмање на дубокомисл |
| шта, мати.</p> <p>Није јој смела казати ни толико само, да је Лаза к њима долазио.{S} То би је |
| сад се може казати само, да није лепши ни од једне од ових девојака, шта више, да није леп кол |
| е била према њему уздржљива.{S} Сад пак ни она више не сумња.{S} Истина, да за оволику дворбу н |
| да вам сведочим о томе, да никад нисам ни помислио учинити то, чему се они надају од мене.{S} |
| а препоруку.{S} При руковању није могао ни пошто изостати пољубац, то јест у руку.{S} Што се ти |
| довољан са собом.{S} На Ленку није хтео ни помислити, а још мање на Славку.{S} Он је мислио сам |
| девојака, шта више, да није леп колико ни једна од њих.{S} Омален човек, за чудо окретан, лак |
| о код своје куће.{S} За њега не би било ни иначе тешко наћи се у друштву, а за овај мах то је и |
| де ниште одговорити; али Славка није то ни тражила.{S} То је једна епизода у драми, коју је она |
| тала и чинило се да је не ће цела ствар ни мало занимати; она је већ преболела све, верује да ј |
| грли и љуби неку девојку, коју никад и нигде није видела, Ленка опет како неку другу проси а њ |
| се то могли изговорити?</p> <p>— Нисам нигде свраћао.</p> <p>— Онда успут, у мислима?</p> <p>— |
| > дохватио капу и на врат на нос слетео низ басамаке.</p> <p>— Нисте још погађали у карте, виче |
| повода, да јој се приближи.{S} Истина, није био сигуран, да је погодио, одкуда је све то, а мо |
| пре тога <pb n="55" /> био дао у мисли, није ни спазио с друге стране Мицину кућу; можда и за т |
| едва изговараше Славка.</p> <p>— Стани, није свршена комедија, одговори јој Мица.{S} Где је лек |
| ање учини му се необично. <pb n="27" /> Није помишљао на то, да је он сам то изазвао, за то му |
| /p> <p>Ленка је ћутала као заливена.{S} Није се макла с места.{S} Једино што се променила, било |
| емљу и гости захтеше да се разилазе.{S} Није било никаквог узрока, да их домаћице задржавају, з |
| арица потражила рачуна о томе од ње.{S} Није ту помогло сад никакво околишење: стара се осменул |
| рнији, само се домаћи нешто ућуташе.{S} Није им баш топло око срца, што тако дуго чекају.{S} Пи |
| инити јуриш на те очи, што се крију.{S} Није ни спазио, како је Славка дохватила левом руком зв |
| ати, па како изгледа тај витез Лаза?{S} Није шала, бити насловни јунак бар једне приповетке, ак |
| ="58" /> ускликну, кад помисли на њу; а није му могло пасти на памет и то, да је Славка била да |
| од једне од ових девојака, шта више, да није леп колико ни једна од њих.{S} Омален човек, за чу |
| вања.{S} За сад се може казати само, да није лепши ни од једне од ових девојака, шта више, да н |
| а јучерања неразложна шипарица, само да није својим очима гледала и сопственим ушима чула онако |
| а је погодио, одкуда је све то, а можда није ни смео, али му се слутило, да ће све сазнати, чин |
| карте и све, велите ви читаоци, а Лаза није имао кад ни то да рекне.</p> </div> <div type="cha |
| а.{S} Даринка је већ опазила, како Лаза није равнодушан наспрам Ленке, а ни она наспрам њега, п |
| p>Не знаде ниште одговорити; али Славка није то ни тражила.{S} То је једна епизода у драми, кој |
| ван облак прелете преко лица, но Славка није то приметила.{S} Најпосле ће Лаза рећи:</p> <p>— П |
| и Мица.{S} Али данашња, навалична шала није се могла тако лако опростити.{S} Мица је све добро |
| у штолу, т. ј. у гимназију, јер му мама није дала да се меша са „свакојаком децом“ још док је м |
| т или срећа, или нешто ново: љубав, она није питала.{S} Она јој се приви уз биће и упи у душу и |
| бу.</p> <p>— Као и ви јуче.</p> <p>— Па није ли ово јасан доказ, да се не варам? помисли Лаза у |
| за сам на своје питање.</p> <p>И заиста није више ништа ни рекао.{S} Као какав витез кад против |
| </p> <p>— Али, веруј, мати, да ми ништа није.{S} Не бих иначе ни долазила.</p> <p>— Но добро, д |
| д је најватреније беседио.</p> <p>Ништа није смотрио; али баш у часу кад хтеде окушати чврстоћу |
| а хоће, пође кући.</p> <p>Судијина кућа није далеко, и она је за неколико тренутака била тамо.< |
| се Славци тако чини, јер га још оваког није видела.{S} Заиста је тужан.</p> <p>Она ћуташе и не |
| жда и за то, што с ове стране још никад није овамо долазио.{S} Он се загледа у то женско чељаде |
| и љуби неку девојку, коју никад и нигде није видела, Ленка опет како неку другу проси а њу оста |
| слободно ступи у собу.{S} На лицу му се није могла опазити никаква промена.{S} Поздравио се учт |
| емирне мисли, у срцу је био узбуђен, те није могао седети.{S} Кад би погледао Славку, било му ј |
| а у слатке мисли, а на остале другарице није ни помислила.{S} Особито Мица јој не беше ни на кр |
| ад је већ то прегрмело, онда Ленка више није крила.{S} Ни више ни мање: овде се чека Лаза на пр |
| то доста лош украс, јер је неугледна и није црне боје.{S} Може се видети и по томе, да не мари |
| кући.{S} Она се десила сама код куће и није била вољна да иде код судијиних кћери на посело, м |
| почне.{S} Ишао је међу тим доста брзо и није ни спазио, како је прошао поред своје куће и нашао |
| ко други буде младожења, јер нико други није умео тако лепо као Лаза шетати, разговарати, прави |
| крило, тако се она тамо журила.{S} Лази није могла ни <pb n="38" /> збогом рећи, кад он, видевш |
| исли и ради чега рече ове речи, то Лази није било лако погодити.{S} Међу тим она уста и оде да |
| воље одговара Велици на питања.{S} Али није за њу то највећа невоља.{S} Могла је она лако и не |
| инка.{S} Само причај главно.</p> <p>Али није тако лако прећи на главно.{S} Мица ће се заклети, |
| рошао.</p> <p>Ленка или није хтела, или није могла да му одговори, за то је ћутала.{S} Лаза узе |
| е, кад је онуд прошао.</p> <p>Ленка или није хтела, или није могла да му одговори, за то је ћут |
| о их је непажљиво изустила.{S} Лаза јој није сагледао очију, али је опазио, како јој лице <pb n |
| и, ма да је слутила одкуд потиче, ипак није смела одговорити, плашила се од таквог одговора.</ |
| и биће само њиховом кривицом.{S} Он тек није ни једној рекао, да <pb n="60" /> ће је узети, а о |
| ли и надовезивао их једну на другу, док није и заспао.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| о с прстеном, јер, ако хоћемо право, он није ни заложио баш поштену своју реч за то.{S} А оно, |
| лу давно већ оладила, и кад је се сетио није ни ваљала више.{S} Устаде и пође.</p> <p>Није се м |
| е, што нису мариле за то; и њима некако није било баш право.{S} Али је Лаза умео да умири и пом |
| си се тамо по нешто, што на јави никако није смео покушати.{S} Кад би се сутра дан сетио тих сн |
| рчаше на прозор у другој соби, али тамо није ништа било.{S} Мица погледа на улицу и виде како ж |
| би било каваљерски.{S} Међу тим сигурно није ни помислио, да га може ко одавде спазити.{S} Ја с |
| ја — никако.</p> <p>— Тако ћутите, а то није ваш обичај.</p> <p>— Па изговорио сам све, што сам |
| S} Лепо!{S} И ја велим ништа.{S} Али то није све.{S} Мени то паде у очи, па како ми је прозор м |
| које не ћу никад ни учинити, зар вам то није јасан доказ о мојој љубави — </p> <p>Славка нагло |
| спасењем душе, да је све ништа, зар то није тако исто, као кад убица налази да је са свим прав |
| ло, да ће Лаза доћи прво амо, па се ето није ни преварила.{S} Мати њена, надајући се да ће и он |
| тигао.</p> <p>Лепо ће и лако ће; то бар није непостижно.{S} Извиниће се болешћу код Ленке што ј |
| чека човека као бајаги после тога, зар није овако већа, шаренија и примамљивија?{S} Ко је крив |
| верљиве, вазда тако пријатељске.{S} Зар није тако, госпођице?</p> <p>Славка пажљиво слушаше ове |
| само на томе?</p> <p>— Та цео свет зар није створен од „ничега“ па је ипак <hi>нешто</hi> ма д |
| тичкој партији снује црне конце; — .зар није то од ништа направити прилично крупно ишта?</p> <p |
| показао да је врло невешт инжињер, јер није умео одмерити положај ствари.{S} Глете, с овог се |
| сумња.{S} Истина, да за оволику дворбу није марила, али оно што њене снове изодавна узнемирује |
| рижан и задовољан са собом.{S} На Ленку није хтео ни помислити, а још мање на Славку.{S} Он је |
| ћутао, кад јој је дао тај цвет, како му није било право, што га је искала; ма да је она имала п |
| То је видела и Ленкина мати, али то њу није ни најмање увредило, шта више годило јој, јер то ј |
| ом молбом за препоруку.{S} При руковању није могао ни пошто изостати пољубац, то јест у руку.{S |
| едао.{S} Осећаше што још никад у животу није осећао.{S} Нешто га је подишло у прсима, те му се |
| лице погнуто облила румен, а очи — њих није могао Лаза никако угледати, ма да се трудио, да пр |
| не ћете веровати ма да се комедија још није свршила, настави Мица.{S} Ви ћете ипак помислити д |
| адаше.</p> <pb n="47" /> <p>- Па то још није ништа, примети Славка несигурним гласом.</p> <p>— |
| и ваљала више.{S} Устаде и пође.</p> <p>Није се много премишљао куда ће.{S} Упутио се Славкиној |
| та је мајка.</p> <p>Ништа, мати.</p> <p>Није јој смела казати ни толико само, да је Лаза к њима |
| и пријатељ и најпоузданији секретар.{S} Никад оне не ће оставити човека, пратиће га и по пустар |
| вим клетвама да вам сведочим о томе, да никад нисам ни помислио учинити то, чему се они надају |
| Онда ће бити и песме и шале, а ти ниси никад попреко на то гледала.</p> <p>Славку као да трист |
| омиње је Даринка.</p> <p>— Јесте, нисам никад ни снила ту госпођицу, жену, шта ли је, али сам г |
| n="22" /> игре јако занимају, да готово никад не тражи друге забаве.{S} Иначе воле и пушити, ал |
| вка како грли и љуби неку девојку, коју никад и нигде није видела, Ленка опет како неку другу п |
| о, што одлажем свој одлазак, које не ћу никад ни учинити, зар вам то није јасан доказ о мојој љ |
| ном прозору према мени.{S} Нисам је још никад видела у мом веку, и не знам кад се доселила тамо |
| ћу; можда и за то, што с ове стране још никад није овамо долазио.{S} Он се загледа у то женско |
| те на свету угледао.{S} Осећаше што још никад у животу није осећао.{S} Нешто га је подишло у пр |
| так може срце опити свим милотама, које никакав сан не може замислити, никаква реч описати.</p> |
| ма, које никакав сан не може замислити, никаква реч описати.</p> <p>Беше јој као да не стоји на |
| рукчије да се игра, а без њега не вреди никаква игра.{S} Особито невесте мучно би пристале <pb |
| бу.{S} На лицу му се није могла опазити никаква промена.{S} Поздравио се учтиво и галантно као |
| на о томе од ње.{S} Није ту помогло сад никакво околишење: стара се осменула.{S} Ленка се забун |
| ти захтеше да се разилазе.{S} Није било никаквог узрока, да их домаћице задржавају, за то и одо |
| лакоуман био наспрам ње и не тражи више никаквога доказа.{S} Веца је била више радознала него з |
| ам на себе задовољно.{S} Не плаши се он никаквога вртлога, који би га могао захватити у вожењу |
| ли, господине Лазо?.</p> <p>— Ја — ја — никако.</p> <p>— Тако ћутите, а то није ваш обичај.</p> |
| луд смо долазиле? вели Славка.</p> <p>— Никако, одговори јој Мица, господин је још ту.{S} Не ра |
| лила румен, а очи — њих није могао Лаза никако угледати, ма да се трудио, да прочита у њима сво |
| о се већ три дана решава и претреса, па никако да се крај с крајем састави.</p> <p>Лаза је међу |
| .{S} Деси се тамо по нешто, што на јави никако није смео покушати.{S} Кад би се сутра дан сетио |
| огло видети, како је потпуно уверен, да нико не зна ни словца од његових рачуна.</p> <p>Славка |
| прозор.</p> <p>На прозору се не појави нико.</p> <p>— Госпођица сигурно зна од кога је поздрав |
| /p> <p>Тек којешта! рече Ленка, али јој нико на то не одговори.</p> <p>У исти мах кад она то ре |
| ћемо се постарати, додаде Мица.{S} Ако нико, — онда на мене баците ту бригу.</p> <p>Сумрак се |
| вери.{S} Славка је била срећна, што бар нико не зна шта њу тамо гони, а Ленки је већ теже било |
| " /> да им ко други буде младожења, јер нико други није умео тако лепо као Лаза шетати, разгова |
| и подмигивања зауставе.{S} Не верује му нико ништа.</p> <p>Он тада погне дубоко главу и тешко у |
| руштвеног живота.</p> <p>Написао</p> <p>Никола В. Ђорић</p> <p>У НИШУ</p> <p>ШТАМПАРИЈА МИЛОША |
| учиним по једно „рандеву“, кад оно, што ником не могу открити, њему поверим; а знате, како је м |
| цо, опомиње је Даринка.</p> <p>— Јесте, нисам никад ни снила ту госпођицу, жену, шта ли је, али |
| о беше на једном прозору према мени.{S} Нисам је још никад видела у мом веку, и не знам кад се |
| де сте се то могли изговорити?</p> <p>— Нисам нигде свраћао.</p> <p>— Онда успут, у мислима?</p |
| стражарила на својој позицији, докле га нисам и дочекала.</p> <p>— Звала си га?! викну Славка.{ |
| етвама да вам сведочим о томе, да никад нисам ни помислио учинити то, чему се они надају од мен |
| а?</p> <p>— То сте погодили.</p> <p>— Е нисам знала до сад, да и ви трошите речи у мислима, дод |
| ја сам се детињасто титрао њоме, док је нисам расрдио, те ме је оставила.{S} Некада су ме сви љ |
| колико тренутака.{S} Јуче сам изостао и нисам вас походио, јер имађах да учиним једну неодложну |
| онда настави:</p> <p>— Али баш то, што нисам јуче ишао Ленци, то, што одлажем свој одлазак, ко |
| и.{S} Онда ће бити и песме и шале, а ти ниси никад попреко на то гледала.</p> <p>Славку као да |
| ат на нос слетео низ басамаке.</p> <p>— Нисте још погађали у карте, виче за њим Мица, тамо би с |
| друштво, јер пет младих, лепих девојака нису баш маленкост, тим пре за нашег господина Лазу, ко |
| то све тако лепо, <pb n="13" /> да оне нису могле то одрећи.{S} Ту се десиле и карте и он им о |
| ћа брзо запали и кесу.{S} Венчани венци нису толико зелени <pb n="57" /> и мирисни, колико су т |
| та срећа у део пала, па чак и оне, што нису мариле за то; и њима некако није било баш право.{S |
| а порасте и назва се дераном.{S} Сад му нису биле материне поуке од преке потребе.{S} Стекао је |
| је онај исти господин Лаза В., што се, нити као бомба кроз таван, нити као гром из ведра неба, |
| В., што се, нити као бомба кроз таван, нити као гром из ведра неба, него са свим по својој вољ |
| етати га за собом.{S} Не кити се много, нити раскошно одева.{S} Обично носи, па тако и сад, пеп |
| би волела да ми се само причинило, ако ничег другог ради, а оно ради наше сироте Аријадне.</p> |
| > <p>— Та цео свет зар није створен од „ничега“ па је ипак <hi>нешто</hi> ма да се чини често д |
| рао, јер ево све се у часу изгубило.{S} Ништа и опет ништа! понављао је у мислима.{S} Чинило му |
| мети Славка несигурним гласом.</p> <p>— Ништа?{S} Лепо!{S} И ја велим ништа.{S} Али то није све |
| етка, можда и без свршетка!</p> <p>— Та ништа тако рахатно може светом владати!</p> <p>— Овамо |
| и последње ништа.{S} Па ипак вештина од ништа начинити ишта и свашта зар не дрма васколиким све |
| ији снује црне конце; — .зар није то од ништа направити прилично крупно ишта?</p> <pb n="53" /> |
| па заклети се спасењем душе, да је све ништа, зар то није тако исто, као кад убица налази да ј |
| на прозор у другој соби, али тамо није ништа било.{S} Мица погледа на улицу и виде како журно |
| .</p> <pb n="47" /> <p>- Па то још није ништа, примети Славка несигурним гласом.</p> <p>— Ништа |
| ав пред тобом: оно првобитно и последње ништа.{S} Па ипак вештина од ништа начинити ишта и сваш |
| своје питање.</p> <p>И заиста није више ништа ни рекао.{S} Као какав витез кад противнику избиј |
| ласом.</p> <p>— Али, веруј, мати, да ми ништа није.{S} Не бих иначе ни долазила.</p> <p>— Но до |
| одаде гласно.</p> <p>Славка не одговори ништа.</p> <p>Сад се Лаза сети отоичашњега прекора.{S} |
| светли.</p> <p>Славка опет не одговори ништа.</p> <p>— Ви се срдите на мене због Ленке.{S} Сад |
| вога, споља тако слабог мехура.{S} Наћи ништа тамо, где има прилично крупнога нешта, па заклети |
| те све, разумете све.{S} Ја вам не умем ништа више рећи; — уздрхталим гласом одговараше Лаза са |
| p>— Чудновата су посла са тим ђаволским ништа!{S} Дугачка приповетка, можда и без свршетка!</p> |
| </p> <p>— Ништа?{S} Лепо!{S} И ја велим ништа.{S} Али то није све.{S} Мени то паде у очи, па ка |
| i> ма да се чини често да је ипак право ништа.{S} Док је ту, све протестује против тога имена, |
| мигивања зауставе.{S} Не верује му нико ништа.</p> <p>Он тада погне дубоко главу и тешко уздану |
| а је пун празнине.{S} Он осећаше, да то ништа има у себи и да му је тешко од њега.{S} Мало час |
| ко далеко од ње, а оно што је било, ето ништа је.</p> <p>Каква је то реч ништа? — Какво је то р |
| све се у часу изгубило.{S} Ништа и опет ништа! понављао је у мислима.{S} Чинило му се као <pb n |
| о, ето ништа је.</p> <p>Каква је то реч ништа? — Какво је то расположење, што човека обузима, к |
| о си ти невесела; пита је мајка.</p> <p>Ништа, мати.</p> <p>Није јој смела казати ни толико сам |
| баш кад је најватреније беседио.</p> <p>Ништа није смотрио; али баш у часу кад хтеде окушати чв |
| и примамљивија?{S} Ко је крив извесним ништавцима, што су ограничени и духом и телом, те не зн |
| оне беху гром за њега.</p> <p>Не знаде ниште одговорити; али Славка није то ни тражила.{S} То |
| Написао</p> <p>Никола В. Ђорић</p> <p>У НИШУ</p> <p>ШТАМПАРИЈА МИЛОША ПОПОВИЋА</p> <p>1882.</p> |
| а њему таван облак прелете преко лица, но Славка није то приметила.{S} Најпосле ће Лаза рећи:< |
| д румених усница на пошалице његове.{S} Но он се чинио и томе невешт, ма да је добро приметио.{ |
| ила је међу тим и како да се извини.{S} Но Лаза, да би била која порција шале више, не могаде п |
| оме невешт, ма да је добро приметио.{S} Но узалуд све: за Мицом пођоше обе судијине кћери, за њ |
| о, ускликну она.</p> <pb n="67" /> <p>— Но, таку те волим.{S} Оди овамо, да напишемо драму и по |
| .{S} Не бих иначе ни долазила.</p> <p>— Но добро, дете моје.{S} Ево овде смо сви весели, па тре |
| — Њега чекате? опет пита Мица.</p> <p>— Но па њега, одговори Славка.</p> <pb n="45" /> <p>— Мож |
| Покушаше и — ужас! — Код свакога нађоше но неколико подозривих ствари: прстенчића, гривница, бу |
| угљен, непрестано су живе, играју, што но реч, као на тигању.{S} Непрестано је осмешљив; нема |
| оју му ваља само подићи, па да се читав нов, и примављив свет отвори пред њиме.</p> <p>Мислећи |
| орима и цветићима од тула.{S} Метла сам нов шешир с перетом и најлепшим цветом, што сам га купи |
| р бити добродошао; он ће отворити врата новим мислима, допустити да се баци поглед и на друге, |
| се почеше понављати пређашње слике и на ново га узбунише.{S} Изађе му Славка пред очи у свој ди |
| клица само радост или срећа, или нешто ново: љубав, она није питала.{S} Она јој се приви уз би |
| > <p>Беше јој као да не стоји на својим ногама кад његов загрљај олабави.{S} Лаза то опази и по |
| им по својој вољи, на својим сопственим ногама створио у лепоме друштву Лукићеве госпођице и ње |
| које ћу бити као цвет, који бацате под ноге, а заборављате, да сте се њиме китили.</p> <pb n=" |
| штри, те је у часу остала без главе или ноге; ако ли би то биле шаре и слике за мамину мазушку, |
| {S} Ленка се наслонила на Вецу, јер јој ноге задрхташе.{S} Славка се загледала у Мицу, као да ћ |
| јер кад би цурице окушале узалуд брзину ногу, оне би онда дозвале језик у помоћ, а ту је већ ла |
| pb n="78" /> дохватио капу и на врат на нос слетео низ басамаке.</p> <p>— Нисте још погађали у |
| х изненађени, а она им само заповеди да носе нешто на поље, па се онда умири, и учини јој се да |
| који ће оставити Дон Жуана, да га ђаво носи, који од срца жали добру Дона Ану, па јој нуди сво |
| е много, нити раскошно одева.{S} Обично носи, па тако и сад, пепељав капут, а остало црно+.{S} |
| 12" /> устављају очима на њој.{S} Браду носи, али му је то доста лош украс, јер је неугледна и |
| су код ње.{S} Коса јој дуга и црна као ноћ, очи такође црне, живе и сјајне, као две најлепше з |
| е госпођице, Славка, Ленка и Велица сву ноћ су мислиле само о господину Лази.{S} И кад су склоп |
| иканским и по леду сибирском, и дневи и ноћи, у друштву и самоћи; вазда су му тако поверљиве, в |
| иве и сјајне, као две најлепше звезде у ноћи.{S} Чудновате су те њене очи.{S} Потсећају много н |
| оји од срца жали добру Дона Ану, па јој нуди своју десницу, крв и живот.{S} Требало би да твоју |
| не девојчице, које ће све проћи боље од ње, па преко воље одговара Велици на питања.{S} Али ниј |
| ра другарица потражила рачуна о томе од ње.{S} Није ту помогло сад никакво околишење: стара се |
| и мало пре.{S} Али он је тако далеко од ње, а оно што је било, ето ништа је.</p> <p>Каква је то |
| прави читаве брегове.{S} Он се само од ње нешто мало побојава, али ова ће маневра учинити, да |
| дура може поносити лепотама што су код ње.{S} Коса јој дуга и црна као ноћ, очи такође црне, ж |
| убљен у њу, да ће полудети и умрети без ње.{S} Све је он то с неколико речи и уздисаја исказао |
| и дошли овамо.{S} Звата је и Мица, али ње још нема.{S} Кроз који час ће и просилац доћи.</p> < |
| вазда је добре воље и љубазан на спрам ње, вазда осмешљив, разговоран и добродушан.{S} А одкуд |
| верује да је Лаза лакоуман био наспрам ње и не тражи више никаквога доказа.{S} Веца је била ви |
| .</p> <p>Посадише је, па се скупише око ње, свашта слутећи.{S} Мица је знала, да се Ленка спрем |
| и погрешио уметник, који би пресликао с ње лепу Јелену, око које се два народа толико клаше и к |
| да ће се о њему повести прича.</p> <p>— Њега чекате? опет пита Мица.</p> <p>— Но па њега, одгов |
| а је међу тим као код своје куће.{S} За њега не би било ни иначе тешко наћи се у друштву, а за |
| лвером, ако му не узверује и не пође за њега.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18821_C |
| ечи само Лаза разумео, оне беху гром за њега.</p> <p>Не знаде ниште одговорити; али Славка није |
| њиме китили.</p> <pb n="74" /> <p>— Ја њега љубим! о гадне утворице! помисли Славка и окреташе |
| о год што је мало час слушала и гледала њега пред собом.{S} Ко је преварен? ко је преварен? пит |
| га.{S} Изјавиће да је она још љутита на њега, па од макових зрна прави читаве брегове.{S} Он се |
| суђивао.{S} Испрва се љутили другови на њега, али он не ће друкчије да се игра, а без њега не в |
| сам весео.{S} Да је друштво навикло на њега, тешко би му било да се искраде, те да га остави, |
| чекате? опет пита Мица.</p> <p>— Но па њега, одговори Славка.</p> <pb n="45" /> <p>— Можете га |
| ур, мислио да ће све на свету имати кад њега узима, па ипак сад види да се варао, јер ево све с |
| ="52" /> да неко навалице спомиње поред њега те речи, које су му одмах у грудима одјекивале.</p |
| у.{S} Два окна прозорска сасуше се пред њега у стотину комадића.{S} Он убезекнут гледаше на то |
| ти.{S} Она окрете <pb n="75" /> лице од њега, јер не могаше издржати тај поглед.</p> <p>Лаза пр |
| рице! помисли Славка и окреташе лице од њега.</p> <p>Лаза је то окретање тумачио као и јуче.{S} |
| то ништа има у себи и да му је тешко од њега.{S} Мало час се машао рукама за онај горостасни ме |
| али при том ћути, па макар ко да је код њега.{S} Али господин Јелић зна врло добро и шта је мла |
| али он не ће друкчије да се игра, а без њега не вреди никаква игра.{S} Особито невесте мучно би |
| мало.{S} Лепа, млада госпа уочила је и њега, па се у пола промоли кроз отворен прозор и с осме |
| ца и Славка и Воју к себи.{S} Поучише и њега, па се онда вратише у друштво.</p> <p>— Воја вам ј |
| нодушан наспрам Ленке, а ни она наспрам њега, па је као добра другарица потражила рачуна о томе |
| тно може светом владати!</p> <p>— Овамо њега!{S} Нека буде камен угаони за темељну, велику и сј |
| {S} И кад су склопиле очи, опет су само њега снивале, и то свака на свој начин:{S} Славка како |
| му је остало од младих година, али што њега још више гризе и мучи јесте то, што га све једнако |
| ој као да не стоји на својим ногама кад његов загрљај олабави.{S} Лаза то опази и посади је на |
| а ће маневра учинити, да најпосле и тај његов вечити „супостат“ положи оружје.</p> <p>А колико |
| сити на видик то „богато“, да су се сва његова и добра и зла својства губила пред овим јединим. |
| ед очима.{S} Учини му се, као да је она његова била, па му преотета; осећа још и сад како је љу |
| још више о себи, не може се познати из његова понашања.{S} Међу тим на скоро се показало, да ј |
| сподина Јелића, гости су уочили, даје и његова домаћица необично ужурбана.{S} Даринка је већ оп |
| ке беху речи Лазине, осмејци жива слика његове душе, погледи његови продрли јој до дна груди — |
| евојке саме међу собом разговараху а на његове се прискочице не освртаху.{S} Он се зловољан пос |
| му је воља.{S} Девојчице већ навикле на његове заседе.{S} Први су бедеми освојени, сад ће пасти |
| е зубе испод румених усница на пошалице његове.{S} Но он се чинио и томе невешт, ма да је добро |
| силно таласаху, рука јој се отимаше из његове; лице погнуто облила румен, а очи — њих није мог |
| ра Ленци, кад Ленка дозна или посумња у његове намере спрам Славке, или Мица за њих обадве, или |
| его и јуче.{S} Предвиђаше да је врхунац његове среће близу.</p> <p>— Славка ви сте нерасположен |
| осмејци жива слика његове душе, погледи његови продрли јој до дна груди — Он често долази амо и |
| ћна и савладана дрхташе и заплака се на његовим прсима.{S} Био је срећан и он, али она много ви |
| е прилике створити или саме по себи или његовим узроком.{S} Он озбиљно поче <pb n="54" /> водит |
| уно уверен, да нико не зна ни словца од његових рачуна.</p> <p>Славка га је мерила од главе до |
| Лаза искочио је ван граница својих.{S} Његово срце што тако ладно рачуна, тако је било савлада |
| чула њено „дођи сутра“ а одма за тим и његово „сутра!“</p> <pb n="49" /> <p>— То је ужасно! из |
| примамљиве, да су се наочице противиле његовој зловољи и све му више досађивале.{S} Онда би он |
| ђак“.{S} А ту се тек отвара широко поље његовој ћуди.{S} На скоро узавре сва школа као у ђавоље |
| а поче мислити сад на другу руку о томе његовом кикотању и блебетању.{S} Учини јој се на <pb n= |
| е мислити, о томе, али тај сувишни смеј њезиних другарица, а још више она дворба Лазина, коју ј |
| у“, кад оно, што ником не могу открити, њему поверим; а знате, како је мучно, кад човек нема ко |
| не, а кад Славка спомену Ленкино име, а њему таван облак прелете преко лица, но Славка није то |
| ла у искреност Лазину, па је била према њему уздржљива.{S} Сад пак ни она више не сумња.{S} Ист |
| еба и да се покаже као каваљер, а то је њему душа и срце.{S} Умео је он свих пет госпођица зани |
| учерашње прилике изађоше му пред очи, и њему то беше знак, да је дошао час, да се то и данас по |
| но сад гледа у тај прстен, па се руга и њему и себи.</p> <p>Али само како ће се даље? запитао с |
| им је одговорити, јер виде, да ће се о њему повести прича.</p> <p>— Њега чекате? опет пита Миц |
| часа опажа њено унутрашње расположење, њена душа.</p> <p>Очи њене с лица у огледалу падоше сад |
| а се забунила а Веца се прва похвалила; њена „печална“ љубав и сажаљење према Лази претворило с |
| И при том би се увек сетио Славке; цела њена дивна слика обнови му се пред очима.{S} Учини му с |
| броћуднија.{S} Таком природом, каква је њена, ваља само умети владати и окретати је на своју ру |
| о, па се ето није ни преварила.{S} Мати њена, надајући се да ће и она скоро, отишла је тамо пре |
| и лепша него икад, много лепша него све њене другарице, које је он познавао.{S} То га забуни та |
| лепше звезде у ноћи.{S} Чудновате су те њене очи.{S} Потсећају много на кршевите горе, над који |
| је погледа онако, како гледа другарице њене, а нарочито Славку.{S} Она поче мислити сад на дру |
| ашње расположење, њена душа.</p> <p>Очи њене с лица у огледалу падоше сад на стас, на хаљину и |
| осети, како му се рука јаче припија око њене, а она, као голубица, на коју се кобац са висине с |
| оволику дворбу није марила, али оно што њене снове изодавна узнемирује, младо, враголасто а пор |
| то је доказ и неоспорно уверење, да су њене кћери лепе, пријатне и образоване.</p> <p>А он је |
| ца укусно привезана, тако да му крајеви њени покривају прса далеко у страну, што му лепо стоји. |
| ољубаца стопише се у оно румено море на њеним ланитима.{S} Он је загрли, а она одпустивши руке |
| титати; за тим је молила, да се мења са њеним удовцем.{S} Даринка и верује и не верује у своју |
| д очи сестра као супарница, све игра са њеним драганом.{S} Мица ћути и мери ове срећне девојчиц |
| о у лепоме друштву Лукићеве госпођице и њених другарица.{S} Било је то у јесен 187 . у оној кућ |
| очију, јер се у њима сваког часа опажа њено унутрашње расположење, њена душа.</p> <p>Очи њене |
| сподином Лазом и ја сам врло добро чула њено „дођи сутра“ а одма за тим и његово „сутра!“</p> < |
| мени као јуче.{S} Они беху бледи и лице њено онако у засенку одсјајиваше некаквом чаробном лепо |
| кад је прошли пут био код те девојке и њено понашање учини му се необично. <pb n="27" /> Није |
| ила љутита на њих, мислећи, да ће узети њено причање за шалу, па и не доћи. — Биле су ту обе кћ |
| нећи се невешт њеној срџби, уплете се у њено извињавање и рече како госпођица хита кући, што је |
| тад је тако лепо одсјајивала бела боја њенога врата на спрам загасите косе; потпуна <pb n="29" |
| ома годило старој госпођи Перси, матери њеној, јер таким зетом заиста се може поносити прва и н |
| могаде прећутати, него чинећи се невешт њеној срџби, уплете се у њено извињавање и рече како го |
| p> <p>Лаза је после два дана опет био у њеној кући.{S} Оно чему се тако дуго надала, учинило јо |
| 4" /> убрља својим устима, што је он по њеном и својем дијалекту звао „пупи“.{S} А после неколи |
| не за њим повторавати, куд он, пође, за њим ићи: једном речи, који осваја на јагму најскупоцени |
| один Лаза.{S} Врата осташе ошкринута за њим.{S} Он се наже унутра и као да говораше неком, да н |
| водити њихове очи, чије ће речи оне за њим повторавати, куд он, пође, за њим ићи: једном речи, |
| p>— Нисте још погађали у карте, виче за њим Мица, тамо би сте још боље прошли.</p> <p>Враг му о |
| као да говораше неком, да не излази за њим.{S} Онда се зачуше неколико срдачних речи, што наше |
| ознаду, како се он удвара некој трећој, њима сасма непознатој, — ту се сети данашње посете — о, |
| за Мицом пођоше обе судијине кћери, за њима и Даринка.{S} Како је било у реду да и сам пође, о |
| брзо вену а све јаче стежу.{S} Доле са њима, доле са сваком помисли на женидбу!{S} Овако весел |
| а мисли, да најслађе спава онда, кад се њима успава.{S} И у сну продужава лепе и чаробне састан |
| па чак и оне, што нису мариле за то; и њима некако није било баш право.{S} Али је Лаза умео да |
| ела казати ни толико само, да је Лаза к њима долазио.{S} То би је могло одати.</p> <p>— Ти си н |
| бећа, да ће идућег празника опет доћи к њима.{S} Расположен је.{S} Рече нешто Ленци, а она пору |
| извесне, не би умео дати тачна рачуна о њима ни себи.{S} Само ја ишао све брже.{S} Сокак је био |
| Тако лепе планове изводи, тако мирно о њима мисли, да најслађе спава онда, кад се њима успава. |
| и „мамице“ <pb n="23" /> и да натеже с њима.{S} То је видела и Ленкина мати, али то њу није ни |
| угледати, ма да се трудио, да прочита у њима своју пресуду.</p> <pb n="36" /> <p>— Ви знате све |
| такав израз и од самих очију, јер се у њима сваког часа опажа њено унутрашње расположење, њена |
| читав нов, и примављив свет отвори пред њиме.</p> <p>Мислећи тако пушио је полако цигару.{S} Ка |
| цате под ноге, а заборављате, да сте се њиме китили.</p> <pb n="74" /> <p>— Ја њега љубим! о га |
| ове; лице погнуто облила румен, а очи — њих није могао Лаза никако угледати, ма да се трудио, д |
| његове намере спрам Славке, или Мица за њих обадве, или кад оне све три дознаду, како се он удв |
| је дуго чекала и готово била љутита на њих, мислећи, да ће узети њено причање за шалу, па и не |
| на другој у лице.{S} Као да је свака од њих знала, шта је друга учинила, па су тим ћутањем приз |
| та више, да није леп колико ни једна од њих.{S} Омален човек, за чудо окретан, лак ча речи; очи |
| ругарица па ћути; за тим оде са свим од њих у другу собу.</p> <p>Све је то Лаза добро уочио.{S} |
| <pb n="41" /> <p>И заиста вара једну од њих, јер ови се људи тако искрено радују, тако су им ли |
| епо научио, како да се влада; па кад би њих двојица засели с обе стране узана сокака, онда би з |
| а као да је непрестано трчала док је до њих дошла.</p> <p>— Шта је, шта је, Мицо? питају је сви |
| <p>— Кога господина? запиташе неколико њих.</p> <p>— Тога, кога толико чекасте.</p> <p>Наста о |
| снажан и силовит, и колико ће оправдати њихова очекивања.{S} За сад се може казати само, да ниј |
| лимира и Босиљку“ и толико се умешала у њихова „прикљученија", да је редовно плакала, кад год ј |
| Грозно и нечувено, децо, рекоше матере њихове.</p> <p>— Само извол’те сутра к мени, па ћете се |
| х девојака, чије ће очи за собом водити њихове очи, чије ће речи оне за њим повторавати, куд он |
| из некога кута свој паклени пламен међу њихове ђачиће.{S} Покушаше и — ужас! — Код свакога нађо |
| тати: што се госпођицама деси биће само њиховом кривицом.{S} Он тек није ни једној рекао, да <p |
| .{S} Кад јој рекоше тај „радосни“ глас, њој се окрете соба око главе, замагли јој се све пред о |
| о радо <pb n="12" /> устављају очима на њој.{S} Браду носи, али му је то доста лош украс, јер ј |
| ати.{S} А госпођици Славци, домаћици, е њој младожења стоји просто на врати, ту у кући, па радо |
| n="28" /> ужурбали па зову и њу, али се њој слутило, да ће Лаза доћи прво амо, па се ето није н |
| ној Славци и Даринци и Ленци, а највише њој.{S} Учини јој се да је погледа охоло и преко рамена |
| ки корак.{S} Он се опет осмену на њу, и њој се учини тај осмејак тако заједљив, да се уклони у |
| расположење, што човека обузима, кад о њој мисли? — Лази се она учини као неки велики мехур од |
| е пажљиво Мицине речи и оне пробудише у њој са свим другу крајност.{S} Учини јој се Лаза као на |
| свега, тако, да се све друго утопило у њој.</p> <p>Поћута за неколико тренутака, па онда наста |
| пре од свију, за богатог трговца, а за њом Мица за млада и вицкаста официра.{S} Ленка и Велица |
| еки и вицкасти господин највише мари за њом, а сад навалице не ће ни да је погледа онако, како |
| мче, ето стоји и сликом и приликом пред њом.{S} Ах, оно „богато“ још много више падало је у очи |
| ати о шољицу, што је била на столу пред њом, и на глас викну млађе.{S} На лупу долетеше двоје м |
| по шеширу пресудити шта мисли глава под њом и којој политичкој партији снује црне конце; — .зар |
| и вазда показује, да је срећан кад је с њом у друштву, вазда је добре воље и љубазан на спрам њ |
| ледаше је јетко, удари <pb n="19" /> се њоме неколико пути о длан, па јој онда стаде кидати лис |
| е срећа, али ја сам се детињасто титрао њоме, док је нисам расрдио, те ме је оставила.{S} Некад |
| , коју је он свима подједнако указивао, њу је мучила.{S} Много пути је пре тога имала прилике д |
| ела, Ленка опет како неку другу проси а њу оставља, а Веца како клечи пред неком трећом, куне ј |
| атера да чиним ту будалаштину?{S} Ја да њу просим?{S} То би тек била највећа глупост од мене.</ |
| говара Велици на питања.{S} Али није за њу то највећа невоља.{S} Могла је она лако и не мислити |
| до данас свакад таке дарове нарочито за њу спремао.{S} Могаше се видети, како бива све срдитија |
| <pb n="58" /> ускликну, кад помисли на њу; а није му могло пасти на памет и то, да је Славка б |
| му сваки корак.{S} Он се опет осмену на њу, и њој се учини тај осмејак тако заједљив, да се укл |
| је била срећна, што бар нико не зна шта њу тамо гони, а Ленки је већ теже било пред другарицама |
| лу, само ваља умети држати у нади сад и њу и родитеље.{S} Код Славке ће отићи првом приликом.{S |
| необично, чему не зна свршетка, обузе и њу.{S} Преплашена од тога, што се тако изненадно зби, о |
| нешто <pb n="28" /> ужурбали па зову и њу, али се њој слутило, да ће Лаза доћи прво амо, па се |
| твеним ушима чула онако кобне истине по њу.</p> <pb n="73" /> <p>И заиста и сам Лаза искочио је |
| {S} То је видела и Ленкина мати, али то њу није ни најмање увредило, шта више годило јој, јер т |
| о уобразило, да је он смртно заљубљен у њу, да ће полудети и умрети без ње.{S} Све је он то с н |
| .</p> <pb n="74" /> <p>— Ја њега љубим! о гадне утворице! помисли Славка и окреташе лице од њег |
| оља.{S} Могла је она лако и не мислити, о томе, али тај сувишни смеј њезиних другарица, а још в |
| је мислио само о своме срећном животу, о златној слободи коју тако ужива и по сто пути је прок |
| мо то причинило.</p> <p>— Причинило!{S} О како би волела да ми се само причинило, ако ничег дру |
| сад, пепељав капут, а остало црно+.{S} О врату му је обично пепељава или црна огрлица укусно п |
| познатој, — ту се сети данашње посете — о, онда ће се тек умети дивно одговарати.{S} Кад оне бу |
| ледњу реч, али он не престаде.</p> <p>— О љубави, с којом ћу бити најсрећнији човек на свету, а |
| Само да Дон Жуан не изостане?</p> <p>— О томе ни говора.</p> <p>И заиста још оне беху у речи, |
| наглост.{S} Не могу веровати —</p> <p>— О, да би могао мртав овде остати од љубави!{S} Онда би |
| а младим домаћицама.{S} А кад човек има о чему да говори с младима, онда се не ће веома отимати |
| је као добра другарица потражила рачуна о томе од ње.{S} Није ту помогло сад никакво околишење: |
| неизвесне, не би умео дати тачна рачуна о њима ни себи.{S} Само ја ишао све брже.{S} Сокак је б |
| .{S} Да ли је Лаза водио великог рачуна о госпођи судијници и кћерима, а још више о себи, не мо |
| збиљно поче <pb n="54" /> водити рачуна о тим приликама и тражаше где ће и кад ће бити најбоље |
| се пожурих, и ево ме да вам дам рачуна о свему.</p> <pb n="48" /> <p>— То је невероватно Мицо, |
| то расположење, што човека обузима, кад о њој мисли? — Лази се она учини као неки велики мехур |
| и упути се кући.{S} Шта мисле те женске о мени? на шта све то може изаћи? — Питајући се тако уч |
| И сад поче Лаза озбиљно склапати рачуне о томе, шта га чека и какве ће се прилике створити или |
| да жуди толико исто као и Славка, да се о том витезу разувери.{S} Славка је била срећна, што ба |
| има и подобним стварима; отужан, кад се о надама спомене, а пакостан, кад се говори о женској в |
| но им је одговорити, јер виде, да ће се о њему повести прича.</p> <p>— Њега чекате? опет пита М |
| госпођи судијници и кћерима, а још више о себи, не може се познати из његова понашања.{S} Међу |
| ни учинити, зар вам то није јасан доказ о мојој љубави — </p> <p>Славка нагло устаде, кад Лаза |
| ави опширно причати о својем спремању и о својим хаљинама.{S} А после тога наставиће:</p> <pb n |
| } Ленка проба <pb n="14" /> да не мисли о томе, хтела би да чита неке стихове, које нађе на јед |
| мене.</p> <p>То јој беху последње мисли о Лази за сад.{S} Брзим корацима изађе из собе.</p> </d |
| срећи овог света; горак, кад се говори о пријатељству међу људима и подобним стварима; отужан, |
| дама спомене, а пакостан, кад се говори о женској верности.{S} Можда највише баш тај осмејак чи |
| n="11" /> Он је натегнут, кад се говори о варљивој срећи овог света; горак, кад се говори о при |
| довативши сребрну кашичицу стаде лупати о шољицу, што је била на столу пред њом, и на глас викн |
| главно, и за то настави опширно причати о својем спремању и о својим хаљинама.{S} А после тога |
| ари <pb n="19" /> се њоме неколико пути о длан, па јој онда стаде кидати листиће и на под бацат |
| видети, како бива све срдитија мислећи о томе.{S} Можда долази то и отуда, што је баш сад стал |
| Ово место — ова прилика — шта да мислим о вама?</p> <p>— Да вас безгранично љубим, да вас обожа |
| ечима и каквим клетвама да вам сведочим о томе, да никад нисам ни помислио учинити то, чему се |
| ли бадава; Веца окренула говор са Мицом о неким баловима, али јој сваки час излази пред очи сес |
| Ленка и Велица сву ноћ су мислиле само о господину Лази.{S} И кад су склопиле очи, опет су сам |
| ош мање на Славку.{S} Он је мислио само о своме срећном животу, о златној слободи коју тако ужи |
| S} Тако лепе планове изводи, тако мирно о њима мисли, да најслађе спава онда, кад се њима успав |
| таоци.{S} Хоћу да вам причам приповетку о нашем „Каваљеру Лази“, кога виђате тако често, готово |
| .{S} Она поче мислити сад на другу руку о томе његовом кикотању и блебетању.{S} Учини јој се на |
| на а друго гадна лаж.{S} Не, гадна је у оба случаја, јер заиста једну од нас вара!</p> <pb n="4 |
| како ће овај великодушан бити, те ће их обадве оставити.{S} Даринци стоји велика срећа, само шт |
| ве намере спрам Славке, или Мица за њих обадве, или кад оне све три дознаду, како се он удвара |
| оходио Лаза господина Јелића судију.{S} Обе сестре дочекале су га што може бити љубазније.{S} Л |
| да прорече Ленци и Велици, да ће се оне обе заљубити у једног истог господина и како ће овај ве |
| а официра.{S} Ленка и Велица венчале се обе истог дана, кад је Даринка испрошена.{S} А после на |
| етио.{S} Но узалуд све: за Мицом пођоше обе судијине кћери, за њима и Даринка.{S} Како је било |
| е влада; па кад би њих двојица засели с обе стране узана сокака, онда би за мале цурице то била |
| е брже.{S} Сокак је био прав, засађен с обе стране дрвећем, иза кога су вирили прозори кроза зе |
| ање за шалу, па и не доћи. — Биле су ту обе кћери судијине и Славка; а Даринка је изостала.{S} |
| се, да је са свим ту близу.</p> <p>Лаза обећа, да ће идућег празника опет доћи к њима.{S} Распо |
| верити, додаде Мица.</p> <p>Славка одма обећа да дође с мајком, па моли и Ленку да и она дође.{ |
| ословању треба увода, а само такав увод обећава успеха.{S} А од почетка до свршетка, он ће непр |
| , кад чу од Мице, да је Лаза већ учинио обећану посету.</p> <p>— Па дакле узалуд смо долазиле? |
| и изишао у варош, пошто је кафу попио и обећао скорим вратити се.{S} Поред овога, од стране гос |
| и и Ленку да и она дође.{S} Она не може обећати, ма да жуди толико исто као и Славка, да се о т |
| страна и гонећи је да рекне „драгичка“, обећаше, да ће јој казати врло радостан глас.{S} Она се |
| ко.</p> <p>— Тако ћутите, а то није ваш обичај.</p> <p>— Па изговорио сам све, што сам знао.</p |
| к неко лице, истина у капуту, али доста обичне сорте.{S} Преко пута видело се ситно комађе од р |
| кити се много, нити раскошно одева.{S} Обично носи, па тако и сад, пепељав капут, а остало црн |
| капут, а остало црно+.{S} О врату му је обично пепељава или црна огрлица укусно привезана, тако |
| тога, јер тако само карте кажу, а карте обично лажу и са свим наопако кажу.{S} Онда прорече Лен |
| пут се усудио да јој каже и Цицо поред обичног имена, али то су сви узели за шалу, па тако ист |
| , да вас обожавам!</p> <p>— Али не могу објаснити вашу наглост.{S} Не могу веровати —</p> <p>— |
| лавка спомену Ленкино име, а њему таван облак прелете преко лица, но Славка није то приметила.{ |
| мајка.</p> <p>Као пиле, кад га орао из облака поплаши, те потрчи матери под крило, тако се она |
| на вашем лицу за мене је сунце, које ми облаке гони са душе и мисли разведрава.{S} Славка, не к |
| ного на кршевите горе, над којима густи облаци сунце заклоне, те их заогрну <pb n="20" /> оном |
| опустити и тада ће бити као сунце после облачине: толико милија и доброћуднија.{S} Таком природ |
| то женским.{S} Има људи, који хоће само облик и Форму а ствар их се не тиче, на тако је и с они |
| јој се отимаше из његове; лице погнуто облила румен, а очи — њих није могао Лаза никако угледа |
| век сетио Славке; цела њена дивна слика обнови му се пред очима.{S} Учини му се, као да је она |
| > <p>— Да вас безгранично љубим, да вас обожавам!</p> <p>— Али не могу објаснити вашу наглост.{ |
| команду отворише се на један пут и та и обоја споредна врата.{S} Лаза угледа са све четири стра |
| се доња врата од собе отворише и они се обоје тамо загледаше.{S} У соби беше тишина и јасно се |
| је то нечувен ужас?{S} Једно је лаж од обојега, једно је безобразна а друго гадна лаж.{S} Не, |
| аше.{S} Оп се окрете, погледа је, а она оборила главу и гледа преда се.{S} Беше забуњена и гото |
| и поучише; ђаци се преподобили и главе оборили; само Лазица тамо у предпоследњој клупи окренуо |
| тинско руменило, што јој се осуло преко образа, све до смеђих очију.{S} Косе је сачешљала у две |
| рење, да су њене кћери лепе, пријатне и образоване.</p> <p>А он је био веома разговоран.{S} Лен |
| из ненада паде сикира у мед.</p> <p>Еле обрео се Лаза у друштву, било вољно или случајно, све ј |
| к и срећу погађати.{S} Прво поче Мици и обрече јој удовца, коме је прва жена умрла од љубоморе, |
| особито на очима јој се познавале скоро обрисане сузе, а у говору је била расејана и збуњена.{S |
| се да не чује.{S} По глави му се почеле обртати немирне мисли, у срцу је био узбуђен, те није м |
| и нешто необично, чему не зна свршетка, обузе и њу.{S} Преплашена од тога, што се тако изненадн |
| му већ од пола сахата плану у грудима, обузе га сад са свим.{S} Он осети како му груди посташе |
| ио.{S} Једино страст, племенита и бурна обузела га је свега, тако, да се све друго утопило у њо |
| але данашње живо понављале у памети.{S} Обузеле је мисли далеке и дугачке.{S} Помешало се у то |
| Изађе му Славка пред очи у свој дивоти; обузеше га исти осећаји, који мало пре.{S} Али он је та |
| ? — Какво је то расположење, што човека обузима, кад о њој мисли? — Лази се она учини као неки |
| а столици.{S} Неко осећање, које свакад обузима човека, кад учини нешто необично, чему не зна с |
| базније.{S} Ленка, као да му се надала, обукла најлепшу хаљину, а поред тога била је весела и р |
| ремна да пођем овамо, наставља Мица.{S} Обукла сам ето најлепшу хаљину; сва је окићена машлијам |
| аклонила лице руком.{S} Беше онако исто обучена као јуче, само јој оне румене руже не беше у ко |
| ишавајући бурне осећаје.{S} Ово место — ова прилика — шта да мислим о вама?</p> <p>— Да вас без |
| е туробан, расејан и забуњен.{S} Кад га ова запита за што је такав, — он се тако чудно пренемож |
| ила једна, ма да господин Лаза каже, да ова Мица личи много више на оне многобројне, другог род |
| каваљера?{S} Јучерања Ленкина жалост и ова превара према свима нама, не може остати без накнад |
| се само од ње нешто мало побојава, али ова ће маневра учинити, да најпосле и тај његов вечити |
| ни иначе тешко наћи се у друштву, а за овај мах то је ишло само од себе, јер је он имао среће |
| бити у једног истог господина и како ће овај великодушан бити, те ће их обадве оставити.{S} Дар |
| ја наспрам огледала, да заденем ето баш овај цвет у косу, кад ми се очи замакоше на сокак.{S} И |
| , доле са сваком помисли на женидбу!{S} Овако весело из дана у дан.{S} То је живот, то је рај!< |
| човека као бајаги после тога, зар није овако већа, шаренија и примамљивија?{S} Ко је крив изве |
| ри; бар се Славци тако чини, јер га још оваког није видела.{S} Заиста је тужан.</p> <p>Она ћута |
| о рахатно може светом владати!</p> <p>— Овамо њега!{S} Нека буде камен угаони за темељну, велик |
| за то, што с ове стране још никад није овамо долазио.{S} Он се загледа у то женско чељаде и за |
| "61" /> и свако друго уживање, те дошле овамо, ма и мало касније.{S} Мица их је дуго чекала и г |
| е он на капији и журно оде, али опет не овамо, него са свим на другу страну, у доњу варош.{S} Ј |
| ја, па пазите.{S} Биће скоро време да и овамо дође, а верујте, да не ће изостати.</p> <p>Девојк |
| ="67" /> <p>— Но, таку те волим.{S} Оди овамо, да напишемо драму и поделимо улоге.</p> <p>Одоше |
| само може бити.{S} За то смо ми и дошли овамо.{S} Звата је и Мица, али ње још нема.{S} Кроз кој |
| гутати.</p> <p>— Бејах спремна да пођем овамо, наставља Мица.{S} Обукла сам ето најлепшу хаљину |
| миле забаве, цигаре и парнице, па дошао овамо те се помешао међу госте.{S} Могло му се по лицу |
| ка више није крила.{S} Ни више ни мање: овде се чека Лаза на прстен, јер тако је казао Ленци, к |
| розор и с осмехом га поздрави.</p> <p>— Овде сад са квартиром? упита он кад познаде младу жену. |
| а тај господин још где где да сврати, а овде — кад стигне.</p> <p>Друштво ћути.{S} Ленка се нас |
| еровати —</p> <p>— О, да би могао мртав овде остати од љубави!{S} Онда би ми веровали.</p> <p>С |
| 42" /> као да си на пољу?{S} Врућина је овде и без тога.</p> <p>Славка је на то и заборавила он |
| ограду има барем по једну, па тако се и овде десила једна, ма да господин Лаза каже, да ова Миц |
| воје куће и нашао се на Врачару.{S} Тек овде, на широкој раскрсници застаде.{S} Могао је окрену |
| а.</p> <p>— Но добро, дете моје.{S} Ево овде смо сви весели, па треба и ти да нам се развеселиш |
| , кад је <pb n="40" /> последњи пут био овде, што је она, по дужности, и матери саопштила.</p> |
| аће он сакрити траг.{S} Станите ви само овде где ја, па пазите.{S} Биће скоро време да и овамо |
| задоцнила, јер господин Лаза, место вас овде, походио је ону тамо, можда којекакву и будикакву |
| је баш у недељу, после ручка, кад му се ове мисли почеше потпуније везивати једна за другу.{S} |
| 0" /> <p>Шта баш мисли и ради чега рече ове речи, то Лази није било лако погодити.{S} Међу тим |
| оспођице?</p> <p>Славка пажљиво слушаше ове живе речи.{S} Запечаћена уста Лазина збацише неприр |
| са њеним драганом.{S} Мица ћути и мери ове срећне девојчице, које ће све проћи боље од ње, па |
| тране Мицину кућу; можда и за то, што с ове стране још никад није овамо долазио.{S} Он се загле |
| е ћете изостати, господине Лазо?</p> <p>Ове је речи само Лаза разумео, оне беху гром за њега.</ |
| " /> <p>И заиста вара једну од њих, јер ови се људи тако искрено радују, тако су им лица осмешљ |
| гова и добра и зла својства губила пред овим јединим.{S} Шта мари, што му је лице доста бледо и |
| у памет што се скрива у лепим главицама ових младих девојака, чије ће очи за собом водити њихов |
| зати само, да није лепши ни од једне од ових девојака, шта више, да није леп колико ни једна од |
| ахом као у магли изгубило.</p> <p>После ових посета Лаза се сети Славке, па готово прекореваше |
| а с муком стишавајући бурне осећаје.{S} Ово место — ова прилика — шта да мислим о вама?</p> <p> |
| останите на ствари, господине Лазо.{S} Ово је кућа поштена и честита, а без узрока се не ломе |
| ; беше испустио Славкину руку.</p> <p>— Ово је страхота, господине, рече Славка заплашеним глас |
| <pb n="18" /> потиче?{S} Запита се и за ово и, ма да је слутила одкуд потиче, ипак није смела о |
| Аријадне.</p> <p>Истински и од срца је ово рекла, и погледавши на Ленку, очи јој се напупише с |
| <p>— Као и ви јуче.</p> <p>— Па није ли ово јасан доказ, да се не варам? помисли Лаза у себи.</ |
| Ви ћете ме разумети, шта мислим кад вам ово говорим, сако ако усхтете.</p> <p>Глас му је био уз |
| лавно.{S} Мица ће се заклети, да је баш ово главно, и за то настави опширно причати о својем сп |
| и осваја на јагму најскупоценије ствари овог света, ерца девојачка.</p> <p>Али ће се читаоци ув |
| атегнут, кад се говори о варљивој срећи овог света; горак, кад се говори о пријатељству међу љу |
| ео одмерити положај ствари.{S} Глете, с овог се прозора види мал’ не цела улица комшинске куће. |
| сјајну зграду, која ће се звати „живот овог света“.</p> <p>— Само како?{S} Само како?</p> <p>— |
| ице, што траже врло поуздану бусију иза овога, споља тако слабог мехура.{S} Наћи ништа тамо, гд |
| ио и обећао скорим вратити се.{S} Поред овога, од стране господина Јелића, гости су уочили, дај |
| е га чекати, драге сеје, још и сутра до овога доба, па га опет не ћете дочекати.{S} Има тај гос |
| >А он се са задовољством одао на „живот овога света“.{S} Тако лепе планове изводи, тако мирно о |
| ни она више не сумња.{S} Истина, да за оволику дворбу није марила, али оно што њене снове изод |
| .</p> <p>Славка је врло добро приметила ову промену.{S} Па кад оста и даље ћутећи, она га ослов |
| <p>Славка нагло устаде, кад Лаза изусти ову последњу реч, али он не престаде.</p> <p>— О љубави |
| о лицу познати, да је драговољно учинио ову жртву, шта више да је и сам весео.{S} Да је друштво |
| убица налази да је са свим право, да се огласи за невина само за то, што он од срца тврди и гов |
| да се већма расрди.</p> <p>Окрете се од огледала и још један поглед паде јој на искидану ружу.< |
| /p> <pb n="46" /> <p>— Таман ја наспрам огледала, да заденем ето баш овај цвет у косу, кад ми с |
| то и отуда, што је баш сад стала према огледалу и себе тамо уочила; можда се је и преко воље у |
| ње, њена душа.</p> <p>Очи њене с лица у огледалу падоше сад на стас, на хаљину и друге украсе, |
| } Морао би се крити као мачка све поред ограде, те да се сакрије.{S} Али он зна, да то не би би |
| тролу да нављачи сам на себе?{S} Што да ограничава слободу своју?{S} И та срећа, што чека човек |
| Ко је крив извесним ништавцима, што су ограничени и духом и телом, те не знајући наћи се у том |
| то је постао толико једностран и што се ограничио само на кућу господина Јелића.{S} Сећаше се с |
| О врату му је обично пепељава или црна огрлица укусно привезана, тако да му крајеви њени покри |
| страну, што му лепо стоји.{S} Та му је огрлица сад пала крајевима преко прслука, и наше се гос |
| авила онако забуњена.{S} Мати јој скиде огртач, па јој се загледа у лице.</p> <p>— Е, весела ти |
| нам се развеселиш.{S} Та скини већ тај огртач с рамена.{S} Што га држиш једнако на себи, <pb n |
| ећао скорим вратити се.{S} Поред овога, од стране господина Јелића, гости су уочили, даје и њег |
| е цурице то била права Скила и Харивда, од које је заман било чувати се.{S} Било је ту често ле |
| ита он кад познаде младу жену.</p> <p>— Од скора.{S} Изволте!</p> <p>Оно што је он тражио, и не |
| а само такав увод обећава успеха.{S} А од почетка до свршетка, он ће непрестано невин остати: |
| једна другој у лице.{S} Као да је свака од њих знала, шта је друга учинила, па су тим ћутањем п |
| , коју је још у почетку забаве заискала од Лазе.{S} Узе је преда се, гледаше је јетко, удари <p |
| ових рачуна.</p> <p>Славка га је мерила од главе до пете и више пути једва се могла уздржати а |
| ече јој удовца, коме је прва жена умрла од љубоморе, па је одма поче саветовати, да се не кида |
| питају је сви пре него што је и оданула од умора.</p> <pb n="44" /> <p>— Дајте ми столицу; све |
| окићена машлијама, наборима и цветићима од тула.{S} Метла сам нов шешир с перетом и најлепшим ц |
| , шта више, да није леп колико ни једна од њих.{S} Омален човек, за чудо окретан, лак ча речи; |
| зна свршетка, обузе и њу.{S} Преплашена од тога, што се тако изненадно зби, осуди сама себе у и |
| ви нико.</p> <p>— Госпођица сигурно зна од кога је поздрав, па му се и не чуди, додаде после ма |
| но и последње ништа.{S} Па ипак вештина од ништа начинити ишта и свашта зар не дрма васколиким |
| јавиће да је она још љутита на њега, па од макових зрна прави читаве брегове.{S} Он се само од |
| ави мучнога одговора, јер се доња врата од собе отворише и они се обоје тамо загледаше.{S} У со |
| отпуно уверен, да нико не зна ни словца од његових рачуна.</p> <p>Славка га је мерила од главе |
| е.{S} Преко пута видело се ситно комађе од разбијеног прозора на комшинској кући, баш онога ист |
| лице <pb n="35" /> поста много руменије од онога цветка у коси.{S} Пламен, што му већ од пола с |
| а, Милка, Милица и све друге варијације од велике Милосаве па до мале Мице.{S} Беше то заиста л |
| ном.{S} Сад му нису биле материне поуке од преке потребе.{S} Стекао је и сам доста искуства а и |
| рећне девојчице, које ће све проћи боље од ње, па преко воље одговара Велици на питања.{S} Али |
| добра другарица потражила рачуна о томе од ње.{S} Није ту помогло сад никакво околишење: стара |
| казати само, да није лепши ни од једне од ових девојака, шта више, да није леп колико ни једна |
| уре наскоро све разудале.{S} Славка пре од свију, за богатог трговца, а за њом Мица за млада и |
| а, забуњена и расејана.{S} Издвојила се од другарица па ћути; за тим оде са свим од њих у другу |
| ипак није смела одговорити, плашила се од таквог одговора.</p> <p>Тако се она заљуљала у слатк |
| а, да се већма расрди.</p> <p>Окрете се од огледала и још један поглед паде јој на искидану руж |
| расти.{S} Она окрете <pb n="75" /> лице од њега, јер не могаше издржати тај поглед.</p> <p>Лаза |
| творице! помисли Славка и окреташе лице од њега.</p> <p>Лаза је то окретање тумачио као и јуче. |
| је и сам г. Јелић био међу гостима више од по сата; заборавио на своје миле забаве, цигаре и па |
| кав је то нечувен ужас?{S} Једно је лаж од обојега, једно је безобразна а друго гадна лаж.{S} Н |
| {S} Цела јој слика добија такав израз и од самих очију, јер се у њима сваког часа опажа њено ун |
| наше сироте Аријадне.</p> <p>Истински и од срца је ово рекла, и погледавши на Ленку, очи јој се |
| ке и душмане и т. д. и т. д.{S} Трагови од тога могли су се јасно и сад видети, особито на очим |
| тавити Дон Жуана, да га ђаво носи, који од срца жали добру Дона Ану, па јој нуди своју десницу, |
| д се може казати само, да није лепши ни од једне од ових девојака, шта више, да није леп колико |
| > <p>— О, да би могао мртав овде остати од љубави!{S} Онда би ми веровали.</p> <p>Славка га пог |
| беше пренеражена, гледа и види, а дрхти од тога што види.{S} Ленка пребледела и ближе се примич |
| то са господином Лазом?</p> <p>Пошавши од Славке, удубљен у мисли упути се кући.{S} Шта мисле |
| емире ти снови тиме, што су много лепши од јаве.{S} Он је у сну некако много разговорнији, госп |
| д другарица па ћути; за тим оде са свим од њих у другу собу.</p> <p>Све је то Лаза добро уочио. |
| ам оштрог зрака, повучен у себе, отуђен од весела друштва: сам је себи све и сва.</p> <p>— А ја |
| ?</p> <p>— Та цео свет зар није створен од „ничега“ па је ипак <hi>нешто</hi> ма да се чини чес |
| се огласи за невина само за то, што он од срца тврди и говори да је невин.</p> <p>— Чудновата |
| више досађивале.{S} Онда би он побегао од куће и потражио друштва и забаве, где се то махом ка |
| еше устао и одаше по соби горе доле као од дуга времена.{S} Славка га понуди да седне, ал он ос |
| нка се гризе за усне, гледајући то чудо од претварања.</p> <p>— Госпођице, узе зборити Ленци по |
| женска створења, и врло је брзо научио од мамице, да их <pb n="4" /> убрља својим устима, што |
| који мало пре.{S} Али он је тако далеко од ње, а оно што је било, ето ништа је.</p> <p>Каква је |
| да то ништа има у себи и да му је тешко од њега.{S} Мало час се машао рукама за онај горостасни |
| мишљању.</p> <p>Једино што му је остало од младих година, али што њега још више гризе и мучи је |
| рна прави читаве брегове.{S} Он се само од ње нешто мало побојава, али ова ће маневра учинити, |
| друштву, а за овај мах то је ишло само од себе, јер је он имао среће већ неколико пути разгова |
| артији снује црне конце; — .зар није то од ништа направити прилично крупно ишта?</p> <pb n="53" |
| Лази се она учини као неки велики мехур од пене, који споља бљешти наспрам сунчаних зракова а и |
| осим?{S} То би тек била највећа глупост од мене.</p> <p>Сад му се почеше понављати пређашње сли |
| ајчеститија кућа. <pb n="24" /> Она већ од неколико недеља живи у тој лепој нади, па је често х |
| га цветка у коси.{S} Пламен, што му већ од пола сахата плану у грудима, обузе га сад са свим.{S |
| помислио учинити то, чему се они надају од мене.{S} Ви ћете ме разумети, шта мислим кад вам ово |
| p> <pb n="41" /> <p>И заиста вара једну од њих, јер ови се људи тако искрено радују, тако су им |
| адна је у оба случаја, јер заиста једну од нас вара!</p> <pb n="41" /> <p>И заиста вара једну о |
| аметно, чему се Лаза досети у том хаосу од хахахова, беше то, да је <pb n="78" /> дохватио капу |
| еше јој као да је муња пресекла, кад чу од Мице, да је Лаза већ учинио обећану посету.</p> <p>— |
| пошто сам га звала на посело у велико и одабрано друштво, па сам непрестано стражарила на својо |
| пријатеља, који је још јуче и отпутовао одавде.</p> <p>Он је већ давно склопио то извињење, а ш |
| сигурно није ни помислио, да га може ко одавде спазити.{S} Ја сам се надала да ће он тако уради |
| ено небо.</p> <p>После кратког договора одазваше Мица и Славка и Воју к себи.{S} Поучише и њега |
| , Мицо? питају је сви пре него што је и оданула од умора.</p> <pb n="44" /> <p>— Дајте ми столи |
| е смеши.</p> <p>А он се са задовољством одао на „живот овога света“.{S} Тако лепе планове извод |
| Лаза к њима долазио.{S} То би је могло одати.</p> <p>— Ти си назебла, па си у грозници.{S} Нем |
| етати је на своју руку, на и љубав која одатле поникне постаје најватренија и најсталнија.</p> |
| клицом, кад би је ко покушао истргнути одатле.{S} Слатке беху речи Лазине, осмејци жива слика |
| >А кад се Славка врати, он беше устао и одаше по соби горе доле као од дуга времена.{S} Славка |
| еше знак, да је забуњена, и та га мисао одважи на слободнији корак.{S} Он јој брзо приђе, левом |
| пушење.{S} За то је и остао непрестано одвојен у другој соби, где је пушио и хватао крајеве не |
| ће све проћи боље од ње, па преко воље одговара Велици на питања.{S} Али није за њу то највећа |
| посете — о, онда ће се тек умети дивно одговарати.{S} Кад оне буду интересоване за то, онда ће |
| ем ништа више рећи; — уздрхталим гласом одговараше Лаза сам на своје питање.</p> <p>И заиста ни |
| .</p> <p>Али се на скоро избави мучнога одговора, јер се доња врата од собе отворише и они се о |
| аде гласом таким, који очекује противна одговора.</p> <p>— Ал’ ипак ћете ми дати, госпођице, за |
| смела одговорити, плашила се од таквог одговора.</p> <p>Тако се она заљуљала у слатке мисли, а |
| е? опет пита Мица.</p> <p>— Но па њега, одговори Славка.</p> <pb n="45" /> <p>— Можете га чекат |
| </p> <p>— Стани, није свршена комедија, одговори јој Мица.{S} Где је лекција за нашега каваљера |
| примети Ленка.</p> <p>— И врло поуздан, одговори Славка.</p> <p>— Само да Дон Жуан не изостане? |
| долазиле? вели Славка.</p> <p>— Никако, одговори јој Мица, господин је још ту.{S} Не растаје се |
| с боле? додаде гласно.</p> <p>Славка не одговори ништа.</p> <p>Сад се Лаза сети отоичашњега пре |
| ешта! рече Ленка, али јој нико на то не одговори.</p> <p>У исти мах кад она то рече зачу се тре |
| орено: да светли.</p> <p>Славка опет не одговори ништа.</p> <p>— Ви се срдите на мене због Ленк |
| ка или није хтела, или није могла да му одговори, за то је ћутала.{S} Лаза узе да је извињење п |
| е слутила одкуд потиче, ипак није смела одговорити, плашила се од таквог одговора.</p> <p>Тако |
| а Лазу?</p> <p>Сви ћуте.{S} Мучно им је одговорити, јер виде, да ће се о њему повести прича.</p |
| еху гром за њега.</p> <p>Не знаде ниште одговорити; али Славка није то ни тражила.{S} То је јед |
| очима Славку.{S} Запита где је, па онда оде, да је види.</p> <p>Мица пришану Ленци и Велици, да |
| „на служби“, ижљуби се са другарицама и оде.</p> <pb n="16" /> <p>— Љута је, очи јој севају као |
| о лако погодити.{S} Међу тим она уста и оде да спреми оне србијанске беспослице, што се зову сл |
| ост, па срећа и шта још не.{S} Мица јој оде и честитати; за тим је молила, да се мења са њеним |
| одрећи.{S} Ту се десиле и карте и он им оде чак и срећу погађати.{S} Прво поче Мици и обрече јо |
| двојила се од другарица па ћути; за тим оде са свим од њих у другу собу.</p> <p>Све је то Лаза |
| ренутака појави се он на капији и журно оде, али опет не овамо, него са свим на другу страну, у |
| S} Онда је пољуби, викну збогом и журно оде.</p> <p>— Збогом! зачу се звонки женски глас.</p> < |
| бом.{S} Не кити се много, нити раскошно одева.{S} Обично носи, па тако и сад, пепељав капут, а |
| pb n="67" /> <p>— Но, таку те волим.{S} Оди овамо, да напишемо драму и поделимо улоге.</p> <p>О |
| ега те речи, које су му одмах у грудима одјекивале.</p> <p>— Али хоће ли се остати довека само |
| осмешљив, разговоран и добродушан.{S} А одкуд то <pb n="18" /> потиче?{S} Запита се и за ово и, |
| Запита се и за ово и, ма да је слутила одкуд потиче, ипак није смела одговорити, плашила се од |
| стина, није био сигуран, да је погодио, одкуда је све то, а можда није ни смео, али му се слути |
| то, што нисам јуче ишао Ленци, то, што одлажем свој одлазак, које не ћу никад ни учинити, зар |
| м јуче ишао Ленци, то, што одлажем свој одлазак, које не ћу никад ни учинити, зар вам то није ј |
| медбу, али госпођицама тешко паде Мицин одлазак.{S} Оне су ућутале и врло слабо показиваху свој |
| бледу и узнемирену.{S} Да је развеселе, одма је посаде на сред собе, опколе је са свију страна |
