| евине душице.{S} Пословању треба увода, а само такав увод обећава успеха.{S} А од почетка до св |
| пет како неку другу проси а њу оставља, а Веца како клечи пред неком трећом, куне јој се, да је |
| г рачуна о госпођи судијници и кћерима, а још више о себи, не може се познати из његова понашањ |
| е ту, све протестује против тога имена, а кад га нестане, онда чисто чујеш, како ти се руга, шт |
| акад удесио тако, да он буде младожења, а невеста, знало се већ напред, да ће бити она, која је |
| њега, али он не ће друкчије да се игра, а без њега не вреди никаква игра.{S} Особито невесте му |
| Лазо.{S} Ово је кућа поштена и честита, а без узрока се не ломе прозори каменицама усред дана.< |
| лавка пре од свију, за богатог трговца, а за њом Мица за млада и вицкаста официра.{S} Ленка и В |
| рстенчића, гривница, бурмица, медаљица, а писама — е томе се броја не зна.{S} Очиташе професори |
| али тај сувишни смеј њезиних другарица, а још више она дворба Лазина, коју је он свима подједна |
| ћу бити као цвет, који бацате под ноге, а заборављате, да сте се њиме китили.</p> <pb n="74" /> |
| е.{S} Биће скоро време да и овамо дође, а верујте, да не ће изостати.</p> <p>Девојке заседоше и |
| а јој се познавале скоро обрисане сузе, а у говору је била расејана и збуњена.{S} Господин Јели |
| ка ћуташе.{S} Оп се окрете, погледа је, а она оборила главу и гледа преда се.{S} Беше забуњена |
| ако Лаза није равнодушан наспрам Ленке, а ни она наспрам њега, па је као добра другарица потраж |
| еду своме пружала је свакојаке играчке, а оно се свакад најрадије машало за какву лутку.{S} Ако |
| проси.{S} Онда ће бити и песме и шале, а ти ниси никад попреко на то гледала.</p> <p>Славку ка |
| љене, а кад Славка спомену Ленкино име, а њему таван облак прелете преко лица, но Славка није т |
| стало друштво.{S} Речи му беху усиљене, а кад Славка спомену Ленкино име, а њему таван облак пр |
| а.{S} Тако немилосрдно клоните се мене, а ја тако жељно жудим за вашим погледом.{S} Осмеј на ва |
| арима; отужан, кад се о надама спомене, а пакостан, кад се говори о женској верности.{S} Можда |
| гледа онако, како гледа другарице њене, а нарочито Славку.{S} Она поче мислити сад на другу рук |
| како му се рука јаче припија око њене, а она, као голубица, на коју се кобац са висине спушта, |
| ло пре.{S} Али он је тако далеко од ње, а оно што је било, ето ништа је.</p> <p>Каква је то реч |
| <p>Он је већ давно склопио то извињење, а што се Мице тиче, у тврдо је држао, да је јуче била к |
| Ја — ја — никако.</p> <p>— Тако ћутите, а то није ваш обичај.</p> <p>— Па изговорио сам све, шт |
| ао вазда.{S} Славци ударила крв у лице, а Ленка се гризе за усне, гледајући то чудо од претвара |
| и и помири све, и мушкарце и девојчице, а то га је још више узвишавало.{S} Он је био вечити мла |
| само причинило, ако ничег другог ради, а оно ради наше сироте Аријадне.</p> <p>Истински и од с |
| Славка беше пренеражена, гледа и види, а дрхти од тога што види.{S} Ленка пребледела и ближе с |
| е оставила.{S} Некада су ме сви љубили, а сад ме сви мрзе!</p> <p>И при том би се увек сетио Сл |
| оре на њеним ланитима.{S} Он је загрли, а она одпустивши руке немоћна и савладана дрхташе и зап |
| <p>Тако се она заљуљала у слатке мисли, а на остале другарице није ни помислила.{S} Особито Миц |
| лупу долетеше двоје млађих изненађени, а она им само заповеди да носе нешто на поље, па се онд |
| , што бар нико не зна шта њу тамо гони, а Ленки је већ теже било пред другарицама.</p> <p>— Али |
| о више падало је у очи мами него кћери, а Лаза је умео тако дивно износити на видик то „богато“ |
| слоњачу.{S} Очекиваше шта ће следовати, а и сам беше изненађен Славкиним понашањем.</p> <p>Али |
| Има тај господин још где где да сврати, а овде — кад стигне.</p> <p>Друштво ћути.{S} Ленка се н |
| ој рекао, да <pb n="60" /> ће је узети, а оне су требале успаванога лава оставити на миру.</p> |
| ећно свршена. — Велица се може стрпети, а Даринка му се чини доста хладна, за то ће је за сад о |
| ом.{S} На Ленку није хтео ни помислити, а још мање на Славку.{S} Он је мислио само о своме срећ |
| и тој срећној Славци и Даринци и Ленци, а највише њој.{S} Учини јој се да је погледа охоло и пр |
| {S} Расположен је.{S} Рече нешто Ленци, а она порумени застиђена.{S} Матери се срце смеши.</p> |
| однео и карте и све, велите ви читаоци, а Лаза није имао кад ни то да рекне.</p> </div> <div ty |
| а.</p> <p>И заиста још оне беху у речи, а на вратима се указа толико очекивани господин Лаза.</ |
| <p>Само још та формалност да се изврши, а за остало је све лако.</p> <p>Таман оне склопиле рачу |
| {S} Ви ћете ипак помислити да се варам, а можда чак и то, да хоћу и вас да варам.{S} Али та гос |
| вицкасти господин највише мари за њом, а сад навалице не ће ни да је погледа онако, како гледа |
| е из његове; лице погнуто облила румен, а очи — њих није могао Лаза никако угледати, ма да се т |
| гуран, да је погодио, одкуда је све то, а можда није ни смео, али му се слутило, да ће све сазн |
| онда треба и да се покаже као каваљер, а то је њему душа и срце.{S} Умео је он свих пет госпођ |
| Јелић зна врло добро и шта је младост, а можда види ко је и господин Лаза, па за то га не ће н |
| чно носи, па тако и сад, пепељав капут, а остало црно+.{S} О врату му је обично пепељава или цр |
| огу, оне би онда дозвале језик у помоћ, а ту је већ лакше било бранити се.{S} Могле су се чути |
| било ни иначе тешко наћи се у друштву, а за овај мах то је ишло само од себе, јер је он имао с |
| да због тога, јер тако само карте кажу, а карте обично лажу и са свим наопако кажу.{S} Онда про |
| а му се надала, обукла најлепшу хаљину, а поред тога била је весела и расположена ваздан тога д |
| Ленци и Велици, да остану тамо где су, а она изађе.</p> <p>У другој соби седела је Славка крај |
| јом ћу бити најсрећнији човек на свету, а без које ћу бити као цвет, који бацате под ноге, а за |
| позвати ни на партију санса, ни на шах, а најмање на дубокомислено пушење.{S} За то је и остао |
| росилац!{S} Како је то лепа и мила реч, а Славци како ужасна.</p> <p>Окрете се говор и на друге |
| Биле су ту обе кћери судијине и Славка; а Даринка је изостала.{S} Ленка је ћутала и чинило се д |
| то ником не могу открити, њему поверим; а знате, како је мучно, кад човек нема коме да се за до |
| год би се окренула главом мало на лево; а тад је тако лепо одсјајивала бела боја њенога врата н |
| n="58" /> ускликну, кад помисли на њу; а није му могло пасти на памет и то, да је Славка била |
| еном и својем дијалекту звао „пупи“.{S} А после неколико година умео је то учинити и на сокаку. |
| та одмах гимназијалац, „велики ђак“.{S} А ту се тек отвара широко поље његовој ћуди.{S} На скор |
| же не беше у коси; сигурно је увела.{S} А и на што ће тамо сад, кад се руменилом својим неби мо |
| својем спремању и о својим хаљинама.{S} А после тога наставиће:</p> <pb n="46" /> <p>— Таман ја |
| разговарати се са младим домаћицама.{S} А кад човек има о чему да говори с младима, онда се не |
| стог дана, кад је Даринка испрошена.{S} А после на свадби биле су јој свака са својим заручнико |
| а, а само такав увод обећава успеха.{S} А од почетка до свршетка, он ће непрестано невин остати |
| дина; ах! то ће бити тешко дочекати.{S} А госпођици Славци, домаћици, е њој младожења стоји про |
| Мица јој не беше ни на крај памети.{S} А она је тако зло увређена, тако љутита отишла кући.{S} |
| невестици и заовици, тасту и пуници.{S} А кад је већ то прегрмело, онда Ленка више није крила.{ |
| а осмешљив, разговоран и добродушан.{S} А одкуд то <pb n="18" /> потиче?{S} Запита се и за ово |
| заложио баш поштену своју реч за то.{S} А оно, што је рекао Ленци, може се узети за згодну и ср |
| чни ланац да им среће и спасења да!?{S} А не знају да брачна свећа брзо запали и кесу.{S} Венча |
| авити шалу, пољубити — ах, и пољубити — а то је тек важно у брачном животу.{S} Треба да знате, |
| чно крупно ишта?</p> <pb n="53" /> <p>— А шта да се каже за оне смирене душице, што траже врло |
| руштва: сам је себи све и сва.</p> <p>— А ја таке људе жалим.</p> <p>— Верујем.{S} Ви сте онај |
| а сам врло добро чула њено „дођи сутра“ а одма за тим и његово „сутра!“</p> <pb n="49" /> <p>— |
| и споља бљешти наспрам сунчаних зракова а изнутра је пун празнине.{S} Он осећаше, да то ништа и |
| ребе.{S} Стекао је и сам доста искуства а и другова колико му је воља.{S} Девојчице већ навикле |
| стара се осменула.{S} Ленка се забунила а Веца се прва похвалила; њена „печална“ љубав и сажаље |
| Славка изгледаше да је веома изненађена а Лази се поче окретати соба око главе.</p> <p>Одма за |
| је лаж од обојега, једно је безобразна а друго гадна лаж.{S} Не, гадна је у оба случаја, јер з |
| ако узвикиваше Славка, јуче тако срећна а данас тако грозно разуверена.</p> <p>— Теби је тек ла |
| сетити, да је разбијени прозор с авлије а не са сокака; тако се јако забунио.</p> <pb n="76" /> |
| ко шалећи се.</p> <p>— Дакле чекали сте а чекате и сад господина Лазу?</p> <p>Сви ћуте.{S} Мучн |
| аздуху.{S} Можете мислити, како је ружи а како славују.</p> <p>— Лепа слика, примети Славка.</p |
| човек нема коме да се за добро похвали а на зло пожали.</p> <pb n="33" /> <p>Лаза све чудније |
| е и она скоро, отишла је тамо пре кћери а код Славке оставила само млађег синчића Воју, да је т |
| идела, Ленка опет како неку другу проси а њу оставља, а Веца како клечи пред неком трећом, куне |
| ете и више пути једва се могла уздржати а <pb n="70" /> да не изађе с бојом на среду.{S} Мица б |
| што су му брада и бркови мало жућкасти а коса мрка?{S} Шта мари, што је малена раста и доста н |
| изодавна узнемирује, младо, враголасто а поред тога паметно и богато момче, ето стоји и сликом |
| Има људи, који хоће само облик и Форму а ствар их се не тиче, на тако је и с онима, који не за |
| сни, колико су тврди и опори; брзо вену а све јаче стежу.{S} Доле са њима, доле са сваком помис |
| се девојке саме међу собом разговараху а на његове се прискочице не освртаху.{S} Он се зловоља |
| приђе, левом руком дохвати јој десницу а десну подиже као да је загрли.</p> <p>— Господине, шт |
| а то и одоше одма.</p> <pb n="50" /> <p>А све три наше госпођице, Славка, Ленка и Велица сву но |
| ml:id="SRP18821_C6"> <head>VI</head> <p>А шта је то са господином Лазом?</p> <p>Пошавши од Слав |
| ml:id="SRP18821_C10"> <head>X</head> <p>А веселе нам се цуре наскоро све разудале.{S} Славка пр |
| не ће бити одма, мисли се Лаза.</p> <p>А кад се Славка врати, он беше устао и одаше по соби го |
| тано се уљуљкивао таким мислима.</p> <p>А хоће ли бити ту и опасности какве? — Ту и нехотице по |
| вечити „супостат“ положи оружје.</p> <p>А колико ће сјајнија тада бити победа!</p> <p>И тако да |
| ери лепе, пријатне и образоване.</p> <p>А он је био веома разговоран.{S} Ленку је дворио и срце |
| тиђена.{S} Матери се срце смеши.</p> <p>А он се са задовољством одао на „живот овога света“.{S} |
| у са свим некаваљерски — слагао.</p> <p>А шта је с Лазом, питаћете сад?</p> <pb n="79" /> <p>Па |
| аћи сигурни и једини умесни пут.</p> <p>А кад се после чује код Славке, како се он удвара Ленци |
| умео досетити, да је разбијени прозор с авлије а не са сокака; тако се јако забунио.</p> <pb n= |
| заседоше и почеше посматрати комшинску авлију.</p> <p>Тамо беше све тихо, као да живе душе нем |
| — не промисливши се ни најмање, отвори авлинска врата и изгуби ми се испред очију.{S} Радознал |
| у.{S} Засео би тај делија иза дирека на авлинским вратима, па би сваки дан, као паук мушице, вр |
| ице, ти ми нешто кријеш очице.{S} Ајде, ајде, нека иде.{S} Сад ћеш се ти развеселити, јер треба |
| ла тичице, ти ми нешто кријеш очице.{S} Ајде, ајде, нека иде.{S} Сад ћеш се ти развеселити, јер |
| p>— Она је! рече Мица,</p> <p>— Ајдемо, ајдемо кући!{S} Где је Воја, да ме води? једва изговара |
| с.</p> <p>— Она је! рече Мица,</p> <p>— Ајдемо, ајдемо кући!{S} Где је Воја, да ме води? једва |
| ти насловни јунак бар једне приповетке, ако <pb n="10" /> не романа.{S} Сигурно каква виђена и |
| уби и прети, да ће се убити револвером, ако му не узверује и не пође за њега.</p> </div> <div t |
| како би волела да ми се само причинило, ако ничег другог ради, а оно ради наше сироте Аријадне. |
| и околишиће непрестано с прстеном, јер, ако хоћемо право, он није ни заложио баш поштену своју |
| те је у часу остала без главе или ноге; ако ли би то биле шаре и слике за мамину мазушку, он је |
| лепо ћемо се постарати, додаде Мица.{S} Ако нико, — онда на мене баците ту бригу.</p> <p>Сумрак |
| кад најрадије машало за какву лутку.{S} Ако су то били колачи, онда је најпре каква шећерна цур |
| и, шта мислим кад вам ово говорим, сако ако усхтете.</p> <p>Глас му је био уздрхтан и чинило се |
| и као скамењен.</p> <p>Али ево и трећег акта наше веселе игре.{S} Као на команду отворише се на |
| времена.{S} Славка га понуди да седне, ал он оста стојећи; чињаше се да не чује.{S} По глави м |
| оји очекује противна одговора.</p> <p>— Ал’ ипак ћете ми дати, госпођице, за право.{S} Кад чове |
| } Он се само од ње нешто мало побојава, али ова ће маневра учинити, да најпосле и тај његов веч |
| о.{S} Испрва се љутили другови на њега, али он не ће друкчије да се игра, а без њега не вреди н |
| и питате.</p> <p>— Девета си нам брига, али сад си прва, рече неко шалећи се.</p> <p>— Дакле че |
| броја не зна.{S} Беше ту доста јунака, али јунакиња већ мање: укус се развија, избор се прави. |
| е нема.</p> <p>Тек којешта! рече Ленка, али јој нико на то не одговори.</p> <p>У исти мах кад о |
| а опет напао, како је бегала и плакала, али он је ипак пољубио!</p> <p>Голема невоља беше то!</ |
| тина, да за оволику дворбу није марила, али оно што њене снове изодавна узнемирује, младо, враг |
| ренула говор са Мицом о неким баловима, али јој сваки час излази пред очи сестра као супарница, |
| што мало имам.{S} Ти ћеш бити Дона Ана, али онаква каква је била одма после смрти свога драгана |
| да јој каже и Цицо поред обичног имена, али то су сви узели за шалу, па тако исто и Мица.{S} Ал |
| дино што му је остало од младих година, али што њега још више гризе и мучи јесте то, што га све |
| а ми је записана у књизи судбине срећа, али ја сам се детињасто титрао њоме, док је нисам расрд |
| о ми и дошли овамо.{S} Звата је и Мица, али ње још нема.{S} Кроз који час ће и просилац доћи.</ |
| , шта је?</p> <p>Ленка не сме да слуша, али је срце гони па и она пита: шта је, шта је?</p> <p> |
| ака појави се он на капији и журно оде, али опет не овамо, него са свим на другу страну, у доњу |
| ни снила ту госпођицу, жену, шта ли је, али сам господина често, врло често виђала.</p> <p>— Ко |
| Могла је она лако и не мислити, о томе, али тај сувишни смеј њезиних другарица, а још више она |
| {S} Могао је окренути на четири стране, али он намаче шешир на чело и пође право напред.</p> <p |
| ве, које нађе на једном столу забачене, али бадава; Веца окренула говор са Мицом о неким балови |
| човек сусретне и на свашта се спотакне, али пријатеља тако ретко, тако мучно нађе.{S} Још је та |
| војке потрчаше на прозор у другој соби, али тамо није ништа било.{S} Мица погледа на улицу и ви |
| му било да се искраде, те да га остави, али су искупљене пријатељице <pb n="39" /> Ленкине биле |
| отвори пред човеком други, истина ужи, али тим шаренији свет, мањи али тим потпунији круг.{S} |
| Требало би да твоју улогу Ленка прими, али ми ћемо је извинити, јер би могла испасти из такта. |
| устављају очима на њој.{S} Браду носи, али му је то доста лош украс, јер је неугледна и није ц |
| с њима.{S} То је видела и Ленкина мати, али то њу није ни најмање увредило, шта више годило јој |
| и друге забаве.{S} Иначе воле и пушити, али при том ћути, па макар ко да је код њега.{S} Али го |
| очео хватати и гости би врло радо кући, али још не спомињу, да не би домаћицу увредили.{S} Кад |
| његовим прсима.{S} Био је срећан и он, али она много више осећаше, како се за један тренутак м |
| одкуда је све то, а можда није ни смео, али му се слутило, да ће све сазнати, чинило му се, као |
| реме је било необично ведро и пријатно, али су оне ипак жртвовале шетњу <pb n="61" /> и свако д |
| тан глас.{S} Она се чак и осмену на то, али јој на скоро беше тај осмеј горак, прегорак.{S} Кад |
| Лаза се учинио као да не чује примедбу, али госпођицама тешко паде Мицин одлазак.{S} Оне су ућу |
| стила.{S} Лаза јој није сагледао очију, али је опазио, како јој лице <pb n="35" /> поста много |
| то <pb n="28" /> ужурбали па зову и њу, али се њој слутило, да ће Лаза доћи прво амо, па се ето |
| оје минуле јаде каквом млађем чељадету, али га свагда врашки осмеји и подмигивања зауставе.{S} |
| че за ћошак неко лице, истина у капуту, али доста обичне сорте.{S} Преко пута видело се ситно к |
| верује у своју велику али спору срећу, али се оне две сестрице ућутале.{S} Ленка проба <pb n=" |
| какве? — Ту и нехотице помисли на Мицу, али и то је последња брига.{S} Изјавиће да је она још љ |
| таде, кад Лаза изусти ову последњу реч, али он не престаде.</p> <p>— О љубави, с којом ћу бити |
| њега.</p> <p>Не знаде ниште одговорити; али Славка није то ни тражила.{S} То је једна епизода у |
| ије беседио.</p> <p>Ништа није смотрио; али баш у часу кад хтеде окушати чврстоћу своје каваљер |
| ом ћути, па макар ко да је код њега.{S} Али господин Јелић зна врло добро и шта је младост, а м |
| реко воље одговара Велици на питања.{S} Али није за њу то највећа невоља.{S} Могла је она лако |
| ад се Лаза сети отоичашњега прекора.{S} Али он имаде снаге и вештине да прикрије то непријатно |
| Ништа?{S} Лепо!{S} И ја велим ништа.{S} Али то није све.{S} Мени то паде у очи, па како ми је п |
| узели за шалу, па тако исто и Мица.{S} Али данашња, навалична шала није се могла тако лако опр |
| ло вољно или случајно, све једно је.{S} Али кад је већ ту, онда треба и да се покаже као каваље |
| све поред ограде, те да се сакрије.{S} Али он зна, да то не би било каваљерски.{S} Међу тим си |
| , да је Славка била данас код Ленке.{S} Али он само мисли на то, како је и ту прва чарка срећно |
| е радио: дошао је с противне стране.{S} Али се ипак показао да је врло невешт инжињер, јер није |
| зеше га исти осећаји, који мало пре.{S} Али он је тако далеко од ње, а оно што је било, ето ниш |
| да чак и то, да хоћу и вас да варам.{S} Али та госпођица беше сишла чак до врати за господином |
| какав тежак терет са леђа збацивао.{S} Али те мисли беху све тако враголасте, тако примамљиве, |
| ; и њима некако није било баш право.{S} Али је Лаза умео да умири и помири све, и мушкарце и де |
| ад како је љубио истински и ватрено.{S} Али одма за тим дођу му пред очи и сви <pb n="80" /> он |
| а ће то да значи? каква су то посла?{S} Али узалуд су сва питања и чекање.{S} Лазе нема.</p> </ |
| уче усне и рече:</p> <pb n="69" /> <p>— Али идуће недеље за цело не ћу изостати.</p> <p>Како се |
| анично љубим, да вас обожавам!</p> <p>— Али не могу објаснити вашу наглост.{S} Не могу веровати |
| о, што је била необично бледа.</p> <p>— Али, ви ми ипак не ћете веровати ма да се комедија још |
| >— Лепа слика, примети Славка.</p> <p>— Али оставите ружу, нека се сама са собом разговара и не |
| ећ теже било пред другарицама.</p> <p>— Али онда га треба и памети научити, рече Даринка.</p> < |
| му одмах у грудима одјекивале.</p> <p>— Али хоће ли се остати довека само на томе?</p> <p>— Та |
| ставља мати забринутим гласом.</p> <p>— Али, веруј, мати, да ми ништа није.{S} Не бих иначе ни |
| с осмејком да заговара ствар.</p> <p>— Али останите на ствари, господине Лазо.{S} Ово је кућа |
| ко тренутака, па онда настави:</p> <p>— Али баш то, што нисам јуче ишао Ленци, то, што одлажем |
| се тако често лепо проводиле —</p> <p>— Али остани на ствари, Мицо, опомиње је Даринка.</p> <p> |
| p>— Кад бих знала за ту ружу —</p> <p>— Али застаде.{S} Лаза беше опет устао и почео шетати по |
| истина ужи, али тим шаренији свет, мањи али тим потпунији круг.{S} Он је тада као биљка што у л |
| , као да има на срцу какав терет, тежак али пријатан.{S} Да му је ко узео руку у том часу, мога |
| нка и верује и не верује у своју велику али спору срећу, али се оне две сестрице ућутале.{S} Ле |
| ади је на столицу.</p> <pb n="37" /> <p>Али она не оста на столици.{S} Неко осећање, које свака |
| p>Како се је варала Мица у томе!</p> <p>Али Славци на један пут сину у памети друга мисао, и у |
| вари овог света, ерца девојачка.</p> <p>Али ће се читаоци уверити боље из приповетке, у чему је |
| ромумла Лаза гризући се за усне.</p> <p>Али се на скоро избави мучнога одговора, јер се доња вр |
| рстен, па се руга и њему и себи.</p> <p>Али само како ће се даље? запитао се, кад је кући стига |
| хваташе трагове? помисли у себи.</p> <p>Али брзо дође к себи, па смисливши згодну досетку, већ |
| е изненађен Славкиним понашањем.</p> <p>Али Славка одма за тим уста и потражи Воју, да је води |
| </p> <p>Лаза стоји као скамењен.</p> <p>Али ево и трећег акта наше веселе игре.{S} Као на коман |
| Даринка.{S} Само причај главно.</p> <p>Али није тако лако прећи на главно.{S} Мица ће се закле |
| питаше:</p> <p>— Кад би знали? —</p> <p>Али Славка ћуташе.{S} Оп се окрете, погледа је, а она о |
| дрли јој до дна груди — Он често долази амо и вазда показује, да је срећан кад је с њом у друшт |
| ли се њој слутило, да ће Лаза доћи прво амо, па се ето није ни преварила.{S} Мати њена, надајућ |
| ећ нешто мало имам.{S} Ти ћеш бити Дона Ана, али онаква каква је била одма после смрти свога др |
| ђаво носи, који од срца жали добру Дона Ану, па јој нуди своју десницу, крв и живот.{S} Требало |
| чег другог ради, а оно ради наше сироте Аријадне.</p> <p>Истински и од срца је ово рекла, и пог |
| вом тигању.{S} Уђоше у саобраћај читаве архиве љубавних писама, па приповетке, па „прикљученија |
| авити човека, пратиће га и по пустарама африканским и по леду сибирском, и дневи и ноћи, у друш |
| леко, на жалост тек после десет година; ах! то ће бити тешко дочекати.{S} А госпођици Славци, д |
| и до сиротињске деце у једној клупи.{S} Ах, како би било мами, кад би осетила да кадифени капут |
| Код Славке ће отићи првом приликом.{S} Ах, она је тако дивна, тако мила! <pb n="58" /> ускликн |
| стоји и сликом и приликом пред њом.{S} Ах, оно „богато“ још много више падало је у очи мами не |
| , разговарати, правити шалу, пољубити — ах, и пољубити — а то је тек важно у брачном животу.{S} |
| м према прозору.</p> <pb n="72" /> <p>— Ах, ви ме избегавате, поче Лаза.{S} Тако немилосрдно кл |
| а, не може остати без накнаде.</p> <p>— Ах, ја га не могу дочекати.{S} Ужас ће ме уморити!</p> |
| које нађе на једном столу забачене, али бадава; Веца окренула говор са Мицом о неким баловима, |
| оју?{S} И та срећа, што чека човека као бајаги после тога, зар није овако већа, шаренија и прим |
| а; Веца окренула говор са Мицом о неким баловима, али јој сваки час излази пред очи сестра као |
| b n="33" /> <p>Лаза све чудније говори; бар се Славци тако чини, јер га још оваког није видела. |
| } Више пути буде му тешко, па би рад да бар исприча своје минуле јаде каквом млађем чељадету, а |
| Лаза?{S} Није шала, бити насловни јунак бар једне приповетке, ако <pb n="10" /> не романа.{S} С |
| ћи стигао.</p> <p>Лепо ће и лако ће; то бар није непостижно.{S} Извиниће се болешћу код Ленке ш |
| ш је тај најмање несрећан, који може то бар приближно у себи наћи; и тада се отвори пред човеко |
| разувери.{S} Славка је била срећна, што бар нико не зна шта њу тамо гони, а Ленки је већ теже б |
| ету има Мица: свака кућа у Београду има барем по једну, па тако се и овде десила једна, ма да г |
| хватио капу и на врат на нос слетео низ басамаке.</p> <p>— Нисте још погађали у карте, виче за |
| вету, а без које ћу бити као цвет, који бацате под ноге, а заборављате, да сте се њиме китили.< |
| јој онда стаде кидати листиће и на под бацати.{S} Сад се сети, како је Лаза ћутао, кад јој је |
| ти врата новим мислима, допустити да се баци поглед и на друге, мало даље ствари и одношаје; то |
| одаде Мица.{S} Ако нико, — онда на мене баците ту бригу.</p> <p>Сумрак се већ у велико спустио |
| отвору се указа мала, бела женска рука, баш до лакта.{S} Зачуше се још два три пољупца па онда |
| разбијеног прозора на комшинској кући, баш онога истог, где је видела јуче непознато женско че |
| левом руком звонце са стола и зазвонила баш кад је најватреније беседио.</p> <p>Ништа није смот |
| м и најлепшим цветом, што сам га купила баш јуче за данашњи дан.</p> <p>— Видимо, Мицо, видимо, |
| Само одма не.</p> <pb n="30" /> <p>Шта баш мисли и ради чега рече ове речи, то Лази није било |
