| његовој обично честитаху <hi>зета</hi>, а ћери њиховој Зорки — <hi>младожењу</hi>!{S} Зорка, об |
| вих бојева који стадоше толиких жртава, а свршише се нашим повратком на десну дринску обалу.</p |
| есна, она је страшна, она је загушљива, а колико је светла — показује и само црно име њено — та |
| е својим радом стећи хвале, благослова, а судију свакад половина парничара куне и осуђује.{S} К |
| за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, |
| подједнако: пре се није много радовала, а сад се опет много не жалости.</p> <pb n="36" /> <p>Пр |
| нас сељаке што много трошимо о славама, а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у години, а они сл |
| млада једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од 4—5 годин |
| о! ви говорите тако слободно о момцима, а не мислите какаква вас срећа чека, рече иза њихових л |
| 2" /> <p>«Није ми било петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да у |
| свету с небројеним пожудама за уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Та |
| ја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало привређује, да се никако не рентира имати ж |
| >Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко |
| ка млада, здрава, честита, није сирота, а вамилија једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај |
| није ни знао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у свим каванама, у свим дућани |
| ако се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече јед |
| разговора пред вратима Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилама долазити кући трговца |
| живот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораш |
| S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се срц |
| у од себе. . . . .</p> <p>Станоје седе, а Рија му поче савијати цигару.</p> <p>— Причај што Чич |
| нема доста ваздуха, светлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, о |
| ушајући то, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова |
| ићеш хаљину од најтеже француске свиле, а твој Јеврем бошчалук као и кум венчани.</p> <p>— Не м |
| е догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба |
| човеком?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво |
| па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту |
| м пешачицом, обиђоше и столове и госте, а очију не сметаху с тога доконога света.</p> <p>— ’Вал |
| школи неке законе прешли тек летимице, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду |
| опазивши да са мном бива све другојаче, а не онако како је желео он, само би суморно проговорио |
| ђе добра прилика, и пријатељи навалише, а највише сам младожења.</p> <p>— Допада ми се девојка, |
| ужиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо од |
| како је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек: то јез |
| p>Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја размишљања.</p> <p>У тај мах к столу № |
| о сам господски, проводио се богаташки, а плату примао малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не б |
| ако приписује све вољи божјој, судбини, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамил |
| ти њих!{S} Ми славимо једном у години, а они славе ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! ви |
| е мисли овако како <pb n="5" /> говори, а опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и с |
| злу навику што год мислити или радити, а ту су близу, или који су осетљиви на сваку повреду ха |
| е нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, а слуге погасише свеће, и вратише се у гостионицу.</p> |
| ружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb n="65" /> земљу.{S} Старица се саж |
| ам ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, |
| ако му његова плата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, о |
| и народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други |
| е јунаштво које многи називљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е! |
| и гости; пред њима се пени хладно пиво, а хитре пивоноше се сваки час одзивљу:</p> <p>— Сад, са |
| /p> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год п |
| , дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гостионици и пред њом под липама ражњаху само гости |
| ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може д |
| > <p>«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет |
| от» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше |
| лад човек, свој посао разумеваше добро, а с оцем мојим <pb n="59" /> живљаше се лепо.{S} Он сво |
| ли Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а старовремско неје за тебе. . . .</p> <p>— Причај куда |
| ној.{S} Мој је отац најпре радио занат, а после је постао трговац: отворио је болту.{S} Он је р |
| ах к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неколиких страна повикаше:</p> <p>— О, Ријо, |
| /p> <pb n="III" /> <p>— Без хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити |
| изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми |
| — што је Рија нашао тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага |
| творио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање |
| је вешто засновала проводаџиску радњу, а Савка спремаше вечеру и мишљаше у себи:</p> <p>— Новц |
| ш морала мислити о удаји сестара мојих, а ја мишљах само о себи, о својим задовољствима.{S} Не |
| домаћин није угостио, срамота за њега; а ако траже и преко <pb n="30" /> његове гозбе да ждеру |
| срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим |
| и служи, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради; |
| елиш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је само неколико мрва дувана.{S} Мали је то гр |
| живот.{S} Он побраја многе своје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S |
| е — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не мож |
| } Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) наредио сам да се за непажњу у |
| /> ја се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима |
| ладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут |
| S} Да речеш да сам господоваја — несам; а служим откако сам роден.</p> <p>— Па где си служио?</ |
| а рада; може бити задовољан и спокојан; а судија не може никад бити миран ни спокојан у својој |
| воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам |
| /> <p>— Ову срећу бар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p> <p>— |
| но изрекао за стару, варварску тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била |
| едан дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, |
| је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циганка?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети |
| p>— Још ноћас у овој проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у |
| од ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је најслађе спавати, ураниће сви као вешц |
| стали с душом, него с парама . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо провести! . . .</p> </ |
| е беше увек благ спроћу затвореника.{S} А овог вечера хоћаше према Свилорунићу да буде још блаж |
| то често може добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} |
| са завишћу) честитају Миленији зета.{S} А девојке гледају на ту ствар нешто другојачије.</p> <p |
| д Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право |
| е, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје воље.{S} Он |
| би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто |
| /p> <p>— Ја друге момке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, с |
| лушао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту усл |
| и се срце које може прегорети живот.{S} А ја не имадох снаге да се одречем задовољства које се |
| жим да је право овако како пресуђујем,» а то баш притискује савест осетљива човека.{S} Ја ником |
| <p>— А! истина јес, поправља се Миле: — а ја сам преумио!</p> <p>— Та још од детета познавало с |
| солидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи толико без жене?{S} Чуд |
| И ја то слушам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. |
| и човек; могу куд хоће! . . .</p> <p>— А код кога сте сад оставили децу? пита суседа.</p> <p>— |
| з несреће у несрећу. . . . . .</p> <p>— А шта ћу с овим?</p> <p>Сад извади испод узглавља свита |
| ба», рече Савка осмехнувши се.</p> <p>— А где је сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; |
| S} Судиски је хлеб врло горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиска служба најузвишениј |
| , и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју другу струку, него сте дош |
| никако не рентира имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам привређује? рече готово срдито једн |
| нат, припаљујући своју цигару.</p> <p>— А! истина јес, поправља се Миле: — а ја сам преумио!</p |
| дијете!{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од |
| си постао кључар ове тамнице?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а |
| ло на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећки се расцветала као да је кроз њу граната про |
| ако ће се одрећи од сласти туђега злата а остати под заставом поштене сиромаштине? како ће узет |
| авши на дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе последње своје дане.{S} Ова муд |
| знао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица. |
| ију«. . . .</p> <p>— Ми се томе смејемо а њена «вамилија« из тога извлачи добар интерес, примет |
| оје не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни |
| е мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по улицама престон |
| «оних».{S} Овде Макрена погледа у Савку а намигну левим оком, што хоће да каже — од противне ст |
| ваца.</p> <p>«Још ме је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике корисне за |
| мци из трговачких дућана једни одлажаху а други долажаху.{S} Непрекидно се одбирало, пазарило, |
| > <front> <div type="titlepage"> <pb n="а" /> <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА У В |
| ика је брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) честитају Миленији зета.{S} А дево |
| ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда кривим свак |
| аље да прочита).</p> <pb n="IV" /> <p>«3а мене је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p> |
| ote> <l>«Што говориш — то мени, </l> <l>а шта мислиш — то теби.» </l> </quote> <p>Басма од Удво |
| <quote> <l>«Сина жени кад хоћеш,</l> <l>а ћер удаји кад можеш.»</l> </quote> <p>Варош. пословиц |
| е саслушаше овога узвика . . . .</p> <p>А рањеник, на те речи, крете своје троме очи, погледа у |
| екавши то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, место да промуцам коју реч |
| врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступала су га верујући да је он човек прав, |
| ло је у рукама новине на којима је била адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, одузео му |
| умуче.</p> <p>— Да се удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- |
| ка нешто развлачећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна при |
| е ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од погрешака, мени ћ |
| /p> <pb n="64" /> <p>— Избићу себи око, ако ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада бац |
| тара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се онда?</p> <p>— Секо моја, ти |
| е муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се онда?</p> <p>— Секо |
| д на ногама унесем у школу силно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја изађем, |
| ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жена, још та |
| ити, тргнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од |
| мана заметала, и како се разрастала.{S} Ако сте вољни, можемо часком прочитати овај рукопис, до |
| Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; а ако тра |
| а баци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слут |
| омаћин није угостио, срамота за њега; а ако траже и преко <pb n="30" /> његове гозбе да ждеру, |
| рдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за |
| ја се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима н |
| Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право д |
| и какво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због т |
| же, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због тегоба које на њих падају, опет бит |
| лка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути за рас |
| Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се |
| Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и |
| што би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које кога |
| о сам ја чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од шко |
| оста ваздуха, светлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је |
| се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком детету пре мене да што од колача, од воћа, о |
| вао!</p> <p>Један пријатељ разгледао је акта у суду, и каже овако:</p> <pb n="37" /> <p>«Као шт |
| ет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо м |
| учини своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не |
| науку, кад <pb n="25" /> владам својим алатима, што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имат |
| ворен.{S} И што је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву кривицу: проневерио је своју |
| е, одговори лекар: — рана јесте велика, али не мора бити самртна. . . . . .</p> <p>— Не бојим с |
| ним.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . . .{S} Понудише ми Зорку, девојк |
| Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год мо |
| асаџија,« тојест, наследник богата оца, али се није знало да сам ја своје наследство упутио дав |
| а Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути за |
| ја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште свака из свога узрока. . . .</p> |
| ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву оних људи који се |
| ам да је познајете; она узвишена јесте, али је тешка, горка.{S} Сваки други управни старешина м |
| пано).</p> <p>«Хвалим твоје добро срце, али остајем тврдо уверен да се деца још из малена морај |
| естонице, не морају постати рђави људи, али они већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ толико сл |
| о забаталио; није ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обр |
| да није још мислила давати своје ћери, али изиђе добра прилика, и пријатељи навалише, а највиш |
| е изгледао просто проневерење дужности, али у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{ |
| х.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде баде |
| еп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна |
| ше све слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, а слуге по |
| </p> <p>«И цигара сама малена је ствар, али је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> < |
| gn> 1.{S} Стари су пили некакав нектар, али јамачно није био овакав.{S} Они кукавци за пиво нис |
| жеш се богато оженити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш |
| же се <hi>ставио га суд у притвор</hi>; али онде где Рија седи нису врата само притворена, него |
| на којима је била адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, одузео му те новине и метнуо с |
| </hi>! рече потресено болничарка Јулка; али они што беху око рањеника, гледајући у њега, и не с |
| <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ћ |
| ам војник . . . чак сам човек страшљив; али је туга у туђини тежа од сваке муке у отаџбини. . . |
| да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Нема |
| еба.</p> <pb n="23" /> <p>И удалише се; али у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море је ово згодно; |
| свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна добра, једна паметна жена може вратити да |
| ! . .</p> <p>Сви збуњени, сви пометени; али сви очекују да се ствар окрене на боље!</p> <p>На ж |
| зумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> < |
| ај рат донети српском народу — не знам; али знам да ће скинути камен са срца оним Србима који с |
| добивши доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе вра |
| задало за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које кога многе рђаве на |
| а ми дође да се покајем што сам учинио; али то осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам опет луп |
| а оговарати; грехота је кудити девојку; али . . . дете моје . . . свој свога треба да чува.{S} |
| спопаде.{S} Најпосле дете посласмо оцу; али чини ми се нема никога код куће.</p> <p>Кад полицис |
| </p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада |
| . . . (Погледа тужно у своју корпу).{S} Али с каквом памећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} |
| нису тугаљиви, она је нека наслада.{S} Али они који имају злу навику што год мислити или радит |
| скудити девојку«.{S} Нисам то рада.{S} Али је она имала неку тајну бољку коју крију и она и ма |
| да га обична контрола није опазила.{S} Али где је среће ту је и несреће: са свим случајно прим |
| а срце беше рођено за друге послове.{S} Али кад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n |
| » те гашаху лампе, и прибираху суде.{S} Али два госта не мицаху се са својих места.{S} Они сеђа |
| х заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планова, трагање по мојим уд |
| ати се, вели несташница Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да |
| питам, наставља онај стари господин: — али данас знам да је онај народ питомији који пије пиво |
| право да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени та |
| ави пресуда по кривици Рије Свилорунића,али је он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна г |
| лима разбија главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко би похватао све овако ситне мисли и речи у овој |
| ије, што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој је браца малко поши |
| нао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје с |
| ише!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био тако амишан према другима, није било очекивати ни да други п |
| {S} Он је родом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је које где докле није постао кључа |
| Што лупаш?</p> <p>— Чича Станоје! ходи амо, рече Свилорунић, ходајући по соби.</p> <p>Кључар у |
| t="-" /> <p>«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : |
| одаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће онај који још сада, са млечним |
| pb n="42" /> се у надничара, у слугу, у аргатина; почећу најтежом службом, не би ли како год ст |
| и у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атласа! . . .</p> </div> <pb n="21" /> <div type="chapt |
| ! . . .</p> <p>«Тада беше још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанка, оставши на дому |
| та је?{S} Нема без судбине ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле на једном крају собе Миленија о |
| ! . . . .</p> <p>«Једном ја обискох око бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече л |
| !{S} Сад сам спао да овим храним себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју корпу).{S} Али с какво |
| памет све којешта!{S} Говориш као нека бабускера.{S} Каква је сласт изводити на пут лумпова?{S |
| о се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за културни народ!{S} Геак остаје |
| кав не бејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде бадема! викну неко иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко о |
| ји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа старац све то, и сам у с |
| it="-" /> <p>Сутра дан су га саранили у бадовиначко гробље.{S} За крстачу његову освану једно ј |
| та после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовиначку болницу, међу тешким рањеницима, донеше бол |
| 1876 српска војска беше прешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Бијељину.{S} Не могавши одмах |
| кох око бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је. |
| е које у путу видим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним какву било штету.</p> <p>«Долазећи |
| ра узнемирено.</p> <p>— Луке Лисопољца, бакалина.</p> <pb n="8" /> <p>— Савка, дијете!{S} Зар њ |
| шку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb n="65" /> земљу.{S} |
| ети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико |
| ука.{S} Од времена до времена по један «бандиста», црвена носа, задригла врата, узме ноте и про |
| ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћи угодна ки |
| } Нека! . . .{S} Не мари ништа . . .{S} Бар ћу оставити кости у српској земљи! . . .</p> <p>«Пр |
| него с парама . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо провести! . . .</p> </div> <pb n="34 |
| тах, испросих, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планов |
| } Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не ста |
| . . .</p> <pb n="32" /> <p>— Ову срећу бар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем, па ј |
| ве, на прилику, просећи путове, исушити баруштине, прокопати водоводе, подићи школе, завести ра |
| шта мислиш — то теби.» </l> </quote> <p>Басма од Удворица.</p> <p>Не прође много после овога де |
| очим!</p> <p>«Сирота мајка прекрсти се; баци ми крајцару, и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хо |
| ш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, |
| или ма каква смока.</p> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их за |
| а?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена п |
| дна <pb n="12" /> је то ствар. . . .{S} Баш не знам што ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће |
| с поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме заборависте са свим ! . . .</p> <p>— Право велиш |
| поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S |
| го је човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш да храни! одговори Милица Пискова:—кад смо ми девој |
| {S} Таки, таки!{S} Молим, молим!{S} Сад баш фришко ! . . .</p> <p>Гости, међу тим, седе, разгов |
| до троши, задужује се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је де |
| } И у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде бадема! |
| ем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклетих новаца!. . .</p> <p>«У друштву с љу |
| а је право овако како пресуђујем,» а то баш притискује савест осетљива човека.{S} Ја ником свом |
| и за својом домовином.{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Падох у првом боју. . . . .{S} Нека! . . |
| се крсти, ја му се подсмевам.{S} На <hi>бденију</hi> зашивам другаре, и свећом често хоћу да пр |
| !</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи |
| ник нареди да се одмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао зат |
| о крива.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи га беда далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да |
| ек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остало беше још само нешто да се дов |
| два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру прили |
| ао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога с |
| ју.{S} Него и њима ваљају пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј |
| важно изговара:</p> <pb n="III" /> <p>— Без хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, т |
| . рече Савка нешто развлачећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна |
| > <pb n="III" /> <p>— Без хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од |
| .</p> <p>— Судбина, ја шта је?{S} Нема без судбине ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле на јед |
| остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без тестамента, те сестрама, осим удаје, није припало н |
| а шта сте ви измудровали седећи толико без жене?{S} Чудну сте срећу дочекали! . . .</p> <pb n= |
| в душа!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Бе |
| и?{S} То је јунаштво које многи називљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам |
| Пребијах се од немила до недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, свуда немио, свуда мучен, — ве |
| изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору непр |
| оћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свр |
| . .</p> <p>«У друштву с људма, као што бејах и сам, научих се картати.{S} Та ме игра заузе све |
| ста.{S} Пред школом нашом <pb n="63" /> бејаше свакад продаваца с разним посластицама за децу.{ |
| а беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде бадема! викну неко иза |
| се ником не јављаше, и нешто се толико бејаше замислила да се сама са собом гласно разговараше |
| сам затварао рану своју, нађе се једна бела марама, и на једном перу њеном беху навезена два с |
| <p>Проводаџ. пословица</p> <p>Улицом од Беле Чешме ка Правоме Раскршћу, једнога дана после по д |
| зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за црне дане! . . . .</p> <p>«Једном ја обиск |
| еке белешке о мом досадашњем животу.{S} Бележио сам своје мале грешке из којих су ницали и расл |
| е су, продужава он сам са собом: — неке белешке о мом досадашњем животу.{S} Бележио сам своје м |
| Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше својим језиком там |
| ра, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атласа! . . .</p> </div> <pb n="21" /> <d |
| лићевић</p> <gap unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1881</p> <pb |
| за такав савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо дериште — исплазих за њим језик и рекох: |
| ше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту жељу <pb n="II" /> |
| оје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспутне.</p> <p>«И цигара сама малена је ствар, али је |
| дна бела марама, и на једном перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p> <p>Бришући своје сузн |
| , и кад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допа |
| то заседе једно одабрано друштво.{S} То беху све <pb n="28" /> млади људи у свечаном црном одел |
| потресено болничарка Јулка; али они што беху око рањеника, гледајући у њега, и не саслушаше ово |
| ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .</p> < |
| лико зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанк |
| вих дана месеца Јула 1876 српска војска беше прешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Бијељину |
| инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} |
| !{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће умрети н |
| ки сужањ — мученик.{S} И Чича — Станоје беше увек благ спроћу затвореника.{S} А овог вечера хоћ |
| лико дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} Не беше ласно претрести и пресудити проћес који је изгледа |
| одмах надале такој несрећи.{S} Најгоре беше за Тетка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два п |
| аше својим језиком тамничар у кога срце беше рођено за друге послове.{S} Али кад се сети да збо |
| касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . . .{S} Пон |
| који ме уписа у први разред.{S} Учитељ беше млад човек, свој посао разумеваше добро, а с оцем |
| «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им беше сав разговор.</p> <p>Жена која храмаше упути се ку |
| шне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја са |
| ашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остало беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресу |
| и није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан дван |
| може по две класе добијати . . .</p> <p>Беше у велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другим |
| Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде ј |
| у до према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им |
| говори Јулка нешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи га |
| да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>ново пиво</hi> било најбоље!</p> <p>Неколики се |
| ом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву управничку службу |
| ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим да |
| д би га у картама срећа послужила, онда би намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне |
| лећи да ту може бити каква записка која би говорила у његову корист.{S} За то те хартије журно |
| >— Жену милу, жену пријатеља, жену која би хтела пробудити у његовом срцу ону заспалу љубав к у |
| душом, него с парама . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо провести! . . .</p> </div> <pb |
| у собу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је |
| ја нашао тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није з |
| ују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он |
| .{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</p> <p>— Теби Јулка, пада |
| новцем намиривао своје издатке.{S} Кад би га у картама срећа послужила, онда би намиривао оно |
| како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду суда, опет би срце чове |
| , и с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио како ће онда и са |
| би ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да уг |
| тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4" /> рече Савка с нек |
| у.</p> <p>— Причај што Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти пр |
| у аргатина; почећу најтежом службом, не би ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од |
| преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске књиге и ис |
| крена прича да од <pb n="18" /> тога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели о |
| би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер, угађ |
| говора.</p> <p>— Проклете ћивте!{S} Пре би се растали с душом, него с парама . . . .{S} А могла |
| и он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . |
| робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше својим језиком тамничар у |
| о ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима.</p> <p> |
| век.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје |
| бав к уредном и добром животу, послушао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слав |
| </p> <p>— Море овако као г. Рија оженио би се многи, рече један сувоњав чиновничић с рукавицама |
| збија главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко би похватао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули |
| а другог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у сватовима!{S} Проведосте ли се лепо?</p> <p>— Врло |
| нице!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком?</p> <p>— Можда ви боље зн |
| јаче, а не онако како је желео он, само би суморно проговорио:</p> <p>— У нашем граду можеш зар |
| ора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и так |
| ака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даљ |
| душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; али са |
| ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{ |
| дије рече:</p> <pb n="54" /> <p>— Данас би било на реду да се објави пресуда по кривици Рије Св |
| се потпуно веровало у правду суда, опет би срце човечије показивало пеко учешће према ономе кој |
| с.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мном бива све другојаче, а не онако како је желео он, само б |
| правице.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домашају судске власти, он има на уму, и, чини т |
| еко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p>«Једини мушкарац ме |
| лужија сам у Влашко.{S} У Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј сам сл |
| ешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Бијељину.{S} Не могавши одмах освојити тога места <pb n |
| војшти на Турке, пођох и ја . . . да се бијем. . . . .{S} Нисам војник . . . чак сам човек стра |
| и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палата, била соба, или подрум — затвара ли се њој |
| ваки затвор.{S} Била кула, била палата, била соба, или подрум — затвара ли се њој кључ с поља, |
| е! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, била је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одве |
| <p>— Јеврему ти кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, з |
| а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палата, била соба, или подрум — затвара |
| једну собу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешк |
| носило је у рукама новине на којима је била адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, одуз |
| ога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад сам, добивши доста, вра |
| кога ће питати старост</l> <l>где му је била младост?</l> </quote> <p>Нар.{S} Пословица.</p> <p |
| ори Јулка нешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи га бе |
| н, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</ |
| > <milestone unit="-" /> <p>«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p |
| о нови смеј.</p> <p>« Све су моје књиге биле ишарабатане.{S} Сваки наслов ишатиран, замрљан.{S} |
| од које кога многе рђаве навике које су биле пуне опасности за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам |
| о</hi>!{S} Као да би <hi>ново пиво</hi> било најбоље!</p> <p>Неколики се гости лукаво осменуше |
| S} Као што рекох, имовно стање оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог жив |
| Рија је руковао касом у којој је свакад било новаца на хиљаде.{S} Одавно се он почео картати.{S |
| азним посластицама за децу.{S} Ту ми је било најмилије машити се руком у џеп, извадити десет па |
| 2" /> <p>Старац сад исприча све како је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове постеље, за |
| ред судију, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком |
| ја био тако амишан према другима, није било очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С т |
| /p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4" |
| /> тога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није ни м |
| ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађа |
| на прича да од <pb n="18" /> тога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, |
| е рече:</p> <pb n="54" /> <p>— Данас би било на реду да се објави пресуда по кривици Рије Свило |
| . . . . .</p> <pb n="62" /> <p>«Није ми било петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да |
| и председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву управничку службу.{S} Су |
| наредити да се најпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек по |
| дам пиљаре и бакале, или им чиним какву било штету.</p> <p>«Долазећи кући, још с врата вичем:</ |
| да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није ни мислио да се жени, али она на ст |
| о младића «солидна.» Знало се да сам ја био «масаџија,« тојест, наследник богата оца, али се ни |
| остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био тако амишан према другима, није било очекивати ни д |
| м се прилично прибојавао, свима другима био сам се на главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и д |
| расипача.{S} Ономадне <pb n="10" /> је био ту на ручку, па се разговара с Јевремом како му њег |
| а рачунске књиге и исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола није опа |
| послужила, онда би намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа те |
| у пили некакав нектар, али јамачно није био овакав.{S} Они кукавци за пиво нису знали! . . .</p |
| >— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, би |
| је смео нико преко погледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња |
| више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци:</p |
| екад сам, добивши доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешће узимам повеће суме, |
| т и гњеван. . . . .</p> <p>«На часу сам био немирнији од свију других ђака.{S} Учитељ је често |
| ?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тет |
| е да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био младић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} Како са |
| лекар: — рана јесте велика, али не мора бити самртна. . . . . .</p> <p>— Не бојим се ја смрти, |
| ољан и спокојан; а судија не може никад бити миран ни спокојан у својој души.{S} Што два човека |
| бити уверен о доброти свога рада; може бити задовољан и спокојан; а судија не може никад бити |
| кидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то н |
| лао је свуда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпосле помисли би |
| Станоје сав претрну помисливши шта може бити.{S} Потрчи овамо, потрчи онамо — нигде Рије!{S} Но |
| !{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</p> <p>— Проклете ћивте!{S} Пре би с |
| старац јако обрадова мислећи да ту може бити каква записка која би говорила у његову корист.{S} |
| <pb n="47" /> свој хлеб, и да још може бити каштигован, онда оспе ружити Свилорунића као најго |
| <p>— Децо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађујете.{S} |
| :</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перорезом подаврьо сво |
| вити, желети, нагађати, погађати шта ће бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али |
| У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . . |
| мој другар учува од погрешака, мени ће бити лакша моја несрећа.</p> <pb n="43" /> <p>Сад закуц |
| амилију, па ће се све поправити и он ће бити уредан као најбољи младић.{S} Скочићемо ми сви, св |
| агађати, погађати шта ће бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу д |
| едај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вам |
| ђао, кад би замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и |
| ви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће он с |
| Та још од детета познавало се да ће то бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је једном украд |
| ју због тегоба које на њих падају, опет бити уверен о доброти свога рада; може бити задовољан и |
| е наша Зорка овака, и с оволико новаца, биће младожења! . .</p> <p>Сви збуњени, сви пометени; а |
| е ни стрва ни јава.{S} Најпосле помисли биће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри стар |
| , довијао сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. . . .</p> <p>«Једном ме виде један ср |
| бих опазио ту немарност према себи, ја бих често почињао стењати за прабога, и мучио бих се да |
| аштво које многи називљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> |
| а, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они вр |
| , ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према себи, ја бих често почиња |
| малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и он |
| ст осетљива човека.{S} Ја ником свом не бих световао да буде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе |
| ки Чича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не бих знаја?</p> <p>Рија иза тога разбираше како се влашк |
| {S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— |
| го, само кад умеју . . .</p> <p>— Таман бих га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, |
| сто почињао стењати за прабога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком д |
| мученик.{S} И Чича — Станоје беше увек благ спроћу затвореника.{S} А овог вечера хоћаше према |
| учар уђе.{S} То је омален старчић, врло блага и добродушна лица.{S} Он је родом из Маћедоније; |
| ј вароши пуче глас:{S} Рија Свилорунић, благајник, затворен у тамницу!{S} До јуче, мислиш, нико |
| обично добро.{S} У то време добих место благајника.{S} У моје руке дође кључ од касе у којој св |
| {S} Ох, отаџбино!{S} Ох, име слатко!{S} Благо оном ко тебе може <hi>свакад</hi> да има! . .</p> |
| пажа дух људски, и како је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте об |
| удија</head> <quote> <p>Судију никад не благосиљају сви којима суди! </p> </quote> <p>Председни |
| управник може својим радом стећи хвале, благослова, а судију свакад половина парничара куне и о |
| ближе казаће да је у њега онолико исто благости колико и љубави к правди.{S} Чувен је као вели |
| ра хоћаше према Свилорунићу да буде још блажи.</p> <pb n="44" /> <p>— Чича-Станоје! рече му Риј |
| p>«Некад на ногама унесем у школу силно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја и |
| р, с кључевима и са свежњем хартија.{S} Блед и престрављен старац рече:</p> <p>— Господине, нес |
| ад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто благости колико |
| ар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко |
| ику што год мислити или радити, а ту су близу, или који су осетљиви на сваку повреду хармоније |
| епано).</p> <p>(Ово је нађено у Ријиној блузи после његове смрти).</p> </div> <pb n="1" /> <div |
| ејући давати одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с тобом! може се оженити.</p> <p>— То може . . . ре |
| «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изговори гласније, |
| је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш до |
| } За пакост тај лек није Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је остави |
| упита Савка изненађено.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу |
| , тето; чиновник је у некој канцеларји, Бога ми и не знам како се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да |
| рилику оној сироти девојци. . .{S} Тек, Бога ми, како мој браца уме трошити, нема Јулка рашта н |
| вели несташница Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, |
| сет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слути на добро, |
| ам ја био «масаџија,« тојест, наследник богата оца, али се није знало да сам ја своје наследств |
| лепо, живео сам господски, проводио се богаташки, а плату примао малу.</p> <p>«Да пишем годину |
| а, можеш купити кућа и дућана, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али деце своје не може |
| ца. . . .{S} Понудише ми Зорку, девојку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у својим неприликама, |
| ојих 50—55 година.{S} Висок, сув, малко богињав, он је по изгледу <pb n="48" /> врло оштар и оп |
| а познијима.</p> <p>— Ово је пиво право боговско пиће, вели један проседи господин за столом <f |
| то ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек гуркам другове, излазим из реда, смејем с |
| иви свет. . . </head> <quote> <l>«'Вала Богу!{S} Ко храни овај </l> <l>докони свет? . .» </l> < |
| у с тога доконога света.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај оволики з |
| иво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско пиће! ...</p> <p>— Него штета што се нису разу |
| а затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати |
| те десет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и ви |
| крије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи |
| и ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота мајка прекрсти се; баци |
| собе Миленија овако приписује све вољи божјој, судбини, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу |
| још од 9 сата из јутра, започе се крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дн |
| S} Хоћу ли ја скоро умрети?</p> <p>— Не бој се, јуначе, одговори лекар: — рана јесте велика, ал |
| и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Ти, као проводаџија, |
| ни, где се тада отпоче низ оних крвавих бојева који стадоше толиких жртава, а свршише се нашим |
| ора бити самртна. . . . . .</p> <p>— Не бојим се ја смрти, господине; него . . . него . . . .{S |
| мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима не остане више!. . .</p> <p>«Пош |
| а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио би се мно |
| не помогох баш ништа!{S} Падох у првом боју. . . . .{S} Нека! . . .{S} Не мари ништа . . .{S} |
| дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовиначку болницу, међу тешким рањеницима, донеше болничари једно |
| болницу, међу тешким рањеницима, донеше болничари једнога добровољца кога је олово ударило повр |
| к чувши то, погледа га значајно.</p> <p>Болничари, болничарке, и сами служитељи, нехотице се пр |
| а Р. С.</p> <p>Бришући своје сузне очи, болничарка Јулка рече:</p> <p>— Ово је кукавни Рија Сви |
| Куку! то је <hi>он</hi>! рече потресено болничарка Јулка; али они што беху око рањеника, гледај |
| погледа га значајно.</p> <p>Болничари, болничарке, и сами служитељи, нехотице се прикупише око |
| , а после је постао трговац: отворио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{ |
| quote> <l>«Метни дрво уз дрво</l> <l>да боље гори !» —</l> </quote> <p>Проводаџ. пословица</p> |
| ; али сви очекују да се ствар окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасније: |
| ога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (де |
| ала с онаким човеком?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав чове |
| {S} Казаћу све Јеврему: он ће зар знати боље. . . .</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| едељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> |
| дседник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву управничку службу.{S} Судиски |
| о очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао рашта расрдити се и, гот |
| то рада.{S} Али је она имала неку тајну бољку коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздра |
| ти своје слатко спокојство — да подвори бона оца, или мајку на умору? како ће издржати дугу теш |
| тине? како ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину? . . . како ће . . . (исцепано |
| у на умору? како ће издржати дугу тешку борбу у славу напредака у друштву ? како ће се одрећи о |
| најтеже француске свиле, а твој Јеврем бошчалук као и кум венчани.</p> <p>— Не могу се подвати |
| </p> <p>Жена која храмаше упути се кући бр. 39, на левој страни улице.{S} Пред вратима отресе с |
| ца у врата.{S} Кључеви с поља звекнуше; брава шкрипну; врата се отворише, и Чича Станоје, кључа |
| мије забрадаче, намести је прстом испод браде, прокашља се једаред или дваред, снебивљиво куцну |
| о, прихвати један од гостију с проседом брадом: — на прилику, мени, техничару, што ће знање јез |
| верење дужности, али у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката |
| да проживим!</p> <pb n="27" /> <p>— О, брате, што се намучих вечерас, рече за столом № 6, једа |
| Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој је браца малко пошире руке; радо троши, задужује се. . . . |
| девојци. . .{S} Тек, Бога ми, како мој браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити га. . . . |
| вала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4" /> рече Са |
| ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право кући Ивана Мимића, Зоркинога оца, да ка |
| е.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах по |
| у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на ше |
| иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја размишљања.</p> <p |
| реме; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда кривим свакога пре него себ |
| а да је девојке нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и ударише у смеј и управдање . . .</p> < |
| о Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели Станоје: — |
| развлачити као слабачак осмејак, па се брзо следи. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се увећа, |
| .{S} С тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нар |
| дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, |
| ба!</p> <p>Матере, које знају колика је брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) ч |
| ам добијао за очина живота, ја се почех бринути о себи на други начин.{S} Иза оца оста дућан, п |
| ом беху навезена два слова Р. С.</p> <p>Бришући своје сузне очи, болничарка Јулка рече:</p> <p> |
| > <p>«Све оне мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по ули |
| ез руку да његова жена, још тако млада, буде проводаџија, помени му да ће му зет Иван (Зоркин о |
| бра, једна паметна жена може вратити да буде красни човек. . . .</p> <p>— Прођи се, среће ти!{S |
| ка.{S} Ја ником свом не бих световао да буде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к пред |
| овог вечера хоћаше према Свилорунићу да буде још блажи.</p> <pb n="44" /> <p>— Чича-Станоје! ре |
| ла да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жена, још тако млада, бу |
| дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, проводи |
| е било очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао рашта расрдити се и |
| ио?</p> <p>— Служија сам у Влашко.{S} У Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турна. |
| ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота ма |
| , ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, |
| друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а не |
| и још сада, са млечним усницама својим, важно изговара:</p> <pb n="III" /> <p>— Без хлеба могу, |
| ели.</p> <p>Међу тим музика свира да се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармонији не разумеј |
| пеко учешће према ономе који нема доста ваздуха, светлости, слободе, а још ако се држи да и пра |
| јунак, као победитељ!</p> <p>«Та ме је вајна победа храбрила да се упињем подмирити и друге св |
| ead>Живи свет. . . </head> <quote> <l>«'Вала Богу!{S} Ко храни овај </l> <l>докони свет? . .» < |
| метаху с тога доконога света.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај овол |
| расна прилика <pb n="7" />.{S} Ето, шта вали нашој Зорки?{S} Девојка млада, здрава, честита, ни |
| ј свога треба да чува.{S} Та је девојка валична . . . нездрава . . .</p> <p>— Нездрава? упита С |
| {S} Не могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживим!</p> <pb n="27" /> <p>— О, брат |
| наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се задало за « |
| оже, рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати много корица.</p> <p>— Помиње ли он што |
| Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука не помаже.< |
| претреса, који је трајао неколико дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} Не беше ласно претрести и пре |
| узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина? . . .</p> <p>— Судбина, ја шта ј |
| му знам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети |
| ра имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам привређује? рече готово срдито једна госпа с лепезо |
| То већ умеју сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се зат |
| ам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> <p>— |
| у години овај један дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви ме |
| у Савку погледа сталније.</p> <p>— Нема вам он овде од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече С |
| и паметни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало та |
| вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву управничку службу.{S |
| обу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћ |
| мији који пије пиво. . .</p> <p>— Кажем вам, виче други један гост за столом <foreign xml:lang= |
| /p> <p>— За име моје не питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам рођен у <pb n="72" |
| казати Јеврему, па што рекне он, јавићу вам.</p> <pb n="11" /> <p>Докле се Тета-Макра и Савка р |
| бичан човек: то језик и није за вас.{S} Вама је потребно знати своју струку, па у осталом может |
| млада, здрава, честита, није сирота, а вамилија једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти |
| да ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S |
| . .</p> <p>— Ми се томе смејемо а њена «вамилија« из тога извлачи добар интерес, приметиће друг |
| сталније.</p> <p>— Нема вам он овде од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не уме |
| дише ми Зорку, девојку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у својим неприликама, за друго и не пи |
| чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамилије, дотле на другој страни Макрена прича да од <p |
| 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9" /> ни од к |
| ишта, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се све поправити и он ће бити уредан ка |
| ога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се |
| и да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . . .</p> <p>— Ми се томе смејемо а њена «ва |
| p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове послед |
| е — од противне странке: — они данас не ванџиравају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њему н |
| .</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају пријатељи.{S} Без приј |
| {S} То је народ давно изрекао за стару, варварску тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{ |
| папирусову листу, нађен рецепт како се вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско |
| лико и један пожар. .</p> <p>— Ова наша варош права је паланна, говораше удавача Зорка: — што г |
| а ћер удаји кад можеш.»</l> </quote> <p>Варош. пословица</p> <p>— Море Јулка, што ти се овај Ри |
| им, одговори други сељак.</p> <p>—- Ови варошани криве нас сељаке што много трошимо о славама, |
| назији сам имао другова не само из наше вароши, него и са села, и из других места.{S} Пред школ |
| S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање оца мога било је |
| >Пословица</p> <p>Једнога дана по целој вароши пуче глас:{S} Рија Свилорунић, благајник, затвор |
| то, уздисало се!.</p> <p>— У овој нашој вароши, говораше Иван Минић: — један укоп, или једна уд |
| СЕТ ПАРА</head> <head>ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ</head> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићевић</p> <ga |
| ЕТ ПАРА</head> <head>(НЕШТО ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ) </head> <head>I</head> <head>Проводаџија</head> |
| лободно о момцима, а не мислите какаква вас срећа чека, рече иза њихових леђа Лукина Станица, к |
| ори домаћица: — О, немам ситне проје да вас поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме забора |
| нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S} Вама је потребно знати своју струку, па у остал |
| ди на неправду света:</p> <p>— Молим ја вас, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не |
| цо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађујете.{S} Да су с |
| е проје да вас поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме заборависте са свим ! . . .</p> <p> |
| а се ђаволан у наочарима.</p> <p>— Како вас не мрзи говорити овде о тако сувопарним стварма, ре |
| ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Како да ти одговорим на то?{S |
| p>— Носи га беда далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најгори лумпов и карт |
| може одучити од своје старе науке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако слободно о |
| <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњим песмама, <pb n="24" /> у фигури, вичу:{S} Дођ |
| е нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много научити. . .</p> <p>— У овом је с |
| е него што зарађујете.{S} Да су старији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте |
| hapter" xml:id="SRP18810_C5"> <head> Из ведра неба гром. . .</head> <quote> <l>«Живу се вуку ни |
| х ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Немам код кога да их оста |
| неваља; све нешто простачко.{S} Тражим везен пешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу у |
| S} Сад се свет опаметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јело за |
| е!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком?</p> <p>— Можда ви боље знате |
| вом мушкарцу. <pb n="56" /> Особито се, веле, отац осећао сретан: није знао шта је чинио од вел |
| наука не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта Тетка-Макра.< |
| ходи!</p> <p>— Иди пољуби тету у руку! вели Савка својој малој ћери, која остави мачку, и поче |
| адожења.</p> <p>— Допада ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или |
| у . . .</p> <p>— Таман бих га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за што се женио |
| неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се св |
| мпов може одучити од своје старе науке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако слобод |
| икад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није ни мислио да се жени, али |
| p>— Зорка, сестро, лепо је то удати се, вели несташница Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да |
| Ви, госпо, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p |
| > <p>— Ово је пиво право боговско пиће, вели један проседи господин за столом <foreign xml:lang |
| жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи |
| а познавало се да ће то бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је једном украден красан дивит |
| го он.</p> <p>— И отац му беше изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан дванаесет гроша, п |
| брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а старовремск |
| Зоркина мајка, с лицем врло задовољним, вели да није још мислила давати своје ћери, али изиђе д |
| /p> <p>— У овом је суду као и у другом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље сп |
| и мало да се разговарамо; узела ме нека велика мука; не знам што ћу од себе. . . . .</p> <p>Ста |
| >«И цигара сама малена је ствар, али је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све |
| о.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота обор |
| е, јуначе, одговори лекар: — рана јесте велика, али не мора бити самртна. . . . . .</p> <p>— Не |
| >«Кад сам пошао у школу, била је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одвео учитељу који |
| сећао сретан: није знао шта је чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје |
| о навијен сат.{S} Озбиљни млади људи из велике школе отимају се у његов суд.{S} Од њега зазиру |
| две класе добијати . . .</p> <p>Беше у велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, диза |
| мале грешке из којих су ницали и расли велики грехови моји.{S} Ово нека остане овде.{S} Ко нађ |
| лико и љубави к правди.{S} Чувен је као велики зналац закона, и као чврсти заштитник правде и п |
| тога!{S} То не слути на добро, него на велико зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше још жива |
| а мисао из главе раденика. </p> <p>Пред великом каваном «Код оседлана коња», на пешачкој путањи |
| ба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од очију својих тешки сан, и ос |
| жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; |
| ђем, одем кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад порани |
| ено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са свим поцепано).</p> <p>(Ово |
| ја увек слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је са |
| орависте са свим ! . . .</p> <p>— Право велиш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све с |
| им Србима који су, као ово ја, у туђини венули за својом домовином.{S} Ја не помогох баш ништа! |
| свиле, а твој Јеврем бошчалук као и кум венчани.</p> <p>— Не могу се подватити, тето; не знам ш |
| ли примио?</p> <p>— Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</p> < |
| ој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена изгубљена ј |
| намршти се, и учини се нечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом упита:</p> <pb n="71" /> <p>— Г |
| твара ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необична!{S} Она је тесна, она је страшна, она је |
| пште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду суда, опет би срце човечије показивал |
| све четири старије од мене.{S} Ласно је веровати кад причају колико су се сви обрадовали мени, |
| еља ни наука не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта Тетка- |
| пријатеља ни наука не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта |
| уштеријама својим, и с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио |
| S} Два најбоља адвоката заступала су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла нев |
| уда незнан, свуда немио, свуда мучен, — већ омрзох сам на себе. . . . .{S} Кад чух да Србија за |
| . . .{S} Проклето десет пара!</p> <p>— Већ <foreign xml:lang="la">delirium</foreign>! рече јед |
| /> <p>«Није ми било петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да ужи |
| ао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S |
| те се тако трошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и задужити се.</p> <pb n="66" /> <p>«Кад у |
| ије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не умејући давати одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с |
| разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели |
| ="17" /> госте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине к |
| b n="14" /> <p>— Црна Јулка, он је теби већ померио памет!{S} Чувај се, несретнице!{S} Немо гуј |
| , не морају постати рђави људи, али они већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ толико слаби да н |
| снаге да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био младић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} Как |
| ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Так |
| разговара се врло паметно.</p> <p>— То већ умеју сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог |
| и они већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S} |
| лорунића као најгорега човека. .</p> <p>Већ не знам који пут почне он опет претресати Ријину со |
| таџбина.</head> <quote> <l>Нема речи ни веће, ни светије,</l> <l>ни милије, него што је реч —</ |
| ој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у полициском казамату, с једни |
| једном у години, а они славе ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче један гост иза стол |
| се то подизати и отићи <pb n="26" /> да вечера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих навик |
| увек благ спроћу затвореника.{S} А овог вечера хоћаше према Свилорунићу да буде још блажи.</p> |
| n="27" /> <p>— О, брате, што се намучих вечерас, рече за столом № 6, један писар из полиције.</ |
| обијати . . .</p> <p>Беше у велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и одлажах |
| ла проводаџиску радњу, а Савка спремаше вечеру и мишљаше у себи:</p> <p>— Новци душегупци!{S} С |
| па ми тутури поједоше све.{S} Појела ги вечна мука!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви као потучен |
| да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а |
| књиге и исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола није опазила.{S} Ал |
| уј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «как |
| Мимића, Зоркинога оца, да каже како је вешто засновала проводаџиску радњу, а Савка спремаше ве |
| Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Ми |
| сти, али у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступала с |
| ад је најслађе спавати, ураниће сви као вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S |
| науке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако слободно о момцима, а не мислите какак |
| !{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађујете.{S} Да су старији в |
| па да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — |
| ако је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек: то језик |
| ковала с онаким човеком?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав ч |
| !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4" /> рече Савка с неким мал |
| овек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи толико без жене?{S} Чудну сте сре |
| што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имате право! додаде један ђаволан у наочарима, који |
| х пара излагао. . . .</p> <p>«Једном ме виде један средовечан човек да држим међу два прста циг |
| рчиновић у кавани «Код Црнога Крста»: — Видели сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а о |
| .{S} Нека преписује неко време, па ћемо видети за који је посао даље припреман.</p> <p>Удалише |
| {S} Ноћ тамна; прста пред оком не можеш видети.{S} Стражари око суда нису опазили никог да је у |
| ме твоје кривице или нема.{S} Тек после видеће се: можеш ли остати у служби, или не можеш.</p> |
| унесем у школу силно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја изађем, одем кући сл |
| неке пене као мехури од сапуна.</p> <p>Видећи тако јуначку рану, лекар с неким поштовањем упит |
| е зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште свака из свога узр |
| ша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изговори гласн |
| а ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне последице њихове. . . .</p> </div> <pb n=" |
| p> <p>— Ништа, тето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде |
| сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години ова |
| ити не могу!{S} Само сам свратила да те видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се на |
| знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други сељак.</p> <p>—- Ови варошани кри |
| потежем се на псе, на мачке које у путу видим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним какву би |
| Хајдемоте даље, рећи ће трећи сељак: — видите ли да је овде све како не треба.</p> <pb n="23" |
| дућанима, у свим канцеларијама.{S} И да видите како су људи паметни пошто се нешто догоди!{S} С |
| раја многе своје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S} Казује, како му |
| ?!. <pb n="20" /> Осем жена и девојака, виђаше се у Минићевој кући пуно и других гостију.{S} Мо |
| кога: — Како језик исказује најтајнија вијугања душе човечије, како он обелодањује најфиније р |
| за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац у |
| сто морао прекидати свој говор, да мени викне:</p> <p>— Ријо, смири се!{S} Ријо, пази!{S} Ријо, |
| ејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде бадема! викну неко иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже |
| био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу са |
| и куму кеса!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изг |
| ић, човек је од својих 50—55 година.{S} Висок, сув, малко богињав, он је по изгледу <pb n="48" |
| во свако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче један гост иза стола.</p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара |
| који пије пиво. . .</p> <p>— Кажем вам, виче други један гост за столом <foreign xml:lang="en"> |
| е куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам врата и прозоре, и учиним штете десет пута |
| о као смерно, паметно дете: него трчим, вичем, дозивам и псујем другове, потежем се на псе, на |
| ету.</p> <p>«Долазећи кући, још с врата вичем:</p> <pb n="61" /> <p>— Дајте ми хлеба!{S} Не ћу |
| упим чету своје дружине, те пред црквом вичемо:</p> <p>— Изгори куму кеса!{S} Изгори куму кеса! |
| кршњим песмама, <pb n="24" /> у фигури, вичу:{S} Дођите да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да |
| та и прозоре, и учиним штете десет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео |
| н пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не повика:</p> <p>— Чича Ста |
| <p>Одоше!</p> <p>Међу тим, гостију све више.{S} За сваким столом смичу се ранији да учине мест |
| ја се бојим да онима другима не остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био тако амишан према д |
| у разудате сиротињски.{S} Мајка ми умре више од туге него од старости.{S} Ја остах сам у свету |
| ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађујете.{S} Да су старији ваши тако ра |
| оче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не повика:</p> <p>— Чича Станоје, н |
| ита га он.</p> <p>— Рад сам научити што више из права, одговори младић: —Ми смо у школи неке за |
| ја знам своју науку, кад <pb n="25" /> владам својим алатима, што ће ми перо и граматика?</p> |
| one unit="space" /> <p> <title>„ЖИВОТ И ВЛАДАЊЕ“</title> </p> <p>Рије Свилорунића</p> <quote> < |
| ојке, ја сам растао као мајчина маза, и владао се као кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се п |
| ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, з |
| у суду, све што бива у домашају судске власти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега |
| </p> <p>Рија иза тога разбираше како се влашки зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један пу |
| ори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакакво. . . .</p> <p>— |
| рема Кладово.</p> <p>— Ту се све говори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, и српски, и |
| , и свакакво. . . .</p> <p>— Знаш ли ти влашки Чича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не бих знаја?< |
| а где си служио?</p> <p>— Служија сам у Влашко.{S} У Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам до |
| оно прво десет пара! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у сласт; од погрешке у погрешку, докле |
| еца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику да копам, као сељак |
| ћи путове, исушити баруштине, прокопати водоводе, подићи школе, завести радионице и т. д. и т. |
| та да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу ср |
| да поднесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За та |
| јава.{S} Најпосле помисли биће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе ја |
| ја . . . да се бијем. . . . .{S} Нисам војник . . . чак сам човек страшљив; али је туга у туђи |
| враћајући се из града од својих синова војника, ударише на овај скуп пред каваном, па не могућ |
| > <p>Првих дана месеца Јула 1876 српска војска беше прешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Б |
| ти га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути за расипачем као и за ш |
| >«Ја сам све радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уред |
| онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није в |
| школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, |
| дија никад ништа не сме радити од своје воље.{S} Он сме радити само на позив парничара!{S} Друг |
| крају собе Миленија овако приписује све вољи божјој, судбини, а нешто и чару своје ћери, лепу г |
| одмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . . |
| етала, и како се разрастала.{S} Ако сте вољни, можемо часком прочитати овај рукопис, докле се н |
| ом детету пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, <pb n="58" /> ја се срдим што није п |
| би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овак |
| од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Немам код кога да их оставим.{S} Лас |
| Кључеви с поља звекнуше; брава шкрипну; врата се отворише, и Чича Станоје, кључар, упита:</p> < |
| јући у гошћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макр |
| један «бандиста», црвена носа, задригла врата, узме ноте и прође од стола до стола те збере жрт |
| а.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам врата и прозоре, и учиним штете десет пута више.{S} Јед |
| ило штету.</p> <p>«Долазећи кући, још с врата вичем:</p> <pb n="61" /> <p>— Дајте ми хлеба!{S} |
| p>— На здравље, Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце моје ?</p> <p>— Хвала Тетка |
| рећа.</p> <pb n="43" /> <p>Сад закуца у врата.{S} Кључеви с поља звекнуше; брава шкрипну; врата |
| једаред или дваред, снебивљиво куцну у врата, па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавши |
| итвор</hi>; али онде где Рија седи нису врата само притворена, него су <hi>затворена</hi>, и јо |
| акра, преко све клетве, попила у сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:< |
| докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе собу отворену и празну.{S} Ри |
| на олтар уметности.{S} Па се задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело дру |
| бр. 39, на левој страни улице.{S} Пред вратима отресе своје скуте од прашине, потеже низ леђа |
| о после овога девојачког разговора пред вратима Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилам |
| 16" /> <p>Ово се говорило на клупи пред вратима Луке Лисопољца, по сведоџби летописаца, два дан |
| га једна добра, једна паметна жена може вратити да буде красни човек. . . .</p> <p>— Прођи се, |
| а узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брж |
| <p>— Прођи се, среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жену милу |
| н оде хучући, а слуге погасише свеће, и вратише се у гостионицу.</p> <p>Цивић и Свилорунић још |
| ну и празну.{S} Рија некуд изашао, и не враћа се.{S} Станоје сав претрну помисливши шта може би |
| а јечменога нектара.</p> <p>Три сељака, враћајући се из града од својих синова војника, ударише |
| ало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не про |
| у картању.{S} Некад сам, добивши доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешће узима |
| никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих судских чиновника тражи т |
| {S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циганка?{ |
| рекао за стару, варварску тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палат |
| ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта |
| вај свет што овако уме да проведе своје време у друштву, јер до мало час све ће се то подизати |
| наштву оних људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа |
| силна моћ у старих навика!{S} Најлепше време од ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А ујутру, |
| ша!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим |
| — Причај што Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели |
| ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћи угодна кирајџију; па нам |
| х, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планова, трагање п |
| самога почетка.{S} Нека преписује неко време, па ћемо видети за који је посао даље припреман.< |
| м ситне проје да вас поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме заборависте са свим ! . . .</ |
| пе с наочарима! . . .</p> <p>— За старо време не питам, наставља онај стари господин: — али дан |
| е срећа послужи необично добро.{S} У то време добих место благајника.{S} У моје руке дође кључ |
| 29" /> — та је музика права мука.{S} Од времена до времена по један «бандиста», црвена носа, за |
| је музика права мука.{S} Од времена до времена по један «бандиста», црвена носа, задригла врат |
| зна како да одговара на све нове и нове врлине које гошће находе у њенога младожење.{S} И свака |
| сте које пређе налажаху све нове и нове врлине на младожењи, сад казиваху како су се одмах нада |
| ло се, испитивало се, извиђало се дуго, врло дуго. . . .</p> <p>После претреса, који је трајао |
| <p>Кључар уђе.{S} То је омален старчић, врло блага и добродушна лица.{S} Он је родом из Маћедон |
| богињав, он је по изгледу <pb n="48" /> врло оштар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе р |
| . не . . . записивало се . . и често — врло често, уздисало се!.</p> <p>— У овој нашој вароши, |
| има!{S} Проведосте ли се лепо?</p> <p>— Врло лепо! одговори један за све.</p> <p>—- До сад смо |
| није ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, и разговара се врло паметно.</p> <p>— То в |
| у управничку службу.{S} Судиски је хлеб врло горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиск |
| то рекох, имовно стање оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, не |
| гори лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врло неуредан младић, додаде Цана.</p> <p>Јулку поли ру |
| ми се јавља врло уљудно, и разговара се врло паметно.</p> <p>— То већ умеју сви лумпови. .{S} П |
| ед њих прође Рија Свилорунић, и јави се врло уљудно.</p> <p>— Ја?. . .{S} Не. . . знам, одговор |
| у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступала су га вер |
| > <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лицем врло задовољним, вели да није још мислила давати своје |
| дужности, али у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступ |
| ли Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познала тек |
| ба гром. . .</head> <quote> <l>«Живу се вуку никад</l> <l>реп не мери.»</l> </quote> <p>Послови |
| је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале димопије које ми, на бруку с |
| суди! </p> </quote> <p>Председник суда, г. Жељин Правдић, човек је од својих 50—55 година.{S} В |
| .</p> <p>Разгледавши све редом записке, г. председник, кад се искупише судије рече:</p> <pb n=" |
| трпа себи у недра да их сутра дан преда г. председнику.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ања.</p> <p>У тај мах к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неколиких страна повикаше: |
| .</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође г. секретар! рече председник.</p> <p>Кад секретар дође, |
| /p> <pb n="49" /> <p>Једнога јутра дође г. Правдићу, с писмом од министра правде, један младић |
| људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мал |
| сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допаде јако узбуђен |
| оспо, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко |
| па је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио би се многи, рече један сувоњав чиновнич |
| равник, постављен за практиканта у суду г. Правдића.{S} Председник прочита писмо, погледа у мла |
| ад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допаде ја |
| касе преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске књиг |
| умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изговори гл |
| се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А |
| у неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За па |
| ла!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разгов |
| у га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остало беш |
| ти, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе наук |
| где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) наредио сам да се за |
| S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола није опазила.{S} Али где је среће ту |
| азивљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да рад |
| /p> <p>— Прођи се, среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жену м |
| одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу, него је човек — да ме храни! . |
| чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепих новаца.</p |
| оћник.</p> <p>Рањеник чувши то, погледа га значајно.</p> <p>Болничари, болничарке, и сами служи |
| угу струку, него сте дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам научити што више из права, одго |
| полиције.</p> <p>— Око чега тако? упита га један од гостију.</p> <p>— Жандар нашао једно дете н |
| Изгубив леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, |
| те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46" /> Клопарао је дуго, дуго, по |
| сласт изводити на пут лумпова?{S} Није га могла усветовати ни <pb n="15" /> мајка, ни отац, ни |
| лопарао је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, н |
| ладић наш нови практиканат.{S} Одведите га у преписаоницу, и наредите да почне службу од самога |
| и испод узглавља свитак хартије, и поче га разгледати.</p> <p>— Овде су, продужава он сам са со |
| вцем намиривао своје издатке.{S} Кад би га у картама срећа послужила, онда би намиривао оно што |
| рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна добра, једна паметна жена може вратити да буде |
| ем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— |
| што крива.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи га беда далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу |
| рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> < |
| уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . .{S} Срц |
| јом управом.{S} Од тога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад сам |
| а</hi> одвести на вешала!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и он |
| те на улици, које не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каж |
| е судски зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у притвор</hi>; али онде где Рија седи нису врат |
| ="48" /> врло оштар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме н |
| овај оволики залудни народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то ви |
| а се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто благо |
| кво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због тегоб |
| и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због тегоба које на њих падају, опет бити ув |
| рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути за расипач |
| т што ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изе |
| ривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа те је само губио.{S} Тако |
| једнога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С |
| о.{S} Два најбоља адвоката заступала су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла |
| <milestone unit="-" /> <p>Сутра дан су га саранили у бадовиначко гробље.{S} За крстачу његову |
| само кад умеју . . .</p> <p>— Таман бих га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за |
| на, улазе у ову гомилу где један другог гази, прља, полива, квари. . . .{S} Зар је њих довела о |
| и који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало п |
| о, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се |
| а ражњаху само гостионички «келнери» те гашаху лампе, и прибираху суде.{S} Али два госта не миц |
| <pb n="70" /> она се утврди у околини, где се тада отпоче низ оних крвавих бојева који стадоше |
| с у овој проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у полициском к |
| S} Туј сам служија три години.</p> <p>— Где је та Турна?</p> <pb n="45" /> <p>— Еј тамо доле на |
| », рече Савка осмехнувши се.</p> <p>— А где је сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; з |
| и постао кључар ове тамнице?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а сл |
| рио сиромах Чича-Станоје; слао је свуда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни ј |
| /> слугу да му посветли око онога стола где мало пре сеђаху гости — сватови.{S} Јадиковаше се г |
| с побегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а за к |
| а служим откако сам роден.</p> <p>— Па где си служио?</p> <p>— Служија сам у Влашко.{S} У Буку |
| >ставио га суд у притвор</hi>; али онде где Рија седи нису врата само притворена, него су <hi>з |
| е; дошао је амо давно; и служио је које где докле није постао кључар на. тамници судској.{S} Зн |
| . .</p> <p>— Причај куда си пролазио, и где си служио пре него што си постао кључар ове тамнице |
| га обична контрола није опазила.{S} Али где је среће ту је и несреће: са свим случајно примети |
| Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46" /> Клопарао је дуго, дуго |
| , овако накинђурена, улазе у ову гомилу где један другог гази, прља, полива, квари. . . .{S} За |
| te> <l>Свакога ће питати старост</l> <l>где му је била младост?</l> </quote> <p>Нар.{S} Послови |
| ва; нема ту штофа за културни народ!{S} Геак остаје и у фраку геак! . . . . .</p> <p>За столом |
| ултурни народ!{S} Геак остаје и у фраку геак! . . . . .</p> <p>За столом № 4, седи једна госпа |
| а, па ми тутури поједоше све.{S} Појела ги вечна мука!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви као поту |
| p>— Хајд’ тако право! . . . .</p> <p>«У гимназији сам имао другова не само из наше вароши, него |
| о га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути за расипачем као и за штедљивцем!{S} Чудна <pb n |
| ? . .» </l> </quote> <p> Једна мисао из главе раденика. </p> <p>Пред великом каваном «Код оседл |
| . . . него . . . .{S} Слабачко затресе главом; зажмури, и умуче.</p> <p>— Да се удале ови одав |
| је полудео да још таким мислима разбија главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко би похватао све овако |
| прибојавао, свима другима био сам се на главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и доношене свакој |
| квари. . . .{S} Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамота за |
| на, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и како |
| p> <p>Једнога дана по целој вароши пуче глас:{S} Рија Свилорунић, благајник, затворен у тамницу |
| едати свога посла. . . . .</p> <p>Јасан глас овога господина прекиде и утули и реченицу и мисао |
| /p> <p>Макра ове последње речи изговори гласније, и у Савку погледа сталније.</p> <p>— Нема вам |
| прихвата и испраћа <pb n="17" /> госте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на |
| ко бејаше замислила да се сама са собом гласно разговараше.</p> <pb n="2" /> <p>Два млада госпо |
| ни се нечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом упита:</p> <pb n="71" /> <p>— Господине!{S} Хоћу |
| удбини, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамилије, дотле на другој страни Макр |
| орпу с прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа старац све то, и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако |
| даде један ђаволан у наочарима, који не гледа ни у кога: — Како језик исказује најтајнија вијуг |
| ето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> <p> |
| ја једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабо |
| Тако и треба!{S} А та мала циганка?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети, срце моје, ходи!</p> |
| ) честитају Миленији зета.{S} А девојке гледају на ту ствар нешто другојачије.</p> <p>— Зорка, |
| а Јулка; али они што беху око рањеника, гледајући у њега, и не саслушаше овога узвика . . . .</ |
| поче да чепрка свој носић, неповерљиво гледајући у гошћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да и |
| а, рећи ће један суморни гост: — Што не гледате овај свет што овако уме да проведе своје време |
| н филолог доста.{S} Други људи могу сви гледати свога посла. . . . .</p> <p>Јасан глас овога го |
| ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према себи, ја |
| а расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван. . . . .</p> <p>«На часу сам био немирнији од св |
| ија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше својим језиком тамничар у ко |
| ио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, |
| е фришко! одговара пивоноша.</p> <p>— И говор им је другојачији, проговори први сељак.</p> <p>— |
| S} Учитељ је често морао прекидати свој говор, да мени викне:</p> <p>— Ријо, смири се!{S} Ријо, |
| > <p>— Ова наша варош права је паланна, говораше удавача Зорка: — што год потражиш — нема!{S} И |
| ам ја давно да ће он свршити на робији, говораше Миле <pb n="35" /> Перчиновић у кавани «Код Цр |
| сало се!.</p> <p>— У овој нашој вароши, говораше Иван Минић: — један укоп, или једна удадба, од |
| б никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше својим језиком тамничар у кога срце беше рођен |
| ешто је као збуњен.{S} Није као они што говоре као чекало, и. . . .</p> <pb n="14" /> <p>— Црна |
| ра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкину ћерку); још коју го |
| нам да не мисли овако како <pb n="5" /> говори, а опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао |
| нав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се све говори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, и ср |
| , ураниће сви као вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штоф |
| бра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жен |
| ли и реченицу и мисао онога првога који говори о питомини пивопија.</p> <p>— Имате право, прихв |
| p>— Ја друге момке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, свакад |
| ога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у свим каванама, у свим дућанима, у свим канцела |
| и да ту може бити каква записка која би говорила у његову корист.{S} За то те хартије журно стр |
| тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни |
| у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли се није претресало?!. <pb n="20" /> Ос |
| вдање . . .</p> <pb n="16" /> <p>Ово се говорило на клупи пред вратима Луке Лисопољца, по сведо |
| > <p>«3а мене је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са |
| за какву оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, док о |
| уке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако слободно о момцима, а не мислите какаква |
| у наочарима.</p> <p>— Како вас не мрзи говорити овде о тако сувопарним стварма, рећи ће један |
| ко сам зазнао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвен |
| би Јулка, пада на памет све којешта!{S} Говориш као нека бабускера.{S} Каква је сласт изводити |
| <head>Честитање</head> <quote> <l>«Што говориш — то мени, </l> <l>а шта мислиш — то теби.» </l |
| непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту жељу <pb n="II" /> задовољити, осећах се н |
| ознајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, свакад су му речи нешто испре |
| ивим друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела се кућа узнемири докле ја приб |
| бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву оних |
| а ће бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву о |
| почећу најтежом службом, не би ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; |
| паланна, говораше удавача Зорка: — што год потражиш — нема!{S} И што има, неваља; све нешто пр |
| а.{S} Али они који имају злу навику што год мислити или радити, а ту су близу, или који су осет |
| Жељин Правдић, човек је од својих 50—55 година.{S} Висок, сув, малко богињав, он је по изгледу |
| се играше с мачком једно детенце од 4—5 година.</p> <p>— На здравље, Савка! рече гошћа још с вр |
| веренога му новца, трпи толико и толико година заточења».</p> <p>Свилорунићу остајаше само још |
| <pb n="62" /> <p>«Није ми било петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, |
| дошаја у Турна.{S} Туј сам служија три години.</p> <p>— Где је та Турна?</p> <pb n="45" /> <p> |
| Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А |
| а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у години, а они славе ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једно |
| 00 дуката мираза и толики пријатељи: за годину дана може по две класе добијати . . .</p> <p>Беш |
| , а плату примао малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем |
| погледа у малу Савкину ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p |
| ако траже и преко <pb n="30" /> његове гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше с |
| Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилама долазити кући трговца Ивана Минића.{S} Њему и |
| а чељад, овако накинђурена, улазе у ову гомилу где један другог гази, прља, полива, квари. . . |
| авничку службу.{S} Судиски је хлеб врло горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиска слу |
| давио се.{S} И тада је добри старац још горе јадиковао.</p> <p>— Изгубив леб, и изгубив душа!{S |
| м, да се поправим — ја сам постајао све гори:</p> <p>— Оне девојчуре (сестре моје), мислио сам |
| > <l>«Метни дрво уз дрво</l> <l>да боље гори !» —</l> </quote> <p>Проводаџ. пословица</p> <p>Ул |
| јете; она узвишена јесте, али је тешка, горка.{S} Сваки други управни старешина може по својој |
| еђаху гости — сватови.{S} Јадиковаше се горко да је млада жена његова изгубила неки драгоцени м |
| /p> <p>—- До сад смо играли, рече једна госпа.</p> <p>— Прођите се, рећи ће намрштено друга: — |
| . . .</p> <p>За столом № 4, седи једна госпа у зеленом либадету, и тужи се својој суседи на не |
| ам привређује? рече готово срдито једна госпа с лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде |
| тај доказује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи толи |
| да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — али |
| n="32" /> <p>— Ову срећу бар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p |
| ећ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски до |
| дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, а слуге погасише свеће, и вратише |
| На част сваком такав интерес, рече први господин: — кад је у кући . . . он не доврши ове речени |
| извлачи добар интерес, приметиће други господин.</p> <p>— На част сваком такав интерес, рече п |
| право боговско пиће, вели један проседи господин за столом <foreign xml:lang="en">№</foreign> 1 |
| аро време не питам, наставља онај стари господин: — али данас знам да је онај народ питомији ко |
| едан мах допаде јако узбуђен млад један господин од оних пређашњих сватова, и стаде молити гост |
| посла. . . . .</p> <p>Јасан глас овога господина прекиде и утули и реченицу и мисао онога прво |
| S} Њих се ништа не тицаше штета младога господина.{S} На једаред рећи ће Цивић</p> <p>— Јеси ли |
| говараше.</p> <pb n="2" /> <p>Два млада господина, идући јој у сусрет, засташе, промотрише је, |
| . . . .</p> <p>— Не бојим се ја смрти, господине; него . . . него . . . .{S} Слабачко затресе |
| та изненађени председник.</p> <p>— Ето, господине, утече на моји очи.{S} Ме извара како да см д |
| им гласом упита:</p> <pb n="71" /> <p>— Господине!{S} Хоћу ли ја скоро умрети?</p> <p>— Не бој |
| лед и престрављен старац рече:</p> <p>— Господине, несу за мене овија кључови, него железа!{S} |
| p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а служим откако сам роден.</p> <p> |
| то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, проводио се богаташки, а плату примао малу.< |
| ује:</p> <p>— Младићу! та је цигара зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служиш!{S |
| вопарним стварма, рећи ће један суморни гост: — Што не гледате овај свет што овако уме да прове |
| че!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче један гост иза стола.</p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара се фришко! |
| .</p> <p>— Кажем вам, виче други један гост за столом <foreign xml:lang="en">№</foreign> 2, да |
| аху лампе, и прибираху суде.{S} Али два госта не мицаху се са својих места.{S} Они сеђаху један |
| , само прихвата и испраћа <pb n="17" /> госте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одгов |
| кле пивоноше доношаху пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине, иза другог стола, упита!< |
| и стазом пешачицом, обиђоше и столове и госте, а очију не сметаху с тога доконога света.</p> <p |
| .</p> <p>Беше у велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не пр |
| к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неколиких страна повикаше:</p> <p>— О, Ријо, ср |
| о</hi> било најбоље!</p> <p>Неколики се гости лукаво осменуше дубоком познавању старине у овог |
| мо једно гурање.</p> <p>Уз те речи нови гости натезаху пивске чаше, као да су још од по дне оже |
| мештени столови; за столове засели орни гости; пред њима се пени хладно пиво, а хитре пивоноше |
| тли око онога стола где мало пре сеђаху гости — сватови.{S} Јадиковаше се горко да је млада жен |
| молим!{S} Сад баш фришко ! . . .</p> <p>Гости, међу тим, седе, разговарају се, и гуцкају гутљај |
| е. . . .</p> <p>Одоше!</p> <p>Међу тим, гостију све више.{S} За сваким столом смичу се ранији д |
| >— Ха! ха! ха!{S} Насмејаше се многи од гостију.</p> <p>— Да речем — мучати! поправља се ђавола |
| > <p>— Око чега тако? упита га један од гостију.</p> <p>— Жандар нашао једно дете на улици, кој |
| /p> <p>— Имате право, прихвати један од гостију с проседом брадом: — на прилику, мени, техничар |
| иђаше се у Минићевој кући пуно и других гостију.{S} Момци из трговачких дућана једни одлажаху а |
| се хладно пиво пред Ријом, и пред свима гостима око њега.{S} Ту се сад поче здравити, желети, н |
| заху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гостионици и пред њом под липама ражњаху само гостионич |
| оврши своју причу о детету-находу, пред гостионицу дође, и за особити сто заседе једно одабрано |
| а слуге погасише свеће, и вратише се у гостионицу.</p> <p>Цивић и Свилорунић још сеђаху.{S} Њи |
| ници и пред њом под липама ражњаху само гостионички «келнери» те гашаху лампе, и прибираху суде |
| оних пређашњих сватова, и стаде молити гостионичког <pb n="33" /> слугу да му посветли око оно |
| ека!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јело за момке и калфе, да човека двори и служи, |
| ога сам често имао рашта расрдити се и, готово у свакој такој прилици, показати дивљину срца св |
| нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Готово свакад налазила је она да сам крив ја.{S} Место |
| >— А шта хоћете да вам привређује? рече готово срдито једна госпа с лепезом? — Да заметне мотик |
| аходе у њенога младожење.{S} И свака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} К |
| одина.</p> <p>— На здравље, Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце моје ?</p> <p>— |
| одговара на све нове и нове врлине које гошће находе у њенога младожење.{S} И свака се гошћа мо |
| сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова кућица, |
| рка свој носић, неповерљиво гледајући у гошћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну |
| ара.</p> <p>Три сељака, враћајући се из града од својих синова војника, ударише на овај скуп пр |
| би суморно проговорио:</p> <p>— У нашем граду можеш зарадити новаца, можеш купити кућа и дућана |
| владам својим алатима, што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имате право! додаде један ђаво |
| плећки се расцветала као да је кроз њу граната пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда му на ону |
| пис , па се нађе чудо нечувено — Ријина грдна крађа! . . . .</p> <pb n="38" /> <p>«Како се сазн |
| амо неколико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упропасти једнога младића за сав његов потоњи ж |
| решке из којих су ницали и расли велики грехови моји.{S} Ово нека остане овде.{S} Ко нађе, нека |
| чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; грехота је кудити девојку; али . . . дете моје . . . св |
| <p>— Не дао Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота оборити црк |
| ика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота оборити цркву, него скудити девојку«.{S} Нисам |
| ашњем животу.{S} Бележио сам своје мале грешке из којих су ницали и расли велики грехови моји.{ |
| т без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше сво |
| >Сутра дан су га саранили у бадовиначко гробље.{S} За крстачу његову освану једно јутро привеза |
| :id="SRP18810_C5"> <head> Из ведра неба гром. . .</head> <quote> <l>«Живу се вуку никад</l> <l> |
| веџија Сима: — ми остао дужан дванаесет гроша, па ми тутури поједоше све.{S} Појела ги вечна му |
| ад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n="47" /> свој хлеб, и да још може бити каштиг |
| сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао |
| га једне зиме потера несрећа те је само губио.{S} Тако је за неколико месеца узео из касе преко |
| S} Једном, у несрећи, да поправим своје губитке, ја се машим руком за новац туђ који стојаше по |
| памет!{S} Чувај се, несретнице!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком? |
| тао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није говорило |
| , рећи ће намрштено друга: — само једно гурање.</p> <p>Уз те речи нови гости натезаху пивске ча |
| p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек гуркам другове, излазим из реда, смејем се, и засмејава |
| де, разговарају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога јечменога нектара.</p> <p>Три сељака, враћа |
| ђу тим, седе, разговарају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога јечменога нектара.</p> <p>Три сељ |
| ости, међу тим, седе, разговарају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога јечменога нектара.</p> <p |
| !{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац поми |
| и школе, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје воље. |
| е, подићи школе, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од сво |
| Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лице |
| м <foreign xml:lang="en">№</foreign> 2, да је за овако мали народ, као ми што смо, један филоло |
| та доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру прилику, а |
| да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n="39" /> чује и кривац и публика како суд суди |
| право кући Ивана Мимића, Зоркинога оца, да каже како је вешто засновала проводаџиску радњу, а С |
| о погледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако |
| Младожења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, треба да је |
| нас тако скупа, а тако мало привређује, да се никако не рентира имати жену.</p> <p>— А шта хоће |
| е ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само |
| м крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим — ја сам постајао све гори |
| давала да готови јело за момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и робује као робиња; |
| часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру |
| момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје — да жив |
| вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ј |
| S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати |
| метна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку |
| а довољно новаца.{S} Једном, у несрећи, да поправим своје губитке, ја се машим руком за новац т |
| уши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе |
| Место да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим — ја сам постајао све гори:</p> <p>— Оне |
| знаника узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови дола |
| јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао затвореник Рија: је ли све |
| е, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години |
| трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштеријама својим, и с кућама које |
| се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, |
| ељ је често морао прекидати свој говор, да мени викне:</p> <p>— Ријо, смири се!{S} Ријо, пази!{ |
| е дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— Младићу! та је цигара з |
| ти.{S} Па се задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело друштво изгледа као |
| ка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу |
| ру прилику«, па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . . .</p> <p>— Ми се томе |
| ија завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се бијем. . . . .{S} Нисам војник . . . чак сам чове |
| се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста страшној цеви?{S} То је јунаштво кој |
| p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо текар отпочети живот пош |
| олике корисне занате, па и на трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштери |
| ему ти кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} А |
| ће се то подизати и отићи <pb n="26" /> да вечера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих на |
| Благо оном ко тебе може <hi>свакад</hi> да има! . .</p> <p>Опет умуче.{S} Хладан му зној изби п |
| арац помисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе какве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да |
| из касе преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске к |
| Ви трошите више него што зарађујете.{S} Да су старији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо |
| уме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не пропта, изумевао сам нечувене м |
| година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да уживам сласт од дима његова, дов |
| Никако!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам |
| р ове тамнице?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а служим откако са |
| у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста страшној ц |
| тка!{S} Како да поднесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за |
| готово срдито једна госпа с лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? — |
| он умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изговори |
| и робује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж |
| а само заденем за косу, него је човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш да храни! одговори Милица |
| о ће оставити своје слатко спокојство — да подвори бона оца, или мајку на умору? како ће издржа |
| скупе парничари за други рад!</p> <p>— Да чујемо! рече судија Живко: — и судије смо и оцеви см |
| д заошијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да |
| ресе главом; зажмури, и умуче.</p> <p>— Да се удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? ре |
| Насмејаше се многи од гостију.</p> <p>— Да речем — мучати! поправља се ђаволан у наочарима.</p> |
| н е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли мо |
| народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други с |
| ан дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <p |
| ан и погодан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та н |
| кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо једно другоме: данас ти мени — сутра ја те |
| . . . дете моје . . . свој свога треба да чува.{S} Та је девојка валична . . . нездрава . . .< |
| за кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. сре |
| је се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} |
| губив леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а и |
| нога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тог |
| ца Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, д |
| и они врагови (деца).{S} Немам код кога да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд |
| . . .</p> <pb n="19" /> <p>— Каква рада да му знам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сест |
| што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; грехота је |
| бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; а |
| !{S} Чувај се, несретнице!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком?</p> |
| а века!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јело за момке и калфе, да човека двори и служ |
| је у четврт од часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија на |
| > била ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през ру |
| аше, и нешто се толико бејаше замислила да се сама са собом гласно разговараше.</p> <pb n="2" / |
| </p> <p>«Та ме је вајна победа храбрила да се упињем подмирити и друге своје пожуде, тако исто |
| а окусити не могу!{S} Само сам свратила да те видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те |
| ина Станица, која је тако лагано пришла да је девојке нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и |
| како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, |
| не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о чу |
| свађе.{S} Готово свакад налазила је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргн |
| дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих |
| ло беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n="39" /> чује и кривац и |
| неколико часова, само још једна ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне последице њи |
| лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате пр |
| то те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра дан преда г. председнику.</p> </div> <div t |
| ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира да се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармонији не р |
| ога младожење.{S} И свака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако в |
| гошћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра пови |
| /> живљаше се лепо.{S} Он својски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао нау |
| али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да о |
| b n="18" /> тога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; н |
| је за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге |
| е, дотле на другој страни Макрена прича да од <pb n="18" /> тога не би било никад ништа да није |
| чегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За |
| S} Стражари око суда нису опазили никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Ч |
| ушу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, ви |
| раже и преко <pb n="30" /> његове гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет св |
| за уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био младић.{S} У |
| регорети живот.{S} А ја не имадох снаге да се одречем задовољства које се купује за десет пара, |
| ацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела с |
| ешала!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај раз |
| ам.</p> <p>Не слушајући то, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатк |
| , то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што сам учинио; али то осећање траја за м |
| како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хо |
| стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја размишљања.</p> <p>У та |
| ијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да га вид |
| е је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике корисне занате, па и на тргов |
| говори домаћица: — О, немам ситне проје да вас поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме заб |
| чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте |
| их жеља...</p> <p>(Опет се не може даље да прочита).</p> <pb n="IV" /> <p>«3а мене је сад све с |
| ик ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>— |
| удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе последње своје дане.{S} Ова мудра, стара жен |
| цију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улиц |
| Што не гледате овај свет што овако уме да проведе своје време у друштву, јер до мало час све ћ |
| . .</p> <p>«Ако се ком детету пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, <pb n="58" /> ј |
| лно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и с |
| .{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам врата и п |
| S} Од њега зазиру само они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n="49" /> <p>Јед |
| учи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту образумисмо, |
| а.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске књиге и исправе.{S} У том је био то |
| </p> <p>— Та још од детета познавало се да ће то бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је јед |
| матрале као младића «солидна.» Знало се да сам ја био «масаџија,« тојест, наследник богата оца, |
| ињао стењати за прабога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком детету п |
| ушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да уживам сласт од дима његова, довијао сам се од сваке |
| нтира имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам привређује? рече готово срдито једна госпа с леп |
| Одведите га у преписаоницу, и наредите да почне службу од самога почетка.{S} Нека преписује не |
| <pb n="24" /> у фигури, вичу:{S} Дођите да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>ново пив |
| те!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам рођен у <pb n="72" /> овој земљи. . . . .{S} Са |
| а и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад би |
| мејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто благости колико и љубави к пр |
| е; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међ |
| развлачећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb |
| у Савку а намигну левим оком, што хоће да каже — од противне странке: — они данас не ванџирава |
| ј малој ћери, која остави мачку, и поче да чепрка свој носић, неповерљиво гледајући у гошћу.</p |
| етан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени. |
| он сам губи <pb n="47" /> свој хлеб, и да још може бити каштигован, онда оспе ружити Свилоруни |
| а су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остало |
| шота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај ле |
| една ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне последице њихове. . . .</p> </div> <pb |
| ју, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком свом по |
| им дућанима, у свим канцеларијама.{S} И да видите како су људи паметни пошто се нешто догоди!{S |
| је час морала долазити да нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Готово свакад налазила је она |
| адати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе н |
| изати и отићи <pb n="26" /> да вечера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих навика!{S} Нај |
| рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на |
| аш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p>— |
| Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена погледа |
| .{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје бли |
| аби младићи!{S} Они су већ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти |
| у већ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски |
| <p>Кад секретар дође, председник нареди да се одмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да |
| Само сам свратила да те видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се нагледам.</p> <p> |
| е рећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молил |
| , светлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ |
| ше.{S} За сваким столом смичу се ранији да учине места познијима.</p> <p>— Ово је пиво право бо |
| сама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај лек није С |
| седник нареди да се одмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао |
| зна где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) наредио сам да се |
| даље, рећи ће трећи сељак: — видите ли да је овде све како не треба.</p> <pb n="23" /> <p>И уд |
| мешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала!</p> <p> |
| на мајка, с лицем врло задовољним, вели да није још мислила давати своје ћери, али изиђе добра |
| > <p>— Молим ја вас, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела |
| н према другима, није било очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао |
| се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживим!</p> <pb n="27" /> <p>— О, брате, што се на |
| се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Река |
| p>— Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; а |
| о једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Так |
| ити од очију својих тешки сан, и остати да проводи несане ноћи над књигом? како ће оставити сво |
| но за друге послове.{S} Али кад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n="47" /> свој хл |
| кве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрч |
| е тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, |
| аноје на своје место.{S} Ја ћу наредити да се најпре извиди како је то било, и има ли у томе тв |
| мајка моја сваки је час морала долазити да нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Готово свака |
| и.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не пов |
| добра, једна паметна жена може вратити да буде красни човек. . . .</p> <p>— Прођи се, среће ти |
| .{S} Наша се кућа мораде добро стегнути да састави крај с крајем.{S} Мајка је још морала мислит |
| се сиромах старац јако обрадова мислећи да ту може бити каква записка која би говорила у његову |
| рку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, рече Сав |
| јбоља адвоката заступала су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена бед |
| о се очекивало од мене у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: од |
| има опет неку «добру прилику«, па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . . .< |
| е и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те нов |
| им као данас.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мном бива све другојаче, а не онако како је желео |
| ни да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене.</p> <p>« |
| ена познала тек онда кад се нашао момак да је испроси!</p> <p>Рија се осмејкује, прима честитањ |
| >«Једном ме виде један средовечан човек да држим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њез |
| атка на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисли овако како <pb n="5" /> говори, а опет ми ј |
| знам како се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да рукује неком касом и рачунима.</p> <p>— Он је. чини |
| нети српском народу — не знам; али знам да ће скинути камен са срца оним Србима који су, као ов |
| а онај стари господин: — али данас знам да је онај народ питомији који пије пиво. . .</p> <p>— |
| у држави.</p> <pb n="50" /> <p>— Сумњам да је познајете; она узвишена јесте, али је тешка, горк |
| м.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Савка изађе |
| и; а за кључара (тамничара) наредио сам да се за непажњу узме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија |
| </p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беш |
| ад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота мајка прекрсти се; баци ми кр |
| </p> <p>— Право да кажем, чисто не смем да хвалим момка расипача.{S} Ономадне <pb n="10" /> је |
| сли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад |
| ја кључови, него железа!{S} Не умејашем да учувам; ми утекао онај несретник Рија.{S} Сега што д |
| — Ништа, тето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде до на |
| о горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиска служба најузвишенија служба у држави.</p> |
| тављено, и како сам ствар сватио, држим да је право овако како пресуђујем,» а то баш притискује |
| а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима не остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам |
| дем кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад пораним у шк |
| новаца, божем да подмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али он |
| е.{S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола није опазила.{S} Али где је среће |
| о Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику да копам, као се |
| је добро срце, али остајем тврдо уверен да се деца још из малена морају навикавати на савлађива |
| "8" /> <p>— Савка, дијете!{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам |
| у коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, зн |
| жем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке не п |
| овека.{S} Ја ником свом не бих световао да буде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к п |
| чи нови гости натезаху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика св |
| руку до према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То |
| одговори Јулка нешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи |
| те да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>ново пиво</hi> било најбоље!</p> <p>Неколики |
| аху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познала тек онда кад се нашао момак да |
| се на сва уста смејали Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се ц |
| рана мала а на плећки се расцветала као да је кроз њу граната пројурила.{S} Кад рањеник дише, о |
| у се дојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва |
| еби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору неправду. . . . .</p> <pb n="62 |
| да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, п |
| делија; стар — просјак!{S} Сад сам спао да овим храним себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју |
| >— То већ умеју сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се |
| имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право да кажем, чисто не смем да хвалим момка расипача.{S} Он |
| елте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да |
| те, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је сол |
| ти си некакав злослут.{S} Ко је полудео да још таким мислима разбија главу у очи удадбе?</p> <p |
| дочило, изрећи:</p> <p>«Суд је пресудио да Рија Свилорунић за проневерење у дужности, за упропа |
| ча-Станоје; слао је свуда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпос |
| вели она, био забаталио; није ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те ок |
| и називљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да |
| ачин.{S} Ух! несрећна свршетка!{S} Како да поднесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удави |
| .</p> <p>— Прођи се, среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жен |
| итаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Како да ти одговорим на то?{S} Он мене још није ни искао. . |
| за пиво нису знали! . . .</p> <p>— Како да нису знали ?{S} Ту скоро је у Мисиру, на папирусову |
| леза на место њега. . . .</p> <p>— Како да утече? упита изненађени председник.</p> <p>— Ето, го |
| гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине које гошће находе |
| е, утече на моји очи.{S} Ме извара како да см дете.</p> <pb n="52" /> <p>Старац сад исприча све |
| во велиш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад са |
| гости — сватови.{S} Јадиковаше се горко да је млада жена његова изгубила неки драгоцени медаљон |
| раћао што сам био узео; али се догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање су |
| Чича-Станоје! рече му Рија: — седи мало да се разговарамо; узела ме нека велика мука; не знам ш |
| наследник богата оца, али се није знало да сам ја своје наследство упутио давно.{S} За то се оч |
| че од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер, угађајући своји |
| ова, довијао сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. . . .</p> <p>«Једном ме виде један |
| . . .</p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, говораше Миле <pb n="35" /> |
| се удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад мо |
| н брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, место да промуцам коју реч у име захва |
| <p>«А ја, место да се заруменим, место да промуцам коју реч у име захвалности за такав савет, |
| алазила је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим — ја с |
| во време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ништо, |
| утекао онај несретник Рија.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. . . .</p> |
| ти бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо сво |
| . . .</p> <p>Остало беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n="39" /> |
| неколике сузе . . .{S} Хтеде још нешто да изговори, па не могаше. . . . .</p> <pb n="74" /> <p |
| Ријо, сретно! сретно!{S} Ти треба данас да частиш! . . .</p> <p>И како су људи превртљиви!{S} О |
| на одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу, него је човек — да ме храни |
| .{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца |
| Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву оних људи који се жене у данашње вр |
| молити гостионичког <pb n="33" /> слугу да му посветли око онога стола где мало пре сеђаху гост |
| pb n="54" /> <p>— Данас би било на реду да се објави пресуда по кривици Рије Свилорунића,али је |
| однесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав п |
| > <p>— Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</p> <p>— Проклете |
| е, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много научити. . .</p> <p>— У о |
| је чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепих новаца. |
| давде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најгори лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врл |
| збуњени, сви пометени; али сви очекују да се ствар окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан д |
| мо они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n="49" /> <p>Једнога јутра дође г. П |
| да водим трговину; или ћу узети мотику да копам, као сељакуша?{S} Секо моја!{S} Сад се свет оп |
| аш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жена, још тако млада, буде проводаџија, помен |
| тако млада, буде проводаџија, помени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до |
| лушам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> < |
| пођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све д |
| рече један попа у наочарима; мислили су да је <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњим |
| А овог вечера хоћаше према Свилорунићу да буде још блажи.</p> <pb n="44" /> <p>— Чича-Станоје! |
| сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах поред твоје к |
| </p> <p>— Чича Станоје, не дај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше та |
| i> зашивам другаре, и свећом често хоћу да припалим по кога од њих!</p> <p>»Како чујем сватове, |
| ста смејали Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена поз |
| ругом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву управничку слу |
| еколико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упропасти једнога младића за сав његов потоњи живот» |
| омрзох сам на себе. . . . .{S} Кад чух да Србија завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се биј |
| ед твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Ни |
| е човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш да храни! одговори Милица Пискова:—кад смо ми девојке с |
| нице?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а служим откако сам роден.< |
| > <quote> <l>«Метни дрво уз дрво</l> <l>да боље гори !» —</l> </quote> <p>Проводаџ. пословица</ |
| ћа за сав његов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Мо |
| н и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим |
| богаташки, а плату примао малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих исписао сва своја довијања |
| ло задовољним, вели да није још мислила давати своје ћери, али изиђе добра прилика, и пријатељи |
| м Тетка-Јуце, рече Савка већ не умејући давати одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с тобом! може се |
| бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, говораше Миле <pb n=" |
| амница је кућа необична.{S} То је народ давно изрекао за стару, варварску тамницу; а то вреди и |
| знало да сам ја своје наследство упутио давно.{S} За то се очекивало од мене у свакој прилици д |
| Он је родом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је које где докле није постао кључар на |
| годи!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p> <p>— Мор |
| ћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згриц |
| ле не повика:</p> <p>— Чича Станоје, не дај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И д |
| бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох |
| аш овакав не бејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде бадема! викну неко иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јан |
| Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене |
| ш с врата вичем:</p> <pb n="61" /> <p>— Дајте ми хлеба!{S} Не ћу сува хлеба!{S} Хоћу сира, скор |
| ва.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи га беда далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је т |
| . среће ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га |
| својих жеља...</p> <p>(Опет се не може даље да прочита).</p> <pb n="IV" /> <p>«3а мене је сад |
| роговори први сељак.</p> <p>— Хајдемоте даље, рећи ће трећи сељак: — видите ли да је овде све к |
| време, па ћемо видети за који је посао даље припреман.</p> <p>Удалише се и ова двојица.{S} Пре |
| вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лицем врло зад |
| о би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајк |
| им за друге.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са свим поцепано).</p> <p>(Ово је нађено у Рији |
| али то осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi>. . .< |
| је журно стрпа себи у недра да их сутра дан преда г. председнику.</p> </div> <div type="chapter |
| . .</p> <milestone unit="-" /> <p>Сутра дан су га саранили у бадовиначко гробље.{S} За крстачу |
| своје касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се доче |
| на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по улицама престонице, не морају постати рђ |
| рам молити другога.{S} Тако су се сваки дан множили моји повериоци и расли моји ситни дугови.</ |
| ј души.{S} Што два човека заплећу сваки дан у своме раду; што они крију <pb n="51" /> и сами од |
| <p>«Сад чекам шта ће ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво десет пара! . . .{S} Оно |
| а се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога |
| р окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасније:{S} Младожења је окривљен, т |
| Лисопољца, по сведоџби летописаца, два дана после разговора Макрениног с Јевремовом Савком.</p |
| Беле Чешме ка Правоме Раскршћу, једнога дана после по дне, жураше се једна жена која на десну н |
| pb n="51" /> и сами од себе: то једнога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди како је би |
| l> </quote> <p>Пословица</p> <p>Једнога дана по целој вароши пуче глас:{S} Рија Свилорунић, бла |
| После претреса, који је трајао неколико дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} Не беше ласно претрести |
| та мираза и толики пријатељи: за годину дана може по две класе добијати . . .</p> <p>Беше у вел |
| ту примао малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем до нов |
| quote> <p>Уздах изгнаника.</p> <p>Првих дана месеца Јула 1876 српска војска беше прешла Дрину н |
| и медаљон који јој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успо |
| воји; треба да се нађемо једно другоме: данас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жи |
| ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају пријатељи |
| ише судије рече:</p> <pb n="54" /> <p>— Данас би било на реду да се објави пресуда по кривици Р |
| ије ни знао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у свим каванама, у свим дућанима |
| служи, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а |
| >— О, Ријо, сретно! сретно!{S} Ти треба данас да частиш! . . .</p> <p>И како су људи превртљиви |
| време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало привређује, да се никако |
| стару, варварску тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палата, била |
| ам, наставља онај стари господин: — али данас знам да је онај народ питомији који пије пиво. . |
| ће да каже — од противне странке: — они данас не ванџиравају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Е |
| засуо пољупцима.</p> <p>«То памтим као данас.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мном бива све др |
| чудим јунаштву оних људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас та |
| а сину своме да проведе последње своје дане.{S} Ова мудра, стара жена, имаше обичај рећи:</p> |
| Децо моја! чувајте те беле паре за црне дане! . . . .</p> <p>«Једном ја обискох око бабе за <hi |
| ва? упита Савка изненађено.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш како к |
| отресе је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то |
| а неки драгоцени медаљон који јој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и ску |
| а, и кујну.</p> <p>— Чудо једну собу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово |
| мени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је пре искао од |
| о на колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике корисне занате, па и на трговину; да ћ |
| <pb n="58" /> ја се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да он |
| "64" /> <p>— Избићу себи око, ако ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет |
| Луке Лисопољца, по сведоџби летописаца, два дана после разговора Макрениног с Јевремовом Савком |
| љени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступала су га верујући да је он |
| што је Рија нашао тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{ |
| а, и на једном перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p> <p>Бришући своје сузне очи, болнича |
| тка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је зав |
| ја!{S} Сад се свет опаметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јел |
| гашаху лампе, и прибираху суде.{S} Али два госта не мицаху се са својих места.{S} Они сеђаху ј |
| миран ни спокојан у својој души.{S} Што два човека заплећу сваки дан у своме раду; што они криј |
| де један средовечан човек да држим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и |
| гласно разговараше.</p> <pb n="2" /> <p>Два млада господина, идући јој у сусрет, засташе, промо |
| ет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дије |
| к, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан дванаесет гроша, па ми тутури поједоше све.{S} Појела г |
| ом испод браде, прокашља се једаред или дваред, снебивљиво куцну у врата, па за тим <pb n="3" / |
| . . .</p> <p>После тога се расташе ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право кућ |
| олики пријатељи: за годину дана може по две класе добијати . . .</p> <p>Беше у велике доба вече |
| судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занимати.</p> <p>То исто изјавише и друга двоји |
| даље припреман.</p> <p>Удалише се и ова двојица.{S} Председник седе, и узе разгледати Свилоруни |
| нимати.</p> <p>То исто изјавише и друга двојица.</p> <p>Председник отпоче читати овај састав:</ |
| готови јело за момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и робује као робиња; а данас се |
| иже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи се, рече:</p |
| мехнувши се.</p> <p>— А где је сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био |
| то простачко.{S} Тражим везен пешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту |
| претресало?!. <pb n="20" /> Осем жена и девојака, виђаше се у Минићевој кући пуно и других гост |
| рица.</p> <p>Не прође много после овога девојачког разговора пред вратима Луке Лисопољца, а жен |
| 7" />.{S} Ето, шта вали нашој Зорки?{S} Девојка млада, здрава, честита, није сирота, а вамилија |
| о: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јело за момке и калфе, да чов |
| ада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познала тек онда кад се |
| ба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трош |
| . . свој свога треба да чува.{S} Та је девојка валична . . . нездрава . . .</p> <p>— Нездрава? |
| ше сам младожења.</p> <p>— Допада ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети З |
| евојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? упита Макра узнемирено.</p> <p>— Луке Лисопољц |
| завишћу) честитају Миленији зета.{S} А девојке гледају на ту ствар нешто другојачије.</p> <p>— |
| аница, која је тако лагано пришла да је девојке нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и удариш |
| а пред вратима Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилама долазити кући трговца Ивана Мин |
| у свечаном црном оделу, и младе жене и девојке с најлепшим накитом.</p> <p>Докле пивоноше доно |
| ни! одговори Милица Пискова:—кад смо ми девојке слепе код очију: не знамо никаквог рада. . .</p |
| . .</p> <p>«Једини мушкарац међу четири девојке, ја сам растао као мајчина маза, и владао се ка |
| ема новаца. . . .{S} Понудише ми Зорку, девојку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у својим непр |
| ке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у в |
| Нисам рада оговарати; грехота је кудити девојку; али . . . дете моје . . . свој свога треба да |
| је грехота оборити цркву, него скудити девојку«.{S} Нисам то рада.{S} Али је она имала неку та |
| им да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? упита |
| ће новцима преотети прилику оној сироти девојци. . .{S} Тек, Бога ми, како мој браца уме трошит |
| наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . . .{S} Понудише |
| ја сам постајао све гори:</p> <p>— Оне девојчуре (сестре моје), мислио сам ја у себи, држе стр |
| — Овако сам некад и ја радио.{S} Млад — делија; стар — просјак!{S} Сад сам спао да овим храним |
| ђује.{S} Кад који управник изврши какво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не р |
| , и на такав начин, ја — бесно и осионо дериште — исплазих за њим језик и рекох:</p> <p>— Хајд’ |
| а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља бе |
| е одречем задовољства које се купује за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот |
| >«Сва је моја несрећа</l> <l>постала од десет пара»!</l> </quote> <p>«Ја сам се родио у кући им |
| , лупам врата и прозоре, и учиним штете десет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био |
| јмилије машити се руком у џеп, извадити десет пара, и купити или перецу, или ђеврек, или шећерн |
| ара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се б |
| сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво десет пара! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у сласт |
| /p> <p>«Ти велиш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је само неколико мрва дувана.{S} М |
| сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да не |
| марих у туђ свет. . . .{S} Ух! проклето десет пара!</p> <p>Рањеник умукну, зажмури; после малог |
| S} Сад могу чути сви! . . .{S} Проклето десет пара!</p> <p>— Већ <foreign xml:lang="la">deliriu |
| у је извезено ово:</p> <p>«<hi>Проклето десет пара!</hi></p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> </text> |
| у српској земљи! . . .</p> <p>«Проклето десет пара! . . .</p> <p>— Куку! то је <hi>он</hi>! реч |
| још не ће одвести?!. .</p> <p>«Проклето десет пара!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| /> <p>— Избићу себи око, ако ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет пар |
| e="chapter" xml:id="SRP18810_C1"> <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>(НЕШТО ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ) </he |
| iv type="titlepage"> <pb n="а" /> <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ</head> |
| > <p>«Једном ја обискох око бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу кришку х |
| Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац умре, све се и |
| че:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала!</p> <p>Јеврем га пог |
| слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је само неколи |
| ле по дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не јављаше |
| жртава, а свршише се нашим повратком на десну дринску обалу.</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из ју |
| p> <p>И кад маца поче одмахивати репом, дете се зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шт |
| и; грехота је кудити девојку; али . . . дете моје . . . свој свога треба да чува.{S} Та је дево |
| џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле |
| разумисмо, мука ме спопаде.{S} Најпосле дете посласмо оцу; али чини ми се нема никога код куће. |
| адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, одузео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и |
| че на моји очи.{S} Ме извара како да см дете.</p> <pb n="52" /> <p>Старац сад исприча све како |
| од гостију.</p> <p>— Жандар нашао једно дете на улици, које не зна чије је; довео га у полицију |
| е, никад нисам ишао као смерно, паметно дете: него трчим, вичем, дозивам и псујем другове, поте |
| ама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од 4—5 година.</p> <p>— На здравље, Савка! рече |
| — а ја сам преумио!</p> <p>— Та још од детета познавало се да ће то бити несретник, вели Паја |
| асплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком детету пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, |
| ад полициски писар доврши своју причу о детету-находу, пред гостионицу дође, и за особити сто з |
| ње оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, не зазнасмо ни за какву |
| ро срце, али остајем тврдо уверен да се деца још из малена морају навикавати на савлађивање сво |
| сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, ре |
| ли шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Немам код кога да их оставим.{S} Ласно је њој |
| се богато оженити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њи |
| не; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S} Казује, како му се кад која мана з |
| жена, имаше обичај рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите |
| ији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за црне дане! . . . .</ |
| стара жена, имаше обичај рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви тр |
| старе науке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако слободно о момцима, а не мислите |
| акад продаваца с разним посластицама за децу.{S} Ту ми је било најмилије машити се руком у џеп, |
| .</p> <p>— А код кога сте сад оставили децу? пита суседа.</p> <p>— Ни код кога; остала су сама |
| Носоња:— мени је једном украден красан дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га други ни |
| готово у свакој такој прилици, показати дивљину срца свог.{S} Сирота мајка моја сваки је час мо |
| — они данас не ванџиравају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку |
| ене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста страшној цеви |
| бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја т |
| вечери.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гостионици и |
| ра, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слути на добро, него н |
| бакалина.</p> <pb n="8" /> <p>— Савка, дијете!{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> |
| ећ не умејући давати одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с тобом! може се оженити.</p> <p>— То може |
| међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не |
| Да купим дувана, те да уживам сласт од дима његова, довијао сам се од сваке руке, само да бих |
| оју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сва |
| тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да и |
| бачак осмејак, па се брзо следи. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се увећа, очи се укочише, и н |
| оз њу граната пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда му на ону рану на плећки избијају клобуци од |
| тезаху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира да се ваздух |
| Правоме Раскршћу, једнога дана после по дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко храм |
| ба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовиначку болницу, међу т |
| лепо! одговори један за све.</p> <p>—- До сад смо играли, рече једна госпа.</p> <p>— Прођите с |
| унић, благајник, затворен у тамницу!{S} До јуче, мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилору |
| крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовина |
| астави. .</p> <p>«Пребијах се од немила до недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, свуда немио, |
| ригла врата, узме ноте и прође од стола до стола те збере жртве које просвећени људи приносе на |
| та је музика права мука.{S} Од времена до времена по један «бандиста», црвена носа, задригла в |
| дожењу</hi>!{S} Зорка, обучена од јутра до мрака, само прихвата и испраћа <pb n="17" /> госте, |
| Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, т |
| гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? упита Макра узнеми |
| у сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова кући |
| ута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка о |
| а.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као смерно, паметно дете: нег |
| мо ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као смер |
| бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклети |
| е да проведе своје време у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отићи <pb n="26" /> |
| е доврши ове реченице, него подиже руку до према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «к |
| n="68" /> <p>мојом управом.{S} Од тога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у карта |
| би?</p> <p>— Ништа, тето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку |
| е да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .< |
| асе добијати . . .</p> <p>Беше у велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и од |
| ивао те се тако трошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и задужити се.</p> <pb n="66" /> <p>« |
| ејемо а њена «вамилија« из тога извлачи добар интерес, приметиће други господин.</p> <p>— На ча |
| Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тето; ч |
| је била невоља у картању.{S} Некад сам, добивши доста, враћао што сам био узео; али се догађало |
| обијати од матере ни онолико колико сам добијао за очина живота, ја се почех бринути о себи на |
| атељи: за годину дана може по две класе добијати . . .</p> <p>Беше у велике доба вечери.{S} Гос |
| и, о својим задовољствима.{S} Не могући добијати од матере ни онолико колико сам добијао за очи |
| .{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у вамилију |
| /> ни од кога.{S} Ти, као проводаџија, добићеш хаљину од најтеже француске свиле, а твој Јевре |
| а послужи необично добро.{S} У то време добих место благајника.{S} У моје руке дође кључ од кас |
| estone unit="-" /> <p>«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p> <p>« |
| ек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна добра, једна паметна жена може вратити да буде красни ч |
| ош мислила давати своје ћери, али изиђе добра прилика, и пријатељи навалише, а највише сам млад |
| о.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се |
| Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће онај који још сада, са млечним усницама |
| рки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познала тек онда |
| скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе јадиковао.</p> <p>— Изгубив леб, |
| и испраћа <pb n="17" /> госте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове |
| јете, остави се тога!{S} То не слути на добро, него на велико зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тад |
| епо.{S} Он својски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што би |
| , све се измени.{S} Наша се кућа мораде добро стегнути да састави крај с крајем.{S} Мајка је јо |
| а је после ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају |
| . . . (исцепано).</p> <p>«Хвалим твоје добро срце, али остајем тврдо уверен да се деца још из |
| оји управник изврши какво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, и ако |
| беше млад човек, свој посао разумеваше добро, а с оцем мојим <pb n="59" /> живљаше се лепо.{S} |
| тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нарочито и |
| > <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други сељак.</p> |
| кох, имовно стање оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, не зазна |
| {S} У почетку ме срећа послужи необично добро.{S} У то време добих место благајника.{S} У моје |
| им рањеницима, донеше болничари једнога добровољца кога је олово ударило поврх леве сисе и изби |
| .{S} То је омален старчић, врло блага и добродушна лица.{S} Он је родом из Маћедоније; дошао је |
| овом срцу ону заспалу љубав к уредном и добром животу, послушао би он, ја мислим, лако и радо.{ |
| које на њих падају, опет бити уверен о доброти свога рада; може бити задовољан и спокојан; а с |
| , да је завист — што је Рија нашао тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p>— Не |
| </p> <p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове |
| ба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? |
| х рече:</p> <p>— Јамачно има опет неку «добру прилику«, па трчи да лови младожењу, да «не оде у |
| изнаницама обелодани моје крађе, и мене доведе ево овде . . . .</p> <pb n="69" /> <milestone un |
| рља, полива, квари. . . .{S} Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио |
| дно дете на улици, које не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме |
| м годину дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио |
| ана, те да уживам сласт од дима његова, довијао сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. |
| ке дође кључ од касе у којој свакад има довољно новаца.{S} Једном, у несрећи, да поправим своје |
| и господин: — кад је у кући . . . он не доврши ове реченице, него подиже руку до према уху, и з |
| /p> <p>Остало беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n="39" /> чује |
| га код куће.</p> <p>Кад полициски писар доврши своју причу о детету-находу, пред гостионицу дођ |
| доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и п |
| ти, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од погрешака |
| ите како су људи паметни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, |
| и граматика?</p> <p>— И ви имате право! додаде један ђаволан у наочарима, који не гледа ни у ко |
| а.</p> <p>— То је врло неуредан младић, додаде Цана.</p> <p>Јулку поли румен по лицу.</p> <p>— |
| онако како прича тамничар.{S} Најпосле додаде:</p> <p>— Овај је младић наш нови практиканат.{S |
| звони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође г. секретар! рече председник.</p> <p>Кад секретар |
| уче.</p> <pb n="49" /> <p>Једнога јутра дође г. Правдићу, с писмом од министра правде, један мл |
| добих место благајника.{S} У моје руке дође кључ од касе у којој свакад има довољно новаца.{S} |
| Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што сам учинио; али то осећање траја |
| ем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда криви |
| р! рече председник.</p> <p>Кад секретар дође, председник нареди да се одмах јави полицији да бе |
| причу о детету-находу, пред гостионицу дође, и за особити сто заседе једно одабрано друштво.{S |
| а, не бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих пр |
| ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>— Све |
| смама, <pb n="24" /> у фигури, вичу:{S} Дођите да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>н |
| "3" /> уђе у собу и не шчекавши изнутра дозволе.</p> <p>У соби сеђаше млада једна жена, с плети |
| мерно, паметно дете: него трчим, вичем, дозивам и псујем другове, потежем се на псе, на мачке к |
| метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине |
| а умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће у |
| {S} Они исти Ријини другови, који су се дојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху што с |
| еврем му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш |
| ке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p |
| иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, биће младо |
| ну.{S} Она је у четврт од часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што |
| во да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: — а |
| е отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, докле лепо уреди све како треба!</p> <p>Матере, које зн |
| , можемо часком прочитати овај рукопис, докле се не скупе парничари за други рад!</p> <p>— Да ч |
| сласти у сласт; од погрешке у погрешку, докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно |
| ошао је амо давно; и служио је које где докле није постао кључар на. тамници судској.{S} Зна се |
| алити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не повика:</p> <p>— Чича Станоје, не дај |
| д полазим у школу цела се кућа узнемири докле ја приберем књиге и све што ми треба.</p> <p>«Кад |
| " /> Клопарао је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Р |
| не он, јавићу вам.</p> <pb n="11" /> <p>Докле се Тета-Макра и Савка разговараху, дотле мала Миц |
| судбине ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле на једном крају собе Миленија овако приписује све |
| сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту образумисмо, мука ме спопаде.{S} Најпосле д |
| е и девојке с најлепшим накитом.</p> <p>Докле пивоноше доношаху пиво пред те нове госте, дотле |
| l>«'Вала Богу!{S} Ко храни овај </l> <l>докони свет? . .» </l> </quote> <p> Једна мисао из глав |
| лове и госте, а очију не сметаху с тога доконога света.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће један од њ |
| случајно примети се на једном рачунском документу туђ потпис.{S} Почне се разбирати како је пос |
| рговачких дућана једни одлажаху а други долажаху.{S} Непрекидно се одбирало, пазарило, секло, к |
| ти на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда кривим свакога пре н |
| или им чиним какву било штету.</p> <p>«Долазећи кући, још с врата вичем:</p> <pb n="61" /> <p> |
| } Сирота мајка моја сваки је час морала долазити да нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Гот |
| пољца, а жене и девојке почеше гомилама долазити кући трговца Ивана Минића.{S} Њему и домаћици |
| аци ми крајцару, и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам |
| а Турна?</p> <pb n="45" /> <p>— Еј тамо доле на Дунав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се све говор |
| њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; а ако траже и пр |
| ?</p> <p>— Хвала Тетка-Макро! одговори домаћица: — О, немам ситне проје да вас поспем !{S} Тол |
| ти кући трговца Ивана Минића.{S} Њему и домаћици његовој обично честитаху <hi>зета</hi>, а ћери |
| .</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домашају судске власти, он има на уму, и, чини ти се, н |
| хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске књиге и исправе.{S} У т |
| , као ово ја, у туђини венули за својом домовином.{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Падох у првом |
| а ми мајка.{S} Жена сељанка, оставши на дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе |
| ном украден красан дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p> |
| се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу ни |
| one unit="*" /> <p>«Сад чекам шта ће ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво десет пар |
| :</p> <pb n="73" /> <p>«Шта ће овај рат донети српском народу — не знам; али знам да ће скинути |
| иначку болницу, међу тешким рањеницима, донеше болничари једнога добровољца кога је олово удари |
| ајлепшим накитом.</p> <p>Докле пивоноше доношаху пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине |
| главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и доношене свакојаке сиграчке откако сам зазнао за себе.{ |
| а, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим трепавицама се завирише неколике сузе . . .{S} Хт |
| /p> <p>— Допада ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу |
| лише, а највише сам младожења.</p> <p>— Допада ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; и |
| ић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допаде јако узбуђен млад један господин од оних пређашњ |
| а он сам са собом: — неке белешке о мом досадашњем животу.{S} Бележио сам своје мале грешке из |
| оставио један рукопис у ком казује свој досадашњи живот.{S} Он побраја многе своје мане; а такв |
| боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати Јеврему, па шт |
| ко да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу |
| ивало пеко учешће према ономе који нема доста ваздуха, светлости, слободе, а још ако се држи да |
| ли народ, као ми што смо, један филолог доста.{S} Други људи могу сви гледати свога посла. . . |
| невоља у картању.{S} Некад сам, добивши доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешћ |
| ћери, лепу гласу своје моћне вамилије, дотле на другој страни Макрена прича да од <pb n="18" / |
| оноше доношаху пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине, иза другог стола, упита!</p> <p> |
| окле се Тета-Макра и Савка разговараху, дотле мала Мица, Савкина ћерка, милује мачку по репу и |
| Дај Боже, рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати много корица.</p> <p>— Помиње ли о |
| ну ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, реч |
| оних 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да с |
| а.</p> <p>«То памтим као данас.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мном бива све другојаче, а не о |
| дно; а кад ми није воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиге и б |
| ећи толико без жене?{S} Чудну сте срећу дочекали! . . .</p> <pb n="32" /> <p>— Ову срећу бар по |
| га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што сам уч |
| а се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим да се ож |
| Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј сам служија три години.</p> <p>— |
| шна лица.{S} Он је родом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је које где докле није пос |
| Жена сељанка, оставши на дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе последње свој |
| те отишли у коју другу струку, него сте дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам научити што |
| за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена изгубљена је ту!{S} Скочише све слуге, и |
| смока.</p> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Ка |
| о да је млада жена његова изгубила неки драгоцени медаљон који јој је он дао, пре месец дана, з |
| нису опазили никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Чича-Станоје; слао је |
| већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје није смео нико прек |
| м умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје |
| даџија</head> <quote> <l>«Метни дрво уз дрво</l> <l>да боље гори !» —</l> </quote> <p>Проводаџ. |
| ad>Проводаџија</head> <quote> <l>«Метни дрво уз дрво</l> <l>да боље гори !» —</l> </quote> <p>П |
| е, Ријо, хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перорезом подаврьо своју очну јабучицу, и |
| е судиска служба најузвишенија служба у држави.</p> <pb n="50" /> <p>— Сумњам да је познајете; |
| unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1881</p> <pb n="b" /> </div> |
| ре (сестре моје), мислио сам ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! . . .</p> |
| а пак сви као потучени.{S} Једина Зорка држи се некако подједнако: пре се није много радовала, |
| здуха, светлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је сваки |
| <p>Уз једну липу стоји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа ста |
| еб врло горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиска служба најузвишенија служба у држав |
| представљено, и како сам ствар сватио, држим да је право овако како пресуђујем,» а то баш прит |
| едном ме виде један средовечан човек да држим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, |
| , а свршише се нашим повратком на десну дринску обалу.</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из јутра, з |
| еца Јула 1876 српска војска беше прешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Бијељину.{S} Не мога |
| м се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступала су га верујући |
| ако занимати.</p> <p>То исто изјавише и друга двојица.</p> <p>Председник отпоче читати овај сас |
| </p> <p>— Прођите се, рећи ће намрштено друга: — само једно гурање.</p> <p>Уз те речи нови гост |
| Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од погрешака, мени ће бити лакша моја неср |
| дсмевам.{S} На <hi>бденију</hi> зашивам другаре, и свећом често хоћу да припалим по кога од њих |
| не је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са свим поцеп |
| ком тамничар у кога срце беше рођено за друге послове.{S} Али кад се сети да због овога случаја |
| да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад |
| обеда храбрила да се упињем подмирити и друге своје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспутн |
| злазим из реда, смејем се, и засмејавам друге.{S} Кад ко метанише и много се крсти, ја му се по |
| воје бацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу |
| ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога само себе—ник |
| и како желиш; њих упућује <pb n="57" /> други неко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају о |
| сме радити само на позив парничара!{S} Други управник може својим радом стећи хвале, благослов |
| као ми што смо, један филолог доста.{S} Други људи могу сви гледати свога посла. . . . .</p> <p |
| и из трговачких дућана једни одлажаху а други долажаху.{S} Непрекидно се одбирало, пазарило, се |
| то ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изешни |
| рема другима, није било очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао ра |
| рукопис, докле се не скупе парничари за други рад!</p> <p>— Да чујемо! рече судија Живко: — и с |
| а живота, ја се почех бринути о себи на други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свакојаке робе |
| з тога извлачи добар интерес, приметиће други господин.</p> <p>— На част сваком такав интерес, |
| пије пиво. . .</p> <p>— Кажем вам, виче други један гост за столом <foreign xml:lang="en">№</fo |
| на јесте, али је тешка, горка.{S} Сваки други управни старешина може по својој жељи и увиђавнос |
| добро и рани и поји—то видим, одговори други сељак.</p> <p>—- Ови варошани криве нас сељаке шт |
| зин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— Младићу! та је цигара зла госпо |
| > <pb n="74" /> <p>Зену један пут; зену други пут и — премину!. . .</p> <p>Међу крвавим крпама, |
| лике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гост |
| <p>«Пошто сам ја био тако амишан према другима, није било очекивати ни да други према мени буд |
| кога сам се прилично прибојавао, свима другима био сам се на главу попео.</p> <p>«Мени су купо |
| прво пружи мени — ја се бојим да онима другима не остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био т |
| мо из наше вароши, него и са села, и из других места.{S} Пред школом нашом <pb n="63" /> бејаше |
| јака, виђаше се у Минићевој кући пуно и других гостију.{S} Момци из трговачких дућана једни одл |
| <p>«На часу сам био немирнији од свију других ђака.{S} Учитељ је често морао прекидати свој го |
| милије.{S} Ја, у својим неприликама, за друго и не питах.{S} Пристах, испросих, и мишљах заклон |
| ок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда кривим свакога пре него себе.{S} Тад морам |
| . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и пам |
| а — те ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често |
| шећерни кромпир, или печата, или ма што друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душу за то |
| о! . . . .</p> <p>«У гимназији сам имао другова не само из наше вароши, него и са села, и из др |
| Кад смо у цркви на богомољи увек гуркам другове, излазим из реда, смејем се, и засмејавам друге |
| те: него трчим, вичем, дозивам и псујем другове, потежем се на псе, на мачке које у путу видим, |
| су људи превртљиви!{S} Они исти Ријини другови, који су се дојуче подсмевали женидби, сад као |
| нове госте, дотле неко из дружине, иза другог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у сватовима!{S |
| кинђурена, улазе у ову гомилу где један другог гази, прља, полива, квари. . . .{S} Зар је њих д |
| кога пре него себе.{S} Тад морам молити другога.{S} Тако су се сваки дан множили моји повериоци |
| пу гласу своје моћне вамилије, дотле на другој страни Макрена прича да од <pb n="18" /> тога не |
| воје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S} Казује, како му се кад која |
| мислио сам ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао |
| >«Доцније, опазивши да са мном бива све другојаче, а не онако како је желео он, само би суморно |
| {S} А девојке гледају на ту ствар нешто другојачије.</p> <p>— Зорка, сестро, лепо је то удати с |
| говара пивоноша.</p> <p>— И говор им је другојачији, проговори први сељак.</p> <p>— Хајдемоте д |
| ти. . .</p> <p>— У овом је суду као и у другом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било |
| својих места.{S} Они сеђаху један према другоме, и кад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. |
| Ми смо своји; треба да се нађемо једно другоме: данас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека |
| а прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба |
| па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . . .</p> <p>— Ми се томе смејемо а ње |
| .</p> <p>— А за што нисте отишли у коју другу струку, него сте дошли у суд, упита га он.</p> <p |
| чујем сватове, одмах скупим чету своје дружине, те пред црквом вичемо:</p> <p>— Изгори куму ке |
| пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине, иза другог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у |
| а малена је ствар, али је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале димоп |
| р уметности.{S} Па се задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело друштво изг |
| ину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело друштво изгледа као у рају. .</p> <p>Уз једну липу стој |
| и за особити сто заседе једно одабрано друштво.{S} То беху све <pb n="28" /> млади људи у свеч |
| н, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштву с калфама, парче по парче, упућивао те се тако |
| ти дугу тешку борбу у славу напредака у друштву ? како ће се одрећи од сласти туђега злата а ос |
| што овако уме да проведе своје време у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отићи |
| с тих проклетих новаца!. . .</p> <p>«У друштву с људма, као што бејах и сам, научих се картати |
| p> <p>Неколики се гости лукаво осменуше дубоком познавању старине у овог попе с наочарима! . . |
| е задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело друштво изгледа као у рају. .</ |
| ет пара; а цигара је само неколико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упропасти једнога младића |
| b n="III" /> <p>— Без хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од очи |
| а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да уживам сласт од дима његова, довијао сам |
| ставио. <pb n="46" /> Клопарао је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се |
| а је оставио. <pb n="46" /> Клопарао је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} |
| </p> <p>— Управо ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</p> <p>— То је доб |
| >Тражило се, испитивало се, извиђало се дуго, врло дуго. . . .</p> <p>После претреса, који је т |
| је ту!{S} Скочише све слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Господин оде ху |
| , испитивало се, извиђало се дуго, врло дуго. . . .</p> <p>После претреса, који је трајао некол |
| ожили моји повериоци и расли моји ситни дугови.</p> <p>«На такав начин, ја сам још за свога шко |
| а, или мајку на умору? како ће издржати дугу тешку борбу у славу напредака у друштву ? како ће |
| изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан дванаесет гроша, па ми тутури поједоше све.{S} По |
| екивало од мене у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао са |
| рене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасније:{S} Младожења је окривљен, тужен |
| за прљаву кривицу: проневерио је своју дужност; потрошио је силне новце од оних сума којима је |
| ћес који је изгледао просто проневерење дужности, али у ком се окривљени бранио врло вешто и вр |
| дио да Рија Свилорунић за проневерење у дужности, за упропашћење толико хиљада поверенога му но |
| авицама и лепим штапом у рукама: — 1000 дуката мираза и толики пријатељи: за годину дана може п |
| овори с Јевремом; помени му за оних 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити |
| му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је пре искао од њега.</p> <p>— |
| му наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се |
| месеца узео из касе преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава |
| </p> <pb n="45" /> <p>— Еј тамо доле на Дунав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се све говори влашки |
| о себи на други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштву с к |
| срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику да копам, |
| Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} |
| еш зарадити новаца, можеш купити кућа и дућана, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али д |
| других гостију.{S} Момци из трговачких дућана једни одлажаху а други долажаху.{S} Непрекидно с |
| е о њему говори у свим каванама, у свим дућанима, у свим канцеларијама.{S} И да видите како су |
| белодањује најфиније разлике које опажа дух људски, и како је, по томе, он благо свију људи, а |
| ојски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се задало |
| иковао.</p> <p>— Изгубив леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е, |
| Како језик исказује најтајнија вијугања душе човечије, како он обелодањује најфиније разлике ко |
| вечеру и мишљаше у себи:</p> <p>— Новци душегупци!{S} Сад ће новцима преотети прилику оној сиро |
| е никад бити миран ни спокојан у својој души.{S} Што два човека заплећу сваки дан у своме раду; |
| p> <pb n="23" /> <p>И удалише се; али у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море је ово згодно; само н |
| Проклете ћивте!{S} Пре би се растали с душом, него с парама . . . .{S} А могла би се бар једна |
| .{S} С тога сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се |
| ТА У ВАРОШИ</head> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићевић</p> <gap unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</ |
| /p> <p>— Да речем — мучати! поправља се ђаволан у наочарима.</p> <p>— Како вас не мрзи говорити |
| /p> <p>— И ви имате право! додаде један ђаволан у наочарима, који не гледа ни у кога: — Како је |
| часу сам био немирнији од свију других ђака.{S} Учитељ је често морао прекидати свој говор, да |
| зостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их |
| ти десет пара, и купити или перецу, или ђеврек, или шећерни кромпир, или печата, или ма што дру |
| нема Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути |
| тив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуш |
| у?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се |
| жине, иза другог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у сватовима!{S} Проведосте ли се лепо?</p> < |
| радо троши, задужује се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је |
| оносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, н |
| ц сад исприча све како је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове постеље, заврши он, пружи |
| равају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 дуката; н |
| гоме: данас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Са |
| .{S} Јер, угађајући својим пожудама, ја ево падам из погрешке у погрешку, из несреће у несрећу. |
| Ми славимо једном у години, а они славе ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче један гос |
| ама обелодани моје крађе, и мене доведе ево овде . . . .</p> <pb n="69" /> <milestone unit="*" |
| Где је та Турна?</p> <pb n="45" /> <p>— Еј тамо доле на Дунав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се с |
| су да је <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњим песмама, <pb n="24" /> у фигури, вичу |
| и да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће о |
| м једна красна прилика <pb n="7" />.{S} Ето, шта вали нашој Зорки?{S} Девојка млада, здрава, че |
| , пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена изгубљена је ту!{S} Ско |
| ? упита изненађени председник.</p> <p>— Ето, господине, утече на моји очи.{S} Ме извара како да |
| и судској.{S} Зна се како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду су |
| е ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле |
| браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . . |
| у да се ствар окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасније:{S} Младожења је |
| много радовала, а сад се опет много не жалости.</p> <pb n="36" /> <p>Пријатељице, оне исте кој |
| ко? упита га један од гостију.</p> <p>— Жандар нашао једно дете на улици, које не зна чије је; |
| којима је била адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, одузео му те новине и метнуо себи |
| ет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто се изврши « |
| е и преко <pb n="30" /> његове гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свако |
| . . .{S} Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; а |
| одине, несу за мене овија кључови, него железа!{S} Не умејашем да учувам; ми утекао онај несрет |
| ја.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. . . .</p> <p>— Како да утече? упи |
| бива све другојаче, а не онако како је желео он, само би суморно проговорио:</p> <p>— У нашем |
| а око њега.{S} Ту се сад поче здравити, желети, нагађати, погађати шта ће бити и како ће бити!< |
| ас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њих упућује <pb n="57" /> други не |
| воје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њих упућује <pb n="57" /> други неко.{S} Ко? и к |
| ако? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p>«Једини мушкарац међу четири девој |
| ра беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту жељу <pb n="II |
| о тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, |
| стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој пожу |
| о.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, |
| жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах |
| ње својих пожуда, на савлађивање својих жеља...</p> <p>(Опет се не може даље да прочита).</p> < |
| ћа <pb n="17" /> госте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове |
| други управни старешина може по својој жељи и увиђавности предузети и извршити многе корисне п |
| и! </p> </quote> <p>Председник суда, г. Жељин Правдић, човек је од својих 50—55 година.{S} Висо |
| да те видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Са |
| еља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту жељу <pb n="II" /> задовољити, осећах се не као слаботи |
| још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанка, оставши на дому удовица, дошла је оцу мом |
| ш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може доб |
| ли њему буде нешто през руку да његова жена, још тако млада, буде проводаџија, помени му да ће |
| ови.{S} Јадиковаше се горко да је млада жена његова изгубила неки драгоцени медаљон који јој је |
| зволе.</p> <p>У соби сеђаше млада једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком |
| нога дана после по дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ник |
| есте; али га једна добра, једна паметна жена може вратити да буде красни човек. . . .</p> <p>— |
| не могу, то често може добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби |
| оследње своје дане.{S} Ова мудра, стара жена, имаше обичај рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} Шта ли |
| данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало привређује, да се |
| »: — Видели сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он ниј |
| е човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку најбољи су и највећи учитељи.{S} И ти учите |
| е није претресало?!. <pb n="20" /> Осем жена и девојака, виђаше се у Минићевој кући пуно и друг |
| </p> <p>То им беше сав разговор.</p> <p>Жена која храмаше упути се кући бр. 39, на левој страни |
| азговора пред вратима Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилама долазити кући трговца Ив |
| .</p> <p>После тога се расташе ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право кући Ив |
| ди људи у свечаном црном оделу, и младе жене и девојке с најлепшим накитом.</p> <p>Докле пивоно |
| у да начудим јунаштву оних људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је д |
| та сте ви измудровали седећи толико без жене?{S} Чудну сте срећу дочекали! . . .</p> <pb n="32" |
| шао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услуг |
| > <head>Удаваче</head> <quote> <l>«Сина жени кад хоћеш,</l> <l>а ћер удаји кад можеш.»</l> </qu |
| а за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да с |
| чећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb n="7" |
| на, био забаталио; није ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени, |
| имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа с леп |
| женидби, сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, са |
| и, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку најбољи су и највећи учитељи.{S} И т |
| и другови, који су се дојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они к |
| ого корица.</p> <p>— Помиње ли он што о женидби?</p> <p>— Ништа, тето; него од неког доба видим |
| А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку најбољи су и |
| : — кад се није знао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може о |
| ја; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина? . . .</p> <p>— Судбин |
| у срећу бар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p> <p>— Море овако |
| ну?</p> <p>— Жену милу, жену пријатеља, жену која би хтела пробудити у његовом срцу ону заспалу |
| онај слушати жену?</p> <p>— Жену милу, жену пријатеља, жену која би хтела пробудити у његовом |
| ?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жену милу, жену пријатеља, жену која би хтела пробудити |
| ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није |
| ивређује, да се никако не рентира имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам привређује? рече гот |
| ко да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жену милу, жену пријатеља, жену која би |
| а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече један практиканат, припаљујући своју цигару |
| ечи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја сам има |
| — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкину ћерку); још к |
| мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанка, оставш |
| упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, проводио се богаташки, а плату при |
| да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу, |
| обује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да |
| Секо моја!{S} Сад се свет опаметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да го |
| id="SRP18810_C4"> <head>IV</head> <head>Живи свет. . . </head> <quote> <l>«'Вала Богу!{S} Ко хр |
| да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су |
| прекорним погледом.</p> <p>— Па како ми живиш ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао |
| ги рад!</p> <p>— Да чујемо! рече судија Живко: — и судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двоја |
| аше добро, а с оцем мојим <pb n="59" /> живљаше се лепо.{S} Он својски наста да ме упути на доб |
| изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад. |
| , те ћу сада имати срца да одузмем себи живот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се |
| сти једнога младића за сав његов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је |
| је су биле пуне опасности за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам све радио онако како ми је кад во |
| дан рукопис у ком казује свој досадашњи живот.{S} Он побраја многе своје мане; а таквих мана ми |
| тупак тражи се срце које може прегорети живот.{S} А ја не имадох снаге да се одречем задовољств |
| едам: не ћу ли моћи тамо текар отпочети живот поштена човека?{S} Претворићу <pb n="42" /> се у |
| <milestone unit="space" /> <p> <title>„ЖИВОТ И ВЛАДАЊЕ“</title> </p> <p>Рије Свилорунића</p> < |
| ни онолико колико сам добијао за очина живота, ја се почех бринути о себи на други начин.{S} И |
| добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је о |
| <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ</head> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићеви |
| <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>(НЕШТО ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ) </head> <head>I</head> <head>Проводаџи |
| собом: — неке белешке о мом досадашњем животу.{S} Бележио сам своје мале грешке из којих су ни |
| цу ону заспалу љубав к уредном и добром животу, послушао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А же |
| ведра неба гром. . .</head> <quote> <l>«Живу се вуку никад</l> <l>реп не мери.»</l> </quote> <p |
| се у хармонији не разумеју, или у којих живци нису тугаљиви, она је нека наслада.{S} Али они ко |
| них крвавих бојева који стадоше толиких жртава, а свршише се нашим повратком на десну дринску о |
| ноте и прође од стола до стола те збере жртве које просвећени људи приносе на олтар уметности.{ |
| ме Раскршћу, једнога дана после по дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко храмаше.{ |
| свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p>— Хвала |
| ла у његову корист.{S} За то те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра дан преда г. предс |
| ило је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} |
| несташница Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је |
| вамилије.{S} Ја, у својим неприликама, за друго и не питах.{S} Пристах, испросих, и мишљах зак |
| љон који јој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена и |
| е одмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао затвореник Рија: ј |
| вели Цана: — кад се није знао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лум |
| а Свилорунић за проневерење у дужности, за упропашћење толико хиљада поверенога му новца, трпи |
| у сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ух |
| 1000 дуката мираза и толики пријатељи: за годину дана може по две класе добијати . . .</p> <p> |
| ек није Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46" /> |
| , на пешачкој путањи намештени столови; за столове засели орни гости; пред њима се пени хладно |
| ј девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p> |
| су га саранили у бадовиначко гробље.{S} За крстачу његову освану једно јутро привезан леп пешки |
| тим музика свира да се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармонији не разумеју, или у којих жи |
| !</p> <p>Међу тим, гостију све више.{S} За сваким столом смичу се ранији да учине места познији |
| е, прима честитања, и наручује пиво.{S} За тренут ока запени <pb n="31" /> се хладно пиво пред |
| ам ја своје наследство упутио давно.{S} За то се очекивало од мене у свакој прилици да сам дуже |
| жмури, намршти се, и учини се нечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом упита:</p> <pb n="71" /> |
| ка која би говорила у његову корист.{S} За то те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра д |
| да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај лек није Станоју требао Бог те пита кад; |
| удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се срце које може прегорети жив |
| у овог попе с наочарима! . . .</p> <p>— За старо време не питам, наставља онај стари господин: |
| бра мало снаге, па поче овако:</p> <p>— За име моје не питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него зн |
| ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, б |
| Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) наредио сам да се за непажњу узм |
| и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју другу струку, него сте дошли |
| ем што сам учинио; али то осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>дес |
| улка нешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи га беда да |
| . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Како да т |
| о, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља |
| остах сам у свету с небројеним пожудама за уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим |
| свакад продаваца с разним посластицама за децу.{S} Ту ми је било најмилије машити се руком у џ |
| . .</p> <pb n="38" /> <p>«Како се сазна за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се судски зове леп |
| ли дваред, снебивљиво куцну у врата, па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавши изнутра до |
| ко ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар н |
| S} Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; а ако траже и преко <pb n="30" /> његове гозбе |
| ="30" /> његове гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш ов |
| је то грех да упропасти једнога младића за сав његов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мисли |
| ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за културни народ!{S} Геак остаје и у фраку геак! . . . |
| ако ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину? . . . како ће . . . (исцепано).</p> |
| . .</p> <p>«Једном ја обискох око бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу к |
| живот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да |
| Јевремом како му његова плата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, д |
| eign xml:lang="en">№</foreign> 2, да је за овако мали народ, као ми што смо, један филолог дост |
| ви!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека с |
| ра несрећа те је само губио.{S} Тако је за неколико месеца узео из касе преко четири хиљаде дук |
| ашно не знам ништо, а старовремско неје за тебе. . . .</p> <p>— Причај куда си пролазио, и где |
| ла:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико |
| ога нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S} Вама је потребно знати своју струку, па у ос |
| а се одречем задовољства које се купује за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи жи |
| и и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече један практикана |
| ако!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за црне дане! . . . .</p> <p>«Једном ја обискох око баб |
| а кључара (тамничара) наредио сам да се за непажњу узме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, по |
| мишљах да би вам било боље спремити се за какву управничку службу.{S} Судиски је хлеб врло гор |
| воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се срце које може пре |
| О, брате, што се намучих вечерас, рече за столом № 6, један писар из полиције.</p> <p>— Око че |
| х надале такој несрећи.{S} Најгоре беше за Тетка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два пута д |
| детету-находу, пред гостионицу дође, и за особити сто заседе једно одабрано друштво.{S} То бех |
| !{S} Ријо, пази!{S} Ријо, посвирај па и за појас задени!</p> <p>«На таке опомене, ја сам често |
| {S} Срце може гинути за расипачем као и за штедљивцем!{S} Чудна <pb n="12" /> је то ствар. . . |
| се, вели несташница Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да је л |
| ма који су, као ово ја, у туђини венули за својом домовином.{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Пад |
| гова, за његовог живота, не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке ст |
| велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у г |
| вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско пиће! ...</p> <p>— Него штета што се ни |
| ај рукопис, докле се не скупе парничари за други рад!</p> <p>— Да чујемо! рече судија Живко: — |
| едајући у гошћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а М |
| рема себи, ја бих често почињао стењати за прабога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .< |
| ка преписује неко време, па ћемо видети за који је посао даље припреман.</p> <p>Удалише се и ов |
| ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију |
| да промуцам коју реч у име захвалности за такав савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо д |
| ђаве навике које су биле пуне опасности за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам све радио онако как |
| адница, воли? . . .{S} Срце може гинути за расипачем као и за штедљивцем!{S} Чудна <pb n="12" / |
| јамачно није био овакав.{S} Они кукавци за пиво нису знали! . . .</p> <p>— Како да нису знали ? |
| оспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах |
| писаљку.{S} Кад ме <pb n="60" /> учитељ за то прекори, ја се на њега расрдим и целога сам часа |
| .{S} Та није он цвет да га само заденем за косу, него је човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш |
| уте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према |
| мене је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са свим по |
| правим своје губитке, ја се машим руком за новац туђ који стојаше под</p> <pb n="68" /> <p>мојо |
| епо?</p> <p>— Врло лепо! одговори један за све.</p> <p>—- До сад смо играли, рече једна госпа.< |
| младић који је, као правник, постављен за практиканта у суду г. Правдића.{S} Председник прочит |
| је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву кривицу: проневерио је своју дужност; потроши |
| овско пиће, вели један проседи господин за столом <foreign xml:lang="en">№</foreign> 1.{S} Стар |
| од матере ни онолико колико сам добијао за очина живота, ја се почех бринути о себи на други на |
| необична.{S} То је народ давно изрекао за стару, варварску тамницу; а то вреди и данас за свак |
| ло.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац умре, с |
| !{S} До јуче, мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у св |
| не свакојаке сиграчке откако сам зазнао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог |
| он се у свакој новчаној оскудици машао за кључ од своје касе, и туђим новцем намиривао своје и |
| се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога само се |
| за себе, тако се никад нисам ни заносио за којекаквим утопијама.{S} С тога су ме старешине <pb |
| м могао научити све што би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, п |
| {S} Кад који управник изврши какво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не разуме |
| се јадна девојка удавала да готови јело за момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и р |
| Како сам ја од оних људи који маре само за себе, тако се никад нисам ни заносио за којекаквим у |
| езиком тамничар у кога срце беше рођено за друге послове.{S} Али кад се сети да због овога случ |
| е у погрешку.{S} На послетку учиних оно за што ме чекаше робија . . . .{S} Тада . . . побегох . |
| под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћи угодна кирајџ |
| нешто простачко.{S} Тражим везен пешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу лен |
| , варварску тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палата, била соба, |
| > <p>— Кажем вам, виче други један гост за столом <foreign xml:lang="en">№</foreign> 2, да је з |
| <p>«Суд је пресудио да Рија Свилорунић за проневерење у дужности, за упропашћење толико хиљада |
| вар, али је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале димопије које ми, н |
| о се ти разговори с Јевремом; помени му за оних 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} |
| књиге, нарочито интабулациске, тачне су за причу; нигде се у њега послови не задржавају; све ид |
| н старац рече:</p> <p>— Господине, несу за мене овија кључови, него железа!{S} Не умејашем да у |
| С тога сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне |
| ја — бесно и осионо дериште — исплазих за њим језик и рекох:</p> <p>— Хајд’ тако право! . . . |
| роши, задужује се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојк |
| адесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слути на добр |
| ови.</p> <p>«На такав начин, ја сам још за свога школовања, спискао све што ми је од оца остало |
| остаје и у фраку геак! . . . . .</p> <p>За столом № 4, седи једна госпа у зеленом либадету, и т |
| није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није ни мислио да се жени, али она на стане: |
| школе!{S} И кад пораним у школу, свакад заборавим код куће ма што: или плајваз, или перо, или т |
| м !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме заборависте са свим ! . . .</p> <p>— Право велиш, чедо |
| е, потеже низ леђа перо од своје шамије забрадаче, намести је прстом испод браде, прокашља се ј |
| тине, прокопати водоводе, подићи школе, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ниш |
| ојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уста с |
| и се укочише, и на доњим трепавицама се завирише неколике сузе . . .{S} Хтеде још нешто да изго |
| азивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру прилику, а два пу |
| неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) честитају Миленији зета.{S} А девојке гледају |
| м на себе. . . . .{S} Кад чух да Србија завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се бијем. . . . |
| «Еве, овој сам нашаја у његове постеље, заврши он, пруживши председнику хартије које је нашао н |
| да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту образумисмо, му |
| S} Она је тесна, она је страшна, она је загушљива, а колико је светла — показује и само црно им |
| , ја сам могао научити све што би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз лек |
| е живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу, него је човек — да ме храни! . .</p> < |
| , пази!{S} Ријо, посвирај па и за појас задени!</p> <p>«На таке опомене, ја сам често настављао |
| уверен о доброти свога рада; може бити задовољан и спокојан; а судија не може никад бити миран |
| ја, кад год могах ту жељу <pb n="II" /> задовољити, осећах се не као слаботиња, не као побеђени |
| — Миленија, Зоркина мајка, с лицем врло задовољним, вели да није још мислила давати своје ћери, |
| ди приносе на олтар уметности.{S} Па се задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . .</p> < |
| .{S} А ја не имадох снаге да се одречем задовољства које се купује за десет пара, те ћу сада им |
| ојих, а ја мишљах само о себи, о својим задовољствима.{S} Не могући добијати од матере ни оноли |
| су за причу; нигде се у њега послови не задржавају; све иде као навијен сат.{S} Озбиљни млади љ |
| емена по један «бандиста», црвена носа, задригла врата, узме ноте и прође од стола до стола те |
| карио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и задужити се.</p> <pb n="66" /> <p>«Кад у једнога познан |
| је браца малко пошире руке; радо троши, задужује се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одв |
| лето десет пара!</p> <p>Рањеник умукну, зажмури; после малог одмора, настави. .</p> <p>«Пребија |
| его . . . .{S} Слабачко затресе главом; зажмури, и умуче.</p> <p>— Да се удале ови одавде, ако |
| ита рањеника како му је име.{S} Рањеник зажмури, намршти се, и учини се нечуо.{S} За тим веома |
| <p>Станоје се удали.</p> <p>Председник зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође г. секре |
| коле отимају се у његов суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре да раде и не милују да се |
| доношене свакојаке сиграчке откако сам зазнао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам има |
| ми, деца његова, за његовог живота, не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често гов |
| е питах.{S} Пристах, испросих, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мој |
| , него су <hi>затворена</hi>, и још <hi>закључана</hi>!»</p> <p>Тражило се, испитивало се, изви |
| к правди.{S} Чувен је као велики зналац закона, и као чврсти заштитник правде и правице.</p> <p |
| , одговори младић: —Ми смо у школи неке законе прешли тек летимице, а неке нисмо ни слушали.{S} |
| есретник Рија.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. . . .</p> <p>— Како да |
| моја несрећа.</p> <pb n="43" /> <p>Сад закуца у врата.{S} Кључеви с поља звекнуше; брава шкрип |
| један од њих: — ко ли рани овај оволики залудни народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се о |
| ма.{S} Казује, како му се кад која мана заметала, и како се разрастала.{S} Ако сте вољни, можем |
| тово срдито једна госпа с лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? —</p |
| ом не јављаше, и нешто се толико бејаше замислила да се сама са собом гласно разговараше.</p> < |
| .{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он би |
| ишарабатане.{S} Сваки наслов ишатиран, замрљан.{S} То сам ја чинио и на туђим књигама, само ак |
| ћи имућној.{S} Мој је отац најпре радио занат, а после је постао трговац: отворио је болту.{S} |
| ми је да ће ме дати на неколике корисне занате, па и на трговину; да ће ме уортачити са собом, |
| смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занимати.</p> <p>То исто изјавише и друга двојица.</p> |
| ре само за себе, тако се никад нисам ни заносио за којекаквим утопијама.{S} С тога су ме стареш |
| би намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа те је само губио.{ |
| Веруј, веруј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он ум |
| тања, и наручује пиво.{S} За тренут ока запени <pb n="31" /> се хладно пиво пред Ријом, и пред |
| секло, кројило, плаћало . . . не . . . записивало се . . и често — врло често, уздисало се!.</ |
| обрадова мислећи да ту може бити каква записка која би говорила у његову корист.{S} За то те х |
| Пословица.</p> <p>Разгледавши све редом записке, г. председник, кад се искупише судије рече:</p |
| окојан у својој души.{S} Што два човека заплећу сваки дан у своме раду; што они крију <pb n="51 |
| </p> <p>8 Јула, још од 9 сата из јутра, започе се крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 |
| кад ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— Пош |
| о се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе науке, вели В |
| /p> <pb n="8" /> <p>— Савка, дијете!{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не зн |
| гог гази, прља, полива, квари. . . .{S} Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин н |
| се, среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жену милу, жену приј |
| ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар знати боље. . . .</p> </div> <div type="chapter" xm |
| роговорио:</p> <p>— У нашем граду можеш зарадити новаца, можеш купити кућа и дућана, можеш се б |
| ити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађујете.{S} Да су старији ваши тако радили, зло и на |
| еднога познаника узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а ро |
| кога; остала су сама.{S} Не могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживим!</p> <pb |
| оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, место да промуцам коју реч у име захвалности |
| а,али је он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији да |
| пред гостионицу дође, и за особити сто заседе једно одабрано друштво.{S} То беху све <pb n="28 |
| ој путањи намештени столови; за столове засели орни гости; пред њима се пени хладно пиво, а хит |
| 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја размишљања.</p> <p>У тај мах к |
| другове, излазим из реда, смејем се, и засмејавам друге.{S} Кад ко метанише и много се крсти, |
| а, Зоркинога оца, да каже како је вешто засновала проводаџиску радњу, а Савка спремаше вечеру и |
| а би хтела пробудити у његовом срцу ону заспалу љубав к уредном и добром животу, послушао би он |
| ећи од сласти туђега злата а остати под заставом поштене сиромаштине? како ће узети пушку и ста |
| ва млада господина, идући јој у сусрет, засташе, промотрише је, осмехнуше се, и један од њих ре |
| о и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступала су га верујући да је он човек прав, и да га ј |
| мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима.</p> <p>«То памтим као данас.</p> <p>«Д |
| а, била палата, била соба, или подрум — затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необичн |
| > <p>Међу крвавим крпама, којима је сам затварао рану своју, нађе се једна бела марама, и на је |
| ку тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палата, била соба, или подру |
| а је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе собу отворену и празну.{S} Рија некуд |
| Свилорунића,али је он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах п |
| n="38" /> <p>«Како се сазна за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се судски зове лепше; каже се |
| че глас:{S} Рија Свилорунић, благајник, затворен у тамницу!{S} До јуче, мислиш, нико није ни зн |
| S} И што је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву кривицу: проневерио је своју дужност |
| окривљен, тужен и затворен.{S} И што је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву кривицу: |
| није:{S} Младожења је окривљен, тужен и затворен.{S} И што је затворен ни по јада, али је затво |
| нису врата само притворена, него су <hi>затворена</hi>, и још <hi>закључана</hi>!»</p> <p>Тражи |
| и, за тим, да се извиди како је побегао затвореник Рија: је ли све <pb n="53" /> онако како при |
| И Чича — Станоје беше увек благ спроћу затвореника.{S} А овог вечера хоћаше према Свилорунићу |
| ст; од погрешке у погрешку, докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће од |
| а му новца, трпи толико и толико година заточења».</p> <p>Свилорунићу остајаше само још неколик |
| а овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке не познаје |
| енице, него подиже руку до према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «кад је у кући сва |
| не; него . . . него . . . .{S} Слабачко затресе главом; зажмури, и умуче.</p> <p>— Да се удале |
| ); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, рече Савка |
| драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела се кућа узнем |
| и сам, научих се картати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} У почетку ме срећа послужи необично доб |
| меним, место да промуцам коју реч у име захвалности за такав савет, и на такав начин, ја — бесн |
| кад маца поче одмахивати репом, дете се зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, ал |
| младожење.{S} И свака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешт |
| му се подсмевам.{S} На <hi>бденију</hi> зашивам другаре, и свећом често хоћу да припалим по ког |
| као велики зналац закона, и као чврсти заштитник правде и правице.</p> <p>Сав рад у суду, све |