| што је „каваљер“ којим се он и поноси, одма би ту нелагодну боју заменио салонском, црном и би |
| сам врло добро чула њено „дођи сутра“ а одма за тим и његово „сутра!“</p> <pb n="49" /> <p>— То |
| Славкиним понашањем.</p> <p>Али Славка одма за тим уста и потражи Воју, да је води тамо где је |
| аме уверити, додаде Мица.</p> <p>Славка одма обећа да дође с мајком, па моли и Ленку да и она д |
| бити Дона Ана, али онаква каква је била одма после смрти свога драгана.{S} Ја ћу бити Лепорело, |
| е је прва жена умрла од љубоморе, па је одма поче саветовати, да се не кида због тога, јер тако |
| а их домаћице задржавају, за то и одоше одма.</p> <pb n="50" /> <p>А све три наше госпођице, Сл |
| ако је љубио истински и ватрено.{S} Али одма за тим дођу му пред очи и сви <pb n="80" /> онда с |
| и кафа.</p> <p>— Бога ми то не ће бити одма, мисли се Лаза.</p> <p>А кад се Славка врати, он б |
| Онда ћу вас ја отпратити.</p> <p>— Само одма не.</p> <pb n="30" /> <p>Шта баш мисли и ради чега |
| се поче окретати соба око главе.</p> <p>Одма за тим ошкринуше се врата још нешто више, и на отв |
| ану масницу.</p> <p>Тако наш Лаза поста одмах гимназијалац, „велики ђак“.{S} А ту се тек отвара |
| спомиње поред њега те речи, које су му одмах у грудима одјекивале.</p> <p>— Али хоће ли се ост |
| а је врло невешт инжињер, јер није умео одмерити положај ствари.{S} Глете, с овог се прозора ви |
| би сте још боље прошли.</p> <p>Враг му однео и карте и све, велите ви читаоци, а Лаза није има |
| и поглед и на друге, мало даље ствари и одношаје; то ће бити удица, којом ће он вешто пецати те |
| ока, да их домаћице задржавају, за то и одоше одма.</p> <pb n="50" /> <p>А све три наше госпођи |
| напишемо драму и поделимо улоге.</p> <p>Одоше у другу собу.{S} Ленка и Веца осташе саме, ћутаху |
| њеним ланитима.{S} Он је загрли, а она одпустивши руке немоћна и савладана дрхташе и заплака с |
| јбоље да започне.{S} Само још не могаде одредити и треће: како да започне.{S} Ишао је међу тим |
| епо, <pb n="13" /> да оне нису могле то одрећи.{S} Ту се десиле и карте и он им оде чак и срећу |
| главом мало на лево; а тад је тако лепо одсјајивала бела боја њенога врата на спрам загасите ко |
| беху бледи и лице њено онако у засенку одсјајиваше некаквом чаробном лепотом.{S} Замишљена и н |
| то би хтела да каже, то би славуја само ожалостило.</p> <p>— Шта све то значи? помисли Славка.{ |
| {S} Само како?</p> <p>— И сад поче Лаза озбиљно склапати рачуне о томе, шта га чека и какве ће |
| саме по себи или његовим узроком.{S} Он озбиљно поче <pb n="54" /> водити рачуна о тим приликам |
| Обукла сам ето најлепшу хаљину; сва је окићена машлијама, наборима и цветићима од тула.{S} Мет |
| праска прекиде тренутну тишину.{S} Два окна прозорска сасуше се пред њега у стотину комадића.{ |
| и преко рамена кад приђе после Славци, око које је он највише био. „Што да ми каже, да ћу за у |
| ик, који би пресликао с ње лепу Јелену, око које се два народа толико клаше и крвише.{S} Цела ј |
| тај „радосни“ глас, њој се окрете соба око главе, замагли јој се све пред очима и да је ко пит |
| изненађена а Лази се поче окретати соба око главе.</p> <p>Одма за тим ошкринуше се врата још не |
| остало друштво, што се тако лепо повија око господина Лазе, коме тако из ненада паде сикира у м |
| кад осети, како му се рука јаче припија око њене, а она, као голубица, на коју се кобац са виси |
| лицу.</p> <p>Посадише је, па се скупише око ње, свашта слутећи.{S} Мица је знала, да се Ленка с |
| сита Фигура, која ће бити кадра да врти око себе сву памет што се скрива у лепим главицама ових |
| аћи нешто ућуташе.{S} Није им баш топло око срца, што тако дуго чекају.{S} Пита се Ленка, пита |
| та Лазина збацише неприродни, наметнути оков и гле како лепо зборе!</p> <p>— Тако је, у свему т |
| е од ње.{S} Није ту помогло сад никакво околишење: стара се осменула.{S} Ленка се забунила а Ве |
| лешћу код Ленке што је изостао данас, и околишиће непрестано с прстеном, јер, ако хоћемо право, |
| једном столу забачене, али бадава; Веца окренула говор са Мицом о неким баловима, али јој сваки |
| јој падале на десно раме, кад год би се окренула главом мало на лево; а тад је тако лепо одсјај |
| само Лазица тамо у предпоследњој клупи окренуо се мало на страну, па, с <pb n="8" /> муком узд |
| ати по соби узбуђен.{S} У том часу беше окренут на другу страну.{S} Заста у ходу и питаше:</p> |
| ка! викну Лаза и задржа је.{S} Она оста окренута на другу страну и не смеде га погледати.{S} Гр |
| широкој раскрсници застаде.{S} Могао је окренути на четири стране, али он намаче шешир на чело |
| једна од њих.{S} Омален човек, за чудо окретан, лак ча речи; очи су му црне као угљен и сјајне |
| креташе лице од њега.</p> <p>Лаза је то окретање тумачио као и јуче.{S} То му беше знак, да је |
| е да је веома изненађена а Лази се поче окретати соба око главе.</p> <p>Одма за тим ошкринуше с |
| аче уме увек бити виђен у друштву, па и окретати га за собом.{S} Не кити се много, нити раскошн |
| аква је њена, ваља само умети владати и окретати је на своју руку, на и љубав која одатле поник |
| бим! о гадне утворице! помисли Славка и окреташе лице од њега.</p> <p>Лаза је то окретање тумач |
| {S} Не мислећи се ни за један тренутак, окрете се вратима и нестаде га у кући.</p> <p>Ту се поч |
| луотворене, права слика страсти.{S} Она окрете <pb n="75" /> лице од њега, јер не могаше издржа |
| д јој рекоше тај „радосни“ глас, њој се окрете соба око главе, замагли јој се све пред очима и |
| се кобац са висине спушта, плашљиво се окрете на другу страну и хтеде побећи са столице.</p> < |
| и? —</p> <p>Али Славка ћуташе.{S} Оп се окрете, погледа је, а она оборила главу и гледа преда с |
| боморна на својег удовца.{S} Мица му се окрете са једним „на служби“, ижљуби се са другарицама |
| ње.</p> <p>Славка подиже главу с руке и окрете се лицем према прозору.</p> <pb n="72" /> <p>— А |
| мила реч, а Славци како ужасна.</p> <p>Окрете се говор и на друге ствари.{S} Гости су све разг |
| јој узрока, да се већма расрди.</p> <p>Окрете се од огледала и још један поглед паде јој на ис |
| често лепих поздрава, јер кад би цурице окушале узалуд брзину ногу, оне би онда дозвале језик у |
| није смотрио; али баш у часу кад хтеде окушати чврстоћу своје каваљерске мишице, у том часу ст |
| тоји на својим ногама кад његов загрљај олабави.{S} Лаза то опази и посади је на столицу.</p> < |
| игару.{S} Кафа му се на столу давно већ оладила, и кад је се сетио није ни ваљала више.{S} Уста |
| да није леп колико ни једна од њих.{S} Омален човек, за чудо окретан, лак ча речи; очи су му ц |
| Лаза као најгрознији сатана из пакла и омрзе га и срцем и душом.</p> <p>— Тако лепо, тако паме |
| S} Кад би се сутра дан сетио тих снова, он их је силимице избијао из памети, исто онако као кад |
| ва успеха.{S} А од почетка до свршетка, он ће непрестано невин остати: што се госпођицама деси |
| .{S} Како је било у реду да и сам пође, он се понуди, да их прати.</p> <p>Опрости се са Славком |
| сталнија.</p> <p>Кад заврши тако мисли, он се осмену сам на себе задовољно.{S} Не плаши се он н |
| се Лаза.</p> <p>А кад се Славка врати, он беше устао и одаше по соби горе доле као од дуга вре |
| тано с прстеном, јер, ако хоћемо право, он није ни заложио баш поштену своју реч за то.{S} А он |
| то биле шаре и слике за мамину мазушку, он је се и тада машао пре свега за лепушкаста женска ст |
| по тако таласастој <pb n="59" /> реци; он предвиђа, да ће увек умети наћи сигурни и једини уме |
| онда ће такав разговор бити добродошао; он ће отворити врата новим мислима, допустити да се бац |
| боље казује тим осмејком. <pb n="11" /> Он је натегнут, кад се говори о варљивој срећи овог све |
| рука указа се у том часу на вратима.{S} Он је узе и гледаше је меким погледом и с осмејком на л |
| у оно румено море на њеним ланитима.{S} Он је загрли, а она одпустивши руке немоћна и савладана |
| уше се пред њега у стотину комадића.{S} Он убезекнут гледаше на то чудо; беше испустио Славкину |
| и свет, мањи али тим потпунији круг.{S} Он је тада као биљка што у лонцу расте и цвета; осетљив |
| ви тиме, што су много лепши од јаве.{S} Он је у сну некако много разговорнији, госпођице га љуб |
| д макових зрна прави читаве брегове.{S} Он се само од ње нешто мало побојава, али ова ће маневр |
| х зракова а изнутра је пун празнине.{S} Он осећаше, да то ништа има у себи и да му је тешко од |
| лић, стар човек затекао се код куће.{S} Он би радо понудио Лазу на партију санса или шаха, јер |
| га мисао одважи на слободнији корак.{S} Он јој брзо приђе, левом руком дохвати јој десницу а де |
| ерити Лазу и пратити му сваки корак.{S} Он се опет осмену на њу, и њој се учини тај осмејак так |
| ану у грудима, обузе га сад са свим.{S} Он осети како му груди посташе тесне.{S} Крв му јаче по |
| а.{S} Врата осташе ошкринута за њим.{S} Он се наже унутра и као да говораше неком, да не излази |
| ли саме по себи или његовим узроком.{S} Он озбиљно поче <pb n="54" /> водити рачуна о тим прили |
| ама деси биће само њиховом кривицом.{S} Он тек није ни једној рекао, да <pb n="60" /> ће је узе |
| стране још никад није овамо долазио.{S} Он се загледа у то женско чељаде и заста мало.{S} Лепа, |
| ице, а то га је још више узвишавало.{S} Он је био вечити младожења.</p> <p>У десетој години пођ |
| ни помислити, а још мање на Славку.{S} Он је мислио само о своме срећном животу, о златној сло |
| на његове се прискочице не освртаху.{S} Он се зловољан после растанка упути кући.</p> <pb n="17 |
| S} Кад га ова запита за што је такав, — он се тако чудно пренеможе, да је лаковерно девојче ни |
| гледи његови продрли јој до дна груди — Он често долази амо и вазда показује, да је срећан кад |
| и лепе, пријатне и образоване.</p> <p>А он је био веома разговоран.{S} Ленку је дворио и срцем |
| ђена.{S} Матери се срце смеши.</p> <p>А он се са задовољством одао на „живот овога света“.{S} Т |
| е он познавао.{S} То га забуни тако, да он, стари благоглаголиви каваљер готово без и једне реч |
| адбе.{S} Лаза би свакад удесио тако, да он буде младожења, а невеста, знало се већ напред, да ћ |
| д зна да си ти тако близу?</p> <p>— Зна он и друге путове, и јуче се просто неком својом злом с |
| .</p> <p>— Овде сад са квартиром? упита он кад познаде младу жену.</p> <p>— Од скора.{S} Изволт |
| могла ни <pb n="38" /> збогом рећи, кад он, видевши шта она хоће, пође кући.</p> <p>Судијина ку |
| ије ће речи оне за њим повторавати, куд он, пође, за њим ићи: једном речи, који осваја на јагму |
| ни више ни мање, него уобразило, да је он смртно заљубљен у њу, да ће полудети и умрети без ње |
| pb n="27" /> Није помишљао на то, да је он сам то изазвао, за то му се учини све још чудније.{S |
| } Оно „богато“ покрило је све то, да је он био и леп и дичан и <pb n="25" /> наочит.{S} Да ли ј |
| ће полудети и умрети без ње.{S} Све је он то с неколико речи и уздисаја исказао тако разговетн |
| лепша него све њене другарице, које је он познавао.{S} То га забуни тако, да он, стари благогл |
| ена кад приђе после Славци, око које је он највише био. „Што да ми каже, да ћу за удовца поћи?“ |
| жда највише баш тај осмејак чини, те је он врло радо примљен у веселим друштвима, нарочито женс |
| р, а то је њему душа и срце.{S} Умео је он свих пет госпођица занимати тако, да ни једној не бу |
| pb n="4" /> убрља својим устима, што је он по њеном и својем дијалекту звао „пупи“.{S} А после |
| Од скора.{S} Изволте!</p> <p>Оно што је он тражио, и не знајући шта управ тражи, учини му се да |
| вај мах то је ишло само од себе, јер је он имао среће већ неколико пути разговарати се са млади |
| , а још више она дворба Лазина, коју је он свима подједнако указивао, њу је мучила.{S} Много пу |
| S} Тек пре неколико тренутака појави се он на капији и журно оде, али опет не овамо, него са св |
| у сам на себе задовољно.{S} Не плаши се он никаквога вртлога, који би га могао захватити у воже |
| ни назив, као што је „каваљер“ којим се он и поноси, одма би ту нелагодну боју заменио салонско |
| А кад се после чује код Славке, како се он удвара Ленци, кад Ленка дозна или посумња у његове н |
| е, или кад оне све три дознаду, како се он удвара некој трећој, њима сасма непознатој, — ту се |
| авде спазити.{S} Ја сам се надала да ће он тако урадити, пошто сам га звала на посело у велико |
| и одношаје; то ће бити удица, којом ће он вешто пецати те невине душице.{S} Пословању треба ув |
| еба па <pb n="63" /> у ребра“.{S} Знаће он сакрити траг.{S} Станите ви само овде где ја, па паз |
| га иста женска позва да јој дође.{S} И он — помислите само — не промисливши се ни најмање, отв |
| ошао час, да се то и данас понови.{S} И он се учини збуњен и потражи очима Славку.{S} Запита гд |
| ле то одрећи.{S} Ту се десиле и карте и он им оде чак и срећу погађати.{S} Прво поче Мици и обр |
| е на његовим прсима.{S} Био је срећан и он, али она много више осећаше, како се за један тренут |
| онај преда на милост и немилост, тако и он довативши левом руком и другу Славкину руку, снажно |
| тесне.{S} Крв му јаче појури у снагу и он у истом тренутку беше пред Славком, маши јој се руке |
| љи и све му више досађивале.{S} Онда би он побегао од куће и потражио друштва и забаве, где се |
| } Испрва се љутили другови на њега, али он не ће друкчије да се игра, а без њега не вреди никак |
| ет напао, како је бегала и плакала, али он је ипак пољубио!</p> <p>Голема невоља беше то!</p> < |
| Могао је окренути на четири стране, али он намаче шешир на чело и пође право напред.</p> <p>— Н |
| , кад Лаза изусти ову последњу реч, али он не престаде.</p> <p>— О љубави, с којом ћу бити најс |
| е Лаза сети отоичашњега прекора.{S} Али он имаде снаге и вештине да прикрије то непријатно сећа |
| поред ограде, те да се сакрије.{S} Али он зна, да то не би било каваљерски.{S} Међу тим сигурн |
| је Славка била данас код Ленке.{S} Али он само мисли на то, како је и ту прва чарка срећно свр |
| га исти осећаји, који мало пре.{S} Али он је тако далеко од ње, а оно што је било, ето ништа ј |
| емена.{S} Славка га понуди да седне, ал он оста стојећи; чињаше се да не чује.{S} По глави му с |
| о и црнооко девојче мало живе, или како он каже жустре нарави, па ипак је тако предусрео.{S} Је |
| умених усница на пошалице његове.{S} Но он се чинио и томе невешт, ма да је добро приметио.{S} |
| ити она, која је најлепша, што је често он сам пресуђивао.{S} Испрва се љутили другови на њега, |
| да се огласи за невина само за то, што он од срца тврди и говори да је невин.</p> <p>— Чуднова |
| ml:id="SRP18821_C9"> <head>IX</head> <p>Он слободно ступи у собу.{S} На лицу му се није могла о |
| аве.{S} Не верује му нико ништа.</p> <p>Он тада погне дубоко главу и тешко узданувши говори сам |
| је још јуче и отпутовао одавде.</p> <p>Он је већ давно склопио то извињење, а што се Мице тиче |
| адост или срећа, или нешто ново: љубав, она није питала.{S} Она јој се приви уз биће и упи у ду |
| промену.{S} Па кад оста и даље ћутећи, она га ослови:</p> <p>— Ви сте невесели, господине Лазо |
| Славке ће отићи првом приликом.{S} Ах, она је тако дивна, тако мила! <pb n="58" /> ускликну, к |
| а је не ће цела ствар ни мало занимати; она је већ преболела све, верује да је Лаза лакоуман би |
| прва и најчеститија кућа. <pb n="24" /> Она већ од неколико недеља живи у тој лепој нади, па је |
| нешто ново: љубав, она није питала.{S} Она јој се приви уз биће и упи у душу и чињаше јој се, |
| јком, па моли и Ленку да и она дође.{S} Она не може обећати, ма да жуди толико исто као и Славк |
| <p>— Славка! викну Лаза и задржа је.{S} Она оста окренута на другу страну и не смеде га погледа |
| лица осмешљива, очи веселе и ведре.{S} Она све то тако лепо види својим рођеним очима, као год |
| и мах појури јој бујније крв у лице.{S} Она слушаше пажљиво Мицине речи и оне пробудише у њој с |
| у полуотворене, права слика страсти.{S} Она окрете <pb n="75" /> лице од њега, јер не могаше из |
| уда ће.{S} Упутио се Славкиној кући.{S} Она се десила сама код куће и није била вољна да иде ко |
| да ће јој казати врло радостан глас.{S} Она се чак и осмену на то, али јој на скоро беше тај ос |
| а другарице њене, а нарочито Славку.{S} Она поче мислити сад на другу руку о томе његовом кикот |
| м! зачу се звонки женски глас.</p> <p>— Она је! рече Мица,</p> <p>— Ајдемо, ајдемо кући!{S} Где |
| ћуташе.{S} Оп се окрете, погледа је, а она оборила главу и гледа преда се.{S} Беше забуњена и |
| ако му се рука јаче припија око њене, а она, као голубица, на коју се кобац са висине спушта, п |
| е на њеним ланитима.{S} Он је загрли, а она одпустивши руке немоћна и савладана дрхташе и запла |
| упу долетеше двоје млађих изненађени, а она им само заповеди да носе нешто на поље, па се онда |
| } Расположен је.{S} Рече нешто Ленци, а она порумени застиђена.{S} Матери се срце смеши.</p> <p |
| енци и Велици, да остану тамо где су, а она изађе.</p> <p>У другој соби седела је Славка крај с |
| ица јој не беше ни на крај памети.{S} А она је тако зло увређена, тако љутита отишла кући.{S} Л |
| 38" /> збогом рећи, кад он, видевши шта она хоће, пође кући.</p> <p>Судијина кућа није далеко, |
| а то не одговори.</p> <p>У исти мах кад она то рече зачу се тресак с противне стране, као да се |
| било право, што га је искала; ма да је она имала права на то, јер је и сам Лаза до данас свака |
| то је последња брига.{S} Изјавиће да је она још љутита на њега, па од макових зрна прави читаве |
| е пред очима.{S} Учини му се, као да је она његова била, па му преотета; осећа још и сад како ј |
| је за њу то највећа невоља.{S} Могла је она лако и не мислити, о томе, али тај сувишни смеј њез |
| ead>IV</head> <p>Код судије пак, кад је она стигла била је ствар готова, то јест изашло дело на |
| n="40" /> последњи пут био овде, што је она, по дужности, и матери саопштила.</p> <p>Само још т |
| S} То је једна епизода у драми, коју је она сама додала и која не сасеца јако у саму ствар.</p> |
| ека обузима, кад о њој мисли? — Лази се она учини као неки велики мехур од пене, који споља бље |
| ши, те потрчи матери под крило, тако се она тамо журила.{S} Лази није могла ни <pb n="38" /> зб |
| а се од таквог одговора.</p> <p>Тако се она заљуљала у слатке мисли, а на остале другарице није |
| ишни смеј њезиних другарица, а још више она дворба Лазина, коју је он свима подједнако указивао |
| хова.</p> <p>Све то Лази упаде у очи, и она му се учини лепша него и јуче.{S} Предвиђаше да је |
| ћи.</p> <p>Судијина кућа није далеко, и она је за неколико тренутака била тамо.</p> </div> <div |
| да дође с мајком, па моли и Ленку да и она дође.{S} Она не може обећати, ма да жуди толико ист |
| а нека клица залегла јој се у грудима и она је осећа тамо, како јој пушта жилице у срце, и то ј |
| беше сав накит у тим плетеницама, па и она не беше ни бела ни црвена, него румена, исто као бо |
| не сме да слуша, али је срце гони па и она пита: шта је, шта је?</p> <p>— Јесте ли само мене ч |
| рила.{S} Мати њена, надајући се да ће и она скоро, отишла је тамо пре кћери а код Славке остави |
| уто.{S} За то ће тако и радити, те ће и она најзад, уморена срџбама, морати попустити и тада ће |
| овим прсима.{S} Био је срећан и он, али она много више осећаше, како се за један тренутак може |
| је на столицу.</p> <pb n="37" /> <p>Али она не оста на столици.{S} Неко осећање, које свакад об |
| аза није равнодушан наспрам Ленке, а ни она наспрам њега, па је као добра другарица потражила р |
| ила према њему уздржљива.{S} Сад пак ни она више не сумња.{S} Истина, да за оволику дворбу није |
| евеста, знало се већ напред, да ће бити она, која је најлепша, што је често он сам пресуђивао.{ |
| зи није било лако погодити.{S} Међу тим она уста и оде да спреми оне србијанске беспослице, што |
| а би сваки дан, као паук мушице, вребао она мала створења у сукњицама, што се из школе враћају. |
| је и преко воље уверила, да је и данас она била најлепша међу другарицама као и до данас.{S} И |
| о, тако паметно говориш, Мицо, ускликну она.</p> <pb n="67" /> <p>— Но, таку те волим.{S} Оди о |
| није видела.{S} Заиста је тужан.</p> <p>Она ћуташе и нехотице питајући се: шта то може бити, шт |
| од њега.{S} Мало час се машао рукама за онај горостасни мехур, мислио да ће све на свету имати |
| 18821_C2"> <head>II</head> <p>Ето то је онај исти господин Лаза В., што се, нити као бомба кроз |
| абљу из деснице, па онда чека, да му се онај преда на милост и немилост, тако и он довативши ле |
| људе жалим.</p> <p>— Верујем.{S} Ви сте онај славуј, што долета на прозор и ту жали за ружом, ш |
| мало имам.{S} Ти ћеш бити Дона Ана, али онаква каква је била одма после смрти свога драгана.{S} |
| , а сад навалице не ће ни да је погледа онако, како гледа другарице њене, а нарочито Славку.{S} |
| га.</p> <p>Славка је на то и заборавила онако забуњена.{S} Мати јој скиде огртач, па јој се заг |
| м очима гледала и сопственим ушима чула онако кобне истине по њу.</p> <pb n="73" /> <p>И заиста |
| авкиним, <pb n="71" /> који не беху сад онако свежи и румени као јуче.{S} Они беху бледи и лице |
| b n="20" /> оном познатом бојом, што је онако мутно-црна.{S} На лицу јој исписан неки тип старе |
| лактом и заклонила лице руком.{S} Беше онако исто обучена као јуче, само јој оне румене руже н |
| као јуче.{S} Они беху бледи и лице њено онако у засенку одсјајиваше некаквом чаробном лепотом.{ |
| их је силимице избијао из памети, исто онако као кад би какав тежак терет са леђа збацивао.{S} |
| ојица засели с обе стране узана сокака, онда би за мале цурице то била права Скила и Харивда, о |
| д човек има о чему да говори с младима, онда се не ће веома отимати да занима и „мамице“ <pb n= |
| је против тога имена, а кад га нестане, онда чисто чујеш, како ти се руга, што си толико кратко |
| сам туђу ствар присвојила.{S} Бога ми, онда је господин имао право да се љути на мене.</p> <p> |
| какву лутку.{S} Ако су то били колачи, онда је најпре каква шећерна цурица осетила како су му |
| натој, — ту се сети данашње посете — о, онда ће се тек умети дивно одговарати.{S} Кад оне буду |
| и пуници.{S} А кад је већ то прегрмело, онда Ленка више није крила.{S} Ни више ни мање: овде се |
| ти.{S} Кад оне буду интересоване за то, онда ће такав разговор бити добродошао; он ће отворити |
| но, све једно је.{S} Али кад је већ ту, онда треба и да се покаже као каваљер, а то је њему душ |
| им дођу му пред очи и сви <pb n="80" /> онда склапани рачуни, и оно што му је пре изгледало да |
| и могао мртав овде остати од љубави!{S} Онда би ми веровали.</p> <p>Славка га погледа.{S} Очи м |
| ој зловољи и све му више досађивале.{S} Онда би он побегао од куће и потражио друштва и забаве, |
| и господин Лаза, да нам Ленку проси.{S} Онда ће бити и песме и шале, а ти ниси никад попреко на |
| говораше неком, да не излази за њим.{S} Онда се зачуше неколико срдачних речи, што наше цуре ве |
| е су јој свака са својим заручником.{S} Онда су се слатко смејали пророчанству Лазином, који је |
| обично лажу и са свим наопако кажу.{S} Онда прорече Ленци и Велици, да ће се оне обе заљубити |
| меким погледом и с осмејком на лицу.{S} Онда је пољуби, викну збогом и журно оде.</p> <p>— Због |
| постарати, додаде Мица.{S} Ако нико, — онда на мене баците ту бригу.</p> <p>Сумрак се већ у ве |
| </p> <p>— Нисам нигде свраћао.</p> <p>— Онда успут, у мислима?</p> <p>— То сте погодили.</p> <p |
| урно тамо?</p> <p>— Могла бих.</p> <p>— Онда ћу вас ја отпратити.</p> <p>— Само одма не.</p> <p |
| о мирно о њима мисли, да најслађе спава онда, кад се њима успава.{S} И у сну продужава лепе и ч |
| /p> <p>Поћута за неколико тренутака, па онда настави:</p> <p>— Али баш то, што нисам јуче ишао |
| ражи очима Славку.{S} Запита где је, па онда оде, да је види.</p> <p>Мица пришану Ленци и Велиц |
| противнику избије сабљу из деснице, па онда чека, да му се онај преда на милост и немилост, та |
| е сетио да запита за мајку Славкину, па онда и за остало друштво.{S} Речи му беху усиљене, а ка |
| свему тако, господине Лазо.</p> <p>— Па онда ми не замерајте, кад и с тим другарем и пријатељем |
| та.{S} Зачуше се још два три пољупца па онда једно <pb n="77" /> тихо, срдачно „збогом“ ; и рук |
| ! поздравља га Славка с леђи.</p> <p>Па онда дођоше на ред дубоки поклони и једно опште, громог |
| и Воју к себи.{S} Поучише и њега, па се онда вратише у друштво.</p> <p>— Воја вам је секретар? |
| о заповеди да носе нешто на поље, па се онда умири, и учини јој се да је сва плашња прође.</p> |
| све то значи? помисли Славка.{S} Па ће онда додати:</p> <p>— Кад бих знала за ту ружу —</p> <p |
| рице окушале узалуд брзину ногу, оне би онда дозвале језик у помоћ, а ту је већ лакше било бран |
| еже било пред другарицама.</p> <p>— Али онда га треба и памети научити, рече Даринка.</p> <p>— |
| /> се њоме неколико пути о длан, па јој онда стаде кидати листиће и на под бацати.{S} Сад се се |
| ?</p> <p>Ове је речи само Лаза разумео, оне беху гром за њега.</p> <p>Не знаде ниште одговорити |
| д би цурице окушале узалуд брзину ногу, оне би онда дозвале језик у помоћ, а ту је већ лакше би |
| оспођицама тешко паде Мицин одлазак.{S} Оне су ућутале и врло слабо показиваху своје ситне зубе |
| рекао, да <pb n="60" /> ће је узети, а оне су требале успаванога лава оставити на миру.</p> <p |
| д, и то све тако лепо, <pb n="13" /> да оне нису могле то одрећи.{S} Ту се десиле и карте и он |
| <pb n="53" /> <p>— А шта да се каже за оне смирене душице, што траже врло поуздану бусију иза |
| за каже, да ова Мица личи много више на оне многобројне, другог рода, лукаве, што по ваздан ћут |
| ћуте па само вребају за ловом, него на оне ређе, што се диче по правди тако лепим именима, као |
| е се тек умети дивно одговарати.{S} Кад оне буду интересоване за то, онда ће такав разговор бит |
| Славке, или Мица за њих обадве, или кад оне све три дознаду, како се он удвара некој трећој, њи |
| атељ и најпоузданији секретар.{S} Никад оне не ће оставити човека, пратиће га и по пустарама аф |
| } Онда прорече Ленци и Велици, да ће се оне обе заљубити у једног истог господина и како ће ова |
| у своју велику али спору срећу, али се оне две сестрице ућутале.{S} Ленка проба <pb n="14" /> |
| е.{S} Она слушаше пажљиво Мицине речи и оне пробудише у њој са свим другу крајност.{S} Учини јо |
| којој би та срећа у део пала, па чак и оне, што нису мариле за то; и њима некако није било баш |
| и.{S} Међу тим она уста и оде да спреми оне србијанске беспослице, што се зову слатко и кафа.</ |
| а собом водити њихове очи, чије ће речи оне за њим повторавати, куд он, пође, за њим ићи: једно |
| е онако исто обучена као јуче, само јој оне румене руже не беше у коси; сигурно је увела.{S} А |
| , а за остало је све лако.</p> <p>Таман оне склопиле рачун, ето и Славке.{S} Зачудише јој се св |
| било необично ведро и пријатно, али су оне ипак жртвовале шетњу <pb n="61" /> и свако друго уж |
| — О томе ни говора.</p> <p>И заиста још оне беху у речи, а на вратима се указа толико очекивани |
| у сад онако свежи и румени као јуче.{S} Они беху бледи и лице њено онако у засенку одсјајиваше |
| д нисам ни помислио учинити то, чему се они надају од мене.{S} Ви ћете ме разумети, шта мислим |
| а, јер се доња врата од собе отворише и они се обоје тамо загледаше.{S} У соби беше тишина и ја |
| у а ствар их се не тиче, на тако је и с онима, који не загледају дубље у Лазин вечити осмејак.{ |
| ји и сликом и приликом пред њом.{S} Ах, оно „богато“ још много више падало је у очи мами него к |
| не видео шта је било управ пред тобом: оно првобитно и последње ништа.{S} Па ипак вештина од н |
| осле два дана опет био у њеној кући.{S} Оно чему се тако дуго надала, учинило јој се, да је са |
| ена раста и доста неприметна фигура?{S} Оно „богато“ покрило је све то, да је он био и леп и ди |
| у своме пружала је свакојаке играчке, а оно се свакад најрадије машало за какву лутку.{S} Ако с |
| пре.{S} Али он је тако далеко од ње, а оно што је било, ето ништа је.</p> <p>Каква је то реч н |
| амо причинило, ако ничег другог ради, а оно ради наше сироте Аријадне.</p> <p>Истински и од срц |
| ложио баш поштену своју реч за то.{S} А оно, што је рекао Ленци, може се узети за згодну и срећ |
| ијатељем учиним по једно „рандеву“, кад оно, што ником не могу открити, њему поверим; а знате, |
| и <pb n="80" /> онда склапани рачуни, и оно што му је пре изгледало да води к нечем паметном, с |
| авци било најтеже, што је дошла да види оно, на што би боље било да и не помисли.{S} Беше јој к |
| , да за оволику дворбу није марила, али оно што њене снове изодавна узнемирује, младо, враголас |
| а и нашла, да је исто тако несрећна као оно двоје у роману.{S} Међу тим је Лаза удвостручио сво |
| ва.{S} Славка, не крите тога сунца, јер оно је за то и створено: да светли.</p> <p>Славка опет |
| и неколико врелих пољубаца стопише се у оно румено море на њеним ланитима.{S} Он је загрли, а о |
| .</p> <p>— Од скора.{S} Изволте!</p> <p>Оно што је он тражио, и не знајући шта управ тражи, учи |
| е <pb n="35" /> поста много руменије од онога цветка у коси.{S} Пламен, што му већ од пола саха |
| ше.{S} Свакога изненадише те речи, па и онога, који им се надаше.</p> <pb n="47" /> <p>- Па то |
| бијеног прозора на комшинској кући, баш онога истог, где је видела јуче непознато женско чељаде |
| ле да се удају, и другарице су завиделе оној, којој би та срећа у део пала, па чак и оне, што н |
| ругарица.{S} Било је то у јесен 187 . у оној кући, што гледа на два сокака тамо близу главне ча |
| це заклоне, те их заогрну <pb n="20" /> оном познатом бојом, што је онако мутно-црна.{S} На лиц |
| сподин Лаза, место вас овде, походио је ону тамо, можда којекакву и будикакву вашу супарницу.{S |
| ржао, да је јуче била код Ленке, кад је онуд прошао.</p> <p>Ленка или није хтела, или није могл |
| и знали? —</p> <p>Али Славка ћуташе.{S} Оп се окрете, погледа је, а она оборила главу и гледа п |
| друго, до да ме наједи, да ме понизи?“ Опа поче све јаче мерити Лазу и пратити му сваки корак. |
| самих очију, јер се у њима сваког часа опажа њено унутрашње расположење, њена душа.</p> <p>Очи |
| а кад његов загрљај олабави.{S} Лаза то опази и посади је на столицу.</p> <pb n="37" /> <p>Али |
| ца необично ужурбана.{S} Даринка је већ опазила, како Лаза није равнодушан наспрам Ленке, а ни |
| S} Лаза јој није сагледао очију, али је опазио, како јој лице <pb n="35" /> поста много румениј |
| упи у собу.{S} На лицу му се није могла опазити никаква промена.{S} Поздравио се учтиво и галан |
| бом, не би умела казати.{S} Каква је то опака шала? помисли у себи, какав је то нечувен ужас?{S |
| .</p> <p>— Проклето детињство, проклети опаки почетак!{S} Била ми је записана у књизи судбине с |
| ким мислима.</p> <p>А хоће ли бити ту и опасности какве? — Ту и нехотице помисли на Мицу, али и |
| је прође сву некаква трзавица као муња, опет га са осмејком поздрави.{S} Беше у плавичастој хаљ |
| сподину Лази.{S} И кад су склопиле очи, опет су само њега снивале, и то свака на свој начин:{S} |
| му повести прича.</p> <p>— Њега чекате? опет пита Мица.</p> <p>— Но па њега, одговори Славка.</ |
| сеје, још и сутра до овога доба, па га опет не ћете дочекати.{S} Има тај господин још где где |
| војој матери, како <pb n="5" /> је Лаза опет напао, како је бегала и плакала, али он је ипак по |
| то и створено: да светли.</p> <p>Славка опет не одговори ништа.</p> <p>— Ви се срдите на мене з |
| p> <p>Лаза обећа, да ће идућег празника опет доћи к њима.{S} Расположен је.{S} Рече нешто Ленци |
| , коју никад и нигде није видела, Ленка опет како неку другу проси а њу оставља, а Веца како кл |
| побркан.</p> <p>Лаза је после два дана опет био у њеној кући.{S} Оно чему се тако дуго надала, |
| Лазу и пратити му сваки корак.{S} Он се опет осмену на њу, и њој се учини тај осмејак тако заје |
| амо рече кроза зубе.</p> <p>Мисли му се опет побркаше и посташе неизвесне, не би умео дати тачн |
| жу —</p> <p>— Али застаде.{S} Лаза беше опет устао и почео шетати по соби узбуђен.{S} У том час |
| ево све се у часу изгубило.{S} Ништа и опет ништа! понављао је у мислима.{S} Чинило му се као |
| појави се он на капији и журно оде, али опет не овамо, него са свим на другу страну, у доњу вар |
| акав сан не може замислити, никаква реч описати.</p> <p>Беше јој као да не стоји на својим нога |
| ше, како се за један тренутак може срце опити свим милотама, које никакав сан не може замислити |
| развеселе, одма је посаде на сред собе, опколе је са свију страна и гонећи је да рекне „драгичк |
| } Гледао је преда се и тек на поновљену опомену Славкину узе столицу и седе.</p> <p>Славка је в |
| јом на среду.{S} Мица би то приметила и опомињала би је на стрпљење.</p> <p>Мало за тим учини с |
| —</p> <p>— Али остани на ствари, Мицо, опомиње је Даринка.</p> <p>— Јесте, нисам никад ни снил |
| n="57" /> и мирисни, колико су тврди и опори; брзо вену а све јаче стежу.{S} Доле са њима, дол |
| у је Лаза снажан и силовит, и колико ће оправдати њихова очекивања.{S} За сад се може казати са |
| адно рачуна, тако је било савладано и у опреци са самим собом, да би му свако женско чељаде пов |
| ренутака, спремна за полазак, уђе да се опрости.{S} Смислила је међу тим и како да се извини.{S |
| пође, он се понуди, да их прати.</p> <p>Опрости се са Славком с дубоким поклоном и великом молб |
| жици, или баш ма где изван Београда.{S} Опростите му добри паланчани, не зна шта ради.</p> <p>Ч |
| навалична шала није се могла тако лако опростити.{S} Мица је све добро запамтила и жељно очеки |
| , да је баш ово главно, и за то настави опширно причати о својем спремању и о својим хаљинама.{ |
| Тога, кога толико чекасте.</p> <p>Наста опште ћуташе.{S} Свакога изненадише те речи, па и онога |
| да дођоше на ред дубоки поклони и једно опште, громогласно, безконачно ха-ха-ха! ха-ха ха!...</ |
| о где је мајка.</p> <p>Као пиле, кад га орао из облака поплаши, те потрчи матери под крило, так |
| се из школе враћају.{S} Нашао је брзо и ортака за тај занат, кога је лепо научио, како да се вл |
| ле и тај његов вечити „супостат“ положи оружје.</p> <p>А колико ће сјајнија тада бити победа!</ |
| он, пође, за њим ићи: једном речи, који осваја на јагму најскупоценије ствари овог света, ерца |
| жељно очекивала час освете, љуте женске освете.</p> <p>Кад је кући стигла, пре свега је истргла |
| е добро запамтила и жељно очекивала час освете, љуте женске освете.</p> <p>Кад је кући стигла, |
| кле на његове заседе.{S} Први су бедеми освојени, сад ће пасти и град.{S} Сад долазе на ред сва |
| азговараху а на његове се прискочице не освртаху.{S} Он се зловољан после растанка упути кући.< |
| <p>Славка га дочека на вратима и ма да осети, како је прође сву некаква трзавица као муња, опе |
| знали? —</p> <p>Девојка ћуташе, па кад осети, како му се рука јаче припија око њене, а она, ка |
| у грудима, обузе га сад са свим.{S} Он осети како му груди посташе тесне.{S} Крв му јаче појур |
| чи, онда је најпре каква шећерна цурица осетила како су му зубићи оштри, те је у часу остала бе |
| клупи.{S} Ах, како би било мами, кад би осетила да кадифени капутић Лазин заудара на бели лук и |
| руку у том часу, могао би са свим јасно осетити, како је уздрхтана.{S} Час по машао се десном р |
| да као биљка што у лонцу расте и цвета; осетљив постане наспрам оштрог зрака, повучен у себе, о |
| да је она његова била, па му преотета; осећа још и сад како је љубио истински и ватрено.{S} Ал |
| клица залегла јој се у грудима и она је осећа тамо, како јој пушта жилице у срце, и то јој осећ |
| му се на лицу не види осмејак и све што осећа, свако расположење унутрашље најбоље казује тим о |
| вораше Славка с муком стишавајући бурне осећаје.{S} Ово место — ова прилика — шта да мислим о в |
| пред очи у свој дивоти; обузеше га исти осећаји, који мало пре.{S} Али он је тако далеко од ње, |
| тине да прикрије то непријатно сећање и осећање.</p> <p>Славка подиже главу с руке и окрете се |
| како јој пушта жилице у срце, и то јој осећање беше слатко и драго.{S} Зове ли се та клица сам |
| <p>Али она не оста на столици.{S} Неко осећање, које свакад обузима човека, кад учини нешто не |
| {S} Осећаше што још никад у животу није осећао.{S} Нешто га је подишло у прсима, те му се чини, |
| о да је све дивоте на свету угледао.{S} Осећаше што још никад у животу није осећао.{S} Нешто га |
| Био је срећан и он, али она много више осећаше, како се за један тренутак може срце опити свим |
| ракова а изнутра је пун празнине.{S} Он осећаше, да то ништа има у себи и да му је тешко од њег |
| у.{S} Па кад оста и даље ћутећи, она га ослови:</p> <p>— Ви сте невесели, господине Лазо?.</p> |
| тако жељно жудим за вашим погледом.{S} Осмеј на вашем лицу за мене је сунце, које ми облаке го |
| осмену на то, али јој на скоро беше тај осмеј горак, прегорак.{S} Кад јој рекоше тај „радосни“ |
| в; нема часа, кад му се на лицу не види осмејак и све што осећа, свако расположење унутрашље на |
| који не загледају дубље у Лазин вечити осмејак.{S} Иначе уме увек бити виђен у друштву, па и о |
| е опет осмену на њу, и њој се учини тај осмејак тако заједљив, да се уклони у другу собу, и пос |
| ској верности.{S} Можда највише баш тај осмејак чини, те је он врло радо примљен у веселим друш |
| м млађем чељадету, али га свагда врашки осмеји и подмигивања зауставе.{S} Не верује му нико ниш |
| у некаква трзавица као муња, опет га са осмејком поздрави.{S} Беше у плавичастој хаљини са бели |
| асположење унутрашље најбоље казује тим осмејком. <pb n="11" /> Он је натегнут, кад се говори о |
| па смисливши згодну досетку, већ пође с осмејком да заговара ствар.</p> <p>— Али останите на ст |
| је узе и гледаше је меким погледом и с осмејком на лицу.{S} Онда је пољуби, викну збогом и жур |
| ути одатле.{S} Слатке беху речи Лазине, осмејци жива слика његове душе, погледи његови продрли |
| ја.</p> <p>Кад заврши тако мисли, он се осмену сам на себе задовољно.{S} Не плаши се он никакво |
| ати врло радостан глас.{S} Она се чак и осмену на то, али јој на скоро беше тај осмеј горак, пр |
| и пратити му сваки корак.{S} Он се опет осмену на њу, и њој се учини тај осмејак тако заједљив, |
| помогло сад никакво околишење: стара се осменула.{S} Ленка се забунила а Веца се прва похвалила |
| у пола промоли кроз отворен прозор и с осмехом га поздрави.</p> <p>— Овде сад са квартиром? уп |
| добре воље и љубазан на спрам ње, вазда осмешљив, разговоран и добродушан.{S} А одкуд то <pb n= |
| но реч, као на тигању.{S} Непрестано је осмешљив; нема часа, кад му се на лицу не види осмејак |
| ди тако искрено радују, тако су им лица осмешљива, очи веселе и ведре.{S} Она све то тако лепо |
| од тога могли су се јасно и сад видети, особито на очима јој се познавале скоро обрисане сузе, |
| остале другарице није ни помислила.{S} Особито Мица јој не беше ни на крај памети.{S} А она је |
| а, а без њега не вреди никаква игра.{S} Особито невесте мучно би пристале <pb n="6" /> да им ко |
| Славка! викну Лаза и задржа је.{S} Она оста окренута на другу страну и не смеде га погледати.{ |
| добро приметила ову промену.{S} Па кад оста и даље ћутећи, она га ослови:</p> <p>— Ви сте неве |
| толицу.</p> <pb n="37" /> <p>Али она не оста на столици.{S} Неко осећање, које свакад обузима ч |
| на.{S} Славка га понуди да седне, ал он оста стојећи; чињаше се да не чује.{S} По глави му се п |
| ешко би му било да се искраде, те да га остави, али су искупљене пријатељице <pb n="39" /> Ленк |
| ао њоме, док је нисам расрдио, те ме је оставила.{S} Некада су ме сви љубили, а сад ме сви мрзе |
| , отишла је тамо пре кћери а код Славке оставила само млађег синчића Воју, да је тамо допрати.< |
| епа слика, примети Славка.</p> <p>— Али оставите ружу, нека се сама са собом разговара и нека с |
| узети, а оне су требале успаванога лава оставити на миру.</p> <p>Био је давно већ у кревету и н |
| е чини доста хладна, за то ће је за сад оставити мало на миру.{S} Мицу је намислио да наљути јо |
| овај великодушан бити, те ће их обадве оставити.{S} Даринци стоји велика срећа, само што је да |
| поузданији секретар.{S} Никад оне не ће оставити човека, пратиће га и по пустарама африканским |
| рело, добри и честити Лепорело, који ће оставити Дон Жуана, да га ђаво носи, који од срца жали |
| , Ленка опет како неку другу проси а њу оставља, а Веца како клечи пред неком трећом, куне јој |
| ти кући.</p> <pb n="17" /> <p>Славка је остала расејана и забуњена.{S} Све јој се игре и шале д |
| а како су му зубићи оштри, те је у часу остала без главе или ноге; ако ли би то биле шаре и сли |
| ко се она заљуљала у слатке мисли, а на остале другарице није ни помислила.{S} Особито Мица јој |
| о носи, па тако и сад, пепељав капут, а остало црно+.{S} О врату му је обично пепељава или црна |
| мо још та формалност да се изврши, а за остало је све лако.</p> <p>Таман оне склопиле рачун, ет |
| запита за мајку Славкину, па онда и за остало друштво.{S} Речи му беху усиљене, а кад Славка с |
| oreign>.</p> <p>Него да се вратимо и на остало друштво, што се тако лепо повија око господина Л |
| ком размишљању.</p> <p>Једино што му је остало од младих година, али што њега још више гризе и |
| шта ће све то бити и чиме ће се свршити останем вам крај прозора, па га чекам док се врати.{S} |
| ако често лепо проводиле —</p> <p>— Али остани на ствари, Мицо, опомиње је Даринка.</p> <p>— Је |
| смејком да заговара ствар.</p> <p>— Али останите на ствари, господине Лазо.{S} Ово је кућа пошт |
| </p> <p>Мица пришану Ленци и Велици, да остану тамо где су, а она изађе.</p> <p>У другој соби с |
| на дубокомислено пушење.{S} За то је и остао непрестано одвојен у другој соби, где је пушио и |
| ти —</p> <p>— О, да би могао мртав овде остати од љубави!{S} Онда би ми веровали.</p> <p>Славка |
| и ова превара према свима нама, не може остати без накнаде.</p> <p>— Ах, ја га не могу дочекати |
| има одјекивале.</p> <p>— Али хоће ли се остати довека само на томе?</p> <p>— Та цео свет зар ни |
| тка до свршетка, он ће непрестано невин остати: што се госпођицама деси биће само њиховом криви |
| него Ленци, вели јој Мица, за то мораш остати.{S} Мораш и ти спремити мало лекције, за тога <p |
| тово у исти час господин Лаза.{S} Врата осташе ошкринута за њим.{S} Он се наже унутра и као да |
| <p>Одоше у другу собу.{S} Ленка и Веца осташе саме, ћутаху и не смедоше погледати једна другој |
| ена од тога, што се тако изненадно зби, осуди сама себе у истом тренутку кад и учини то, па дов |
| чна тако изгледала је као вила, која је осуђена на земаљске муке због земаљских грехова.</p> <p |
| та на прозор и ту жали за ружом, што је осуђена, да вечно чами у собњем <pb n="34" /> ваздуху.{ |
| оликоваше истинско руменило, што јој се осуло преко образа, све до смеђих очију.{S} Косе је сач |
| назијалац, „велики ђак“.{S} А ту се тек отвара широко поље његовој ћуди.{S} На скоро узавре сва |
| ла је и њега, па се у пола промоли кроз отворен прозор и с осмехом га поздрави.</p> <p>— Овде с |
| те само — не промисливши се ни најмање, отвори авлинска врата и изгуби ми се испред очију.{S} Р |
| то бар приближно у себи наћи; и тада се отвори пред човеком други, истина ужи, али тим шаренији |
| и, па да се читав нов, и примављив свет отвори пред њиме.</p> <p>Мислећи тако пушио је полако ц |
| ца јако у саму ствар.</p> <p>После тога отворила се забава, која је трајала прилично.{S} И то ј |
| е такав разговор бити добродошао; он ће отворити врата новим мислима, допустити да се баци погл |
| ога одговора, јер се доња врата од собе отворише и они се обоје тамо загледаше.{S} У соби беше |
| кта наше веселе игре.{S} Као на команду отворише се на један пут и та и обоја споредна врата.{S |
| ошкринуше се врата још нешто више, и на отвору се указа мала, бела женска рука, баш до лакта.{S |
| {S} Треба да знате, да су се цуре баш и отимале да се удају, и другарице су завиделе оној, којо |
| а говори с младима, онда се не ће веома отимати да занима и „мамице“ <pb n="23" /> и да натеже |
| руди јој се силно таласаху, рука јој се отимаше из његове; лице погнуто облила румен, а очи — њ |
| и сад и њу и родитеље.{S} Код Славке ће отићи првом приликом.{S} Ах, она је тако дивна, тако ми |
| ти њена, надајући се да ће и она скоро, отишла је тамо пре кћери а код Славке оставила само мла |
| А она је тако зло увређена, тако љутита отишла кући.{S} Лаза је знао, како је то лепокосо и црн |
| аја исказао тако разговетно, да је Веца отишла у другу собу, те се исплакала и нашла, да је ист |
| о „рандеву“, кад оно, што ником не могу открити, њему поверим; а знате, како је мучно, кад чове |
| одговори ништа.</p> <p>Сад се Лаза сети отоичашњега прекора.{S} Али он имаде снаге и вештине да |
| ати.{S} Знао је склонити госпођице и да отпевају што год, и то све тако лепо, <pb n="13" /> да |
| <p>— Могла бих.</p> <p>— Онда ћу вас ја отпратити.</p> <p>— Само одма не.</p> <pb n="30" /> <p> |
| извесног пријатеља, који је још јуче и отпутовао одавде.</p> <p>Он је већ давно склопио то изв |
| .</p> <pb n="65" /> <p>Мећу тим се Лаза отрже и хтеде поћи.{S} Бела, женска рука указа се у том |
| ја мислећи о томе.{S} Можда долази то и отуда, што је баш сад стала према огледалу и себе тамо |
| е наспрам оштрог зрака, повучен у себе, отуђен од весела друштва: сам је себи све и сва.</p> <p |
| ељству међу људима и подобним стварима; отужан, кад се о надама спомене, а пакостан, кад се гов |
| овца, а за њом Мица за млада и вицкаста официра.{S} Ленка и Велица венчале се обе истог дана, к |
| више њој.{S} Учини јој се да је погледа охоло и преко рамена кад приђе после Славци, око које ј |
| е преварен? ко је преварен? питала је у очајању сама себе.</p> <p>— За бога, Славка, што си сет |
| {S} Мица је све добро запамтила и жељно очекивала час освете, љуте женске освете.</p> <p>Кад је |
| але једна другој своје погрешке и жељно очекивале час, кад ће се разведрити намргођено небо.</p |
| ху у речи, а на вратима се указа толико очекивани господин Лаза.</p> </div> <pb n="68" /> <div |
| и силовит, и колико ће оправдати њихова очекивања.{S} За сад се може казати само, да није лепши |
| дио на противној страни у наслоњачу.{S} Очекиваше шта ће следовати, а и сам беше изненађен Слав |
| чи у мислима, додаде гласом таким, који очекује противна одговора.</p> <p>— Ал’ ипак ћете ми да |
| рено радују, тако су им лица осмешљива, очи веселе и ведре.{S} Она све то тако лепо види својим |
| и оде.</p> <pb n="16" /> <p>— Љута је, очи јој севају као муње, рече Даринка.{S} Могли сте је |
| од ње.{S} Коса јој дуга и црна као ноћ, очи такође црне, живе и сјајне, као две најлепше звезде |
| ца је ово рекла, и погледавши на Ленку, очи јој се напупише суза.</p> <p>— И ради мене, помисли |
| ен човек, за чудо окретан, лак ча речи; очи су му црне као угљен и сјајне као распаљен угљен, н |
| веровали.</p> <p>Славка га погледа.{S} Очи му беху необично светле, усне му беху полуотворене, |
| из његове; лице погнуто облила румен, а очи — њих није могао Лаза никако угледати, ма да се тру |
| во га узбунише.{S} Изађе му Славка пред очи у свој дивоти; обузеше га исти осећаји, који мало п |
| баловима, али јој сваки час излази пред очи сестра као супарница, све игра са њеним драганом.{S |
| о.{S} Јучерашње прилике изађоше му пред очи, и њему то беше знак, да је дошао час, да се то и д |
| атрено.{S} Али одма за тим дођу му пред очи и сви <pb n="80" /> онда склапани рачуни, и оно што |
| ака, чије ће очи за собом водити њихове очи, чије ће речи оне за њим повторавати, куд он, пође, |
| о господину Лази.{S} И кад су склопиле очи, опет су само њега снивале, и то свака на свој начи |
| звезде у ноћи.{S} Чудновате су те њене очи.{S} Потсећају много на кршевите горе, над којима гу |
| нем ето баш овај цвет у косу, кад ми се очи замакоше на сокак.{S} И на моје највеће изненађење |
| риђе ближе и покуша учинити јуриш на те очи, што се крију.{S} Није ни спазио, како је Славка до |
| главицама ових младих девојака, чије ће очи за собом водити њихове очи, чије ће речи оне за њим |
| .{S} Али то није све.{S} Мени то паде у очи, па како ми је прозор мало на страни, ја се прикрад |
| ких грехова.</p> <p>Све то Лази упаде у очи, и она му се учини лепша него и јуче.{S} Предвиђаше |
| оно „богато“ још много више падало је у очи мами него кћери, а Лаза је умео тако дивно износити |
| оју него иначе.{S} Нарочито је падало у очи то, што је и сам г. Јелић био међу гостима више од |
| нутрашње расположење, њена душа.</p> <p>Очи њене с лица у огледалу падоше сад на стас, на хаљин |
| ри авлинска врата и изгуби ми се испред очију.{S} Радознала да видим шта ће све то бити и чиме |
| иво изустила.{S} Лаза јој није сагледао очију, али је опазио, како јој лице <pb n="35" /> поста |
| ој се осуло преко образа, све до смеђих очију.{S} Косе је сачешљала у две плетенице и лепо упле |
| јој слика добија такав израз и од самих очију, јер се у њима сваког часа опажа њено унутрашње р |
| о што је била Лазина мати, па је сузних очију и кроз плач причала после својој матери, како <pb |
| ли су се јасно и сад видети, особито на очима јој се познавале скоро обрисане сузе, а у говору |
| соба око главе, замагли јој се све пред очима и да је ко питао, кога види пред собом, не би уме |
| цела њена дивна слика обнови му се пред очима.{S} Учини му се, као да је она његова била, па му |
| нови.{S} И он се учини збуњен и потражи очима Славку.{S} Запита где је, па онда оде, да је види |
| еразложна шипарица, само да није својим очима гледала и сопственим ушима чула онако кобне истин |
| на све то тако лепо види својим рођеним очима, као год што је мало час слушала и гледала њега п |
| ођице врло радо <pb n="12" /> устављају очима на њој.{S} Браду носи, али му је то доста лош укр |
| , а писама — е томе се броја не зна.{S} Очиташе професори и поучише; ђаци се преподобили и глав |
| >— Е, весела тичице, ти ми нешто кријеш очице.{S} Ајде, ајде, нека иде.{S} Сад ћеш се ти развес |
| исти час господин Лаза.{S} Врата осташе ошкринута за њим.{S} Он се наже унутра и као да говораш |
| тати соба око главе.</p> <p>Одма за тим ошкринуше се врата још нешто више, и на отвору се указа |
| ећерна цурица осетила како су му зубићи оштри, те је у часу остала без главе или ноге; ако ли б |
| расте и цвета; осетљив постане наспрам оштрог зрака, повучен у себе, отуђен од весела друштва: |
| драге сеје, још и сутра до овога доба, па га опет не ћете дочекати.{S} Има тај господин још гд |
| Изјавиће да је она још љутита на њега, па од макових зрна прави читаве брегове.{S} Он се само |
| {S} Лепа, млада госпа уочила је и њега, па се у пола промоли кроз отворен прозор и с осмехом га |
| лавка и Воју к себи.{S} Поучише и њега, па се онда вратише у друштво.</p> <p>— Воја вам је секр |
| н наспрам Ленке, а ни она наспрам њега, па је као добра другарица потражила рачуна о томе од ње |
| ст, а можда види ко је и господин Лаза, па за то га не ће ни пошто позвати ни на партију санса, |
| и траг.{S} Станите ви само овде где ја, па пазите.{S} Биће скоро време да и овамо дође, а веруј |
| ј.</p> <p>Поћута за неколико тренутака, па онда настави:</p> <p>— Али баш то, што нисам јуче иш |
| ако се безобразно руга, помисли Славка, па не могавши се уздржати рече:</p> <p>— Ни код мене не |
| еле оној, којој би та срећа у део пала, па чак и оне, што нису мариле за то; и њима некако није |
| је могло одати.</p> <p>— Ти си назебла, па си у грозници.{S} Немој крити, да не буде горе, наст |
| Учини му се, као да је она његова била, па му преотета; осећа још и сад како је љубио истински |
| ака од њих знала, шта је друга учинила, па су тим ћутањем признале једна другој своје погрешке |
| аобраћај читаве архиве љубавних писама, па приповетке, па „прикљученија“, да се броја не зна.{S |
| ружа беше сав накит у тим плетеницама, па и она не беше ни бела ни црвена, него румена, исто к |
| а ће све на свету имати кад њега узима, па ипак сад види да се варао, јер ево све се у часу изг |
| делија иза дирека на авлинским вратима, па би сваки дан, као паук мушице, вребао она мала створ |
| ће се свршити останем вам крај прозора, па га чекам док се врати.{S} Сад вам је јасно, што сам |
| што се већ три дана решава и претреса, па никако да се крај с крајем састави.</p> <p>Лаза је м |
| тамо, где има прилично крупнога нешта, па заклети се спасењем душе, да је све ништа, зар то ни |
| ри извесног <pb n="9" /> судије Јелића, па је ту и неизбежна Мица, то јест, данас највише на св |
| спођица сигурно зна од кога је поздрав, па му се и не чуди, додаде после мале почивке и врати с |
| потражи очима Славку.{S} Запита где је, па онда оде, да је види.</p> <p>Мица пришану Ленци и Ве |
| .{S} Дајте столицу.</p> <p>Посадише је, па се скупише око ње, свашта слутећи.{S} Мица је знала, |
| >После ових посета Лаза се сети Славке, па готово прекореваше себе, што је постао толико једнос |
| архиве љубавних писама, па приповетке, па „прикљученија“, да се броја не зна.{S} Беше ту доста |
| им само заповеди да носе нешто на поље, па се онда умири, и учини јој се да је сва плашња прође |
| евојчице, које ће све проћи боље од ње, па преко воље одговара Велици на питања.{S} Али није за |
| а, коме је прва жена умрла од љубоморе, па је одма поче саветовати, да се не кида због тога, је |
| на своје миле забаве, цигаре и парнице, па дошао овамо те се помешао међу госте.{S} Могло му се |
| кад противнику избије сабљу из деснице, па онда чека, да му се онај преда на милост и немилост, |
| Кад би знали? —</p> <p>Девојка ћуташе, па кад осети, како му се рука јаче припија око њене, а |
| ли у себи.</p> <p>Али брзо дође к себи, па смисливши згодну досетку, већ пође с осмејком да заг |
| о живе, или како он каже жустре нарави, па ипак је тако предусрео.{S} Један пут се усудио да јо |
| неколико недеља живи у тој лепој нади, па је често хвалила и Ленци господина Лазу.{S} Девојка |
| дете моје.{S} Ево овде смо сви весели, па треба и ти да нам се развеселиш.{S} Та скини већ тај |
| е.</p> <p>— Само извол’те сутра к мени, па ћете се и саме уверити, додаде Мица.</p> <p>Славка о |
| о, нити раскошно одева.{S} Обично носи, па тако и сад, пепељав капут, а остало црно+.{S} О врат |
| ју матер, него што је била Лазина мати, па је сузних очију и кроз плач причала после својој мат |
| шта ради.</p> <p>Читаоци ће већ питати, па како изгледа тај витез Лаза?{S} Није шала, бити насл |
| Иначе воле и пушити, али при том ћути, па макар ко да је код њега.{S} Али господин Јелић зна в |
| еком завесом, коју му ваља само подићи, па да се читав нов, и примављив свет отвори пред њиме.< |
| ожења стоји просто на врати, ту у кући, па радост, па срећа и шта још не.{S} Мица јој оде и чес |
| зелен, да научи н. пр. свакојаке речи, па чак и безобразне, говорити, да седи до сиротињске де |
| ћуташе.{S} Свакога изненадише те речи, па и онога, који им се надаше.</p> <pb n="47" /> <p>- П |
| Али то није све.{S} Мени то паде у очи, па како ми је прозор мало на страни, ја се прикрадем и |
| <p>Славка одма обећа да дође с мајком, па моли и Ленку да и она дође.{S} Она не може обећати, |
| n="19" /> се њоме неколико пути о длан, па јој онда стаде кидати листиће и на под бацати.{S} Са |
| невесту.{S} Ено сад гледа у тај прстен, па се руга и њему и себи.</p> <p>Али само како ће се да |
| на посело у велико и одабрано друштво, па сам непрестано стражарила на својој позицији, докле |
| иповеткама.{S} Више пути буде му тешко, па би рад да бар исприча своје минуле јаде каквом млађе |
| њој слутило, да ће Лаза доћи прво амо, па се ето није ни преварила.{S} Мати њена, надајући се |
| а себе у истом тренутку кад и учини то, па довативши сребрну кашичицу стаде лупати о шољицу, шт |
| ожда је господин спремио другом за дар, па сам ја тако неучтива била, те сам туђу ствар присвој |
| просто на врати, ту у кући, па радост, па срећа и шта још не.{S} Мица јој оде и честитати; за |
| S} Иначе уме увек бити виђен у друштву, па и окретати га за собом.{S} Не кити се много, нити ра |
| „малер“, те је погрешила још у почетку, па је и сав рачун изашао побркан.</p> <p>Лаза је после |
| лећи, да ће узети њено причање за шалу, па и не доћи. — Биле су ту обе кћери судијине и Славка; |
| ног имена, али то су сви узели за шалу, па тако исто и Мица.{S} Али данашња, навалична шала ниј |
| носи, који од срца жали добру Дона Ану, па јој нуди своју десницу, крв и живот.{S} Требало би д |
| ледњој клупи окренуо се мало на страну, па, с <pb n="8" /> муком уздржавајући смеј, говори у се |
| ака кућа у Београду има барем по једну, па тако се и овде десила једна, ма да господин Лаза каж |
| Можда је и сумњала у искреност Лазину, па је била према њему уздржљива.{S} Сад пак ни она више |
| к се сетио да запита за мајку Славкину, па онда и за остало друштво.{S} Речи му беху усиљене, а |
| ако забуњена.{S} Мати јој скиде огртач, па јој се загледа у лице.</p> <p>— Е, весела тичице, ти |
| ји им се надаше.</p> <pb n="47" /> <p>- Па то још није ништа, примети Славка несигурним гласом. |
| кога је лепо научио, како да се влада; па кад би њих двојица засели с обе стране узана сокака, |
| >— Шта све то значи? помисли Славка.{S} Па ће онда додати:</p> <p>— Кад бих знала за ту ружу —< |
| бом: оно првобитно и последње ништа.{S} Па ипак вештина од ништа начинити ишта и свашта зар не |
| Тако је мислио Лаза и журио се кући.{S} Па се једио на себе што је јуче био тако неразуман, упр |
| је врло добро приметила ову промену.{S} Па кад оста и даље ћутећи, она га ослови:</p> <p>— Ви с |
| собу.</p> <p>— Као и ви јуче.</p> <p>— Па није ли ово јасан доказ, да се не варам? помисли Лаз |
| ћутите, а то није ваш обичај.</p> <p>— Па изговорио сам све, што сам знао.</p> <p>— Та ви сте |
| у свему тако, господине Лазо.</p> <p>— Па онда ми не замерајте, кад и с тим другарем и пријате |
| аза већ учинио обећану посету.</p> <p>— Па дакле узалуд смо долазиле? вели Славка.</p> <p>— Ник |
| ила.{S} Најпосле ће Лаза рећи:</p> <p>— Па и ви ћете сигурно тамо?</p> <p>— Могла бих.</p> <p>— |
| а цео свет зар није створен од „ничега“ па је ипак <hi>нешто</hi> ма да се чини често да је ипа |
| /p> <p>— Не брини се, не ће тај с „неба па <pb n="63" /> у ребра“.{S} Знаће он сакрити траг.{S} |
| расејана.{S} Издвојила се од другарица па ћути; за тим оде са свим од њих у другу собу.</p> <p |
| лакта.{S} Зачуше се још два три пољупца па онда једно <pb n="77" /> тихо, срдачно „збогом“ ; и |
| све друге варијације од велике Милосаве па до мале Мице.{S} Беше то заиста лепо друштво, јер пе |
| другог рода, лукаве, што по ваздан ћуте па само вребају за ловом, него на оне ређе, што се диче |
| S} Тамо се нешто <pb n="28" /> ужурбали па зову и њу, али се њој слутило, да ће Лаза доћи прво |
| Ленка не сме да слуша, али је срце гони па и она пита: шта је, шта је?</p> <p>— Јесте ли само м |
| ега чекате? опет пита Мица.</p> <p>— Но па њега, одговори Славка.</p> <pb n="45" /> <p>— Можете |
| е променила, заборавила на своју невољу па жељно пита: шта је, шта је?</p> <p>Ленка не сме да с |
| зом, питаћете сад?</p> <pb n="79" /> <p>Па изгубио нам се; слабо се где виђа.{S} По негде ће јо |
| xml:id="SRP18821_C1"> <head>I</head> <p>Па такав је био још кад га је мајка први пут ућуткала, |
| ебе! поздравља га Славка с леђи.</p> <p>Па онда дођоше на ред дубоки поклони и једно опште, гро |
| подвила мало на десну страну, те су јој падале на десно раме, кад год би се окренула главом мал |
| већем броју него иначе.{S} Нарочито је падало у очи то, што је и сам г. Јелић био међу гостима |
| њом.{S} Ах, оно „богато“ још много више падало је у очи мами него кћери, а Лаза је умео тако ди |
| око господина Лазе, коме тако из ненада паде сикира у мед.</p> <p>Еле обрео се Лаза у друштву, |
| крете се од огледала и још један поглед паде јој на искидану ружу.</p> <p>— Можда је господин с |
| не чује примедбу, али госпођицама тешко паде Мицин одлазак.{S} Оне су ућутале и врло слабо пока |
| м ништа.{S} Али то није све.{S} Мени то паде у очи, па како ми је прозор мало на страни, ја се |
| му се да је изиграо сам себе.{S} Сад му паде на памет Ленка и та га помисао наљути.{S} Који ме |
| душа.</p> <p>Очи њене с лица у огледалу падоше сад на стас, на хаљину и друге украсе, што све б |
| Зар није тако, госпођице?</p> <p>Славка пажљиво слушаше ове живе речи.{S} Запечаћена уста Лазин |
| јој бујније крв у лице.{S} Она слушаше пажљиво Мицине речи и оне пробудише у њој са свим другу |
| раг.{S} Станите ви само овде где ја, па пазите.{S} Биће скоро време да и овамо дође, а верујте, |
| ћемо дуго чекати на повлачење.{S} Само пазите.</p> <p>И заиста на једним вратима у ходнику ком |
| па је била према њему уздржљива.{S} Сад пак ни она више не сумња.{S} Истина, да за оволику двор |
| 8821_C4"> <head>IV</head> <p>Код судије пак, кад је она стигла била је ствар готова, то јест из |
| и јој се Лаза као најгрознији сатана из пакла и омрзе га и срцем и душом.</p> <p>— Тако лепо, т |
| аменицама усред дана.</p> <p>— Та то је паклена неприлика, промумла Лаза гризући се за усне.</p |
| Дабу, што им пирка из некога кута свој паклени пламен међу њихове ђачиће.{S} Покушаше и — ужас |
| има; отужан, кад се о надама спомене, а пакостан, кад се говори о женској верности.{S} Можда на |
| му лепо стоји.{S} Та му је огрлица сад пала крајевима преко прслука, и наше се госпођице врло |
| завиделе оној, којој би та срећа у део пала, па чак и оне, што нису мариле за то; и њима некак |
| е изван Београда.{S} Опростите му добри паланчани, не зна шта ради.</p> <p>Читаоци ће већ питат |
| је изиграо сам себе.{S} Сад му паде на памет Ленка и та га помисао наљути.{S} Који ме враг <pb |
| помисли на њу; а није му могло пасти на памет и то, да је Славка била данас код Ленке.{S} Али о |
| која ће бити кадра да врти око себе сву памет што се скрива у лепим главицама ових младих девој |
| тих снова, он их је силимице избијао из памети, исто онако као кад би какав тежак терет са леђа |
| угарицама.</p> <p>— Али онда га треба и памети научити, рече Даринка.</p> <p>— Постараћемо се, |
| {S} Особито Мица јој не беше ни на крај памети.{S} А она је тако зло увређена, тако љутита отиш |
| се игре и шале данашње живо понављале у памети.{S} Обузеле је мисли далеке и дугачке.{S} Помеша |
| !</p> <p>Али Славци на један пут сину у памети друга мисао, и у исти мах појури јој бујније крв |
| ћом или глупошћу издао.{S} Данас је већ паметније радио: дошао је с противне стране.{S} Али се |
| емирује, младо, враголасто а поред тога паметно и богато момче, ето стоји и сликом и приликом п |
| срцем и душом.</p> <p>— Тако лепо, тако паметно говориш, Мицо, ускликну она.</p> <pb n="67" /> |
| у Славка.{S} Мицо, да л’ је то баш тако паметно?</p> <p>— Не брини се, не ће тај с „неба па <pb |
| но ха-ха-ха! ха-ха ха!...</p> <p>Једино паметно, чему се Лаза досети у том хаосу од хахахова, б |
| што му је пре изгледало да води к нечем паметном, сад види како је било глупо и побркано.</p> < |
| ратову мудрост у каквој дугоухој глави, парламентаризам у јату гусака, по шеширу пресудити шта |
| аборавио на своје миле забаве, цигаре и парнице, па дошао овамо те се помешао међу госте.{S} Мо |
| ватао крајеве некој ђаволски заплетеној парници, што се већ три дана решава и претреса, па ника |
| мисли глава под њом и којој политичкој партији снује црне конце; — .зар није то од ништа напра |
| а за то га не ће ни пошто позвати ни на партију санса, ни на шах, а најмање на дубокомислено пу |
| код куће.{S} Он би радо понудио Лазу на партију санса или шаха, јер га те две <pb n="22" /> игр |
| еде.{S} Први су бедеми освојени, сад ће пасти и град.{S} Сад долазе на ред свадбе.{S} Лаза би с |
| кну, кад помисли на њу; а није му могло пасти на памет и то, да је Славка била данас код Ленке. |
| авлинским вратима, па би сваки дан, као паук мушице, вребао она мала створења у сукњицама, што |
| жена ваздан тога дана.{S} Непрестано је певала, док је Велица седела мирно у другој соби и чита |
| и се она учини као неки велики мехур од пене, који споља бљешти наспрам сунчаних зракова а изну |
| о одева.{S} Обично носи, па тако и сад, пепељав капут, а остало црно+.{S} О врату му је обично |
| а остало црно+.{S} О врату му је обично пепељава или црна огрлица укусно привезана, тако да му |
| ићима од тула.{S} Метла сам нов шешир с перетом и најлепшим цветом, што сам га купила баш јуче |
| нке, што је веома годило старој госпођи Перси, матери њеној, јер таким зетом заиста се може пон |