| еше се загледао у то зеленило, кад дође баш на крај улице.{S} У том часу спази на прозору једне |
| на главно.{S} Мица ће се заклети, да је баш ово главно, и за то настави опширно причати о своје |
| му се учини све још чудније.{S} Било је баш у недељу, после ручка, кад му се ове мисли почеше п |
| оме.{S} Можда долази то и отуда, што је баш сад стала према огледалу и себе тамо уочила; можда |
| ивоту.{S} Треба да знате, да су се цуре баш и отимале да се удају, и другарице су завиделе оној |
| ри о женској верности.{S} Можда највише баш тај осмејак чини, те је он врло радо примљен у весе |
| беседио.</p> <p>Ништа није смотрио; али баш у часу кад хтеде окушати чврстоћу своје каваљерске |
| ренутака, па онда настави:</p> <p>— Али баш то, што нисам јуче ишао Ленци, то, што одлажем свој |
| орао живети негде у Лозници, Ужици, или баш ма где изван Београда.{S} Опростите му добри паланч |
| осподин је још ту.{S} Не растаје се тај баш тако лако.</p> <pb n="62" /> <p>— Како је могао доћ |
| амо се домаћи нешто ућуташе.{S} Није им баш топло око срца, што тако дуго чекају.{S} Пита се Ле |
| р, ако хоћемо право, он није ни заложио баш поштену своју реч за то.{S} А оно, што је рекао Лен |
| у мариле за то; и њима некако није било баш право.{S} Али је Лаза умео да умири и помири све, и |
| га?! викну Славка.{S} Мицо, да л’ је то баш тако паметно?</p> <p>— Не брини се, не ће тај с „не |
| ман ја наспрам огледала, да заденем ето баш овај цвет у косу, кад ми се очи замакоше на сокак.{ |
| во, јер пет младих, лепих девојака нису баш маленкост, тим пре за нашег господина Лазу, који ве |
| па Београда.{S} Чујте само.</p> <p>Наша беба порасте и назва се дераном.{S} Сад му нису биле ма |
| pb n="5" /> је Лаза опет напао, како је бегала и плакала, али он је ипак пољубио!</p> <p>Голема |
| ећ навикле на његове заседе.{S} Први су бедеми освојени, сад ће пасти и град.{S} Сад долазе на |
| га, али он не ће друкчије да се игра, а без њега не вреди никаква игра.{S} Особито невесте мучн |
| зо.{S} Ово је кућа поштена и честита, а без узрока се не ломе прозори каменицама усред дана.</p |
| м ћу бити најсрећнији човек на свету, а без које ћу бити као цвет, који бацате под ноге, а забо |
| су му зубићи оштри, те је у часу остала без главе или ноге; ако ли би то биле шаре и слике за м |
| м ништа!{S} Дугачка приповетка, можда и без свршетка!</p> <p>— Та ништа тако рахатно може свето |
| као да си на пољу?{S} Врућина је овде и без тога.</p> <p>Славка је на то и заборавила онако заб |
| ревара према свима нама, не може остати без накнаде.</p> <p>— Ах, ја га не могу дочекати.{S} Уж |
| заљубљен у њу, да ће полудети и умрети без ње.{S} Све је он то с неколико речи и уздисаја иска |
| он, стари благоглаголиви каваљер готово без и једне речи уђе у собу и посади се на столицу.{S} |
| заменио салонском, црном и био каваљер без приговора, <foreign xml:lang="fr">par exellence</fo |
| Велица с друге стране.</p> <p>— Умрећу без тебе! поздравља га Славка с леђи.</p> <p>Па онда до |
| I.</head> <p>Кад се враћао кући, био је безбрижан и задовољан са собом.{S} На Ленку није хтео н |
| — шта да мислим о вама?</p> <p>— Да вас безгранично љубим, да вас обожавам!</p> <p>— Али не мог |
| оки поклони и једно опште, громогласно, безконачно ха-ха-ха! ха-ха ха!...</p> <p>Једино паметно |
| с?{S} Једно је лаж од обојега, једно је безобразна а друго гадна лаж.{S} Не, гадна је у оба слу |
| а научи н. пр. свакојаке речи, па чак и безобразне, говорити, да седи до сиротињске деце у једн |
| за цело не ћу изостати.</p> <p>Како се безобразно руга, помисли Славка, па не могавши се уздрж |
| да ће јој сваку реч прогутати.</p> <p>— Бејах спремна да пођем овамо, наставља Мица.{S} Обукла |
| нешто више, и на отвору се указа мала, бела женска рука, баш до лакта.{S} Зачуше се још два тр |
| Мећу тим се Лаза отрже и хтеде поћи.{S} Бела, женска рука указа се у том часу на вратима.{S} Он |
| на лево; а тад је тако лепо одсјајивала бела боја њенога врата на спрам загасите косе; потпуна |
| у тим плетеницама, па и она не беше ни бела ни црвена, него румена, исто као боја лица.</p> <p |
| ла да кадифени капутић Лазин заудара на бели лук или <pb n="7" /> да је добио по леђима какву л |
| здрави.{S} Беше у плавичастој хаљини са белим машлијама на рукавима и на прсима; доста скромна |
| тако често, готово у сваком крају стопа Београда.{S} Чујте само.</p> <p>Наша беба порасте и наз |
| у Лозници, Ужици, или баш ма где изван Београда.{S} Опростите му добри паланчани, не зна шта р |
| највише на свету има Мица: свака кућа у Београду има барем по једну, па тако се и овде десила ј |
| два сокака тамо близу главне чаршије у Београду и што је била најлепша кућа тамо пре двадесет |
| ола и зазвонила баш кад је најватреније беседио.</p> <p>Ништа није смотрио; али баш у часу кад |
| она уста и оде да спреми оне србијанске беспослице, што се зову слатко и кафа.</p> <p>— Бога ми |
| ко покушао истргнути одатле.{S} Слатке беху речи Лазине, осмејци жива слика његове душе, погле |
| нитима Славкиним, <pb n="71" /> који не беху сад онако свежи и румени као јуче.{S} Они беху бле |
| > <p>Ове је речи само Лаза разумео, оне беху гром за њега.</p> <p>Не знаде ниште одговорити; ал |
| томе ни говора.</p> <p>И заиста још оне беху у речи, а на вратима се указа толико очекивани гос |
| терет са леђа збацивао.{S} Али те мисли беху све тако враголасте, тако примамљиве, да су се нао |
| д онако свежи и румени као јуче.{S} Они беху бледи и лице њено онако у засенку одсјајиваше нека |
| право да се љути на мене.</p> <p>То јој беху последње мисли о Лази за сад.{S} Брзим корацима из |
| S} Очи му беху необично светле, усне му беху полуотворене, права слика страсти.{S} Она окрете < |
| па онда и за остало друштво.{S} Речи му беху усиљене, а кад Славка спомену Ленкино име, а њему |
| ли.</p> <p>Славка га погледа.{S} Очи му беху необично светле, усне му беху полуотворене, права |
| се Лаза досети у том хаосу од хахахова, беше то, да је <pb n="78" /> дохватио капу и на врат на |
| ћа.{S} Он убезекнут гледаше на то чудо; беше испустио Славкину руку.</p> <p>— Ово је страхота, |
| „прикљученија“, да се броја не зна.{S} Беше ту доста јунака, али јунакиња већ мање: укус се ра |
| у вирили прозори кроза зелено лисје.{S} Беше се загледао у то зеленило, кад дође баш на крај ул |
| она оборила главу и гледа преда се.{S} Беше забуњена и готово се кајала за последње три речи, |
| од велике Милосаве па до мале Мице.{S} Беше то заиста лепо друштво, јер пет младих, лепих дево |
| муња, опет га са осмејком поздрави.{S} Беше у плавичастој хаљини са белим машлијама на рукавим |
| на што би боље било да и не помисли.{S} Беше јој као да је муња пресекла, кад чу од Мице, да је |
| оњена лактом и заклонила лице руком.{S} Беше онако исто обучена као јуче, само јој оне румене р |
| јлепша кућа тамо пре двадесет година. — Беше недеља, за то не треба питати, како то да се удеси |
| е била је у том положају.{S} Једна ружа беше сав накит у тим плетеницама, па и она не беше ни б |
| ту ружу —</p> <p>— Али застаде.{S} Лаза беше опет устао и почео шетати по соби узбуђен.{S} У то |
| о да знати, господине Лазо?</p> <p>Лаза беше убијен на те речи.{S} За живу главу не би се умео |
| што наше цуре веома разгњеви.{S} Славка беше пренеражена, гледа и види, а дрхти од тога што вид |
| н је ипак пољубио!</p> <p>Голема невоља беше то!</p> <p>Ви ме већ разумете, читаоци.{S} Хоћу да |
| оћу и вас да варам.{S} Али та госпођица беше сишла чак до врати за господином Лазом и ја сам вр |
| стас, на хаљину и друге украсе, што све беше на свом месту и даде јој узрока, да се већма расрд |
| ав накит у тим плетеницама, па и она не беше ни бела ни црвена, него румена, исто као боја лица |
| а као јуче, само јој оне румене руже не беше у коси; сигурно је увела.{S} А и на што ће тамо са |
| је ни помислила.{S} Особито Мица јој не беше ни на крај памети.{S} А она је тако зло увређена, |
| ј пушта жилице у срце, и то јој осећање беше слатко и драго.{S} Зове ли се та клица само радост |
| да је сва плашња прође.</p> <p>Лаза се беше посадио на противној страни у наслоњачу.{S} Очекив |
| они се обоје тамо загледаше.{S} У соби беше тишина и јасно се зачуше неки пољупци на пољу.{S} |
| {S} Очекиваше шта ће следовати, а и сам беше изненађен Славкиним понашањем.</p> <p>Али Славка о |
| Лаза.</p> <p>А кад се Славка врати, он беше устао и одаше по соби горе доле као од дуга времен |
| осматрати комшинску авлију.</p> <p>Тамо беше све тихо, као да живе душе нема.</p> <p>Тек којешт |
| се чак и осмену на то, али јој на скоро беше тај осмеј горак, прегорак.{S} Кад јој рекоше тај „ |
| прилике изађоше му пред очи, и њему то беше знак, да је дошао час, да се то и данас понови.{S} |
| ћи се клањаше некаквој младој жени, што беше на једном прозору према мени.{S} Нисам је још ника |
| че појури у снагу и он у истом тренутку беше пред Славком, маши јој се руке и једва умеравајући |
| о окретање тумачио као и јуче.{S} То му беше знак, да је забуњена, и та га мисао одважи на слоб |
| о шетати по соби узбуђен.{S} У том часу беше окренут на другу страну.{S} Заста у ходу и питаше: |
| замислити, никаква реч описати.</p> <p>Беше јој као да не стоји на својим ногама кад његов заг |
| тим и како да се извини.{S} Но Лаза, да би била која порција шале више, не могаде прећутати, не |
| з биће и упи у душу и чињаше јој се, да би јој и душа потекла за том клицом, кад би је ко покуш |
| за нашег господина Лазу, који вели, да би трећи дан умро, кад би нешто морао живети негде у Ло |
| савладано и у опреци са самим собом, да би му свако женско чељаде поверовало и поверило му се.{ |
| т.{S} Не могу веровати —</p> <p>— О, да би могао мртав овде остати од љубави!{S} Онда би ми вер |
| засели с обе стране узана сокака, онда би за мале цурице то била права Скила и Харивда, од кој |
| ао мртав овде остати од љубави!{S} Онда би ми веровали.</p> <p>Славка га погледа.{S} Очи му бех |
| овољи и све му више досађивале.{S} Онда би он побегао од куће и потражио друштва и забаве, где |
| д.{S} Сад долазе на ред свадбе.{S} Лаза би свакад удесио тако, да он буде младожења, а невеста, |
| се да из дубине душе излази.{S} Славка би већ давно била иста јучерања неразложна шипарица, са |
| ду.{S} Мица би то приметила и опомињала би је на стрпљење.</p> <p>Мало за тим учини се Славка н |
| <pb n="14" /> да не мисли о томе, хтела би да чита неке стихове, које нађе на једном столу заба |
| је „каваљер“ којим се он и поноси, одма би ту нелагодну боју заменио салонском, црном и био кав |
| ија иза дирека на авлинским вратима, па би сваки дан, као паук мушице, вребао она мала створења |
| веткама.{S} Више пути буде му тешко, па би рад да бар исприча своје минуле јаде каквом млађем ч |
| > да не изађе с бојом на среду.{S} Мица би то приметила и опомињала би је на стрпљење.</p> <p>М |
| ој клупи.{S} Ах, како би било мами, кад би осетила да кадифени капутић Лазин заудара на бели лу |
| и јој и душа потекла за том клицом, кад би је ко покушао истргнути одатле.{S} Слатке беху речи |
| у, који вели, да би трећи дан умро, кад би нешто морао живети негде у Лозници, Ужици, или баш м |
| јави никако није смео покушати.{S} Кад би се сутра дан сетио тих снова, он их је силимице изби |
| о узбуђен, те није могао седети.{S} Кад би погледао Славку, било му је, као да је све дивоте на |
| апита је:</p> <p>— Кад би знали?{S} Кад би знали? —</p> <p>Девојка ћуташе, па кад осети, како м |
| заталасан глас, запита је:</p> <p>— Кад би знали?{S} Кад би знали? —</p> <p>Девојка ћуташе, па |
| {S} Заста у ходу и питаше:</p> <p>— Кад би знали? —</p> <p>Али Славка ћуташе.{S} Оп се окрете, |
| е лепо научио, како да се влада; па кад би њих двојица засели с обе стране узана сокака, онда б |
| е избијао из памети, исто онако као кад би какав тежак терет са леђа збацивао.{S} Али те мисли |
| ило је ту често лепих поздрава, јер кад би цурице окушале узалуд брзину ногу, оне би онда дозва |
| те су јој падале на десно раме, кад год би се окренула главом мало на лево; а тад је тако лепо |
| е опет побркаше и посташе неизвесне, не би умео дати тачна рачуна о њима ни себи.{S} Само ја иш |
| а је ко питао, кога види пред собом, не би умела казати.{S} Каква је то опака шала? помисли у с |
| у тим као код своје куће.{S} За њега не би било ни иначе тешко наћи се у друштву, а за овај мах |
| ло радо кући, али још не спомињу, да не би домаћицу увредили.{S} Кад на један пут, ето им Мице, |
| списан неки тип старе грчке лепоте и не би погрешио уметник, који би пресликао с ње лепу Јелену |
| да се сакрије.{S} Али он зна, да то не би било каваљерски.{S} Међу тим сигурно није ни помисли |
| убијен на те речи.{S} За живу главу не би се умео досетити, да је разбијени прозор с авлије а |
| цурице окушале узалуд брзину ногу, оне би онда дозвале језик у помоћ, а ту је већ лакше било б |
| Не плаши се он никаквога вртлога, који би га могао захватити у вожењу по тако таласастој <pb n |
| е лепоте и не би погрешио уметник, који би пресликао с ње лепу Јелену, око које се два народа т |
| часу остала без главе или ноге; ако ли би то биле шаре и слике за мамину мазушку, он је се и т |
| <p>Већ се и сутоњ почео хватати и гости би врло радо кући, али још не спомињу, да не би домаћиц |
| ју, и другарице су завиделе оној, којој би та срећа у део пала, па чак и оне, што нису мариле з |
| ли, а сад ме сви мрзе!</p> <p>И при том би се увек сетио Славке; цела њена дивна слика обнови м |
| , стар човек затекао се код куће.{S} Он би радо понудио Лазу на партију санса или шаха, јер га |
| Да му је ко узео руку у том часу, могао би са свим јасно осетити, како је уздрхтана.{S} Час по |
| не цела улица комшинске куће.{S} Морао би се крити као мачка све поред ограде, те да се сакриј |
| мео је то учинити и на сокаку.{S} Засео би тај делија иза дирека на авлинским вратима, па би св |
| мари кинђурити се, јер сваки други, ко би добио тако почасни назив, као што је „каваљер“ којим |
| тињске деце у једној клупи.{S} Ах, како би било мами, кад би осетила да кадифени капутић Лазин |
| ричинило.</p> <p>— Причинило!{S} О како би волела да ми се само причинило, ако ничег другог рад |
| S} Да је друштво навикло на њега, тешко би му било да се искраде, те да га остави, али су искуп |
| своју десницу, крв и живот.{S} Требало би да твоју улогу Ленка прими, али ми ћемо је извинити, |
| огађали у карте, виче за њим Мица, тамо би сте још боље прошли.</p> <p>Враг му однео и карте и |
| никаква игра.{S} Особито невесте мучно би пристале <pb n="6" /> да им ко други буде младожења, |
| и ружа имала и што би хтела да каже, то би славуја само ожалостило.</p> <p>— Шта све то значи? |
| само, да је Лаза к њима долазио.{S} То би је могло одати.</p> <p>— Ти си назебла, па си у гроз |
| будалаштину?{S} Ја да њу просим?{S} То би тек била највећа глупост од мене.</p> <p>Сад му се п |
| кад је песма славујева узалудна.{S} Што би ружа имала и што би хтела да каже, то би славуја сам |
| јтеже, што је дошла да види оно, на што би боље било да и не помисли.{S} Беше јој као да је муњ |
| ва узалудна.{S} Што би ружа имала и што би хтела да каже, то би славуја само ожалостило.</p> <p |
| нка прими, али ми ћемо је извинити, јер би могла испасти из такта.{S} Теби ће већ лакше ићи.</p |
| а њу спремао.{S} Могаше се видети, како бива све срдитија мислећи о томе.{S} Можда долази то и |
| о детињство, проклети опаки почетак!{S} Била ми је записана у књизи судбине срећа, али ја сам с |
| другом за дар, па сам ја тако неучтива била, те сам туђу ствар присвојила.{S} Бога ми, онда је |
| а.{S} Учини му се, као да је она његова била, па му преотета; осећа још и сад како је љубио ист |
| а, обукла најлепшу хаљину, а поред тога била је весела и расположена ваздан тога дана.{S} Непре |
| далеко, и она је за неколико тренутака била тамо.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| могло пасти на памет и то, да је Славка била данас код Ленке.{S} Али он само мисли на то, како |
| d> <p>Код судије пак, кад је она стигла била је ствар готова, то јест изашло дело на видело.{S} |
| и преко воље уверила, да је и данас она била најлепша међу другарицама као и до данас.{S} И заи |
| ћеш бити Дона Ана, али онаква каква је била одма после смрти свога драгана.{S} Ја ћу бити Лепо |
| се о том витезу разувери.{S} Славка је била срећна, што бар нико не зна шта њу тамо гони, а Ле |
| је и сумњала у искреност Лазину, па је била према њему уздржљива.{S} Сад пак ни она више не су |
| тражи више никаквога доказа.{S} Веца је била више радознала него заинтересована.{S} Само је кан |
| но што се променила, било је то, што је била необично бледа.</p> <p>— Али, ви ми ипак не ћете в |
| кашичицу стаде лупати о шољицу, што је била на столу пред њом, и на глас викну млађе.{S} На лу |
| лизу главне чаршије у Београду и што је била најлепша кућа тамо пре двадесет година. — Беше нед |
| је са свим друкчију матер, него што је била Лазина мати, па је сузних очију и кроз плач причал |
| вале скоро обрисане сузе, а у говору је била расејана и збуњена.{S} Господин Јелић, стар човек |
| .{S} Она се десила сама код куће и није била вољна да иде код судијиних кћери на посело, ма да |
| осе; потпуна <pb n="29" /> слика лепоте била је у том положају.{S} Једна ружа беше сав накит у |
| Мице тиче, у тврдо је држао, да је јуче била код Ленке, кад је онуд прошао.</p> <p>Ленка или ни |
| и како да се извини.{S} Но Лаза, да би била која порција шале више, не могаде прећутати, него |
| штину?{S} Ја да њу просим?{S} То би тек била највећа глупост од мене.</p> <p>Сад му се почеше п |
| ије.{S} Мица их је дуго чекала и готово била љутита на њих, мислећи, да ће узети њено причање з |
| ине душе излази.{S} Славка би већ давно била иста јучерања неразложна шипарица, само да није св |
| узана сокака, онда би за мале цурице то била права Скила и Харивда, од које је заман било чуват |
| но.</p> <p>— Глупан!{S} Глупан сам био! биле су му закључне речи при сваком таком размишљању.</ |
| и њено причање за шалу, па и не доћи. — Биле су ту обе кћери судијине и Славка; а Даринка је из |
| пљене пријатељице <pb n="39" /> Ленкине биле веселе и разговорне и саме по себи, за то је госпо |
| Даринка испрошена.{S} А после на свадби биле су јој свака са својим заручником.{S} Онда су се с |
| остала без главе или ноге; ако ли би то биле шаре и слике за мамину мазушку, он је се и тада ма |
| асте и назва се дераном.{S} Сад му нису биле материне поуке од преке потребе.{S} Стекао је и са |
| ке.{S} Сад ми је јасно све.{S} Јуче сте били тамо и већ мислите да је истина све, што сте тамо |
| ије машало за какву лутку.{S} Ако су то били колачи, онда је најпре каква шећерна цурица осетил |
| ла с места.{S} Једино што се променила, било је то, што је била необично бледа.</p> <p>— Али, в |
| ед.</p> <p>Еле обрео се Лаза у друштву, било вољно или случајно, све једно је.{S} Али кад је ве |
| огао седети.{S} Кад би погледао Славку, било му је, као да је све дивоте на свету угледао.{S} О |
| укићеве госпођице и њених другарица.{S} Било је то у јесен 187 . у оној кући, што гледа на два |
| , за то му се учини све још чудније.{S} Било је баш у недељу, после ручка, кад му се ове мисли |
| да, од које је заман било чувати се.{S} Било је ту често лепих поздрава, јер кад би цурице окуш |
| озор у другој соби, али тамо није ништа било.{S} Мица погледа на улицу и виде како журно замаче |
| а шта њу тамо гони, а Ленки је већ теже било пред другарицама.</p> <p>— Али онда га треба и пам |
| ст изашло дело на видело.{S} Гостима је било мало необично, кад су се видели искупљени у већем |
| олико кратковид био, те не видео шта је било управ пред тобом: оно првобитно и последње ништа.{ |
| су другарице походиле Мицу.{S} Време је било необично ведро и пријатно, али су оне ипак жртвова |
| не кћери, за њима и Даринка.{S} Како је било у реду да и сам пође, он се понуди, да их прати.</ |
| води к нечем паметном, сад види како је било глупо и побркано.</p> <p>— Глупан!{S} Глупан сам б |
| ово срце што тако ладно рачуна, тако је било савладано и у опреци са самим собом, да би му свак |
| и он је тако далеко од ње, а оно што је било, ето ништа је.</p> <p>Каква је то реч ништа? — Как |
| и гости захтеше да се разилазе.{S} Није било никаквог узрока, да их домаћице задржавају, за то |
| и ради чега рече ове речи, то Лази није било лако погодити.{S} Међу тим она уста и оде да спрем |
| о нису мариле за то; и њима некако није било баш право.{S} Али је Лаза умео да умири и помири с |
| , кад јој је дао тај цвет, како му није било право, што га је искала; ма да је она имала права |
| то је дошла да види оно, на што би боље било да и не помисли.{S} Беше јој као да је муња пресек |
| озвале језик у помоћ, а ту је већ лакше било бранити се.{S} Могле су се чути кад кад и по које |
| им као код своје куће.{S} За њега не би било ни иначе тешко наћи се у друштву, а за овај мах то |
| се сакрије.{S} Али он зна, да то не би било каваљерски.{S} Међу тим сигурно није ни помислио, |
| ске деце у једној клупи.{S} Ах, како би било мами, кад би осетила да кадифени капутић Лазин зау |
| заинтересована.{S} Само је канда Славци било најтеже, што је дошла да види оно, на што би боље |
| права Скила и Харивда, од које је заман било чувати се.{S} Било је ту често лепих поздрава, јер |
| је друштво навикло на њега, тешко би му било да се искраде, те да га остави, али су искупљене п |
| и тим потпунији круг.{S} Он је тада као биљка што у лонцу расте и цвета; осетљив постане наспра |
| head>VII.</head> <p>Кад се враћао кући, био је безбрижан и задовољан са собом.{S} На Ленку није |
| нато.{S} Како се пре тога <pb n="55" /> био дао у мисли, није ни спазио с друге стране Мицину к |
| таше и заплака се на његовим прсима.{S} Био је срећан и он, али она много више осећаше, како се |
| је имало својих последица, јер је Лаза био све расположенији и просто сам себи дао мајсторско |
| ако ти се руга, што си толико кратковид био, те не видео шта је било управ пред тобом: оно прво |
| 8821_C1"> <head>I</head> <p>Па такав је био још кад га је мајка први пут ућуткала, да јој санка |
| .{S} Само ја ишао све брже.{S} Сокак је био прав, засађен с обе стране дрвећем, иза кога су вир |
| то га је још више узвишавало.{S} Он је био вечити младожења.</p> <p>У десетој години пође наш |
| , пријатне и образоване.</p> <p>А он је био веома разговоран.{S} Ленку је дворио и срцем и душо |
| им, сако ако усхтете.</p> <p>Глас му је био уздрхтан и чинило се да из дубине душе излази.{S} С |
| почеле обртати немирне мисли, у срцу је био узбуђен, те није могао седети.{S} Кад би погледао С |
| да, да јој се приближи.{S} Истина, није био сигуран, да је погодио, одкуда је све то, а можда н |
| рио и срцем и душом.{S} На спрам Велице био је туробан, расејан и забуњен.{S} Кад га ова запита |
| ући.{S} Па се једио на себе што је јуче био тако неразуман, управо глуп, те је купио и прстен з |
| ђе после Славци, око које је он највише био. „Што да ми каже, да ћу за удовца поћи?“ поче сад п |
| лагодну боју заменио салонском, црном и био каваљер без приговора, <foreign xml:lang="fr">par e |
| обркано.</p> <p>— Глупан!{S} Глупан сам био! биле су му закључне речи при сваком таком размишља |
| еболела све, верује да је Лаза лакоуман био наспрам ње и не тражи више никаквога доказа.{S} Вец |
| но „богато“ покрило је све то, да је он био и леп и дичан и <pb n="25" /> наочит.{S} Да ли је Л |
| кан.</p> <p>Лаза је после два дана опет био у њеној кући.{S} Оно чему се тако дуго надала, учин |
| е свега што се збило, кад је прошли пут био код те девојке и њено понашање учини му се необично |
| енци, кад је <pb n="40" /> последњи пут био овде, што је она, по дужности, и матери саопштила.< |
| падало у очи то, што је и сам г. Јелић био међу гостима више од по сата; заборавио на своје ми |
| спаванога лава оставити на миру.</p> <p>Био је давно већ у кревету и непрестано се уљуљкивао та |
| о изгледа тај витез Лаза?{S} Није шала, бити насловни јунак бар једне приповетке, ако <pb n="10 |
| ружје.</p> <p>А колико ће сјајнија тада бити победа!</p> <p>И тако даље, и тако даље, ређао је |
| ш да се и Ленка спремила како само може бити.{S} За то смо ми и дошли овамо.{S} Звата је и Мица |
| аше и нехотице питајући се: шта то може бити, што га растужује.</p> <p>— Свет је широк, недогле |
| .{S} Обе сестре дочекале су га што може бити љубазније.{S} Ленка, као да му се надала, обукла н |
| , а невеста, знало се већ напред, да ће бити она, која је најлепша, што је често он сам пресуђи |
| ена срџбама, морати попустити и тада ће бити као сунце после облачине: толико милија и доброћуд |