| узме ноте и прође од стола до стола те збере жртве које просвећени људи приносе на олтар уметн |
| за друге послове.{S} Али кад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n="47" /> свој хлеб, |
| временици не разумеју, и ако га осуђују због тегоба које на њих падају, опет бити уверен о добр |
| му речи нешто испрекидане; нешто је као збуњен.{S} Није као они што говоре као чекало, и. . . . |
| новаца, биће младожења! . .</p> <p>Сви збуњени, сви пометени; али сви очекују да се ствар окре |
| Не. . . знам, одговори Јулка нешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n="13" |
| p>Сад закуца у врата.{S} Кључеви с поља звекнуше; брава шкрипну; врата се отворише, и Чича Стан |
| жења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, треба да је и пам |
| уши сваки мишљаше:</p> <p>— Море је ово згодно; само не знам ко најзад плаћа све ово уживање. . |
| рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати много корица.</p> <p>— Помиње ли он што о жен |
| шта вали нашој Зорки?{S} Девојка млада, здрава, честита, није сирота, а вамилија једна по једна |
| е он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена погледа у Сав |
| има гостима око њега.{S} Ту се сад поче здравити, желети, нагађати, погађати шта ће бити и како |
| едно детенце од 4—5 година.</p> <p>— На здравље, Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, |
| испросих, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планова, т |
| ривао стање своје касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Д |
| оже да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке ћерећелије; па к |
| p> <p>За столом № 4, седи једна госпа у зеленом либадету, и тужи се својој суседи на неправду с |
| 5" /> земљу.{S} Старица се саже, узе са земље кришку, отресе је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не д |
| најте да сам рођен у <pb n="72" /> овој земљи. . . . .{S} Са зле управе срца свога, падах из по |
| . .{S} Бар ћу оставити кости у српској земљи! . . .</p> <p>«Проклето десет пара! . . .</p> <p> |
| по руци, а кришка паде на <pb n="65" /> земљу.{S} Старица се саже, узе са земље кришку, отресе |
| .</p> <pb n="74" /> <p>Зену један пут; зену други пут и — премину!. . .</p> <p>Међу крвавим кр |
| не могаше. . . . .</p> <pb n="74" /> <p>Зену један пут; зену други пут и — премину!. . .</p> <p |
| а, буде проводаџија, помени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илиј |
| а неке и са завишћу) честитају Миленији зета.{S} А девојке гледају на ту ствар нешто другојачиј |
| и домаћици његовој обично честитаху <hi>зета</hi>, а ћери њиховој Зорки — <hi>младожењу</hi>!{S |
| што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа те је само губио.{S} Тако је за нек |
| не чује:</p> <p>— Младићу! та је цигара зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служи |
| ву ? како ће се одрећи од сласти туђега злата а остати под заставом поштене сиромаштине? како ћ |
| <pb n="72" /> овој земљи. . . . .{S} Са зле управе срца свога, падах из погрешке у погрешку.{S} |
| ете.{S} Да су старији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за цр |
| S} То не слути на добро, него на велико зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше још жива моја б |
| онда?</p> <p>— Секо моја, ти си некакав злослут.{S} Ко је полудео да још таким мислима разбија |
| ђе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не пропта, изумевао сам нечувене мајсторије |
| је нека наслада.{S} Али они који имају злу навику што год мислити или радити, а ту су близу, и |
| е постао кључар на. тамници судској.{S} Зна се како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се по |
| и моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само зад |
| ндар нашао једно дете на улици, које не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да св |
| ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а |
| ноју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46" /> Клопарао је |
| > госте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине које гош |
| ђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— |
| докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. .</p> <p>«Проклето |
| ича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не бих знаја?</p> <p>Рија иза тога разбираше како се влашки зо |
| е питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам рођен у <pb n="72" /> овој земљи. . . . . |
| еди све како треба!</p> <p>Матере, које знају колика је брига неудата ћи, од свега срца (а неке |
| и пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! |
| е.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је |
| љубави к правди.{S} Чувен је као велики зналац закона, и као чврсти заштитник правде и правице. |
| рецепт како се вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско пиће! ...</p> <p>— Него |
| сту, нађен рецепт како се вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско пиће! ...</p> |
| S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p> <p>— Море, зна |
| нису знали! . . .</p> <p>— Како да нису знали ?{S} Ту скоро је у Мисиру, на папирусову листу, н |
| био овакав.{S} Они кукавци за пиво нису знали! . . .</p> <p>— Како да нису знали ?{S} Ту скоро |
| вале, и сматрале као младића «солидна.» Знало се да сам ја био «масаџија,« тојест, наследник бо |
| јест, наследник богата оца, али се није знало да сам ја своје наследство упутио давно.{S} За то |
| ло уљудно.</p> <p>— Ја?. . .{S} Не. . . знам, одговори Јулка нешто мало збуњено, као да би била |
| је слатка на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисли овако како <pb n="5" /> говори, а опет |
| и не знам како се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да рукује неком касом и рачунима.</p> <p>— Он је. |
| наш ли ти влашки Чича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не бих знаја?</p> <p>Рија иза тога разбираше |
| хничару, што ће знање језика?{S} Кад ја знам своју науку, кад <pb n="25" /> владам својим алати |
| говарамо; узела ме нека велика мука; не знам што ћу од себе. . . . .</p> <p>Станоје седе, а Риј |
| /p> <p>— Не могу се подватити, тето; не знам шта ће рећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да са |
| </p> <p>— Право велиш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто не може да доспе |
| залудни народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори |
| ће овај рат донети српском народу — не знам; али знам да ће скинути камен са срца оним Србима |
| узме?</p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од мене.{S} Нисам рада огов |
| свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</p> |
| ник је у некој канцеларји, Бога ми и не знам како се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да рукује неком |
| е:</p> <p>— Море је ово згодно; само не знам ко најзад плаћа све ово уживање. . . .</p> <p>Одош |
| и причам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а старовремско неје за тебе. . . .</p> <p>— |
| а као најгорега човека. .</p> <p>Већ не знам који пут почне он опет претресати Ријину собу, и с |
| n="12" /> је то ствар. . . .{S} Баш не знам што ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар зна |
| ат донети српском народу — не знам; али знам да ће скинути камен са срца оним Србима који су, к |
| ставља онај стари господин: — али данас знам да је онај народ питомији који пије пиво. . .</p> |
| /p> <pb n="19" /> <p>— Каква рада да му знам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у ду |
| —кад смо ми девојке слепе код очију: не знамо никаквог рада. . .</p> <pb n="19" /> <p>— Каква р |
| : — на прилику, мени, техничару, што ће знање језика?{S} Кад ја знам своју науку, кад <pb n="25 |
| морало тако бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, говораше |
| бито се, веле, отац осећао сретан: није знао шта је чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га |
| х га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га уч |
| мницу!{S} До јуче, мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори |
| ко трошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и задужити се.</p> <pb n="66" /> <p>«Кад у једнога |
| онаким човеком?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} |
| же овако:</p> <pb n="37" /> <p>«Као што знате, Рија је руковао касом у којој је свакад било нов |
| език и није за вас.{S} Вама је потребно знати своју струку, па у осталом можете и мукати.</p> < |
| . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар знати боље. . . .</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ик.</p> <p>Рањеник чувши то, погледа га значајно.</p> <p>Болничари, болничарке, и сами служитељ |
| онако смешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала! |
| ла сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Мак |
| м те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жен |
| Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота оборити цркву, него ску |
| и, и немски, и свакакво. . . .</p> <p>— Знаш ли ти влашки Чича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не |
| n="57" /> други неко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p>«Ј |
| ота, а вамилија једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти |
| ци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слути на |
| ма! . .</p> <p>Опет умуче.{S} Хладан му зној изби по челу.{S} После неколико тренутака настави: |
| Бога ми и не знам како се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да рукује неком касом и рачунима.</p> <p> |
| Рију затворе у тамницу.{S} То се судски зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у притвор</hi>; а |
| : то једнога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{ |
| >Рија иза тога разбираше како се влашки зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче |
| њиховој Зорки — <hi>младожењу</hi>!{S} Зорка, обучена од јутра до мрака, само прихвата и испра |
| на ту ствар нешто другојачије.</p> <p>— Зорка, сестро, лепо је то удати се, вели несташница Лен |
| Минића пак сви као потучени.{S} Једина Зорка држи се некако подједнако: пре се није много радо |
| арош права је паланна, говораше удавача Зорка: — што год потражиш — нема!{S} И што има, неваља; |
| !{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, биће младожења! . .</p |
| а он дигне руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 дуката; најбољу спрему, |
| S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка |
| честитаху <hi>зета</hi>, а ћери њиховој Зорки — <hi>младожењу</hi>!{S} Зорка, обучена од јутра |
| ка <pb n="7" />.{S} Ето, шта вали нашој Зорки?{S} Девојка млада, здрава, честита, није сирота, |
| оводаџија, помени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је |
| е и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лицем врло задовољним, вели да није јо |
| њући брда, оде право кући Ивана Мимића, Зоркинога оца, да каже како је вешто засновала проводаџ |
| Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право да кажем, |
| и она нема новаца. . . .{S} Понудише ми Зорку, девојку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у свој |
| он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина |
| а сав његов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја ж |
| притворена, него су <hi>затворена</hi>, и још <hi>закључана</hi>!»</p> <p>Тражило се, испитивал |
| ака се диже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка пад |
| дан господин од оних пређашњих сватова, и стаде молити гостионичког <pb n="33" /> слугу да му п |
| то беху око рањеника, гледајући у њега, и не саслушаше овога узвика . . . .</p> <p>А рањеник, н |
| а бих често почињао стењати за прабога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако |
| евојке, ја сам растао као мајчина маза, и владао се као кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се |
| нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, биће младожења! . .</p> <p>Сви збуњ |
| поче се крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у |
| ти своје ћери, али изиђе добра прилика, и пријатељи навалише, а највише сам младожења.</p> <p>— |
| собе имате, је ли?</p> <p>— Три, тетка, и кујну.</p> <p>— Чудо једну собу не дате ком под кириј |
| ује, како му се кад која мана заметала, и како се разрастала.{S} Ако сте вољни, можемо часком п |
| не само из наше вароши, него и са села, и из других места.{S} Пред школом нашом <pb n="63" /> б |
| n="17" /> госте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине |
| рану своју, нађе се једна бела марама, и на једном перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p |
| ојска беше прешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Бијељину.{S} Не могавши одмах освојити тог |
| га се расташе ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право кући Ивана Мимића, Зоркин |
| .{S} Чувен је као велики зналац закона, и као чврсти заштитник правде и правице.</p> <p>Сав рад |
| <p>Рија се осмејкује, прима честитања, и наручује пиво.{S} За тренут ока запени <pb n="31" /> |
| ти се руком у џеп, извадити десет пара, и купити или перецу, или ђеврек, или шећерни кромпир, и |
| ића,али је он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији д |
| едник прочита писмо, погледа у младића, и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте от |
| сва своја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклетих новаца!. |
| ш горе јадиковао.</p> <p>— Изгубив леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот без вре |
| ја он сам губи <pb n="47" /> свој хлеб, и да још може бити каштигован, онда оспе ружити Свилору |
| ала су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остал |
| изгубљена је ту!{S} Скочише све слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Госпо |
| е се и ова двојица.{S} Председник седе, и узе разгледати Свилорунићеве хартије.</p> </div> <div |
| Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај |
| еним признаницама обелодани моје крађе, и мене доведе ево овде . . . .</p> <pb n="69" /> <miles |
| о детету-находу, пред гостионицу дође, и за особити сто заседе једно одабрано друштво.{S} То б |
| и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити д |
| рши какво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због |
| ра ове последње речи изговори гласније, и у Савку погледа сталније.</p> <p>— Нема вам он овде о |
| д извади испод узглавља свитак хартије, и поче га разгледати.</p> <p>— Овде су, продужава он са |
| значајно.</p> <p>Болничари, болничарке, и сами служитељи, нехотице се прикупише око постеље њег |
| су ме старешине <pb n="67" /> миловале, и сматрале као младића «солидна.» Знало се да сам ја би |
| и и друге своје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспутне.</p> <p>«И цигара сама малена је с |
| ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као смерно, паметн |
| ста.{S} Они сеђаху један према другоме, и кад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г |
| гостионички «келнери» те гашаху лампе, и прибираху суде.{S} Али два госта не мицаху се са свој |
| S} На <hi>бденију</hi> зашивам другаре, и свећом често хоћу да припалим по кога од њих!</p> <p> |
| раздерем, вичем, лупам врата и прозоре, и учиним штете десет пута више.{S} Једном сам се (о Бож |
| , засташе, промотрише је, осмехнуше се, и један од њих рече:</p> <p>— Јамачно има опет неку «до |
| је име.{S} Рањеник зажмури, намршти се, и учини се нечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом упи |
| ам другове, излазим из реда, смејем се, и засмејавам друге.{S} Кад ко метанише и много се крсти |
| >Гости, међу тим, седе, разговарају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога јечменога нектара.</p> |
| ј оскудици машао за кључ од своје касе, и туђим новцем намиривао своје издатке.{S} Кад би га у |
| не у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} |
| ан дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p> <p>— И отац му б |
| дин оде хучући, а слуге погасише свеће, и вратише се у гостионицу.</p> <p>Цивић и Свилорунић јо |
| храмаше.{S} Уз пут се ником не јављаше, и нешто се толико бејаше замислила да се сама са собом |
| нуше; брава шкрипну; врата се отворише, и Чича Станоје, кључар, упита:</p> <p>— Што лупаш?</p> |
| убрза, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим трепавицама се завирише неколике сузе . . .{ |
| нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и ударише у смеј и управдање . . .</p> <pb n="16" /> <p |
| узе са земље кришку, отресе је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али как |
| ајфиније разлике које опажа дух људски, и како је, по томе, он благо свију људи, а ви сте струч |
| ко хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакакво. . . .</p> <p>— Знаш ли ти влашки Чича-Стано |
| >— Може како хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакакво. . . .</p> <p>— Знаш ли ти влашки |
| ки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакакво. . . .</p> <p>— Знаш ли |
| како се вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско пиће! ...</p> <p>— Него штета ш |
| .{S} Слабачко затресе главом; зажмури, и умуче.</p> <p>— Да се удале ови одавде, ако имаш што |
| а мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима.</p> <p>«То памтим као данас.</p> <p> |
| кућа и дућана, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд же |
| једна ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне последице њихове. . . .</p> </div> <p |
| да ће ме познати с муштеријама својим, и с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изре |
| pb n="31" /> се хладно пиво пред Ријом, и пред свима гостима око њега.{S} Ту се сад поче здрави |
| сутра одбити од очију својих тешки сан, и остати да проводи несане ноћи над књигом? како ће ост |
| та»: — Видели сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он н |
| и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога само себе—никад!</p> <p>«Некад на нога |
| творену и празну.{S} Рија некуд изашао, и не враћа се.{S} Станоје сав претрну помисливши шта мо |
| попила у сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти о |
| . . .</p> <p>— Причај куда си пролазио, и где си служио пре него што си постао кључар ове тамни |
| p> <p>Уз једну липу стоји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа с |
| {S} Није као они што говоре као чекало, и. . . .</p> <pb n="14" /> <p>— Црна Јулка, он је теби |
| дију, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком свом |
| ти да се најпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек после ви |
| о. . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, и разговара се врло паметно.</p> <p>— То већ умеју сви |
| : «Према ономе како ми је представљено, и како сам ствар сватио, држим да је право овако како п |
| ма и лешницима.{S} Гледа старац све то, и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја радио |
| освану једно јутро привезан леп пешкир, и на њему је извезено ово:</p> <p>«<hi>Проклето десет п |
| у реч у име захвалности за такав савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо дериште — исплази |
| м, ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S} И к |
| у, кад поред њих прође Рија Свилорунић, и јави се врло уљудно.</p> <p>— Ја?. . .{S} Не. . . зна |
| т почне он опет претресати Ријину собу, и сада нађе у сламњачи један свежањ писане хартије.{S} |
| едан пријатељ разгледао је акта у суду, и каже овако:</p> <pb n="37" /> <p>«Као што знате, Рија |
| се нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .< |
| може, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због тегоба које на њих падају, опет б |
| бе: то једнога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду |
| крете своје троме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче развлачити као слабачак осмејак, п |
| а својој малој ћери, која остави мачку, и поче да чепрка свој носић, неповерљиво гледајући у го |
| " /> млади људи у свечаном црном оделу, и младе жене и девојке с најлепшим накитом.</p> <p>Докл |
| ли сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, |
| ојку добиће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9" |
| домашају судске власти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S} |
| н човек да држим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, д |
| та мајка прекрсти се; баци ми крајцару, и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те бити мајц |
| 4, седи једна госпа у зеленом либадету, и тужи се својој суседи на неправду света:</p> <p>— Мол |
| еченице, него подиже руку до према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «кад је у кући с |
| тиканат.{S} Одведите га у преписаоницу, и наредите да почне службу од самога почетка.{S} Нека п |
| перорезом подаврьо своју очну јабучицу, и рекао:</p> <pb n="64" /> <p>— Избићу себи око, ако ми |
| друго и не питах.{S} Пристах, испросих, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усре |
| деце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њих упућује <pb n="57" /> други неко.{S} |
| лаћало . . . не . . . записивало се . . и често — врло често, уздисало се!.</p> <p>— У овој наш |
| подићи школе, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје |
| то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лицем в |
| овори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакакво. . . .</p> <p> |
| одом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је које где докле није постао кључар на. тамни |
| своме раду; што они крију <pb n="51" /> и сами од себе: то једнога дана изнесу пред судију, и з |
| } Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зорки |
| пућује <pb n="57" /> други неко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . |
| ча Зорка: — што год потражиш — нема!{S} И што има, неваља; све нешто простачко.{S} Тражим везен |
| им да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад пораним у школу, свакад заборавим код куће ма што |
| сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, сада као да |
| ет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота мајка прекрс |
| ешку, докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. .</p> <p>«Про |
| вати репом, дете се зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште |
| свим дућанима, у свим канцеларијама.{S} И да видите како су људи паметни пошто се нешто догоди! |
| али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту жељу <pb n="II" /> задовољити, о |
| огледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према себи, ја бих често |
| е у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, жив |
| оје гошће находе у њенога младожење.{S} И свака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад |
| на се како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду суда, опет би срц |
| ажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да награди |
| исли биће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе јадиковао.</p> <p>— Изг |
| човеку најбољи су и највећи учитељи.{S} И ти учитељи свакад могу много, само кад умеју . . .</p |
| лађе спавати, ураниће сви као вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; |
| да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће |
| кове, онда је сваки сужањ — мученик.{S} И Чича — Станоје беше увек благ спроћу затвореника.{S} |
| ожења је окривљен, тужен и затворен.{S} И што је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву |
| ке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, свакад су му речи нешт |
| својски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се зад |
| својим, и с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио како ће онд |
| гове гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не беј |
| ећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако накинђурена, улазе у ову гомилу где |
| p> <p>— Да чујемо! рече судија Живко: — и судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занима |
| се фришко! одговара пивоноша.</p> <p>— И говор им је другојачији, проговори први сељак.</p> <p |
| ко га други није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао |
| > <p>Јулку поли румен по лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам |
| а, што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имате право! додаде један ђаволан у наочарима, кој |
| јутра, започе се крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред с |
| лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</p> <p>— Теби |
| ђе.{S} То је омален старчић, врло блага и добродушна лица.{S} Он је родом из Маћедоније; дошао |
| ветлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ — |
| неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планова, трагање по мојим удешеним признаницама обело |
| его од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> <p>— Чија |
| сти на вешала!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше |
| о изређао, кад би замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на своје пр |
| и је час морала долазити да нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Готово свакад налазила је о |
| м штапом у рукама: — 1000 дуката мираза и толики пријатељи: за годину дана може по две класе до |
| тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови ( |
| ом, дете се зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште свака из |
| мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</p> <p |
| е могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживим!</p> <pb n="27" /> <p>— О, брате, шт |
| као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од погрешака, мени ће бити лак |
| владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе |
| е један сувоњав чиновничић с рукавицама и лепим штапом у рукама: — 1000 дуката мираза и толики |
| ику Чича-Станоје, тамничар, с кључевима и са свежњем хартија.{S} Блед и престрављен старац рече |
| анаћко, и држи корпу с прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа старац све то, и сам у себи шапће |
| е претресало?!. <pb n="20" /> Осем жена и девојака, виђаше се у Минићевој кући пуно и других го |
| а да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд хоће! . . .</p> <p>— А код кога сте с |
| имала неку тајну бољку коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се о |
| орити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје није смео ни |
| да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја |
| ме дати на неколике корисне занате, па и на трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме по |
| се!{S} Ријо, пази!{S} Ријо, посвирај па и за појас задени!</p> <p>«На таке опомене, ја сам чест |
| а, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена изгубљена је ту!{S} Скочише све слуге, |
| ам био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу |
| Што сви ти не могу, то често може добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек |
| одизати и отићи <pb n="26" /> да вечера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих навика!{S} Н |
| p> <pb n="11" /> <p>Докле се Тета-Макра и Савка разговараху, дотле мала Мица, Савкина ћерка, ми |
| есец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена изгубљена је ту!{S} Скочише св |
| бучена од јутра до мрака, само прихвата и испраћа <pb n="17" /> госте, гласнике добрих жеља, и |
| Тада се ја раздерем, вичем, лупам врата и прозоре, и учиним штете десет пута више.{S} Једном са |
| алфе, да човека двори и служи, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Пам |
| , рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах н |
| ирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право да кажем, чисто не смем да хв |
| .{S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за културни народ!{S} |
| ожеш зарадити новаца, можеш купити кућа и дућана, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али |
| ина: — сви кажу да је то најгори лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врло неуредан младић, додад |
| } Они сеђаху један према другоме, и кад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свил |
| у себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја радио.{S} Млад — делија; стар — просјак!{S} Сад са |
| . . . .{S} Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; |
| кључевима и са свежњем хартија.{S} Блед и престрављен старац рече:</p> <p>— Господине, несу за |
| ак!{S} Сад сам спао да овим храним себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју корпу).{S} Али с как |
| оћи стазом пешачицом, обиђоше и столове и госте, а очију не сметаху с тога доконога света.</p> |
| већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине које гошће находе у њенога младожење.{S} |
| , оне исте које пређе налажаху све нове и нове врлине на младожењи, сад казиваху како су се одм |
| укао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога |
| , домислио се да удешава рачунске књиге и исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан да га о |
| е кућа узнемири докле ја приберем књиге и све што ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи |
| га зазиру само они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n="49" /> <p>Једнога јут |
| ц закона, и као чврсти заштитник правде и правице.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домаша |
| то.{S} С тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, н |
| > <p>Јасан глас овога господина прекиде и утули и реченицу и мисао онога првога који говори о п |
| ру, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— Млади |
| е угостио, срамота за њега; а ако траже и преко <pb n="30" /> његове гозбе да ждеру, срамота за |
| за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја тресне |
| огодан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он |
| није опазила.{S} Али где је среће ту је и несреће: са свим случајно примети се на једном рачунс |
| штофа за културни народ!{S} Геак остаје и у фраку геак! . . . . .</p> <p>За столом № 4, седи је |
| агушљива, а колико је светла — показује и само црно име њено — тамница! . .</p> <p>Свилорунић, |
| е огласи пресуда, да <pb n="39" /> чује и кривац и публика како суд суди Рији Свилорунићу.</p> |
| брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) честитају Миленији зета.{S} А девојке гле |
| тога разбираше како се влашки зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалити да |
| девојка удавала да готови јело за момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и робује као |
| {S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с |
| а главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и доношене свакојаке сиграчке откако сам зазнао за себе |
| ора пред вратима Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилама долазити кући трговца Ивана М |
| ди у свечаном црном оделу, и младе жене и девојке с најлепшим накитом.</p> <p>Докле пивоноше до |
| андар, узевши дете, одузео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је |
| а судију свакад половина парничара куне и осуђује.{S} Кад који управник изврши какво дело за оп |
| дости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепих новаца.</p> <p>«Још ме је цу |
| чке које у путу видим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним какву било штету.</p> <p>«Долазе |
| му те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загле |
| посао даље припреман.</p> <p>Удалише се и ова двојица.{S} Председник седе, и узе разгледати Сви |
| С тога сам често имао рашта расрдити се и, готово у свакој такој прилици, показати дивљину срца |
| па кад бејах поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да |
| а кога је олово ударило поврх леве сисе и избило на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећ |
| знати своју струку, па у осталом можете и мукати.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Насмејаше се многи од |
| црвена носа, задригла врата, узме ноте и прође од стола до стола те збере жртве које просвећен |
| на плећки избијају клобуци од сукрвице и од неке пене као мехури од сапуна.</p> <p>Видећи тако |
| доводе, подићи школе, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити о |
| поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не повика:</p> <p>— Чича Станоје, |
| ојако занимати.</p> <p>То исто изјавише и друга двојица.</p> <p>Председник отпоче читати овај с |
| и засмејавам друге.{S} Кад ко метанише и много се крсти, ја му се подсмевам.{S} На <hi>бденију |
| "22" /> проћи стазом пешачицом, обиђоше и столове и госте, а очију не сметаху с тога доконога с |
| за стару, варварску тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палата, бил |
| га Крста»: — Видели сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— П |
| ко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају пријатељи.{S} Без пр |
| во да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај до |
| ам своје мале грешке из којих су ницали и расли велики грехови моји.{S} Ово нека остане овде.{S |
| ли ко би похватао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту |
| ан глас овога господина прекиде и утули и реченицу и мисао онога првога који говори о питомини |
| и управни старешина може по својој жељи и увиђавности предузети и извршити многе корисне послов |
| чиновник је у некој канцеларји, Бога ми и не знам како се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да рукује |
| и не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш з |
| рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други сељак.</p> <p>—- Ови ва |
| се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку најбољи су и највећи учитељи.{S} И ти учи |
| јело за момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје |
| , јер до мало час све ће се то подизати и отићи <pb n="26" /> да вечера и да спава!{S} Каква је |
| по својој жељи и увиђавности предузети и извршити многе корисне послове, на прилику, просећи п |
| желети, нагађати, погађати шта ће бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја |
| у ову вамилију, па ће се све поправити и он ће бити уредан као најбољи младић.{S} Скочићемо ми |
| победа храбрила да се упињем подмирити и друге своје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспу |
| ећи пресуду.{S} Не беше ласно претрести и пресудити проћес који је изгледао просто проневерење |
| таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S} Казује, како му се кад која мана замета |
| жаху.{S} Не прође много, а у гостионици и пред њом под липама ражњаху само гостионички «келнери |
| су се сваки дан множили моји повериоци и расли моји ситни дугови.</p> <p>«На такав начин, ја с |
| Оне се брже окретоше, и ударише у смеј и управдање . . .</p> <pb n="16" /> <p>Ово се говорило |
| осионо дериште — исплазих за њим језик и рекох:</p> <p>— Хајд’ тако право! . . . .</p> <p>«У г |
| те с тога нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S} Вама је потребно знати своју струку, |
| аметно дете: него трчим, вичем, дозивам и псујем другове, потежем се на псе, на мачке које у пу |
| е своје касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се до |
| чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не пропта, из |
| једнога познаника узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а |
| ељ за то прекори, ја се на њега расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван. . . . .</p> <p>«Н |
| еговом срцу ону заспалу љубав к уредном и добром животу, послушао би он, ја мислим, лако и радо |
| /> зове.{S} Знам да рукује неком касом и рачунима.</p> <p>— Он је. чини ми се, свршио школе?</ |
| е касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао |
| и са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих судских чиновника тражи то исто. |
| еба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; д |
| доброти свога рада; може бити задовољан и спокојан; а судија не може никад бити миран ни спокој |
| асније:{S} Младожења је окривљен, тужен и затворен.{S} И што је затворен ни по јада, али је зат |
| смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих судских чиновника тражи то исто.{S} С тога у |
| цуске свиле, а твој Јеврем бошчалук као и кум венчани.</p> <p>— Не могу се подватити, тето; не |
| .{S} Срце може гинути за расипачем као и за штедљивцем!{S} Чудна <pb n="12" /> је то ствар. . |
| аучити. . .</p> <p>— У овом је суду као и у другом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам |
| ошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и задужити се.</p> <pb n="66" /> <p>«Кад у једнога позн |
| ја за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац |
| ам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки и ванџирај |
| ао другова не само из наше вароши, него и са села, и из других места.{S} Пред школом нашом <pb |
| бро.{S} Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука не п |
| у!{S} Скочише све слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, |
| .{S} Ја, у својим неприликама, за друго и не питах.{S} Пристах, испросих, и мишљах заклонио сам |
| тето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> < |
| С тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нарочито |
| в ишатиран, замрљан.{S} То сам ја чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.</p> <p>«О |
| животу, послушао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учи |
| н?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циганка?{S} Гледај ти колика је!{ |
| је у њега онолико исто благости колико и љубави к правди.{S} Чувен је као велики зналац закона |
| или једна удадба, однесу толико колико и један пожар. .</p> <p>— Ова наша варош права је палан |
| хиљада поверенога му новца, трпи толико и толико година заточења».</p> <p>Свилорунићу остајаше |
| рата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу |
| побројавши све што се извиђањем сазнало и посведочило, изрећи:</p> <p>«Суд је пресудио да Рија |
| {S} Да су старији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за црне д |
| оге своје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S} Казује, како му се кад |
| јемо! рече судија Живко: — и судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занимати.</p> <p>То |
| а је <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњим песмама, <pb n="24" /> у фигури, вичу:{S} |
| добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и ж |
| кав савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо дериште — исплазих за њим језик и рекох:</p> < |
| војака, виђаше се у Минићевој кући пуно и других гостију.{S} Момци из трговачких дућана једни о |
| Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други сељак.</p> <p>—- |
| > владам својим алатима, што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имате право! додаде један ђа |
| е Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46" /> Клопар |
| Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p> |
| мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто се изврши «цело пос |
| ли у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступала су га в |
| исује све вољи божјој, судбини, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамилије, дот |
| је по изгледу <pb n="48" /> врло оштар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да |
| stone unit="space" /> <p> <title>„ЖИВОТ И ВЛАДАЊЕ“</title> </p> <p>Рије Свилорунића</p> <quote> |
| ега расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван. . . . .</p> <p>«На часу сам био немирнији од |
| 4" /> <p>Зену један пут; зену други пут и — премину!. . .</p> <p>Међу крвавим крпама, којима је |
| и исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола није опазила.{S} Али где |
| се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допаде јако узбуђе |
| и вратише се у гостионицу.</p> <p>Цивић и Свилорунић још сеђаху.{S} Њих се ништа не тицаше штет |
| рата, па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавши изнутра дозволе.</p> <p>У соби сеђаше мла |
| {S} Најпосле помисли биће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе јадиков |
| е она имала неку тајну бољку коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нек |
| оштене сиромаштине? како ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину? . . . како ће . |
| зити кући трговца Ивана Минића.{S} Њему и домаћици његовој обично честитаху <hi>зета</hi>, а ће |
| врати у затвор Рији, нађе собу отворену и празну.{S} Рија некуд изашао, и не враћа се.{S} Стано |
| ца, Савкина ћерка, милује мачку по репу и пита:</p> <p>— Мацо! мацице!{S} Лазе ли тета?</p> <p> |
| одаџиску радњу, а Савка спремаше вечеру и мишљаше у себи:</p> <p>— Новци душегупци!{S} Сад ће н |
| {S} Човек жени и жена човеку најбољи су и највећи учитељи.{S} И ти учитељи свакад могу много, с |
| .{S} Понудише ми Зорку, девојку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у својим неприликама, за дру |
| .{S} Гости се, једни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гостионици и пред њо |
| га господина прекиде и утули и реченицу и мисао онога првога који говори о питомини пивопија.</ |
| p> <p>«У друштву с људма, као што бејах и сам, научих се картати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} |
| чух да Србија завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се бијем. . . . .{S} Нисам војник . . . ч |
| пресуда, да <pb n="39" /> чује и кривац и публика како суд суди Рији Свилорунићу.</p> <p>Прибли |
| } Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена погле |
| Савкину ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже |
| све како не треба.</p> <pb n="23" /> <p>И удалише се; али у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море ј |
| Ти треба данас да частиш! . . .</p> <p>И како су људи превртљиви!{S} Они исти Ријини другови, |
| — Мацо! мацице!{S} Лазе ли тета?</p> <p>И кад маца поче одмахивати репом, дете се зацену од сме |
| сто мале, и тако исто беспутне.</p> <p>«И цигара сама малена је ствар, али је велика с оном дру |
| </p> <p>— У овој нашој вароши, говораше Иван Минић: — један укоп, или једна удадба, однесу толи |
| уде проводаџија, помени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, ш |
| е почеше гомилама долазити кући трговца Ивана Минића.{S} Њему и домаћици његовој обично честита |
| ве.{S} Појела ги вечна мука!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви као потучени.{S} Једина Зорка држи |
| ена, и не помињући брда, оде право кући Ивана Мимића, Зоркинога оца, да каже како је вешто засн |
| ејах и сам, научих се картати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} У почетку ме срећа послужи необичн |
| вори један за све.</p> <p>—- До сад смо играли, рече једна госпа.</p> <p>— Прођите се, рећи ће |
| жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од 4—5 година.</p> <p>— Н |
| ва пута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зор |
| езом? — Да заметне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате право |
| бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; |
| де се у њега послови не задржавају; све иде као навијен сат.{S} Озбиљни млади људи из велике шк |
| о исто.{S} С тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиг |
| ко ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изо |
| S} Ходи тети, срце моје, ходи!</p> <p>— Иди пољуби тету у руку! вели Савка својој малој ћери, к |
| мивши хартије, рече тамничару:</p> <p>— Иди ти Станоје на своје место.{S} Ја ћу наредити да се |
| Али с каквом памећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако накинђурена, улазе у |
| p> <pb n="2" /> <p>Два млада господина, идући јој у сусрет, засташе, промотрише је, осмехнуше с |
| а, ја ево падам из погрешке у погрешку, из несреће у несрећу. . . . . .</p> <p>— А шта ћу с ови |
| ="chapter" xml:id="SRP18810_C5"> <head> Из ведра неба гром. . .</head> <quote> <l>«Живу се вуку |
| >— Ми се томе смејемо а њена «вамилија« из тога извлачи добар интерес, приметиће други господин |
| ивот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше |
| еше шта је, али се чињаху невеште свака из свога узрока. . . .</p> <p>После тога се расташе ове |
| ску обалу.</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из јутра, започе се крвав бој између Срба и Турака, и т |
| /> <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ</head> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милић |
| у.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање оца мога било |
| оштар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А |
| ивоту.{S} Бележио сам своје мале грешке из којих су ницали и расли велики грехови моји.{S} Ово |
| ектара.</p> <p>Три сељака, враћајући се из града од својих синова војника, ударише на овај скуп |
| а он.</p> <p>— Рад сам научити што више из права, одговори младић: —Ми смо у школи неке законе |
| само из наше вароши, него и са села, и из других места.{S} Пред школом нашом <pb n="63" /> беј |
| као навијен сат.{S} Озбиљни млади људи из велике школе отимају се у његов суд.{S} Од њега зази |
| ој кући пуно и других гостију.{S} Момци из трговачких дућана једни одлажаху а други долажаху.{S |
| угађајући својим пожудама, ја ево падам из погрешке у погрешку, из несреће у несрећу. . . . . . |
| а богомољи увек гуркам другове, излазим из реда, смејем се, и засмејавам друге.{S} Кад ко метан |
| блага и добродушна лица.{S} Он је родом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је које где |
| ије Свилорунића,али је он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано је одма |
| и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад пораним у школу, свакад заборавим ко |
| вет? . .» </l> </quote> <p> Једна мисао из главе раденика. </p> <p>Пред великом каваном «Код ос |
| био.{S} Тако је за неколико месеца узео из касе преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухва |
| раден красан дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p> <p>— И |
| аху пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине, иза другог стола, упита!</p> <p>— Е, како б |
| p>«У гимназији сам имао другова не само из наше вароши, него и са села, и из других места.{S} П |
| "> <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>(НЕШТО ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ) </head> <head>I</head> <head>Провод |
| ечерас, рече за столом № 6, један писар из полиције.</p> <p>— Око чега тако? упита га један од |
| . .{S} Са зле управе срца свога, падах из погрешке у погрешку.{S} На послетку учиних оно за шт |
| али остајем тврдо уверен да се деца још из малена морају навикавати на савлађивање својих пожуд |
| д те нове госте, дотле неко из дружине, иза другог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у сватовим |
| почех бринути о себи на други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свакојаке робе од које сам ја, |
| >— Знам, како не бих знаја?</p> <p>Рија иза тога разбираше како се влашки зову неке и неке ства |
| не мислите какаква вас срећа чека, рече иза њихових леђа Лукина Станица, која је тако лагано пр |
| /p> <p>— Чича! дајде бадема! викну неко иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже да што засл |
| p> <p>— .{S}Једно пиво! виче један гост иза стола.</p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара се фришко! одго |
| шћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика: |
| нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је |
| тељ, видећи то, рекне да се очистим, ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме |
| е собу отворену и празну.{S} Рија некуд изашао, и не враћа се.{S} Станоје сав претрну помисливш |
| » !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше ж |
| .</p> <p>Опет умуче.{S} Хладан му зној изби по челу.{S} После неколико тренутака настави:</p> |
| ник дише, онда му на ону рану на плећки избијају клобуци од сукрвице и од неке пене као мехури |
| кога је олово ударило поврх леве сисе и избило на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећки |
| бучицу, и рекао:</p> <pb n="64" /> <p>— Избићу себи око, ако ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадн |
| ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће умрети на пречац!{ |
| .</p> <p>— А шта ћу с овим?</p> <p>Сад извади испод узглавља свитак хартије, и поче га разглед |
| е било најмилије машити се руком у џеп, извадити десет пара, и купити или перецу, или ђеврек, и |
| то, господине, утече на моји очи.{S} Ме извара како да см дете.</p> <pb n="52" /> <p>Старац сад |
| јутро привезан леп пешкир, и на њему је извезено ово:</p> <p>«<hi>Проклето десет пара!</hi></p> |
| е место.{S} Ја ћу наредити да се најпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје кривице и |
| олицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао затвореник Рија: је ли све <pb n |
| hi>!»</p> <p>Тражило се, испитивало се, извиђало се дуго, врло дуго. . . .</p> <p>После претрес |
| председник суда, побројавши све што се извиђањем сазнало и посведочило, изрећи:</p> <p>«Суд је |
| томе смејемо а њена «вамилија« из тога извлачи добар интерес, приметиће други господин.</p> <p |
| ш као нека бабускера.{S} Каква је сласт изводити на пут лумпова?{S} Није га могла усветовати ни |
| и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто се изврши «цело послужење«, пошто Савка изнесе шоље од кав |
| ра куне и осуђује.{S} Кад који управник изврши какво дело за опште добро, он може, и ако га сув |
| о својој жељи и увиђавности предузети и извршити многе корисне послове, на прилику, просећи пут |
| на ново дува. . . .</p> <p>Цело друштво изгледа као у рају. .</p> <p>Уз једну липу стоји Чича Ј |
| но претрести и пресудити проћес који је изгледао просто проневерење дужности, али у ком се окри |
| {S} Висок, сув, малко богињав, он је по изгледу <pb n="48" /> врло оштар и опор човек.{S} Ко га |
| аџбина!. . </hi> </l> </quote> <p>Уздах изгнаника.</p> <p>Првих дана месеца Јула 1876 српска во |
| сада, са млечним усницама својим, важно изговара:</p> <pb n="III" /> <p>— Без хлеба могу, а без |
| колике сузе . . .{S} Хтеде још нешто да изговори, па не могаше. . . . .</p> <pb n="74" /> <p>Зе |
| иди Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изговори гласније, и у Савку погледа сталније.</p> <p>— |
| > <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми |
| м вичемо:</p> <p>— Изгори куму кеса!{S} Изгори куму кеса!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече |
| ружине, те пред црквом вичемо:</p> <p>— Изгори куму кеса!{S} Изгори куму кеса!{S} Па кад један |
| а свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега т |
| бри старац још горе јадиковао.</p> <p>— Изгубив леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме |
| горе јадиковао.</p> <p>— Изгубив леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот без време |
| коваше се горко да је млада жена његова изгубила неки драгоцени медаљон који јој је он дао, пре |
| ања.{S} Ето та и скупа и драга успомена изгубљена је ту!{S} Скочише све слуге, и тражише дуго и |
| је касе, и туђим новцем намиривао своје издатке.{S} Кад би га у картама срећа послужила, онда б |
| и бона оца, или мајку на умору? како ће издржати дугу тешку борбу у славу напредака у друштву ? |
| е узео него он.</p> <p>— И отац му беше изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан дванаесет |
| није још мислила давати своје ћери, али изиђе добра прилика, и пријатељи навалише, а највише са |
| ћа и дућана, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд жели |
| нас то двојако занимати.</p> <p>То исто изјавише и друга двојица.</p> <p>Председник отпоче чита |
| сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. . . .</p> <p>«Једном ме виде један средовечан |
| цркви на богомољи увек гуркам другове, излазим из реда, смејем се, и засмејавам друге.{S} Кад |
| од 9 сата из јутра, започе се крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</ |
| >. . .</p> <p>«Кад ми отац умре, све се измени.{S} Наша се кућа мораде добро стегнути да састав |
| к, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи толико без жене?{S} Чудну сте срећу |
| и се, и учини се нечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом упита:</p> <pb n="71" /> <p>— Господи |
| га. . . .</p> <p>— Како да утече? упита изненађени председник.</p> <p>— Ето, господине, утече н |
| ва . . .</p> <p>— Нездрава? упита Савка изненађено.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; то је велика |
| се изврши «цело послужење«, пошто Савка изнесе шоље од каве коју је Тетка Макра, преко све клет |
| "51" /> и сами од себе: то једнога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди како је било, и |
| м <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавши изнутра дозволе.</p> <p>У соби сеђаше млада једна жена, |
| — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио |
| које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио како ће онда и сам бити срећан |
| /l> <l>необична»</l> </quote> <p>Народ. изрека.</p> <p>Тамница је кућа необична.{S} То је народ |
| је кућа необична.{S} То је народ давно изрекао за стару, варварску тамницу; а то вреди и данас |
| што се извиђањем сазнало и посведочило, изрећи:</p> <p>«Суд је пресудио да Рија Свилорунић за п |
| а, који је трајао неколико дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} Не беше ласно претрести и пресудити |
| зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком свом послу, м |
| ице.{S} Да се та злоупотреба не пропта, изумевао сам нечувене мајсторије, те сам тако прикривао |
| одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако г |
| .{S} Била кула, била палата, била соба, или подрум — затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то |
| е ћу сува хлеба!{S} Хоћу сира, скорупа, или ма каква смока.</p> <p>«Књиге своје бацим куд му др |
| мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скоч |
| еврек, или шећерни кромпир, или печата, или ма што друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио |
| латко спокојство — да подвори бона оца, или мајку на умору? како ће издржати дугу тешку борбу у |
| путу видим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним какву било штету.</p> <p>«Долазећи кући, ј |
| заборавим код куће ма што: или плајваз, или перо, или таблицу, или њену писаљку.{S} Кад ме <pb |
| ле видеће се: можеш ли остати у служби, или не можеш.</p> <p>Станоје се удали.</p> <p>Председни |
| пара, и купити или перецу, или ђеврек, или шећерни кромпир, или печата, или ма што друго.{S} С |
| код куће ма што: или плајваз, или перо, или таблицу, или њену писаљку.{S} Кад ме <pb n="60" /> |
| оши, говораше Иван Минић: — један укоп, или једна удадба, однесу толико колико и један пожар. . |
| ерецу, или ђеврек, или шећерни кромпир, или печата, или ма што друго.{S} С тога сам мајци толик |
| год мислити или радити, а ту су близу, или који су осетљиви на сваку повреду хармоније <pb n=" |
| а људе који се у хармонији не разумеју, или у којих живци нису тугаљиви, она је нека наслада.{S |
| ада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина? . . . |
| вадити десет пара, и купити или перецу, или ђеврек, или шећерни кромпир, или печата, или ма што |
| то: или плајваз, или перо, или таблицу, или њену писаљку.{S} Кад ме <pb n="60" /> учитељ за то |
| колу, свакад заборавим код куће ма што: или плајваз, или перо, или таблицу, или њену писаљку.{S |
| евојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је |
| љда ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику да копам, као сељакуша?{S} Секо мој |
| та!{S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досе |
| трач од бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И |
| прстом испод браде, прокашља се једаред или дваред, снебивљиво куцну у врата, па за тим <pb n=" |
| то било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек после видеће се: можеш ли остати у слу |
| и који имају злу навику што год мислити или радити, а ту су близу, или који су осетљиви на свак |
| ом у џеп, извадити десет пара, и купити или перецу, или ђеврек, или шећерни кромпир, или печата |
| ебројеним пожудама за уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ |
| оркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, тето, им |
| ај Рија јавља овако умиљато? упита Цана Илина Јулку Лисопољчеву, кад поред њих прође Рија Свило |
| и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком свом послу |
| у видим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним какву било штету.</p> <p>«Долазећи кући, још с |
| ти «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им беше сав разговор.</p> <p>Жена која храмаше упути се |
| ко! одговара пивоноша.</p> <p>— И говор им је другојачији, проговори први сељак.</p> <p>— Хајде |
| пре искао од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој је браца малко пошире руке; ра |
| ту вику, рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја |
| го оном ко тебе може <hi>свакад</hi> да има! . .</p> <p>Опет умуче.{S} Хладан му зној изби по ч |
| помоћи, овако у ноћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрча д |
| е руке дође кључ од касе у којој свакад има довољно новаца.{S} Једном, у несрећи, да поправим с |
| да се најпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек после виде |
| е што бива у домашају судске власти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ок |
| , и један од њих рече:</p> <p>— Јамачно има опет неку «добру прилику«, па трчи да лови младожењ |
| ка: — што год потражиш — нема!{S} И што има, неваља; све нешто простачко.{S} Тражим везен пешки |
| е које може прегорети живот.{S} А ја не имадох снаге да се одречем задовољства које се купује з |
| и, она је нека наслада.{S} Али они који имају злу навику што год мислити или радити, а ту су бл |
| љаде.{S} Одавно се он почео картати.{S} Имајући при руци увек новаца, он се у свакој новчаној о |
| војку«.{S} Нисам то рада.{S} Али је она имала неку тајну бољку коју крију и она и мајка њена.{S |
| вљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим? |
| протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказуј |
| исмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја сам имао четири сестре, све четири старије од мене.{S} Ласн |
| Тад сам већ био младић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} Како сам ја од оних људи који маре |
| право! . . . .</p> <p>«У гимназији сам имао другова не само из наше вароши, него и са села, и |
| бе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно |
| ема мени буду бољи.{S} С тога сам често имао рашта расрдити се и, готово у свакој такој прилици |
| у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја и |
| ји говори о питомини пивопија.</p> <p>— Имате право, прихвати један од гостију с проседом брадо |
| расна ти ова кућица, Савка!{S} Три собе имате, је ли?</p> <p>— Три, тетка, и кујну.</p> <p>— Чу |
| о ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имате право! додаде један ђаволан у наочарима, који не |
| оје се купује за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот!{S} Никако!{S} Нема у |
| ало привређује, да се никако не рентира имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам привређује? ре |
| је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право да кажем, чисто |
| е.</p> <p>— Да се удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- Не |
| е своје дане.{S} Ова мудра, стара жена, имаше обичај рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} Шта ли ће на |
| аџбини. . . . .{S} Ох, отаџбино!{S} Ох, име слатко!{S} Благо оном ко тебе може <hi>свакад</hi> |
| мало снаге, па поче овако:</p> <p>— За име моје не питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајт |
| им поштовањем упита рањеника како му је име.{S} Рањеник зажмури, намршти се, и учини се нечуо.{ |
| колико је светла — показује и само црно име њено — тамница! . .</p> <p>Свилорунић, седећи у сво |
| заруменим, место да промуцам коју реч у име захвалности за такав савет, и на такав начин, ја — |
| ајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање оца мога било је врло добро, јер ми, деца |
| /l> </quote> <p>«Ја сам се родио у кући имућној.{S} Мој је отац најпре радио занат, а после је |
| >«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мала, |
| су масе све у реду; све књиге, нарочито интабулациске, тачне су за причу; нигде се у њега посло |
| господин.</p> <p>— На част сваком такав интерес, рече први господин: — кад је у кући . . . он н |
| а њена «вамилија« из тога извлачи добар интерес, приметиће други господин.</p> <p>— На част сва |
| а снебивљиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, |
| , који не гледа ни у кога: — Како језик исказује најтајнија вијугања душе човечије, како он обе |
| них 200 дуката до Св. Илије, што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту још нешто.{S} |
| одговорим на то?{S} Он мене још није ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, и разговара |
| ве редом записке, г. председник, кад се искупише судије рече:</p> <pb n="54" /> <p>— Данас би б |
| у.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и оне ја |
| <hi>закључана</hi>!»</p> <p>Тражило се, испитивало се, извиђало се дуго, врло дуго. . . .</p> < |
| ав начин, ја — бесно и осионо дериште — исплазих за њим језик и рекох:</p> <p>— Хајд’ тако прав |
| <p>— А шта ћу с овим?</p> <p>Сад извади испод узглавља свитак хартије, и поче га разгледати.</p |
| оје шамије забрадаче, намести је прстом испод браде, прокашља се једаред или дваред, снебивљиво |
| домислио се да удешава рачунске књиге и исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан да га оби |
| чена од јутра до мрака, само прихвата и испраћа <pb n="17" /> госте, гласнике добрих жеља, и ве |
| мном разговара, свакад су му речи нешто испрекидане; нешто је као збуњен.{S} Није као они што г |
| м дете.</p> <pb n="52" /> <p>Старац сад исприча све како је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја |
| знала тек онда кад се нашао момак да је испроси!</p> <p>Рија се осмејкује, прима честитања, и н |
| икама, за друго и не питах.{S} Пристах, испросих, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S |
| .</p> <pb n="36" /> <p>Пријатељице, оне исте које пређе налажаху све нове и нове врлине на млад |
| уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад пораним у школу, свакад забо |
| p> <p>И како су људи превртљиви!{S} Они исти Ријини другови, који су се дојуче подсмевали женид |
| , припаљујући своју цигару.</p> <p>— А! истина јес, поправља се Миле: — а ја сам преумио!</p> < |
| ја то слушам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . |
| ем подмирити и друге своје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспутне.</p> <p>«И цигара сама |
| ге своје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспутне.</p> <p>«И цигара сама малена је ствар, а |
| знаје ближе казаће да је у њега онолико исто благости колико и љубави к правди.{S} Чувен је као |
| он и од свих судских чиновника тражи то исто.{S} С тога у његовом суду суђење иде и брзо и добр |
| Може нас то двојако занимати.</p> <p>То исто изјавише и друга двојица.</p> <p>Председник отпоче |
| не послове, на прилику, просећи путове, исушити баруштине, прокопати водоводе, подићи школе, за |
| за своју отаџбину? . . . како ће . . . (исцепано).</p> <p>«Хвалим твоје добро срце, али остајем |
| ни врагови (деца).{S} Немам код кога да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд хо |
| те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра дан преда г. председнику.</p> </div> <div type |
| у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих о |
| му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела се кућа уз |
| своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога само себе—никад!</p> <p>«Н |
| је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; а ако траже и |
| ља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостајао сам, доц |
| не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки и ван |
| школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као смерно, паметно дете: него трчим, вичем, дозив |
| и смеј.</p> <p>« Све су моје књиге биле ишарабатане.{S} Сваки наслов ишатиран, замрљан.{S} То с |
| књиге биле ишарабатане.{S} Сваки наслов ишатиран, замрљан.{S} То сам ја чинио и на туђим књигам |
| ај што Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели Стано |
| и одакле је.{S} Међу тим, кад је улицом ишло, носило је у рукама новине на којима је била адрес |
| пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда кривим свакога пре него себе.{S} Тад |
| да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се задало за «лекциј |
| јој.{S} Јер, угађајући својим пожудама, ја ево падам из погрешке у погрешку, из несреће у несре |
| е така судбина? . . .</p> <p>— Судбина, ја шта је?{S} Нема без судбине ништа, тврди Баба-Соса.< |
| ико колико сам добијао за очина живота, ја се почех бринути о себи на други начин.{S} Иза оца о |
| ко се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту нем |
| p>«Једини мушкарац међу четири девојке, ја сам растао као мајчина маза, и владао се као кућевни |
| , у несрећи, да поправим своје губитке, ја се машим руком за новац туђ који стојаше под</p> <pb |
| појас задени!</p> <p>«На таке опомене, ја сам често настављао нови смеј.</p> <p>« Све су моје |
| кад бих опазио ту немарност према себи, ја бих често почињао стењати за прабога, и мучио бих се |
| ме <pb n="60" /> учитељ за то прекори, ја се на њега расрдим и целога сам часа нешто љут и гње |
| е.{S} Кад ко метанише и много се крсти, ја му се подсмевам.{S} На <hi>бденију</hi> зашивам друг |
| /> <p>«Кад у једнога познаника узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак |
| учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и сваком велим да |
| ности за такав савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо дериште — исплазих за њим језик и р |
| и ситни дугови.</p> <p>«На такав начин, ја сам још за свога школовања, спискао све што ми је од |
| редном и добром животу, послушао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и час |
| ча, од воћа, од слаткиша, <pb n="58" /> ја се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пруж |
| ш притискује савест осетљива човека.{S} Ја ником свом не бих световао да буде судија . . .</p> |
| че лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb n="65" /> |
| , девојку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у својим неприликама, за друго и не питах.{S} Прист |
| моје није смео нико преко погледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне |
| умре више од туге него од старости.{S} Ја остах сам у свету с небројеним пожудама за уживања, |
| у туђини венули за својом домовином.{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Падох у првом боју. . . . . |
| " /> <p>«3а мене је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је |
| <p>— Иди ти Станоје на своје место.{S} Ја ћу наредити да се најпре извиди како је то било, и и |
| аном, што да ти причам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а старовремско неје за тебе. |
| о дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима не остане више!. . .</p> < |
| опемене, да се тргнем, да се поправим — ја сам постајао све гори:</p> <p>— Оне девојчуре (сестр |
| мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, |
| орунић, и јави се врло уљудно.</p> <p>— Ја?. . .{S} Не. . . знам, одговори Јулка нешто мало збу |
| јунаштво које многи називљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</ |
| <p>«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет ј |
| морала мислити о удаји сестара мојих, а ја мишљах само о себи, о својим задовољствима.{S} Не мо |
| се срце које може прегорети живот.{S} А ја не имадох снаге да се одречем задовољства које се ку |
| >— А! истина јес, поправља се Миле: — а ја сам преумио!</p> <p>— Та још од детета познавало се |
| Судиски је хлеб врло горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиска служба најузвишенија |
| авши то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, место да промуцам коју реч у |
| о кад умеју . . .</p> <p>— Таман бих га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за што |
| му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору н |
| мо једно другоме: данас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погле |
| тово свакад налазила је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, да се по |
| техничару, што ће знање језика?{S} Кад ја знам своју науку, кад <pb n="25" /> владам својим ал |
| зим у школу цела се кућа узнемири докле ја приберем књиге и све што ми треба.</p> <p>«Кад смо у |
| да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам врата и прозоре, и учиним ште |
| и!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву оних људи који се жене у |
| самртна. . . . . .</p> <p>— Не бојим се ја смрти, господине; него . . . него . . . .{S} Слабачк |
| код кога; остала су сама.{S} Не могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживим!</p> < |
| сав његов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жељ |
| ли жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту жељу <pb n="II" /> задовољити, осе |
| у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео |
| <p>Јулку поли румен по лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам к |
| себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја радио.{S} Млад — делија; стар — просјак!{S} Сад сам |
| да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај дока |
| ух да Србија завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се бијем. . . . .{S} Нисам војник . . . чак |
| pb n="71" /> <p>— Господине!{S} Хоћу ли ја скоро умрети?</p> <p>— Не бој се, јуначе, одговори л |
| Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре |
| ми се, свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко |
| му за оних 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени |
| као младића «солидна.» Знало се да сам ја био «масаџија,« тојест, наследник богата оца, али се |
| Молим ја вас, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја |
| ик богата оца, али се није знало да сам ја своје наследство упутио давно.{S} За то се очекивало |
| а дућан, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштву с калфама, парче по парче, упућивао те се |
| ако бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, говораше Миле <pb |
| Оне девојчуре (сестре моје), мислио сам ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! |
| служби сам имао лепо место.{S} Како сам ја од оних људи који маре само за себе, тако се никад н |
| аки наслов ишатиран, замрљан.{S} То сам ја чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.< |
| не остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био тако амишан према другима, није било очекивати н |
| уседи на неправду света:</p> <p>— Молим ја вас, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога |
| ре за црне дане! . . . .</p> <p>«Једном ја обискох око бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се |
| ије сетити, тргнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар у |
| ен са срца оним Србима који су, као ово ја, у туђини венули за својом домовином.{S} Ја не помог |
| као и у другом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву упра |
| нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати Јеврему, па што рекне он, јавићу вам.</p> <pb |
| а с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагов |
| Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја д |
| сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буд |
| ем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се пот |
| остала од десет пара»!</l> </quote> <p>«Ја сам се родио у кући имућној.{S} Мој је отац најпре р |
| не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја сам имао четири сестре, све четири старије од мене.{ |
| опасности за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам све радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми ј |
| и пут сам перорезом подаврьо своју очну јабучицу, и рекао:</p> <pb n="64" /> <p>— Избићу себи о |
| да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпосле помисли биће скочио у воду и удавио с |
| да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега, у |
| кад поред њих прође Рија Свилорунић, и јави се врло уљудно.</p> <p>— Ја?. . .{S} Не. . . знам, |
| тар дође, председник нареди да се одмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди ка |
| то ја казати Јеврему, па што рекне он, јавићу вам.</p> <pb n="11" /> <p>Докле се Тета-Макра и |
| p> <p>— Море Јулка, што ти се овај Рија јавља овако умиљато? упита Цана Илина Јулку Лисопољчеву |
| не још није ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, и разговара се врло паметно.</p> <p> |
| гу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не јављаше, и нешто се толико бејаше замислила да се сама |
| и затворен.{S} И што је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву кривицу: проневерио је |
| воја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклетих новаца!. . .</p |
| се.{S} И тада је добри старац још горе јадиковао.</p> <p>— Изгубив леб, и изгубив душа!{S} Пус |
| где мало пре сеђаху гости — сватови.{S} Јадиковаше се горко да је млада жена његова изгубила не |
| да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклетих новаца!. . .</p> <p>«У друштв |
| паметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јело за момке и калфе, |
| а ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути за расипачем к |
| око, ако ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— |
| Понудише ми Зорку, девојку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у својим неприликама, за друго и |
| Свилорунић.</p> <p>На један мах допаде јако узбуђен млад један господин од оних пређашњих сват |
| сане хартије.{S} Томе се сиромах старац јако обрадова мислећи да ту може бити каква записка кој |
| хнуше се, и један од њих рече:</p> <p>— Јамачно има опет неку «добру прилику«, па трчи да лови |
| 1.{S} Стари су пили некакав нектар, али јамачно није био овакав.{S} Они кукавци за пиво нису зн |
| рају. .</p> <p>Уз једну липу стоји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим бадемима и лешницима.{S |
| ! викну неко иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја размиш |
| сви гледати свога посла. . . . .</p> <p>Јасан глас овога господина прекиде и утули и реченицу и |
| p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасније:{S} Младожења је окривљен, тужен и затворен.{S} |
| ако год стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам сва |
| и ова кућица, Савка!{S} Три собе имате, је ли?</p> <p>— Три, тетка, и кујну.</p> <p>— Чудо једн |
| извиди како је побегао затвореник Рија: је ли све <pb n="53" /> онако како прича тамничар.{S} Н |
| мка расипача.{S} Ономадне <pb n="10" /> је био ту на ручку, па се разговара с Јевремом како му |
| и за штедљивцем!{S} Чудна <pb n="12" /> је то ствар. . . .{S} Баш не знам што ћу? . . .{S} Каза |
| на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тето; чиновник је у не |
| пожар. .</p> <p>— Ова наша варош права је паланна, говораше удавача Зорка: — што год потражиш |
| ="26" /> да вечера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих навика!{S} Најлепше време од ноћи |
| S} Говориш као нека бабускера.{S} Каква је сласт изводити на пут лумпова?{S} Није га могла усве |
| о је кукавни Рија Свилорунић.{S} Његова је ово марама! . . . .</p> <milestone unit="-" /> <p>Су |
| <p>Рије Свилорунића</p> <quote> <l>«Сва је моја несрећа</l> <l>постала од десет пара»!</l> </qu |
| а верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остало беше ј |
| ио од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепих новаца.</p> < |
| пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46" /> Клопарао је дуго, дуго, по ко |
| арао је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе |
| онеше болничари једнога добровољца кога је олово ударило поврх леве сисе и избило на плећку.{S} |
| foreign xml:lang="en">№</foreign> 2, да је за овако мали народ, као ми што смо, један филолог д |
| доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру прилику, а два |
| адожења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, треба да је и |
| са два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру пр |
| сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ја д |
| удам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, тр |
| аошијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да га |
| и погодан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није |
| кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће |
| у четврт од часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао |
| Станица, која је тако лагано пришла да је девојке нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и уда |
| зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о чувањ |
| Стражари око суда нису опазили никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Чича |
| им!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви |
| ати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто благости колико и љубави к правд |
| а се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена погледа у |
| ље, рећи ће трећи сељак: — видите ли да је овде све како не треба.</p> <pb n="23" /> <p>И удали |
| ај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, ве |
| ља адвоката заступала су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. |
| познала тек онда кад се нашао момак да је испроси!</p> <p>Рија се осмејкује, прима честитања, |
| нај стари господин: — али данас знам да је онај народ питомији који пије пиво. . .</p> <p>— Каж |
| ржави.</p> <pb n="50" /> <p>— Сумњам да је познајете; она узвишена јесте, али је тешка, горка.{ |
| орак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиска служба најузвишенија служба у држави.</p> <p |
| љено, и како сам ствар сватио, држим да је право овако како пресуђујем,» а то баш притискује са |
| оју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, |
| а мала а на плећки се расцветала као да је кроз њу граната пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда |
| ти — сватови.{S} Јадиковаше се горко да је млада жена његова изгубила неки драгоцени медаљон ко |
| де! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најгори лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врло н |
| е један попа у наочарима; мислили су да је <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњим пес |
| смејали Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познал |
| ће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе јадиковао.</p> <p>— Изгубив ле |
| Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина? . . .</p> <p>— Судбина, ја шта је?{S} |
| а и прав човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ — мученик.{S} И Чича — Станоје беше увек |
| > <pb n="37" /> <p>«Као што знате, Рија је руковао касом у којој је свакад било новаца на хиљад |
| у узме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, по свој прилици навалице, оставио један рукопис у к |
| обру девојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? упита Макра узнемирено.</p> <p>— Луке Ли |
| е иза њихових леђа Лукина Станица, која је тако лагано пришла да је девојке нису осетиле.{S} Он |
| А та мала циганка?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети, срце моје, ходи!</p> <p>— Иди пољуби |
| треба!</p> <p>Матере, које знају колика је брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу |
| нути да састави крај с крајем.{S} Мајка је још морала мислити о удаји сестара мојих, а ја мишља |
| треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и т |
| и своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисл |
| . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, била је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одвео учи |
| а наше свађе.{S} Готово свакад налазила је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да |
| сељанка, оставши на дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе последње своје дане |
| човек: то језик и није за вас.{S} Вама је потребно знати своју струку, па у осталом можете и м |
| . .</p> <p>Међу крвавим крпама, којима је сам затварао рану своју, нађе се једна бела марама, |
| ошио је силне новце од оних сума којима је руковао!</p> <p>Један пријатељ разгледао је акта у с |
| ло, носило је у рукама новине на којима је била адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, о |
| . . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и |
| шње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало привређује, да се ника |
| беспутне.</p> <p>«И цигара сама малена је ствар, али је велика с оном дружином коју за собом в |
| о та и скупа и драга успомена изгубљена је ту!{S} Скочише све слуге, и тражише дуго и пажљиво, |
| !{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена погледа у Савку а намигну |
| то веома необична!{S} Она је тесна, она је страшна, она је загушљива, а колико је светла — пока |
| а!{S} Она је тесна, она је страшна, она је загушљива, а колико је светла — показује и само црно |
| у, или у којих живци нису тугаљиви, она је нека наслада.{S} Али они који имају злу навику што г |
| поља, кућа је то веома необична!{S} Она је тесна, она је страшна, она је загушљива, а колико је |
| } Најгоре беше за Тетка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два пута доказивала да је то лаж, д |
| велика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота оборити цркву, него скудити девојку«.{S} Нис |
| ан дуже, то ствар јасније:{S} Младожења је окривљен, тужен и затворен.{S} И што је затворен ни |
| во ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас т |
| госпо; а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио би |
| есет је пара, само десет пара; а цигара је само неколико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упр |
| ико други не чује:</p> <p>— Младићу! та је цигара зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њ |
| е . . . свој свога треба да чува.{S} Та је девојка валична . . . нездрава . . .</p> <p>— Нездра |
| ку повреду хармоније <pb n="29" /> — та је музика права мука.{S} Од времена до времена по један |
| мене.{S} Нисам рада оговарати; грехота је кудити девојку; али . . . дете моје . . . свој свога |
| судбина? . . .</p> <p>— Судбина, ја шта је?{S} Нема без судбине ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p> |
| смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште свака из свога узрока. . . .< |
| веле, отац осећао сретан: није знао шта је чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје р |
| м — затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необична!{S} Она је тесна, она је страшна, |
| quote> <p>Народ. изрека.</p> <p>Тамница је кућа необична.{S} То је народ давно изрекао за стару |
| head>Тамница</head> <quote> <l>«Тамница је кућа</l> <l>необична»</l> </quote> <p>Народ. изрека. |
| чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улицом ишло, носило је у рукама новине на којима је |
| де ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је најслађе спавати, ураниће сви као вешци.{S} И колико |
| акав интерес, рече први господин: — кад је у кући . . . он не доврши ове реченице, него подиже |
| тресе шаком, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им беше сав разговор.</ |
| нало и посведочило, изрећи:</p> <p>«Суд је пресудио да Рија Свилорунић за проневерење у дужност |
| служба — те ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то |
| р стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тето; чиновник је у некој канцеларји, Бога ми и не |
| уј сам служија три години.</p> <p>— Где је та Турна?</p> <pb n="45" /> <p>— Еј тамо доле на Дун |
| ече Савка осмехнувши се.</p> <p>— А где је сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за ње |
| сиромах Чича-Станоје; слао је свуда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава. |
| бегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључа |
| бична контрола није опазила.{S} Али где је среће ту је и несреће: са свим случајно примети се н |
| о једно дете на улици, које не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не |
| и у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>До |
| аче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улицом ишло, носи |
| и он, пруживши председнику хартије које је нашао на Ријиној постељи.</p> <p>Председник, примивш |
| исне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улицом ишло, носило је у рукама |
| Мој је отац најпре радио занат, а после је постао трговац: отворио је болту.{S} Он је рођен у с |
| друге.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са свим поцепано).</p> <p>(Ово је нађено у Ријиној б |
| ћи слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад пораним у школу, с |
| као јунак, као победитељ!</p> <p>«Та ме је вајна победа храбрила да се упињем подмирити и друге |
| то оно прво десет пара! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у сласт; од погрешке у погрешку, до |
| је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одвео учитељу који ме уписа у први разред.{S} Уч |
| тење стало лепих новаца.</p> <p>«Још ме је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на |
| прочита).</p> <pb n="IV" /> <p>«3а мене је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти |
| али у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море је ово згодно; само не знам ко најзад плаћа све ово ужи |
| ца се саже, узе са земље кришку, отресе је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га |
| зао час га једне зиме потера несрећа те је само губио.{S} Тако је за неколико месеца узео из ка |
| ће ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Како да ти одговорим на то |
| идући јој у сусрет, засташе, промотрише је, осмехнуше се, и један од њих рече:</p> <p>— Јамачно |
| живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нек |
| дуго. . . .</p> <p>После претреса, који је трајао неколико дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} Не б |
| сује неко време, па ћемо видети за који је посао даље припреман.</p> <p>Удалише се и ова двојиц |
| ласно претрести и пресудити проћес који је изгледао просто проневерење дужности, али у ком се о |
| м од министра правде, један младић који је, као правник, постављен за практиканта у суду г. Пра |
| у срца свог.{S} Сирота мајка моја сваки је час морала долазити да нас развађа и да утишава наше |
| за какву управничку службу.{S} Судиски је хлеб врло горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да ј |
| н.{S} И што је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву кривицу: проневерио је своју дужн |
| а је познајете; она узвишена јесте, али је тешка, горка.{S} Сваки други управни старешина може |
| <p>«И цигара сама малена је ствар, али је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> <p>«С |
| ојник . . . чак сам човек страшљив; али је туга у туђини тежа од сваке муке у отаџбини. . . . . |
| дити девојку«.{S} Нисам то рада.{S} Али је она имала неку тајну бољку коју крију и она и мајка |
| пресуда по кривици Рије Свилорунића,али је он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где ј |
| а је само неколико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упропасти једнога младића за сав његов по |
| нда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору неправду. . . . .</p> <pb n="62" /> < |
| олту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање оца мога б |
| ио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми ниј |
| д тога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад сам, добивши доста, |
| и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb n= |
| љиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би т |
| ш ме је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике корисне занате, па и на тр |
| у, може само рећи: «Према ономе како ми је представљено, и како сам ствар сватио, држим да је п |
| </p> <p>«Ја сам све радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао с |
| опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто се изврш |
| за свога школовања, спискао све што ми је од оца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без те |
| и је једном украден красан дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него |
| ако како <pb n="5" /> говори, а опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо с |
| с разним посластицама за децу.{S} Ту ми је било најмилије машити се руком у џеп, извадити десет |
| је од оца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без тестамента, те сестрама, осим удаје, није |
| бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је једном украден красан дивит што ми је отац донео из |
| ени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкину ћерку); јо |
| ем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циганк |
| 5" /> говори, а опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо суседе!...</p> <p |
| изненађено.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је гр |
| перо од своје шамије забрадаче, намести је прстом испод браде, прокашља се једаред или дваред, |
| ичар.{S} Најпосле додаде:</p> <p>— Овај је младић наш нови практиканат.{S} Одведите га у препис |
| згубила неки драгоцени медаљон који јој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та |
| то знате, Рија је руковао касом у којој је свакад било новаца на хиљаде.{S} Одавно се он почео |
| «Ја сам се родио у кући имућној.{S} Мој је отац најпре радио занат, а после је постао трговац: |
| p>— Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој је браца малко пошире руке; радо троши, задужује се. . |
| редседник суда, г. Жељин Правдић, човек је од својих 50—55 година.{S} Висок, сув, малко богињав |
| овде?</p> <p>— Овде је, тето; чиновник је у некој канцеларји, Бога ми и не знам како се <pb n= |
| до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, биће младожења |
| мирнији од свију других ђака.{S} Учитељ је често морао прекидати свој говор, да мени викне:</p> |
| Тешко је наћи угодна кирајџију; па нам је она трећа «намештена соба», рече Савка осмехнувши се |
| одговара пивоноша.</p> <p>— И говор им је другојачији, проговори први сељак.</p> <p>— Хајдемот |
| може много научити. . .</p> <p>— У овом је суду као и у другом, вели председник.{S} Но ја мишља |
| шава рачунске књиге и исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола није |
| ости колико и љубави к правди.{S} Чувен је као велики зналац закона, и као чврсти заштитник пра |
| .</p> <pb n="14" /> <p>— Црна Јулка, он је теби већ померио памет!{S} Чувај се, несретнице!{S} |
| одина.{S} Висок, сув, малко богињав, он је по изгледу <pb n="48" /> врло оштар и опор човек.{S} |
| ић, врло блага и добродушна лица.{S} Он је родом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је |
| постао трговац: отворио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што ре |
| ује неком касом и рачунима.</p> <p>— Он је. чини ми се, свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја не |
| уковао!</p> <p>Један пријатељ разгледао је акта у суду, и каже овако:</p> <pb n="37" /> <p>«Као |
| је се смирио сиромах Чича-Станоје; слао је свуда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни с |
| е га је оставио. <pb n="46" /> Клопарао је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{ |
| ца.{S} Он је родом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је које где докле није постао кљ |
| : данас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкин |
| да учине места познијима.</p> <p>— Ово је пиво право боговско пиће, вели један проседи господи |
| чи, болничарка Јулка рече:</p> <p>— Ово је кукавни Рија Свилорунић.{S} Његова је ово марама! . |
| (даље је са свим поцепано).</p> <p>(Ово је нађено у Ријиној блузи после његове смрти).</p> </di |
| н цвет да га само заденем за косу, него је човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш да храни! одго |
| аћедоније; дошао је амо давно; и служио је које где докле није постао кључар на. тамници судско |
| затворен за прљаву кривицу: проневерио је своју дужност; потрошио је силне новце од оних сума |
| нат, а после је постао трговац: отворио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из варош |
| : проневерио је своју дужност; потрошио је силне новце од оних сума којима је руковао!</p> <p>Ј |
| Секо моја, ти си некакав злослут.{S} Ко је полудео да још таким мислима разбија главу у очи уда |
| ="52" /> <p>Старац сад исприча све како је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове постеље, |
| ана Мимића, Зоркинога оца, да каже како је вешто засновала проводаџиску радњу, а Савка спремаше |
| е разлике које опажа дух људски, и како је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те |
| Ја ћу наредити да се најпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} |
| егунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао затвореник Рија: је ли све <pb n="53" /> она |
| у пред судију, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, у сва |
| туђ потпис.{S} Почне се разбирати како је постао тај потпис , па се нађе чудо нечувено — Ријин |
| ном бива све другојаче, а не онако како је желео он, само би суморно проговорио:</p> <p>— У наш |
| отера несрећа те је само губио.{S} Тако је за неколико месеца узео из касе преко четири хиљаде |
| је страшна, она је загушљива, а колико је светла — показује и само црно име њено — тамница! . |
| , бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћи угодна кирајџију; па нам је она трећа «намештен |
| о што рекох, имовно стање оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, |
| S} Међу тим, кад је улицом ишло, носило је у рукама новине на којима је била адреса оца његовог |
| <p>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мал |
| ра, и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) |
| е, све четири старије од мене.{S} Ласно је веровати кад причају колико су се сви обрадовали мен |
| Немам код кога да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд хоће! . . .</p> <p>— А |
| угојачије.</p> <p>— Зорка, сестро, лепо је то удати се, вели несташница Ленка Лакина: — али за |
| > <p>— Како да нису знали ?{S} Ту скоро је у Мисиру, на папирусову листу, нађен рецепт како се |
| ето десет пара! . . .</p> <p>— Куку! то је <hi>он</hi>! рече потресено болничарка Јулка; али он |
| ђено.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота о |
| </p> <p>Тамница је кућа необична.{S} То је народ давно изрекао за стару, варварску тамницу; а т |
| ајући по соби.</p> <p>Кључар уђе.{S} То је омален старчић, врло блага и добродушна лица.{S} Он |
| да погледам у уста страшној цеви?{S} То је јунаштво које многи називљу безумљем, а ја бих се по |
| најгори лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врло неуредан младић, додаде Цана.</p> <p>Јулку поли |
| , па је после ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљ |
| дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту још не |
| то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру прилику, а два пута би опет го |
| је окривљен, тужен и затворен.{S} И што је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву криви |
| ни светије,</l> <l>ни милије, него што је реч —</l> <l> <hi>Отаџбина!. . </hi> </l> </quote> < |
| ћа послужила, онда би намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа |
| коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје није смео нико преко погледати.{S} Ја сам био т |
| кад су му речи нешто испрекидане; нешто је као збуњен.{S} Није као они што говоре као чекало, и |
| гази, прља, полива, квари. . . .{S} Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није |
| ао малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је само неколико мрв |
| «, пошто Савка изнесе шоље од каве коју је Тетка Макра, преко све клетве, попила у сласт, врати |
| Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не повика:</ |
| е сисе и избило на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећки се расцветала као да је кроз њ |
| Свакога ће питати старост</l> <l>где му је била младост?</l> </quote> <p>Нар.{S} Пословица.</p> |
| неким поштовањем упита рањеника како му је име.{S} Рањеник зажмури, намршти се, и учини се нечу |
| но јутро привезан леп пешкир, и на њему је извезено ово:</p> <p>«<hi>Проклето десет пара!</hi>< |
| ла није опазила.{S} Али где је среће ту је и несреће: са свим случајно примети се на једном рач |
| о му његова плата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, она |
| како ми живиш ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан м |
| се подватити, тето; не знам шта ће рећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да сам <hi>ја</hi> бил |
| љину од најтеже француске свиле, а твој Јеврем бошчалук као и кум венчани.</p> <p>— Не могу се |
| сет пара</hi> одвести на вешала!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђ |
| , два дана после разговора Макрениног с Јевремовом Савком.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| > је био ту на ручку, па се разговара с Јевремом како му његова плата не стиже за трошак, а Јев |
| мора у ред!.{S} Него се ти разговори с Јевремом; помени му за оних 200 дуката!{S} У понедељник |
| о; не знам шта ће рећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те < |
| Баш не знам што ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар знати боље. . . .</p> </div> <div ty |
| осети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати Јеврему, па што рекне он, јавићу вам.</p> <pb n="11" /> |
| се намучих вечерас, рече за столом № 6, један писар из полиције.</p> <p>— Око чега тако? упита |
| Правдићу, с писмом од министра правде, један младић који је, као правник, постављен за практик |
| је за овако мали народ, као ми што смо, један филолог доста.{S} Други људи могу сви гледати сво |
| ој нашој вароши, говораше Иван Минић: — један укоп, или једна удадба, однесу толико колико и је |
| иције.</p> <p>— Око чега тако? упита га један од гостију.</p> <p>— Жандар нашао једно дете на у |
| еху г. Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допаде јако узбуђен млад један господин од он |
| му кеса!{S} Изгори куму кеса!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече са свим хладно:</p> <p>— Им |
| p>На један мах допаде јако узбуђен млад један господин од оних пређашњих сватова, и стаде молит |
| тика?</p> <p>— И ви имате право! додаде један ђаволан у наочарима, који не гледа ни у кога: — К |
| ако накинђурена, улазе у ову гомилу где један другог гази, прља, полива, квари. . . .{S} Зар је |
| а излагао. . . .</p> <p>«Једном ме виде један средовечан човек да држим међу два прста цигару, |
| овде о тако сувопарним стварма, рећи ће један суморни гост: — Што не гледате овај свет што овак |
| ога света.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај оволики залудни народ?< |
| xml:lang="la">delirium</foreign>! рече један лекарски помоћник.</p> <p>Рањеник чувши то, погле |
| ко као г. Рија оженио би се многи, рече један сувоњав чиновничић с рукавицама и лепим штапом у |
| за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече један практиканат, припаљујући своју цигару.</p> <p>— А |
| ета што се нису разумевали у пиву, рече један попа у наочарима; мислили су да је <hi>ново</hi> |
| ако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче један гост иза стола.</p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара се ф |
| засташе, промотрише је, осмехнуше се, и један од њих рече:</p> <p>— Јамачно има опет неку «добр |
| ао ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од погрешака, мени ће бити лакша |
| ли једна удадба, однесу толико колико и један пожар. .</p> <p>— Ова наша варош права је паланна |
| иво. . .</p> <p>— Кажем вам, виче други један гост за столом <foreign xml:lang="en">№</foreign> |
| — Ово је пиво право боговско пиће, вели један проседи господин за столом <foreign xml:lang="en" |
| и се лепо?</p> <p>— Врло лепо! одговори један за све.</p> <p>—- До сад смо играли, рече једна г |
| ивопија.</p> <p>— Имате право, прихвати један од гостију с проседом брадом: — на прилику, мени, |
| ати Ријину собу, и сада нађе у сламњачи један свежањ писане хартије.{S} Томе се сиромах старац |
| то и да се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било |