| зговара и нека сама себи мирише, кад је песма славујева узалудна.{S} Што би ружа имала и што би |
| , да нам Ленку проси.{S} Онда ће бити и песме и шале, а ти ниси никад попреко на то гледала.</p |
| це.{S} Беше то заиста лепо друштво, јер пет младих, лепих девојака нису баш маленкост, тим пре |
| је њему душа и срце.{S} Умео је он свих пет госпођица занимати тако, да ни једној не буде дуго |
| </p> <p>Славка га је мерила од главе до пете и више пути једва се могла уздржати а <pb n="70" / |
| је; то ће бити удица, којом ће он вешто пецати те невине душице.{S} Пословању треба увода, а са |
| абунила а Веца се прва похвалила; њена „печална“ љубав и сажаљење према Лази претворило се у чи |
| а је води тамо где је мајка.</p> <p>Као пиле, кад га орао из облака поплаши, те потрчи матери п |
| е видело, како је узбуђен, јер вазда је пипкао, намештао и размештао; прсти су му дрхтали.{S} Г |
| како да ухвате тога Ромог Дабу, што им пирка из некога кута свој паклени пламен међу њихове ђа |
| тенчића, гривница, бурмица, медаљица, а писама — е томе се броја не зна.{S} Очиташе професори и |
| ђоше у саобраћај читаве архиве љубавних писама, па приповетке, па „прикљученија“, да се броја н |
| женији и просто сам себи дао мајсторско писмо за удварање и претварање.{S} На лицу му се могло |
| што тако дуго чекају.{S} Пита се Ленка, пита се госпођа домаћица, шта ће то да значи? каква су |
| , што си сетна?{S} Само си ти невесела; пита је мајка.</p> <p>Ништа, мати.</p> <p>Није јој смел |
| погодише.</p> <p>— Заиста? дао је реч? пита, да се једва чује.</p> <p>— Дао, те како дао!{S} З |
| опло око срца, што тако дуго чекају.{S} Пита се Ленка, пита се госпођа домаћица, шта ће то да з |
| сме да слуша, али је срце гони па и она пита: шта је, шта је?</p> <p>— Јесте ли само мене чекал |
| ла, заборавила на своју невољу па жељно пита: шта је, шта је?</p> <p>Ленка не сме да слуша, али |
| вести прича.</p> <p>— Њега чекате? опет пита Мица.</p> <p>— Но па њега, одговори Славка.</p> <p |
| х дошла.</p> <p>— Шта је, шта је, Мицо? питају је сви пре него што је и оданула од умора.</p> < |
| ске о мени? на шта све то може изаћи? — Питајући се тако учини му се да је изиграо сам себе.{S} |
| је тужан.</p> <p>Она ћуташе и нехотице питајући се: шта то може бити, што га растужује.</p> <p |
| бом.{S} Ко је преварен? ко је преварен? питала је у очајању сама себе.</p> <p>— За бога, Славка |
| срећа, или нешто ново: љубав, она није питала.{S} Она јој се приви уз биће и упи у душу и чиња |
| каква су то посла?{S} Али узалуд су сва питања и чекање.{S} Лазе нема.</p> </div> <div type="ch |
| од ње, па преко воље одговара Велици на питања.{S} Али није за њу то највећа невоља.{S} Могла ј |
| лим гласом одговараше Лаза сам на своје питање.</p> <p>И заиста није више ништа ни рекао.{S} Ка |
| амагли јој се све пред очима и да је ко питао, кога види пред собом, не би умела казати.{S} Как |
| ад, кад ме сви тако радознало гледате и питате.</p> <p>— Девета си нам брига, али сад си прва, |
| т година. — Беше недеља, за то не треба питати, како то да се удеси, јер се добре другарице нед |
| и каже, да ћу за удовца поћи?“ поче сад питати се, „за шта друго, до да ме наједи, да ме понизи |
| не зна шта ради.</p> <p>Читаоци ће већ питати, па како изгледа тај витез Лаза?{S} Није шала, б |
| рски — слагао.</p> <p>А шта је с Лазом, питаћете сад?</p> <pb n="79" /> <p>Па изгубио нам се; с |
| енут на другу страну.{S} Заста у ходу и питаше:</p> <p>— Кад би знали? —</p> <p>Али Славка ћута |
| опет га са осмејком поздрави.{S} Беше у плавичастој хаљини са белим машлијама на рукавима и на |
| /> је Лаза опет напао, како је бегала и плакала, али он је ипак пољубио!</p> <p>Голема невоља б |
| у њихова „прикљученија", да је редовно плакала, кад год је Босиљка или ма ко други плакао, ред |
| ала, кад год је Босиљка или ма ко други плакао, редовно се љутила на сваку недаћу, проклињала Т |
| ого руменије од онога цветка у коси.{S} Пламен, што му већ од пола сахата плану у грудима, обуз |
| то им пирка из некога кута свој паклени пламен међу њихове ђачиће.{S} Покушаше и — ужас! — Код |
| а управ тражи, учини му се да је ту.{S} План му се учини јасан и згодно састављен.{S} Не мислећ |
| ао на „живот овога света“.{S} Тако лепе планове изводи, тако мирно о њима мисли, да најслађе сп |
| и.{S} Пламен, што му већ од пола сахата плану у грудима, обузе га сад са свим.{S} Он осети како |
| Лазина мати, па је сузних очију и кроз плач причала после својој матери, како <pb n="5" /> је |
| се осмену сам на себе задовољно.{S} Не плаши се он никаквога вртлога, који би га могао захвати |
| куд потиче, ипак није смела одговорити, плашила се од таквог одговора.</p> <p>Тако се она заљуљ |
| ица, на коју се кобац са висине спушта, плашљиво се окрете на другу страну и хтеде побећи са ст |
| се онда умири, и учини јој се да је сва плашња прође.</p> <p>Лаза се беше посадио на противној |
| је смишљао и изводио.{S} Једино страст, племенита и бурна обузела га је свега, тако, да се све |
| ају.{S} Једна ружа беше сав накит у тим плетеницама, па и она не беше ни бела ни црвена, него р |
| међих очију.{S} Косе је сачешљала у две плетенице и лепо уплетене у једно подвила мало на десну |
| ј глави, парламентаризам у јату гусака, по шеширу пресудити шта мисли глава под њом и којој пол |
| " /> последњи пут био овде, што је она, по дужности, и матери саопштила.</p> <p>Само још та фор |
| а изгубио нам се; слабо се где виђа.{S} По негде ће још коју „мамицу“ занимати и раздремати сво |
| оста стојећи; чињаше се да не чује.{S} По глави му се почеле обртати немирне мисли, у срцу је |
| кикот и попевку. <pb n="26" /> Само га по каткад узнемире ти снови тиме, што су много лепши од |
| и сам г. Јелић био међу гостима више од по сата; заборавио на своје миле забаве, цигаре и парни |
| Ленкине биле веселе и разговорне и саме по себи, за то је господин Јелић са свим мирне савести |
| и какве ће се прилике створити или саме по себи или његовим узроком.{S} Он озбиљно поче <pb n=" |
| та.{S} Лаза угледа са све четири стране по једно женско чељаде.</p> <p>— Збогом, душо! виче Миц |
| опственим ушима чула онако кобне истине по њу.</p> <pb n="73" /> <p>И заиста и сам Лаза искочио |
| е се помешао међу госте.{S} Могло му се по лицу познати, да је драговољно учинио ову жртву, шта |
| за ловом, него на оне ређе, што се диче по правди тако лепим именима, као што су Милева, Милена |
| се Славка врати, он беше устао и одаше по соби горе доле као од дуга времена.{S} Славка га пон |
| ту, о златној слободи коју тако ужива и по сто пути је проклињао и саму мисао на женидбу.{S} На |
| оне не ће оставити човека, пратиће га и по пустарама африканским и по леду сибирском, и дневи и |
| анити се.{S} Могле су се чути кад кад и по које зурлице у том кобном теснацу, јер по нека девој |
| а и није црне боје.{S} Може се видети и по томе, да не мари кинђурити се, јер сваки други, ко б |
| пратиће га и по пустарама африканским и по леду сибирском, и дневи и ноћи, у друштву и самоћи; |
| {S} Лаза беше опет устао и почео шетати по соби узбуђен.{S} У том часу беше окренут на другу ст |
| а Мица: свака кућа у Београду има барем по једну, па тако се и овде десила једна, ма да господи |
| ти као гром из ведра неба, него са свим по својој вољи, на својим сопственим ногама створио у л |
| ад и с тим другарем и пријатељем учиним по једно „рандеву“, кад оно, што ником не могу открити, |
| n="4" /> убрља својим устима, што је он по њеном и својем дијалекту звао „пупи“.{S} А после нек |
| а бели лук или <pb n="7" /> да је добио по леђима какву лојану масницу.</p> <p>Тако наш Лаза по |
| га љубазније дочекују.{S} Деси се тамо по нешто, што на јави никако није смео покушати.{S} Кад |
| е многобројне, другог рода, лукаве, што по ваздан ћуте па само вребају за ловом, него на оне ре |
| које зурлице у том кобном теснацу, јер по нека девојчица имала је са свим друкчију матер, него |
| асно осетити, како је уздрхтана.{S} Час по машао се десном руком <pb n="31" /> за браду и тад с |
| га, који би га могао захватити у вожењу по тако таласастој <pb n="59" /> реци; он предвиђа, да |
| и све му више досађивале.{S} Онда би он побегао од куће и потражио друштва и забаве, где се то |
| .</p> <p>А колико ће сјајнија тада бити победа!</p> <p>И тако даље, и тако даље, ређао је своје |
| шљиво се окрете на другу страну и хтеде побећи са столице.</p> <p>— Славка! викну Лаза и задржа |
| брегове.{S} Он се само од ње нешто мало побојава, али ова ће маневра учинити, да најпосле и тај |
| још у почетку, па је и сав рачун изашао побркан.</p> <p>Лаза је после два дана опет био у њеној |
| паметном, сад види како је било глупо и побркано.</p> <p>— Глупан!{S} Глупан сам био! биле су м |
| ече кроза зубе.</p> <p>Мисли му се опет побркаше и посташе неизвесне, не би умео дати тачна рач |
| би му свако женско чељаде поверовало и поверило му се.{S} Заборавио је на све, што је смишљао |
| ад оно, што ником не могу открити, њему поверим; а знате, како је мучно, кад човек нема коме да |
| и, у друштву и самоћи; вазда су му тако поверљиве, вазда тако пријатељске.{S} Зар није тако, го |
| мим собом, да би му свако женско чељаде поверовало и поверило му се.{S} Заборавио је на све, шт |
| е одговорити, јер виде, да ће се о њему повести прича.</p> <p>— Њега чекате? опет пита Мица.</p |
| о и на остало друштво, што се тако лепо повија око господина Лазе, коме тако из ненада паде сик |
| еђашње место.{S} Не ћемо дуго чекати на повлачење.{S} Само пазите.</p> <p>И заиста на једним вр |
| шта приметио је на Славци, што му даје повода, да јој се приближи.{S} Истина, није био сигуран |
| ити њихове очи, чије ће речи оне за њим повторавати, куд он, пође, за њим ићи: једном речи, кој |
| ; осетљив постане наспрам оштрог зрака, повучен у себе, отуђен од весела друштва: сам је себи с |
| слетео низ басамаке.</p> <p>— Нисте још погађали у карте, виче за њим Мица, тамо би сте још бољ |
| десиле и карте и он им оде чак и срећу погађати.{S} Прво поче Мици и обрече јој удовца, коме ј |
| ата новим мислима, допустити да се баци поглед и на друге, мало даље ствари и одношаје; то ће б |
| ице од њега, јер не могаше издржати тај поглед.</p> <p>Лаза приђе ближе и покуша учинити јуриш |
| p> <p>Окрете се од огледала и још један поглед паде јој на искидану ружу.</p> <p>— Можда је гос |
| <p>Али Славка ћуташе.{S} Оп се окрете, погледа је, а она оборила главу и гледа преда се.{S} Бе |
| } Онда би ми веровали.</p> <p>Славка га погледа.{S} Очи му беху необично светле, усне му беху п |
| соби, али тамо није ништа било.{S} Мица погледа на улицу и виде како журно замаче за ћошак неко |
| и, а највише њој.{S} Учини јој се да је погледа охоло и преко рамена кад приђе после Славци, ок |
| и за њом, а сад навалице не ће ни да је погледа онако, како гледа другарице њене, а нарочито Сл |
| > <p>Истински и од срца је ово рекла, и погледавши на Ленку, очи јој се напупише суза.</p> <p>— |
| збуђен, те није могао седети.{S} Кад би погледао Славку, било му је, као да је све дивоте на св |
| окренута на другу страну и не смеде га погледати.{S} Груди јој се силно таласаху, рука јој се |
| и Веца осташе саме, ћутаху и не смедоше погледати једна другој у лице.{S} Као да је свака од њи |
| Лазине, осмејци жива слика његове душе, погледи његови продрли јој до дна груди — Он често дола |
| ратима.{S} Он је узе и гледаше је меким погледом и с осмејком на лицу.{S} Онда је пољуби, викну |
| се мене, а ја тако жељно жудим за вашим погледом.{S} Осмеј на вашем лицу за мене је сунце, које |
| Не верује му нико ништа.</p> <p>Он тада погне дубоко главу и тешко узданувши говори сам себи.</ |
| ху, рука јој се отимаше из његове; лице погнуто облила румен, а очи — њих није могао Лаза никак |
| Онда успут, у мислима?</p> <p>— То сте погодили.</p> <p>— Е нисам знала до сад, да и ви трошит |
| ижи.{S} Истина, није био сигуран, да је погодио, одкуда је све то, а можда није ни смео, али му |
| а рече ове речи, то Лази није било лако погодити.{S} Међу тим она уста и оде да спреми оне срби |
| ала.</p> <p>Славку као да триста стрела погодише.</p> <p>— Заиста? дао је реч? пита, да се једв |
| апала, само је имала тај „малер“, те је погрешила још у почетку, па је и сав рачун изашао побрк |
| сан неки тип старе грчке лепоте и не би погрешио уметник, који би пресликао с ње лепу Јелену, о |
| тим ћутањем признале једна другој своје погрешке и жељно очекивале час, кад ће се разведрити на |
| ка, по шеширу пресудити шта мисли глава под њом и којој политичкој партији снује црне конце; — |
| , па јој онда стаде кидати листиће и на под бацати.{S} Сад се сети, како је Лаза ћутао, кад јој |
| без које ћу бити као цвет, који бацате под ноге, а заборављате, да сте се њиме китили.</p> <pb |
| рао из облака поплаши, те потрчи матери под крило, тако се она тамо журила.{S} Лази није могла |
| у две плетенице и лепо уплетене у једно подвила мало на десну страну, те су јој падале на десно |
| олим.{S} Оди овамо, да напишемо драму и поделимо улоге.</p> <p>Одоше у другу собу.{S} Ленка и В |
| ријатно сећање и осећање.</p> <p>Славка подиже главу с руке и окрете се лицем према прозору.</p |
| левом руком дохвати јој десницу а десну подиже као да је загрли.</p> <p>— Господине, шта мислит |
| е пред неком завесом, коју му ваља само подићи, па да се читав нов, и примављив свет отвори пре |
| ад у животу није осећао.{S} Нешто га је подишло у прсима, те му се чини, као да има на срцу как |
| ише она дворба Лазина, коју је он свима подједнако указивао, њу је мучила.{S} Много пути је пре |
| чељадету, али га свагда врашки осмеји и подмигивања зауставе.{S} Не верује му нико ништа.</p> < |
| се говори о пријатељству међу људима и подобним стварима; отужан, кад се о надама спомене, а п |
| ужас! — Код свакога нађоше но неколико подозривих ствари: прстенчића, гривница, бурмица, медаљ |
| гом рећи, кад он, видевши шта она хоће, пође кући.</p> <p>Судијина кућа није далеко, и она је з |
| ће речи оне за њим повторавати, куд он, пође, за њим ићи: једном речи, који осваја на јагму нај |
| ити револвером, ако му не узверује и не пође за њега.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| сетио није ни ваљала више.{S} Устаде и пође.</p> <p>Није се много премишљао куда ће.{S} Упутио |
| и стране, али он намаче шешир на чело и пође право напред.</p> <p>— Нек иде све до врага! само |
| чити младожења.</p> <p>У десетој години пође наш младожења и у штолу, т. ј. у гимназију, јер му |
| аринка.{S} Како је било у реду да и сам пође, он се понуди, да их прати.</p> <p>Опрости се са С |
| себи, па смисливши згодну досетку, већ пође с осмејком да заговара ствар.</p> <p>— Али останит |
| еч прогутати.</p> <p>— Бејах спремна да пођем овамо, наставља Мица.{S} Обукла сам ето најлепшу |
| ро приметио.{S} Но узалуд све: за Мицом пођоше обе судијине кћери, за њима и Даринка.{S} Како ј |
| ма коме да се за добро похвали а на зло пожали.</p> <pb n="33" /> <p>Лаза све чудније говори; б |
| на другу страну, у доњу варош.{S} Ја се пожурих, и ево ме да вам дам рачуна о свему.</p> <pb n= |
| м и на тенани видим како га иста женска позва да јој дође.{S} И он — помислите само — не промис |
| сподин Лаза, па за то га не ће ни пошто позвати ни на партију санса, ни на шах, а најмање на ду |
| > <p>— Госпођица сигурно зна од кога је поздрав, па му се и не чуди, додаде после мале почивке |
| ло чувати се.{S} Било је ту често лепих поздрава, јер кад би цурице окушале узалуд брзину ногу, |
| моли кроз отворен прозор и с осмехом га поздрави.</p> <p>— Овде сад са квартиром? упита он кад |
| трзавица као муња, опет га са осмејком поздрави.{S} Беше у плавичастој хаљини са белим машлија |
| није могла опазити никаква промена.{S} Поздравио се учтиво и галантно као вазда.{S} Славци уда |
| друге стране.</p> <p>— Умрећу без тебе! поздравља га Славка с леђи.</p> <p>Па онда дођоше на ре |
| ско чељаде.</p> <pb n="64" /> <p>— Лепо поздравље, бога ми, рече Мица, и показа другарицама на |
| па сам непрестано стражарила на својој позицији, докле га нисам и дочекала.</p> <p>— Звала си |
| о и сад видети, особито на очима јој се познавале скоро обрисане сузе, а у говору је била расеј |
| пша него све њене другарице, које је он познавао.{S} То га забуни тако, да он, стари благоглаго |
| p>— Овде сад са квартиром? упита он кад познаде младу жену.</p> <p>— Од скора.{S} Изволте!</p> |
| кћерима, а још више о себи, не може се познати из његова понашања.{S} Међу тим на скоро се пок |
| ешао међу госте.{S} Могло му се по лицу познати, да је драговољно учинио ову жртву, шта више да |
| не куће женско чељаде, које му се учини познато.{S} Како се пре тога <pb n="55" /> био дао у ми |
| клоне, те их заогрну <pb n="20" /> оном познатом бојом, што је онако мутно-црна.{S} На лицу јој |
| упарницу.{S} Тек пре неколико тренутака појави се он на капији и журно оде, али опет не овамо, |
| азлупан прозор.</p> <p>На прозору се не појави нико.</p> <p>— Госпођица сигурно зна од кога је |
| једним вратима у ходнику комшинске куће појави се готово у исти час господин Лаза.{S} Врата ост |
| му груди посташе тесне.{S} Крв му јаче појури у снагу и он у истом тренутку беше пред Славком, |
| сину у памети друга мисао, и у исти мах појури јој бујније крв у лице.{S} Она слушаше пажљиво М |
| } Али кад је већ ту, онда треба и да се покаже као каваљер, а то је њему душа и срце.{S} Умео ј |
| — Лепо поздравље, бога ми, рече Мица, и показа другарицама на разлупан прозор.</p> <p>На прозор |
| егова понашања.{S} Међу тим на скоро се показало, да је на против госпођа судијница многе и вел |
| ао је с противне стране.{S} Али се ипак показао да је врло невешт инжињер, јер није умео одмери |
| одлазак.{S} Оне су ућутале и врло слабо показиваху своје ситне зубе испод румених усница на пош |
| дна груди — Он често долази амо и вазда показује, да је срећан кад је с њом у друштву, вазда је |
| ђи.</p> <p>Па онда дођоше на ред дубоки поклони и једно опште, громогласно, безконачно ха-ха-ха |
| </p> <p>Опрости се са Славком с дубоким поклоном и великом молбом за препоруку.{S} При руковању |
| усно привезана, тако да му крајеви њени покривају прса далеко у страну, што му лепо стоји.{S} Т |
| оста неприметна фигура?{S} Оно „богато“ покрило је све то, да је он био и леп и дичан и <pb n=" |
| и тај поглед.</p> <p>Лаза приђе ближе и покуша учинити јуриш на те очи, што се крију.{S} Није н |
| уша потекла за том клицом, кад би је ко покушао истргнути одатле.{S} Слатке беху речи Лазине, о |
| по нешто, што на јави никако није смео покушати.{S} Кад би се сутра дан сетио тих снова, он их |
| ј паклени пламен међу њихове ђачиће.{S} Покушаше и — ужас! — Код свакога нађоше но неколико под |
| цветка у коси.{S} Пламен, што му већ од пола сахата плану у грудима, обузе га сад са свим.{S} О |
| , млада госпа уочила је и њега, па се у пола промоли кроз отворен прозор и с осмехом га поздрав |
| и после неколико тренутака, спремна за полазак, уђе да се опрости.{S} Смислила је међу тим и к |
| јер се добре другарице недељом редовно полазе.{S} Ту је ето госпођица Даринка, јединица богато |
| пред њиме.</p> <p>Мислећи тако пушио је полако цигару.{S} Кафа му се на столу давно већ оладила |
| есудити шта мисли глава под њом и којој политичкој партији снује црне конце; — .зар није то од |
| невешт инжињер, јер није умео одмерити положај ствари.{S} Глете, с овог се прозора види мал’ н |
| pb n="29" /> слика лепоте била је у том положају.{S} Једна ружа беше сав накит у тим плетеницам |
| најпосле и тај његов вечити „супостат“ положи оружје.</p> <p>А колико ће сјајнија тада бити по |
| ротивне стране, као да се прозори негде поломише.{S} Девојке потрчаше на прозор у другој соби, |
| о, да је он смртно заљубљен у њу, да ће полудети и умрети без ње.{S} Све је он то с неколико ре |
| и му беху необично светле, усне му беху полуотворене, права слика страсти.{S} Она окрете <pb n= |
| а она им само заповеди да носе нешто на поље, па се онда умири, и учини јој се да је сва плашња |
| лики ђак“.{S} А ту се тек отвара широко поље његовој ћуди.{S} На скоро узавре сва школа као у ђ |
| ако на себи, <pb n="42" /> као да си на пољу?{S} Врућина је овде и без тога.</p> <p>Славка је н |
| ишина и јасно се зачуше неки пољупци на пољу.{S} Славка изгледаше да је веома изненађена а Лази |
| и руковању није могао ни пошто изостати пољубац, то јест у руку.{S} Што се тиче пратње, може се |
| о је притиште на прса и неколико врелих пољубаца стопише се у оно румено море на њеним ланитима |
| гледом и с осмејком на лицу.{S} Онда је пољуби, викну збогом и журно оде.</p> <p>— Збогом! зачу |
| ако је бегала и плакала, али он је ипак пољубио!</p> <p>Голема невоља беше то!</p> <p>Ви ме већ |
| Лаза шетати, разговарати, правити шалу, пољубити — ах, и пољубити — а то је тек важно у брачном |
| оварати, правити шалу, пољубити — ах, и пољубити — а то је тек важно у брачном животу.{S} Треба |
| оже се рећи, да је ишао за још три така пољупца, јер се девојке саме међу собом разговараху а н |
| баш до лакта.{S} Зачуше се још два три пољупца па онда једно <pb n="77" /> тихо, срдачно „због |
| соби беше тишина и јасно се зачуше неки пољупци на пољу.{S} Славка изгледаше да је веома изнена |
| } Обузеле је мисли далеке и дугачке.{S} Помешало се у то сећање нешто необично, пријатно и тако |
| цигаре и парнице, па дошао овамо те се помешао међу госте.{S} Могло му се по лицу познати, да |
| ш право.{S} Али је Лаза умео да умири и помири све, и мушкарце и девојчице, а то га је још више |
| .{S} Сад му паде на памет Ленка и та га помисао наљути.{S} Који ме враг <pb n="51" /> натера да |
| > <p>— Ја њега љубим! о гадне утворице! помисли Славка и окреташе лице од њега.</p> <p>Лаза је |
| остати.</p> <p>Како се безобразно руга, помисли Славка, па не могавши се уздржати рече:</p> <p> |
| се напупише суза.</p> <p>— И ради мене, помисли Славка.</p> <p>Ленка је ћутала као заливена.{S} |
| мела казати.{S} Каква је то опака шала? помисли у себи, какав је то нечувен ужас?{S} Једно је л |
| ="76" /> <p>— Зар ми похваташе трагове? помисли у себи.</p> <p>Али брзо дође к себи, па смислив |
| ожалостило.</p> <p>— Шта све то значи? помисли Славка.{S} Па ће онда додати:</p> <p>— Кад бих |
| ије ли ово јасан доказ, да се не варам? помисли Лаза у себи.</p> <p>— Глава вас боле? додаде гл |
| тако мила! <pb n="58" /> ускликну, кад помисли на њу; а није му могло пасти на памет и то, да |
| а види оно, на што би боље било да и не помисли.{S} Беше јој као да је муња пресекла, кад чу од |
| и ту и опасности какве? — Ту и нехотице помисли на Мицу, али и то је последња брига.{S} Изјавић |
| стежу.{S} Доле са њима, доле са сваком помисли на женидбу!{S} Овако весело из дана у дан.{S} Т |
| ке мисли, а на остале другарице није ни помислила.{S} Особито Мица јој не беше ни на крај памет |
| каваљерски.{S} Међу тим сигурно није ни помислио, да га може ко одавде спазити.{S} Ја сам се на |
| вам сведочим о томе, да никад нисам ни помислио учинити то, чему се они надају од мене.{S} Ви |
| ста женска позва да јој дође.{S} И он — помислите само — не промисливши се ни најмање, отвори а |
| ољан са собом.{S} На Ленку није хтео ни помислити, а још мање на Славку.{S} Он је мислио само о |
| свршила, настави Мица.{S} Ви ћете ипак помислити да се варам, а можда чак и то, да хоћу и вас |
| чини му се необично. <pb n="27" /> Није помишљао на то, да је он сам то изазвао, за то му се уч |
| тражила рачуна о томе од ње.{S} Није ту помогло сад никакво околишење: стара се осменула.{S} Ле |
| рзину ногу, оне би онда дозвале језик у помоћ, а ту је већ лакше било бранити се.{S} Могле су с |
| {S} Све јој се игре и шале данашње живо понављале у памети.{S} Обузеле је мисли далеке и дугачк |
| у часу изгубило.{S} Ништа и опет ништа! понављао је у мислима.{S} Чинило му се као <pb n="52" / |
| лупост од мене.</p> <p>Сад му се почеше понављати пређашње слике и на ново га узбунише.{S} Изађ |
| ше о себи, не може се познати из његова понашања.{S} Међу тим на скоро се показало, да је на пр |
| је прошли пут био код те девојке и њено понашање учини му се необично. <pb n="27" /> Није помиш |
| овати, а и сам беше изненађен Славкиним понашањем.</p> <p>Али Славка одма за тим уста и потражи |
| , „за шта друго, до да ме наједи, да ме понизи?“ Опа поче све јаче мерити Лазу и пратити му сва |
| е на своју руку, на и љубав која одатле поникне постаје најватренија и најсталнија.</p> <p>Кад |
| знак, да је дошао час, да се то и данас понови.{S} И он се учини збуњен и потражи очима Славку. |
| дрхтали.{S} Гледао је преда се и тек на поновљену опомену Славкину узе столицу и седе.</p> <p>С |
| зив, као што је „каваљер“ којим се он и поноси, одма би ту нелагодну боју заменио салонском, цр |
| рила у томе, јер се мало која дура може поносити лепотама што су код ње.{S} Коса јој дуга и црн |
| и њеној, јер таким зетом заиста се може поносити прва и најчеститија кућа. <pb n="24" /> Она ве |
| доле као од дуга времена.{S} Славка га понуди да седне, ал он оста стојећи; чињаше се да не чу |
| ако је било у реду да и сам пође, он се понуди, да их прати.</p> <p>Опрости се са Славком с дуб |
| овек затекао се код куће.{S} Он би радо понудио Лазу на партију санса или шаха, јер га те две < |
| робне састанке, весела друштва, кикот и попевку. <pb n="26" /> Само га по каткад узнемире ти сн |
| е савести изишао у варош, пошто је кафу попио и обећао скорим вратити се.{S} Поред овога, од ст |
| </p> <p>Као пиле, кад га орао из облака поплаши, те потрчи матери под крило, тако се она тамо ж |
| </p> <p>У НИШУ</p> <p>ШТАМПАРИЈА МИЛОША ПОПОВИЋА</p> <p>1882.</p> </div> </front> <pb n="2" /> |
| ће бити и песме и шале, а ти ниси никад попреко на то гледала.</p> <p>Славку као да триста стре |
| е и она најзад, уморена срџбама, морати попустити и тада ће бити као сунце после облачине: толи |
| ограда.{S} Чујте само.</p> <p>Наша беба порасте и назва се дераном.{S} Сад му нису биле материн |
| фу попио и обећао скорим вратити се.{S} Поред овога, од стране господина Јелића, гости су уочил |
| му се надала, обукла најлепшу хаљину, а поред тога била је весела и расположена ваздан тога дан |
| зодавна узнемирује, младо, враголасто а поред тога паметно и богато момче, ето стоји и сликом и |
| уће.{S} Морао би се крити као мачка све поред ограде, те да се сакрије.{S} Али он зна, да то не |
| <pb n="52" /> да неко навалице спомиње поред њега те речи, које су му одмах у грудима одјекива |
| а брзо и није ни спазио, како је прошао поред своје куће и нашао се на Врачару.{S} Тек овде, на |
| Један пут се усудио да јој каже и Цицо поред обичног имена, али то су сви узели за шалу, па та |
| сположен је.{S} Рече нешто Ленци, а она порумени застиђена.{S} Матери се срце смеши.</p> <p>А о |
| се извини.{S} Но Лаза, да би била која порција шале више, не могаде прећутати, него чинећи се |
| узнемирену.{S} Да је развеселе, одма је посаде на сред собе, опколе је са свију страна и гонећи |
| гов загрљај олабави.{S} Лаза то опази и посади је на столицу.</p> <pb n="37" /> <p>Али она не о |
| ер готово без и једне речи уђе у собу и посади се на столицу.{S} Прошло је неколико тренутака, |
| е сва плашња прође.</p> <p>Лаза се беше посадио на противној страни у наслоњачу.{S} Очекиваше ш |
| све ћете чути.{S} Дајте столицу.</p> <p>Посадише је, па се скупише око ње, свашта слутећи.{S} М |
| он тако урадити, пошто сам га звала на посело у велико и одабрано друштво, па сам непрестано с |
| ила вољна да иде код судијиних кћери на посело, ма да је већ два пут звата.{S} Тамо се нешто <p |
| као у магли изгубило.</p> <p>После ових посета Лаза се сети Славке, па готово прекореваше себе, |
| сасма непознатој, — ту се сети данашње посете — о, онда ће се тек умети дивно одговарати.{S} К |
| од Мице, да је Лаза већ учинио обећану посету.</p> <p>— Па дакле узалуд смо долазиле? вели Сла |
| о, јер имађах да учиним једну неодложну посету код извесног пријатеља, који је још јуче и отпут |
| маћица, шта ће то да значи? каква су то посла?{S} Али узалуд су сва питања и чекање.{S} Лазе не |
| вори да је невин.</p> <p>— Чудновата су посла са тим ђаволским ништа!{S} Дугачка приповетка, мо |
| е још чудније.{S} Било је баш у недељу, после ручка, кад му се ове мисли почеше потпуније везив |
| ом и својем дијалекту звао „пупи“.{S} А после неколико година умео је то учинити и на сокаку.{S |
| ојем спремању и о својим хаљинама.{S} А после тога наставиће:</p> <pb n="46" /> <p>— Таман ја н |
| ог дана, кад је Даринка испрошена.{S} А после на свадби биле су јој свака са својим заручником. |
| па је сузних очију и кроз плач причала после својој матери, како <pb n="5" /> је Лаза опет нап |
| Дона Ана, али онаква каква је била одма после смрти свога драгана.{S} Ја ћу бити Лепорело, добр |
| је поздрав, па му се и не чуди, додаде после мале почивке и врати се на пређашње место.{S} Не |
| погледа охоло и преко рамена кад приђе после Славци, око које је он највише био. „Што да ми ка |
| ав рачун изашао побркан.</p> <p>Лаза је после два дана опет био у њеној кући.{S} Оно чему се та |
| ни и једини умесни пут.</p> <p>А кад се после чује код Славке, како се он удвара Ленци, кад Лен |
| рати попустити и тада ће бити као сунце после облачине: толико милија и доброћуднија.{S} Таком |
| заједљив, да се уклони у другу собу, и после неколико тренутака, спремна за полазак, уђе да се |
| И та срећа, што чека човека као бајаги после тога, зар није овако већа, шаренија и примамљивиј |
| .</p> <p>— Госпођице, узе зборити Ленци после неколико тренутака.{S} Јуче сам изостао и нисам в |
| рећа, само што је далеко, на жалост тек после десет година; ах! то ће бити тешко дочекати.{S} А |
| искочице не освртаху.{S} Он се зловољан после растанка упути кући.</p> <pb n="17" /> <p>Славка |
| l:id="SRP18821_C3"> <head>III</head> <p>После кратког времена походио Лаза господина Јелића суд |
| е се разведрити намргођено небо.</p> <p>После кратког договора одазваше Мица и Славка и Воју к |
| е то махом као у магли изгубило.</p> <p>После ових посета Лаза се сети Славке, па готово прекор |
| оја не сасеца јако у саму ствар.</p> <p>После тога отворила се забава, која је трајала прилично |
| ајала прилично.{S} И то је имало својих последица, јер је Лаза био све расположенији и просто с |
| и нехотице помисли на Мицу, али и то је последња брига.{S} Изјавиће да је она још љутита на њег |
| {S} Беше забуњена и готово се кајала за последње три речи, што их је непажљиво изустила.{S} Лаз |
| било управ пред тобом: оно првобитно и последње ништа.{S} Па ипак вештина од ништа начинити иш |
| да се љути на мене.</p> <p>То јој беху последње мисли о Лази за сад.{S} Брзим корацима изађе и |
| ко је казао Ленци, кад је <pb n="40" /> последњи пут био овде, што је она, по дужности, и матер |
| лавка нагло устаде, кад Лаза изусти ову последњу реч, али он не престаде.</p> <p>— О љубави, с |
| ће он вешто пецати те невине душице.{S} Пословању треба увода, а само такав увод обећава успеха |
| стати.</p> <p>Девојке заседоше и почеше посматрати комшинску авлију.</p> <p>Тамо беше све тихо, |
| је опазио, како јој лице <pb n="35" /> поста много руменије од онога цветка у коси.{S} Пламен, |
| ву лојану масницу.</p> <p>Тако наш Лаза поста одмах гимназијалац, „велики ђак“.{S} А ту се тек |
| ју руку, на и љубав која одатле поникне постаје најватренија и најсталнија.</p> <p>Кад заврши т |
| иљка што у лонцу расте и цвета; осетљив постане наспрам оштрог зрака, повучен у себе, отуђен од |
| вке, па готово прекореваше себе, што је постао толико једностран и што се ограничио само на кућ |
| .</p> <p>— Постараћемо се, лепо ћемо се постарати, додаде Мица.{S} Ако нико, — онда на мене бац |
| памети научити, рече Даринка.</p> <p>— Постараћемо се, лепо ћемо се постарати, додаде Мица.{S} |
| убе.</p> <p>Мисли му се опет побркаше и посташе неизвесне, не би умео дати тачна рачуна о њима |
| сад са свим.{S} Он осети како му груди посташе тесне.{S} Крв му јаче појури у снагу и он у ист |
| се он удвара Ленци, кад Ленка дозна или посумња у његове намере спрам Славке, или Мица за њих о |
| "15" /> један пут, да се тај каваљер из потаје смеје и тој срећној Славци и Даринци и Ленци, а |
| душу и чињаше јој се, да би јој и душа потекла за том клицом, кад би је ко покушао истргнути о |
| добродушан.{S} А одкуд то <pb n="18" /> потиче?{S} Запита се и за ово и, ма да је слутила одкуд |
| а се и за ово и, ма да је слутила одкуд потиче, ипак није смела одговорити, плашила се од такво |
| ја њенога врата на спрам загасите косе; потпуна <pb n="29" /> слика лепоте била је у том положа |
| после ручка, кад му се ове мисли почеше потпуније везивати једна за другу.{S} Много што шта при |
| жи, али тим шаренији свет, мањи али тим потпунији круг.{S} Он је тада као биљка што у лонцу рас |
| {S} На лицу му се могло видети, како је потпуно уверен, да нико не зна ни словца од његових рач |
| м.</p> <p>Али Славка одма за тим уста и потражи Воју, да је води тамо где је мајка.</p> <p>Као |
| данас понови.{S} И он се учини збуњен и потражи очима Славку.{S} Запита где је, па онда оде, да |
| наспрам њега, па је као добра другарица потражила рачуна о томе од ње.{S} Није ту помогло сад н |
| ђивале.{S} Онда би он побегао од куће и потражио друштва и забаве, где се то махом као у магли |
| ад му нису биле материне поуке од преке потребе.{S} Стекао је и сам доста искуства а и другова |
| а се прозори негде поломише.{S} Девојке потрчаше на прозор у другој соби, али тамо није ништа б |
| пиле, кад га орао из облака поплаши, те потрчи матери под крило, тако се она тамо журила.{S} Ла |
| у ноћи.{S} Чудновате су те њене очи.{S} Потсећају много на кршевите горе, над којима густи обла |
| е био. „Што да ми каже, да ћу за удовца поћи?“ поче сад питати се, „за шта друго, до да ме наје |
| 5" /> <p>Мећу тим се Лаза отрже и хтеде поћи.{S} Бела, женска рука указа се у том часу на врати |
| , да се све друго утопило у њој.</p> <p>Поћута за неколико тренутака, па онда настави:</p> <p>— |
| екретар? примети Ленка.</p> <p>— И врло поуздан, одговори Славка.</p> <p>— Само да Дон Жуан не |
| е за оне смирене душице, што траже врло поуздану бусију иза овога, споља тако слабог мехура.{S} |
| е дераном.{S} Сад му нису биле материне поуке од преке потребе.{S} Стекао је и сам доста искуст |
| дазваше Мица и Славка и Воју к себи.{S} Поучише и њега, па се онда вратише у друштво.</p> <p>— |
| се броја не зна.{S} Очиташе професори и поучише; ђаци се преподобили и главе оборили; само Лази |
| чно, кад човек нема коме да се за добро похвали а на зло пожали.</p> <pb n="33" /> <p>Лаза све |
| ла.{S} Ленка се забунила а Веца се прва похвалила; њена „печална“ љубав и сажаљење према Лази п |
| забунио.</p> <pb n="76" /> <p>— Зар ми похваташе трагове? помисли у себи.</p> <p>Али брзо дође |
| >VIII.</head> <p>Сутра дан су другарице походиле Мицу.{S} Време је било необично ведро и пријат |
| ила, јер господин Лаза, место вас овде, походио је ону тамо, можда којекакву и будикакву вашу с |
| ead>III</head> <p>После кратког времена походио Лаза господина Јелића судију.{S} Обе сестре доч |
| нутака.{S} Јуче сам изостао и нисам вас походио, јер имађах да учиним једну неодложну посету ко |
| и се, јер сваки други, ко би добио тако почасни назив, као што је „каваљер“ којим се он и понос |
| pb n="72" /> <p>— Ах, ви ме избегавате, поче Лаза.{S} Тако немилосрдно клоните се мене, а ја та |
| „Што да ми каже, да ћу за удовца поћи?“ поче сад питати се, „за шта друго, до да ме наједи, да |
| прва жена умрла од љубоморе, па је одма поче саветовати, да се не кида због тога, јер тако само |
| угарице њене, а нарочито Славку.{S} Она поче мислити сад на другу руку о томе његовом кикотању |
| го, до да ме наједи, да ме понизи?“ Опа поче све јаче мерити Лазу и пратити му сваки корак.{S} |
| Само како?{S} Само како?</p> <p>— И сад поче Лаза озбиљно склапати рачуне о томе, шта га чека и |
| ледаше да је веома изненађена а Лази се поче окретати соба око главе.</p> <p>Одма за тим ошкрин |
| он им оде чак и срећу погађати.{S} Прво поче Мици и обрече јој удовца, коме је прва жена умрла |
| себи или његовим узроком.{S} Он озбиљно поче <pb n="54" /> водити рачуна о тим приликама и траж |
| чињаше се да не чује.{S} По глави му се почеле обртати немирне мисли, у срцу је био узбуђен, те |
| Али застаде.{S} Лаза беше опет устао и почео шетати по соби узбуђен.{S} У том часу беше окрену |
| 1_C5"> <head>V</head> <p>Већ се и сутоњ почео хватати и гости би врло радо кући, али још не спо |
| <p>— Проклето детињство, проклети опаки почетак!{S} Била ми је записана у књизи судбине срећа, |
| само такав увод обећава успеха.{S} А од почетка до свршетка, он ће непрестано невин остати: што |
| мала тај „малер“, те је погрешила још у почетку, па је и сав рачун изашао побркан.</p> <p>Лаза |
| је истргла из косе ружу, коју је још у почетку забаве заискала од Лазе.{S} Узе је преда се, гл |
| јвећа глупост од мене.</p> <p>Сад му се почеше понављати пређашње слике и на ново га узбунише.{ |
| ће изостати.</p> <p>Девојке заседоше и почеше посматрати комшинску авлију.</p> <p>Тамо беше св |
| едељу, после ручка, кад му се ове мисли почеше потпуније везивати једна за другу.{S} Много што |
| , па му се и не чуди, додаде после мале почивке и врати се на пређашње место.{S} Не ћемо дуго ч |
| атима и нестаде га у кући.</p> <p>Ту се почиње Мицина приповетка.</p> </div> <pb n="56" /> <div |
| А шта је то са господином Лазом?</p> <p>Пошавши од Славке, удубљен у мисли упути се кући.{S} Шт |
| воје ситне зубе испод румених усница на пошалице његове.{S} Но он се чинио и томе невешт, ма да |
| као муње, рече Даринка.{S} Могли сте је поштедити мало, господине Лазо.</p> <p>Лаза се учинио к |
| ствари, господине Лазо.{S} Ово је кућа поштена и честита, а без узрока се не ломе прозори каме |
| ко хоћемо право, он није ни заложио баш поштену своју реч за то.{S} А оно, што је рекао Ленци, |
| Ја сам се надала да ће он тако урадити, пошто сам га звала на посело у велико и одабрано друштв |
| ћ са свим мирне савести изишао у варош, пошто је кафу попио и обећао скорим вратити се.{S} Поре |
| е и господин Лаза, па за то га не ће ни пошто позвати ни на партију санса, ни на шах, а најмање |
| репоруку.{S} При руковању није могао ни пошто изостати пољубац, то јест у руку.{S} Што се тиче |
| м“ још док је млад и зелен, да научи н. пр. свакојаке речи, па чак и безобразне, говорити, да с |
| Само ја ишао све брже.{S} Сокак је био прав, засађен с обе стране дрвећем, иза кога су вирили |
| ично светле, усне му беху полуотворене, права слика страсти.{S} Она окрете <pb n="75" /> лице о |
| о, што га је искала; ма да је она имала права на то, јер је и сам Лаза до данас свакад таке дар |
| сокака, онда би за мале цурице то била права Скила и Харивда, од које је заман било чувати се. |
| ловом, него на оне ређе, што се диче по правди тако лепим именима, као што су Милева, Милена, М |
| још љутита на њега, па од макових зрна прави читаве брегове.{S} Он се само од ње нешто мало по |
| иња већ мање: укус се развија, избор се прави.{S} Професори на муци, како да ухвате тога Ромог |
| тако лепо као Лаза шетати, разговарати, правити шалу, пољубити — ах, и пољубити — а то је тек в |
| >— Ал’ ипак ћете ми дати, госпођице, за право.{S} Кад човек у себи говори, може <pb n="32" /> г |
| ане, али он намаче шешир на чело и пође право напред.</p> <p>— Нек иде све до врага! само рече |
| што</hi> ма да се чини често да је ипак право ништа.{S} Док је ту, све протестује против тога и |
| сто, као кад убица налази да је са свим право, да се огласи за невина само за то, што он од срц |
| јила.{S} Бога ми, онда је господин имао право да се љути на мене.</p> <p>То јој беху последње м |
| јој је дао тај цвет, како му није било право, што га је искала; ма да је она имала права на то |
| непрестано с прстеном, јер, ако хоћемо право, он није ни заложио баш поштену своју реч за то.{ |
| риле за то; и њима некако није било баш право.{S} Али је Лаза умео да умири и помири све, и муш |
| близу.</p> <p>Лаза обећа, да ће идућег празника опет доћи к њима.{S} Расположен је.{S} Рече не |
| спрам сунчаних зракова а изнутра је пун празнине.{S} Он осећаше, да то ништа има у себи и да му |
| каваљерске мишице, у том часу страхотна праска прекиде тренутну тишину.{S} Два окна прозорска с |
| реду да и сам пође, он се понуди, да их прати.</p> <p>Опрости се са Славком с дубоким поклоном |
| ично, пријатно и тако немирно, да ју је пратило на сваком кораку.{S} Чаровита нека клица залегл |
| онизи?“ Опа поче све јаче мерити Лазу и пратити му сваки корак.{S} Он се опет осмену на њу, и њ |
| ар.{S} Никад оне не ће оставити човека, пратиће га и по пустарама африканским и по леду сибирск |
| пољубац, то јест у руку.{S} Што се тиче пратње, може се рећи, да је ишао за још три така пољупц |
| поче Мици и обрече јој удовца, коме је прва жена умрла од љубоморе, па је одма поче саветовати |
| сменула.{S} Ленка се забунила а Веца се прва похвалила; њена „печална“ љубав и сажаљење према Л |
| p> <p>— Девета си нам брига, али сад си прва, рече неко шалећи се.</p> <p>— Дакле чекали сте а |
| јер таким зетом заиста се може поносити прва и најчеститија кућа. <pb n="24" /> Она већ од неко |
| } Али он само мисли на то, како је и ту прва чарка срећно свршена. — Велица се може стрпети, а |
| ојчице већ навикле на његове заседе.{S} Први су бедеми освојени, сад ће пасти и град.{S} Сад до |
| <p>Па такав је био још кад га је мајка први пут ућуткала, да јој санка не прекида.{S} Милом че |
| те и он им оде чак и срећу погађати.{S} Прво поче Мици и обрече јој удовца, коме је прва жена у |
| њу, али се њој слутило, да ће Лаза доћи прво амо, па се ето није ни преварила.{S} Мати њена, на |
| видео шта је било управ пред тобом: оно првобитно и последње ништа.{S} Па ипак вештина од ништа |
| и њу и родитеље.{S} Код Славке ће отићи првом приликом.{S} Ах, она је тако дивна, тако мила! <p |
| нске освете.</p> <p>Кад је кући стигла, пре свега је истргла из косе ружу, коју је још у почетк |
| се цуре наскоро све разудале.{S} Славка пре од свију, за богатог трговца, а за њом Мица за млад |
| и не знам кад се доселила тамо, где је пре седела наша добра Каја, код које смо се тако често |
| казивао, њу је мучила.{S} Много пути је пре тога имала прилике да мисли и да верује, да тај леп |
| > онда склапани рачуни, и оно што му је пре изгледало да води к нечем паметном, сад види како ј |
| е, које му се учини познато.{S} Како се пре тога <pb n="55" /> био дао у мисли, није ни спазио |
| p>— Шта је, шта је, Мицо? питају је сви пре него што је и оданула од умора.</p> <pb n="44" /> < |
| акву и будикакву вашу супарницу.{S} Тек пре неколико тренутака појави се он на капији и журно о |
| лепих девојака нису баш маленкост, тим пре за нашег господина Лазу, који вели, да би трећи дан |
| а мамину мазушку, он је се и тада машао пре свега за лепушкаста женска створења, и врло је брзо |
| оти; обузеше га исти осећаји, који мало пре.{S} Али он је тако далеко од ње, а оно што је било, |
| ограду и што је била најлепша кућа тамо пре двадесет година. — Беше недеља, за то не треба пита |
| ћи се да ће и она скоро, отишла је тамо пре кћери а код Славке оставила само млађег синчића Вој |
| иди, а дрхти од тога што види.{S} Ленка пребледела и ближе се примиче прозору, да види своју пр |
| цела ствар ни мало занимати; она је већ преболела све, верује да је Лаза лакоуман био наспрам њ |
| аљера?{S} Јучерања Ленкина жалост и ова превара према свима нама, не може остати без накнаде.</ |
| га пред собом.{S} Ко је преварен? ко је преварен? питала је у очајању сама себе.</p> <p>— За бо |
| ала и гледала њега пред собом.{S} Ко је преварен? ко је преварен? питала је у очајању сама себе |
| и до данас.{S} И заиста тешко да се је преварила у томе, јер се мало која дура може поносити л |
| е Лаза доћи прво амо, па се ето није ни преварила.{S} Мати њена, надајући се да ће и она скоро, |
| али јој на скоро беше тај осмеј горак, прегорак.{S} Кад јој рекоше тај „радосни“ глас, њој се |
| ици, тасту и пуници.{S} А кад је већ то прегрмело, онда Ленка више није крила.{S} Ни више ни ма |
| што је мало час слушала и гледала њега пред собом.{S} Ко је преварен? ко је преварен? питала ј |
| на ново га узбунише.{S} Изађе му Славка пред очи у свој дивоти; обузеше га исти осећаји, који м |
| ва његова и добра и зла својства губила пред овим јединим.{S} Шта мари, што му је лице доста бл |
| овид био, те не видео шта је било управ пред тобом: оно првобитно и последње ништа.{S} Па ипак |
| рете соба око главе, замагли јој се све пред очима и да је ко питао, кога види пред собом, не б |
| ће све сазнати, чинило му се, као да је пред неком завесом, коју му ваља само подићи, па да се |
| тишину.{S} Два окна прозорска сасуше се пред њега у стотину комадића.{S} Он убезекнут гледаше н |
| вке; цела њена дивна слика обнови му се пред очима.{S} Учини му се, као да је она његова била, |
| јури у снагу и он у истом тренутку беше пред Славком, маши јој се руке и једва умеравајући зата |
| пред очима и да је ко питао, кога види пред собом, не би умела казати.{S} Каква је то опака ша |
| еким баловима, али јој сваки час излази пред очи сестра као супарница, све игра са њеним драган |
| приближно у себи наћи; и тада се отвори пред човеком други, истина ужи, али тим шаренији свет, |
| а се читав нов, и примављив свет отвори пред њиме.</p> <p>Мислећи тако пушио је полако цигару.{ |
| у проси а њу оставља, а Веца како клечи пред неком трећом, куне јој се, да је љуби и прети, да |
| то момче, ето стоји и сликом и приликом пред њом.{S} Ах, оно „богато“ још много више падало је |
| њу тамо гони, а Ленки је већ теже било пред другарицама.</p> <p>— Али онда га треба и памети н |
| е лупати о шољицу, што је била на столу пред њом, и на глас викну млађе.{S} На лупу долетеше дв |
| уочио.{S} Јучерашње прилике изађоше му пред очи, и њему то беше знак, да је дошао час, да се т |
| и и ватрено.{S} Али одма за тим дођу му пред очи и сви <pb n="80" /> онда склапани рачуни, и он |
| погледа је, а она оборила главу и гледа преда се.{S} Беше забуњена и готово се кајала за послед |
| етку забаве заискала од Лазе.{S} Узе је преда се, гледаше је јетко, удари <pb n="19" /> се њоме |
| штао; прсти су му дрхтали.{S} Гледао је преда се и тек на поновљену опомену Славкину узе столиц |
| из деснице, па онда чека, да му се онај преда на милост и немилост, тако и он довативши левом р |
| тако таласастој <pb n="59" /> реци; он предвиђа, да ће увек умети наћи сигурни и једини умесни |
| и она му се учини лепша него и јуче.{S} Предвиђаше да је врхунац његове среће близу.</p> <p>— С |
| или и главе оборили; само Лазица тамо у предпоследњој клупи окренуо се мало на страну, па, с <p |
| он каже жустре нарави, па ипак је тако предусрео.{S} Један пут се усудио да јој каже и Цицо по |
| додаде после мале почивке и врати се на пређашње место.{S} Не ћемо дуго чекати на повлачење.{S} |
| мене.</p> <p>Сад му се почеше понављати пређашње слике и на ново га узбунише.{S} Изађе му Славк |
| .{S} Сад му нису биле материне поуке од преке потребе.{S} Стекао је и сам доста искуства а и др |
| ајка први пут ућуткала, да јој санка не прекида.{S} Милом чеду своме пружала је свакојаке играч |
| ске мишице, у том часу страхотна праска прекиде тренутну тишину.{S} Два окна прозорска сасуше с |
| на у капуту, али доста обичне сорте.{S} Преко пута видело се ситно комађе од разбијеног прозора |
| {S} Та му је огрлица сад пала крајевима преко прслука, и наше се госпођице врло радо <pb n="12" |
| јчице, које ће све проћи боље од ње, па преко воље одговара Велици на питања.{S} Али није за њу |
| Ленкино име, а њему таван облак прелете преко лица, но Славка није то приметила.{S} Најпосле ће |
| едалу и себе тамо уочила; можда се је и преко воље уверила, да је и данас она била најлепша међ |
| .{S} Учини јој се да је погледа охоло и преко рамена кад приђе после Славци, око које је он нај |
| сом.{S} Мало час десило се то и комшији преко пута.{S} Шта ће то да знати, господине Лазо?</p> |
| аше истинско руменило, што јој се осуло преко образа, све до смеђих очију.{S} Косе је сачешљала |
| та.</p> <p>Сад се Лаза сети отоичашњега прекора.{S} Али он имаде снаге и вештине да прикрије то |
| х посета Лаза се сети Славке, па готово прекореваше себе, што је постао толико једностран и што |
| спомену Ленкино име, а њему таван облак прелете преко лица, но Славка није то приметила.{S} Нај |
| долази то и отуда, што је баш сад стала према огледалу и себе тамо уочила; можда се је и преко |
| сумњала у искреност Лазину, па је била према њему уздржљива.{S} Сад пак ни она више не сумња.{ |
| } Јучерања Ленкина жалост и ова превара према свима нама, не може остати без накнаде.</p> <p>— |
| валила; њена „печална“ љубав и сажаљење према Лази претворило се у чисту сестринску љубав.{S} И |
| а подиже главу с руке и окрете се лицем према прозору.</p> <pb n="72" /> <p>— Ах, ви ме избегав |
| младој жени, што беше на једном прозору према мени.{S} Нисам је још никад видела у мом веку, и |
| {S} Устаде и пође.</p> <p>Није се много премишљао куда ће.{S} Упутио се Славкиној кући.{S} Она |
| ита за што је такав, — он се тако чудно пренеможе, да је лаковерно девојче ни више ни мање, нег |
| аше цуре веома разгњеви.{S} Славка беше пренеражена, гледа и види, а дрхти од тога што види.{S} |
| му се, као да је она његова била, па му преотета; осећа још и сад како је љубио истински и ватр |
| о, чему не зна свршетка, обузе и њу.{S} Преплашена од тога, што се тако изненадно зби, осуди са |
| S} Очиташе професори и поучише; ђаци се преподобили и главе оборили; само Лазица тамо у предпос |
| с дубоким поклоном и великом молбом за препоруку.{S} При руковању није могао ни пошто изостати |
| не помисли.{S} Беше јој као да је муња пресекла, кад чу од Мице, да је Лаза већ учинио обећану |
| епоте и не би погрешио уметник, који би пресликао с ње лепу Јелену, око које се два народа толи |
| Лаза изусти ову последњу реч, али он не престаде.</p> <p>— О љубави, с којом ћу бити најсрећниј |
| арламентаризам у јату гусака, по шеширу пресудити шта мисли глава под њом и којој политичкој па |
| а да се трудио, да прочита у њима своју пресуду.</p> <pb n="36" /> <p>— Ви знате све, разумете |
| ближе се примиче прозору, да види своју пресуду, коју је још јуче издржала.</p> <pb n="65" /> < |
| , која је најлепша, што је често он сам пресуђивао.{S} Испрва се љутили другови на њега, али он |
| се гризе за усне, гледајући то чудо од претварања.</p> <p>— Госпођице, узе зборити Ленци после |
| себи дао мајсторско писмо за удварање и претварање.{S} На лицу му се могло видети, како је потп |
| а „печална“ љубав и сажаљење према Лази претворило се у чисту сестринску љубав.{S} И тако су го |
| неком трећом, куне јој се, да је љуби и прети, да ће се убити револвером, ако му не узверује и |
| ј парници, што се већ три дана решава и претреса, па никако да се крај с крајем састави.</p> <p |
| ричај главно.</p> <p>Али није тако лако прећи на главно.{S} Мица ће се заклети, да је баш ово г |
| била која порција шале више, не могаде прећутати, него чинећи се невешт њеној срџби, уплете се |
| лоном и великом молбом за препоруку.{S} При руковању није могао ни пошто изостати пољубац, то ј |
| сви љубили, а сад ме сви мрзе!</p> <p>И при том би се увек сетио Славке; цела њена дивна слика |
| уге забаве.{S} Иначе воле и пушити, али при том ћути, па макар ко да је код њега.{S} Али господ |
| лупан сам био! биле су му закључне речи при сваком таком размишљању.</p> <p>Једино што му је ос |
| а Славци, што му даје повода, да јој се приближи.{S} Истина, није био сигуран, да је погодио, о |
| тај најмање несрећан, који може то бар приближно у себи наћи; и тада се отвори пред човеком др |
| обично пепељава или црна огрлица укусно привезана, тако да му крајеви њени покривају прса далек |
| : љубав, она није питала.{S} Она јој се приви уз биће и упи у душу и чињаше јој се, да би јој и |
| енио салонском, црном и био каваљер без приговора, <foreign xml:lang="fr">par exellence</foreig |
| могаше издржати тај поглед.</p> <p>Лаза приђе ближе и покуша учинити јуриш на те очи, што се кр |
| да је погледа охоло и преко рамена кад приђе после Славци, око које је он највише био. „Што да |
| ажи на слободнији корак.{S} Он јој брзо приђе, левом руком дохвати јој десницу а десну подиже к |
| шта је друга учинила, па су тим ћутањем признале једна другој своје погрешке и жељно очекивале |
| о да има на срцу какав терет, тежак али пријатан.{S} Да му је ко узео руку у том часу, могао би |
| ли су човеку најбољи другар, највернији пријатељ и најпоузданији секретар.{S} Никад оне не ће о |
| ним једну неодложну посету код извесног пријатеља, који је још јуче и отпутовао одавде.</p> <p> |
| к сусретне и на свашта се спотакне, али пријатеља тако ретко, тако мучно нађе.{S} Још је тај на |
| ми не замерајте, кад и с тим другарем и пријатељем учиним по једно „рандеву“, кад оно, што нико |
| раде, те да га остави, али су искупљене пријатељице <pb n="39" /> Ленкине биле веселе и разгово |
| вазда су му тако поверљиве, вазда тако пријатељске.{S} Зар није тако, госпођице?</p> <p>Славка |
| рећи овог света; горак, кад се говори о пријатељству међу људима и подобним стварима; отужан, к |
| оспорно уверење, да су њене кћери лепе, пријатне и образоване.</p> <p>А он је био веома разгово |
| Помешало се у то сећање нешто необично, пријатно и тако немирно, да ју је пратило на сваком кор |
| Мицу.{S} Време је било необично ведро и пријатно, али су оне ипак жртвовале шетњу <pb n="61" /> |
| Босиљку“ и толико се умешала у њихова „прикљученија", да је редовно плакала, кад год је Босиљк |
| иве љубавних писама, па приповетке, па „прикљученија“, да се броја не зна.{S} Беше ту доста јун |
| како ми је прозор мало на страни, ја се прикрадем и на тенани видим како га иста женска позва д |
| ора.{S} Али он имаде снаге и вештине да прикрије то непријатно сећање и осећање.</p> <p>Славка |
| ајући бурне осећаје.{S} Ово место — ова прилика — шта да мислим о вама?</p> <p>— Да вас безгран |
| поче <pb n="54" /> водити рачуна о тим приликама и тражаше где ће и кад ће бити најбоље да зап |
| мучила.{S} Много пути је пре тога имала прилике да мисли и да верује, да тај лепореки и вицкаст |
| ве је то Лаза добро уочио.{S} Јучерашње прилике изађоше му пред очи, и њему то беше знак, да је |
| ачуне о томе, шта га чека и какве ће се прилике створити или саме по себи или његовим узроком.{ |
| но и богато момче, ето стоји и сликом и приликом пред њом.{S} Ах, оно „богато“ још много више п |
| родитеље.{S} Код Славке ће отићи првом приликом.{S} Ах, она је тако дивна, тако мила! <pb n="5 |
| ога отворила се забава, која је трајала прилично.{S} И то је имало својих последица, јер је Лаз |
| бог мехура.{S} Наћи ништа тамо, где има прилично крупнога нешта, па заклети се спасењем душе, д |
| онце; — .зар није то од ништа направити прилично крупно ишта?</p> <pb n="53" /> <p>— А шта да с |
| ваља само подићи, па да се читав нов, и примављив свет отвори пред њиме.</p> <p>Мислећи тако пу |
| те мисли беху све тако враголасте, тако примамљиве, да су се наочице противиле његовој зловољи |
| е тога, зар није овако већа, шаренија и примамљивија?{S} Ко је крив извесним ништавцима, што су |
| о.</p> <p>Лаза се учинио као да не чује примедбу, али госпођицама тешко паде Мицин одлазак.{S} |
| жи а како славују.</p> <p>— Лепа слика, примети Славка.</p> <p>— Али оставите ружу, нека се сам |
| pb n="47" /> <p>- Па то још није ништа, примети Славка несигурним гласом.</p> <p>— Ништа?{S} Ле |
| n="48" /> <p>— То је невероватно Мицо, примети госпођа Лукићка.{S} Теби се само то причинило.< |
| друштво.</p> <p>— Воја вам је секретар? примети Ленка.</p> <p>— И врло поуздан, одговори Славка |
| ицу и седе.</p> <p>Славка је врло добро приметила ову промену.{S} Па кад оста и даље ћутећи, он |
| к прелете преко лица, но Славка није то приметила.{S} Најпосле ће Лаза рећи:</p> <p>— Па и ви ћ |
| е изађе с бојом на среду.{S} Мица би то приметила и опомињала би је на стрпљење.</p> <p>Мало за |
| зивати једна за другу.{S} Много што шта приметио је на Славци, што му даје повода, да јој се пр |
| се чинио и томе невешт, ма да је добро приметио.{S} Но узалуд све: за Мицом пођоше обе судијин |
| вот.{S} Требало би да твоју улогу Ленка прими, али ми ћемо је извинити, јер би могла испасти из |
| то види.{S} Ленка пребледела и ближе се примиче прозору, да види своју пресуду, коју је још јуч |
| аш тај осмејак чини, те је он врло радо примљен у веселим друштвима, нарочито женским.{S} Има љ |
| о је ћутала.{S} Лаза узе да је извињење примљено, развуче усне и рече:</p> <pb n="69" /> <p>— А |
| аше, па кад осети, како му се рука јаче припија око њене, а она, као голубица, на коју се кобац |
| осла са тим ђаволским ништа!{S} Дугачка приповетка, можда и без свршетка!</p> <p>— Та ништа так |
| е га у кући.</p> <p>Ту се почиње Мицина приповетка.</p> </div> <pb n="56" /> <div type="chapter |
| у „мамицу“ занимати и раздремати својим приповеткама.{S} Више пути буде му тешко, па би рад да |
| раћај читаве архиве љубавних писама, па приповетке, па „прикљученија“, да се броја не зна.{S} Б |
| ије шала, бити насловни јунак бар једне приповетке, ако <pb n="10" /> не романа.{S} Сигурно как |
| p> <p>Али ће се читаоци уверити боље из приповетке, у чему је Лаза снажан и силовит, и колико ћ |
| азумете, читаоци.{S} Хоћу да вам причам приповетку о нашем „Каваљеру Лази“, кога виђате тако че |
| толико милија и доброћуднија.{S} Таком природом, каква је њена, ваља само умети владати и окре |
| а тако неучтива била, те сам туђу ствар присвојила.{S} Бога ми, онда је господин имао право да |
| е међу собом разговараху а на његове се прискочице не освртаху.{S} Он се зловољан после растанк |
| каква игра.{S} Особито невесте мучно би пристале <pb n="6" /> да им ко други буде младожења, је |
| руком и другу Славкину руку, снажно је притиште на прса и неколико врелих пољубаца стопише се |
| рити, јер виде, да ће се о њему повести прича.</p> <p>— Њега чекате? опет пита Мица.</p> <p>— Н |
| мо, Мицо, видимо, вели Даринка.{S} Само причај главно.</p> <p>Али није тако лако прећи на главн |
| на мати, па је сузних очију и кроз плач причала после својој матери, како <pb n="5" /> је Лаза |
| е већ разумете, читаоци.{S} Хоћу да вам причам приповетку о нашем „Каваљеру Лази“, кога виђате |
| утита на њих, мислећи, да ће узети њено причање за шалу, па и не доћи. — Биле су ту обе кћери с |
| и једној не буде дуго време.{S} Знао је причати и свакојаку шалу заподевати.{S} Знао је склонит |
| баш ово главно, и за то настави опширно причати о својем спремању и о својим хаљинама.{S} А пос |
| {S} Теби се само то причинило.</p> <p>— Причинило!{S} О како би волела да ми се само причинило, |
| нило!{S} О како би волела да ми се само причинило, ако ничег другог ради, а оно ради наше сирот |
| ети госпођа Лукићка.{S} Теби се само то причинило.</p> <p>— Причинило!{S} О како би волела да м |
| е, па онда оде, да је види.</p> <p>Мица пришану Ленци и Велици, да остану тамо где су, а она из |
| и се оне две сестрице ућутале.{S} Ленка проба <pb n="14" /> да не мисли о томе, хтела би да чит |
| } Она слушаше пажљиво Мицине речи и оне пробудише у њој са свим другу крајност.{S} Учини јој се |
| а Каја, код које смо се тако често лепо проводиле —</p> <p>— Али остани на ствари, Мицо, опомињ |
| гледала у Мицу, као да ће јој сваку реч прогутати.</p> <p>— Бејах спремна да пођем овамо, наста |
| жива слика његове душе, погледи његови продрли јој до дна груди — Он често долази амо и вазда |
| ва онда, кад се њима успава.{S} И у сну продужава лепе и чаробне састанке, весела друштва, кико |
| умири, и учини јој се да је сва плашња прође.</p> <p>Лаза се беше посадио на противној страни |
| очека на вратима и ма да осети, како је прође сву некаква трзавица као муња, опет га са осмејко |
| м.{S} Ви сте онај славуј, што долета на прозор и ту жали за ружом, што је осуђена, да вечно чам |
| негде поломише.{S} Девојке потрчаше на прозор у другој соби, али тамо није ништа било.{S} Мица |
| е.{S} Мени то паде у очи, па како ми је прозор мало на страни, ја се прикрадем и на тенани види |
| не би се умео досетити, да је разбијени прозор с авлије а не са сокака; тако се јако забунио.</ |
| Мица, и показа другарицама на разлупан прозор.</p> <p>На прозору се не појави нико.</p> <p>— Г |
| њега, па се у пола промоли кроз отворен прозор и с осмехом га поздрави.</p> <p>— Овде сад са кв |
| та видело се ситно комађе од разбијеног прозора на комшинској кући, баш онога истог, где је вид |
| ити положај ствари.{S} Глете, с овог се прозора види мал’ не цела улица комшинске куће.{S} Мора |
| и и чиме ће се свршити останем вам крај прозора, па га чекам док се врати.{S} Сад вам је јасно, |
| тена и честита, а без узрока се не ломе прозори каменицама усред дана.</p> <p>— Та то је паклен |
| се тресак с противне стране, као да се прозори негде поломише.{S} Девојке потрчаше на прозор у |
| обе стране дрвећем, иза кога су вирили прозори кроза зелено лисје.{S} Беше се загледао у то зе |
| ка прекиде тренутну тишину.{S} Два окна прозорска сасуше се пред њега у стотину комадића.{S} Он |
| же главу с руке и окрете се лицем према прозору.</p> <pb n="72" /> <p>— Ах, ви ме избегавате, п |
| ш на крај улице.{S} У том часу спази на прозору једне двокатне куће женско чељаде, које му се у |
| угарицама на разлупан прозор.</p> <p>На прозору се не појави нико.</p> <p>— Госпођица сигурно з |
| {S} Ленка пребледела и ближе се примиче прозору, да види своју пресуду, коју је још јуче издржа |
| екаквој младој жени, што беше на једном прозору према мени.{S} Нисам је још никад видела у мом |
| сам себи.</p> <p>— Проклето детињство, проклети опаки почетак!{S} Била ми је записана у књизи |
| шко узданувши говори сам себи.</p> <p>— Проклето детињство, проклети опаки почетак!{S} Била ми |
| као, редовно се љутила на сваку недаћу, проклињала Турке и душмане и т. д. и т. д.{S} Трагови о |
| лободи коју тако ужива и по сто пути је проклињао и саму мисао на женидбу.{S} На што тај терет? |
| а лицу му се није могла опазити никаква промена.{S} Поздравио се учтиво и галантно као вазда.{S |
| ла данас за прошевину.</p> <p>Славка се променила, заборавила на своју невољу па жељно пита: шт |
| Није се макла с места.{S} Једино што се променила, било је то, што је била необично бледа.</p> |
| > <p>Славка је врло добро приметила ову промену.{S} Па кад оста и даље ћутећи, она га ослови:</ |
| јој дође.{S} И он — помислите само — не промисливши се ни најмање, отвори авлинска врата и изгу |
| да госпа уочила је и њега, па се у пола промоли кроз отворен прозор и с осмехом га поздрави.</p |
| а.</p> <p>— Та то је паклена неприлика, промумла Лаза гризући се за усне.</p> <p>Али се на скор |
| но лажу и са свим наопако кажу.{S} Онда прорече Ленци и Велици, да ће се оне обе заљубити у јед |
| аручником.{S} Онда су се слатко смејали пророчанству Лазином, који је, да простите, читаоци, и |
| није видела, Ленка опет како неку другу проси а њу оставља, а Веца како клечи пред неком трећом |
| ји час доћи господин Лаза, да нам Ленку проси.{S} Онда ће бити и песме и шале, а ти ниси никад |
| али ње још нема.{S} Кроз који час ће и просилац доћи.</p> <pb n="43" /> <p>Просилац!{S} Како ј |
| е и просилац доћи.</p> <pb n="43" /> <p>Просилац!{S} Како је то лепа и мила реч, а Славци како |
| ра да чиним ту будалаштину?{S} Ја да њу просим?{S} То би тек била највећа глупост од мене.</p> |
| ејали пророчанству Лазином, који је, да простите, читаоци, и ту са свим некаваљерски — слагао.< |
| > <p>— Зна он и друге путове, и јуче се просто неком својом злом срећом или глупошћу издао.{S} |
| ца, јер је Лаза био све расположенији и просто сам себи дао мајсторско писмо за удварање и прет |
| Славци, домаћици, е њој младожења стоји просто на врати, ту у кући, па радост, па срећа и шта ј |
| а; доста скромна и боја и накит.{S} Тој простој хаљини са свим лепо доликоваше истинско руменил |
| је ипак право ништа.{S} Док је ту, све протестује против тога имена, а кад га нестане, онда чи |
| Међу тим на скоро се показало, да је на против госпођа судијница многе и велике рачуне склапала |
| аво ништа.{S} Док је ту, све протестује против тога имена, а кад га нестане, онда чисто чујеш, |
| асте, тако примамљиве, да су се наочице противиле његовој зловољи и све му више досађивале.{S} |