| ин Лаза, да нам Ленку проси.{S} Онда ће бити и песме и шале, а ти ниси никад попреко на то глед |
| каква виђена и стасита Фигура, која ће бити кадра да врти око себе сву памет што се скрива у л |
| тим приликама и тражаше где ће и кад ће бити најбоље да започне.{S} Само још не могаде одредити |
| латко и кафа.</p> <p>— Бога ми то не ће бити одма, мисли се Лаза.</p> <p>А кад се Славка врати, |
| алост тек после десет година; ах! то ће бити тешко дочекати.{S} А госпођици Славци, домаћици, е |
| уге, мало даље ствари и одношаје; то ће бити удица, којом ће он вешто пецати те невине душице.{ |
| уљкивао таким мислима.</p> <p>А хоће ли бити ту и опасности какве? — Ту и нехотице помисли на М |
| Лазин вечити осмејак.{S} Иначе уме увек бити виђен у друштву, па и окретати га за собом.{S} Не |
| ог господина и како ће овај великодушан бити, те ће их обадве оставити.{S} Даринци стоји велика |
| ју.{S} Радознала да видим шта ће све то бити и чиме ће се свршити останем вам крај прозора, па |
| ересоване за то, онда ће такав разговор бити добродошао; он ће отворити врата новим мислима, до |
| дма после смрти свога драгана.{S} Ја ћу бити Лепорело, добри и честити Лепорело, који ће остави |
| јсрећнији човек на свету, а без које ћу бити као цвет, који бацате под ноге, а заборављате, да |
| престаде.</p> <p>— О љубави, с којом ћу бити најсрећнији човек на свету, а без које ћу бити као |
| а.{S} Ја већ нешто мало имам.{S} Ти ћеш бити Дона Ана, али онаква каква је била одма после смрт |
| ните ви само овде где ја, па пазите.{S} Биће скоро време да и овамо дође, а верујте, да не ће и |
| она није питала.{S} Она јој се приви уз биће и упи у душу и чињаше јој се, да би јој и душа пот |
| о невин остати: што се госпођицама деси биће само њиховом кривицом.{S} Он тек није ни једној ре |
| и ви ћете сигурно тамо?</p> <p>— Могла бих.</p> <p>— Онда ћу вас ја отпратити.</p> <p>— Само о |
| вка.{S} Па ће онда додати:</p> <p>— Кад бих знала за ту ружу —</p> <p>— Али застаде.{S} Лаза бе |
| и, веруј, мати, да ми ништа није.{S} Не бих иначе ни долазила.</p> <p>— Но добро, дете моје.{S} |
| вао.{S} То га забуни тако, да он, стари благоглаголиви каваљер готово без и једне речи уђе у со |
| на другу руку о томе његовом кикотању и блебетању.{S} Учини јој се на <pb n="15" /> један пут, |
| енила, било је то, што је била необично бледа.</p> <p>— Али, ви ми ипак не ћете веровати ма да |
| ко свежи и румени као јуче.{S} Они беху бледи и лице њено онако у засенку одсјајиваше некаквом |
| иним.{S} Шта мари, што му је лице доста бледо и сувоњаво, што су му брада и бркови мало жућкаст |
| .{S} Зачудише јој се сви, кад је видеше бледу и узнемирену.{S} Да је развеселе, одма је посаде |
| издржати тај поглед.</p> <p>Лаза приђе ближе и покуша учинити јуриш на те очи, што се крију.{S |
| од тога што види.{S} Ленка пребледела и ближе се примиче прозору, да види своју пресуду, коју ј |
| } Предвиђаше да је врхунац његове среће близу.</p> <p>— Славка ви сте нерасположени, јако невес |
| ко је могао доћи, кад зна да си ти тако близу?</p> <p>— Зна он и друге путове, и јуче се просто |
| оној кући, што гледа на два сокака тамо близу главне чаршије у Београду и што је била најлепша |
| адала, учинило јој се, да је са свим ту близу.</p> <p>Лаза обећа, да ће идућег празника опет до |
| о неки велики мехур од пене, који споља бљешти наспрам сунчаних зракова а изнутра је пун празни |
| </p> <pb n="64" /> <p>— Лепо поздравље, бога ми, рече Мица, и показа другарицама на разлупан пр |
| била, те сам туђу ствар присвојила.{S} Бога ми, онда је господин имао право да се љути на мене |
| це, што се зову слатко и кафа.</p> <p>— Бога ми то не ће бити одма, мисли се Лаза.</p> <p>А кад |
| енађење спазим тамо —</p> <p>— Кога, за бога, викну Ленка, кад Мица застаде.</p> <p>Једнога гос |
| ала је у очајању сама себе.</p> <p>— За бога, Славка, што си сетна?{S} Само си ти невесела; пит |
| ладо, враголасто а поред тога паметно и богато момче, ето стоји и сликом и приликом пред њом.{S |
| сликом и приликом пред њом.{S} Ах, оно „богато“ још много више падало је у очи мами него кћери, |
| аста и доста неприметна фигура?{S} Оно „богато“ покрило је све то, да је он био и леп и дичан и |
| е умео тако дивно износити на видик то „богато“, да су се сва његова и добра и зла својства губ |
| ве разудале.{S} Славка пре од свију, за богатог трговца, а за њом Мица за млада и вицкаста офиц |
| } Ту је ето госпођица Даринка, јединица богатог трговца, Стојана Ж. Ту су Ленка и Велица, кћери |
| во; а тад је тако лепо одсјајивала бела боја њенога врата на спрам загасите косе; потпуна <pb n |
| а рукавима и на прсима; доста скромна и боја и накит.{S} Тој простој хаљини са свим лепо долико |
| и бела ни црвена, него румена, исто као боја лица.</p> <p>Све је то Лаза уочио; Славка му се уч |
| лош украс, јер је неугледна и није црне боје.{S} Може се видети и по томе, да не мари кинђурити |
| их заогрну <pb n="20" /> оном познатом бојом, што је онако мутно-црна.{S} На лицу јој исписан |
| уздржати а <pb n="70" /> да не изађе с бојом на среду.{S} Мица би то приметила и опомињала би |
| им се он и поноси, одма би ту нелагодну боју заменио салонском, црном и био каваљер без пригово |
| помисли Лаза у себи.</p> <p>— Глава вас боле? додаде гласно.</p> <p>Славка не одговори ништа.</ |
| то бар није непостижно.{S} Извиниће се болешћу код Ленке што је изостао данас, и околишиће неп |
| же, што је дошла да види оно, на што би боље било да и не помисли.{S} Беше јој као да је муња п |
| јачка.</p> <p>Али ће се читаоци уверити боље из приповетке, у чему је Лаза снажан и силовит, и |
| ове срећне девојчице, које ће све проћи боље од ње, па преко воље одговара Велици на питања.{S} |
| арте, виче за њим Мица, тамо би сте још боље прошли.</p> <p>Враг му однео и карте и све, велите |
| исти господин Лаза В., што се, нити као бомба кроз таван, нити као гром из ведра неба, него са |
| ија", да је редовно плакала, кад год је Босиљка или ма ко други плакао, редовно се љутила на св |
| ирно у другој соби и читала „Велимира и Босиљку“ и толико се умешала у њихова „прикљученија", д |
| лице доста бледо и сувоњаво, што су му брада и бркови мало жућкасти а коса мрка?{S} Шта мари, |
| pb n="12" /> устављају очима на њој.{S} Браду носи, али му је то доста лош украс, јер је неугле |
| машао се десном руком <pb n="31" /> за браду и тад се видело, како је узбуђен, јер вазда је пи |
| у томе узаврелом свету, траже спасења у браку?{S} Брачни ланац да им среће и спасења да!?{S} А |
| е језик у помоћ, а ту је већ лакше било бранити се.{S} Могле су се чути кад кад и по које зурли |
| м среће и спасења да!?{S} А не знају да брачна свећа брзо запали и кесу.{S} Венчани венци нису |
| врелом свету, траже спасења у браку?{S} Брачни ланац да им среће и спасења да!?{S} А не знају д |
| — ах, и пољубити — а то је тек важно у брачном животу.{S} Треба да знате, да су се цуре баш и |
| а њега, па од макових зрна прави читаве брегове.{S} Он се само од ње нешто мало побојава, али о |
| уна о њима ни себи.{S} Само ја ишао све брже.{S} Сокак је био прав, засађен с обе стране дрвеће |
| ј беху последње мисли о Лази за сад.{S} Брзим корацима изађе из собе.</p> </div> <pb n="21" /> |
| драва, јер кад би цурице окушале узалуд брзину ногу, оне би онда дозвале језик у помоћ, а ту је |
| /> и мирисни, колико су тврди и опори; брзо вену а све јаче стежу.{S} Доле са њима, доле са св |
| о да започне.{S} Ишао је међу тим доста брзо и није ни спазио, како је прошао поред своје куће |
| сења да!?{S} А не знају да брачна свећа брзо запали и кесу.{S} Венчани венци нису толико зелени |
| а, што се из школе враћају.{S} Нашао је брзо и ортака за тај занат, кога је лепо научио, како д |
| а лепушкаста женска створења, и врло је брзо научио од мамице, да их <pb n="4" /> убрља својим |
| аше трагове? помисли у себи.</p> <p>Али брзо дође к себи, па смисливши згодну досетку, већ пође |
| о одважи на слободнији корак.{S} Он јој брзо приђе, левом руком дохвати јој десницу а десну под |
| е помисли на Мицу, али и то је последња брига.{S} Изјавиће да је она још љутита на њега, па од |
| ледате и питате.</p> <p>— Девета си нам брига, али сад си прва, рече неко шалећи се.</p> <p>— Д |
| .{S} Ако нико, — онда на мене баците ту бригу.</p> <p>Сумрак се већ у велико спустио на земљу и |
| л’ је то баш тако паметно?</p> <p>— Не брини се, не ће тај с „неба па <pb n="63" /> у ребра“.{ |
| ста бледо и сувоњаво, што су му брада и бркови мало жућкасти а коса мрка?{S} Шта мари, што је м |
| па приповетке, па „прикљученија“, да се броја не зна.{S} Беше ту доста јунака, али јунакиња већ |
| бурмица, медаљица, а писама — е томе се броја не зна.{S} Очиташе професори и поучише; ђаци се п |
| чно, кад су се видели искупљени у већем броју него иначе.{S} Нарочито је падало у очи то, што ј |
| е враг <pb n="51" /> натера да чиним ту будалаштину?{S} Ја да њу просим?{S} То би тек била најв |
| м владати!</p> <p>— Овамо њега!{S} Нека буде камен угаони за темељну, велику и сјајну зграду, к |
| па си у грозници.{S} Немој крити, да не буде горе, наставља мати забринутим гласом.</p> <p>— Ал |
| оспођица занимати тако, да ни једној не буде дуго време.{S} Знао је причати и свакојаку шалу за |
| би пристале <pb n="6" /> да им ко други буде младожења, јер нико други није умео тако лепо као |
| емати својим приповеткама.{S} Више пути буде му тешко, па би рад да бар исприча своје минуле ја |
| е.{S} Лаза би свакад удесио тако, да он буде младожења, а невеста, знало се већ напред, да ће б |
| походио је ону тамо, можда којекакву и будикакву вашу супарницу.{S} Тек пре неколико тренутака |
| тек умети дивно одговарати.{S} Кад оне буду интересоване за то, онда ће такав разговор бити до |
| ти друга мисао, и у исти мах појури јој бујније крв у лице.{S} Она слушаше пажљиво Мицине речи |
| одозривих ствари: прстенчића, гривница, бурмица, медаљица, а писама — е томе се броја не зна.{S |
| изводио.{S} Једино страст, племенита и бурна обузела га је свега, тако, да се све друго утопил |
| те? говораше Славка с муком стишавајући бурне осећаје.{S} Ово место — ова прилика — шта да мисл |
| смирене душице, што траже врло поуздану бусију иза овога, споља тако слабог мехура.{S} Наћи ниш |
| d> <p>Ето то је онај исти господин Лаза В., што се, нити као бомба кроз таван, нити као гром из |
| ог живота.</p> <p>Написао</p> <p>Никола В. Ђорић</p> <p>У НИШУ</p> <p>ШТАМПАРИЈА МИЛОША ПОПОВИЋ |
| пољубити — ах, и пољубити — а то је тек важно у брачном животу.{S} Треба да знате, да су се цур |
| у и самоћи; вазда су му тако поверљиве, вазда тако пријатељске.{S} Зар није тако, госпођице?</p |
| да је добре воље и љубазан на спрам ње, вазда осмешљив, разговоран и добродушан.{S} А одкуд то |
| е, да је срећан кад је с њом у друштву, вазда је добре воље и љубазан на спрам ње, вазда осмешљ |
| ом, и дневи и ноћи, у друштву и самоћи; вазда су му тако поверљиве, вазда тако пријатељске.{S} |
| ој до дна груди — Он често долази амо и вазда показује, да је срећан кад је с њом у друштву, ва |
| .{S} Поздравио се учтиво и галантно као вазда.{S} Славци ударила крв у лице, а Ленка се гризе з |
| у и тад се видело, како је узбуђен, јер вазда је пипкао, намештао и размештао; прсти су му дрхт |
| поред тога била је весела и расположена ваздан тога дана.{S} Непрестано је певала, док је Велиц |
| ногобројне, другог рода, лукаве, што по ваздан ћуте па само вребају за ловом, него на оне ређе, |
| а, да вечно чами у собњем <pb n="34" /> ваздуху.{S} Можете мислити, како је ружи а како славују |
| нија.{S} Таком природом, каква је њена, ваља само умети владати и окретати је на своју руку, на |
| се узети за згодну и срећну шалу, само ваља умети држати у нади сад и њу и родитеље.{S} Код Сл |
| , као да је пред неком завесом, коју му ваља само подићи, па да се читав нов, и примављив свет |
| већ оладила, и кад је се сетио није ни ваљала више.{S} Устаде и пође.</p> <p>Није се много пре |
| знам каквим речима и каквим клетвама да вам сведочим о томе, да никад нисам ни помислио учинити |
| њу варош.{S} Ја се пожурих, и ево ме да вам дам рачуна о свему.</p> <pb n="48" /> <p>— То је не |
| Ви ме већ разумете, читаоци.{S} Хоћу да вам причам приповетку о нашем „Каваљеру Лази“, кога виђ |
| <p>— Ви знате све, разумете све.{S} Ја вам не умем ништа више рећи; — уздрхталим гласом одгова |
| е онда вратише у друштво.</p> <p>— Воја вам је секретар? примети Ленка.</p> <p>— И врло поуздан |
| {S} Ви ћете ме разумети, шта мислим кад вам ово говорим, сако ако усхтете.</p> <p>Глас му је би |
| озора, па га чекам док се врати.{S} Сад вам је јасно, што сам се тако задоцнила, јер господин Л |
| ве то бити и чиме ће се свршити останем вам крај прозора, па га чекам док се врати.{S} Сад вам |
| ј, говори у себи:{S} Читајте ви, колико вам је воља; ја знам, шта ја знам.</p> </div> <div type |
| лазак, које не ћу никад ни учинити, зар вам то није јасан доказ о мојој љубави — </p> <p>Славка |
| о место — ова прилика — шта да мислим о вама?</p> <p>— Да вас безгранично љубим, да вас обожава |
| 3" /> <p>И заиста и сам Лаза искочио је ван граница својих.{S} Његово срце што тако ладно рачун |
| нас вара!</p> <pb n="41" /> <p>И заиста вара једну од њих, јер ови се људи тако искрено радују, |
| у оба случаја, јер заиста једну од нас вара!</p> <pb n="41" /> <p>И заиста вара једну од њих, |
| еби ће већ лакше ићи.</p> <p>Како се је варала Мица у томе!</p> <p>Али Славци на један пут сину |
| рам, а можда чак и то, да хоћу и вас да варам.{S} Али та госпођица беше сишла чак до врати за г |
| >— Па није ли ово јасан доказ, да се не варам? помисли Лаза у себи.</p> <p>— Глава вас боле? до |
| и Мица.{S} Ви ћете ипак помислити да се варам, а можда чак и то, да хоћу и вас да варам.{S} Али |
| кад њега узима, па ипак сад види да се варао, јер ево све се у часу изгубило.{S} Ништа и опет |
| лева, Милена, Милка, Милица и све друге варијације од велике Милосаве па до мале Мице.{S} Беше |
| "11" /> Он је натегнут, кад се говори о варљивој срећи овог света; горак, кад се говори о прија |
| ин Јелић са свим мирне савести изишао у варош, пошто је кафу попио и обећао скорим вратити се.{ |
| о, него са свим на другу страну, у доњу варош.{S} Ја се пожурих, и ево ме да вам дам рачуна о с |
| ам? помисли Лаза у себи.</p> <p>— Глава вас боле? додаде гласно.</p> <p>Славка не одговори ништ |
| ?</p> <p>— Да вас безгранично љубим, да вас обожавам!</p> <p>— Али не могу објаснити вашу нагло |
| ика — шта да мислим о вама?</p> <p>— Да вас безгранично љубим, да вас обожавам!</p> <p>— Али не |
| а се варам, а можда чак и то, да хоћу и вас да варам.{S} Али та госпођица беше сишла чак до вра |
| тренутака.{S} Јуче сам изостао и нисам вас походио, јер имађах да учиним једну неодложну посет |
| ако задоцнила, јер господин Лаза, место вас овде, походио је ону тамо, можда којекакву и будика |
| о?</p> <p>— Могла бих.</p> <p>— Онда ћу вас ја отпратити.</p> <p>— Само одма не.</p> <pb n="30" |
| ишта начинити ишта и свашта зар не дрма васколиким светом данас?{S} Наћи лава у зечијој кожи, С |
| сећа још и сад како је љубио истински и ватрено.{S} Али одма за тим дођу му пред очи и сви <pb |
| никако.</p> <p>— Тако ћутите, а то није ваш обичај.</p> <p>— Па изговорио сам све, што сам знао |
| но жудим за вашим погледом.{S} Осмеј на вашем лицу за мене је сунце, које ми облаке гони са душ |
| оните се мене, а ја тако жељно жудим за вашим погледом.{S} Осмеј на вашем лицу за мене је сунце |
| божавам!</p> <p>— Али не могу објаснити вашу наглост.{S} Не могу веровати —</p> <p>— О, да би м |
| е ону тамо, можда којекакву и будикакву вашу супарницу.{S} Тек пре неколико тренутака појави се |
| као бомба кроз таван, нити као гром из ведра неба, него са свим по својој вољи, на својим сопс |
| тако су им лица осмешљива, очи веселе и ведре.{S} Она све то тако лепо види својим рођеним очим |
| оходиле Мицу.{S} Време је било необично ведро и пријатно, али су оне ипак жртвовале шетњу <pb n |
| а, кад му се ове мисли почеше потпуније везивати једна за другу.{S} Много што шта приметио је н |
| ени.{S} Нисам је још никад видела у мом веку, и не знам кад се доселила тамо, где је пре седела |
| е сва школа као у ђавољем лонцу, као на Велзевуловом тигању.{S} Уђоше у саобраћај читаве архиве |
| </p> <p>— Теби је тек лакше него Ленци, вели јој Мица, за то мораш остати.{S} Мораш и ти спреми |
| шњи дан.</p> <p>— Видимо, Мицо, видимо, вели Даринка.{S} Само причај главно.</p> <p>Али није та |
| </p> <p>— Па дакле узалуд смо долазиле? вели Славка.</p> <p>— Никако, одговори јој Мица, господ |
| , тим пре за нашег господина Лазу, који вели, да би трећи дан умро, кад би нешто морао живети н |
| ће их обадве оставити.{S} Даринци стоји велика срећа, само што је далеко, на жалост тек после д |
| Милка, Милица и све друге варијације од велике Милосаве па до мале Мице.{S} Беше то заиста лепо |
| је на против госпођа судијница многе и велике рачуне склапала, само је имала тај „малер“, те ј |
| њој мисли? — Лази се она учини као неки велики мехур од пене, који споља бљешти наспрам сунчани |
| ако наш Лаза поста одмах гимназијалац, „велики ђак“.{S} А ту се тек отвара широко поље његовој |
| урадити, пошто сам га звала на посело у велико и одабрано друштво, па сам непрестано стражарила |
| баците ту бригу.</p> <p>Сумрак се већ у велико спустио на земљу и гости захтеше да се разилазе. |
| ="25" /> наочит.{S} Да ли је Лаза водио великог рачуна о госпођи судијници и кћерима, а још виш |
| у једног истог господина и како ће овај великодушан бити, те ће их обадве оставити.{S} Даринци |
| ости се са Славком с дубоким поклоном и великом молбом за препоруку.{S} При руковању није могао |
| !{S} Нека буде камен угаони за темељну, велику и сјајну зграду, која ће се звати „живот овог св |
| S} Даринка и верује и не верује у своју велику али спору срећу, али се оне две сестрице ућутале |
| ласом.</p> <p>— Ништа?{S} Лепо!{S} И ја велим ништа.{S} Али то није све.{S} Мени то паде у очи, |
| ца седела мирно у другој соби и читала „Велимира и Босиљку“ и толико се умешала у њихова „прикљ |
| ли.</p> <p>Враг му однео и карте и све, велите ви читаоци, а Лаза није имао кад ни то да рекне. |
| ко је и ту прва чарка срећно свршена. — Велица се може стрпети, а Даринка му се чини доста хлад |
| а дана.{S} Непрестано је певала, док је Велица седела мирно у другој соби и читала „Велимира и |
| једне стране.</p> <p>— Дођи сутра! виче Велица с друге стране.</p> <p>— Умрећу без тебе! поздра |
| све три наше госпођице, Славка, Ленка и Велица сву ноћ су мислиле само о господину Лази.{S} И к |
| за млада и вицкаста официра.{S} Ленка и Велица венчале се обе истог дана, кад је Даринка испрош |
| гатог трговца, Стојана Ж. Ту су Ленка и Велица, кћери извесног <pb n="9" /> судије Јелића, па ј |
| је дворио и срцем и душом.{S} На спрам Велице био је туробан, расејан и забуњен.{S} Кад га ова |
| роћи боље од ње, па преко воље одговара Велици на питања.{S} Али није за њу то највећа невоља.{ |
| м наопако кажу.{S} Онда прорече Ленци и Велици, да ће се оне обе заљубити у једног истог господ |
| да је види.</p> <p>Мица пришану Ленци и Велици, да остану тамо где су, а она изађе.</p> <p>У др |
| мирисни, колико су тврди и опори; брзо вену а све јаче стежу.{S} Доле са њима, доле са сваком |
| на свећа брзо запали и кесу.{S} Венчани венци нису толико зелени <pb n="57" /> и мирисни, колик |
| а и вицкаста официра.{S} Ленка и Велица венчале се обе истог дана, кад је Даринка испрошена.{S} |
| да брачна свећа брзо запали и кесу.{S} Венчани венци нису толико зелени <pb n="57" /> и мирисн |
| упци на пољу.{S} Славка изгледаше да је веома изненађена а Лази се поче окретати соба око главе |
| ио своју нежност на спрам Ленке, што је веома годило старој госпођи Перси, матери њеној, јер та |
| е неколико срдачних речи, што наше цуре веома разгњеви.{S} Славка беше пренеражена, гледа и вид |
| чему да говори с младима, онда се не ће веома отимати да занима и „мамице“ <pb n="23" /> и да н |
| ијатне и образоване.</p> <p>А он је био веома разговоран.{S} Ленку је дворио и срцем и душом.{S |
| не, а пакостан, кад се говори о женској верности.{S} Можда највише баш тај осмејак чини, те је |
| ав овде остати од љубави!{S} Онда би ми веровали.</p> <p>Славка га погледа.{S} Очи му беху необ |
| бледа.</p> <p>— Али, ви ми ипак не ћете веровати ма да се комедија још није свршила, настави Ми |
| могу објаснити вашу наглост.{S} Не могу веровати —</p> <p>— О, да би могао мртав овде остати од |
| а мати забринутим гласом.</p> <p>— Али, веруј, мати, да ми ништа није.{S} Не бих иначе ни долаз |
| ало занимати; она је већ преболела све, верује да је Лаза лакоуман био наспрам ње и не тражи ви |
| је пре тога имала прилике да мисли и да верује, да тај лепореки и вицкасти господин највише мар |
| ки осмеји и подмигивања зауставе.{S} Не верује му нико ништа.</p> <p>Он тада погне дубоко главу |
| њеним удовцем.{S} Даринка и верује и не верује у своју велику али спору срећу, али се оне две с |
| се мења са њеним удовцем.{S} Даринка и верује и не верује у своју велику али спору срећу, али |
| /p> <p>— А ја таке људе жалим.</p> <p>— Верујем.{S} Ви сте онај славуј, што долета на прозор и |
| {S} Биће скоро време да и овамо дође, а верујте, да не ће изостати.</p> <p>Девојке заседоше и п |
| , па јој се загледа у лице.</p> <p>— Е, весела тичице, ти ми нешто кријеш очице.{S} Ајде, ајде, |
| сну продужава лепе и чаробне састанке, весела друштва, кикот и попевку. <pb n="26" /> Само га |
| оштрог зрака, повучен у себе, отуђен од весела друштва: сам је себи све и сва.</p> <p>— А ја та |
| а најлепшу хаљину, а поред тога била је весела и расположена ваздан тога дана.{S} Непрестано је |
| :id="SRP18821_C10"> <head>X</head> <p>А веселе нам се цуре наскоро све разудале.{S} Славка пре |
| пријатељице <pb n="39" /> Ленкине биле веселе и разговорне и саме по себи, за то је господин Ј |
| ењен.</p> <p>Али ево и трећег акта наше веселе игре.{S} Као на команду отворише се на један пут |
| радују, тако су им лица осмешљива, очи веселе и ведре.{S} Она све то тако лепо види својим рођ |
| о добро, дете моје.{S} Ево овде смо сви весели, па треба и ти да нам се развеселиш.{S} Та скини |
| ејак чини, те је он врло радо примљен у веселим друштвима, нарочито женским.{S} Има људи, који |
| са сваком помисли на женидбу!{S} Овако весело из дана у дан.{S} То је живот, то је рај!</p> <p |
| учинио ову жртву, шта више да је и сам весео.{S} Да је друштво навикло на њега, тешко би му би |
| ђе к себи, па смисливши згодну досетку, већ пође с осмејком да заговара ствар.</p> <p>— Али ост |
| ња пресекла, кад чу од Мице, да је Лаза већ учинио обећану посету.</p> <p>— Па дакле узалуд смо |
| за тога <pb n="66" /> Дон Жуана.{S} Ја већ нешто мало имам.{S} Ти ћеш бити Дона Ана, али онакв |
| и најчеститија кућа. <pb n="24" /> Она већ од неколико недеља живи у тој лепој нади, па је чес |
| .{S} Беше ту доста јунака, али јунакиња већ мање: укус се развија, избор се прави.{S} Професори |
| код судијиних кћери на посело, ма да је већ два пут звата.{S} Тамо се нешто <pb n="28" /> ужурб |
| маћица необично ужурбана.{S} Даринка је већ опазила, како Лаза није равнодушан наспрам Ленке, а |
| ће цела ствар ни мало занимати; она је већ преболела све, верује да је Лаза лакоуман био наспр |
| и заовици, тасту и пуници.{S} А кад је већ то прегрмело, онда Ленка више није крила.{S} Ни виш |
| и случајно, све једно је.{S} Али кад је већ ту, онда треба и да се покаже као каваљер, а то је |
| ико не зна шта њу тамо гони, а Ленки је већ теже било пред другарицама.</p> <p>— Али онда га тр |
| ш јуче и отпутовао одавде.</p> <p>Он је већ давно склопио то извињење, а што се Мице тиче, у тв |
| срећом или глупошћу издао.{S} Данас је већ паметније радио: дошао је с противне стране.{S} Али |
| би онда дозвале језик у помоћ, а ту је већ лакше било бранити се.{S} Могле су се чути кад кад |
| <p>Голема невоља беше то!</p> <p>Ви ме већ разумете, читаоци.{S} Хоћу да вам причам приповетку |
| мене баците ту бригу.</p> <p>Сумрак се већ у велико спустио на земљу и гости захтеше да се раз |
| он буде младожења, а невеста, знало се већ напред, да ће бити она, која је најлепша, што је че |
| кој ђаволски заплетеној парници, што се већ три дана решава и претреса, па никако да се крај с |
| р би могла испасти из такта.{S} Теби ће већ лакше ићи.</p> <p>Како се је варала Мица у томе!</p |
| ани, не зна шта ради.</p> <p>Читаоци ће већ питати, па како изгледа тај витез Лаза?{S} Није шал |
| ишло само од себе, јер је он имао среће већ неколико пути разговарати се са младим домаћицама.{ |