| а је, по свој прилици навалице, оставио један рукопис у ком казује свој досадашњи живот.{S} Он |
| права мука.{S} Од времена до времена по један «бандиста», црвена носа, задригла врата, узме нот |
| зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више |
| гаше. . . . .</p> <pb n="74" /> <p>Зену један пут; зену други пут и — премину!. . .</p> <p>Међу |
| ицаху се са својих места.{S} Они сеђаху један према другоме, и кад и кад се сусретаху очима.{S} |
| од оних сума којима је руковао!</p> <p>Један пријатељ разгледао је акта у суду, и каже овако:< |
| е тицаше штета младога господина.{S} На једаред рећи ће Цивић</p> <p>— Јеси ли примио?</p> <p>— |
| ести је прстом испод браде, прокашља се једаред или дваред, снебивљиво куцну у врата, па за тим |
| д Ивана Минића пак сви као потучени.{S} Једина Зорка држи се некако подједнако: пре се није мно |
| не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p>«Једини мушкарац међу четири девојке, ја сам растао као |
| Рђаво упућен јесте; али га једна добра, једна паметна жена може вратити да буде красни човек. . |
| <l>докони свет? . .» </l> </quote> <p> Једна мисао из главе раденика. </p> <p>Пред великом кав |
| ав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна добра, једна паметна жена може вратити да буде кр |
| тра дозволе.</p> <p>У соби сеђаше млада једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с |
| драва, честита, није сирота, а вамилија једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти да навал |
| има је сам затварао рану своју, нађе се једна бела марама, и на једном перу њеном беху навезена |
| у, једнога дана после по дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут |
| све.</p> <p>—- До сад смо играли, рече једна госпа.</p> <p>— Прођите се, рећи ће намрштено дру |
| к! . . . . .</p> <p>За столом № 4, седи једна госпа у зеленом либадету, и тужи се својој суседи |
| говораше Иван Минић: — један укоп, или једна удадба, однесу толико колико и један пожар. .</p> |
| ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb n="7" />.{S} Ето, шта вали наш |
| стита, није сирота, а вамилија једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на њег |
| е да вам привређује? рече готово срдито једна госпа с лепезом? — Да заметне мотику на раме па д |
| о с парама . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо провести! . . .</p> </div> <pb n="34" /> |
| оје), мислио сам ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! . . .</p> <p>«Кад сам |
| јаше само још неколико часова, само још једна ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшн |
| ао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа те је само губио.{S} Тако је |
| Беше у велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, |
| гостију.{S} Момци из трговачких дућана једни одлажаху а други долажаху.{S} Непрекидно се одбир |
| о свој прилици у полициском казамату, с једним црним <hi>Р</hi> на леђима!{S} Осудиће ме на сва |
| остионицу дође, и за особити сто заседе једно одабрано друштво.{S} То беху све <pb n="28" /> мл |
| у рукама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од 4—5 година.</p> <p>— На здравље, Савка |
| један од гостију.</p> <p>— Жандар нашао једно дете на улици, које не зна чије је; довео га у по |
| ите се, рећи ће намрштено друга: — само једно гурање.</p> <p>Уз те речи нови гости натезаху пив |
| шу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо једно другоме: данас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је |
| чко гробље.{S} За крстачу његову освану једно јутро привезан леп пешкир, и на њему је извезено |
| они славе ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче један гост иза стола.</p> <p>— Сад, са |
| ицом од Беле Чешме ка Правоме Раскршћу, једнога дана после по дне, жураше се једна жена која на |
| еђу тешким рањеницима, донеше болничари једнога добровољца кога је олово ударило поврх леве сис |
| дувана.{S} Мали је то грех да упропасти једнога младића за сав његов потоњи живот» !</p> <p>«Да |
| крију <pb n="51" /> и сами од себе: то једнога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди ка |
| адужити се.</p> <pb n="66" /> <p>«Кад у једнога познаника узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу |
| милују да се уче.</p> <pb n="49" /> <p>Једнога јутра дође г. Правдићу, с писмом од министра пр |
| мери.»</l> </quote> <p>Пословица</p> <p>Једнога дана по целој вароши пуче глас:{S} Рија Свилору |
| е у којој свакад има довољно новаца.{S} Једном, у несрећи, да поправим своје губитке, ја се маш |
| оре, и учиним штете десет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантр |
| ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле на једном крају собе Миленија овако приписује све вољи бож |
| несреће: са свим случајно примети се на једном рачунском документу туђ потпис.{S} Почне се разб |
| своју, нађе се једна бела марама, и на једном перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p> <p> |
| и несретник, вели Паја Носоња:— мени је једном украден красан дивит што ми је отац донео из Пеш |
| славама, а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у години, а они славе ево свако вече!</p> <p>— . |
| беле паре за црне дане! . . . .</p> <p>«Једном ја обискох око бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Б |
| само да бих пара излагао. . . .</p> <p>«Једном ме виде један средовечан човек да држим међу два |
| ког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то де |
| друштво изгледа као у рају. .</p> <p>Уз једну липу стоји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим б |
| <p>— Три, тетка, и кујну.</p> <p>— Чудо једну собу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помо |
| есно и осионо дериште — исплазих за њим језик и рекох:</p> <p>— Хајд’ тако право! . . . .</p> < |
| чарима, који не гледа ни у кога: — Како језик исказује најтајнија вијугања душе човечије, како |
| учњак, те с тога нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S} Вама је потребно знати своју ст |
| прилику, мени, техничару, што ће знање језика?{S} Кад ја знам своју науку, кад <pb n="25" /> в |
| им би го пуштили.« Тако говораше својим језиком тамничар у кога срце беше рођено за друге посло |
| себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисли овако како |
| Пре се јадна девојка удавала да готови јело за момке и калфе, да човека двори и служи, да ринт |
| тне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате право да протестујет |
| овно стање оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, не зазнасмо ни |
| о уме да проведе своје време у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отићи <pb n="26 |
| дравила сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овд |
| тало да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер, угађајући својим пожудама, ја ево падам из погрешк |
| љујући своју цигару.</p> <p>— А! истина јес, поправља се Миле: — а ја сам преумио!</p> <p>— Та |
| а.{S} На једаред рећи ће Цивић</p> <p>— Јеси ли примио?</p> <p>— Још ни паре!{S} Пре венчања ка |
| бој се, јуначе, одговори лекар: — рана јесте велика, али не мора бити самртна. . . . . .</p> < |
| >— Сумњам да је познајете; она узвишена јесте, али је тешка, горка.{S} Сваки други управни стар |
| ије са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна добра, једна паметна жена може врат |
| морају постати рђави људи, али они већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ толико слаби да не мо |
| — Каква рада да му знам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину |
| ају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога јечменога нектара.</p> <p>Три сељака, враћајући се из г |
| ва рада да му знам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину; или |
| ва изгубила неки драгоцени медаљон који јој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ет |
| n="2" /> <p>Два млада господина, идући јој у сусрет, засташе, промотрише је, осмехнуше се, и ј |
| на десну дринску обалу.</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из јутра, започе се крвав бој између Срба |
| му буде нешто през руку да његова жена, још тако млада, буде проводаџија, помени му да ће му зе |
| акву било штету.</p> <p>«Долазећи кући, још с врата вичем:</p> <pb n="61" /> <p>— Дајте ми хлеб |
| рећи ово погледа у малу Савкину ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макр |
| се сам са собом:</p> <pb n="41" /> <p>— Још ноћас у овој проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу |
| Цивић</p> <p>— Јеси ли примио?</p> <p>— Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити |
| ма доста ваздуха, светлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онд |
| сам губи <pb n="47" /> свој хлеб, и да још може бити каштигован, онда оспе ружити Свилорунића |
| си некакав злослут.{S} Ко је полудео да још таким мислима разбија главу у очи удадбе?</p> <p>Ал |
| е Миле: — а ја сам преумио!</p> <p>— Та још од детета познавало се да ће то бити несретник, вел |
| </p> <p>— На здравље, Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце моје ?</p> <p>— Хвала |
| це, али остајем тврдо уверен да се деца још из малена морају навикавати на савлађивање својих п |
| е завирише неколике сузе . . .{S} Хтеде још нешто да изговори, па не могаше. . . . .</p> <pb n= |
| вечера хоћаше према Свилорунићу да буде још блажи.</p> <pb n="44" /> <p>— Чича-Станоје! рече му |
| и да састави крај с крајем.{S} Мајка је још морала мислити о удаји сестара мојих, а ја мишљах с |
| , с лицем врло задовољним, вели да није још мислила давати своје ћери, али изиђе добра прилика, |
| а није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4" /> рече Савка с неким малко преко |
| Како да ти одговорим на то?{S} Он мене још није ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, |
| зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанка, ос |
| невиђена беда. . . .</p> <p>Остало беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, д |
| итворена, него су <hi>затворена</hi>, и још <hi>закључана</hi>!»</p> <p>Тражило се, испитивало |
| тако анђеоски добра, како ће онај који још сада, са млечним усницама својим, важно изговара:</ |
| дугови.</p> <p>«На такав начин, ја сам још за свога школовања, спискао све што ми је од оца ос |
| остајаше само још неколико часова, само још једна ноћ, па да чује те страшне речи, и да види ст |
| чења».</p> <p>Свилорунићу остајаше само још неколико часова, само још једна ноћ, па да чује те |
| вори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. .</p> <p>«Проклето десет пара!</p> |
| у гостионицу.</p> <p>Цивић и Свилорунић још сеђаху.{S} Њих се ништа не тицаше штета младога гос |
| и гости натезаху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира да |
| као од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој је браца малко пошире руке; радо трош |
| и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе јадиковао.</p> <p>— Изгубив леб, и изгубив душ |
| оје крштење стало лепих новаца.</p> <p>«Још ме је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме д |
| ратком на десну дринску обалу.</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из јутра, започе се крвав бој измеђ |
| дах изгнаника.</p> <p>Првих дана месеца Јула 1876 српска војска беше прешла Дрину на Бадовинцим |
| за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одаш |
| <p>Бришући своје сузне очи, болничарка Јулка рече:</p> <p>— Ово је кукавни Рија Свилорунић.{S} |
| <hi>он</hi>! рече потресено болничарка Јулка; али они што беху око рањеника, гледајући у њега, |
| га ми, како мој браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадни |
| о, и. . . .</p> <pb n="14" /> <p>— Црна Јулка, он је теби већ померио памет!{S} Чувај се, несре |
| се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . . .{S} Понудише ми Зорку, |
| uote> <p>Варош. пословица</p> <p>— Море Јулка, што ти се овај Рија јавља овако умиљато? упита Ц |
| му учинила ту услугу. . .</p> <p>— Теби Јулка, пада на памет све којешта!{S} Говориш као нека б |
| <p>— Ја?. . .{S} Не. . . знам, одговори Јулка нешто мало збуњено, као да би била за то што крив |
| p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку |
| а јавља овако умиљато? упита Цана Илина Јулку Лисопољчеву, кад поред њих прође Рија Свилорунић, |
| речи, крете своје троме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче развлачити као слабачак осм |
| ло неуредан младић, додаде Цана.</p> <p>Јулку поли румен по лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече |
| о слаботиња, не као побеђеник, него као јунак, као победитељ!</p> <p>«Та ме је вајна победа хра |
| ли ја скоро умрети?</p> <p>— Не бој се, јуначе, одговори лекар: — рана јесте велика, али не мор |
| ао мехури од сапуна.</p> <p>Видећи тако јуначку рану, лекар с неким поштовањем упита рањеника к |
| погледам у уста страшној цеви?{S} То је јунаштво које многи називљу безумљем, а ја бих се понос |
| од хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву оних људи који се жене у данашње време, рече г |
| да се уче.</p> <pb n="49" /> <p>Једнога јутра дође г. Правдићу, с писмом од министра правде, је |
| hi>младожењу</hi>!{S} Зорка, обучена од јутра до мрака, само прихвата и испраћа <pb n="17" /> г |
| обалу.</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из јутра, започе се крвав бој између Срба и Турака, и трај |
| обље.{S} За крстачу његову освану једно јутро привезан леп пешкир, и на њему је извезено ово:</ |
| он овде од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не умејући давати одговора.</p> <p |
| ћ, благајник, затворен у тамницу!{S} До јуче, мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилорунић |
| будити у његовом срцу ону заспалу љубав к уредном и добром животу, послушао би он, ја мислим, л |
| а онолико исто благости колико и љубави к правди.{S} Чувен је као велики зналац закона, и као ч |
| и опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја |
| ја . . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к председнику Чича-Станоје, тамничар, с кључевима и са |
| киде своја размишљања.</p> <p>У тај мах к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неколики |
| . пословица</p> <p>Улицом од Беле Чешме ка Правоме Раскршћу, једнога дана после по дне, жураше |
| рунића, а данас се о њему говори у свим каванама, у свим дућанима, у свим канцеларијама.{S} И д |
| овораше Миле <pb n="35" /> Перчиновић у кавани «Код Црнога Крста»: — Видели сте како се проводи |
| нова војника, ударише на овај скуп пред каваном, па не могући <pb n="22" /> проћи стазом пешачи |
| из главе раденика. </p> <p>Пред великом каваном «Код оседлана коња», на пешачкој путањи намеште |
| послужење«, пошто Савка изнесе шоље од каве коју је Тетка Макра, преко све клетве, попила у сл |
| .</p> <p>— И отац му беше изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан дванаесет гроша, па ми |
| еља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту жељу <pb n="II" /> задовољити, осећах |
| не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, свакад су му речи нешто и |
| давши све редом записке, г. председник, кад се искупише судије рече:</p> <pb n="54" /> <p>— Дан |
| аже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улицом ишло, носило је у рукама новине на којима |
| верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, |
| радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</p> <p>— Теби Јулка, п |
| то? упита Цана Илина Јулку Лисопољчеву, кад поред њих прође Рија Свилорунић, и јави се врло уљу |
| кав младић што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо је |
| ање језика?{S} Кад ја знам своју науку, кад <pb n="25" /> владам својим алатима, што ће ми перо |
| роводе ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је најслађе спавати, ураниће сви као вешци.{S} И ко |
| унем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго) |
| гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д |
| н, — већ омрзох сам на себе. . . . .{S} Кад чух да Србија завојшти на Турке, пођох и ја . . . д |
| као да је кроз њу граната пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда му на ону рану на плећки избијај |
| све радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад |
| реда, смејем се, и засмејавам друге.{S} Кад ко метанише и много се крсти, ја му се подсмевам.{S |
| д половина парничара куне и осуђује.{S} Кад који управник изврши какво дело за опште добро, он |
| уђим новцем намиривао своје издатке.{S} Кад би га у картама срећа послужила, онда би намиривао |
| е кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела се кућа узнемири докле ја |
| ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе собу отворену и празну |
| перо, или таблицу, или њену писаљку.{S} Кад ме <pb n="60" /> учитељ за то прекори, ја се на њег |
| ени, техничару, што ће знање језика?{S} Кад ја знам своју науку, кад <pb n="25" /> владам своји |
| p>— Таман бих га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ам |
| ом такав интерес, рече први господин: — кад је у кући . . . он не доврши ове реченице, него под |
| ља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам с |
| S} Као да се цена њена познала тек онда кад се нашао момак да је испроси!</p> <p>Рија се осмејк |
| о: хоћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да |
| и куму кеса!{S} Изгори куму кеса!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече са свим хладно:</p> <p> |
| тај лек није Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46 |
| м.{S} Од тога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад сам, добивши |
| > <p>«Ја сам све радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам |
| деци и младићима.{S} Казује, како му се кад која мана заметала, и како се разрастала.{S} Ако ст |
| а.{S} Они сеђаху један према другоме, и кад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. |
| да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад пораним у школу, свакад заборавим код куће ма што: |
| леде, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према себи, ја бих често по |
| се како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду суда, опет би срце |
| ојим, и с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио како ће онда |
| Они сеђаху један према другоме, и кад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилор |
| Мацо! мацице!{S} Лазе ли тета?</p> <p>И кад маца поче одмахивати репом, дете се зацену од смеја |
| Сина жени кад хоћеш,</l> <l>а ћер удаји кад можеш.»</l> </quote> <p>Варош. пословица</p> <p>— М |
| це беше рођено за друге послове.{S} Али кад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n="47 |
| ad>Удаваче</head> <quote> <l>«Сина жени кад хоћеш,</l> <l>а ћер удаји кад можеш.»</l> </quote> |
| и старије од мене.{S} Ласно је веровати кад причају колико су се сви обрадовали мени, као првом |
| а, истину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла |
| S} И ти учитељи свакад могу много, само кад умеју . . .</p> <p>— Таман бих га ја учила, вели Ца |
| } Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Немам код кога |
| чини ми се нема никога код куће.</p> <p>Кад полициски писар доврши своју причу о детету-находу, |
| ђе г. секретар! рече председник.</p> <p>Кад секретар дође, председник нареди да се одмах јави п |
| и затресе шаком, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им беше сав разгово |
| ао и задужити се.</p> <pb n="66" /> <p>«Кад у једнога познаника узајмим, ја се кунем и заричем, |
| ругој, а за мене не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, била је у кући велика свечаност. |
| као за <hi>десет пара</hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац умре, све се измени.{S} Наша се кућа мораде |
| берем књиге и све што ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек гуркам другове, излази |
| Баш да храни! одговори Милица Пискова:—кад смо ми девојке слепе код очију: не знамо никаквог р |
| у тамницу.{S} То се судски зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у притвор</hi>; али онде где |
| во кући Ивана Мимића, Зоркинога оца, да каже како је вешто засновала проводаџиску радњу, а Савк |
| у а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улицом |
| Савку а намигну левим оком, што хоће да каже — од противне странке: — они данас не ванџиравају. |
| ан пријатељ разгледао је акта у суду, и каже овако:</p> <pb n="37" /> <p>«Као што знате, Рија ј |
| д питомији који пије пиво. . .</p> <p>— Кажем вам, виче други један гост за столом <foreign xml |
| аће одашта и трошити.</p> <p>— Право да кажем, чисто не смем да хвалим момка расипача.{S} Онома |
| иш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошл |
| ећ умеју сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре м |
| рече она снебивљиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> <p>— Сре |
| удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад могу |
| не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће онај к |
| шта ће рећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> |
| о?</p> <p>— Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</p> <p>— Прок |
| тимице, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много научити. . .</p> <p> |
| шта је чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепих но |
| еко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најгори лумпов и картаџија.</p> <p>— То ј |
| је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота оборити цркву, него скудити девој |
| а вече?{S} По свој прилици у полициском казамату, с једним црним <hi>Р</hi> на леђима!{S} Осуди |
| ко не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати Јеврему, па што рекне он, јавићу вам.</p> <pb n= |
| ма уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им беше сав |
| уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто благости колико и љуба |
| . . . .{S} Баш не знам што ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар знати боље. . . .</p> </d |
| ве нове и нове врлине на младожењи, сад казиваху како су се одмах надале такој несрећи.{S} Најг |
| виђамо и на другој деци и младићима.{S} Казује, како му се кад која мана заметала, и како се ра |
| и навалице, оставио један рукопис у ком казује свој досадашњи живот.{S} Он побраја многе своје |
| — Младићу! та је цигара зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чи |
| е тако слободно о момцима, а не мислите какаква вас срећа чека, рече иза њихових леђа Лукина Ст |
| <pb n="26" /> да вечера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих навика!{S} Најлепше време о |
| ешта!{S} Говориш као нека бабускера.{S} Каква је сласт изводити на пут лумпова?{S} Није га могл |
| каквог рада. . .</p> <pb n="19" /> <p>— Каква рада да му знам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ва |
| ва хлеба!{S} Хоћу сира, скорупа, или ма каква смока.</p> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, а |
| ц јако обрадова мислећи да ту може бити каква записка која би говорила у његову корист.{S} За т |
| и: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе какве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да има у свом |
| и осуђује.{S} Кад који управник изврши какво дело за опште добро, он може, и ако га сувремениц |
| (Погледа тужно у своју корпу).{S} Али с каквом памећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} И ова |
| шљах да би вам било боље спремити се за какву управничку службу.{S} Судиски је хлеб врло горак. |
| а, за његовог живота, не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке страш |
| поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним какву било штету.</p> <p>«Долазећи кући, још с врата ви |
| Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макр |
| — Без хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од очију својих тешки |
| ажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће онај који још сада, са млечним усницама својим, |
| е, иза другог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у сватовима!{S} Проведосте ли се лепо?</p> <p>— |
| зује најтајнија вијугања душе човечије, како он обелодањује најфиније разлике које опажа дух љу |
| на другој деци и младићима.{S} Казује, како му се кад која мана заметала, и како се разрастала |
| ој сироти девојци. . .{S} Тек, Бога ми, како мој браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити |
| ти влашки Чича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не бих знаја?</p> <p>Рија иза тога разбираше како |
| и у ред бораца за своју отаџбину? . . . како ће . . . (исцепано).</p> <p>«Хвалим твоје добро ср |
| е муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се онда?</p> <p>— Секо моја, ти си некакав злос |
| шку борбу у славу напредака у друштву ? како ће се одрећи од сласти туђега злата а остати под з |
| стати под заставом поштене сиромаштине? како ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџб |
| тати да проводи несане ноћи над књигом? како ће оставити своје слатко спокојство — да подвори б |
| а подвори бона оца, или мајку на умору? како ће издржати дугу тешку борбу у славу напредака у д |
| аки начин.{S} Ух! несрећна свршетка!{S} Како да поднесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се |
| есретнице!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком?</p> <p>— Можда ви бо |
| . . . .</p> <p>— Прођи се, среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p> |
| ић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} Како сам ја од оних људи који маре само за себе, тако с |
| {S} И свака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и |
| а, упитаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Како да ти одговорим на то?{S} Он мене још није ни иска |
| у наочарима, који не гледа ни у кога: — Како језик исказује најтајнија вијугања душе човечије, |
| ти шта ће бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаш |
| авци за пиво нису знали! . . .</p> <p>— Како да нису знали ?{S} Ту скоро је у Мисиру, на папиру |
| у железа на место њега. . . .</p> <p>— Како да утече? упита изненађени председник.</p> <p>— Ет |
| правља се ђаволан у наочарима.</p> <p>— Како вас не мрзи говорити овде о тако сувопарним стварм |
| а <pb n="39" /> чује и кривац и публика како суд суди Рији Свилорунићу.</p> <p>Приближаваше се |
| лекар с неким поштовањем упита рањеника како му је име.{S} Рањеник зажмури, намршти се, и учини |
| сте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине које гошће н |
| м малко прекорним погледом.</p> <p>— Па како ми живиш ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он ве |
| подине, утече на моји очи.{S} Ме извара како да см дете.</p> <pb n="52" /> <p>Старац сад исприч |
| <pb n="52" /> <p>Старац сад исприча све како је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове пос |
| трећи сељак: — видите ли да је овде све како не треба.</p> <pb n="23" /> <p>И удалише се; али у |
| окрени, те обрни, докле лепо уреди све како треба!</p> <p>Матере, које знају колика је брига н |
| ћи Ивана Мимића, Зоркинога оца, да каже како је вешто засновала проводаџиску радњу, а Савка спр |
| Ту се све говори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакакво. . |
| вом послу, може само рећи: «Према ономе како ми је представљено, и како сам ствар сватио, држим |
| о кључар на. тамници судској.{S} Зна се како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно в |
| а, у свим канцеларијама.{S} И да видите како су људи паметни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам |
| кавани «Код Црнога Крста»: — Видели сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре з |
| х знаја?</p> <p>Рија иза тога разбираше како се влашки зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у |
| е, како му се кад која мана заметала, и како се разрастала.{S} Ако сте вољни, можемо часком про |
| финије разлике које опажа дух људски, и како је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручња |
| «Према ономе како ми је представљено, и како сам ствар сватио, држим да је право овако како пре |
| еце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њих упућује <pb n="57" /> други неко.{S} Ко |
| ћује <pb n="57" /> други неко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .< |
| елети, нагађати, погађати шта ће бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја н |
| и треба данас да частиш! . . .</p> <p>И како су људи превртљиви!{S} Они исти Ријини другови, ко |
| .{S} Ја ћу наредити да се најпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје кривице или нема |
| да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао затвореник Рија: је ли све <pb n="53" / |
| изнесу пред судију, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, |
| тина; почећу најтежом службом, не би ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од жеља м |
| <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми |
| — Право велиш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И с |
| менту туђ потпис.{S} Почне се разбирати како је постао тај потпис , па се нађе чудо нечувено — |
| е у некој канцеларји, Бога ми и не знам како се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да рукује неком касо |
| ту на ручку, па се разговара с Јевремом како му његова плата не стиже за трошак, а Јеврем му се |
| д би ми све то изређао, кад би замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стиска |
| Тетка Макра!{S} Знам да не мисли овако како <pb n="5" /> говори, а опет ми је мило слушати је. |
| м ствар сватио, држим да је право овако како пресуђујем,» а то баш притискује савест осетљива ч |
| ник Рија: је ли све <pb n="53" /> онако како прича тамничар.{S} Најпосле додаде:</p> <p>— Овај |
| са мном бива све другојаче, а не онако како је желео он, само би суморно проговорио:</p> <p>— |
| и живот.</p> <p>«Ја сам све радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу |
| сиру, на папирусову листу, нађен рецепт како се вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово б |
| нове врлине на младожењи, сад казиваху како су се одмах надале такој несрећи.{S} Најгоре беше |
| удити је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота оборити цркву, него скудити |
| на крађа! . . . .</p> <pb n="38" /> <p>«Како се сазна за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се с |
| оћу да припалим по кога од њих!</p> <p>»Како чујем сватове, одмах скупим чету своје дружине, те |
| еврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко зн |
| којаке робе од које сам ја, у друштву с калфама, парче по парче, упућивао те се тако трошкарио. |
| војка удавала да готови јело за момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и робује као р |
| ароду — не знам; али знам да ће скинути камен са срца оним Србима који су, као ово ја, у туђини |
| Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се срце |
| свим каванама, у свим дућанима, у свим канцеларијама.{S} И да видите како су људи паметни пошт |
| <p>— Овде је, тето; чиновник је у некој канцеларји, Бога ми и не знам како се <pb n="6" /> зове |
| новаца!. . .</p> <p>«У друштву с људма, као што бејах и сам, научих се картати.{S} Та ме игра з |
| /foreign> 2, да је за овако мали народ, као ми што смо, један филолог доста.{S} Други људи могу |
| министра правде, један младић који је, као правник, постављен за практиканта у суду г. Правдић |
| е речи нови гости натезаху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музик |
| ичају колико су се сви обрадовали мени, као првом мушкарцу. <pb n="56" /> Особито се, веле, ота |
| бојати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Ти, као проводаџија, добићеш хаљину од најтеже француске св |
| тиња, не као побеђеник, него као јунак, као победитељ!</p> <p>«Та ме је вајна победа храбрила д |
| трговину; или ћу узети мотику да копам, као сељакуша?{S} Секо моја!{S} Сад се свет опаметио: не |
| иже руку до према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«!</p> <p |
| нам, одговори Јулка нешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n="13" /> <p>— |
| нути камен са срца оним Србима који су, као ово ја, у туђини венули за својом домовином.{S} Ја |
| Дођите да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>ново пиво</hi> било најбоље!</p> <p>Некол |
| алажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познала тек онда кад се нашао момак |
| ђен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање оца мога било је врло добро |
| и су се на сва уста смејали Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да |
| дува. . . .</p> <p>Цело друштво изгледа као у рају. .</p> <p>Уз једну липу стоји Чича Јанаћко, |
| је рана мала а на плећки се расцветала као да је кроз њу граната пројурила.{S} Кад рањеник диш |
| unit="-" /> <p>«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p> <p>«Ти вел |
| аштигован, онда оспе ружити Свилорунића као најгорега човека. .</p> <p>Већ не знам који пут поч |
| к била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет је пара, само |
| ји су се дојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на |
| е у њега послови не задржавају; све иде као навијен сат.{S} Озбиљни млади људи из велике школе |
| и колико и љубави к правди.{S} Чувен је као велики зналац закона, и као чврсти заштитник правде |
| су му речи нешто испрекидане; нешто је као збуњен.{S} Није као они што говоре као чекало, и. . |
| прекидане; нешто је као збуњен.{S} Није као они што говоре као чекало, и. . . .</p> <pb n="14" |
| човека двори и служи, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет |
| шине <pb n="67" /> миловале, и сматрале као младића «солидна.» Знало се да сам ја био «масаџија |
| овољити, осећах се не као слаботиња, не као побеђеник, него као јунак, као победитељ!</p> <p>«Т |
| <pb n="II" /> задовољити, осећах се не као слаботиња, не као побеђеник, него као јунак, као по |
| јају клобуци од сукрвице и од неке пене као мехури од сапуна.</p> <p>Видећи тако јуначку рану, |
| као збуњен.{S} Није као они што говоре као чекало, и. . . .</p> <pb n="14" /> <p>— Црна Јулка, |
| ам растао као мајчина маза, и владао се као кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се прилично пр |
| S} Чувен је као велики зналац закона, и као чврсти заштитник правде и правице.</p> <p>Сав рад у |
| у, кад је најслађе спавати, ураниће сви као вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништ |
| а мука!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви као потучени.{S} Једина Зорка држи се некако подједнако |
| Јулку, и по лицу му се поче развлачити као слабачак осмејак, па се брзо следи. . .{S} Дихање м |
| раније сетити, тргнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој друг |
| француске свиле, а твој Јеврем бошчалук као и кум венчани.</p> <p>— Не могу се подватити, тето; |
| . . .{S} Срце може гинути за расипачем као и за штедљивцем!{S} Чудна <pb n="12" /> је то ствар |
| и, и засуо пољупцима.</p> <p>«То памтим као данас.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мном бива св |
| ће се све поправити и он ће бити уредан као најбољи младић.{S} Скочићемо ми сви, свак са своје |
| арац међу четири девојке, ја сам растао као мајчина маза, и владао се као кућевни тиран.{S} Осе |
| е, и од школе до куће, никад нисам ишао као смерно, паметно дете: него трчим, вичем, дозивам и |
| е као слаботиња, не као побеђеник, него као јунак, као победитељ!</p> <p>«Та ме је вајна победа |
| и било петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да уживам сласт од д |
| ем, па је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио би се многи, рече један сувоњав чино |
| ти теби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору неправду. . . . .</p> <pb n |
| го научити. . .</p> <p>— У овом је суду као и у другом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би |
| , пада на памет све којешта!{S} Говориш као нека бабускера.{S} Каква је сласт изводити на пут л |
| ду, и каже овако:</p> <pb n="37" /> <p>«Као што знате, Рија је руковао касом у којој је свакад |
| отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај лек није Станоју треба |
| намиривао своје издатке.{S} Кад би га у картама срећа послужила, онда би намиривао оно што је б |
| о сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад сам, добивши доста, враћао што сам би |
| с људма, као што бејах и сам, научих се картати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} У почетку ме сре |
| новаца на хиљаде.{S} Одавно се он почео картати.{S} Имајући при руци увек новаца, он се у свако |
| а: — сви кажу да је то најгори лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врло неуредан младић, додаде |
| благајника.{S} У моје руке дође кључ од касе у којој свакад има довољно новаца.{S} Једном, у не |
| овчаној оскудици машао за кључ од своје касе, и туђим новцем намиривао своје издатке.{S} Кад би |
| рије, те сам тако прикривао стање своје касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар |
| .{S} Тако је за неколико месеца узео из касе преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватил |
| n="6" /> зове.{S} Знам да рукује неком касом и рачунима.</p> <p>— Он је. чини ми се, свршио шк |
| " /> <p>«Као што знате, Рија је руковао касом у којој је свакад било новаца на хиљаде.{S} Одавн |
| би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица |
| n="47" /> свој хлеб, и да још може бити каштигован, онда оспе ружити Свилорунића као најгорега |
| срећна свршетка!{S} Како да поднесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо |
| лу где један другог гази, прља, полива, квари. . . .{S} Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} |
| ом под липама ражњаху само гостионички «келнери» те гашаху лампе, и прибираху суде.{S} Али два |
| > <p>— Изгори куму кеса!{S} Изгори куму кеса!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече са свим хла |
| ред црквом вичемо:</p> <p>— Изгори куму кеса!{S} Изгори куму кеса!{S} Па кад један кум, на ту в |
| во време?</p> <p>— Тешко је наћи угодна кирајџију; па нам је она трећа «намештена соба», рече С |
| p> <p>— Чудо једну собу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</ |
| " /> <p>— Еј тамо доле на Дунав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се све говори влашки?</p> <p>— Мож |
| и пријатељи: за годину дана може по две класе добијати . . .</p> <p>Беше у велике доба вечери.{ |
| од каве коју је Тетка Макра, преко све клетве, попила у сласт, врати се, узе плетиво, и седе д |
| онда му на ону рану на плећки избијају клобуци од сукрвице и од неке пене као мехури од сапуна |
| управо где га је оставио. <pb n="46" /> Клопарао је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао |
| /p> <pb n="16" /> <p>Ово се говорило на клупи пред вратима Луке Лисопољца, по сведоџби летописа |
| се у свакој новчаној оскудици машао за кључ од своје касе, и туђим новцем намиривао своје изда |
| х место благајника.{S} У моје руке дође кључ од касе у којој свакад има довољно новаца.{S} Једн |
| ла соба, или подрум — затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необична!{S} Она је тесна |
| пну; врата се отворише, и Чича Станоје, кључар, упита:</p> <p>— Што лупаш?</p> <p>— Чича Станој |
| и служио је које где докле није постао кључар на. тамници судској.{S} Зна се како народ у општ |
| и где си служио пре него што си постао кључар ове тамнице?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш д |
| че Свилорунић, ходајући по соби.</p> <p>Кључар уђе.{S} То је омален старчић, врло блага и добро |
| ано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) наредио сам да се за непажњу узме н |
| <pb n="43" /> <p>Сад закуца у врата.{S} Кључеви с поља звекнуше; брава шкрипну; врата се отвори |
| к председнику Чича-Станоје, тамничар, с кључевима и са свежњем хартија.{S} Блед и престрављен с |
| </p> <p>— Господине, несу за мене овија кључови, него железа!{S} Не умејашем да учувам; ми утек |
| замрљан.{S} То сам ја чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до ш |
| и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нарочито интабулациске, тачне су за причу; нигде |
| се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио с |
| стављао нови смеј.</p> <p>« Све су моје књиге биле ишарабатане.{S} Сваки наслов ишатиран, замрљ |
| ватили, домислио се да удешава рачунске књиге и исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан д |
| цела се кућа узнемири докле ја приберем књиге и све што ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на бо |
| а, скорупа, или ма каква смока.</p> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, а после кривим друге да |
| ан, и остати да проводи несане ноћи над књигом? како ће оставити своје слатко спокојство — да п |
| . . </head> <quote> <l>«'Вала Богу!{S} Ко храни овај </l> <l>докони свет? . .» </l> </quote> < |
| ехови моји.{S} Ово нека остане овде.{S} Ко нађе, нека прочита!{S} Може се неко раније сетити, т |
| b n="48" /> врло оштар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не ум |
| их упућује <pb n="57" /> други неко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти |
| а уђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> < |
| >— Секо моја, ти си некакав злослут.{S} Ко је полудео да још таким мислима разбија главу у очи |
| уж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p |
| зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље< |
| p>— ’Вала Богу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај оволики залудни народ?</p> <p>— Ко га р |
| и и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа |
| ни овај оволики залудни народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то |
| и да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто бл |
| , смејем се, и засмејавам друге.{S} Кад ко метанише и много се крсти, ја му се подсмевам.{S} На |
| ку, докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. .</p> <p>«Прокл |
| разбија главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко би похватао све овако ситне мисли и речи у овој гунг |
| био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће д |
| > <p>— Море је ово згодно; само не знам ко најзад плаћа све ово уживање. . . .</p> <p>Одоше!</p |
| џбино!{S} Ох, име слатко!{S} Благо оном ко тебе може <hi>свакад</hi> да има! . .</p> <p>Опет ум |
| ако у ноћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, |
| pb n="46" /> Клопарао је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у |
| адао се као кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се прилично прибојавао, свима другима био сам |
| ташница Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је мл |
| ма, донеше болничари једнога добровољца кога је олово ударило поврх леве сисе и избило на плећк |
| ој се не мора бојати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Ти, као проводаџија, добићеш хаљину од најтеже |
| ек; могу куд хоће! . . .</p> <p>— А код кога сте сад оставили децу? пита суседа.</p> <p>— Ни ко |
| вили децу? пита суседа.</p> <p>— Ни код кога; остала су сама.{S} Не могу се ја заробити њих рад |
| везали они врагови (деца).{S} Немам код кога да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; мог |
| ео; али сам, уз лекцију, примао од које кога многе рђаве навике које су биле пуне опасности за |
| аре, и свећом често хоћу да припалим по кога од њих!</p> <p>»Како чујем сватове, одмах скупим ч |
| ђаволан у наочарима, који не гледа ни у кога: — Како језик исказује најтајнија вијугања душе чо |
| м везен пешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атласа! . . .</p> < |
| Тако говораше својим језиком тамничар у кога срце беше рођено за друге послове.{S} Али кад се с |
| човек; могу куд хоће! . . .</p> <p>— А код кога сте сад оставили децу? пита суседа.</p> <p>— Н |
| осласмо оцу; али чини ми се нема никога код куће.</p> <p>Кад полициски писар доврши своју причу |
| илица Пискова:—кад смо ми девојке слепе код очију: не знамо никаквог рада. . .</p> <pb n="19" / |
| оставили децу? пита суседа.</p> <p>— Ни код кога; остала су сама.{S} Не могу се ја заробити њих |
| ме везали они врагови (деца).{S} Немам код кога да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; |
| И кад пораним у школу, свакад заборавим код куће ма што: или плајваз, или перо, или таблицу, ил |
| ше све.{S} Појела ги вечна мука!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви као потучени.{S} Једина Зорка |
| Миле <pb n="35" /> Перчиновић у кавани «Код Црнога Крста»: — Видели сте како се проводи и он, и |
| раденика. </p> <p>Пред великом каваном «Код оседлана коња», на пешачкој путањи намештени столов |
| , рече иза њихових леђа Лукина Станица, која је тако лагано пришла да је девојке нису осетиле.{ |
| у у руку! вели Савка својој малој ћери, која остави мачку, и поче да чепрка свој носић, неповер |
| а мислећи да ту може бити каква записка која би говорила у његову корист.{S} За то те хартије ж |
| дана после по дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не |
| <p>То им беше сав разговор.</p> <p>Жена која храмаше упути се кући бр. 39, на левој страни улиц |
| и младићима.{S} Казује, како му се кад која мана заметала, и како се разрастала.{S} Ако сте во |
| себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће онај који још сада |
| p> <p>— Жену милу, жену пријатеља, жену која би хтела пробудити у његовом срцу ону заспалу љуба |
| по уреди све како треба!</p> <p>Матере, које знају колика је брига неудата ћи, од свега срца (а |
| <p>— Жандар нашао једно дете на улици, које не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хо |
| о срце које би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој пожуди својој.{S |
| разумеју, и ако га осуђују због тегоба које на њих падају, опет бити уверен о доброти свога ра |
| имадох снаге да се одречем задовољства које се купује за десет пара, те ћу сада имати срца да |
| ознати с муштеријама својим, и с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би |
| а оца оста дућан, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштву с калфама, парче по парче, упући |
| ам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које кога многе рђаве навике које су биле пуне опасност |
| прође од стола до стола те збере жртве које просвећени људи приносе на олтар уметности.{S} Па |
| довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклетих новаца!. . .</p> <p> |
| доније; дошао је амо давно; и служио је које где докле није постао кључар на. тамници судској.{ |
| бом вуче.</p> <p>«Све оне мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сваки дан ср |
| заврши он, пруживши председнику хартије које је нашао на Ријиној постељи.</p> <p>Председник, пр |
| примао од које кога многе рђаве навике које су биле пуне опасности за мој потоњи живот.</p> <p |
| , како он обелодањује најфиније разлике које опажа дух људски, и како је, по томе, он благо сви |
| ем другове, потежем се на псе, на мачке које у путу видим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чи |
| о да одговара на све нове и нове врлине које гошће находе у њенога младожење.{S} И свака се гош |
| <pb n="36" /> <p>Пријатељице, оне исте које пређе налажаху све нове и нове врлине на младожењи |
| то?{S} За такав поступак тражи се срце које може прегорети живот.{S} А ја не имадох снаге да с |
| м, не би ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало |
| у уста страшној цеви?{S} То је јунаштво које многи називљу безумљем, а ја бих се поносио да га |
| себе, тако се никад нисам ни заносио за којекаквим утопијама.{S} С тога су ме старешине <pb n=" |
| </p> <p>— Теби Јулка, пада на памет све којешта!{S} Говориш као нека бабускера.{S} Каква је сла |
| раво! додаде један ђаволан у наочарима, који не гледа ни у кога: — Како језик исказује најтајни |
| врло дуго. . . .</p> <p>После претреса, који је трајао неколико дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} |
| превртљиви!{S} Они исти Ријини другови, који су се дојуче подсмевали женидби, сад као да му зав |
| се тада отпоче низ оних крвавих бојева који стадоше толиких жртава, а свршише се нашим повратк |
| и утули и реченицу и мисао онога првога који говори о питомини пивопија.</p> <p>— Имате право, |
| преписује неко време, па ћемо видети за који је посао даље припреман.</p> <p>Удалише се и ова д |
| да ће скинути камен са срца оним Србима који су, као ово ја, у туђини венули за својом домовино |
| ловина парничара куне и осуђује.{S} Кад који управник изврши какво дело за опште добро, он може |
| губитке, ја се машим руком за новац туђ који стојаше под</p> <pb n="68" /> <p>мојом управом.{S} |
| ка свира да се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармонији не разумеју, или у којих живци нису |
| чије показивало пеко учешће према ономе који нема доста ваздуха, светлости, слободе, а још ако |
| лепо место.{S} Како сам ја од оних људи који маре само за себе, тако се никад нисам ни заносио |
| а не могу да начудим јунаштву оних људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та ж |
| ли данас знам да је онај народ питомији који пије пиво. . .</p> <p>— Кажем вам, виче други једа |
| мислити или радити, а ту су близу, или који су осетљиви на сваку повреду хармоније <pb n="29" |
| ао да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, сада као да налаж |
| гаљиви, она је нека наслада.{S} Али они који имају злу навику што год мислити или радити, а ту |
| у његов суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n=" |
| ја си тако анђеоски добра, како ће онај који још сада, са млечним усницама својим, важно изгова |
| најгорега човека. .</p> <p>Већ не знам који пут почне он опет претресати Ријину собу, и сада н |
| његова изгубила неки драгоцени медаљон који јој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{ |
| беше ласно претрести и пресудити проћес који је изгледао просто проневерење дужности, али у ком |
| писмом од министра правде, један младић који је, као правник, постављен за практиканта у суду г |
| нићу.</p> <p>Приближаваше се тренутак у који ће председник суда, побројавши све што се извиђање |
| чаност.{S} Отац ме је сам одвео учитељу који ме уписа у први разред.{S} Учитељ беше млад човек, |
| емину!. . .</p> <p>Међу крвавим крпама, којима је сам затварао рану своју, нађе се једна бела м |
| т; потрошио је силне новце од оних сума којима је руковао!</p> <p>Један пријатељ разгледао је а |
| ицом ишло, носило је у рукама новине на којима је била адреса оца његовога; али жандар, узевши |
| ote> <p>Судију никад не благосиљају сви којима суди! </p> </quote> <p>Председник суда, г. Жељин |
| ту.{S} Бележио сам своје мале грешке из којих су ницали и расли велики грехови моји.{S} Ово нек |
| који се у хармонији не разумеју, или у којих живци нису тугаљиви, она је нека наслада.{S} Али |
| ика.{S} У моје руке дође кључ од касе у којој свакад има довољно новаца.{S} Једном, у несрећи, |
| «Као што знате, Рија је руковао касом у којој је свакад било новаца на хиљаде.{S} Одавно се он |
| ; најбољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Ти, |
| ужење«, пошто Савка изнесе шоље од каве коју је Тетка Макра, преко све клетве, попила у сласт, |
| есто да се заруменим, место да промуцам коју реч у име захвалности за такав савет, и на такав н |
| је ствар, али је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале димопије које |
| говор.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју другу струку, него сте дошли у суд, упита га он.</ |
| а.{S} Али је она имала неку тајну бољку коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила с |
| ово погледа у малу Савкину ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . |
| сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се |
| p>«Ако се ком детету пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, <pb n="58" /> ја се срдим |
| епих новаца.</p> <p>«Још ме је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике кор |
| еба!{S} А та мала циганка?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети, срце моје, ходи!</p> <p>— Иди |
| е како треба!</p> <p>Матере, које знају колика је брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са |
| на, она је страшна, она је загушљива, а колико је светла — показује и само црно име њено — тамн |
| ђе спавати, ураниће сви као вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; не |
| заће да је у њега онолико исто благости колико и љубави к правди.{S} Чувен је као велики зналац |
| Не могући добијати од матере ни онолико колико сам добијао за очина живота, ја се почех бринути |
| н укоп, или једна удадба, однесу толико колико и један пожар. .</p> <p>— Ова наша варош права ј |
| мене.{S} Ласно је веровати кад причају колико су се сви обрадовали мени, као првом мушкарцу. < |
| м имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје није смео нико преко погле |
| се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком детету пре мене да што од колача, од воћа, од слатк |
| кујну.</p> <p>— Чудо једну собу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво |
| едао просто проневерење дужности, али у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два |
| илици навалице, оставио један рукопис у ком казује свој досадашњи живот.{S} Он побраја многе св |
| е био толико вешт и срећан да га обична контрола није опазила.{S} Али где је среће ту је и неср |
| > <p>Пред великом каваном «Код оседлана коња», на пешачкој путањи намештени столови; за столове |
| и говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје није см |
| дљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их поглед |
| водим трговину; или ћу узети мотику да копам, као сељакуша?{S} Секо моја!{S} Сад се свет опаме |
| увиђавности предузети и извршити многе корисне послове, на прилику, просећи путове, исушити ба |
| казивао ми је да ће ме дати на неколике корисне занате, па и на трговину; да ће ме уортачити са |
| каква записка која би говорила у његову корист.{S} За то те хартије журно стрпа себи у недра да |
| смеј: — тек дотле ваља згрицкати много корица.</p> <p>— Помиње ли он што о женидби?</p> <p>— Н |
| з једну липу стоји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа старац с |
| себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју корпу).{S} Али с каквом памећу ови овако са свадбе иду |
| Не мари ништа . . .{S} Бар ћу оставити кости у српској земљи! . . .</p> <p>«Проклето десет пар |
| } Та није он цвет да га само заденем за косу, него је човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш да |
| па се нађе чудо нечувено — Ријина грдна крађа! . . . .</p> <pb n="38" /> <p>«Како се сазна за т |
| им удешеним признаницама обелодани моје крађе, и мене доведе ево овде . . . .</p> <pb n="69" /> |
| лада једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од 4—5 година. |
| е кућа мораде добро стегнути да састави крај с крајем.{S} Мајка је још морала мислити о удаји с |
| p>«<hi>Проклето десет пара!</hi></p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> </text> </TEI> |
| мораде добро стегнути да састави крај с крајем.{S} Мајка је још морала мислити о удаји сестара |
| тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле на једном крају собе Миленија овако приписује све вољи божјој, су |
| > <p>«Сирота мајка прекрсти се; баци ми крајцару, и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те |
| ли Паја Носоња:— мени је једном украден красан дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га д |
| оће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb n="7" />.{S} Ето, шта вали нашој Зор |
| де до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова кућица, Савка!{S} Три собе имате, је ли?< |
| једна паметна жена може вратити да буде красни човек. . . .</p> <p>— Прођи се, среће ти!{S} Как |
| Јула, још од 9 сата из јутра, започе се крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата после |
| други пут и — премину!. . .</p> <p>Међу крвавим крпама, којима је сам затварао рану своју, нађе |
| у околини, где се тада отпоче низ оних крвавих бојева који стадоше толиких жртава, а свршише с |
| а . . . .</p> <p>А рањеник, на те речи, крете своје троме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се |
| S} Готово свакад налазила је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, да |
| мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи га беда далеко одавд |
| огласи пресуда, да <pb n="39" /> чује и кривац и публика како суд суди Рији Свилорунићу.</p> <p |
| ори други сељак.</p> <p>—- Ови варошани криве нас сељаке што много трошимо о славама, а погле т |
| кови долазе брже него ишта друго), онда кривим свакога пре него себе.{S} Тад морам молити друго |
| Књиге своје бацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у |
| бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога само себе—никад!</p> <p>«Некад на ногама |
| како је то било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек после видеће се: можеш ли оста |
| би било на реду да се објави пресуда по кривици Рије Свилорунића,али је он ноћас побегао из зат |
| н ни по јада, али је затворен за прљаву кривицу: проневерио је своју дужност; потрошио је силне |
| заплећу сваки дан у своме раду; што они крију <pb n="51" /> и сами од себе: то једнога дана изн |
| Али је она имала неку тајну бољку коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{ |
| жи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb n="65" /> земљу.{S} Старица се саже, |
| земљу.{S} Старица се саже, узе са земље кришку, отресе је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти |
| ара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци |
| ала а на плећки се расцветала као да је кроз њу граната пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда му |
| акру. . .</p> <p>— Дај Боже, рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати много корица.</p |
| епрекидно се одбирало, пазарило, секло, кројило, плаћало . . . не . . . записивало се . . и чес |
| ити или перецу, или ђеврек, или шећерни кромпир, или печата, или ма што друго.{S} С тога сам ма |
| т и — премину!. . .</p> <p>Међу крвавим крпама, којима је сам затварао рану своју, нађе се једн |
| "35" /> Перчиновић у кавани «Код Црнога Крста»: — Видели сте како се проводи и он, и жена му, и |
| га саранили у бадовиначко гробље.{S} За крстачу његову освану једно јутро привезан леп пешкир, |
| ам друге.{S} Кад ко метанише и много се крсти, ја му се подсмевам.{S} На <hi>бденију</hi> зашив |
| S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепих новаца.</p> <p>«Још ме је цуцао на |
| е стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи се, рече |
| а глас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њих упућује <pb n="57" /> друг |
| p>— Веруј, веруј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се о |
| каква смока.</p> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили |
| м.{S} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд хоће! . . .</p> <p>— А код кога сте сад оставили де |
| ле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. .</p> <p>«Проклето дес |
| ско неје за тебе. . . .</p> <p>— Причај куда си пролазио, и где си служио пре него што си поста |
| а Савка изненађено.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу «мањ |
| не.{S} Нисам рада оговарати; грехота је кудити девојку; али . . . дете моје . . . свој свога тр |
| бе имате, је ли?</p> <p>— Три, тетка, и кујну.</p> <p>— Чудо једну собу не дате ком под кирију |
| <p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> <p> |
| болничарка Јулка рече:</p> <p>— Ово је кукавни Рија Свилорунић.{S} Његова је ово марама! . . . |
| ар, али јамачно није био овакав.{S} Они кукавци за пиво нису знали! . . .</p> <p>— Како да нису |
| <p>«Проклето десет пара! . . .</p> <p>— Куку! то је <hi>он</hi>! рече потресено болничарка Јулк |
| вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палата, била соба, или подрум — затвара ли с |
| та и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за културни народ!{S} Геак остаје и у фраку геак! . . . . |
| ске свиле, а твој Јеврем бошчалук као и кум венчани.</p> <p>— Не могу се подватити, тето; не зн |
| а!{S} Изгори куму кеса!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта |
| о:</p> <p>— Изгори куму кеса!{S} Изгори куму кеса!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече са сви |
| те пред црквом вичемо:</p> <p>— Изгори куму кеса!{S} Изгори куму кеса!{S} Па кад један кум, на |
| ова, а судију свакад половина парничара куне и осуђује.{S} Кад који управник изврши какво дело |
| пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам врат |
| «Кад у једнога познаника узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок до |
| дина, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да уживам сласт од дима његова, довија |
| се руком у џеп, извадити десет пара, и купити или перецу, или ђеврек, или шећерни кромпир, или |
| ашем граду можеш зарадити новаца, можеш купити кућа и дућана, можеш се богато оженити, и изићи |
| сам се на главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и доношене свакојаке сиграчке откако сам зазна |
| снаге да се одречем задовољства које се купује за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем |
| подрум — затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необична!{S} Она је тесна, она је стра |
| te> <p>Народ. изрека.</p> <p>Тамница је кућа необична.{S} То је народ давно изрекао за стару, в |
| d>Тамница</head> <quote> <l>«Тамница је кућа</l> <l>необична»</l> </quote> <p>Народ. изрека.</p |
| или.{S} Кад год полазим у школу цела се кућа узнемири докле ја приберем књиге и све што ми треб |
| ми отац умре, све се измени.{S} Наша се кућа мораде добро стегнути да састави крај с крајем.{S} |
| аду можеш зарадити новаца, можеш купити кућа и дућана, можеш се богато оженити, и изићи на глас |
| ће ме познати с муштеријама својим, и с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, |
| а, само ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као |
| смо оцу; али чини ми се нема никога код куће.</p> <p>Кад полициски писар доврши своју причу о д |
| д пораним у школу, свакад заборавим код куће ма што: или плајваз, или перо, или таблицу, или ње |
| ке ћерећелије; па кад бејах поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Сав |
| /p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као смерно, паметно дете: него т |
| астао као мајчина маза, и владао се као кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се прилично прибој |
| овор.</p> <p>Жена која храмаше упути се кући бр. 39, на левој страни улице.{S} Пред вратима отр |
| жене и девојке почеше гомилама долазити кући трговца Ивана Минића.{S} Њему и домаћици његовој о |
| иним какву било штету.</p> <p>«Долазећи кући, још с врата вичем:</p> <pb n="61" /> <p>— Дајте м |
| жена и девојака, виђаше се у Минићевој кући пуно и других гостију.{S} Момци из трговачких дућа |
| мисли и речи у овој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли се није пре |
| о, рекне да се очистим, ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ ист |
| Макрена, и не помињући брда, оде право кући Ивана Мимића, Зоркинога оца, да каже како је вешто |
| p> <p>«Кад сам пошао у школу, била је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одвео учитељу |
| интерес, рече први господин: — кад је у кући . . . он не доврши ове реченице, него подиже руку |
| шаком, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им беше сав разговор.</p> <p |
| ра»!</l> </quote> <p>«Ја сам се родио у кући имућној.{S} Мој је отац најпре радио занат, а посл |
| ећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова кућица, Савка!{S} Три собе имате, је ли?</p> <p>— Три, |
| кашља се једаред или дваред, снебивљиво куцну у врата, па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не ш |
| хових леђа Лукина Станица, која је тако лагано пришла да је девојке нису осетиле.{S} Оне се брж |
| рт од часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако |
| репу и пита:</p> <p>— Мацо! мацице!{S} Лазе ли тета?</p> <p>И кад маца поче одмахивати репом, |
| о је то удати се, вели несташница Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења |
| бром животу, послушао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би м |
| другар учува од погрешака, мени ће бити лакша моја несрећа.</p> <pb n="43" /> <p>Сад закуца у в |
| ху само гостионички «келнери» те гашаху лампе, и прибираху суде.{S} Али два госта не мицаху се |
| сестре, све четири старије од мене.{S} Ласно је веровати кад причају колико су се сви обрадова |
| а).{S} Немам код кога да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд хоће! . . .</p> < |
| дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} Не беше ласно претрести и пресудити проћес који је изгледао про |
| ац још горе јадиковао.</p> <p>— Изгубив леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот бе |
| добровољца кога је олово ударило поврх леве сисе и избило на плећку.{S} Спреда му је рана мала |
| Овде Макрена погледа у Савку а намигну левим оком, што хоће да каже — од противне странке: — о |
| а која храмаше упути се кући бр. 39, на левој страни улице.{S} Пред вратима отресе своје скуте |
| ресе своје скуте од прашине, потеже низ леђа перо од своје шамије забрадаче, намести је прстом |
| акаква вас срећа чека, рече иза њихових леђа Лукина Станица, која је тако лагано пришла да је д |
| казамату, с једним црним <hi>Р</hi> на леђима!{S} Осудиће ме на сваки начин.{S} Ух! несрећна с |
| колико капи на шећеру.{S} За пакост тај лек није Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна |
| апуна.</p> <p>Видећи тако јуначку рану, лекар с неким поштовањем упита рањеника како му је име. |
| и?</p> <p>— Не бој се, јуначе, одговори лекар: — рана јесте велика, али не мора бити самртна. . |
| ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад могу чути сви! . . .{S} |
| ang="la">delirium</foreign>! рече један лекарски помоћник.</p> <p>Рањеник чувши то, погледа га |
| екцију», само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које кога многе рђаве навике које су |
| гао научити све што би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, прима |
| о, лепо је то удати се, вели несташница Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Мла |
| а нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атласа! . . .</p> </div> <pb n="21" /> <div ty |
| га да се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми |
| тачу његову освану једно јутро привезан леп пешкир, и на њему је извезено ово:</p> <p>«<hi>Прок |
| ити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје није смео нико |
| еђује? рече готово срдито једна госпа с лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде у надниц |
| азује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи толико без ж |
| један сувоњав чиновничић с рукавицама и лепим штапом у рукама: — 1000 дуката мираза и толики пр |
| га је моје рођење и моје крштење стало лепих новаца.</p> <p>«Још ме је цуцао на колену а прика |
| то другојачије.</p> <p>— Зорка, сестро, лепо је то удати се, вели несташница Ленка Лакина: — ал |
| , те одовуд, те окрени, те обрни, докле лепо уреди све како треба!</p> <p>Матере, које знају ко |
| а с оцем мојим <pb n="59" /> живљаше се лепо.{S} Он својски наста да ме упути на добро.{S} И, д |
| ако би у сватовима!{S} Проведосте ли се лепо?</p> <p>— Врло лепо! одговори један за све.</p> <p |
| ам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, проводио се богаташки, а пла |
| друге момке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, свакад су му |
| ам већ био младић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} Како сам ја од оних људи који маре само |
| S} Проведосте ли се лепо?</p> <p>— Врло лепо! одговори један за све.</p> <p>—- До сад смо играл |
| . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо провести! . . .</p> </div> <pb n="34" /> <div type |
| } Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што ј |
| ој, судбини, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамилије, дотле на другој страни |
| сет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по |
| затворе у тамницу.{S} То се судски зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у притвор</hi>; али он |
| —Ми смо у школи неке законе прешли тек летимице, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у |
| ред вратима Луке Лисопољца, по сведоџби летописаца, два дана после разговора Макрениног с Јевре |
| аћко, и држи корпу с прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа старац све то, и сам у себи шапће:< |
| се најпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек после видеће с |
| палата, била соба, или подрум — затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необична!{S} Он |
| ући?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли се није претресало?!. <pb n="20" /> Осем жена и дево |
| бичај рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што |
| и пита:</p> <p>— Мацо! мацице!{S} Лазе ли тета?</p> <p>И кад маца поче одмахивати репом, дете |
| ва кућица, Савка!{S} Три собе имате, је ли?</p> <p>— Три, тетка, и кујну.</p> <p>— Чудо једну с |
| иди како је побегао затвореник Рија: је ли све <pb n="53" /> онако како прича тамничар.{S} Најп |
| ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тето; чиновник је у некој |
| згрицкати много корица.</p> <p>— Помиње ли он што о женидби?</p> <p>— Ништа, тето; него од неко |
| оте даље, рећи ће трећи сељак: — видите ли да је овде све како не треба.</p> <pb n="23" /> <p>И |
| — Е, како би у сватовима!{S} Проведосте ли се лепо?</p> <p>— Врло лепо! одговори један за све.< |
| и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перорезом подавр |
| /p> <p>— Причај што Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти прича |
| ргатина; почећу најтежом службом, не би ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од жељ |
| На једаред рећи ће Цивић</p> <p>— Јеси ли примио?</p> <p>— Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да |
| ’Вала Богу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај оволики залудни народ?</p> <p>— Ко га рани |
| hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жена, још тако м |
| туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо текар отпочети живот поштена човека?{S} Пр |
| > <pb n="71" /> <p>— Господине!{S} Хоћу ли ја скоро умрети?</p> <p>— Не бој се, јуначе, одговор |
| о смешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала!</p> |
| немски, и свакакво. . . .</p> <p>— Знаш ли ти влашки Чича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не бих з |
| или нема.{S} Тек после видеће се: можеш ли остати у служби, или не можеш.</p> <p>Станоје се уда |
| столом № 4, седи једна госпа у зеленом либадету, и тужи се својој суседи на неправду света:</p |
| ђе много, а у гостионици и пред њом под липама ражњаху само гостионички «келнери» те гашаху лам |
| о изгледа као у рају. .</p> <p>Уз једну липу стоји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим бадемим |
| ? упита Макра узнемирено.</p> <p>— Луке Лисопољца, бакалина.</p> <pb n="8" /> <p>— Савка, дијет |
| девојачког разговора пред вратима Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилама долазити ку |
| се говорило на клупи пред вратима Луке Лисопољца, по сведоџби летописаца, два дана после разго |
| а овако умиљато? упита Цана Илина Јулку Лисопољчеву, кад поред њих прође Рија Свилорунић, и јав |
| {S} Ту скоро је у Мисиру, на папирусову листу, нађен рецепт како се вари пиво!{S} Знали су, зна |
| омален старчић, врло блага и добродушна лица.{S} Он је родом из Маћедоније; дошао је амо давно; |
| аље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лицем врло задовољним, вели да није још мислила давати |
| своје троме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче развлачити као слабачак осмејак, па се |
| додаде Цана.</p> <p>Јулку поли румен по лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече она снебивљиво: — а |
| а опет неку «добру прилику«, па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . . .</p> |
| >Свилорунић, седећи у својој тескобној, лојаном свећом осветљеној тамници, разговараше се сам с |
| се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не повика:</p> |
| .{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци:</p> <p |
| 10_C8"> <head>VIII</head> <head>Младост-лудост</head> <quote> <l>Свакога ће питати старост</l> |
| било најбоље!</p> <p>Неколики се гости лукаво осменуше дубоком познавању старине у овог попе с |
| војка? упита Макра узнемирено.</p> <p>— Луке Лисопољца, бакалина.</p> <pb n="8" /> <p>— Савка, |
| овога девојачког разговора пред вратима Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилама долази |
| p>Ово се говорило на клупи пред вратима Луке Лисопољца, по сведоџби летописаца, два дана после |
| а вас срећа чека, рече иза њихових леђа Лукина Станица, која је тако лагано пришла да је девојк |
| нио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе науке, вели Васка.</ |
| ска Перина: — сви кажу да је то најгори лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врло неуредан младић |
| кера.{S} Каква је сласт изводити на пут лумпова?{S} Није га могла усветовати ни <pb n="15" /> м |
| врло паметно.</p> <p>— То већ умеју сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ј |
| да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам врата и прозоре, и учиним штете десет пута више.{ |
| ње траја за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi>. . .</p> <p>«Кад м |
| ча Станоје, кључар, упита:</p> <p>— Што лупаш?</p> <p>— Чича Станоје! ходи амо, рече Свилорунић |
| ла пробудити у његовом срцу ону заспалу љубав к уредном и добром животу, послушао би он, ја мис |
| е у њега онолико исто благости колико и љубави к правди.{S} Чувен је као велики зналац закона, |
| музика свира да се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармонији не разумеју, или у којих живци |
| ама престонице, не морају постати рђави људи, али они већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ тол |
| !{S} Најлепше време од ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је најслађе спавати, у |
| што смо, један филолог доста.{S} Други људи могу сви гледати свога посла. . . . .</p> <p>Јасан |
| тво.{S} То беху све <pb n="28" /> млади људи у свечаном црном оделу, и младе жене и девојке с н |
| е иде као навијен сат.{S} Озбиљни млади људи из велике школе отимају се у његов суд.{S} Од њега |
| до стола те збере жртве које просвећени људи приносе на олтар уметности.{S} Па се задовољно вра |
| ски, и како је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек: |
| м канцеларијама.{S} И да видите како су људи паметни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви знај |
| данас да частиш! . . .</p> <p>И како су људи превртљиви!{S} Они исти Ријини другови, који су се |
| имао лепо место.{S} Како сам ја од оних људи који маре само за себе, тако се никад нисам ни зан |
| се ја не могу да начудим јунаштву оних људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: |
| клетих новаца!. . .</p> <p>«У друштву с људма, као што бејах и сам, научих се картати.{S} Та ме |
| дањује најфиније разлике које опажа дух људски, и како је, по томе, он благо свију људи, а ви с |
| горети теби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору неправду. . . . .</p> < |
| на њега расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван. . . . .</p> <p>«На часу сам био немирнији |
| ИВОТА У ВАРОШИ</head> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићевић</p> <gap unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАД |
| а, не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о |
| оћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од погрешака, мени ће бити |
| аним у школу, свакад заборавим код куће ма што: или плајваз, или перо, или таблицу, или њену пи |
| сува хлеба!{S} Хоћу сира, скорупа, или ма каква смока.</p> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, |
| к, или шећерни кромпир, или печата, или ма што друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душ |
| тири девојке, ја сам растао као мајчина маза, и владао се као кућевни тиран.{S} Осем оца, кога |
| је га могла усветовати ни <pb n="15" /> мајка, ни отац, ни школа, ни наука, ни служба — те ћеш |
| ко пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се |
| ство.{S} Оне су разудате сиротињски.{S} Мајка ми умре више од туге него од старости.{S} Ја оста |
| о стегнути да састави крај с крајем.{S} Мајка је још морала мислити о удаји сестара мојих, а ја |
| орио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање о |
| и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лицем врло задовољним, вели да није још мислил |
| , показати дивљину срца свог.{S} Сирота мајка моја сваки је час морала долазити да нас развађа |
| агох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота мајка прекрсти се; баци ми крајцару, и рече:</p> <p>— С |
| ала неку тајну бољку коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се он |
| «Тада беше још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанка, оставши на дому удовица, дошла |
| о спокојство — да подвори бона оца, или мајку на умору? како ће издржати дугу тешку борбу у сла |
| већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циганка?{S} Глед |
| отреба не пропта, изумевао сам нечувене мајсторије, те сам тако прикривао стање своје касе.{S} |
| <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перорезом подаврьо своју оч |
| печата, или ма што друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка |
| д!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу сад скочи |
| међу четири девојке, ја сам растао као мајчина маза, и владао се као кућевни тиран.{S} Осем оц |
| ађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми м |
| <p>— Ала је слатка на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисли овако како <pb n="5" /> гово |
| Савка изнесе шоље од каве коју је Тетка Макра, преко све клетве, попила у сласт, врати се, узе |
| нас.</p> <p>— Чија је то девојка? упита Макра узнемирено.</p> <p>— Луке Лисопољца, бакалина.</p |
| , узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова кућица, Савка!{S} Три |
| ка не знајући куд заошијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву добру вам |
| вам.</p> <pb n="11" /> <p>Докле се Тета-Макра и Савка разговараху, дотле мала Мица, Савкина ћер |
| вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изговори гласније, и у Савку по |
| >После тога се расташе ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право кући Ивана Мимић |
| да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена погледа у Савку а намигну левим оком, што хоће |
| , дете се зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште свака из с |
| невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се све поп |
| моћне вамилије, дотле на другој страни Макрена прича да од <pb n="18" /> тога не би било никад |
| би летописаца, два дана после разговора Макрениног с Јевремовом Савком.</p> </div> <div type="c |
| такој несрећи.{S} Најгоре беше за Тетка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два пута доказивала |
| радиш, срце моје ?</p> <p>— Хвала Тетка-Макро! одговори домаћица: — О, немам ситне проје да вас |
| дину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, рече Савка кроза смеј: — |
| > <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад |
| избило на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећки се расцветала као да је кроз њу гранат |
| редан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циганка?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети, срц |
| е Тета-Макра и Савка разговараху, дотле мала Мица, Савкина ћерка, милује мачку по репу и пита:< |
| досадашњем животу.{S} Бележио сам своје мале грешке из којих су ницали и расли велики грехови м |
| ном коју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову |
| дмирити и друге своје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспутне.</p> <p>«И цигара сама мален |
| ко исто беспутне.</p> <p>«И цигара сама малена је ствар, али је велика с оном дружином коју за |
| остајем тврдо уверен да се деца још из малена морају навикавати на савлађивање својих пожуда, |
| цигара је само неколико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упропасти једнога младића за сав њег |
| lang="en">№</foreign> 2, да је за овако мали народ, као ми што смо, један филолог доста.{S} Дру |
| од својих 50—55 година.{S} Висок, сув, малко богињав, он је по изгледу <pb n="48" /> врло ошта |
| тето, има ту још нешто.{S} Мој је браца малко пошире руке; радо троши, задужује се. . . .</p> < |
| сетили, <pb n="4" /> рече Савка с неким малко прекорним погледом.</p> <p>— Па како ми живиш ти |
| жураше се једна жена која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не јављаше, и нешто с |
| што сам учинио; али то осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет |
| е његове.{S} Све се утиша.{S} Он прибра мало снаге, па поче овако:</p> <p>— За име моје не пита |
| лугу да му посветли око онога стола где мало пре сеђаху гости — сватови.{S} Јадиковаше се горко |
| <p>— Чича-Станоје! рече му Рија: — седи мало да се разговарамо; узела ме нека велика мука; не з |
| им пожудама за уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био мл |
| а проведе своје време у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отићи <pb n="26" /> да |
| ћ: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало привређује, да се никако не рентира имати жену.</p |
| .{S} Не. . . знам, одговори Јулка нешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n |
| у с небројеним пожудама за уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Тад са |
| !</p> <p>Рањеник умукну, зажмури; после малог одмора, настави. .</p> <p>«Пребијах се од немила |
| и пољуби тету у руку! вели Савка својој малој ћери, која остави мачку, и поче да чепрка свој но |
| ла, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет је пара, само десе |
| , проводио се богаташки, а плату примао малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих исписао сва |
| нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкину ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи |
| адићима.{S} Казује, како му се кад која мана заметала, и како се разрастала.{S} Ако сте вољни, |
| } Он побраја многе своје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S} Казује, |
| адашњи живот.{S} Он побраја многе своје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младић |
| Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «о |
| бољку коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер |
| м кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке |
| о је велика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота оборити цркву, него скудити девојку«.{S |
| узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не пропта, изумева |
| затварао рану своју, нађе се једна бела марама, и на једном перу њеном беху навезена два слова |
| кавни Рија Свилорунић.{S} Његова је ово марама! . . . .</p> <milestone unit="-" /> <p>Сутра дан |
| држе страну једна другој, а за мене не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, била је у ку |
| суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n="49" /> < |
| место.{S} Како сам ја од оних људи који маре само за себе, тако се никад нисам ни заносио за ко |
| да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад могу чути сви! . . .{S} Проклето десет пар |
| рвом боју. . . . .{S} Нека! . . .{S} Не мари ништа . . .{S} Бар ћу оставити кости у српској зем |
| а је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамили |
| дића «солидна.» Знало се да сам ја био «масаџија,« тојест, наследник богата оца, али се није зн |
| ду суђење иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нарочито интабулациске, тач |
| задовољствима.{S} Не могући добијати од матере ни онолико колико сам добијао за очина живота, ј |
| докле лепо уреди све како треба!</p> <p>Матере, које знају колика је брига неудата ћи, од свега |
| га и добродушна лица.{S} Он је родом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је које где до |
| товао да буде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к председнику Чича-Станоје, тамничар, |
| прекиде своја размишљања.</p> <p>У тај мах к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неко |
| Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допаде јако узбуђен млад један господин од оних пре |
| ! мацице!{S} Лазе ли тета?</p> <p>И кад маца поче одмахивати репом, дете се зацену од смеја.{S} |
| је мачку по репу и пита:</p> <p>— Мацо! мацице!{S} Лазе ли тета?</p> <p>И кад маца поче одмахив |
| , милује мачку по репу и пита:</p> <p>— Мацо! мацице!{S} Лазе ли тета?</p> <p>И кад маца поче о |
| и псујем другове, потежем се на псе, на мачке које у путу видим, поткрадам пиљаре и бакале, или |
| летивом у рукама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од 4—5 година.</p> <p>— На здравље |
| дотле мала Мица, Савкина ћерка, милује мачку по репу и пита:</p> <p>— Мацо! мацице!{S} Лазе ли |
| ли Савка својој малој ћери, која остави мачку, и поче да чепрка свој носић, неповерљиво гледају |
| оваца, он се у свакој новчаној оскудици машао за кључ од своје касе, и туђим новцем намиривао с |
| срећи, да поправим своје губитке, ја се машим руком за новац туђ који стојаше под</p> <pb n="68 |
| ама за децу.{S} Ту ми је било најмилије машити се руком у џеп, извадити десет пара, и купити ил |
| — Ето, господине, утече на моји очи.{S} Ме извара како да см дете.</p> <pb n="52" /> <p>Старац |
| амо заденем за косу, него је човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш да храни! одговори Милица Пи |
| живљаше се лепо.{S} Он својски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научит |
| кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад пораним у школу |
| не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. .</p> <p>«Проклето десет па |
| е.</p> <p>Докле се ту образумисмо, мука ме спопаде.{S} Најпосле дете посласмо оцу; али чини ми |
| а: — седи мало да се разговарамо; узела ме нека велика мука; не знам што ћу од себе. . . . .</p |
| о бејах и сам, научих се картати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} У почетку ме срећа послужи необ |
| го као јунак, као победитељ!</p> <p>«Та ме је вајна победа храбрила да се упињем подмирити и др |
| , или таблицу, или њену писаљку.{S} Кад ме <pb n="60" /> учитељ за то прекори, ја се на њега ра |
| оје, не дај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да |
| е које би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер |
| у сласт; од погрешке у погрешку, докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не |
| ину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштеријама својим, и с кућама које њему в |
| корисне занате, па и на трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштеријама с |
| уцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике корисне занате, па и на трговину; д |
| се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала!</p> <p>Јеврем |
| црним <hi>Р</hi> на леђима!{S} Осудиће ме на сваки начин.{S} Ух! несрећна свршетка!{S} Како да |
| е онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима.</p> <p>«То |
| т.{S} Отац ме је сам одвео учитељу који ме уписа у први разред.{S} Учитељ беше млад човек, свој |
| ик Рија.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. . . .</p> <p>— Како да утече |
| бих пара излагао. . . .</p> <p>«Једном ме виде један средовечан човек да држим међу два прста |
| клето оно прво десет пара! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у сласт; од погрешке у погрешку, |
| решку.{S} На послетку учиних оно за што ме чекаше робија . . . .{S} Тада . . . побегох . . . .{ |
| S} Та ме игра заузе свега.{S} У почетку ме срећа послужи необично добро.{S} У то време добих ме |
| о за којекаквим утопијама.{S} С тога су ме старешине <pb n="67" /> миловале, и сматрале као мла |
| бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Немам код кога да их о |
| ила је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одвео учитељу који ме уписа у први разред.{S} |
| спем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме заборависте са свим ! . . .</p> <p>— Право велиш, че |
| крштење стало лепих новаца.</p> <p>«Још ме је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати |
| каквом памећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако накинђурена, улазе у ову г |
| ада жена његова изгубила неки драгоцени медаљон који јој је он дао, пре месец дана, за спомен в |
| S} Сад баш фришко ! . . .</p> <p>Гости, међу тим, седе, разговарају се, и гуцкају гутљај по гут |
| <p>Пред саму ноћ у бадовиначку болницу, међу тешким рањеницима, донеше болничари једнога добров |
| е уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улицом ишло, носило је у рукама новине |
| ме виде један средовечан човек да држим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, па пр |
| о желиш ти! . .</p> <p>«Једини мушкарац међу четири девојке, ја сам растао као мајчина маза, и |
| ово уживање. . . .</p> <p>Одоше!</p> <p>Међу тим, гостију све више.{S} За сваким столом смичу с |
| зену други пут и — премину!. . .</p> <p>Међу крвавим крпама, којима је сам затварао рану своју, |
| ао да су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира да се ваздух тресе.{S} За људе ко |
| а се за непажњу узме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, по свој прилици навалице, оставио јед |
| е да прочита).</p> <pb n="IV" /> <p>«3а мене је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p |
| зила је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим — ја сам |
| у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, била |
| тарац рече:</p> <p>— Господине, несу за мене овија кључови, него железа!{S} Не умејашем да учув |
| а уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, место да про |
| ао четири сестре, све четири старије од мене.{S} Ласно је веровати кад причају колико су се сви |
| <p>— Не знам; нисам рада да се чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; грехота је кудити девојк |
| упутио давно.{S} За то се очекивало од мене у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се |
| силу . .</p> <p>«Ако се ком детету пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, <pb n="58" |
| им признаницама обелодани моје крађе, и мене доведе ево овде . . . .</p> <pb n="69" /> <milesto |
| } А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4" /> рече Савка с неким малко |
| а?{S} Како да ти одговорим на то?{S} Он мене још није ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло уљ |
| дузмем себи живот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку са |
| и један мој другар учува од погрешака, мени ће бити лакша моја несрећа.</p> <pb n="43" /> <p>С |
| остију с проседом брадом: — на прилику, мени, техничару, што ће знање језика?{S} Кад ја знам св |
| е то бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је једном украден красан дивит што ми је отац доне |
| овеком?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво уп |
| је често морао прекидати свој говор, да мени викне:</p> <p>— Ријо, смири се!{S} Ријо, пази!{S} |
| , није било очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао рашта расрдити |
| могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживим!</p> <pb n="27" /> <p>— О, брате, што |
| ије прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима не остане више!. . |
| кад причају колико су се сви обрадовали мени, као првом мушкарцу. <pb n="56" /> Особито се, вел |
| ба да се нађемо једно другоме: данас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говор |
| опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја к |
| ање</head> <quote> <l>«Што говориш — то мени, </l> <l>а шта мислиш — то теби.» </l> </quote> <p |
| ="58" /> ја се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима д |
| гима био сам се на главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и доношене свакојаке сиграчке откако с |
| се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку најбољи су и највећи |
| e> <l>«Живу се вуку никад</l> <l>реп не мери.»</l> </quote> <p>Пословица</p> <p>Једнога дана по |
| агоцени медаљон који јој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драг |
| > <p>Уздах изгнаника.</p> <p>Првих дана месеца Јула 1876 српска војска беше прешла Дрину на Бад |
| е је само губио.{S} Тако је за неколико месеца узео из касе преко четири хиљаде дуката.{S} Да г |
| љину.{S} Не могавши одмах освојити тога места <pb n="70" /> она се утврди у околини, где се тад |
| сваким столом смичу се ранији да учине места познијима.</p> <p>— Ово је пиво право боговско пи |
| аше вароши, него и са села, и из других места.{S} Пред школом нашом <pb n="63" /> бејаше свакад |
| S} Али два госта не мицаху се са својих места.{S} Они сеђаху један према другоме, и кад и кад с |
| то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, место да промуцам коју реч у име |
| е.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, место да промуцам коју реч у име захвалности за такав с |
| акад налазила је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим |
| а што да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. . . .</p> <p>— Како да утече? упита изненађ |
| ичару:</p> <p>— Иди ти Станоје на своје место.{S} Ја ћу наредити да се најпре извиди како је то |
| ћ био младић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} Како сам ја од оних људи који маре само за се |
| ужи необично добро.{S} У то време добих место благајника.{S} У моје руке дође кључ од касе у ко |
| мејем се, и засмејавам друге.{S} Кад ко метанише и много се крсти, ја му се подсмевам.{S} На <h |
| d> <head>Проводаџија</head> <quote> <l>«Метни дрво уз дрво</l> <l>да боље гори !» —</l> </quote |
| дар, узевши дете, одузео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је де |
| клобуци од сукрвице и од неке пене као мехури од сапуна.</p> <p>Видећи тако јуначку рану, лека |
| о неке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p |
| него железа!{S} Не умејашем да учувам; ми утекао онај несретник Рија.{S} Сега што да чиним?{S} |
| о трошимо о славама, а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у години, а они славе ево свако вече! |
| е у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо једно другоме: данас т |
| му беше изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан дванаесет гроша, па ми тутури поједоше с |
| е оде у другу вамилију«. . . .</p> <p>— Ми се томе смејемо а њена «вамилија« из тога извлачи до |
| о; чиновник је у некој канцеларји, Бога ми и не знам како се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да руку |
| у оној сироти девојци. . .{S} Тек, Бога ми, како мој браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жал |
| ? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору неправду. . . . .</p> <pb n="62" / |
| — Допада ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни жен |
| највише сам младожења.</p> <p>— Допада ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу у |
| мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што сам учинио; али то осећање тр |
| а вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раз |
| S} Оне су разудате сиротињски.{S} Мајка ми умре више од туге него од старости.{S} Ја остах сам |
| е болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање оца мог |
| побраја многе своје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S} Казује, како |
| <p>«Тада беше још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанка, оставши на дому удовица, дош |
| а: — ми остао дужан дванаесет гроша, па ми тутури поједоше све.{S} Појела ги вечна мука!</p> <p |
| е, Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце моје ?</p> <p>— Хвала Тетка-Макро! одгов |
| о ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако зна |
| радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми |
| а идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с |
| } Од тога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад сам, добивши дост |
| стину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њ |
| за <hi>десет пара</hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац умре, све се измени.{S} Наша се кућа мораде доб |
| <p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb n="7" />.{S} Ето |
| вду. . . . .</p> <pb n="62" /> <p>«Није ми било петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} |
| уче.</p> <p>«Све оне мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо |
| ата вичем:</p> <pb n="61" /> <p>— Дајте ми хлеба!{S} Не ћу сува хлеба!{S} Хоћу сира, скорупа, и |
| estone unit="*" /> <p>«Сад чекам шта ће ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво десет |
| n="25" /> владам својим алатима, што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имате право! додаде |
| лад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће |
| а:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми моје!{S} Ништа окусити не могу!{S} Само сам свратила |
| али она нема новаца. . . .{S} Понудише ми Зорку, девојку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у с |
| с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио како ће онда и сам б |
| а ваља, ја сам могао научити све што би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, |
| гу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће онај који ј |
| иже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb |
| од бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И наг |
| им касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . . .{S} |
| касом и рачунима.</p> <p>— Он је. чини ми се, свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја не знам; учи |
| S} Најпосле дете посласмо оцу; али чини ми се нема никога код куће.</p> <p>Кад полициски писар |
| </p> <p>«Сирота мајка прекрсти се; баци ми крајцару, и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли |
| бивљиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар б |
| «Још ме је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике корисне занате, па и на |
| eign> 2, да је за овако мали народ, као ми што смо, један филолог доста.{S} Други људи могу сви |
| <pb n="64" /> <p>— Избићу себи око, ако ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци дв |
| ам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ћ |
| ко прекорним погледом.</p> <p>— Па како ми живиш ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ оти |
| ослу, може само рећи: «Према ономе како ми је представљено, и како сам ствар сватио, држим да ј |
| от.</p> <p>«Ја сам све радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — иша |
| , а опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто се из |
| кочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се срце које |
| Он мене још није ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, и разговара се врло паметно.</ |
| уредан као најбољи младић.{S} Скочићемо ми сви, свак са своје стране, па мора у ред!.{S} Него с |
| храни! одговори Милица Пискова:—кад смо ми девојке слепе код очију: не знамо никаквог рада. . . |
| емири докле ја приберем књиге и све што ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек гурк |
| још за свога школовања, спискао све што ми је од оца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без |
| мени је једном украден красан дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео не |
| где је сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли о |
| лачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— Младићу! та је |
| стање оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, не зазнасмо ни за к |
| овако како <pb n="5" /> говори, а опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисм |
| уд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела се кућа |
| а чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до к |
| ца с разним посластицама за децу.{S} Ту ми је било најмилије машити се руком у џеп, извадити де |
| ми је од оца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без тестамента, те сестрама, осим удаје, ни |
| ти што више из права, одговори младић: —Ми смо у школи неке законе прешли тек летимице, а неке |
| ру.</p> <p>— А! истина јес, поправља се Миле: — а ја сам преумио!</p> <p>— Та још од детета поз |