| лима, додаде гласом таким, који очекује противна одговора.</p> <p>— Ал’ ипак ћете ми дати, госп |
| анас је већ паметније радио: дошао је с противне стране.{S} Али се ипак показао да је врло неве |
| ти мах кад она то рече зачу се тресак с противне стране, као да се прозори негде поломише.{S} Д |
| ништа ни рекао.{S} Као какав витез кад противнику избије сабљу из деснице, па онда чека, да му |
| а прође.</p> <p>Лаза се беше посадио на противној страни у наслоњачу.{S} Очекиваше шта ће следо |
| мери ове срећне девојчице, које ће све проћи боље од ње, па преко воље одговара Велици на пита |
| ње: укус се развија, избор се прави.{S} Професори на муци, како да ухвате тога Ромог Дабу, што |
| ма — е томе се броја не зна.{S} Очиташе професори и поучише; ђаци се преподобили и главе оборил |
| за никако угледати, ма да се трудио, да прочита у њима своју пресуду.</p> <pb n="36" /> <p>— Ви |
| да је јуче била код Ленке, кад је онуд прошао.</p> <p>Ленка или није хтела, или није могла да |
| им доста брзо и није ни спазио, како је прошао поред своје куће и нашао се на Врачару.{S} Тек о |
| је знала, да се Ленка спремала данас за прошевину.</p> <p>Славка се променила, заборавила на св |
| S} Сећаше се свега што се збило, кад је прошли пут био код те девојке и њено понашање учини му |
| виче за њим Мица, тамо би сте још боље прошли.</p> <p>Враг му однео и карте и све, велите ви ч |
| и уђе у собу и посади се на столицу.{S} Прошло је неколико тренутака, док се сетио да запита за |
| гу Славкину руку, снажно је притиште на прса и неколико врелих пољубаца стопише се у оно румено |
| зана, тако да му крајеви њени покривају прса далеко у страну, што му лепо стоји.{S} Та му је ог |
| ини са белим машлијама на рукавима и на прсима; доста скромна и боја и накит.{S} Тој простој ха |
| владана дрхташе и заплака се на његовим прсима.{S} Био је срећан и он, али она много више осећа |
| у није осећао.{S} Нешто га је подишло у прсима, те му се чини, као да има на срцу какав терет, |
| му је огрлица сад пала крајевима преко прслука, и наше се госпођице врло радо <pb n="12" /> ус |
| } Ни више ни мање: овде се чека Лаза на прстен, јер тако је казао Ленци, кад је <pb n="40" /> п |
| о неразуман, управо глуп, те је купио и прстен за невесту.{S} Ено сад гледа у тај прстен, па се |
| стен за невесту.{S} Ено сад гледа у тај прстен, па се руга и њему и себи.</p> <p>Али само како |
| изостао данас, и околишиће непрестано с прстеном, јер, ако хоћемо право, он није ни заложио баш |
| а нађоше но неколико подозривих ствари: прстенчића, гривница, бурмица, медаљица, а писама — е т |
| вазда је пипкао, намештао и размештао; прсти су му дрхтали.{S} Гледао је преда се и тек на пон |
| ј санка не прекида.{S} Милом чеду своме пружала је свакојаке играчке, а оно се свакад најрадије |
| и наспрам сунчаних зракова а изнутра је пун празнине.{S} Он осећаше, да то ништа има у себи и д |
| еститали и невестици и заовици, тасту и пуници.{S} А кад је већ то прегрмело, онда Ленка више н |
| је он по њеном и својем дијалекту звао „пупи“.{S} А после неколико година умео је то учинити и |
| не ће оставити човека, пратиће га и по пустарама африканским и по леду сибирском, и дневи и но |
| јиних кћери на посело, ма да је већ два пут звата.{S} Тамо се нешто <pb n="28" /> ужурбали па з |
| а такав је био још кад га је мајка први пут ућуткала, да јој санка не прекида.{S} Милом чеду св |
| {S} Мицу је намислио да наљути још који пут.{S} То девојче може човек волети само кад је љуто.{ |
| ше се свега што се збило, кад је прошли пут био код те девојке и њено понашање учини му се необ |
| увек умети наћи сигурни и једини умесни пут.</p> <p>А кад се после чује код Славке, како се он |
| ао Ленци, кад је <pb n="40" /> последњи пут био овде, што је она, по дужности, и матери саопшти |
| {S} Учини јој се на <pb n="15" /> један пут, да се тај каваљер из потаје смеје и тој срећној Сл |
| ви, па ипак је тако предусрео.{S} Један пут се усудио да јој каже и Цицо поред обичног имена, а |
| е би домаћицу увредили.{S} Кад на један пут, ето им Мице, ужурбана као да је непрестано трчала |
| {S} Као на команду отворише се на један пут и та и обоја споредна врата.{S} Лаза угледа са све |
| Мица у томе!</p> <p>Али Славци на један пут сину у памети друга мисао, и у исти мах појури јој |
| апуту, али доста обичне сорте.{S} Преко пута видело се ситно комађе од разбијеног прозора на ко |
| } Мало час десило се то и комшији преко пута.{S} Шта ће то да знати, господине Лазо?</p> <p>Лаз |
| раздремати својим приповеткама.{S} Више пути буде му тешко, па би рад да бар исприча своје мину |
| ка га је мерила од главе до пете и више пути једва се могла уздржати а <pb n="70" /> да не изађ |
| еднако указивао, њу је мучила.{S} Много пути је пре тога имала прилике да мисли и да верује, да |
| о, удари <pb n="19" /> се њоме неколико пути о длан, па јој онда стаде кидати листиће и на под |
| себе, јер је он имао среће већ неколико пути разговарати се са младим домаћицама.{S} А кад чове |
| латној слободи коју тако ужива и по сто пути је проклињао и саму мисао на женидбу.{S} На што та |
| ти тако близу?</p> <p>— Зна он и друге путове, и јуче се просто неком својом злом срећом или г |
| , ни на шах, а најмање на дубокомислено пушење.{S} За то је и остао непрестано одвојен у другој |
| епрестано одвојен у другој соби, где је пушио и хватао крајеве некој ђаволски заплетеној парниц |
| т отвори пред њиме.</p> <p>Мислећи тако пушио је полако цигару.{S} Кафа му се на столу давно ве |
| не тражи друге забаве.{S} Иначе воле и пушити, али при том ћути, па макар ко да је код њега.{S |
| у грудима и она је осећа тамо, како јој пушта жилице у срце, и то јој осећање беше слатко и дра |
| Даринка је већ опазила, како Лаза није равнодушан наспрам Ленке, а ни она наспрам њега, па је |
| кама.{S} Више пути буде му тешко, па би рад да бар исприча своје минуле јаде каквом млађем чеља |
| простите му добри паланчани, не зна шта ради.</p> <p>Читаоци ће већ питати, па како изгледа тај |
| ми се само причинило, ако ничег другог ради, а оно ради наше сироте Аријадне.</p> <p>Истински |
| у, очи јој се напупише суза.</p> <p>— И ради мене, помисли Славка.</p> <p>Ленка је ћутала као з |
| е.</p> <pb n="30" /> <p>Шта баш мисли и ради чега рече ове речи, то Лази није било лако погодит |
| причинило, ако ничег другог ради, а оно ради наше сироте Аријадне.</p> <p>Истински и од срца је |
| упошћу издао.{S} Данас је већ паметније радио: дошао је с противне стране.{S} Али се ипак показ |
| и.</p> <p>— Господине, шта мислите, шта радите? говораше Славка с муком стишавајући бурне осећа |
| ти само кад је љуто.{S} За то ће тако и радити, те ће и она најзад, уморена срџбама, морати поп |
| тар човек затекао се код куће.{S} Он би радо понудио Лазу на партију санса или шаха, јер га те |
| преко прслука, и наше се госпођице врло радо <pb n="12" /> устављају очима на њој.{S} Браду нос |
| е и сутоњ почео хватати и гости би врло радо кући, али још не спомињу, да не би домаћицу увреди |
| ише баш тај осмејак чини, те је он врло радо примљен у веселим друштвима, нарочито женским.{S} |
| а врата и изгуби ми се испред очију.{S} Радознала да видим шта ће све то бити и чиме ће се сврш |
| никаквога доказа.{S} Веца је била више радознала него заинтересована.{S} Само је канда Славци |
| мене чекали све до сад, кад ме сви тако радознало гледате и питате.</p> <p>— Девета си нам бриг |
| горак, прегорак.{S} Кад јој рекоше тај „радосни“ глас, њој се окрете соба око главе, замагли јо |
| ња стоји просто на врати, ту у кући, па радост, па срећа и шта још не.{S} Мица јој оде и честит |
| ко и драго.{S} Зове ли се та клица само радост или срећа, или нешто ново: љубав, она није питал |
| агичка“, обећаше, да ће јој казати врло радостан глас.{S} Она се чак и осмену на то, али јој на |
| ну од њих, јер ови се људи тако искрено радују, тако су им лица осмешљива, очи веселе и ведре.{ |
| иву главу не би се умео досетити, да је разбијени прозор с авлије а не са сокака; тако се јако |
| S} Преко пута видело се ситно комађе од разбијеног прозора на комшинској кући, баш онога истог, |
| це, које ми облаке гони са душе и мисли разведрава.{S} Славка, не крите тога сунца, јер оно је |
| грешке и жељно очекивале час, кад ће се разведрити намргођено небо.</p> <p>После кратког догово |
| је видеше бледу и узнемирену.{S} Да је развеселе, одма је посаде на сред собе, опколе је са св |
| Ајде, ајде, нека иде.{S} Сад ћеш се ти развеселити, јер треба да знаш, да ће кроз који час доћ |
| смо сви весели, па треба и ти да нам се развеселиш.{S} Та скини већ тај огртач с рамена.{S} Што |
| јунака, али јунакиња већ мање: укус се развија, избор се прави.{S} Професори на муци, како да |
| а.{S} Лаза узе да је извињење примљено, развуче усне и рече:</p> <pb n="69" /> <p>— Али идуће н |
| лико срдачних речи, што наше цуре веома разгњеви.{S} Славка беше пренеражена, гледа и види, а д |
| ли оставите ружу, нека се сама са собом разговара и нека сама себи мирише, кад је песма славује |
| ги није умео тако лепо као Лаза шетати, разговарати, правити шалу, пољубити — ах, и пољубити — |
| јер је он имао среће већ неколико пути разговарати се са младим домаћицама.{S} А кад човек има |
| пољупца, јер се девојке саме међу собом разговараху а на његове се прискочице не освртаху.{S} О |
| с неколико речи и уздисаја исказао тако разговетно, да је Веца отишла у другу собу, те се испла |
| буду интересоване за то, онда ће такав разговор бити добродошао; он ће отворити врата новим ми |
| и љубазан на спрам ње, вазда осмешљив, разговоран и добродушан.{S} А одкуд то <pb n="18" /> по |
| и образоване.</p> <p>А он је био веома разговоран.{S} Ленку је дворио и срцем и душом.{S} На с |
| ице <pb n="39" /> Ленкине биле веселе и разговорне и саме по себи, за то је господин Јелић са с |
| овор и на друге ствари.{S} Гости су све разговорнији, само се домаћи нешто ућуташе.{S} Није им |
| ши од јаве.{S} Он је у сну некако много разговорнији, госпођице га љубазније дочекују.{S} Деси |
| о негде ће још коју „мамицу“ занимати и раздремати својим приповеткама.{S} Више пути буде му те |
| спустио на земљу и гости захтеше да се разилазе.{S} Није било никаквог узрока, да их домаћице |
| ми, рече Мица, и показа другарицама на разлупан прозор.</p> <p>На прозору се не појави нико.</ |
| збуђен, јер вазда је пипкао, намештао и размештао; прсти су му дрхтали.{S} Гледао је преда се и |
| ле су му закључне речи при сваком таком размишљању.</p> <p>Једино што му је остало од младих го |
| а, јуче тако срећна а данас тако грозно разуверена.</p> <p>— Теби је тек лакше него Ленци, вели |
| о исто као и Славка, да се о том витезу разувери.{S} Славка је била срећна, што бар нико не зна |
| ad> <p>А веселе нам се цуре наскоро све разудале.{S} Славка пре од свију, за богатог трговца, а |
| дине Лазо?</p> <p>Ове је речи само Лаза разумео, оне беху гром за њега.</p> <p>Не знаде ниште о |
| у.</p> <pb n="36" /> <p>— Ви знате све, разумете све.{S} Ја вам не умем ништа више рећи; — уздр |
| Голема невоља беше то!</p> <p>Ви ме већ разумете, читаоци.{S} Хоћу да вам причам приповетку о н |
| му се они надају од мене.{S} Ви ћете ме разумети, шта мислим кад вам ово говорим, сако ако усхт |
| ло из дана у дан.{S} То је живот, то је рај!</p> <p>Тако је мислио Лаза и журио се кући.{S} Па |
| десну страну, те су јој падале на десно раме, кад год би се окренула главом мало на лево; а тад |
| чини јој се да је погледа охоло и преко рамена кад приђе после Славци, око које је он највише б |
| азвеселиш.{S} Та скини већ тај огртач с рамена.{S} Што га држиш једнако на себи, <pb n="42" /> |
| другарем и пријатељем учиним по једно „рандеву“, кад оно, што ником не могу открити, њему пове |
| че Мица с доњих врати.</p> <p>— Збогом, рано! виче Даница с једне стране.</p> <p>— Дођи сутра! |
| шом.{S} На спрам Велице био је туробан, расејан и забуњен.{S} Кад га ова запита за што је такав |
| .</p> <pb n="17" /> <p>Славка је остала расејана и забуњена.{S} Све јој се игре и шале данашње |
| скоро обрисане сузе, а у говору је била расејана и збуњена.{S} Господин Јелић, стар човек затек |
| им учини се Славка невесела, забуњена и расејана.{S} Издвојила се од другарица па ћути; за тим |
| га за собом.{S} Не кити се много, нити раскошно одева.{S} Обично носи, па тако и сад, пепељав |
| се на Врачару.{S} Тек овде, на широкој раскрсници застаде.{S} Могао је окренути на четири стра |
| ; очи су му црне као угљен и сјајне као распаљен угљен, непрестано су живе, играју, што но реч, |
| ће идућег празника опет доћи к њима.{S} Расположен је.{S} Рече нешто Ленци, а она порумени заст |
| у хаљину, а поред тога била је весела и расположена ваздан тога дана.{S} Непрестано је певала, |
| о својих последица, јер је Лаза био све расположенији и просто сам себи дао мајсторско писмо за |
| у њима сваког часа опажа њено унутрашње расположење, њена душа.</p> <p>Очи њене с лица у огледа |
| не види осмејак и све што осећа, свако расположење унутрашље најбоље казује тим осмејком. <pb |
| <p>Каква је то реч ништа? — Какво је то расположење, што човека обузима, кад о њој мисли? — Лаз |
| ом месту и даде јој узрока, да се већма расрди.</p> <p>Окрете се од огледала и још један поглед |
| се детињасто титрао њоме, док је нисам расрдио, те ме је оставила.{S} Некада су ме сви љубили, |
| а коса мрка?{S} Шта мари, што је малена раста и доста неприметна фигура?{S} Оно „богато“ покрил |
| ори јој Мица, господин је још ту.{S} Не растаје се тај баш тако лако.</p> <pb n="62" /> <p>— Ка |
| це не освртаху.{S} Он се зловољан после растанка упути кући.</p> <pb n="17" /> <p>Славка је ост |
| уг.{S} Он је тада као биљка што у лонцу расте и цвета; осетљив постане наспрам оштрог зрака, по |
| е питајући се: шта то може бити, што га растужује.</p> <p>— Свет је широк, недогледан, наставља |
| и без свршетка!</p> <p>— Та ништа тако рахатно може светом владати!</p> <p>— Овамо њега!{S} Не |
| је погрешила још у почетку, па је и сав рачун изашао побркан.</p> <p>Лаза је после два дана опе |
| је све лако.</p> <p>Таман оне склопиле рачун, ето и Славке.{S} Зачудише јој се сви, кад је вид |
| га, па је као добра другарица потражила рачуна о томе од ње.{S} Није ту помогло сад никакво око |
| осташе неизвесне, не би умео дати тачна рачуна о њима ни себи.{S} Само ја ишао све брже.{S} Сок |
| наочит.{S} Да ли је Лаза водио великог рачуна о госпођи судијници и кћерима, а још више о себи |
| S} Он озбиљно поче <pb n="54" /> водити рачуна о тим приликама и тражаше где ће и кад ће бити н |
| .{S} Ја се пожурих, и ево ме да вам дам рачуна о свему.</p> <pb n="48" /> <p>— То је невероватн |
| а својих.{S} Његово срце што тако ладно рачуна, тако је било савладано и у опреци са самим собо |
| ен, да нико не зна ни словца од његових рачуна.</p> <p>Славка га је мерила од главе до пете и в |
| против госпођа судијница многе и велике рачуне склапала, само је имала тај „малер“, те је погре |
| > <p>— И сад поче Лаза озбиљно склапати рачуне о томе, шта га чека и какве ће се прилике створи |
| д очи и сви <pb n="80" /> онда склапани рачуни, и оно што му је пре изгледало да води к нечем п |
| е, не ће тај с „неба па <pb n="63" /> у ребра“.{S} Знаће он сакрити траг.{S} Станите ви само ов |
| се, да је љуби и прети, да ће се убити револвером, ако му не узверује и не пође за њега.</p> < |
| , сад ће пасти и град.{S} Сад долазе на ред свадбе.{S} Лаза би свакад удесио тако, да он буде м |
| Славка с леђи.</p> <p>Па онда дођоше на ред дубоки поклони и једно опште, громогласно, безконач |
| год је Босиљка или ма ко други плакао, редовно се љутила на сваку недаћу, проклињала Турке и д |
| умешала у њихова „прикљученија", да је редовно плакала, кад год је Босиљка или ма ко други пла |
| е удеси, јер се добре другарице недељом редовно полазе.{S} Ту је ето госпођица Даринка, јединиц |
| и, за њима и Даринка.{S} Како је било у реду да и сам пође, он се понуди, да их прати.</p> <p>О |
| обеда!</p> <p>И тако даље, и тако даље, ређао је своје мисли и надовезивао их једну на другу, д |
| е па само вребају за ловом, него на оне ређе, што се диче по правди тако лепим именима, као што |
| штену своју реч за то.{S} А оно, што је рекао Ленци, може се узети за згодну и срећну шалу, сам |
| ање.</p> <p>И заиста није више ништа ни рекао.{S} Као какав витез кад противнику избије сабљу и |
| овом кривицом.{S} Он тек није ни једној рекао, да <pb n="60" /> ће је узети, а оне су требале у |
| јадне.</p> <p>Истински и од срца је ово рекла, и погледавши на Ленку, очи јој се напупише суза. |
| пколе је са свију страна и гонећи је да рекне „драгичка“, обећаше, да ће јој казати врло радост |
| читаоци, а Лаза није имао кад ни то да рекне.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18821_ |
| грла.</p> <p>— Грозно и нечувено, децо, рекоше матере њихове.</p> <p>— Само извол’те сутра к ме |
| е тај осмеј горак, прегорак.{S} Кад јој рекоше тај „радосни“ глас, њој се окрете соба око главе |
| свашта се спотакне, али пријатеља тако ретко, тако мучно нађе.{S} Још је тај најмање несрећан, |
| није то приметила.{S} Најпосле ће Лаза рећи:</p> <p>— Па и ви ћете сигурно тамо?</p> <p>— Могл |
| у руку.{S} Што се тиче пратње, може се рећи, да је ишао за још три така пољупца, јер се девојк |
| умете све.{S} Ја вам не умем ништа више рећи; — уздрхталим гласом одговараше Лаза сам на своје |
| Лази није могла ни <pb n="38" /> збогом рећи, кад он, видевши шта она хоће, пође кући.</p> <p>С |
| вожењу по тако таласастој <pb n="59" /> реци; он предвиђа, да ће увек умети наћи сигурни и једи |
| никакав сан не може замислити, никаква реч описати.</p> <p>Беше јој као да не стоји на својим |
| <p>Просилац!{S} Како је то лепа и мила реч, а Славци како ужасна.</p> <p>Окрете се говор и на |
| трела погодише.</p> <p>— Заиста? дао је реч? пита, да се једва чује.</p> <p>— Дао, те како дао! |
| љен, непрестано су живе, играју, што но реч, као на тигању.{S} Непрестано је осмешљив; нема час |
| било, ето ништа је.</p> <p>Каква је то реч ништа? — Какво је то расположење, што човека обузим |
| о, он није ни заложио баш поштену своју реч за то.{S} А оно, што је рекао Ленци, може се узети |
| е загледала у Мицу, као да ће јој сваку реч прогутати.</p> <p>— Бејах спремна да пођем овамо, н |
| ло устаде, кад Лаза изусти ову последњу реч, али он не престаде.</p> <p>— О љубави, с којом ћу |
| да живе душе нема.</p> <p>Тек којешта! рече Ленка, али јој нико на то не одговори.</p> <p>У ис |
| се звонки женски глас.</p> <p>— Она је! рече Мица,</p> <p>— Ајдемо, ајдемо кући!{S} Где је Воја |
| ка ви сте нерасположени, јако невесели! рече, ушавши у собу.</p> <p>— Као и ви јуче.</p> <p>— П |
| — Девета си нам брига, али сад си прва, рече неко шалећи се.</p> <p>— Дакле чекали сте а чекате |
| у.</p> <p>— Ово је страхота, господине, рече Славка заплашеним гласом.{S} Мало час десило се то |
| <p>— Љута је, очи јој севају као муње, рече Даринка.{S} Могли сте је поштедити мало, господине |
| n="64" /> <p>— Лепо поздравље, бога ми, рече Мица, и показа другарицама на разлупан прозор.</p> |
| p>— Али онда га треба и памети научити, рече Даринка.</p> <p>— Постараћемо се, лепо ћемо се пос |
| опет доћи к њима.{S} Расположен је.{S} Рече нешто Ленци, а она порумени застиђена.{S} Матери с |
| n="30" /> <p>Шта баш мисли и ради чега рече ове речи, то Лази није било лако погодити.{S} Међу |
| да је извињење примљено, развуче усне и рече:</p> <pb n="69" /> <p>— Али идуће недеље за цело н |
| ој срџби, уплете се у њено извињавање и рече како госпођица хита кући, што је љубоморна на свој |
| мисли Славка, па не могавши се уздржати рече:</p> <p>— Ни код мене не ћете изостати, господине |
| ед.</p> <p>— Нек иде све до врага! само рече кроза зубе.</p> <p>Мисли му се опет побркаше и пос |
| одговори.</p> <p>У исти мах кад она то рече зачу се тресак с противне стране, као да се прозор |
| авкину, па онда и за остало друштво.{S} Речи му беху усиљене, а кад Славка спомену Ленкино име, |
| } Омален човек, за чудо окретан, лак ча речи; очи су му црне као угљен и сјајне као распаљен уг |
| </p> <p>Славка пажљиво слушаше ове живе речи.{S} Запечаћена уста Лазина збацише неприродни, нам |
| > <p>Шта баш мисли и ради чега рече ове речи, то Лази није било лако погодити.{S} Међу тим она |
| изостати, господине Лазо?</p> <p>Ове је речи само Лаза разумео, оне беху гром за њега.</p> <p>Н |
| млад и зелен, да научи н. пр. свакојаке речи, па чак и безобразне, говорити, да седи до сиротињ |
| агоглаголиви каваљер готово без и једне речи уђе у собу и посади се на столицу.{S} Прошло је не |
| в у лице.{S} Она слушаше пажљиво Мицине речи и оне пробудише у њој са свим другу крајност.{S} У |
| {S} Глупан сам био! биле су му закључне речи при сваком таком размишљању.</p> <p>Једино што му |
| да неко навалице спомиње поред њега те речи, које су му одмах у грудима одјекивале.</p> <p>— А |
| ине Лазо?</p> <p>Лаза беше убијен на те речи.{S} За живу главу не би се умео досетити, да је ра |
| опште ћуташе.{S} Свакога изненадише те речи, па и онога, који им се надаше.</p> <pb n="47" /> |
| — Е нисам знала до сад, да и ви трошите речи у мислима, додаде гласом таким, који очекује проти |
| очи за собом водити њихове очи, чије ће речи оне за њим повторавати, куд он, пође, за њим ићи: |
| њена и готово се кајала за последње три речи, што их је непажљиво изустила.{S} Лаза јој није са |
| авати, куд он, пође, за њим ићи: једном речи, који осваја на јагму најскупоценије ствари овог с |
| рети без ње.{S} Све је он то с неколико речи и уздисаја исказао тако разговетно, да је Веца оти |
| говора.</p> <p>И заиста још оне беху у речи, а на вратима се указа толико очекивани господин Л |
| окушао истргнути одатле.{S} Слатке беху речи Лазине, осмејци жива слика његове душе, погледи ње |
| им.{S} Онда се зачуше неколико срдачних речи, што наше цуре веома разгњеви.{S} Славка беше прен |
| е, што сте тамо чули.{S} Не знам каквим речима и каквим клетвама да вам сведочим о томе, да ник |
| заплетеној парници, што се већ три дана решава и претреса, па никако да се крај с крајем састав |
| и много више на оне многобројне, другог рода, лукаве, што по ваздан ћуте па само вребају за лов |
| амо ваља умети држати у нади сад и њу и родитеље.{S} Код Славке ће отићи првом приликом.{S} Ах, |
| ре.{S} Она све то тако лепо види својим рођеним очима, као год што је мало час слушала и гледал |
| једне приповетке, ако <pb n="10" /> не романа.{S} Сигурно каква виђена и стасита Фигура, која |
| а је исто тако несрећна као оно двоје у роману.{S} Међу тим је Лаза удвостручио своју нежност н |
| Професори на муци, како да ухвате тога Ромог Дабу, што им пирка из некога кута свој паклени пл |
| у.{S} Ено сад гледа у тај прстен, па се руга и њему и себи.</p> <p>Али само како ће се даље? за |
| а нестане, онда чисто чујеш, како ти се руга, што си толико кратковид био, те не видео шта је б |
| ћу изостати.</p> <p>Како се безобразно руга, помисли Славка, па не могавши се уздржати рече:</ |
| лепоте била је у том положају.{S} Једна ружа беше сав накит у тим плетеницама, па и она не беше |
| је песма славујева узалудна.{S} Што би ружа имала и што би хтела да каже, то би славуја само о |
| о обучена као јуче, само јој оне румене руже не беше у коси; сигурно је увела.{S} А и на што ће |
| /> ваздуху.{S} Можете мислити, како је ружи а како славују.</p> <p>— Лепа слика, примети Славк |
| авуј, што долета на прозор и ту жали за ружом, што је осуђена, да вечно чами у собњем <pb n="34 |
| ћи стигла, пре свега је истргла из косе ружу, коју је још у почетку забаве заискала од Лазе.{S} |
| , примети Славка.</p> <p>— Али оставите ружу, нека се сама са собом разговара и нека сама себи |
| и још један поглед паде јој на искидану ружу.</p> <p>— Можда је господин спремио другом за дар, |
| да додати:</p> <p>— Кад бих знала за ту ружу —</p> <p>— Али застаде.{S} Лаза беше опет устао и |
| ледати.{S} Груди јој се силно таласаху, рука јој се отимаше из његове; лице погнуто облила руме |
| аза отрже и хтеде поћи.{S} Бела, женска рука указа се у том часу на вратима.{S} Он је узе и гле |
| и на отвору се указа мала, бела женска рука, баш до лакта.{S} Зачуше се још два три пољупца па |
| евојка ћуташе, па кад осети, како му се рука јаче припија око њене, а она, као голубица, на кој |
| лавичастој хаљини са белим машлијама на рукавима и на прсима; доста скромна и боја и накит.{S} |
| је тешко од њега.{S} Мало час се машао рукама за онај горостасни мехур, мислио да ће све на св |
| тренутку беше пред Славком, маши јој се руке и једва умеравајући заталасан глас, запита је:</p> |
| pb n="77" /> тихо, срдачно „збогом“ ; и руке нестаде.</p> <p>Лаза стоји као скамењен.</p> <p>Ал |
| тима.{S} Он је загрли, а она одпустивши руке немоћна и савладана дрхташе и заплака се на његови |
| и осећање.</p> <p>Славка подиже главу с руке и окрете се лицем према прозору.</p> <pb n="72" /> |
| м и великом молбом за препоруку.{S} При руковању није могао ни пошто изостати пољубац, то јест |
| стола наслоњена лактом и заклонила лице руком.{S} Беше онако исто обучена као јуче, само јој он |
| нији корак.{S} Он јој брзо приђе, левом руком дохвати јој десницу а десну подиже као да је загр |
| спазио, како је Славка дохватила левом руком звонце са стола и зазвонила баш кад је најватрени |
| т и немилост, тако и он довативши левом руком и другу Славкину руку, снажно је притиште на прса |
| је уздрхтана.{S} Час по машао се десном руком <pb n="31" /> за браду и тад се видело, како је у |
| тежак али пријатан.{S} Да му је ко узео руку у том часу, могао би са свим јасно осетити, како ј |
| ао ни пошто изостати пољубац, то јест у руку.{S} Што се тиче пратње, може се рећи, да је ишао з |
| лавку.{S} Она поче мислити сад на другу руку о томе његовом кикотању и блебетању.{S} Учини јој |
| мо умети владати и окретати је на своју руку, на и љубав која одатле поникне постаје најватрени |
| даше на то чудо; беше испустио Славкину руку.</p> <p>— Ово је страхота, господине, рече Славка |
| довативши левом руком и другу Славкину руку, снажно је притиште на прса и неколико врелих пољу |
| отимаше из његове; лице погнуто облила румен, а очи — њих није могао Лаза никако угледати, ма |
| а и она не беше ни бела ни црвена, него румена, исто као боја лица.</p> <p>Све је то Лаза уочио |
| ако исто обучена као јуче, само јој оне румене руже не беше у коси; сигурно је увела.{S} А и на |
| ="71" /> који не беху сад онако свежи и румени као јуче.{S} Они беху бледи и лице њено онако у |
| како јој лице <pb n="35" /> поста много руменије од онога цветка у коси.{S} Пламен, што му већ |
| хаљини са свим лепо доликоваше истинско руменило, што јој се осуло преко образа, све до смеђих |
| вела.{S} А и на што ће тамо сад, кад се руменилом својим неби могла надметати са ланитима Славк |
| слабо показиваху своје ситне зубе испод румених усница на пошалице његове.{S} Но он се чинио и |
| колико врелих пољубаца стопише се у оно румено море на њеним ланитима.{S} Он је загрли, а она о |
| чудније.{S} Било је баш у недељу, после ручка, кад му се ове мисли почеше потпуније везивати је |
| ој клупи окренуо се мало на страну, па, с <pb n="8" /> муком уздржавајући смеј, говори у себи:{ |
| умео одмерити положај ствари.{S} Глете, с овог се прозора види мал’ не цела улица комшинске кућ |
| али он не престаде.</p> <p>— О љубави, с којом ћу бити најсрећнији човек на свету, а без које |
| >— Умрећу без тебе! поздравља га Славка с леђи.</p> <p>Па онда дођоше на ред дубоки поклони и ј |
| та мислите, шта радите? говораше Славка с муком стишавајући бурне осећаје.{S} Ово место — ова п |
| е ћутала као заливена.{S} Није се макла с места.{S} Једино што се променила, било је то, што је |
| тране.</p> <p>— Дођи сутра! виче Велица с друге стране.</p> <p>— Умрећу без тебе! поздравља га |
| ељаде.</p> <p>— Збогом, душо! виче Мица с доњих врати.</p> <p>— Збогом, рано! виче Даница с јед |
| ати.</p> <p>— Збогом, рано! виче Даница с једне стране.</p> <p>— Дођи сутра! виче Велица с друг |
| ла уздржати а <pb n="70" /> да не изађе с бојом на среду.{S} Мица би то приметила и опомињала б |
| Мица.</p> <p>Славка одма обећа да дође с мајком, па моли и Ленку да и она дође.{S} Она не може |
| , па смисливши згодну досетку, већ пође с осмејком да заговара ствар.</p> <p>— Али останите на |
| ма и „мамице“ <pb n="23" /> и да натеже с њима.{S} То је видела и Ленкина мати, али то њу није |
| некаваљерски — слагао.</p> <p>А шта је с Лазом, питаћете сад?</p> <pb n="79" /> <p>Па изгубио |
| о и вазда показује, да је срећан кад је с њом у друштву, вазда је добре воље и љубазан на спрам |
| Данас је већ паметније радио: дошао је с противне стране.{S} Али се ипак показао да је врло не |
| расположење, њена душа.</p> <p>Очи њене с лица у огледалу падоше сад на стас, на хаљину и друге |
| /p> <p>— Па онда ми не замерајте, кад и с тим другарем и пријатељем учиним по једно „рандеву“, |
| рму а ствар их се не тиче, на тако је и с онима, који не загледају дубље у Лазин вечити осмејак |
| Он је узе и гледаше је меким погледом и с осмејком на лицу.{S} Онда је пољуби, викну збогом и ж |
| се у пола промоли кроз отворен прозор и с осмехом га поздрави.</p> <p>— Овде сад са квартиром? |
| се влада; па кад би њих двојица засели с обе стране узана сокака, онда би за мале цурице то би |
| ма.{S} А кад човек има о чему да говори с младима, онда се не ће веома отимати да занима и „мам |
| решава и претреса, па никако да се крај с крајем састави.</p> <p>Лаза је међу тим као код своје |
| аметно?</p> <p>— Не брини се, не ће тај с „неба па <pb n="63" /> у ребра“.{S} Знаће он сакрити |
| исти мах кад она то рече зачу се тресак с противне стране, као да се прозори негде поломише.{S} |
| их прати.</p> <p>Опрости се са Славком с дубоким поклоном и великом молбом за препоруку.{S} Пр |
| све брже.{S} Сокак је био прав, засађен с обе стране дрвећем, иза кога су вирили прозори кроза |
| би погрешио уметник, који би пресликао с ње лепу Јелену, око које се два народа толико клаше и |
| "55" /> био дао у мисли, није ни спазио с друге стране Мицину кућу; можда и за то, што с ове ст |
| е изостао данас, и околишиће непрестано с прстеном, јер, ако хоћемо право, он није ни заложио б |
| лудети и умрети без ње.{S} Све је он то с неколико речи и уздисаја исказао тако разговетно, да |
| стране Мицину кућу; можда и за то, што с ове стране још никад није овамо долазио.{S} Он се заг |
| етићима од тула.{S} Метла сам нов шешир с перетом и најлепшим цветом, што сам га купила баш јуч |
| е умео досетити, да је разбијени прозор с авлије а не са сокака; тако се јако забунио.</p> <pb |
| е и осећање.</p> <p>Славка подиже главу с руке и окрете се лицем према прозору.</p> <pb n="72" |
| развеселиш.{S} Та скини већ тај огртач с рамена.{S} Што га држиш једнако на себи, <pb n="42" / |
| сву некаква трзавица као муња, опет га са осмејком поздрави.{S} Беше у плавичастој хаљини са б |
| и обоја споредна врата.{S} Лаза угледа са све четири стране по једно женско чељаде.</p> <p>— З |
| {S} А после на свадби биле су јој свака са својим заручником.{S} Онда су се слатко смејали прор |
| а је невин.</p> <p>— Чудновата су посла са тим ђаволским ништа!{S} Дугачка приповетка, можда и |
| p> <p>— Али оставите ружу, нека се сама са собом разговара и нека сама себи мирише, кад је песм |
| честитати; за тим је молила, да се мења са њеним удовцем.{S} Даринка и верује и не верује у сво |
| пред очи сестра као супарница, све игра са њеним драганом.{S} Мица ћути и мери ове срећне девој |
| азију, јер му мама није дала да се меша са „свакојаком децом“ још док је млад и зелен, да научи |
| ла сахата плану у грудима, обузе га сад са свим.{S} Он осети како му груди посташе тесне.{S} Кр |
| осмехом га поздрави.</p> <p>— Овде сад са квартиром? упита он кад познаде младу жену.</p> <p>— |
| ила се од другарица па ћути; за тим оде са свим од њих у другу собу.</p> <p>Све је то Лаза добр |
| тако дуго надала, учинило јој се, да је са свим ту близу.</p> <p>Лаза обећа, да ће идућег празн |
| е тако исто, као кад убица налази да је са свим право, да се огласи за невина само за то, што о |
| теснацу, јер по нека девојчица имала је са свим друкчију матер, него што је била Лазина мати, п |
| одма је посаде на сред собе, опколе је са свију страна и гонећи је да рекне „драгичка“, обећаш |
| а све јаче стежу.{S} Доле са њима, доле са сваком помисли на женидбу!{S} Овако весело из дана у |
| ри; брзо вену а све јаче стежу.{S} Доле са њима, доле са сваком помисли на женидбу!{S} Овако ве |
| и, да је разбијени прозор с авлије а не са сокака; тако се јако забунио.</p> <pb n="76" /> <p>— |
| окрете са једним „на служби“, ижљуби се са другарицама и оде.</p> <pb n="16" /> <p>— Љута је, о |
| среће већ неколико пути разговарати се са младим домаћицама.{S} А кад човек има о чему да гово |
| понуди, да их прати.</p> <p>Опрости се са Славком с дубоким поклоном и великом молбом за препо |
| S} Матери се срце смеши.</p> <p>А он се са задовољством одао на „живот овога света“.{S} Тако ле |
| на својег удовца.{S} Мица му се окрете са једним „на служби“, ижљуби се са другарицама и оде.< |
| је Славка дохватила левом руком звонце са стола и зазвонила баш кад је најватреније беседио.</ |
| само карте кажу, а карте обично лажу и са свим наопако кажу.{S} Онда прорече Ленци и Велици, д |
| му је ко узео руку у том часу, могао би са свим јасно осетити, како је уздрхтана.{S} Час по маш |
| поздрави.{S} Беше у плавичастој хаљини са белим машлијама на рукавима и на прсима; доста скром |
| а и боја и накит.{S} Тој простој хаљини са свим лепо доликоваше истинско руменило, што јој се о |
| у за мене је сунце, које ми облаке гони са душе и мисли разведрава.{S} Славка, не крите тога су |
| е руменилом својим неби могла надметати са ланитима Славкиним, <pb n="71" /> који не беху сад о |
| е окрете на другу страну и хтеде побећи са столице.</p> <p>— Славка! викну Лаза и задржа је.{S} |
| чуна, тако је било савладано и у опреци са самим собом, да би му свако женско чељаде поверовало |
| жљиво Мицине речи и оне пробудише у њој са свим другу крајност.{S} Учини јој се Лаза као најгро |
| аћао кући, био је безбрижан и задовољан са собом.{S} На Ленку није хтео ни помислити, а још мањ |
| аван, нити као гром из ведра неба, него са свим по својој вољи, на својим сопственим ногама ств |
| ји и журно оде, али опет не овамо, него са свим на другу страну, у доњу варош.{S} Ја се пожурих |
| 821_C6"> <head>VI</head> <p>А шта је то са господином Лазом?</p> <p>Пошавши од Славке, удубљен |
| бачене, али бадава; Веца окренула говор са Мицом о неким баловима, али јој сваки час излази пре |
| исто онако као кад би какав тежак терет са леђа збацивао.{S} Али те мисли беху све тако врагола |
| и саме по себи, за то је господин Јелић са свим мирне савести изишао у варош, пошто је кафу поп |
| ом, који је, да простите, читаоци, и ту са свим некаваљерски — слагао.</p> <p>А шта је с Лазом, |
| , а она, као голубица, на коју се кобац са висине спушта, плашљиво се окрете на другу страну и |
| } Као какав витез кад противнику избије сабљу из деснице, па онда чека, да му се онај преда на |
| а је у том положају.{S} Једна ружа беше сав накит у тим плетеницама, па и она не беше ни бела н |
| те је погрешила још у почетку, па је и сав рачун изашао побркан.</p> <p>Лаза је после два дана |
| , за то је господин Јелић са свим мирне савести изишао у варош, пошто је кафу попио и обећао ск |
| жена умрла од љубоморе, па је одма поче саветовати, да се не кида због тога, јер тако само карт |
| загрли, а она одпустивши руке немоћна и савладана дрхташе и заплака се на његовим прсима.{S} Би |
| рце што тако ладно рачуна, тако је било савладано и у опреци са самим собом, да би му свако жен |
| је непажљиво изустила.{S} Лаза јој није сагледао очију, али је опазио, како јој лице <pb n="35" |
| ове заседе.{S} Први су бедеми освојени, сад ће пасти и град.{S} Сад долазе на ред свадбе.{S} Ла |
| пре изгледало да води к нечем паметном, сад види како је било глупо и побркано.</p> <p>— Глупан |
| ну, па је била према њему уздржљива.{S} Сад пак ни она више не сумња.{S} Истина, да за оволику |
| едеми освојени, сад ће пасти и град.{S} Сад долазе на ред свадбе.{S} Лаза би свакад удесио тако |
| учини му се да је изиграо сам себе.{S} Сад му паде на памет Ленка и та га помисао наљути.{S} К |
| ијеш очице.{S} Ајде, ајде, нека иде.{S} Сад ћеш се ти развеселити, јер треба да знаш, да ће кро |
| p>— Ви се срдите на мене због Ленке.{S} Сад ми је јасно све.{S} Јуче сте били тамо и већ мислит |
| ј прозора, па га чекам док се врати.{S} Сад вам је јасно, што сам се тако задоцнила, јер господ |
| таде кидати листиће и на под бацати.{S} Сад се сети, како је Лаза ћутао, кад јој је дао тај цве |
| аша беба порасте и назва се дераном.{S} Сад му нису биле материне поуке од преке потребе.{S} Ст |
| оставила.{S} Некада су ме сви љубили, а сад ме сви мрзе!</p> <p>И при том би се увек сетио Слав |
| ицкасти господин највише мари за њом, а сад навалице не ће ни да је погледа онако, како гледа д |
| д пола сахата плану у грудима, обузе га сад са свим.{S} Он осети како му груди посташе тесне.{S |
| ко ће оправдати њихова очекивања.{S} За сад се може казати само, да није лепши ни од једне од о |
| му се чини доста хладна, за то ће је за сад оставити мало на миру.{S} Мицу је намислио да наљут |
| <p>То јој беху последње мисли о Лази за сад.{S} Брзим корацима изађе из собе.</p> </div> <pb n= |
| што му лепо стоји.{S} Та му је огрлица сад пала крајевима преко прслука, и наше се госпођице в |
| и с осмехом га поздрави.</p> <p>— Овде сад са квартиром? упита он кад познаде младу жену.</p> |
| агао.</p> <p>А шта је с Лазом, питаћете сад?</p> <pb n="79" /> <p>Па изгубио нам се; слабо се г |
| да ми каже, да ћу за удовца поћи?“ поче сад питати се, „за шта друго, до да ме наједи, да ме по |
| p> <p>Очи њене с лица у огледалу падоше сад на стас, на хаљину и друге украсе, што све беше на |
| p>— Само како?{S} Само како?</p> <p>— И сад поче Лаза озбиљно склапати рачуне о томе, шта га че |
| е.</p> <p>— Дакле чекали сте а чекате и сад господина Лазу?</p> <p>Сви ћуте.{S} Мучно им је одг |
| скошно одева.{S} Обично носи, па тако и сад, пепељав капут, а остало црно+.{S} О врату му је об |
| {S} Трагови од тога могли су се јасно и сад видети, особито на очима јој се познавале скоро обр |
| егова била, па му преотета; осећа још и сад како је љубио истински и ватрено.{S} Али одма за ти |
| ћну шалу, само ваља умети држати у нади сад и њу и родитеље.{S} Код Славке ће отићи првом прили |
| тате.</p> <p>— Девета си нам брига, али сад си прва, рече неко шалећи се.</p> <p>— Дакле чекали |
| а нарочито Славку.{S} Она поче мислити сад на другу руку о томе његовом кикотању и блебетању.{ |
| на свету имати кад њега узима, па ипак сад види да се варао, јер ево све се у часу изгубило.{S |
| сте погодили.</p> <p>— Е нисам знала до сад, да и ви трошите речи у мислима, додаде гласом таки |
| > <p>— Јесте ли само мене чекали све до сад, кад ме сви тако радознало гледате и питате.</p> <p |
| рачуна о томе од ње.{S} Није ту помогло сад никакво околишење: стара се осменула.{S} Ленка се з |
| сигурно је увела.{S} А и на што ће тамо сад, кад се руменилом својим неби могла надметати са ла |
| те је купио и прстен за невесту.{S} Ено сад гледа у тај прстен, па се руга и њему и себи.</p> < |
| а Славкиним, <pb n="71" /> који не беху сад онако свежи и румени као јуче.{S} Они беху бледи и |
| {S} Можда долази то и отуда, што је баш сад стала према огледалу и себе тамо уочила; можда се ј |
| /p> <p>Славка не одговори ништа.</p> <p>Сад се Лаза сети отоичашњега прекора.{S} Али он имаде с |
| ек била највећа глупост од мене.</p> <p>Сад му се почеше понављати пређашње слике и на ново га |
| прва похвалила; њена „печална“ љубав и сажаљење према Лази претворило се у чисту сестринску љу |
| е ни смео, али му се слутило, да ће све сазнати, чинило му се, као да је пред неком завесом, ко |
| зумети, шта мислим кад вам ово говорим, сако ако усхтете.</p> <p>Глас му је био уздрхтан и чини |
| ти као мачка све поред ограде, те да се сакрије.{S} Али он зна, да то не би било каваљерски.{S} |
| па <pb n="63" /> у ребра“.{S} Знаће он сакрити траг.{S} Станите ви само овде где ја, па пазите |
| носи, одма би ту нелагодну боју заменио салонском, црном и био каваљер без приговора, <foreign |
| вучен у себе, отуђен од весела друштва: сам је себи све и сва.</p> <p>— А ја таке људе жалим.</ |
| ћи; — уздрхталим гласом одговараше Лаза сам на своје питање.</p> <p>И заиста није више ништа ни |
| ио, да га може ко одавде спазити.{S} Ја сам се надала да ће он тако урадити, пошто сам га звала |
| а чак до врати за господином Лазом и ја сам врло добро чула њено „дођи сутра“ а одма за тим и њ |
| записана у књизи судбине срећа, али ја сам се детињасто титрао њоме, док је нисам расрдио, те |
| а пођем овамо, наставља Мица.{S} Обукла сам ето најлепшу хаљину; сва је окићена машлијама, набо |
| наборима и цветићима од тула.{S} Метла сам нов шешир с перетом и најлепшим цветом, што сам га |
| посело у велико и одабрано друштво, па сам непрестано стражарила на својој позицији, докле га |
| а је господин спремио другом за дар, па сам ја тако неучтива била, те сам туђу ствар присвојила |
| а дар, па сам ја тако неучтива била, те сам туђу ствар присвојила.{S} Бога ми, онда је господин |
| Ленци после неколико тренутака.{S} Јуче сам изостао и нисам вас походио, јер имађах да учиним ј |
| ачу.{S} Очекиваше шта ће следовати, а и сам беше изненађен Славкиним понашањем.</p> <p>Али Слав |
| и Даринка.{S} Како је било у реду да и сам пође, он се понуди, да их прати.</p> <p>Опрости се |
| по њу.</p> <pb n="73" /> <p>И заиста и сам Лаза искочио је ван граница својих.{S} Његово срце |
| ољно учинио ову жртву, шта више да је и сам весео.{S} Да је друштво навикло на њега, тешко би м |
| поуке од преке потребе.{S} Стекао је и сам доста искуства а и другова колико му је воља.{S} Де |
| } Нарочито је падало у очи то, што је и сам г. Јелић био међу гостима више од по сата; заборави |
| а да је она имала права на то, јер је и сам Лаза до данас свакад таке дарове нарочито за њу спр |
| нила ту госпођицу, жену, шта ли је, али сам господина често, врло често виђала.</p> <p>— Кога г |
| е дубоко главу и тешко узданувши говори сам себи.</p> <p>— Проклето детињство, проклети опаки п |
| о тај терет? на што контролу да нављачи сам на себе?{S} Што да ограничава слободу своју?{S} И т |
| и побркано.</p> <p>— Глупан!{S} Глупан сам био! биле су му закључне речи при сваком таком разм |
| n="27" /> Није помишљао на то, да је он сам то изазвао, за то му се учини све још чудније.{S} Б |
| она, која је најлепша, што је често он сам пресуђивао.{S} Испрва се љутили другови на њега, ал |
| ајући се тако учини му се да је изиграо сам себе.{S} Сад му паде на памет Ленка и та га помисао |
| није ваш обичај.</p> <p>— Па изговорио сам све, што сам знао.</p> <p>— Та ви сте ћутећи и дошл |
| је Лаза био све расположенији и просто сам себи дао мајсторско писмо за удварање и претварање. |
| чај.</p> <p>— Па изговорио сам све, што сам знао.</p> <p>— Та ви сте ћутећи и дошли.{S} Где сте |
| шешир с перетом и најлепшим цветом, што сам га купила баш јуче за данашњи дан.</p> <p>— Видимо, |
| док се врати.{S} Сад вам је јасно, што сам се тако задоцнила, јер господин Лаза, место вас овд |
| се надала да ће он тако урадити, пошто сам га звала на посело у велико и одабрано друштво, па |
| <p>Кад заврши тако мисли, он се осмену сам на себе задовољно.{S} Не плаши се он никаквога вртл |
| нека се сама са собом разговара и нека сама себи мирише, кад је песма славујева узалудна.{S} Ш |
| тио се Славкиној кући.{S} Она се десила сама код куће и није била вољна да иде код судијиних кћ |
| о је једна епизода у драми, коју је она сама додала и која не сасеца јако у саму ствар.</p> <p> |
| ка.</p> <p>— Али оставите ружу, нека се сама са собом разговара и нека сама себи мирише, кад је |
| тога, што се тако изненадно зби, осуди сама себе у истом тренутку кад и учини то, па довативши |
| ен? ко је преварен? питала је у очајању сама себе.</p> <p>— За бога, Славка, што си сетна?{S} С |
| за још три така пољупца, јер се девојке саме међу собом разговараху а на његове се прискочице н |
| ше у другу собу.{S} Ленка и Веца осташе саме, ћутаху и не смедоше погледати једна другој у лице |
| " /> Ленкине биле веселе и разговорне и саме по себи, за то је господин Јелић са свим мирне сав |
| амо извол’те сутра к мени, па ћете се и саме уверити, додаде Мица.</p> <p>Славка одма обећа да |
| чека и какве ће се прилике створити или саме по себи или његовим узроком.{S} Он озбиљно поче <p |
| а, тако је било савладано и у опреци са самим собом, да би му свако женско чељаде поверовало и |
| Цела јој слика добија такав израз и од самих очију, јер се у њима сваког часа опажа њено унутр |
| напред.</p> <p>— Нек иде све до врага! само рече кроза зубе.</p> <p>Мисли му се опет побркаше |
| дијница многе и велике рачуне склапала, само је имала тај „малер“, те је погрешила још у почетк |
| ставити.{S} Даринци стоји велика срећа, само што је далеко, на жалост тек после десет година; а |
| била иста јучерања неразложна шипарица, само да није својим очима гледала и сопственим ушима чу |
| м.{S} Беше онако исто обучена као јуче, само јој оне румене руже не беше у коси; сигурно је уве |
| е ствари.{S} Гости су све разговорнији, само се домаћи нешто ућуташе.{S} Није им баш топло око |
| може се узети за згодну и срећну шалу, само ваља умети држати у нади сад и њу и родитеље.{S} К |
| е; ђаци се преподобили и главе оборили; само Лазица тамо у предпоследњој клупи окренуо се мало |
| друштва, кикот и попевку. <pb n="26" /> Само га по каткад узнемире ти снови тиме, што су много |
| Видимо, Мицо, видимо, вели Даринка.{S} Само причај главно.</p> <p>Али није тако лако прећи на |
| више радознала него заинтересована.{S} Само је канда Славци било најтеже, што је дошла да види |
| ће и кад ће бити најбоље да започне.{S} Само још не могаде одредити и треће: како да започне.{S |
| S} Не ћемо дуго чекати на повлачење.{S} Само пазите.</p> <p>И заиста на једним вратима у ходник |
| ео дати тачна рачуна о њима ни себи.{S} Само ја ишао све брже.{S} Сокак је био прав, засађен с |
| <p>— За бога, Славка, што си сетна?{S} Само си ти невесела; пита је мајка.</p> <p>Ништа, мати. |
| вот овог света“.</p> <p>— Само како?{S} Само како?</p> <p>— И сад поче Лаза озбиљно склапати ра |
| е се звати „живот овог света“.</p> <p>— Само како?{S} Само како?</p> <p>— И сад поче Лаза озбиљ |
| врло поуздан, одговори Славка.</p> <p>— Само да Дон Жуан не изостане?</p> <p>— О томе ни говора |
| о, децо, рекоше матере њихове.</p> <p>— Само извол’те сутра к мени, па ћете се и саме уверити, |
| <p>— Онда ћу вас ја отпратити.</p> <p>— Само одма не.</p> <pb n="30" /> <p>Шта баш мисли и ради |
| ине душице.{S} Пословању треба увода, а само такав увод обећава успеха.{S} А од почетка до сврш |
| а и што би хтела да каже, то би славуја само ожалостило.</p> <p>— Шта све то значи? помисли Сла |
| .</p> <p>— Али хоће ли се остати довека само на томе?</p> <p>— Та цео свет зар није створен од |
| је тамо пре кћери а код Славке оставила само млађег синчића Воју, да је тамо допрати.</p> <p>Сл |
| {S} Таком природом, каква је њена, ваља само умети владати и окретати је на своју руку, на и љу |
| да је пред неком завесом, коју му ваља само подићи, па да се читав нов, и примављив свет отвор |
| е са свим право, да се огласи за невина само за то, што он од срца тврди и говори да је невин.< |
| гог рода, лукаве, што по ваздан ћуте па само вребају за ловом, него на оне ређе, што се диче по |
| слатко и драго.{S} Зове ли се та клица само радост или срећа, или нешто ново: љубав, она није |
| авка, Ленка и Велица сву ноћ су мислиле само о господину Лази.{S} И кад су склопиле очи, опет с |
| цо, примети госпођа Лукићка.{S} Теби се само то причинило.</p> <p>— Причинило!{S} О како би вол |
| Причинило!{S} О како би волела да ми се само причинило, ако ничег другог ради, а оно ради наше |
| вих зрна прави читаве брегове.{S} Он се само од ње нешто мало побојава, али ова ће маневра учин |
| позва да јој дође.{S} И он — помислите само — не промисливши се ни најмање, отвори авлинска вр |
| у сваком крају стопа Београда.{S} Чујте само.</p> <p>Наша беба порасте и назва се дераном.{S} С |
| ин остати: што се госпођицама деси биће само њиховом кривицом.{S} Он тек није ни једној рекао, |
| арочито женским.{S} Има људи, који хоће само облик и Форму а ствар их се не тиче, на тако је и |
| S} Знаће он сакрити траг.{S} Станите ви само овде где ја, па пазите.{S} Биће скоро време да и о |
| пита: шта је, шта је?</p> <p>— Јесте ли само мене чекали све до сад, кад ме сви тако радознало |
| н, па се руга и њему и себи.</p> <p>Али само како ће се даље? запитао се, кад је кући стигао.</ |
| ова очекивања.{S} За сад се може казати само, да није лепши ни од једне од ових девојака, шта в |
| ји пут.{S} То девојче може човек волети само кад је љуто.{S} За то ће тако и радити, те ће и он |
| ати, господине Лазо?</p> <p>Ове је речи само Лаза разумео, оне беху гром за њега.</p> <p>Не зна |
| етеше двоје млађих изненађени, а она им само заповеди да носе нешто на поље, па се онда умири, |
| Славка била данас код Ленке.{S} Али он само мисли на то, како је и ту прва чарка срећно свршен |
| , а још мање на Славку.{S} Он је мислио само о своме срећном животу, о златној слободи коју так |
| ао толико једностран и што се ограничио само на кућу господина Јелића.{S} Сећаше се свега што с |
| ар не видиш да се и Ленка спремила како само може бити.{S} За то смо ми и дошли овамо.{S} Звата |
| вати, да се не кида због тога, јер тако само карте кажу, а карте обично лажу и са свим наопако |
| </p> <p>Није јој смела казати ни толико само, да је Лаза к њима долазио.{S} То би је могло одат |
| се у друштву, а за овај мах то је ишло само од себе, јер је он имао среће већ неколико пути ра |
| Лази.{S} И кад су склопиле очи, опет су само њега снивале, и то свака на свој начин:{S} Славка |
| по дужности, и матери саопштила.</p> <p>Само још та формалност да се изврши, а за остало је све |
| сибирском, и дневи и ноћи, у друштву и самоћи; вазда су му тако поверљиве, вазда тако пријатељ |
| тако ужива и по сто пути је проклињао и саму мисао на женидбу.{S} На што тај терет? на што конт |
| она сама додала и која не сасеца јако у саму ствар.</p> <p>После тога отворила се забава, која |
| срце опити свим милотама, које никакав сан не може замислити, никаква реч описати.</p> <p>Беше |
| д га је мајка први пут ућуткала, да јој санка не прекида.{S} Милом чеду своме пружала је свакој |
| га не ће ни пошто позвати ни на партију санса, ни на шах, а најмање на дубокомислено пушење.{S} |
| .{S} Он би радо понудио Лазу на партију санса или шаха, јер га те две <pb n="22" /> игре јако з |
| као на Велзевуловом тигању.{S} Уђоше у саобраћај читаве архиве љубавних писама, па приповетке, |
| овде, што је она, по дужности, и матери саопштила.</p> <p>Само још та формалност да се изврши, |
| рами, коју је она сама додала и која не сасеца јако у саму ствар.</p> <p>После тога отворила се |
| у, како се он удвара некој трећој, њима сасма непознатој, — ту се сети данашње посете — о, онда |
| претреса, па никако да се крај с крајем састави.</p> <p>Лаза је међу тим као код своје куће.{S} |
| ту.{S} План му се учини јасан и згодно састављен.{S} Не мислећи се ни за један тренутак, окрет |
| ва.{S} И у сну продужава лепе и чаробне састанке, весела друштва, кикот и попевку. <pb n="26" / |
| тренутну тишину.{S} Два окна прозорска сасуше се пред њега у стотину комадића.{S} Он убезекнут |
| ам г. Јелић био међу гостима више од по сата; заборавио на своје миле забаве, цигаре и парнице, |
| т.{S} Учини јој се Лаза као најгрознији сатана из пакла и омрзе га и срцем и душом.</p> <p>— Та |
| а у коси.{S} Пламен, што му већ од пола сахата плану у грудима, обузе га сад са свим.{S} Он осе |
| образа, све до смеђих очију.{S} Косе је сачешљала у две плетенице и лепо уплетене у једно подви |
| ица.{S} Обукла сам ето најлепшу хаљину; сва је окићена машлијама, наборима и цветићима од тула. |
| па се онда умири, и учини јој се да је сва плашња прође.</p> <p>Лаза се беше посадио на против |
| о поље његовој ћуди.{S} На скоро узавре сва школа као у ђавољем лонцу, као на Велзевуловом тига |
| износити на видик то „богато“, да су се сва његова и добра и зла својства губила пред овим једи |
| ен од весела друштва: сам је себи све и сва.</p> <p>— А ја таке људе жалим.</p> <p>— Верујем.{S |
| чи? каква су то посла?{S} Али узалуд су сва питања и чекање.{S} Лазе нема.</p> </div> <div type |
| уле јаде каквом млађем чељадету, али га свагда врашки осмеји и подмигивања зауставе.{S} Не веру |
| д ће пасти и град.{S} Сад долазе на ред свадбе.{S} Лаза би свакад удесио тако, да он буде младо |
| кад је Даринка испрошена.{S} А после на свадби биле су јој свака са својим заручником.{S} Онда |
| јест, данас највише на свету има Мица: свака кућа у Београду има барем по једну, па тако се и |
| едати једна другој у лице.{S} Као да је свака од њих знала, шта је друга учинила, па су тим ћут |
| ошена.{S} А после на свадби биле су јој свака са својим заручником.{S} Онда су се слатко смејал |
| ле очи, опет су само њега снивале, и то свака на свој начин:{S} Славка како грли и љуби неку де |
| оста на столици.{S} Неко осећање, које свакад обузима човека, кад учини нешто необично, чему н |
| пружала је свакојаке играчке, а оно се свакад најрадије машало за какву лутку.{S} Ако су то би |
| S} Сад долазе на ред свадбе.{S} Лаза би свакад удесио тако, да он буде младожења, а невеста, зн |
| права на то, јер је и сам Лаза до данас свакад таке дарове нарочито за њу спремао.{S} Могаше се |
| иза дирека на авлинским вратима, па би сваки дан, као паук мушице, вребао она мала створења у |
| овор са Мицом о неким баловима, али јој сваки час излази пред очи сестра као супарница, све игр |
| и по томе, да не мари кинђурити се, јер сваки други, ко би добио тако почасни назив, као што је |
| поче све јаче мерити Лазу и пратити му сваки корак.{S} Он се опет осмену на њу, и њој се учини |
| а лицу не види осмејак и све што осећа, свако расположење унутрашље најбоље казује тим осмејком |
| не ипак жртвовале шетњу <pb n="61" /> и свако друго уживање, те дошле овамо, ма и мало касније. |
| ано и у опреци са самим собом, да би му свако женско чељаде поверовало и поверило му се.{S} Заб |
| в израз и од самих очију, јер се у њима сваког часа опажа њено унутрашње расположење, њена душа |
| чекасте.</p> <p>Наста опште ћуташе.{S} Свакога изненадише те речи, па и онога, који им се нада |
| ове ђачиће.{S} Покушаше и — ужас! — Код свакога нађоше но неколико подозривих ствари: прстенчић |
| ош док је млад и зелен, да научи н. пр. свакојаке речи, па чак и безобразне, говорити, да седи |
| прекида.{S} Милом чеду своме пружала је свакојаке играчке, а оно се свакад најрадије машало за |
| у, јер му мама није дала да се меша са „свакојаком децом“ још док је млад и зелен, да научи н. |
| е буде дуго време.{S} Знао је причати и свакојаку шалу заподевати.{S} Знао је склонити госпођиц |
| тно и тако немирно, да ју је пратило на сваком кораку.{S} Чаровита нека клица залегла јој се у |
| ве јаче стежу.{S} Доле са њима, доле са сваком помисли на женидбу!{S} Овако весело из дана у да |
| н сам био! биле су му закључне речи при сваком таком размишљању.</p> <p>Једино што му је остало |
| Лази“, кога виђате тако често, готово у сваком крају стопа Београда.{S} Чујте само.</p> <p>Наша |
| а ко други плакао, редовно се љутила на сваку недаћу, проклињала Турке и душмане и т. д. и т. д |
| авка се загледала у Мицу, као да ће јој сваку реч прогутати.</p> <p>— Бејах спремна да пођем ов |
| > <p>Посадише је, па се скупише око ње, свашта слутећи.{S} Мица је знала, да се Ленка спремала |
| широк, недогледан, настављаше Лаза.{S} Свашта човек сусретне и на свашта се спотакне, али приј |
| аше Лаза.{S} Свашта човек сусретне и на свашта се спотакне, али пријатеља тако ретко, тако мучн |
| а ипак вештина од ништа начинити ишта и свашта зар не дрма васколиким светом данас?{S} Наћи лав |
| уменило, што јој се осуло преко образа, све до смеђих очију.{S} Косе је сачешљала у две плетени |
| с излази пред очи сестра као супарница, све игра са њеним драганом.{S} Мица ћути и мери ове сре |
| аза у друштву, било вољно или случајно, све једно је.{S} Али кад је већ ту, онда треба и да се |
| о да је ипак право ништа.{S} Док је ту, све протестује против тога имена, а кад га нестане, онд |
| p> <pb n="44" /> <p>— Дајте ми столицу; све ћете чути.{S} Дајте столицу.</p> <p>Посадише је, па |
| лавка је остала расејана и забуњена.{S} Све јој се игре и шале данашње живо понављале у памети. |
| њу, да ће полудети и умрети без ње.{S} Све је он то с неколико речи и уздисаја исказао тако ра |
| и, колико су тврди и опори; брзо вену а све јаче стежу.{S} Доле са њима, доле са сваком помисли |
| то и одоше одма.</p> <pb n="50" /> <p>А све три наше госпођице, Славка, Ленка и Велица сву ноћ |
| спремао.{S} Могаше се видети, како бива све срдитија мислећи о томе.{S} Можда долази то и отуда |
| још више гризе и мучи јесте то, што га све једнако зову „Каваљер Лаза“.</p> </div> </body> </t |
| а зло пожали.</p> <pb n="33" /> <p>Лаза све чудније говори; бар се Славци тако чини, јер га још |
| ке куће.{S} Морао би се крити као мачка све поред ограде, те да се сакрије.{S} Али он зна, да т |
| ни мало занимати; она је већ преболела све, верује да је Лаза лакоуман био наспрам ње и не тра |
| ло и поверило му се.{S} Заборавио је на све, што је смишљао и изводио.{S} Једино страст, племен |
| те били тамо и већ мислите да је истина све, што сте тамо чули.{S} Не знам каквим речима и какв |
| а осмешљива, очи веселе и ведре.{S} Она све то тако лепо види својим рођеним очима, као год што |
| обоја споредна врата.{S} Лаза угледа са све четири стране по једно женско чељаде.</p> <p>— Због |
| и славуја само ожалостило.</p> <p>— Шта све то значи? помисли Славка.{S} Па ће онда додати:</p> |
| .{S} Шта мисле те женске о мени? на шта све то може изаћи? — Питајући се тако учини му се да је |
| , ма да је добро приметио.{S} Но узалуд све: за Мицом пођоше обе судијине кћери, за њима и Дари |
| о и пође право напред.</p> <p>— Нек иде све до врага! само рече кроза зубе.</p> <p>Мисли му се |
| шта, па заклети се спасењем душе, да је све ништа, зар то није тако исто, као кад убица налази |
| погледао Славку, било му је, као да је све дивоте на свету угледао.{S} Осећаше што још никад у |
| е био сигуран, да је погодио, одкуда је све то, а можда није ни смео, али му се слутило, да ће |
| е могла тако лако опростити.{S} Мица је све добро запамтила и жељно очекивала час освете, љуте |
| формалност да се изврши, а за остало је све лако.</p> <p>Таман оне склопиле рачун, ето и Славке |
| етна фигура?{S} Оно „богато“ покрило је све то, да је он био и леп и дичан и <pb n="25" /> наоч |
| по!{S} И ја велим ништа.{S} Али то није све.{S} Мени то паде у очи, па како ми је прозор мало н |
| ке, или Мица за њих обадве, или кад оне све три дознаду, како се он удвара некој трећој, њима с |
| бурна обузела га је свега, тако, да се све друго утопило у њој.</p> <p>Поћута за неколико трен |
| е окрете соба око главе, замагли јој се све пред очима и да је ко питао, кога види пред собом, |
| ресуду.</p> <pb n="36" /> <p>— Ви знате све, разумете све.{S} Ја вам не умем ништа више рећи; — |
| b n="36" /> <p>— Ви знате све, разумете све.{S} Ја вам не умем ништа више рећи; — уздрхталим гл |
| није ни смео, али му се слутило, да ће све сазнати, чинило му се, као да је пред неком завесом |
| за онај горостасни мехур, мислио да ће све на свету имати кад њега узима, па ипак сад види да |
| ред очију.{S} Радознала да видим шта ће све то бити и чиме ће се свршити останем вам крај прозо |
| ти и мери ове срећне девојчице, које ће све проћи боље од ње, па преко воље одговара Велици на |
| о да ме наједи, да ме понизи?“ Опа поче све јаче мерити Лазу и пратити му сваки корак.{S} Он се |
| рати комшинску авлију.</p> <p>Тамо беше све тихо, као да живе душе нема.</p> <p>Тек којешта! ре |
| што су Милева, Милена, Милка, Милица и све друге варијације од велике Милосаве па до мале Мице |
| прошли.</p> <p>Враг му однео и карте и све, велите ви читаоци, а Лаза није имао кад ни то да р |
| се наочице противиле његовој зловољи и све му више досађивале.{S} Онда би он побегао од куће и |
| са, кад му се на лицу не види осмејак и све што осећа, свако расположење унутрашље најбоље казу |
| , отуђен од весела друштва: сам је себи све и сва.</p> <p>— А ја таке људе жалим.</p> <p>— Веру |
| је?</p> <p>— Јесте ли само мене чекали све до сад, кад ме сви тако радознало гледате и питате. |
| је он сам то изазвао, за то му се учини све још чудније.{S} Било је баш у недељу, после ручка, |
| .{S} Али је Лаза умео да умири и помири све, и мушкарце и девојчице, а то га је још више узвиша |
| е ваш обичај.</p> <p>— Па изговорио сам све, што сам знао.</p> <p>— Та ви сте ћутећи и дошли.{S |
| рачуна о њима ни себи.{S} Само ја ишао све брже.{S} Сокак је био прав, засађен с обе стране др |
| , па ипак сад види да се варао, јер ево све се у часу изгубило.{S} Ништа и опет ништа! понављао |
| учини лепша него икад, много лепша него све њене другарице, које је он познавао.{S} То га забун |
| имало својих последица, јер је Лаза био све расположенији и просто сам себи дао мајсторско писм |
| на мене због Ленке.{S} Сад ми је јасно све.{S} Јуче сте били тамо и већ мислите да је истина с |
| </head> <p>А веселе нам се цуре наскоро све разудале.{S} Славка пре од свију, за богатог трговц |
| и госпођице и да отпевају што год, и то све тако лепо, <pb n="13" /> да оне нису могле то одрећ |
| на стас, на хаљину и друге украсе, што све беше на свом месту и даде јој узрока, да се већма р |
| се говор и на друге ствари.{S} Гости су све разговорнији, само се домаћи нешто ућуташе.{S} Није |
| са леђа збацивао.{S} Али те мисли беху све тако враголасте, тако примамљиве, да су се наочице |
| ске муке због земаљских грехова.</p> <p>Све то Лази упаде у очи, и она му се учини лепша него и |
| него румена, исто као боја лица.</p> <p>Све је то Лаза уочио; Славка му се учини лепша него ика |
| оде са свим од њих у другу собу.</p> <p>Све је то Лаза добро уочио.{S} Јучерашње прилике изађош |
| страст, племенита и бурна обузела га је свега, тако, да се све друго утопило у њој.</p> <p>Поћу |
| освете.</p> <p>Кад је кући стигла, пре свега је истргла из косе ружу, коју је још у почетку за |
| мину мазушку, он је се и тада машао пре свега за лепушкаста женска створења, и врло је брзо нау |
| на кућу господина Јелића.{S} Сећаше се свега што се збило, кад је прошли пут био код те девојк |
| каквим речима и каквим клетвама да вам сведочим о томе, да никад нисам ни помислио учинити то, |
| м, <pb n="71" /> који не беху сад онако свежи и румени као јуче.{S} Они беху бледи и лице њено |
| е пожурих, и ево ме да вам дам рачуна о свему.</p> <pb n="48" /> <p>— То је невероватно Мицо, п |
| ле како лепо зборе!</p> <p>— Тако је, у свему тако, господине Лазо.</p> <p>— Па онда ми не заме |
| о може бити, што га растужује.</p> <p>— Свет је широк, недогледан, настављаше Лаза.{S} Свашта ч |
| подићи, па да се читав нов, и примављив свет отвори пред њиме.</p> <p>Мислећи тако пушио је пол |
| ком други, истина ужи, али тим шаренији свет, мањи али тим потпунији круг.{S} Он је тада као би |
| ти довека само на томе?</p> <p>— Та цео свет зар није створен од „ничега“ па је ипак <hi>нешто< |
| се са задовољством одао на „живот овога света“.{S} Тако лепе планове изводи, тако мирно о њима |
| аја на јагму најскупоценије ствари овог света, ерца девојачка.</p> <p>Али ће се читаоци уверити |
| ут, кад се говори о варљивој срећи овог света; горак, кад се говори о пријатељству међу људима |
| ну зграду, која ће се звати „живот овог света“.</p> <p>— Само како?{S} Само како?</p> <p>— И са |
| вка га погледа.{S} Очи му беху необично светле, усне му беху полуотворене, права слика страсти. |
| сунца, јер оно је за то и створено: да светли.</p> <p>Славка опет не одговори ништа.</p> <p>— |
| ка!</p> <p>— Та ништа тако рахатно може светом владати!</p> <p>— Овамо њега!{S} Нека буде камен |