| другова колико му је воља.{S} Девојчице већ навикле на његове заседе.{S} Први су бедеми освојен |
| и је јасно све.{S} Јуче сте били тамо и већ мислите да је истина све, што сте тамо чули.{S} Не |
| да из дубине душе излази.{S} Славка би већ давно била иста јучерања неразложна шипарица, само |
| и ти да нам се развеселиш.{S} Та скини већ тај огртач с рамена.{S} Што га држиш једнако на себ |
| ту сестринску љубав.{S} И тако су гости већ честитали и невестици и заовици, тасту и пуници.{S} |
| а оставити на миру.</p> <p>Био је давно већ у кревету и непрестано се уљуљкивао таким мислима.< |
| ко цигару.{S} Кафа му се на столу давно већ оладила, и кад је се сетио није ни ваљала више.{S} |
| онога цветка у коси.{S} Пламен, што му већ од пола сахата плану у грудима, обузе га сад са сви |
| xml:id="SRP18821_C5"> <head>V</head> <p>Већ се и сутоњ почео хватати и гости би врло радо кући, |
| а као бајаги после тога, зар није овако већа, шаренија и примамљивија?{S} Ко је крив извесним н |
| необично, кад су се видели искупљени у већем броју него иначе.{S} Нарочито је падало у очи то, |
| на свом месту и даде јој узрока, да се већма расрди.</p> <p>Окрете се од огледала и још један |
| е на једном столу забачене, али бадава; Веца окренула говор са Мицом о неким баловима, али јој |
| ње и не тражи више никаквога доказа.{S} Веца је била више радознала него заинтересована.{S} Сам |
| т како неку другу проси а њу оставља, а Веца како клечи пред неком трећом, куне јој се, да је љ |
| ара се осменула.{S} Ленка се забунила а Веца се прва похвалила; њена „печална“ љубав и сажаљење |
| уздисаја исказао тако разговетно, да је Веца отишла у другу собу, те се исплакала и нашла, да ј |
| .</p> <p>Одоше у другу собу.{S} Ленка и Веца осташе саме, ћутаху и не смедоше погледати једна д |
| >Друштво ћути.{S} Ленка се наслонила на Вецу, јер јој ноге задрхташе.{S} Славка се загледала у |
| аневра учинити, да најпосле и тај његов вечити „супостат“ положи оружје.</p> <p>А колико ће сја |
| онима, који не загледају дубље у Лазин вечити осмејак.{S} Иначе уме увек бити виђен у друштву, |
| га је још више узвишавало.{S} Он је био вечити младожења.</p> <p>У десетој години пође наш млад |
| и ту жали за ружом, што је осуђена, да вечно чами у собњем <pb n="34" /> ваздуху.{S} Можете ми |
| првобитно и последње ништа.{S} Па ипак вештина од ништа начинити ишта и свашта зар не дрма вас |
| ашњега прекора.{S} Али он имаде снаге и вештине да прикрије то непријатно сећање и осећање.</p> |
| одношаје; то ће бити удица, којом ће он вешто пецати те невине душице.{S} Пословању треба увода |
| о је била необично бледа.</p> <p>— Али, ви ми ипак не ћете веровати ма да се комедија још није |
| ема прозору.</p> <pb n="72" /> <p>— Ах, ви ме избегавате, поче Лаза.{S} Тако немилосрдно клонит |
| дија још није свршила, настави Мица.{S} Ви ћете ипак помислити да се варам, а можда чак и то, д |
| нити то, чему се они надају од мене.{S} Ви ћете ме разумети, шта мислим кад вам ово говорим, са |
| а таке људе жалим.</p> <p>— Верујем.{S} Ви сте онај славуј, што долета на прозор и ту жали за р |
| а своју пресуду.</p> <pb n="36" /> <p>— Ви знате све, разумете све.{S} Ја вам не умем ништа виш |
| Славка опет не одговори ништа.</p> <p>— Ви се срдите на мене због Ленке.{S} Сад ми је јасно све |
| и даље ћутећи, она га ослови:</p> <p>— Ви сте невесели, господине Лазо?.</p> <p>— Ја — ја — ни |
| нац његове среће близу.</p> <p>— Славка ви сте нерасположени, јако невесели! рече, ушавши у соб |
| орио сам све, што сам знао.</p> <p>— Та ви сте ћутећи и дошли.{S} Где сте се то могли изговорит |
| <p>Враг му однео и карте и све, велите ви читаоци, а Лаза није имао кад ни то да рекне.</p> </ |
| “.{S} Знаће он сакрити траг.{S} Станите ви само овде где ја, па пазите.{S} Биће скоро време да |
| авајући смеј, говори у себи:{S} Читајте ви, колико вам је воља; ја знам, шта ја знам.</p> </div |
| ли.</p> <p>— Е нисам знала до сад, да и ви трошите речи у мислима, додаде гласом таким, који оч |
| S} Најпосле ће Лаза рећи:</p> <p>— Па и ви ћете сигурно тамо?</p> <p>— Могла бих.</p> <p>— Онда |
| ли! рече, ушавши у собу.</p> <p>— Као и ви јуче.</p> <p>— Па није ли ово јасан доказ, да се не |
| о!</p> <p>Голема невоља беше то!</p> <p>Ви ме већ разумете, читаоци.{S} Хоћу да вам причам прип |
| ништа било.{S} Мица погледа на улицу и виде како журно замаче за ћошак неко лице, истина у кап |
| ви ћуте.{S} Мучно им је одговорити, јер виде, да ће се о њему повести прича.</p> <p>— Њега чека |
| а ни <pb n="38" /> збогом рећи, кад он, видевши шта она хоће, пође кући.</p> <p>Судијина кућа н |
| озору према мени.{S} Нисам је још никад видела у мом веку, и не знам кад се доселила тамо, где |
| омшинској кући, баш онога истог, где је видела јуче непознато женско чељаде.</p> <pb n="64" /> |
| n="23" /> и да натеже с њима.{S} То је видела и Ленкина мати, али то њу није ни најмање увреди |
| лавци тако чини, јер га још оваког није видела.{S} Заиста је тужан.</p> <p>Она ћуташе и нехотиц |
| и неку девојку, коју никад и нигде није видела, Ленка опет како неку другу проси а њу оставља, |
| остима је било мало необично, кад су се видели искупљени у већем броју него иначе.{S} Нарочито |
| је ствар готова, то јест изашло дело на видело.{S} Гостима је било мало необично, кад су се вид |
| , али доста обичне сорте.{S} Преко пута видело се ситно комађе од разбијеног прозора на комшинс |
| м руком <pb n="31" /> за браду и тад се видело, како је узбуђен, јер вазда је пипкао, намештао |
| уга, што си толико кратковид био, те не видео шта је било управ пред тобом: оно првобитно и пос |
| Трагови од тога могли су се јасно и сад видети, особито на очима јој се познавале скоро обрисан |
| неугледна и није црне боје.{S} Може се видети и по томе, да не мари кинђурити се, јер сваки др |
| ве нарочито за њу спремао.{S} Могаше се видети, како бива све срдитија мислећи о томе.{S} Можда |
| ње и претварање.{S} На лицу му се могло видети, како је потпуно уверен, да нико не зна ни словц |
| Славке.{S} Зачудише јој се сви, кад је видеше бледу и узнемирену.{S} Да је развеселе, одма је |
| е све пред очима и да је ко питао, кога види пред собом, не би умела казати.{S} Каква је то опа |
| ебледела и ближе се примиче прозору, да види своју пресуду, коју је још јуче издржала.</p> <pb |
| да Славци било најтеже, што је дошла да види оно, на што би боље било да и не помисли.{S} Беше |
| на врло добро и шта је младост, а можда види ко је и господин Лаза, па за то га не ће ни пошто |
| жај ствари.{S} Глете, с овог се прозора види мал’ не цела улица комшинске куће.{S} Морао би се |
| изгледало да води к нечем паметном, сад види како је било глупо и побркано.</p> <p>— Глупан!{S} |
| свету имати кад њега узима, па ипак сад види да се варао, јер ево све се у часу изгубило.{S} Ни |
| у.{S} Запита где је, па онда оде, да је види.</p> <p>Мица пришану Ленци и Велици, да остану там |
| мешљив; нема часа, кад му се на лицу не види осмејак и све што осећа, свако расположење унутраш |
| ви.{S} Славка беше пренеражена, гледа и види, а дрхти од тога што види.{S} Ленка пребледела и б |
| веселе и ведре.{S} Она све то тако лепо види својим рођеним очима, као год што је мало час слуш |
| жена, гледа и види, а дрхти од тога што види.{S} Ленка пребледела и ближе се примиче прозору, д |
| , а Лаза је умео тако дивно износити на видик то „богато“, да су се сва његова и добра и зла св |
| уби ми се испред очију.{S} Радознала да видим шта ће све то бити и чиме ће се свршити останем в |
| на страни, ја се прикрадем и на тенани видим како га иста женска позва да јој дође.{S} И он — |
| за данашњи дан.</p> <p>— Видимо, Мицо, видимо, вели Даринка.{S} Само причај главно.</p> <p>Али |
| упила баш јуче за данашњи дан.</p> <p>— Видимо, Мицо, видимо, вели Даринка.{S} Само причај глав |
| е.</p> <p>— Дао, те како дао!{S} Зар не видиш да се и Ленка спремила како само може бити.{S} За |
| " /> <p>Па изгубио нам се; слабо се где виђа.{S} По негде ће још коју „мамицу“ занимати и раздр |
| је, али сам господина често, врло често виђала.</p> <p>— Кога господина? запиташе неколико њих. |
| риповетку о нашем „Каваљеру Лази“, кога виђате тако често, готово у сваком крају стопа Београда |
| вечити осмејак.{S} Иначе уме увек бити виђен у друштву, па и окретати га за собом.{S} Не кити |
| b n="10" /> не романа.{S} Сигурно каква виђена и стасита Фигура, која ће бити кадра да врти око |
| исам и дочекала.</p> <p>— Звала си га?! викну Славка.{S} Мицо, да л’ је то баш тако паметно?</p |
| еде побећи са столице.</p> <p>— Славка! викну Лаза и задржа је.{S} Она оста окренута на другу с |
| е спазим тамо —</p> <p>— Кога, за бога, викну Ленка, кад Мица застаде.</p> <p>Једнога господина |
| с осмејком на лицу.{S} Онда је пољуби, викну збогом и журно оде.</p> <p>— Збогом! зачу се звон |
| то је била на столу пред њом, и на глас викну млађе.{S} На лупу долетеше двоје млађих изненађен |
| шљена и непомична тако изгледала је као вила, која је осуђена на земаљске муке због земаљских г |
| сађен с обе стране дрвећем, иза кога су вирили прозори кроза зелено лисје.{S} Беше се загледао |
| она, као голубица, на коју се кобац са висине спушта, плашљиво се окрете на другу страну и хте |
| није више ништа ни рекао.{S} Као какав витез кад противнику избије сабљу из деснице, па онда ч |
| аоци ће већ питати, па како изгледа тај витез Лаза?{S} Није шала, бити насловни јунак бар једне |
| и толико исто као и Славка, да се о том витезу разувери.{S} Славка је била срећна, што бар нико |
| гатог трговца, а за њом Мица за млада и вицкаста официра.{S} Ленка и Велица венчале се обе исто |
| да мисли и да верује, да тај лепореки и вицкасти господин највише мари за њом, а сад навалице н |
| ца с једне стране.</p> <p>— Дођи сутра! виче Велица с друге стране.</p> <p>— Умрећу без тебе! п |
| а с доњих врати.</p> <p>— Збогом, рано! виче Даница с једне стране.</p> <p>— Дођи сутра! виче В |
| о женско чељаде.</p> <p>— Збогом, душо! виче Мица с доњих врати.</p> <p>— Збогом, рано! виче Да |
| е.</p> <p>— Нисте још погађали у карте, виче за њим Мица, тамо би сте још боље прошли.</p> <p>В |
| ти и раздремати својим приповеткама.{S} Више пути буде му тешко, па би рад да бар исприча своје |
| } А кад је већ то прегрмело, онда Ленка више није крила.{S} Ни више ни мање: овде се чека Лаза |
| адила, и кад је се сетио није ни ваљала више.{S} Устаде и пође.</p> <p>Није се много премишљао |
| више никаквога доказа.{S} Веца је била више радознала него заинтересована.{S} Само је канда Сл |
| што је и сам г. Јелић био међу гостима више од по сата; заборавио на своје миле забаве, цигаре |
| према њему уздржљива.{S} Сад пак ни она више не сумња.{S} Истина, да за оволику дворбу није мар |
| лепши ни од једне од ових девојака, шта више, да није леп колико ни једна од њих.{S} Омален чов |
| али то њу није ни најмање увредило, шта више годило јој, јер то је доказ и неоспорно уверење, д |
| да је драговољно учинио ову жртву, шта више да је и сам весео.{S} Да је друштво навикло на њег |
| , разумете све.{S} Ја вам не умем ништа више рећи; — уздрхталим гласом одговараше Лаза сам на с |
| м на своје питање.</p> <p>И заиста није више ништа ни рекао.{S} Као какав витез кад противнику |
| } Но Лаза, да би била која порција шале више, не могаде прећутати, него чинећи се невешт њеној |
| >Славка га је мерила од главе до пете и више пути једва се могла уздржати а <pb n="70" /> да не |
| Лаза лакоуман био наспрам ње и не тражи више никаквога доказа.{S} Веца је била више радознала н |
| мело, онда Ленка више није крила.{S} Ни више ни мање: овде се чека Лаза на прстен, јер тако је |
| о пренеможе, да је лаковерно девојче ни више ни мање, него уобразило, да је он смртно заљубљен |
| а.{S} Био је срећан и он, али она много више осећаше, како се за један тренутак може срце опити |
| подин Лаза каже, да ова Мица личи много више на оне многобројне, другог рода, лукаве, што по ва |
| пред њом.{S} Ах, оно „богато“ још много више падало је у очи мами него кћери, а Лаза је умео та |
| дма за тим ошкринуше се врата још нешто више, и на отвору се указа мала, бела женска рука, баш |
| чице противиле његовој зловољи и све му више досађивале.{S} Онда би он побегао од куће и потраж |
| на о госпођи судијници и кћерима, а још више о себи, не може се познати из његова понашања.{S} |
| ј сувишни смеј њезиних другарица, а још више она дворба Лазина, коју је он свима подједнако ука |
| тало од младих година, али што њега још више гризе и мучи јесте то, што га све једнако зову „Ка |
| и мушкарце и девојчице, а то га је још више узвишавало.{S} Он је био вечити младожења.</p> <p> |
| занат, кога је лепо научио, како да се влада; па кад би њих двојица засели с обе стране узана |
| риродом, каква је њена, ваља само умети владати и окретати је на своју руку, на и љубав која од |
| <p>— Та ништа тако рахатно може светом владати!</p> <p>— Овамо њега!{S} Нека буде камен угаони |
| ачуни, и оно што му је пре изгледало да води к нечем паметном, сад види како је било глупо и по |
| одма за тим уста и потражи Воју, да је води тамо где је мајка.</p> <p>Као пиле, кад га орао из |
| емо, ајдемо кући!{S} Где је Воја, да ме води? једва изговараше Славка.</p> <p>— Стани, није свр |
| <pb n="25" /> наочит.{S} Да ли је Лаза водио великог рачуна о госпођи судијници и кћерима, а ј |
| роком.{S} Он озбиљно поче <pb n="54" /> водити рачуна о тим приликама и тражаше где ће и кад ће |
| х младих девојака, чије ће очи за собом водити њихове очи, чије ће речи оне за њим повторавати, |
| а вртлога, који би га могао захватити у вожењу по тако таласастој <pb n="59" /> реци; он предви |
| па се онда вратише у друштво.</p> <p>— Воја вам је секретар? примети Ленка.</p> <p>— И врло по |
| /p> <p>— Ајдемо, ајдемо кући!{S} Где је Воја, да ме води? једва изговараше Славка.</p> <p>— Ста |
| код Славке оставила само млађег синчића Воју, да је тамо допрати.</p> <p>Славка га дочека на вр |
| атког договора одазваше Мица и Славка и Воју к себи.{S} Поучише и њега, па се онда вратише у др |
| p>Али Славка одма за тим уста и потражи Воју, да је води тамо где је мајка.</p> <p>Као пиле, ка |
| о никад не тражи друге забаве.{S} Иначе воле и пушити, али при том ћути, па макар ко да је код |
| инило.</p> <p>— Причинило!{S} О како би волела да ми се само причинило, ако ничег другог ради, |
| још који пут.{S} То девојче може човек волети само кад је љуто.{S} За то ће тако и радити, те |
| она.</p> <pb n="67" /> <p>— Но, таку те волим.{S} Оди овамо, да напишемо драму и поделимо улоге |
| ри у себи:{S} Читајте ви, колико вам је воља; ја знам, шта ја знам.</p> </div> <div type="chapt |
| доста искуства а и другова колико му је воља.{S} Девојчице већ навикле на његове заседе.{S} Прв |
| кад је с њом у друштву, вазда је добре воље и љубазан на спрам ње, вазда осмешљив, разговоран |
| које ће све проћи боље од ње, па преко воље одговара Велици на питања.{S} Али није за њу то на |
| и себе тамо уочила; можда се је и преко воље уверила, да је и данас она била најлепша међу друг |
| м из ведра неба, него са свим по својој вољи, на својим сопственим ногама створио у лепоме друш |
| Она се десила сама код куће и није била вољна да иде код судијиних кћери на посело, ма да је ве |
| p> <p>Еле обрео се Лаза у друштву, било вољно или случајно, све једно је.{S} Али кад је већ ту, |
| енка и та га помисао наљути.{S} Који ме враг <pb n="51" /> натера да чиним ту будалаштину?{S} Ј |
| ца, тамо би сте још боље прошли.</p> <p>Враг му однео и карте и све, велите ви читаоци, а Лаза |
| е право напред.</p> <p>— Нек иде све до врага! само рече кроза зубе.</p> <p>Мисли му се опет по |
| збацивао.{S} Али те мисли беху све тако враголасте, тако примамљиве, да су се наочице противиле |
| њене снове изодавна узнемирује, младо, враголасто а поред тога паметно и богато момче, ето сто |
| да је <pb n="78" /> дохватио капу и на врат на нос слетео низ басамаке.</p> <p>— Нисте још пог |
| се готово у исти час господин Лаза.{S} Врата осташе ошкринута за њим.{S} Он се наже унутра и к |
| тако лепо одсјајивала бела боја њенога врата на спрам загасите косе; потпуна <pb n="29" /> сли |
| мисливши се ни најмање, отвори авлинска врата и изгуби ми се испред очију.{S} Радознала да види |
| е се на један пут и та и обоја споредна врата.{S} Лаза угледа са све четири стране по једно жен |
| ро избави мучнога одговора, јер се доња врата од собе отворише и они се обоје тамо загледаше.{S |
| главе.</p> <p>Одма за тим ошкринуше се врата још нешто више, и на отвору се указа мала, бела ж |
| азговор бити добродошао; он ће отворити врата новим мислима, допустити да се баци поглед и на д |
| , мисли се Лаза.</p> <p>А кад се Славка врати, он беше устао и одаше по соби горе доле као од д |
| маћици, е њој младожења стоји просто на врати, ту у кући, па радост, па срећа и шта још не.{S} |
| ем вам крај прозора, па га чекам док се врати.{S} Сад вам је јасно, што сам се тако задоцнила, |
| и не чуди, додаде после мале почивке и врати се на пређашње место.{S} Не ћемо дуго чекати на п |
| .{S} Али та госпођица беше сишла чак до врати за господином Лазом и ја сам врло добро чула њено |
| p> <p>— Збогом, душо! виче Мица с доњих врати.</p> <p>— Збогом, рано! виче Даница с једне стран |
| > <p>И заиста још оне беху у речи, а на вратима се указа толико очекивани господин Лаза.</p> </ |
| амо допрати.</p> <p>Славка га дочека на вратима и ма да осети, како је прође сву некаква трзави |
| ела, женска рука указа се у том часу на вратима.{S} Он је узе и гледаше је меким погледом и с о |
| лећи се ни за један тренутак, окрете се вратима и нестаде га у кући.</p> <p>Ту се почиње Мицина |
| о би тај делија иза дирека на авлинским вратима, па би сваки дан, као паук мушице, вребао она м |
| Само пазите.</p> <p>И заиста на једним вратима у ходнику комшинске куће појави се готово у ист |
| exellence</foreign>.</p> <p>Него да се вратимо и на остало друштво, што се тако лепо повија ок |
| ош, пошто је кафу попио и обећао скорим вратити се.{S} Поред овога, од стране господина Јелића, |
| у к себи.{S} Поучише и њега, па се онда вратише у друштво.</p> <p>— Воја вам је секретар? приме |
| ад, пепељав капут, а остало црно+.{S} О врату му је обично пепељава или црна огрлица укусно при |
| а створења у сукњицама, што се из школе враћају.{S} Нашао је брзо и ортака за тај занат, кога ј |
| P18821_C7"> <head>VII.</head> <p>Кад се враћао кући, био је безбрижан и задовољан са собом.{S} |
| е прошао поред своје куће и нашао се на Врачару.{S} Тек овде, на широкој раскрсници застаде.{S} |
| е каквом млађем чељадету, али га свагда врашки осмеји и подмигивања зауставе.{S} Не верује му н |
| ода, лукаве, што по ваздан ћуте па само вребају за ловом, него на оне ређе, што се диче по прав |
| тима, па би сваки дан, као паук мушице, вребао она мала створења у сукњицама, што се из школе в |
| е ће друкчије да се игра, а без њега не вреди никаква игра.{S} Особито невесте мучно би пристал |
| , снажно је притиште на прса и неколико врелих пољубаца стопише се у оно румено море на њеним л |
| утра дан су другарице походиле Мицу.{S} Време је било необично ведро и пријатно, али су оне ипа |
| анимати тако, да ни једној не буде дуго време.{S} Знао је причати и свакојаку шалу заподевати.{ |
| о овде где ја, па пазите.{S} Биће скоро време да и овамо дође, а верујте, да не ће изостати.</p |
| о и одаше по соби горе доле као од дуга времена.{S} Славка га понуди да седне, ал он оста стоје |
| _C3"> <head>III</head> <p>После кратког времена походио Лаза господина Јелића судију.{S} Обе се |
| ну, шта ли је, али сам господина често, врло често виђала.</p> <p>— Кога господина? запиташе не |
| је код њега.{S} Али господин Јелић зна врло добро и шта је младост, а можда види ко је и госпо |
| е каже за оне смирене душице, што траже врло поуздану бусију иза овога, споља тако слабог мехур |
| не стране.{S} Али се ипак показао да је врло невешт инжињер, јер није умео одмерити положај ств |
| ну узе столицу и седе.</p> <p>Славка је врло добро приметила ову промену.{S} Па кад оста и даље |
| вима преко прслука, и наше се госпођице врло радо <pb n="12" /> устављају очима на њој.{S} Брад |
| свега за лепушкаста женска створења, и врло је брзо научио од мамице, да их <pb n="4" /> убрља |
| је секретар? примети Ленка.</p> <p>— И врло поуздан, одговори Славка.</p> <p>— Само да Дон Жуа |
| паде Мицин одлазак.{S} Оне су ућутале и врло слабо показиваху своје ситне зубе испод румених ус |
| Већ се и сутоњ почео хватати и гости би врло радо кући, али још не спомињу, да не би домаћицу у |
| е „драгичка“, обећаше, да ће јој казати врло радостан глас.{S} Она се чак и осмену на то, али ј |
| к до врати за господином Лазом и ја сам врло добро чула њено „дођи сутра“ а одма за тим и његов |
| највише баш тај осмејак чини, те је он врло радо примљен у веселим друштвима, нарочито женским |
| и стасита Фигура, која ће бити кадра да врти око себе сву памет што се скрива у лепим главицама |
| задовољно.{S} Не плаши се он никаквога вртлога, који би га могао захватити у вожењу по тако та |
| би, <pb n="42" /> као да си на пољу?{S} Врућина је овде и без тога.</p> <p>Славка је на то и за |
| лепша него и јуче.{S} Предвиђаше да је врхунац његове среће близу.</p> <p>— Славка ви сте нера |
| рочито је падало у очи то, што је и сам г. Јелић био међу гостима више од по сата; заборавио на |
| епорело, који ће оставити Дон Жуана, да га ђаво носи, који од срца жали добру Дона Ану, па јој |
| } Међу тим сигурно није ни помислио, да га може ко одавде спазити.{S} Ја сам се надала да ће он |
| , тешко би му било да се искраде, те да га остави, али су искупљене пријатељице <pb n="39" /> Л |
| ило пред другарицама.</p> <p>— Али онда га треба и памети научити, рече Даринка.</p> <p>— Поста |
| оже остати без накнаде.</p> <p>— Ах, ја га не могу дочекати.{S} Ужас ће ме уморити!</p> <p>Тако |
| оре доле као од дуга времена.{S} Славка га понуди да седне, ал он оста стојећи; чињаше се да не |
| словца од његових рачуна.</p> <p>Славка га је мерила од главе до пете и више пути једва се могл |
| !{S} Онда би ми веровали.</p> <p>Славка га погледа.{S} Очи му беху необично светле, усне му бех |
| Воју, да је тамо допрати.</p> <p>Славка га дочека на вратима и ма да осети, како је прође сву н |
| едино страст, племенита и бурна обузела га је свега, тако, да се све друго утопило у њој.</p> < |
| не.</p> <p>— Умрећу без тебе! поздравља га Славка с леђи.</p> <p>Па онда дођоше на ред дубоки п |
| мену.{S} Па кад оста и даље ћутећи, она га ослови:</p> <p>— Ви сте невесели, господине Лазо?.</ |
| аге сеје, још и сутра до овога доба, па га опет не ћете дочекати.{S} Има тај господин још где г |
| се свршити останем вам крај прозора, па га чекам док се врати.{S} Сад вам је јасно, што сам се |
| } То му беше знак, да је забуњена, и та га мисао одважи на слободнији корак.{S} Он јој брзо при |
| ебе.{S} Сад му паде на памет Ленка и та га помисао наљути.{S} Који ме враг <pb n="51" /> натера |
| аза озбиљно склапати рачуне о томе, шта га чека и какве ће се прилике створити или саме по себи |
| тамо где је мајка.</p> <p>Као пиле, кад га орао из облака поплаши, те потрчи матери под крило, |
| о је туробан, расејан и забуњен.{S} Кад га ова запита за што је такав, — он се тако чудно прене |
| све протестује против тога имена, а кад га нестане, онда чисто чујеш, како ти се руга, што си т |
| ead>I</head> <p>Па такав је био још кад га је мајка први пут ућуткала, да јој санка не прекида. |
| н тренутак, окрете се вратима и нестаде га у кући.</p> <p>Ту се почиње Мицина приповетка.</p> < |
| ста окренута на другу страну и не смеде га погледати.{S} Груди јој се силно таласаху, рука јој |
| као најгрознији сатана из пакла и омрзе га и срцем и душом.</p> <p>— Тако лепо, тако паметно го |
| ћ од пола сахата плану у грудима, обузе га сад са свим.{S} Он осети како му груди посташе тесне |
| но стражарила на својој позицији, докле га нисам и дочекала.</p> <p>— Звала си га?! викну Славк |
| и Славка.</p> <pb n="45" /> <p>— Можете га чекати, драге сеје, још и сутра до овога доба, па га |
| икад оне не ће оставити човека, пратиће га и по пустарама африканским и по леду сибирском, и дн |
| ну некако много разговорнији, госпођице га љубазније дочекују.{S} Деси се тамо по нешто, што на |
| Славка пред очи у свој дивоти; обузеше га исти осећаји, који мало пре.{S} Али он је тако далек |
| плаши се он никаквога вртлога, који би га могао захватити у вожењу по тако таласастој <pb n="5 |
| минуле јаде каквом млађем чељадету, али га свагда врашки осмеји и подмигивања зауставе.{S} Не в |