| но да ће он свршити на робији, говораше Миле <pb n="35" /> Перчиновић у кавани «Код Црнога Крст |
| и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лицем врло задовољним, вели |
| Соса.</p> <p>Докле на једном крају собе Миленија овако приписује све вољи божјој, судбини, а не |
| га срца (а неке и са завишћу) честитају Миленији зета.{S} А девојке гледају на ту ствар нешто д |
| ема речи ни веће, ни светије,</l> <l>ни милије, него што је реч —</l> <l> <hi>Отаџбина!. . </hi |
| У ВАРОШИ</head> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићевић</p> <gap unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> |
| ни! . .</p> <p>— Баш да храни! одговори Милица Пискова:—кад смо ми девојке слепе код очију: не |
| о: — а, истину да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти п |
| како <pb n="5" /> говори, а опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо сусе |
| S} С тога су ме старешине <pb n="67" /> миловале, и сматрале као младића «солидна.» Знало се да |
| Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жену милу, жену пријатеља, жену која би хтела пробудити у ње |
| вараху, дотле мала Мица, Савкина ћерка, милује мачку по репу и пита:</p> <p>— Мацо! мацице!{S} |
| зиру само они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n="49" /> <p>Једнога јутра до |
| не помињући брда, оде право кући Ивана Мимића, Зоркинога оца, да каже како је вешто засновала |
| ога јутра дође г. Правдићу, с писмом од министра правде, један младић који је, као правник, пос |
| <p>— У овој нашој вароши, говораше Иван Минић: — један укоп, или једна удадба, однесу толико ко |
| ше гомилама долазити кући трговца Ивана Минића.{S} Њему и домаћици његовој обично честитаху <hi |
| Појела ги вечна мука!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви као потучени.{S} Једина Зорка држи се не |
| 0" /> Осем жена и девојака, виђаше се у Минићевој кући пуно и других гостију.{S} Момци из тргов |
| ако ситне мисли и речи у овој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли с |
| и лепим штапом у рукама: — 1000 дуката мираза и толики пријатељи: за годину дана може по две к |
| и спокојан; а судија не може никад бити миран ни спокојан у својој души.{S} Што два човека запл |
| кони свет? . .» </l> </quote> <p> Једна мисао из главе раденика. </p> <p>Пред великом каваном « |
| господина прекиде и утули и реченицу и мисао онога првога који говори о питомини пивопија.</p> |
| — Како да нису знали ?{S} Ту скоро је у Мисиру, на папирусову листу, нађен рецепт како се вари |
| S} Томе се сиромах старац јако обрадова мислећи да ту може бити каква записка која би говорила |
| та:</p> <p>— Молим ја вас, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} |
| а језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисли овако како <pb n="5" /> говори, а опет ми је мило |
| > <p>Али ко би похватао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти |
| лицем врло задовољним, вели да није још мислила давати своје ћери, али изиђе добра прилика, и п |
| ли у пиву, рече један попа у наочарима; мислили су да је <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у |
| ном и добром животу, послушао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, |
| злослут.{S} Ко је полудео да још таким мислима разбија главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко би по |
| :</p> <p>— Оне девојчуре (сестре моје), мислио сам ја у себи, држе страну једна другој, а за ме |
| омах Чича-Станоје; слао је свуда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} |
| ја се, вели она, био забаталио; није ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд |
| ов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за де |
| говорите тако слободно о момцима, а не мислите какаква вас срећа чека, рече иза њихових леђа Л |
| и крај с крајем.{S} Мајка је још морала мислити о удаји сестара мојих, а ја мишљах само о себи, |
| } Али они који имају злу навику што год мислити или радити, а ту су близу, или који су осетљиви |
| гајник, затворен у тамницу!{S} До јуче, мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилорунића, а д |
| l>«Што говориш — то мени, </l> <l>а шта мислиш — то теби.» </l> </quote> <p>Басма од Удворица.< |
| а-Макра и Савка разговараху, дотле мала Мица, Савкина ћерка, милује мачку по репу и пита:</p> < |
| , и прибираху суде.{S} Али два госта не мицаху се са својих места.{S} Они сеђаху један према др |
| ала мислити о удаји сестара мојих, а ја мишљах само о себи, о својим задовољствима.{S} Не могућ |
| о и у другом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву управни |
| уго и не питах.{S} Пристах, испросих, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред |
| аџиску радњу, а Савка спремаше вечеру и мишљаше у себи:</p> <p>— Новци душегупци!{S} Сад ће нов |
| о, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова Тетка Мак |
| 3" /> <p>И удалише се; али у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море је ово згодно; само не знам ко н |
| /p> <p>— Овако сам некад и ја радио.{S} Млад — делија; стар — просјак!{S} Сад сам спао да овим |
| ам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, треба |
| ме уписа у први разред.{S} Учитељ беше млад човек, свој посао разумеваше добро, а с оцем мојим |
| /p> <p>На један мах допаде јако узбуђен млад један господин од оних пређашњих сватова, и стаде |
| но разговараше.</p> <pb n="2" /> <p>Два млада господина, идући јој у сусрет, засташе, промотриш |
| } Ето, шта вали нашој Зорки?{S} Девојка млада, здрава, честита, није сирота, а вамилија једна п |
| — сватови.{S} Јадиковаше се горко да је млада жена његова изгубила неки драгоцени медаљон који |
| и изнутра дозволе.</p> <p>У соби сеђаше млада једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње се игр |
| ешто през руку да његова жена, још тако млада, буде проводаџија, помени му да ће му зет Иван (З |
| /> млади људи у свечаном црном оделу, и младе жене и девојке с најлепшим накитом.</p> <p>Докле |
| о друштво.{S} То беху све <pb n="28" /> млади људи у свечаном црном оделу, и младе жене и девој |
| ју; све иде као навијен сат.{S} Озбиљни млади људи из велике школе отимају се у његов суд.{S} О |
| .{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} |
| р.{S} Најпосле додаде:</p> <p>— Овај је младић наш нови практиканат.{S} Одведите га у преписаон |
| правити и он ће бити уредан као најбољи младић.{S} Скочићемо ми сви, свак са своје стране, па м |
| сам научити што више из права, одговори младић: —Ми смо у школи неке законе прешли тек летимице |
| ићу, с писмом од министра правде, један младић који је, као правник, постављен за практиканта у |
| картаџија.</p> <p>— То је врло неуредан младић, додаде Цана.</p> <p>Јулку поли румен по лицу.</ |
| што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био младић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} Како сам ја |
| S} Мали је то грех да упропасти једнога младића за сав његов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја с |
| <pb n="67" /> миловале, и сматрале као младића «солидна.» Знало се да сам ја био «масаџија,« т |
| {S} Председник прочита писмо, погледа у младића, и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што |
| тати рђави људи, али они већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ толико слаби да не могу сами себ |
| аквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S} Казује, како му се кад која мана заметала |
| и шану, да нико други не чује:</p> <p>— Младићу! та је цигара зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си |
| сеђаху.{S} Њих се ништа не тицаше штета младога господина.{S} На једаред рећи ће Цивић</p> <p>— |
| ост, што дан дуже, то ствар јасније:{S} Младожења је окривљен, тужен и затворен.{S} И што је за |
| : — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, да је згодан и п |
| а Зорка овака, и с оволико новаца, биће младожења! . .</p> <p>Сви збуњени, сви пометени; али св |
| ка, и пријатељи навалише, а највише сам младожења.</p> <p>— Допада ми се девојка, вели он; допа |
| нове врлине које гошће находе у њенога младожење.{S} И свака се гошћа мора да зачуди:{S} Како |
| ређе налажаху све нове и нове врлине на младожењи, сад казиваху како су се одмах надале такој н |
| т неку «добру прилику«, па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . . .</p> <p>— |
| i>зета</hi>, а ћери њиховој Зорки — <hi>младожењу</hi>!{S} Зорка, обучена од јутра до мрака, са |
| ће питати старост</l> <l>где му је била младост?</l> </quote> <p>Нар.{S} Пословица.</p> <p>Разг |
| ="SRP18810_C8"> <head>VIII</head> <head>Младост-лудост</head> <quote> <l>Свакога ће питати стар |
| и добра, како ће онај који још сада, са млечним усницама својим, важно изговара:</p> <pb n="III |
| ли сам, уз лекцију, примао од које кога многе рђаве навике које су биле пуне опасности за мој п |
| ује свој досадашњи живот.{S} Он побраја многе своје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој д |
| жељи и увиђавности предузети и извршити многе корисне послове, на прилику, просећи путове, исуш |
| а страшној цеви?{S} То је јунаштво које многи називљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; |
| и.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Насмејаше се многи од гостију.</p> <p>— Да речем — мучати! поправља |
| p>— Море овако као г. Рија оженио би се многи, рече један сувоњав чиновничић с рукавицама и леп |
| другима, дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гостионици и пред њом под липама ражњаху сам |
| > <p>Басма од Удворица.</p> <p>Не прође много после овога девојачког разговора пред вратима Лук |
| ли.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много научити. . .</p> <p>— У овом је суду као и у друг |
| држи се некако подједнако: пре се није много радовала, а сад се опет много не жалости.</p> <pb |
| засмејавам друге.{S} Кад ко метанише и много се крсти, ја му се подсмевам.{S} На <hi>бденију</ |
| кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати много корица.</p> <p>— Помиње ли он што о женидби?</p> |
| <p>—- Ови варошани криве нас сељаке што много трошимо о славама, а погле ти њих!{S} Ми славимо |
| е се није много радовала, а сад се опет много не жалости.</p> <pb n="36" /> <p>Пријатељице, оне |
| ћи учитељи.{S} И ти учитељи свакад могу много, само кад умеју . . .</p> <p>— Таман бих га ја уч |
| молити другога.{S} Тако су се сваки дан множили моји повериоци и расли моји ситни дугови.</p> < |
| данас.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мном бива све другојаче, а не онако како је желео он, с |
| } А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, свакад су му речи нешто испрекидане; не |
| ислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима |
| оши.{S} Као што рекох, имовно стање оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за његово |
| довинцима, и ударила на Бијељину.{S} Не могавши одмах освојити тога места <pb n="70" /> она се |
| упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се задало за «лекцију», сам |
| требна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту жељу <pb n="II" /> задовољити, осећах се не ка |
| .{S} Хтеде још нешто да изговори, па не могаше. . . . .</p> <pb n="74" /> <p>Зену један пут; зе |
| али с душом, него с парама . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо провести! . . .</p> </di |
| аст изводити на пут лумпова?{S} Није га могла усветовати ни <pb n="15" /> мајка, ни отац, ни шк |
| ставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд хоће! . . .</p> <p>— А код кога сте сад остави |
| вара:</p> <pb n="III" /> <p>— Без хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра о |
| највећи учитељи.{S} И ти учитељи свакад могу много, само кад умеју . . .</p> <p>— Таман бих га |
| и ће му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад могу чути сви! . . .{S} Проклето десет пара!</p> <p>— В |
| <p>— Ни код кога; остала су сама.{S} Не могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживи |
| бошчалук као и кум венчани.</p> <p>— Не могу се подватити, тето; не знам шта ће рећи Јеврем?</p |
| адићи!{S} Они су већ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која с |
| <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву оних људи који се жене у данаш |
| /> <p>— Без хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од очију својих |
| руго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и паметна жена.{S} А рашта се |
| е ћу среће ми моје!{S} Ништа окусити не могу!{S} Само сам свратила да те видим.{S} Седи да се р |
| смо, један филолог доста.{S} Други људи могу сви гледати свога посла. . . . .</p> <p>Јасан глас |
| о о себи, о својим задовољствима.{S} Не могући добијати од матере ни онолико колико сам добијао |
| дарише на овај скуп пред каваном, па не могући <pb n="22" /> проћи стазом пешачицом, обиђоше и |
| би вековала с онаким човеком?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим |
| одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с тобом! може се оженити.</p> <p>— То може . . . рече Савка нешт |
| {S} С тога судија, у сваком свом послу, може само рећи: «Према ономе како ми је представљено, и |
| опет бити уверен о доброти свога рада; може бити задовољан и спокојан; а судија не може никад |
| тане овде.{S} Ко нађе, нека прочита!{S} Може се неко раније сетити, тргнути, те не ће проћи као |
| а Живко: — и судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занимати.</p> <p>То исто изјавише и |
| и прекидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари |
| <p>— Ту се све говори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакак |
| је; слао је свуда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпосле помис |
| раза и толики пријатељи: за годину дана може по две класе добијати . . .</p> <p>Беше у велике д |
| али га једна добра, једна паметна жена може вратити да буде красни човек. . . .</p> <p>— Прођи |
| горка.{S} Сваки други управни старешина може по својој жељи и увиђавности предузети и извршити |
| .{S} Станоје сав претрну помисливши шта може бити.{S} Потрчи овамо, потрчи онамо — нигде Рије!{ |
| p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе науке, вели Васка.</p> <p>— |
| младић што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо једно |
| } Ох, име слатко!{S} Благо оном ко тебе може <hi>свакад</hi> да има! . .</p> <p>Опет умуче.{S} |
| S} За такав поступак тражи се срце које може прегорети живот.{S} А ја не имадох снаге да се одр |
| бити задовољан и спокојан; а судија не може никад бити миран ни спокојан у својој души.{S} Што |
| паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</p> <p>— Проклете ћивте!{S} Пре |
| ивање својих жеља...</p> <p>(Опет се не може даље да прочита).</p> <pb n="IV" /> <p>«3а мене је |
| то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не |
| ам ни како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брд |
| ли ако га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути за расипачем као и за штедљивцем!{S} Чудна |
| боде, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ — мученик.{S} И |
| о на позив парничара!{S} Други управник може својим радом стећи хвале, благослова, а судију сва |
| ик изврши какво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђуј |
| г с тобом! може се оженити.</p> <p>— То може . . . рече Савка нешто развлачећи.</p> <p>— Без ша |
| друго.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, |
| слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много научити. . .</p> <p>— У овом је суду као и у |
| омах старац јако обрадова мислећи да ту може бити каква записка која би говорила у његову корис |
| губи <pb n="47" /> свој хлеб, и да још може бити каштигован, онда оспе ружити Свилорунића као |
| и како се разрастала.{S} Ако сте вољни, можемо часком прочитати овај рукопис, докле се не скупе |
| требно знати своју струку, па у осталом можете и мукати.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Насмејаше се м |
| ити новаца, можеш купити кућа и дућана, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али деце свој |
| >— У нашем граду можеш зарадити новаца, можеш купити кућа и дућана, можеш се богато оженити, и |
| ивице или нема.{S} Тек после видеће се: можеш ли остати у служби, или не можеш.</p> <p>Станоје |
| жени кад хоћеш,</l> <l>а ћер удаји кад можеш.»</l> </quote> <p>Варош. пословица</p> <p>— Море |
| ити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њих упућује <pb |
| ће се: можеш ли остати у служби, или не можеш.</p> <p>Станоје се удали.</p> <p>Председник зазво |
| Рије!{S} Ноћ тамна; прста пред оком не можеш видети.{S} Стражари око суда нису опазили никог д |
| орно проговорио:</p> <p>— У нашем граду можеш зарадити новаца, можеш купити кућа и дућана, може |
| не слути на добро, него на велико зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше још жива моја баба, |
| ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се п |
| <p>«Ја сам се родио у кући имућној.{S} Мој је отац најпре радио занат, а после је постао тргов |
| p> <p>— Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој је браца малко пошире руке; радо троши, задужује се |
| е навике које су биле пуне опасности за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам све радио онако како м |
| {S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од погрешака, мени ће бити лакша моја |
| роти девојци. . .{S} Тек, Бога ми, како мој браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити га. . |
| синко! . . .</p> <p>«Тада беше још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанка, оставши на |
| зати дивљину срца свог.{S} Сирота мајка моја сваки је час морала долазити да нас развађа и да у |
| учува од погрешака, мени ће бити лакша моја несрећа.</p> <pb n="43" /> <p>Сад закуца у врата.{ |
| Рије Свилорунића</p> <quote> <l>«Сва је моја несрећа</l> <l>постала од десет пара»!</l> </quote |
| мотику да копам, као сељакуша?{S} Секо моја!{S} Сад се свет опаметио: не живи се два века!{S} |
| иромаши; како ће се онда?</p> <p>— Секо моја, ти си некакав злослут.{S} Ко је полудео да још та |
| аши тако радили, зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за црне дане! . . . .</p> <p |
| мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотр |
| од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепих новаца.</p> <p>« |
| а и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје није смео нико преко погледати.{S} Ја сам био тако |
| о снаге, па поче овако:</p> <p>— За име моје не питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да |
| ве гори:</p> <p>— Оне девојчуре (сестре моје), мислио сам ја у себи, држе страну једна другој, |
| ехота је кудити девојку; али . . . дете моје . . . свој свога треба да чува.{S} Та је девојка в |
| Гледај ти колика је!{S} Ходи тети, срце моје, ходи!</p> <p>— Иди пољуби тету у руку! вели Савка |
| гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце моје ?</p> <p>— Хвала Тетка-Макро! одговори домаћица: — |
| сти.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепих новаца.</p> <p>«Још ме је цуца |
| , да је згодан и погодан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће жив |
| /p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми моје!{S} Ништа окусити не могу!{S} Само сам свратила да |
| о мојим удешеним признаницама обелодани моје крађе, и мене доведе ево овде . . . .</p> <pb n="6 |
| свим ! . . .</p> <p>— Право велиш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто не м |
| У то време добих место благајника.{S} У моје руке дође кључ од касе у којој свакад има довољно |
| гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. |
| то настављао нови смеј.</p> <p>« Све су моје књиге биле ишарабатане.{S} Сваки наслов ишатиран, |
| дник.</p> <p>— Ето, господине, утече на моји очи.{S} Ме извара како да см дете.</p> <pb n="52" |
| којих су ницали и расли велики грехови моји.{S} Ово нека остане овде.{S} Ко нађе, нека прочита |
| ругога.{S} Тако су се сваки дан множили моји повериоци и расли моји ситни дугови.</p> <p>«На та |
| ваки дан множили моји повериоци и расли моји ситни дугови.</p> <p>«На такав начин, ја сам још з |
| , свој посао разумеваше добро, а с оцем мојим <pb n="59" /> живљаше се лепо.{S} Он својски наст |
| ед тих мојих нада и планова, трагање по мојим удешеним признаницама обелодани моје крађе, и мен |
| о чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој пожуди св |
| а је још морала мислити о удаји сестара мојих, а ја мишљах само о себи, о својим задовољствима. |
| се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планова, трагање по мојим удешеним признан |
| ђ који стојаше под</p> <pb n="68" /> <p>мојом управом.{S} Од тога доба узимао сам га свакад кад |
| >ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто |
| <p>— Сад, сад!{S} Таки, таки!{S} Молим, молим!{S} Сад баш фришко ! . . .</p> <p>Гости, међу тим |
| у:</p> <p>— Сад, сад!{S} Таки, таки!{S} Молим, молим!{S} Сад баш фришко ! . . .</p> <p>Гости, м |
| ојој суседи на неправду света:</p> <p>— Молим ја вас, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с |
| один од оних пређашњих сватова, и стаде молити гостионичког <pb n="33" /> слугу да му посветли |
| вим свакога пре него себе.{S} Тад морам молити другога.{S} Тако су се сваки дан множили моји по |
| ужава он сам са собом: — неке белешке о мом досадашњем животу.{S} Бележио сам своје мале грешке |
| цена њена познала тек онда кад се нашао момак да је испроси!</p> <p>Рија се осмејкује, прима че |
| , оставши на дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе последње своје дане.{S} Ов |
| Право да кажем, чисто не смем да хвалим момка расипача.{S} Ономадне <pb n="10" /> је био ту на |
| јадна девојка удавала да готови јело за момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и робу |
| затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год с |
| инићевој кући пуно и других гостију.{S} Момци из трговачких дућана једни одлажаху а други долаж |
| Море децо! ви говорите тако слободно о момцима, а не мислите какаква вас срећа чека, рече иза |
| чићемо ми сви, свак са своје стране, па мора у ред!.{S} Него се ти разговори с Јевремом; помени |
| у њенога младожење.{S} И свака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то т |
| рему, и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Ти, као провода |
| вори лекар: — рана јесте велика, али не мора бити самртна. . . . . .</p> <p>— Не бојим се ја см |
| ац умре, све се измени.{S} Наша се кућа мораде добро стегнути да састави крај с крајем.{S} Мајк |
| м тврдо уверен да се деца још из малена морају навикавати на савлађивање својих пожуда, на савл |
| и дан сретамо по улицама престонице, не морају постати рђави људи, али они већ јесу слаби млади |
| свог.{S} Сирота мајка моја сваки је час морала долазити да нас развађа и да утишава наше свађе. |
| састави крај с крајем.{S} Мајка је још морала мислити о удаји сестара мојих, а ја мишљах само |
| и знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ја давн |
| да кривим свакога пре него себе.{S} Тад морам молити другога.{S} Тако су се сваки дан множили м |
| д свију других ђака.{S} Учитељ је често морао прекидати свој говор, да мени викне:</p> <p>— Риј |
| ешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атласа! . . .</p> </div> <pb |
| да је морало тако бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, гов |
| своје старе науке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако слободно о момцима, а не ми |
| м не познајем, па је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио би се многи, рече један с |
| ти он, онако смешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на в |
| се; али у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море је ово згодно; само не знам ко најзад плаћа све ов |
| > </quote> <p>Варош. пословица</p> <p>— Море Јулка, што ти се овај Рија јавља овако умиљато? уп |
| ито једна госпа с лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— В |
| у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику да копам, као сељакуша?{S} Секо моја!{S} Сад се |
| да вечера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих навика!{S} Најлепше време од ноћи проводе |
| ђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо текар отпочети живот поштена човека?{S} Претв |
| што и чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамилије, дотле на другој страни Макрена прича да |
| ењу</hi>!{S} Зорка, обучена од јутра до мрака, само прихвата и испраћа <pb n="17" /> госте, гла |
| дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе собу отворен |
| о десет пара; а цигара је само неколико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упропасти једнога мл |
| волан у наочарима.</p> <p>— Како вас не мрзи говорити овде о тако сувопарним стварма, рећи ће ј |
| за упропашћење толико хиљада поверенога му новца, трпи толико и толико година заточења».</p> <p |
| ц помисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе какве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да им |
| .</p> <pb n="19" /> <p>— Каква рада да му знам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у |
| е са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њег |
| S} Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не повика |
| е дојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уст |
| ити гостионичког <pb n="33" /> слугу да му посветли око онога стола где мало пре сеђаху гости — |
| леве сисе и избило на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећки се расцветала као да је кро |
| та пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда му на ону рану на плећки избијају клобуци од сукрвице и |
| S} Кад ко метанише и много се крсти, ја му се подсмевам.{S} На <hi>бденију</hi> зашивам другаре |
| бе. . . . .</p> <p>Станоје седе, а Рија му поче савијати цигару.</p> <p>— Причај што Чича-Стано |
| Видели сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењ |
| ва смока.</p> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} |
| <l>Свакога ће питати старост</l> <l>где му је била младост?</l> </quote> <p>Нар.{S} Пословица.< |
| смејак, па се брзо следи. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим |
| лада, буде проводаџија, помени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. И |
| е, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад могу чути сви! . . . |
| > <pb n="44" /> <p>— Чича-Станоје! рече му Рија: — седи мало да се разговарамо; узела ме нека в |
| } А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</p> <p>— Теби Јулка, пада на |
| ош тако млада, буде проводаџија, помени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката |
| Него се ти разговори с Јевремом; помени му за оних 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћи опет. |
| гова плата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смеш |
| а има! . .</p> <p>Опет умуче.{S} Хладан му зној изби по челу.{S} После неколико тренутака наста |
| говога; али жандар, узевши дете, одузео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да д |
| ругој деци и младићима.{S} Казује, како му се кад која мана заметала, и како се разрастала.{S} |
| с неким поштовањем упита рањеника како му је име.{S} Рањеник зажмури, намршти се, и учини се н |
| ручку, па се разговара с Јевремом како му његова плата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди |
| кад год се са мном разговара, свакад су му речи нешто испрекидане; нешто је као збуњен.{S} Није |
| е троме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче развлачити као слабачак осмејак, па се брзо |
| руги није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан д |
| да проведе последње своје дане.{S} Ова мудра, стара жена, имаше обичај рећи:</p> <p>— Децо! де |
| — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, |
| ије силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако оси |
| им ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се онда?< |
| Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не ж |
| повреду хармоније <pb n="29" /> — та је музика права мука.{S} Од времена до времена по један «б |
| још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира да се ваздух тресе.{S} За људе који се у х |
| новине.</p> <p>Докле се ту образумисмо, мука ме спопаде.{S} Најпосле дете посласмо оцу; али чин |
| није <pb n="29" /> — та је музика права мука.{S} Од времена до времена по један «бандиста», црв |
| да се разговарамо; узела ме нека велика мука; не знам што ћу од себе. . . . .</p> <p>Станоје се |
| тутури поједоше све.{S} Појела ги вечна мука!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви као потучени.{S} |
| ати своју струку, па у осталом можете и мукати.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Насмејаше се многи од г |
| љив; али је туга у туђини тежа од сваке муке у отаџбини. . . . .{S} Ох, отаџбино!{S} Ох, име сл |
| е многи од гостију.</p> <p>— Да речем — мучати! поправља се ђаволан у наочарима.</p> <p>— Како |
| х туђ, свуда незнан, свуда немио, свуда мучен, — већ омрзох сам на себе. . . . .{S} Кад чух да |
| же пасти у окове, онда је сваки сужањ — мученик.{S} И Чича — Станоје беше увек благ спроћу затв |
| новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у т |
| бих често почињао стењати за прабога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се |
| ју оно што желиш ти! . .</p> <p>«Једини мушкарац међу четири девојке, ја сам растао као мајчина |
| ко су се сви обрадовали мени, као првом мушкарцу. <pb n="56" /> Особито се, веле, отац осећао с |
| Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке не познајем.{S} |
| уортачити са собом, да ће ме познати с муштеријама својим, и с кућама које њему верују.{S} И к |
| Жена која храмаше упути се кући бр. 39, на левој страни улице.{S} Пред вратима отресе своје ску |
| ед великом каваном «Код оседлана коња», на пешачкој путањи намештени столови; за столове засели |
| авикавати на савлађивање својих пожуда, на савлађивање својих жеља...</p> <p>(Опет се не може д |
| узети и извршити многе корисне послове, на прилику, просећи путове, исушити баруштине, прокопат |
| ам и псујем другове, потежем се на псе, на мачке које у путу видим, поткрадам пиљаре и бакале, |
| </p> <p>«Све оне мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по |
| овога узвика . . . .</p> <p>А рањеник, на те речи, крете своје троме очи, погледа у Јулку, и п |
| Изгори куму кеса!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да |
| а нису знали ?{S} Ту скоро је у Мисиру, на папирусову листу, нађен рецепт како се вари пиво!{S} |
| ком казамату, с једним црним <hi>Р</hi> на леђима!{S} Осудиће ме на сваки начин.{S} Ух! несрећн |
| а не тицаше штета младога господина.{S} На једаред рећи ће Цивић</p> <p>— Јеси ли примио?</p> < |
| много се крсти, ја му се подсмевам.{S} На <hi>бденију</hi> зашивам другаре, и свећом често хоћ |
| свога, падах из погрешке у погрешку.{S} На послетку учиних оно за што ме чекаше робија . . . .{ |
| и један од гостију с проседом брадом: — на прилику, мени, техничару, што ће знање језика?{S} Ка |
| м једно детенце од 4—5 година.</p> <p>— На здравље, Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми рад |
| рес, приметиће други господин.</p> <p>— На част сваком такав интерес, рече први господин: — кад |
| на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећки се расцветала као да је кроз њу граната проју |
| мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по улицама престониц |
| {S} Па се задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело друштво изгледа као у р |
| у услугу. . .</p> <p>— Теби Јулка, пада на памет све којешта!{S} Говориш као нека бабускера.{S} |
| Сега што да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. . . .</p> <p>— Како да утече? упита изне |
| после по дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не јављ |
| у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисли овако ка |
| прешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Бијељину.{S} Не могавши одмах освојити тога места <p |
| о бива у домашају судске власти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока св |
| лио; није ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, докл |
| рих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине које гошће находе у њенога мл |
| летој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у полициском казамату, с је |
| вао касом у којој је свакад било новаца на хиљаде.{S} Одавно се он почео картати.{S} Имајући пр |
| свакога само себе—никад!</p> <p>«Некад на ногама унесем у школу силно блато; ако учитељ, видећ |
| Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb n="65" /> земљу.{S} Старица се саже, узе са земљ |
| шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb n="7" />.{S} Ето, шта ва |
| сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?< |
| меју, и ако га осуђују због тегоба које на њих падају, опет бити уверен о доброти свога рада; м |
| рече тамничару:</p> <p>— Иди ти Станоје на своје место.{S} Ја ћу наредити да се најпре извиди к |
| не ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле на једном крају собе Миленија овако приписује све вољи |
| на?</p> <pb n="45" /> <p>— Еј тамо доле на Дунав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се све говори вла |
| лепу гласу своје моћне вамилије, дотле на другој страни Макрена прича да од <pb n="18" /> тога |
| ним <hi>Р</hi> на леђима!{S} Осудиће ме на сваки начин.{S} Ух! несрећна свршетка!{S} Како да по |
| чара) наредио сам да се за непажњу узме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, по свој прилици на |
| ени; али сви очекују да се ствар окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасни |
| улицом ишло, носило је у рукама новине на којима је била адреса оца његовога; али жандар, узев |
| е пређе налажаху све нове и нове врлине на младожењи, сад казиваху како су се одмах надале тако |
| b n="60" /> учитељ за то прекори, ја се на њега расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван. . |
| и несреће: са свим случајно примети се на једном рачунском документу туђ потпис.{S} Почне се р |
| но прибојавао, свима другима био сам се на главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и доношене сва |
| м, дозивам и псујем другове, потежем се на псе, на мачке које у путу видим, поткрадам пиљаре и |
| виђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, сада као да налажаху да је т |
| бере жртве које просвећени људи приносе на олтар уметности.{S} Па се задовољно врати у дружину, |
| стију.</p> <p>— Жандар нашао једно дете на улици, које не зна чије је; довео га у полицију а он |
| дседник.</p> <p>— Ето, господине, утече на моји очи.{S} Ме извара како да см дете.</p> <pb n="5 |
| града од својих синова војника, ударише на овај скуп пред каваном, па не могући <pb n="22" /> п |
| ану своју, нађе се једна бела марама, и на једном перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p> |
| брза, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим трепавицама се завирише неколике сузе . . .{S} |
| вану једно јутро привезан леп пешкир, и на њему је извезено ово:</p> <p>«<hi>Проклето десет пар |
| реч у име захвалности за такав савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо дериште — исплазих |
| е дати на неколике корисне занате, па и на трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме позн |
| , и повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— Младићу |
| ишатиран, замрљан.{S} То сам ја чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.</p> <p>«Од |
| е своје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S} Казује, како му се кад к |
| чина живота, ја се почех бринути о себи на други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свакојаке ро |
| ти, а ту су близу, или који су осетљиви на сваку повреду хармоније <pb n="29" /> — та је музика |
| е што ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек гуркам другове, излазим из реда, смеје |
| леном либадету, и тужи се својој суседи на неправду света:</p> <p>— Молим ја вас, Цана Павлова |
| да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај лек није Станоју требао Бог |
| се деца још из малена морају навикавати на савлађивање својих пожуда, на савлађивање својих жељ |
| колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике корисне занате, па и на трговину; да ће ме |
| љио очи, да старац помисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе какве помоћи, овако у ноћ, ста |
| а бабускера.{S} Каква је сласт изводити на пут лумпова?{S} Није га могла усветовати ни <pb n="1 |
| м, ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него и |
| оре, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, говораше Миле <pb n="35" /> Перчиновић у кав |
| ли да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита |
| дијете, остави се тога!{S} То не слути на добро, него на велико зло, мој синко! . . .</p> <p>« |
| е лепо.{S} Он својски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што |
| . . . . .{S} Кад чух да Србија завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се бијем. . . . .{S} Ниса |
| ућана, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и к |
| чина ми мајка.{S} Жена сељанка, оставши на дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме да пров |
| {S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста страшној цеви?{S} То је јунаш |
| да немио, свуда мучен, — већ омрзох сам на себе. . . . .{S} Кад чух да Србија завојшти на Турке |
| прабога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком детету пре мене да што о |
| /p> <p>— Пошла?{S} Како да ти одговорим на то?{S} Он мене још није ни искао. . .{S} Само ми се |
| их жртава, а свршише се нашим повратком на десну дринску обалу.</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из |
| м бити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима.</p> <p>«То памтим као |
| о лепих новаца.</p> <p>«Још ме је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике |
| живши председнику хартије које је нашао на Ријиној постељи.</p> <p>Председник, примивши хартије |
| се тога!{S} То не слути на добро, него на велико зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше још ж |
| сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми да |
| е:</p> <pb n="54" /> <p>— Данас би било на реду да се објави пресуда по кривици Рије Свилорунић |
| олово ударило поврх леве сисе и избило на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећки се рас |
| .</p> <pb n="16" /> <p>Ово се говорило на клупи пред вратима Луке Лисопољца, по сведоџби летоп |
| ти од своје воље.{S} Он сме радити само на позив парничара!{S} Други управник може својим радом |
| ио је које где докле није постао кључар на. тамници судској.{S} Зна се како народ у опште жали |
| ају Миленији зета.{S} А девојке гледају на ту ствар нешто другојачије.</p> <p>— Зорка, сестро, |
| на госпа с лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госп |
| ојство — да подвори бона оца, или мајку на умору? како ће издржати дугу тешку борбу у славу нап |
| пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда му на ону рану на плећки избијају клобуци од сукрвице и од |
| } Кад рањеник дише, онда му на ону рану на плећки избијају клобуци од сукрвице и од неке пене к |
| ла 1876 српска војска беше прешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Бијељину.{S} Не могавши од |
| ча.{S} Ономадне <pb n="10" /> је био ту на ручку, па се разговара с Јевремом како му његова пла |
| ; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору неправду. |
| Него знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Такав младић ш |
| кују да се ствар окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасније:{S} Младожења |
| о беху г. Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допаде јако узбуђен млад један господин од |
| посвирај па и за појас задени!</p> <p>«На таке опомене, ја сам често настављао нови смеј.</p> |
| аса нешто љут и гњеван. . . . .</p> <p>«На часу сам био немирнији од свију других ђака.{S} Учит |
| иоци и расли моји ситни дугови.</p> <p>«На такав начин, ја сам још за свога школовања, спискао |
| p> <p>Међу тим Рија је, по свој прилици навалице, оставио један рукопис у ком казује свој досад |
| една?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Такав |
| и, али изиђе добра прилика, и пријатељи навалише, а највише сам младожења.</p> <p>— Допада ми с |
| ела марама, и на једном перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p> <p>Бришући своје сузне очи |
| њега послови не задржавају; све иде као навијен сат.{S} Озбиљни млади људи из велике школе отим |
| а спава!{S} Каква је силна моћ у старих навика!{S} Најлепше време од ноћи проводе ови људи у сп |
| уверен да се деца још из малена морају навикавати на савлађивање својих пожуда, на савлађивање |
| екцију, примао од које кога многе рђаве навике које су биле пуне опасности за мој потоњи живот. |
| нека наслада.{S} Али они који имају злу навику што год мислити или радити, а ту су близу, или к |
| га.{S} Ту се сад поче здравити, желети, нагађати, погађати шта ће бити и како ће бити!</p> <p>— |
| и да се разговарамо: жељна сам да те се нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Савка изађе да учини |
| пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота мајка прекрсти |
| м пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах поред твоје куће |
| ки сан, и остати да проводи несане ноћи над књигом? како ће оставити своје слатко спокојство — |
| р зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планова, трагање по мојим удешеним признаницама |
| ладожењи, сад казиваху како су се одмах надале такој несрећи.{S} Најгоре беше за Тетка-Макрену. |
| — Да заметне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате право да пр |
| овека?{S} Претворићу <pb n="42" /> се у надничара, у слугу, у аргатина; почећу најтежом службом |
| у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе собу отворену и празну.{S} Рија некуд изашао, и не |
| ама, којима је сам затварао рану своју, нађе се једна бела марама, и на једном перу њеном беху |
| еког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакос |
| он опет претресати Ријину собу, и сада нађе у сламњачи један свежањ писане хартије.{S} Томе се |
| ирати како је постао тај потпис , па се нађе чудо нечувено — Ријина грдна крађа! . . . .</p> <p |
| ви моји.{S} Ово нека остане овде.{S} Ко нађе, нека прочита!{S} Може се неко раније сетити, тргн |
| омисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе какве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да има у |
| же у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо једно другоме: данас ти мени — сутра ја теби.{S} |
| скоро је у Мисиру, на папирусову листу, нађен рецепт како се вари пиво!{S} Знали су, знали, и с |
| ље је са свим поцепано).</p> <p>(Ово је нађено у Ријиној блузи после његове смрти).</p> </div> |
| слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, а слуге погасише |
| шној цеви?{S} То је јунаштво које многи називљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али г |
| бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбоља адвоката заступала су га верујући да је он чове |
| ма; мислили су да је <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњим песмама, <pb n="24" /> у |
| >!{S} Као да би <hi>ново пиво</hi> било најбоље!</p> <p>Неколики се гости лукаво осменуше дубок |
| е све поправити и он ће бити уредан као најбољи младић.{S} Скочићемо ми сви, свак са своје стра |
| нидби мења?{S} Човек жени и жена човеку најбољи су и највећи учитељи.{S} И ти учитељи свакад мо |
| Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се не мора |
| } Човек жени и жена човеку најбољи су и највећи учитељи.{S} И ти учитељи свакад могу много, сам |
| добра прилика, и пријатељи навалише, а највише сам младожења.</p> <p>— Допада ми се девојка, в |
| ко су се одмах надале такој несрећи.{S} Најгоре беше за Тетка-Макрену.{S} Она је у четврт од ча |
| гован, онда оспе ружити Свилорунића као најгорега човека. .</p> <p>Већ не знам који пут почне о |
| ћи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најгори лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врло неуреда |
| ах на њега тако љут као да ми је учинио најгору неправду. . . . .</p> <pb n="62" /> <p>«Није ми |
| p>— Море је ово згодно; само не знам ко најзад плаћа све ово уживање. . . .</p> <p>Одоше!</p> < |
| Каква је силна моћ у старих навика!{S} Најлепше време од ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А |
| м црном оделу, и младе жене и девојке с најлепшим накитом.</p> <p>Докле пивоноше доношаху пиво |
| посластицама за децу.{S} Ту ми је било најмилије машити се руком у џеп, извадити десет пара, и |
| ра зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, |
| оже бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпосле помисли биће скочио у воду и удавио се.{S} И т |
| се ту образумисмо, мука ме спопаде.{S} Најпосле дете посласмо оцу; али чини ми се нема никога |
| n="53" /> онако како прича тамничар.{S} Најпосле додаде:</p> <p>— Овај је младић наш нови практ |
| да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не повика:</p> <p>— Чича Станоје, не дај!{S} Х |
| рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађ |
| на своје место.{S} Ја ћу наредити да се најпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје кр |
| се родио у кући имућној.{S} Мој је отац најпре радио занат, а после је постао трговац: отворио |
| ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је најслађе спавати, ураниће сви као вешци.{S} И колико се |
| гледа ни у кога: — Како језик исказује најтајнија вијугања душе човечије, како он обелодањује |
| Ти, као проводаџија, добићеш хаљину од најтеже француске свиле, а твој Јеврем бошчалук као и к |
| надничара, у слугу, у аргатина; почећу најтежом службом, не би ли како год стекао чврсто срце |
| а, напротив, држим да је судиска служба најузвишенија служба у држави.</p> <pb n="50" /> <p>— С |
| гања душе човечије, како он обелодањује најфиније разлике које опажа дух људски, и како је, по |
| адбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако накинђурена, улазе у ову гомилу где један другог гази, |
| елу, и младе жене и девојке с најлепшим накитом.</p> <p>Докле пивоноше доношаху пиво пред те но |
| на сва уста смејали Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена |
| /> <p>Пријатељице, оне исте које пређе налажаху све нове и нове врлине на младожењи, сад казив |
| да утишава наше свађе.{S} Готово свакад налазила је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опе |
| <p>— Тешко је наћи угодна кирајџију; па нам је она трећа «намештена соба», рече Савка осмехнувш |
| из леђа перо од своје шамије забрадаче, намести је прстом испод браде, прокашља се једаред или |
| угодна кирајџију; па нам је она трећа «намештена соба», рече Савка осмехнувши се.</p> <p>— А г |
| «Код оседлана коња», на пешачкој путањи намештени столови; за столове засели орни гости; пред њ |
| них».{S} Овде Макрена погледа у Савку а намигну левим оком, што хоће да каже — од противне стра |
| и га у картама срећа послужила, онда би намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зи |
| о за кључ од своје касе, и туђим новцем намиривао своје издатке.{S} Кад би га у картама срећа п |
| дна госпа.</p> <p>— Прођите се, рећи ће намрштено друга: — само једно гурање.</p> <p>Уз те речи |
| ика како му је име.{S} Рањеник зажмури, намршти се, и учини се нечуо.{S} За тим веома изнемогли |
| /p> <pb n="27" /> <p>— О, брате, што се намучих вечерас, рече за столом № 6, један писар из пол |
| } Да су старији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за црне дан |
| дубоком познавању старине у овог попе с наочарима! . . .</p> <p>— За старо време не питам, наст |
| су разумевали у пиву, рече један попа у наочарима; мислили су да је <hi>ново</hi> пиво најбоље. |
| а речем — мучати! поправља се ђаволан у наочарима.</p> <p>— Како вас не мрзи говорити овде о та |
| ви имате право! додаде један ђаволан у наочарима, који не гледа ни у кога: — Како језик исказу |
| о је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе со |
| head>ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ</head> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићевић</p> <gap unit="graphic" |
| ко ће издржати дугу тешку борбу у славу напредака у друштву ? како ће се одрећи од сласти туђег |
| иски је хлеб врло горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиска служба најузвишенија служ |
| где му је била младост?</l> </quote> <p>Нар.{S} Пословица.</p> <p>Разгледавши све редом записке |
| к.</p> <p>Кад секретар дође, председник нареди да се одмах јави полицији да бегунца тражи, за т |
| и да га тражи; а за кључара (тамничара) наредио сам да се за непажњу узме на одговор.</p> <p>Ме |
| канат.{S} Одведите га у преписаоницу, и наредите да почне службу од самога почетка.{S} Нека пре |
| Иди ти Станоје на своје место.{S} Ја ћу наредити да се најпре извиди како је то било, и има ли |
| > <p>Тамница је кућа необична.{S} То је народ давно изрекао за стару, варварску тамницу; а то в |
| "en">№</foreign> 2, да је за овако мали народ, као ми што смо, један филолог доста.{S} Други љу |
| њих: — ко ли рани овај оволики залудни народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро |
| а.{S} Бадава; нема ту штофа за културни народ!{S} Геак остаје и у фраку геак! . . . . .</p> <p> |
| и господин: — али данас знам да је онај народ питомији који пије пиво. . .</p> <p>— Кажем вам, |
| чар на. тамници судској.{S} Зна се како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно верова |
| е кућа</l> <l>необична»</l> </quote> <p>Народ. изрека.</p> <p>Тамница је кућа необична.{S} То ј |
| " /> <p>«Шта ће овај рат донети српском народу — не знам; али знам да ће скинути камен са срца |
| ; његове су масе све у реду; све књиге, нарочито интабулациске, тачне су за причу; нигде се у њ |
| p>Рија се осмејкује, прима честитања, и наручује пиво.{S} За тренут ока запени <pb n="31" /> се |
| ка моја сваки је час морала долазити да нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Готово свакад н |
| </p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико нов |
| уги сељак.</p> <p>—- Ови варошани криве нас сељаке што много трошимо о славама, а погле ти њих! |
| ко: — и судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занимати.</p> <p>То исто изјавише и друг |
| да и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? упита Макра узнемирен |
| којих живци нису тугаљиви, она је нека наслада.{S} Али они који имају злу навику што год мисли |
| ло се да сам ја био «масаџија,« тојест, наследник богата оца, али се није знало да сам ја своје |
| оца, али се није знало да сам ја своје наследство упутио давно.{S} За то се очекивало од мене |
| трама, осим удаје, није припало ништа у наследство.{S} Оне су разудате сиротињски.{S} Мајка ми |
| у моје књиге биле ишарабатане.{S} Сваки наслов ишатиран, замрљан.{S} То сам ја чинио и на туђим |
| из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега |
| ожете и мукати.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Насмејаше се многи од гостију.</p> <p>— Да речем — муча |
| ="59" /> живљаше се лепо.{S} Он својски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам мог |
| ик умукну, зажмури; после малог одмора, настави. .</p> <p>«Пребијах се од немила до недрага: св |
| би по челу.{S} После неколико тренутака настави:</p> <pb n="73" /> <p>«Шта ће овај рат донети с |
| . . .</p> <p>— За старо време не питам, наставља онај стари господин: — али данас знам да је он |
| !</p> <p>«На таке опомене, ја сам често настављао нови смеј.</p> <p>« Све су моје књиге биле иш |
| но гурање.</p> <p>Уз те речи нови гости натезаху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели. |
| ар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћи угодна кирајџију; па нам је она трећа «намештена с |
| n="15" /> мајка, ни отац, ни школа, ни наука, ни служба — те ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то |
| а ваљају пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка не з |
| р се лумпов може одучити од своје старе науке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако |
| о ће знање језика?{S} Кад ја знам своју науку, кад <pb n="25" /> владам својим алатима, што ће |
| дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, |
| ли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам научити што више из права, одговори младић: —Ми смо у ш |
| на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се задало за «лекцију», само ако |
| Сви кажу да се у вашем суду може много научити. . .</p> <p>— У овом је суду као и у другом, ве |
| У друштву с људма, као што бејах и сам, научих се картати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} У поче |
| ра на све нове и нове врлине које гошће находе у њенога младожење.{S} И свака се гошћа мора да |
| циски писар доврши своју причу о детету-находу, пред гостионицу дође, и за особити сто заседе ј |
| захвалности за такав савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо дериште — исплазих за њим је |
| сли моји ситни дугови.</p> <p>«На такав начин, ја сам још за свога школовања, спискао све што м |
| та, ја се почех бринути о себи на други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свакојаке робе од кој |
| </hi> на леђима!{S} Осудиће ме на сваки начин.{S} Ух! несрећна свршетка!{S} Како да поднесем ту |
| ко год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву оних људи који се жене у данашње време |
| ајпосле додаде:</p> <p>— Овај је младић наш нови практиканат.{S} Одведите га у преписаоницу, и |
| <p>«Кад ми отац умре, све се измени.{S} Наша се кућа мораде добро стегнути да састави крај с кр |
| ко колико и један пожар. .</p> <p>— Ова наша варош права је паланна, говораше удавача Зорка: — |
| врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, биће младожења! . |
| све како је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове постеље, заврши он, пруживши председник |
| да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру прилику, а два пута би опет говорила:< |
| н, пруживши председнику хартије које је нашао на Ријиној постељи.</p> <p>Председник, примивши х |
| да се цена њена познала тек онда кад се нашао момак да је испроси!</p> <p>Рија се осмејкује, пр |
| та га један од гостију.</p> <p>— Жандар нашао једно дете на улици, које не зна чије је; довео г |
| ла долазити да нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Готово свакад налазила је она да сам кри |
| У гимназији сам имао другова не само из наше вароши, него и са села, и из других места.{S} Пред |
| } Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 дуката; најбољу сп |
| само би суморно проговорио:</p> <p>— У нашем граду можеш зарадити новаца, можеш купити кућа и |
| ји стадоше толиких жртава, а свршише се нашим повратком на десну дринску обалу.</p> <p>8 Јула, |
| прилика <pb n="7" />.{S} Ето, шта вали нашој Зорки?{S} Девојка млада, здрава, честита, није си |
| ло често, уздисало се!.</p> <p>— У овој нашој вароши, говораше Иван Минић: — један укоп, или је |
| села, и из других места.{S} Пред школом нашом <pb n="63" /> бејаше свакад продаваца с разним по |
| што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо једно другоме |
| ам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4" /> рече Савка с |
| мао малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и |
| задовољити, осећах се не као слаботиња, не као побеђеник, него као јунак, као победитељ!</p> <p |
| јер ми, деца његова, за његовог живота, не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често |
| штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја сам имао чет |
| после не повика:</p> <p>— Чича Станоје, не дај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} |
| гару.</p> <p>— Причај што Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти |
| ваки дан сретамо по улицама престонице, не морају постати рђави људи, али они већ јесу слаби мл |
| у, у аргатина; почећу најтежом службом, не би ли како год стекао чврсто срце које би било јаче |
| но да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад могу чути сви! . . .{S} Проклето десет |
| пазарило, секло, кројило, плаћало . . . не . . . записивало се . . и често — врло често, уздиса |
| егам у туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо текар отпочети живот поштена човека? |
| {S} Секо моја!{S} Сад се свет опаметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да |
| ва:—кад смо ми девојке слепе код очију: не знамо никаквог рада. . .</p> <pb n="19" /> <p>— Какв |
| разговарамо; узела ме нека велика мука; не знам што ћу од себе. . . . .</p> <p>Станоје седе, а |
| у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад |
| и.</p> <p>— Не могу се подватити, тето; не знам шта ће рећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да |
| pb n="57" /> други неко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p |
| > <pb n="61" /> <p>— Дајте ми хлеба!{S} Не ћу сува хлеба!{S} Хоћу сира, скорупа, или ма каква с |
| за мене овија кључови, него железа!{S} Не умејашем да учувам; ми утекао онај несретник Рија.{S |
| Макра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми моје!{S} Ништа окусити не могу!{S} Само |
| у првом боју. . . . .{S} Нека! . . .{S} Не мари ништа . . .{S} Бар ћу оставити кости у српској |
| ви се врло уљудно.</p> <p>— Ја?. . .{S} Не. . . знам, одговори Јулка нешто мало збуњено, као да |
| та!{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у |
| p> <p>— Ни код кога; остала су сама.{S} Не могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да прож |
| само о себи, о својим задовољствима.{S} Не могући добијати од матере ни онолико колико сам доби |
| . .</p> <p>— Право велиш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто не може да до |
| еколико дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} Не беше ласно претрести и пресудити проћес који је изгл |
| Бадовинцима, и ударила на Бијељину.{S} Не могавши одмах освојити тога места <pb n="70" /> она |
| једни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гостионици и пред њом под липама ра |
| ки залудни народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одгов |
| Шта ће овај рат донети српском народу — не знам; али знам да ће скинути камен са срца оним Срби |
| не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разбо |
| и да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели Макрена: — нека он уђе у ову вам |
| е мора бити самртна. . . . . .</p> <p>— Не бојим се ја смрти, господине; него . . . него . . . |
| ем бошчалук као и кум венчани.</p> <p>— Не могу се подватити, тето; не знам шта ће рећи Јеврем? |
| драва? упита Савка изненађено.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш как |
| слатко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми моје!{S} Ништа окусити н |
| е!{S} Хоћу ли ја скоро умрети?</p> <p>— Не бој се, јуначе, одговори лекар: — рана јесте велика, |
| да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од мене.{S} Нисам рада о |
| у, отресе је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, |
| ви говорите тако слободно о момцима, а не мислите какаква вас срећа чека, рече иза њихових леђ |
| се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту о |
| азивши да са мном бива све другојаче, а не онако како је желео он, само би суморно проговорио:< |
| по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не пропта, изумевао сам нечувене мајсторије, те сам так |
| .</p> <p>«У гимназији сам имао другова не само из наше вароши, него и са села, и из других мес |
| се преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске књиге и |
| 8" /> врло оштар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме насм |
| на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих су |
| Макрена прича да од <pb n="18" /> тога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вел |
| влова мисли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта |
| младићи!{S} Они су већ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти кој |
| а на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисли овако како <pb n="5" /> говори, а опет ми је м |
| уђини венули за својом домовином.{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Падох у првом боју. . . . .{S} |
| срце које може прегорети живот.{S} А ја не имадох снаге да се одречем задовољства које се купуј |
| /p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву оних људи који се жене у да |
| се, свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</ |
| оже бити задовољан и спокојан; а судија не може никад бити миран ни спокојан у својој души.{S} |
| маже.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да |
| ју пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка не знајући |
| ужи мени — ја се бојим да онима другима не остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био тако амиш |
| I" /> <p>— Без хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од очију свој |
| и неко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p>«Једини мушкарац |
| . .{S} Хтеде још нешто да изговори, па не могаше. . . . .</p> <pb n="74" /> <p>Зену један пут; |
| , ударише на овај скуп пред каваном, па не могући <pb n="22" /> проћи стазом пешачицом, обиђоше |
| зговара с Јевремом како му његова плата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толик |
| мпе, и прибираху суде.{S} Али два госта не мицаху се са својих места.{S} Они сеђаху један према |
| и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје воље.{S} Он сме радити само на п |
| Свилорунић још сеђаху.{S} Њих се ништа не тицаше штета младога господина.{S} На једаред рећи ћ |
| доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде бадема! викну неко |
| ознаје из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је |
| > Судија</head> <quote> <p>Судију никад не благосиљају сви којима суди! </p> </quote> <p>Предсе |
| женити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њих упућује < |
| Жандар нашао једно дете на улици, које не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да |
| ге, па поче овако:</p> <p>— За име моје не питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам |
| мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са м |
| лоше.{S} Све више и више докле најпосле не повика:</p> <p>— Чича Станоје, не дај!{S} Хоћу да ум |
| оје би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер, у |
| сласт; од погрешке у погрешку, докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће |
| аочарима! . . .</p> <p>— За старо време не питам, наставља онај стари господин: — али данас зна |
| ни паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</p> <p>— Проклете ћивте!{S} |
| би, држе страну једна другој, а за мене не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, била је у |
| тара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја д |
| он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; |
| часком прочитати овај рукопис, докле се не скупе парничари за други рад!</p> <p>— Да чујемо! ре |
| се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина? . . .</p> <p |
| спрему, и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Ти, као пров |
| лађивање својих жеља...</p> <p>(Опет се не може даље да прочита).</p> <pb n="IV" /> <p>«3а мене |
| ељу <pb n="II" /> задовољити, осећах се не као слаботиња, не као побеђеник, него као јунак, као |
| Може се неко раније сетити, тргнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и је |
| силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осирома |
| беху око рањеника, гледајући у њега, и не саслушаше овога узвика . . . .</p> <p>А рањеник, на |
| се расташе ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право кући Ивана Мимића, Зоркиног |
| у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И |
| орену и празну.{S} Рија некуд изашао, и не враћа се.{S} Станоје сав претрну помисливши шта може |
| зазиру само они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n="49" /> <p>Једнога јутра |
| новник је у некој канцеларји, Бога ми и не знам како се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да рукује не |
| S} Ја, у својим неприликама, за друго и не питах.{S} Пристах, испросих, и мишљах заклонио сам с |
| Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46" /> Клопарао |
| та, па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавши изнутра дозволе.</p> <p>У соби сеђаше млада |
| не су за причу; нигде се у њега послови не задржавају; све иде као навијен сат.{S} Озбиљни млад |
| а приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— Младићу! та је цигара зла госпођа!{S} |
| х тресе.{S} За људе који се у хармонији не разумеју, или у којих живци нису тугаљиви, она је не |
| додаде један ђаволан у наочарима, који не гледа ни у кога: — Како језик исказује најтајнија ви |
| ов суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n="49" / |
| дговори лекар: — рана јесте велика, али не мора бити самртна. . . . . .</p> <p>— Не бојим се ја |
| ве слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, а слуге погаси |
| идеће се: можеш ли остати у служби, или не можеш.</p> <p>Станоје се удали.</p> <p>Председник за |
| n="64" /> <p>— Избићу себи око, ако ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци дваде |
| о друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и паметна жена.{S} А рашта |
| } Не ћу среће ми моје!{S} Ништа окусити не могу!{S} Само сам свратила да те видим.{S} Седи да с |
| те добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због тегоба које на њих п |
| <p>— За име моје не питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам рођен у <pb n="72" /> о |
| авест осетљива човека.{S} Ја ником свом не бих световао да буде судија . . .</p> <p>У тај мах у |
| ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не јављаше, и нешто се толико бејаше замислила да се са |
| где Рије!{S} Ноћ тамна; прста пред оком не можеш видети.{S} Стражари око суда нису опазили нико |
| у бар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. |
| први господин: — кад је у кући . . . он не доврши ове реченице, него подиже руку до према уху, |
| ије много радовала, а сад се опет много не жалости.</p> <pb n="36" /> <p>Пријатељице, оне исте |
| лашки Чича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не бих знаја?</p> <p>Рија иза тога разбираше како се вл |
| сељак: — видите ли да је овде све како не треба.</p> <pb n="23" /> <p>И удалише се; али у души |
| а, а тако мало привређује, да се никако не рентира имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам при |
| ити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати Јеврему, па |
| љаше:</p> <p>— Море је ово згодно; само не знам ко најзад плаћа све ово уживање. . . .</p> <p>О |
| а ти причам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а старовремско неје за тебе. . . .</p> < |
| за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слути на добро, него на велико зло, мој синко! . . . |
| за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— |
| трошити.</p> <p>— Право да кажем, чисто не смем да хвалим момка расипача.{S} Ономадне <pb n="10 |
| арма, рећи ће један суморни гост: — Што не гледате овај свет што овако уме да проведе своје вре |
| не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према себи, |
| знам ни како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за |
| uote> <l>«Живу се вуку никад</l> <l>реп не мери.»</l> </quote> <p>Пословица</p> <p>Једнога дана |
| м том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да п |
| ђаволан у наочарима.</p> <p>— Како вас не мрзи говорити овде о тако сувопарним стварма, рећи ћ |
| каже — од противне странке: — они данас не ванџиравају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њем |
| никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не умејући давати одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с тобо |
| " /> госте, гласнике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине које |
| нића као најгорега човека. .</p> <p>Већ не знам који пут почне он опет претресати Ријину собу, |
| етка, и кујну.</p> <p>— Чудо једну собу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за о |
| . .{S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p |
| цом, обиђоше и столове и госте, а очију не сметаху с тога доконога света.</p> <p>— ’Вала Богу, |
| <pb n="12" /> је то ствар. . . .{S} Баш не знам што ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар |
| у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. .</p> <p>«Проклето десет пара!</p> </d |
| > </quote> <p>Басма од Удворица.</p> <p>Не прође много после овога девојачког разговора пред вр |
| мо: жељна сам да те се нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Савка изађе да учини своје, а у себи м |
| рилику«, па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . . .</p> <p>— Ми се томе сме |
| " xml:id="SRP18810_C5"> <head> Из ведра неба гром. . .</head> <quote> <l>«Живу се вуку никад</l |
| од старости.{S} Ја остах сам у свету с небројеним пожудама за уживања, а с мало или ни мало сн |
| што год потражиш — нема!{S} И што има, неваља; све нешто простачко.{S} Тражим везен пешкир за |
| и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште свака из свога узрока. . . .</p> <p>После тога |
| је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остало беше још само нешто |
| оба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад сам, добивши доста, враћао ш |
| зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели Макрена: — нека |
| е Рија седи нису врата само притворена, него су <hi>затворена</hi>, и још <hi>закључана</hi>!»< |
| ни веће, ни светије,</l> <l>ни милије, него што је реч —</l> <l> <hi>Отаџбина!. . </hi> </l> < |
| у кући . . . он не доврши ове реченице, него подиже руку до према уху, и затресе шаком, као да |
| Господине, несу за мене овија кључови, него железа!{S} Не умејашем да учувам; ми утекао онај н |
| ам имао другова не само из наше вароши, него и са села, и из других места.{S} Пред школом нашом |
| се не као слаботиња, не као побеђеник, него као јунак, као победитељ!</p> <p>«Та ме је вајна п |
| те ћивте!{S} Пре би се растали с душом, него с парама . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ ле |
| стави се тога!{S} То не слути на добро, него на велико зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше |
| ко кажу «мања је грехота оборити цркву, него скудити девојку«.{S} Нисам то рада.{S} Али је она |
| а што нисте отишли у коју другу струку, него сте дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам нау |
| ије он цвет да га само заденем за косу, него је човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш да храни! |
| ојим се ја смрти, господине; него . . . него . . . .{S} Слабачко затресе главом; зажмури, и уму |
| ад нисам ишао као смерно, паметно дете: него трчим, вичем, дозивам и псујем другове, потежем се |
| > <p>— Не бојим се ја смрти, господине; него . . . него . . . .{S} Слабачко затресе главом; заж |
| он што о женидби?</p> <p>— Ништа, тето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну |
| вак са своје стране, па мора у ред!.{S} Него се ти разговори с Јевремом; помени му за оних 200 |
| оје не питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам рођен у <pb n="72" /> овој земљи. . |
| је добро.{S} Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука |
| е сирота, а вамилија једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ћ |
| тари за ово божанско пиће! ...</p> <p>— Него штета што се нису разумевали у пиву, рече један по |
| ротињски.{S} Мајка ми умре више од туге него од старости.{S} Ја остах сам у свету с небројеним |
| кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда кривим свакога пре него себе.{S} |
| го ишта друго), онда кривим свакога пре него себе.{S} Тад морам молити другога.{S} Тако су се с |
| ј куда си пролазио, и где си служио пре него што си постао кључар ове тамнице?</p> <p>— А где н |
| ајпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађујете.{S} Да су старији ваши тако радили, |
| нео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изешник, вели кавеџија |
| {S} За то те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра дан преда г. председнику.</p> </div> |
| ави. .</p> <p>«Пребијах се од немила до недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, свуда немио, св |
| да чува.{S} Та је девојка валична . . . нездрава . . .</p> <p>— Нездрава? упита Савка изненађен |
| а валична . . . нездрава . . .</p> <p>— Нездрава? упита Савка изненађено.</p> <p>— Не дао Бог к |
| мила до недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, свуда немио, свуда мучен, — већ омрзох сам на с |
| а сегашно не знам ништо, а старовремско неје за тебе. . . .</p> <p>— Причај куда си пролазио, и |
| , а два пута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наш |
| и.{S} Ово нека остане овде.{S} Ко нађе, нека прочита!{S} Може се неко раније сетити, тргнути, т |
| да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим |
| нас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкину ће |
| ишта!{S} Падох у првом боју. . . . .{S} Нека! . . .{S} Не мари ништа . . .{S} Бар ћу оставити к |
| е да почне службу од самога почетка.{S} Нека преписује неко време, па ћемо видети за који је по |
| странке: — они данас не ванџиравају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз |
| а њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, о |
| <p>— Не мари то ништа, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се све поправити и он |
| ик зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође г. секретар! рече председник.</p> <p>Кад секр |
| или у којих живци нису тугаљиви, она је нека наслада.{S} Али они који имају злу навику што год |
| — седи мало да се разговарамо; узела ме нека велика мука; не знам што ћу од себе. . . . .</p> < |
| да на памет све којешта!{S} Говориш као нека бабускера.{S} Каква је сласт изводити на пут лумпо |
| али и расли велики грехови моји.{S} Ово нека остане овде.{S} Ко нађе, нека прочита!{S} Може се |
| кад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад сам, добивши доста, враћао што сам био узео; али |
| то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, л |
| адио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздер |
| и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја радио.{S} Млад — делија; стар — просјак!{S} |
| кривио свакога само себе—никад!</p> <p>«Некад на ногама унесем у школу силно блато; ако учитељ, |
| ng="en">№</foreign> 1.{S} Стари су пили некакав нектар, али јамачно није био овакав.{S} Они кук |
| о ће се онда?</p> <p>— Секо моја, ти си некакав злослут.{S} Ко је полудео да још таким мислима |
| и као потучени.{S} Једина Зорка држи се некако подједнако: пре се није много радовала, а сад се |
| — Овде су, продужава он сам са собом: — неке белешке о мом досадашњем животу.{S} Бележио сам св |
| коли неке законе прешли тек летимице, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду м |
| а је брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) честитају Миленији зета.{S} А девојк |
| лећки избијају клобуци од сукрвице и од неке пене као мехури од сапуна.</p> <p>Видећи тако јуна |
| га разбираше како се влашки зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му |
| права, одговори младић: —Ми смо у школи неке законе прешли тек летимице, а неке нисмо ни слушал |
| умени Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах поред твоје куће, сетих с |
| оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше ж |
| иза тога разбираше како се влашки зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалит |
| горко да је млада жена његова изгубила неки драгоцени медаљон који јој је он дао, пре месец да |
| е још сетили, <pb n="4" /> рече Савка с неким малко прекорним погледом.</p> <p>— Па како ми жив |
| p> <p>Видећи тако јуначку рану, лекар с неким поштовањем упита рањеника како му је име.{S} Рање |
| просих, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планова, траг |
| бу од самога почетка.{S} Нека преписује неко време, па ћемо видети за који је посао даље припре |
| доношаху пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине, иза другог стола, упита!</p> <p>— Е, к |
| е.{S} Ко нађе, нека прочита!{S} Може се неко раније сетити, тргнути, те не ће проћи као ја.{S} |
| желиш; њих упућује <pb n="57" /> други неко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што |
| . .</p> <p>— Чича! дајде бадема! викну неко иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже да што |
| женидби?</p> <p>— Ништа, тето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру д |
| ћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Риј |
| ?</p> <p>— Овде је, тето; чиновник је у некој канцеларји, Бога ми и не знам како се <pb n="6" / |
| ену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике корисне занате, па и на трговину; да ће ме уор |
| ише, и на доњим трепавицама се завирише неколике сузе . . .{S} Хтеде још нешто да изговори, па |
| <hi>ново пиво</hi> било најбоље!</p> <p>Неколики се гости лукаво осменуше дубоком познавању ста |
| № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неколиких страна повикаше:</p> <p>— О, Ријо, сретно! ср |
| а.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај лек није Стан |
| несрећа те је само губио.{S} Тако је за неколико месеца узео из касе преко четири хиљаде дуката |
| } Хладан му зној изби по челу.{S} После неколико тренутака настави:</p> <pb n="73" /> <p>«Шта ћ |
| .</p> <p>После претреса, који је трајао неколико дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} Не беше ласно |
| пара, само десет пара; а цигара је само неколико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упропасти ј |
| ».</p> <p>Свилорунићу остајаше само још неколико часова, само још једна ноћ, па да чује те стра |
| се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да рукује неком касом и рачунима.</p> <p>— Он је. чини ми се, свр |
| №</foreign> 1.{S} Стари су пили некакав нектар, али јамачно није био овакав.{S} Они кукавци за |
| гуцкају гутљај по гутљај тога јечменога нектара.</p> <p>Три сељака, враћајући се из града од св |
| .{S} Нисам то рада.{S} Али је она имала неку тајну бољку коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ |
| од њих рече:</p> <p>— Јамачно има опет неку «добру прилику«, па трчи да лови младожењу, да «не |
| S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели Макрена: — |
| и, нађе собу отворену и празну.{S} Рија некуд изашао, и не враћа се.{S} Станоје сав претрну пом |
| к, Бога ми, како мој браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, |
| ори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за културни народ!{S} Геак остаје и у фра |
| ца да одузмем себи живот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем |
| ? . . .</p> <p>— Судбина, ја шта је?{S} Нема без судбине ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле н |
| аше удавача Зорка: — што год потражиш — нема!{S} И што има, неваља; све нешто простачко.{S} Тра |
| е, и у Савку погледа сталније.</p> <p>— Нема вам он овде од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, р |
| } Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам врата и проз |
| У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . . .{S} Понудише ми Зорку, девојку богату |
| после дете посласмо оцу; али чини ми се нема никога код куће.</p> <p>Кад полициски писар доврши |
| показивало пеко учешће према ономе који нема доста ваздуха, светлости, слободе, а још ако се др |
| било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек после видеће се: можеш ли остати у служби, |
| оје да вас поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме заборависте са свим ! . . .</p> <p>— Пр |
| head> <head>Отаџбина.</head> <quote> <l>Нема речи ни веће, ни светије,</l> <l>ни милије, него ш |
| ла Тетка-Макро! одговори домаћица: — О, немам ситне проје да вас поспем !{S} Толико време вас н |
| кад су ме везали они врагови (деца).{S} Немам код кога да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и |
| а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да |
| за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према себи, ја бих често почињао стењати за п |
| , док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја сам имао четири сестре, све четир |
| мора, настави. .</p> <p>«Пребијах се од немила до недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, свуда |
| а: свуда бејах туђ, свуда незнан, свуда немио, свуда мучен, — већ омрзох сам на себе. . . . .{S |
| гњеван. . . . .</p> <p>«На часу сам био немирнији од свију других ђака.{S} Учитељ је често мора |
| ерио памет!{S} Чувај се, несретнице!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким чов |
| брзо следи. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим трепавицама |
| Може како хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакакво. . . .</p> <p>— Знаш ли ти влашки Чи |
| ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необична!{S} Она је тесна, она је страшна, она је загуш |
| p>Народ. изрека.</p> <p>Тамница је кућа необична.{S} То је народ давно изрекао за стару, варвар |
| ead> <quote> <l>«Тамница је кућа</l> <l>необична»</l> </quote> <p>Народ. изрека.</p> <p>Тамница |
| зе свега.{S} У почетку ме срећа послужи необично добро.{S} У то време добих место благајника.{S |
| ључара (тамничара) наредио сам да се за непажњу узме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, по св |
| ави мачку, и поче да чепрка свој носић, неповерљиво гледајући у гошћу.</p> <p>Савка се ухвати з |
| шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо текар от |
| за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту же |
| ом либадету, и тужи се својој суседи на неправду света:</p> <p>— Молим ја вас, Цана Павлова мис |
| га тако љут као да ми је учинио најгору неправду. . . . .</p> <pb n="62" /> <p>«Није ми било пе |
| ана једни одлажаху а други долажаху.{S} Непрекидно се одбирало, пазарило, секло, кројило, плаћа |
| ату и од јаке вамилије.{S} Ја, у својим неприликама, за друго и не питах.{S} Пристах, испросих, |
| несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а служим откако сам роден.</p> <p>— Па где си сл |
| стао кључар ове тамнице?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а служим |
| у својих тешки сан, и остати да проводи несане ноћи над књигом? како ће оставити своје слатко с |
| ош од детета познавало се да ће то бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је једном украден кр |
| } Не умејашем да учувам; ми утекао онај несретник Рија.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме у жел |
| је теби већ померио памет!{S} Чувај се, несретнице!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би векова |
| а од погрешака, мени ће бити лакша моја несрећа.</p> <pb n="43" /> <p>Сад закуца у врата.{S} Кљ |
| Свилорунића</p> <quote> <l>«Сва је моја несрећа</l> <l>постала од десет пара»!</l> </quote> <p> |
| узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа те је само губио.{S} Тако је за неколико месеца |
| ја ево падам из погрешке у погрешку, из несреће у несрећу. . . . . .</p> <p>— А шта ћу с овим?< |
| је опазила.{S} Али где је среће ту је и несреће: са свим случајно примети се на једном рачунско |
| казиваху како су се одмах надале такој несрећи.{S} Најгоре беше за Тетка-Макрену.{S} Она је у |
| скао све што ми је од оца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без тестамента, те сестрама, о |
| свакад има довољно новаца.{S} Једном, у несрећи, да поправим своје губитке, ја се машим руком з |
| а!{S} Осудиће ме на сваки начин.{S} Ух! несрећна свршетка!{S} Како да поднесем ту каштигу?{S} Д |
| ам из погрешке у погрешку, из несреће у несрећу. . . . . .</p> <p>— А шта ћу с овим?</p> <p>Сад |
| орка, сестро, лепо је то удати се, вели несташница Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се у |
| рављен старац рече:</p> <p>— Господине, несу за мене овија кључови, него железа!{S} Не умејашем |
| > <p>Матере, које знају колика је брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) честита |
| лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врло неуредан младић, додаде Цана.</p> <p>Јулку поли румен п |
| олничари, болничарке, и сами служитељи, нехотице се прикупише око постеље његове.{S} Све се ути |
| та злоупотреба не пропта, изумевао сам нечувене мајсторије, те сам тако прикривао стање своје |
| је постао тај потпис , па се нађе чудо нечувено — Ријина грдна крађа! . . . .</p> <pb n="38" / |
| Рањеник зажмури, намршти се, и учини се нечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом упита:</p> <pb |
| а, свакад су му речи нешто испрекидане; нешто је као збуњен.{S} Није као они што говоре као чек |
| <p>— А где је сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Ј |
| о приписује све вољи божјој, судбини, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамилиј |
| нити.</p> <p>— То може . . . рече Савка нешто развлачећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да се жен |
| а?. . .{S} Не. . . знам, одговори Јулка нешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> |
| ја се на њега расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван. . . . .</p> <p>«На часу сам био нем |
| ражиш — нема!{S} И што има, неваља; све нешто простачко.{S} Тражим везен пешкир за девера, па н |
| се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жена, још тако млада, буде пр |
| , не дај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да ста |
| {S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекин |
| да видите како су људи паметни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно з |
| амаше.{S} Уз пут се ником не јављаше, и нешто се толико бејаше замислила да се сама са собом гл |
| се са мном разговара, свакад су му речи нешто испрекидане; нешто је као збуњен.{S} Није као они |
| беда. . . .</p> <p>Остало беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n=" |
| зета.{S} А девојке гледају на ту ствар нешто другојачије.</p> <p>— Зорка, сестро, лепо је то у |
| вирише неколике сузе . . .{S} Хтеде још нешто да изговори, па не могаше. . . . .</p> <pb n="74" |
| од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој је браца малко пошире руке; радо троши, з |
| 810_C1"> <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>(НЕШТО ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ) </head> <head>I</head> <head> |
| огла усветовати ни <pb n="15" /> мајка, ни отац, ни школа, ни наука, ни служба — те ћеш ти? . . |
| /> мајка, ни отац, ни школа, ни наука, ни служба — те ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, |
| <pb n="15" /> мајка, ни отац, ни школа, ни наука, ни служба — те ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је |
| хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улицом ишло, носило ј |
| а.</head> <quote> <l>Нема речи ни веће, ни светије,</l> <l>ни милије, него што је реч —</l> <l> |
| товати ни <pb n="15" /> мајка, ни отац, ни школа, ни наука, ни служба — те ћеш ти? . . .</p> <p |
| у којој се не мора бојати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Ти, као проводаџија, добићеш хаљину од н |
| ад оставили децу? пита суседа.</p> <p>— Ни код кога; остала су сама.{S} Не могу се ја заробити |
| ио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпосле помисли биће скочио у воду и удави |
| едан ђаволан у наочарима, који не гледа ни у кога: — Како језик исказује најтајнија вијугања ду |
| њима ваљају пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка н |
| мој браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, воли? . |
| ти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и |
| е је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпосле помисли биће скочио у вод |
| Тражим везен пешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атласа! . . .< |
| Рија се, вели она, био забаталио; није ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одо |
| тамницу!{S} До јуче, мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему гов |
| ти одговорим на то?{S} Он мене још није ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, и разгов |
| ствима.{S} Не могући добијати од матере ни онолико колико сам добијао за очина живота, ја се по |
| јеним пожудама за уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био |
| ишан према другима, није било очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С тога сам често и |
| ут лумпова?{S} Није га могла усветовати ни <pb n="15" /> мајка, ни отац, ни школа, ни наука, ни |
| Пре венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</p> <p>— Проклете ћивте!{S} Пре би се рас |
| d>Отаџбина.</head> <quote> <l>Нема речи ни веће, ни светије,</l> <l>ни милије, него што је реч |
| бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам |
| <p>— Право велиш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} |
| маре само за себе, тако се никад нисам ни заносио за којекаквим утопијама.{S} С тога су ме ста |
| {S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако у |
| ојан; а судија не може никад бити миран ни спокојан у својој души.{S} Што два човека заплећу св |
| тужен и затворен.{S} И што је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву кривицу: проневер |
| ни ми се, свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и пр |
| ткако сам зазнао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа др |
| његова, за његовог живота, не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке |
| аконе прешли тек летимице, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много н |
| увању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја сам имао четири сестре, |
| <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, |
| илија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина? . . .</p> <p>— Суд |
| ћ</p> <p>— Јеси ли примио?</p> <p>— Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни |
| l>Нема речи ни веће, ни светије,</l> <l>ни милије, него што је реч —</l> <l> <hi>Отаџбина!. . < |
| очито интабулациске, тачне су за причу; нигде се у њега послови не задржавају; све иде као нави |
| уда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпосле помисли биће скочио |
| е бити.{S} Потрчи овамо, потрчи онамо — нигде Рије!{S} Ноћ тамна; прста пред оком не можеш виде |
| о.{S} Тражим везен пешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атласа! |
| а отресе своје скуте од прашине, потеже низ леђа перо од своје шамије забрадаче, намести је прс |
| се утврди у околини, где се тада отпоче низ оних крвавих бојева који стадоше толиких жртава, а |
| о сам ја био тако амишан према другима, није било очекивати ни да други према мени буду бољи.{S |
| рки?{S} Девојка млада, здрава, честита, није сирота, а вамилија једна по једна?{S} Него знаш шт |
| ез тестамента, те сестрама, осим удаје, није припало ништа у наследство.{S} Оне су разудате сир |
| > Особито се, веле, отац осећао сретан: није знао шта је чинио од велике радости.{S} Сви кажу д |
| е.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, т |
| оворила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с ово |
| то испрекидане; нешто је као збуњен.{S} Није као они што говоре као чекало, и. . . .</p> <pb n= |
| ва је сласт изводити на пут лумпова?{S} Није га могла усветовати ни <pb n="15" /> мајка, ни ота |
| а видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p>— Хвала вам тетка |
| дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n |
| ="18" /> тога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није |
| мајка, с лицем врло задовољним, вели да није још мислила давати своје ћери, али изиђе добра при |
| ико вешт и срећан да га обична контрола није опазила.{S} Али где је среће ту је и несреће: са с |
| н; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу, него је човек |
| епа дрвена колица.{S} У оно што је моје није смео нико преко погледати.{S} Ја сам био тако ћудљ |
| е амо давно; и служио је које где докле није постао кључар на. тамници судској.{S} Зна се како |
| ан бих га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да |
| Зорка држи се некако подједнако: пре се није много радовала, а сад се опет много не жалости.</p |
| } Шта ти се ту није говорило, шта ли се није претресало?!. <pb n="20" /> Осем жена и девојака, |
| ,« тојест, наследник богата оца, али се није знало да сам ја своје наследство упутио давно.{S} |
| е с тога нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S} Вама је потребно знати своју струку, па |
| је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изешник, вел |
| дем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђац |
| ко капи на шећеру.{S} За пакост тај лек није Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна упр |
| ела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; а ако траже и преко <pb |
| жда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га |
| еца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече један практиканат, припаљујући своју ц |
| рен у тамницу!{S} До јуче, мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њем |
| ари су пили некакав нектар, али јамачно није био овакав.{S} Они кукавци за пиво нису знали! . . |
| слаткиша, <pb n="58" /> ја се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се б |
| то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; |
| ли никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Чича-Станоје; слао је свуда где |
| нгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли се није претресало?!. <pb n="20" |
| о да ти одговорим на то?{S} Он мене још није ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, и р |
| неправду. . . . .</p> <pb n="62" /> <p>«Није ми било петнаест година, а већ сам пушио као Турчи |
| е власти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан |
| >«Од куће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као смерно, паметно дете: него трчим, |
| и радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје воље.{S} Он сме ради |
| време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше својим ј |
| задовољан и спокојан; а судија не може никад бити миран ни спокојан у својој души.{S} Што два |
| их људи који маре само за себе, тако се никад нисам ни заносио за којекаквим утопијама.{S} С то |
| а не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе казаће |
| ича да од <pb n="18" /> тога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, био |
| <head> Судија</head> <quote> <p>Судију никад не благосиљају сви којима суди! </p> </quote> <p> |
| ом. . .</head> <quote> <l>«Живу се вуку никад</l> <l>реп не мери.»</l> </quote> <p>Пословица</p |
| их, опадао, и кривио свакога само себе—никад!</p> <p>«Некад на ногама унесем у школу силно бла |
| мо ми девојке слепе код очију: не знамо никаквог рада. . .</p> <pb n="19" /> <p>— Каква рада да |
| да имати срца да одузмем себи живот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} |
| ко скупа, а тако мало привређује, да се никако не рентира имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да |
| затворен у тамницу!{S} До јуче, мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилорунића, а данас се |
| им њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— Младићу! та је цигара зла |
| ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати Јеврем |
| дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p> <p>— И отац му беш |
| колица.{S} У оно што је моје није смео нико преко погледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам |
| дети.{S} Стражари око суда нису опазили никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сир |
| дете посласмо оцу; али чини ми се нема никога код куће.</p> <p>Кад полициски писар доврши свој |
| .</p> <p>— Нема вам он овде од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не умејући дава |
| ритискује савест осетљива човека.{S} Ја ником свом не бих световао да буде судија . . .</p> <p> |
| десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не јављаше, и нешто се толико бејаше замислила да |
| /p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; |
| ођох и ја . . . да се бијем. . . . .{S} Нисам војник . . . чак сам човек страшљив; али је туга |
| борити цркву, него скудити девојку«.{S} Нисам то рада.{S} Али је она имала неку тајну бољку кој |
| сиграчке откако сам зазнао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коњ |
| знам; нисам рада да се чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; грехота је кудити девојку; али . |
| уће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као смерно, паметно дете: него трчим, вичем, |
| и који маре само за себе, тако се никад нисам ни заносио за којекаквим утопијама.{S} С тога су |
| слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто се изврши «цело послужење |
| неке законе прешли тек летимице, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може м |
| вију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S} Вама је |
| се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју другу струку, него сте дошли у суд, |
| пиво нису знали! . . .</p> <p>— Како да нису знали ?{S} Ту скоро је у Мисиру, на папирусову лис |
| м не можеш видети.{S} Стражари око суда нису опазили никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није |
| оја је тако лагано пришла да је девојке нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и ударише у смеј |
| ко пиће! ...</p> <p>— Него штета што се нису разумевали у пиву, рече један попа у наочарима; ми |
| у притвор</hi>; али онде где Рија седи нису врата само притворена, него су <hi>затворена</hi>, |
| армонији не разумеју, или у којих живци нису тугаљиви, она је нека наслада.{S} Али они који има |
| није био овакав.{S} Они кукавци за пиво нису знали! . . .</p> <p>— Како да нису знали ?{S} Ту с |
| лежио сам своје мале грешке из којих су ницали и расли велики грехови моји.{S} Ово нека остане |
| Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми моје!{S} Ништа окусити не могу!{S} Само сам свратила да те видим |
| >— Помиње ли он што о женидби?</p> <p>— Ништа, тето; него од неког доба видим да радо и гледа и |
| вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за културни нар |
| онице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје воље.{S} Он сме радити сам |
| од <pb n="18" /> тога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забата |
| Судбина, ја шта је?{S} Нема без судбине ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле на једном крају со |
| ивић и Свилорунић још сеђаху.{S} Њих се ништа не тицаше штета младога господина.{S} На једаред |
| и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, а слуге погасише свеће, |
| S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за културни народ!{S} Г |
| боју. . . . .{S} Нека! . . .{S} Не мари ништа . . .{S} Бар ћу оставити кости у српској земљи! . |
| , те сестрама, осим удаје, није припало ништа у наследство.{S} Оне су разудате сиротињски.{S} М |
| пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, па ћ |
| и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми моје!{S} Ништа окусити не могу |
| својом домовином.{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Падох у првом боју. . . . .{S} Нека! . . .{S} |
| чам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а старовремско неје за тебе. . . .</p> <p>— Прич |
| уду као и у другом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву у |
| вим своје губитке, ја се машим руком за новац туђ који стојаше под</p> <pb n="68" /> <p>мојом у |
| и ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . . .{S} Понудише ми Зорку, девојку богату и од |
| :</p> <p>— У нашем граду можеш зарадити новаца, можеш купити кућа и дућана, можеш се богато оже |
| почео картати.{S} Имајући при руци увек новаца, он се у свакој новчаној оскудици машао за кључ |
| ар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим да се оженим.{S} |
| исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклетих н |
| S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, биће младожења! . .</p> <p>Сви збуњени, сви пом |