| ти ишта и свашта зар не дрма васколиким светом данас?{S} Наћи лава у зечијој кожи, Сократову му |
| ј горостасни мехур, мислио да ће све на свету имати кад њега узима, па ипак сад види да се вара |
| ку, било му је, као да је све дивоте на свету угледао.{S} Осећаше што још никад у животу није о |
| избежна Мица, то јест, данас највише на свету има Мица: свака кућа у Београду има барем по једн |
| и, с којом ћу бити најсрећнији човек на свету, а без које ћу бити као цвет, који бацате под ног |
| те не знајући наћи се у томе узаврелом свету, траже спасења у браку?{S} Брачни ланац да им сре |
| и спасења да!?{S} А не знају да брачна свећа брзо запали и кесу.{S} Венчани венци нису толико |
| p> <p>— Шта је, шта је, Мицо? питају је сви пре него што је и оданула од умора.</p> <pb n="44" |
| ли само мене чекали све до сад, кад ме сви тако радознало гледате и питате.</p> <p>— Девета си |
| а.{S} Некада су ме сви љубили, а сад ме сви мрзе!</p> <p>И при том би се увек сетио Славке; цел |
| дио, те ме је оставила.{S} Некада су ме сви љубили, а сад ме сви мрзе!</p> <p>И при том би се у |
| рачун, ето и Славке.{S} Зачудише јој се сви, кад је видеше бледу и узнемирену.{S} Да је развесе |
| .{S} Али одма за тим дођу му пред очи и сви <pb n="80" /> онда склапани рачуни, и оно што му је |
| >— Но добро, дете моје.{S} Ево овде смо сви весели, па треба и ти да нам се развеселиш.{S} Та с |
| е и Цицо поред обичног имена, али то су сви узели за шалу, па тако исто и Мица.{S} Али данашња, |
| е а чекате и сад господина Лазу?</p> <p>Сви ћуте.{S} Мучно им је одговорити, јер виде, да ће се |
| ма је посаде на сред собе, опколе је са свију страна и гонећи је да рекне „драгичка“, обећаше, |
| наскоро све разудале.{S} Славка пре од свију, за богатог трговца, а за њом Мица за млада и виц |
| сахата плану у грудима, обузе га сад са свим.{S} Он осети како му груди посташе тесне.{S} Крв м |
| се од другарица па ћути; за тим оде са свим од њих у другу собу.</p> <p>Све је то Лаза добро у |
| о дуго надала, учинило јој се, да је са свим ту близу.</p> <p>Лаза обећа, да ће идућег празника |
| ако исто, као кад убица налази да је са свим право, да се огласи за невина само за то, што он о |
| нацу, јер по нека девојчица имала је са свим друкчију матер, него што је била Лазина мати, па ј |
| мо карте кажу, а карте обично лажу и са свим наопако кажу.{S} Онда прорече Ленци и Велици, да ћ |
| је ко узео руку у том часу, могао би са свим јасно осетити, како је уздрхтана.{S} Час по машао |
| боја и накит.{S} Тој простој хаљини са свим лепо доликоваше истинско руменило, што јој се осул |
| во Мицине речи и оне пробудише у њој са свим другу крајност.{S} Учини јој се Лаза као најгрозни |
| н, нити као гром из ведра неба, него са свим по својој вољи, на својим сопственим ногама створи |
| и журно оде, али опет не овамо, него са свим на другу страну, у доњу варош.{S} Ја се пожурих, и |
| аме по себи, за то је господин Јелић са свим мирне савести изишао у варош, пошто је кафу попио |
| који је, да простите, читаоци, и ту са свим некаваљерски — слагао.</p> <p>А шта је с Лазом, пи |
| ко се за један тренутак може срце опити свим милотама, које никакав сан не може замислити, ника |
| рања Ленкина жалост и ова превара према свима нама, не може остати без накнаде.</p> <p>— Ах, ја |
| још више она дворба Лазина, коју је он свима подједнако указивао, њу је мучила.{S} Много пути |
| а то је њему душа и срце.{S} Умео је он свих пет госпођица занимати тако, да ни једној не буде |
| и онаква каква је била одма после смрти свога драгана.{S} Ја ћу бити Лепорело, добри и честити |
| пет су само њега снивале, и то свака на свој начин:{S} Славка како грли и љуби неку девојку, ко |
| Ромог Дабу, што им пирка из некога кута свој паклени пламен међу њихове ђачиће.{S} Покушаше и — |
| нисам јуче ишао Ленци, то, што одлажем свој одлазак, које не ћу никад ни учинити, зар вам то н |
| узбунише.{S} Изађе му Славка пред очи у свој дивоти; обузеше га исти осећаји, који мало пре.{S} |
| здрхталим гласом одговараше Лаза сам на своје питање.</p> <p>И заиста није више ништа ни рекао. |
| у гостима више од по сата; заборавио на своје миле забаве, цигаре и парнице, па дошао овамо те |
| буде му тешко, па би рад да бар исприча своје минуле јаде каквом млађем чељадету, али га свагда |
| и није ни спазио, како је прошао поред своје куће и нашао се на Врачару.{S} Тек овде, на широк |
| астави.</p> <p>Лаза је међу тим као код своје куће.{S} За њега не би било ни иначе тешко наћи с |
| > <p>И тако даље, и тако даље, ређао је своје мисли и надовезивао их једну на другу, док није и |
| па су тим ћутањем признале једна другој своје погрешке и жељно очекивале час, кад ће се разведр |
| и баш у часу кад хтеде окушати чврстоћу своје каваљерске мишице, у том часу страхотна праска пр |
| Оне су ућутале и врло слабо показиваху своје ситне зубе испод румених усница на пошалице његов |
| оспођица хита кући, што је љубоморна на својег удовца.{S} Мица му се окрете са једним „на служб |
| рља својим устима, што је он по њеном и својем дијалекту звао „пупи“.{S} А после неколико годин |
| авно, и за то настави опширно причати о својем спремању и о својим хаљинама.{S} А после тога на |
| чио од мамице, да их <pb n="4" /> убрља својим устима, што је он по њеном и својем дијалекту зв |
| а неба, него са свим по својој вољи, на својим сопственим ногама створио у лепоме друштву Лукић |
| ати.</p> <p>Беше јој као да не стоји на својим ногама кад његов загрљај олабави.{S} Лаза то опа |
| А после на свадби биле су јој свака са својим заручником.{S} Онда су се слатко смејали пророча |
| ерања неразложна шипарица, само да није својим очима гледала и сопственим ушима чула онако кобн |
| е и ведре.{S} Она све то тако лепо види својим рођеним очима, као год што је мало час слушала и |
| још коју „мамицу“ занимати и раздремати својим приповеткама.{S} Више пути буде му тешко, па би |
| и на што ће тамо сад, кад се руменилом својим неби могла надметати са ланитима Славкиним, <pb |
| и опширно причати о својем спремању и о својим хаљинама.{S} А после тога наставиће:</p> <pb n=" |
| аиста и сам Лаза искочио је ван граница својих.{S} Његово срце што тако ладно рачуна, тако је б |
| а је трајала прилично.{S} И то је имало својих последица, јер је Лаза био све расположенији и п |
| руштво, па сам непрестано стражарила на својој позицији, докле га нисам и дочекала.</p> <p>— Зв |
| сузних очију и кроз плач причала после својој матери, како <pb n="5" /> је Лаза опет напао, ка |
| као гром из ведра неба, него са свим по својој вољи, на својим сопственим ногама створио у лепо |
| и друге путове, и јуче се просто неком својом злом срећом или глупошћу издао.{S} Данас је већ |
| ато“, да су се сва његова и добра и зла својства губила пред овим јединим.{S} Шта мари, што му |
| ати, ма да се трудио, да прочита у њима своју пресуду.</p> <pb n="36" /> <p>— Ви знате све, раз |
| > <p>Славка се променила, заборавила на своју невољу па жељно пита: шта је, шта је?</p> <p>Ленк |
| аља само умети владати и окретати је на своју руку, на и љубав која одатле поникне постаје најв |
| ела и ближе се примиче прозору, да види своју пресуду, коју је још јуче издржала.</p> <pb n="65 |
| д срца жали добру Дона Ану, па јој нуди своју десницу, крв и живот.{S} Требало би да твоју улог |
| роману.{S} Међу тим је Лаза удвостручио своју нежност на спрам Ленке, што је веома годило старо |
| вцем.{S} Даринка и верује и не верује у своју велику али спору срећу, али се оне две сестрице у |
| м на себе?{S} Што да ограничава слободу своју?{S} И та срећа, што чека човека као бајаги после |
| о право, он није ни заложио баш поштену своју реч за то.{S} А оно, што је рекао Ленци, може се |
| хаљину и друге украсе, што све беше на свом месту и даде јој узрока, да се већма расрди.</p> < |
| мање на Славку.{S} Он је мислио само о своме срећном животу, о златној слободи коју тако ужива |
| да јој санка не прекида.{S} Милом чеду своме пружала је свакојаке играчке, а оно се свакад нај |
| ати.{S} Има тај господин још где где да сврати, а овде — кад стигне.</p> <p>Друштво ћути.{S} Ле |
| могли изговорити?</p> <p>— Нисам нигде свраћао.</p> <p>— Онда успут, у мислима?</p> <p>— То ст |
| изговараше Славка.</p> <p>— Стани, није свршена комедија, одговори јој Мица.{S} Где је лекција |
| и на то, како је и ту прва чарка срећно свршена. — Велица се може стрпети, а Даринка му се чини |
| , кад учини нешто необично, чему не зна свршетка, обузе и њу.{S} Преплашена од тога, што се так |
| шта!{S} Дугачка приповетка, можда и без свршетка!</p> <p>— Та ништа тако рахатно може светом вл |
| увод обећава успеха.{S} А од почетка до свршетка, он ће непрестано невин остати: што се госпођи |
| ете веровати ма да се комедија још није свршила, настави Мица.{S} Ви ћете ипак помислити да се |
| а видим шта ће све то бити и чиме ће се свршити останем вам крај прозора, па га чекам док се вр |
| наше госпођице, Славка, Ленка и Велица сву ноћ су мислиле само о господину Лази.{S} И кад су с |
| ра, која ће бити кадра да врти око себе сву памет што се скрива у лепим главицама ових младих д |
| на вратима и ма да осети, како је прође сву некаква трзавица као муња, опет га са осмејком позд |
| , гледаше је јетко, удари <pb n="19" /> се њоме неколико пути о длан, па јој онда стаде кидати |
| рила од главе до пете и више пути једва се могла уздржати а <pb n="70" /> да не изађе с бојом н |
| само.</p> <p>Наша беба порасте и назва се дераном.{S} Сад му нису биле материне поуке од преке |
| о је често он сам пресуђивао.{S} Испрва се љутили другови на њега, али он не ће друкчије да се |
| а, па приповетке, па „прикљученија“, да се броја не зна.{S} Беше ту доста јунака, али јунакиња |
| ма да жуди толико исто као и Славка, да се о том витезу разувери.{S} Славка је била срећна, што |
| еше на свом месту и даде јој узрока, да се већма расрди.</p> <p>Окрете се од огледала и још јед |
| е, свашта слутећи.{S} Мица је знала, да се Ленка спремала данас за прошевину.</p> <p>Славка се |
| ј оде и честитати; за тим је молила, да се мења са њеним удовцем.{S} Даринка и верује и не веру |
| .</p> <p>— Заиста? дао је реч? пита, да се једва чује.</p> <p>— Дао, те како дао!{S} Зар не вид |
| се учини тај осмејак тако заједљив, да се уклони у другу собу, и после неколико тренутака, спр |
| /p> <p>— Па није ли ово јасан доказ, да се не варам? помисли Лаза у себи.</p> <p>— Глава вас бо |
| убоморе, па је одма поче саветовати, да се не кида због тога, јер тако само карте кажу, а карте |
| ад убица налази да је са свим право, да се огласи за невина само за то, што он од срца тврди и |
| а и бурна обузела га је свега, тако, да се све друго утопило у њој.</p> <p>Поћута за неколико т |
| њему то беше знак, да је дошао час, да се то и данас понови.{S} И он се учини збуњен и потражи |
| и јој се на <pb n="15" /> један пут, да се тај каваљер из потаје смеје и тој срећној Славци и Д |
| . у гимназију, јер му мама није дала да се меша са „свакојаком децом“ још док је млад и зелен, |
| није могао Лаза никако угледати, ма да се трудио, да прочита у њима своју пресуду.</p> <pb n=" |
| ничега“ па је ипак <hi>нешто</hi> ма да се чини често да је ипак право ништа.{S} Док је ту, све |
| Али, ви ми ипак не ћете веровати ма да се комедија још није свршила, настави Мица.{S} Ви ћете |
| авесом, коју му ваља само подићи, па да се читав нов, и примављив свет отвори пред њиме.</p> <p |
| о ишта?</p> <pb n="53" /> <p>— А шта да се каже за оне смирене душице, што траже врло поуздану |
| о тренутака, спремна за полазак, уђе да се опрости.{S} Смислила је међу тим и како да се извини |
| угови на њега, али он не ће друкчије да се игра, а без њега не вреди никаква игра.{S} Особито н |
| а знате, да су се цуре баш и отимале да се удају, и другарице су завиделе оној, којој би та сре |
| , како је мучно, кад човек нема коме да се за добро похвали а на зло пожали.</p> <pb n="33" /> |
| крити као мачка све поред ограде, те да се сакрије.{S} Али он зна, да то не би било каваљерски. |
| ико спустио на земљу и гости захтеше да се разилазе.{S} Није било никаквог узрока, да их домаћи |
| .{S} Али кад је већ ту, онда треба и да се покаже као каваљер, а то је њему душа и срце.{S} Уме |
| ати кад њега узима, па ипак сад види да се варао, јер ево све се у часу изгубило.{S} Ништа и оп |
| тави Мица.{S} Ви ћете ипак помислити да се варам, а можда чак и то, да хоћу и вас да варам.{S} |
| орити врата новим мислима, допустити да се баци поглед и на друге, мало даље ствари и одношаје; |
| ачу се тресак с противне стране, као да се прозори негде поломише.{S} Девојке потрчаше на прозо |
| Бога ми, онда је господин имао право да се љути на мене.</p> <p>То јој беху последње мисли о Ла |
| par exellence</foreign>.</p> <p>Него да се вратимо и на остало друштво, што се тако лепо повија |
| тај занат, кога је лепо научио, како да се влада; па кад би њих двојица засели с обе стране уза |
| ости.{S} Смислила је међу тим и како да се извини.{S} Но Лаза, да би била која порција шале виш |
| ри дана решава и претреса, па никако да се крај с крајем састави.</p> <p>Лаза је међу тим као к |
| ма као и до данас.{S} И заиста тешко да се је преварила у томе, јер се мало која дура може поно |
| во навикло на њега, тешко би му било да се искраде, те да га остави, али су искупљене пријатељи |
| деља, за то не треба питати, како то да се удеси, јер се добре другарице недељом редовно полазе |
| штила.</p> <p>Само још та формалност да се изврши, а за остало је све лако.</p> <p>Таман оне ск |
| >— Дао, те како дао!{S} Зар не видиш да се и Ленка спремила како само може бити.{S} За то смо м |
| же то бар приближно у себи наћи; и тада се отвори пред човеком други, истина ужи, али тим шарен |
| а је, а она оборила главу и гледа преда се.{S} Беше забуњена и готово се кајала за последње три |
| абаве заискала од Лазе.{S} Узе је преда се, гледаше је јетко, удари <pb n="19" /> се њоме некол |
| прсти су му дрхтали.{S} Гледао је преда се и тек на поновљену опомену Славкину узе столицу и се |
| рема огледалу и себе тамо уочила; можда се је и преко воље уверила, да је и данас она била најл |
| ек има о чему да говори с младима, онда се не ће веома отимати да занима и „мамице“ <pb n="23" |
| аше неком, да не излази за њим.{S} Онда се зачуше неколико срдачних речи, што наше цуре веома р |
| хтеде поћи.{S} Бела, женска рука указа се у том часу на вратима.{S} Он је узе и гледаше је мек |
| изгубило.</p> <p>После ових посета Лаза се сети Славке, па готово прекореваше себе, што је пост |
| се да је сва плашња прође.</p> <p>Лаза се беше посадио на противној страни у наслоњачу.{S} Оче |
| едити мало, господине Лазо.</p> <p>Лаза се учинио као да не чује примедбу, али госпођицама тешк |
| па како ми је прозор мало на страни, ја се прикрадем и на тенани видим како га иста женска позв |
| им на другу страну, у доњу варош.{S} Ја се пожурих, и ево ме да вам дам рачуна о свему.</p> <pb |
| е немоћна и савладана дрхташе и заплака се на његовим прсима.{S} Био је срећан и он, али она мн |
| Вецу, јер јој ноге задрхташе.{S} Славка се загледала у Мицу, као да ће јој сваку реч прогутати. |
| емала данас за прошевину.</p> <p>Славка се променила, заборавила на своју невољу па жељно пита: |
| лавка.</p> <p>— Али оставите ружу, нека се сама са собом разговара и нека сама себи мирише, кад |
| околишење: стара се осменула.{S} Ленка се забунила а Веца се прва похвалила; њена „печална“ љу |
| д стигне.</p> <p>Друштво ћути.{S} Ленка се наслонила на Вецу, јер јој ноге задрхташе.{S} Славка |
| .{S} Славци ударила крв у лице, а Ленка се гризе за усне, гледајући то чудо од претварања.</p> |
| је кућа поштена и честита, а без узрока се не ломе прозори каменицама усред дана.</p> <p>— Та т |
| села, забуњена и расејана.{S} Издвојила се од другарица па ћути; за тим оде са свим од њих у др |
| саму ствар.</p> <p>После тога отворила се забава, која је трајала прилично.{S} И то је имало с |
| че, ипак није смела одговорити, плашила се од таквог одговора.</p> <p>Тако се она заљуљала у сл |
| аиста још оне беху у речи, а на вратима се указа толико очекивани господин Лаза.</p> </div> <pb |
| ће.{S} Упутио се Славкиној кући.{S} Она се десила сама код куће и није била вољна да иде код су |
| е јој казати врло радостан глас.{S} Она се чак и осмену на то, али јој на скоро беше тај осмеј |
| Лепа, млада госпа уочила је и њега, па се у пола промоли кроз отворен прозор и с осмехом га по |
| ка и Воју к себи.{S} Поучише и њега, па се онда вратише у друштво.</p> <p>— Воја вам је секрета |
| } Дајте столицу.</p> <p>Посадише је, па се скупише око ње, свашта слутећи.{S} Мица је знала, да |
| само заповеди да носе нешто на поље, па се онда умири, и учини јој се да је сва плашња прође.</ |
| есту.{S} Ено сад гледа у тај прстен, па се руга и њему и себи.</p> <p>Али само како ће се даље? |
| ј слутило, да ће Лаза доћи прво амо, па се ето није ни преварила.{S} Мати њена, надајући се да |
| о је мислио Лаза и журио се кући.{S} Па се једио на себе што је јуче био тако неразуман, управо |
| ту помогло сад никакво околишење: стара се осменула.{S} Ленка се забунила а Веца се прва похвал |
| ако дуго чекају.{S} Пита се Ленка, пита се госпођа домаћица, шта ће то да значи? каква су то по |
| око срца, што тако дуго чекају.{S} Пита се Ленка, пита се госпођа домаћица, шта ће то да значи? |
| дкуд то <pb n="18" /> потиче?{S} Запита се и за ово и, ма да је слутила одкуд потиче, ипак није |
| и, матери њеној, јер таким зетом заиста се може поносити прва и најчеститија кућа. <pb n="24" / |
| а.{S} Свашта човек сусретне и на свашта се спотакне, али пријатеља тако ретко, тако мучно нађе. |
| е осменула.{S} Ленка се забунила а Веца се прва похвалила; њена „печална“ љубав и сажаљење прем |
| ту прва чарка срећно свршена. — Велица се може стрпети, а Даринка му се чини доста хладна, за |
| мерити положај ствари.{S} Глете, с овог се прозора види мал’ не цела улица комшинске куће.{S} М |
| њима мисли, да најслађе спава онда, кад се њима успава.{S} И у сну продужава лепе и чаробне сас |
| е увела.{S} А и на што ће тамо сад, кад се руменилом својим неби могла надметати са ланитима Сл |
| о варљивој срећи овог света; горак, кад се говори о пријатељству међу људима и подобним стварим |
| људима и подобним стварима; отужан, кад се о надама спомене, а пакостан, кад се говори о женско |
| ад се о надама спомене, а пакостан, кад се говори о женској верности.{S} Можда највише баш тај |
| јком. <pb n="11" /> Он је натегнут, кад се говори о варљивој срећи овог света; горак, кад се го |
| бити одма, мисли се Лаза.</p> <p>А кад се Славка врати, он беше устао и одаше по соби горе дол |
| гурни и једини умесни пут.</p> <p>А кад се после чује код Славке, како се он удвара Ленци, кад |
| никад видела у мом веку, и не знам кад се доселила тамо, где је пре седела наша добра Каја, ко |
| "SRP18821_C7"> <head>VII.</head> <p>Кад се враћао кући, био је безбрижан и задовољан са собом.{ |
| кидати листиће и на под бацати.{S} Сад се сети, како је Лаза ћутао, кад јој је дао тај цвет, к |
| е оправдати њихова очекивања.{S} За сад се може казати само, да није лепши ни од једне од ових |
| <p>Славка не одговори ништа.</p> <p>Сад се Лаза сети отоичашњега прекора.{S} Али он имаде снаге |
| сном руком <pb n="31" /> за браду и тад се видело, како је узбуђен, јер вазда је пипкао, намешт |
| саме међу собом разговараху а на његове се прискочице не освртаху.{S} Он се зловољан после раст |
| ипак сад види да се варао, јер ево све се у часу изгубило.{S} Ништа и опет ништа! понављао је |
| ше није крила.{S} Ни више ни мање: овде се чека Лаза на прстен, јер тако је казао Ленци, кад је |
| д куће и потражио друштва и забаве, где се то махом као у магли изгубило.</p> <p>После ових пос |
| а што види.{S} Ленка пребледела и ближе се примиче прозору, да види своју пресуду, коју је још |
| ест у руку.{S} Што се тиче пратње, може се рећи, да је ишао за још три така пољупца, јер се дев |
| то.{S} А оно, што је рекао Ленци, може се узети за згодну и срећну шалу, само ваља умети држат |
| је неугледна и није црне боје.{S} Може се видети и по томе, да не мари кинђурити се, јер сваки |
| и и кћерима, а још више о себи, не може се познати из његова понашања.{S} Међу тим на скоро се |
| се на столу давно већ оладила, и кад је се сетио није ни ваљала више.{S} Устаде и пође.</p> <p> |
| е шаре и слике за мамину мазушку, он је се и тада машао пре свега за лепушкаста женска створења |
| Мица, господин је још ту.{S} Не растаје се тај баш тако лако.</p> <pb n="62" /> <p>— Како је мо |
| p>Ленка је ћутала као заливена.{S} Није се макла с места.{S} Једино што се променила, било је т |
| ца.{S} Али данашња, навалична шала није се могла тако лако опростити.{S} Мица је све добро запа |
| ала више.{S} Устаде и пође.</p> <p>Није се много премишљао куда ће.{S} Упутио се Славкиној кући |
| би пресликао с ње лепу Јелену, око које се два народа толико клаше и крвише.{S} Цела јој слика |
| аста официра.{S} Ленка и Велица венчале се обе истог дана, кад је Даринка испрошена.{S} А после |
| а, бурмица, медаљица, а писама — е томе се броја не зна.{S} Очиташе професори и поучише; ђаци с |
| тно, да је Веца отишла у другу собу, те се исплакала и нашла, да је исто тако несрећна као оно |
| ве, цигаре и парнице, па дошао овамо те се помешао међу госте.{S} Могло му се по лицу познати, |
| го чинећи се невешт њеној срџби, уплете се у њено извињавање и рече како госпођица хита кући, ш |
| мислећи се ни за један тренутак, окрете се вратима и нестаде га у кући.</p> <p>Ту се почиње Миц |
| <p>Славка подиже главу с руке и окрете се лицем према прозору.</p> <pb n="72" /> <p>— Ах, ви м |
| еч, а Славци како ужасна.</p> <p>Окрете се говор и на друге ствари.{S} Гости су све разговорниј |
| рока, да се већма расрди.</p> <p>Окрете се од огледала и још један поглед паде јој на искидану |
| p>— Само извол’те сутра к мени, па ћете се и саме уверити, додаде Мица.</p> <p>Славка одма обећ |
| поче Лаза.{S} Тако немилосрдно клоните се мене, а ја тако жељно жудим за вашим погледом.{S} Ос |
| бацате под ноге, а заборављате, да сте се њиме китили.</p> <pb n="74" /> <p>— Ја њега љубим! о |
| >— Та ви сте ћутећи и дошли.{S} Где сте се то могли изговорити?</p> <p>— Нисам нигде свраћао.</ |
| Мучно им је одговорити, јер виде, да ће се о њему повести прича.</p> <p>— Њега чекате? опет пит |
| куне јој се, да је љуби и прети, да ће се убити револвером, ако му не узверује и не пође за ње |
| .{S} Онда прорече Ленци и Велици, да ће се оне обе заљубити у једног истог господина и како ће |
| ту се сети данашње посете — о, онда ће се тек умети дивно одговарати.{S} Кад оне буду интересо |
| емељну, велику и сјајну зграду, која ће се звати „живот овог света“.</p> <p>— Само како?{S} Сам |
| е тако лако прећи на главно.{S} Мица ће се заклети, да је баш ово главно, и за то настави опшир |
| погрешке и жељно очекивале час, кад ће се разведрити намргођено небо.</p> <p>После кратког дог |
| и рачуне о томе, шта га чека и какве ће се прилике створити или саме по себи или његовим узроко |
| а да видим шта ће све то бити и чиме ће се свршити останем вам крај прозора, па га чекам док се |
| ог света, ерца девојачка.</p> <p>Али ће се читаоци уверити боље из приповетке, у чему је Лаза с |
| и њему и себи.</p> <p>Али само како ће се даље? запитао се, кад је кући стигао.</p> <p>Лепо ће |
| ће; то бар није непостижно.{S} Извиниће се болешћу код Ленке што је изостао данас, и околишиће |
| </p> <p>— Зна он и друге путове, и јуче се просто неком својом злом срећом или глупошћу издао.{ |
| арове нарочито за њу спремао.{S} Могаше се видети, како бива све срдитија мислећи о томе.{S} Мо |
| ад пала крајевима преко прслука, и наше се госпођице врло радо <pb n="12" /> устављају очима на |
| ди да седне, ал он оста стојећи; чињаше се да не чује.{S} По глави му се почеле обртати немирне |
| амо на кућу господина Јелића.{S} Сећаше се свега што се збило, кад је прошли пут био код те дев |
| или прозори кроза зелено лисје.{S} Беше се загледао у то зеленило, кад дође баш на крај улице.{ |
| прса и неколико врелих пољубаца стопише се у оно румено море на њеним ланитима.{S} Он је загрли |
| веселе игре.{S} Као на команду отворише се на један пут и та и обоја споредна врата.{S} Лаза уг |
| око главе.</p> <p>Одма за тим ошкринуше се врата још нешто више, и на отвору се указа мала, бел |
| ну тишину.{S} Два окна прозорска сасуше се пред њега у стотину комадића.{S} Он убезекнут гледаш |
| ла женска рука, баш до лакта.{S} Зачуше се још два три пољупца па онда једно <pb n="77" /> тихо |
| ви никако није смео покушати.{S} Кад би се сутра дан сетио тих снова, он их је силимице избијао |
| су јој падале на десно раме, кад год би се окренула главом мало на лево; а тад је тако лепо одс |
| ијен на те речи.{S} За живу главу не би се умео досетити, да је разбијени прозор с авлије а не |
| а сад ме сви мрзе!</p> <p>И при том би се увек сетио Славке; цела њена дивна слика обнови му с |
| цела улица комшинске куће.{S} Морао би се крити као мачка све поред ограде, те да се сакрије.{ |
| Мицо, примети госпођа Лукићка.{S} Теби се само то причинило.</p> <p>— Причинило!{S} О како би |
| се окрете са једним „на служби“, ижљуби се са другарицама и оде.</p> <pb n="16" /> <p>— Љута је |
| вка опет не одговори ништа.</p> <p>— Ви се срдите на мене због Ленке.{S} Сад ми је јасно све.{S |
| у.{S} Тек пре неколико тренутака појави се он на капији и журно оде, али опет не овамо, него са |
| вратима у ходнику комшинске куће појави се готово у исти час господин Лаза.{S} Врата осташе ошк |
| <p>И заиста вара једну од њих, јер ови се људи тако искрено радују, тако су им лица осмешљива, |
| во без и једне речи уђе у собу и посади се на столицу.{S} Прошло је неколико тренутака, док се |
| човека обузима, кад о њој мисли? — Лази се она учини као неки велики мехур од пене, који споља |
| изгледаше да је веома изненађена а Лази се поче окретати соба око главе.</p> <p>Одма за тим ошк |
| застаде.</p> <p>Једнога господина, који се учтиво и церекајући се клањаше некаквој младој жени, |
| осећање беше слатко и драго.{S} Зове ли се та клица само радост или срећа, или нешто ново: љуба |
| рудима одјекивале.</p> <p>— Али хоће ли се остати довека само на томе?</p> <p>— Та цео свет зар |
| pb n="28" /> ужурбали па зову и њу, али се њој слутило, да ће Лаза доћи прво амо, па се ето ниј |
| ује у своју велику али спору срећу, али се оне две сестрице ућутале.{S} Ленка проба <pb n="14" |
| дио: дошао је с противне стране.{S} Али се ипак показао да је врло невешт инжињер, јер није уме |
| мла Лаза гризући се за усне.</p> <p>Али се на скоро избави мучнога одговора, јер се доња врата |
| <p>— Бога ми то не ће бити одма, мисли се Лаза.</p> <p>А кад се Славка врати, он беше устао и |
| >— Причинило!{S} О како би волела да ми се само причинило, ако ничег другог ради, а оно ради на |
| аденем ето баш овај цвет у косу, кад ми се очи замакоше на сокак.{S} И на моје највеће изненађе |
| мање, отвори авлинска врата и изгуби ми се испред очију.{S} Радознала да видим шта ће све то би |
| то баш тако паметно?</p> <p>— Не брини се, не ће тај с „неба па <pb n="63" /> у ребра“.{S} Зна |
| е на стрпљење.</p> <p>Мало за тим учини се Славка невесела, забуњена и расејана.{S} Издвојила с |
| ер се доња врата од собе отворише и они се обоје тамо загледаше.{S} У соби беше тишина и јасно |
| ци, а она порумени застиђена.{S} Матери се срце смеши.</p> <p>А он се са задовољством одао на „ |
| оспођице га љубазније дочекују.{S} Деси се тамо по нешто, што на јави никако није смео покушати |
| д га нестане, онда чисто чујеш, како ти се руга, што си толико кратковид био, те не видео шта ј |
| и Харивда, од које је заман било чувати се.{S} Било је ту често лепих поздрава, јер кад би цури |
| мао среће већ неколико пути разговарати се са младим домаћицама.{S} А кад човек има о чему да г |
| чуди, додаде после мале почивке и врати се на пређашње место.{S} Не ћемо дуго чекати на повлаче |
| да ћу за удовца поћи?“ поче сад питати се, „за шта друго, до да ме наједи, да ме понизи?“ Опа |
| има прилично крупнога нешта, па заклети се спасењем душе, да је све ништа, зар то није тако ист |
| , па и окретати га за собом.{S} Не кити се много, нити раскошно одева.{S} Обично носи, па тако |
| у помоћ, а ту је већ лакше било бранити се.{S} Могле су се чути кад кад и по које зурлице у том |
| видети и по томе, да не мари кинђурити се, јер сваки други, ко би добио тако почасни назив, ка |
| о је кафу попио и обећао скорим вратити се.{S} Поред овога, од стране господина Јелића, гости с |
| се понуди, да их прати.</p> <p>Опрости се са Славком с дубоким поклоном и великом молбом за пр |
| ошавши од Славке, удубљен у мисли упути се кући.{S} Шта мисле те женске о мени? на шта све то м |
| ени и духом и телом, те не знајући наћи се у томе узаврелом свету, траже спасења у браку?{S} Бр |
| За њега не би било ни иначе тешко наћи се у друштву, а за овај мах то је ишло само од себе, је |
| рига, али сад си прва, рече неко шалећи се.</p> <p>— Дакле чекали сте а чекате и сад господина |
| јасан и згодно састављен.{S} Не мислећи се ни за један тренутак, окрете се вратима и нестаде га |
| више, не могаде прећутати, него чинећи се невешт њеној срџби, уплете се у њено извињавање и ре |
| аклена неприлика, промумла Лаза гризући се за усне.</p> <p>Али се на скоро избави мучнога одгов |
| је ни преварила.{S} Мати њена, надајући се да ће и она скоро, отишла је тамо пре кћери а код Сл |
| господина, који се учтиво и церекајући се клањаше некаквој младој жени, што беше на једном про |
| и? на шта све то може изаћи? — Питајући се тако учини му се да је изиграо сам себе.{S} Сад му п |
| .</p> <p>Она ћуташе и нехотице питајући се: шта то може бити, што га растужује.</p> <p>— Свет ј |
| а.{S} Очиташе професори и поучише; ђаци се преподобили и главе оборили; само Лазица тамо у пред |
| мену сам на себе задовољно.{S} Не плаши се он никаквога вртлога, који би га могао захватити у в |
| зно руга, помисли Славка, па не могавши се уздржати рече:</p> <p>— Ни код мене не ћете изостати |
| И он — помислите само — не промисливши се ни најмање, отвори авлинска врата и изгуби ми се исп |
| е на Славци, што му даје повода, да јој се приближи.{S} Истина, није био сигуран, да је погодио |
| } Груди јој се силно таласаху, рука јој се отимаше из његове; лице погнуто облила румен, а очи |
| аку.{S} Чаровита нека клица залегла јој се у грудима и она је осећа тамо, како јој пушта жилице |
| асно и сад видети, особито на очима јој се познавале скоро обрисане сузе, а у говору је била ра |
| ово: љубав, она није питала.{S} Она јој се приви уз биће и упи у душу и чињаше јој се, да би јо |
| уњена.{S} Мати јој скиде огртач, па јој се загледа у лице.</p> <p>— Е, весела тичице, ти ми неш |
| остала расејана и забуњена.{S} Све јој се игре и шале данашње живо понављале у памети.{S} Обуз |
| како клечи пред неком трећом, куне јој се, да је љуби и прети, да ће се убити револвером, ако |
| приви уз биће и упи у душу и чињаше јој се, да би јој и душа потекла за том клицом, кад би је к |
| ле рачун, ето и Славке.{S} Зачудише јој се сви, кад је видеше бледу и узнемирену.{S} Да је разв |
| у и не смеде га погледати.{S} Груди јој се силно таласаху, рука јој се отимаше из његове; лице |
| ј се окрете соба око главе, замагли јој се све пред очима и да је ко питао, кога види пред собо |
| ци и Ленци, а највише њој.{S} Учини јој се да је погледа охоло и преко рамена кад приђе после С |
| ој са свим другу крајност.{S} Учини јој се Лаза као најгрознији сатана из пакла и омрзе га и ср |
| овом кикотању и блебетању.{S} Учини јој се на <pb n="15" /> један пут, да се тај каваљер из пот |
| на поље, па се онда умири, и учини јој се да је сва плашња прође.</p> <p>Лаза се беше посадио |
| о рекла, и погледавши на Ленку, очи јој се напупише суза.</p> <p>— И ради мене, помисли Славка. |
| ом тренутку беше пред Славком, маши јој се руке и једва умеравајући заталасан глас, запита је:< |
| о чему се тако дуго надала, учинило јој се, да је са свим ту близу.</p> <p>Лаза обећа, да ће ид |
| о доликоваше истинско руменило, што јој се осуло преко образа, све до смеђих очију.{S} Косе је |
| Кад јој рекоше тај „радосни“ глас, њој се окрете соба око главе, замагли јој се све пред очима |
| орак.{S} Он се опет осмену на њу, и њој се учини тај осмејак тако заједљив, да се уклони у друг |
| на мене баците ту бригу.</p> <p>Сумрак се већ у велико спустио на земљу и гости захтеше да се |
| у.{S} Прошло је неколико тренутака, док се сетио да запита за мајку Славкину, па онда и за оста |
| танем вам крај прозора, па га чекам док се врати.{S} Сад вам је јасно, што сам се тако задоцнил |
| де смо сви весели, па треба и ти да нам се развеселиш.{S} Та скини већ тај огртач с рамена.{S} |
| 21_C10"> <head>X</head> <p>А веселе нам се цуре наскоро све разудале.{S} Славка пре од свију, з |
| ад?</p> <pb n="79" /> <p>Па изгубио нам се; слабо се где виђа.{S} По негде ће још коју „мамицу“ |
| да га може ко одавде спазити.{S} Ја сам се надала да ће он тако урадити, пошто сам га звала на |
| исана у књизи судбине срећа, али ја сам се детињасто титрао њоме, док је нисам расрдио, те ме ј |
| се врати.{S} Сад вам је јасно, што сам се тако задоцнила, јер господин Лаза, место вас овде, п |
| изненадише те речи, па и онога, који им се надаше.</p> <pb n="47" /> <p>- Па то још није ништа, |
| часни назив, као што је „каваљер“ којим се он и поноси, одма би ту нелагодну боју заменио салон |
| издржала.</p> <pb n="65" /> <p>Мећу тим се Лаза отрже и хтеде поћи.{S} Бела, женска рука указа |
| } Како је било у реду да и сам пође, он се понуди, да их прати.</p> <p>Опрости се са Славком с |
| лнија.</p> <p>Кад заврши тако мисли, он се осмену сам на себе задовољно.{S} Не плаши се он ника |
| акових зрна прави читаве брегове.{S} Он се само од ње нешто мало побојава, али ова ће маневра у |
| ти Лазу и пратити му сваки корак.{S} Он се опет осмену на њу, и њој се учини тај осмејак тако з |
| S} Врата осташе ошкринута за њим.{S} Он се наже унутра и као да говораше неком, да не излази за |
| ане још никад није овамо долазио.{S} Он се загледа у то женско чељаде и заста мало.{S} Лепа, мл |
| његове се прискочице не освртаху.{S} Он се зловољан после растанка упути кући.</p> <pb n="17" / |
| Кад га ова запита за што је такав, — он се тако чудно пренеможе, да је лаковерно девојче ни виш |
| а.{S} Матери се срце смеши.</p> <p>А он се са задовољством одао на „живот овога света“.{S} Тако |
| о час, да се то и данас понови.{S} И он се учини збуњен и потражи очима Славку.{S} Запита где ј |
| них усница на пошалице његове.{S} Но он се чинио и томе невешт, ма да је добро приметио.{S} Но |
| .{S} Господин Јелић, стар човек затекао се код куће.{S} Он би радо понудио Лазу на партију санс |
| p> <p>Али само како ће се даље? запитао се, кад је кући стигао.</p> <p>Лепо ће и лако ће; то ба |
| ити, како је уздрхтана.{S} Час по машао се десном руком <pb n="31" /> за браду и тад се видело, |
| како је прошао поред своје куће и нашао се на Врачару.{S} Тек овде, на широкој раскрсници заста |
| b n="79" /> <p>Па изгубио нам се; слабо се где виђа.{S} По негде ће још коју „мамицу“ занимати |
| оју се кобац са висине спушта, плашљиво се окрете на другу страну и хтеде побећи са столице.</p |
| еда преда се.{S} Беше забуњена и готово се кајала за последње три речи, што их је непажљиво изу |
| ада паде сикира у мед.</p> <p>Еле обрео се Лаза у друштву, било вољно или случајно, све једно ј |
| а опазити никаква промена.{S} Поздравио се учтиво и галантно као вазда.{S} Славци ударила крв у |
| рај!</p> <p>Тако је мислио Лаза и журио се кући.{S} Па се једио на себе што је јуче био тако не |
| е се много премишљао куда ће.{S} Упутио се Славкиној кући.{S} Она се десила сама код куће и ниј |
| <p>А кад се после чује код Славке, како се он удвара Ленци, кад Ленка дозна или посумња у његов |
| и он, али она много више осећаше, како се за један тренутак може срце опити свим милотама, кој |
| адве, или кад оне све три дознаду, како се он удвара некој трећој, њима сасма непознатој, — ту |
| љаде, које му се учини познато.{S} Како се пре тога <pb n="55" /> био дао у мисли, није ни спаз |
| еље за цело не ћу изостати.</p> <p>Како се безобразно руга, помисли Славка, па не могавши се уз |
| .{S} Теби ће већ лакше ићи.</p> <p>Како се је варала Мица у томе!</p> <p>Али Славци на један пу |
| плаши, те потрчи матери под крило, тако се она тамо журила.{S} Лази није могла ни <pb n="38" /> |
| ни прозор с авлије а не са сокака; тако се јако забунио.</p> <pb n="76" /> <p>— Зар ми похваташ |
| у Београду има барем по једну, па тако се и овде десила једна, ма да господин Лаза каже, да ов |
| шила се од таквог одговора.</p> <p>Тако се она заљуљала у слатке мисли, а на остале другарице н |
| и читала „Велимира и Босиљку“ и толико се умешала у њихова „прикљученија", да је редовно плака |
| да он буде младожења, а невеста, знало се већ напред, да ће бити она, која је најлепша, што је |
| је мисли далеке и дугачке.{S} Помешало се у то сећање нешто необично, пријатно и тако немирно, |
| оста обичне сорте.{S} Преко пута видело се ситно комађе од разбијеног прозора на комшинској кућ |
| е изостала.{S} Ленка је ћутала и чинило се да је не ће цела ствар ни мало занимати; она је већ |
| /p> <p>Глас му је био уздрхтан и чинило се да из дубине душе излази.{S} Славка би већ давно бил |
| љубав и сажаљење према Лази претворило се у чисту сестринску љубав.{S} И тако су гости већ чес |
| а заплашеним гласом.{S} Мало час десило се то и комшији преко пута.{S} Шта ће то да знати, госп |
| ари.{S} Гости су све разговорнији, само се домаћи нешто ућуташе.{S} Није им баш топло око срца, |
| ло, ма да је већ два пут звата.{S} Тамо се нешто <pb n="28" /> ужурбали па зову и њу, али се њо |
| нка.</p> <p>— Постараћемо се, лепо ћемо се постарати, додаде Мица.{S} Ако нико, — онда на мене |
| ити, рече Даринка.</p> <p>— Постараћемо се, лепо ћемо се постарати, додаде Мица.{S} Ако нико, — |
| ре седела наша добра Каја, код које смо се тако често лепо проводиле —</p> <p>— Али остани на с |
| Био је давно већ у кревету и непрестано се уљуљкивао таким мислима.</p> <p>А хоће ли бити ту и |
| Босиљка или ма ко други плакао, редовно се љутила на сваку недаћу, проклињала Турке и душмане и |
| оме пружала је свакојаке играчке, а оно се свакад најрадије машало за какву лутку.{S} Ако су то |
| агледаше.{S} У соби беше тишина и јасно се зачуше неки пољупци на пољу.{S} Славка изгледаше да |
| з његова понашања.{S} Међу тим на скоро се показало, да је на против госпођа судијница многе и |
| о то је онај исти господин Лаза В., што се, нити као бомба кроз таван, нити као гром из ведра н |
| обузе и њу.{S} Преплашена од тога, што се тако изненадно зби, осуди сама себе у истом тренутку |
| ебао она мала створења у сукњицама, што се из школе враћају.{S} Нашао је брзо и ортака за тај з |
| вребају за ловом, него на оне ређе, што се диче по правди тако лепим именима, као што су Милева |
| а спреми оне србијанске беспослице, што се зову слатко и кафа.</p> <p>— Бога ми то не ће бити о |
| некој ђаволски заплетеној парници, што се већ три дана решава и претреса, па никако да се крај |
| е и покуша учинити јуриш на те очи, што се крију.{S} Није ни спазио, како је Славка дохватила л |
| да се вратимо и на остало друштво, што се тако лепо повија око господина Лазе, коме тако из не |
| тка, он ће непрестано невин остати: што се госпођицама деси биће само њиховом кривицом.{S} Он т |
| зостати пољубац, то јест у руку.{S} Што се тиче пратње, може се рећи, да је ишао за још три так |
| је већ давно склопио то извињење, а што се Мице тиче, у тврдо је држао, да је јуче била код Лен |
| осподина Јелића.{S} Сећаше се свега што се збило, кад је прошли пут био код те девојке и њено п |
| , што је постао толико једностран и што се ограничио само на кућу господина Јелића.{S} Сећаше с |
| S} Није се макла с места.{S} Једино што се променила, било је то, што је била необично бледа.</ |
| ти кадра да врти око себе сву памет што се скрива у лепим главицама ових младих девојака, чије |
| зица тамо у предпоследњој клупи окренуо се мало на страну, па, с <pb n="8" /> муком уздржавајућ |
| нали? —</p> <p>Али Славка ћуташе.{S} Оп се окрете, погледа је, а она оборила главу и гледа пред |
| "33" /> <p>Лаза све чудније говори; бар се Славци тако чини, јер га још оваког није видела.{S} |
| е на скоро избави мучнога одговора, јер се доња врата од собе отворише и они се обоје тамо загл |
| да је ишао за још три така пољупца, јер се девојке саме међу собом разговараху а на његове се п |
| та тешко да се је преварила у томе, јер се мало која дура може поносити лепотама што су код ње. |
| треба питати, како то да се удеси, јер се добре другарице недељом редовно полазе.{S} Ту је ето |
| обија такав израз и од самих очију, јер се у њима сваког часа опажа њено унутрашње расположење, |
| накиња већ мање: укус се развија, избор се прави.{S} Професори на муци, како да ухвате тога Ром |
| и и да му је тешко од њега.{S} Мало час се машао рукама за онај горостасни мехур, мислио да ће |
| ста јунака, али јунакиња већ мање: укус се развија, избор се прави.{S} Професори на муци, како |
| па ипак је тако предусрео.{S} Један пут се усудио да јој каже и Цицо поред обичног имена, али т |
| id="SRP18821_C5"> <head>V</head> <p>Већ се и сутоњ почео хватати и гости би врло радо кући, али |
| око њене, а она, као голубица, на коју се кобац са висине спушта, плашљиво се окрете на другу |
| е сабљу из деснице, па онда чека, да му се онај преда на милост и немилост, тако и он довативши |
| оже бити љубазније.{S} Ленка, као да му се надала, обукла најлепшу хаљину, а поред тога била је |
| </p> <p>Све је то Лаза уочио; Славка му се учини лепша него икад, много лепша него све њене дру |
| — Велица се може стрпети, а Даринка му се чини доста хладна, за то ће је за сад оставити мало |
| p> <p>Све то Лази упаде у очи, и она му се учини лепша него и јуче.{S} Предвиђаше да је врхунац |
| а сигурно зна од кога је поздрав, па му се и не чуди, додаде после мале почивке и врати се на п |
| тако пушио је полако цигару.{S} Кафа му се на столу давно већ оладила, и кад је се сетио није н |
| љубоморна на својег удовца.{S} Мица му се окрете са једним „на служби“, ижљуби се са другарица |
| ло је баш у недељу, после ручка, кад му се ове мисли почеше потпуније везивати једна за другу.{ |
| престано је осмешљив; нема часа, кад му се на лицу не види осмејак и све што осећа, свако распо |
| највећа глупост од мене.</p> <p>Сад му се почеше понављати пређашње слике и на ново га узбуниш |
| не двокатне куће женско чељаде, које му се учини познато.{S} Како се пре тога <pb n="55" /> био |
| {S} Нешто га је подишло у прсима, те му се чини, као да има на срцу какав терет, тежак али приј |
| и; чињаше се да не чује.{S} По глави му се почеле обртати немирне мисли, у срцу је био узбуђен, |
| Славке; цела њена дивна слика обнови му се пред очима.{S} Учини му се, као да је она његова бил |
| је све то, а можда није ни смео, али му се слутило, да ће све сазнати, чинило му се, као да је |
| ! само рече кроза зубе.</p> <p>Мисли му се опет побркаше и посташе неизвесне, не би умео дати т |
| и не знајући шта управ тражи, учини му се да је ту.{S} План му се учини јасан и згодно састављ |
| ка обнови му се пред очима.{S} Учини му се, као да је она његова била, па му преотета; осећа јо |
| код те девојке и њено понашање учини му се необично. <pb n="27" /> Није помишљао на то, да је о |
| може изаћи? — Питајући се тако учини му се да је изиграо сам себе.{S} Сад му паде на памет Ленк |
| тражи, учини му се да је ту.{S} План му се учини јасан и згодно састављен.{S} Не мислећи се ни |
| p>Девојка ћуташе, па кад осети, како му се рука јаче припија око њене, а она, као голубица, на |
| о те се помешао међу госте.{S} Могло му се по лицу познати, да је драговољно учинио ову жртву, |
| е слутило, да ће све сазнати, чинило му се, као да је пред неком завесом, коју му ваља само под |
| та! понављао је у мислима.{S} Чинило му се као <pb n="52" /> да неко навалице спомиње поред њег |
| женско чељаде поверовало и поверило му се.{S} Заборавио је на све, што је смишљао и изводио.{S |
| а то, да је он сам то изазвао, за то му се учини све још чудније.{S} Било је баш у недељу, посл |
| за удварање и претварање.{S} На лицу му се могло видети, како је потпуно уверен, да нико не зна |
| Он слободно ступи у собу.{S} На лицу му се није могла опазити никаква промена.{S} Поздравио се |
| а-ха ха!...</p> <p>Једино паметно, чему се Лаза досети у том хаосу од хахахова, беше то, да је |
| икад нисам ни помислио учинити то, чему се они надају од мене.{S} Ви ћете ме разумети, шта мисл |
| дана опет био у њеној кући.{S} Оно чему се тако дуго надала, учинило јој се, да је са свим ту б |
| ше се врата још нешто више, и на отвору се указа мала, бела женска рука, баш до лакта.{S} Зачуш |
| а на разлупан прозор.</p> <p>На прозору се не појави нико.</p> <p>— Госпођица сигурно зна од ко |
| но износити на видик то „богато“, да су се сва његова и добра и зла својства губила пред овим ј |
| тако враголасте, тако примамљиве, да су се наочице противиле његовој зловољи и све му више доса |
| рачном животу.{S} Треба да знате, да су се цуре баш и отимале да се удају, и другарице су завид |
| свака са својим заручником.{S} Онда су се слатко смејали пророчанству Лазином, који је, да про |
| } Гостима је било мало необично, кад су се видели искупљени у већем броју него иначе.{S} Нарочи |
| већ лакше било бранити се.{S} Могле су се чути кад кад и по које зурлице у том кобном теснацу, |
| д. и т. д.{S} Трагови од тога могли су се јасно и сад видети, особито на очима јој се познавал |
| " /> да оне нису могле то одрећи.{S} Ту се десиле и карте и он им оде чак и срећу погађати.{S} |
| кој трећој, њима сасма непознатој, — ту се сети данашње посете — о, онда ће се тек умети дивно |
| мах гимназијалац, „велики ђак“.{S} А ту се тек отвара широко поље његовој ћуди.{S} На скоро уза |
| вратима и нестаде га у кући.</p> <p>Ту се почиње Мицина приповетка.</p> </div> <pb n="56" /> < |
| огом и журно оде.</p> <p>— Збогом! зачу се звонки женски глас.</p> <p>— Она је! рече Мица,</p> |
| </p> <p>У исти мах кад она то рече зачу се тресак с противне стране, као да се прозори негде по |
| који хоће само облик и Форму а ствар их се не тиче, на тако је и с онима, који не загледају дуб |
| це.{S} Ајде, ајде, нека иде.{S} Сад ћеш се ти развеселити, јер треба да знаш, да ће кроз који ч |
| , што се тако изненадно зби, осуди сама себе у истом тренутку кад и учини то, па довативши среб |
| о је преварен? питала је у очајању сама себе.</p> <p>— За бога, Славка, што си сетна?{S} Само с |
| ерет? на што контролу да нављачи сам на себе?{S} Што да ограничава слободу своју?{S} И та срећа |
| заврши тако мисли, он се осмену сам на себе задовољно.{S} Не плаши се он никаквога вртлога, ко |
| Лаза и журио се кући.{S} Па се једио на себе што је јуче био тако неразуман, управо глуп, те је |
| уштву, а за овај мах то је ишло само од себе, јер је он имао среће већ неколико пути разговарат |
| а се сети Славке, па готово прекореваше себе, што је постао толико једностран и што се ограничи |
| , што је баш сад стала према огледалу и себе тамо уочила; можда се је и преко воље уверила, да |
| и се тако учини му се да је изиграо сам себе.{S} Сад му паде на памет Ленка и та га помисао наљ |
| Фигура, која ће бити кадра да врти око себе сву памет што се скрива у лепим главицама ових мла |
| постане наспрам оштрог зрака, повучен у себе, отуђен од весела друштва: сам је себи све и сва.< |
| се сама са собом разговара и нека сама себи мирише, кад је песма славујева узалудна.{S} Што би |
| ач с рамена.{S} Што га држиш једнако на себи, <pb n="42" /> као да си на пољу?{S} Врућина је ов |
| себе, отуђен од весела друштва: сам је себи све и сва.</p> <p>— А ја таке људе жалим.</p> <p>— |
| гледа у тај прстен, па се руга и њему и себи.</p> <p>Али само како ће се даље? запитао се, кад |
| не би умео дати тачна рачуна о њима ни себи.{S} Само ја ишао све брже.{S} Сокак је био прав, з |
| помисли у себи.</p> <p>Али брзо дође к себи, па смисливши згодну досетку, већ пође с осмејком |
| оговора одазваше Мица и Славка и Воју к себи.{S} Поучише и њега, па се онда вратише у друштво.< |
| боко главу и тешко узданувши говори сам себи.</p> <p>— Проклето детињство, проклети опаки почет |
| Лаза био све расположенији и просто сам себи дао мајсторско писмо за удварање и претварање.{S} |
| спођи судијници и кћерима, а још више о себи, не може се познати из његова понашања.{S} Међу ти |
| кине биле веселе и разговорне и саме по себи, за то је господин Јелић са свим мирне савести изи |
| акве ће се прилике створити или саме по себи или његовим узроком.{S} Он озбиљно поче <pb n="54" |
| н доказ, да се не варам? помисли Лаза у себи.</p> <p>— Глава вас боле? додаде гласно.</p> <p>Сл |
| знине.{S} Он осећаше, да то ништа има у себи и да му је тешко од њега.{S} Мало час се машао рук |
| и.{S} Каква је то опака шала? помисли у себи, какав је то нечувен ужас?{S} Једно је лаж од обој |
| p>— Зар ми похваташе трагове? помисли у себи.</p> <p>Али брзо дође к себи, па смисливши згодну |
| 8" /> муком уздржавајући смеј, говори у себи:{S} Читајте ви, колико вам је воља; ја знам, шта ј |
| ти, госпођице, за право.{S} Кад човек у себи говори, може <pb n="32" /> говорити шта хоће, коли |
| несрећан, који може то бар приближно у себи наћи; и тада се отвори пред човеком други, истина |
| /p> <pb n="16" /> <p>— Љута је, очи јој севају као муње, рече Даринка.{S} Могли сте је поштедит |
| оновљену опомену Славкину узе столицу и седе.</p> <p>Славка је врло добро приметила ову промену |
| {S} Непрестано је певала, док је Велица седела мирно у другој соби и читала „Велимира и Босиљку |
| е знам кад се доселила тамо, где је пре седела наша добра Каја, код које смо се тако често лепо |
| е су, а она изађе.</p> <p>У другој соби седела је Славка крај стола наслоњена лактом и заклонил |
| и, у срцу је био узбуђен, те није могао седети.{S} Кад би погледао Славку, било му је, као да ј |
| речи, па чак и безобразне, говорити, да седи до сиротињске деце у једној клупи.{S} Ах, како би |
| од дуга времена.{S} Славка га понуди да седне, ал он оста стојећи; чињаше се да не чује.{S} По |
| n="45" /> <p>— Можете га чекати, драге сеје, још и сутра до овога доба, па га опет не ћете доч |
| вратише у друштво.</p> <p>— Воја вам је секретар? примети Ленка.</p> <p>— И врло поуздан, одгов |
| ар, највернији пријатељ и најпоузданији секретар.{S} Никад оне не ће оставити човека, пратиће г |
| вима, али јој сваки час излази пред очи сестра као супарница, све игра са њеним драганом.{S} Ми |
| ио Лаза господина Јелића судију.{S} Обе сестре дочекале су га што може бити љубазније.{S} Ленка |
| жаљење према Лази претворило се у чисту сестринску љубав.{S} И тако су гости већ честитали и не |
| велику али спору срећу, али се оне две сестрице ућутале.{S} Ленка проба <pb n="14" /> да не ми |
| а не одговори ништа.</p> <p>Сад се Лаза сети отоичашњега прекора.{S} Али он имаде снаге и вешти |
| убило.</p> <p>После ових посета Лаза се сети Славке, па готово прекореваше себе, што је постао |
| дати листиће и на под бацати.{S} Сад се сети, како је Лаза ћутао, кад јој је дао тај цвет, како |
| трећој, њима сасма непознатој, — ту се сети данашње посете — о, онда ће се тек умети дивно одг |
| на столу давно већ оладила, и кад је се сетио није ни ваљала више.{S} Устаде и пође.</p> <p>Ниј |
| S} Прошло је неколико тренутака, док се сетио да запита за мајку Славкину, па онда и за остало |
| е сви мрзе!</p> <p>И при том би се увек сетио Славке; цела њена дивна слика обнови му се пред о |
| е смео покушати.{S} Кад би се сутра дан сетио тих снова, он их је силимице избијао из памети, и |
| себе.</p> <p>— За бога, Славка, што си сетна?{S} Само си ти невесела; пита је мајка.</p> <p>Ни |
| аге и вештине да прикрије то непријатно сећање и осећање.</p> <p>Славка подиже главу с руке и о |
| и далеке и дугачке.{S} Помешало се у то сећање нешто необично, пријатно и тако немирно, да ју ј |
| ничио само на кућу господина Јелића.{S} Сећаше се свега што се збило, кад је прошли пут био код |
| /> <p>— Како је могао доћи, кад зна да си ти тако близу?</p> <p>— Зна он и друге путове, и јуч |
| ш једнако на себи, <pb n="42" /> као да си на пољу?{S} Врућина је овде и без тога.</p> <p>Славк |
| кле га нисам и дочекала.</p> <p>— Звала си га?! викну Славка.{S} Мицо, да л’ је то баш тако пам |
| могло одати.</p> <p>— Ти си назебла, па си у грозници.{S} Немој крити, да не буде горе, настављ |
| знало гледате и питате.</p> <p>— Девета си нам брига, али сад си прва, рече неко шалећи се.</p> |
| .</p> <p>— Девета си нам брига, али сад си прва, рече неко шалећи се.</p> <p>— Дакле чекали сте |
| о.{S} То би је могло одати.</p> <p>— Ти си назебла, па си у грозници.{S} Немој крити, да не буд |
| За бога, Славка, што си сетна?{S} Само си ти невесела; пита је мајка.</p> <p>Ништа, мати.</p> |
| онда чисто чујеш, како ти се руга, што си толико кратковид био, те не видео шта је било управ |
| ама себе.</p> <p>— За бога, Славка, што си сетна?{S} Само си ти невесела; пита је мајка.</p> <p |
| га и по пустарама африканским и по леду сибирском, и дневи и ноћи, у друштву и самоћи; вазда су |
| да јој се приближи.{S} Истина, није био сигуран, да је погодио, одкуда је све то, а можда није |
| еци; он предвиђа, да ће увек умети наћи сигурни и једини умесни пут.</p> <p>А кад се после чује |
| амо јој оне румене руже не беше у коси; сигурно је увела.{S} А и на што ће тамо сад, кад се рум |
| оветке, ако <pb n="10" /> не романа.{S} Сигурно каква виђена и стасита Фигура, која ће бити кад |
| у се не појави нико.</p> <p>— Госпођица сигурно зна од кога је поздрав, па му се и не чуди, дод |
| сле ће Лаза рећи:</p> <p>— Па и ви ћете сигурно тамо?</p> <p>— Могла бих.</p> <p>— Онда ћу вас |
| а то не би било каваљерски.{S} Међу тим сигурно није ни помислио, да га може ко одавде спазити. |
| осподина Лазе, коме тако из ненада паде сикира у мед.</p> <p>Еле обрео се Лаза у друштву, било |
| се сутра дан сетио тих снова, он их је силимице избијао из памети, исто онако као кад би какав |
| не смеде га погледати.{S} Груди јој се силно таласаху, рука јој се отимаше из његове; лице пог |
| из приповетке, у чему је Лаза снажан и силовит, и колико ће оправдати њихова очекивања.{S} За |
| у томе!</p> <p>Али Славци на један пут сину у памети друга мисао, и у исти мах појури јој бујн |
| кћери а код Славке оставила само млађег синчића Воју, да је тамо допрати.</p> <p>Славка га доче |
| ако ничег другог ради, а оно ради наше сироте Аријадне.</p> <p>Истински и од срца је ово рекла |
| чак и безобразне, говорити, да седи до сиротињске деце у једној клупи.{S} Ах, како би било мам |
| у ућутале и врло слабо показиваху своје ситне зубе испод румених усница на пошалице његове.{S} |
| а обичне сорте.{S} Преко пута видело се ситно комађе од разбијеног прозора на комшинској кући, |
| вас да варам.{S} Али та госпођица беше сишла чак до врати за господином Лазом и ја сам врло до |
| и црна као ноћ, очи такође црне, живе и сјајне, као две најлепше звезде у ноћи.{S} Чудновате су |
| лак ча речи; очи су му црне као угљен и сјајне као распаљен угљен, непрестано су живе, играју, |
| стат“ положи оружје.</p> <p>А колико ће сјајнија тада бити победа!</p> <p>И тако даље, и тако д |
| буде камен угаони за темељну, велику и сјајну зграду, која ће се звати „живот овог света“.</p> |
| ; и руке нестаде.</p> <p>Лаза стоји као скамењен.</p> <p>Али ево и трећег акта наше веселе игре |
| заборавила онако забуњена.{S} Мати јој скиде огртач, па јој се загледа у лице.</p> <p>— Е, вес |
| а, онда би за мале цурице то била права Скила и Харивда, од које је заман било чувати се.{S} Би |
| треба и ти да нам се развеселиш.{S} Та скини већ тај огртач с рамена.{S} Што га држиш једнако |
| госпођа судијница многе и велике рачуне склапала, само је имала тај „малер“, те је погрешила јо |
| ђу му пред очи и сви <pb n="80" /> онда склапани рачуни, и оно што му је пре изгледало да води |
| како?</p> <p>— И сад поче Лаза озбиљно склапати рачуне о томе, шта га чека и какве ће се прили |
| и свакојаку шалу заподевати.{S} Знао је склонити госпођице и да отпевају што год, и то све тако |
| за остало је све лако.</p> <p>Таман оне склопиле рачун, ето и Славке.{S} Зачудише јој се сви, к |
| лиле само о господину Лази.{S} И кад су склопиле очи, опет су само њега снивале, и то свака на |
| тпутовао одавде.</p> <p>Он је већ давно склопио то извињење, а што се Мице тиче, у тврдо је држ |
| он кад познаде младу жену.</p> <p>— Од скора.{S} Изволте!</p> <p>Оно што је он тражио, и не зн |
| о у варош, пошто је кафу попио и обећао скорим вратити се.{S} Поред овога, од стране господина |
| отвара широко поље његовој ћуди.{S} На скоро узавре сва школа као у ђавољем лонцу, као на Велз |
| за гризући се за усне.</p> <p>Али се на скоро избави мучнога одговора, јер се доња врата од соб |
| } Она се чак и осмену на то, али јој на скоро беше тај осмеј горак, прегорак.{S} Кад јој рекоше |
| нати из његова понашања.{S} Међу тим на скоро се показало, да је на против госпођа судијница мн |
| .{S} Мати њена, надајући се да ће и она скоро, отишла је тамо пре кћери а код Славке оставила с |
| дети, особито на очима јој се познавале скоро обрисане сузе, а у говору је била расејана и збуњ |
| ви само овде где ја, па пазите.{S} Биће скоро време да и овамо дође, а верујте, да не ће изоста |
| кадра да врти око себе сву памет што се скрива у лепим главицама ових младих девојака, чије ће |
| ашлијама на рукавима и на прсима; доста скромна и боја и накит.{S} Тој простој хаљини са свим л |
| ајте столицу.</p> <p>Посадише је, па се скупише око ње, свашта слутећи.{S} Мица је знала, да се |
| /p> <pb n="79" /> <p>Па изгубио нам се; слабо се где виђа.{S} По негде ће још коју „мамицу“ зан |
| Мицин одлазак.{S} Оне су ућутале и врло слабо показиваху своје ситне зубе испод румених усница |
| о поуздану бусију иза овога, споља тако слабог мехура.{S} Наћи ништа тамо, где има прилично кру |
| у очајању сама себе.</p> <p>— За бога, Славка, што си сетна?{S} Само си ти невесела; пита је м |
| n="50" /> <p>А све три наше госпођице, Славка, Ленка и Велица сву ноћ су мислиле само о господ |
| боја лица.</p> <p>Све је то Лаза уочио; Славка му се учини лепша него икад, много лепша него св |
| аке гони са душе и мисли разведрава.{S} Славка, не крите тога сунца, јер оно је за то и створен |
| соби горе доле као од дуга времена.{S} Славка га понуди да седне, ал он оста стојећи; чињаше с |
| ле нам се цуре наскоро све разудале.{S} Славка пре од свију, за богатог трговца, а за њом Мица |
| ила на Вецу, јер јој ноге задрхташе.{S} Славка се загледала у Мицу, као да ће јој сваку реч про |
| речи, што наше цуре веома разгњеви.{S} Славка беше пренеражена, гледа и види, а дрхти од тога |
| чинило се да из дубине душе излази.{S} Славка би већ давно била иста јучерања неразложна шипар |
| Славка, да се о том витезу разувери.{S} Славка је била срећна, што бар нико не зна шта њу тамо |
| асно се зачуше неки пољупци на пољу.{S} Славка изгледаше да је веома изненађена а Лази се поче |
| а снивале, и то свака на свој начин:{S} Славка како грли и љуби неку девојку, коју никад и нигд |
| ану и хтеде побећи са столице.</p> <p>— Славка! викну Лаза и задржа је.{S} Она оста окренута на |
| је врхунац његове среће близу.</p> <p>— Славка ви сте нерасположени, јако невесели! рече, ушавш |
| </p> <p>— Умрећу без тебе! поздравља га Славка с леђи.</p> <p>Па онда дођоше на ред дубоки покл |
| друштво.{S} Речи му беху усиљене, а кад Славка спомену Ленкино име, а њему таван облак прелете |
| ије му могло пасти на памет и то, да је Славка била данас код Ленке.{S} Али он само мисли на то |
| а изађе.</p> <p>У другој соби седела је Славка крај стола наслоњена лактом и заклонила лице рук |
| то се крију.{S} Није ни спазио, како је Славка дохватила левом руком звонце са стола и зазвонил |
| ти одма, мисли се Лаза.</p> <p>А кад се Славка врати, он беше устао и одаше по соби горе доле к |
| а стрпљење.</p> <p>Мало за тим учини се Славка невесела, забуњена и расејана.{S} Издвојила се о |
| > <p>— Ово је страхота, господине, рече Славка заплашеним гласом.{S} Мало час десило се то и ко |
| с ће ме уморити!</p> <p>Тако узвикиваше Славка, јуче тако срећна а данас тако грозно разуверена |
| е је Воја, да ме води? једва изговараше Славка.</p> <p>— Стани, није свршена комедија, одговори |
| дине, шта мислите, шта радите? говораше Славка с муком стишавајући бурне осећаје.{S} Ово место |
| /> <p>— То је ужасно! изустише Ленка и Славка као из једнога грла.</p> <p>— Грозно и нечувено, |
| >После кратког договора одазваше Мица и Славка и Воју к себи.{S} Поучише и њега, па се онда вра |
| доћи. — Биле су ту обе кћери судијине и Славка; а Даринка је изостала.{S} Ленка је ћутала и чин |
| е обећати, ма да жуди толико исто као и Славка, да се о том витезу разувери.{S} Славка је била |
| .</p> <p>Не знаде ниште одговорити; али Славка није то ни тражила.{S} То је једна епизода у дра |
| ненађен Славкиним понашањем.</p> <p>Али Славка одма за тим уста и потражи Воју, да је води тамо |
| ше:</p> <p>— Кад би знали? —</p> <p>Али Славка ћуташе.{S} Оп се окрете, погледа је, а она обори |
| <p>— Па дакле узалуд смо долазиле? вели Славка.</p> <p>— Никако, одговори јој Мица, господин је |
| а њега љубим! о гадне утворице! помисли Славка и окреташе лице од њега.</p> <p>Лаза је то окрет |
| /p> <p>Како се безобразно руга, помисли Славка, па не могавши се уздржати рече:</p> <p>— Ни код |
| ише суза.</p> <p>— И ради мене, помисли Славка.</p> <p>Ленка је ћутала као заливена.{S} Није се |
| ило.</p> <p>— Шта све то значи? помисли Славка.{S} Па ће онда додати:</p> <p>— Кад бих знала за |
| ита Мица.</p> <p>— Но па њега, одговори Славка.</p> <pb n="45" /> <p>— Можете га чекати, драге |
| енка.</p> <p>— И врло поуздан, одговори Славка.</p> <p>— Само да Дон Жуан не изостане?</p> <p>— |
| о славују.</p> <p>— Лепа слика, примети Славка.</p> <p>— Али оставите ружу, нека се сама са соб |
| " /> <p>- Па то још није ништа, примети Славка несигурним гласом.</p> <p>— Ништа?{S} Лепо!{S} И |
| њему таван облак прелете преко лица, но Славка није то приметила.{S} Најпосле ће Лаза рећи:</p> |
| лике и на ново га узбунише.{S} Изађе му Славка пред очи у свој дивоти; обузеше га исти осећаји, |
| дочекала.</p> <p>— Звала си га?! викну Славка.{S} Мицо, да л’ је то баш тако паметно?</p> <p>— |
| станка упути кући.</p> <pb n="17" /> <p>Славка је остала расејана и забуњена.{S} Све јој се игр |
| је јасан доказ о мојој љубави — </p> <p>Славка нагло устаде, кад Лаза изусти ову последњу реч, |
| ?{S} Врућина је овде и без тога.</p> <p>Славка је на то и заборавила онако забуњена.{S} Мати јо |
| зна ни словца од његових рачуна.</p> <p>Славка га је мерила од главе до пете и више пути једва |
| се и саме уверити, додаде Мица.</p> <p>Славка одма обећа да дође с мајком, па моли и Ленку да |
| ену Славкину узе столицу и седе.</p> <p>Славка је врло добро приметила ову промену.{S} Па кад о |
| то непријатно сећање и осећање.</p> <p>Славка подиже главу с руке и окрете се лицем према проз |
| љубави!{S} Онда би ми веровали.</p> <p>Славка га погледа.{S} Очи му беху необично светле, усне |
| је за то и створено: да светли.</p> <p>Славка опет не одговори ништа.</p> <p>— Ви се срдите на |
| инчића Воју, да је тамо допрати.</p> <p>Славка га дочека на вратима и ма да осети, како је прођ |
| — Глава вас боле? додаде гласно.</p> <p>Славка не одговори ништа.</p> <p>Сад се Лаза сети отоич |
| нка спремала данас за прошевину.</p> <p>Славка се променила, заборавила на своју невољу па жељн |
| ке.{S} Зар није тако, госпођице?</p> <p>Славка пажљиво слушаше ове живе речи.{S} Запечаћена уст |
| са господином Лазом?</p> <p>Пошавши од Славке, удубљен у мисли упути се кући.{S} Шта мисле те |
| жати у нади сад и њу и родитеље.{S} Код Славке ће отићи првом приликом.{S} Ах, она је тако дивн |
| а скоро, отишла је тамо пре кћери а код Славке оставила само млађег синчића Воју, да је тамо до |
| сни пут.</p> <p>А кад се после чује код Славке, како се он удвара Ленци, кад Ленка дозна или по |