| га нисам и дочекала.</p> <p>— Звала си га?! викну Славка.{S} Мицо, да л’ је то баш тако паметн |
| век бити виђен у друштву, па и окретати га за собом.{S} Не кити се много, нити раскошно одева.{ |
| р с перетом и најлепшим цветом, што сам га купила баш јуче за данашњи дан.</p> <p>— Видимо, Миц |
| надала да ће он тако урадити, пошто сам га звала на посело у велико и одабрано друштво, па сам |
| промоли кроз отворен прозор и с осмехом га поздрави.</p> <p>— Овде сад са квартиром? упита он к |
| чеше понављати пређашње слике и на ново га узбунише.{S} Изађе му Славка пред очи у свој дивоти; |
| ја се прикрадем и на тенани видим како га иста женска позва да јој дође.{S} И он — помислите с |
| ва, кикот и попевку. <pb n="26" /> Само га по каткад узнемире ти снови тиме, што су много лепши |
| е другарице, које је он познавао.{S} То га забуни тако, да он, стари благоглаголиви каваљер гот |
| омири све, и мушкарце и девојчице, а то га је још више узвишавало.{S} Он је био вечити младожењ |
| да види ко је и господин Лаза, па за то га не ће ни пошто позвати ни на партију санса, ни на ша |
| тице питајући се: шта то може бити, што га растужује.</p> <p>— Свет је широк, недогледан, наста |
| тај цвет, како му није било право, што га је искала; ма да је она имала права на то, јер је и |
| ега још више гризе и мучи јесте то, што га све једнако зову „Каваљер Лаза“.</p> </div> </body> |
| а скини већ тај огртач с рамена.{S} Што га држиш једнако на себи, <pb n="42" /> као да си на по |
| ош никад у животу није осећао.{S} Нешто га је подишло у прсима, те му се чини, као да има на ср |
| дио Лазу на партију санса или шаха, јер га те две <pb n="22" /> игре јако занимају, да готово н |
| је говори; бар се Славци тако чини, јер га још оваког није видела.{S} Заиста је тужан.</p> <p>О |
| ође сву некаква трзавица као муња, опет га са осмејком поздрави.{S} Беше у плавичастој хаљини с |
| елића судију.{S} Обе сестре дочекале су га што може бити љубазније.{S} Ленка, као да му се нада |
| је безобразна а друго гадна лаж.{S} Не, гадна је у оба случаја, јер заиста једну од нас вара!</ |
| од обојега, једно је безобразна а друго гадна лаж.{S} Не, гадна је у оба случаја, јер заиста је |
| /p> <pb n="74" /> <p>— Ја њега љубим! о гадне утворице! помисли Славка и окреташе лице од њега. |
| каква промена.{S} Поздравио се учтиво и галантно као вазда.{S} Славци ударила крв у лице, а Лен |
| ра на комшинској кући, баш онога истог, где је видела јуче непознато женско чељаде.</p> <pb n=" |
| ао од куће и потражио друштва и забаве, где се то махом као у магли изгубило.</p> <p>После ових |
| остао непрестано одвојен у другој соби, где је пушио и хватао крајеве некој ђаволски заплетеној |
| м веку, и не знам кад се доселила тамо, где је пре седела наша добра Каја, код које смо се тако |
| тако слабог мехура.{S} Наћи ништа тамо, где има прилично крупнога нешта, па заклети се спасењем |
| Мица,</p> <p>— Ајдемо, ајдемо кући!{S} Где је Воја, да ме води? једва изговараше Славка.</p> < |
| свршена комедија, одговори јој Мица.{S} Где је лекција за нашега каваљера?{S} Јучерања Ленкина |
| .</p> <p>— Та ви сте ћутећи и дошли.{S} Где сте се то могли изговорити?</p> <p>— Нисам нигде св |
| вети негде у Лозници, Ужици, или баш ма где изван Београда.{S} Опростите му добри паланчани, не |
| буњен и потражи очима Славку.{S} Запита где је, па онда оде, да је види.</p> <p>Мица пришану Ле |
| н сакрити траг.{S} Станите ви само овде где ја, па пазите.{S} Биће скоро време да и овамо дође, |
| е дочекати.{S} Има тај господин још где где да сврати, а овде — кад стигне.</p> <p>Друштво ћути |
| ="79" /> <p>Па изгубио нам се; слабо се где виђа.{S} По негде ће још коју „мамицу“ занимати и р |
| водити рачуна о тим приликама и тражаше где ће и кад ће бити најбоље да започне.{S} Само још не |
| им уста и потражи Воју, да је води тамо где је мајка.</p> <p>Као пиле, кад га орао из облака по |
| пришану Ленци и Велици, да остану тамо где су, а она изађе.</p> <p>У другој соби седела је Сла |
| ћете дочекати.{S} Има тај господин још где где да сврати, а овде — кад стигне.</p> <p>Друштво |
| сницу.</p> <p>Тако наш Лаза поста одмах гимназијалац, „велики ђак“.{S} А ту се тек отвара широк |
| и пође наш младожења и у штолу, т. ј. у гимназију, јер му мама није дала да се меша са „свакоја |
| не варам? помисли Лаза у себи.</p> <p>— Глава вас боле? додаде гласно.</p> <p>Славка не одговор |
| у гусака, по шеширу пресудити шта мисли глава под њом и којој политичкој партији снује црне кон |
| х рачуна.</p> <p>Славка га је мерила од главе до пете и више пути једва се могла уздржати а <pb |
| у зубићи оштри, те је у часу остала без главе или ноге; ако ли би то биле шаре и слике за мамин |
| фесори и поучише; ђаци се преподобили и главе оборили; само Лазица тамо у предпоследњој клупи о |
| „радосни“ глас, њој се окрете соба око главе, замагли јој се све пред очима и да је ко питао, |
| нађена а Лази се поче окретати соба око главе.</p> <p>Одма за тим ошкринуше се врата још нешто |
| жи, Сократову мудрост у каквој дугоухој глави, парламентаризам у јату гусака, по шеширу пресуди |
| та стојећи; чињаше се да не чује.{S} По глави му се почеле обртати немирне мисли, у срцу је био |
| ко себе сву памет што се скрива у лепим главицама ових младих девојака, чије ће очи за собом во |
| ући, што гледа на два сокака тамо близу главне чаршије у Београду и што је била најлепша кућа т |
| вно.</p> <p>Али није тако лако прећи на главно.{S} Мица ће се заклети, да је баш ово главно, и |
| о, видимо, вели Даринка.{S} Само причај главно.</p> <p>Али није тако лако прећи на главно.{S} М |
| о.{S} Мица ће се заклети, да је баш ово главно, и за то настави опширно причати о својем спрема |
| е на десно раме, кад год би се окренула главом мало на лево; а тад је тако лепо одсјајивала бел |
| Оп се окрете, погледа је, а она оборила главу и гледа преда се.{S} Беше забуњена и готово се ка |
| сећање и осећање.</p> <p>Славка подиже главу с руке и окрете се лицем према прозору.</p> <pb n |
| нико ништа.</p> <p>Он тада погне дубоко главу и тешко узданувши говори сам себи.</p> <p>— Прокл |
| Лаза беше убијен на те речи.{S} За живу главу не би се умео досетити, да је разбијени прозор с |
| егорак.{S} Кад јој рекоше тај „радосни“ глас, њој се окрете соба око главе, замагли јој се све |
| цу, што је била на столу пред њом, и на глас викну млађе.{S} На лупу долетеше двоје млађих изне |
| </p> <p>— Збогом! зачу се звонки женски глас.</p> <p>— Она је! рече Мица,</p> <p>— Ајдемо, ајде |
| ј се руке и једва умеравајући заталасан глас, запита је:</p> <p>— Кад би знали?{S} Кад би знали |
| обећаше, да ће јој казати врло радостан глас.{S} Она се чак и осмену на то, али јој на скоро бе |
| м ово говорим, сако ако усхтете.</p> <p>Глас му је био уздрхтан и чинило се да из дубине душе и |
| у себи.</p> <p>— Глава вас боле? додаде гласно.</p> <p>Славка не одговори ништа.</p> <p>Сад се |
| да и ви трошите речи у мислима, додаде гласом таким, који очекује противна одговора.</p> <p>— |
| м не умем ништа више рећи; — уздрхталим гласом одговараше Лаза сам на своје питање.</p> <p>И за |
| хота, господине, рече Славка заплашеним гласом.{S} Мало час десило се то и комшији преко пута.{ |
| ш није ништа, примети Славка несигурним гласом.</p> <p>— Ништа?{S} Лепо!{S} И ја велим ништа.{S |
| не буде горе, наставља мати забринутим гласом.</p> <p>— Али, веруј, мати, да ми ништа није.{S} |
| на збацише неприродни, наметнути оков и гле како лепо зборе!</p> <p>— Тако је, у свему тако, го |
| а разгњеви.{S} Славка беше пренеражена, гледа и види, а дрхти од тога што види.{S} Ленка пребле |
| е купио и прстен за невесту.{S} Ено сад гледа у тај прстен, па се руга и њему и себи.</p> <p>Ал |
| рете, погледа је, а она оборила главу и гледа преда се.{S} Беше забуњена и готово се кајала за |
| лице не ће ни да је погледа онако, како гледа другарице њене, а нарочито Славку.{S} Она поче ми |
| ло је то у јесен 187 . у оној кући, што гледа на два сокака тамо близу главне чаршије у Београд |
| а крв у лице, а Ленка се гризе за усне, гледајући то чудо од претварања.</p> <p>— Госпођице, уз |
| жна шипарица, само да није својим очима гледала и сопственим ушима чула онако кобне истине по њ |
| чима, као год што је мало час слушала и гледала њега пред собом.{S} Ко је преварен? ко је прева |
| е и шале, а ти ниси никад попреко на то гледала.</p> <p>Славку као да триста стрела погодише.</ |
| ао и размештао; прсти су му дрхтали.{S} Гледао је преда се и тек на поновљену опомену Славкину |
| и све до сад, кад ме сви тако радознало гледате и питате.</p> <p>— Девета си нам брига, али сад |
| е заискала од Лазе.{S} Узе је преда се, гледаше је јетко, удари <pb n="19" /> се њоме неколико |
| е у том часу на вратима.{S} Он је узе и гледаше је меким погледом и с осмејком на лицу.{S} Онда |
| ега у стотину комадића.{S} Он убезекнут гледаше на то чудо; беше испустио Славкину руку.</p> <p |
| р није умео одмерити положај ствари.{S} Глете, с овог се прозора види мал’ не цела улица комшин |
| што је јуче био тако неразуман, управо глуп, те је купио и прстен за невесту.{S} Ено сад гледа |
| о глупо и побркано.</p> <p>— Глупан!{S} Глупан сам био! биле су му закључне речи при сваком так |
| како је било глупо и побркано.</p> <p>— Глупан!{S} Глупан сам био! биле су му закључне речи при |
| к нечем паметном, сад види како је било глупо и побркано.</p> <p>— Глупан!{S} Глупан сам био! б |
| да њу просим?{S} То би тек била највећа глупост од мене.</p> <p>Сад му се почеше понављати пређ |
| се просто неком својом злом срећом или глупошћу издао.{S} Данас је већ паметније радио: дошао |
| олу забачене, али бадава; Веца окренула говор са Мицом о неким баловима, али јој сваки час изла |
| а Славци како ужасна.</p> <p>Окрете се говор и на друге ствари.{S} Гости су све разговорнији, |
| он Жуан не изостане?</p> <p>— О томе ни говора.</p> <p>И заиста још оне беху у речи, а на врати |
| p>— Господине, шта мислите, шта радите? говораше Славка с муком стишавајући бурне осећаје.{S} О |
| а за њим.{S} Он се наже унутра и као да говораше неком, да не излази за њим.{S} Онда се зачуше |
| с <pb n="8" /> муком уздржавајући смеј, говори у себи:{S} Читајте ви, колико вам је воља; ја зн |
| омаћицама.{S} А кад човек има о чему да говори с младима, онда се не ће веома отимати да занима |
| .</p> <pb n="33" /> <p>Лаза све чудније говори; бар се Славци тако чини, јер га још оваког није |
| арљивој срећи овог света; горак, кад се говори о пријатељству међу људима и подобним стварима; |
| се о надама спомене, а пакостан, кад се говори о женској верности.{S} Можда највише баш тај осм |
| м. <pb n="11" /> Он је натегнут, кад се говори о варљивој срећи овог света; горак, кад се говор |
| вина само за то, што он од срца тврди и говори да је невин.</p> <p>— Чудновата су посла са тим |
| оспођице, за право.{S} Кад човек у себи говори, може <pb n="32" /> говорити шта хоће, колико го |
| да погне дубоко главу и тешко узданувши говори сам себи.</p> <p>— Проклето детињство, проклети |
| ете ме разумети, шта мислим кад вам ово говорим, сако ако усхтете.</p> <p>Глас му је био уздрхт |
| р. свакојаке речи, па чак и безобразне, говорити, да седи до сиротињске деце у једној клупи.{S} |
| човек у себи говори, може <pb n="32" /> говорити шта хоће, колико год хоће и како год хоће.{S} |
| душом.</p> <p>— Тако лепо, тако паметно говориш, Мицо, ускликну она.</p> <pb n="67" /> <p>— Но, |
| ј се познавале скоро обрисане сузе, а у говору је била расејана и збуњена.{S} Господин Јелић, с |
| икљученија", да је редовно плакала, кад год је Босиљка или ма ко други плакао, редовно се љутил |
| ну, те су јој падале на десно раме, кад год би се окренула главом мало на лево; а тад је тако л |
| ако лепо види својим рођеним очима, као год што је мало час слушала и гледала њега пред собом.{ |
| ворити шта хоће, колико год хоће и како год хоће.{S} Мисли су човеку најбољи другар, највернији |
| <pb n="32" /> говорити шта хоће, колико год хоће и како год хоће.{S} Мисли су човеку најбољи др |
| је склонити госпођице и да отпевају што год, и то све тако лепо, <pb n="13" /> да оне нису могл |
| ју нежност на спрам Ленке, што је веома годило старој госпођи Перси, матери њеној, јер таким зе |
| о њу није ни најмање увредило, шта више годило јој, јер то је доказ и неоспорно уверење, да су |
| алекту звао „пупи“.{S} А после неколико година умео је то учинити и на сокаку.{S} Засео би тај |
| то је далеко, на жалост тек после десет година; ах! то ће бити тешко дочекати.{S} А госпођици С |
| је била најлепша кућа тамо пре двадесет година. — Беше недеља, за то не треба питати, како то д |
| p> <p>Једино што му је остало од младих година, али што њега још више гризе и мучи јесте то, шт |
| био вечити младожења.</p> <p>У десетој години пође наш младожења и у штолу, т. ј. у гимназију, |
| плакала, али он је ипак пољубио!</p> <p>Голема невоља беше то!</p> <p>Ви ме већ разумете, читао |
| рука јаче припија око њене, а она, као голубица, на коју се кобац са висине спушта, плашљиво с |
| сред собе, опколе је са свију страна и гонећи је да рекне „драгичка“, обећаше, да ће јој казат |
| м лицу за мене је сунце, које ми облаке гони са душе и мисли разведрава.{S} Славка, не крите то |
| > <p>Ленка не сме да слуша, али је срце гони па и она пита: шта је, шта је?</p> <p>— Јесте ли с |
| срећна, што бар нико не зна шта њу тамо гони, а Ленки је већ теже било пред другарицама.</p> <p |
| се говори о варљивој срећи овог света; горак, кад се говори о пријатељству међу људима и подоб |
| на то, али јој на скоро беше тај осмеј горак, прегорак.{S} Кад јој рекоше тај „радосни“ глас, |
| у грозници.{S} Немој крити, да не буде горе, наставља мати забринутим гласом.</p> <p>— Али, ве |
| ене очи.{S} Потсећају много на кршевите горе, над којима густи облаци сунце заклоне, те их заог |
| ка врати, он беше устао и одаше по соби горе доле као од дуга времена.{S} Славка га понуди да с |
| га.{S} Мало час се машао рукама за онај горостасни мехур, мислио да ће све на свету имати кад њ |
| ско чељаде и заста мало.{S} Лепа, млада госпа уочила је и њега, па се у пола промоли кроз отвор |
| ка.</p> <p>— Никако, одговори јој Мица, господин је још ту.{S} Не растаје се тај баш тако лако. |
| у говору је била расејана и збуњена.{S} Господин Јелић, стар човек затекао се код куће.{S} Он б |
| , па тако се и овде десила једна, ма да господин Лаза каже, да ова Мица личи много више на оне |
| јој на искидану ружу.</p> <p>— Можда је господин спремио другом за дар, па сам ја тако неучтива |
| у ствар присвојила.{S} Бога ми, онда је господин имао право да се љути на мене.</p> <p>То јој б |
| е и разговорне и саме по себи, за то је господин Јелић са свим мирне савести изишао у варош, по |
| и шта је младост, а можда види ко је и господин Лаза, па за то га не ће ни пошто позвати ни на |
| ути, па макар ко да је код њега.{S} Али господин Јелић зна врло добро и шта је младост, а можда |
| а на вратима се указа толико очекивани господин Лаза.</p> </div> <pb n="68" /> <div type="chap |
| и да верује, да тај лепореки и вицкасти господин највише мари за њом, а сад навалице не ће ни д |
| <head>II</head> <p>Ето то је онај исти господин Лаза В., што се, нити као бомба кроз таван, ни |
| треба да знаш, да ће кроз који час доћи господин Лаза, да нам Ленку проси.{S} Онда ће бити и пе |
| па га опет не ћете дочекати.{S} Има тај господин још где где да сврати, а овде — кад стигне.</p |
| е јасно, што сам се тако задоцнила, јер господин Лаза, место вас овде, походио је ону тамо, мож |
| шинске куће појави се готово у исти час господин Лаза.{S} Врата осташе ошкринута за њим.{S} Он |
| често, врло често виђала.</p> <p>— Кога господина? запиташе неколико њих.</p> <p>— Тога, кога т |
| Ленка, кад Мица застаде.</p> <p>Једнога господина, који се учтиво и церекајући се клањаше некак |
| > <p>После кратког времена походио Лаза господина Јелића судију.{S} Обе сестре дочекале су га ш |
| ка нису баш маленкост, тим пре за нашег господина Лазу, који вели, да би трећи дан умро, кад би |
| а ће се оне обе заљубити у једног истог господина и како ће овај великодушан бити, те ће их оба |
| p> <p>— Дакле чекали сте а чекате и сад господина Лазу?</p> <p>Сви ћуте.{S} Мучно им је одговор |
| м вратити се.{S} Поред овога, од стране господина Јелића, гости су уочили, даје и његова домаћи |
| лепој нади, па је често хвалила и Ленци господина Лазу.{S} Девојка је слушала и ћутала.{S} Можд |
| ту госпођицу, жену, шта ли је, али сам господина често, врло често виђала.</p> <p>— Кога госпо |
| ло друштво, што се тако лепо повија око господина Лазе, коме тако из ненада паде сикира у мед.< |
| ностран и што се ограничио само на кућу господина Јелића.{S} Сећаше се свега што се збило, кад |
| лавкину руку.</p> <p>— Ово је страхота, господине, рече Славка заплашеним гласом.{S} Мало час д |
| на га ослови:</p> <p>— Ви сте невесели, господине Лазо?.</p> <p>— Ја — ја — никако.</p> <p>— Та |
| ствар.</p> <p>— Али останите на ствари, господине Лазо.{S} Ово је кућа поштена и честита, а без |
| шији преко пута.{S} Шта ће то да знати, господине Лазо?</p> <p>Лаза беше убијен на те речи.{S} |
| </p> <p>— Ни код мене не ћете изостати, господине Лазо?</p> <p>Ове је речи само Лаза разумео, о |
| зборе!</p> <p>— Тако је, у свему тако, господине Лазо.</p> <p>— Па онда ми не замерајте, кад и |
| аринка.{S} Могли сте је поштедити мало, господине Лазо.</p> <p>Лаза се учинио као да не чује пр |
| десну подиже као да је загрли.</p> <p>— Господине, шта мислите, шта радите? говораше Славка с м |
| та госпођица беше сишла чак до врати за господином Лазом и ја сам врло добро чула њено „дођи су |
| _C6"> <head>VI</head> <p>А шта је то са господином Лазом?</p> <p>Пошавши од Славке, удубљен у м |
| енка и Велица сву ноћ су мислиле само о господину Лази.{S} И кад су склопиле очи, опет су само |
| м на скоро се показало, да је на против госпођа судијница многе и велике рачуне склапала, само |
| дуго чекају.{S} Пита се Ленка, пита се госпођа домаћица, шта ће то да значи? каква су то посла |
| /> <p>— То је невероватно Мицо, примети госпођа Лукићка.{S} Теби се само то причинило.</p> <p>— |
| спрам Ленке, што је веома годило старој госпођи Перси, матери њеној, јер таким зетом заиста се |
| S} Да ли је Лаза водио великог рачуна о госпођи судијници и кћерима, а још више о себи, не може |
| >На прозору се не појави нико.</p> <p>— Госпођица сигурно зна од кога је поздрав, па му се и не |
| и то, да хоћу и вас да варам.{S} Али та госпођица беше сишла чак до врати за господином Лазом и |
| уплете се у њено извињавање и рече како госпођица хита кући, што је љубоморна на својег удовца. |
| це недељом редовно полазе.{S} Ту је ето госпођица Даринка, јединица богатог трговца, Стојана Ж. |
| ему душа и срце.{S} Умео је он свих пет госпођица занимати тако, да ни једној не буде дуго врем |
| , он ће непрестано невин остати: што се госпођицама деси биће само њиховом кривицом.{S} Он тек |
| се учинио као да не чује примедбу, али госпођицама тешко паде Мицин одлазак.{S} Оне су ућутале |
| Он је у сну некако много разговорнији, госпођице га љубазније дочекују.{S} Деси се тамо по неш |
| говора.</p> <p>— Ал’ ипак ћете ми дати, госпођице, за право.{S} Кад човек у себи говори, може < |
| зда тако пријатељске.{S} Зар није тако, госпођице?</p> <p>Славка пажљиво слушаше ове живе речи. |
| едајући то чудо од претварања.</p> <p>— Госпођице, узе зборити Ленци после неколико тренутака.{ |
| огама створио у лепоме друштву Лукићеве госпођице и њених другарица.{S} Било је то у јесен 187 |
| пала крајевима преко прслука, и наше се госпођице врло радо <pb n="12" /> устављају очима на њо |
| ма.</p> <pb n="50" /> <p>А све три наше госпођице, Славка, Ленка и Велица сву ноћ су мислиле са |
| ку шалу заподевати.{S} Знао је склонити госпођице и да отпевају што год, и то све тако лепо, <p |
| на; ах! то ће бити тешко дочекати.{S} А госпођици Славци, домаћици, е њој младожења стоји прост |
| /p> <p>— Јесте, нисам никад ни снила ту госпођицу, жену, шта ли је, али сам господина често, вр |
| нице, па дошао овамо те се помешао међу госте.{S} Могло му се по лицу познати, да је драговољно |
| оред овога, од стране господина Јелића, гости су уочили, даје и његова домаћица необично ужурба |
| p>Окрете се говор и на друге ствари.{S} Гости су све разговорнији, само се домаћи нешто ућуташе |
| head> <p>Већ се и сутоњ почео хватати и гости би врло радо кући, али још не спомињу, да не би д |
| мрак се већ у велико спустио на земљу и гости захтеше да се разилазе.{S} Није било никаквог узр |
| у чисту сестринску љубав.{S} И тако су гости већ честитали и невестици и заовици, тасту и пуни |
| това, то јест изашло дело на видело.{S} Гостима је било мало необично, кад су се видели искупље |
| очи то, што је и сам г. Јелић био међу гостима више од по сата; заборавио на своје миле забаве |
| је пак, кад је она стигла била је ствар готова, то јест изашло дело на видело.{S} Гостима је би |
| Каваљеру Лази“, кога виђате тако често, готово у сваком крају стопа Београда.{S} Чујте само.</p |
| ве <pb n="22" /> игре јако занимају, да готово никад не тражи друге забаве.{S} Иначе воле и пуш |
| сле ових посета Лаза се сети Славке, па готово прекореваше себе, што је постао толико једностра |
| тима у ходнику комшинске куће појави се готово у исти час господин Лаза.{S} Врата осташе ошкрин |
| ло касније.{S} Мица их је дуго чекала и готово била љутита на њих, мислећи, да ће узети њено пр |
| ву и гледа преда се.{S} Беше забуњена и готово се кајала за последње три речи, што их је непажљ |
| ко, да он, стари благоглаголиви каваљер готово без и једне речи уђе у собу и посади се на столи |
| Први су бедеми освојени, сад ће пасти и град.{S} Сад долазе на ред свадбе.{S} Лаза би свакад уд |
| > <p>И заиста и сам Лаза искочио је ван граница својих.{S} Његово срце што тако ладно рачуна, т |
| осуђена на земаљске муке због земаљских грехова.</p> <p>Све то Лази упаде у очи, и она му се уч |
| неколико подозривих ствари: прстенчића, гривница, бурмица, медаљица, а писама — е томе се броја |
| } Славци ударила крв у лице, а Ленка се гризе за усне, гледајући то чудо од претварања.</p> <p> |
| од младих година, али што њега још више гризе и мучи јесте то, што га све једнако зову „Каваљер |
| то је паклена неприлика, промумла Лаза гризући се за усне.</p> <p>Али се на скоро избави мучно |
| изустише Ленка и Славка као из једнога грла.</p> <p>— Грозно и нечувено, децо, рекоше матере њ |
| то свака на свој начин:{S} Славка како грли и љуби неку девојку, коју никад и нигде није видел |
| одати.</p> <p>— Ти си назебла, па си у грозници.{S} Немој крити, да не буде горе, наставља мат |
| и Славка као из једнога грла.</p> <p>— Грозно и нечувено, децо, рекоше матере њихове.</p> <p>— |
| е Славка, јуче тако срећна а данас тако грозно разуверена.</p> <p>— Теби је тек лакше него Ленц |
| се, нити као бомба кроз таван, нити као гром из ведра неба, него са свим по својој вољи, на сво |
| Ове је речи само Лаза разумео, оне беху гром за њега.</p> <p>Не знаде ниште одговорити; али Сла |
| ше на ред дубоки поклони и једно опште, громогласно, безконачно ха-ха-ха! ха-ха ха!...</p> <p>Ј |
| ругу страну и не смеде га погледати.{S} Груди јој се силно таласаху, рука јој се отимаше из њег |
| душе, погледи његови продрли јој до дна груди — Он често долази амо и вазда показује, да је сре |
| узе га сад са свим.{S} Он осети како му груди посташе тесне.{S} Крв му јаче појури у снагу и он |
| S} Чаровита нека клица залегла јој се у грудима и она је осећа тамо, како јој пушта жилице у ср |
| амен, што му већ од пола сахата плану у грудима, обузе га сад са свим.{S} Он осети како му груд |
| поред њега те речи, које су му одмах у грудима одјекивале.</p> <p>— Али хоће ли се остати дове |
| .{S} На лицу јој исписан неки тип старе грчке лепоте и не би погрешио уметник, који би преслика |
| су се сва његова и добра и зла својства губила пред овим јединим.{S} Шта мари, што му је лице д |
| дугоухој глави, парламентаризам у јату гусака, по шеширу пресудити шта мисли глава под њом и к |
| ћају много на кршевите горе, над којима густи облаци сунце заклоне, те их заогрну <pb n="20" /> |
| проклињала Турке и душмане и т. д. и т. д.{S} Трагови од тога могли су се јасно и сад видети, о |
| недаћу, проклињала Турке и душмане и т. д. и т. д.{S} Трагови од тога могли су се јасно и сад в |
| ико се умешала у њихова „прикљученија", да је редовно плакала, кад год је Босиљка или ма ко дру |
| сама, па приповетке, па „прикљученија“, да се броја не зна.{S} Беше ту доста јунака, али јунаки |