| је руковао касом у којој је свакад било новаца на хиљаде.{S} Одавно се он почео картати.{S} Има |
| кључ од касе у којој свакад има довољно новаца.{S} Једном, у несрећи, да поправим своје губитке |
| моје рођење и моје крштење стало лепих новаца.</p> <p>«Још ме је цуцао на колену а приказивао |
| јаде које сам јадио баш с тих проклетих новаца!. . .</p> <p>«У друштву с људма, као што бејах и |
| а, и већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине које гошће находе у њенога младожење |
| ељице, оне исте које пређе налажаху све нове и нове врлине на младожењи, сад казиваху како су с |
| <p>Докле пивоноше доношаху пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине, иза другог стола, уп |
| ћ не зна како да одговара на све нове и нове врлине које гошће находе у њенога младожење.{S} И |
| оне исте које пређе налажаху све нове и нове врлине на младожењи, сад казиваху како су се одмах |
| — само једно гурање.</p> <p>Уз те речи нови гости натезаху пивске чаше, као да су још од по дн |
| На таке опомене, ја сам често настављао нови смеј.</p> <p>« Све су моје књиге биле ишарабатане. |
| сле додаде:</p> <p>— Овај је младић наш нови практиканат.{S} Одведите га у преписаоницу, и наре |
| кад је улицом ишло, носило је у рукама новине на којима је била адреса оца његовога; али жанда |
| е је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту образумисмо, мука ме спопаде |
| ; али жандар, узевши дете, одузео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна ч |
| Па се задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело друштво изгледа као у рају |
| попа у наочарима; мислили су да је <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњим песмама, < |
| мо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>ново пиво</hi> било најбоље!</p> <p>Неколики се гости л |
| ури, вичу:{S} Дођите да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>ново пиво</hi> било најбоље |
| упропашћење толико хиљада поверенога му новца, трпи толико и толико година заточења».</p> <p>Св |
| рио је своју дужност; потрошио је силне новце од оних сума којима је руковао!</p> <p>Један приј |
| ци машао за кључ од своје касе, и туђим новцем намиривао своје издатке.{S} Кад би га у картама |
| емаше вечеру и мишљаше у себи:</p> <p>— Новци душегупци!{S} Сад ће новцима преотети прилику оно |
| би:</p> <p>— Новци душегупци!{S} Сад ће новцима преотети прилику оној сироти девојци. . .{S} Те |
| ћи при руци увек новаца, он се у свакој новчаној оскудици машао за кључ од своје касе, и туђим |
| акога само себе—никад!</p> <p>«Некад на ногама унесем у школу силно блато; ако учитељ, видећи т |
| дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не јављаше, и не |
| до времена по један «бандиста», црвена носа, задригла врата, узме ноте и прође од стола до сто |
| за то што крива.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи га беда далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви |
| ле је.{S} Међу тим, кад је улицом ишло, носило је у рукама новине на којима је била адреса оца |
| оја остави мачку, и поче да чепрка свој носић, неповерљиво гледајући у гошћу.</p> <p>Савка се у |
| о се да ће то бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је једном украден красан дивит што ми је |
| ста», црвена носа, задригла врата, узме ноте и прође од стола до стола те збере жртве које прос |
| чи овамо, потрчи онамо — нигде Рије!{S} Ноћ тамна; прста пред оком не можеш видети.{S} Стражари |
| рама . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо провести! . . .</p> </div> <pb n="34" /> <div |
| амо још неколико часова, само још једна ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне посл |
| касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао но |
| ац!{S} Да му нађе какве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашота |
| пазили никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Чича-Станоје; слао је свуда |
| о 3 сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовиначку болницу, међу тешким рањеницима, доне |
| а по кривици Рије Свилорунића,али је он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} |
| ам са собом:</p> <pb n="41" /> <p>— Још ноћас у овој проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутр |
| ћ у старих навика!{S} Најлепше време од ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је на |
| х тешки сан, и остати да проводи несане ноћи над књигом? како ће оставити своје слатко спокојст |
| е ванџиравају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 ду |
| мем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} |
| а је оздравила сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних». |
| једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од 4—5 година.</p> |
| ога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није ни мислио |
| евер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— О |
| .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Како да ти о |
| Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; а ако траже и преко <pb n="30" /> његове гозбе да |
| ="60" /> учитељ за то прекори, ја се на њега расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван. . . |
| шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору неправду. . . |
| го знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Такав младић што |
| ике школе отимају се у његов суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре да раде и не милују д |
| уката до Св. Илије, што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој је б |
| во пред Ријом, и пред свима гостима око њега.{S} Ту се сад поче здравити, желети, нагађати, пог |
| да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. . . .</p> <p>— Како да утече? упита изненађени пр |
| S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто благости колико и љубави к правди.{S} |
| улациске, тачне су за причу; нигде се у њега послови не задржавају; све иде као навијен сат.{S} |
| они што беху око рањеника, гледајући у њега, и не саслушаше овога узвика . . . .</p> <p>А рање |
| рех да упропасти једнога младића за сав његов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, |
| млади људи из велике школе отимају се у његов суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре да р |
| <p>— Ово је кукавни Рија Свилорунић.{S} Његова је ово марама! . . . .</p> <milestone unit="-" / |
| {S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жена, још тако млада, буде проводаџија, помени м |
| упим дувана, те да уживам сласт од дима његова, довијао сам се од сваке руке, само да бих пара |
| S} Јадиковаше се горко да је млада жена његова изгубила неки драгоцени медаљон који јој је он д |
| а мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, не зазнасмо ни за какву оску |
| чку, па се разговара с Јевремом како му његова плата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: к |
| његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нарочито интабула |
| њега; а ако траже и преко <pb n="30" /> његове гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба |
| <p>(Ово је нађено у Ријиној блузи после његове смрти).</p> </div> <pb n="1" /> <div type="chapt |
| тељи, нехотице се прикупише око постеље његове.{S} Све се утиша.{S} Он прибра мало снаге, па по |
| је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове постеље, заврши он, пруживши председнику хартије |
| је врло добро, јер ми, деца његова, за његовог живота, не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма |
| ама новине на којима је била адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, одузео му те новине |
| рговца Ивана Минића.{S} Њему и домаћици његовој обично честитаху <hi>зета</hi>, а ћери њиховој |
| их чиновника тражи то исто.{S} С тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове су масе |
| ијатеља, жену која би хтела пробудити у његовом срцу ону заспалу љубав к уредном и добром живот |
| е бити каква записка која би говорила у његову корист.{S} За то те хартије журно стрпа себи у н |
| или у бадовиначко гробље.{S} За крстачу његову освану једно јутро привезан леп пешкир, и на њем |
| у два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује |
| долазити кући трговца Ивана Минића.{S} Њему и домаћици његовој обично честитаху <hi>зета</hi>, |
| у једно јутро привезан леп пешкир, и на њему је извезено ово:</p> <p>«<hi>Проклето десет пара!< |
| и с муштеријама својим, и с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би зами |
| молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жена, још тако млад |
| за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у свим каванама, у свим дућанима, у свим ка |
| ју.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 дуката; најбо |
| у«. . . .</p> <p>— Ми се томе смејемо а њена «вамилија« из тога извлачи добар интерес, приметић |
| ку тајну бољку коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се он мане њ |
| о врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познала тек онда кад се нашао момак да је испроси! |
| ко је светла — показује и само црно име њено — тамница! . .</p> <p>Свилорунић, седећи у својој |
| нове и нове врлине које гошће находе у њенога младожење.{S} И свака се гошћа мора да зачуди:{S |
| се једна бела марама, и на једном перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p> <p>Бришући свој |
| или плајваз, или перо, или таблицу, или њену писаљку.{S} Кад ме <pb n="60" /> учитељ за то прек |
| — бесно и осионо дериште — исплазих за њим језик и рекох:</p> <p>— Хајд’ тако право! . . . .</ |
| писмо, погледа у младића, и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју д |
| ови; за столове засели орни гости; пред њима се пени хладно пиво, а хитре пивоноше се сваки час |
| о.{S} Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука не пом |
| можеш упутити куд желиш, и како желиш; њих упућује <pb n="57" /> други неко.{S} Ко? и како? не |
| p> <p>Цивић и Свилорунић још сеђаху.{S} Њих се ништа не тицаше штета младога господина.{S} На ј |
| 0" /> његове гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овака |
| у, и ако га осуђују због тегоба које на њих падају, опет бити уверен о доброти свога рада; може |
| Цана Илина Јулку Лисопољчеву, кад поред њих прође Рија Свилорунић, и јави се врло уљудно.</p> < |
| већом често хоћу да припалим по кога од њих!</p> <p>»Како чујем сватове, одмах скупим чету свој |
| .</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај оволики залудни народ?</p> <p>— |
| промотрише је, осмехнуше се, и један од њих рече:</p> <p>— Јамачно има опет неку «добру прилику |
| и, прља, полива, квари. . . .{S} Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није уго |
| што много трошимо о славама, а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у години, а они славе ево сва |
| тала су сама.{S} Не могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживим!</p> <pb n="27" /> |
| рашне речи, и да види страшне последице њихове. . . .</p> </div> <pb n="40" /> <div type="chapt |
| ислите какаква вас срећа чека, рече иза њихових леђа Лукина Станица, која је тако лагано пришла |
| обично честитаху <hi>зета</hi>, а ћери њиховој Зорки — <hi>младожењу</hi>!{S} Зорка, обучена о |
| пије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по улицама престонице, не мор |
| , била соба, или подрум — затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необична!{S} Она је т |
| е чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене.</p> |
| мам код кога да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд хоће! . . .</p> <p>— А код |
| } Не прође много, а у гостионици и пред њом под липама ражњаху само гостионички «келнери» те га |
| на плећки се расцветала као да је кроз њу граната пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда му на о |
| госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти св |
| <pb n="8" /> <p>— Савка, дијете!{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не знам; |
| сестара мојих, а ја мишљах само о себи, о својим задовољствима.{S} Не могући добијати од матере |
| сто говорио неке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем нем |
| Хвала Тетка-Макро! одговори домаћица: — О, немам ситне проје да вас поспем !{S} Толико време ва |
| ени да проживим!</p> <pb n="27" /> <p>— О, брате, што се намучих вечерас, рече за столом № 6, ј |
| и с неколиких страна повикаше:</p> <p>— О, Ријо, сретно! сретно!{S} Ти треба данас да частиш! . |
| p>— Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</p> <p>— Проклете ћив |
| /p> <p>— Како вас не мрзи говорити овде о тако сувопарним стварма, рећи ће један суморни гост: |
| одужава он сам са собом: — неке белешке о мом досадашњем животу.{S} Бележио сам своје мале греш |
| ао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у свим каванама, у свим дућанима, у свим |
| ће сви као вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за ку |
| ченицу и мисао онога првога који говори о питомини пивопија.</p> <p>— Имате право, прихвати јед |
| крајем.{S} Мајка је још морала мислити о удаји сестара мојих, а ја мишљах само о себи, о своји |
| ао за очина живота, ја се почех бринути о себи на други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свако |
| а је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни |
| ба које на њих падају, опет бити уверен о доброти свога рада; може бити задовољан и спокојан; а |
| о удаји сестара мојих, а ја мишљах само о себи, о својим задовољствима.{S} Не могући добијати о |
| шани криве нас сељаке што много трошимо о славама, а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у годин |
| >— Море децо! ви говорите тако слободно о момцима, а не мислите какаква вас срећа чека, рече из |
| много корица.</p> <p>— Помиње ли он што о женидби?</p> <p>— Ништа, тето; него од неког доба вид |
| >Кад полициски писар доврши своју причу о детету-находу, пред гостионицу дође, и за особити сто |
| тете десет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и |
| !</p> <p>«Дрги пут сам перорезом подаврьо своју очну јабучицу, и рекао:</p> <pb n="64" /> <p>— |
| ца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без тестамента, те сестрама, осим удаје, није припало |
| ише се нашим повратком на десну дринску обалу.</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из јутра, започе се |
| трагање по мојим удешеним признаницама обелодани моје крађе, и мене доведе ево овде . . . .</p |
| тајнија вијугања душе човечије, како он обелодањује најфиније разлике које опажа дух људски, и |
| и <pb n="22" /> проћи стазом пешачицом, обиђоше и столове и госте, а очију не сметаху с тога до |
| за црне дане! . . . .</p> <p>«Једном ја обискох око бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диж |
| е дане.{S} Ова мудра, стара жена, имаше обичај рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} Шта ли ће најпосле |
| уди, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S} Вама је потреб |
| У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола није опазила.{S} Али где је среће ту је |
| вана Минића.{S} Њему и домаћици његовој обично честитаху <hi>зета</hi>, а ћери њиховој Зорки — |
| 54" /> <p>— Данас би било на реду да се објави пресуда по кривици Рије Свилорунића,али је он но |
| ота.{S} Знаш како кажу «мања је грехота оборити цркву, него скудити девојку«.{S} Нисам то рада. |
| хартије.{S} Томе се сиромах старац јако обрадова мислећи да ту може бити каква записка која би |
| е веровати кад причају колико су се сви обрадовали мени, као првом мушкарцу. <pb n="56" /> Особ |
| загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту образумисмо, мука ме спопаде.{S} Најпосле дете посласмо |
| тане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, докле лепо уреди све како треба!</p> <p>Матере, |
| ј Зорки — <hi>младожењу</hi>!{S} Зорка, обучена од јутра до мрака, само прихвата и испраћа <pb |
| воме да проведе последње своје дане.{S} Ова мудра, стара жена, имаше обичај рећи:</p> <p>— Децо |
| толико колико и један пожар. .</p> <p>— Ова наша варош права је паланна, говораше удавача Зорка |
| у ови овако са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако накинђурена, улазе у ову гомилу где је |
| сао даље припреман.</p> <p>Удалише се и ова двојица.{S} Председник седе, и узе разгледати Свило |
| е, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова кућица, Савка!{S} Три собе имате, је ли?</p> <p>— Т |
| шљаше:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисли овако како <pb n=" |
| тамничар.{S} Најпосле додаде:</p> <p>— Овај је младић наш нови практиканат.{S} Одведите га у п |
| да од својих синова војника, ударише на овај скуп пред каваном, па не могући <pb n="22" /> проћ |
| ословица</p> <p>— Море Јулка, што ти се овај Рија јавља овако умиљато? упита Цана Илина Јулку Л |
| ће један суморни гост: — Што не гледате овај свет што овако уме да проведе своје време у друштв |
| а настави:</p> <pb n="73" /> <p>«Шта ће овај рат донети српском народу — не знам; али знам да ћ |
| огу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај оволики залудни народ?</p> <p>— Ко га рани — не зн |
| ad> <quote> <l>«'Вала Богу!{S} Ко храни овај </l> <l>докони свет? . .» </l> </quote> <p> Једна |
| {S} Што и да се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није |
| војица.</p> <p>Председник отпоче читати овај састав:</p> <pb n="55" /> <milestone unit="space" |
| Ако сте вољни, можемо часком прочитати овај рукопис, докле се не скупе парничари за други рад! |
| ије за нас ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, биће младожења! . .</p> <p>С |
| ли некакав нектар, али јамачно није био овакав.{S} Они кукавци за пиво нису знали! . . .</p> <p |
| у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде бадема! викн |
| са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако накинђурена, улазе у ову гомилу где један другог |
| на пречац!{S} Да му нађе какве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког |
| ац све то, и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја радио.{S} Млад — делија; стар — пр |
| n xml:lang="en">№</foreign> 2, да је за овако мали народ, као ми што смо, један филолог доста.{ |
| <p>Докле на једном крају собе Миленија овако приписује све вољи божјој, судбини, а нешто и чар |
| — Море Јулка, што ти се овај Рија јавља овако умиљато? упита Цана Илина Јулку Лисопољчеву, кад |
| и удадбе?</p> <p>Али ко би похватао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули у Минићевој кућ |
| ијатељ разгледао је акта у суду, и каже овако:</p> <pb n="37" /> <p>«Као што знате, Рија је рук |
| познајем, па је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио би се многи, рече један сувоња |
| утиша.{S} Он прибра мало снаге, па поче овако:</p> <p>— За име моје не питајте!{S} Оно вам не т |
| воју корпу).{S} Али с каквом памећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако наки |
| ку ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисли овако како <pb n="5" /> говори, а опет ми је мило слуша |
| ако сам ствар сватио, држим да је право овако како пресуђујем,» а то баш притискује савест осет |
| ни гост: — Што не гледате овај свет што овако уме да проведе своје време у друштву, јер до мало |
| лива, квари. . . .{S} Зар је њих довела овамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамо |
| рну помисливши шта може бити.{S} Потрчи овамо, потрчи онамо — нигде Рије!{S} Ноћ тамна; прста п |
| аш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена погледа у Савку а намигну левим оком, што |
| хартије, и поче га разгледати.</p> <p>— Овде су, продужава он сам са собом: — неке белешке о мо |
| добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тето; чиновник је у некој канцеларји, Бога ми |
| рећи ће трећи сељак: — видите ли да је овде све како не треба.</p> <pb n="23" /> <p>И удалише |
| велики грехови моји.{S} Ово нека остане овде.{S} Ко нађе, нека прочита!{S} Може се неко раније |
| има.</p> <p>— Како вас не мрзи говорити овде о тако сувопарним стварма, рећи ће један суморни г |
| њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тето; чиновник је у некој канце |
| погледа сталније.</p> <p>— Нема вам он овде од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка ве |
| обелодани моје крађе, и мене доведе ево овде . . . .</p> <pb n="69" /> <milestone unit="*" /> < |
| <p>— Управо ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S |
| до и гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? упита Макра у |
| ију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изговори гласније, и у Савку погледа |
| ока. . . .</p> <p>После тога се расташе ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право |
| дин: — кад је у кући . . . он не доврши ове реченице, него подиже руку до према уху, и затресе |
| си служио пре него што си постао кључар ове тамнице?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам г |
| видим, одговори други сељак.</p> <p>—- Ови варошани криве нас сељаке што много трошимо о слава |
| вика!{S} Најлепше време од ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је најслађе спават |
| зажмури, и умуче.</p> <p>— Да се удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лек |
| у своју корпу).{S} Али с каквом памећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако |
| рече:</p> <p>— Господине, несу за мене овија кључови, него железа!{S} Не умејашем да учувам; м |
| ија; стар — просјак!{S} Сад сам спао да овим храним себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју кор |
| несрећу. . . . . .</p> <p>— А шта ћу с овим?</p> <p>Сад извади испод узглавља свитак хартије, |
| ницали и расли велики грехови моји.{S} Ово нека остане овде.{S} Ко нађе, нека прочита!{S} Може |
| нији да учине места познијима.</p> <p>— Ово је пиво право боговско пиће, вели један проседи гос |
| не очи, болничарка Јулка рече:</p> <p>— Ово је кукавни Рија Свилорунић.{S} Његова је ово марама |
| ри пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско пиће! ...</p> <p>— Него штета што се нису |
| д кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћи угодна кирајџију |
| годно; само не знам ко најзад плаћа све ово уживање. . . .</p> <p>Одоше!</p> <p>Међу тим, гости |
| е кукавни Рија Свилорунић.{S} Његова је ово марама! . . . .</p> <milestone unit="-" /> <p>Сутра |
| ерујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остало беше још |
| у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море је ово згодно; само не знам ко најзад плаћа све ово уживањ |
| <p>— Причај што Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, |
| и.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкину ћерку); још коју годину, па |
| камен са срца оним Србима који су, као ово ја, у туђини венули за својом домовином.{S} Ја не п |
| везан леп пешкир, и на њему је извезено ово:</p> <p>«<hi>Проклето десет пара!</hi></p> <p>КРАЈ< |
| .» (даље је са свим поцепано).</p> <p>(Ово је нађено у Ријиној блузи после његове смрти).</p> |
| и управдање . . .</p> <pb n="16" /> <p>Ово се говорило на клупи пред вратима Луке Лисопољца, п |
| беше увек благ спроћу затвореника.{S} А овог вечера хоћаше према Свилорунићу да буде још блажи. |
| ви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. |
| во осменуше дубоком познавању старине у овог попе с наочарима! . . .</p> <p>— За старо време не |
| уге послове.{S} Али кад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n="47" /> свој хлеб, и да |
| д Удворица.</p> <p>Не прође много после овога девојачког разговора пред вратима Луке Лисопољца, |
| еника, гледајући у њега, и не саслушаше овога узвика . . . .</p> <p>А рањеник, на те речи, крет |
| свога посла. . . . .</p> <p>Јасан глас овога господина прекиде и утули и реченицу и мисао оног |
| исприча све како је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове постеље, заврши он, пруживши п |
| его знајте да сам рођен у <pb n="72" /> овој земљи. . . . .{S} Са зле управе срца свога, падах |
| — врло често, уздисало се!.</p> <p>— У овој нашој вароши, говораше Иван Минић: — један укоп, и |
| похватао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није гов |
| бом:</p> <pb n="41" /> <p>— Још ноћас у овој проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на веч |
| рећи ће један од њих: — ко ли рани овај оволики залудни народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а |
| ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, биће младожења! . .</p> <p>Сви збуњени, |
| суду може много научити. . .</p> <p>— У овом је суду као и у другом, вели председник.{S} Но ја |
| дочекали! . . .</p> <pb n="32" /> <p>— Ову срећу бар познајем, госпо; а срећу са женом не позн |
| то ништа, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се све поправити и он ће бити уреда |
| И ова чељад, овако накинђурена, улазе у ову гомилу где један другог гази, прља, полива, квари. |
| е још само нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n="39" /> чује и кривац и публик |
| <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо текар отпочети живот поштен |
| рада да се чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; грехота је кудити девојку; али . . . дете мо |
| ету пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, <pb n="58" /> ја се срдим што није прво да |
| е ком детету пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, <pb n="58" /> ја се срдим што ниј |
| које знају колика је брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) честитају Миленији |
| {S} Оно ме је водило од сласти у сласт; од погрешке у погрешку, докле ме не затвори у тамницу!{ |
| n="29" /> — та је музика права мука.{S} Од времена до времена по један «бандиста», црвена носа, |
| велике школе отимају се у његов суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре да раде и не милуј |
| </p> <pb n="68" /> <p>мојом управом.{S} Од тога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља |
| намигну левим оком, што хоће да каже — од противне странке: — они данас не ванџиравају.{S} Нек |
| оди, ако се ма и један мој другар учува од погрешака, мени ће бити лакша моја несрећа.</p> <pb |
| и свећом често хоћу да припалим по кога од њих!</p> <p>»Како чујем сватове, одмах скупим чету с |
| дотле на другој страни Макрена прича да од <pb n="18" /> тога не би било никад ништа да није би |
| p> <p>Три сељака, враћајући се из града од својих синова војника, ударише на овај скуп пред кав |
| век страшљив; али је туга у туђини тежа од сваке муке у отаџбини. . . . .{S} Ох, отаџбино!{S} О |
| жби сам имао лепо место.{S} Како сам ја од оних људи који маре само за себе, тако се никад ниса |
| <l>«Сва је моја несрећа</l> <l>постала од десет пара»!</l> </quote> <p>«Ја сам се родио у кући |
| слиш — то теби.» </l> </quote> <p>Басма од Удворица.</p> <p>Не прође много после овога девојачк |
| — <hi>младожењу</hi>!{S} Зорка, обучена од јутра до мрака, само прихвата и испраћа <pb n="17" / |
| Иза оца оста дућан, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштву с калфама, парче по парче, уп |
| еда сталније.</p> <p>— Нема вам он овде од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не |
| ј да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, место да |
| носа, задригла врата, узме ноте и прође од стола до стола те збере жртве које просвећени људи п |
| } Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена погледа у Савку а намигну ле |
| свога школовања, спискао све што ми је од оца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без теста |
| седник суда, г. Жељин Правдић, човек је од својих 50—55 година.{S} Висок, сув, малко богињав, о |
| имао четири сестре, све четири старије од мене.{S} Ласно је веровати кад причају колико су се |
| /p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; грехота је кудити дев |
| с не ванџиравају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 |
| е умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{ |
| ело послужење«, пошто Савка изнесе шоље од каве коју је Тетка Макра, преко све клетве, попила у |
| моћ у старих навика!{S} Најлепше време од ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је |
| ам сласт од дима његова, довијао сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. . . .</p> <p>« |
| одмора, настави. .</p> <p>«Пребијах се од немила до недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, св |
| ице.{S} Пред вратима отресе своје скуте од прашине, потеже низ леђа перо од своје шамије забрад |
| своју дужност; потрошио је силне новце од оних сума којима је руковао!</p> <p>Један пријатељ р |
| рај ње се играше с мачком једно детенце од 4—5 година.</p> <p>— На здравље, Савка! рече гошћа ј |
| од стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој п |
| удате сиротињски.{S} Мајка ми умре више од туге него од старости.{S} Ја остах сам у свету с неб |
| пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као смерно, паметно |
| а плећки избијају клобуци од сукрвице и од неке пене као мехури од сапуна.</p> <p>Видећи тако ј |
| еће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих судских чиновника тражи то исто.{S} С тога у ње |
| {S} Понудише ми Зорку, девојку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у својим неприликама, за друго |
| <p>— Ха! ха! ха!{S} Насмејаше се многи од гостију.</p> <p>— Да речем — мучати! поправља се ђав |
| . . .</p> <p>«На часу сам био немирнији од свију других ђака.{S} Учитељ је често морао прекидат |
| аду; што они крију <pb n="51" /> и сами од себе: то једнога дана изнесу пред судију, и зову га |
| којој се не мора бојати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Ти, као проводаџија, добићеш хаљину од најт |
| и од сукрвице и од неке пене као мехури од сапуна.</p> <p>Видећи тако јуначку рану, лекар с нек |
| им задовољствима.{S} Не могући добијати од матере ни онолико колико сам добијао за очина живота |
| Децо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађујете.{S} Да с |
| могу! како ће, велим, тај сутра одбити од очију својих тешки сан, и остати да проводи несане н |
| .{S} А судија никад ништа не сме радити од своје воље.{S} Он сме радити само на позив парничара |
| да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе науке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! в |
| напредака у друштву ? како ће се одрећи од сласти туђега злата а остати под заставом поштене си |
| на ону рану на плећки избијају клобуци од сукрвице и од неке пене као мехури од сапуна.</p> <p |
| еднога јутра дође г. Правдићу, с писмом од министра правде, један младић који је, као правник, |
| e> <p>Проводаџ. пословица</p> <p>Улицом од Беле Чешме ка Правоме Раскршћу, једнога дана после п |
| </p> <p>— Око чега тако? упита га један од гостију.</p> <p>— Жандар нашао једно дете на улици, |
| ета.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај оволики залудни народ?</p> <p |
| е, промотрише је, осмехнуше се, и један од њих рече:</p> <p>— Јамачно има опет неку «добру прил |
| а.</p> <p>— Имате право, прихвати један од гостију с проседом брадом: — на прилику, мени, техни |
| допаде јако узбуђен млад један господин од оних пређашњих сватова, и стаде молити гостионичког |
| 0 дуката до Св. Илије, што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој ј |
| о сам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које кога многе рђаве навике које су биле пуне опасн |
| о о женидби?</p> <p>— Ништа, тето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добр |
| ски.{S} Мајка ми умре више од туге него од старости.{S} Ја остах сам у свету с небројеним пожуд |
| ц осећао сретан: није знао шта је чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и м |
| тво упутио давно.{S} За то се очекивало од мене у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам |
| о десет пара! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у сласт; од погрешке у погрешку, докле ме не |
| скуте од прашине, потеже низ леђа перо од своје шамије забрадаче, намести је прстом испод брад |
| > <p>«Ако се ком детету пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, <pb n="58" /> ја се ср |
| ше за Тетка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, д |
| {S} Да купим дувана, те да уживам сласт од дима његова, довијао сам се од сваке руке, само да б |
| реписаоницу, и наредите да почне службу од самога почетка.{S} Нека преписује неко време, па ћем |
| а поче одмахивати репом, дете се зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чи |
| {S} Ти, као проводаџија, добићеш хаљину од најтеже француске свиле, а твој Јеврем бошчалук као |
| е ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атласа! . . .</p> </div> <pb n="21" /> <div type="ch |
| ела ме нека велика мука; не знам што ћу од себе. . . . .</p> <p>Станоје седе, а Рија му поче са |
| оже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пар |
| свакој новчаној оскудици машао за кључ од своје касе, и туђим новцем намиривао своје издатке.{ |
| то благајника.{S} У моје руке дође кључ од касе у којој свакад има довољно новаца.{S} Једном, у |
| > <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зор |
| десну дринску обалу.</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из јутра, започе се крвав бој између Срба и Т |
| ле: — а ја сам преумио!</p> <p>— Та још од детета познавало се да ће то бити несретник, вели Па |
| сти натезаху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира да се |
| гама, само ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао |
| ицу дође, и за особити сто заседе једно одабрано друштво.{S} То беху све <pb n="28" /> млади љу |
| мури, и умуче.</p> <p>— Да се удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.< |
| <pb n="13" /> <p>— Носи га беда далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најго |
| јој је свакад било новаца на хиљаде.{S} Одавно се он почео картати.{S} Имајући при руци увек но |
| е да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улицом ишло, носило је у |
| је, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само заденем |
| војка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право да кажем, чисто не сме |
| жаху а други долажаху.{S} Непрекидно се одбирало, пазарило, секло, кројило, плаћало . . . не . |
| вана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од очију својих тешки сан, и остати да проводи н |
| Овај је младић наш нови практиканат.{S} Одведите га у преписаоницу, и наредите да почне службу |
| ући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одвео учитељу који ме уписа у први разред.{S} Учитељ бе |
| е, знаш ли да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да |
| ницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. .</p> <p>«Проклето десет пара!</p> </div> <d |
| . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А ако |
| /p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара се фришко! одговара пивоноша.</p> <p>— И говор им је другојачији, |
| снике добрих жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине које гошће находе у |
| а) наредио сам да се за непажњу узме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, по свој прилици навал |
| -Јуце, рече Савка већ не умејући давати одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с тобом! може се оженити |
| да ме храни! . .</p> <p>— Баш да храни! одговори Милица Пискова:—кад смо ми девојке слепе код о |
| ведосте ли се лепо?</p> <p>— Врло лепо! одговори један за све.</p> <p>—- До сад смо играли, реч |
| срце моје ?</p> <p>— Хвала Тетка-Макро! одговори домаћица: — О, немам ситне проје да вас поспем |
| <p>— Рад сам научити што више из права, одговори младић: —Ми смо у школи неке законе прешли тек |
| оро умрети?</p> <p>— Не бој се, јуначе, одговори лекар: — рана јесте велика, али не мора бити с |
| дно.</p> <p>— Ја?. . .{S} Не. . . знам, одговори Јулка нешто мало збуњено, као да би била за то |
| да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други сељак.</p> <p>—- Ови варошани криве нас |
| је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Како да ти одговорим на то?{S} Он мене још није ни искао. . .{S} С |
| е жене.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право кући Ивана Мимића, Зоркинога оца, да каже как |
| ику«, па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . . .</p> <p>— Ми се томе смејем |
| жљиво, али не нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, а слуге погасише свеће, и вратише се у гост |
| ш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, место |
| неко иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја размишљања.</p |
| уке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, проводио се бо |
| b n="28" /> млади људи у свечаном црном оделу, и младе жене и девојке с најлепшим накитом.</p> |
| ећи то, рекне да се очистим, ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учите |
| дно пиво, а хитре пивоноше се сваки час одзивљу:</p> <p>— Сад, сад!{S} Таки, таки!{S} Молим, мо |
| S} Гости се, једни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гостионици и пред њом |
| ју.{S} Момци из трговачких дућана једни одлажаху а други долажаху.{S} Непрекидно се одбирало, п |
| ога од њих!</p> <p>»Како чујем сватове, одмах скупим чету своје дружине, те пред црквом вичемо: |
| и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) на |
| секретар дође, председник нареди да се одмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се изв |
| е на младожењи, сад казиваху како су се одмах надале такој несрећи.{S} Најгоре беше за Тетка-Ма |
| а, и ударила на Бијељину.{S} Не могавши одмах освојити тога места <pb n="70" /> она се утврди у |
| S} Лазе ли тета?</p> <p>И кад маца поче одмахивати репом, дете се зацену од смеја.{S} И Савка и |
| <p>Рањеник умукну, зажмури; после малог одмора, настави. .</p> <p>«Пребијах се од немила до нед |
| Минић: — један укоп, или једна удадба, однесу толико колико и један пожар. .</p> <p>— Ова наша |
| се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, докле лепо уреди све како |
| зад плаћа све ово уживање. . . .</p> <p>Одоше!</p> <p>Међу тим, гостију све више.{S} За сваким |
| славу напредака у друштву ? како ће се одрећи од сласти туђега злата а остати под заставом пош |
| ти живот.{S} А ја не имадох снаге да се одречем задовољства које се купује за десет пара, те ћу |
| <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја треснем |
| оца његовога; али жандар, узевши дете, одузео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам му |
| леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб |
| за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге за |
| >— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе науке, вели Васка.</p> <p>— Море |
| ху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира да се ваздух тре |
| а, божем да подмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема |
| бојим.</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио би се многи, рече један сувоњав чиновничић с рук |
| .</p> <p>— Дијете, Бог с тобом! може се оженити.</p> <p>— То може . . . рече Савка нешто развла |
| ш купити кућа и дућана, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упути |
| задржавају; све иде као навијен сат.{S} Озбиљни млади људи из велике школе отимају се у његов с |
| крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, ба |
| , чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих судских чин |
| еститања, и наручује пиво.{S} За тренут ока запени <pb n="31" /> се хладно пиво пред Ријом, и п |
| № 6, један писар из полиције.</p> <p>— Око чега тако? упита га један од гостију.</p> <p>— Жанд |
| о пиво пред Ријом, и пред свима гостима око њега.{S} Ту се сад поче здравити, желети, нагађати, |
| и сами служитељи, нехотице се прикупише око постеље његове.{S} Све се утиша.{S} Он прибра мало |
| као:</p> <pb n="64" /> <p>— Избићу себи око, ако ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тад |
| чког <pb n="33" /> слугу да му посветли око онога стола где мало пре сеђаху гости — сватови.{S} |
| пред оком не можеш видети.{S} Стражари око суда нису опазили никог да је умакао.{S} Сву драгу |
| сено болничарка Јулка; али они што беху око рањеника, гледајући у њега, и не саслушаше овога уз |
| дане! . . . .</p> <p>«Једном ја обискох око бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсе |
| ко се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ — мученик.{S} И Чича — Стано |
| ога места <pb n="70" /> она се утврди у околини, где се тада отпоче низ оних крвавих бојева кој |
| — нигде Рије!{S} Ноћ тамна; прста пред оком не можеш видети.{S} Стражари око суда нису опазили |
| Макрена погледа у Савку а намигну левим оком, што хоће да каже — од противне странке: — они дан |
| и пометени; али сви очекују да се ствар окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ства |
| ли она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, докле лепо уреди све како треба!</p> |
| је девојке нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и ударише у смеј и управдање . . .</p> <pb n= |
| дуже, то ствар јасније:{S} Младожења је окривљен, тужен и затворен.{S} И што је затворен ни по |
| осто проневерење дужности, али у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два најбољ |
| ништа!{S} Не ћу среће ми моје!{S} Ништа окусити не могу!{S} Само сам свратила да те видим.{S} С |
| ше болничари једнога добровољца кога је олово ударило поврх леве сисе и избило на плећку.{S} Сп |
| е жртве које просвећени људи приносе на олтар уметности.{S} Па се задовољно врати у дружину, да |
| ћи по соби.</p> <p>Кључар уђе.{S} То је омален старчић, врло блага и добродушна лица.{S} Он је |
| незнан, свуда немио, свуда мучен, — већ омрзох сам на себе. . . . .{S} Кад чух да Србија завојш |
| . .</p> <pb n="14" /> <p>— Црна Јулка, он је теби већ померио памет!{S} Чувај се, несретнице!{ |
| ртати.{S} Имајући при руци увек новаца, он се у свакој новчаној оскудици машао за кључ од своје |
| 5 година.{S} Висок, сув, малко богињав, он је по изгледу <pb n="48" /> врло оштар и опор човек. |
| е опажа дух људски, и како је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте |
| све што бива у домашају судске власти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће |
| како ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима.</p> |
| не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих судских чиновника тражи то исто.{S} С тога |
| авник изврши какво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осу |
| све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се зарумени |
| че први господин: — кад је у кући . . . он не доврши ове реченице, него подиже руку до према ух |
| ам што ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар знати боље. . . .</p> </div> <div type="chapt |
| арчић, врло блага и добродушна лица.{S} Он је родом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио |
| око постеље његове.{S} Све се утиша.{S} Он прибра мало снаге, па поче овако:</p> <p>— За име мо |
| д ништа не сме радити од своје воље.{S} Он сме радити само на позив парничара!{S} Други управни |
| мојим <pb n="59" /> живљаше се лепо.{S} Он својски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, |
| с у ком казује свој досадашњи живот.{S} Он побраја многе своје мане; а таквих мана ми виђамо и |
| је постао трговац: отворио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што |
| виш ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} |
| ошла?{S} Како да ти одговорим на то?{S} Он мене још није ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло |
| рукује неком касом и рачунима.</p> <p>— Он је. чини ми се, свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја |
| > <p>— Ја друге момке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, сва |
| разгледати.</p> <p>— Овде су, продужава он сам са собом: — неке белешке о мом досадашњем животу |
| струку, него сте дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам научити што више из права, одговор |
| Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али |
| } Али кад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n="47" /> свој хлеб, и да још може бити |
| ке: — они данас не ванџиравају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз дево |
| Не мари то ништа, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се све поправити и он ће б |
| и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече један практиканат, припаљујући свој |
| насмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о чувању, |
| адвоката заступала су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . |
| суда по кривици Рије Свилорунића,али је он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где је.{ |
| била неки драгоцени медаљон који јој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и |
| ље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу, него је човек — да |
| е ћу то ја казати Јеврему, па што рекне он, јавићу вам.</p> <pb n="11" /> <p>Докле се Тета-Макр |
| ка. .</p> <p>Већ не знам који пут почне он опет претресати Ријину собу, и сада нађе у сламњачи |
| </p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други сељак.< |
| вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог! |
| о га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе каз |
| S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од |
| кад било новаца на хиљаде.{S} Одавно се он почео картати.{S} Имајући при руци увек новаца, он с |
| </p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, говораше Миле <pb n="35" /> Перчи |
| Крста»: — Видели сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па |
| ову вамилију, па ће се све поправити и он ће бити уредан као најбољи младић.{S} Скочићемо ми с |
| к уредном и добром животу, послушао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и |
| за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тето; чиновник је у некој ка |
| ицкати много корица.</p> <p>— Помиње ли он што о женидби?</p> <p>— Ништа, тето; него од неког д |
| ња.</p> <p>— Допада ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се н |
| у се чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли да ћ |
| вој сам нашаја у његове постеље, заврши он, пруживши председнику хартије које је нашао на Ријин |
| трашне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја |
| вку погледа сталније.</p> <p>— Нема вам он овде од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка |
| з Пеште, и нико га други није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изешник, вели кавеџија Сима |
| све другојаче, а не онако како је желео он, само би суморно проговорио:</p> <p>— У нашем граду |
| најтајнија вијугања душе човечије, како он обелодањује најфиније разлике које опажа дух људски, |
| n="8" /> <p>— Савка, дијете!{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не знам; нис |
| ет пара! . . .</p> <p>— Куку! то је <hi>он</hi>! рече потресено болничарка Јулка; али они што б |
| е ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена погледа у Савку а нам |
| је то веома необична!{S} Она је тесна, она је страшна, она је загушљива, а колико је светла — |
| бична!{S} Она је тесна, она је страшна, она је загушљива, а колико је светла — показује и само |
| умеју, или у којих живци нису тугаљиви, она је нека наслада.{S} Али они који имају злу навику ш |
| кога да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд хоће! . . .</p> <p>— А код кога с |
| n="50" /> <p>— Сумњам да је познајете; она узвишена јесте, али је тешка, горка.{S} Сваки други |
| одмах освојити тога места <pb n="70" /> она се утврди у околини, где се тада отпоче низ оних кр |
| ч с поља, кућа је то веома необична!{S} Она је тесна, она је страшна, она је загушљива, а колик |
| и.{S} Најгоре беше за Тетка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два пута доказивала да је то ла |
| најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши |
| аше свађе.{S} Готово свакад налазила је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се |
| и девојку«.{S} Нисам то рада.{S} Али је она имала неку тајну бољку коју крију и она и мајка њен |
| шко је наћи угодна кирајџију; па нам је она трећа «намештена соба», рече Савка осмехнувши се.</ |
| по лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми је ми |
| она имала неку тајну бољку коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека |
| {S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . . .{S} Понудише ми Зорку, девојку бо |
| баталио; није ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, |
| ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није ни мислио да се жени, али она |
| други неко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p>«Једини мушк |
| <p>— За старо време не питам, наставља онај стари господин: — али данас знам да је онај народ |
| стари господин: — али данас знам да је онај народ питомији који пије пиво. . .</p> <p>— Кажем |
| ти која си тако анђеоски добра, како ће онај који још сада, са млечним усницама својим, важно и |
| еће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жену милу, жену пријатеља, |
| за!{S} Не умејашем да учувам; ми утекао онај несретник Рија.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме |
| гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се |
| чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме |
| атвореник Рија: је ли све <pb n="53" /> онако како прича тамничар.{S} Најпосле додаде:</p> <p>— |
| вши да са мном бива све другојаче, а не онако како је желео он, само би суморно проговорио:</p> |
| потоњи живот.</p> <p>«Ја сам све радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у |
| шта може бити.{S} Потрчи овамо, потрчи онамо — нигде Рије!{S} Ноћ тамна; прста пред оком не мо |
| (а рокови долазе брже него ишта друго), онда кривим свакога пре него себе.{S} Тад морам молити |
| S} Кад би га у картама срећа послужила, онда би намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га |
| ржи да и прав човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ — мученик.{S} И Чича — Станоје беше |
| граната пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда му на ону рану на плећки избијају клобуци од сукрв |
| ој хлеб, и да још може бити каштигован, онда оспе ружити Свилорунића као најгорега човека. .</p |
| и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најг |
| ли; ако умре; ако осиромаши; како ће се онда?</p> <p>— Секо моја, ти си некакав злослут.{S} Ко |
| све то изређао, кад би замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на сво |
| јка.{S} Као да се цена њена познала тек онда кад се нашао момак да је испроси!</p> <p>Рија се о |
| е <hi>ставио га суд у притвор</hi>; али онде где Рија седи нису врата само притворена, него су |
| ости.</p> <pb n="36" /> <p>Пријатељице, оне исте које пређе налажаху све нове и нове врлине на |
| о пришла да је девојке нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и ударише у смеј и управдање . . |
| је, није припало ништа у наследство.{S} Оне су разудате сиротињски.{S} Мајка ми умре више од ту |
| им — ја сам постајао све гори:</p> <p>— Оне девојчуре (сестре моје), мислио сам ја у себи, држе |
| ружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њи |
| ва своја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклетих новаца!. . |
| .</p> <p>И како су људи превртљиви!{S} Они исти Ријини другови, који су се дојуче подсмевали ж |
| уди, али они већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ толико слаби да не могу сами себи да господа |
| госта не мицаху се са својих места.{S} Они сеђаху један према другоме, и кад и кад се сусретах |
| нектар, али јамачно није био овакав.{S} Они кукавци за пиво нису знали! . . .</p> <p>— Како да |
| о хоће да каже — од противне странке: — они данас не ванџиравају.{S} Нека он дигне руке од ње.{ |
| и њих!{S} Ми славимо једном у години, а они славе ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче |
| хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да |
| ад као да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, сада као да н |
| нице, не морају постати рђави људи, али они већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ толико слаби |
| >! рече потресено болничарка Јулка; али они што беху око рањеника, гледајући у њега, и не саслу |
| у тугаљиви, она је нека наслада.{S} Али они који имају злу навику што год мислити или радити, а |
| боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Немам код кога да их оставим.{S} |
| идане; нешто је као збуњен.{S} Није као они што говоре као чекало, и. . . .</p> <pb n="14" /> < |
| се у његов суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb |
| ека заплећу сваки дан у своме раду; што они крију <pb n="51" /> и сами од себе: то једнога дана |
| м; али знам да ће скинути камен са срца оним Србима који су, као ово ја, у туђини венули за сво |
| ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима не остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам ја |
| е ти разговори с Јевремом; помени му за оних 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Ил |
| сам имао лепо место.{S} Како сам ја од оних људи који маре само за себе, тако се никад нисам н |
| оју дужност; потрошио је силне новце од оних сума којима је руковао!</p> <p>Један пријатељ разг |
| аде јако узбуђен млад један господин од оних пређашњих сватова, и стаде молити гостионичког <pb |
| тврди у околини, где се тада отпоче низ оних крвавих бојева који стадоше толиких жртава, а сврш |
| му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је пре искао од њега. |
| , али се ја не могу да начудим јунаштву оних људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Ци |
| р, знаш, баш и да је здрава, она је од «оних».{S} Овде Макрена погледа у Савку а намигну левим |
| ко:</p> <p>— За име моје не питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам рођен у <pb n=" |
| проклето оно прво десет пара! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у сласт; од погрешке у погре |
| е не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни од |
| затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. .</p> <p>«Проклето десет пара! |
| оже добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени |
| тама срећа послужила, онда би намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера |
| ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво десет пара! . . .{S} Оно ме је водило од сласт |
| дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје није смео нико преко погледати.{S} Ја с |
| Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p>«Једини мушкарац међу чети |
| решке у погрешку.{S} На послетку учиних оно за што ме чекаше робија . . . .{S} Тада . . . побег |
| дина прекиде и утули и реченицу и мисао онога првога који говори о питомини пивопија.</p> <p>— |
| <pb n="33" /> слугу да му посветли око онога стола где мало пре сеђаху гости — сватови.{S} Јад |
| пци!{S} Сад ће новцима преотети прилику оној сироти девојци. . .{S} Тек, Бога ми, како мој брац |
| ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто благости колико и љубави к правди.{S} Чуве |
| има.{S} Не могући добијати од матере ни онолико колико сам добијао за очина живота, ја се почех |
| , отаџбино!{S} Ох, име слатко!{S} Благо оном ко тебе може <hi>свакад</hi> да има! . .</p> <p>Оп |
| а сама малена је ствар, али је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале |
| то не смем да хвалим момка расипача.{S} Ономадне <pb n="10" /> је био ту на ручку, па се разгов |
| е човечије показивало пеко учешће према ономе који нема доста ваздуха, светлости, слободе, а јо |
| аком свом послу, може само рећи: «Према ономе како ми је представљено, и како сам ствар сватио, |
| јурила.{S} Кад рањеник дише, онда му на ону рану на плећки избијају клобуци од сукрвице и од не |
| која би хтела пробудити у његовом срцу ону заспалу љубав к уредном и добром животу, послушао б |
| је књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога само себе—никад!</p> <p>«Некад |
| о он обелодањује најфиније разлике које опажа дух људски, и како је, по томе, он благо свију љу |
| >«То памтим као данас.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мном бива све другојаче, а не онако како |
| ешт и срећан да га обична контрола није опазила.{S} Али где је среће ту је и несреће: са свим с |
| можеш видети.{S} Стражари око суда нису опазили никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се см |
| се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према себи, ја бих често почињао ст |
| сељакуша?{S} Секо моја!{S} Сад се свет опаметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка |
| га многе рђаве навике које су биле пуне опасности за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам све радио |
| она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим — ја сам постајао |
| д би се потпуно веровало у правду суда, опет би срце човечије показивало пеко учешће према оном |
| осуђују због тегоба које на њих падају, опет бити уверен о доброти свога рада; може бити задово |
| мисли овако како <pb n="5" /> говори, а опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад |
| један од њих рече:</p> <p>— Јамачно има опет неку «добру прилику«, па трчи да лови младожењу, д |
| о: пре се није много радовала, а сад се опет много не жалости.</p> <pb n="36" /> <p>Пријатељице |
| нашао тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Није за н |
| 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се ник |
| осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi>. . .</p> <p>« |
| .</p> <p>Већ не знам који пут почне он опет претресати Ријину собу, и сада нађе у сламњачи јед |
| , на савлађивање својих жеља...</p> <p>(Опет се не може даље да прочита).</p> <pb n="IV" /> <p> |
| може <hi>свакад</hi> да има! . .</p> <p>Опет умуче.{S} Хладан му зној изби по челу.{S} После не |
| ј па и за појас задени!</p> <p>«На таке опомене, ја сам често настављао нови смеј.</p> <p>« Све |
| е по изгледу <pb n="48" /> врло оштар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се |
| Кад који управник изврши какво дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, |
| тамници судској.{S} Зна се како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у пра |
| њи намештени столови; за столове засели орни гости; пред њима се пени хладно пиво, а хитре пиво |
| адовиначко гробље.{S} За крстачу његову освану једно јутро привезан леп пешкир, и на њему је из |
| дећи у својој тескобној, лојаном свећом осветљеној тамници, разговараше се сам са собом:</p> <p |
| дарила на Бијељину.{S} Не могавши одмах освојити тога места <pb n="70" /> она се утврди у околи |
| ника. </p> <p>Пред великом каваном «Код оседлана коња», на пешачкој путањи намештени столови; з |
| >— Нема вам он овде од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не умејући давати одгов |
| ли се није претресало?!. <pb n="20" /> Осем жена и девојака, виђаше се у Минићевој кући пуно и |
| маза, и владао се као кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се прилично прибојавао, свима другим |
| е тако лагано пришла да је девојке нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и ударише у смеј и уп |
| едњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја сам имао четири |
| пресуђујем,» а то баш притискује савест осетљива човека.{S} Ја ником свом не бих световао да бу |
| или радити, а ту су близу, или који су осетљиви на сваку повреду хармоније <pb n="29" /> — та |
| ђе да се покајем што сам учинио; али то осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и ви |
| у. <pb n="56" /> Особито се, веле, отац осећао сретан: није знао шта је чинио од велике радости |
| могах ту жељу <pb n="II" /> задовољити, осећах се не као слаботиња, не као побеђеник, него као |
| и је умр’о без тестамента, те сестрама, осим удаје, није припало ништа у наследство.{S} Оне су |
| в савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо дериште — исплазих за њим језик и рекох:</p> <p> |
| ; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се онда?</p> <p>— Секо моја, ти си н |
| ци увек новаца, он се у свакој новчаној оскудици машао за кључ од своје касе, и туђим новцем на |
| његовог живота, не зазнасмо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке страшне реч |
| лицу му се поче развлачити као слабачак осмејак, па се брзо следи. . .{S} Дихање му се убрза, н |
| шао момак да је испроси!</p> <p>Рија се осмејкује, прима честитања, и наручује пиво.{S} За трен |
| ајбоље!</p> <p>Неколики се гости лукаво осменуше дубоком познавању старине у овог попе с наочар |
| она трећа «намештена соба», рече Савка осмехнувши се.</p> <p>— А где је сад твој девер, Савка? |
| и јој у сусрет, засташе, промотрише је, осмехнуше се, и један од њих рече:</p> <p>— Јамачно има |
| тету-находу, пред гостионицу дође, и за особити сто заседе једно одабрано друштво.{S} То беху с |
| мени, као првом мушкарцу. <pb n="56" /> Особито се, веле, отац осећао сретан: није знао шта је |
| еб, и да још може бити каштигован, онда оспе ружити Свилорунића као најгорега човека. .</p> <p> |
| инути о себи на други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштв |
| вши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слути на добро, него на велико |
| уку! вели Савка својој малој ћери, која остави мачку, и поче да чепрка свој носић, неповерљиво |
| хоће! . . .</p> <p>— А код кога сте сад оставили децу? пита суседа.</p> <p>— Ни код кога; остал |
| врагови (деца).{S} Немам код кога да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд хоће! |
| тим Рија је, по свој прилици навалице, оставио један рукопис у ком казује свој досадашњи живот |
| та кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46" /> Клопарао је дуго, дуго, по ковче |
| проводи несане ноћи над књигом? како ће оставити своје слатко спокојство — да подвори бона оца, |
| . . .{S} Не мари ништа . . .{S} Бар ћу оставити кости у српској земљи! . . .</p> <p>«Проклето |
| баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанка, оставши на дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме |
| ко година заточења».</p> <p>Свилорунићу остајаше само још неколико часова, само још једна ноћ, |
| ема ту штофа за културни народ!{S} Геак остаје и у фраку геак! . . . . .</p> <p>За столом № 4, |
| ).</p> <p>«Хвалим твоје добро срце, али остајем тврдо уверен да се деца још из малена морају на |
| ецу? пита суседа.</p> <p>— Ни код кога; остала су сама.{S} Не могу се ја заробити њих ради.{S} |
| школовања, спискао све што ми је од оца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без тестамента, |
| ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остало беше још само нешто да се доврши, па да се оглас |
| ма је потребно знати своју струку, па у осталом можете и мукати.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Насмеј |
| расли велики грехови моји.{S} Ово нека остане овде.{S} Ко нађе, нека прочита!{S} Може се неко |
| мени — ја се бојим да онима другима не остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био тако амишан |
| беше изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан дванаесет гроша, па ми тутури поједоше све. |
| о ће се одрећи од сласти туђега злата а остати под заставом поштене сиромаштине? како ће узети |
| тра одбити од очију својих тешки сан, и остати да проводи несане ноћи над књигом? како ће остав |
| нема.{S} Тек после видеће се: можеш ли остати у служби, или не можеш.</p> <p>Станоје се удали. |
| ре више од туге него од старости.{S} Ја остах сам у свету с небројеним пожудама за уживања, а с |
| с једним црним <hi>Р</hi> на леђима!{S} Осудиће ме на сваки начин.{S} Ух! несрећна свршетка!{S} |
| судију свакад половина парничара куне и осуђује.{S} Кад који управник изврши какво дело за општ |
| ко га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због тегоба које на њих падају, опет бити увере |
| га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштил |
| шкарцу. <pb n="56" /> Особито се, веле, отац осећао сретан: није знао шта је чинио од велике ра |
| лу, била је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одвео учитељу који ме уписа у први разре |
| е једном украден красан дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него он. |
| сам се родио у кући имућној.{S} Мој је отац најпре радио занат, а после је постао трговац: отв |
| га други није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао ду |
| <hi>десет пара</hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац умре, све се измени.{S} Наша се кућа мораде добро |
| а усветовати ни <pb n="15" /> мајка, ни отац, ни школа, ни наука, ни служба — те ћеш ти? . . .< |
| што ми је од оца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без тестамента, те сестрама, осим удај |
| ја, помени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је пре иск |
| id="SRP18810_C9"> <head>IX</head> <head>Отаџбина.</head> <quote> <l>Нема речи ни веће, ни свети |
| и милије, него што је реч —</l> <l> <hi>Отаџбина!. . </hi> </l> </quote> <p>Уздах изгнаника.</p |
| и је туга у туђини тежа од сваке муке у отаџбини. . . . .{S} Ох, отаџбино!{S} Ох, име слатко!{S |
| д сваке муке у отаџбини. . . . .{S} Ох, отаџбино!{S} Ох, име слатко!{S} Благо оном ко тебе може |
| ети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину? . . . како ће . . . (исцепано).</p> <p>«Хвали |
| н гост иза стола.</p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара се фришко! одговара пивоноша.</p> <p>— И говор и |
| } Кад се врати у затвор Рији, нађе собу отворену и празну.{S} Рија некуд изашао, и не враћа се. |
| радио занат, а после је постао трговац: отворио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је |
| поља звекнуше; брава шкрипну; врата се отворише, и Чича Станоје, кључар, упита:</p> <p>— Што л |
| .{S} Озбиљни млади људи из велике школе отимају се у његов суд.{S} Од њега зазиру само они који |
| јер до мало час све ће се то подизати и отићи <pb n="26" /> да вечера и да спава!{S} Каква је с |
| Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и |
| њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју другу струку, него сте дошли у суд, упита |
| куповане и доношене свакојаке сиграчке откако сам зазнао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а |
| еш да сам господоваја — несам; а служим откако сам роден.</p> <p>— Па где си служио?</p> <p>— С |
| ом зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подм |
| о се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече један |
| /> она се утврди у околини, где се тада отпоче низ оних крвавих бојева који стадоше толиких жрт |
| више и друга двојица.</p> <p>Председник отпоче читати овај састав:</p> <pb n="55" /> <milestone |
| т; да огледам: не ћу ли моћи тамо текар отпочети живот поштена човека?{S} Претворићу <pb n="42" |
| } Старица се саже, узе са земље кришку, отресе је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти Бог поже |
| на левој страни улице.{S} Пред вратима отресе своје скуте од прашине, потеже низ леђа перо од |
| ом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру. |
| мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, докле лепо уреди |
| у отаџбини. . . . .{S} Ох, отаџбино!{S} Ох, име слатко!{S} Благо оном ко тебе може <hi>свакад</ |
| жа од сваке муке у отаџбини. . . . .{S} Ох, отаџбино!{S} Ох, име слатко!{S} Благо оном ко тебе |
| чекам шта ће ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво десет пара! . . .{S} Оно ме је во |
| оде право кући Ивана Мимића, Зоркинога оца, да каже како је вешто засновала проводаџиску радњу |
| х бринути о себи на други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свакојаке робе од које сам ја, у др |
| оје слатко спокојство — да подвори бона оца, или мајку на умору? како ће издржати дугу тешку бо |
| рукама новине на којима је била адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, одузео му те нов |
| ио «масаџија,« тојест, наследник богата оца, али се није знало да сам ја своје наследство упути |
| ога школовања, спискао све што ми је од оца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без тестамен |
| вароши.{S} Као што рекох, имовно стање оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, за ње |
| и владао се као кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се прилично прибојавао, свима другима био |
| мо! рече судија Живко: — и судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занимати.</p> <p>То и |
| човек, свој посао разумеваше добро, а с оцем мојим <pb n="59" /> живљаше се лепо.{S} Он својски |
| анка, оставши на дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе последње своје дане.{S |
| а ме спопаде.{S} Најпосле дете посласмо оцу; али чини ми се нема никога код куће.</p> <p>Кад по |
| је наследство упутио давно.{S} За то се очекивало од мене у свакој прилици да сам дуже руке.{S} |
| ио тако амишан према другима, није било очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С тога с |
| > <p>Сви збуњени, сви пометени; али сви очекују да се ствар окрене на боље!</p> <p>На жалост, ш |
| {S} Дихање му се убрза, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим трепавицама се завирише неко |
| рањеник, на те речи, крете своје троме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче развлачити к |
| слова Р. С.</p> <p>Бришући своје сузне очи, болничарка Јулка рече:</p> <p>— Ово је кукавни Риј |
| </p> <p>— Ето, господине, утече на моји очи.{S} Ме извара како да см дете.</p> <pb n="52" /> <p |
| о у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му |
| ео да још таким мислима разбија главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко би похватао све овако ситне м |
| пешачицом, обиђоше и столове и госте, а очију не сметаху с тога доконога света.</p> <p>— ’Вала |
| гу! како ће, велим, тај сутра одбити од очију својих тешки сан, и остати да проводи несане ноћи |
| а Пискова:—кад смо ми девојке слепе код очију: не знамо никаквог рада. . .</p> <pb n="19" /> <p |
| према другоме, и кад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На ј |
| .</p> <p>«Тада беше још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанка, оставши на дому удовиц |
| матере ни онолико колико сам добијао за очина живота, ја се почех бринути о себи на други начин |
| ато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и сваком |
| >«Дрги пут сам перорезом подаврьо своју очну јабучицу, и рекао:</p> <pb n="64" /> <p>— Избићу с |
| ав, он је по изгледу <pb n="48" /> врло оштар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао |
| е разбирати како је постао тај потпис , па се нађе чудо нечувено — Ријина грдна крађа! . . . .< |
| Јамачно има опет неку «добру прилику«, па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију« |
| а се он умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изг |
| ачко.{S} Тражим везен пешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атлас |
| д или дваред, снебивљиво куцну у врата, па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавши изнутра |
| с, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од њ |
| Сима: — ми остао дужан дванаесет гроша, па ми тутури поједоше све.{S} Појела ги вечна мука!</p> |
| Све се утиша.{S} Он прибра мало снаге, па поче овако:</p> <p>— За име моје не питајте!{S} Оно |
| право ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Дана |
| почетка.{S} Нека преписује неко време, па ћемо видети за који је посао даље припреман.</p> <p> |
| Скочићемо ми сви, свак са своје стране, па мора у ред!.{S} Него се ти разговори с Јевремом; пом |
| ће ме дати на неколике корисне занате, па и на трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме |
| е . . .{S} Хтеде још нешто да изговори, па не могаше. . . . .</p> <pb n="74" /> <p>Зену један п |
| стало беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n="39" /> чује и кривац |
| е поче развлачити као слабачак осмејак, па се брзо следи. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се у |
| м, госпо; а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио |
| ика, ударише на овај скуп пред каваном, па не могући <pb n="22" /> проћи стазом пешачицом, обиђ |
| као вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за културни |
| рста цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> < |
| дузео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да |
| ош неколико часова, само још једна ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне последице |
| Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се све поправити и он ће бити уредан као најбољи |
| S} Вама је потребно знати своју струку, па у осталом можете и мукати.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Н |
| мадне <pb n="10" /> је био ту на ручку, па се разговара с Јевремом како му његова плата не стиж |
| .</p> <p>— Све ћу то ја казати Јеврему, па што рекне он, јавићу вам.</p> <pb n="11" /> <p>Докле |
| у малу Савкину ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Д |
| брдо: хоћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш |
| p> <p>— Тешко је наћи угодна кирајџију; па нам је она трећа «намештена соба», рече Савка осмехн |
| гори куму кеса!{S} Изгори куму кеса!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече са свим хладно:</p> |
| о се влашки зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све |
| ени људи приносе на олтар уметности.{S} Па се задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . . |
| имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, непознати све |
| еким малко прекорним погледом.</p> <p>— Па како ми живиш ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он |
| ам; а служим откако сам роден.</p> <p>— Па где си служио?</p> <p>— Служија сам у Влашко.{S} У Б |
| седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова кућица, Савка!{S} Три собе имате, је л |
| у, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече један практиканат, припаљујући с |
| с лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате |
| ри се!{S} Ријо, пази!{S} Ријо, посвирај па и за појас задени!</p> <p>«На таке опомене, ја сам ч |
| авду света:</p> <p>— Молим ја вас, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не умем да жи |
| ила ту услугу. . .</p> <p>— Теби Јулка, пада на памет све којешта!{S} Говориш као нека бабускер |
| ако га осуђују због тегоба које на њих падају, опет бити уверен о доброти свога рада; може бит |
| Јер, угађајући својим пожудама, ја ево падам из погрешке у погрешку, из несреће у несрећу. . . |
| и. . . . .{S} Са зле управе срца свога, падах из погрешке у погрешку.{S} На послетку учиних оно |
| е.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb n="65" /> земљу.{S} Старица се саже, узе са |
| — Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb n="7" />.{S} Ето, ш |
| е је сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он о |
| мовином.{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Падох у првом боју. . . . .{S} Нека! . . .{S} Не мари н |
| {S} Скочише све слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, а |
| ги долажаху.{S} Непрекидно се одбирало, пазарило, секло, кројило, плаћало . . . не . . . записи |
| икне:</p> <p>— Ријо, смири се!{S} Ријо, пази!{S} Ријо, посвирај па и за појас задени!</p> <p>«Н |
| навало се да ће то бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је једном украден красан дивит што м |
| ги вечна мука!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви као потучени.{S} Једина Зорка држи се некако по |
| и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), он |
| Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај лек није Станоју требао Бог те пита кад; за |
| жар. .</p> <p>— Ова наша варош права је паланна, говораше удавача Зорка: — што год потражиш — н |
| нас за сваки затвор.{S} Била кула, била палата, била соба, или подрум — затвара ли се њој кључ |
| инио и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће |
| слугу. . .</p> <p>— Теби Јулка, пада на памет све којешта!{S} Говориш као нека бабускера.{S} Ка |
| <p>— Црна Јулка, он је теби већ померио памет!{S} Чувај се, несретнице!{S} Немо гуја да те ујед |
| робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара |
| одан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он ц |
| упућен јесте; али га једна добра, једна паметна жена може вратити да буде красни човек. . . .</ |
| о сви ти не могу, то често може добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у |
| целаријама.{S} И да видите како су људи паметни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и |
| е до куће, никад нисам ишао као смерно, паметно дете: него трчим, вичем, дозивам и псујем друго |
| јавља врло уљудно, и разговара се врло паметно.</p> <p>— То већ умеју сви лумпови. .{S} Право |
| а тужно у своју корпу).{S} Али с каквом памећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, |
| оје прси, и засуо пољупцима.</p> <p>«То памтим као данас.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мном |
| дали.</p> <p>Председник зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође г. секретар! рече предсе |
| овор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели Макр |
| ису знали ?{S} Ту скоро је у Мисиру, на папирусову листу, нађен рецепт како се вари пиво!{S} Зн |
| малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је само неколико мрва д |
| ло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пара беше жеља мала, али жеља непотребна, жеља беспутна |
| чем задовољства које се купује за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот!{S} Н |
| је моја несрећа</l> <l>постала од десет пара»!</l> </quote> <p>«Ја сам се родио у кући имућној. |
| е машити се руком у џеп, извадити десет пара, и купити или перецу, или ђеврек, или шећерни кром |
| викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем д |
| шњи дан.{S} Ох! проклето оно прво десет пара! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у сласт; од п |
| >«Ти велиш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је само неколико мрва дувана.{S} Мали је |
| ајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} |
| у туђ свет. . . .{S} Ух! проклето десет пара!</p> <p>Рањеник умукну, зажмури; после малог одмор |
| могу чути сви! . . .{S} Проклето десет пара!</p> <p>— Већ <foreign xml:lang="la">delirium</for |
| звезено ово:</p> <p>«<hi>Проклето десет пара!</hi></p> <p>КРАЈ</p> </div> </body> </text> </TEI |
| кој земљи! . . .</p> <p>«Проклето десет пара! . . .</p> <p>— Куку! то је <hi>он</hi>! рече потр |
| ће одвести?!. .</p> <p>«Проклето десет пара!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18810_C |
| >— Избићу себи око, ако ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет пара, рек |
| pter" xml:id="SRP18810_C1"> <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>(НЕШТО ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ) </head> <h |
| e="titlepage"> <pb n="а" /> <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ</head> <p>НА |
| Једном ја обискох око бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу кришку хлеба, |
| дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац умре, све се измени. |
| > <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала!</p> <p>Јеврем га погледа и |
| /p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дијете, остав |
| вијао сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. . . .</p> <p>«Једном ме виде један средов |
| е!{S} Пре би се растали с душом, него с парама . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо пров |
| роводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече један практ |
| к, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи се, рече:</p> <p>— Море, |
| наопако!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за црне дане! . . . .</p> <p>«Једном ја обискох ок |
| p> <p>— Јеси ли примио?</p> <p>— Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни раз |
| е, благослова, а судију свакад половина парничара куне и осуђује.{S} Кад који управник изврши к |
| је воље.{S} Он сме радити само на позив парничара!{S} Други управник може својим радом стећи хв |
| очитати овај рукопис, докле се не скупе парничари за други рад!</p> <p>— Да чујемо! рече судија |
| бе од које сам ја, у друштву с калфама, парче по парче, упућивао те се тако трошкарио.</p> <p>« |
| е сам ја, у друштву с калфама, парче по парче, упућивао те се тако трошкарио.</p> <p>«У то доба |
| а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ — мученик.{S} И Чича |
| ац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да не |
| суда, опет би срце човечије показивало пеко учешће према ономе који нема доста ваздуха, светло |
| избијају клобуци од сукрвице и од неке пене као мехури од сапуна.</p> <p>Видећи тако јуначку р |
| столове засели орни гости; пред њима се пени хладно пиво, а хитре пивоноше се сваки час одзивљу |
| џеп, извадити десет пара, и купити или перецу, или ђеврек, или шећерни кромпир, или печата, ил |
| си га беда далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најгори лумпов и картаџија. |
| своје скуте од прашине, потеже низ леђа перо од своје шамије забрадаче, намести је прстом испод |
| равим код куће ма што: или плајваз, или перо, или таблицу, или њену писаљку.{S} Кад ме <pb n="6 |
| 25" /> владам својим алатима, што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имате право! додаде јед |
| ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перорезом подаврьо своју очну јабучицу, и рекао:</p> <p |
| нађе се једна бела марама, и на једном перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p> <p>Бришући |
| на робији, говораше Миле <pb n="35" /> Перчиновић у кавани «Код Црнога Крста»: — Видели сте ка |
| /hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњим песмама, <pb n="24" /> у фигури, вичу:{S} Дођите да пиј |
| . .</p> <pb n="62" /> <p>«Није ми било петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купи |
| у, или ђеврек, или шећерни кромпир, или печата, или ма што друго.{S} С тога сам мајци толико пу |
| па не могући <pb n="22" /> проћи стазом пешачицом, обиђоше и столове и госте, а очију не сметах |
| великом каваном «Код оседлана коња», на пешачкој путањи намештени столови; за столове засели ор |
| а; све нешто простачко.{S} Тражим везен пешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети б |
| његову освану једно јутро привезан леп пешкир, и на њему је извезено ово:</p> <p>«<hi>Проклето |
| ен красан дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p> <p>— И от |
| очарима; мислили су да је <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњим песмама, <pb n="24" |
| ачно није био овакав.{S} Они кукавци за пиво нису знали! . . .</p> <p>— Како да нису знали ?{S} |
| учине места познијима.</p> <p>— Ово је пиво право боговско пиће, вели један проседи господин з |
| нам да је онај народ питомији који пије пиво. . .</p> <p>— Кажем вам, виче други један гост за |
| осмејкује, прима честитања, и наручује пиво.{S} За тренут ока запени <pb n="31" /> се хладно п |
| русову листу, нађен рецепт како се вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско пиће! |
| во <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>ново пиво</hi> било најбоље!</p> <p>Неколики се гости лукаво |
| /> у фигури, вичу:{S} Дођите да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>ново пиво</hi> бил |
| енут ока запени <pb n="31" /> се хладно пиво пред Ријом, и пред свима гостима око њега.{S} Ту с |
| ли орни гости; пред њима се пени хладно пиво, а хитре пивоноше се сваки час одзивљу:</p> <p>— С |
| лаве ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче један гост иза стола.</p> <p>— Сад, сад!{S} |
| накитом.</p> <p>Докле пивоноше доношаху пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине, иза дру |
| Сад, сад!{S} Отвара се фришко! одговара пивоноша.</p> <p>— И говор им је другојачији, проговори |
| војке с најлепшим накитом.</p> <p>Докле пивоноше доношаху пиво пред те нове госте, дотле неко и |
| пред њима се пени хладно пиво, а хитре пивоноше се сваки час одзивљу:</p> <p>— Сад, сад!{S} Та |
| сао онога првога који говори о питомини пивопија.</p> <p>— Имате право, прихвати један од гости |
| .</p> <p>Уз те речи нови гости натезаху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели.</p> <p>М |
| p>— Него штета што се нису разумевали у пиву, рече један попа у наочарима; мислили су да је <hi |
| нас знам да је онај народ питомији који пије пиво. . .</p> <p>— Кажем вам, виче други један гос |
| n="24" /> у фигури, вичу:{S} Дођите да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S} Као да би <hi>ново пиво</ |
| ml:lang="en">№</foreign> 1.{S} Стари су пили некакав нектар, али јамачно није био овакав.{S} Он |
| , на мачке које у путу видим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним какву било штету.</p> <p> |
| лајваз, или перо, или таблицу, или њену писаљку.{S} Кад ме <pb n="60" /> учитељ за то прекори, |
| бу, и сада нађе у сламњачи један свежањ писане хартије.{S} Томе се сиромах старац јако обрадова |
| з затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (там |
| а никога код куће.</p> <p>Кад полициски писар доврши своју причу о детету-находу, пред гостиони |
| учих вечерас, рече за столом № 6, један писар из полиције.</p> <p>— Око чега тако? упита га јед |
| </p> <p>— Баш да храни! одговори Милица Пискова:—кад смо ми девојке слепе код очију: не знамо н |
| суду г. Правдића.{S} Председник прочита писмо, погледа у младића, и пусти се с њим у разговор.< |
| /> <p>Једнога јутра дође г. Правдићу, с писмом од министра правде, један младић који је, као пр |
| <p>— А код кога сте сад оставили децу? пита суседа.</p> <p>— Ни код кога; остала су сама.{S} Н |
| кост тај лек није Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb |
| , Савкина ћерка, милује мачку по репу и пита:</p> <p>— Мацо! мацице!{S} Лазе ли тета?</p> <p>И |
| па поче овако:</p> <p>— За име моје не питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам рођ |
| арима! . . .</p> <p>— За старо време не питам, наставља онај стари господин: — али данас знам д |
| ост-лудост</head> <quote> <l>Свакога ће питати старост</l> <l>где му је била младост?</l> </quo |
| Ја, у својим неприликама, за друго и не питах.{S} Пристах, испросих, и мишљах заклонио сам се б |
| один: — али данас знам да је онај народ питомији који пије пиво. . .</p> <p>— Кажем вам, виче д |
| ницу и мисао онога првога који говори о питомини пивопија.</p> <p>— Имате право, прихвати један |
| ма.</p> <p>— Ово је пиво право боговско пиће, вели један проседи господин за столом <foreign xm |
| нали су, знали, и стари за ово божанско пиће! ...</p> <p>— Него штета што се нису разумевали у |
| аташки, а плату примао малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих исписао сва своја довијања да |
| , свакад заборавим код куће ма што: или плајваз, или перо, или таблицу, или њену писаљку.{S} Ка |
| ко време.{S} Али усред тих мојих нада и планова, трагање по мојим удешеним признаницама обелода |
| се разговара с Јевремом како му његова плата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева |
| сам господски, проводио се богаташки, а плату примао малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих |
| е је ово згодно; само не знам ко најзад плаћа све ово уживање. . . .</p> <p>Одоше!</p> <p>Међу |
| се одбирало, пазарило, секло, кројило, плаћало . . . не . . . записивало се . . и често — врло |
| зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле |
| е клетве, попила у сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па кр |
| p> <p>У соби сеђаше млада једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком једно д |
| плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећки се расцветала као да је кроз њу граната пројурил |
| ад рањеник дише, онда му на ону рану на плећки избијају клобуци од сукрвице и од неке пене као |
| ово ударило поврх леве сисе и избило на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећки се расцве |
| о на клупи пред вратима Луке Лисопољца, по сведоџби летописаца, два дана после разговора Макрен |
| ме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, по свој прилици навалице, оставио један рукопис у ком к |
| злике које опажа дух људски, и како је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с т |
| . <pb n="46" /> Клопарао је дуго, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати |
| спискао све што ми је од оца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без тестамента, те сестрама |
| S} А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у полициском казамату, с једним црним < |
| ас би било на реду да се објави пресуда по кривици Рије Свилорунића,али је он ноћас побегао из |
| quote> <p>Пословица</p> <p>Једнога дана по целој вароши пуче глас:{S} Рија Свилорунић, благајни |
| честита, није сирота, а вамилија једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на |
| ка права мука.{S} Од времена до времена по један «бандиста», црвена носа, задригла врата, узме |
| натезаху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира да се ваз |
| и толики пријатељи: за годину дана може по две класе добијати . . .</p> <p>Беше у велике доба в |
| .{S} Сваки други управни старешина може по својој жељи и увиђавности предузети и извршити многе |
| на.{S} Висок, сув, малко богињав, он је по изгледу <pb n="48" /> врло оштар и опор човек.{S} Ко |
| ка Правоме Раскршћу, једнога дана после по дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко х |
| Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовиначку болницу, међ |
| усред тих мојих нада и планова, трагање по мојим удешеним признаницама обелодани моје крађе, и |
| које сам ја, у друштву с калфама, парче по парче, упућивао те се тако трошкарио.</p> <p>«У то д |
| ете своје троме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче развлачити као слабачак осмејак, па |
| шће узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не пропта, изум |
| > <p>Опет умуче.{S} Хладан му зној изби по челу.{S} После неколико тренутака настави:</p> <pb n |
| жен и затворен.{S} И што је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву кривицу: проневерио |
| је! ходи амо, рече Свилорунић, ходајући по соби.</p> <p>Кључар уђе.{S} То је омален старчић, вр |
| седе, разговарају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога јечменога нектара.</p> <p>Три сељака, вр |
| ругаре, и свећом често хоћу да припалим по кога од њих!</p> <p>»Како чујем сватове, одмах скупи |
| ћ, додаде Цана.</p> <p>Јулку поли румен по лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече она снебивљиво: |
| ју а на штету њихову, сваки дан сретамо по улицама престонице, не морају постати рђави људи, ал |
| леба, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb n="65" /> земљу.{S} Стари |
| мала Мица, Савкина ћерка, милује мачку по репу и пита:</p> <p>— Мацо! мацице!{S} Лазе ли тета? |
| нца тражи, за тим, да се извиди како је побегао затвореник Рија: је ли све <pb n="53" /> онако |
| ривици Рије Свилорунића,али је он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано |
| ме чекаше робија . . . .{S} Тада . . . побегох . . . .{S} Тумарих у туђ свет. . . .{S} Ух! про |
| , као победитељ!</p> <p>«Та ме је вајна победа храбрила да се упињем подмирити и друге своје по |
| , не као побеђеник, него као јунак, као победитељ!</p> <p>«Та ме је вајна победа храбрила да се |
| ити, осећах се не као слаботиња, не као побеђеник, него као јунак, као победитељ!</p> <p>«Та ме |
| ком казује свој досадашњи живот.{S} Он побраја многе своје мане; а таквих мана ми виђамо и на |
| се тренутак у који ће председник суда, побројавши све што се извиђањем сазнало и посведочило, |
| дужности, за упропашћење толико хиљада поверенога му новца, трпи толико и толико година заточе |
| а.{S} Тако су се сваки дан множили моји повериоци и расли моји ситни дугови.</p> <p>«На такав н |
| о узео; али се догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се т |
| кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми моје!{S |
| е.{S} Све више и више докле најпосле не повика:</p> <p>— Чича Станоје, не дај!{S} Хоћу да умрем |
| Свилорунић, а гости с неколиких страна повикаше:</p> <p>— О, Ријо, сретно! сретно!{S} Ти треба |
| човек да држим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да |
| доше толиких жртава, а свршише се нашим повратком на десну дринску обалу.</p> <p>8 Јула, још од |
| су близу, или који су осетљиви на сваку повреду хармоније <pb n="29" /> — та је музика права му |
| еднога добровољца кога је олово ударило поврх леве сисе и избило на плећку.{S} Спреда му је ран |
| се сад поче здравити, желети, нагађати, погађати шта ће бити и како ће бити!</p> <p>— Како год |
| ништа.{S} Господин оде хучући, а слуге погасише свеће, и вратише се у гостионицу.</p> <p>Цивић |
| с сељаке што много трошимо о славама, а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у години, а они слав |
| ник, на те речи, крете своје троме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче развлачити као сл |
| Правдића.{S} Председник прочита писмо, погледа у младића, и пусти се с њим у разговор.</p> <p> |
| рски помоћник.</p> <p>Рањеник чувши то, погледа га значајно.</p> <p>Болничари, болничарке, и са |
| hi> одвести на вешала!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они п |
| рава, она је од «оних».{S} Овде Макрена погледа у Савку а намигну левим оком, што хоће да каже |
| } Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкину ћерку); још коју годину, па ћеш |
| ледње речи изговори гласније, и у Савку погледа сталније.</p> <p>— Нема вам он овде од вамилије |
| м спао да овим храним себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју корпу).{S} Али с каквом памећу ов |
| убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста страшној цеви?{S} То је јунаштво које м |
| У оно што је моје није смео нико преко погледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио а |
| кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опаз |
| " /> рече Савка с неким малко прекорним погледом.</p> <p>— Па како ми живиш ти Савка?{S} Шта ти |
| а да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; даљ |
| а дана изнесу пред судију, и зову га да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тога с |
| , ако се ма и један мој другар учува од погрешака, мени ће бити лакша моја несрећа.</p> <pb n=" |
| Оно ме је водило од сласти у сласт; од погрешке у погрешку, докле ме не затвори у тамницу!{S} |
| ђајући својим пожудама, ја ево падам из погрешке у погрешку, из несреће у несрећу. . . . . .</p |
| .{S} Са зле управе срца свога, падах из погрешке у погрешку.{S} На послетку учиних оно за што м |
| водило од сласти у сласт; од погрешке у погрешку, докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна ку |
| им пожудама, ја ево падам из погрешке у погрешку, из несреће у несрећу. . . . . .</p> <p>— А шт |
| управе срца свога, падах из погрешке у погрешку.{S} На послетку учиних оно за што ме чекаше ро |
| е машим руком за новац туђ који стојаше под</p> <pb n="68" /> <p>мојом управом.{S} Од тога доба |
| одрећи од сласти туђега злата а остати под заставом поштене сиромаштине? како ће узети пушку и |
| у.</p> <p>— Чудо једну собу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво врем |
| прође много, а у гостионици и пред њом под липама ражњаху само гостионички «келнери» те гашаху |
| и мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перорезом подаврьо своју очну јабучицу, и рекао:</p> <pb n="64" / |
| као и кум венчани.</p> <p>— Не могу се подватити, тето; не знам шта ће рећи Јеврем?</p> <p>— Ј |
| е оставити своје слатко спокојство — да подвори бона оца, или мајку на умору? како ће издржати |
| и . . . он не доврши ове реченице, него подиже руку до према уху, и затресе шаком, као да би хт |
| у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отићи <pb n="26" /> да вечера и да спава!{S} |
| исушити баруштине, прокопати водоводе, подићи школе, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А су |
| отучени.{S} Једина Зорка држи се некако подједнако: пре се није много радовала, а сад се опет м |
| > <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше д |
| е је вајна победа храбрила да се упињем подмирити и друге своје пожуде, тако исто мале, и тако |
| н.{S} Ух! несрећна свршетка!{S} Како да поднесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удавим?{ |
| Била кула, била палата, била соба, или подрум — затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то веом |
| исти Ријини другови, који су се дојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху што се жени! |
| ко метанише и много се крсти, ја му се подсмевам.{S} На <hi>бденију</hi> зашивам другаре, и св |
| S} Кад чух да Србија завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се бијем. . . . .{S} Нисам војник . |
| на удадба, однесу толико колико и један пожар. .</p> <p>— Ова наша варош права је паланна, гово |
| пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш дочека |
| морају навикавати на савлађивање својих пожуда, на савлађивање својих жеља...</p> <p>(Опет се н |
| пожуди својој.{S} Јер, угађајући својим пожудама, ја ево падам из погрешке у погрешку, из несре |
| и.{S} Ја остах сам у свету с небројеним пожудама за уживања, а с мало или ни мало снаге да што |
| ла да се упињем подмирити и друге своје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспутне.</p> <p>«И |
| које ме не би пуштало да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер, угађајући својим пожудама, ја ев |
| од своје воље.{S} Он сме радити само на позив парничара!{S} Други управник може својим радом ст |
| сам преумио!</p> <p>— Та још од детета познавало се да ће то бити несретник, вели Паја Носоња: |
| колики се гости лукаво осменуше дубоком познавању старине у овог попе с наочарима! . . .</p> <p |
| е он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто благости |
| /> врло оштар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме насмеја |
| шко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке не познајем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном |
| ар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. Ри |
| .</p> <pb n="32" /> <p>— Ову срећу бар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем, па је се |
| ви.</p> <pb n="50" /> <p>— Сумњам да је познајете; она узвишена јесте, али је тешка, горка.{S} |
| о добра девојка.{S} Као да се цена њена познала тек онда кад се нашао момак да је испроси!</p> |
| се.</p> <pb n="66" /> <p>«Кад у једнога познаника узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу вратити |
| ; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштеријама својим, и с кућама које њему веру |
| м столом смичу се ранији да учине места познијима.</p> <p>— Ово је пиво право боговско пиће, ве |
| } Ријо, пази!{S} Ријо, посвирај па и за појас задени!</p> <p>«На таке опомене, ја сам често нас |
| тао дужан дванаесет гроша, па ми тутури поједоше све.{S} Појела ги вечна мука!</p> <p>Код Ивана |
| ет гроша, па ми тутури поједоше све.{S} Појела ги вечна мука!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви к |
| ни — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други сељак.</p> <p>—- Ови варо |
| ти се и, готово у свакој такој прилици, показати дивљину срца свог.{S} Сирота мајка моја сваки |
| ло у правду суда, опет би срце човечије показивало пеко учешће према ономе који нема доста вазд |
| она је загушљива, а колико је светла — показује и само црно име њено — тамница! . .</p> <p>Сви |
| еш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што сам учинио; али то осећање траја за мало.{S |
| друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела се кућа узнемири докле ја приберем |
| редан младић, додаде Цана.</p> <p>Јулку поли румен по лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече она с |
| ову гомилу где један другог гази, прља, полива, квари. . . .{S} Зар је њих довела овамо глад и |
| рас, рече за столом № 6, један писар из полиције.</p> <p>— Око чега тако? упита га један од гос |
| ође, председник нареди да се одмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је |
| ад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) наредио |
| улици, које не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чиј |
| ми се нема никога код куће.</p> <p>Кад полициски писар доврши своју причу о детету-находу, пре |
| ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у полициском казамату, с једним црним <hi>Р</hi> на леђим |