| </p> <p>Таман оне склопиле рачун, ето и Славке.{S} Зачудише јој се сви, кад је видеше бледу и у |
| .</p> <p>После ових посета Лаза се сети Славке, па готово прекореваше себе, што је постао толик |
| дозна или посумња у његове намере спрам Славке, или Мица за њих обадве, или кад оне све три доз |
| мрзе!</p> <p>И при том би се увек сетио Славке; цела њена дивна слика обнови му се пред очима.{ |
| својим неби могла надметати са ланитима Славкиним, <pb n="71" /> који не беху сад онако свежи и |
| та ће следовати, а и сам беше изненађен Славкиним понашањем.</p> <p>Али Славка одма за тим уста |
| е много премишљао куда ће.{S} Упутио се Славкиној кући.{S} Она се десила сама код куће и није б |
| екнут гледаше на то чудо; беше испустио Славкину руку.</p> <p>— Ово је страхота, господине, реч |
| тако и он довативши левом руком и другу Славкину руку, снажно је притиште на прса и неколико вр |
| нутака, док се сетио да запита за мајку Славкину, па онда и за остало друштво.{S} Речи му беху |
| је преда се и тек на поновљену опомену Славкину узе столицу и седе.</p> <p>Славка је врло добр |
| нуди, да их прати.</p> <p>Опрости се са Славком с дубоким поклоном и великом молбом за препорук |
| у снагу и он у истом тренутку беше пред Славком, маши јој се руке и једва умеравајући заталасан |
| S} И он се учини збуњен и потражи очима Славку.{S} Запита где је, па онда оде, да је види.</p> |
| у није хтео ни помислити, а још мање на Славку.{S} Он је мислио само о своме срећном животу, о |
| е није могао седети.{S} Кад би погледао Славку, било му је, као да је све дивоте на свету углед |
| , како гледа другарице њене, а нарочито Славку.{S} Она поче мислити сад на другу руку о томе ње |
| иси никад попреко на то гледала.</p> <p>Славку као да триста стрела погодише.</p> <p>— Заиста? |
| жалим.</p> <p>— Верујем.{S} Ви сте онај славуј, што долета на прозор и ту жали за ружом, што је |
| ужа имала и што би хтела да каже, то би славуја само ожалостило.</p> <p>— Шта све то значи? пом |
| а и нека сама себи мирише, кад је песма славујева узалудна.{S} Што би ружа имала и што би хтела |
| {S} Можете мислити, како је ружи а како славују.</p> <p>— Лепа слика, примети Славка.</p> <p>— |
| авио се учтиво и галантно као вазда.{S} Славци ударила крв у лице, а Ленка се гризе за усне, гл |
| силац!{S} Како је то лепа и мила реч, а Славци како ужасна.</p> <p>Окрете се говор и на друге с |
| а него заинтересована.{S} Само је канда Славци било најтеже, што је дошла да види оно, на што б |
| другу.{S} Много што шта приметио је на Славци, што му даје повода, да јој се приближи.{S} Исти |
| да охоло и преко рамена кад приђе после Славци, око које је он највише био. „Што да ми каже, да |
| " /> <p>Лаза све чудније говори; бар се Славци тако чини, јер га још оваког није видела.{S} Заи |
| ко се је варала Мица у томе!</p> <p>Али Славци на један пут сину у памети друга мисао, и у исти |
| ће бити тешко дочекати.{S} А госпођици Славци, домаћици, е њој младожења стоји просто на врати |
| ј каваљер из потаје смеје и тој срећној Славци и Даринци и Ленци, а највише њој.{S} Учини јој с |
| е, читаоци, и ту са свим некаваљерски — слагао.</p> <p>А шта је с Лазом, питаћете сад?</p> <pb |
| д би је ко покушао истргнути одатле.{S} Слатке беху речи Лазине, осмејци жива слика његове душе |
| одговора.</p> <p>Тако се она заљуљала у слатке мисли, а на остале другарице није ни помислила.{ |
| ака са својим заручником.{S} Онда су се слатко смејали пророчанству Лазином, који је, да прости |
| та жилице у срце, и то јој осећање беше слатко и драго.{S} Зове ли се та клица само радост или |
| оне србијанске беспослице, што се зову слатко и кафа.</p> <p>— Бога ми то не ће бити одма, мис |
| страни у наслоњачу.{S} Очекиваше шта ће следовати, а и сам беше изненађен Славкиним понашањем.< |
| ="78" /> дохватио капу и на врат на нос слетео низ басамаке.</p> <p>— Нисте још погађали у карт |
| ам загасите косе; потпуна <pb n="29" /> слика лепоте била је у том положају.{S} Једна ружа беше |
| ветле, усне му беху полуотворене, права слика страсти.{S} Она окрете <pb n="75" /> лице од њега |
| } Слатке беху речи Лазине, осмејци жива слика његове душе, погледи његови продрли јој до дна гр |
| и се увек сетио Славке; цела њена дивна слика обнови му се пред очима.{S} Учини му се, као да ј |
| о је ружи а како славују.</p> <p>— Лепа слика, примети Славка.</p> <p>— Али оставите ружу, нека |
| рода толико клаше и крвише.{S} Цела јој слика добија такав израз и од самих очију, јер се у њим |
| <p>Сад му се почеше понављати пређашње слике и на ново га узбунише.{S} Изађе му Славка пред оч |
| лаве или ноге; ако ли би то биле шаре и слике за мамину мазушку, он је се и тада машао пре свег |
| ога паметно и богато момче, ето стоји и сликом и приликом пред њом.{S} Ах, оно „богато“ још мно |
| само о своме срећном животу, о златној слободи коју тако ужива и по сто пути је проклињао и са |
| да је забуњена, и та га мисао одважи на слободнији корак.{S} Он јој брзо приђе, левом руком дох |
| id="SRP18821_C9"> <head>IX</head> <p>Он слободно ступи у собу.{S} На лицу му се није могла опаз |
| вљачи сам на себе?{S} Што да ограничава слободу своју?{S} И та срећа, што чека човека као бајаг |
| ко је потпуно уверен, да нико не зна ни словца од његових рачуна.</p> <p>Славка га је мерила од |
| вца.{S} Мица му се окрете са једним „на служби“, ижљуби се са другарицама и оде.</p> <pb n="16" |
| садише је, па се скупише око ње, свашта слутећи.{S} Мица је знала, да се Ленка спремала данас з |
| тиче?{S} Запита се и за ово и, ма да је слутила одкуд потиче, ипак није смела одговорити, плаши |
| све то, а можда није ни смео, али му се слутило, да ће све сазнати, чинило му се, као да је пре |
| 8" /> ужурбали па зову и њу, али се њој слутило, да ће Лаза доћи прво амо, па се ето није ни пр |
| друго гадна лаж.{S} Не, гадна је у оба случаја, јер заиста једну од нас вара!</p> <pb n="41" / |
| обрео се Лаза у друштву, било вољно или случајно, све једно је.{S} Али кад је већ ту, онда треб |
| шта је, шта је?</p> <p>Ленка не сме да слуша, али је срце гони па и она пита: шта је, шта је?< |
| а и Ленци господина Лазу.{S} Девојка је слушала и ћутала.{S} Можда је и сумњала у искреност Лаз |
| рођеним очима, као год што је мало час слушала и гледала њега пред собом.{S} Ко је преварен? к |
| х појури јој бујније крв у лице.{S} Она слушаше пажљиво Мицине речи и оне пробудише у њој са св |
| тако, госпођице?</p> <p>Славка пажљиво слушаше ове живе речи.{S} Запечаћена уста Лазина збациш |
| о пита: шта је, шта је?</p> <p>Ленка не сме да слуша, али је срце гони па и она пита: шта је, ш |
| Она оста окренута на другу страну и не смеде га погледати.{S} Груди јој се силно таласаху, рук |
| } Ленка и Веца осташе саме, ћутаху и не смедоше погледати једна другој у лице.{S} Као да је сва |
| , што јој се осуло преко образа, све до смеђих очију.{S} Косе је сачешљала у две плетенице и ле |
| о и не мислити, о томе, али тај сувишни смеј њезиних другарица, а још више она дворба Лазина, к |
| , па, с <pb n="8" /> муком уздржавајући смеј, говори у себи:{S} Читајте ви, колико вам је воља; |
| својим заручником.{S} Онда су се слатко смејали пророчанству Лазином, који је, да простите, чит |
| један пут, да се тај каваљер из потаје смеје и тој срећној Славци и Даринци и Ленци, а највише |
| а да је слутила одкуд потиче, ипак није смела одговорити, плашила се од таквог одговора.</p> <p |
| ка.</p> <p>Ништа, мати.</p> <p>Није јој смела казати ни толико само, да је Лаза к њима долазио. |
| тамо по нешто, што на јави никако није смео покушати.{S} Кад би се сутра дан сетио тих снова, |
| одио, одкуда је све то, а можда није ни смео, али му се слутило, да ће све сазнати, чинило му с |
| а порумени застиђена.{S} Матери се срце смеши.</p> <p>А он се са задовољством одао на „живот ов |
| n="53" /> <p>— А шта да се каже за оне смирене душице, што траже врло поуздану бусију иза овог |
| у себи.</p> <p>Али брзо дође к себи, па смисливши згодну досетку, већ пође с осмејком да загова |
| ремна за полазак, уђе да се опрости.{S} Смислила је међу тим и како да се извини.{S} Но Лаза, д |
| о му се.{S} Заборавио је на све, што је смишљао и изводио.{S} Једино страст, племенита и бурна |
| бећану посету.</p> <p>— Па дакле узалуд смо долазиле? вели Славка.</p> <p>— Никако, одговори јо |
| > <p>— Но добро, дете моје.{S} Ево овде смо сви весели, па треба и ти да нам се развеселиш.{S} |
| је пре седела наша добра Каја, код које смо се тако често лепо проводиле —</p> <p>— Али остани |
| спремила како само може бити.{S} За то смо ми и дошли овамо.{S} Звата је и Мица, али ње још не |
| најватреније беседио.</p> <p>Ништа није смотрио; али баш у часу кад хтеде окушати чврстоћу свој |
| на, али онаква каква је била одма после смрти свога драгана.{S} Ја ћу бити Лепорело, добри и че |
| више ни мање, него уобразило, да је он смртно заљубљен у њу, да ће полудети и умрети без ње.{S |
| ти отоичашњега прекора.{S} Али он имаде снаге и вештине да прикрије то непријатно сећање и осећ |
| посташе тесне.{S} Крв му јаче појури у снагу и он у истом тренутку беше пред Славком, маши јој |
| рити боље из приповетке, у чему је Лаза снажан и силовит, и колико ће оправдати њихова очекивањ |
| ивши левом руком и другу Славкину руку, снажно је притиште на прса и неколико врелих пољубаца с |
| кад су склопиле очи, опет су само њега снивале, и то свака на свој начин:{S} Славка како грли |
| Даринка.</p> <p>— Јесте, нисам никад ни снила ту госпођицу, жену, шта ли је, али сам господина |
| ушати.{S} Кад би се сутра дан сетио тих снова, он их је силимице избијао из памети, исто онако |
| ку дворбу није марила, али оно што њене снове изодавна узнемирује, младо, враголасто а поред то |
| n="26" /> Само га по каткад узнемире ти снови тиме, што су много лепши од јаве.{S} Он је у сну |
| што су много лепши од јаве.{S} Он је у сну некако много разговорнији, госпођице га љубазније д |
| спава онда, кад се њима успава.{S} И у сну продужава лепе и чаробне састанке, весела друштва, |
| лава под њом и којој политичкој партији снује црне конце; — .зар није то од ништа направити при |
| екоше тај „радосни“ глас, њој се окрете соба око главе, замагли јој се све пред очима и да је к |
| еома изненађена а Лази се поче окретати соба око главе.</p> <p>Одма за тим ошкринуше се врата ј |
| Да је развеселе, одма је посаде на сред собе, опколе је са свију страна и гонећи је да рекне „д |
| мучнога одговора, јер се доња врата од собе отворише и они се обоје тамо загледаше.{S} У соби |
| Лази за сад.{S} Брзим корацима изађе из собе.</p> </div> <pb n="21" /> <div type="chapter" xml: |
| је и остао непрестано одвојен у другој соби, где је пушио и хватао крајеве некој ђаволски запл |
| ла, док је Велица седела мирно у другој соби и читала „Велимира и Босиљку“ и толико се умешала |
| {S} Девојке потрчаше на прозор у другој соби, али тамо није ништа било.{S} Мица погледа на улиц |
| мо где су, а она изађе.</p> <p>У другој соби седела је Славка крај стола наслоњена лактом и зак |
| Славка врати, он беше устао и одаше по соби горе доле као од дуга времена.{S} Славка га понуди |
| Лаза беше опет устао и почео шетати по соби узбуђен.{S} У том часу беше окренут на другу стран |
| ише и они се обоје тамо загледаше.{S} У соби беше тишина и јасно се зачуше неки пољупци на пољу |
| ружом, што је осуђена, да вечно чами у собњем <pb n="34" /> ваздуху.{S} Можете мислити, како ј |
| ти виђен у друштву, па и окретати га за собом.{S} Не кити се много, нити раскошно одева.{S} Оби |
| ма ових младих девојака, чије ће очи за собом водити њихове очи, чије ће речи оне за њим повтор |
| <p>— Али оставите ружу, нека се сама са собом разговара и нека сама себи мирише, кад је песма с |
| о кући, био је безбрижан и задовољан са собом.{S} На Ленку није хтео ни помислити, а још мање н |
| је мало час слушала и гледала њега пред собом.{S} Ко је преварен? ко је преварен? питала је у о |
| очима и да је ко питао, кога види пред собом, не би умела казати.{S} Каква је то опака шала? п |
| о је било савладано и у опреци са самим собом, да би му свако женско чељаде поверовало и повери |
| така пољупца, јер се девојке саме међу собом разговараху а на његове се прискочице не освртаху |
| и каваљер готово без и једне речи уђе у собу и посади се на столицу.{S} Прошло је неколико трен |
| <head>IX</head> <p>Он слободно ступи у собу.{S} На лицу му се није могла опазити никаква проме |
| положени, јако невесели! рече, ушавши у собу.</p> <p>— Као и ви јуче.</p> <p>— Па није ли ово ј |
| о разговетно, да је Веца отишла у другу собу, те се исплакала и нашла, да је исто тако несрећна |
| и поделимо улоге.</p> <p>Одоше у другу собу.{S} Ленка и Веца осташе саме, ћутаху и не смедоше |
| јак тако заједљив, да се уклони у другу собу, и после неколико тренутака, спремна за полазак, у |
| ћути; за тим оде са свим од њих у другу собу.</p> <p>Све је то Лаза добро уочио.{S} Јучерашње п |
| а ни себи.{S} Само ја ишао све брже.{S} Сокак је био прав, засађен с обе стране дрвећем, иза ко |
| цвет у косу, кад ми се очи замакоше на сокак.{S} И на моје највеће изненађење спазим тамо —</p |
| сен 187 . у оној кући, што гледа на два сокака тамо близу главне чаршије у Београду и што је би |
| и њих двојица засели с обе стране узана сокака, онда би за мале цурице то била права Скила и Ха |
| да је разбијени прозор с авлије а не са сокака; тако се јако забунио.</p> <pb n="76" /> <p>— За |
| неколико година умео је то учинити и на сокаку.{S} Засео би тај делија иза дирека на авлинским |
| том данас?{S} Наћи лава у зечијој кожи, Сократову мудрост у каквој дугоухој глави, парламентари |
| ца, само да није својим очима гледала и сопственим ушима чула онако кобне истине по њу.</p> <pb |
| него са свим по својој вољи, на својим сопственим ногама створио у лепоме друштву Лукићеве гос |
| лице, истина у капуту, али доста обичне сорте.{S} Преко пута видело се ситно комађе од разбијен |
| и, тако мирно о њима мисли, да најслађе спава онда, кад се њима успава.{S} И у сну продужава ле |
| д дође баш на крај улице.{S} У том часу спази на прозору једне двокатне куће женско чељаде, кој |
| сокак.{S} И на моје највеће изненађење спазим тамо —</p> <p>— Кога, за бога, викну Ленка, кад |
| <pb n="55" /> био дао у мисли, није ни спазио с друге стране Мицину кућу; можда и за то, што с |
| риш на те очи, што се крију.{S} Није ни спазио, како је Славка дохватила левом руком звонце са |
| } Ишао је међу тим доста брзо и није ни спазио, како је прошао поред своје куће и нашао се на В |
| није ни помислио, да га може ко одавде спазити.{S} Ја сам се надала да ће он тако урадити, пош |
| и наћи се у томе узаврелом свету, траже спасења у браку?{S} Брачни ланац да им среће и спасења |
| у браку?{S} Брачни ланац да им среће и спасења да!?{S} А не знају да брачна свећа брзо запали |
| прилично крупнога нешта, па заклети се спасењем душе, да је све ништа, зар то није тако исто, |
| о траже врло поуздану бусију иза овога, споља тако слабог мехура.{S} Наћи ништа тамо, где има п |
| ини као неки велики мехур од пене, који споља бљешти наспрам сунчаних зракова а изнутра је пун |
| обним стварима; отужан, кад се о надама спомене, а пакостан, кад се говори о женској верности.{ |
| .{S} Речи му беху усиљене, а кад Славка спомену Ленкино име, а њему таван облак прелете преко л |
| у се као <pb n="52" /> да неко навалице спомиње поред њега те речи, које су му одмах у грудима |
| и и гости би врло радо кући, али још не спомињу, да не би домаћицу увредили.{S} Кад на један пу |
| у отворише се на један пут и та и обоја споредна врата.{S} Лаза угледа са све четири стране по |
| и верује и не верује у своју велику али спору срећу, али се оне две сестрице ућутале.{S} Ленка |
| S} Свашта човек сусретне и на свашта се спотакне, али пријатеља тако ретко, тако мучно нађе.{S} |
| Ленку је дворио и срцем и душом.{S} На спрам Велице био је туробан, расејан и забуњен.{S} Кад |
| о одсјајивала бела боја њенога врата на спрам загасите косе; потпуна <pb n="29" /> слика лепоте |
| уштву, вазда је добре воље и љубазан на спрам ње, вазда осмешљив, разговоран и добродушан.{S} А |
| им је Лаза удвостручио своју нежност на спрам Ленке, што је веома годило старој госпођи Перси, |
| Ленка дозна или посумња у његове намере спрам Славке, или Мица за њих обадве, или кад оне све т |
| слутећи.{S} Мица је знала, да се Ленка спремала данас за прошевину.</p> <p>Славка се променила |
| за то настави опширно причати о својем спремању и о својим хаљинама.{S} А после тога наставиће |
| данас свакад таке дарове нарочито за њу спремао.{S} Могаше се видети, како бива све срдитија ми |
| погодити.{S} Међу тим она уста и оде да спреми оне србијанске беспослице, што се зову слатко и |
| како дао!{S} Зар не видиш да се и Ленка спремила како само може бити.{S} За то смо ми и дошли о |
| кидану ружу.</p> <p>— Можда је господин спремио другом за дар, па сам ја тако неучтива била, те |
| Мица, за то мораш остати.{S} Мораш и ти спремити мало лекције, за тога <pb n="66" /> Дон Жуана. |
| другу собу, и после неколико тренутака, спремна за полазак, уђе да се опрости.{S} Смислила је м |
| јој сваку реч прогутати.</p> <p>— Бејах спремна да пођем овамо, наставља Мица.{S} Обукла сам ет |
| ту бригу.</p> <p>Сумрак се већ у велико спустио на земљу и гости захтеше да се разилазе.{S} Ниј |
| ао голубица, на коју се кобац са висине спушта, плашљиво се окрете на другу страну и хтеде побе |
| } Међу тим она уста и оде да спреми оне србијанске беспослице, што се зову слатко и кафа.</p> < |
| лази за њим.{S} Онда се зачуше неколико срдачних речи, што наше цуре веома разгњеви.{S} Славка |
| љупца па онда једно <pb n="77" /> тихо, срдачно „збогом“ ; и руке нестаде.</p> <p>Лаза стоји ка |
| опет не одговори ништа.</p> <p>— Ви се срдите на мене због Ленке.{S} Сад ми је јасно све.{S} Ј |
| мао.{S} Могаше се видети, како бива све срдитија мислећи о томе.{S} Можда долази то и отуда, шт |
| м тренутку кад и учини то, па довативши сребрну кашичицу стаде лупати о шољицу, што је била на |
| .{S} Да је развеселе, одма је посаде на сред собе, опколе је са свију страна и гонећи је да рек |
| а <pb n="70" /> да не изађе с бојом на среду.{S} Мица би то приметила и опомињала би је на стр |
| бадве оставити.{S} Даринци стоји велика срећа, само што је далеко, на жалост тек после десет го |
| осто на врати, ту у кући, па радост, па срећа и шта још не.{S} Мица јој оде и честитати; за тим |
| то да ограничава слободу своју?{S} И та срећа, што чека човека као бајаги после тога, зар није |
| другарице су завиделе оној, којој би та срећа у део пала, па чак и оне, што нису мариле за то; |
| {S} Била ми је записана у књизи судбине срећа, али ја сам се детињасто титрао њоме, док је ниса |
| {S} Зове ли се та клица само радост или срећа, или нешто ново: љубав, она није питала.{S} Она ј |
| есто долази амо и вазда показује, да је срећан кад је с њом у друштву, вазда је добре воље и љу |
| заплака се на његовим прсима.{S} Био је срећан и он, али она много више осећаше, како се за јед |
| уче.{S} Предвиђаше да је врхунац његове среће близу.</p> <p>— Славка ви сте нерасположени, јако |
| спасења у браку?{S} Брачни ланац да им среће и спасења да!?{S} А не знају да брачна свећа брзо |
| то је ишло само од себе, јер је он имао среће већ неколико пути разговарати се са младим домаћи |
| н је натегнут, кад се говори о варљивој срећи овог света; горак, кад се говори о пријатељству м |
| том витезу разувери.{S} Славка је била срећна, што бар нико не зна шта њу тамо гони, а Ленки ј |
| p> <p>Тако узвикиваше Славка, јуче тако срећна а данас тако грозно разуверена.</p> <p>— Теби је |
| њеним драганом.{S} Мица ћути и мери ове срећне девојчице, које ће све проћи боље од ње, па прек |
| мо мисли на то, како је и ту прва чарка срећно свршена. — Велица се може стрпети, а Даринка му |
| да се тај каваљер из потаје смеје и тој срећној Славци и Даринци и Ленци, а највише њој.{S} Учи |
| на Славку.{S} Он је мислио само о своме срећном животу, о златној слободи коју тако ужива и по |
| рекао Ленци, може се узети за згодну и срећну шалу, само ваља умети држати у нади сад и њу и р |
| ове, и јуче се просто неком својом злом срећом или глупошћу издао.{S} Данас је већ паметније ра |
| Ту се десиле и карте и он им оде чак и срећу погађати.{S} Прво поче Мици и обрече јој удовца, |
| је и не верује у своју велику али спору срећу, али се оне две сестрице ућутале.{S} Ленка проба |
| е сироте Аријадне.</p> <p>Истински и од срца је ово рекла, и погледавши на Ленку, очи јој се на |
| ити Дон Жуана, да га ђаво носи, који од срца жали добру Дона Ану, па јој нуди своју десницу, кр |
| огласи за невина само за то, што он од срца тврди и говори да је невин.</p> <p>— Чудновата су |
| нешто ућуташе.{S} Није им баш топло око срца, што тако дуго чекају.{S} Пита се Ленка, пита се г |
| осећаше, како се за један тренутак може срце опити свим милотама, које никакав сан не може зами |
| е?</p> <p>Ленка не сме да слуша, али је срце гони па и она пита: шта је, шта је?</p> <p>— Јесте |
| а она порумени застиђена.{S} Матери се срце смеши.</p> <p>А он се са задовољством одао на „жив |
| покаже као каваљер, а то је њему душа и срце.{S} Умео је он свих пет госпођица занимати тако, д |
| скочио је ван граница својих.{S} Његово срце што тако ладно рачуна, тако је било савладано и у |
| је осећа тамо, како јој пушта жилице у срце, и то јој осећање беше слатко и драго.{S} Зове ли |
| ајгрознији сатана из пакла и омрзе га и срцем и душом.</p> <p>— Тако лепо, тако паметно говориш |
| веома разговоран.{S} Ленку је дворио и срцем и душом.{S} На спрам Велице био је туробан, расеј |
| у прсима, те му се чини, као да има на срцу какав терет, тежак али пријатан.{S} Да му је ко уз |
| и му се почеле обртати немирне мисли, у срцу је био узбуђен, те није могао седети.{S} Кад би по |
| о и радити, те ће и она најзад, уморена срџбама, морати попустити и тада ће бити као сунце посл |
| прећутати, него чинећи се невешт њеној срџби, уплете се у њено извињавање и рече како госпођиц |
| њоме неколико пути о длан, па јој онда стаде кидати листиће и на под бацати.{S} Сад се сети, к |
| учини то, па довативши сребрну кашичицу стаде лупати о шољицу, што је била на столу пред њом, и |
| Можда долази то и отуда, што је баш сад стала према огледалу и себе тамо уочила; можда се је и |
| води? једва изговараше Славка.</p> <p>— Стани, није свршена комедија, одговори јој Мица.{S} Где |
| у ребра“.{S} Знаће он сакрити траг.{S} Станите ви само овде где ја, па пазите.{S} Биће скоро в |
| расејана и збуњена.{S} Господин Јелић, стар човек затекао се код куће.{S} Он би радо понудио Л |
| Није ту помогло сад никакво околишење: стара се осменула.{S} Ленка се забунила а Веца се прва |
| о-црна.{S} На лицу јој исписан неки тип старе грчке лепоте и не би погрешио уметник, који би пр |
| познавао.{S} То га забуни тако, да он, стари благоглаголиви каваљер готово без и једне речи уђ |
| ост на спрам Ленке, што је веома годило старој госпођи Перси, матери њеној, јер таким зетом заи |
| чи њене с лица у огледалу падоше сад на стас, на хаљину и друге украсе, што све беше на свом ме |
| /> не романа.{S} Сигурно каква виђена и стасита Фигура, која ће бити кадра да врти око себе сву |
| ма људи, који хоће само облик и Форму а ствар их се не тиче, на тако је и с онима, који не загл |
| је ћутала и чинило се да је не ће цела ствар ни мало занимати; она је већ преболела све, веруј |
| осетку, већ пође с осмејком да заговара ствар.</p> <p>— Али останите на ствари, господине Лазо. |
| д судије пак, кад је она стигла била је ствар готова, то јест изашло дело на видело.{S} Гостима |
| сам ја тако неучтива била, те сам туђу ствар присвојила.{S} Бога ми, онда је господин имао пра |
| ама додала и која не сасеца јако у саму ствар.</p> <p>После тога отворила се забава, која је тр |
| аговара ствар.</p> <p>— Али останите на ствари, господине Лазо.{S} Ово је кућа поштена и честит |
| лепо проводиле —</p> <p>— Али остани на ствари, Мицо, опомиње је Даринка.</p> <p>— Јесте, нисам |
| асна.</p> <p>Окрете се говор и на друге ствари.{S} Гости су све разговорнији, само се домаћи не |
| чи, који осваја на јагму најскупоценије ствари овог света, ерца девојачка.</p> <p>Али ће се чит |
| да се баци поглед и на друге, мало даље ствари и одношаје; то ће бити удица, којом ће он вешто |
| инжињер, јер није умео одмерити положај ствари.{S} Глете, с овог се прозора види мал’ не цела у |
| д свакога нађоше но неколико подозривих ствари: прстенчића, гривница, бурмица, медаљица, а писа |
| и о пријатељству међу људима и подобним стварима; отужан, кад се о надама спомене, а пакостан, |
| на томе?</p> <p>— Та цео свет зар није створен од „ничега“ па је ипак <hi>нешто</hi> ма да се |
| не крите тога сунца, јер оно је за то и створено: да светли.</p> <p>Славка опет не одговори ниш |
| да машао пре свега за лепушкаста женска створења, и врло је брзо научио од мамице, да их <pb n= |
| и дан, као паук мушице, вребао она мала створења у сукњицама, што се из школе враћају.{S} Нашао |
| војој вољи, на својим сопственим ногама створио у лепоме друштву Лукићеве госпођице и њених дру |
| томе, шта га чека и какве ће се прилике створити или саме по себи или његовим узроком.{S} Он оз |
| који бацате под ноге, а заборављате, да сте се њиме китили.</p> <pb n="74" /> <p>— Ја њега љуби |
| > <p>— Та ви сте ћутећи и дошли.{S} Где сте се то могли изговорити?</p> <p>— Нисам нигде свраћа |
| Ленке.{S} Сад ми је јасно све.{S} Јуче сте били тамо и већ мислите да је истина све, што сте т |
| ђали у карте, виче за њим Мица, тамо би сте још боље прошли.</p> <p>Враг му однео и карте и све |
| аке људе жалим.</p> <p>— Верујем.{S} Ви сте онај славуј, што долета на прозор и ту жали за ружо |
| даље ћутећи, она га ослови:</p> <p>— Ви сте невесели, господине Лазо?.</p> <p>— Ја — ја — никак |
| његове среће близу.</p> <p>— Славка ви сте нерасположени, јако невесели! рече, ушавши у собу.< |
| о сам све, што сам знао.</p> <p>— Та ви сте ћутећи и дошли.{S} Где сте се то могли изговорити?< |
| е неко шалећи се.</p> <p>— Дакле чекали сте а чекате и сад господина Лазу?</p> <p>Сви ћуте.{S} |
| севају као муње, рече Даринка.{S} Могли сте је поштедити мало, господине Лазо.</p> <p>Лаза се у |
| <p>— Онда успут, у мислима?</p> <p>— То сте погодили.</p> <p>— Е нисам знала до сад, да и ви тр |
| амо и већ мислите да је истина све, што сте тамо чули.{S} Не знам каквим речима и каквим клетва |
| су тврди и опори; брзо вену а све јаче стежу.{S} Доле са њима, доле са сваком помисли на женид |
| иле материне поуке од преке потребе.{S} Стекао је и сам доста искуства а и другова колико му је |
| ако ће се даље? запитао се, кад је кући стигао.</p> <p>Лепо ће и лако ће; то бар није непостижн |
| IV</head> <p>Код судије пак, кад је она стигла била је ствар готова, то јест изашло дело на вид |
| љуте женске освете.</p> <p>Кад је кући стигла, пре свега је истргла из косе ружу, коју је још |
| дин још где где да сврати, а овде — кад стигне.</p> <p>Друштво ћути.{S} Ленка се наслонила на В |
| не мисли о томе, хтела би да чита неке стихове, које нађе на једном столу забачене, али бадава |
| те, шта радите? говораше Славка с муком стишавајући бурне осећаје.{S} Ово место — ова прилика — |
| о златној слободи коју тако ужива и по сто пути је проклињао и саму мисао на женидбу.{S} На шт |
| ђица Даринка, јединица богатог трговца, Стојана Ж. Ту су Ленка и Велица, кћери извесног <pb n=" |
| } Славка га понуди да седне, ал он оста стојећи; чињаше се да не чује.{S} По глави му се почеле |
| „збогом“ ; и руке нестаде.</p> <p>Лаза стоји као скамењен.</p> <p>Али ево и трећег акта наше в |
| ођици Славци, домаћици, е њој младожења стоји просто на врати, ту у кући, па радост, па срећа и |
| реч описати.</p> <p>Беше јој као да не стоји на својим ногама кад његов загрљај олабави.{S} Ла |
| и, те ће их обадве оставити.{S} Даринци стоји велика срећа, само што је далеко, на жалост тек п |
| ивају прса далеко у страну, што му лепо стоји.{S} Та му је огрлица сад пала крајевима преко прс |
| поред тога паметно и богато момче, ето стоји и сликом и приликом пред њом.{S} Ах, оно „богато“ |
| Славка дохватила левом руком звонце са стола и зазвонила баш кад је најватреније беседио.</p> |
| <p>У другој соби седела је Славка крај стола наслоњена лактом и заклонила лице руком.{S} Беше |
| крете на другу страну и хтеде побећи са столице.</p> <p>— Славка! викну Лаза и задржа је.{S} Он |
| /p> <pb n="37" /> <p>Али она не оста на столици.{S} Неко осећање, које свакад обузима човека, к |
| лабави.{S} Лаза то опази и посади је на столицу.</p> <pb n="37" /> <p>Али она не оста на столиц |
| и једне речи уђе у собу и посади се на столицу.{S} Прошло је неколико тренутака, док се сетио |
| и тек на поновљену опомену Славкину узе столицу и седе.</p> <p>Славка је врло добро приметила о |
| јте ми столицу; све ћете чути.{S} Дајте столицу.</p> <p>Посадише је, па се скупише око ње, сваш |
| умора.</p> <pb n="44" /> <p>— Дајте ми столицу; све ћете чути.{S} Дајте столицу.</p> <p>Посади |
| у стаде лупати о шољицу, што је била на столу пред њом, и на глас викну млађе.{S} На лупу долет |
| ушио је полако цигару.{S} Кафа му се на столу давно већ оладила, и кад је се сетио није ни ваља |
| чита неке стихове, које нађе на једном столу забачене, али бадава; Веца окренула говор са Мицо |
| иђате тако често, готово у сваком крају стопа Београда.{S} Чујте само.</p> <p>Наша беба порасте |
| иште на прса и неколико врелих пољубаца стопише се у оно румено море на њеним ланитима.{S} Он ј |
| ва окна прозорска сасуше се пред њега у стотину комадића.{S} Он убезекнут гледаше на то чудо; б |
| о и одабрано друштво, па сам непрестано стражарила на својој позицији, докле га нисам и дочекал |
| посаде на сред собе, опколе је са свију страна и гонећи је да рекне „драгичка“, обећаше, да ће |
| о скорим вратити се.{S} Поред овога, од стране господина Јелића, гости су уочили, даје и његова |
| ада; па кад би њих двојица засели с обе стране узана сокака, онда би за мале цурице то била пра |
| же.{S} Сокак је био прав, засађен с обе стране дрвећем, иза кога су вирили прозори кроза зелено |
| е Мицину кућу; можда и за то, што с ове стране још никад није овамо долазио.{S} Он се загледа у |
| p> <p>— Дођи сутра! виче Велица с друге стране.</p> <p>— Умрећу без тебе! поздравља га Славка с |
| био дао у мисли, није ни спазио с друге стране Мицину кућу; можда и за то, што с ове стране још |
| ећ паметније радио: дошао је с противне стране.{S} Али се ипак показао да је врло невешт инжиње |
| д она то рече зачу се тресак с противне стране, као да се прозори негде поломише.{S} Девојке по |
| <p>— Збогом, рано! виче Даница с једне стране.</p> <p>— Дођи сутра! виче Велица с друге стране |
| застаде.{S} Могао је окренути на четири стране, али он намаче шешир на чело и пође право напред |
| дна врата.{S} Лаза угледа са све четири стране по једно женско чељаде.</p> <p>— Збогом, душо! в |
| аде у очи, па како ми је прозор мало на страни, ја се прикрадем и на тенани видим како га иста |
| p> <p>Лаза се беше посадио на противној страни у наслоњачу.{S} Очекиваше шта ће следовати, а и |
| предпоследњој клупи окренуо се мало на страну, па, с <pb n="8" /> муком уздржавајући смеј, гов |
| му крајеви њени покривају прса далеко у страну, што му лепо стоји.{S} Та му је огрлица сад пала |
| адржа је.{S} Она оста окренута на другу страну и не смеде га погледати.{S} Груди јој се силно т |
| ине спушта, плашљиво се окрете на другу страну и хтеде побећи са столице.</p> <p>— Славка! викн |
| ли опет не овамо, него са свим на другу страну, у доњу варош.{S} Ја се пожурих, и ево ме да вам |
| ен.{S} У том часу беше окренут на другу страну.{S} Заста у ходу и питаше:</p> <p>— Кад би знали |
| уплетене у једно подвила мало на десну страну, те су јој падале на десно раме, кад год би се о |
| ве, што је смишљао и изводио.{S} Једино страст, племенита и бурна обузела га је свега, тако, да |
| усне му беху полуотворене, права слика страсти.{S} Она окрете <pb n="75" /> лице од њега, јер |
| испустио Славкину руку.</p> <p>— Ово је страхота, господине, рече Славка заплашеним гласом.{S} |
| оћу своје каваљерске мишице, у том часу страхотна праска прекиде тренутну тишину.{S} Два окна п |
| то гледала.</p> <p>Славку као да триста стрела погодише.</p> <p>— Заиста? дао је реч? пита, да |
| чарка срећно свршена. — Велица се може стрпети, а Даринка му се чини доста хладна, за то ће је |
| ца би то приметила и опомињала би је на стрпљење.</p> <p>Мало за тим учини се Славка невесела, |
| 821_C9"> <head>IX</head> <p>Он слободно ступи у собу.{S} На лицу му се није могла опазити никак |
| ођа домаћица, шта ће то да значи? каква су то посла?{S} Али узалуд су сва питања и чекање.{S} Л |
| засађен с обе стране дрвећем, иза кога су вирили прозори кроза зелено лисје.{S} Беше се заглед |
| дивно износити на видик то „богато“, да су се сва његова и добра и зла својства губила пред ови |
| ве тако враголасте, тако примамљиве, да су се наочице противиле његовој зловољи и све му више д |
| јер то је доказ и неоспорно уверење, да су њене кћери лепе, пријатне и образоване.</p> <p>А он |
| у брачном животу.{S} Треба да знате, да су се цуре баш и отимале да се удају, и другарице су за |
| м расрдио, те ме је оставила.{S} Некада су ме сви љубили, а сад ме сви мрзе!</p> <p>И при том б |
| дневи и ноћи, у друштву и самоћи; вазда су му тако поверљиве, вазда тако пријатељске.{S} Зар ни |
| јој свака са својим заручником.{S} Онда су се слатко смејали пророчанству Лазином, који је, да |
| од њих знала, шта је друга учинила, па су тим ћутањем признале једна другој своје погрешке и ж |
| говори да је невин.</p> <p>— Чудновата су посла са тим ђаволским ништа!{S} Дугачка приповетка, |
| .{S} Гостима је било мало необично, кад су се видели искупљени у већем броју него иначе.{S} Нар |
| мислиле само о господину Лази.{S} И кад су склопиле очи, опет су само њега снивале, и то свака |
| значи? каква су то посла?{S} Али узалуд су сва питања и чекање.{S} Лазе нема.</p> </div> <div t |
| шану Ленци и Велици, да остану тамо где су, а она изађе.</p> <p>У другој соби седела је Славка |
| валице спомиње поред њега те речи, које су му одмах у грудима одјекивале.</p> <p>— Али хоће ли |
| а Јелића судију.{S} Обе сестре дочекале су га што може бити љубазније.{S} Ленка, као да му се н |
| је већ лакше било бранити се.{S} Могле су се чути кад кад и по које зурлице у том кобном тесна |
| p> <p>— Глупан!{S} Глупан сам био! биле су му закључне речи при сваком таком размишљању.</p> <p |
| о причање за шалу, па и не доћи. — Биле су ту обе кћери судијине и Славка; а Даринка је изостал |
| ка испрошена.{S} А после на свадби биле су јој свака са својим заручником.{S} Онда су се слатко |
| ђицама тешко паде Мицин одлазак.{S} Оне су ућутале и врло слабо показиваху своје ситне зубе исп |
| ао, да <pb n="60" /> ће је узети, а оне су требале успаванога лава оставити на миру.</p> <p>Био |
| једно подвила мало на десну страну, те су јој падале на десно раме, кад год би се окренула гла |
| ве најлепше звезде у ноћи.{S} Чудновате су те њене очи.{S} Потсећају много на кршевите горе, на |
| баш и отимале да се удају, и другарице су завиделе оној, којој би та срећа у део пала, па чак |
| е већ навикле на његове заседе.{S} Први су бедеми освојени, сад ће пасти и град.{S} Сад долазе |
| ило да се искраде, те да га остави, али су искупљене пријатељице <pb n="39" /> Ленкине биле вес |
| је било необично ведро и пријатно, али су оне ипак жртвовале шетњу <pb n="61" /> и свако друго |
| т. д. и т. д.{S} Трагови од тога могли су се јасно и сад видети, особито на очима јој се позна |
| лико год хоће и како год хоће.{S} Мисли су човеку најбољи другар, највернији пријатељ и најпоуз |
| вога, од стране господина Јелића, гости су уочили, даје и његова домаћица необично ужурбана.{S} |
| те се говор и на друге ствари.{S} Гости су све разговорнији, само се домаћи нешто ућуташе.{S} Н |
| је пипкао, намештао и размештао; прсти су му дрхтали.{S} Гледао је преда се и тек на поновљену |
| овек, за чудо окретан, лак ча речи; очи су му црне као угљен и сјајне као распаљен угљен, непре |
| 21_C8"> <head>VIII.</head> <p>Сутра дан су другарице походиле Мицу.{S} Време је било необично в |
| најрадије машало за какву лутку.{S} Ако су то били колачи, онда је најпре каква шећерна цурица |
| ајпре каква шећерна цурица осетила како су му зубићи оштри, те је у часу остала без главе или н |
| р ови се људи тако искрено радују, тако су им лица осмешљива, очи веселе и ведре.{S} Она све то |
| се у чисту сестринску љубав.{S} И тако су гости већ честитали и невестици и заовици, тасту и п |
| зелени <pb n="57" /> и мирисни, колико су тврди и опори; брзо вену а све јаче стежу.{S} Доле с |
| и сјајне као распаљен угљен, непрестано су живе, играју, што но реч, као на тигању.{S} Непреста |
| каже и Цицо поред обичног имена, али то су сви узели за шалу, па тако исто и Мица.{S} Али данаш |
| {S} Ко је крив извесним ништавцима, што су ограничени и духом и телом, те не знајући наћи се у |
| а по каткад узнемире ти снови тиме, што су много лепши од јаве.{S} Он је у сну некако много раз |
| му је лице доста бледо и сувоњаво, што су му брада и бркови мало жућкасти а коса мрка?{S} Шта |
| ло која дура може поносити лепотама што су код ње.{S} Коса јој дуга и црна као ноћ, очи такође |
| е по правди тако лепим именима, као што су Милева, Милена, Милка, Милица и све друге варијације |
| ну Лази.{S} И кад су склопиле очи, опет су само њега снивале, и то свака на свој начин:{S} Слав |
| спођице, Славка, Ленка и Велица сву ноћ су мислиле само о господину Лази.{S} И кад су склопиле |
| јединица богатог трговца, Стојана Ж. Ту су Ленка и Велица, кћери извесног <pb n="9" /> судије Ј |
| она лако и не мислити, о томе, али тај сувишни смеј њезиних другарица, а још више она дворба Л |
| Шта мари, што му је лице доста бледо и сувоњаво, што су му брада и бркови мало жућкасти а коса |
| почетак!{S} Била ми је записана у књизи судбине срећа, али ја сам се детињасто титрао њоме, док |
| а и Велица, кћери извесног <pb n="9" /> судије Јелића, па је ту и неизбежна Мица, то јест, дана |
| d="SRP18821_C4"> <head>IV</head> <p>Код судије пак, кад је она стигла била је ствар готова, то |
| видевши шта она хоће, пође кући.</p> <p>Судијина кућа није далеко, и она је за неколико тренута |
| .{S} Но узалуд све: за Мицом пођоше обе судијине кћери, за њима и Даринка.{S} Како је било у ре |
| у, па и не доћи. — Биле су ту обе кћери судијине и Славка; а Даринка је изостала.{S} Ленка је ћ |
| а код куће и није била вољна да иде код судијиних кћери на посело, ма да је већ два пут звата.{ |
| ро се показало, да је на против госпођа судијница многе и велике рачуне склапала, само је имала |
| је Лаза водио великог рачуна о госпођи судијници и кћерима, а још више о себи, не може се позн |
| г времена походио Лаза господина Јелића судију.{S} Обе сестре дочекале су га што може бити љуба |
| огледавши на Ленку, очи јој се напупише суза.</p> <p>— И ради мене, помисли Славка.</p> <p>Ленк |
| а очима јој се познавале скоро обрисане сузе, а у говору је била расејана и збуњена.{S} Господи |
| ер, него што је била Лазина мати, па је сузних очију и кроз плач причала после својој матери, к |
| паук мушице, вребао она мала створења у сукњицама, што се из школе враћају.{S} Нашао је брзо и |
| му уздржљива.{S} Сад пак ни она више не сумња.{S} Истина, да за оволику дворбу није марила, али |
| ојка је слушала и ћутала.{S} Можда је и сумњала у искреност Лазину, па је била према њему уздрж |
| — онда на мене баците ту бригу.</p> <p>Сумрак се већ у велико спустио на земљу и гости захтеше |
| ли разведрава.{S} Славка, не крите тога сунца, јер оно је за то и створено: да светли.</p> <p>С |
| едом.{S} Осмеј на вашем лицу за мене је сунце, које ми облаке гони са душе и мисли разведрава.{ |
| кршевите горе, над којима густи облаци сунце заклоне, те их заогрну <pb n="20" /> оном познато |
| ма, морати попустити и тада ће бити као сунце после облачине: толико милија и доброћуднија.{S} |
| ехур од пене, који споља бљешти наспрам сунчаних зракова а изнутра је пун празнине.{S} Он осећа |
| ој сваки час излази пред очи сестра као супарница, све игра са њеним драганом.{S} Мица ћути и м |
| тамо, можда којекакву и будикакву вашу супарницу.{S} Тек пре неколико тренутака појави се он н |
| чинити, да најпосле и тај његов вечити „супостат“ положи оружје.</p> <p>А колико ће сјајнија та |
| ледан, настављаше Лаза.{S} Свашта човек сусретне и на свашта се спотакне, али пријатеља тако ре |
| RP18821_C5"> <head>V</head> <p>Већ се и сутоњ почео хватати и гости би врло радо кући, али још |
| никако није смео покушати.{S} Кад би се сутра дан сетио тих снова, он их је силимице избијао из |
| е матере њихове.</p> <p>— Само извол’те сутра к мени, па ћете се и саме уверити, додаде Мица.</ |
| p>— Можете га чекати, драге сеје, још и сутра до овога доба, па га опет не ћете дочекати.{S} Им |
| че Даница с једне стране.</p> <p>— Дођи сутра! виче Велица с друге стране.</p> <p>— Умрећу без |
| зом и ја сам врло добро чула њено „дођи сутра“ а одма за тим и његово „сутра!“</p> <pb n="49" / |
| id="SRP18821_C8"> <head>VIII.</head> <p>Сутра дан су другарице походиле Мицу.{S} Време је било |
| но „дођи сутра“ а одма за тим и његово „сутра!“</p> <pb n="49" /> <p>— То је ужасно! изустише Л |
| ој години пође наш младожења и у штолу, т. ј. у гимназију, јер му мама није дала да се меша са |
| у, проклињала Турке и душмане и т. д. и т. д.{S} Трагови од тога могли су се јасно и сад видети |
| ку недаћу, проклињала Турке и душмане и т. д. и т. д.{S} Трагови од тога могли су се јасно и са |
| далеко у страну, што му лепо стоји.{S} Та му је огрлица сад пала крајевима преко прслука, и на |
| па треба и ти да нам се развеселиш.{S} Та скини већ тај огртач с рамена.{S} Што га држиш једна |
| поветка, можда и без свршетка!</p> <p>— Та ништа тако рахатно може светом владати!</p> <p>— Ова |
| прозори каменицама усред дана.</p> <p>— Та то је паклена неприлика, промумла Лаза гризући се за |
| говорио сам све, што сам знао.</p> <p>— Та ви сте ћутећи и дошли.{S} Где сте се то могли изгово |
| се остати довека само на томе?</p> <p>— Та цео свет зар није створен од „ничега“ па је ипак <hi |
| ћање беше слатко и драго.{S} Зове ли се та клица само радост или срећа, или нешто ново: љубав, |
| .{S} То му беше знак, да је забуњена, и та га мисао одважи на слободнији корак.{S} Он јој брзо |
| } Што да ограничава слободу своју?{S} И та срећа, што чека човека као бајаги после тога, зар ни |
| м себе.{S} Сад му паде на памет Ленка и та га помисао наљути.{S} Који ме враг <pb n="51" /> нат |
| о на команду отворише се на један пут и та и обоја споредна врата.{S} Лаза угледа са све четири |
| и другарице су завиделе оној, којој би та срећа у део пала, па чак и оне, што нису мариле за т |
| ак и то, да хоћу и вас да варам.{S} Али та госпођица беше сишла чак до врати за господином Лазо |
| ти, и матери саопштила.</p> <p>Само још та формалност да се изврши, а за остало је све лако.</p |
| ин Лаза В., што се, нити као бомба кроз таван, нити као гром из ведра неба, него са свим по сво |
| кад Славка спомену Ленкино име, а њему таван облак прелете преко лица, но Славка није то приме |
| д би се окренула главом мало на лево; а тад је тако лепо одсјајивала бела боја њенога врата на |
| е десном руком <pb n="31" /> за браду и тад се видело, како је узбуђен, јер вазда је пипкао, на |
| ожи оружје.</p> <p>А колико ће сјајнија тада бити победа!</p> <p>И тако даље, и тако даље, ређа |
| , мањи али тим потпунији круг.{S} Он је тада као биљка што у лонцу расте и цвета; осетљив поста |
| ји може то бар приближно у себи наћи; и тада се отвори пред човеком други, истина ужи, али тим |
| е и слике за мамину мазушку, он је се и тада машао пре свега за лепушкаста женска створења, и в |
| ад, уморена срџбама, морати попустити и тада ће бити као сунце после облачине: толико милија и |
| .{S} Не верује му нико ништа.</p> <p>Он тада погне дубоко главу и тешко узданувши говори сам се |
| имала прилике да мисли и да верује, да тај лепореки и вицкасти господин највише мари за њом, а |
| >Читаоци ће већ питати, па како изгледа тај витез Лаза?{S} Није шала, бити насловни јунак бар ј |
| е враћају.{S} Нашао је брзо и ортака за тај занат, кога је лепо научио, како да се влада; па ка |
| и велике рачуне склапала, само је имала тај „малер“, те је погрешила још у почетку, па је и сав |
| ба, па га опет не ћете дочекати.{S} Има тај господин још где где да сврати, а овде — кад стигне |
| тако ретко, тако мучно нађе.{S} Још је тај најмање несрећан, који може то бар приближно у себи |
| ој се на <pb n="15" /> један пут, да се тај каваљер из потаје смеје и тој срећној Славци и Дари |
| а, господин је још ту.{S} Не растаје се тај баш тако лако.</p> <pb n="62" /> <p>— Како је могао |
| ко паметно?</p> <p>— Не брини се, не ће тај с „неба па <pb n="63" /> у ребра“.{S} Знаће он сакр |
| к и осмену на то, али јој на скоро беше тај осмеј горак, прегорак.{S} Кад јој рекоше тај „радос |
| смеј горак, прегорак.{S} Кад јој рекоше тај „радосни“ глас, њој се окрете соба око главе, замаг |
| и ова ће маневра учинити, да најпосле и тај његов вечити „супостат“ положи оружје.</p> <p>А кол |
| је то учинити и на сокаку.{S} Засео би тај делија иза дирека на авлинским вратима, па би сваки |
| а је она лако и не мислити, о томе, али тај сувишни смеј њезиних другарица, а још више она двор |
| Он се опет осмену на њу, и њој се учини тај осмејак тако заједљив, да се уклони у другу собу, и |
| /> лице од њега, јер не могаше издржати тај поглед.</p> <p>Лаза приђе ближе и покуша учинити ју |
| ети, како је Лаза ћутао, кад јој је дао тај цвет, како му није било право, што га је искала; ма |
| ињао и саму мисао на женидбу.{S} На што тај терет? на што контролу да нављачи сам на себе?{S} Ш |
| и да нам се развеселиш.{S} Та скини већ тај огртач с рамена.{S} Што га држиш једнако на себи, < |
| и прстен за невесту.{S} Ено сад гледа у тај прстен, па се руга и њему и себи.</p> <p>Али само к |
| женској верности.{S} Можда највише баш тај осмејак чини, те је он врло радо примљен у веселим |
| ње, може се рећи, да је ишао за још три така пољупца, јер се девојке саме међу собом разговарах |
| лаше и крвише.{S} Цела јој слика добија такав израз и од самих очију, јер се у њима сваког часа |
| :id="SRP18821_C1"> <head>I</head> <p>Па такав је био још кад га је мајка први пут ућуткала, да |
| забуњен.{S} Кад га ова запита за што је такав, — он се тако чудно пренеможе, да је лаковерно де |
| ад оне буду интересоване за то, онда ће такав разговор бити добродошао; он ће отворити врата но |
| ушице.{S} Пословању треба увода, а само такав увод обећава успеха.{S} А од почетка до свршетка, |
| ак није смела одговорити, плашила се од таквог одговора.</p> <p>Тако се она заљуљала у слатке м |
| а: сам је себи све и сва.</p> <p>— А ја таке људе жалим.</p> <p>— Верујем.{S} Ви сте онај славу |
| а то, јер је и сам Лаза до данас свакад таке дарове нарочито за њу спремао.{S} Могаше се видети |
| и трошите речи у мислима, додаде гласом таким, који очекује противна одговора.</p> <p>— Ал’ ипа |
| већ у кревету и непрестано се уљуљкивао таким мислима.</p> <p>А хоће ли бити ту и опасности как |
| старој госпођи Перси, матери њеној, јер таким зетом заиста се може поносити прва и најчеститија |
| племенита и бурна обузела га је свега, тако, да се све друго утопило у њој.</p> <p>Поћута за н |
| љава или црна огрлица укусно привезана, тако да му крајеви њени покривају прса далеко у страну, |
| вом приликом.{S} Ах, она је тако дивна, тако мила! <pb n="58" /> ускликну, кад помисли на њу; а |
| памети.{S} А она је тако зло увређена, тако љутита отишла кући.{S} Лаза је знао, како је то ле |
| .{S} Његово срце што тако ладно рачуна, тако је било савладано и у опреци са самим собом, да би |
| Али те мисли беху све тако враголасте, тако примамљиве, да су се наочице противиле његовој зло |
| га света“.{S} Тако лепе планове изводи, тако мирно о њима мисли, да најслађе спава онда, кад се |
| се спотакне, али пријатеља тако ретко, тако мучно нађе.{S} Још је тај најмање несрећан, који м |
| ка поплаши, те потрчи матери под крило, тако се она тамо журила.{S} Лази није могла ни <pb n="3 |
| га и срцем и душом.</p> <p>— Тако лепо, тако паметно говориш, Мицо, ускликну она.</p> <pb n="67 |
| му се онај преда на милост и немилост, тако и он довативши левом руком и другу Славкину руку, |
| х, јер ови се људи тако искрено радују, тако су им лица осмешљива, очи веселе и ведре.{S} Она с |
| збијени прозор с авлије а не са сокака; тако се јако забунио.</p> <pb n="76" /> <p>— Зар ми пох |
| ољством одао на „живот овога света“.{S} Тако лепе планове изводи, тако мирно о њима мисли, да н |
| p>— Ах, ви ме избегавате, поче Лаза.{S} Тако немилосрдно клоните се мене, а ја тако жељно жудим |
| ти оков и гле како лепо зборе!</p> <p>— Тако је, у свему тако, господине Лазо.</p> <p>— Па онда |
| ла и омрзе га и срцем и душом.</p> <p>— Тако лепо, тако паметно говориш, Мицо, ускликну она.</p |
| о?.</p> <p>— Ја — ја — никако.</p> <p>— Тако ћутите, а то није ваш обичај.</p> <p>— Па изговори |
| моћи; вазда су му тако поверљиве, вазда тако пријатељске.{S} Зар није тако, госпођице?</p> <p>С |
| Тако немилосрдно клоните се мене, а ја тако жељно жудим за вашим погледом.{S} Осмеј на вашем л |
| сподин спремио другом за дар, па сам ја тако неучтива била, те сам туђу ствар присвојила.{S} Бо |
| и данашња, навалична шала није се могла тако лако опростити.{S} Мица је све добро запамтила и ж |
| и на свашта се спотакне, али пријатеља тако ретко, тако мучно нађе.{S} Још је тај најмање неср |
| е врло поуздану бусију иза овога, споља тако слабог мехура.{S} Наћи ништа тамо, где има приличн |
| облик и Форму а ствар их се не тиче, на тако је и с онима, који не загледају дубље у Лазин вечи |
| обном лепотом.{S} Замишљена и непомична тако изгледала је као вила, која је осуђена на земаљске |
| нити раскошно одева.{S} Обично носи, па тако и сад, пепељав капут, а остало црно+.{S} О врату м |
| имена, али то су сви узели за шалу, па тако исто и Мица.{S} Али данашња, навалична шала није с |
| кућа у Београду има барем по једну, па тако се и овде десила једна, ма да господин Лаза каже, |
| можда и без свршетка!</p> <p>— Та ништа тако рахатно може светом владати!</p> <p>— Овамо њега!{ |
| спођице и да отпевају што год, и то све тако лепо, <pb n="13" /> да оне нису могле то одрећи.{S |
| леђа збацивао.{S} Али те мисли беху све тако враголасте, тако примамљиве, да су се наочице прот |
| ће отићи првом приликом.{S} Ах, она је тако дивна, тако мила! <pb n="58" /> ускликну, кад поми |
| не беше ни на крај памети.{S} А она је тако зло увређена, тако љутита отишла кући.{S} Лаза је |
| окренула главом мало на лево; а тад је тако лепо одсјајивала бела боја њенога врата на спрам з |
| како он каже жустре нарави, па ипак је тако предусрео.{S} Један пут се усудио да јој каже и Ци |
| ти осећаји, који мало пре.{S} Али он је тако далеко од ње, а оно што је било, ето ништа је.</p> |
| {S} Само причај главно.</p> <p>Али није тако лако прећи на главно.{S} Мица ће се заклети, да је |
| ењем душе, да је све ништа, зар то није тако исто, као кад убица налази да је са свим право, да |
| ве, вазда тако пријатељске.{S} Зар није тако, госпођице?</p> <p>Славка пажљиво слушаше ове живе |
| ко лепо повија око господина Лазе, коме тако из ненада паде сикира у мед.</p> <p>Еле обрео се Л |
| на шта све то може изаћи? — Питајући се тако учини му се да је изиграо сам себе.{S} Сад му паде |
| врати.{S} Сад вам је јасно, што сам се тако задоцнила, јер господин Лаза, место вас овде, похо |
| га ова запита за што је такав, — он се тако чудно пренеможе, да је лаковерно девојче ни више н |
| седела наша добра Каја, код које смо се тако често лепо проводиле —</p> <p>— Али остани на ства |
| узе и њу.{S} Преплашена од тога, што се тако изненадно зби, осуди сама себе у истом тренутку ка |
| се вратимо и на остало друштво, што се тако лепо повија око господина Лазе, коме тако из ненад |
| а опет био у њеној кући.{S} Оно чему се тако дуго надала, учинило јој се, да је са свим ту близ |
| ку о нашем „Каваљеру Лази“, кога виђате тако често, готово у сваком крају стопа Београда.{S} Чу |
| ек волети само кад је љуто.{S} За то ће тако и радити, те ће и она најзад, уморена срџбама, мор |
| ти!</p> <p>Тако узвикиваше Славка, јуче тако срећна а данас тако грозно разуверена.</p> <p>— Те |
| тада бити победа!</p> <p>И тако даље, и тако даље, ређао је своје мисли и надовезивао их једну |
| орило се у чисту сестринску љубав.{S} И тако су гости већ честитали и невестици и заовици, таст |
| у то сећање нешто необично, пријатно и тако немирно, да ју је пратило на сваком кораку.{S} Чар |
| ће сјајнија тада бити победа!</p> <p>И тако даље, и тако даље, ређао је своје мисли и надовези |
| само мене чекали све до сад, кад ме сви тако радознало гледате и питате.</p> <p>— Девета си нам |
| него на оне ређе, што се диче по правди тако лепим именима, као што су Милева, Милена, Милка, М |
| иста вара једну од њих, јер ови се људи тако искрено радују, тако су им лица осмешљива, очи вес |
| е, које је он познавао.{S} То га забуни тако, да он, стари благоглаголиви каваљер готово без и |
| >— Како је могао доћи, кад зна да си ти тако близу?</p> <p>— Зна он и друге путове, и јуче се п |
| Умео је он свих пет госпођица занимати тако, да ни једној не буде дуго време.{S} Знао је прича |
| в свет отвори пред њиме.</p> <p>Мислећи тако пушио је полако цигару.{S} Кафа му се на столу дав |
| >Лаза све чудније говори; бар се Славци тако чини, јер га још оваког није видела.{S} Заиста је |
| ренија и најсталнија.</p> <p>Кад заврши тако мисли, он се осмену сам на себе задовољно.{S} Не п |
| смену на њу, и њој се учини тај осмејак тако заједљив, да се уклони у другу собу, и после некол |
| е спазити.{S} Ја сам се надала да ће он тако урадити, пошто сам га звала на посело у велико и о |
| н то с неколико речи и уздисаја исказао тако разговетно, да је Веца отишла у другу собу, те се |
| е у очи мами него кћери, а Лаза је умео тако дивно износити на видик то „богато“, да су се сва |
| уде младожења, јер нико други није умео тако лепо као Лаза шетати, разговарати, правити шалу, п |
| {S} Па се једио на себе што је јуче био тако неразуман, управо глуп, те је купио и прстен за не |
| ђурити се, јер сваки други, ко би добио тако почасни назив, као што је „каваљер“ којим се он и |
| на ред свадбе.{S} Лаза би свакад удесио тако, да он буде младожења, а невеста, знало се већ нап |
| који би га могао захватити у вожењу по тако таласастој <pb n="59" /> реци; он предвиђа, да ће |
| љива, очи веселе и ведре.{S} Она све то тако лепо види својим рођеним очима, као год што је мал |
| бу, те се исплакала и нашла, да је исто тако несрећна као оно двоје у роману.{S} Међу тим је Ла |
| аше.{S} Није им баш топло око срца, што тако дуго чекају.{S} Пита се Ленка, пита се госпођа дом |
| ван граница својих.{S} Његово срце што тако ладно рачуна, тако је било савладано и у опреци са |
| аветовати, да се не кида због тога, јер тако само карте кажу, а карте обично лажу и са свим нао |
| мање: овде се чека Лаза на прстен, јер тако је казао Ленци, кад је <pb n="40" /> последњи пут |
| киваше Славка, јуче тако срећна а данас тако грозно разуверена.</p> <p>— Теби је тек лакше него |
| срећном животу, о златној слободи коју тако ужива и по сто пути је проклињао и саму мисао на ж |
| и ноћи, у друштву и самоћи; вазда су му тако поверљиве, вазда тако пријатељске.{S} Зар није так |
| о лепо зборе!</p> <p>— Тако је, у свему тако, господине Лазо.</p> <p>— Па онда ми не замерајте, |
| дин је још ту.{S} Не растаје се тај баш тако лако.</p> <pb n="62" /> <p>— Како је могао доћи, к |
| викну Славка.{S} Мицо, да л’ је то баш тако паметно?</p> <p>— Не брини се, не ће тај с „неба п |
| дочекати.{S} Ужас ће ме уморити!</p> <p>Тако узвикиваше Славка, јуче тако срећна а данас тако г |
| дан.{S} То је живот, то је рај!</p> <p>Тако је мислио Лаза и журио се кући.{S} Па се једио на |
| , плашила се од таквог одговора.</p> <p>Тако се она заљуљала у слатке мисли, а на остале другар |
| по леђима какву лојану масницу.</p> <p>Тако наш Лаза поста одмах гимназијалац, „велики ђак“.{S |
| е.{S} Коса јој дуга и црна као ноћ, очи такође црне, живе и сјајне, као две најлепше звезде у н |
| ачине: толико милија и доброћуднија.{S} Таком природом, каква је њена, ваља само умети владати |
| ио! биле су му закључне речи при сваком таком размишљању.</p> <p>Једино што му је остало од мла |
| мо је извинити, јер би могла испасти из такта.{S} Теби ће већ лакше ићи.</p> <p>Како се је вара |
| скликну она.</p> <pb n="67" /> <p>— Но, таку те волим.{S} Оди овамо, да напишемо драму и подели |
| би га могао захватити у вожењу по тако таласастој <pb n="59" /> реци; он предвиђа, да ће увек |
| еде га погледати.{S} Груди јој се силно таласаху, рука јој се отимаше из његове; лице погнуто о |
| тога наставиће:</p> <pb n="46" /> <p>— Таман ја наспрам огледала, да заденем ето баш овај цвет |
| изврши, а за остало је све лако.</p> <p>Таман оне склопиле рачун, ето и Славке.{S} Зачудише јој |
| још погађали у карте, виче за њим Мица, тамо би сте још боље прошли.</p> <p>Враг му однео и кар |
| посело, ма да је већ два пут звата.{S} Тамо се нешто <pb n="28" /> ужурбали па зову и њу, али |
| . у оној кући, што гледа на два сокака тамо близу главне чаршије у Београду и што је била најл |
| ко, и она је за неколико тренутака била тамо.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18821_C |
| а у мом веку, и не знам кад се доселила тамо, где је пре седела наша добра Каја, код које смо с |
| те потрчи матери под крило, тако се она тамо журила.{S} Лази није могла ни <pb n="38" /> збогом |
| споља тако слабог мехура.{S} Наћи ништа тамо, где има прилично крупнога нешта, па заклети се сп |
| залегла јој се у грудима и она је осећа тамо, како јој пушта жилице у срце, и то јој осећање бе |
| у Београду и што је била најлепша кућа тамо пре двадесет година. — Беше недеља, за то не треба |
| реподобили и главе оборили; само Лазица тамо у предпоследњој клупи окренуо се мало на страну, п |
| је баш сад стала према огледалу и себе тамо уочила; можда се је и преко воље уверила, да је и |
| ставила само млађег синчића Воју, да је тамо допрати.</p> <p>Славка га дочека на вратима и ма д |
| адајући се да ће и она скоро, отишла је тамо пре кћери а код Славке оставила само млађег синчић |
| а врата од собе отворише и они се обоје тамо загледаше.{S} У соби беше тишина и јасно се зачуше |
| ођице га љубазније дочекују.{S} Деси се тамо по нешто, што на јави никако није смео покушати.{S |
| и већ мислите да је истина све, што сте тамо чули.{S} Не знам каквим речима и каквим клетвама д |
| оси; сигурно је увела.{S} А и на што ће тамо сад, кад се руменилом својим неби могла надметати |
| за тим уста и потражи Воју, да је води тамо где је мајка.</p> <p>Као пиле, кад га орао из обла |
| е потрчаше на прозор у другој соби, али тамо није ништа било.{S} Мица погледа на улицу и виде к |
| } Сад ми је јасно све.{S} Јуче сте били тамо и већ мислите да је истина све, што сте тамо чули. |
| {S} И на моје највеће изненађење спазим тамо —</p> <p>— Кога, за бога, викну Ленка, кад Мица за |
| аза рећи:</p> <p>— Па и ви ћете сигурно тамо?</p> <p>— Могла бих.</p> <p>— Онда ћу вас ја отпра |
| >Мица пришану Ленци и Велици, да остану тамо где су, а она изађе.</p> <p>У другој соби седела ј |
| ин Лаза, место вас овде, походио је ону тамо, можда којекакву и будикакву вашу супарницу.{S} Те |
| била срећна, што бар нико не зна шта њу тамо гони, а Ленки је већ теже било пред другарицама.</ |
| еше посматрати комшинску авлију.</p> <p>Тамо беше све тихо, као да живе душе нема.</p> <p>Тек к |
| ти већ честитали и невестици и заовици, тасту и пуници.{S} А кад је већ то прегрмело, онда Ленк |
| ше и посташе неизвесне, не би умео дати тачна рачуна о њима ни себи.{S} Само ја ишао све брже.{ |
| десницу, крв и живот.{S} Требало би да твоју улогу Ленка прими, али ми ћемо је извинити, јер б |
| си за невина само за то, што он од срца тврди и говори да је невин.</p> <p>— Чудновата су посла |
| лени <pb n="57" /> и мирисни, колико су тврди и опори; брзо вену а све јаче стежу.{S} Доле са њ |
| опио то извињење, а што се Мице тиче, у тврдо је држао, да је јуче била код Ленке, кад је онуд |
| не склапала, само је имала тај „малер“, те је погрешила још у почетку, па је и сав рачун изашао |
| м за дар, па сам ја тако неучтива била, те сам туђу ствар присвојила.{S} Бога ми, онда је госпо |
| сећао.{S} Нешто га је подишло у прсима, те му се чини, као да има на срцу какав терет, тежак ал |
| би се крити као мачка све поред ограде, те да се сакрије.{S} Али он зна, да то не би било каваљ |
| а њега, тешко би му било да се искраде, те да га остави, али су искупљене пријатељице <pb n="39 |
| над којима густи облаци сунце заклоне, те их заогрну <pb n="20" /> оном познатом бојом, што је |
| њу <pb n="61" /> и свако друго уживање, те дошле овамо, ма и мало касније.{S} Мица их је дуго ч |
| {S} Можда највише баш тај осмејак чини, те је он врло радо примљен у веселим друштвима, нарочит |
| цурица осетила како су му зубићи оштри, те је у часу остала без главе или ноге; ако ли би то би |
| подина и како ће овај великодушан бити, те ће их обадве оставити.{S} Даринци стоји велика срећа |
| кад је љуто.{S} За то ће тако и радити, те ће и она најзад, уморена срџбама, морати попустити и |
| ао пиле, кад га орао из облака поплаши, те потрчи матери под крило, тако се она тамо журила.{S} |
| има, што су ограничени и духом и телом, те не знајући наћи се у томе узаврелом свету, траже спа |
| и немирне мисли, у срцу је био узбуђен, те није могао седети.{S} Кад би погледао Славку, било м |
| ? пита, да се једва чује.</p> <p>— Дао, те како дао!{S} Зар не видиш да се и Ленка спремила как |
| и се руга, што си толико кратковид био, те не видео шта је било управ пред тобом: оно првобитно |
| асто титрао њоме, док је нисам расрдио, те ме је оставила.{S} Некада су ме сви љубили, а сад ме |
| е јуче био тако неразуман, управо глуп, те је купио и прстен за невесту.{S} Ено сад гледа у тај |
| оветно, да је Веца отишла у другу собу, те се исплакала и нашла, да је исто тако несрећна као о |
| е у једно подвила мало на десну страну, те су јој падале на десно раме, кад год би се окренула |
| Лазу на партију санса или шаха, јер га те две <pb n="22" /> игре јако занимају, да готово ника |
| /> да неко навалице спомиње поред њега те речи, које су му одмах у грудима одјекивале.</p> <p> |
| подине Лазо?</p> <p>Лаза беше убијен на те речи.{S} За живу главу не би се умео досетити, да је |
| а приђе ближе и покуша учинити јуриш на те очи, што се крију.{S} Није ни спазио, како је Славка |
| што се збило, кад је прошли пут био код те девојке и њено понашање учини му се необично. <pb n= |
| љен у мисли упути се кући.{S} Шта мисле те женске о мени? на шта све то може изаћи? — Питајући |
| ста опште ћуташе.{S} Свакога изненадише те речи, па и онога, који им се надаше.</p> <pb n="47" |
| ав тежак терет са леђа збацивао.{S} Али те мисли беху све тако враголасте, тако примамљиве, да |
| ће бити удица, којом ће он вешто пецати те невине душице.{S} Пословању треба увода, а само така |
| абаве, цигаре и парнице, па дошао овамо те се помешао међу госте.{S} Могло му се по лицу познат |
| ну она.</p> <pb n="67" /> <p>— Но, таку те волим.{S} Оди овамо, да напишемо драму и поделимо ул |
| најлепше звезде у ноћи.{S} Чудновате су те њене очи.{S} Потсећају много на кршевите горе, над к |
| коше матере њихове.</p> <p>— Само извол’те сутра к мени, па ћете се и саме уверити, додаде Мица |
| ица с друге стране.</p> <p>— Умрећу без тебе! поздравља га Славка с леђи.</p> <p>Па онда дођоше |
| ватно Мицо, примети госпођа Лукићка.{S} Теби се само то причинило.</p> <p>— Причинило!{S} О как |
| нити, јер би могла испасти из такта.{S} Теби ће већ лакше ићи.</p> <p>Како се је варала Мица у |
| данас тако грозно разуверена.</p> <p>— Теби је тек лакше него Ленци, вели јој Мица, за то мора |
| е чини, као да има на срцу какав терет, тежак али пријатан.{S} Да му је ко узео руку у том часу |