| ко дивно износити на видик то „богато“, да су се сва његова и добра и зла својства губила пред |
| метио је на Славци, што му даје повода, да јој се приближи.{S} Истина, није био сигуран, да је |
| састој <pb n="59" /> реци; он предвиђа, да ће увек умети наћи сигурни и једини умесни пут.</p> |
| да ће кроз који час доћи господин Лаза, да нам Ленку проси.{S} Онда ће бити и песме и шале, а т |
| ђу тим и како да се извини.{S} Но Лаза, да би била која порција шале више, не могаде прећутати, |
| >— Ајдемо, ајдемо кући!{S} Где је Воја, да ме води? једва изговараше Славка.</p> <p>— Стани, ни |
| и, ма да жуди толико исто као и Славка, да се о том витезу разувери.{S} Славка је била срећна, |
| избије сабљу из деснице, па онда чека, да му се онај преда на милост и немилост, тако и он дов |
| разилазе.{S} Није било никаквог узрока, да их домаћице задржавају, за то и одоше одма.</p> <pb |
| е беше на свом месту и даде јој узрока, да се већма расрди.</p> <p>Окрете се од огледала и још |
| "46" /> <p>— Таман ја наспрам огледала, да заденем ето баш овај цвет у косу, кад ми се очи зама |
| још кад га је мајка први пут ућуткала, да јој санка не прекида.{S} Милом чеду своме пружала је |
| о ње, свашта слутећи.{S} Мица је знала, да се Ленка спремала данас за прошевину.</p> <p>Славка |
| јој оде и честитати; за тим је молила, да се мења са њеним удовцем.{S} Даринка и верује и не в |
| чила; можда се је и преко воље уверила, да је и данас она била најлепша међу другарицама као и |
| у другу собу, те се исплакала и нашла, да је исто тако несрећна као оно двоје у роману.{S} Међ |
| и Лепорело, који ће оставити Дон Жуана, да га ђаво носи, који од срца жали добру Дона Ану, па ј |
| зор и ту жали за ружом, што је осуђена, да вечно чами у собњем <pb n="34" /> ваздуху.{S} Можете |
| граде, те да се сакрије.{S} Али он зна, да то не би било каваљерски.{S} Међу тим сигурно није н |
| ад пак ни она више не сумња.{S} Истина, да за оволику дворбу није марила, али оно што њене снов |
| ише.</p> <p>— Заиста? дао је реч? пита, да се једва чује.</p> <p>— Дао, те како дао!{S} Зар не |
| је са свим ту близу.</p> <p>Лаза обећа, да ће идућег празника опет доћи к њима.{S} Расположен ј |
| њој се учини тај осмејак тако заједљив, да се уклони у другу собу, и после неколико тренутака, |
| огодили.</p> <p>— Е нисам знала до сад, да и ви трошите речи у мислима, додаде гласом таким, ко |
| дожења, а невеста, знало се већ напред, да ће бити она, која је најлепша, што је често он сам п |
| у све тако враголасте, тако примамљиве, да су се наочице противиле његовој зловољи и све му виш |
| е.{S} Мучно им је одговорити, јер виде, да ће се о њему повести прича.</p> <p>— Њега чекате? оп |
| Славку.{S} Запита где је, па онда оде, да је види.</p> <p>Мица пришану Ленци и Велици, да оста |
| десила једна, ма да господин Лаза каже, да ова Мица личи много више на оне многобројне, другог |
| оје је он највише био. „Што да ми каже, да ћу за удовца поћи?“ поче сад питати се, „за шта друг |
| је такав, — он се тако чудно пренеможе, да је лаковерно девојче ни више ни мање, него уобразило |
| смејали пророчанству Лазином, који је, да простите, читаоци, и ту са свим некаваљерски — слага |
| — Он често долази амо и вазда показује, да је срећан кад је с њом у друштву, вазда је добре вољ |
| ога имала прилике да мисли и да верује, да тај лепореки и вицкасти господин највише мари за њом |
| каквим клетвама да вам сведочим о томе, да никад нисам ни помислио учинити то, чему се они нада |
| црне боје.{S} Може се видети и по томе, да не мари кинђурити се, јер сваки други, ко би добио т |
| ј, јер то је доказ и неоспорно уверење, да су њене кћери лепе, пријатне и образоване.</p> <p>А |
| о клечи пред неком трећом, куне јој се, да је љуби и прети, да ће се убити револвером, ако му н |
| и уз биће и упи у душу и чињаше јој се, да би јој и душа потекла за том клицом, кад би је ко по |
| му се тако дуго надала, учинило јој се, да је са свим ту близу.</p> <p>Лаза обећа, да ће идућег |
| т, који бацате под ноге, а заборављате, да сте се њиме китили.</p> <pb n="74" /> <p>— Ја њега љ |
| но у брачном животу.{S} Треба да знате, да су се цуре баш и отимале да се удају, и другарице су |
| скоро време да и овамо дође, а верујте, да не ће изостати.</p> <p>Девојке заседоше и почеше пос |
| ао да је муња пресекла, кад чу од Мице, да је Лаза већ учинио обећану посету.</p> <p>— Па дакле |
| орења, и врло је брзо научио од мамице, да их <pb n="4" /> убрља својим устима, што је он по ње |
| гонећи је да рекне „драгичка“, обећаше, да ће јој казати врло радостан глас.{S} Она се чак и ос |
| изнутра је пун празнине.{S} Он осећаше, да то ништа има у себи и да му је тешко од њега.{S} Мал |
| ни од једне од ових девојака, шта више, да није леп колико ни једна од њих.{S} Омален човек, за |
| ога нешта, па заклети се спасењем душе, да је све ништа, зар то није тако исто, као кад убица н |
| е.</p> <p>— Па није ли ово јасан доказ, да се не варам? помисли Лаза у себи.</p> <p>— Глава вас |
| ати се, „за шта друго, до да ме наједи, да ме понизи?“ Опа поче све јаче мерити Лазу и пратити |
| ило у реду да и сам пође, он се понуди, да их прати.</p> <p>Опрости се са Славком с дубоким пок |
| пре за нашег господина Лазу, који вели, да би трећи дан умро, кад би нешто морао живети негде у |
| ланове изводи, тако мирно о њима мисли, да најслађе спава онда, кад се њима успава.{S} И у сну |
| д љубоморе, па је одма поче саветовати, да се не кида због тога, јер тако само карте кажу, а ка |
| утим гласом.</p> <p>— Али, веруј, мати, да ми ништа није.{S} Не бих иначе ни долазила.</p> <p>— |
| госте.{S} Могло му се по лицу познати, да је драговољно учинио ову жртву, шта више да је и сам |
| прећи на главно.{S} Мица ће се заклети, да је баш ово главно, и за то настави опширно причати о |
| рећом, куне јој се, да је љуби и прети, да ће се убити револвером, ако му не узверује и не пође |
| о побојава, али ова ће маневра учинити, да најпосле и тај његов вечити „супостат“ положи оружје |
| ебла, па си у грозници.{S} Немој крити, да не буде горе, наставља мати забринутим гласом.</p> < |
| ке речи, па чак и безобразне, говорити, да седи до сиротињске деце у једној клупи.{S} Ах, како |
| } За живу главу не би се умео досетити, да је разбијени прозор с авлије а не са сокака; тако се |
| а и готово била љутита на њих, мислећи, да ће узети њено причање за шалу, па и не доћи. — Биле |
| у.{S} Што се тиче пратње, може се рећи, да је ишао за још три така пољупца, јер се девојке саме |
| о кажу.{S} Онда прорече Ленци и Велици, да ће се оне обе заљубити у једног истог господина и ка |
| ди.</p> <p>Мица пришану Ленци и Велици, да остану тамо где су, а она изађе.</p> <p>У другој соб |
| ађоше му пред очи, и њему то беше знак, да је дошао час, да се то и данас понови.{S} И он се уч |
| тумачио као и јуче.{S} То му беше знак, да је забуњена, и та га мисао одважи на слободнији кора |
| ама?</p> <p>— Да вас безгранично љубим, да вас обожавам!</p> <p>— Али не могу објаснити вашу на |
| ло савладано и у опреци са самим собом, да би му свако женско чељаде поверовало и поверило му с |
| се наже унутра и као да говораше неком, да не излази за њим.{S} Онда се зачуше неколико срдачни |
| приближи.{S} Истина, није био сигуран, да је погодио, одкуда је све то, а можда није ни смео, |
| којаком децом“ још док је млад и зелен, да научи н. пр. свакојаке речи, па чак и безобразне, го |
| е могло видети, како је потпуно уверен, да нико не зна ни словца од његових рачуна.</p> <p>Слав |
| лост.{S} Не могу веровати —</p> <p>— О, да би могао мртав овде остати од љубави!{S} Онда би ми |
| , а што се Мице тиче, у тврдо је држао, да је јуче била код Ленке, кад је онуд прошао.</p> <p>Л |
| ивицом.{S} Он тек није ни једној рекао, да <pb n="60" /> ће је узети, а оне су требале успавано |
| о кад убица налази да је са свим право, да се огласи за невина само за то, што он од срца тврди |
| Лаза никако угледати, ма да се трудио, да прочита у њима своју пресуду.</p> <pb n="36" /> <p>— |
| .{S} Међу тим сигурно није ни помислио, да га може ко одавде спазити.{S} Ја сам се надала да ће |
| нита и бурна обузела га је свега, тако, да се све друго утопило у њој.</p> <p>Поћута за неколик |
| е је он познавао.{S} То га забуни тако, да он, стари благоглаголиви каваљер готово без и једне |
| је он свих пет госпођица занимати тако, да ни једној не буде дуго време.{S} Знао је причати и с |
| свадбе.{S} Лаза би свакад удесио тако, да он буде младожења, а невеста, знало се већ напред, д |
| шања.{S} Међу тим на скоро се показало, да је на против госпођа судијница многе и велике рачуне |
| евојче ни више ни мање, него уобразило, да је он смртно заљубљен у њу, да ће полудети и умрети |
| можда није ни смео, али му се слутило, да ће све сазнати, чинило му се, као да је пред неком з |
| рбали па зову и њу, али се њој слутило, да ће Лаза доћи прво амо, па се ето није ни преварила.{ |
| > <p>— Но, таку те волим.{S} Оди овамо, да напишемо драму и поделимо улоге.</p> <p>Одоше у друг |
| екивања.{S} За сад се може казати само, да није лепши ни од једне од ових девојака, шта више, д |
| p>Није јој смела казати ни толико само, да је Лаза к њима долазио.{S} То би је могло одати.</p> |
| ешто необично, пријатно и тако немирно, да ју је пратило на сваком кораку.{S} Чаровита нека кли |
| ечи и уздисаја исказао тако разговетно, да је Веца отишла у другу собу, те се исплакала и нашла |
| чно. <pb n="27" /> Није помишљао на то, да је он сам то изазвао, за то му се учини све још чудн |
| ура?{S} Оно „богато“ покрило је све то, да је он био и леп и дичан и <pb n="25" /> наочит.{S} Д |
| осети у том хаосу од хахахова, беше то, да је <pb n="78" /> дохватио капу и на врат на нос слет |
| омислити да се варам, а можда чак и то, да хоћу и вас да варам.{S} Али та госпођица беше сишла |
| у; а није му могло пасти на памет и то, да је Славка била данас код Ленке.{S} Али он само мисли |
| >— Звала си га?! викну Славка.{S} Мицо, да л’ је то баш тако паметно?</p> <p>— Не брини се, не |
| , и њему то беше знак, да је дошао час, да се то и данас понови.{S} И он се учини збуњен и потр |
| чини јој се на <pb n="15" /> један пут, да се тај каваљер из потаје смеје и тој срећној Славци |
| е две <pb n="22" /> игре јако занимају, да готово никад не тражи друге забаве.{S} Иначе воле и |
| авке оставила само млађег синчића Воју, да је тамо допрати.</p> <p>Славка га дочека на вратима |
| Славка одма за тим уста и потражи Воју, да је води тамо где је мајка.</p> <p>Као пиле, кад га о |
| бразило, да је он смртно заљубљен у њу, да ће полудети и умрети без ње.{S} Све је он то с некол |
| би врло радо кући, али још не спомињу, да не би домаћицу увредили.{S} Кад на један пут, ето им |
| пребледела и ближе се примиче прозору, да види своју пресуду, коју је још јуче издржала.</p> < |
| ш се ти развеселити, јер треба да знаш, да ће кроз који час доћи господин Лаза, да нам Ленку пр |
| ога сунца, јер оно је за то и створено: да светли.</p> <p>Славка опет не одговори ништа.</p> <p |
| једва се могла уздржати а <pb n="70" /> да не изађе с бојом на среду.{S} Мица би то приметила и |
| лима.{S} Чинило му се као <pb n="52" /> да неко навалице спомиње поред њега те речи, које су му |
| год, и то све тако лепо, <pb n="13" /> да оне нису могле то одрећи.{S} Ту се десиле и карте и |
| е ућутале.{S} Ленка проба <pb n="14" /> да не мисли о томе, хтела би да чита неке стихове, које |
| невесте мучно би пристале <pb n="6" /> да им ко други буде младожења, јер нико други није умео |
| ин заудара на бели лук или <pb n="7" /> да је добио по леђима какву лојану масницу.</p> <p>Тако |
| рцу какав терет, тежак али пријатан.{S} Да му је ко узео руку у том часу, могао би са свим јасн |
| у жртву, шта више да је и сам весео.{S} Да је друштво навикло на њега, тешко би му било да се и |
| леп и дичан и <pb n="25" /> наочит.{S} Да ли је Лаза водио великог рачуна о госпођи судијници |
| и, кад је видеше бледу и узнемирену.{S} Да је развеселе, одма је посаде на сред собе, опколе је |
| рилика — шта да мислим о вама?</p> <p>— Да вас безгранично љубим, да вас обожавам!</p> <p>— Али |
| је тек важно у брачном животу.{S} Треба да знате, да су се цуре баш и отимале да се удају, и др |
| S} Сад ћеш се ти развеселити, јер треба да знаш, да ће кроз који час доћи господин Лаза, да нам |
| тенани видим како га иста женска позва да јој дође.{S} И он — помислите само — не промисливши |
| > натера да чиним ту будалаштину?{S} Ја да њу просим?{S} То би тек била највећа глупост од мене |
| . ј. у гимназију, јер му мама није дала да се меша са „свакојаком децом“ још док је млад и зеле |
| ко одавде спазити.{S} Ја сам се надала да ће он тако урадити, пошто сам га звала на посело у в |
| изгуби ми се испред очију.{S} Радознала да видим шта ће све то бити и чиме ће се свршити остане |
| <p>Ленка или није хтела, или није могла да му одговори, за то је ћутала.{S} Лаза узе да је изви |
| /p> <p>— Причинило!{S} О како би волела да ми се само причинило, ако ничег другог ради, а оно р |
| на.{S} Што би ружа имала и што би хтела да каже, то би славуја само ожалостило.</p> <p>— Шта св |
| } Ах, како би било мами, кад би осетила да кадифени капутић Лазин заудара на бели лук или <pb n |
| канда Славци било најтеже, што је дошла да види оно, на што би боље било да и не помисли.{S} Бе |
| дну, па тако се и овде десила једна, ма да господин Лаза каже, да ова Мица личи много више на о |
| /> потиче?{S} Запита се и за ово и, ма да је слутила одкуд потиче, ипак није смела одговорити, |
| њих није могао Лаза никако угледати, ма да се трудио, да прочита у њима своју пресуду.</p> <pb |
| и она дође.{S} Она не може обећати, ма да жуди толико исто као и Славка, да се о том витезу ра |
| а иде код судијиних кћери на посело, ма да је већ два пут звата.{S} Тамо се нешто <pb n="28" /> |
| ве.{S} Но он се чинио и томе невешт, ма да је добро приметио.{S} Но узалуд све: за Мицом пођоше |
| у није било право, што га је искала; ма да је она имала права на то, јер је и сам Лаза до данас |
| д „ничега“ па је ипак <hi>нешто</hi> ма да се чини често да је ипак право ништа.{S} Док је ту, |
| /p> <p>Славка га дочека на вратима и ма да осети, како је прође сву некаква трзавица као муња, |
| p>— Али, ви ми ипак не ћете веровати ма да се комедија још није свршила, настави Мица.{S} Ви ће |
| Не знам каквим речима и каквим клетвама да вам сведочим о томе, да никад нисам ни помислио учин |
| 62" /> <p>— Како је могао доћи, кад зна да си ти тако близу?</p> <p>— Зна он и друге путове, и |
| десила сама код куће и није била вољна да иде код судијиних кћери на посело, ма да је већ два |
| у реч прогутати.</p> <p>— Бејах спремна да пођем овамо, наставља Мица.{S} Обукла сам ето најлеп |
| ?{S} Брачни ланац да им среће и спасења да!?{S} А не знају да брачна свећа брзо запали и кесу.{ |
| м завесом, коју му ваља само подићи, па да се читав нов, и примављив свет отвори пред њиме.</p> |
| на и стасита Фигура, која ће бити кадра да врти око себе сву памет што се скрива у лепим главиц |
| и.{S} Који ме враг <pb n="51" /> натера да чиним ту будалаштину?{S} Ја да њу просим?{S} То би т |
| ећаје.{S} Ово место — ова прилика — шта да мислим о вама?</p> <p>— Да вас безгранично љубим, да |
| упно ишта?</p> <pb n="53" /> <p>— А шта да се каже за оне смирене душице, што траже врло поузда |
| , додаде Мица.</p> <p>Славка одма обећа да дође с мајком, па моли и Ленку да и она дође.{S} Она |
| .{S} Више пути буде му тешко, па би рад да бар исприча своје минуле јаде каквом млађем чељадету |
| чекати.{S} Има тај господин још где где да сврати, а овде — кад стигне.</p> <p>Друштво ћути.{S} |
| ко погодити.{S} Међу тим она уста и оде да спреми оне србијанске беспослице, што се зову слатко |
| лико тренутака, спремна за полазак, уђе да се опрости.{S} Смислила је међу тим и како да се изв |
| одговори, за то је ћутала.{S} Лаза узе да је извињење примљено, развуче усне и рече:</p> <pb n |
| , опколе је са свију страна и гонећи је да рекне „драгичка“, обећаше, да ће јој казати врло рад |
| другови на њега, али он не ће друкчије да се игра, а без њега не вреди никаква игра.{S} Особит |
| имати; она је већ преболела све, верује да је Лаза лакоуман био наспрам ње и не тражи више ника |
| S} Много пути је пре тога имала прилике да мисли и да верује, да тај лепореки и вицкасти господ |
| а да знате, да су се цуре баш и отимале да се удају, и другарице су завиделе оној, којој би та |
| и тражаше где ће и кад ће бити најбоље да започне.{S} Само још не могаде одредити и треће: как |
| доњу варош.{S} Ја се пожурих, и ево ме да вам дам рачуна о свему.</p> <pb n="48" /> <p>— То је |
| где ја, па пазите.{S} Биће скоро време да и овамо дође, а верујте, да не ће изостати.</p> <p>Д |
| ате, како је мучно, кад човек нема коме да се за добро похвали а на зло пожали.</p> <pb n="33" |
| та: шта је, шта је?</p> <p>Ленка не сме да слуша, али је срце гони па и она пита: шта је, шта ј |
| рекора.{S} Али он имаде снаге и вештине да прикрије то непријатно сећање и осећање.</p> <p>Слав |
| да седне, ал он оста стојећи; чињаше се да не чује.{S} По глави му се почеле обртати немирне ми |
| ни преварила.{S} Мати њена, надајући се да ће и она скоро, отишла је тамо пре кћери а код Славк |
| и Ленци, а највише њој.{S} Учини јој се да је погледа охоло и преко рамена кад приђе после Слав |
| поље, па се онда умири, и учини јој се да је сва плашња прође.</p> <p>Лаза се беше посадио на |
| зостала.{S} Ленка је ћутала и чинило се да је не ће цела ствар ни мало занимати; она је већ пре |
| <p>Глас му је био уздрхтан и чинило се да из дубине душе излази.{S} Славка би већ давно била и |
| не знајући шта управ тражи, учини му се да је ту.{S} План му се учини јасан и згодно састављен. |
| е изаћи? — Питајући се тако учини му се да је изиграо сам себе.{S} Сад му паде на памет Ленка и |
| се крити као мачка све поред ограде, те да се сакрије.{S} Али он зна, да то не би било каваљерс |
| ега, тешко би му било да се искраде, те да га остави, али су искупљене пријатељице <pb n="39" / |
| ве.{S} Јуче сте били тамо и већ мислите да је истина све, што сте тамо чули.{S} Не знам каквим |
| али и то је последња брига.{S} Изјавиће да је она још љутита на њега, па од макових зрна прави |
| ки пољупци на пољу.{S} Славка изгледаше да је веома изненађена а Лази се поче окретати соба око |
| учини лепша него и јуче.{S} Предвиђаше да је врхунац његове среће близу.</p> <p>— Славка ви ст |
| велико спустио на земљу и гости захтеше да се разилазе.{S} Није било никаквог узрока, да их дом |
| е драговољно учинио ову жртву, шта више да је и сам весео.{S} Да је друштво навикло на њега, те |
| ти да занима и „мамице“ <pb n="23" /> и да натеже с њима.{S} То је видела и Ленкина мати, али т |
| је.{S} Али кад је већ ту, онда треба и да се покаже као каваљер, а то је њему душа и срце.{S} |
| главе, замагли јој се све пред очима и да је ко питао, кога види пред собом, не би умела казат |
| девати.{S} Знао је склонити госпођице и да отпевају што год, и то све тако лепо, <pb n="13" /> |
| S} Он осећаше, да то ништа има у себи и да му је тешко од њега.{S} Мало час се машао рукама за |
| ти је пре тога имала прилике да мисли и да верује, да тај лепореки и вицкасти господин највише |
| n="14" /> да не мисли о томе, хтела би да чита неке стихове, које нађе на једном столу забачен |
| оју десницу, крв и живот.{S} Требало би да твоју улогу Ленка прими, али ми ћемо је извинити, је |
| ађих изненађени, а она им само заповеди да носе нешто на поље, па се онда умири, и учини јој се |
| имати кад њега узима, па ипак сад види да се варао, јер ево све се у часу изгубило.{S} Ништа и |
| ао од дуга времена.{S} Славка га понуди да седне, ал он оста стојећи; чињаше се да не чује.{S} |
| то није тако исто, као кад убица налази да је са свим право, да се огласи за невина само за то, |
| ше мари за њом, а сад навалице не ће ни да је погледа онако, како гледа другарице њене, а нароч |
| мо за то, што он од срца тврди и говори да је невин.</p> <p>— Чудновата су посла са тим ђаволск |
| Ево овде смо сви весели, па треба и ти да нам се развеселиш.{S} Та скини већ тај огртач с раме |
| с младима, онда се не ће веома отимати да занима и „мамице“ <pb n="23" /> и да натеже с њима.{ |
| настави Мица.{S} Ви ћете ипак помислити да се варам, а можда чак и то, да хоћу и вас да варам.{ |
| отворити врата новим мислима, допустити да се баци поглед и на друге, мало даље ствари и одноша |
| вши згодну досетку, већ пође с осмејком да заговара ствар.</p> <p>— Али останите на ствари, гос |
| противне стране.{S} Али се ипак показао да је врло невешт инжињер, јер није умео одмерити полож |
| што може бити љубазније.{S} Ленка, као да му се надала, обукла најлепшу хаљину, а поред тога б |
| Кад би погледао Славку, било му је, као да је све дивоте на свету угледао.{S} Осећаше што још н |
| е зачу се тресак с противне стране, као да се прозори негде поломише.{S} Девојке потрчаше на пр |
| и му се пред очима.{S} Учини му се, као да је она његова била, па му преотета; осећа још и сад |
| о, да ће све сазнати, чинило му се, као да је пред неком завесом, коју му ваља само подићи, па |
| је подишло у прсима, те му се чини, као да има на срцу какав терет, тежак али пријатан.{S} Да м |
| авлију.</p> <p>Тамо беше све тихо, као да живе душе нема.</p> <p>Тек којешта! рече Ленка, али |
| аше.{S} Славка се загледала у Мицу, као да ће јој сваку реч прогутати.</p> <p>— Бејах спремна д |
| ржиш једнако на себи, <pb n="42" /> као да си на пољу?{S} Врућина је овде и без тога.</p> <p>Сл |
| е погледати једна другој у лице.{S} Као да је свака од њих знала, шта је друга учинила, па су т |
| на један пут, ето им Мице, ужурбана као да је непрестано трчала док је до њих дошла.</p> <p>— Ш |
| дохвати јој десницу а десну подиже као да је загрли.</p> <p>— Господине, шта мислите, шта ради |
| нута за њим.{S} Он се наже унутра и као да говораше неком, да не излази за њим.{S} Онда се зачу |
| е било да и не помисли.{S} Беше јој као да је муња пресекла, кад чу од Мице, да је Лаза већ учи |
| икаква реч описати.</p> <p>Беше јој као да не стоји на својим ногама кад његов загрљај олабави. |
| сподине Лазо.</p> <p>Лаза се учинио као да не чује примедбу, али госпођицама тешко паде Мицин о |
| опреко на то гледала.</p> <p>Славку као да триста стрела погодише.</p> <p>— Заиста? дао је реч? |
| S} Бога ми, онда је господин имао право да се љути на мене.</p> <p>То јој беху последње мисли о |
| r">par exellence</foreign>.</p> <p>Него да се вратимо и на остало друштво, што се тако лепо пов |
| “ поче сад питати се, „за шта друго, до да ме наједи, да ме понизи?“ Опа поче све јаче мерити Л |
| ије било баш право.{S} Али је Лаза умео да умири и помири све, и мушкарце и девојчице, а то га |
| тако предусрео.{S} Један пут се усудио да јој каже и Цицо поред обичног имена, али то су сви у |
| рукама за онај горостасни мехур, мислио да ће све на свету имати кад њега узима, па ипак сад ви |
| авити мало на миру.{S} Мицу је намислио да наљути још који пут.{S} То девојче може човек волети |
| шло је неколико тренутака, док се сетио да запита за мајку Славкину, па онда и за остало друштв |
| и пушити, али при том ћути, па макар ко да је код њега.{S} Али господин Јелић зна врло добро и |
| ор се прави.{S} Професори на муци, како да ухвате тога Ромог Дабу, што им пирка из некога кута |
| за тај занат, кога је лепо научио, како да се влада; па кад би њих двојица засели с обе стране |
| мо још не могаде одредити и треће: како да започне.{S} Ишао је међу тим доста брзо и није ни сп |
| опрости.{S} Смислила је међу тим и како да се извини.{S} Но Лаза, да би била која порција шале |
| ћ три дана решава и претреса, па никако да се крај с крајем састави.</p> <p>Лаза је међу тим ка |
| или црна огрлица укусно привезана, тако да му крајеви њени покривају прса далеко у страну, што |
| ицама као и до данас.{S} И заиста тешко да се је преварила у томе, јер се мало која дура може п |
| и рачуни, и оно што му је пре изгледало да води к нечем паметном, сад види како је било глупо и |
| дошла да види оно, на што би боље било да и не помисли.{S} Беше јој као да је муња пресекла, к |
| уштво навикло на њега, тешко би му било да се искраде, те да га остави, али су искупљене пријат |
| иста јучерања неразложна шипарица, само да није својим очима гледала и сопственим ушима чула он |
| поуздан, одговори Славка.</p> <p>— Само да Дон Жуан не изостане?</p> <p>— О томе ни говора.</p> |
| ка, пита се госпођа домаћица, шта ће то да значи? каква су то посла?{S} Али узалуд су сва питањ |