| тећи хвале, благослова, а судију свакад половина парничара куне и осуђује.{S} Кад који управник |
| о моја, ти си некакав злослут.{S} Ко је полудео да још таким мислима разбија главу у очи удадбе |
| /> <p>Сад закуца у врата.{S} Кључеви с поља звекнуше; брава шкрипну; врата се отворише, и Чича |
| , или подрум — затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необична!{S} Она је тесна, она ј |
| е саже, узе са земље кришку, отресе је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} |
| оди тети, срце моје, ходи!</p> <p>— Иди пољуби тету у руку! вели Савка својој малој ћери, која |
| он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима.</p> <p>«То памтим као данас.</p> <p>«Доцније |
| пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка не знајући ку |
| жена, још тако млада, буде проводаџија, помени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 |
| д!.{S} Него се ти разговори с Јевремом; помени му за оних 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћ |
| "14" /> <p>— Црна Јулка, он је теби већ померио памет!{S} Чувај се, несретнице!{S} Немо гуја да |
| младожења! . .</p> <p>Сви збуњени, сви пометени; али сви очекују да се ствар окрене на боље!</ |
| е ваља згрицкати много корица.</p> <p>— Помиње ли он што о женидби?</p> <p>— Ништа, тето; него |
| о од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.</p> <p>— Чија ј |
| расташе ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право кући Ивана Мимића, Зоркинога о |
| {S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпосле помисли биће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је до |
| доиста беше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе какве пом |
| , и не враћа се.{S} Станоје сав претрну помисливши шта може бити.{S} Потрчи овамо, потрчи онамо |
| ни венули за својом домовином.{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Падох у првом боју. . . . .{S} Не |
| не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћи уг |
| е умрети на пречац!{S} Да му нађе какве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да има у свом ковче |
| delirium</foreign>! рече један лекарски помоћник.</p> <p>Рањеник чувши то, погледа га значајно. |
| мом; помени му за оних 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дође |
| оје многи називљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па |
| ца Јулка, али она нема новаца. . . .{S} Понудише ми Зорку, девојку богату и од јаке вамилије.{S |
| о се нису разумевали у пиву, рече један попа у наочарима; мислили су да је <hi>ново</hi> пиво н |
| менуше дубоком познавању старине у овог попе с наочарима! . . .</p> <p>— За старо време не пита |
| едном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или |
| авао, свима другима био сам се на главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и доношене свакојаке си |
| коју је Тетка Макра, преко све клетве, попила у сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, |
| овољно новаца.{S} Једном, у несрећи, да поправим своје губитке, ја се машим руком за новац туђ |
| да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим — ја сам постајао све гори:</p> <p>— Оне девој |
| ека он уђе у ову вамилију, па ће се све поправити и он ће бити уредан као најбољи младић.{S} Ск |
| од гостију.</p> <p>— Да речем — мучати! поправља се ђаволан у наочарима.</p> <p>— Како вас не м |
| и своју цигару.</p> <p>— А! истина јес, поправља се Миле: — а ја сам преумио!</p> <p>— Та још о |
| ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад пораним у школу, свакад заборавим код куће ма што: или |
| упита Цана Илина Јулку Лисопољчеву, кад поред њих прође Рија Свилорунић, и јави се врло уљудно. |
| наградим неке ћерећелије; па кад бејах поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, |
| е неко време, па ћемо видети за који је посао даље припреман.</p> <p>Удалише се и ова двојица.{ |
| разред.{S} Учитељ беше млад човек, свој посао разумеваше добро, а с оцем мојим <pb n="59" /> жи |
| бројавши све што се извиђањем сазнало и посведочило, изрећи:</p> <p>«Суд је пресудио да Рија Св |
| гостионичког <pb n="33" /> слугу да му посветли око онога стола где мало пре сеђаху гости — св |
| Ријо, смири се!{S} Ријо, пази!{S} Ријо, посвирај па и за појас задени!</p> <p>«На таке опомене, |
| а.{S} Други људи могу сви гледати свога посла. . . . .</p> <p>Јасан глас овога господина прекид |
| исмо, мука ме спопаде.{S} Најпосле дете посласмо оцу; али чини ми се нема никога код куће.</p> |
| 63" /> бејаше свакад продаваца с разним посластицама за децу.{S} Ту ми је било најмилије машити |
| т пара!</p> <p>Рањеник умукну, зажмури; после малог одмора, настави. .</p> <p>«Пребијах се од н |
| уче.{S} Хладан му зној изби по челу.{S} После неколико тренутака настави:</p> <pb n="73" /> <p> |
| > <p>«Књиге своје бацим куд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год пол |
| ј.{S} Мој је отац најпре радио занат, а после је постао трговац: отворио је болту.{S} Он је рођ |
| пољца, по сведоџби летописаца, два дана после разговора Макрениног с Јевремовом Савком.</p> </d |
| Чешме ка Правоме Раскршћу, једнога дана после по дне, жураше се једна жена која на десну ногу м |
| између Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовиначку болниц |
| ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки |
| .</p> <p>(Ово је нађено у Ријиној блузи после његове смрти).</p> </div> <pb n="1" /> <div type= |
| и у томе твоје кривице или нема.{S} Тек после видеће се: можеш ли остати у служби, или не можеш |
| асма од Удворица.</p> <p>Не прође много после овога девојачког разговора пред вратима Луке Лисо |
| ште свака из свога узрока. . . .</p> <p>После тога се расташе ове две жене.{S} Макрена, и не по |
| виђало се дуго, врло дуго. . . .</p> <p>После претреса, који је трајао неколико дана, ваљаше из |
| чује те страшне речи, и да види страшне последице њихове. . . .</p> </div> <pb n="40" /> <div t |
| , па — да га види Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изговори гласније, и у Савку погледа стал |
| шла је оцу моме а сину своме да проведе последње своје дане.{S} Ова мудра, стара жена, имаше об |
| га, падах из погрешке у погрешку.{S} На послетку учиних оно за што ме чекаше робија . . . .{S} |
| мничар у кога срце беше рођено за друге послове.{S} Али кад се сети да због овога случаја он са |
| ости предузети и извршити многе корисне послове, на прилику, просећи путове, исушити баруштине, |
| ске, тачне су за причу; нигде се у њега послови не задржавају; све иде као навијен сат.{S} Озби |
| оље гори !» —</l> </quote> <p>Проводаџ. пословица</p> <p>Улицом од Беле Чешме ка Правоме Раскрш |
| даји кад можеш.»</l> </quote> <p>Варош. пословица</p> <p>— Море Јулка, што ти се овај Рија јављ |
| е била младост?</l> </quote> <p>Нар.{S} Пословица.</p> <p>Разгледавши све редом записке, г. пре |
| ад</l> <l>реп не мери.»</l> </quote> <p>Пословица</p> <p>Једнога дана по целој вароши пуче глас |
| правду.{S} С тога судија, у сваком свом послу, може само рећи: «Према ономе како ми је представ |
| суседе!...</p> <p>Пошто се изврши «цело послужење«, пошто Савка изнесе шоље од каве коју је Тет |
| игра заузе свега.{S} У почетку ме срећа послужи необично добро.{S} У то време добих место блага |
| е издатке.{S} Кад би га у картама срећа послужила, онда би намиривао оно што је био узео.{S} У |
| аспалу љубав к уредном и добром животу, послушао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би би |
| домаћица: — О, немам ситне проје да вас поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме заборавист |
| вде, један младић који је, као правник, постављен за практиканта у суду г. Правдића.{S} Председ |
| , да се тргнем, да се поправим — ја сам постајао све гори:</p> <p>— Оне девојчуре (сестре моје) |
| <quote> <l>«Сва је моја несрећа</l> <l>постала од десет пара»!</l> </quote> <p>«Ја сам се роди |
| је отац најпре радио занат, а после је постао трговац: отворио је болту.{S} Он је рођен у селу |
| ђ потпис.{S} Почне се разбирати како је постао тај потпис , па се нађе чудо нечувено — Ријина г |
| давно; и служио је које где докле није постао кључар на. тамници судској.{S} Зна се како народ |
| олазио, и где си служио пре него што си постао кључар ове тамнице?</p> <p>— А где несам?{S} Да |
| ретамо по улицама престонице, не морају постати рђави људи, али они већ јесу слаби младићи!{S} |
| .</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове постеље, заврши он, пруживши председнику хартије које ј |
| ми служитељи, нехотице се прикупише око постеље његове.{S} Све се утиша.{S} Он прибра мало снаг |
| еднику хартије које је нашао на Ријиној постељи.</p> <p>Председник, примивши хартије, рече тамн |
| S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се срце које може прегорети живот.{S} А |
| шко.{S} У Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј сам служија три години |
| вратима отресе своје скуте од прашине, потеже низ леђа перо од своје шамије забрадаче, намести |
| трчим, вичем, дозивам и псујем другове, потежем се на псе, на мачке које у путу видим, поткрада |
| је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа те је само губио.{S} Тако је за неколико |
| се на псе, на мачке које у путу видим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним какву било штет |
| упропасти једнога младића за сав његов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, а иза |
| вике које су биле пуне опасности за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам све радио онако како ми је |
| ти се на једном рачунском документу туђ потпис.{S} Почне се разбирати како је постао тај потпис |
| } Почне се разбирати како је постао тај потпис , па се нађе чудо нечувено — Ријина грдна крађа! |
| арод у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду суда, опет би срце човечије п |
| анна, говораше удавача Зорка: — што год потражиш — нема!{S} И што има, неваља; све нешто проста |
| век: то језик и није за вас.{S} Вама је потребно знати своју струку, па у осталом можете и мука |
| </p> <p>— Куку! то је <hi>он</hi>! рече потресено болничарка Јулка; али они што беху око рањени |
| у кривицу: проневерио је своју дужност; потрошио је силне новце од оних сума којима је руковао! |
| ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да |
| исливши шта може бити.{S} Потрчи овамо, потрчи онамо — нигде Рије!{S} Ноћ тамна; прста пред око |
| ав претрну помисливши шта може бити.{S} Потрчи овамо, потрчи онамо — нигде Рије!{S} Ноћ тамна; |
| ка!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви као потучени.{S} Једина Зорка држи се некако подједнако: пр |
| ја главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко би похватао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули у |
| <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са свим поцепано).</p> <p>(Ово је нађено у Ријиној блузи после |
| е се утиша.{S} Он прибра мало снаге, па поче овако:</p> <p>— За име моје не питајте!{S} Оно вам |
| ице!{S} Лазе ли тета?</p> <p>И кад маца поче одмахивати репом, дете се зацену од смеја.{S} И Са |
| ед свима гостима око њега.{S} Ту се сад поче здравити, желети, нагађати, погађати шта ће бити и |
| е очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче развлачити као слабачак осмејак, па се брзо следи. |
| извади испод узглавља свитак хартије, и поче га разгледати.</p> <p>— Овде су, продужава он сам |
| својој малој ћери, која остави мачку, и поче да чепрка свој носић, неповерљиво гледајући у гошћ |
| и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле нај |
| . . . .</p> <p>Станоје седе, а Рија му поче савијати цигару.</p> <p>— Причај што Чича-Станоје, |
| било новаца на хиљаде.{S} Одавно се он почео картати.{S} Имајући при руци увек новаца, он се у |
| у, и наредите да почне службу од самога почетка.{S} Нека преписује неко време, па ћемо видети з |
| артати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} У почетку ме срећа послужи необично добро.{S} У то време |
| /> се у надничара, у слугу, у аргатина; почећу најтежом службом, не би ли како год стекао чврст |
| лико сам добијао за очина живота, ја се почех бринути о себи на други начин.{S} Иза оца оста ду |
| ратима Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше гомилама долазити кући трговца Ивана Минића.{S} |
| о ту немарност према себи, ја бих често почињао стењати за прабога, и мучио бих се да се распла |
| дном рачунском документу туђ потпис.{S} Почне се разбирати како је постао тај потпис , па се на |
| ведите га у преписаоницу, и наредите да почне службу од самога почетка.{S} Нека преписује неко |
| а човека. .</p> <p>Већ не знам који пут почне он опет претресати Ријину собу, и сада нађе у сла |
| за мене не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, била је у кући велика свечаност.{S} Отац |
| има ту још нешто.{S} Мој је браца малко пошире руке; радо троши, задужује се. . . .</p> <p>— Е |
| шла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Како да ти одговорим на то?{S} Он мене још ни |
| во да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друг |
| јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Как |
| се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке ћер |
| не ћу ли моћи тамо текар отпочети живот поштена човека?{S} Претворићу <pb n="42" /> се у наднич |
| асти туђега злата а остати под заставом поштене сиромаштине? како ће узети пушку и стати у ред |
| p> <p>Пошто се изврши «цело послужење«, пошто Савка изнесе шоље од каве коју је Тетка Макра, пр |
| ма.{S} И да видите како су људи паметни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су т |
| е жао што и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто се изврши «цело послужење«, пошто Савка изнесе шо |
| ма другима не остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био тако амишан према другима, није било о |
| Видећи тако јуначку рану, лекар с неким поштовањем упита рањеника како му је име.{S} Рањеник за |
| а себи, ја бих често почињао стењати за прабога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .</p> |
| да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију, к |
| тлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ — му |
| заступала су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p |
| хармоније <pb n="29" /> — та је музика права мука.{S} Од времена до времена по један «бандиста |
| н.</p> <p>— Рад сам научити што више из права, одговори младић: —Ми смо у школи неке законе пре |
| један пожар. .</p> <p>— Ова наша варош права је паланна, говораше удавача Зорка: — што год пот |
| дође г. Правдићу, с писмом од министра правде, један младић који је, као правник, постављен за |
| и зналац закона, и као чврсти заштитник правде и правице.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у |
| онолико исто благости колико и љубави к правди.{S} Чувен је као велики зналац закона, и као чвр |
| > </quote> <p>Председник суда, г. Жељин Правдић, човек је од својих 50—55 година.{S} Висок, сув |
| ник, постављен за практиканта у суду г. Правдића.{S} Председник прочита писмо, погледа у младић |
| <pb n="49" /> <p>Једнога јутра дође г. Правдићу, с писмом од министра правде, један младић кој |
| да погоди како је било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком свом послу, може сам |
| ужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду суда, опет би срце човечије показивало пеко учеш |
| закона, и као чврсти заштитник правде и правице.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домашају |
| истра правде, један младић који је, као правник, постављен за практиканта у суду г. Правдића.{S |
| /p> <p>— То већ умеју сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ |
| ме заборависте са свим ! . . .</p> <p>— Право велиш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; |
| Зорку имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право да кажем, чисто не смем да хвалим момка расипача. |
| не.{S} Макрена, и не помињући брда, оде право кући Ивана Мимића, Зоркинога оца, да каже како је |
| о, и како сам ствар сватио, држим да је право овако како пресуђујем,» а то баш притискује савес |
| ицу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам пр |
| ори о питомини пивопија.</p> <p>— Имате право, прихвати један од гостију с проседом брадом: — н |
| и перо и граматика?</p> <p>— И ви имате право! додаде један ђаволан у наочарима, који не гледа |
| естујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да |
| е места познијима.</p> <p>— Ово је пиво право боговско пиће, вели један проседи господин за сто |
| њим језик и рекох:</p> <p>— Хајд’ тако право! . . . .</p> <p>«У гимназији сам имао другова не |
| ословица</p> <p>Улицом од Беле Чешме ка Правоме Раскршћу, једнога дана после по дне, жураше се |
| ати у затвор Рији, нађе собу отворену и празну.{S} Рија некуд изашао, и не враћа се.{S} Станоје |
| одаде:</p> <p>— Овај је младић наш нови практиканат.{S} Одведите га у преписаоницу, и наредите |
| ?</p> <p>— Па он није жењен, рече један практиканат, припаљујући своју цигару.</p> <p>— А! исти |
| адић који је, као правник, постављен за практиканта у суду г. Правдића.{S} Председник прочита п |
| .{S} Пред вратима отресе своје скуте од прашине, потеже низ леђа перо од своје шамије забрадаче |
| <p>— На част сваком такав интерес, рече први господин: — кад је у кући . . . он не доврши ове р |
| >— И говор им је другојачији, проговори први сељак.</p> <p>— Хајдемоте даље, рећи ће трећи сеља |
| ме је сам одвео учитељу који ме уписа у први разред.{S} Учитељ беше млад човек, свој посао разу |
| /l> </quote> <p>Уздах изгнаника.</p> <p>Првих дана месеца Јула 1876 српска војска беше прешла Д |
| иша, <pb n="58" /> ја се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим |
| срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима не остан |
| рију ?{S} Била би вам помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћи угодна кирајџију; па |
| онети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво десет пара! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у |
| рекиде и утули и реченицу и мисао онога првога који говори о питомини пивопија.</p> <p>— Имате |
| у колико су се сви обрадовали мени, као првом мушкарцу. <pb n="56" /> Особито се, веле, отац ос |
| {S} Ја не помогох баш ништа!{S} Падох у првом боју. . . . .{S} Нека! . . .{S} Не мари ништа . . |
| и драгоцени медаљон који јој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и |
| Једина Зорка држи се некако подједнако: пре се није много радовала, а сад се опет много не жало |
| свет опаметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јело за момке и |
| еси ли примио?</p> <p>— Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</ |
| разговора.</p> <p>— Проклете ћивте!{S} Пре би се растали с душом, него с парама . . . .{S} А м |
| е него ишта друго), онда кривим свакога пре него себе.{S} Тад морам молити другога.{S} Тако су |
| ти оних 200 дуката до Св. Илије, што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту још нешто |
| ричај куда си пролазио, и где си служио пре него што си постао кључар ове тамнице?</p> <p>— А г |
| да му посветли око онога стола где мало пре сеђаху гости — сватови.{S} Јадиковаше се горко да ј |
| м на силу . .</p> <p>«Ако се ком детету пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, <pb n= |
| после малог одмора, настави. .</p> <p>«Пребијах се од немила до недрага: свуда бејах туђ, свуд |
| да частиш! . . .</p> <p>И како су људи превртљиви!{S} Они исти Ријини другови, који су се доју |
| такав поступак тражи се срце које може прегорети живот.{S} А ја не имадох снаге да се одречем |
| сар доврши своју причу о детету-находу, пред гостионицу дође, и за особити сто заседе једно ода |
| столови; за столове засели орни гости; пред њима се пени хладно пиво, а хитре пивоноше се свак |
| , него и са села, и из других места.{S} Пред школом нашом <pb n="63" /> бејаше свакад продаваца |
| кући бр. 39, на левој страни улице.{S} Пред вратима отресе своје скуте од прашине, потеже низ |
| много после овога девојачког разговора пред вратима Луке Лисопољца, а жене и девојке почеше го |
| онамо — нигде Рије!{S} Ноћ тамна; прста пред оком не можеш видети.{S} Стражари око суда нису оп |
| ве, одмах скупим чету своје дружине, те пред црквом вичемо:</p> <p>— Изгори куму кеса!{S} Изгор |
| n="31" /> се хладно пиво пред Ријом, и пред свима гостима око њега.{S} Ту се сад поче здравити |
| ху.{S} Не прође много, а у гостионици и пред њом под липама ражњаху само гостионички «келнери» |
| b n="16" /> <p>Ово се говорило на клупи пред вратима Луке Лисопољца, по сведоџби летописаца, дв |
| ока запени <pb n="31" /> се хладно пиво пред Ријом, и пред свима гостима око њега.{S} Ту се сад |
| ом.</p> <p>Докле пивоноше доношаху пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине, иза другог с |
| их синова војника, ударише на овај скуп пред каваном, па не могући <pb n="22" /> проћи стазом п |
| и сами од себе: то једнога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди како је било, и да им |
| Једна мисао из главе раденика. </p> <p>Пред великом каваном «Код оседлана коња», на пешачкој п |
| и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовиначку болницу, међу тешким рањени |
| урно стрпа себи у недра да их сутра дан преда г. председнику.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| е председник.</p> <p>Кад секретар дође, председник нареди да се одмах јави полицији да бегунца |
| p> <p>Разгледавши све редом записке, г. председник, кад се искупише судије рече:</p> <pb n="54" |
| н за практиканта у суду г. Правдића.{S} Председник прочита писмо, погледа у младића, и пусти се |
| ан.</p> <p>Удалише се и ова двојица.{S} Председник седе, и узе разгледати Свилорунићеве хартије |
| > <p>Приближаваше се тренутак у који ће председник суда, побројавши све што се извиђањем сазнал |
| е.</p> <p>— Нека дође г. секретар! рече председник.</p> <p>Кад секретар дође, председник нареди |
| p>— У овом је суду као и у другом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремит |
| p> <p>— Како да утече? упита изненађени председник.</p> <p>— Ето, господине, утече на моји очи. |
| иљају сви којима суди! </p> </quote> <p>Председник суда, г. Жељин Правдић, човек је од својих 5 |
| о исто изјавише и друга двојица.</p> <p>Председник отпоче читати овај састав:</p> <pb n="55" /> |
| можеш.</p> <p>Станоје се удали.</p> <p>Председник зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека до |
| оје је нашао на Ријиној постељи.</p> <p>Председник, примивши хартије, рече тамничару:</p> <p>— |
| а себи у недра да их сутра дан преда г. председнику.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| а у његове постеље, заврши он, пруживши председнику хартије које је нашао на Ријиној постељи.</ |
| . . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к председнику Чича-Станоје, тамничар, с кључевима и са св |
| може само рећи: «Према ономе како ми је представљено, и како сам ствар сватио, држим да је прав |
| ешина може по својој жељи и увиђавности предузети и извршити многе корисне послове, на прилику, |
| ако узбуђен млад један господин од оних пређашњих сватова, и стаде молити гостионичког <pb n="3 |
| n="36" /> <p>Пријатељице, оне исте које пређе налажаху све нове и нове врлине на младожењи, сад |
| трудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жена, још тако млада, буде проводаџ |
| у других ђака.{S} Учитељ је често морао прекидати свој говор, да мени викне:</p> <p>— Ријо, сми |
| Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја размишљања.</p> <p>У тај мах к столу № 3 |
| . . .</p> <p>Јасан глас овога господина прекиде и утули и реченицу и мисао онога првога који го |
| е да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је в |
| знесе шоље од каве коју је Тетка Макра, преко све клетве, попила у сласт, врати се, узе плетиво |
| Тако је за неколико месеца узео из касе преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, до |
| угостио, срамота за њега; а ако траже и преко <pb n="30" /> његове гозбе да ждеру, срамота за њ |
| ; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки и ванџирају. |
| ца.{S} У оно што је моје није смео нико преко погледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се с |
| у.{S} Кад ме <pb n="60" /> учитељ за то прекори, ја се на њега расрдим и целога сам часа нешто |
| , <pb n="4" /> рече Савка с неким малко прекорним погледом.</p> <p>— Па како ми живиш ти Савка? |
| е божем да скочим!</p> <p>«Сирота мајка прекрсти се; баци ми крајцару, и рече:</p> <p>— Слази д |
| би срце човечије показивало пеко учешће према ономе који нема доста ваздуха, светлости, слободе |
| ћу затвореника.{S} А овог вечера хоћаше према Свилорунићу да буде још блажи.</p> <pb n="44" /> |
| ругима, није било очекивати ни да други према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао рашта ра |
| се са својих места.{S} Они сеђаху један према другоме, и кад и кад се сусретаху очима.{S} То бе |
| .</p> <p>«Пошто сам ја био тако амишан према другима, није било очекивати ни да други према ме |
| оврши ове реченице, него подиже руку до према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «кад |
| гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према себи, ја бих често почињао стењати за прабога, и |
| , у сваком свом послу, може само рећи: «Према ономе како ми је представљено, и како сам ствар с |
| > <p>Зену један пут; зену други пут и — премину!. . .</p> <p>Међу крвавим крпама, којима је сам |
| <p>— Новци душегупци!{S} Сад ће новцима преотети прилику оној сироти девојци. . .{S} Тек, Бога |
| наш нови практиканат.{S} Одведите га у преписаоницу, и наредите да почне службу од самога поче |
| почне службу од самога почетка.{S} Нека преписује неко време, па ћемо видети за који је посао д |
| ту њихову, сваки дан сретамо по улицама престонице, не морају постати рђави људи, али они већ ј |
| учевима и са свежњем хартија.{S} Блед и престрављен старац рече:</p> <p>— Господине, несу за ме |
| <p>— Данас би било на реду да се објави пресуда по кривици Рије Свилорунића,али је он ноћас поб |
| амо нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n="39" /> чује и кривац и публика како |
| о и посведочило, изрећи:</p> <p>«Суд је пресудио да Рија Свилорунић за проневерење у дужности, |
| и пресуду.{S} Не беше ласно претрести и пресудити проћес који је изгледао просто проневерење ду |
| је трајао неколико дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} Не беше ласно претрести и пресудити проћес |
| ар сватио, држим да је право овако како пресуђујем,» а то баш притискује савест осетљива човека |
| текар отпочети живот поштена човека?{S} Претворићу <pb n="42" /> се у надничара, у слугу, у арг |
| се дуго, врло дуго. . . .</p> <p>После претреса, који је трајао неколико дана, ваљаше изрећи п |
| ти се ту није говорило, шта ли се није претресало?!. <pb n="20" /> Осем жена и девојака, виђаш |
| > <p>Већ не знам који пут почне он опет претресати Ријину собу, и сада нађе у сламњачи један св |
| ваљаше изрећи пресуду.{S} Не беше ласно претрести и пресудити проћес који је изгледао просто пр |
| д изашао, и не враћа се.{S} Станоје сав претрну помисливши шта може бити.{S} Потрчи овамо, потр |
| стина јес, поправља се Миле: — а ја сам преумио!</p> <p>— Та још од детета познавало се да ће т |
| очи, да старац помисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе какве помоћи, овако у ноћ, старац |
| ана месеца Јула 1876 српска војска беше прешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Бијељину.{S} |
| ори младић: —Ми смо у школи неке законе прешли тек летимице, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви ка |
| липу стоји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа старац све то, и |
| сам тако прикривао стање своје касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не откри |
| Одавно се он почео картати.{S} Имајући при руци увек новаца, он се у свакој новчаној оскудици |
| у школу цела се кућа узнемири докле ја приберем књиге и све што ми треба.</p> <p>«Кад смо у цр |
| остионички «келнери» те гашаху лампе, и прибираху суде.{S} Али два госта не мицаху се са својих |
| како суд суди Рији Свилорунићу.</p> <p>Приближаваше се тренутак у који ће председник суда, поб |
| иран.{S} Осем оца, кога сам се прилично прибојавао, свима другима био сам се на главу попео.</p |
| постеље његове.{S} Све се утиша.{S} Он прибра мало снаге, па поче овако:</p> <p>— За име моје |
| S} За крстачу његову освану једно јутро привезан леп пешкир, и на њему је извезено ово:</p> <p> |
| вања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био младић.{S} У служби |
| мати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам привређује? рече готово срдито једна госпа с лепезом? — |
| а жена је данас тако скупа, а тако мало привређује, да се никако не рентира имати жену.</p> <p> |
| азмишљања.</p> <p>У тај мах к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неколиких страна пов |
| а цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— |
| да и планова, трагање по мојим удешеним признаницама обелодани моје крађе, и мене доведе ево ов |
| их сума којима је руковао!</p> <p>Један пријатељ разгледао је акта у суду, и каже овако:</p> <p |
| S} Него и њима ваљају пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј! ве |
| слушати жену?</p> <p>— Жену милу, жену пријатеља, жену која би хтела пробудити у његовом срцу |
| своје ћери, али изиђе добра прилика, и пријатељи навалише, а највише сам младожења.</p> <p>— Д |
| у рукама: — 1000 дуката мираза и толики пријатељи: за годину дана може по две класе добијати . |
| таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају пријатељи.{S} Без пријатеља ни наука не помаже.</p> <p> |
| много не жалости.</p> <pb n="36" /> <p>Пријатељице, оне исте које пређе налажаху све нове и но |
| ца.</p> <p>«Још ме је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике корисне зана |
| ао сам нечувене мајсторије, те сам тако прикривао стање своје касе.{S} При свем том зебао сам и |
| лничарке, и сами служитељи, нехотице се прикупише око постеље његове.{S} Све се утиша.{S} Он пр |
| се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb n="7" />.{S} Ето, шта вали нашој Зорки?{S} |
| лила давати своје ћери, али изиђе добра прилика, и пријатељи навалише, а највише сам младожења. |
| ти и извршити многе корисне послове, на прилику, просећи путове, исушити баруштине, прокопати в |
| едан од гостију с проседом брадом: — на прилику, мени, техничару, што ће знање језика?{S} Кад ј |
| и душегупци!{S} Сад ће новцима преотети прилику оној сироти девојци. . .{S} Тек, Бога ми, како |
| е завист — што је Рија нашао тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде |
| :</p> <p>— Јамачно има опет неку «добру прилику«, па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу |
| говор.</p> <p>Међу тим Рија је, по свој прилици навалице, оставио један рукопис у ком казује св |
| ра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у полициском казамату, с једним црним <hi>Р</hi |
| {S} За то се очекивало од мене у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то б |
| та расрдити се и, готово у свакој такој прилици, показати дивљину срца свог.{S} Сирота мајка мо |
| кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се прилично прибојавао, свима другима био сам се на главу |
| а је испроси!</p> <p>Рија се осмејкује, прима честитања, и наручује пиво.{S} За тренут ока запе |
| само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које кога многе рђаве навике које су биле пун |
| сподски, проводио се богаташки, а плату примао малу.</p> <p>«Да пишем годину дана, не бих испис |
| среће ту је и несреће: са свим случајно примети се на једном рачунском документу туђ потпис.{S} |
| амилија« из тога извлачи добар интерес, приметиће други господин.</p> <p>— На част сваком такав |
| на Ријиној постељи.</p> <p>Председник, примивши хартије, рече тамничару:</p> <p>— Иди ти Стано |
| једаред рећи ће Цивић</p> <p>— Јеси ли примио?</p> <p>— Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да о |
| ола те збере жртве које просвећени људи приносе на олтар уметности.{S} Па се задовољно врати у |
| зашивам другаре, и свећом често хоћу да припалим по кога од њих!</p> <p>»Како чујем сватове, од |
| стамента, те сестрама, осим удаје, није припало ништа у наследство.{S} Оне су разудате сиротињс |
| он није жењен, рече један практиканат, припаљујући своју цигару.</p> <p>— А! истина јес, попра |
| кле на једном крају собе Миленија овако приписује све вољи божјој, судбини, а нешто и чару свој |
| е, па ћемо видети за који је посао даље припреман.</p> <p>Удалише се и ова двојица.{S} Председн |
| им неприликама, за друго и не питах.{S} Пристах, испросих, и мишљах заклонио сам се бар зе неко |
| зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у притвор</hi>; али онде где Рија седи нису врата само пр |
| али онде где Рија седи нису врата само притворена, него су <hi>затворена</hi>, и још <hi>закљу |
| право овако како пресуђујем,» а то баш притискује савест осетљива човека.{S} Ја ником свом не |
| Зорка, обучена од јутра до мрака, само прихвата и испраћа <pb n="17" /> госте, гласнике добрих |
| итомини пивопија.</p> <p>— Имате право, прихвати један од гостију с проседом брадом: — на прили |
| амилије, дотле на другој страни Макрена прича да од <pb n="18" /> тога не би било никад ништа д |
| ија: је ли све <pb n="53" /> онако како прича тамничар.{S} Најпосле додаде:</p> <p>— Овај је мл |
| n="а" /> <head>ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ</head> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. |
| аровремско неје за тебе. . . .</p> <p>— Причај куда си пролазио, и где си служио пре него што с |
| Рија му поче савијати цигару.</p> <p>— Причај што Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.< |
| арије од мене.{S} Ласно је веровати кад причају колико су се сви обрадовали мени, као првом муш |
| ме ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а ста |
| ге, нарочито интабулациске, тачне су за причу; нигде се у њега послови не задржавају; све иде к |
| /p> <p>Кад полициски писар доврши своју причу о детету-находу, пред гостионицу дође, и за особи |
| еђа Лукина Станица, која је тако лагано пришла да је девојке нису осетиле.{S} Оне се брже окрет |
| азе у ову гомилу где један другог гази, прља, полива, квари. . . .{S} Зар је њих довела овамо г |
| затворен ни по јада, али је затворен за прљаву кривицу: проневерио је своју дужност; потрошио ј |
| илу, жену пријатеља, жену која би хтела пробудити у његовом срцу ону заспалу љубав к уредном и |
| вица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе последње своје дане.{S} Ова мудра, стара жена, |
| о не гледате овај свет што овако уме да проведе своје време у друштву, јер до мало час све ће с |
| та!</p> <p>— Е, како би у сватовима!{S} Проведосте ли се лепо?</p> <p>— Врло лепо! одговори јед |
| . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо провести! . . .</p> </div> <pb n="34" /> <div type="cha |
| l> <l>да боље гори !» —</l> </quote> <p>Проводаџ. пословица</p> <p>Улицом од Беле Чешме ка Прав |
| ку да његова жена, још тако млада, буде проводаџија, помени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) |
| ати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Ти, као проводаџија, добићеш хаљину од најтеже француске свиле, |
| У ВАРОШИ) </head> <head>I</head> <head>Проводаџија</head> <quote> <l>«Метни дрво уз дрво</l> < |
| га оца, да каже како је вешто засновала проводаџиску радњу, а Савка спремаше вечеру и мишљаше у |
| тарих навика!{S} Најлепше време од ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је најслађ |
| од очију својих тешки сан, и остати да проводи несане ноћи над књигом? како ће оставити своје |
| Код Црнога Крста»: — Видели сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p |
| девао сам се лепо, живео сам господски, проводио се богаташки, а плату примао малу.</p> <p>«Да |
| ша.</p> <p>— И говор им је другојачији, проговори први сељак.</p> <p>— Хајдемоте даље, рећи ће |
| онако како је желео он, само би суморно проговорио:</p> <p>— У нашем граду можеш зарадити новац |
| колом нашом <pb n="63" /> бејаше свакад продаваца с разним посластицама за децу.{S} Ту ми је би |
| и поче га разгледати.</p> <p>— Овде су, продужава он сам са собом: — неке белешке о мом досадаш |
| ни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гостионици и пред њом под липама ражња |
| /quote> <p>Басма од Удворица.</p> <p>Не прође много после овога девојачког разговора пред врати |
| рвена носа, задригла врата, узме ноте и прође од стола до стола те збере жртве које просвећени |
| Илина Јулку Лисопољчеву, кад поред њих прође Рија Свилорунић, и јави се врло уљудно.</p> <p>— |
| ти да буде красни човек. . . .</p> <p>— Прођи се, среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће она |
| смо играли, рече једна госпа.</p> <p>— Прођите се, рећи ће намрштено друга: — само једно гурањ |
| ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживим!</p> <pb n="27" /> <p>— О, брате, што се намуч |
| да се ја раздерем, вичем, лупам врата и прозоре, и учиним штете десет пута више.{S} Једном сам |
| ро! одговори домаћица: — О, немам ситне проје да вас поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш |
| се расцветала као да је кроз њу граната пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда му на ону рану на |
| брадаче, намести је прстом испод браде, прокашља се једаред или дваред, снебивљиво куцну у врат |
| оме не може бити ни разговора.</p> <p>— Проклете ћивте!{S} Пре би се растали с душом, него с па |
| ца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклетих новаца!. . .</p> <p>«У друштву с људма, као ш |
| м шта ће ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво десет пара! . . .{S} Оно ме је водило |
| . .{S} Тумарих у туђ свет. . . .{S} Ух! проклето десет пара!</p> <p>Рањеник умукну, зажмури; по |
| Не мари!{S} Сад могу чути сви! . . .{S} Проклето десет пара!</p> <p>— Већ <foreign xml:lang="la |
| и на њему је извезено ово:</p> <p>«<hi>Проклето десет пара!</hi></p> <p>КРАЈ</p> </div> </body |
| ти кости у српској земљи! . . .</p> <p>«Проклето десет пара! . . .</p> <p>— Куку! то је <hi>он< |
| а ме оно још не ће одвести?!. .</p> <p>«Проклето десет пара!</p> </div> <div type="chapter" xml |
| /p> <pb n="41" /> <p>— Још ноћас у овој проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} |
| ику, просећи путове, исушити баруштине, прокопати водоводе, подићи школе, завести радионице и т |
| за тебе. . . .</p> <p>— Причај куда си пролазио, и где си служио пре него што си постао кључар |
| господина, идући јој у сусрет, засташе, промотрише је, осмехнуше се, и један од њих рече:</p> < |
| >«А ја, место да се заруменим, место да промуцам коју реч у име захвалности за такав савет, и н |
| >«Суд је пресудио да Рија Свилорунић за проневерење у дужности, за упропашћење толико хиљада по |
| ресудити проћес који је изгледао просто проневерење дужности, али у ком се окривљени бранио врл |
| ада, али је затворен за прљаву кривицу: проневерио је своју дужност; потрошио је силне новце од |
| мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не пропта, изумевао сам нечувене мајсторије, те сам тако п |
| е од стола до стола те збере жртве које просвећени људи приносе на олтар уметности.{S} Па се за |
| је пиво право боговско пиће, вели један проседи господин за столом <foreign xml:lang="en">№</fo |
| мате право, прихвати један од гостију с проседом брадом: — на прилику, мени, техничару, што ће |
| шити многе корисне послове, на прилику, просећи путове, исушити баруштине, прокопати водоводе, |
| ад и ја радио.{S} Млад — делија; стар — просјак!{S} Сад сам спао да овим храним себе и бабу. . |
| им ја вас, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и б |
| — нема!{S} И што има, неваља; све нешто простачко.{S} Тражим везен пешкир за девера, па нигде н |
| сти и пресудити проћес који је изгледао просто проневерење дужности, али у ком се окривљени бра |
| е? —</p> <p>— Ви, госпо, имате право да протестујете, вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се |
| мигну левим оком, што хоће да каже — од противне странке: — они данас не ванџиравају.{S} Нека о |
| {S} Не беше ласно претрести и пресудити проћес који је изгледао просто проневерење дужности, ал |
| ред каваном, па не могући <pb n="22" /> проћи стазом пешачицом, обиђоше и столове и госте, а оч |
| е неко раније сетити, тргнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мо |
| жеља...</p> <p>(Опет се не може даље да прочита).</p> <pb n="IV" /> <p>«3а мене је сад све сврш |
| Ово нека остане овде.{S} Ко нађе, нека прочита!{S} Може се неко раније сетити, тргнути, те не |
| канта у суду г. Правдића.{S} Председник прочита писмо, погледа у младића, и пусти се с њим у ра |
| астала.{S} Ако сте вољни, можемо часком прочитати овај рукопис, докле се не скупе парничари за |
| ећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима.</p> <p>«То памтим као данас.</ |
| отрчи онамо — нигде Рије!{S} Ноћ тамна; прста пред оком не можеш видети.{S} Стражари око суда н |
| едан средовечан човек да држим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на |
| о од своје шамије забрадаче, намести је прстом испод браде, прокашља се једаред или дваред, сне |
| а се диже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде |
| што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима не остане виш |
| сам нашаја у његове постеље, заврши он, пруживши председнику хартије које је нашао на Ријиној п |
| дозивам и псујем другове, потежем се на псе, на мачке које у путу видим, поткрадам пиљаре и бак |
| етно дете: него трчим, вичем, дозивам и псујем другове, потежем се на псе, на мачке које у путу |
| есуда, да <pb n="39" /> чује и кривац и публика како суд суди Рији Свилорунићу.</p> <p>Приближа |
| на други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштву с калфама, |
| је кога многе рђаве навике које су биле пуне опасности за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам све |
| и девојака, виђаше се у Минићевој кући пуно и других гостију.{S} Момци из трговачких дућана је |
| ник прочита писмо, погледа у младића, и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте отиш |
| p> <p>— Изгубив леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија |
| абускера.{S} Каква је сласт изводити на пут лумпова?{S} Није га могла усветовати ни <pb n="15" |
| која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не јављаше, и нешто се толико бејаше замис |
| чистим, ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S |
| јо, хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перорезом подаврьо своју очну јабучицу, и рекао |
| n="74" /> <p>Зену један пут; зену други пут и — премину!. . .</p> <p>Међу крвавим крпама, којим |
| орега човека. .</p> <p>Већ не знам који пут почне он опет претресати Ријину собу, и сада нађе у |
| еке и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле |
| . . . .</p> <pb n="74" /> <p>Зену један пут; зену други пут и — премину!. . .</p> <p>Међу крвав |
| је Рија нашао тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p>— Нек’ иде до врага!{S} Н |
| Макрену.{S} Она је у четврт од часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист |
| а што друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, |
| м врата и прозоре, и учиним штете десет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) |
| аваном «Код оседлана коња», на пешачкој путањи намештени столови; за столове засели орни гости; |
| ге корисне послове, на прилику, просећи путове, исушити баруштине, прокопати водоводе, подићи ш |
| ове, потежем се на псе, на мачке које у путу видим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним как |
| ица</p> <p>Једнога дана по целој вароши пуче глас:{S} Рија Свилорунић, благајник, затворен у та |
| Није ми било петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да уживам слас |
| авом поштене сиромаштине? како ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину? . . . как |
| било јаче од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер, угађају |
| икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше својим језиком тамничар у кога |
| дном перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p> <p>Бришући своје сузне очи, болничарка Јулка |
| полициском казамату, с једним црним <hi>Р</hi> на леђима!{S} Осудиће ме на сваки начин.{S} Ух! |
| сте дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам научити што више из права, одговори младић: —Ми |
| заштитник правде и правице.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домашају судске власти, он и |
| с, докле се не скупе парничари за други рад!</p> <p>— Да чујемо! рече судија Живко: — и судије |
| рада. . .</p> <pb n="19" /> <p>— Каква рада да му знам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу |
| адају, опет бити уверен о доброти свога рада; може бити задовољан и спокојан; а судија не може |
| ојке слепе код очију: не знамо никаквог рада. . .</p> <pb n="19" /> <p>— Каква рада да му знам? |
| >— А што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; грехо |
| нисам рада да се чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; грехота је кудити девојку; али . . . де |
| кву, него скудити девојку«.{S} Нисам то рада.{S} Али је она имала неку тајну бољку коју крију и |
| Од њега зазиру само они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n="49" /> <p>Једног |
| </l> </quote> <p> Једна мисао из главе раденика. </p> <p>Пред великом каваном «Код оседлана ко |
| >— Па како ми живиш ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вре |
| е удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то |
| су сама.{S} Не могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживим!</p> <pb n="27" /> <p> |
| зарађујете.{S} Да су старији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте те беле па |
| га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да огле |
| би шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја радио.{S} Млад — делија; стар — просјак!{S} Сад сам спа |
| за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам све радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља да и |
| о у кући имућној.{S} Мој је отац најпре радио занат, а после је постао трговац: отворио је болт |
| окопати водоводе, подићи школе, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не см |
| и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје воље.{S} Он сме радити само на позив па |
| не сме радити од своје воље.{S} Он сме радити само на позив парничара!{S} Други управник може |
| ји имају злу навику што год мислити или радити, а ту су близу, или који су осетљиви на сваку по |
| Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце моје ?</p> <p>— Хвала Тетка-Макро! одговори |
| Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође |
| же како је вешто засновала проводаџиску радњу, а Савка спремаше вечеру и мишљаше у себи:</p> <p |
| што.{S} Мој је браца малко пошире руке; радо троши, задужује се. . . .</p> <p>— Е баш за то тре |
| ишта, тето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње једну добру девојку овде до нас.< |
| воту, послушао би он, ја мислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учини |
| се некако подједнако: пре се није много радовала, а сад се опет много не жалости.</p> <pb n="36 |
| арничара!{S} Други управник може својим радом стећи хвале, благослова, а судију свакад половина |
| ретан: није знао шта је чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштењ |
| то два човека заплећу сваки дан у своме раду; што они крију <pb n="51" /> и сами од себе: то је |
| о, а у гостионици и пред њом под липама ражњаху само гостионички «келнери» те гашаху лампе, и п |
| .{S} Ко је полудео да још таким мислима разбија главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко би похватао с |
| нском документу туђ потпис.{S} Почне се разбирати како је постао тај потпис , па се нађе чудо н |
| како не бих знаја?</p> <p>Рија иза тога разбираше како се влашки зову неке и неке ствари.{S} Па |
| и ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се онда?</p> |
| оја сваки је час морала долазити да нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Готово свакад налаз |
| /p> <p>— То може . . . рече Савка нешто развлачећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад |
| , погледа у Јулку, и по лицу му се поче развлачити као слабачак осмејак, па се брзо следи. . .{ |
| > </quote> <p>Нар.{S} Пословица.</p> <p>Разгледавши све редом записке, г. председник, кад се ис |
| ојима је руковао!</p> <p>Један пријатељ разгледао је акта у суду, и каже овако:</p> <pb n="37" |
| спод узглавља свитак хартије, и поче га разгледати.</p> <p>— Овде су, продужава он сам са собом |
| ова двојица.{S} Председник седе, и узе разгледати Свилорунићеве хартије.</p> </div> <div type= |
| <pb n="10" /> је био ту на ручку, па се разговара с Јевремом како му његова плата не стиже за т |
| . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, и разговара се врло паметно.</p> <p>— То већ умеју сви лу |
| н говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, свакад су му речи нешто испрекидане; нешто ј |
| о ! . . .</p> <p>Гости, међу тим, седе, разговарају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога јечмено |
| сам свратила да те видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се нагледам.</p> <p>Не слу |
| таноје! рече му Рија: — седи мало да се разговарамо; узела ме нека велика мука; не знам што ћу |
| ="11" /> <p>Докле се Тета-Макра и Савка разговараху, дотле мала Мица, Савкина ћерка, милује мач |
| ној, лојаном свећом осветљеној тамници, разговараше се сам са собом:</p> <pb n="41" /> <p>— Још |
| ше замислила да се сама са собом гласно разговараше.</p> <pb n="2" /> <p>Два млада господина, и |
| кући свакојако«!</p> <p>То им беше сав разговор.</p> <p>Жена која храмаше упути се кући бр. 39 |
| а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку |
| , погледа у младића, и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју другу с |
| p>Не прође много после овога девојачког разговора пред вратима Луке Лисопољца, а жене и девојке |
| по сведоџби летописаца, два дана после разговора Макрениног с Јевремовом Савком.</p> </div> <d |
| венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</p> <p>— Проклете ћивте!{S} Пре би се растал |
| е стране, па мора у ред!.{S} Него се ти разговори с Јевремом; помени му за оних 200 дуката!{S} |
| а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам врата и прозоре, и учиним штете |
| човечије, како он обелодањује најфиније разлике које опажа дух људски, и како је, по томе, он б |
| де брже да што заслужи, а прекиде своја размишљања.</p> <p>У тај мах к столу № 3 приђе г Рија С |
| <pb n="63" /> бејаше свакад продаваца с разним посластицама за децу.{S} Ту ми је било најмилије |
| му се кад која мана заметала, и како се разрастала.{S} Ако сте вољни, можемо часком прочитати о |
| сам одвео учитељу који ме уписа у први разред.{S} Учитељ беше млад човек, свој посао разумеваш |
| е припало ништа у наследство.{S} Оне су разудате сиротињски.{S} Мајка ми умре више од туге него |
| ће! ...</p> <p>— Него штета што се нису разумевали у пиву, рече један попа у наочарима; мислили |
| .{S} Учитељ беше млад човек, свој посао разумеваше добро, а с оцем мојим <pb n="59" /> живљаше |
| ресе.{S} За људе који се у хармонији не разумеју, или у којих живци нису тугаљиви, она је нека |
| добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због тегоба које на њих пада |
| . . .</p> <p>Цело друштво изгледа као у рају. .</p> <p>Уз једну липу стоји Чича Јанаћко, и држи |
| госпа с лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, |
| >— Не бој се, јуначе, одговори лекар: — рана јесте велика, али не мора бити самртна. . . . . .< |
| исе и избило на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећки се расцветала као да је кроз њу г |
| ј оволики залудни народ?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим |
| о га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други сељак.</p> <p>—- О |
| ала Богу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај оволики залудни народ?</p> <p>— Ко га рани — |
| Ко нађе, нека прочита!{S} Може се неко раније сетити, тргнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако с |
| све више.{S} За сваким столом смичу се ранији да учине места познијима.</p> <p>— Ово је пиво п |
| крвавим крпама, којима је сам затварао рану своју, нађе се једна бела марама, и на једном перу |
| и од сапуна.</p> <p>Видећи тако јуначку рану, лекар с неким поштовањем упита рањеника како му ј |
| ла.{S} Кад рањеник дише, онда му на ону рану на плећки избијају клобуци од сукрвице и од неке п |
| вањем упита рањеника како му је име.{S} Рањеник зажмури, намршти се, и учини се нечуо.{S} За ти |
| саслушаше овога узвика . . . .</p> <p>А рањеник, на те речи, крете своје троме очи, погледа у Ј |
| да је кроз њу граната пројурила.{S} Кад рањеник дише, онда му на ону рану на плећки избијају кл |
| . .{S} Ух! проклето десет пара!</p> <p>Рањеник умукну, зажмури; после малог одмора, настави. . |
| >! рече један лекарски помоћник.</p> <p>Рањеник чувши то, погледа га значајно.</p> <p>Болничари |
| ку рану, лекар с неким поштовањем упита рањеника како му је име.{S} Рањеник зажмури, намршти се |
| болничарка Јулка; али они што беху око рањеника, гледајући у њега, и не саслушаше овога узвика |
| ноћ у бадовиначку болницу, међу тешким рањеницима, донеше болничари једнога добровољца кога је |
| да кажем, чисто не смем да хвалим момка расипача.{S} Ономадне <pb n="10" /> је био ту на ручку, |
| ица, воли? . . .{S} Срце може гинути за расипачем као и за штедљивцем!{S} Чудна <pb n="12" /> ј |
| </p> <p>Улицом од Беле Чешме ка Правоме Раскршћу, једнога дана после по дне, жураше се једна же |
| своје мале грешке из којих су ницали и расли велики грехови моји.{S} Ово нека остане овде.{S} |
| у се сваки дан множили моји повериоци и расли моји ситни дугови.</p> <p>«На такав начин, ја сам |
| тењати за прабога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком детету пре мен |
| /> учитељ за то прекори, ја се на њега расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван. . . . .</ |
| ду бољи.{S} С тога сам често имао рашта расрдити се и, готово у свакој такој прилици, показати |
| .</p> <p>— Проклете ћивте!{S} Пре би се растали с душом, него с парама . . . .{S} А могла би се |
| ни мушкарац међу четири девојке, ја сам растао као мајчина маза, и владао се као кућевни тиран. |
| вога узрока. . . .</p> <p>После тога се расташе ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда, о |
| } Спреда му је рана мала а на плећки се расцветала као да је кроз њу граната пројурила.{S} Кад |
| тави:</p> <pb n="73" /> <p>«Шта ће овај рат донети српском народу — не знам; али знам да ће ски |
| > зове.{S} Знам да рукује неком касом и рачунима.</p> <p>— Он је. чини ми се, свршио школе?</p> |
| не би ухватили, домислио се да удешава рачунске књиге и исправе.{S} У том је био толико вешт и |
| : са свим случајно примети се на једном рачунском документу туђ потпис.{S} Почне се разбирати к |
| о често може добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Ч |
| како мој браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али ако га, јадница, во |
| ени буду бољи.{S} С тога сам често имао рашта расрдити се и, готово у свакој такој прилици, пок |
| нате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна добра, |
| , уз лекцију, примао од које кога многе рђаве навике које су биле пуне опасности за мој потоњи |
| о улицама престонице, не морају постати рђави људи, али они већ јесу слаби младићи!{S} Они су в |
| чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна добра, једна паметна ж |
| ми сви, свак са своје стране, па мора у ред!.{S} Него се ти разговори с Јевремом; помени му за |
| омаштине? како ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину? . . . како ће . . . (исце |
| огомољи увек гуркам другове, излазим из реда, смејем се, и засмејавам друге.{S} Кад ко метанише |
| р.{S} Пословица.</p> <p>Разгледавши све редом записке, г. председник, кад се искупише судије ре |
| /p> <pb n="54" /> <p>— Данас би било на реду да се објави пресуда по кривици Рије Свилорунића,а |
| де и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нарочито интабулациске, тачне су за пр |
| догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба н |
| >«Јадница ми и тада баци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за Бога, дијете, остави се т |
| теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да |
| пор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га по |
| рорезом подаврьо своју очну јабучицу, и рекао:</p> <pb n="64" /> <p>— Избићу себи око, ако ми н |
| олу силно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја изађем, одем кући слинећи уз пу |
| p>— Све ћу то ја казати Јеврему, па што рекне он, јавићу вам.</p> <pb n="11" /> <p>Докле се Тет |
| кад бејах поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да с |
| сионо дериште — исплазих за њим језик и рекох:</p> <p>— Хајд’ тако право! . . . .</p> <p>«У гим |
| лу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање оца мога било је врло добро, јер ми |
| а тако мало привређује, да се никако не рентира имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам привре |
| > <quote> <l>«Живу се вуку никад</l> <l>реп не мери.»</l> </quote> <p>Пословица</p> <p>Једнога |
| тета?</p> <p>И кад маца поче одмахивати репом, дете се зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена ви |
| ла Мица, Савкина ћерка, милује мачку по репу и пита:</p> <p>— Мацо! мацице!{S} Лазе ли тета?</p |
| 13" /> <p>— Носи га беда далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најгори лумпо |
| оворити овде о тако сувопарним стварма, рећи ће један суморни гост: — Што не гледате овај свет |
| ри први сељак.</p> <p>— Хајдемоте даље, рећи ће трећи сељак: — видите ли да је овде све како не |
| рече једна госпа.</p> <p>— Прођите се, рећи ће намрштено друга: — само једно гурање.</p> <p>Уз |
| врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова кућица, Савка! |
| га доконога света.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај оволики залудни |
| ви одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад могу чути св |
| штета младога господина.{S} На једаред рећи ће Цивић</p> <p>— Јеси ли примио?</p> <p>— Још ни |
| могу се подватити, тето; не знам шта ће рећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да сам <hi>ја</hi |
| {S} Ова мудра, стара жена, имаше обичај рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити о |
| судија, у сваком свом послу, може само рећи: «Према ономе како ми је представљено, и како сам |
| је у Мисиру, на папирусову листу, нађен рецепт како се вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари з |
| светије,</l> <l>ни милије, него што је реч —</l> <l> <hi>Отаџбина!. . </hi> </l> </quote> <p>У |
| да се заруменим, место да промуцам коју реч у име захвалности за такав савет, и на такав начин, |
| . . .</p> <p>— Куку! то је <hi>он</hi>! рече потресено болничарка Јулка; али они што беху око р |
| reign xml:lang="la">delirium</foreign>! рече један лекарски помоћник.</p> <p>Рањеник чувши то, |
| 4—5 година.</p> <p>— На здравље, Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце моје ?</p> |
| и.</p> <pb n="44" /> <p>— Чича-Станоје! рече му Рија: — седи мало да се разговарамо; узела ме н |
| ичари за други рад!</p> <p>— Да чујемо! рече судија Живко: — и судије смо и оцеви смо.{S} Може |
| ур уђе.</p> <p>— Нека дође г. секретар! рече председник.</p> <p>Кад секретар дође, председник н |
| ; па нам је она трећа «намештена соба», рече Савка осмехнувши се.</p> <p>— А где је сад твој де |
| а, а не мислите какаква вас срећа чека, рече иза њихових леђа Лукина Станица, која је тако лага |
| удиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати много |
| и.</p> <p>Председник, примивши хартије, рече тамничару:</p> <p>— Иди ти Станоје на своје место. |
| оних људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а так |
| лике паре, док ти он, онако смешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>десет пара</h |
| де од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не умејући давати одговора.</p> <p>— Диј |
| е овако као г. Рија оженио би се многи, рече један сувоњав чиновничић с рукавицама и лепим штап |
| ан за све.</p> <p>—- До сад смо играли, рече једна госпа.</p> <p>— Прођите се, рећи ће намрштен |
| румен по лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми |
| паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече један практиканат, припаљујући своју цигару.</p> < |
| лупаш?</p> <p>— Чича Станоје! ходи амо, рече Свилорунић, ходајући по соби.</p> <p>Кључар уђе.{S |
| <p>— О, брате, што се намучих вечерас, рече за столом № 6, један писар из полиције.</p> <p>— О |
| </p> <p>— На част сваком такав интерес, рече први господин: — кад је у кући . . . он не доврши |
| го штета што се нису разумевали у пиву, рече један попа у наочарима; мислили су да је <hi>ново< |
| кеса!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а |
| може се оженити.</p> <p>— То може . . . рече Савка нешто развлачећи.</p> <p>— Без шале, ако хоћ |
| би се ви мене још сетили, <pb n="4" /> рече Савка с неким малко прекорним погледом.</p> <p>— П |
| p> <p>— А шта хоћете да вам привређује? рече готово срдито једна госпа с лепезом? — Да заметне |
| ишући своје сузне очи, болничарка Јулка рече:</p> <p>— Ово је кукавни Рија Свилорунић.{S} Његов |
| , г. председник, кад се искупише судије рече:</p> <pb n="54" /> <p>— Данас би било на реду да с |
| е са земље кришку, отресе је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како |
| мајка прекрсти се; баци ми крајцару, и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те бити мајци! |
| отрише је, осмехнуше се, и један од њих рече:</p> <p>— Јамачно има опет неку «добру прилику«, п |
| м хартија.{S} Блед и престрављен старац рече:</p> <p>— Господине, несу за мене овија кључови, н |
| мејаше се многи од гостију.</p> <p>— Да речем — мучати! поправља се ђаволан у наочарима.</p> <p |
| — кад је у кући . . . он не доврши ове реченице, него подиже руку до према уху, и затресе шако |
| глас овога господина прекиде и утули и реченицу и мисао онога првога који говори о питомини пи |
| ве тамнице?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а служим откако сам р |
| <head>Отаџбина.</head> <quote> <l>Нема речи ни веће, ни светије,</l> <l>ни милије, него што је |
| Ма да је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетис |
| мо још једна ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне последице њихове. . . .</p> </d |
| га види Бог!</p> <p>Макра ове последње речи изговори гласније, и у Савку погледа сталније.</p> |
| узвика . . . .</p> <p>А рањеник, на те речи, крете своје троме очи, погледа у Јулку, и по лицу |
| руга: — само једно гурање.</p> <p>Уз те речи нови гости натезаху пивске чаше, као да су још од |
| ко би похватао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту н |
| год се са мном разговара, свакад су му речи нешто испрекидане; нешто је као збуњен.{S} Није ка |
| о:</p> <pb n="37" /> <p>«Као што знате, Рија је руковао касом у којој је свакад било новаца на |
| је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио би се многи, рече један сувоњав чиновничић |
| би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није ни мислио да се |
| р Рији, нађе собу отворену и празну.{S} Рија некуд изашао, и не враћа се.{S} Станоје сав претрн |
| нога дана по целој вароши пуче глас:{S} Рија Свилорунић, благајник, затворен у тамницу!{S} До ј |
| од себе. . . . .</p> <p>Станоје седе, а Рија му поче савијати цигару.</p> <p>— Причај што Чича- |
| ило, изрећи:</p> <p>«Суд је пресудио да Рија Свилорунић за проневерење у дужности, за упропашће |
| Станоје; слао је свуда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпосле |
| а.</p> <p>У тај мах к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неколиких страна повикаше:</ |
| вио га суд у притвор</hi>; али онде где Рија седи нису врата само притворена, него су <hi>затво |
| Јулку Лисопољчеву, кад поред њих прође Рија Свилорунић, и јави се врло уљудно.</p> <p>— Ја?. . |
| лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру прилику, а два пута би опет говор |
| рка Јулка рече:</p> <p>— Ово је кукавни Рија Свилорунић.{S} Његова је ово марама! . . . .</p> < |
| ица</p> <p>— Море Јулка, што ти се овај Рија јавља овако умиљато? упита Цана Илина Јулку Лисопо |
| да се извиди како је побегао затвореник Рија: је ли све <pb n="53" /> онако како прича тамничар |
| шем да учувам; ми утекао онај несретник Рија.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме у железа на мес |
| епажњу узме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, по свој прилици навалице, оставио један рукопи |
| pb n="44" /> <p>— Чича-Станоје! рече му Рија: — седи мало да се разговарамо; узела ме нека вели |
| ад се нашао момак да је испроси!</p> <p>Рија се осмејкује, прима честитања, и наручује пиво.{S} |
| p> <p>— Знам, како не бих знаја?</p> <p>Рија иза тога разбираше како се влашки зову неке и неке |
| .{S} Потрчи овамо, потрчи онамо — нигде Рије!{S} Ноћ тамна; прста пред оком не можеш видети.{S} |
| на реду да се објави пресуда по кривици Рије Свилорунића,али је он ноћас побегао из затвора, и |
| title>„ЖИВОТ И ВЛАДАЊЕ“</title> </p> <p>Рије Свилорунића</p> <quote> <l>«Сва је моја несрећа</l |
| а-балсама.» Брже отрча да га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај лек н |
| > чује и кривац и публика како суд суди Рији Свилорунићу.</p> <p>Приближаваше се тренутак у кој |
| пипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе собу отворену и празну.{S} Рија некуд изашао |
| тај потпис , па се нађе чудо нечувено — Ријина грдна крађа! . . . .</p> <pb n="38" /> <p>«Како |
| >И како су људи превртљиви!{S} Они исти Ријини другови, који су се дојуче подсмевали женидби, с |
| ши председнику хартије које је нашао на Ријиној постељи.</p> <p>Председник, примивши хартије, р |
| свим поцепано).</p> <p>(Ово је нађено у Ријиној блузи после његове смрти).</p> </div> <pb n="1" |
| знам који пут почне он опет претресати Ријину собу, и сада нађе у сламњачи један свежањ писане |
| крајцару, и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перор |
| неколиких страна повикаше:</p> <p>— О, Ријо, сретно! сретно!{S} Ти треба данас да частиш! . . |
| мени викне:</p> <p>— Ријо, смири се!{S} Ријо, пази!{S} Ријо, посвирај па и за појас задени!</p> |
| <p>— Ријо, смири се!{S} Ријо, пази!{S} Ријо, посвирај па и за појас задени!</p> <p>«На таке оп |
| ати свој говор, да мени викне:</p> <p>— Ријо, смири се!{S} Ријо, пази!{S} Ријо, посвирај па и з |
| Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се покај |
| апени <pb n="31" /> се хладно пиво пред Ријом, и пред свима гостима око њега.{S} Ту се сад поче |
| <pb n="38" /> <p>«Како се сазна за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се судски зове лепше; каж |
| јуче, мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у свим каван |
| мпови. .{S} Право да вам кажем, за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</ |
| ке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје — да живи!{ |
| н.{S} Иза оца оста дућан, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштву с калфама, парче по парч |
| На послетку учиних оно за што ме чекаше робија . . . .{S} Тада . . . побегох . . . .{S} Тумарих |
| да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а из гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« |
| , знао сам ја давно да ће он свршити на робији, говораше Миле <pb n="35" /> Перчиновић у кавани |
| ка двори и служи, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет так |
| фе, да човека двори и служи, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Памет |
| осподоваја — несам; а служим откако сам роден.</p> <p>— Па где си служио?</p> <p>— Служија сам |
| десет пара»!</l> </quote> <p>«Ја сам се родио у кући имућној.{S} Мој је отац најпре радио занат |
| врло блага и добродушна лица.{S} Он је родом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је ко |
| тао трговац: отворио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох |
| Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам рођен у <pb n="72" /> овој земљи. . . . .{S} Са зле упр |
| војим језиком тамничар у кога срце беше рођено за друге послове.{S} Али кад се сети да због ово |
| лике радости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепих новаца.</p> <p>«Још м |
| аричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда к |
| у вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе брже него ишта друго), онда кривим сваког |
| да још може бити каштигован, онда оспе ружити Свилорунића као најгорега човека. .</p> <p>Већ н |
| многи, рече један сувоњав чиновничић с рукавицама и лепим штапом у рукама: — 1000 дуката мираз |
| ђу тим, кад је улицом ишло, носило је у рукама новине на којима је била адреса оца његовога; ал |
| и сеђаше млада једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од 4 |
| иновничић с рукавицама и лепим штапом у рукама: — 1000 дуката мираза и толики пријатељи: за год |
| ло од мене у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се |
| време добих место благајника.{S} У моје руке дође кључ од касе у којој свакад има довољно новац |
| од дима његова, довијао сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. . . .</p> <p>«Једном ме |
| данас не ванџиравају.{S} Нека он дигне руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добић |
| још нешто.{S} Мој је браца малко пошире руке; радо троши, задужује се. . . .</p> <p>— Е баш за |
| pb n="37" /> <p>«Као што знате, Рија је руковао касом у којој је свакад било новаца на хиљаде.{ |
| о је силне новце од оних сума којима је руковао!</p> <p>Један пријатељ разгледао је акта у суду |
| у.{S} Ту ми је било најмилије машити се руком у џеп, извадити десет пара, и купити или перецу, |
| да поправим своје губитке, ја се машим руком за новац туђ који стојаше под</p> <pb n="68" /> < |
| сте вољни, можемо часком прочитати овај рукопис, докле се не скупе парничари за други рад!</p> |
| по свој прилици навалице, оставио један рукопис у ком казује свој досадашњи живот.{S} Он побрај |
| он не доврши ове реченице, него подиже руку до према уху, и затресе шаком, као да би хтео каза |
| ш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку да његова жена, још тако млада, буде проводаџија, |
| ге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста страшној цеви?{S} То |
| моје, ходи!</p> <p>— Иди пољуби тету у руку! вели Савка својој малој ћери, која остави мачку, |
| м како се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да рукује неком касом и рачунима.</p> <p>— Он је. чини ми |
| младић, додаде Цана.</p> <p>Јулку поли румен по лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече она снебив |
| то не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке ћерећелиј |
| вно се он почео картати.{S} Имајући при руци увек новаца, он се у свакој новчаној оскудици маша |
| а, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb n="65" /> земљу.{S} Старица |
| {S} Ономадне <pb n="10" /> је био ту на ручку, па се разговара с Јевремом како му његова плата |
| даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лицем врло задовољним, вели да није још мислила дават |
| </p> <p>У соби сеђаше млада једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком једно |
| у к председнику Чича-Станоје, тамничар, с кључевима и са свежњем хартија.{S} Блед и престрављен |
| По свој прилици у полициском казамату, с једним црним <hi>Р</hi> на леђима!{S} Осудиће ме на с |
| " /> <p>Једнога јутра дође г. Правдићу, с писмом од министра правде, један младић који је, као |
| м перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p> <p>Бришући своје сузне очи, болничарка Јулка реч |
| ни заносио за којекаквим утопијама.{S} С тога су ме старешине <pb n="67" /> миловале, и сматра |
| ти ни да други према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао рашта расрдити се и, готово у сва |
| омпир, или печата, или ма што друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душу за то десет пар |
| вих судских чиновника тражи то исто.{S} С тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове |
| како је било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком свом послу, може само рећи: «Пр |
| ету с небројеним пожудама за уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Тад |
| д човек, свој посао разумеваше добро, а с оцем мојим <pb n="59" /> живљаше се лепо.{S} Он својс |
| ене још сетили, <pb n="4" /> рече Савка с неким малко прекорним погледом.</p> <p>— Па како ми ж |
| ара сама малена је ствар, али је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мал |
| о гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени |
| Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; |
| вређује? рече готово срдито једна госпа с лепезом? — Да заметне мотику на раме па да иде у надн |
| оказује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи толико без |
| /> је био ту на ручку, па се разговара с Јевремом како му његова плата не стиже за трошак, а Ј |
| м <pb n="63" /> бејаше свакад продаваца с разним посластицама за децу.{S} Ту ми је било најмили |
| и давати одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с тобом! може се оженити.</p> <p>— То може . . . рече С |
| ца, два дана после разговора Макрениног с Јевремовом Савком.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| ном црном оделу, и младе жене и девојке с најлепшим накитом.</p> <p>Докле пивоноше доношаху пив |
| е дубоком познавању старине у овог попе с наочарима! . . .</p> <p>— За старо време не питам, на |
| та писмо, погледа у младића, и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју |
| изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио |
| благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S} В |
| плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од 4—5 година.</p> <p>— На здрав |
| с ни био!{S} Док је наша Зорка овака, и с оволико новаца, биће младожења! . .</p> <p>Сви збуњен |
| а ће ме познати с муштеријама својим, и с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изређа |
| 3" /> <p>Сад закуца у врата.{S} Кључеви с поља звекнуше; брава шкрипну; врата се отворише, и Чи |
| . (Погледа тужно у своју корпу).{S} Али с каквом памећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} И о |
| >— Проклете ћивте!{S} Пре би се растали с душом, него с парама . . . .{S} А могла би се бар јед |
| па мора у ред!.{S} Него се ти разговори с Јевремом; помени му за оних 200 дуката!{S} У понедељн |
| ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштеријама својим, и с кућама које њему верују.{S} И |
| лу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неколиких страна повикаше:</p> <p>— О, Ријо, сретно! |
| а мораде добро стегнути да састави крај с крајем.{S} Мајка је још морала мислити о удаји сестар |
| вте!{S} Пре би се растали с душом, него с парама . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо пр |
| </p> <p>Видећи тако јуначку рану, лекар с неким поштовањем упита рањеника како му је име.{S} Ра |
| се многи, рече један сувоњав чиновничић с рукавицама и лепим штапом у рукама: — 1000 дуката мир |
| вакојаке робе од које сам ја, у друштву с калфама, парче по парче, упућивао те се тако трошкари |
| роклетих новаца!. . .</p> <p>«У друштву с људма, као што бејах и сам, научих се картати.{S} Та |
| Имате право, прихвати један од гостију с проседом брадом: — на прилику, мени, техничару, што ћ |
| у липу стоји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа старац све то, |
| го од старости.{S} Ја остах сам у свету с небројеним пожудама за уживања, а с мало или ни мало |
| у несрећу. . . . . .</p> <p>— А шта ћу с овим?</p> <p>Сад извади испод узглавља свитак хартије |
| е и столове и госте, а очију не сметаху с тога доконога света.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће јед |
| ба, или подрум — затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необична!{S} Она је тесна, она |
| о новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклетих новаца!. . .</p> <p>«У друштву с људма, |
| било штету.</p> <p>«Долазећи кући, још с врата вичем:</p> <pb n="61" /> <p>— Дајте ми хлеба!{S |
| <p>— На здравље, Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце моје ?</p> <p>— Хвала Тет |
| оски добра, како ће онај који још сада, са млечним усницама својим, важно изговара:</p> <pb n=" |
| а.{S} Али где је среће ту је и несреће: са свим случајно примети се на једном рачунском докумен |
| у <pb n="72" /> овој земљи. . . . .{S} Са зле управе срца свога, падах из погрешке у погрешку. |
| као данас.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мном бива све другојаче, а не онако како је желео он |
| о се толико бејаше замислила да се сама са собом гласно разговараше.</p> <pb n="2" /> <p>Два мл |
| ="65" /> земљу.{S} Старица се саже, узе са земље кришку, отресе је, пољуби, и рече —</p> <p>— Н |
| уге.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са свим поцепано).</p> <p>(Ово је нађено у Ријиној блуз |
| и боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна |
| .{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, свакад су му речи нешто испрекидане; |
| аху суде.{S} Али два госта не мицаху се са својих места.{S} Они сеђаху један према другоме, и к |
| о време вас нема.{S} Баш ме заборависте са свим ! . . .</p> <p>— Право велиш, чедо моје.{S} Не |
| !{S} Па кад један кум, на ту вику, рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта |
| у Чича-Станоје, тамничар, с кључевима и са свежњем хартија.{S} Блед и престрављен старац рече:< |
| ига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) честитају Миленији зета.{S} А девојке гледа |
| другова не само из наше вароши, него и са села, и из других места.{S} Пред школом нашом <pb n= |
| он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од |
| е, па и на трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштеријама својим, и с ку |
| јбољи младић.{S} Скочићемо ми сви, свак са своје стране, па мора у ред!.{S} Него се ти разговор |
| осветљеној тамници, разговараше се сам са собом:</p> <pb n="41" /> <p>— Још ноћас у овој прокл |
| ати.</p> <p>— Овде су, продужава он сам са собом: — неке белешке о мом досадашњем животу.{S} Бе |
| замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупц |
| — не знам; али знам да ће скинути камен са срца оним Србима који су, као ово ја, у туђини венул |
| орпу).{S} Али с каквом памећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако накинђурен |
| Ову срећу бар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p> <p>— Море ова |
| то грех да упропасти једнога младића за сав његов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио т |
| некуд изашао, и не враћа се.{S} Станоје сав претрну помисливши шта може бити.{S} Потрчи овамо, |
| је у кући свакојако«!</p> <p>То им беше сав разговор.</p> <p>Жена која храмаше упути се кући бр |
| рсти заштитник правде и правице.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домашају судске власти, |
| о како пресуђујем,» а то баш притискује савест осетљива човека.{S} Ја ником свом не бих светова |
| цам коју реч у име захвалности за такав савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо дериште — |
| . .</p> <p>Станоје седе, а Рија му поче савијати цигару.</p> <p>— Причај што Чича-Станоје, не б |
| акра:</p> <p>— Па красна ти ова кућица, Савка!{S} Три собе имате, је ли?</p> <p>— Три, тетка, и |
| нце од 4—5 година.</p> <p>— На здравље, Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце мој |
| те се нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— |
| и се.</p> <p>— А где је сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар |
| опољца, бакалина.</p> <pb n="8" /> <p>— Савка, дијете!{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, те |
| е вешто засновала проводаџиску радњу, а Савка спремаше вечеру и мишљаше у себи:</p> <p>— Новци |
| нездрава . . .</p> <p>— Нездрава? упита Савка изненађено.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; то је |
| нам је она трећа «намештена соба», рече Савка осмехнувши се.</p> <p>— А где је сад твој девер, |
| Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати много кори |
| вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не умејући давати одговора.</p> <p>— Дијете, |
| се оженити.</p> <p>— То може . . . рече Савка нешто развлачећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да |
| е ви мене још сетили, <pb n="4" /> рече Савка с неким малко прекорним погледом.</p> <p>— Па как |
| ти репом, дете се зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште св |
| <pb n="11" /> <p>Докле се Тета-Макра и Савка разговараху, дотле мала Мица, Савкина ћерка, милу |
| не помаже.</p> <p>— Веруј, веруј! вели Савка не знајући куд заошијава вешта Тетка-Макра.</p> < |
| !</p> <p>— Иди пољуби тету у руку! вели Савка својој малој ћери, која остави мачку, и поче да ч |
| погледом.</p> <p>— Па како ми живиш ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан? |
| Пошто се изврши «цело послужење«, пошто Савка изнесе шоље од каве коју је Тетка Макра, преко св |
| , неповерљиво гледајући у гошћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе сл |
| а и Савка разговараху, дотле мала Мица, Савкина ћерка, милује мачку по репу и пита:</p> <p>— Ма |
| ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкину ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да за |
| после разговора Макрениног с Јевремовом Савком.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18810 |
| се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години овај једа |
| је од «оних».{S} Овде Макрена погледа у Савку а намигну левим оком, што хоће да каже — од проти |
| ве последње речи изговори гласније, и у Савку погледа сталније.</p> <p>— Нема вам он овде од ва |
| кавати на савлађивање својих пожуда, на савлађивање својих жеља...</p> <p>(Опет се не може даље |
| деца још из малена морају навикавати на савлађивање својих пожуда, на савлађивање својих жеља.. |
| иче један гост иза стола.</p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара се фришко! одговара пивоноша.</p> <p>— И |
| оше се сваки час одзивљу:</p> <p>— Сад, сад!{S} Таки, таки!{S} Молим, молим!{S} Сад баш фришко |
| , који су се дојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се |
| /p> <p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb n="7" />.{S} |
| ху све нове и нове врлине на младожењи, сад казиваху како су се одмах надале такој несрећи.{S} |
| а копам, као сељакуша?{S} Секо моја!{S} Сад се свет опаметио: не живи се два века!{S} Пре се ја |
| људи паметни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морал |
| рећи ће му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад могу чути сви! . . .{S} Проклето десет пара!</p> <p |
| ше у себи:</p> <p>— Новци душегупци!{S} Сад ће новцима преотети прилику оној сироти девојци. . |
| о.{S} Млад — делија; стар — просјак!{S} Сад сам спао да овим храним себе и бабу. . . (Погледа т |
| сад!{S} Таки, таки!{S} Молим, молим!{S} Сад баш фришко ! . . .</p> <p>Гости, међу тим, седе, ра |
| во! виче један гост иза стола.</p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара се фришко! одговара пивоноша.</p> < |
| пивоноше се сваки час одзивљу:</p> <p>— Сад, сад!{S} Таки, таки!{S} Молим, молим!{S} Сад баш фр |
| дједнако: пре се није много радовала, а сад се опет много не жалости.</p> <pb n="36" /> <p>Приј |
| Савка осмехнувши се.</p> <p>— А где је сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега |
| чита).</p> <pb n="IV" /> <p>«3а мене је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти вел |
| и пред свима гостима око њега.{S} Ту се сад поче здравити, желети, нагађати, погађати шта ће би |
| куд хоће! . . .</p> <p>— А код кога сте сад оставили децу? пита суседа.</p> <p>— Ни код кога; о |
| ем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да наградим |
| ило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто се изврши «цело послу |
| по! одговори један за све.</p> <p>—- До сад смо играли, рече једна госпа.</p> <p>— Прођите се, |
| </p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> |
| да см дете.</p> <pb n="52" /> <p>Старац сад исприча све како је било.</p> <p>«Еве, овој сам наш |
| акша моја несрећа.</p> <pb n="43" /> <p>Сад закуца у врата.{S} Кључеви с поља звекнуше; брава ш |
| . . .</p> <p>— А шта ћу с овим?</p> <p>Сад извади испод узглавља свитак хартије, и поче га раз |
| pb n="69" /> <milestone unit="*" /> <p>«Сад чекам шта ће ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклет |
| и који су се на сва уста смејали Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Ка |
| на и мајка њена.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је |
| почне он опет претресати Ријину собу, и сада нађе у сламњачи један свежањ писане хартије.{S} То |
| тва које се купује за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот!{S} Никако!{S} Не |
| о анђеоски добра, како ће онај који још сада, са млечним усницама својим, важно изговара:</p> < |
| е на <pb n="65" /> земљу.{S} Старица се саже, узе са земље кришку, отресе је, пољуби, и рече —< |
| ! . . . .</p> <pb n="38" /> <p>«Како се сазна за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се судски зо |
| к суда, побројавши све што се извиђањем сазнало и посведочило, изрећи:</p> <p>«Суд је пресудио |
| се као кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се прилично прибојавао, свима другима био сам се на |
| прекори, ја се на њега расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван. . . . .</p> <p>«На часу са |
| а други према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао рашта расрдити се и, готово у свакој так |
| или печата, или ма што друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} М |
| огледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се |
| ти кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако |
| ђе.{S} Готово свакад налазила је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, |
| рале као младића «солидна.» Знало се да сам ја био «масаџија,« тојест, наследник богата оца, ал |
| {S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам рођен у <pb n="72" /> овој земљи. . . . .{S} Са зле |
| ећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молила д |
| p>— Молим ја вас, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих |
| е очекивало од мене у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одева |
| ледник богата оца, али се није знало да сам ја своје наследство упутио давно.{S} За то се очеки |
| е?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам господоваја — несам; а служим откако сам роден.</p> |
| ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се задало за «лекцију», |
| Једини мушкарац међу четири девојке, ја сам растао као мајчина маза, и владао се као кућевни ти |
| јас задени!</p> <p>«На таке опомене, ја сам често настављао нови смеј.</p> <p>« Све су моје књи |
| итни дугови.</p> <p>«На такав начин, ја сам још за свога школовања, спискао све што ми је од оц |
| е није смео нико преко погледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у |
| мене, да се тргнем, да се поправим — ја сам постајао све гори:</p> <p>— Оне девојчуре (сестре м |
| А! истина јес, поправља се Миле: — а ја сам преумио!</p> <p>— Та још од детета познавало се да |
| његов потоњи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља з |
| вакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео са |
| ала од десет пара»!</l> </quote> <p>«Ја сам се родио у кући имућној.{S} Мој је отац најпре ради |
| осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја сам имао четири сестре, све четири старије од мене.{S} |
| асности за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам све радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је в |
| <p>— Па где си служио?</p> <p>— Служија сам у Влашко.{S} У Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг |
| ута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци |
| видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Савка из |
| } У Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј сам служија три години.</p> |
| ј, а за мене не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, била је у кући велика свечаност.{S} |
| д ми је била невоља у картању.{S} Некад сам, добивши доста, враћао што сам био узео; али се дог |
| дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам научити што више из права, одговори младић: —Ми смо |
| } Млад — делија; стар — просјак!{S} Сад сам спао да овим храним себе и бабу. . . (Погледа тужно |
| све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке |
| ало снаге да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био младић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} |
| .</p> <p>Међу крвавим крпама, којима је сам затварао рану своју, нађе се једна бела марама, и н |
| у кући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одвео учитељу који ме уписа у први разред.{S} Учите |
| оста дућан, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштву с калфама, парче по парче, упућивао т |
| ања да дођем до новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклетих новаца!. . .</p> <p>«У др |
| ећом осветљеној тамници, разговараше се сам са собом:</p> <pb n="41" /> <p>— Још ноћас у овој п |
| а, изумевао сам нечувене мајсторије, те сам тако прикривао стање своје касе.{S} При свем том зе |
| >— Служија сам у Влашко.{S} У Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј са |
| рилика, и пријатељи навалише, а највише сам младожења.</p> <p>— Допада ми се девојка, вели он; |
| и лешницима.{S} Гледа старац све то, и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја радио.{ |
| изређао, кад би замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси |
| те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа |
| <p>«У друштву с људма, као што бејах и сам, научих се картати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} У |
| <p>«Тад сам већ био младић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} Како сам ја од оних људи који м |
| тако право! . . . .</p> <p>«У гимназији сам имао другова не само из наше вароши, него и са села |
| ло за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које кога многе рђаве навике |
| ича све како је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове постеље, заврши он, пруживши предсе |
| ца.{S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј сам служија три години.</p> <p>— Где је та Турна?</p> < |
| ијем. . . . .{S} Нисам војник . . . чак сам човек страшљив; али је туга у туђини тежа од сваке |
| учиним штете десет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од б |
| то осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi>. . .</p> |
| гледати.</p> <p>— Овде су, продужава он сам са собом: — неке белешке о мом досадашњем животу.{S |
| ли кад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n="47" /> свој хлеб, и да још може бити ка |
| стање своје касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би с |
| И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, проводио се богаташки |
| а се та злоупотреба не пропта, изумевао сам нечувене мајсторије, те сам тако прикривао стање св |
| м уредно; а кад ми није воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиг |
| да уживам сласт од дима његова, довијао сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. . . .</ |
| е воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, |
| p>мојом управом.{S} Од тога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад |
| ло тако бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, говораше Миле |
| } Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостајао сам, доцнио с |
| да то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, проводио се богаташки, а плату примао ма |
| прилично прибојавао, свима другима био сам се на главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и донош |
| тражи; а за кључара (тамничара) наредио сам да се за непажњу узме на одговор.</p> <p>Међу тим Р |
| шке о мом досадашњем животу.{S} Бележио сам своје мале грешке из којих су ницали и расли велики |
| p>— Оне девојчуре (сестре моје), мислио сам ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не м |
| S} Пристах, испросих, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и |
| би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које кога мног |
| то, и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја радио.{S} Млад — делија; стар — просјак! |
| } У служби сам имао лепо место.{S} Како сам ја од оних људи који маре само за себе, тако се ник |
| а ономе како ми је представљено, и како сам ствар сватио, држим да је право овако како пресуђуј |
| не и доношене свакојаке сиграчке откако сам зазнао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам |
| ам господоваја — несам; а служим откако сам роден.</p> <p>— Па где си служио?</p> <p>— Служија |
| ћи добијати од матере ни онолико колико сам добијао за очина живота, ја се почех бринути о себи |
| моје!{S} Ништа окусити не могу!{S} Само сам свратила да те видим.{S} Седи да се разговарамо: же |
| } Сваки наслов ишатиран, замрљан.{S} То сам ја чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале ша |
| </p> <p>«Тада ми дође да се покајем што сам учинио; али то осећање траја за мало.{S} Сутра дан |
| S} Некад сам, добивши доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешће узимам повеће су |
| гима не остане више!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био тако амишан према другима, није било очекива |
| хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перорезом подаврьо своју очну јабучицу, и рекао:</p |
| <p>«Није ми било петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да уживам |
| а себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У |
| е тако трошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и задужити се.</p> <pb n="66" /> <p>«Кад у јед |
| то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста страшној цеви?{S} То је ј |
| о љут и гњеван. . . . .</p> <p>«На часу сам био немирнији од свију других ђака.{S} Учитељ је че |
| е од туге него од старости.{S} Ја остах сам у свету с небројеним пожудама за уживања, а с мало |
| свуда немио, свуда мучен, — већ омрзох сам на себе. . . . .{S} Кад чух да Србија завојшти на Т |
| и тако исто беспутне.</p> <p>«И цигара сама малена је ствар, али је велика с оном дружином кој |
| нешто се толико бејаше замислила да се сама са собом гласно разговараше.</p> <pb n="2" /> <p>Д |
| суседа.</p> <p>— Ни код кога; остала су сама.{S} Не могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мен |
| ачајно.</p> <p>Болничари, болничарке, и сами служитељи, нехотице се прикупише око постеље његов |
| оме раду; што они крију <pb n="51" /> и сами од себе: то једнога дана изнесу пред судију, и зов |
| !{S} Они су већ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си так |
| и све што би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које |
| нићу остајаше само још неколико часова, само још једна ноћ, па да чује те страшне речи, и да ви |
| >!{S} Зорка, обучена од јутра до мрака, само прихвата и испраћа <pb n="17" /> госте, гласнике д |
| {S} То сам ја чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и о |
| ник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је само неколико мрва дувана. |
| а његова, довијао сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. . . .</p> <p>«Једном ме виде |
| другојаче, а не онако како је желео он, само би суморно проговорио:</p> <p>— У нашем граду може |
| ељи.{S} И ти учитељи свакад могу много, само кад умеју . . .</p> <p>— Таман бих га ја учила, ве |
| и мишљаше:</p> <p>— Море је ово згодно; само не знам ко најзад плаћа све ово уживање. . . .</p> |
| е ми моје!{S} Ништа окусити не могу!{S} Само сам свратила да те видим.{S} Седи да се разговарам |
| о?{S} Он мене још није ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, и разговара се врло памет |
| Прођите се, рећи ће намрштено друга: — само једно гурање.</p> <p>Уз те речи нови гости натезах |
| шта ће живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу, него је човек — да ме храни! . .< |
| уге, тужио их, опадао, и кривио свакога само себе—никад!</p> <p>«Некад на ногама унесем у школу |
| /hi>; али онде где Рија седи нису врата само притворена, него су <hi>затворена</hi>, и још <hi> |
| тога судија, у сваком свом послу, може само рећи: «Према ономе како ми је представљено, и како |
| т је пара, само десет пара; а цигара је само неколико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упропа |
| час га једне зиме потера несрећа те је само губио.{S} Тако је за неколико месеца узео из касе |
| /p> <p>«У гимназији сам имао другова не само из наше вароши, него и са села, и из других места. |
| .{S} Како сам ја од оних људи који маре само за себе, тако се никад нисам ни заносио за којекак |
| заточења».</p> <p>Свилорунићу остајаше само још неколико часова, само још једна ноћ, па да чуј |
| ушљива, а колико је светла — показује и само црно име њено — тамница! . .</p> <p>Свилорунић, се |
| радити од своје воље.{S} Он сме радити само на позив парничара!{S} Други управник може својим |
| имају се у његов суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре да раде и не милују да се уче.</p |
| остионици и пред њом под липама ражњаху само гостионички «келнери» те гашаху лампе, и прибираху |
| лити о удаји сестара мојих, а ја мишљах само о себи, о својим задовољствима.{S} Не могући добиј |
| ђена беда. . . .</p> <p>Остало беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, да <p |
| исаоницу, и наредите да почне службу од самога почетка.{S} Нека преписује неко време, па ћемо в |
| : — рана јесте велика, али не мора бити самртна. . . . . .</p> <p>— Не бојим се ја смрти, госпо |
| аја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовиначку болницу, међу тешким рањеницима, |
| тај сутра одбити од очију својих тешки сан, и остати да проводи несане ноћи над књигом? како ћ |
| се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунара и викнуо мајци:</p> <p>— Или ми дај д |
| д сукрвице и од неке пене као мехури од сапуна.</p> <p>Видећи тако јуначку рану, лекар с неким |
| ilestone unit="-" /> <p>Сутра дан су га саранили у бадовиначко гробље.{S} За крстачу његову осв |
| ху око рањеника, гледајући у њега, и не саслушаше овога узвика . . . .</p> <p>А рањеник, на те |
| а.</p> <p>Председник отпоче читати овај састав:</p> <pb n="55" /> <milestone unit="space" /> <p |
| } Наша се кућа мораде добро стегнути да састави крај с крајем.{S} Мајка је још морала мислити о |
| лови не задржавају; све иде као навијен сат.{S} Озбиљни млади људи из велике школе отимају се у |
| бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовиначку б |
| дринску обалу.</p> <p>8 Јула, још од 9 сата из јутра, започе се крвав бој између Срба и Турака |
| н (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, тето |
| аху што се жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, сада као да налажаху да је то в |
| p>«Да пишем годину дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које |
| /p> <p>Рије Свилорунића</p> <quote> <l>«Сва је моја несрећа</l> <l>постала од десет пара»!</l> |
| у).{S} Али с каквом памећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако накинђурена, |
| лазити да нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Готово свакад налазила је она да сам крив ја. |
| ао најбољи младић.{S} Скочићемо ми сви, свак са своје стране, па мора у ред!.{S} Него се ти раз |
| на видеше шта је, али се чињаху невеште свака из свога узрока. . . .</p> <p>После тога се раста |
| е гошће находе у њенога младожење.{S} И свака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то |
| по.{S} И, кад год се са мном разговара, свакад су му речи нешто испрекидане; нешто је као збуње |
| рао из школе!{S} И кад пораним у школу, свакад заборавим код куће ма што: или плајваз, или перо |