| из памети, исто онако као кад би какав тежак терет са леђа збацивао.{S} Али те мисли беху све |
| не зна шта њу тамо гони, а Ленки је већ теже било пред другарицама.</p> <p>— Али онда га треба |
| ед своје куће и нашао се на Врачару.{S} Тек овде, на широкој раскрсници застаде.{S} Могао је ок |
| ојекакву и будикакву вашу супарницу.{S} Тек пре неколико тренутака појави се он на капији и жур |
| ако грозно разуверена.</p> <p>— Теби је тек лакше него Ленци, вели јој Мица, за то мораш остати |
| лу, пољубити — ах, и пољубити — а то је тек важно у брачном животу.{S} Треба да знате, да су се |
| се сети данашње посете — о, онда ће се тек умети дивно одговарати.{S} Кад оне буду интересован |
| гимназијалац, „велики ђак“.{S} А ту се тек отвара широко поље његовој ћуди.{S} На скоро узавре |
| су му дрхтали.{S} Гледао је преда се и тек на поновљену опомену Славкину узе столицу и седе.</ |
| далаштину?{S} Ја да њу просим?{S} То би тек била највећа глупост од мене.</p> <p>Сад му се поче |
| деси биће само њиховом кривицом.{S} Он тек није ни једној рекао, да <pb n="60" /> ће је узети, |
| ка срећа, само што је далеко, на жалост тек после десет година; ах! то ће бити тешко дочекати.{ |
| све тихо, као да живе душе нема.</p> <p>Тек којешта! рече Ленка, али јој нико на то не одговори |
| ништавцима, што су ограничени и духом и телом, те не знајући наћи се у томе узаврелом свету, тр |
| вамо њега!{S} Нека буде камен угаони за темељну, велику и сјајну зграду, која ће се звати „живо |
| ор мало на страни, ја се прикрадем и на тенани видим како га иста женска позва да јој дође.{S} |
| те му се чини, као да има на срцу какав терет, тежак али пријатан.{S} Да му је ко узео руку у т |
| и саму мисао на женидбу.{S} На што тај терет? на што контролу да нављачи сам на себе?{S} Што д |
| мети, исто онако као кад би какав тежак терет са леђа збацивао.{S} Али те мисли беху све тако в |
| кад кад и по које зурлице у том кобном теснацу, јер по нека девојчица имала је са свим друкчиј |
| свим.{S} Он осети како му груди посташе тесне.{S} Крв му јаче појури у снагу и он у истом трену |
| есео.{S} Да је друштво навикло на њега, тешко би му било да се искраде, те да га остави, али су |
| ао да не чује примедбу, али госпођицама тешко паде Мицин одлазак.{S} Оне су ућутале и врло слаб |
| другарицама као и до данас.{S} И заиста тешко да се је преварила у томе, јер се мало која дура |
| ћаше, да то ништа има у себи и да му је тешко од њега.{S} Мало час се машао рукама за онај горо |
| је куће.{S} За њега не би било ни иначе тешко наћи се у друштву, а за овај мах то је ишло само |
| та.</p> <p>Он тада погне дубоко главу и тешко узданувши говори сам себи.</p> <p>— Проклето дети |
| тек после десет година; ах! то ће бити тешко дочекати.{S} А госпођици Славци, домаћици, е њој |
| ојим приповеткама.{S} Више пути буде му тешко, па би рад да бар исприча своје минуле јаде какво |
| леда у лице.</p> <p>— Е, весела тичице, ти ми нешто кријеш очице.{S} Ајде, ајде, нека иде.{S} С |
| он Жуана.{S} Ја већ нешто мало имам.{S} Ти ћеш бити Дона Ана, али онаква каква је била одма пос |
| азио.{S} То би је могло одати.</p> <p>— Ти си назебла, па си у грозници.{S} Немој крити, да не |
| роси.{S} Онда ће бити и песме и шале, а ти ниси никад попреко на то гледала.</p> <p>Славку као |
| pb n="26" /> Само га по каткад узнемире ти снови тиме, што су много лепши од јаве.{S} Он је у с |
| {S} Ајде, ајде, нека иде.{S} Сад ћеш се ти развеселити, јер треба да знаш, да ће кроз који час |
| {S} Ево овде смо сви весели, па треба и ти да нам се развеселиш.{S} Та скини већ тај огртач с р |
| ој Мица, за то мораш остати.{S} Мораш и ти спремити мало лекције, за тога <pb n="66" /> Дон Жуа |
| <p>— Како је могао доћи, кад зна да си ти тако близу?</p> <p>— Зна он и друге путове, и јуче с |
| бога, Славка, што си сетна?{S} Само си ти невесела; пита је мајка.</p> <p>Ништа, мати.</p> <p> |
| кад га нестане, онда чисто чујеш, како ти се руга, што си толико кратковид био, те не видео шт |
| ано су живе, играју, што но реч, као на тигању.{S} Непрестано је осмешљив; нема часа, кад му се |
| ао у ђавољем лонцу, као на Велзевуловом тигању.{S} Уђоше у саобраћај читаве архиве љубавних пис |
| дих, лепих девојака нису баш маленкост, тим пре за нашег господина Лазу, који вели, да би трећи |
| још не.{S} Мица јој оде и честитати; за тим је молила, да се мења са њеним удовцем.{S} Даринка |
| } Издвојила се од другарица па ћути; за тим оде са свим од њих у другу собу.</p> <p>Све је то Л |
| добро чула њено „дођи сутра“ а одма за тим и његово „сутра!“</p> <pb n="49" /> <p>— То је ужас |
| им понашањем.</p> <p>Али Славка одма за тим уста и потражи Воју, да је води тамо где је мајка.< |
| убио истински и ватрено.{S} Али одма за тим дођу му пред очи и сви <pb n="80" /> онда склапани |
| окретати соба око главе.</p> <p>Одма за тим ошкринуше се врата још нешто више, и на отвору се у |
| ињала би је на стрпљење.</p> <p>Мало за тим учини се Славка невесела, забуњена и расејана.{S} И |
| е невин.</p> <p>— Чудновата су посла са тим ђаволским ништа!{S} Дугачка приповетка, можда и без |
| ко расположење унутрашље најбоље казује тим осмејком. <pb n="11" /> Он је натегнут, кад се гово |
| ори пред човеком други, истина ужи, али тим шаренији свет, мањи али тим потпунији круг.{S} Он ј |
| на ужи, али тим шаренији свет, мањи али тим потпунији круг.{S} Он је тада као биљка што у лонцу |
| иљно поче <pb n="54" /> водити рачуна о тим приликама и тражаше где ће и кад ће бити најбоље да |
| > <p>— Па онда ми не замерајте, кад и с тим другарем и пријатељем учиним по једно „рандеву“, ка |
| оложају.{S} Једна ружа беше сав накит у тим плетеницама, па и она не беше ни бела ни црвена, не |
| се познати из његова понашања.{S} Међу тим на скоро се показало, да је на против госпођа судиј |
| а, да то не би било каваљерски.{S} Међу тим сигурно није ни помислио, да га може ко одавде спаз |
| о Лази није било лако погодити.{S} Међу тим она уста и оде да спреми оне србијанске беспослице, |
| есрећна као оно двоје у роману.{S} Међу тим је Лаза удвостручио своју нежност на спрам Ленке, ш |
| ј с крајем састави.</p> <p>Лаза је међу тим као код своје куће.{S} За њега не би било ни иначе |
| уђе да се опрости.{S} Смислила је међу тим и како да се извини.{S} Но Лаза, да би била која по |
| треће: како да започне.{S} Ишао је међу тим доста брзо и није ни спазио, како је прошао поред с |
| њих знала, шта је друга учинила, па су тим ћутањем признале једна другој своје погрешке и жељн |
| уче издржала.</p> <pb n="65" /> <p>Мећу тим се Лаза отрже и хтеде поћи.{S} Бела, женска рука ук |
| /> Само га по каткад узнемире ти снови тиме, што су много лепши од јаве.{S} Он је у сну некако |
| мутно-црна.{S} На лицу јој исписан неки тип старе грчке лепоте и не би погрешио уметник, који б |
| судбине срећа, али ја сам се детињасто титрао њоме, док је нисам расрдио, те ме је оставила.{S |
| покушати.{S} Кад би се сутра дан сетио тих снова, он их је силимице избијао из памети, исто он |
| три пољупца па онда једно <pb n="77" /> тихо, срдачно „збогом“ ; и руке нестаде.</p> <p>Лаза ст |
| комшинску авлију.</p> <p>Тамо беше све тихо, као да живе душе нема.</p> <p>Тек којешта! рече Л |
| оће само облик и Форму а ствар их се не тиче, на тако је и с онима, који не загледају дубље у Л |
| тати пољубац, то јест у руку.{S} Што се тиче пратње, може се рећи, да је ишао за још три така п |
| авно склопио то извињење, а што се Мице тиче, у тврдо је држао, да је јуче била код Ленке, кад |
| ј се загледа у лице.</p> <p>— Е, весела тичице, ти ми нешто кријеш очице.{S} Ајде, ајде, нека и |
| се обоје тамо загледаше.{S} У соби беше тишина и јасно се зачуше неки пољупци на пољу.{S} Славк |
| часу страхотна праска прекиде тренутну тишину.{S} Два окна прозорска сасуше се пред њега у сто |
| , на жалост тек после десет година; ах! то ће бити тешко дочекати.{S} А госпођици Славци, домаћ |
| кад је она стигла била је ствар готова, то јест изашло дело на видело.{S} Гостима је било мало |
| дије Јелића, па је ту и неизбежна Мица, то јест, данас највише на свету има Мица: свака кућа у |
| о би ружа имала и што би хтела да каже, то би славуја само ожалостило.</p> <p>— Шта све то знач |
| Али баш то, што нисам јуче ишао Ленци, то, што одлажем свој одлазак, које не ћу никад ни учини |
| та баш мисли и ради чега рече ове речи, то Лази није било лако погодити.{S} Међу тим она уста и |
| о весело из дана у дан.{S} То је живот, то је рај!</p> <p>Тако је мислио Лаза и журио се кући.{ |
| у није могао ни пошто изостати пољубац, то јест у руку.{S} Што се тиче пратње, може се рећи, да |
| на друге, мало даље ствари и одношаје; то ће бити удица, којом ће он вешто пецати те невине ду |
| кући стигао.</p> <p>Лепо ће и лако ће; то бар није непостижно.{S} Извиниће се болешћу код Ленк |
| рити; али Славка није то ни тражила.{S} То је једна епизода у драми, коју је она сама додала и |
| е“ <pb n="23" /> и да натеже с њима.{S} То је видела и Ленкина мати, али то њу није ни најмање |
| а је то окретање тумачио као и јуче.{S} То му беше знак, да је забуњена, и та га мисао одважи н |
| идбу!{S} Овако весело из дана у дан.{S} То је живот, то је рај!</p> <p>Тако је мислио Лаза и жу |
| њене другарице, које је он познавао.{S} То га забуни тако, да он, стари благоглаголиви каваљер |
| ико само, да је Лаза к њима долазио.{S} То би је могло одати.</p> <p>— Ти си назебла, па си у г |
| је намислио да наљути још који пут.{S} То девојче може човек волети само кад је љуто.{S} За то |
| ту будалаштину?{S} Ја да њу просим?{S} То би тек била највећа глупост од мене.</p> <p>Сад му с |
| рачуна о свему.</p> <pb n="48" /> <p>— То је невероватно Мицо, примети госпођа Лукићка.{S} Теб |
| његово „сутра!“</p> <pb n="49" /> <p>— То је ужасно! изустише Ленка и Славка као из једнога гр |
| p> <p>— Онда успут, у мислима?</p> <p>— То сте погодили.</p> <p>— Е нисам знала до сад, да и ви |
| — ја — никако.</p> <p>— Тако ћутите, а то није ваш обичај.</p> <p>— Па изговорио сам све, што |
| и помири све, и мушкарце и девојчице, а то га је још више узвишавало.{S} Он је био вечити младо |
| нда треба и да се покаже као каваљер, а то је њему душа и срце.{S} Умео је он свих пет госпођиц |
| ити шалу, пољубити — ах, и пољубити — а то је тек важно у брачном животу.{S} Треба да знате, да |
| де, те да се сакрије.{S} Али он зна, да то не би било каваљерски.{S} Међу тим сигурно није ни п |
| утра је пун празнине.{S} Он осећаше, да то ништа има у себи и да му је тешко од њега.{S} Мало ч |
| пре двадесет година. — Беше недеља, за то не треба питати, како то да се удеси, јер се добре д |
| , а Даринка му се чини доста хладна, за то ће је за сад оставити мало на миру.{S} Мицу је намис |
| тек лакше него Ленци, вели јој Мица, за то мораш остати.{S} Мораш и ти спремити мало лекције, з |
| веселе и разговорне и саме по себи, за то је господин Јелић са свим мирне савести изишао у вар |
| тела, или није могла да му одговори, за то је ћутала.{S} Лаза узе да је извињење примљено, разв |
| шљао на то, да је он сам то изазвао, за то му се учини све још чудније.{S} Било је баш у недељу |
| г узрока, да их домаћице задржавају, за то и одоше одма.</p> <pb n="50" /> <p>А све три наше го |
| најмање на дубокомислено пушење.{S} За то је и остао непрестано одвојен у другој соби, где је |
| нка спремила како само може бити.{S} За то смо ми и дошли овамо.{S} Звата је и Мица, али ње још |
| же човек волети само кад је љуто.{S} За то ће тако и радити, те ће и она најзад, уморена срџбам |
| можда види ко је и господин Лаза, па за то га не ће ни пошто позвати ни на партију санса, ни на |
| вка, не крите тога сунца, јер оно је за то и створено: да светли.</p> <p>Славка опет не одговор |
| пала, па чак и оне, што нису мариле за то; и њима некако није било баш право.{S} Али је Лаза у |
| варати.{S} Кад оне буду интересоване за то, онда ће такав разговор бити добродошао; он ће отвор |
| се заклети, да је баш ово главно, и за то настави опширно причати о својем спремању и о својим |
| с друге стране Мицину кућу; можда и за то, што с ове стране још никад није овамо долазио.{S} О |
| м право, да се огласи за невина само за то, што он од срца тврди и говори да је невин.</p> <p>— |
| ије ни заложио баш поштену своју реч за то.{S} А оно, што је рекао Ленци, може се узети за згод |
| гама кад његов загрљај олабави.{S} Лаза то опази и посади је на столицу.</p> <pb n="37" /> <p>А |
| је искала; ма да је она имала права на то, јер је и сам Лаза до данас свакад таке дарове нароч |
| је овде и без тога.</p> <p>Славка је на то и заборавила онако забуњена.{S} Мати јој скиде огрта |
| ну комадића.{S} Он убезекнут гледаше на то чудо; беше испустио Славкину руку.</p> <p>— Ово је с |
| анас код Ленке.{S} Али он само мисли на то, како је и ту прва чарка срећно свршена. — Велица се |
| еобично. <pb n="27" /> Није помишљао на то, да је он сам то изазвао, за то му се учини све још |
| есме и шале, а ти ниси никад попреко на то гледала.</p> <p>Славку као да триста стрела погодише |
| ек којешта! рече Ленка, али јој нико на то не одговори.</p> <p>У исти мах кад она то рече зачу |
| адостан глас.{S} Она се чак и осмену на то, али јој на скоро беше тај осмеј горак, прегорак.{S} |
| не одговори.</p> <p>У исти мах кад она то рече зачу се тресак с противне стране, као да се про |
| им се надаше.</p> <pb n="47" /> <p>- Па то још није ништа, примети Славка несигурним гласом.</p |
| зори каменицама усред дана.</p> <p>— Та то је паклена неприлика, промумла Лаза гризући се за ус |
| >Она ћуташе и нехотице питајући се: шта то може бити, што га растужује.</p> <p>— Свет је широк, |
| ив, разговоран и добродушан.{S} А одкуд то <pb n="18" /> потиче?{S} Запита се и за ово и, ма да |
| мешљива, очи веселе и ведре.{S} Она све то тако лепо види својим рођеним очима, као год што је |
| авуја само ожалостило.</p> <p>— Шта све то значи? помисли Славка.{S} Па ће онда додати:</p> <p> |
| Шта мисле те женске о мени? на шта све то може изаћи? — Питајући се тако учини му се да је изи |
| о сигуран, да је погодио, одкуда је све то, а можда није ни смео, али му се слутило, да ће све |
| фигура?{S} Оно „богато“ покрило је све то, да је он био и леп и дичан и <pb n="25" /> наочит.{ |
| очију.{S} Радознала да видим шта ће све то бити и чиме ће се свршити останем вам крај прозора, |
| муке због земаљских грехова.</p> <p>Све то Лази упаде у очи, и она му се учини лепша него и јуч |
| Још је тај најмање несрећан, који може то бар приближно у себи наћи; и тада се отвори пред чов |
| си га?! викну Славка.{S} Мицо, да л’ је то баш тако паметно?</p> <p>— Не брини се, не ће тај с |
| собом, не би умела казати.{S} Каква је то опака шала? помисли у себи, какав је то нечувен ужас |
| је било, ето ништа је.</p> <p>Каква је то реч ништа? — Какво је то расположење, што човека обу |
| и окреташе лице од њега.</p> <p>Лаза је то окретање тумачио као и јуче.{S} То му беше знак, да |
| P18821_C6"> <head>VI</head> <p>А шта је то са господином Лазом?</p> <p>Пошавши од Славке, удубљ |
| то опака шала? помисли у себи, какав је то нечувен ужас?{S} Једно је лаж од обојега, једно је б |
| мена, исто као боја лица.</p> <p>Све је то Лаза уочио; Славка му се учини лепша него икад, мног |
| свим од њих у другу собу.</p> <p>Све је то Лаза добро уочио.{S} Јучерашње прилике изађоше му пр |
| p> <p>Каква је то реч ништа? — Какво је то расположење, што човека обузима, кад о њој мисли? — |
| пи“.{S} А после неколико година умео је то учинити и на сокаку.{S} Засео би тај делија иза дире |
| а отишла кући.{S} Лаза је знао, како је то лепокосо и црнооко девојче мало живе, или како он ка |
| > <pb n="43" /> <p>Просилац!{S} Како је то лепа и мила реч, а Славци како ужасна.</p> <p>Окрете |
| та.{S} Једино што се променила, било је то, што је била необично бледа.</p> <p>— Али, ви ми ипа |
| госпођице и њених другарица.{S} Било је то у јесен 187 . у оној кући, што гледа на два сокака т |
| очима на њој.{S} Браду носи, али му је то доста лош украс, јер је неугледна и није црне боје.{ |
| знаде ниште одговорити; али Славка није то ни тражила.{S} То је једна епизода у драми, коју је |
| блак прелете преко лица, но Славка није то приметила.{S} Најпосле ће Лаза рећи:</p> <p>— Па и в |
| ј партији снује црне конце; — .зар није то од ништа направити прилично крупно ишта?</p> <pb n=" |
| ли он имаде снаге и вештине да прикрије то непријатно сећање и осећање.</p> <p>Славка подиже гл |
| о лепо, <pb n="13" /> да оне нису могле то одрећи.{S} Ту се десиле и карте и он им оде чак и ср |
| му то беше знак, да је дошао час, да се то и данас понови.{S} И он се учини збуњен и потражи оч |
| уће и потражио друштва и забаве, где се то махом као у магли изгубило.</p> <p>После ових посета |
| Та ви сте ћутећи и дошли.{S} Где сте се то могли изговорити?</p> <p>— Нисам нигде свраћао.</p> |
| аплашеним гласом.{S} Мало час десило се то и комшији преко пута.{S} Шта ће то да знати, господи |
| ли што њега још више гризе и мучи јесте то, што га све једнако зову „Каваљер Лаза“.</p> </div> |
| Ленка, пита се госпођа домаћица, шта ће то да значи? каква су то посла?{S} Али узалуд су сва пи |
| о се то и комшији преко пута.{S} Шта ће то да знати, господине Лазо?</p> <p>Лаза беше убијен на |
| не узана сокака, онда би за мале цурице то била права Скила и Харивда, од које је заман било чу |
| за досети у том хаосу од хахахова, беше то, да је <pb n="78" /> дохватио капу и на врат на нос |
| елике Милосаве па до мале Мице.{S} Беше то заиста лепо друштво, јер пет младих, лепих девојака |
| ипак пољубио!</p> <p>Голема невоља беше то!</p> <p>Ви ме већ разумете, читаоци.{S} Хоћу да вам |
| нити госпођице и да отпевају што год, и то све тако лепо, <pb n="13" /> да оне нису могле то од |
| опиле очи, опет су само њега снивале, и то свака на свој начин:{S} Славка како грли и љуби неку |
| а тамо, како јој пушта жилице у срце, и то јој осећање беше слатко и драго.{S} Зове ли се та кл |
| забава, која је трајала прилично.{S} И то је имало својих последица, јер је Лаза био све распо |
| — Ту и нехотице помисли на Мицу, али и то је последња брига.{S} Изјавиће да је она још љутита |
| ак помислити да се варам, а можда чак и то, да хоћу и вас да варам.{S} Али та госпођица беше си |
| на њу; а није му могло пасти на памет и то, да је Славка била данас код Ленке.{S} Али он само м |
| а не изађе с бојом на среду.{S} Мица би то приметила и опомињала би је на стрпљење.</p> <p>Мало |
| су остала без главе или ноге; ако ли би то биле шаре и слике за мамину мазушку, он је се и тада |
| рдитија мислећи о томе.{S} Можда долази то и отуда, што је баш сад стала према огледалу и себе |
| ој каже и Цицо поред обичног имена, али то су сви узели за шалу, па тако исто и Мица.{S} Али да |
| ма.{S} То је видела и Ленкина мати, али то њу није ни најмање увредило, шта више годило јој, је |
| а?{S} Лепо!{S} И ја велим ништа.{S} Али то није све.{S} Мени то паде у очи, па како ми је прозо |
| се зову слатко и кафа.</p> <p>— Бога ми то не ће бити одма, мисли се Лаза.</p> <p>А кад се Слав |
| ите ви читаоци, а Лаза није имао кад ни то да рекне.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| елим ништа.{S} Али то није све.{S} Мени то паде у очи, па како ми је прозор мало на страни, ја |
| сама себе у истом тренутку кад и учини то, па довативши сребрну кашичицу стаде лупати о шољицу |
| оме, да никад нисам ни помислио учинити то, чему се они надају од мене.{S} Ви ћете ме разумети, |
| це, а Ленка се гризе за усне, гледајући то чудо од претварања.</p> <p>— Госпођице, узе зборити |
| него иначе.{S} Нарочито је падало у очи то, што је и сам г. Јелић био међу гостима више од по с |
| за је умео тако дивно износити на видик то „богато“, да су се сва његова и добра и зла својства |
| к, које не ћу никад ни учинити, зар вам то није јасан доказ о мојој љубави — </p> <p>Славка наг |
| 7" /> Није помишљао на то, да је он сам то изазвао, за то му се учини све још чудније.{S} Било |
| полудети и умрети без ње.{S} Све је он то с неколико речи и уздисаја исказао тако разговетно, |
| одавде.</p> <p>Он је већ давно склопио то извињење, а што се Мице тиче, у тврдо је држао, да ј |
| еше недеља, за то не треба питати, како то да се удеси, јер се добре другарице недељом редовно |
| римети госпођа Лукићка.{S} Теби се само то причинило.</p> <p>— Причинило!{S} О како би волела д |
| d="SRP18821_C2"> <head>II</head> <p>Ето то је онај исти господин Лаза В., што се, нити као бомб |
| се спасењем душе, да је све ништа, зар то није тако исто, као кад убица налази да је са свим п |
| мање увредило, шта више годило јој, јер то је доказ и неоспорно уверење, да су њене кћери лепе, |
| аовици, тасту и пуници.{S} А кад је већ то прегрмело, онда Ленка више није крила.{S} Ни више ни |
| није овамо долазио.{S} Он се загледа у то женско чељаде и заста мало.{S} Лепа, млада госпа уоч |
| исли далеке и дугачке.{S} Помешало се у то сећање нешто необично, пријатно и тако немирно, да ј |
| оза зелено лисје.{S} Беше се загледао у то зеленило, кад дође баш на крај улице.{S} У том часу |
| шње прилике изађоше му пред очи, и њему то беше знак, да је дошао час, да се то и данас понови. |
| ара Велици на питања.{S} Али није за њу то највећа невоља.{S} Могла је она лако и не мислити, о |
| домаћица, шта ће то да значи? каква су то посла?{S} Али узалуд су сва питања и чекање.{S} Лазе |
| радије машало за какву лутку.{S} Ако су то били колачи, онда је најпре каква шећерна цурица осе |
| тешко наћи се у друштву, а за овај мах то је ишло само од себе, јер је он имао среће већ некол |
| така, па онда настави:</p> <p>— Али баш то, што нисам јуче ишао Ленци, то, што одлажем свој одл |
| н имао право да се љути на мене.</p> <p>То јој беху последње мисли о Лази за сад.{S} Брзим кора |
| био, те не видео шта је било управ пред тобом: оно првобитно и последње ништа.{S} Па ипак вешти |
| подина? запиташе неколико њих.</p> <p>— Тога, кога толико чекасте.</p> <p>Наста опште ћуташе.{S |
| S} Мораш и ти спремити мало лекције, за тога <pb n="66" /> Дон Жуана.{S} Ја већ нешто мало имам |
| та.{S} Док је ту, све протестује против тога имена, а кад га нестане, онда чисто чујеш, како ти |
| дма поче саветовати, да се не кида због тога, јер тако само карте кажу, а карте обично лажу и с |
| надала, обукла најлепшу хаљину, а поред тога била је весела и расположена ваздан тога дана.{S} |
| а узнемирује, младо, враголасто а поред тога паметно и богато момче, ето стоји и сликом и прили |
| свршетка, обузе и њу.{S} Преплашена од тога, што се тако изненадно зби, осуди сама себе у исто |
| и душмане и т. д. и т. д.{S} Трагови од тога могли су се јасно и сад видети, особито на очима ј |
| е пренеражена, гледа и види, а дрхти од тога што види.{S} Ленка пребледела и ближе се примиче п |
| премању и о својим хаљинама.{S} А после тога наставиће:</p> <pb n="46" /> <p>— Таман ја наспрам |
| срећа, што чека човека као бајаги после тога, зар није овако већа, шаренија и примамљивија?{S} |
| сасеца јако у саму ствар.</p> <p>После тога отворила се забава, која је трајала прилично.{S} И |
| вао, њу је мучила.{S} Много пути је пре тога имала прилике да мисли и да верује, да тај лепорек |
| оје му се учини познато.{S} Како се пре тога <pb n="55" /> био дао у мисли, није ни спазио с др |
| и.{S} Професори на муци, како да ухвате тога Ромог Дабу, што им пирка из некога кута свој пакле |
| и мисли разведрава.{S} Славка, не крите тога сунца, јер оно је за то и створено: да светли.</p> |
| да си на пољу?{S} Врућина је овде и без тога.</p> <p>Славка је на то и заборавила онако забуњен |
| ога била је весела и расположена ваздан тога дана.{S} Непрестано је певала, док је Велица седел |
| рсима; доста скромна и боја и накит.{S} Тој простој хаљини са свим лепо доликоваше истинско рум |
| ут, да се тај каваљер из потаје смеје и тој срећној Славци и Даринци и Ленци, а највише њој.{S} |
| 4" /> Она већ од неколико недеља живи у тој лепој нади, па је често хвалила и Ленци господина Л |
| тада ће бити као сунце после облачине: толико милија и доброћуднија.{S} Таком природом, каква |
| иташе неколико њих.</p> <p>— Тога, кога толико чекасте.</p> <p>Наста опште ћуташе.{S} Свакога и |
| ње лепу Јелену, око које се два народа толико клаше и крвише.{S} Цела јој слика добија такав и |
| оне беху у речи, а на вратима се указа толико очекивани господин Лаза.</p> </div> <pb n="68" / |
| ој соби и читала „Велимира и Босиљку“ и толико се умешала у њихова „прикљученија", да је редовн |
| ође.{S} Она не може обећати, ма да жуди толико исто као и Славка, да се о том витезу разувери.{ |
| , мати.</p> <p>Није јој смела казати ни толико само, да је Лаза к њима долазио.{S} То би је мог |
| да чисто чујеш, како ти се руга, што си толико кратковид био, те не видео шта је било управ пре |
| готово прекореваше себе, што је постао толико једностран и што се ограничио само на кућу госпо |
| зо запали и кесу.{S} Венчани венци нису толико зелени <pb n="57" /> и мирисни, колико су тврди |
| аше јој се, да би јој и душа потекла за том клицом, кад би је ко покушао истргнути одатле.{S} С |
| љубили, а сад ме сви мрзе!</p> <p>И при том би се увек сетио Славке; цела њена дивна слика обно |
| забаве.{S} Иначе воле и пушити, али при том ћути, па макар ко да је код њега.{S} Али господин Ј |
| жуди толико исто као и Славка, да се о том витезу разувери.{S} Славка је била срећна, што бар |
| ати чврстоћу своје каваљерске мишице, у том часу страхотна праска прекиде тренутну тишину.{S} Д |
| енило, кад дође баш на крај улице.{S} У том часу спази на прозору једне двокатне куће женско че |
| ао и почео шетати по соби узбуђен.{S} У том часу беше окренут на другу страну.{S} Заста у ходу |
| на <pb n="29" /> слика лепоте била је у том положају.{S} Једна ружа беше сав накит у тим плетен |
| е поћи.{S} Бела, женска рука указа се у том часу на вратима.{S} Он је узе и гледаше је меким по |
| су се чути кад кад и по које зурлице у том кобном теснацу, јер по нека девојчица имала је са с |
| p>Једино паметно, чему се Лаза досети у том хаосу од хахахова, беше то, да је <pb n="78" /> дох |
| ли пријатан.{S} Да му је ко узео руку у том часу, могао би са свим јасно осетити, како је уздрх |
| >— Али хоће ли се остати довека само на томе?</p> <p>— Та цео свет зар није створен од „ничега“ |
| ивница, бурмица, медаљица, а писама — е томе се броја не зна.{S} Очиташе професори и поучише; ђ |
| на пошалице његове.{S} Но он се чинио и томе невешт, ма да је добро приметио.{S} Но узалуд све: |
| а.{S} Могла је она лако и не мислити, о томе, али тај сувишни смеј њезиних другарица, а још виш |
| амо да Дон Жуан не изостане?</p> <p>— О томе ни говора.</p> <p>И заиста још оне беху у речи, а |
| као добра другарица потражила рачуна о томе од ње.{S} Није ту помогло сад никакво околишење: с |
| сад поче Лаза озбиљно склапати рачуне о томе, шта га чека и какве ће се прилике створити или са |
| Ленка проба <pb n="14" /> да не мисли о томе, хтела би да чита неке стихове, које нађе на једно |
| идети, како бива све срдитија мислећи о томе.{S} Можда долази то и отуда, што је баш сад стала |
| има и каквим клетвама да вам сведочим о томе, да никад нисам ни помислио учинити то, чему се он |
| S} Она поче мислити сад на другу руку о томе његовом кикотању и блебетању.{S} Учини јој се на < |
| није црне боје.{S} Може се видети и по томе, да не мари кинђурити се, јер сваки други, ко би д |
| {S} И заиста тешко да се је преварила у томе, јер се мало која дура може поносити лепотама што |
| ше ићи.</p> <p>Како се је варала Мица у томе!</p> <p>Али Славци на један пут сину у памети друг |
| духом и телом, те не знајући наћи се у томе узаврелом свету, траже спасења у браку?{S} Брачни |
| се домаћи нешто ућуташе.{S} Није им баш топло око срца, што тако дуго чекају.{S} Пита се Ленка, |
| n="63" /> у ребра“.{S} Знаће он сакрити траг.{S} Станите ви само овде где ја, па пазите.{S} Бић |
| /p> <pb n="76" /> <p>— Зар ми похваташе трагове? помисли у себи.</p> <p>Али брзо дође к себи, п |
| њала Турке и душмане и т. д. и т. д.{S} Трагови од тога могли су се јасно и сад видети, особито |
| "54" /> водити рачуна о тим приликама и тражаше где ће и кад ће бити најбоље да започне.{S} Сам |
| знајући наћи се у томе узаврелом свету, траже спасења у браку?{S} Брачни ланац да им среће и сп |
| а да се каже за оне смирене душице, што траже врло поуздану бусију иза овога, споља тако слабог |
| то је он тражио, и не знајући шта управ тражи, учини му се да је ту.{S} План му се учини јасан |
| игре јако занимају, да готово никад не тражи друге забаве.{S} Иначе воле и пушити, али при том |
| да је Лаза лакоуман био наспрам ње и не тражи више никаквога доказа.{S} Веца је била више радоз |
| ниште одговорити; али Славка није то ни тражила.{S} То је једна епизода у драми, коју је она са |
| скора.{S} Изволте!</p> <p>Оно што је он тражио, и не знајући шта управ тражи, учини му се да је |
| >После тога отворила се забава, која је трајала прилично.{S} И то је имало својих последица, је |
| але.{S} Славка пре од свију, за богатог трговца, а за њом Мица за млада и вицкаста официра.{S} |
| ето госпођица Даринка, јединица богатог трговца, Стојана Ж. Ту су Ленка и Велица, кћери извесно |
| а то је тек важно у брачном животу.{S} Треба да знате, да су се цуре баш и отимале да се удају |
| пред другарицама.</p> <p>— Али онда га треба и памети научити, рече Даринка.</p> <p>— Постараћ |
| ве једно је.{S} Али кад је већ ту, онда треба и да се покаже као каваљер, а то је њему душа и с |
| те моје.{S} Ево овде смо сви весели, па треба и ти да нам се развеселиш.{S} Та скини већ тај ог |
| вадесет година. — Беше недеља, за то не треба питати, како то да се удеси, јер се добре другари |
| иде.{S} Сад ћеш се ти развеселити, јер треба да знаш, да ће кроз који час доћи господин Лаза, |
| о пецати те невине душице.{S} Пословању треба увода, а само такав увод обећава успеха.{S} А од |
| да <pb n="60" /> ће је узети, а оне су требале успаванога лава оставити на миру.</p> <p>Био је |
| јој нуди своју десницу, крв и живот.{S} Требало би да твоју улогу Ленка прими, али ми ћемо је и |
| на много више осећаше, како се за један тренутак може срце опити свим милотама, које никакав са |
| састављен.{S} Не мислећи се ни за један тренутак, окрете се вратима и нестаде га у кући.</p> <p |
| топило у њој.</p> <p>Поћута за неколико тренутака, па онда настави:</p> <p>— Али баш то, што ни |
| кућа није далеко, и она је за неколико тренутака била тамо.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| ди се на столицу.{S} Прошло је неколико тренутака, док се сетио да запита за мајку Славкину, па |
| е уклони у другу собу, и после неколико тренутака, спремна за полазак, уђе да се опрости.{S} См |
| ођице, узе зборити Ленци после неколико тренутака.{S} Јуче сам изостао и нисам вас походио, јер |
| кву вашу супарницу.{S} Тек пре неколико тренутака појави се он на капији и журно оде, али опет |
| изненадно зби, осуди сама себе у истом тренутку кад и учини то, па довативши сребрну кашичицу |
| Крв му јаче појури у снагу и он у истом тренутку беше пред Славком, маши јој се руке и једва ум |
| це, у том часу страхотна праска прекиде тренутну тишину.{S} Два окна прозорска сасуше се пред њ |
| > <p>У исти мах кад она то рече зачу се тресак с противне стране, као да се прозори негде полом |
| почне.{S} Само још не могаде одредити и треће: како да започне.{S} Ишао је међу тим доста брзо |
| за стоји као скамењен.</p> <p>Али ево и трећег акта наше веселе игре.{S} Као на команду отвориш |
| нашег господина Лазу, који вели, да би трећи дан умро, кад би нешто морао живети негде у Лозни |
| ве три дознаду, како се он удвара некој трећој, њима сасма непознатој, — ту се сети данашње пос |
| у оставља, а Веца како клечи пред неком трећом, куне јој се, да је љуби и прети, да ће се убити |
| ма да осети, како је прође сву некаква трзавица као муња, опет га са осмејком поздрави.{S} Беш |
| ука, баш до лакта.{S} Зачуше се још два три пољупца па онда једно <pb n="77" /> тихо, срдачно „ |
| одоше одма.</p> <pb n="50" /> <p>А све три наше госпођице, Славка, Ленка и Велица сву ноћ су м |
| или Мица за њих обадве, или кад оне све три дознаду, како се он удвара некој трећој, њима сасма |
| забуњена и готово се кајала за последње три речи, што их је непажљиво изустила.{S} Лаза јој ниј |
| ђаволски заплетеној парници, што се већ три дана решава и претреса, па никако да се крај с крај |
| пратње, може се рећи, да је ишао за још три така пољупца, јер се девојке саме међу собом разгов |
| еко на то гледала.</p> <p>Славку као да триста стрела погодише.</p> <p>— Заиста? дао је реч? пи |
| </p> <p>— Е нисам знала до сад, да и ви трошите речи у мислима, додаде гласом таким, који очеку |
| је могао Лаза никако угледати, ма да се трудио, да прочита у њима своју пресуду.</p> <pb n="36" |
| им Мице, ужурбана као да је непрестано трчала док је до њих дошла.</p> <p>— Шта је, шта је, Ми |
| е њој младожења стоји просто на врати, ту у кући, па радост, па срећа и шта још не.{S} Мица јо |
| а, јединица богатог трговца, Стојана Ж. Ту су Ленка и Велица, кћери извесног <pb n="9" /> судиј |
| ре другарице недељом редовно полазе.{S} Ту је ето госпођица Даринка, јединица богатог трговца, |
| "13" /> да оне нису могле то одрећи.{S} Ту се десиле и карте и он им оде чак и срећу погађати.{ |
| некој трећој, њима сасма непознатој, — ту се сети данашње посете — о, онда ће се тек умети див |
| >А хоће ли бити ту и опасности какве? — Ту и нехотице помисли на Мицу, али и то је последња бри |
| у, оне би онда дозвале језик у помоћ, а ту је већ лакше било бранити се.{S} Могле су се чути ка |
| одмах гимназијалац, „велики ђак“.{S} А ту се тек отвара широко поље његовој ћуди.{S} На скоро |
| онда додати:</p> <p>— Кад бих знала за ту ружу —</p> <p>— Али застаде.{S} Лаза беше опет устао |
| а.</p> <p>— Јесте, нисам никад ни снила ту госпођицу, жену, шта ли је, али сам господина често, |
| јући шта управ тражи, учини му се да је ту.{S} План му се учини јасан и згодно састављен.{S} Не |
| есног <pb n="9" /> судије Јелића, па је ту и неизбежна Мица, то јест, данас највише на свету им |
| често да је ипак право ништа.{S} Док је ту, све протестује против тога имена, а кад га нестане, |
| оје је заман било чувати се.{S} Било је ту често лепих поздрава, јер кад би цурице окушале узал |
| потражила рачуна о томе од ње.{S} Није ту помогло сад никакво околишење: стара се осменула.{S} |
| ица.{S} Ако нико, — онда на мене баците ту бригу.</p> <p>Сумрак се већ у велико спустио на земљ |
| кљученија“, да се броја не зна.{S} Беше ту доста јунака, али јунакиња већ мање: укус се развија |
| зином, који је, да простите, читаоци, и ту са свим некаваљерски — слагао.</p> <p>А шта је с Лаз |
| .{S} Али он само мисли на то, како је и ту прва чарка срећно свршена. — Велица се може стрпети, |
| сте онај славуј, што долета на прозор и ту жали за ружом, што је осуђена, да вечно чами у собње |
| „каваљер“ којим се он и поноси, одма би ту нелагодну боју заменио салонском, црном и био каваље |
| ао таким мислима.</p> <p>А хоће ли бити ту и опасности какве? — Ту и нехотице помисли на Мицу, |
| о надала, учинило јој се, да је са свим ту близу.</p> <p>Лаза обећа, да ће идућег празника опет |
| и ме враг <pb n="51" /> натера да чиним ту будалаштину?{S} Ја да њу просим?{S} То би тек била н |
| учајно, све једно је.{S} Али кад је већ ту, онда треба и да се покаже као каваљер, а то је њему |
| ричање за шалу, па и не доћи. — Биле су ту обе кћери судијине и Славка; а Даринка је изостала.{ |
| ако, одговори јој Мица, господин је још ту.{S} Не растаје се тај баш тако лако.</p> <pb n="62" |
| се вратима и нестаде га у кући.</p> <p>Ту се почиње Мицина приповетка.</p> </div> <pb n="56" / |
| р, па сам ја тако неучтива била, те сам туђу ствар присвојила.{S} Бога ми, онда је господин има |
| га још оваког није видела.{S} Заиста је тужан.</p> <p>Она ћуташе и нехотице питајући се: шта то |
| ћена машлијама, наборима и цветићима од тула.{S} Метла сам нов шешир с перетом и најлепшим цвет |
| ице од њега.</p> <p>Лаза је то окретање тумачио као и јуче.{S} То му беше знак, да је забуњена, |
| о се љутила на сваку недаћу, проклињала Турке и душмане и т. д. и т. д.{S} Трагови од тога могл |
| рцем и душом.{S} На спрам Велице био је туробан, расејан и забуњен.{S} Кад га ова запита за што |
| није ни једној рекао, да <pb n="60" /> ће је узети, а оне су требале успаванога лава оставити |
| само од ње нешто мало побојава, али ова ће маневра учинити, да најпосле и тај његов вечити „суп |
| тој <pb n="59" /> реци; он предвиђа, да ће увек умети наћи сигурни и једини умесни пут.</p> <p> |
| са свим ту близу.</p> <p>Лаза обећа, да ће идућег празника опет доћи к њима.{S} Расположен је.{ |
| ења, а невеста, знало се већ напред, да ће бити она, која је најлепша, што је често он сам прес |
| S} Мучно им је одговорити, јер виде, да ће се о њему повести прича.</p> <p>— Њега чекате? опет |
| ећи је да рекне „драгичка“, обећаше, да ће јој казати врло радостан глас.{S} Она се чак и осмен |
| ом, куне јој се, да је љуби и прети, да ће се убити револвером, ако му не узверује и не пође за |
| готово била љутита на њих, мислећи, да ће узети њено причање за шалу, па и не доћи. — Биле су |
| ажу.{S} Онда прорече Ленци и Велици, да ће се оне обе заљубити у једног истог господина и како |
| жда није ни смео, али му се слутило, да ће све сазнати, чинило му се, као да је пред неком заве |
| ли па зову и њу, али се њој слутило, да ће Лаза доћи прво амо, па се ето није ни преварила.{S} |
| зило, да је он смртно заљубљен у њу, да ће полудети и умрети без ње.{S} Све је он то с неколико |
| е ти развеселити, јер треба да знаш, да ће кроз који час доћи господин Лаза, да нам Ленку проси |
| одавде спазити.{S} Ја сам се надала да ће он тако урадити, пошто сам га звала на посело у вели |
| преварила.{S} Мати њена, надајући се да ће и она скоро, отишла је тамо пре кћери а код Славке о |
| .{S} Славка се загледала у Мицу, као да ће јој сваку реч прогутати.</p> <p>— Бејах спремна да п |
| ама за онај горостасни мехур, мислио да ће све на свету имати кад њега узима, па ипак сад види |
| морена срџбама, морати попустити и тада ће бити као сунце после облачине: толико милија и добро |
| , — ту се сети данашње посете — о, онда ће се тек умети дивно одговарати.{S} Кад оне буду интер |
| } Кад оне буду интересоване за то, онда ће такав разговор бити добродошао; он ће отворити врата |
| подин Лаза, да нам Ленку проси.{S} Онда ће бити и песме и шале, а ти ниси никад попреко на то г |
| ђе.</p> <p>Није се много премишљао куда ће.{S} Упутио се Славкиној кући.{S} Она се десила сама |
| рно каква виђена и стасита Фигура, која ће бити кадра да врти око себе сву памет што се скрива |
| а темељну, велику и сјајну зграду, која ће се звати „живот овог света“.</p> <p>— Само како?{S} |
| Шта све то значи? помисли Славка.{S} Па ће онда додати:</p> <p>— Кад бих знала за ту ружу —</p> |
| се Ленка, пита се госпођа домаћица, шта ће то да значи? каква су то посла?{S} Али узалуд су сва |
| сило се то и комшији преко пута.{S} Шта ће то да знати, господине Лазо?</p> <p>Лаза беше убијен |
| ој страни у наслоњачу.{S} Очекиваше шта ће следовати, а и сам беше изненађен Славкиним понашање |
| испред очију.{S} Радознала да видим шта ће све то бити и чиме ће се свршити останем вам крај пр |
| није тако лако прећи на главно.{S} Мица ће се заклети, да је баш ово главно, и за то настави оп |
| оје погрешке и жељно очекивале час, кад ће се разведрити намргођено небо.</p> <p>После кратког |
| о тим приликама и тражаше где ће и кад ће бити најбоље да започне.{S} Само још не могаде одред |
| заседе.{S} Први су бедеми освојени, сад ће пасти и град.{S} Сад долазе на ред свадбе.{S} Лаза б |
| пати рачуне о томе, шта га чека и какве ће се прилике створити или саме по себи или његовим узр |
| ти рачуна о тим приликама и тражаше где ће и кад ће бити најбоље да започне.{S} Само још не мог |
| нам се; слабо се где виђа.{S} По негде ће још коју „мамицу“ занимати и раздремати својим припо |
| им главицама ових младих девојака, чије ће очи за собом водити њихове очи, чије ће речи оне за |
| ће очи за собом водити њихове очи, чије ће речи оне за њим повторавати, куд он, пође, за њим ић |
| ћути и мери ове срећне девојчице, које ће све проћи боље од ње, па преко воље одговара Велици |
| нади сад и њу и родитеље.{S} Код Славке ће отићи првом приликом.{S} Ах, она је тако дивна, тако |
| о Славка није то приметила.{S} Најпосле ће Лаза рећи:</p> <p>— Па и ви ћете сигурно тамо?</p> < |
| нала да видим шта ће све то бити и чиме ће се свршити останем вам крај прозора, па га чекам док |
| тако паметно?</p> <p>— Не брини се, не ће тај с „неба па <pb n="63" /> у ребра“.{S} Знаће он с |
| и ко је и господин Лаза, па за то га не ће ни пошто позвати ни на партију санса, ни на шах, а н |
| време да и овамо дође, а верујте, да не ће изостати.</p> <p>Девојке заседоше и почеше посматрат |
| S} Ленка је ћутала и чинило се да је не ће цела ствар ни мало занимати; она је већ преболела св |
| најпоузданији секретар.{S} Никад оне не ће оставити човека, пратиће га и по пустарама африканск |
| о чему да говори с младима, онда се не ће веома отимати да занима и „мамице“ <pb n="23" /> и д |
| највише мари за њом, а сад навалице не ће ни да је погледа онако, како гледа другарице њене, а |
| ва се љутили другови на њега, али он не ће друкчије да се игра, а без њега не вреди никаква игр |
| у слатко и кафа.</p> <p>— Бога ми то не ће бити одма, мисли се Лаза.</p> <p>А кад се Славка вра |
| ина и како ће овај великодушан бити, те ће их обадве оставити.{S} Даринци стоји велика срећа, с |
| је љуто.{S} За то ће тако и радити, те ће и она најзад, уморена срџбама, морати попустити и та |
| јер би могла испасти из такта.{S} Теби ће већ лакше ићи.</p> <p>Како се је варала Мица у томе! |
| епорело, добри и честити Лепорело, који ће оставити Дон Жуана, да га ђаво носи, који од срца жа |
| овог света, ерца девојачка.</p> <p>Али ће се читаоци уверити боље из приповетке, у чему је Лаз |
| анчани, не зна шта ради.</p> <p>Читаоци ће већ питати, па како изгледа тај витез Лаза?{S} Није |
| ари и одношаје; то ће бити удица, којом ће он вешто пецати те невине душице.{S} Пословању треба |
| успеха.{S} А од почетка до свршетка, он ће непрестано невин остати: што се госпођицама деси бић |
| а ће такав разговор бити добродошао; он ће отворити врата новим мислима, допустити да се баци п |
| аљубити у једног истог господина и како ће овај великодушан бити, те ће их обадве оставити.{S} |
| уга и њему и себи.</p> <p>Али само како ће се даље? запитао се, кад је кући стигао.</p> <p>Лепо |
| д је кући стигао.</p> <p>Лепо ће и лако ће; то бар није непостижно.{S} Извиниће се болешћу код |
| упостат“ положи оружје.</p> <p>А колико ће сјајнија тада бити победа!</p> <p>И тако даље, и так |
| чему је Лаза снажан и силовит, и колико ће оправдати њихова очекивања.{S} За сад се може казати |
| тао се, кад је кући стигао.</p> <p>Лепо ће и лако ће; то бар није непостижно.{S} Извиниће се бо |
| а жалост тек после десет година; ах! то ће бити тешко дочекати.{S} А госпођици Славци, домаћици |
| друге, мало даље ствари и одношаје; то ће бити удица, којом ће он вешто пецати те невине душиц |
| Даринка му се чини доста хладна, за то ће је за сад оставити мало на миру.{S} Мицу је намислио |
| човек волети само кад је љуто.{S} За то ће тако и радити, те ће и она најзад, уморена срџбама, |
| у коси; сигурно је увела.{S} А и на што ће тамо сад, кад се руменилом својим неби могла надмета |
| p>— Ах, ја га не могу дочекати.{S} Ужас ће ме уморити!</p> <p>Тако узвикиваше Славка, јуче тако |
| Мица, али ње још нема.{S} Кроз који час ће и просилац доћи.</p> <pb n="43" /> <p>Просилац!{S} К |
| вке и врати се на пређашње место.{S} Не ћемо дуго чекати на повлачење.{S} Само пазите.</p> <p>И |
| о би да твоју улогу Ленка прими, али ми ћемо је извинити, јер би могла испасти из такта.{S} Теб |
| Даринка.</p> <p>— Постараћемо се, лепо ћемо се постарати, додаде Мица.{S} Ако нико, — онда на |
| /p> <p>— Само извол’те сутра к мени, па ћете се и саме уверити, додаде Мица.</p> <p>Славка одма |
| pb n="44" /> <p>— Дајте ми столицу; све ћете чути.{S} Дајте столицу.</p> <p>Посадише је, па се |
| уздржати рече:</p> <p>— Ни код мене не ћете изостати, господине Лазо?</p> <p>Ове је речи само |
| ично бледа.</p> <p>— Али, ви ми ипак не ћете веровати ма да се комедија још није свршила, наста |
| ош и сутра до овога доба, па га опет не ћете дочекати.{S} Има тај господин још где где да сврат |
| а још није свршила, настави Мица.{S} Ви ћете ипак помислити да се варам, а можда чак и то, да х |
| и то, чему се они надају од мене.{S} Ви ћете ме разумети, шта мислим кад вам ово говорим, сако |
| Најпосле ће Лаза рећи:</p> <p>— Па и ви ћете сигурно тамо?</p> <p>— Могла бих.</p> <p>— Онда ћу |
| је противна одговора.</p> <p>— Ал’ ипак ћете ми дати, госпођице, за право.{S} Кад човек у себи |
| очице.{S} Ајде, ајде, нека иде.{S} Сад ћеш се ти развеселити, јер треба да знаш, да ће кроз ко |
| Жуана.{S} Ја већ нешто мало имам.{S} Ти ћеш бити Дона Ана, али онаква каква је била одма после |
| да на улицу и виде како журно замаче за ћошак неко лице, истина у капуту, али доста обичне сорт |
| је он највише био. „Што да ми каже, да ћу за удовца поћи?“ поче сад питати се, „за шта друго, |
| тамо?</p> <p>— Могла бих.</p> <p>— Онда ћу вас ја отпратити.</p> <p>— Само одма не.</p> <pb n=" |
| а одма после смрти свога драгана.{S} Ја ћу бити Лепорело, добри и честити Лепорело, који ће ост |
| најсрећнији човек на свету, а без које ћу бити као цвет, који бацате под ноге, а заборављате, |
| , то, што одлажем свој одлазак, које не ћу никад ни учинити, зар вам то није јасан доказ о мојо |
| 69" /> <p>— Али идуће недеље за цело не ћу изостати.</p> <p>Како се безобразно руга, помисли Сл |
| не престаде.</p> <p>— О љубави, с којом ћу бити најсрећнији човек на свету, а без које ћу бити |
| А ту се тек отвара широко поље његовој ћуди.{S} На скоро узавре сва школа као у ђавољем лонцу, |
| вка; а Даринка је изостала.{S} Ленка је ћутала и чинило се да је не ће цела ствар ни мало заним |
| и мене, помисли Славка.</p> <p>Ленка је ћутала као заливена.{S} Није се макла с места.{S} Једин |
| или није могла да му одговори, за то је ћутала.{S} Лаза узе да је извињење примљено, развуче ус |
| господина Лазу.{S} Девојка је слушала и ћутала.{S} Можда је и сумњала у искреност Лазину, па је |
| знала, шта је друга учинила, па су тим ћутањем признале једна другој своје погрешке и жељно оч |
| од бацати.{S} Сад се сети, како је Лаза ћутао, кад јој је дао тај цвет, како му није било право |
| ругу собу.{S} Ленка и Веца осташе саме, ћутаху и не смедоше погледати једна другој у лице.{S} К |
| <p>— Кад би знали? —</p> <p>Али Славка ћуташе.{S} Оп се окрете, погледа је, а она оборила глав |
| нали?{S} Кад би знали? —</p> <p>Девојка ћуташе, па кад осети, како му се рука јаче припија око |
| видела.{S} Заиста је тужан.</p> <p>Она ћуташе и нехотице питајући се: шта то може бити, што га |
| кога толико чекасте.</p> <p>Наста опште ћуташе.{S} Свакога изненадише те речи, па и онога, који |
| чекате и сад господина Лазу?</p> <p>Сви ћуте.{S} Мучно им је одговорити, јер виде, да ће се о њ |
| јне, другог рода, лукаве, што по ваздан ћуте па само вребају за ловом, него на оне ређе, што се |
| тила ову промену.{S} Па кад оста и даље ћутећи, она га ослови:</p> <p>— Ви сте невесели, господ |
| м све, што сам знао.</p> <p>— Та ви сте ћутећи и дошли.{S} Где сте се то могли изговорити?</p> |
| сејана.{S} Издвојила се од другарица па ћути; за тим оде са свим од њих у другу собу.</p> <p>Св |
| ца, све игра са њеним драганом.{S} Мица ћути и мери ове срећне девојчице, које ће све проћи бољ |
| ве.{S} Иначе воле и пушити, али при том ћути, па макар ко да је код њега.{S} Али господин Јелић |
| ти, а овде — кад стигне.</p> <p>Друштво ћути.{S} Ленка се наслонила на Вецу, јер јој ноге задрх |
| p> <p>— Ја — ја — никако.</p> <p>— Тако ћутите, а то није ваш обичај.</p> <p>— Па изговорио сам |
| гле како лепо зборе!</p> <p>— Тако је, у свему тако, господине Лазо.</p> <p>— Па онда ми не за |
| се читаоци уверити боље из приповетке, у чему је Лаза снажан и силовит, и колико ће оправдати |
| ушати чврстоћу своје каваљерске мишице, у том часу страхотна праска прекиде тренутну тишину.{S} |
| клопио то извињење, а што се Мице тиче, у тврдо је држао, да је јуче била код Ленке, кад је ону |
| ави му се почеле обртати немирне мисли, у срцу је био узбуђен, те није могао седети.{S} Кад би |
| им и по леду сибирском, и дневи и ноћи, у друштву и самоћи; вазда су му тако поверљиве, вазда т |
| сам нигде свраћао.</p> <p>— Онда успут, у мислима?</p> <p>— То сте погодили.</p> <p>— Е нисам з |
| не овамо, него са свим на другу страну, у доњу варош.{S} Ја се пожурих, и ево ме да вам дам рач |
| другарица.{S} Било је то у јесен 187 . у оној кући, што гледа на два сокака тамо близу главне |
| ини пође наш младожења и у штолу, т. ј. у гимназију, јер му мама није дала да се меша са „свако |
| се, не ће тај с „неба па <pb n="63" /> у ребра“.{S} Знаће он сакрити траг.{S} Станите ви само |
| еленило, кад дође баш на крај улице.{S} У том часу спази на прозору једне двокатне куће женско |
| орише и они се обоје тамо загледаше.{S} У соби беше тишина и јасно се зачуше неки пољупци на по |
| стао и почео шетати по соби узбуђен.{S} У том часу беше окренут на другу страну.{S} Заста у ход |
| јој се познавале скоро обрисане сузе, а у говору је била расејана и збуњена.{S} Господин Јелић, |
| а васколиким светом данас?{S} Наћи лава у зечијој кожи, Сократову мудрост у каквој дугоухој гла |
| а врти око себе сву памет што се скрива у лепим главицама ових младих девојака, чије ће очи за |
| ренутак, окрете се вратима и нестаде га у кући.</p> <p>Ту се почиње Мицина приповетка.</p> </di |
| Два окна прозорска сасуше се пред њега у стотину комадића.{S} Он убезекнут гледаше на то чудо; |
| о и прстен за невесту.{S} Ено сад гледа у тај прстен, па се руга и њему и себи.</p> <p>Али само |
| ати јој скиде огртач, па јој се загледа у лице.</p> <p>— Е, весела тичице, ти ми нешто кријеш о |
| ад није овамо долазио.{S} Он се загледа у то женско чељаде и заста мало.{S} Лепа, млада госпа у |
| е то ни тражила.{S} То је једна епизода у драми, коју је она сама додала и која не сасеца јако |
| сикира у мед.</p> <p>Еле обрео се Лаза у друштву, било вољно или случајно, све једно је.{S} Ал |
| сан доказ, да се не варам? помисли Лаза у себи.</p> <p>— Глава вас боле? додаде гласно.</p> <p> |
| /> поста много руменије од онога цветка у коси.{S} Пламен, што му већ од пола сахата плану у гр |
| ноге задрхташе.{S} Славка се загледала у Мицу, као да ће јој сваку реч прогутати.</p> <p>— Беј |
| г одговора.</p> <p>Тако се она заљуљала у слатке мисли, а на остале другарице није ни помислила |
| е до смеђих очију.{S} Косе је сачешљала у две плетенице и лепо уплетене у једно подвила мало на |
| слушала и ћутала.{S} Можда је и сумњала у искреност Лазину, па је била према њему уздржљива.{S} |
| Велимира и Босиљку“ и толико се умешала у њихова „прикљученија", да је редовно плакала, кад год |
| рема мени.{S} Нисам је још никад видела у мом веку, и не знам кад се доселила тамо, где је пре |
| с.{S} И заиста тешко да се је преварила у томе, јер се мало која дура може поносити лепотама шт |
| азао тако разговетно, да је Веца отишла у другу собу, те се исплакала и нашла, да је исто тако |
| разнине.{S} Он осећаше, да то ништа има у себи и да му је тешко од њега.{S} Мало час се машао р |
| зите.</p> <p>И заиста на једним вратима у ходнику комшинске куће појави се готово у исти час го |
| сли на женидбу!{S} Овако весело из дана у дан.{S} То је живот, то је рај!</p> <p>Тако је мислио |
| и опаки почетак!{S} Била ми је записана у књизи судбине срећа, али ја сам се детињасто титрао њ |
| журно замаче за ћошак неко лице, истина у капуту, али доста обичне сорте.{S} Преко пута видело |
| о паук мушице, вребао она мала створења у сукњицама, што се из школе враћају.{S} Нашао је брзо |
| е у томе узаврелом свету, траже спасења у браку?{S} Брачни ланац да им среће и спасења да!?{S} |
| вара Ленци, кад Ленка дозна или посумња у његове намере спрам Славке, или Мица за њих обадве, и |
| а Лазе, коме тако из ненада паде сикира у мед.</p> <p>Еле обрео се Лаза у друштву, било вољно и |
| о угледати, ма да се трудио, да прочита у њима своју пресуду.</p> <pb n="36" /> <p>— Ви знате с |
| беше окренут на другу страну.{S} Заста у ходу и питаше:</p> <p>— Кад би знали? —</p> <p>Али Сл |
| ице су завиделе оној, којој би та срећа у део пала, па чак и оне, што нису мариле за то; и њима |
| с највише на свету има Мица: свака кућа у Београду има барем по једну, па тако се и овде десила |
| жење, њена душа.</p> <p>Очи њене с лица у огледалу падоше сад на стас, на хаљину и друге украсе |
| акше ићи.</p> <p>Како се је варала Мица у томе!</p> <p>Али Славци на један пут сину у памети др |
| лантно као вазда.{S} Славци ударила крв у лице, а Ленка се гризе за усне, гледајући то чудо од |
| ао, и у исти мах појури јој бујније крв у лице.{S} Она слушаше пажљиво Мицине речи и оне пробуд |
| свету угледао.{S} Осећаше што још никад у животу није осећао.{S} Нешто га је подишло у прсима, |
| се тако изненадно зби, осуди сама себе у истом тренутку кад и учини то, па довативши сребрну к |
| та.{S} Али то није све.{S} Мени то паде у очи, па како ми је прозор мало на страни, ја се прикр |
| љских грехова.</p> <p>Све то Лази упаде у очи, и она му се учини лепша него и јуче.{S} Предвиђа |
| н умро, кад би нешто морао живети негде у Лозници, Ужици, или баш ма где изван Београда.{S} Опр |
| живе и сјајне, као две најлепше звезде у ноћи.{S} Чудновате су те њене очи.{S} Потсећају много |
| иви каваљер готово без и једне речи уђе у собу и посади се на столицу.{S} Прошло је неколико тр |
| је преварен? ко је преварен? питала је у очајању сама себе.</p> <p>— За бога, Славка, што си с |
| пуна <pb n="29" /> слика лепоте била је у том положају.{S} Једна ружа беше сав накит у тим плет |
| азна а друго гадна лаж.{S} Не, гадна је у оба случаја, јер заиста једну од нас вара!</p> <pb n= |
| осетила како су му зубићи оштри, те је у часу остала без главе или ноге; ако ли би то биле шар |
| е, што су много лепши од јаве.{S} Он је у сну некако много разговорнији, госпођице га љубазније |
| ило.{S} Ништа и опет ништа! понављао је у мислима.{S} Чинило му се као <pb n="52" /> да неко на |
| , оно „богато“ још много више падало је у очи мами него кћери, а Лаза је умео тако дивно износи |
| на два сокака тамо близу главне чаршије у Београду и што је била најлепша кућа тамо пре двадесе |
| да је исто тако несрећна као оно двоје у роману.{S} Међу тим је Лаза удвостручио своју нежност |
| довцем.{S} Даринка и верује и не верује у своју велику али спору срећу, али се оне две сестрице |
| ј се игре и шале данашње живо понављале у памети.{S} Обузеле је мисли далеке и дугачке.{S} Поме |
| о је и с онима, који не загледају дубље у Лазин вечити осмејак.{S} Иначе уме увек бити виђен у |
| чешљала у две плетенице и лепо уплетене у једно подвила мало на десну страну, те су јој падале |
| еде поћи.{S} Бела, женска рука указа се у том часу на вратима.{S} Он је узе и гледаше је меким |
| па, млада госпа уочила је и њега, па се у пола промоли кроз отворен прозор и с осмехом га поздр |
| ак сад види да се варао, јер ево све се у часу изгубило.{S} Ништа и опет ништа! понављао је у м |
| чинећи се невешт њеној срџби, уплете се у њено извињавање и рече како госпођица хита кући, што |
| а и неколико врелих пољубаца стопише се у оно румено море на њеним ланитима.{S} Он је загрли, а |
| и духом и телом, те не знајући наћи се у томе узаврелом свету, траже спасења у браку?{S} Брачн |
| њега не би било ни иначе тешко наћи се у друштву, а за овај мах то је ишло само од себе, јер ј |
| .{S} Чаровита нека клица залегла јој се у грудима и она је осећа тамо, како јој пушта жилице у |
| мисли далеке и дугачке.{S} Помешало се у то сећање нешто необично, пријатно и тако немирно, да |
| бав и сажаљење према Лази претворило се у чисту сестринску љубав.{S} И тако су гости већ честит |
| ја такав израз и од самих очију, јер се у њима сваког часа опажа њено унутрашње расположење, ње |
| е, говорити, да седи до сиротињске деце у једној клупи.{S} Ах, како би било мами, кад би осетил |
| на је осећа тамо, како јој пушта жилице у срце, и то јој осећање беше слатко и драго.{S} Зове л |
| ле су се чути кад кад и по које зурлице у том кобном теснацу, јер по нека девојчица имала је са |
| , опет га са осмејком поздрави.{S} Беше у плавичастој хаљини са белим машлијама на рукавима и н |
| јуче, само јој оне румене руже не беше у коси; сигурно је увела.{S} А и на што ће тамо сад, ка |
| аше пажљиво Мицине речи и оне пробудише у њој са свим другу крајност.{S} Учини јој се Лаза као |
| .{S} Поучише и њега, па се онда вратише у друштво.</p> <p>— Воја вам је секретар? примети Ленка |
| мо драму и поделимо улоге.</p> <p>Одоше у другу собу.{S} Ленка и Веца осташе саме, ћутаху и не |
| у, као на Велзевуловом тигању.{S} Уђоше у саобраћај читаве архиве љубавних писама, па приповетк |
| један пут сину у памети друга мисао, и у исти мах појури јој бујније крв у лице.{S} Она слушаш |
| ђе спава онда, кад се њима успава.{S} И у сну продужава лепе и чаробне састанке, весела друштва |
| p>У десетој години пође наш младожења и у штолу, т. ј. у гимназију, јер му мама није дала да се |
| ладно рачуна, тако је било савладано и у опреци са самим собом, да би му свако женско чељаде п |
| "24" /> Она већ од неколико недеља живи у тој лепој нади, па је често хвалила и Ленци господина |
| з басамаке.</p> <p>— Нисте још погађали у карте, виче за њим Мица, тамо би сте још боље прошли. |
| ати.{S} Каква је то опака шала? помисли у себи, какав је то нечувен ужас?{S} Једно је лаж од об |
| <p>— Зар ми похваташе трагове? помисли у себи.</p> <p>Али брзо дође к себи, па смисливши згодн |
| за ружом, што је осуђена, да вечно чами у собњем <pb n="34" /> ваздуху.{S} Можете мислити, како |
| аза се беше посадио на противној страни у наслоњачу.{S} Очекиваше шта ће следовати, а и сам беш |
| ло необично, кад су се видели искупљени у већем броју него иначе.{S} Нарочито је падало у очи т |
| тај осмејак тако заједљив, да се уклони у другу собу, и после неколико тренутака, спремна за по |
| тала.{S} Она јој се приви уз биће и упи у душу и чињаше јој се, да би јој и душа потекла за том |
| "> <head>IX</head> <p>Он слободно ступи у собу.{S} На лицу му се није могла опазити никаква про |
| ="8" /> муком уздржавајући смеј, говори у себи:{S} Читајте ви, колико вам је воља; ја знам, шта |
| ди посташе тесне.{S} Крв му јаче појури у снагу и он у истом тренутку беше пред Славком, маши ј |
| ло одати.</p> <p>— Ти си назебла, па си у грозници.{S} Немој крити, да не буде горе, наставља м |
| у и срећну шалу, само ваља умети држати у нади сад и њу и родитеље.{S} Код Славке ће отићи прво |
| <p>Једино паметно, чему се Лаза досети у том хаосу од хахахова, беше то, да је <pb n="78" /> д |
| нци и Велици, да ће се оне обе заљубити у једног истог господина и како ће овај великодушан бит |
| ога вртлога, који би га могао захватити у вожењу по тако таласастој <pb n="59" /> реци; он пред |
| исам знала до сад, да и ви трошите речи у мислима, додаде гласом таким, који очекује противна о |
| а узбунише.{S} Изађе му Славка пред очи у свој дивоти; обузеше га исти осећаји, који мало пре.{ |
| асположени, јако невесели! рече, ушавши у собу.</p> <p>— Као и ви јуче.</p> <p>— Па није ли ово |
| аху и не смедоше погледати једна другој у лице.{S} Као да је свака од њих знала, шта је друга у |
| дати, госпођице, за право.{S} Кад човек у себи говори, може <pb n="32" /> говорити шта хоће, ко |
| брзину ногу, оне би онда дозвале језик у помоћ, а ту је већ лакше било бранити се.{S} Могле су |
| каквој дугоухој глави, парламентаризам у јату гусака, по шеширу пресудити шта мисли глава под |
| зда показује, да је срећан кад је с њом у друштву, вазда је добре воље и љубазан на спрам ње, в |
| и осмејак.{S} Иначе уме увек бити виђен у друштву, па и окретати га за собом.{S} Не кити се мно |
| {S} За то је и остао непрестано одвојен у другој соби, где је пушио и хватао крајеве некој ђаво |
| азом?</p> <p>Пошавши од Славке, удубљен у мисли упути се кући.{S} Шта мисле те женске о мени? н |
| его уобразило, да је он смртно заљубљен у њу, да ће полудети и умрети без ње.{S} Све је он то с |
| смејак чини, те је он врло радо примљен у веселим друштвима, нарочито женским.{S} Има људи, кој |
| в постане наспрам оштрог зрака, повучен у себе, отуђен од весела друштва: сам је себи све и сва |
| сне.{S} Крв му јаче појури у снагу и он у истом тренутку беше пред Славком, маши јој се руке и |
| Како се пре тога <pb n="55" /> био дао у мисли, није ни спазио с друге стране Мицину кућу; мож |
| кроза зелено лисје.{S} Беше се загледао у то зеленило, кад дође баш на крај улице.{S} У том час |
| ћуди.{S} На скоро узавре сва школа као у ђавољем лонцу, као на Велзевуловом тигању.{S} Уђоше у |
| о друштва и забаве, где се то махом као у магли изгубило.</p> <p>После ових посета Лаза се сети |
| один Јелић са свим мирне савести изишао у варош, пошто је кафу попио и обећао скорим вратити се |
| у Лази“, кога виђате тако често, готово у сваком крају стопа Београда.{S} Чујте само.</p> <p>На |
| ходнику комшинске куће појави се готово у исти час господин Лаза.{S} Врата осташе ошкринута за |
| </p> <p>Лаза је после два дана опет био у њеној кући.{S} Оно чему се тако дуго надала, учинило |
| љи, на својим сопственим ногама створио у лепоме друштву Лукићеве госпођице и њених другарица.{ |
| е она сама додала и која не сасеца јако у саму ствар.</p> <p>После тога отворила се забава, кој |
| че.{S} Они беху бледи и лице њено онако у засенку одсјајиваше некаквом чаробном лепотом.{S} Зам |
| а му крајеви њени покривају прса далеко у страну, што му лепо стоји.{S} Та му је огрлица сад па |
| броју него иначе.{S} Нарочито је падало у очи то, што је и сам г. Јелић био међу гостима више о |
| о урадити, пошто сам га звала на посело у велико и одабрано друштво, па сам непрестано стражари |
| ери, за њима и Даринка.{S} Како је било у реду да и сам пође, он се понуди, да их прати.</p> <p |
| је свега, тако, да се све друго утопило у њој.</p> <p>Поћута за неколико тренутака, па онда нас |
| оту није осећао.{S} Нешто га је подишло у прсима, те му се чини, као да има на срцу какав терет |
| обили и главе оборили; само Лазица тамо у предпоследњој клупи окренуо се мало на страну, па, с |
| ти — ах, и пољубити — а то је тек важно у брачном животу.{S} Треба да знате, да су се цуре баш |
| ње несрећан, који може то бар приближно у себи наћи; и тада се отвори пред човеком други, истин |
| о је певала, док је Велица седела мирно у другој соби и читала „Велимира и Босиљку“ и толико се |
| пођице и њених другарица.{S} Било је то у јесен 187 . у оној кући, што гледа на два сокака тамо |
| унији круг.{S} Он је тада као биљка што у лонцу расте и цвета; осетљив постане наспрам оштрог з |
| поломише.{S} Девојке потрчаше на прозор у другој соби, али тамо није ништа било.{S} Мица поглед |
| огледала, да заденем ето баш овај цвет у косу, кад ми се очи замакоше на сокак.{S} И на моје н |
| положају.{S} Једна ружа беше сав накит у тим плетеницама, па и она не беше ни бела ни црвена, |
| огао ни пошто изостати пољубац, то јест у руку.{S} Што се тиче пратње, може се рећи, да је ишао |
| лава у зечијој кожи, Сократову мудрост у каквој дугоухој глави, парламентаризам у јату гусака, |
| е баците ту бригу.</p> <p>Сумрак се већ у велико спустио на земљу и гости захтеше да се разилаз |
| тавити на миру.</p> <p>Био је давно већ у кревету и непрестано се уљуљкивао таким мислима.</p> |
| али пријатан.{S} Да му је ко узео руку у том часу, могао би са свим јасно осетити, како је узд |
| Пламен, што му већ од пола сахата плану у грудима, обузе га сад са свим.{S} Он осети како му гр |
| ме!</p> <p>Али Славци на један пут сину у памети друга мисао, и у исти мах појури јој бујније к |
| њој младожења стоји просто на врати, ту у кући, па радост, па срећа и шта још не.{S} Мица јој о |
| ни говора.</p> <p>И заиста још оне беху у речи, а на вратима се указа толико очекивани господин |