| е то и комшији преко пута.{S} Шта ће то да знати, господине Лазо?</p> <p>Лаза беше убијен на те |
| ви читаоци, а Лаза није имао кад ни то да рекне.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
| недеља, за то не треба питати, како то да се удеси, јер се добре другарице недељом редовно пол |
| ипак <hi>нешто</hi> ма да се чини често да је ипак право ништа.{S} Док је ту, све протестује пр |
| контролу да нављачи сам на себе?{S} Што да ограничава слободу своју?{S} И та срећа, што чека чо |
| лавци, око које је он највише био. „Што да ми каже, да ћу за удовца поћи?“ поче сад питати се, |
| варам, а можда чак и то, да хоћу и вас да варам.{S} Али та госпођица беше сишла чак до врати з |
| аопштила.</p> <p>Само још та формалност да се изврши, а за остало је све лако.</p> <p>Таман оне |
| њима и Даринка.{S} Како је било у реду да и сам пође, он се понуди, да их прати.</p> <p>Опрост |
| а им среће и спасења да!?{S} А не знају да брачна свећа брзо запали и кесу.{S} Венчани венци ни |
| обећа да дође с мајком, па моли и Ленку да и она дође.{S} Она не може обећати, ма да жуди толик |
| у.{S} На што тај терет? на што контролу да нављачи сам на себе?{S} Што да ограничава слободу св |
| м домаћицама.{S} А кад човек има о чему да говори с младима, онда се не ће веома отимати да зан |
| <p>Ви ме већ разумете, читаоци.{S} Хоћу да вам причам приповетку о нашем „Каваљеру Лази“, кога |
| изостао и нисам вас походио, јер имађах да учиним једну неодложну посету код извесног пријатеља |
| траже спасења у браку?{S} Брачни ланац да им среће и спасења да!?{S} А не знају да брачна свећ |
| <p>— Дао, те како дао!{S} Зар не видиш да се и Ленка спремила како само може бити.{S} За то см |
| сори на муци, како да ухвате тога Ромог Дабу, што им пирка из некога кута свој паклени пламен м |
| га лава оставити на миру.</p> <p>Био је давно већ у кревету и непрестано се уљуљкивао таким мис |
| че и отпутовао одавде.</p> <p>Он је већ давно склопио то извињење, а што се Мице тиче, у тврдо |
| из дубине душе излази.{S} Славка би већ давно била иста јучерања неразложна шипарица, само да н |
| е полако цигару.{S} Кафа му се на столу давно већ оладила, и кад је се сетио није ни ваљала виш |
| ге украсе, што све беше на свом месту и даде јој узрока, да се већма расрди.</p> <p>Окрете се о |
| ране господина Јелића, гости су уочили, даје и његова домаћица необично ужурбана.{S} Даринка је |
| о што шта приметио је на Славци, што му даје повода, да јој се приближи.{S} Истина, није био си |
| p>— Дајте ми столицу; све ћете чути.{S} Дајте столицу.</p> <p>Посадише је, па се скупише око ње |
| данула од умора.</p> <pb n="44" /> <p>— Дајте ми столицу; све ћете чути.{S} Дајте столицу.</p> |
| си прва, рече неко шалећи се.</p> <p>— Дакле чекали сте а чекате и сад господина Лазу?</p> <p> |
| већ учинио обећану посету.</p> <p>— Па дакле узалуд смо долазиле? вели Славка.</p> <p>— Никако |
| лу, т. ј. у гимназију, јер му мама није дала да се меша са „свакојаком децом“ још док је млад и |
| понављале у памети.{S} Обузеле је мисли далеке и дугачке.{S} Помешало се у то сећање нешто необ |
| тако да му крајеви њени покривају прса далеко у страну, што му лепо стоји.{S} Та му је огрлица |
| Даринци стоји велика срећа, само што је далеко, на жалост тек после десет година; ах! то ће бит |
| е, пође кући.</p> <p>Судијина кућа није далеко, и она је за неколико тренутака била тамо.</p> < |
| ећаји, који мало пре.{S} Али он је тако далеко од ње, а оно што је било, ето ништа је.</p> <p>К |
| њему и себи.</p> <p>Али само како ће се даље? запитао се, кад је кући стигао.</p> <p>Лепо ће и |
| приметила ову промену.{S} Па кад оста и даље ћутећи, она га ослови:</p> <p>— Ви сте невесели, г |
| бити победа!</p> <p>И тако даље, и тако даље, ређао је своје мисли и надовезивао их једну на др |
| јајнија тада бити победа!</p> <p>И тако даље, и тако даље, ређао је своје мисли и надовезивао и |
| тити да се баци поглед и на друге, мало даље ствари и одношаје; то ће бити удица, којом ће он в |
| арош.{S} Ја се пожурих, и ево ме да вам дам рачуна о свему.</p> <pb n="48" /> <p>— То је неверо |
| није смео покушати.{S} Кад би се сутра дан сетио тих снова, он их је силимице избијао из памет |
| P18821_C8"> <head>VIII.</head> <p>Сутра дан су другарице походиле Мицу.{S} Време је било необич |
| ирека на авлинским вратима, па би сваки дан, као паук мушице, вребао она мала створења у сукњиц |
| , што сам га купила баш јуче за данашњи дан.</p> <p>— Видимо, Мицо, видимо, вели Даринка.{S} Са |
| господина Лазу, који вели, да би трећи дан умро, кад би нешто морао живети негде у Лозници, Уж |
| и на женидбу!{S} Овако весело из дана у дан.{S} То је живот, то је рај!</p> <p>Тако је мислио Л |
| зашао побркан.</p> <p>Лаза је после два дана опет био у њеној кући.{S} Оно чему се тако дуго на |
| ила је весела и расположена ваздан тога дана.{S} Непрестано је певала, док је Велица седела мир |
| {S} Ленка и Велица венчале се обе истог дана, кад је Даринка испрошена.{S} А после на свадби би |
| ока се не ломе прозори каменицама усред дана.</p> <p>— Та то је паклена неприлика, промумла Лаз |
| помисли на женидбу!{S} Овако весело из дана у дан.{S} То је живот, то је рај!</p> <p>Тако је м |
| лски заплетеној парници, што се већ три дана решава и претреса, па никако да се крај с крајем с |
| ћа, па је ту и неизбежна Мица, то јест, данас највише на свету има Мица: свака кућа у Београду |
| ојом злом срећом или глупошћу издао.{S} Данас је већ паметније радио: дошао је с противне стран |
| о узвикиваше Славка, јуче тако срећна а данас тако грозно разуверена.</p> <p>— Теби је тек лакш |
| {S} Мица је знала, да се Ленка спремала данас за прошевину.</p> <p>Славка се променила, заборав |
| пасти на памет и то, да је Славка била данас код Ленке.{S} Али он само мисли на то, како је и |
| жда се је и преко воље уверила, да је и данас она била најлепша међу другарицама као и до данас |
| беше знак, да је дошао час, да се то и данас понови.{S} И он се учини збуњен и потражи очима С |
| и свашта зар не дрма васколиким светом данас?{S} Наћи лава у зечијој кожи, Сократову мудрост у |
| иће се болешћу код Ленке што је изостао данас, и околишиће непрестано с прстеном, јер, ако хоће |
| имала права на то, јер је и сам Лаза до данас свакад таке дарове нарочито за њу спремао.{S} Мог |
| била најлепша међу другарицама као и до данас.{S} И заиста тешко да се је преварила у томе, јер |
| ли за шалу, па тако исто и Мица.{S} Али данашња, навалична шала није се могла тако лако опрости |
| а и забуњена.{S} Све јој се игре и шале данашње живо понављале у памети.{S} Обузеле је мисли да |
| ој, њима сасма непознатој, — ту се сети данашње посете — о, онда ће се тек умети дивно одговара |
| м цветом, што сам га купила баш јуче за данашњи дан.</p> <p>— Видимо, Мицо, видимо, вели Даринк |
| оњих врати.</p> <p>— Збогом, рано! виче Даница с једне стране.</p> <p>— Дођи сутра! виче Велица |
| риста стрела погодише.</p> <p>— Заиста? дао је реч? пита, да се једва чује.</p> <p>— Дао, те ка |
| е реч? пита, да се једва чује.</p> <p>— Дао, те како дао!{S} Зар не видиш да се и Ленка спремил |
| се сети, како је Лаза ћутао, кад јој је дао тај цвет, како му није било право, што га је искала |
| био све расположенији и просто сам себи дао мајсторско писмо за удварање и претварање.{S} На ли |
| .{S} Како се пре тога <pb n="55" /> био дао у мисли, није ни спазио с друге стране Мицину кућу; |
| да се једва чује.</p> <p>— Дао, те како дао!{S} Зар не видиш да се и Ленка спремила како само м |
| p>— Можда је господин спремио другом за дар, па сам ја тако неучтива била, те сам туђу ствар пр |
| и његова домаћица необично ужурбана.{S} Даринка је већ опазила, како Лаза није равнодушан наспр |
| молила, да се мења са њеним удовцем.{S} Даринка и верује и не верује у своју велику али спору с |
| но свршена. — Велица се може стрпети, а Даринка му се чини доста хладна, за то ће је за сад ост |
| ле су ту обе кћери судијине и Славка; а Даринка је изостала.{S} Ленка је ћутала и чинило се да |
| редовно полазе.{S} Ту је ето госпођица Даринка, јединица богатог трговца, Стојана Ж. Ту су Лен |
| елица венчале се обе истог дана, кад је Даринка испрошена.{S} А после на свадби биле су јој сва |
| Али остани на ствари, Мицо, опомиње је Даринка.</p> <p>— Јесте, нисам никад ни снила ту госпођ |
| Љута је, очи јој севају као муње, рече Даринка.{S} Могли сте је поштедити мало, господине Лазо |
| ли онда га треба и памети научити, рече Даринка.</p> <p>— Постараћемо се, лепо ћемо се постарат |
| ом пођоше обе судијине кћери, за њима и Даринка.{S} Како је било у реду да и сам пође, он се по |
| ан.</p> <p>— Видимо, Мицо, видимо, вели Даринка.{S} Само причај главно.</p> <p>Али није тако ла |
| ушан бити, те ће их обадве оставити.{S} Даринци стоји велика срећа, само што је далеко, на жало |
| из потаје смеје и тој срећној Славци и Даринци и Ленци, а највише њој.{S} Учини јој се да је п |
| јер је и сам Лаза до данас свакад таке дарове нарочито за њу спремао.{S} Могаше се видети, как |
| вна одговора.</p> <p>— Ал’ ипак ћете ми дати, госпођице, за право.{S} Кад човек у себи говори, |
| обркаше и посташе неизвесне, не би умео дати тачна рачуна о њима ни себи.{S} Само ја ишао све б |
| отна праска прекиде тренутну тишину.{S} Два окна прозорска сасуше се пред њега у стотину комади |
| у јесен 187 . у оној кући, што гледа на два сокака тамо близу главне чаршије у Београду и што ј |
| ун изашао побркан.</p> <p>Лаза је после два дана опет био у њеној кући.{S} Оно чему се тако дуг |
| пресликао с ње лепу Јелену, око које се два народа толико клаше и крвише.{S} Цела јој слика доб |
| судијиних кћери на посело, ма да је већ два пут звата.{S} Тамо се нешто <pb n="28" /> ужурбали |
| ка рука, баш до лакта.{S} Зачуше се још два три пољупца па онда једно <pb n="77" /> тихо, срдач |
| ду и што је била најлепша кућа тамо пре двадесет година. — Беше недеља, за то не треба питати, |
| воју велику али спору срећу, али се оне две сестрице ућутале.{S} Ленка проба <pb n="14" /> да н |
| зу на партију санса или шаха, јер га те две <pb n="22" /> игре јако занимају, да готово никад н |
| оћ, очи такође црне, живе и сјајне, као две најлепше звезде у ноћи.{S} Чудновате су те њене очи |
| до смеђих очију.{S} Косе је сачешљала у две плетенице и лепо уплетене у једно подвила мало на д |
| а глас викну млађе.{S} На лупу долетеше двоје млађих изненађени, а она им само заповеди да носе |
| нашла, да је исто тако несрећна као оно двоје у роману.{S} Међу тим је Лаза удвостручио своју н |
| научио, како да се влада; па кад би њих двојица засели с обе стране узана сокака, онда би за ма |
| е.{S} У том часу спази на прозору једне двокатне куће женско чељаде, које му се учини познато.{ |
| смеј њезиних другарица, а још више она дворба Лазина, коју је он свима подједнако указивао, њу |
| више не сумња.{S} Истина, да за оволику дворбу није марила, али оно што њене снове изодавна узн |
| он је био веома разговоран.{S} Ленку је дворио и срцем и душом.{S} На спрам Велице био је туроб |
| ко радознало гледате и питате.</p> <p>— Девета си нам брига, али сад си прва, рече неко шалећи |
| само, да није лепши ни од једне од ових девојака, шта више, да није леп колико ни једна од њих. |
| се скрива у лепим главицама ових младих девојака, чије ће очи за собом водити њихове очи, чије |
| ста лепо друштво, јер пет младих, лепих девојака нису баш маленкост, тим пре за нашег господина |
| најскупоценије ствари овог света, ерца девојачка.</p> <p>Али ће се читаоци уверити боље из при |
| есто хвалила и Ленци господина Лазу.{S} Девојка је слушала и ћутала.{S} Можда је и сумњала у ис |
| Кад би знали?{S} Кад би знали? —</p> <p>Девојка ћуташе, па кад осети, како му се рука јаче прип |
| е, као да се прозори негде поломише.{S} Девојке потрчаше на прозор у другој соби, али тамо није |
| је ишао за још три така пољупца, јер се девојке саме међу собом разговараху а на његове се прис |
| се збило, кад је прошли пут био код те девојке и њено понашање учини му се необично. <pb n="27 |
| е, а верујте, да не ће изостати.</p> <p>Девојке заседоше и почеше посматрати комшинску авлију.< |
| начин:{S} Славка како грли и љуби неку девојку, коју никад и нигде није видела, Ленка опет как |
| је знао, како је то лепокосо и црнооко девојче мало живе, или како он каже жустре нарави, па и |
| е тако чудно пренеможе, да је лаковерно девојче ни више ни мање, него уобразило, да је он смртн |
| намислио да наљути још који пут.{S} То девојче може човек волети само кад је љуто.{S} За то ће |
| рлице у том кобном теснацу, јер по нека девојчица имала је са свим друкчију матер, него што је |
| уства а и другова колико му је воља.{S} Девојчице већ навикле на његове заседе.{S} Први су беде |
| раганом.{S} Мица ћути и мери ове срећне девојчице, које ће све проћи боље од ње, па преко воље |
| мео да умири и помири све, и мушкарце и девојчице, а то га је још више узвишавало.{S} Он је био |
| то учинити и на сокаку.{S} Засео би тај делија иза дирека на авлинским вратима, па би сваки дан |
| ла била је ствар готова, то јест изашло дело на видело.{S} Гостима је било мало необично, кад с |
| е су завиделе оној, којој би та срећа у део пала, па чак и оне, што нису мариле за то; и њима н |
| мо.</p> <p>Наша беба порасте и назва се дераном.{S} Сад му нису биле материне поуке од преке по |
| само што је далеко, на жалост тек после десет година; ах! то ће бити тешко дочекати.{S} А госпо |
| S} Он је био вечити младожења.</p> <p>У десетој години пође наш младожења и у штолу, т. ј. у ги |
| ји, госпођице га љубазније дочекују.{S} Деси се тамо по нешто, што на јави никако није смео пок |
| естано невин остати: што се госпођицама деси биће само њиховом кривицом.{S} Он тек није ни једн |
| у има барем по једну, па тако се и овде десила једна, ма да господин Лаза каже, да ова Мица лич |
| {S} Упутио се Славкиној кући.{S} Она се десила сама код куће и није била вољна да иде код судиј |
| > да оне нису могле то одрећи.{S} Ту се десиле и карте и он им оде чак и срећу погађати.{S} Прв |
| е Славка заплашеним гласом.{S} Мало час десило се то и комшији преко пута.{S} Шта ће то да знат |
| ав витез кад противнику избије сабљу из деснице, па онда чека, да му се онај преда на милост и |
| јој брзо приђе, левом руком дохвати јој десницу а десну подиже као да је загрли.</p> <p>— Госпо |
| жали добру Дона Ану, па јој нуди своју десницу, крв и живот.{S} Требало би да твоју улогу Ленк |
| ло на десну страну, те су јој падале на десно раме, кад год би се окренула главом мало на лево; |
| , како је уздрхтана.{S} Час по машао се десном руком <pb n="31" /> за браду и тад се видело, ка |
| риђе, левом руком дохвати јој десницу а десну подиже као да је загрли.</p> <p>— Господине, шта |
| и лепо уплетене у једно подвила мало на десну страну, те су јој падале на десно раме, кад год б |
| х иначе ни долазила.</p> <p>— Но добро, дете моје.{S} Ево овде смо сви весели, па треба и ти да |
| на у књизи судбине срећа, али ја сам се детињасто титрао њоме, док је нисам расрдио, те ме је о |
| увши говори сам себи.</p> <p>— Проклето детињство, проклети опаки почетак!{S} Била ми је записа |
| бразне, говорити, да седи до сиротињске деце у једној клупи.{S} Ах, како би било мами, кад би о |
| днога грла.</p> <p>— Грозно и нечувено, децо, рекоше матере њихове.</p> <p>— Само извол’те сутр |
| ама није дала да се меша са „свакојаком децом“ још док је млад и зелен, да научи н. пр. свакоја |
| том би се увек сетио Славке; цела њена дивна слика обнови му се пред очима.{S} Учини му се, ка |
| тићи првом приликом.{S} Ах, она је тако дивна, тако мила! <pb n="58" /> ускликну, кад помисли н |
| анашње посете — о, онда ће се тек умети дивно одговарати.{S} Кад оне буду интересоване за то, о |
| чи мами него кћери, а Лаза је умео тако дивно износити на видик то „богато“, да су се сва његов |
| ледао Славку, било му је, као да је све дивоте на свету угледао.{S} Осећаше што још никад у жив |
| ише.{S} Изађе му Славка пред очи у свој дивоти; обузеше га исти осећаји, који мало пре.{S} Али |
| јим устима, што је он по њеном и својем дијалекту звао „пупи“.{S} А после неколико година умео |
| и на сокаку.{S} Засео би тај делија иза дирека на авлинским вратима, па би сваки дан, као паук |
| покрило је све то, да је он био и леп и дичан и <pb n="25" /> наочит.{S} Да ли је Лаза водио ве |
| бају за ловом, него на оне ређе, што се диче по правди тако лепим именима, као што су Милева, М |
| и <pb n="19" /> се њоме неколико пути о длан, па јој онда стаде кидати листиће и на под бацати. |
| ове душе, погледи његови продрли јој до дна груди — Он често долази амо и вазда показује, да је |
| рама африканским и по леду сибирском, и дневи и ноћи, у друштву и самоћи; вазда су му тако пове |
| ћи?“ поче сад питати се, „за шта друго, до да ме наједи, да ме понизи?“ Опа поче све јаче мерит |
| на имала права на то, јер је и сам Лаза до данас свакад таке дарове нарочито за њу спремао.{S} |
| ав увод обећава успеха.{S} А од почетка до свршетка, он ће непрестано невин остати: што се госп |
| То сте погодили.</p> <p>— Е нисам знала до сад, да и ви трошите речи у мислима, додаде гласом т |
| друге варијације од велике Милосаве па до мале Мице.{S} Беше то заиста лепо друштво, јер пет м |
| жете га чекати, драге сеје, још и сутра до овога доба, па га опет не ћете дочекати.{S} Има тај |
| на.</p> <p>Славка га је мерила од главе до пете и више пути једва се могла уздржати а <pb n="70 |
| ило, што јој се осуло преко образа, све до смеђих очију.{S} Косе је сачешљала у две плетенице и |
| пође право напред.</p> <p>— Нек иде све до врага! само рече кроза зубе.</p> <p>Мисли му се опет |
| </p> <p>— Јесте ли само мене чекали све до сад, кад ме сви тако радознало гледате и питате.</p> |
| бана као да је непрестано трчала док је до њих дошла.</p> <p>— Шта је, шта је, Мицо? питају је |
| на била најлепша међу другарицама као и до данас.{S} И заиста тешко да се је преварила у томе, |
| па чак и безобразне, говорити, да седи до сиротињске деце у једној клупи.{S} Ах, како би било |
| његове душе, погледи његови продрли јој до дна груди — Он често долази амо и вазда показује, да |
| рам.{S} Али та госпођица беше сишла чак до врати за господином Лазом и ја сам врло добро чула њ |
| ру се указа мала, бела женска рука, баш до лакта.{S} Зачуше се још два три пољупца па онда једн |
| екати, драге сеје, још и сутра до овога доба, па га опет не ћете дочекати.{S} Има тај господин |
| олико клаше и крвише.{S} Цела јој слика добија такав израз и од самих очију, јер се у њима свак |
| дара на бели лук или <pb n="7" /> да је добио по леђима какву лојану масницу.</p> <p>Тако наш Л |
| ри кинђурити се, јер сваки други, ко би добио тако почасни назив, као што је „каваљер“ којим се |
| е доселила тамо, где је пре седела наша добра Каја, код које смо се тако често лепо проводиле — |
| идик то „богато“, да су се сва његова и добра и зла својства губила пред овим јединим.{S} Шта м |
| Ленке, а ни она наспрам њега, па је као добра другарица потражила рачуна о томе од ње.{S} Није |
| срећан кад је с њом у друштву, вазда је добре воље и љубазан на спрам ње, вазда осмешљив, разго |
| еба питати, како то да се удеси, јер се добре другарице недељом редовно полазе.{S} Ту је ето го |
| свога драгана.{S} Ја ћу бити Лепорело, добри и честити Лепорело, који ће оставити Дон Жуана, д |
| ма где изван Београда.{S} Опростите му добри паланчани, не зна шта ради.</p> <p>Читаоци ће већ |
| је мучно, кад човек нема коме да се за добро похвали а на зло пожали.</p> <pb n="33" /> <p>Лаз |
| њих у другу собу.</p> <p>Све је то Лаза добро уочио.{S} Јучерашње прилике изађоше му пред очи, |
| гла тако лако опростити.{S} Мица је све добро запамтила и жељно очекивала час освете, љуте женс |
| Но он се чинио и томе невешт, ма да је добро приметио.{S} Но узалуд све: за Мицом пођоше обе с |
| од њега.{S} Али господин Јелић зна врло добро и шта је младост, а можда види ко је и господин Л |
| е столицу и седе.</p> <p>Славка је врло добро приметила ову промену.{S} Па кад оста и даље ћуте |
| врати за господином Лазом и ја сам врло добро чула њено „дођи сутра“ а одма за тим и његово „су |
| } Не бих иначе ни долазила.</p> <p>— Но добро, дете моје.{S} Ево овде смо сви весели, па треба |
| ване за то, онда ће такав разговор бити добродошао; он ће отворити врата новим мислима, допусти |
| спрам ње, вазда осмешљив, разговоран и добродушан.{S} А одкуд то <pb n="18" /> потиче?{S} Запи |
| о сунце после облачине: толико милија и доброћуднија.{S} Таком природом, каква је њена, ваља са |
| ана, да га ђаво носи, који од срца жали добру Дона Ану, па јој нуди своју десницу, крв и живот. |
| ебе у истом тренутку кад и учини то, па довативши сребрну кашичицу стаде лупати о шољицу, што ј |
| ј преда на милост и немилост, тако и он довативши левом руком и другу Славкину руку, снажно је |
| екивале.</p> <p>— Али хоће ли се остати довека само на томе?</p> <p>— Та цео свет зар није ство |
| и намргођено небо.</p> <p>После кратког договора одазваше Мица и Славка и Воју к себи.{S} Поучи |
| до сад, да и ви трошите речи у мислима, додаде гласом таким, који очекује противна одговора.</p |
| од кога је поздрав, па му се и не чуди, додаде после мале почивке и врати се на пређашње место. |
| Постараћемо се, лепо ћемо се постарати, додаде Мица.{S} Ако нико, — онда на мене баците ту бриг |
| утра к мени, па ћете се и саме уверити, додаде Мица.</p> <p>Славка одма обећа да дође с мајком, |
| и Лаза у себи.</p> <p>— Глава вас боле? додаде гласно.</p> <p>Славка не одговори ништа.</p> <p> |
| једна епизода у драми, коју је она сама додала и која не сасеца јако у саму ствар.</p> <p>После |
| то значи? помисли Славка.{S} Па ће онда додати:</p> <p>— Кад бих знала за ту ружу —</p> <p>— Ал |
| одаде Мица.</p> <p>Славка одма обећа да дође с мајком, па моли и Ленку да и она дође.{S} Она не |
| дође с мајком, па моли и Ленку да и она дође.{S} Она не може обећати, ма да жуди толико исто ка |
| {S} Беше се загледао у то зеленило, кад дође баш на крај улице.{S} У том часу спази на прозору |
| видим како га иста женска позва да јој дође.{S} И он — помислите само — не промисливши се ни н |
| рагове? помисли у себи.</p> <p>Али брзо дође к себи, па смисливши згодну досетку, већ пође с ос |
| пазите.{S} Биће скоро време да и овамо дође, а верујте, да не ће изостати.</p> <p>Девојке засе |
| о! виче Даница с једне стране.</p> <p>— Дођи сутра! виче Велица с друге стране.</p> <p>— Умрећу |
| ом Лазом и ја сам врло добро чула њено „дођи сутра“ а одма за тим и његово „сутра!“</p> <pb n=" |
| дравља га Славка с леђи.</p> <p>Па онда дођоше на ред дубоки поклони и једно опште, громогласно |
| истински и ватрено.{S} Али одма за тим дођу му пред очи и сви <pb n="80" /> онда склапани рачу |
| окушале узалуд брзину ногу, оне би онда дозвале језик у помоћ, а ту је већ лакше било бранити с |
| вке, како се он удвара Ленци, кад Ленка дозна или посумња у његове намере спрам Славке, или Миц |
| Мица за њих обадве, или кад оне све три дознаду, како се он удвара некој трећој, њима сасма неп |
| олицу.{S} Прошло је неколико тренутака, док се сетио да запита за мајку Славкину, па онда и за |
| дан тога дана.{S} Непрестано је певала, док је Велица седела мирно у другој соби и читала „Вели |
| а, али ја сам се детињасто титрао њоме, док је нисам расрдио, те ме је оставила.{S} Некада су м |
| мисли и надовезивао их једну на другу, док није и заспао.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| е чини често да је ипак право ништа.{S} Док је ту, све протестује против тога имена, а кад га н |
| е, ужурбана као да је непрестано трчала док је до њих дошла.</p> <p>— Шта је, шта је, Мицо? пит |
| и останем вам крај прозора, па га чекам док се врати.{S} Сад вам је јасно, што сам се тако задо |
| ла да се меша са „свакојаком децом“ још док је млад и зелен, да научи н. пр. свакојаке речи, па |
| вредило, шта више годило јој, јер то је доказ и неоспорно уверење, да су њене кћери лепе, прија |
| никад ни учинити, зар вам то није јасан доказ о мојој љубави — </p> <p>Славка нагло устаде, кад |
| ви јуче.</p> <p>— Па није ли ово јасан доказ, да се не варам? помисли Лаза у себи.</p> <p>— Гл |
| ио наспрам ње и не тражи више никаквога доказа.{S} Веца је била више радознала него заинтересов |
| престано стражарила на својој позицији, докле га нисам и дочекала.</p> <p>— Звала си га?! викну |
| и освојени, сад ће пасти и град.{S} Сад долазе на ред свадбе.{S} Лаза би свакад удесио тако, да |
| а све срдитија мислећи о томе.{S} Можда долази то и отуда, што је баш сад стала према огледалу |