| ње поред њега те речи, које су му одмах у грудима одјекивале.</p> <p>— Али хоће ли се остати до |
| рица па ћути; за тим оде са свим од њих у другу собу.</p> <p>Све је то Лаза добро уочио.{S} Јуч |
| е учини све још чудније.{S} Било је баш у недељу, после ручка, кад му се ове мисли почеше потпу |
| дио.</p> <p>Ништа није смотрио; али баш у часу кад хтеде окушати чврстоћу своје каваљерске миши |
| имала тај „малер“, те је погрешила још у почетку, па је и сав рачун изашао побркан.</p> <p>Лаз |
| га је истргла из косе ружу, коју је још у почетку забаве заискала од Лазе.{S} Узе је преда се, |
| .{S} Он је био вечити младожења.</p> <p>У десетој години пође наш младожења и у штолу, т. ј. у |
| остану тамо где су, а она изађе.</p> <p>У другој соби седела је Славка крај стола наслоњена лак |
| али јој нико на то не одговори.</p> <p>У исти мах кад она то рече зачу се тресак с противне ст |
| p>Написао</p> <p>Никола В. Ђорић</p> <p>У НИШУ</p> <p>ШТАМПАРИЈА МИЛОША ПОПОВИЋА</p> <p>1882.</ |
| се пред њега у стотину комадића.{S} Он убезекнут гледаше на то чудо; беше испустио Славкину ру |
| знати, господине Лазо?</p> <p>Лаза беше убијен на те речи.{S} За живу главу не би се умео досет |
| не јој се, да је љуби и прети, да ће се убити револвером, ако му не узверује и не пође за њега. |
| е ништа, зар то није тако исто, као кад убица налази да је са свим право, да се огласи за невин |
| зо научио од мамице, да их <pb n="4" /> убрља својим устима, што је он по њеном и својем дијале |
| ље у Лазин вечити осмејак.{S} Иначе уме увек бити виђен у друштву, па и окретати га за собом.{S |
| сад ме сви мрзе!</p> <p>И при том би се увек сетио Славке; цела њена дивна слика обнови му се п |
| <pb n="59" /> реци; он предвиђа, да ће увек умети наћи сигурни и једини умесни пут.</p> <p>А к |
| румене руже не беше у коси; сигурно је увела.{S} А и на што ће тамо сад, кад се руменилом свој |
| ицу му се могло видети, како је потпуно уверен, да нико не зна ни словца од његових рачуна.</p> |
| годило јој, јер то је доказ и неоспорно уверење, да су њене кћери лепе, пријатне и образоване.< |
| е тамо уочила; можда се је и преко воље уверила, да је и данас она била најлепша међу другарица |
| звол’те сутра к мени, па ћете се и саме уверити, додаде Мица.</p> <p>Славка одма обећа да дође |
| рца девојачка.</p> <p>Али ће се читаоци уверити боље из приповетке, у чему је Лаза снажан и сил |
| {S} Пословању треба увода, а само такав увод обећава успеха.{S} А од почетка до свршетка, он ће |
| ти те невине душице.{S} Пословању треба увода, а само такав увод обећава успеха.{S} А од почетк |
| , али још не спомињу, да не би домаћицу увредили.{S} Кад на један пут, ето им Мице, ужурбана ка |
| Ленкина мати, али то њу није ни најмање увредило, шта више годило јој, јер то је доказ и неоспо |
| ни на крај памети.{S} А она је тако зло увређена, тако љутита отишла кући.{S} Лаза је знао, как |
| /p> <p>— Овамо њега!{S} Нека буде камен угаони за темељну, велику и сјајну зграду, која ће се з |
| ут и та и обоја споредна врата.{S} Лаза угледа са све четири стране по једно женско чељаде.</p> |
| ло му је, као да је све дивоте на свету угледао.{S} Осећаше што још никад у животу није осећао. |
| мен, а очи — њих није могао Лаза никако угледати, ма да се трудио, да прочита у њима своју прес |
| му црне као угљен и сјајне као распаљен угљен, непрестано су живе, играју, што но реч, као на т |
| кретан, лак ча речи; очи су му црне као угљен и сјајне као распаљен угљен, непрестано су живе, |
| нате, да су се цуре баш и отимале да се удају, и другарице су завиделе оној, којој би та срећа |
| .{S} Узе је преда се, гледаше је јетко, удари <pb n="19" /> се њоме неколико пути о длан, па јо |
| учтиво и галантно као вазда.{S} Славци ударила крв у лице, а Ленка се гризе за усне, гледајући |
| ад се после чује код Славке, како се он удвара Ленци, кад Ленка дозна или посумња у његове наме |
| или кад оне све три дознаду, како се он удвара некој трећој, њима сасма непознатој, — ту се сет |
| просто сам себи дао мајсторско писмо за удварање и претварање.{S} На лицу му се могло видети, к |
| оно двоје у роману.{S} Међу тим је Лаза удвостручио своју нежност на спрам Ленке, што је веома |
| а, за то не треба питати, како то да се удеси, јер се добре другарице недељом редовно полазе.{S |
| долазе на ред свадбе.{S} Лаза би свакад удесио тако, да он буде младожења, а невеста, знало се |
| мало даље ствари и одношаје; то ће бити удица, којом ће он вешто пецати те невине душице.{S} По |
| највише био. „Што да ми каже, да ћу за удовца поћи?“ поче сад питати се, „за шта друго, до да |
| а хита кући, што је љубоморна на својег удовца.{S} Мица му се окрете са једним „на служби“, ижљ |
| огађати.{S} Прво поче Мици и обрече јој удовца, коме је прва жена умрла од љубоморе, па је одма |
| ; за тим је молила, да се мења са њеним удовцем.{S} Даринка и верује и не верује у своју велику |
| одином Лазом?</p> <p>Пошавши од Славке, удубљен у мисли упути се кући.{S} Шта мисле те женске о |
| неколико тренутака, спремна за полазак, уђе да се опрости.{S} Смислила је међу тим и како да се |
| аголиви каваљер готово без и једне речи уђе у собу и посади се на столицу.{S} Прошло је неколик |
| м лонцу, као на Велзевуловом тигању.{S} Уђоше у саобраћај читаве архиве љубавних писама, па при |
| /p> <p>— Ах, ја га не могу дочекати.{S} Ужас ће ме уморити!</p> <p>Тако узвикиваше Славка, јуче |
| мен међу њихове ђачиће.{S} Покушаше и — ужас! — Код свакога нађоше но неколико подозривих ствар |
| ла? помисли у себи, какав је то нечувен ужас?{S} Једно је лаж од обојега, једно је безобразна а |
| ко је то лепа и мила реч, а Славци како ужасна.</p> <p>Окрете се говор и на друге ствари.{S} Го |
| о „сутра!“</p> <pb n="49" /> <p>— То је ужасно! изустише Ленка и Славка као из једнога грла.</p |
| да се отвори пред човеком други, истина ужи, али тим шаренији свет, мањи али тим потпунији круг |
| ном животу, о златној слободи коју тако ужива и по сто пути је проклињао и саму мисао на женидб |
| овале шетњу <pb n="61" /> и свако друго уживање, те дошле овамо, ма и мало касније.{S} Мица их |
| би нешто морао живети негде у Лозници, Ужици, или баш ма где изван Београда.{S} Опростите му д |
| т звата.{S} Тамо се нешто <pb n="28" /> ужурбали па зову и њу, али се њој слутило, да ће Лаза д |
| дили.{S} Кад на један пут, ето им Мице, ужурбана као да је непрестано трчала док је до њих дошл |
| уочили, даје и његова домаћица необично ужурбана.{S} Даринка је већ опазила, како Лаза није рав |
| в, она није питала.{S} Она јој се приви уз биће и упи у душу и чињаше јој се, да би јој и душа |
| а широко поље његовој ћуди.{S} На скоро узавре сва школа као у ђавољем лонцу, као на Велзевулов |
| м и телом, те не знајући наћи се у томе узаврелом свету, траже спасења у браку?{S} Брачни ланац |
| пих поздрава, јер кад би цурице окушале узалуд брзину ногу, оне би онда дозвале језик у помоћ, |
| чинио обећану посету.</p> <p>— Па дакле узалуд смо долазиле? вели Славка.</p> <p>— Никако, одго |
| то да значи? каква су то посла?{S} Али узалуд су сва питања и чекање.{S} Лазе нема.</p> </div> |
| невешт, ма да је добро приметио.{S} Но узалуд све: за Мицом пођоше обе судијине кћери, за њима |
| ама себи мирише, кад је песма славујева узалудна.{S} Што би ружа имала и што би хтела да каже, |
| кад би њих двојица засели с обе стране узана сокака, онда би за мале цурице то била права Скил |
| 1" /> за браду и тад се видело, како је узбуђен, јер вазда је пипкао, намештао и размештао; прс |
| беше опет устао и почео шетати по соби узбуђен.{S} У том часу беше окренут на другу страну.{S} |
| ле обртати немирне мисли, у срцу је био узбуђен, те није могао седети.{S} Кад би погледао Славк |
| е понављати пређашње слике и на ново га узбунише.{S} Изађе му Славка пред очи у свој дивоти; об |
| и, да ће се убити револвером, ако му не узверује и не пође за њега.</p> </div> <div type="chapt |
| ати.{S} Ужас ће ме уморити!</p> <p>Тако узвикиваше Славка, јуче тако срећна а данас тако грозно |
| шкарце и девојчице, а то га је још више узвишавало.{S} Он је био вечити младожења.</p> <p>У дес |
| > <p>Он тада погне дубоко главу и тешко узданувши говори сам себи.</p> <p>— Проклето детињство, |
| з ње.{S} Све је он то с неколико речи и уздисаја исказао тако разговетно, да је Веца отишла у д |
| ало на страну, па, с <pb n="8" /> муком уздржавајући смеј, говори у себи:{S} Читајте ви, колико |
| лаве до пете и више пути једва се могла уздржати а <pb n="70" /> да не изађе с бојом на среду.{ |
| руга, помисли Славка, па не могавши се уздржати рече:</p> <p>— Ни код мене не ћете изостати, г |
| искреност Лазину, па је била према њему уздржљива.{S} Сад пак ни она више не сумња.{S} Истина, |
| е.{S} Ја вам не умем ништа више рећи; — уздрхталим гласом одговараше Лаза сам на своје питање.< |
| сако ако усхтете.</p> <p>Глас му је био уздрхтан и чинило се да из дубине душе излази.{S} Славк |
| могао би са свим јасно осетити, како је уздрхтана.{S} Час по машао се десном руком <pb n="31" / |
| чудо од претварања.</p> <p>— Госпођице, узе зборити Ленци после неколико тренутака.{S} Јуче сам |
| ш у почетку забаве заискала од Лазе.{S} Узе је преда се, гледаше је јетко, удари <pb n="19" /> |
| а му одговори, за то је ћутала.{S} Лаза узе да је извињење примљено, развуче усне и рече:</p> < |
| каза се у том часу на вратима.{S} Он је узе и гледаше је меким погледом и с осмејком на лицу.{S |
| се и тек на поновљену опомену Славкину узе столицу и седе.</p> <p>Славка је врло добро примети |
| Цицо поред обичног имена, али то су сви узели за шалу, па тако исто и Мица.{S} Али данашња, нав |
| рет, тежак али пријатан.{S} Да му је ко узео руку у том часу, могао би са свим јасно осетити, к |
| ни једној рекао, да <pb n="60" /> ће је узети, а оне су требале успаванога лава оставити на мир |
| .{S} А оно, што је рекао Ленци, може се узети за згодну и срећну шалу, само ваља умети држати у |
| тово била љутита на њих, мислећи, да ће узети њено причање за шалу, па и не доћи. — Биле су ту |
| ислио да ће све на свету имати кад њега узима, па ипак сад види да се варао, јер ево све се у ч |
| опевку. <pb n="26" /> Само га по каткад узнемире ти снови тиме, што су много лепши од јаве.{S} |
| удише јој се сви, кад је видеше бледу и узнемирену.{S} Да је развеселе, одма је посаде на сред |
| марила, али оно што њене снове изодавна узнемирује, младо, враголасто а поред тога паметно и бо |
| е да се разилазе.{S} Није било никаквог узрока, да их домаћице задржавају, за то и одоше одма.< |
| S} Ово је кућа поштена и честита, а без узрока се не ломе прозори каменицама усред дана.</p> <p |
| , што све беше на свом месту и даде јој узрока, да се већма расрди.</p> <p>Окрете се од огледал |
| е створити или саме по себи или његовим узроком.{S} Он озбиљно поче <pb n="54" /> водити рачуна |
| трже и хтеде поћи.{S} Бела, женска рука указа се у том часу на вратима.{S} Он је узе и гледаше |
| та још оне беху у речи, а на вратима се указа толико очекивани господин Лаза.</p> </div> <pb n= |
| се врата још нешто више, и на отвору се указа мала, бела женска рука, баш до лакта.{S} Зачуше с |
| рба Лазина, коју је он свима подједнако указивао, њу је мучила.{S} Много пути је пре тога имала |
| учини тај осмејак тако заједљив, да се уклони у другу собу, и после неколико тренутака, спремн |
| .{S} Браду носи, али му је то доста лош украс, јер је неугледна и није црне боје.{S} Може се ви |
| у падоше сад на стас, на хаљину и друге украсе, што све беше на свом месту и даде јој узрока, д |
| ту доста јунака, али јунакиња већ мање: укус се развија, избор се прави.{S} Професори на муци, |
| му је обично пепељава или црна огрлица укусно привезана, тако да му крајеви њени покривају прс |
| те, с овог се прозора види мал’ не цела улица комшинске куће.{S} Морао би се крити као мачка св |
| дао у то зеленило, кад дође баш на крај улице.{S} У том часу спази на прозору једне двокатне ку |
| амо није ништа било.{S} Мица погледа на улицу и виде како журно замаче за ћошак неко лице, исти |
| Оди овамо, да напишемо драму и поделимо улоге.</p> <p>Одоше у другу собу.{S} Ленка и Веца осташ |
| цу, крв и живот.{S} Требало би да твоју улогу Ленка прими, али ми ћемо је извинити, јер би могл |
| је давно већ у кревету и непрестано се уљуљкивао таким мислима.</p> <p>А хоће ли бити ту и опа |
| дубље у Лазин вечити осмејак.{S} Иначе уме увек бити виђен у друштву, па и окретати га за собо |
| е ко питао, кога види пред собом, не би умела казати.{S} Каква је то опака шала? помисли у себи |
| и знате све, разумете све.{S} Ја вам не умем ништа више рећи; — уздрхталим гласом одговараше Ла |
| о каваљер, а то је њему душа и срце.{S} Умео је он свих пет госпођица занимати тако, да ни једн |
| ако није било баш право.{S} Али је Лаза умео да умири и помири све, и мушкарце и девојчице, а т |
| звао „пупи“.{S} А после неколико година умео је то учинити и на сокаку.{S} Засео би тај делија |
| ало је у очи мами него кћери, а Лаза је умео тако дивно износити на видик то „богато“, да су се |
| уги буде младожења, јер нико други није умео тако лепо као Лаза шетати, разговарати, правити ша |
| зао да је врло невешт инжињер, јер није умео одмерити положај ствари.{S} Глете, с овог се прозо |
| н на те речи.{S} За живу главу не би се умео досетити, да је разбијени прозор с авлије а не са |
| пет побркаше и посташе неизвесне, не би умео дати тачна рачуна о њима ни себи.{S} Само ја ишао |
| пред Славком, маши јој се руке и једва умеравајући заталасан глас, запита је:</p> <p>— Кад би |
| да ће увек умети наћи сигурни и једини умесни пут.</p> <p>А кад се после чује код Славке, како |
| зети за згодну и срећну шалу, само ваља умети држати у нади сад и њу и родитеље.{S} Код Славке |
| n="59" /> реци; он предвиђа, да ће увек умети наћи сигурни и једини умесни пут.</p> <p>А кад се |
| сети данашње посете — о, онда ће се тек умети дивно одговарати.{S} Кад оне буду интересоване за |
| аком природом, каква је њена, ваља само умети владати и окретати је на своју руку, на и љубав к |
| тип старе грчке лепоте и не би погрешио уметник, који би пресликао с ње лепу Јелену, око које с |
| читала „Велимира и Босиљку“ и толико се умешала у њихова „прикљученија", да је редовно плакала, |
| било баш право.{S} Али је Лаза умео да умири и помири све, и мушкарце и девојчице, а то га је |
| оведи да носе нешто на поље, па се онда умири, и учини јој се да је сва плашња прође.</p> <p>Ла |
| ају је сви пре него што је и оданула од умора.</p> <pb n="44" /> <p>— Дајте ми столицу; све ћет |
| о ће тако и радити, те ће и она најзад, уморена срџбама, морати попустити и тада ће бити као су |
| , ја га не могу дочекати.{S} Ужас ће ме уморити!</p> <p>Тако узвикиваше Славка, јуче тако срећн |
| смртно заљубљен у њу, да ће полудети и умрети без ње.{S} Све је он то с неколико речи и уздиса |
| а! виче Велица с друге стране.</p> <p>— Умрећу без тебе! поздравља га Славка с леђи.</p> <p>Па |
| и обрече јој удовца, коме је прва жена умрла од љубоморе, па је одма поче саветовати, да се не |
| подина Лазу, који вели, да би трећи дан умро, кад би нешто морао живети негде у Лозници, Ужици, |
| осташе ошкринута за њим.{S} Он се наже унутра и као да говораше неком, да не излази за њим.{S} |
| ејак и све што осећа, свако расположење унутрашље најбоље казује тим осмејком. <pb n="11" /> Он |
| у, јер се у њима сваког часа опажа њено унутрашње расположење, њена душа.</p> <p>Очи њене с лиц |
| лаковерно девојче ни више ни мање, него уобразило, да је он смртно заљубљен у њу, да ће полудет |
| љаде и заста мало.{S} Лепа, млада госпа уочила је и њега, па се у пола промоли кроз отворен про |
| аш сад стала према огледалу и себе тамо уочила; можда се је и преко воље уверила, да је и данас |
| а, од стране господина Јелића, гости су уочили, даје и његова домаћица необично ужурбана.{S} Да |
| то као боја лица.</p> <p>Све је то Лаза уочио; Славка му се учини лепша него икад, много лепша |
| другу собу.</p> <p>Све је то Лаза добро уочио.{S} Јучерашње прилике изађоше му пред очи, и њему |
| г земаљских грехова.</p> <p>Све то Лази упаде у очи, и она му се учини лепша него и јуче.{S} Пр |
| е питала.{S} Она јој се приви уз биће и упи у душу и чињаше јој се, да би јој и душа потекла за |
| здрави.</p> <p>— Овде сад са квартиром? упита он кад познаде младу жену.</p> <p>— Од скора.{S} |
| ати, него чинећи се невешт њеној срџби, уплете се у њено извињавање и рече како госпођица хита |
| осе је сачешљала у две плетенице и лепо уплетене у једно подвила мало на десну страну, те су јо |
| >Оно што је он тражио, и не знајући шта управ тражи, учини му се да је ту.{S} План му се учини |
| кратковид био, те не видео шта је било управ пред тобом: оно првобитно и последње ништа.{S} Па |
| на себе што је јуче био тако неразуман, управо глуп, те је купио и прстен за невесту.{S} Ено са |
| ртаху.{S} Он се зловољан после растанка упути кући.</p> <pb n="17" /> <p>Славка је остала расеј |
| > <p>Пошавши од Славке, удубљен у мисли упути се кући.{S} Шта мисле те женске о мени? на шта св |
| <p>Није се много премишљао куда ће.{S} Упутио се Славкиној кући.{S} Она се десила сама код кућ |
| зити.{S} Ја сам се надала да ће он тако урадити, пошто сам га звала на посело у велико и одабра |
| да и за остало друштво.{S} Речи му беху усиљене, а кад Славка спомену Ленкино име, а њему таван |
| Тако лепо, тако паметно говориш, Мицо, ускликну она.</p> <pb n="67" /> <p>— Но, таку те волим. |
| је тако дивна, тако мила! <pb n="58" /> ускликну, кад помисли на њу; а није му могло пасти на п |
| огледа.{S} Очи му беху необично светле, усне му беху полуотворене, права слика страсти.{S} Она |
| ударила крв у лице, а Ленка се гризе за усне, гледајући то чудо од претварања.</p> <p>— Госпођи |
| неприлика, промумла Лаза гризући се за усне.</p> <p>Али се на скоро избави мучнога одговора, ј |
| за узе да је извињење примљено, развуче усне и рече:</p> <pb n="69" /> <p>— Али идуће недеље за |
| казиваху своје ситне зубе испод румених усница на пошалице његове.{S} Но он се чинио и томе нев |
| ли, да најслађе спава онда, кад се њима успава.{S} И у сну продужава лепе и чаробне састанке, в |
| n="60" /> ће је узети, а оне су требале успаванога лава оставити на миру.</p> <p>Био је давно в |
| треба увода, а само такав увод обећава успеха.{S} А од почетка до свршетка, он ће непрестано н |
| <p>— Нисам нигде свраћао.</p> <p>— Онда успут, у мислима?</p> <p>— То сте погодили.</p> <p>— Е |
| ез узрока се не ломе прозори каменицама усред дана.</p> <p>— Та то је паклена неприлика, промум |
| во слушаше ове живе речи.{S} Запечаћена уста Лазина збацише неприродни, наметнути оков и гле ка |
| ије било лако погодити.{S} Међу тим она уста и оде да спреми оне србијанске беспослице, што се |
| онашањем.</p> <p>Али Славка одма за тим уста и потражи Воју, да је води тамо где је мајка.</p> |
| ше се госпођице врло радо <pb n="12" /> устављају очима на њој.{S} Браду носи, али му је то дос |
| кад је се сетио није ни ваљала више.{S} Устаде и пође.</p> <p>Није се много премишљао куда ће.{ |
| з о мојој љубави — </p> <p>Славка нагло устаде, кад Лаза изусти ову последњу реч, али он не пре |
| .</p> <p>А кад се Славка врати, он беше устао и одаше по соби горе доле као од дуга времена.{S} |
| /p> <p>— Али застаде.{S} Лаза беше опет устао и почео шетати по соби узбуђен.{S} У том часу беш |
| мамице, да их <pb n="4" /> убрља својим устима, што је он по њеном и својем дијалекту звао „пуп |
| ипак је тако предусрео.{S} Један пут се усудио да јој каже и Цицо поред обичног имена, али то с |
| та мислим кад вам ово говорим, сако ако усхтете.</p> <p>Глас му је био уздрхтан и чинило се да |
| b n="74" /> <p>— Ја њега љубим! о гадне утворице! помисли Славка и окреташе лице од њега.</p> < |
| зела га је свега, тако, да се све друго утопило у њој.</p> <p>Поћута за неколико тренутака, па |
| ли спору срећу, али се оне две сестрице ућутале.{S} Ленка проба <pb n="14" /> да не мисли о том |
| ама тешко паде Мицин одлазак.{S} Оне су ућутале и врло слабо показиваху своје ситне зубе испод |
| све разговорнији, само се домаћи нешто ућуташе.{S} Није им баш топло око срца, што тако дуго ч |
| кав је био још кад га је мајка први пут ућуткала, да јој санка не прекида.{S} Милом чеду своме |
| се прави.{S} Професори на муци, како да ухвате тога Ромог Дабу, што им пирка из некога кута сво |
| н тражио, и не знајући шта управ тражи, учини му се да је ту.{S} План му се учини јасан и згодн |
| дивна слика обнови му се пред очима.{S} Учини му се, као да је она његова била, па му преотета; |
| ци и Даринци и Ленци, а највише њој.{S} Учини јој се да је погледа охоло и преко рамена кад при |
| будише у њој са свим другу крајност.{S} Учини јој се Лаза као најгрознији сатана из пакла и омр |
| о томе његовом кикотању и блебетању.{S} Учини јој се на <pb n="15" /> један пут, да се тај кава |
| обузима, кад о њој мисли? — Лази се она учини као неки велики мехур од пене, који споља бљешти |
| сећање, које свакад обузима човека, кад учини нешто необично, чему не зна свршетка, обузе и њу. |
| пут био код те девојке и њено понашање учини му се необично. <pb n="27" /> Није помишљао на то |
| к.{S} Он се опет осмену на њу, и њој се учини тај осмејак тако заједљив, да се уклони у другу с |
| ас, да се то и данас понови.{S} И он се учини збуњен и потражи очима Славку.{S} Запита где је, |
| > <p>Све је то Лаза уочио; Славка му се учини лепша него икад, много лепша него све њене другар |
| <p>Све то Лази упаде у очи, и она му се учини лепша него и јуче.{S} Предвиђаше да је врхунац ње |
| двокатне куће женско чељаде, које му се учини познато.{S} Како се пре тога <pb n="55" /> био да |
| жи, учини му се да је ту.{S} План му се учини јасан и згодно састављен.{S} Не мислећи се ни за |
| о, да је он сам то изазвао, за то му се учини све још чудније.{S} Било је баш у недељу, после р |
| носе нешто на поље, па се онда умири, и учини јој се да је сва плашња прође.</p> <p>Лаза се беш |
| осуди сама себе у истом тренутку кад и учини то, па довативши сребрну кашичицу стаде лупати о |
| а би је на стрпљење.</p> <p>Мало за тим учини се Славка невесела, забуњена и расејана.{S} Издво |
| а све то може изаћи? — Питајући се тако учини му се да је изиграо сам себе.{S} Сад му паде на п |
| да је свака од њих знала, шта је друга учинила, па су тим ћутањем признале једна другој своје |
| кући.{S} Оно чему се тако дуго надала, учинило јој се, да је са свим ту близу.</p> <p>Лаза обе |
| стао и нисам вас походио, јер имађах да учиним једну неодложну посету код извесног пријатеља, к |
| ајте, кад и с тим другарем и пријатељем учиним по једно „рандеву“, кад оно, што ником не могу о |
| ти мало, господине Лазо.</p> <p>Лаза се учинио као да не чује примедбу, али госпођицама тешко п |
| му се по лицу познати, да је драговољно учинио ову жртву, шта више да је и сам весео.{S} Да је |
| ресекла, кад чу од Мице, да је Лаза већ учинио обећану посету.</p> <p>— Па дакле узалуд смо дол |
| нешто мало побојава, али ова ће маневра учинити, да најпосле и тај његов вечити „супостат“ поло |
| оглед.</p> <p>Лаза приђе ближе и покуша учинити јуриш на те очи, што се крију.{S} Није ни спази |
| лажем свој одлазак, које не ћу никад ни учинити, зар вам то није јасан доказ о мојој љубави — < |
| очим о томе, да никад нисам ни помислио учинити то, чему се они надају од мене.{S} Ви ћете ме р |
| .{S} А после неколико година умео је то учинити и на сокаку.{S} Засео би тај делија иза дирека |
| таде.</p> <p>Једнога господина, који се учтиво и церекајући се клањаше некаквој младој жени, шт |
| пазити никаква промена.{S} Поздравио се учтиво и галантно као вазда.{S} Славци ударила крв у ли |
| сте нерасположени, јако невесели! рече, ушавши у собу.</p> <p>— Као и ви јуче.</p> <p>— Па није |
| није својим очима гледала и сопственим ушима чула онако кобне истине по њу.</p> <pb n="73" /> |
| што је малена раста и доста неприметна фигура?{S} Оно „богато“ покрило је све то, да је он био |
| мана.{S} Сигурно каква виђена и стасита Фигура, која ће бити кадра да врти око себе сву памет ш |
| и матери саопштила.</p> <p>Само још та формалност да се изврши, а за остало је све лако.</p> < |
| им.{S} Има људи, који хоће само облик и Форму а ствар их се не тиче, на тако је и с онима, који |
| пште, громогласно, безконачно ха-ха-ха! ха-ха ха!...</p> <p>Једино паметно, чему се Лаза досети |
| громогласно, безконачно ха-ха-ха! ха-ха ха!...</p> <p>Једино паметно, чему се Лаза досети у том |
| и једно опште, громогласно, безконачно ха-ха-ха! ха-ха ха!...</p> <p>Једино паметно, чему се Л |
| е, громогласно, безконачно ха-ха-ха! ха-ха ха!...</p> <p>Једино паметно, чему се Лаза досети у |
| једно опште, громогласно, безконачно ха-ха-ха! ха-ха ха!...</p> <p>Једино паметно, чему се Лаза |
| но опште, громогласно, безконачно ха-ха-ха! ха-ха ха!...</p> <p>Једино паметно, чему се Лаза до |
| но причати о својем спремању и о својим хаљинама.{S} А после тога наставиће:</p> <pb n="46" /> |
| смејком поздрави.{S} Беше у плавичастој хаљини са белим машлијама на рукавима и на прсима; дост |
| скромна и боја и накит.{S} Тој простој хаљини са свим лепо доликоваше истинско руменило, што ј |
| лица у огледалу падоше сад на стас, на хаљину и друге украсе, што све беше на свом месту и дад |
| а, као да му се надала, обукла најлепшу хаљину, а поред тога била је весела и расположена вазда |
| ставља Мица.{S} Обукла сам ето најлепшу хаљину; сва је окићена машлијама, наборима и цветићима |
| дино паметно, чему се Лаза досети у том хаосу од хахахова, беше то, да је <pb n="78" /> дохвати |
| би за мале цурице то била права Скила и Харивда, од које је заман било чувати се.{S} Било је ту |
| тно, чему се Лаза досети у том хаосу од хахахова, беше то, да је <pb n="78" /> дохватио капу и |
| деља живи у тој лепој нади, па је често хвалила и Ленци господина Лазу.{S} Девојка је слушала и |
| о одвојен у другој соби, где је пушио и хватао крајеве некој ђаволски заплетеној парници, што с |
| <head>V</head> <p>Већ се и сутоњ почео хватати и гости би врло радо кући, али још не спомињу, |
| у њено извињавање и рече како госпођица хита кући, што је љубоморна на својег удовца.{S} Мица м |
| оже стрпети, а Даринка му се чини доста хладна, за то ће је за сад оставити мало на миру.{S} Ми |
| те.</p> <p>И заиста на једним вратима у ходнику комшинске куће појави се готово у исти час госп |
| еше окренут на другу страну.{S} Заста у ходу и питаше:</p> <p>— Кад би знали? —</p> <p>Али Слав |
| но се уљуљкивао таким мислима.</p> <p>А хоће ли бити ту и опасности какве? — Ту и нехотице поми |
| /> збогом рећи, кад он, видевши шта она хоће, пође кући.</p> <p>Судијина кућа није далеко, и он |
| говори, може <pb n="32" /> говорити шта хоће, колико год хоће и како год хоће.{S} Мисли су чове |
| ти шта хоће, колико год хоће и како год хоће.{S} Мисли су човеку најбољи другар, највернији при |
| n="32" /> говорити шта хоће, колико год хоће и како год хоће.{S} Мисли су човеку најбољи другар |
| ма, нарочито женским.{S} Има људи, који хоће само облик и Форму а ствар их се не тиче, на тако |
| дмах у грудима одјекивале.</p> <p>— Али хоће ли се остати довека само на томе?</p> <p>— Та цео |
| олишиће непрестано с прстеном, јер, ако хоћемо право, он није ни заложио баш поштену своју реч |
| </p> <p>Ви ме већ разумете, читаоци.{S} Хоћу да вам причам приповетку о нашем „Каваљеру Лази“, |
| слити да се варам, а можда чак и то, да хоћу и вас да варам.{S} Али та госпођица беше сишла чак |
| >Ништа није смотрио; али баш у часу кад хтеде окушати чврстоћу своје каваљерске мишице, у том ч |
| b n="65" /> <p>Мећу тим се Лаза отрже и хтеде поћи.{S} Бела, женска рука указа се у том часу на |
| а, плашљиво се окрете на другу страну и хтеде побећи са столице.</p> <p>— Славка! викну Лаза и |
| проба <pb n="14" /> да не мисли о томе, хтела би да чита неке стихове, које нађе на једном стол |
| д је онуд прошао.</p> <p>Ленка или није хтела, или није могла да му одговори, за то је ћутала.{ |
| узалудна.{S} Што би ружа имала и што би хтела да каже, то би славуја само ожалостило.</p> <p>— |
| и задовољан са собом.{S} На Ленку није хтео ни помислити, а још мање на Славку.{S} Он је мисли |
| спрам огледала, да заденем ето баш овај цвет у косу, кад ми се очи замакоше на сокак.{S} И на м |
| како је Лаза ћутао, кад јој је дао тај цвет, како му није било право, што га је искала; ма да |
| човек на свету, а без које ћу бити као цвет, који бацате под ноге, а заборављате, да сте се њи |
| н је тада као биљка што у лонцу расте и цвета; осетљив постане наспрам оштрог зрака, повучен у |
| у; сва је окићена машлијама, наборима и цветићима од тула.{S} Метла сам нов шешир с перетом и н |
| n="35" /> поста много руменије од онога цветка у коси.{S} Пламен, што му већ од пола сахата пла |
| тла сам нов шешир с перетом и најлепшим цветом, што сам га купила баш јуче за данашњи дан.</p> |
| > <p>И при том би се увек сетио Славке; цела њена дивна слика обнови му се пред очима.{S} Учини |
| се два народа толико клаше и крвише.{S} Цела јој слика добија такав израз и од самих очију, јер |
| } Глете, с овог се прозора види мал’ не цела улица комшинске куће.{S} Морао би се крити као мач |
| Ленка је ћутала и чинило се да је не ће цела ствар ни мало занимати; она је већ преболела све, |
| <pb n="69" /> <p>— Али идуће недеље за цело не ћу изостати.</p> <p>Како се безобразно руга, по |
| остати довека само на томе?</p> <p>— Та цео свет зар није створен од „ничега“ па је ипак <hi>не |
| <p>Једнога господина, који се учтиво и церекајући се клањаше некаквој младој жени, што беше на |
| о сата; заборавио на своје миле забаве, цигаре и парнице, па дошао овамо те се помешао међу гос |
| ме.</p> <p>Мислећи тако пушио је полако цигару.{S} Кафа му се на столу давно већ оладила, и кад |
| о.{S} Један пут се усудио да јој каже и Цицо поред обичног имена, али то су сви узели за шалу, |
| летеницама, па и она не беше ни бела ни црвена, него румена, исто као боја лица.</p> <p>Све је |
| отама што су код ње.{S} Коса јој дуга и црна као ноћ, очи такође црне, живе и сјајне, као две н |
| +.{S} О врату му је обично пепељава или црна огрлица укусно привезана, тако да му крајеви њени |
| оном познатом бојом, што је онако мутно-црна.{S} На лицу јој исписан неки тип старе грчке лепот |
| оса јој дуга и црна као ноћ, очи такође црне, живе и сјајне, као две најлепше звезде у ноћи.{S} |
| оста лош украс, јер је неугледна и није црне боје.{S} Може се видети и по томе, да не мари кинђ |
| од њом и којој политичкој партији снује црне конце; — .зар није то од ништа направити прилично |
| за чудо окретан, лак ча речи; очи су му црне као угљен и сјајне као распаљен угљен, непрестано |
| па тако и сад, пепељав капут, а остало црно+.{S} О врату му је обично пепељава или црна огрлиц |
| би ту нелагодну боју заменио салонском, црном и био каваљер без приговора, <foreign xml:lang="f |
| {S} Лаза је знао, како је то лепокосо и црнооко девојче мало живе, или како он каже жустре нара |
| age"> <p>Каваљер Лаза</p> <p>карактерна црта из друштвеног живота.</p> <p>Написао</p> <p>Никола |
| C10"> <head>X</head> <p>А веселе нам се цуре наскоро све разудале.{S} Славка пре од свију, за б |
| ном животу.{S} Треба да знате, да су се цуре баш и отимале да се удају, и другарице су завиделе |
| зачуше неколико срдачних речи, што наше цуре веома разгњеви.{S} Славка беше пренеражена, гледа |
| ли колачи, онда је најпре каква шећерна цурица осетила како су му зубићи оштри, те је у часу ос |
| бе стране узана сокака, онда би за мале цурице то била права Скила и Харивда, од које је заман |
| је ту често лепих поздрава, јер кад би цурице окушале узалуд брзину ногу, оне би онда дозвале |
| .{S} Омален човек, за чудо окретан, лак ча речи; очи су му црне као угљен и сјајне као распаљен |
| ете ипак помислити да се варам, а можда чак и то, да хоћу и вас да варам.{S} Али та госпођица б |
| а варам.{S} Али та госпођица беше сишла чак до врати за господином Лазом и ја сам врло добро чу |
| оној, којој би та срећа у део пала, па чак и оне, што нису мариле за то; и њима некако није би |
| лен, да научи н. пр. свакојаке речи, па чак и безобразне, говорити, да седи до сиротињске деце |
| ћи.{S} Ту се десиле и карте и он им оде чак и срећу погађати.{S} Прво поче Мици и обрече јој уд |
| ој казати врло радостан глас.{S} Она се чак и осмену на то, али јој на скоро беше тај осмеј гор |
| жали за ружом, што је осуђена, да вечно чами у собњем <pb n="34" /> ваздуху.{S} Можете мислити, |
| он само мисли на то, како је и ту прва чарка срећно свршена. — Велица се може стрпети, а Дарин |
| има успава.{S} И у сну продужава лепе и чаробне састанке, весела друштва, кикот и попевку. <pb |
| но онако у засенку одсјајиваше некаквом чаробном лепотом.{S} Замишљена и непомична тако изгледа |
| , да ју је пратило на сваком кораку.{S} Чаровита нека клица залегла јој се у грудима и она је о |
| о гледа на два сокака тамо близу главне чаршије у Београду и што је била најлепша кућа тамо пре |
| им јасно осетити, како је уздрхтана.{S} Час по машао се десном руком <pb n="31" /> за браду и т |
| е све добро запамтила и жељно очекивала час освете, љуте женске освете.</p> <p>Кад је кући стиг |
| другој своје погрешке и жељно очекивале час, кад ће се разведрити намргођено небо.</p> <p>После |
| е и Мица, али ње још нема.{S} Кроз који час ће и просилац доћи.</p> <pb n="43" /> <p>Просилац!{ |
| ити, јер треба да знаш, да ће кроз који час доћи господин Лаза, да нам Ленку проси.{S} Онда ће |
| а Мицом о неким баловима, али јој сваки час излази пред очи сестра као супарница, све игра са њ |
| комшинске куће појави се готово у исти час господин Лаза.{S} Врата осташе ошкринута за њим.{S} |
| д очи, и њему то беше знак, да је дошао час, да се то и данас понови.{S} И он се учини збуњен и |
| себи и да му је тешко од њега.{S} Мало час се машао рукама за онај горостасни мехур, мислио да |
| рече Славка заплашеним гласом.{S} Мало час десило се то и комшији преко пута.{S} Шта ће то да |
| ојим рођеним очима, као год што је мало час слушала и гледала њега пред собом.{S} Ко је преваре |
| тигању.{S} Непрестано је осмешљив; нема часа, кад му се на лицу не види осмејак и све што осећа |
| и од самих очију, јер се у њима сваког часа опажа њено унутрашње расположење, њена душа.</p> < |
| чврстоћу своје каваљерске мишице, у том часу страхотна праска прекиде тренутну тишину.{S} Два о |
| о, кад дође баш на крај улице.{S} У том часу спази на прозору једне двокатне куће женско чељаде |
| почео шетати по соби узбуђен.{S} У том часу беше окренут на другу страну.{S} Заста у ходу и пи |
| ћи.{S} Бела, женска рука указа се у том часу на вратима.{S} Он је узе и гледаше је меким поглед |
| ријатан.{S} Да му је ко узео руку у том часу, могао би са свим јасно осетити, како је уздрхтана |
| сетила како су му зубићи оштри, те је у часу остала без главе или ноге; ако ли би то биле шаре |
| сад види да се варао, јер ево све се у часу изгубило.{S} Ништа и опет ништа! понављао је у мис |
| о.</p> <p>Ништа није смотрио; али баш у часу кад хтеде окушати чврстоћу своје каваљерске мишице |
| отрио; али баш у часу кад хтеде окушати чврстоћу своје каваљерске мишице, у том часу страхотна |
| > <pb n="30" /> <p>Шта баш мисли и ради чега рече ове речи, то Лази није било лако погодити.{S} |
| кала, да јој санка не прекида.{S} Милом чеду своме пружала је свакојаке играчке, а оно се свака |
| озбиљно склапати рачуне о томе, шта га чека и какве ће се прилике створити или саме по себи ил |
| ивнику избије сабљу из деснице, па онда чека, да му се онај преда на милост и немилост, тако и |
| није крила.{S} Ни више ни мање: овде се чека Лаза на прстен, јер тако је казао Ленци, кад је <p |
| ичава слободу своју?{S} И та срећа, што чека човека као бајаги после тога, зар није овако већа, |
| је им баш топло око срца, што тако дуго чекају.{S} Пита се Ленка, пита се госпођа домаћица, шта |
| , ма и мало касније.{S} Мица их је дуго чекала и готово била љутита на њих, мислећи, да ће узет |
| ва, рече неко шалећи се.</p> <p>— Дакле чекали сте а чекате и сад господина Лазу?</p> <p>Сви ћу |
| је, шта је?</p> <p>— Јесте ли само мене чекали све до сад, кад ме сви тако радознало гледате и |
| свршити останем вам крај прозора, па га чекам док се врати.{S} Сад вам је јасно, што сам се так |
| то посла?{S} Али узалуд су сва питања и чекање.{S} Лазе нема.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| еколико њих.</p> <p>— Тога, кога толико чекасте.</p> <p>Наста опште ћуташе.{S} Свакога изненади |
| шалећи се.</p> <p>— Дакле чекали сте а чекате и сад господина Лазу?</p> <p>Сви ћуте.{S} Мучно |
| се о њему повести прича.</p> <p>— Њега чекате? опет пита Мица.</p> <p>— Но па њега, одговори С |
| лавка.</p> <pb n="45" /> <p>— Можете га чекати, драге сеје, још и сутра до овога доба, па га оп |
| и се на пређашње место.{S} Не ћемо дуго чекати на повлачење.{S} Само пазите.</p> <p>И заиста на |
| а четири стране, али он намаче шешир на чело и пође право напред.</p> <p>— Нек иде све до врага |
| и на прозору једне двокатне куће женско чељаде, које му се учини познато.{S} Како се пре тога < |
| и са самим собом, да би му свако женско чељаде поверовало и поверило му се.{S} Заборавио је на |
| да са све четири стране по једно женско чељаде.</p> <p>— Збогом, душо! виче Мица с доњих врати. |
| о долазио.{S} Он се загледа у то женско чељаде и заста мало.{S} Лепа, млада госпа уочила је и њ |
| ог, где је видела јуче непознато женско чељаде.</p> <pb n="64" /> <p>— Лепо поздравље, бога ми, |
| исприча своје минуле јаде каквом млађем чељадету, али га свагда врашки осмеји и подмигивања зау |
| ха! ха-ха ха!...</p> <p>Једино паметно, чему се Лаза досети у том хаосу од хахахова, беше то, д |
| узима човека, кад учини нешто необично, чему не зна свршетка, обузе и њу.{S} Преплашена од тога |
| да никад нисам ни помислио учинити то, чему се они надају од мене.{S} Ви ћете ме разумети, шта |
| младим домаћицама.{S} А кад човек има о чему да говори с младима, онда се не ће веома отимати д |
| два дана опет био у њеној кући.{S} Оно чему се тако дуго надала, учинило јој се, да је са свим |
| е читаоци уверити боље из приповетке, у чему је Лаза снажан и силовит, и колико ће оправдати њи |
| осподине Лазо.{S} Ово је кућа поштена и честита, а без узрока се не ломе прозори каменицама уср |
| естринску љубав.{S} И тако су гости већ честитали и невестици и заовици, тасту и пуници.{S} А к |
| а срећа и шта још не.{S} Мица јој оде и честитати; за тим је молила, да се мења са њеним удовце |
| рагана.{S} Ја ћу бити Лепорело, добри и честити Лепорело, који ће оставити Дон Жуана, да га ђав |
| ицу, жену, шта ли је, али сам господина често, врло често виђала.</p> <p>— Кога господина? запи |
| ико недеља живи у тој лепој нади, па је често хвалила и Ленци господина Лазу.{S} Девојка је слу |
| а ће бити она, која је најлепша, што је често он сам пресуђивао.{S} Испрва се љутили другови на |
| па је ипак <hi>нешто</hi> ма да се чини често да је ипак право ништа.{S} Док је ту, све протест |
| ди његови продрли јој до дна груди — Он често долази амо и вазда показује, да је срећан кад је |
| а наша добра Каја, код које смо се тако често лепо проводиле —</p> <p>— Али остани на ствари, М |
| нашем „Каваљеру Лази“, кога виђате тако често, готово у сваком крају стопа Београда.{S} Чујте с |
| та ли је, али сам господина често, врло често виђала.</p> <p>— Кога господина? запиташе неколик |
| је заман било чувати се.{S} Било је ту често лепих поздрава, јер кад би цурице окушале узалуд |
| рсници застаде.{S} Могао је окренути на четири стране, али он намаче шешир на чело и пође право |
| а споредна врата.{S} Лаза угледа са све четири стране по једно женско чељаде.</p> <p>— Збогом, |
| у лепим главицама ових младих девојака, чије ће очи за собом водити њихове очи, чије ће речи он |
| чије ће очи за собом водити њихове очи, чије ће речи оне за њим повторавати, куд он, пође, за њ |
| Радознала да видим шта ће све то бити и чиме ће се свршити останем вам крај прозора, па га чека |
| ја шале више, не могаде прећутати, него чинећи се невешт њеној срџби, уплете се у њено извињава |
| ега“ па је ипак <hi>нешто</hi> ма да се чини често да је ипак право ништа.{S} Док је ту, све пр |
| Велица се може стрпети, а Даринка му се чини доста хладна, за то ће је за сад оставити мало на |
| Нешто га је подишло у прсима, те му се чини, као да има на срцу какав терет, тежак али пријата |
| ности.{S} Можда највише баш тај осмејак чини, те је он врло радо примљен у веселим друштвима, н |
| све чудније говори; бар се Славци тако чини, јер га још оваког није видела.{S} Заиста је тужан |
| , али му се слутило, да ће све сазнати, чинило му се, као да је пред неком завесом, коју му ваљ |
| и опет ништа! понављао је у мислима.{S} Чинило му се као <pb n="52" /> да неко навалице спомиње |
| ринка је изостала.{S} Ленка је ћутала и чинило се да је не ће цела ствар ни мало занимати; она |
| хтете.</p> <p>Глас му је био уздрхтан и чинило се да из дубине душе излази.{S} Славка би већ да |
| S} Који ме враг <pb n="51" /> натера да чиним ту будалаштину?{S} Ја да њу просим?{S} То би тек |
| усница на пошалице његове.{S} Но он се чинио и томе невешт, ма да је добро приметио.{S} Но уза |
| га понуди да седне, ал он оста стојећи; чињаше се да не чује.{S} По глави му се почеле обртати |
| Она јој се приви уз биће и упи у душу и чињаше јој се, да би јој и душа потекла за том клицом, |
| отив тога имена, а кад га нестане, онда чисто чујеш, како ти се руга, што си толико кратковид б |
| в и сажаљење према Лази претворило се у чисту сестринску љубав.{S} И тако су гости већ честитал |
| "14" /> да не мисли о томе, хтела би да чита неке стихове, које нађе на једном столу забачене, |
| сом, коју му ваља само подићи, па да се читав нов, и примављив свет отвори пред њиме.</p> <p>Ми |
| утита на њега, па од макових зрна прави читаве брегове.{S} Он се само од ње нешто мало побојава |
| лзевуловом тигању.{S} Уђоше у саобраћај читаве архиве љубавних писама, па приповетке, па „прикљ |
| ом уздржавајући смеј, говори у себи:{S} Читајте ви, колико вам је воља; ја знам, шта ја знам.</ |
| је Велица седела мирно у другој соби и читала „Велимира и Босиљку“ и толико се умешала у њихов |
| оља беше то!</p> <p>Ви ме већ разумете, читаоци.{S} Хоћу да вам причам приповетку о нашем „Кава |
| очанству Лазином, који је, да простите, читаоци, и ту са свим некаваљерски — слагао.</p> <p>А ш |
| света, ерца девојачка.</p> <p>Али ће се читаоци уверити боље из приповетке, у чему је Лаза снаж |
| >Враг му однео и карте и све, велите ви читаоци, а Лаза није имао кад ни то да рекне.</p> </div |
| обри паланчани, не зна шта ради.</p> <p>Читаоци ће већ питати, па како изгледа тај витез Лаза?{ |
| недогледан, настављаше Лаза.{S} Свашта човек сусретне и на свашта се спотакне, али пријатеља т |
| му поверим; а знате, како је мучно, кад човек нема коме да се за добро похвали а на зло пожали. |
| те ми дати, госпођице, за право.{S} Кад човек у себи говори, може <pb n="32" /> говорити шта хо |
| арати се са младим домаћицама.{S} А кад човек има о чему да говори с младима, онда се не ће вео |
| наљути још који пут.{S} То девојче може човек волети само кад је љуто.{S} За то ће тако и радит |
| — О љубави, с којом ћу бити најсрећнији човек на свету, а без које ћу бити као цвет, који бацат |
| е леп колико ни једна од њих.{S} Омален човек, за чудо окретан, лак ча речи; очи су му црне као |
| јана и збуњена.{S} Господин Јелић, стар човек затекао се код куће.{S} Он би радо понудио Лазу н |
| слободу своју?{S} И та срећа, што чека човека као бајаги после тога, зар није овако већа, шаре |
| и.{S} Неко осећање, које свакад обузима човека, кад учини нешто необично, чему не зна свршетка, |
| и секретар.{S} Никад оне не ће оставити човека, пратиће га и по пустарама африканским и по леду |
| ч ништа? — Какво је то расположење, што човека обузима, кад о њој мисли? — Лази се она учини ка |
| ижно у себи наћи; и тада се отвори пред човеком други, истина ужи, али тим шаренији свет, мањи |
| о год хоће и како год хоће.{S} Мисли су човеку најбољи другар, највернији пријатељ и најпоуздан |
| } Беше јој као да је муња пресекла, кад чу од Мице, да је Лаза већ учинио обећану посету.</p> < |
| Скила и Харивда, од које је заман било чувати се.{S} Било је ту често лепих поздрава, јер кад |
| о зна од кога је поздрав, па му се и не чуди, додаде после мале почивке и врати се на пређашње |
| о пожали.</p> <pb n="33" /> <p>Лаза све чудније говори; бар се Славци тако чини, јер га још ова |
| м то изазвао, за то му се учини све још чудније.{S} Било је баш у недељу, после ручка, кад му с |
| ва запита за што је такав, — он се тако чудно пренеможе, да је лаковерно девојче ни више ни мањ |
| ца тврди и говори да је невин.</p> <p>— Чудновата су посла са тим ђаволским ништа!{S} Дугачка п |
| јне, као две најлепше звезде у ноћи.{S} Чудновате су те њене очи.{S} Потсећају много на кршевит |
| ко ни једна од њих.{S} Омален човек, за чудо окретан, лак ча речи; очи су му црне као угљен и с |
| комадића.{S} Он убезекнут гледаше на то чудо; беше испустио Славкину руку.</p> <p>— Ово је стра |
| а Ленка се гризе за усне, гледајући то чудо од претварања.</p> <p>— Госпођице, узе зборити Лен |
| — Заиста? дао је реч? пита, да се једва чује.</p> <p>— Дао, те како дао!{S} Зар не видиш да се |
| едини умесни пут.</p> <p>А кад се после чује код Славке, како се он удвара Ленци, кад Ленка доз |
| не, ал он оста стојећи; чињаше се да не чује.{S} По глави му се почеле обртати немирне мисли, у |
| е Лазо.</p> <p>Лаза се учинио као да не чује примедбу, али госпођицама тешко паде Мицин одлазак |
| ога имена, а кад га нестане, онда чисто чујеш, како ти се руга, што си толико кратковид био, те |
| отово у сваком крају стопа Београда.{S} Чујте само.</p> <p>Наша беба порасте и назва се дераном |
| својим очима гледала и сопственим ушима чула онако кобне истине по њу.</p> <pb n="73" /> <p>И з |
| за господином Лазом и ја сам врло добро чула њено „дођи сутра“ а одма за тим и његово „сутра!“< |
| мислите да је истина све, што сте тамо чули.{S} Не знам каквим речима и каквим клетвама да вам |
| ћ лакше било бранити се.{S} Могле су се чути кад кад и по које зурлице у том кобном теснацу, је |
| "44" /> <p>— Дајте ми столицу; све ћете чути.{S} Дајте столицу.</p> <p>Посадише је, па се скупи |
| е би умела казати.{S} Каква је то опака шала? помисли у себи, какав је то нечувен ужас?{S} Једн |
| исто и Мица.{S} Али данашња, навалична шала није се могла тако лако опростити.{S} Мица је све |
| па како изгледа тај витез Лаза?{S} Није шала, бити насловни јунак бар једне приповетке, ако <pb |
| ни.{S} Но Лаза, да би била која порција шале више, не могаде прећутати, него чинећи се невешт њ |
| Ленку проси.{S} Онда ће бити и песме и шале, а ти ниси никад попреко на то гледала.</p> <p>Сла |
| сејана и забуњена.{S} Све јој се игре и шале данашње живо понављале у памети.{S} Обузеле је мис |
| и нам брига, али сад си прва, рече неко шалећи се.</p> <p>— Дакле чекали сте а чекате и сад гос |
| х, мислећи, да ће узети њено причање за шалу, па и не доћи. — Биле су ту обе кћери судијине и С |
| д обичног имена, али то су сви узели за шалу, па тако исто и Мица.{S} Али данашња, навалична ша |
| о као Лаза шетати, разговарати, правити шалу, пољубити — ах, и пољубити — а то је тек важно у б |
| о време.{S} Знао је причати и свакојаку шалу заподевати.{S} Знао је склонити госпођице и да отп |
| Ленци, може се узети за згодну и срећну шалу, само ваља умети држати у нади сад и њу и родитеље |
| а без главе или ноге; ако ли би то биле шаре и слике за мамину мазушку, он је се и тада машао п |
| бајаги после тога, зар није овако већа, шаренија и примамљивија?{S} Ко је крив извесним ништавц |
| пред човеком други, истина ужи, али тим шаренији свет, мањи али тим потпунији круг.{S} Он је та |
| ошто позвати ни на партију санса, ни на шах, а најмање на дубокомислено пушење.{S} За то је и о |
| радо понудио Лазу на партију санса или шаха, јер га те две <pb n="22" /> игре јако занимају, д |
| нико други није умео тако лепо као Лаза шетати, разговарати, правити шалу, пољубити — ах, и пољ |
| астаде.{S} Лаза беше опет устао и почео шетати по соби узбуђен.{S} У том часу беше окренут на д |
| о и пријатно, али су оне ипак жртвовале шетњу <pb n="61" /> и свако друго уживање, те дошле ова |
| су то били колачи, онда је најпре каква шећерна цурица осетила како су му зубићи оштри, те је у |
| а и цветићима од тула.{S} Метла сам нов шешир с перетом и најлепшим цветом, што сам га купила б |
| кренути на четири стране, али он намаче шешир на чело и пође право напред.</p> <p>— Нек иде све |
| лави, парламентаризам у јату гусака, по шеширу пресудити шта мисли глава под њом и којој полити |
| већ давно била иста јучерања неразложна шипарица, само да није својим очима гледала и сопствени |
| ити, што га растужује.</p> <p>— Свет је широк, недогледан, настављаше Лаза.{S} Свашта човек сус |
| ац, „велики ђак“.{S} А ту се тек отвара широко поље његовој ћуди.{S} На скоро узавре сва школа |
| и нашао се на Врачару.{S} Тек овде, на широкој раскрсници застаде.{S} Могао је окренути на чет |
| ље његовој ћуди.{S} На скоро узавре сва школа као у ђавољем лонцу, као на Велзевуловом тигању.{ |
| на мала створења у сукњицама, што се из школе враћају.{S} Нашао је брзо и ортака за тај занат, |
| вативши сребрну кашичицу стаде лупати о шољицу, што је била на столу пред њом, и на глас викну |
| ије лепши ни од једне од ових девојака, шта више, да није леп колико ни једна од њих.{S} Омален |
| лице.{S} Као да је свака од њих знала, шта је друга учинила, па су тим ћутањем признале једна |
| ита се Ленка, пита се госпођа домаћица, шта ће то да значи? каква су то посла?{S} Али узалуд су |
| али је срце гони па и она пита: шта је, шта је?</p> <p>— Јесте ли само мене чекали све до сад, |
| на своју невољу па жељно пита: шта је, шта је?</p> <p>Ленка не сме да слуша, али је срце гони |
| а док је до њих дошла.</p> <p>— Шта је, шта је, Мицо? питају је сви пре него што је и оданула о |
| че Лаза озбиљно склапати рачуне о томе, шта га чека и какве ће се прилике створити или саме по |
| е као да је загрли.</p> <p>— Господине, шта мислите, шта радите? говораше Славка с муком стишав |
| агрли.</p> <p>— Господине, шта мислите, шта радите? говораше Славка с муком стишавајући бурне о |
| надају од мене.{S} Ви ћете ме разумети, шта мислим кад вам ово говорим, сако ако усхтете.</p> < |
| итајте ви, колико вам је воља; ја знам, шта ја знам.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| ти, али то њу није ни најмање увредило, шта више годило јој, јер то је доказ и неоспорно уверењ |
| ати, да је драговољно учинио ову жртву, шта више да је и сам весео.{S} Да је друштво навикло на |
| исам никад ни снила ту госпођицу, жену, шта ли је, али сам господина често, врло често виђала.< |
| слуша, али је срце гони па и она пита: шта је, шта је?</p> <p>— Јесте ли само мене чекали све |
| боравила на своју невољу па жељно пита: шта је, шта је?</p> <p>Ленка не сме да слуша, али је ср |
| > <p>Она ћуташе и нехотице питајући се: шта то може бити, што га растужује.</p> <p>— Свет је ши |
| с десило се то и комшији преко пута.{S} Шта ће то да знати, господине Лазо?</p> <p>Лаза беше уб |
| авке, удубљен у мисли упути се кући.{S} Шта мисле те женске о мени? на шта све то може изаћи? — |
| а својства губила пред овим јединим.{S} Шта мари, што му је лице доста бледо и сувоњаво, што су |
| и бркови мало жућкасти а коса мрка?{S} Шта мари, што је малена раста и доста неприметна фигура |
| е осећаје.{S} Ово место — ова прилика — шта да мислим о вама?</p> <p>— Да вас безгранично љубим |
| но трчала док је до њих дошла.</p> <p>— Шта је, шта је, Мицо? питају је сви пре него што је и о |
| то би славуја само ожалостило.</p> <p>— Шта све то значи? помисли Славка.{S} Па ће онда додати: |
| о крупно ишта?</p> <pb n="53" /> <p>— А шта да се каже за оне смирене душице, што траже врло по |
| :id="SRP18821_C6"> <head>VI</head> <p>А шта је то са господином Лазом?</p> <p>Пошавши од Славке |
| са свим некаваљерски — слагао.</p> <p>А шта је с Лазом, питаћете сад?</p> <pb n="79" /> <p>Па и |
| а удовца поћи?“ поче сад питати се, „за шта друго, до да ме наједи, да ме понизи?“ Опа поче све |
| кући.{S} Шта мисле те женске о мени? на шта све то може изаћи? — Питајући се тако учини му се д |
| S} Опростите му добри паланчани, не зна шта ради.</p> <p>Читаоци ће већ питати, па како изгледа |
| вка је била срећна, што бар нико не зна шта њу тамо гони, а Ленки је већ теже било пред другари |
| тивној страни у наслоњачу.{S} Очекиваше шта ће следовати, а и сам беше изненађен Славкиним пона |
| врати, ту у кући, па радост, па срећа и шта још не.{S} Мица јој оде и честитати; за тим је моли |
| {S} Али господин Јелић зна врло добро и шта је младост, а можда види ко је и господин Лаза, па |
| изам у јату гусака, по шеширу пресудити шта мисли глава под њом и којој политичкој партији снуј |
| еби говори, може <pb n="32" /> говорити шта хоће, колико год хоће и како год хоће.{S} Мисли су |
| > <p>Оно што је он тражио, и не знајући шта управ тражи, учини му се да је ту.{S} План му се уч |
| n="38" /> збогом рећи, кад он, видевши шта она хоће, пође кући.</p> <p>Судијина кућа није дале |
| се испред очију.{S} Радознала да видим шта ће све то бити и чиме ће се свршити останем вам кра |
| то си толико кратковид био, те не видео шта је било управ пред тобом: оно првобитно и последње |
| е везивати једна за другу.{S} Много што шта приметио је на Славци, што му даје повода, да јој с |
| <p>— Само одма не.</p> <pb n="30" /> <p>Шта баш мисли и ради чега рече ове речи, то Лази није б |
| <p>Никола В. Ђорић</p> <p>У НИШУ</p> <p>ШТАМПАРИЈА МИЛОША ПОПОВИЋА</p> <p>1882.</p> </div> </fr |
| p>Ето то је онај исти господин Лаза В., што се, нити као бомба кроз таван, нити као гром из вед |
| тка, обузе и њу.{S} Преплашена од тога, што се тако изненадно зби, осуди сама себе у истом трен |
| ане, онда чисто чујеш, како ти се руга, што си толико кратковид био, те не видео шта је било уп |
| ећи о томе.{S} Можда долази то и отуда, што је баш сад стала према огледалу и себе тамо уочила; |
| њу сама себе.</p> <p>— За бога, Славка, што си сетна?{S} Само си ти невесела; пита је мајка.</p |
| , вребао она мала створења у сукњицама, што се из школе враћају.{S} Нашао је брзо и ортака за т |
| да их <pb n="4" /> убрља својим устима, што је он по њеном и својем дијалекту звао „пупи“.{S} А |
| ија?{S} Ко је крив извесним ништавцима, што су ограничени и духом и телом, те не знајући наћи с |
| езу разувери.{S} Славка је била срећна, што бар нико не зна шта њу тамо гони, а Ленки је већ те |
| граничава слободу своју?{S} И та срећа, што чека човека као бајаги после тога, зар није овако в |
| ућуташе.{S} Није им баш топло око срца, што тако дуго чекају.{S} Пита се Ленка, пита се госпођа |
| пред, да ће бити она, која је најлепша, што је често он сам пресуђивао.{S} Испрва се љутили дру |
| ети Славке, па готово прекореваше себе, што је постао толико једностран и што се ограничио само |
| а оне многобројне, другог рода, лукаве, што по ваздан ћуте па само вребају за ловом, него на он |
| поверило му се.{S} Заборавио је на све, што је смишљао и изводио.{S} Једино страст, племенита и |
| ли тамо и већ мислите да је истина све, што сте тамо чули.{S} Не знам каквим речима и каквим кл |
| обичај.</p> <p>— Па изговорио сам све, што сам знао.</p> <p>— Та ви сте ћутећи и дошли.{S} Где |
| је <pb n="40" /> последњи пут био овде, што је она, по дужности, и матери саопштила.</p> <p>Сам |
| амо вребају за ловом, него на оне ређе, што се диче по правди тако лепим именима, као што су Ми |
| .{S} Само је канда Славци било најтеже, што је дошла да види оно, на што би боље било да и не п |
| востручио своју нежност на спрам Ленке, што је веома годило старој госпођи Перси, матери њеној, |
| мо га по каткад узнемире ти снови тиме, што су много лепши од јаве.{S} Он је у сну некако много |
| ј би та срећа у део пала, па чак и оне, што нису мариле за то; и њима некако није било баш прав |
| о реч ништа? — Какво је то расположење, што човека обузима, кад о њој мисли? — Лази се она учин |
| сад на стас, на хаљину и друге украсе, што све беше на свом месту и даде јој узрока, да се већ |
| де да спреми оне србијанске беспослице, што се зову слатко и кафа.</p> <p>— Бога ми то не ће би |
| А шта да се каже за оне смирене душице, што траже врло поуздану бусију иза овога, споља тако сл |
| кајући се клањаше некаквој младој жени, што беше на једном прозору према мени.{S} Нисам је још |
| губила пред овим јединим.{S} Шта мари, што му је лице доста бледо и сувоњаво, што су му брада |
| мало жућкасти а коса мрка?{S} Шта мари, што је малена раста и доста неприметна фигура?{S} Оно „ |
| нехотице питајући се: шта то може бити, што га растужује.</p> <p>— Свет је широк, недогледан, н |
| њавање и рече како госпођица хита кући, што је љубоморна на својег удовца.{S} Мица му се окрете |
| } Било је то у јесен 187 . у оној кући, што гледа на два сокака тамо близу главне чаршије у Бео |
| S} Много што шта приметио је на Славци, што му даје повода, да јој се приближи.{S} Истина, није |
| јеве некој ђаволски заплетеној парници, што се већ три дана решава и претреса, па никако да се |
| готово се кајала за последње три речи, што их је непажљиво изустила.{S} Лаза јој није сагледао |
| Онда се зачуше неколико срдачних речи, што наше цуре веома разгњеви.{S} Славка беше пренеражен |
| ближе и покуша учинити јуриш на те очи, што се крију.{S} Није ни спазио, како је Славка дохвати |
| p> <p>— Верујем.{S} Ви сте онај славуј, што долета на прозор и ту жали за ружом, што је осуђена |
| то долета на прозор и ту жали за ружом, што је осуђена, да вечно чами у собњем <pb n="34" /> ва |
| грну <pb n="20" /> оном познатом бојом, што је онако мутно-црна.{S} На лицу јој исписан неки ти |
| нов шешир с перетом и најлепшим цветом, што сам га купила баш јуче за данашњи дан.</p> <p>— Вид |
| није од онога цветка у коси.{S} Пламен, што му већ од пола сахата плану у грудима, обузе га сад |
| што му је лице доста бледо и сувоњаво, што су му брада и бркови мало жућкасти а коса мрка?{S} |
| дао тај цвет, како му није било право, што га је искала; ма да је она имала права на то, јер ј |
| Него да се вратимо и на остало друштво, што се тако лепо повија око господина Лазе, коме тако и |
| свим лепо доликоваше истинско руменило, што јој се осуло преко образа, све до смеђих очију.{S} |
| баш поштену своју реч за то.{S} А оно, што је рекао Ленци, може се узети за згодну и срећну ша |
| љем учиним по једно „рандеву“, кад оно, што ником не могу открити, њему поверим; а знате, како |
| екам док се врати.{S} Сад вам је јасно, што сам се тако задоцнила, јер господин Лаза, место вас |
| баш то, што нисам јуче ишао Ленци, то, што одлажем свој одлазак, које не ћу никад ни учинити, |
| руге стране Мицину кућу; можда и за то, што с ове стране још никад није овамо долазио.{S} Он се |
| аво, да се огласи за невина само за то, што он од срца тврди и говори да је невин.</p> <p>— Чуд |
| S} Једино што се променила, било је то, што је била необично бледа.</p> <p>— Али, ви ми ипак не |
| то њега још више гризе и мучи јесте то, што га све једнако зову „Каваљер Лаза“.</p> </div> </bo |
| иначе.{S} Нарочито је падало у очи то, што је и сам г. Јелић био међу гостима више од по сата; |
| , па онда настави:</p> <p>— Али баш то, што нисам јуче ишао Ленци, то, што одлажем свој одлазак |
| ије дочекују.{S} Деси се тамо по нешто, што на јави никако није смео покушати.{S} Кад би се сут |
| а муци, како да ухвате тога Ромог Дабу, што им пирка из некога кута свој паклени пламен међу њи |
| аљен угљен, непрестано су живе, играју, што но реч, као на тигању.{S} Непрестано је осмешљив; н |
| ви њени покривају прса далеко у страну, што му лепо стоји.{S} Та му је огрлица сад пала крајеви |
| сребрну кашичицу стаде лупати о шољицу, што је била на столу пред њом, и на глас викну млађе.{S |
| вршетка, он ће непрестано невин остати: што се госпођицама деси биће само њиховом кривицом.{S} |
| ше, кад је песма славујева узалудна.{S} Што би ружа имала и што би хтела да каже, то би славуја |
| S} Та скини већ тај огртач с рамена.{S} Што га држиш једнако на себи, <pb n="42" /> као да си н |
| то изостати пољубац, то јест у руку.{S} Што се тиче пратње, може се рећи, да је ишао за још три |
| што контролу да нављачи сам на себе?{S} Што да ограничава слободу своју?{S} И та срећа, што чек |
| >Он је већ давно склопио то извињење, а што се Мице тиче, у тврдо је држао, да је јуче била код |
| ћа судију.{S} Обе сестре дочекале су га што може бити љубазније.{S} Ленка, као да му се надала, |
| ћу господина Јелића.{S} Сећаше се свега што се збило, кад је прошли пут био код те девојке и ње |
| неражена, гледа и види, а дрхти од тога што види.{S} Ленка пребледела и ближе се примиче прозор |
| ејан и забуњен.{S} Кад га ова запита за што је такав, — он се тако чудно пренеможе, да је лаков |
| потпунији круг.{S} Он је тада као биљка што у лонцу расте и цвета; осетљив постане наспрам оштр |
| е мало која дура може поносити лепотама што су код ње.{S} Коса јој дуга и црна као ноћ, очи так |
| о најтеже, што је дошла да види оно, на што би боље било да и не помисли.{S} Беше јој као да је |
| сао на женидбу.{S} На што тај терет? на што контролу да нављачи сам на себе?{S} Што да огранича |
| роклињао и саму мисао на женидбу.{S} На што тај терет? на што контролу да нављачи сам на себе?{ |
| еше у коси; сигурно је увела.{S} А и на што ће тамо сад, кад се руменилом својим неби могла над |
| лепо види својим рођеним очима, као год што је мало час слушала и гледала њега пред собом.{S} К |
| и журио се кући.{S} Па се једио на себе што је јуче био тако неразуман, управо глуп, те је купи |
| кад му се на лицу не види осмејак и све што осећа, свако расположење унутрашље најбоље казује т |
| тижно.{S} Извиниће се болешћу код Ленке што је изостао данас, и околишиће непрестано с прстеном |
| о је ван граница својих.{S} Његово срце што тако ладно рачуна, тако је било савладано и у опрец |
| све дивоте на свету угледао.{S} Осећаше што још никад у животу није осећао.{S} Нешто га је поди |
| вујева узалудна.{S} Што би ружа имала и што би хтела да каже, то би славуја само ожалостило.</p |
| себе, што је постао толико једностран и што се ограничио само на кућу господина Јелића.{S} Сећа |
| тамо близу главне чаршије у Београду и што је била најлепша кућа тамо пре двадесет година. — Б |
| што му је остало од младих година, али што њега још више гризе и мучи јесте то, што га све јед |
| диче по правди тако лепим именима, као што су Милева, Милена, Милка, Милица и све друге варија |
| ги, ко би добио тако почасни назив, као што је „каваљер“ којим се он и поноси, одма би ту нелаг |
| а имала је са свим друкчију матер, него што је била Лазина мати, па је сузних очију и кроз плач |
| е, шта је, Мицо? питају је сви пре него што је и оданула од умора.</p> <pb n="44" /> <p>— Дајте |
| уније везивати једна за другу.{S} Много што шта приметио је на Славци, што му даје повода, да ј |
| ти.{S} Даринци стоји велика срећа, само што је далеко, на жалост тек после десет година; ах! то |
| на.{S} Није се макла с места.{S} Једино што се променила, било је то, што је била необично блед |
| сваком таком размишљању.</p> <p>Једино што му је остало од младих година, али што њега још виш |
| .{S} Али он је тако далеко од ње, а оно што је било, ето ништа је.</p> <p>Каква је то реч ништа |
| b n="80" /> онда склапани рачуни, и оно што му је пре изгледало да води к нечем паметном, сад в |
| за оволику дворбу није марила, али оно што њене снове изодавна узнемирује, младо, враголасто а |
| > <p>— Од скора.{S} Изволте!</p> <p>Оно што је он тражио, и не знајући шта управ тражи, учини м |
| е бити кадра да врти око себе сву памет што се скрива у лепим главицама ових младих девојака, ч |
| нао је склонити госпођице и да отпевају што год, и то све тако лепо, <pb n="13" /> да оне нису |
| ле Славци, око које је он највише био. „Што да ми каже, да ћу за удовца поћи?“ поче сад питати |
| У десетој години пође наш младожења и у штолу, т. ј. у гимназију, јер му мама није дала да се м |