| ови продрли јој до дна груди — Он често долази амо и вазда показује, да је срећан кад је с њом |
| и, да ми ништа није.{S} Не бих иначе ни долазила.</p> <p>— Но добро, дете моје.{S} Ево овде смо |
| ну посету.</p> <p>— Па дакле узалуд смо долазиле? вели Славка.</p> <p>— Никако, одговори јој Ми |
| азати ни толико само, да је Лаза к њима долазио.{S} То би је могло одати.</p> <p>— Ти си назебл |
| , што с ове стране још никад није овамо долазио.{S} Он се загледа у то женско чељаде и заста ма |
| вену а све јаче стежу.{S} Доле са њима, доле са сваком помисли на женидбу!{S} Овако весело из д |
| и опори; брзо вену а све јаче стежу.{S} Доле са њима, доле са сваком помисли на женидбу!{S} Ова |
| ати, он беше устао и одаше по соби горе доле као од дуга времена.{S} Славка га понуди да седне, |
| p>— Верујем.{S} Ви сте онај славуј, што долета на прозор и ту жали за ружом, што је осуђена, да |
| њом, и на глас викну млађе.{S} На лупу долетеше двоје млађих изненађени, а она им само заповед |
| кит.{S} Тој простој хаљини са свим лепо доликоваше истинско руменило, што јој се осуло преко об |
| .{S} Гости су све разговорнији, само се домаћи нешто ућуташе.{S} Није им баш топло око срца, шт |
| Јелића, гости су уочили, даје и његова домаћица необично ужурбана.{S} Даринка је већ опазила, |
| кају.{S} Пита се Ленка, пита се госпођа домаћица, шта ће то да значи? каква су то посла?{S} Али |
| неколико пути разговарати се са младим домаћицама.{S} А кад човек има о чему да говори с млади |
| зе.{S} Није било никаквог узрока, да их домаћице задржавају, за то и одоше одма.</p> <pb n="50" |
| тешко дочекати.{S} А госпођици Славци, домаћици, е њој младожења стоји просто на врати, ту у к |
| радо кући, али још не спомињу, да не би домаћицу увредили.{S} Кад на један пут, ето им Мице, уж |
| ити мало лекције, за тога <pb n="66" /> Дон Жуана.{S} Ја већ нешто мало имам.{S} Ти ћеш бити До |
| здан, одговори Славка.</p> <p>— Само да Дон Жуан не изостане?</p> <p>— О томе ни говора.</p> <p |
| ри и честити Лепорело, који ће оставити Дон Жуана, да га ђаво носи, који од срца жали добру Дон |
| Ја већ нешто мало имам.{S} Ти ћеш бити Дона Ана, али онаква каква је била одма после смрти сво |
| а га ђаво носи, који од срца жали добру Дона Ану, па јој нуди своју десницу, крв и живот.{S} Тр |
| а скоро избави мучнога одговора, јер се доња врата од собе отворише и они се обоје тамо загледа |
| аде.</p> <p>— Збогом, душо! виче Мица с доњих врати.</p> <p>— Збогом, рано! виче Даница с једне |
| овамо, него са свим на другу страну, у доњу варош.{S} Ја се пожурих, и ево ме да вам дам рачун |
| ла само млађег синчића Воју, да је тамо допрати.</p> <p>Славка га дочека на вратима и ма да осе |
| ао; он ће отворити врата новим мислима, допустити да се баци поглед и на друге, мало даље ствар |
| противиле његовој зловољи и све му више досађивале.{S} Онда би он побегао од куће и потражио др |
| кад видела у мом веку, и не знам кад се доселила тамо, где је пре седела наша добра Каја, код к |
| ...</p> <p>Једино паметно, чему се Лаза досети у том хаосу од хахахова, беше то, да је <pb n="7 |
| те речи.{S} За живу главу не би се умео досетити, да је разбијени прозор с авлије а не са сокак |
| и брзо дође к себи, па смисливши згодну досетку, већ пође с осмејком да заговара ствар.</p> <p> |
| елим машлијама на рукавима и на прсима; доста скромна и боја и накит.{S} Тој простој хаљини са |
| им јединим.{S} Шта мари, што му је лице доста бледо и сувоњаво, што су му брада и бркови мало ж |
| рка?{S} Шта мари, што је малена раста и доста неприметна фигура?{S} Оно „богато“ покрило је све |
| а ћошак неко лице, истина у капуту, али доста обичне сорте.{S} Преко пута видело се ситно комађ |
| а се може стрпети, а Даринка му се чини доста хладна, за то ће је за сад оставити мало на миру. |
| ке од преке потребе.{S} Стекао је и сам доста искуства а и другова колико му је воља.{S} Девојч |
| е: како да започне.{S} Ишао је међу тим доста брзо и није ни спазио, како је прошао поред своје |
| има на њој.{S} Браду носи, али му је то доста лош украс, јер је неугледна и није црне боје.{S} |
| ченија“, да се броја не зна.{S} Беше ту доста јунака, али јунакиња већ мање: укус се развија, и |
| ву и њу, али се њој слутило, да ће Лаза доћи прво амо, па се ето није ни преварила.{S} Мати њен |
| ће узети њено причање за шалу, па и не доћи. — Биле су ту обе кћери судијине и Славка; а Дарин |
| о.</p> <pb n="62" /> <p>— Како је могао доћи, кад зна да си ти тако близу?</p> <p>— Зна он и др |
| јер треба да знаш, да ће кроз који час доћи господин Лаза, да нам Ленку проси.{S} Онда ће бити |
| >Лаза обећа, да ће идућег празника опет доћи к њима.{S} Расположен је.{S} Рече нешто Ленци, а о |
| ош нема.{S} Кроз који час ће и просилац доћи.</p> <pb n="43" /> <p>Просилац!{S} Како је то лепа |
| орак.{S} Он јој брзо приђе, левом руком дохвати јој десницу а десну подиже као да је загрли.</p |
| рију.{S} Није ни спазио, како је Славка дохватила левом руком звонце са стола и зазвонила баш к |
| хахахова, беше то, да је <pb n="78" /> дохватио капу и на врат на нос слетео низ басамаке.</p> |
| у, да је тамо допрати.</p> <p>Славка га дочека на вратима и ма да осети, како је прође сву нека |
| ла на својој позицији, докле га нисам и дочекала.</p> <p>— Звала си га?! викну Славка.{S} Мицо, |
| господина Јелића судију.{S} Обе сестре дочекале су га што може бити љубазније.{S} Ленка, као д |
| сутра до овога доба, па га опет не ћете дочекати.{S} Има тај господин још где где да сврати, а |
| осле десет година; ах! то ће бити тешко дочекати.{S} А госпођици Славци, домаћици, е њој младож |
| без накнаде.</p> <p>— Ах, ја га не могу дочекати.{S} Ужас ће ме уморити!</p> <p>Тако узвикиваше |
| го разговорнији, госпођице га љубазније дочекују.{S} Деси се тамо по нешто, што на јави никако |
| издао.{S} Данас је већ паметније радио: дошао је с противне стране.{S} Али се ипак показао да ј |
| своје миле забаве, цигаре и парнице, па дошао овамо те се помешао међу госте.{S} Могло му се по |
| му пред очи, и њему то беше знак, да је дошао час, да се то и данас понови.{S} И он се учини зб |
| мо је канда Славци било најтеже, што је дошла да види оно, на што би боље било да и не помисли. |
| о да је непрестано трчала док је до њих дошла.</p> <p>— Шта је, шта је, Мицо? питају је сви пре |
| <pb n="61" /> и свако друго уживање, те дошле овамо, ма и мало касније.{S} Мица их је дуго чека |
| како само може бити.{S} За то смо ми и дошли овамо.{S} Звата је и Мица, али ње још нема.{S} Кр |
| о сам знао.</p> <p>— Та ви сте ћутећи и дошли.{S} Где сте се то могли изговорити?</p> <p>— Ниса |
| ва каква је била одма после смрти свога драгана.{S} Ја ћу бити Лепорело, добри и честити Лепоре |
| сестра као супарница, све игра са њеним драганом.{S} Мица ћути и мери ове срећне девојчице, кој |
| p> <pb n="45" /> <p>— Можете га чекати, драге сеје, још и сутра до овога доба, па га опет не ће |
| е са свију страна и гонећи је да рекне „драгичка“, обећаше, да ће јој казати врло радостан глас |
| у срце, и то јој осећање беше слатко и драго.{S} Зове ли се та клица само радост или срећа, ил |
| .{S} Могло му се по лицу познати, да је драговољно учинио ову жртву, шта више да је и сам весео |
| то ни тражила.{S} То је једна епизода у драми, коју је она сама додала и која не сасеца јако у |
| аку те волим.{S} Оди овамо, да напишемо драму и поделимо улоге.</p> <p>Одоше у другу собу.{S} Л |
| Сокак је био прав, засађен с обе стране дрвећем, иза кога су вирили прозори кроза зелено лисје. |
| звињење, а што се Мице тиче, у тврдо је држао, да је јуче била код Ленке, кад је онуд прошао.</ |
| а згодну и срећну шалу, само ваља умети држати у нади сад и њу и родитеље.{S} Код Славке ће оти |
| кини већ тај огртач с рамена.{S} Што га држиш једнако на себи, <pb n="42" /> као да си на пољу? |
| од ништа начинити ишта и свашта зар не дрма васколиким светом данас?{S} Наћи лава у зечијој ко |
| S} Као да је свака од њих знала, шта је друга учинила, па су тим ћутањем признале једна другој |
| p>Али Славци на један пут сину у памети друга мисао, и у исти мах појури јој бујније крв у лице |
| ко год хоће.{S} Мисли су човеку најбољи другар, највернији пријатељ и најпоузданији секретар.{S |
| >— Па онда ми не замерајте, кад и с тим другарем и пријатељем учиним по једно „рандеву“, кад он |
| а ни она наспрам њега, па је као добра другарица потражила рачуна о томе од ње.{S} Није ту пом |
| забуњена и расејана.{S} Издвојила се од другарица па ћути; за тим оде са свим од њих у другу со |
| поме друштву Лукићеве госпођице и њених другарица.{S} Било је то у јесен 187 . у оној кући, што |
| и, о томе, али тај сувишни смеј њезиних другарица, а још више она дворба Лазина, коју је он сви |
| поздравље, бога ми, рече Мица, и показа другарицама на разлупан прозор.</p> <p>На прозору се не |
| ете са једним „на служби“, ижљуби се са другарицама и оде.</p> <pb n="16" /> <p>— Љута је, очи |
| амо гони, а Ленки је већ теже било пред другарицама.</p> <p>— Али онда га треба и памети научит |
| а, да је и данас она била најлепша међу другарицама као и до данас.{S} И заиста тешко да се је |
| е ће ни да је погледа онако, како гледа другарице њене, а нарочито Славку.{S} Она поче мислити |
| на заљуљала у слатке мисли, а на остале другарице није ни помислила.{S} Особито Мица јој не беш |
| ша него икад, много лепша него све њене другарице, које је он познавао.{S} То га забуни тако, д |
| тати, како то да се удеси, јер се добре другарице недељом редовно полазе.{S} Ту је ето госпођиц |
| су се цуре баш и отимале да се удају, и другарице су завиделе оној, којој би та срећа у део пал |
| C8"> <head>VIII.</head> <p>Сутра дан су другарице походиле Мицу.{S} Време је било необично ведр |
| слима, допустити да се баци поглед и на друге, мало даље ствари и одношаје; то ће бити удица, к |
| ако ужасна.</p> <p>Окрете се говор и на друге ствари.{S} Гости су све разговорнији, само се дом |
| су Милева, Милена, Милка, Милица и све друге варијације од велике Милосаве па до мале Мице.{S} |
| да си ти тако близу?</p> <p>— Зна он и друге путове, и јуче се просто неком својом злом срећом |
| гледалу падоше сад на стас, на хаљину и друге украсе, што све беше на свом месту и даде јој узр |
| јако занимају, да готово никад не тражи друге забаве.{S} Иначе воле и пушити, али при том ћути, |
| ане.</p> <p>— Дођи сутра! виче Велица с друге стране.</p> <p>— Умрећу без тебе! поздравља га Сл |
| 5" /> био дао у мисли, није ни спазио с друге стране Мицину кућу; можда и за то, што с ове стра |
| оме, да не мари кинђурити се, јер сваки други, ко би добио тако почасни назив, као што је „кава |
| еби наћи; и тада се отвори пред човеком други, истина ужи, али тим шаренији свет, мањи али тим |
| о плакала, кад год је Босиљка или ма ко други плакао, редовно се љутила на сваку недаћу, прокли |
| мучно би пристале <pb n="6" /> да им ко други буде младожења, јер нико други није умео тако леп |
| да им ко други буде младожења, јер нико други није умео тако лепо као Лаза шетати, разговарати, |
| е лаж од обојега, једно је безобразна а друго гадна лаж.{S} Не, гадна је у оба случаја, јер заи |
| овца поћи?“ поче сад питати се, „за шта друго, до да ме наједи, да ме понизи?“ Опа поче све јач |
| на обузела га је свега, тако, да се све друго утопило у њој.</p> <p>Поћута за неколико тренутак |
| к жртвовале шетњу <pb n="61" /> и свако друго уживање, те дошле овамо, ма и мало касније.{S} Ми |
| .{S} Стекао је и сам доста искуства а и другова колико му је воља.{S} Девојчице већ навикле на |
| он сам пресуђивао.{S} Испрва се љутили другови на њега, али он не ће друкчије да се игра, а бе |
| ица личи много више на оне многобројне, другог рода, лукаве, што по ваздан ћуте па само вребају |
| лела да ми се само причинило, ако ничег другог ради, а оно ради наше сироте Аријадне.</p> <p>Ис |
| инила, па су тим ћутањем признале једна другој своје погрешке и жељно очекивале час, кад ће се |
| ме, ћутаху и не смедоше погледати једна другој у лице.{S} Као да је свака од њих знала, шта је |
| } За то је и остао непрестано одвојен у другој соби, где је пушио и хватао крајеве некој ђаволс |
| је певала, док је Велица седела мирно у другој соби и читала „Велимира и Босиљку“ и толико се у |
| ломише.{S} Девојке потрчаше на прозор у другој соби, али тамо није ништа било.{S} Мица погледа |
| тану тамо где су, а она изађе.</p> <p>У другој соби седела је Славка крај стола наслоњена лакто |
| ужу.</p> <p>— Можда је господин спремио другом за дар, па сам ја тако неучтива била, те сам туђ |
| исли почеше потпуније везивати једна за другу.{S} Много што шта приметио је на Славци, што му д |
| за и задржа је.{S} Она оста окренута на другу страну и не смеде га погледати.{S} Груди јој се с |
| чито Славку.{S} Она поче мислити сад на другу руку о томе његовом кикотању и блебетању.{S} Учин |
| са висине спушта, плашљиво се окрете на другу страну и хтеде побећи са столице.</p> <p>— Славка |
| оде, али опет не овамо, него са свим на другу страну, у доњу варош.{S} Ја се пожурих, и ево ме |
| узбуђен.{S} У том часу беше окренут на другу страну.{S} Заста у ходу и питаше:</p> <p>— Кад би |
| е своје мисли и надовезивао их једну на другу, док није и заспао.</p> </div> <div type="chapter |
| лост, тако и он довативши левом руком и другу Славкину руку, снажно је притиште на прса и некол |
| цине речи и оне пробудише у њој са свим другу крајност.{S} Учини јој се Лаза као најгрознији са |
| ао тако разговетно, да је Веца отишла у другу собу, те се исплакала и нашла, да је исто тако не |
| драму и поделимо улоге.</p> <p>Одоше у другу собу.{S} Ленка и Веца осташе саме, ћутаху и не см |
| ј осмејак тако заједљив, да се уклони у другу собу, и после неколико тренутака, спремна за пола |
| ца па ћути; за тим оде са свим од њих у другу собу.</p> <p>Све је то Лаза добро уочио.{S} Јучер |
| нигде није видела, Ленка опет како неку другу проси а њу оставља, а Веца како клечи пред неком |
| се љутили другови на њега, али он не ће друкчије да се игра, а без њега не вреди никаква игра.{ |
| јер по нека девојчица имала је са свим друкчију матер, него што је била Лазина мати, па је суз |
| одужава лепе и чаробне састанке, весела друштва, кикот и попевку. <pb n="26" /> Само га по катк |
| зрака, повучен у себе, отуђен од весела друштва: сам је себи све и сва.</p> <p>— А ја таке људе |
| } Онда би он побегао од куће и потражио друштва и забаве, где се то махом као у магли изгубило. |
| >Каваљер Лаза</p> <p>карактерна црта из друштвеног живота.</p> <p>Написао</p> <p>Никола В. Ђори |
| и, те је он врло радо примљен у веселим друштвима, нарочито женским.{S} Има људи, који хоће сам |
| у, шта више да је и сам весео.{S} Да је друштво навикло на њега, тешко би му било да се искраде |
| за мајку Славкину, па онда и за остало друштво.{S} Речи му беху усиљене, а кад Славка спомену |
| .</p> <p>Него да се вратимо и на остало друштво, што се тако лепо повија око господина Лазе, ко |
| га звала на посело у велико и одабрано друштво, па сам непрестано стражарила на својој позициј |
| па до мале Мице.{S} Беше то заиста лепо друштво, јер пет младих, лепих девојака нису баш маленк |
| S} Поучише и њега, па се онда вратише у друштво.</p> <p>— Воја вам је секретар? примети Ленка.< |
| да сврати, а овде — кад стигне.</p> <p>Друштво ћути.{S} Ленка се наслонила на Вецу, јер јој но |
| ојим сопственим ногама створио у лепоме друштву Лукићеве госпођице и њених другарица.{S} Било ј |
| и по леду сибирском, и дневи и ноћи, у друштву и самоћи; вазда су му тако поверљиве, вазда так |
| икира у мед.</p> <p>Еле обрео се Лаза у друштву, било вољно или случајно, све једно је.{S} Али |
| ега не би било ни иначе тешко наћи се у друштву, а за овај мах то је ишло само од себе, јер је |
| а показује, да је срећан кад је с њом у друштву, вазда је добре воље и љубазан на спрам ње, ваз |
| осмејак.{S} Иначе уме увек бити виђен у друштву, па и окретати га за собом.{S} Не кити се много |
| пкао, намештао и размештао; прсти су му дрхтали.{S} Гледао је преда се и тек на поновљену опоме |
| она одпустивши руке немоћна и савладана дрхташе и заплака се на његовим прсима.{S} Био је срећа |
| лавка беше пренеражена, гледа и види, а дрхти од тога што види.{S} Ленка пребледела и ближе се |
| ас му је био уздрхтан и чинило се да из дубине душе излази.{S} Славка би већ давно била иста ју |
| на тако је и с онима, који не загледају дубље у Лазин вечити осмејак.{S} Иначе уме увек бити ви |
| ка с леђи.</p> <p>Па онда дођоше на ред дубоки поклони и једно опште, громогласно, безконачно х |
| х прати.</p> <p>Опрости се са Славком с дубоким поклоном и великом молбом за препоруку.{S} При |
| ује му нико ништа.</p> <p>Он тада погне дубоко главу и тешко узданувши говори сам себи.</p> <p> |
| партију санса, ни на шах, а најмање на дубокомислено пушење.{S} За то је и остао непрестано од |
| устао и одаше по соби горе доле као од дуга времена.{S} Славка га понуди да седне, ал он оста |
| ити лепотама што су код ње.{S} Коса јој дуга и црна као ноћ, очи такође црне, живе и сјајне, ка |
| ата су посла са тим ђаволским ништа!{S} Дугачка приповетка, можда и без свршетка!</p> <p>— Та н |
| у памети.{S} Обузеле је мисли далеке и дугачке.{S} Помешало се у то сећање нешто необично, при |
| ица занимати тако, да ни једној не буде дуго време.{S} Знао је причати и свакојаку шалу заподев |
| овамо, ма и мало касније.{S} Мица их је дуго чекала и готово била љутита на њих, мислећи, да ће |
| т био у њеној кући.{S} Оно чему се тако дуго надала, учинило јој се, да је са свим ту близу.</p |
| S} Није им баш топло око срца, што тако дуго чекају.{S} Пита се Ленка, пита се госпођа домаћица |
| врати се на пређашње место.{S} Не ћемо дуго чекати на повлачење.{S} Само пазите.</p> <p>И заис |
| ечијој кожи, Сократову мудрост у каквој дугоухој глави, парламентаризам у јату гусака, по шешир |
| > последњи пут био овде, што је она, по дужности, и матери саопштила.</p> <p>Само још та формал |
| е је преварила у томе, јер се мало која дура може поносити лепотама што су код ње.{S} Коса јој |
| звесним ништавцима, што су ограничени и духом и телом, те не знајући наћи се у томе узаврелом с |
| опажа њено унутрашње расположење, њена душа.</p> <p>Очи њене с лица у огледалу падоше сад на с |
| упи у душу и чињаше јој се, да би јој и душа потекла за том клицом, кад би је ко покушао истргн |
| да се покаже као каваљер, а то је њему душа и срце.{S} Умео је он свих пет госпођица занимати |
| а мене је сунце, које ми облаке гони са душе и мисли разведрава.{S} Славка, не крите тога сунца |
| </p> <p>Тамо беше све тихо, као да живе душе нема.</p> <p>Тек којешта! рече Ленка, али јој нико |
| речи Лазине, осмејци жива слика његове душе, погледи његови продрли јој до дна груди — Он чест |
| е био уздрхтан и чинило се да из дубине душе излази.{S} Славка би већ давно била иста јучерања |
| крупнога нешта, па заклети се спасењем душе, да је све ништа, зар то није тако исто, као кад у |
| /> <p>— А шта да се каже за оне смирене душице, што траже врло поуздану бусију иза овога, споља |
| ица, којом ће он вешто пецати те невине душице.{S} Пословању треба увода, а само такав увод обе |
| ила на сваку недаћу, проклињала Турке и душмане и т. д. и т. д.{S} Трагови од тога могли су се |
| о једно женско чељаде.</p> <p>— Збогом, душо! виче Мица с доњих врати.</p> <p>— Збогом, рано! в |
| ји сатана из пакла и омрзе га и срцем и душом.</p> <p>— Тако лепо, тако паметно говориш, Мицо, |
| азговоран.{S} Ленку је дворио и срцем и душом.{S} На спрам Велице био је туробан, расејан и заб |
| ла.{S} Она јој се приви уз биће и упи у душу и чињаше јој се, да би јој и душа потекла за том к |
| рело, који ће оставити Дон Жуана, да га ђаво носи, који од срца жали добру Дона Ану, па јој нуд |
| би, где је пушио и хватао крајеве некој ђаволски заплетеној парници, што се већ три дана решава |
| вин.</p> <p>— Чудновата су посла са тим ђаволским ништа!{S} Дугачка приповетка, можда и без свр |
| уди.{S} На скоро узавре сва школа као у ђавољем лонцу, као на Велзевуловом тигању.{S} Уђоше у с |
| Лаза поста одмах гимназијалац, „велики ђак“.{S} А ту се тек отвара широко поље његовој ћуди.{S |
| не зна.{S} Очиташе професори и поучише; ђаци се преподобили и главе оборили; само Лазица тамо у |
| га кута свој паклени пламен међу њихове ђачиће.{S} Покушаше и — ужас! — Код свакога нађоше но н |
| живота.</p> <p>Написао</p> <p>Никола В. Ђорић</p> <p>У НИШУ</p> <p>ШТАМПАРИЈА МИЛОША ПОПОВИЋА</ |
| екати.{S} А госпођици Славци, домаћици, е њој младожења стоји просто на врати, ту у кући, па ра |
| гривница, бурмица, медаљица, а писама — е томе се броја не зна.{S} Очиташе професори и поучише; |
| тач, па јој се загледа у лице.</p> <p>— Е, весела тичице, ти ми нешто кријеш очице.{S} Ајде, ај |
| има?</p> <p>— То сте погодили.</p> <p>— Е нисам знала до сад, да и ви трошите речи у мислима, д |
| азила.</p> <p>— Но добро, дете моје.{S} Ево овде смо сви весели, па треба и ти да нам се развес |
| рану, у доњу варош.{S} Ја се пожурих, и ево ме да вам дам рачуна о свему.</p> <pb n="48" /> <p> |
| <p>Лаза стоји као скамењен.</p> <p>Али ево и трећег акта наше веселе игре.{S} Као на команду о |
| зима, па ипак сад види да се варао, јер ево све се у часу изгубило.{S} Ништа и опет ништа! пона |
| ако из ненада паде сикира у мед.</p> <p>Еле обрео се Лаза у друштву, било вољно или случајно, с |
| уп, те је купио и прстен за невесту.{S} Ено сад гледа у тај прстен, па се руга и њему и себи.</ |
| авка није то ни тражила.{S} То је једна епизода у драми, коју је она сама додала и која не сасе |
| јагму најскупоценије ствари овог света, ерца девојачка.</p> <p>Али ће се читаоци уверити боље и |
| то а поред тога паметно и богато момче, ето стоји и сликом и приликом пред њом.{S} Ах, оно „бог |
| лако.</p> <p>Таман оне склопиле рачун, ето и Славке.{S} Зачудише јој се сви, кад је видеше бле |
| е тако далеко од ње, а оно што је било, ето ништа је.</p> <p>Каква је то реч ништа? — Какво је |
| домаћицу увредили.{S} Кад на један пут, ето им Мице, ужурбана као да је непрестано трчала док ј |
| гарице недељом редовно полазе.{S} Ту је ето госпођица Даринка, јединица богатог трговца, Стојан |
| лутило, да ће Лаза доћи прво амо, па се ето није ни преварила.{S} Мати њена, надајући се да ће |
| ђем овамо, наставља Мица.{S} Обукла сам ето најлепшу хаљину; сва је окићена машлијама, наборима |
| — Таман ја наспрам огледала, да заденем ето баш овај цвет у косу, кад ми се очи замакоше на сок |
| ml:id="SRP18821_C2"> <head>II</head> <p>Ето то је онај исти господин Лаза В., што се, нити као |
| инка, јединица богатог трговца, Стојана Ж. Ту су Ленка и Велица, кћери извесног <pb n="9" /> су |
| он Жуана, да га ђаво носи, који од срца жали добру Дона Ану, па јој нуди своју десницу, крв и ж |
| онај славуј, што долета на прозор и ту жали за ружом, што је осуђена, да вечно чами у собњем < |
| себи све и сва.</p> <p>— А ја таке људе жалим.</p> <p>— Верујем.{S} Ви сте онај славуј, што дол |
| ји велика срећа, само што је далеко, на жалост тек после десет година; ах! то ће бити тешко доч |
| за нашега каваљера?{S} Јучерања Ленкина жалост и ова превара према свима нама, не може остати б |
| роменила, заборавила на своју невољу па жељно пита: шта је, шта је?</p> <p>Ленка не сме да слуш |
| стити.{S} Мица је све добро запамтила и жељно очекивала час освете, љуте женске освете.</p> <p> |
| признале једна другој своје погрешке и жељно очекивале час, кад ће се разведрити намргођено не |
| немилосрдно клоните се мене, а ја тако жељно жудим за вашим погледом.{S} Осмеј на вашем лицу з |
| Мици и обрече јој удовца, коме је прва жена умрла од љубоморе, па је одма поче саветовати, да |
| и церекајући се клањаше некаквој младој жени, што беше на једном прозору према мени.{S} Нисам ј |
| Доле са њима, доле са сваком помисли на женидбу!{S} Овако весело из дана у дан.{S} То је живот, |
| о сто пути је проклињао и саму мисао на женидбу.{S} На што тај терет? на што контролу да нављач |
| им се Лаза отрже и хтеде поћи.{S} Бела, женска рука указа се у том часу на вратима.{S} Он је уз |
| о више, и на отвору се указа мала, бела женска рука, баш до лакта.{S} Зачуше се још два три пољ |
| се и тада машао пре свега за лепушкаста женска створења, и врло је брзо научио од мамице, да их |
| рикрадем и на тенани видим како га иста женска позва да јој дође.{S} И он — помислите само — не |
| у мисли упути се кући.{S} Шта мисле те женске о мени? на шта све то може изаћи? — Питајући се |
| тила и жељно очекивала час освете, љуте |