| управом.{S} Од тога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад сам, д |
| знате, Рија је руковао касом у којој је свакад било новаца на хиљаде.{S} Одавно се он почео кар |
| Пред школом нашом <pb n="63" /> бејаше свакад продаваца с разним посластицама за децу.{S} Ту м |
| и су и највећи учитељи.{S} И ти учитељи свакад могу много, само кад умеју . . .</p> <p>— Таман |
| } У моје руке дође кључ од касе у којој свакад има довољно новаца.{S} Једном, у несрећи, да поп |
| вађа и да утишава наше свађе.{S} Готово свакад налазила је она да сам крив ја.{S} Место да мене |
| радом стећи хвале, благослова, а судију свакад половина парничара куне и осуђује.{S} Кад који у |
| слатко!{S} Благо оном ко тебе може <hi>свакад</hi> да има! . .</p> <p>Опет умуче.{S} Хладан му |
| хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакакво. . . .</p> <p>— Знаш ли ти влашки Чича-Станоје |
| страшљив; али је туга у туђини тежа од сваке муке у отаџбини. . . . .{S} Ох, отаџбино!{S} Ох, |
| сласт од дима његова, довијао сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. . . .</p> <p>«Јед |
| е ми, на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по улицама престонице, не морају пост |
| узвишена јесте, али је тешка, горка.{S} Сваки други управни старешина може по својој жељи и уви |
| Све су моје књиге биле ишарабатане.{S} Сваки наслов ишатиран, замрљан.{S} То сам ја чинио и на |
| арварску тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била палата, била соба, или |
| дивљину срца свог.{S} Сирота мајка моја сваки је час морала долазити да нас развађа и да утишав |
| <hi>Р</hi> на леђима!{S} Осудиће ме на сваки начин.{S} Ух! несрећна свршетка!{S} Како да подне |
| прав човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ — мученик.{S} И Чича — Станоје беше увек бл |
| е пени хладно пиво, а хитре пивоноше се сваки час одзивљу:</p> <p>— Сад, сад!{S} Таки, таки!{S} |
| Тад морам молити другога.{S} Тако су се сваки дан множили моји повериоци и расли моји ситни дуг |
| b n="23" /> <p>И удалише се; али у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море је ово згодно; само не зна |
| својој души.{S} Што два човека заплећу сваки дан у своме раду; што они крију <pb n="51" /> и с |
| p> <p>Међу тим, гостију све више.{S} За сваким столом смичу се ранији да учине места познијима. |
| лавимо једном у години, а они славе ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче један гост из |
| лазе брже него ишта друго), онда кривим свакога пре него себе.{S} Тад морам молити другога.{S} |
| за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога само себе—никад!</p> <p>«Некад на ногама унесем |
| <head>Младост-лудост</head> <quote> <l>Свакога ће питати старост</l> <l>где му је била младост |
| мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер, угађајући својим пожудама |
| давно.{S} За то се очекивало од мене у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао |
| } Имајући при руци увек новаца, он се у свакој новчаној оскудици машао за кључ од своје касе, и |
| есто имао рашта расрдити се и, готово у свакој такој прилици, показати дивљину срца свог.{S} Си |
| мота за њих.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .</p> <p>— Чича! |
| ео.</p> <p>«Мени су куповане и доношене свакојаке сиграчке откако сам зазнао за себе.{S} Нисам |
| други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштву с калфама, пар |
| м, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им беше сав разговор.</p> <p>Жена |
| ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад |
| метиће други господин.</p> <p>— На част сваком такав интерес, рече први господин: — кад је у ку |
| а им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком свом послу, може само рећи: «Према ономе како ми |
| а ту су близу, или који су осетљиви на сваку повреду хармоније <pb n="29" /> — та је музика пр |
| ко ми је представљено, и како сам ствар сватио, држим да је право овако како пресуђујем,» а то |
| н млад један господин од оних пређашњих сватова, и стаде молити гостионичког <pb n="33" /> слуг |
| алим по кога од њих!</p> <p>»Како чујем сватове, одмах скупим чету своје дружине, те пред цркво |
| онога стола где мало пре сеђаху гости — сватови.{S} Јадиковаше се горко да је млада жена његова |
| гог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у сватовима!{S} Проведосте ли се лепо?</p> <p>— Врло лепо |
| ара</hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац умре, све се измени.{S} Наша се кућа мораде добро стегнути да |
| ине.</p> <p>«Ја сам имао четири сестре, све четири старије од мене.{S} Ласно је веровати кад пр |
| равде и правице.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домашају судске власти, он има на уму, и |
| потражиш — нема!{S} И што има, неваља; све нешто простачко.{S} Тражим везен пешкир за девера, |
| о моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румен |
| рзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нарочито интабулациске, тачне су за причу; н |
| нигде се у њега послови не задржавају; све иде као навијен сат.{S} Озбиљни млади људи из велик |
| ице се прикупише око постеље његове.{S} Све се утиша.{S} Он прибра мало снаге, па поче овако:</ |
| један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и више докле најпосле не повика:</p> <p>— Чича |
| сам често настављао нови смеј.</p> <p>« Све су моје књиге биле ишарабатане.{S} Сваки наслов иша |
| ени, да се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати Јеврему, па што рекне он, јавићу ва |
| , ни служба — те ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу |
| > <p>«Доцније, опазивши да са мном бива све другојаче, а не онако како је желео он, само би сум |
| ?</p> <p>— Врло лепо! одговори један за све.</p> <p>—- До сад смо играли, рече једна госпа.</p> |
| жеља, и већ не зна како да одговара на све нове и нове врлине које гошће находе у њенога младо |
| во згодно; само не знам ко најзад плаћа све ово уживање. . . .</p> <p>Одоше!</p> <p>Међу тим, г |
| /p> <pb n="52" /> <p>Старац сад исприча све како је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове |
| ).</p> <pb n="IV" /> <p>«3а мене је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти велиш . |
| ће трећи сељак: — видите ли да је овде све како не треба.</p> <pb n="23" /> <p>И удалише се; а |
| ном крају собе Миленија овако приписује све вољи божјој, судбини, а нешто и чару своје ћери, ле |
| — нека он уђе у ову вамилију, па ће се све поправити и он ће бити уредан као најбољи младић.{S |
| а Дунав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се све говори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, |
| ђење иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нарочито интабулациске, тачне су |
| га успомена изгубљена је ту!{S} Скочише све слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништ |
| дванаесет гроша, па ми тутури поједоше све.{S} Појела ги вечна мука!</p> <p>Код Ивана Минића п |
| кућа узнемири докле ја приберем књиге и све што ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи у |
| , те окрени, те обрни, докле лепо уреди све како треба!</p> <p>Матере, које знају колика је бри |
| како је побегао затвореник Рија: је ли све <pb n="53" /> онако како прича тамничар.{S} Најпосл |
| кућама које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио како ће онда и сам бити |
| {S} Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од |
| .{S} И, душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео |
| p>Нар.{S} Пословица.</p> <p>Разгледавши све редом записке, г. председник, кад се искупише судиј |
| к у који ће председник суда, побројавши све што се извиђањем сазнало и посведочило, изрећи:</p> |
| сти за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја сам све радио онако како ми је кад воља.{S} Кад ми је воља |
| ргнем, да се поправим — ја сам постајао све гори:</p> <p>— Оне девојчуре (сестре моје), мислио |
| ја сам још за свога школовања, спискао све што ми је од оца остало.{S} По несрећи отац ми је у |
| у очи удадбе?</p> <p>Али ко би похватао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули у Минићевој |
| шоље од каве коју је Тетка Макра, преко све клетве, попила у сласт, врати се, узе плетиво, и се |
| своје време у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отићи <pb n="26" /> да вечера и |
| . .</p> <p>— Теби Јулка, пада на памет све којешта!{S} Говориш као нека бабускера.{S} Каква је |
| </p> <p>Одоше!</p> <p>Међу тим, гостију све више.{S} За сваким столом смичу се ранији да учине |
| {S} Баш не знам што ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар знати боље. . . .</p> </div> <di |
| ијатељице, оне исте које пређе налажаху све нове и нове врлине на младожењи, сад казиваху како |
| седе једно одабрано друштво.{S} То беху све <pb n="28" /> млади људи у свечаном црном оделу, и |
| м бадемима и лешницима.{S} Гледа старац све то, и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и |
| ом дружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале димопије које ми, на бруку своју а на штет |
| је знају колика је брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) честитају Миленији зет |
| научих се картати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} У почетку ме срећа послужи необично добро.{S} |
| а клупи пред вратима Луке Лисопољца, по сведоџби летописаца, два дана после разговора Макренино |
| јину собу, и сада нађе у сламњачи један свежањ писане хартије.{S} Томе се сиромах старац јако о |
| ича-Станоје, тамничар, с кључевима и са свежњем хартија.{S} Блед и престрављен старац рече:</p> |
| тако прикривао стање своје касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.< |
| . . . побегох . . . .{S} Тумарих у туђ свет. . . .{S} Ух! проклето десет пара!</p> <p>Рањеник |
| , као сељакуша?{S} Секо моја!{S} Сад се свет опаметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна дев |
| , срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаше. . .</p> <p>— Ч |
| RP18810_C4"> <head>IV</head> <head>Живи свет. . . </head> <quote> <l>«'Вала Богу!{S} Ко храни о |
| а Богу!{S} Ко храни овај </l> <l>докони свет? . .» </l> </quote> <p> Једна мисао из главе раден |
| дим?</p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо текар отпочети жив |
| дан суморни гост: — Што не гледате овај свет што овако уме да проведе своје време у друштву, је |
| а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену. |
| сте, а очију не сметаху с тога доконога света.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће један од њих: — ко |
| ту, и тужи се својој суседи на неправду света:</p> <p>— Молим ја вас, Цана Павлова мисли да сам |
| /head> <quote> <l>Нема речи ни веће, ни светије,</l> <l>ни милије, него што је реч —</l> <l> <h |
| страшна, она је загушљива, а колико је светла — показује и само црно име њено — тамница! . .</ |
| ће према ономе који нема доста ваздуха, светлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек м |
| сетљива човека.{S} Ја ником свом не бих световао да буде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе у се |
| уге него од старости.{S} Ја остах сам у свету с небројеним пожудама за уживања, а с мало или ни |
| } Господин оде хучући, а слуге погасише свеће, и вратише се у гостионицу.</p> <p>Цивић и Свилор |
| На <hi>бденију</hi> зашивам другаре, и свећом често хоћу да припалим по кога од њих!</p> <p>»К |
| нић, седећи у својој тескобној, лојаном свећом осветљеној тамници, разговараше се сам са собом: |
| То беху све <pb n="28" /> млади људи у свечаном црном оделу, и младе жене и девојке с најлепши |
| ам пошао у школу, била је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одвео учитељу који ме упис |
| биће младожења! . .</p> <p>Сви збуњени, сви пометени; али сви очекују да се ствар окрене на бољ |
| к летимице, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много научити. . .</p> |
| знао шта је чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепи |
| далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најгори лумпов и картаџија.</p> <p>— |
| о ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не |
| но је веровати кад причају колико су се сви обрадовали мени, као првом мушкарцу. <pb n="56" /> |
| јутру, кад је најслађе спавати, ураниће сви као вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и |
| е нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p |
| .</p> <p>Сви збуњени, сви пометени; али сви очекују да се ствар окрене на боље!</p> <p>На жалос |
| дан као најбољи младић.{S} Скочићемо ми сви, свак са своје стране, па мора у ред!.{S} Него се т |
| кар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад могу чути сви! . . .{S} Проклето десет пара!</p> <p>— Већ <foreig |
| вечна мука!</p> <p>Код Ивана Минића пак сви као потучени.{S} Једина Зорка држи се некако подјед |
| метни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако б |
| ве је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и паметна жена.{S} |
| један филолог доста.{S} Други људи могу сви гледати свога посла. . . . .</p> <p>Јасан глас овог |
| <quote> <p>Судију никад не благосиљају сви којима суди! </p> </quote> <p>Председник суда, г. Ж |
| се врло паметно.</p> <p>— То већ умеју сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог Рију не б |
| лико новаца, биће младожења! . .</p> <p>Сви збуњени, сви пометени; али сви очекују да се ствар |
| .</p> <p>«На часу сам био немирнији од свију других ђака.{S} Учитељ је често морао прекидати с |
| ух људски, и како је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан ч |
| ја, добићеш хаљину од најтеже француске свиле, а твој Јеврем бошчалук као и кум венчани.</p> <p |
| сретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допаде јако узбуђен мла |
| дана по целој вароши пуче глас:{S} Рија Свилорунић, благајник, затворен у тамницу!{S} До јуче, |
| изрећи:</p> <p>«Суд је пресудио да Рија Свилорунић за проневерење у дужности, за упропашћење то |
| > <p>У тај мах к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неколиких страна повикаше:</p> <p |
| у Лисопољчеву, кад поред њих прође Рија Свилорунић, и јави се врло уљудно.</p> <p>— Ја?. . .{S} |
| улка рече:</p> <p>— Ово је кукавни Рија Свилорунић.{S} Његова је ово марама! . . . .</p> <miles |
| ?</p> <p>— Чича Станоје! ходи амо, рече Свилорунић, ходајући по соби.</p> <p>Кључар уђе.{S} То |
| вратише се у гостионицу.</p> <p>Цивић и Свилорунић још сеђаху.{S} Њих се ништа не тицаше штета |
| амо црно име њено — тамница! . .</p> <p>Свилорунић, седећи у својој тескобној, лојаном свећом о |
| ду да се објави пресуда по кривици Рије Свилорунића,али је он ноћас побегао из затвора, и засад |
| >„ЖИВОТ И ВЛАДАЊЕ“</title> </p> <p>Рије Свилорунића</p> <quote> <l>«Сва је моја несрећа</l> <l> |
| може бити каштигован, онда оспе ружити Свилорунића као најгорега човека. .</p> <p>Већ не знам |
| мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у свим каванама, |
| а.{S} Председник седе, и узе разгледати Свилорунићеве хартије.</p> </div> <div type="chapter" x |
| вореника.{S} А овог вечера хоћаше према Свилорунићу да буде још блажи.</p> <pb n="44" /> <p>— Ч |
| е и кривац и публика како суд суди Рији Свилорунићу.</p> <p>Приближаваше се тренутак у који ће |
| олико и толико година заточења».</p> <p>Свилорунићу остајаше само још неколико часова, само још |
| S} Али где је среће ту је и несреће: са свим случајно примети се на једном рачунском документу |
| .</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са свим поцепано).</p> <p>(Ово је нађено у Ријиној блузи п |
| оље знате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна до |
| реме вас нема.{S} Баш ме заборависте са свим ! . . .</p> <p>— Право велиш, чедо моје.{S} Не зна |
| } Па кад један кум, на ту вику, рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће |
| нас се о њему говори у свим каванама, у свим дућанима, у свим канцеларијама.{S} И да видите как |
| ори у свим каванама, у свим дућанима, у свим канцеларијама.{S} И да видите како су људи паметни |
| Свилорунића, а данас се о њему говори у свим каванама, у свим дућанима, у свим канцеларијама.{S |
| м оца, кога сам се прилично прибојавао, свима другима био сам се на главу попео.</p> <p>«Мени с |
| 1" /> се хладно пиво пред Ријом, и пред свима гостима око њега.{S} Ту се сад поче здравити, жел |
| по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира да се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармониј |
| довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу т |
| овим?</p> <p>Сад извади испод узглавља свитак хартије, и поче га разгледати.</p> <p>— Овде су, |
| ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих судских чиновника тражи то исто.{S} С тога у његов |
| ој такој прилици, показати дивљину срца свог.{S} Сирота мајка моја сваки је час морала долазити |
| .</p> <p>«На такав начин, ја сам још за свога школовања, спискао све што ми је од оца остало.{S |
| ни ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих судских чиновни |
| ој земљи. . . . .{S} Са зле управе срца свога, падах из погрешке у погрешку.{S} На послетку учи |
| шта је, али се чињаху невеште свака из свога узрока. . . .</p> <p>После тога се расташе ове дв |
| г доста.{S} Други људи могу сви гледати свога посла. . . . .</p> <p>Јасан глас овога господина |
| њих падају, опет бити уверен о доброти свога рада; може бити задовољан и спокојан; а судија не |
| девојку; али . . . дете моје . . . свој свога треба да чува.{S} Та је девојка валична . . . нез |
| први разред.{S} Учитељ беше млад човек, свој посао разумеваше добро, а с оцем мојим <pb n="59" |
| дити девојку; али . . . дете моје . . . свој свога треба да чува.{S} Та је девојка валична . . |
| овога случаја он сам губи <pb n="47" /> свој хлеб, и да још може бити каштигован, онда оспе руж |
| ри, која остави мачку, и поче да чепрка свој носић, неповерљиво гледајући у гошћу.</p> <p>Савка |
| ице, оставио један рукопис у ком казује свој досадашњи живот.{S} Он побраја многе своје мане; а |
| ака.{S} Учитељ је често морао прекидати свој говор, да мени викне:</p> <p>— Ријо, смири се!{S} |
| на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, по свој прилици навалице, оставио један рукопис у ком казу |
| А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у полициском казамату, с једним црним <hi> |
| а пишем годину дана, не бих исписао сва своја довијања да дођем до новаца, и оне јаде које сам |
| аћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја размишљања.</p> <p>У тај мах к столу № 3 приђе г |
| богата оца, али се није знало да сам ја своје наследство упутио давно.{S} За то се очекивало од |
| е тамничару:</p> <p>— Иди ти Станоје на своје место.{S} Ја ћу наредити да се најпре извиди како |
| ити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима.</p> <p>«То памтим као да |
| љи младић.{S} Скочићемо ми сви, свак са своје стране, па мора у ред!.{S} Него се ти разговори с |
| } А судија никад ништа не сме радити од своје воље.{S} Он сме радити само на позив парничара!{S |
| га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе науке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви г |
| уте од прашине, потеже низ леђа перо од своје шамије забрадаче, намести је прстом испод браде, |
| акој новчаној оскудици машао за кључ од своје касе, и туђим новцем намиривао своје издатке.{S} |
| рупа, или ма каква смока.</p> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, а после кривим друге да су ми |
| ој досадашњи живот.{S} Он побраја многе своје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и |
| храбрила да се упињем подмирити и друге своје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспутне.</p> |
| дате овај свет што овако уме да проведе своје време у друштву, јер до мало час све ће се то под |
| мајсторије, те сам тако прикривао стање своје касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се |
| у моме а сину своме да проведе последње своје дане.{S} Ова мудра, стара жена, имаше обичај рећи |
| ој страни улице.{S} Пред вратима отресе своје скуте од прашине, потеже низ леђа перо од своје ш |
| . .</p> <p>А рањеник, на те речи, крете своје троме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче |
| гато оженити, и изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њих упу |
| p>Не слушајући то, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка на јези |
| вољним, вели да није још мислила давати своје ћери, али изиђе добра прилика, и пријатељи навали |
| есане ноћи над књигом? како ће оставити своје слатко спокојство — да подвори бона оца, или мајк |
| навезена два слова Р. С.</p> <p>Бришући своје сузне очи, болничарка Јулка рече:</p> <p>— Ово је |
| о мом досадашњем животу.{S} Бележио сам своје мале грешке из којих су ницали и расли велики гре |
| ваца.{S} Једном, у несрећи, да поправим своје губитке, ја се машим руком за новац туђ који стој |
| од своје касе, и туђим новцем намиривао своје издатке.{S} Кад би га у картама срећа послужила, |
| доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кр |
| ве вољи божјој, судбини, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамилије, дотле на д |
| , а нешто и чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамилије, дотле на другој страни Макрена пр |
| >»Како чујем сватове, одмах скупим чету своје дружине, те пред црквом вичемо:</p> <p>— Изгори к |
| гу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо једно другоме: данас ти мени |
| а собом, да ће ме познати с муштеријама својим, и с кућама које њему верују.{S} И кад би ми све |
| онај који још сада, са млечним усницама својим, важно изговара:</p> <pb n="III" /> <p>— Без хле |
| позив парничара!{S} Други управник може својим радом стећи хвале, благослова, а судију свакад п |
| S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше својим језиком тамничар у кога срце беше рођено за друг |
| свакој пожуди својој.{S} Јер, угађајући својим пожудама, ја ево падам из погрешке у погрешку, и |
| м своју науку, кад <pb n="25" /> владам својим алатима, што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И |
| стара мојих, а ја мишљах само о себи, о својим задовољствима.{S} Не могући добијати од матере н |
| јку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у својим неприликама, за друго и не питах.{S} Пристах, ис |
| суде.{S} Али два госта не мицаху се са својих места.{S} Они сеђаху један према другоме, и кад |
| <p>Три сељака, враћајући се из града од својих синова војника, ударише на овај скуп пред кавано |
| ник суда, г. Жељин Правдић, човек је од својих 50—55 година.{S} Висок, сув, малко богињав, он ј |
| влађивање својих пожуда, на савлађивање својих жеља...</p> <p>(Опет се не може даље да прочита) |
| малена морају навикавати на савлађивање својих пожуда, на савлађивање својих жеља...</p> <p>(Оп |
| ко ће, велим, тај сутра одбити од очију својих тешки сан, и остати да проводи несане ноћи над к |
| <p>— Иди пољуби тету у руку! вели Савка својој малој ћери, која остави мачку, и поче да чепрка |
| дна госпа у зеленом либадету, и тужи се својој суседи на неправду света:</p> <p>— Молим ја вас, |
| е не би пуштало да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер, угађајући својим пожудама, ја ево падам |
| } Сваки други управни старешина може по својој жељи и увиђавности предузети и извршити многе ко |
| амница! . .</p> <p>Свилорунић, седећи у својој тескобној, лојаном свећом осветљеној тамници, ра |
| не може никад бити миран ни спокојан у својој души.{S} Што два човека заплећу сваки дан у свом |
| који су, као ово ја, у туђини венули за својом домовином.{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Падох |
| им <pb n="59" /> живљаше се лепо.{S} Он својски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја |
| ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину? . . . како ће . . . (исцепано).</p> <p> |
| творен за прљаву кривицу: проневерио је своју дужност; потрошио је силне новце од оних сума кој |
| није за вас.{S} Вама је потребно знати своју струку, па у осталом можете и мукати.</p> <p>— Ха |
| ен, рече један практиканат, припаљујући своју цигару.</p> <p>— А! истина јес, поправља се Миле: |
| куће.</p> <p>Кад полициски писар доврши своју причу о детету-находу, пред гостионицу дође, и за |
| ру, што ће знање језика?{S} Кад ја знам своју науку, кад <pb n="25" /> владам својим алатима, ш |
| /p> <p>«Дрги пут сам перорезом подаврьо своју очну јабучицу, и рекао:</p> <pb n="64" /> <p>— Из |
| раним себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју корпу).{S} Али с каквом памећу ови овако са свадб |
| Све оне мале димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по улицама п |
| вим крпама, којима је сам затварао рану своју, нађе се једна бела марама, и на једном перу њено |
| рече правду.{S} С тога судија, у сваком свом послу, може само рећи: «Према ономе како ми је пре |
| ује савест осетљива човека.{S} Ја ником свом не бих световао да буде судија . . .</p> <p>У тај |
| и, овако у ноћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га н |
| .{S} Што два човека заплећу сваки дан у своме раду; што они крију <pb n="51" /> и сами од себе: |
| дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе последње своје дане.{S} Ова мудра, ста |
| !{S} Ништа окусити не могу!{S} Само сам свратила да те видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна |
| твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није |
| p> <pb n="IV" /> <p>«3а мене је сад све свршено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти велиш . . . |
| диће ме на сваки начин.{S} Ух! несрећна свршетка!{S} Како да поднесем ту каштигу?{S} Да скочим |
| и рачунима.</p> <p>— Он је. чини ми се, свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја не знам; учио се ду |
| > <p>— Море, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, говораше Миле <pb n="35" /> Перчинов |
| х бојева који стадоше толиких жртава, а свршише се нашим повратком на десну дринску обалу.</p> |
| уда нису опазили никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Чича-Станоје; слао |
| од немила до недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, свуда немио, свуда мучен, — већ омрзох са |
| недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, свуда немио, свуда мучен, — већ омрзох сам на себе. . . |
| а бејах туђ, свуда незнан, свуда немио, свуда мучен, — већ омрзох сам на себе. . . . .{S} Кад ч |
| > <p>«Пребијах се од немила до недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, свуда немио, свуда мучен |
| се смирио сиромах Чича-Станоје; слао је свуда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрв |
| .{S} За тренут ока запени <pb n="31" /> се хладно пиво пред Ријом, и пред свима гостима око њег |
| ена човека?{S} Претворићу <pb n="42" /> се у надничара, у слугу, у аргатина; почећу најтежом сл |
| з свога узрока. . . .</p> <p>После тога се расташе ове две жене.{S} Макрена, и не помињући брда |
| тако скупа, а тако мало привређује, да се никако не рентира имати жену.</p> <p>— А шта хоћете |
| рив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим — ја сам постајао све гори:</ |
| Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати Јев |
| на жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку на |
| то да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим — ја сам постајао све гори:</p> <p>— Оне де |
| и полицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао затвореник Рија: је ли све <p |
| завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се бијем. . . . .{S} Нисам војник . . . чак сам човек с |
| , а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не пропта, изумевао сам нечувене мајс |
| како!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам у у |
| е главом; зажмури, и умуче.</p> <p>— Да се удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи |
| од?</p> <p>— Ко га рани — не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други сеља |
| може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо једно другоме: данас ти мени — сутра ја теби. |
| Ленка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, да ј |
| , тето?</p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; грехота је ку |
| р није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако |
| ила ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њему буде нешто през руку |
| , и нешто се толико бејаше замислила да се сама са собом гласно разговараше.</p> <pb n="2" /> < |
| > <p>«Та ме је вајна победа храбрила да се упињем подмирити и друге своје пожуде, тако исто мал |
| беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n="39" /> чује и кривац и пуб |
| еднели.</p> <p>Међу тим музика свира да се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармонији не разу |
| орети живот.{S} А ја не имадох снаге да се одречем задовољства које се купује за десет пара, те |
| о ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што сам учинио; али то осећање траја за мало |
| ва вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Б |
| блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и свак |
| о стењати за прабога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком детету пре |
| влачећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb n=" |
| н свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} |
| да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p>— Хва |
| } Ко га не познаје из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе |
| Кад секретар дође, председник нареди да се одмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се |
| мо сам свратила да те видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се нагледам.</p> <p>Не |
| је на своје место.{S} Ја ћу наредити да се најпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје |
| а за кључара (тамничара) наредио сам да се за непажњу узме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, |
| ваца, божем да подмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она н |
| добро срце, али остајем тврдо уверен да се деца још из малена морају навикавати на савлађивање |
| , за овог Рију не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке не позн |
| да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познала тек онда кад се нашао момак да је |
| вели Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је солида |
| и она, био забаталио; није ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрен |
| а-Станоје! рече му Рија: — седи мало да се разговарамо; узела ме нека велика мука; не знам што |
| рзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се заруменим, место да промуцам коју реч у име захвално |
| .</p> <p>Остало беше још само нешто да се доврши, па да се огласи пресуда, да <pb n="39" /> чу |
| } При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, б |
| n="54" /> <p>— Данас би било на реду да се објави пресуда по кривици Рије Свилорунића,али је он |
| есем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав пост |
| а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много научити. . .</p> <p>— У овом |
| уњени, сви пометени; али сви очекују да се ствар окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже |
| они који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n="49" /> <p>Једнога јутра дође г. Прав |
| ад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам врата и прозоре, и учиним |
| колико сам добијао за очина живота, ја се почех бринути о себи на други начин.{S} Иза оца оста |
| се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарн |
| несрећи, да поправим своје губитке, ја се машим руком за новац туђ који стојаше под</p> <pb n= |
| <pb n="60" /> учитељ за то прекори, ја се на њега расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван |
| <p>«Кад у једнога познаника узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок |
| од воћа, од слаткиша, <pb n="58" /> ја се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи м |
| ато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима не остане више!. . .</p> <p>« |
| ло никад ништа да није било ње.{S} Рија се, вели она, био забаталио; није ни мислио да се жени, |
| нашао момак да је испроси!</p> <p>Рија се осмејкује, прима честитања, и наручује пиво.{S} За т |
| ко бабе за <hi>десет пара</hi>.{S} Бака се диже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ј |
| е находе у њенога младожење.{S} И свака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S |
| верљиво гледајући у гошћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и |
| е стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ј |
| а.{S} Мањ да је оздравила сада?{S} Нека се он мане ње!{S} Јер, знаш, баш и да је здрава, она је |
| турили.{S} Кад год полазим у школу цела се кућа узнемири докле ја приберем књиге и све што ми т |
| у.</p> <p>— Да речем — мучати! поправља се ђаволан у наочарима.</p> <p>— Како вас не мрзи говор |
| игару.</p> <p>— А! истина јес, поправља се Миле: — а ја сам преумио!</p> <p>— Та још од детета |
| намести је прстом испод браде, прокашља се једаред или дваред, снебивљиво куцну у врата, па за |
| очи се укочише, и на доњим трепавицама се завирише неколике сузе . . .{S} Хтеде још нешто да и |
| за столове засели орни гости; пред њима се пени хладно пиво, а хитре пивоноше се сваки час одзи |
| Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста страшној цеви?{S} То је јунаштво |
| стао кључар на. тамници судској.{S} Зна се како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпун |
| х освојити тога места <pb n="70" /> она се утврди у околини, где се тада отпоче низ оних крвави |
| азбирати како је постао тај потпис , па се нађе чудо нечувено — Ријина грдна крађа! . . . .</p> |
| оче развлачити као слабачак осмејак, па се брзо следи. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се увећ |
| ео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да за |
| не <pb n="10" /> је био ту на ручку, па се разговара с Јевремом како му његова плата не стиже з |
| е влашки зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све ви |
| људи приносе на олтар уметности.{S} Па се задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . .</p |
| мо ми се јавља врло уљудно, и разговара се врло паметно.</p> <p>— То већ умеју сви лумпови. .{S |
| иза стола.</p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара се фришко! одговара пивоноша.</p> <p>— И говор им је др |
| и с поља звекнуше; брава шкрипну; врата се отворише, и Чича Станоје, кључар, упита:</p> <p>— Шт |
| о може добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек ж |
| разну.{S} Рија некуд изашао, и не враћа се.{S} Станоје сав претрну помисливши шта може бити.{S} |
| м мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту образумис |
| паде на <pb n="65" /> земљу.{S} Старица се саже, узе са земље кришку, отресе је, пољуби, и рече |
| ад ми отац умре, све се измени.{S} Наша се кућа мораде добро стегнути да састави крај с крајем. |
| и све редом записке, г. председник, кад се искупише судије рече:</p> <pb n="54" /> <p>— Данас б |
| егу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе собу отворену и празну.{S} |
| Таман бих га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и |
| ао да се цена њена познала тек онда кад се нашао момак да је испроси!</p> <p>Рија се осмејкује, |
| сеђаху један према другоме, и кад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилорунић |
| еше рођено за друге послове.{S} Али кад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n="47" /> |
| сет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам в |
| пам, као сељакуша?{S} Секо моја!{S} Сад се свет опаметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна |
| нако: пре се није много радовала, а сад се опет много не жалости.</p> <pb n="36" /> <p>Пријатељ |
| је он ноћас побегао из затвора, и засад се не зна где је.{S} Писано је одмах полицији да га тра |
| јем.{S} А он говори лепо.{S} И, кад год се са мном разговара, свакад су му речи нешто испрекида |
| /hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац умре, све се измени.{S} Наша се кућа мораде добро стегнути да сас |
| је.{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам пошла Румени Зе |
| се прикупише око постеље његове.{S} Све се утиша.{S} Он прибра мало снаге, па поче овако:</p> < |
| n="70" /> она се утврди у околини, где се тада отпоче низ оних крвавих бојева који стадоше тол |
| интабулациске, тачне су за причу; нигде се у њега послови не задржавају; све иде као навијен са |
| којима је сам затварао рану своју, нађе се једна бела марама, и на једном перу њеном беху навез |
| мницу.{S} То се судски зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у притвор</hi>; али онде где Рија |
| ора.</p> <p>— Дијете, Бог с тобом! може се оженити.</p> <p>— То може . . . рече Савка нешто раз |
| овде.{S} Ко нађе, нека прочита!{S} Може се неко раније сетити, тргнути, те не ће проћи као ја.{ |
| по; а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p> <p>— Море овако као г. Рија оженио би се |
| ког да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Чича-Станоје; слао је свуда где је ми |
| ох снаге да се одречем задовољства које се купује за десет пара, те ћу сада имати срца да одузм |
| у служби, или не можеш.</p> <p>Станоје се удали.</p> <p>Председник зазвони.</p> <p>Пандур уђе. |
| малко пошире руке; радо троши, задужује се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од |
| мо часком прочитати овај рукопис, докле се не скупе парничари за други рад!</p> <p>— Да чујемо! |
| јавићу вам.</p> <pb n="11" /> <p>Докле се Тета-Макра и Савка разговараху, дотле мала Мица, Сав |
| се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту образумисмо, мука ме спопаде.{S} Најпосле дете по |
| чи један свежањ писане хартије.{S} Томе се сиромах старац јако обрадова мислећи да ту може бити |
| ишла да је девојке нису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и ударише у смеј и управдање . . .</p |
| ачунском документу туђ потпис.{S} Почне се разбирати како је постао тај потпис , па се нађе чуд |
| на жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од 4—5 година.</p> <p> |
| на Зорка држи се некако подједнако: пре се није много радовала, а сад се опет много не жалости. |
| т опаметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јело за момке и калф |
| Седи да се разговарамо: жељна сам да те се нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Савка изађе да учи |
| с калфама, парче по парче, упућивао те се тако трошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и зад |
| >И кад маца поче одмахивати репом, дете се зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, |
| али, рече једна госпа.</p> <p>— Прођите се, рећи ће намрштено друга: — само једно гурање.</p> < |
| на: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се све поправити и он ће бити уредан као најбољи младић |
| време у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отићи <pb n="26" /> да вечера и да спа |
| зболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се онда?</p> <p>— Секо моја, ти си некакав злослут.{S} |
| у у славу напредака у друштву ? како ће се одрећи од сласти туђега злата а остати под заставом |
| е кривице или нема.{S} Тек после видеће се: можеш ли остати у служби, или не можеш.</p> <p>Стан |
| болничарке, и сами служитељи, нехотице се прикупише око постеље његове.{S} Све се утиша.{S} Он |
| >8 Јула, још од 9 сата из јутра, започе се крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата по |
| и Рији Свилорунићу.</p> <p>Приближаваше се тренутак у који ће председник суда, побројавши све ш |
| е сеђаху гости — сватови.{S} Јадиковаше се горко да је млада жена његова изгубила неки драгоцен |
| n="20" /> Осем жена и девојака, виђаше се у Минићевој кући пуно и других гостију.{S} Момци из |
| кати.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Насмејаше се многи од гостију.</p> <p>— Да речем — мучати! поправ |
| о, а с оцем мојим <pb n="59" /> живљаше се лепо.{S} Он својски наста да ме упути на добро.{S} И |
| свећом осветљеној тамници, разговараше се сам са собом:</p> <pb n="41" /> <p>— Још ноћас у ово |
| ршћу, једнога дана после по дне, жураше се једна жена која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз п |
| е треба.</p> <pb n="23" /> <p>И удалише се; али у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море је ово згод |
| је посао даље припреман.</p> <p>Удалише се и ова двојица.{S} Председник седе, и узе разгледати |
| чући, а слуге погасише свеће, и вратише се у гостионицу.</p> <p>Цивић и Свилорунић још сеђаху.{ |
| који стадоше толиких жртава, а свршише се нашим повратком на десну дринску обалу.</p> <p>8 Јул |
| а се пени хладно пиво, а хитре пивоноше се сваки час одзивљу:</p> <p>— Сад, сад!{S} Таки, таки! |
| срет, засташе, промотрише је, осмехнуше се, и један од њих рече:</p> <p>— Јамачно има опет неку |
| ћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, божем да подмирим касу, наумим да се |
| ом, него с парама . . . .{S} А могла би се бар једна ноћ лепо провести! . . .</p> </div> <pb n= |
| о народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду суда, опет би срце човечиј |
| ка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4" /> рече Савка с неким |
| ора.</p> <p>— Проклете ћивте!{S} Пре би се растали с душом, него с парама . . . .{S} А могла би |
| > <p>— Море овако као г. Рија оженио би се многи, рече један сувоњав чиновничић с рукавицама и |
| што си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш! |
| поред њих прође Рија Свилорунић, и јави се врло уљудно.</p> <p>— Ја?. . .{S} Не. . . знам, одго |
| > <p>— Ако знаш за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слути на добро, него на велико зло, м |
| моја!{S} Сад се свет опаметио: не живи се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови |
| буде красни човек. . . .</p> <p>— Прођи се, среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слуш |
| срце за то?{S} За такав поступак тражи се срце које може прегорети живот.{S} А ја не имадох сн |
| сви као потучени.{S} Једина Зорка држи се некако подједнако: пре се није много радовала, а сад |
| једна госпа у зеленом либадету, и тужи се својој суседи на неправду света:</p> <p>— Молим ја в |
| ира да се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармонији не разумеју, или у којих живци нису туга |
| могу да начудим јунаштву оних људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена ј |
| пиво</hi> било најбоље!</p> <p>Неколики се гости лукаво осменуше дубоком познавању старине у ов |
| .{S} Спреда му је рана мала а на плећки се расцветала као да је кроз њу граната пројурила.{S} К |
| ата, била соба, или подрум — затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необична!{S} Она ј |
| ?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли се није претресало?!. <pb n="20" /> Осем жена и девојак |
| , како би у сватовима!{S} Проведосте ли се лепо?</p> <p>— Врло лепо! одговори један за све.</p> |
| ија,« тојест, наследник богата оца, али се није знало да сам ја своје наследство упутио давно.{ |
| S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште свака из свога узрока. . . .</p> <p>П |
| бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву оних људи који се жен |
| вши доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам |
| ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина? . . .</p> |
| де у другу вамилију«. . . .</p> <p>— Ми се томе смејемо а њена «вамилија« из тога извлачи добар |
| опада ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити |
| јвише сам младожења.</p> <p>— Допада ми се девојка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узет |
| ну да вам кажем, ипак ми је мило кад ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега |
| аља, ја сам могао научити све што би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз |
| сом и рачунима.</p> <p>— Он је. чини ми се, свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја не знам; учио с |
| Најпосле дете посласмо оцу; али чини ми се нема никога код куће.</p> <p>Кад полициски писар дов |
| мене још није ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, и разговара се врло паметно.</p> |
| м?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен |
| S} Рањеник зажмури, намршти се, и учини се нечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом упита:</p> |
| ор, да мени викне:</p> <p>— Ријо, смири се!{S} Ријо, пази!{S} Ријо, посвирај па и за појас заде |
| игара зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теб |
| вој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли се није претресало?!. <pb n |
| удске власти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и ур |
| . пословица</p> <p>— Море Јулка, што ти се овај Рија јавља овако умиљато? упита Цана Илина Јулк |
| p> <p>— Зорка, сестро, лепо је то удати се, вели несташница Ленка Лакина: — али за Бога, за ког |
| преко све клетве, попила у сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p |
| је и несреће: са свим случајно примети се на једном рачунском документу туђ потпис.{S} Почне с |
| S} С тога сам често имао рашта расрдити се и, готово у свакој такој прилици, показати дивљину с |
| > <p>«У то доба већ сам знао и задужити се.</p> <pb n="66" /> <p>«Кад у једнога познаника узајм |
| ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву управничку службу.{S} Судиски је хлеб врло |
| децу.{S} Ту ми је било најмилије машити се руком у џеп, извадити десет пара, и купити или перец |
| <p>Беше у велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, дизаху и одлажаху.{S} Не прође мн |
| а скочим!</p> <p>«Сирота мајка прекрсти се; баци ми крајцару, и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо |
| очита писмо, погледа у младића, и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте отишли у к |
| азговор.</p> <p>Жена која храмаше упути се кући бр. 39, на левој страни улице.{S} Пред вратима |
| му је име.{S} Рањеник зажмури, намршти се, и учини се нечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом |
| а толике паре, док ти он, онако смешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>десет пар |
| а нектара.</p> <p>Три сељака, враћајући се из града од својих синова војника, ударише на овај с |
| Дихање му се убрза, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим трепавицама се завирише неколике |
| «намештена соба», рече Савка осмехнувши се.</p> <p>— А где је сад твој девер, Савка?{S} Нешто м |
| он је теби већ померио памет!{S} Чувај се, несретнице!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би ве |
| оћу ли ја скоро умрети?</p> <p>— Не бој се, јуначе, одговори лекар: — рана јесте велика, али не |
| ољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Ти, као п |
| ао кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се прилично прибојавао, свима другима био сам се на гла |
| дати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви |
| ј прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео сам го |
| од десет пара»!</l> </quote> <p>«Ја сам се родио у кући имућној.{S} Мој је отац најпре радио за |
| им штете десет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала сам био луд!) попео на сантрач од бунар |
| а сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, проводио се богаташки, а |
| живам сласт од дима његова, довијао сам се од сваке руке, само да бих пара излагао. . . .</p> < |
| ља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, туж |
| лично прибојавао, свима другима био сам се на главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и доношене |
| ристах, испросих, и мишљах заклонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и пла |
| ичем, дозивам и псујем другове, потежем се на псе, на мачке које у путу видим, поткрадам пиљаре |
| гуркам другове, излазим из реда, смејем се, и засмејавам друге.{S} Кад ко метанише и много се к |
| ти самртна. . . . . .</p> <p>— Не бојим се ја смрти, господине; него . . . него . . . .{S} Слаб |
| просто проневерење дужности, али у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Два нај |
| ти.{S} Имајући при руци увек новаца, он се у свакој новчаној оскудици машао за кључ од своје ка |
| а сам растао као мајчина маза, и владао се као кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се прилично |
| правдање . . .</p> <pb n="16" /> <p>Ово се говорило на клупи пред вратима Луке Лисопољца, по св |
| а своје стране, па мора у ред!.{S} Него се ти разговори с Јевремом; помени му за оних 200 дукат |
| јавам друге.{S} Кад ко метанише и много се крсти, ја му се подсмевам.{S} На <hi>бденију</hi> за |
| сле помисли биће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе јадиковао.</p> < |
| се лепо, живео сам господски, проводио се богаташки, а плату примао малу.</p> <p>«Да пишем год |
| ката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске књиге и исправе.{S} У том је био |
| кад ми није воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за |
| ле?</p> <p>— Управо ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</p> <p>— То је |
| ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа с |
| проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од погрешака, мени ће би |
| тргнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од пог |
| ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што |
| се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја се бојим да онима другима не ос |
| велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се онд |
| ваздуха, светлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је сва |
| да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком детету пре мене да што од колача, од воћа, од сл |
| и «Код Црнога Крста»: — Видели сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд паре за то? |
| ја?</p> <p>Рија иза тога разбираше како се влашки зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један |
| ко му се кад која мана заметала, и како се разрастала.{S} Ако сте вољни, можемо часком прочитат |
| екој канцеларји, Бога ми и не знам како се <pb n="6" /> зове.{S} Знам да рукује неком касом и р |
| на папирусову листу, нађен рецепт како се вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанс |
| ађа! . . . .</p> <pb n="38" /> <p>«Како се сазна за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се судски |
| оних људи који маре само за себе, тако се никад нисам ни заносио за којекаквим утопијама.{S} С |
| ати, ураниће сви као вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту ш |
| ио!</p> <p>— Та још од детета познавало се да ће то бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је |
| јило, плаћало . . . не . . . записивало се . . и често — врло често, уздисало се!.</p> <p>— У о |
| на</hi>!»</p> <p>Тражило се, испитивало се, извиђало се дуго, врло дуго. . . .</p> <p>После пре |
| <p>Тражило се, испитивало се, извиђало се дуго, врло дуго. . . .</p> <p>После претреса, који ј |
| и сматрале као младића «солидна.» Знало се да сам ја био «масаџија,« тојест, наследник богата о |
| о се . . и често — врло често, уздисало се!.</p> <p>— У овој нашој вароши, говораше Иван Минић: |
| још <hi>закључана</hi>!»</p> <p>Тражило се, испитивало се, извиђало се дуго, врло дуго. . . .</ |
| свакад било новаца на хиљаде.{S} Одавно се он почео картати.{S} Имајући при руци увек новаца, о |
| длажаху а други долажаху.{S} Непрекидно се одбирало, пазарило, секло, кројило, плаћало . . . не |
| на за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се судски зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у притв |
| своје наследство упутио давно.{S} За то се очекивало од мене у свакој прилици да сам дуже руке. |
| о првом мушкарцу. <pb n="56" /> Особито се, веле, отац осећао сретан: није знао шта је чинио од |
| м!</p> <pb n="27" /> <p>— О, брате, што се намучих вечерас, рече за столом № 6, један писар из |
| ана: — кад се није знао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов мож |
| анско пиће! ...</p> <p>— Него штета што се нису разумевали у пиву, рече један попа у наочарима; |
| ће председник суда, побројавши све што се извиђањем сазнало и посведочило, изрећи:</p> <p>«Суд |
| али женидби, сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, |
| {S} Уз пут се ником не јављаше, и нешто се толико бејаше замислила да се сама са собом гласно р |
| И да видите како су људи паметни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давн |
| што и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто се изврши «цело послужење«, пошто Савка изнесе шоље од |
| женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе науке, вели Васка |
| знао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у свим каванама, у свим дућанима, у св |
| , да ринта и робује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је |
| савлађивање својих жеља...</p> <p>(Опет се не може даље да прочита).</p> <pb n="IV" /> <p>«3а м |
| на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не јављаше, и нешто се толико бејаше замислила |
| следи. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим трепавицама се зав |
| жим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други |
| неба гром. . .</head> <quote> <l>«Живу се вуку никад</l> <l>реп не мери.»</l> </quote> <p>Посл |
| Ни код кога; остала су сама.{S} Не могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и мени да проживим!</p |
| лук као и кум венчани.</p> <p>— Не могу се подватити, тето; не знам шта ће рећи Јеврем?</p> <p> |
| иљни млади људи из велике школе отимају се у његов суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре |
| > <p>Гости, међу тим, седе, разговарају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога јечменога нектара.< |
| Кад ко метанише и много се крсти, ја му се подсмевам.{S} На <hi>бденију</hi> зашивам другаре, и |
| јак, па се брзо следи. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим тр |
| а плата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи |
| ој деци и младићима.{S} Казује, како му се кад која мана заметала, и како се разрастала.{S} Ако |
| роме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче развлачити као слабачак осмејак, па се брзо сле |
| ви!{S} Они исти Ријини другови, који су се дојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху шт |
| завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, сада као да налажаху да ј |
| лине на младожењи, сад казиваху како су се одмах надале такој несрећи.{S} Најгоре беше за Тетка |
| S} Тад морам молити другога.{S} Тако су се сваки дан множили моји повериоци и расли моји ситни |
| Ласно је веровати кад причају колико су се сви обрадовали мени, као првом мушкарцу. <pb n="56" |
| м, и пред свима гостима око њега.{S} Ту се сад поче здравити, желети, нагађати, погађати шта ће |
| е на Дунав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се све говори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашк |
| бираху суде.{S} Али два госта не мицаху се са својих места.{S} Они сеђаху један према другоме, |
| ију све више.{S} За сваким столом смичу се ранији да учине места познијима.</p> <p>— Ово је пив |
| лог одмора, настави. .</p> <p>«Пребијах се од немила до недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, |
| у жељу <pb n="II" /> задовољити, осећах се не као слаботиња, не као побеђеник, него као јунак, |
| о које многи називљу безумљем, а ја бих се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— |
| почињао стењати за прабога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком детет |
| p>Цивић и Свилорунић још сеђаху.{S} Њих се ништа не тицаше штета младога господина.{S} На једар |
| е; па кад бејах поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и |
| ву с људма, као што бејах и сам, научих се картати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} У почетку ме |
| или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота мајка прекрсти се; б |
| нађе какве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Б |
| ваца, можеш купити кућа и дућана, можеш се богато оженити, и изићи на глас, али деце своје не м |
| у! та је цигара зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да он |
| свакојаке сиграчке откако сам зазнао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог др |
| о сам ја од оних људи који маре само за себе, тако се никад нисам ни заносио за којекаквим утоп |
| немио, свуда мучен, — већ омрзох сам на себе. . . . .{S} Кад чух да Србија завојшти на Турке, п |
| ; што они крију <pb n="51" /> и сами од себе: то једнога дана изнесу пред судију, и зову га да |
| ме нека велика мука; не знам што ћу од себе. . . . .</p> <p>Станоје седе, а Рија му поче савиј |
| просјак!{S} Сад сам спао да овим храним себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју корпу).{S} Али |
| та друго), онда кривим свакога пре него себе.{S} Тад морам молити другога.{S} Тако су се сваки |
| тужио их, опадао, и кривио свакога само себе—никад!</p> <p>«Некад на ногама унесем у школу силн |
| {S} И кад бих опазио ту немарност према себи, ја бих често почињао стењати за прабога, и мучио |
| корист.{S} За то те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра дан преда г. председнику.</p> |
| Они су већ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђ |
| пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Д |
| за очина живота, ја се почех бринути о себи на други начин.{S} Иза оца оста дућан, пун свакоја |
| удаји сестара мојих, а ја мишљах само о себи, о својим задовољствима.{S} Не могући добијати од |
| евши дете, одузео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а н |
| ући то, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова Тетк |
| евојчуре (сестре моје), мислио сам ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! . . |
| њу, а Савка спремаше вечеру и мишљаше у себи:</p> <p>— Новци душегупци!{S} Сад ће новцима преот |
| ницима.{S} Гледа старац све то, и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја радио.{S} Мла |
| и рекао:</p> <pb n="64" /> <p>— Избићу себи око, ако ми не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми |
| увам; ми утекао онај несретник Рија.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. |
| м, што да ти причам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а старовремско неје за тебе. . . |
| фришко ! . . .</p> <p>Гости, међу тим, седе, разговарају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога ј |
| што ћу од себе. . . . .</p> <p>Станоје седе, а Рија му поче савијати цигару.</p> <p>— Причај ш |
| опила у сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова |
| Удалише се и ова двојица.{S} Председник седе, и узе разгледати Свилорунићеве хартије.</p> </div |
| њено — тамница! . .</p> <p>Свилорунић, седећи у својој тескобној, лојаном свећом осветљеној та |
| а с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи толико без жене?{S} Чудну сте срећу дочекали! . |
| у геак! . . . . .</p> <p>За столом № 4, седи једна госпа у зеленом либадету, и тужи се својој с |
| у!{S} Само сам свратила да те видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се нагледам.</p |
| " /> <p>— Чича-Станоје! рече му Рија: — седи мало да се разговарамо; узела ме нека велика мука; |
| а суд у притвор</hi>; али онде где Рија седи нису врата само притворена, него су <hi>затворена< |
| уде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к председнику Чича-Станоје, тамничар, с кључеви |
| у посветли око онога стола где мало пре сеђаху гости — сватови.{S} Јадиковаше се горко да је мл |
| та не мицаху се са својих места.{S} Они сеђаху један према другоме, и кад и кад се сусретаху оч |
| стионицу.</p> <p>Цивић и Свилорунић још сеђаху.{S} Њих се ништа не тицаше штета младога господи |
| шчекавши изнутра дозволе.</p> <p>У соби сеђаше млада једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње |
| у.{S} Непрекидно се одбирало, пазарило, секло, кројило, плаћало . . . не . . . записивало се . |
| узети мотику да копам, као сељакуша?{S} Секо моја!{S} Сад се свет опаметио: не живи се два века |
| ко осиромаши; како ће се онда?</p> <p>— Секо моја, ти си некакав злослут.{S} Ко је полудео да ј |
| p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође г. секретар! рече председник.</p> <p>Кад секретар дође, пр |
| . секретар! рече председник.</p> <p>Кад секретар дође, председник нареди да се одмах јави полиц |
| угова не само из наше вароши, него и са села, и из других места.{S} Пред школом нашом <pb n="63 |
| вац: отворио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно |
| говор им је другојачији, проговори први сељак.</p> <p>— Хајдемоте даље, рећи ће трећи сељак: — |
| и рани и поји—то видим, одговори други сељак.</p> <p>—- Ови варошани криве нас сељаке што мног |
| </p> <p>— Хајдемоте даље, рећи ће трећи сељак: — видите ли да је овде све како не треба.</p> <p |
| тљај тога јечменога нектара.</p> <p>Три сељака, враћајући се из града од својих синова војника, |
| сељак.</p> <p>—- Ови варошани криве нас сељаке што много трошимо о славама, а погле ти њих!{S} |
| вину; или ћу узети мотику да копам, као сељакуша?{S} Секо моја!{S} Сад се свет опаметио: не жив |
| жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена сељанка, оставши на дому удовица, дошла је оцу моме а с |
| {S} Мајка је још морала мислити о удаји сестара мојих, а ја мишљах само о себи, о својим задово |
| упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику да |
| ећи отац ми је умр’о без тестамента, те сестрама, осим удаје, није припало ништа у наследство.{ |
| м немаштине.</p> <p>«Ја сам имао четири сестре, све четири старије од мене.{S} Ласно је вероват |
| тајао све гори:</p> <p>— Оне девојчуре (сестре моје), мислио сам ја у себи, држе страну једна д |
| твар нешто другојачије.</p> <p>— Зорка, сестро, лепо је то удати се, вели несташница Ленка Лаки |
| рођено за друге послове.{S} Али кад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n="47" /> св |
| ђе какве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже |
| је било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4" /> рече Савка с неким малко прекорним |
| е, нека прочита!{S} Може се неко раније сетити, тргнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то до |
| ећелије; па кад бејах поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} |
| и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту обра |
| ив леб, и изгубив душа!{S} Пустив га да си одузме живот без време.{S} Е, от робија икад, а из г |
| еје за тебе. . . .</p> <p>— Причај куда си пролазио, и где си служио пре него што си постао кљу |
| да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће онај који још сада, са |
| лужим откако сам роден.</p> <p>— Па где си служио?</p> <p>— Служија сам у Влашко.{S} У Букурешт |
| /p> <p>— Причај куда си пролазио, и где си служио пре него што си постао кључар ове тамнице?</p |
| како ће се онда?</p> <p>— Секо моја, ти си некакав злослут.{S} Ко је полудео да још таким мисли |
| 8810_C0"> <milestone unit="-" /> <p>«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоу |
| е цигара зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове |
| пролазио, и где си служио пре него што си постао кључар ове тамнице?</p> <p>— А где несам?{S} |
| >«Мени су куповане и доношене свакојаке сиграчке откако сам зазнао за себе.{S} Нисам умео ни го |
| е може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али а |
| 6" /> да вечера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих навика!{S} Најлепше време од ноћи пр |
| роневерио је своју дужност; потрошио је силне новце од оних сума којима је руковао!</p> <p>Једа |
| </p> <p>«Некад на ногама унесем у школу силно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим |
| бога, и мучио бих се да се расплачем на силу . .</p> <p>«Ако се ком детету пре мене да што од к |
| — И отац му беше изешник, вели кавеџија Сима: — ми остао дужан дванаесет гроша, па ми тутури по |
| /head> <head>Удаваче</head> <quote> <l>«Сина жени кад хоћеш,</l> <l>а ћер удаји кад можеш.»</l> |
| слути на добро, него на велико зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше још жива моја баба, очин |
| сељака, враћајући се из града од својих синова војника, ударише на овај скуп пред каваном, па н |
| ши на дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе последње своје дане.{S} Ова мудра |
| ми хлеба!{S} Не ћу сува хлеба!{S} Хоћу сира, скорупа, или ма каква смока.</p> <p>«Књиге своје |
| један свежањ писане хартије.{S} Томе се сиромах старац јако обрадова мислећи да ту може бити ка |
| умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Чича-Станоје; слао је свуда где је мислио да Ри |
| ега злата а остати под заставом поштене сиромаштине? како ће узети пушку и стати у ред бораца з |
| прилици, показати дивљину срца свог.{S} Сирота мајка моја сваки је час морала долазити да нас р |
| одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трошити.</p> |
| S} Девојка млада, здрава, честита, није сирота, а вамилија једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} |
| {S} И нагох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота мајка прекрсти се; баци ми крајцару, и рече:</p> |
| S} Сад ће новцима преотети прилику оној сироти девојци. . .{S} Тек, Бога ми, како мој браца уме |
| ништа у наследство.{S} Оне су разудате сиротињски.{S} Мајка ми умре више од туге него од старо |
| овољца кога је олово ударило поврх леве сисе и избило на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на |
| ка-Макро! одговори домаћица: — О, немам ситне проје да вас поспем !{S} Толико време вас нема.{S |
| бе?</p> <p>Али ко би похватао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули у Минићевој кући?{S} |
| дан множили моји повериоци и расли моји ситни дугови.</p> <p>«На такав начин, ја сам још за сво |
| рпском народу — не знам; али знам да ће скинути камен са срца оним Србима који су, као ово ја, |
| n="71" /> <p>— Господине!{S} Хоћу ли ја скоро умрети?</p> <p>— Не бој се, јуначе, одговори лека |
| . .</p> <p>— Како да нису знали ?{S} Ту скоро је у Мисиру, на папирусову листу, нађен рецепт ка |
| еба!{S} Не ћу сува хлеба!{S} Хоћу сира, скорупа, или ма каква смока.</p> <p>«Књиге своје бацим |
| !{S} Како да поднесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то? |
| скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота мајка прекрсти се; баци ми крајц |
| стрва ни јава.{S} Најпосле помисли биће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац јо |
| <p>— Или ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> <p> |
| н ће бити уредан као најбољи младић.{S} Скочићемо ми сви, свак са своје стране, па мора у ред!. |
| па и драга успомена изгубљена је ту!{S} Скочише све слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађ |
| жу «мања је грехота оборити цркву, него скудити девојку«.{S} Нисам то рада.{S} Али је она имала |
| својих синова војника, ударише на овај скуп пред каваном, па не могући <pb n="22" /> проћи ста |
| ец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена изгубљена је ту!{S} Скочише све |
| е г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало привређује, да се никако не рентира |
| ком прочитати овај рукопис, докле се не скупе парничари за други рад!</p> <p>— Да чујемо! рече |
| њих!</p> <p>»Како чујем сватове, одмах скупим чету своје дружине, те пред црквом вичемо:</p> < |
| ани улице.{S} Пред вратима отресе своје скуте од прашине, потеже низ леђа перо од своје шамије |
| и увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет је пара, |
| ку, и по лицу му се поче развлачити као слабачак осмејак, па се брзо следи. . .{S} Дихање му се |
| , господине; него . . . него . . . .{S} Слабачко затресе главом; зажмури, и умуче.</p> <p>— Да |
| есу слаби младићи!{S} Они су већ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, кажи м |
| ју постати рђави људи, али они већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ толико слаби да не могу са |
| n="II" /> задовољити, осећах се не као слаботиња, не као побеђеник, него као јунак, као победи |
| ислим, лако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</p> <p>— |
| ни криве нас сељаке што много трошимо о славама, а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у години, |
| х!{S} Ми славимо једном у години, а они славе ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једно пиво! виче јед |
| рошимо о славама, а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у години, а они славе ево свако вече!</p |
| ру? како ће издржати дугу тешку борбу у славу напредака у друштву ? како ће се одрећи од сласти |
| се; баци ми крајцару, и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги п |
| т претресати Ријину собу, и сада нађе у сламњачи један свежањ писане хартије.{S} Томе се сирома |
| оћ није се смирио сиромах Чича-Станоје; слао је свуда где је мислио да Рија може бити.{S} Нигде |
| Говориш као нека бабускера.{S} Каква је сласт изводити на пут лумпова?{S} Није га могла усветов |
| урчин.{S} Да купим дувана, те да уживам сласт од дима његова, довијао сам се од сваке руке, сам |
| Тетка Макра, преко све клетве, попила у сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће |
| ! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у сласт; од погрешке у погрешку, докле ме не затвори у та |
| редака у друштву ? како ће се одрећи од сласти туђега злата а остати под заставом поштене сиром |
| есет пара! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у сласт; од погрешке у погрешку, докле ме не зат |
| воје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисли о |
| пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, <pb n="58" /> ја се срдим што није прво дато |
| ноћи над књигом? како ће оставити своје слатко спокојство — да подвори бона оца, или мајку на у |
| ни. . . . .{S} Ох, отаџбино!{S} Ох, име слатко!{S} Благо оном ко тебе може <hi>свакад</hi> да и |
| ти за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} |
| лачити као слабачак осмејак, па се брзо следи. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се увећа, очи с |
| вори Милица Пискова:—кад смо ми девојке слепе код очију: не знамо никаквог рада. . .</p> <pb n= |
| кне да се очистим, ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао |
| оме који нема доста ваздуха, светлости, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у |
| а.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако слободно о момцима, а не мислите какаква вас срећа чека |
| на једном перу њеном беху навезена два слова Р. С.</p> <p>Бришући своје сузне очи, болничарка |
| нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, а слуге погасише свеће, и вратише се у гостионицу.</p> <p |
| спомена изгубљена је ту!{S} Скочише све слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S |
| стаде молити гостионичког <pb n="33" /> слугу да му посветли око онога стола где мало пре сеђах |
| творићу <pb n="42" /> се у надничара, у слугу, у аргатина; почећу најтежом службом, не би ли ка |
| ржим да је судиска служба најузвишенија служба у држави.</p> <pb n="50" /> <p>— Сумњам да је по |
| p>— А ја, напротив, држим да је судиска служба најузвишенија служба у држави.</p> <pb n="50" /> |
| мајка, ни отац, ни школа, ни наука, ни служба — те ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, а ж |
| м.</p> <p>«Тад сам већ био младић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} Како сам ја од оних људи |
| Тек после видеће се: можеш ли остати у служби, или не можеш.</p> <p>Станоје се удали.</p> <p>П |
| а, у слугу, у аргатина; почећу најтежом службом, не би ли како год стекао чврсто срце које би б |
| га у преписаоницу, и наредите да почне службу од самога почетка.{S} Нека преписује неко време, |
| ло боље спремити се за какву управничку службу.{S} Судиски је хлеб врло горак.</p> <p>— А ја, н |
| ело за момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и робује као робиња; а данас се удаје — |
| ен.</p> <p>— Па где си служио?</p> <p>— Служија сам у Влашко.{S} У Букуреште сам бија ћирица.{S |
| S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј сам служија три години.</p> <p>— Где је та Турна?</p> <pb n |
| Да речеш да сам господоваја — несам; а служим откако сам роден.</p> <p>— Па где си служио?</p> |
| ом из Маћедоније; дошао је амо давно; и служио је које где докле није постао кључар на. тамници |
| им откако сам роден.</p> <p>— Па где си служио?</p> <p>— Служија сам у Влашко.{S} У Букуреште с |
| <p>— Причај куда си пролазио, и где си служио пре него што си постао кључар ове тамнице?</p> < |
| о.</p> <p>Болничари, болничарке, и сами служитељи, нехотице се прикупише око постеље његове.{S} |
| а!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све даје |
| Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слути на добро, него на велико зло, мој синко! . . .</p |
| слове.{S} Али кад се сети да због овога случаја он сам губи <pb n="47" /> свој хлеб, и да још м |
| и где је среће ту је и несреће: са свим случајно примети се на једном рачунском документу туђ п |
| жељна сам да те се нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљ |
| не прешли тек летимице, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много науч |
| ку поли румен по лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам кажем, |
| и!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жену милу, жену пријатеља, жену |
| <pb n="5" /> говори, а опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо суседе!.. |
| утече на моји очи.{S} Ме извара како да см дете.</p> <pb n="52" /> <p>Старац сад исприча све ка |
| ме старешине <pb n="67" /> миловале, и сматрале као младића «солидна.» Знало се да сам ја био |
| . д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје воље.{S} Он сме радити само на пози |
| ишта не сме радити од своје воље.{S} Он сме радити само на позив парничара!{S} Други управник м |
| . .</p> <p>— Дај Боже, рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати много корица.</p> <p>— |
| ке опомене, ја сам често настављао нови смеј.</p> <p>« Све су моје књиге биле ишарабатане.{S} С |
| е.{S} Оне се брже окретоше, и ударише у смеј и управдање . . .</p> <pb n="16" /> <p>Ово се гово |
| оче одмахивати репом, дете се зацену од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињах |
| е жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра |
| и увек гуркам другове, излазим из реда, смејем се, и засмејавам друге.{S} Кад ко метанише и мно |
| гу вамилију«. . . .</p> <p>— Ми се томе смејемо а њена «вамилија« из тога извлачи добар интерес |
| шити.</p> <p>— Право да кажем, чисто не смем да хвалим момка расипача.{S} Ономадне <pb n="10" / |
| рвена колица.{S} У оно што је моје није смео нико преко погледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, д |
| од школе до куће, никад нисам ишао као смерно, паметно дете: него трчим, вичем, дозивам и псуј |
| , обиђоше и столове и госте, а очију не сметаху с тога доконога света.</p> <p>— ’Вала Богу, рећ |
| уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих судск |
| куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>д |
| ој говор, да мени викне:</p> <p>— Ријо, смири се!{S} Ријо, пази!{S} Ријо, посвирај па и за поја |
| да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Чича-Станоје; слао је свуда где је мисли |
| , гостију све више.{S} За сваким столом смичу се ранији да учине места познијима.</p> <p>— Ово |
| м књиге и све што ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек гуркам другове, излазим из |
| да храни! одговори Милица Пискова:—кад смо ми девојке слепе код очију: не знамо никаквог рада. |
| одговори један за све.</p> <p>—- До сад смо играли, рече једна госпа.</p> <p>— Прођите се, рећи |
| а чујемо! рече судија Живко: — и судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занимати.</p> < |
| че судија Живко: — и судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занимати.</p> <p>То исто из |
| другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо једно другоме: данас ти м |
| што више из права, одговори младић: —Ми смо у школи неке законе прешли тек летимице, а неке нис |
| , да је за овако мали народ, као ми што смо, један филолог доста.{S} Други људи могу сви гледат |
| ба!{S} Хоћу сира, скорупа, или ма каква смока.</p> <p>«Књиге своје бацим куд му драго, а после |
| ртна. . . . . .</p> <p>— Не бојим се ја смрти, господине; него . . . него . . . .{S} Слабачко з |
| је нађено у Ријиној блузи после његове смрти).</p> </div> <pb n="1" /> <div type="chapter" xml |
| м себи живот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на |
| ове.{S} Све се утиша.{S} Он прибра мало снаге, па поче овако:</p> <p>— За име моје не питајте!{ |
| жудама за уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био младић. |
| може прегорети живот.{S} А ја не имадох снаге да се одречем задовољства које се купује за десет |
| ући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .</p> <p>Остало беше још само |
| браде, прокашља се једаред или дваред, снебивљиво куцну у врата, па за тим <pb n="3" /> уђе у |
| лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам кажем, ипак ми је мило к |
| затвор.{S} Била кула, била палата, била соба, или подрум — затвара ли се њој кључ с поља, кућа |
| рајџију; па нам је она трећа «намештена соба», рече Савка осмехнувши се.</p> <p>— А где је сад |
| Па красна ти ова кућица, Савка!{S} Три собе имате, је ли?</p> <p>— Три, тетка, и кујну.</p> <p |
| Баба-Соса.</p> <p>Докле на једном крају собе Миленија овако приписује све вољи божјој, судбини, |
| "41" /> <p>— Још ноћас у овој проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој п |
| ходи амо, рече Свилорунић, ходајући по соби.</p> <p>Кључар уђе.{S} То је омален старчић, врло |
| и не шчекавши изнутра дозволе.</p> <p>У соби сеђаше млада једна жена, с плетивом у рукама, а кр |
| , али је велика с оном дружином коју за собом вуче.</p> <p>«Све оне мале димопије које ми, на б |
| е толико бејаше замислила да се сама са собом гласно разговараше.</p> <pb n="2" /> <p>Два млада |
| па и на трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштеријама својим, и с кућам |
| ветљеној тамници, разговараше се сам са собом:</p> <pb n="41" /> <p>— Још ноћас у овој проклето |
| .</p> <p>— Овде су, продужава он сам са собом: — неке белешке о мом досадашњем животу.{S} Бележ |
| ку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе собу отворену и празну.{S} Рија некуд изашао, и не враћ |
| у у врата, па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавши изнутра дозволе.</p> <p>У соби сеђаш |
| ри, тетка, и кујну.</p> <p>— Чудо једну собу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам помоћ, бар |
| оји пут почне он опет претресати Ријину собу, и сада нађе у сламњачи један свежањ писане хартиј |
| </p> <p>— Ко се жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви изм |
| 7" /> миловале, и сматрале као младића «солидна.» Знало се да сам ја био «масаџија,« тојест, на |
| ?{S} Нема без судбине ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле на једном крају собе Миленија овако |
| ти и отићи <pb n="26" /> да вечера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих навика!{S} Најлеп |
| јлепше време од ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је најслађе спавати, ураниће |
| у спавању!{S} А ујутру, кад је најслађе спавати, ураниће сви као вешци.{S} И колико се говори о |
| ад — делија; стар — просјак!{S} Сад сам спао да овим храним себе и бабу. . . (Погледа тужно у с |
| в начин, ја сам још за свога школовања, спискао све што ми је од оца остало.{S} По несрећи отац |
| броти свога рада; може бити задовољан и спокојан; а судија не може никад бити миран ни спокојан |
| н; а судија не може никад бити миран ни спокојан у својој души.{S} Што два човека заплећу сваки |
| д књигом? како ће оставити своје слатко спокојство — да подвори бона оца, или мајку на умору? к |
| који јој је он дао, пре месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена изгу |
| /p> <p>Докле се ту образумисмо, мука ме спопаде.{S} Најпосле дете посласмо оцу; али чини ми се |
| поврх леве сисе и избило на плећку.{S} Спреда му је рана мала а на плећки се расцветала као да |
| b n="45" /> <p>— Еј тамо доле на Дунав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се све говори влашки?</p> < |
| о засновала проводаџиску радњу, а Савка спремаше вечеру и мишљаше у себи:</p> <p>— Новци душегу |
| ик.{S} Но ја мишљах да би вам било боље спремити се за какву управничку службу.{S} Судиски је х |
| } Уз девојку добиће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати < |
| ник.{S} И Чича — Станоје беше увек благ спроћу затвореника.{S} А овог вечера хоћаше према Свило |
| и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; а ако траже и преко <pb n="30" /> њего |
| ко <pb n="30" /> његове гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свакојак, ал |
| та из јутра, започе се крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>П |
| рзох сам на себе. . . . .{S} Кад чух да Србија завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се бијем. |
| и знам да ће скинути камен са срца оним Србима који су, као ово ја, у туђини венули за својом д |
| сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност |
| воћа, од слаткиша, <pb n="58" /> ја се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени |
| и.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућу |
| /> <p>— Каква рада да му знам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим т |
| а хоћете да вам привређује? рече готово срдито једна госпа с лепезом? — Да заметне мотику на ра |
| гао. . . .</p> <p>«Једном ме виде један средовечан човек да држим међу два прста цигару, и повл |
| га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S} |
| руку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по улицама престонице, не морају постати рђави |
| n="56" /> Особито се, веле, отац осећао сретан: није знао шта је чинио од велике радости.{S} Св |
| ана повикаше:</p> <p>— О, Ријо, сретно! сретно!{S} Ти треба данас да частиш! . . .</p> <p>И как |
| иких страна повикаше:</p> <p>— О, Ријо, сретно! сретно!{S} Ти треба данас да частиш! . . .</p> |
| о своје издатке.{S} Кад би га у картама срећа послужила, онда би намиривао оно што је био узео. |
| Та ме игра заузе свега.{S} У почетку ме срећа послужи необично добро.{S} У то време добих место |
| дно о момцима, а не мислите какаква вас срећа чека, рече иза њихових леђа Лукина Станица, која |
| исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола није опазила.{S} Али где ј |
| кад би замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо |
| красни човек. . . .</p> <p>— Прођи се, среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати |
| а је млад, да је згодан и погодан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна одаш |
| ми је мило кад ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p |
| на контрола није опазила.{S} Али где је среће ту је и несреће: са свим случајно примети се на ј |
| повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми моје!{S} Ништа окусити не могу!{S} Само сам св |
| > <p>— Ову срећу бар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем, па је се бојим.</p> <p>— Мо |
| ли седећи толико без жене?{S} Чудну сте срећу дочекали! . . .</p> <pb n="32" /> <p>— Ову срећу |
| екали! . . .</p> <pb n="32" /> <p>— Ову срећу бар познајем, госпо; а срећу са женом не познајем |
| ика.</p> <p>Првих дана месеца Јула 1876 српска војска беше прешла Дрину на Бадовинцима, и удари |
| ?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакакво. . . .</p> <p>— Знаш ли ти |
| ништа . . .{S} Бар ћу оставити кости у српској земљи! . . .</p> <p>«Проклето десет пара! . . . |
| pb n="73" /> <p>«Шта ће овај рат донети српском народу — не знам; али знам да ће скинути камен |
| ју колика је брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) честитају Миленији зета.{S} |
| е знам; али знам да ће скинути камен са срца оним Србима који су, као ово ја, у туђини венули з |
| /> овој земљи. . . . .{S} Са зле управе срца свога, падах из погрешке у погрешку.{S} На послетк |
| купује за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот!{S} Никако!{S} Нема у мене с |
| свакој такој прилици, показати дивљину срца свог.{S} Сирота мајка моја сваки је час морала дол |
| ?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети, срце моје, ходи!</p> <p>— Иди пољуби тету у руку! вели |
| рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце моје ?</p> <p>— Хвала Тетка-Макро! одговори домаћи |
| Е, али ако га, јадница, воли? . . .{S} Срце може гинути за расипачем као и за штедљивцем!{S} Ч |
| говораше својим језиком тамничар у кога срце беше рођено за друге послове.{S} Али кад се сети д |
| це за то?{S} За такав поступак тражи се срце које може прегорети живот.{S} А ја не имадох снаге |
| потпуно веровало у правду суда, опет би срце човечије показивало пеко учешће према ономе који н |
| им у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се срце које мож |
| (исцепано).</p> <p>«Хвалим твоје добро срце, али остајем тврдо уверен да се деца још из малена |
| лужбом, не би ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; које ме не би пуш |
| жену која би хтела пробудити у његовом срцу ону заспалу љубав к уредном и добром животу, послу |
| S} То се судски зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у притвор</hi>; али онде где Рија седи ни |
| н господин од оних пређашњих сватова, и стаде молити гостионичког <pb n="33" /> слугу да му пос |
| ада отпоче низ оних крвавих бојева који стадоше толиких жртава, а свршише се нашим повратком на |
| ваном, па не могући <pb n="22" /> проћи стазом пешачицом, обиђоше и столове и госте, а очију не |
| чи изговори гласније, и у Савку погледа сталније.</p> <p>— Нема вам он овде од вамилије никога, |
| ажу да га је моје рођење и моје крштење стало лепих новаца.</p> <p>«Још ме је цуцао на колену а |
| ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тето; чиновни |
| ; није ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, докле л |
| рећа чека, рече иза њихових леђа Лукина Станица, која је тако лагано пришла да је девојке нису |
| S} Рија некуд изашао, и не враћа се.{S} Станоје сав претрну помисливши шта може бити.{S} Потрчи |
| а је сваки сужањ — мученик.{S} И Чича — Станоје беше увек благ спроћу затвореника.{S} А овог ве |
| докле најпосле не повика:</p> <p>— Чича Станоје, не дај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у |
| пита:</p> <p>— Што лупаш?</p> <p>— Чича Станоје! ходи амо, рече Свилорунић, ходајући по соби.</ |
| рава шкрипну; врата се отворише, и Чича Станоје, кључар, упита:</p> <p>— Што лупаш?</p> <p>— Чи |
| </p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а старовремско неј |
| артије, рече тамничару:</p> <p>— Иди ти Станоје на своје место.{S} Ја ћу наредити да се најпре |
| још блажи.</p> <pb n="44" /> <p>— Чича-Станоје! рече му Рија: — седи мало да се разговарамо; у |
| . . . .</p> <p>— Знаш ли ти влашки Чича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не бих знаја?</p> <p>Рија |
| вијати цигару.</p> <p>— Причај што Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џаном, |
| ај мах уђе у седницу к председнику Чича-Станоје, тамничар, с кључевима и са свежњем хартија.{S} |
| у драгу ноћ није се смирио сиромах Чича-Станоје; слао је свуда где је мислио да Рија може бити. |
| не знам што ћу од себе. . . . .</p> <p>Станоје седе, а Рија му поче савијати цигару.</p> <p>— |
| и остати у служби, или не можеш.</p> <p>Станоје се удали.</p> <p>Председник зазвони.</p> <p>Пан |
| пи на шећеру.{S} За пакост тај лек није Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо г |
| увене мајсторије, те сам тако прикривао стање своје касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ |
| је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање оца мога било је врло добро, јер ми, деца његова, |
| сам некад и ја радио.{S} Млад — делија; стар — просјак!{S} Сад сам спао да овим храним себе и б |
| веде последње своје дане.{S} Ова мудра, стара жена, имаше обичај рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} |
| е!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; |
| вет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту |
| } Да му нађе какве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балс |
| .{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе ка |
| прженим бадемима и лешницима.{S} Гледа старац све то, и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако сам н |
| у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе јадиковао.</p> <p>— Изгубив леб, и изгу |
| свежњем хартија.{S} Блед и престрављен старац рече:</p> <p>— Господине, несу за мене овија кљу |
| ежањ писане хартије.{S} Томе се сиромах старац јако обрадова мислећи да ту може бити каква запи |
| а како да см дете.</p> <pb n="52" /> <p>Старац сад исприча све како је било.</p> <p>«Еве, овој |
| иш, зар се лумпов може одучити од своје старе науке, вели Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорит |
| је тешка, горка.{S} Сваки други управни старешина може по својој жељи и увиђавности предузети и |
| а којекаквим утопијама.{S} С тога су ме старешине <pb n="67" /> миловале, и сматрале као младић |
| foreign xml:lang="en">№</foreign> 1.{S} Стари су пили некакав нектар, али јамачно није био овак |
| ако се вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско пиће! ...</p> <p>— Него штета што |
| За старо време не питам, наставља онај стари господин: — али данас знам да је онај народ питом |
| >«Ја сам имао четири сестре, све четири старије од мене.{S} Ласно је веровати кад причају колик |
| шите више него што зарађујете.{S} Да су старији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо моја! |
| гости лукаво осменуше дубоком познавању старине у овог попе с наочарима! . . .</p> <p>— За стар |
| ера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих навика!{S} Најлепше време од ноћи проводе ови љу |
| кришка паде на <pb n="65" /> земљу.{S} Старица се саже, узе са земље кришку, отресе је, пољуби |
| вог попе с наочарима! . . .</p> <p>— За старо време не питам, наставља онај стари господин: — а |
| Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а старовремско неје за тебе. . . .</p> <p>— Причај куда с |
| ост</head> <quote> <l>Свакога ће питати старост</l> <l>где му је била младост?</l> </quote> <p> |
| .{S} Мајка ми умре више од туге него од старости.{S} Ја остах сам у свету с небројеним пожудама |
| обична.{S} То је народ давно изрекао за стару, варварску тамницу; а то вреди и данас за сваки з |
| оби.</p> <p>Кључар уђе.{S} То је омален старчић, врло блага и добродушна лица.{S} Он је родом и |
| тене сиромаштине? како ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину? . . . како ће . . |
| спутне.</p> <p>«И цигара сама малена је ствар, али је велика с оном дружином коју за собом вуче |
| ри свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> <p>«Да би се дочепао новаца, боже |
| ни, сви пометени; али сви очекују да се ствар окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, т |
| оме како ми је представљено, и како сам ствар сватио, држим да је право овако како пресуђујем,» |
| оље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасније:{S} Младожења је окривљен, тужен и затвор |
| тедљивцем!{S} Чудна <pb n="12" /> је то ствар. . . .{S} Баш не знам што ћу? . . .{S} Казаћу све |
| ленији зета.{S} А девојке гледају на ту ствар нешто другојачије.</p> <p>— Зорка, сестро, лепо ј |
| збираше како се влашки зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му је л |
| не мрзи говорити овде о тако сувопарним стварма, рећи ће један суморни гост: — Што не гледате о |
| огу куд хоће! . . .</p> <p>— А код кога сте сад оставили децу? пита суседа.</p> <p>— Ни код ког |
| ан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи толико без жене?{S} Чудну сте |
| је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек: то језик и |
| ћ у кавани «Код Црнога Крста»: — Видели сте како се проводи и он, и жена му, и деца, а откуд па |
| нисте отишли у коју другу струку, него сте дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам научити |
| заметала, и како се разрастала.{S} Ако сте вољни, можемо часком прочитати овај рукопис, докле |
| ровали седећи толико без жене?{S} Чудну сте срећу дочекали! . . .</p> <pb n="32" /> <p>— Ову ср |
| се измени.{S} Наша се кућа мораде добро стегнути да састави крај с крајем.{S} Мајка је још мора |
| а Станоје, не дај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио оч |
| ећу најтежом службом, не би ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; кој |
| арност према себи, ја бих често почињао стењати за прабога, и мучио бих се да се расплачем на с |
| ра!{S} Други управник може својим радом стећи хвале, благослова, а судију свакад половина парни |
| вара с Јевремом како му његова плата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике п |
| нда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на своје прси, и засуо пољупцима.</p> <p>«То па |
| оду, пред гостионицу дође, и за особити сто заседе једно одабрано друштво.{S} То беху све <pb n |
| ке, ја се машим руком за новац туђ који стојаше под</p> <pb n="68" /> <p>мојом управом.{S} Од т |
| леда као у рају. .</p> <p>Уз једну липу стоји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим бадемима и л |
| ="33" /> слугу да му посветли око онога стола где мало пре сеђаху гости — сватови.{S} Јадиковаш |
| <p>— Чича! дајде бадема! викну неко иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, |
| p>— .{S}Једно пиво! виче један гост иза стола.</p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара се фришко! одговара |
| осте, дотле неко из дружине, иза другог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у сватовима!{S} Прове |
| а, задригла врата, узме ноте и прође од стола до стола те збере жртве које просвећени људи прин |
| ла врата, узме ноте и прође од стола до стола те збере жртве које просвећени људи приносе на ол |
| а пешачкој путањи намештени столови; за столове засели орни гости; пред њима се пени хладно пив |
| 2" /> проћи стазом пешачицом, обиђоше и столове и госте, а очију не сметаху с тога доконога све |
| ана коња», на пешачкој путањи намештени столови; за столове засели орни гости; пред њима се пен |
| брате, што се намучих вечерас, рече за столом № 6, један писар из полиције.</p> <p>— Око чега |
| ко пиће, вели један проседи господин за столом <foreign xml:lang="en">№</foreign> 1.{S} Стари с |
| p>— Кажем вам, виче други један гост за столом <foreign xml:lang="en">№</foreign> 2, да је за о |
| аје и у фраку геак! . . . . .</p> <p>За столом № 4, седи једна госпа у зеленом либадету, и тужи |
| еђу тим, гостију све више.{S} За сваким столом смичу се ранији да учине места познијима.</p> <p |
| де своја размишљања.</p> <p>У тај мах к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с неколиких |
| на; прста пред оком не можеш видети.{S} Стражари око суда нису опазили никог да је умакао.{S} С |
| г Рија Свилорунић, а гости с неколиких страна повикаше:</p> <p>— О, Ријо, сретно! сретно!{S} Т |
| дић.{S} Скочићемо ми сви, свак са своје стране, па мора у ред!.{S} Него се ти разговори с Јевре |
| храмаше упути се кући бр. 39, на левој страни улице.{S} Пред вратима отресе своје скуте од пра |
| у своје моћне вамилије, дотле на другој страни Макрена прича да од <pb n="18" /> тога не би бил |
| им оком, што хоће да каже — од противне странке: — они данас не ванџиравају.{S} Нека он дигне р |
| естре моје), мислио сам ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! . . .</p> <p>«К |
| . .{S} Нисам војник . . . чак сам човек страшљив; али је туга у туђини тежа од сваке муке у ота |
| веома необична!{S} Она је тесна, она је страшна, она је загушљива, а колико је светла — показуј |
| дицу.{S} Ма да је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, н |
| сова, само још једна ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне последице њихове. . . . |
| , па да чује те страшне речи, и да види страшне последице њихове. . . .</p> </div> <pb n="40" / |
| гнем руку сам на се; да погледам у уста страшној цеви?{S} То је јунаштво које многи називљу без |
| е мислио да Рија може бити.{S} Нигде ни стрва ни јава.{S} Најпосле помисли биће скочио у воду и |
| егову корист.{S} За то те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра дан преда г. председнику |
| <p>— А за што нисте отишли у коју другу струку, него сте дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад |
| за вас.{S} Вама је потребно знати своју струку, па у осталом можете и мукати.</p> <p>— Ха! ха! |
| по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек: то језик и није |
| осио за којекаквим утопијама.{S} С тога су ме старешине <pb n="67" /> миловале, и сматрале као |
| трошите више него што зарађујете.{S} Да су старији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо мој |
| м куд му драго, а после кривим друге да су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела се к |
| нови гости натезаху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира |
| рско.{S} Два најбоља адвоката заступала су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снаш |
| та суседа.</p> <p>— Ни код кога; остала су сама.{S} Не могу се ја заробити њих ради.{S} Ваља и |
| ела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Немам код кога да и |
| И, кад год се са мном разговара, свакад су му речи нешто испрекидане; нешто је као збуњен.{S} Н |
| суду суђење иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нарочито интабулациске, |
| често настављао нови смеј.</p> <p>« Све су моје књиге биле ишарабатане.{S} Сваки наслов ишатира |
| је, и поче га разгледати.</p> <p>— Овде су, продужава он сам са собом: — неке белешке о мом дос |
| ао од које кога многе рђаве навике које су биле пуне опасности за мој потоњи живот.</p> <p>«Ја |
| није припало ништа у наследство.{S} Оне су разудате сиротињски.{S} Мајка ми умре више од туге н |
| ве књиге, нарочито интабулациске, тачне су за причу; нигде се у њега послови не задржавају; све |
| што догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p> <p |
| тљиви!{S} Они исти Ријини другови, који су се дојуче подсмевали женидби, сад као да му завиђаху |
| скинути камен са срца оним Србима који су, као ово ја, у туђини венули за својом домовином.{S} |
| ити или радити, а ту су близу, или који су осетљиви на сваку повреду хармоније <pb n="29" /> — |
| му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, сада као да налажаху д |
| ађен рецепт како се вари пиво!{S} Знали су, знали, и стари за ово божанско пиће! ...</p> <p>— Н |
| у, рече један попа у наочарима; мислили су да је <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњ |
| ња?{S} Човек жени и жена човеку најбољи су и највећи учитељи.{S} И ти учитељи свакад могу много |
| био сам се на главу попео.</p> <p>«Мени су куповане и доношене свакојаке сиграчке откако сам за |
| али они већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{ |
| n xml:lang="en">№</foreign> 1.{S} Стари су пили некакав нектар, али јамачно није био овакав.{S} |
| /p> <milestone unit="-" /> <p>Сутра дан су га саранили у бадовиначко гробље.{S} За крстачу њего |
| а седи нису врата само притворена, него су <hi>затворена</hi>, и још <hi>закључана</hi>!»</p> < |
| м ја чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе д |
| свим канцеларијама.{S} И да видите како су људи паметни пошто се нешто догоди!{S} Сад вам сви з |
| ба данас да частиш! . . .</p> <p>И како су људи превртљиви!{S} Они исти Ријини другови, који су |
| врлине на младожењи, сад казиваху како су се одмах надале такој несрећи.{S} Најгоре беше за Те |
| е.{S} Тад морам молити другога.{S} Тако су се сваки дан множили моји повериоци и расли моји сит |
| S} Ласно је веровати кад причају колико су се сви обрадовали мени, као првом мушкарцу. <pb n="5 |
| навику што год мислити или радити, а ту су близу, или који су осетљиви на сваку повреду хармони |
| Бележио сам своје мале грешке из којих су ницали и расли велики грехови моји.{S} Ово нека оста |
| ек је од својих 50—55 година.{S} Висок, сув, малко богињав, он је по изгледу <pb n="48" /> врло |
| n="61" /> <p>— Дајте ми хлеба!{S} Не ћу сува хлеба!{S} Хоћу сира, скорупа, или ма каква смока.< |
| г. Рија оженио би се многи, рече један сувоњав чиновничић с рукавицама и лепим штапом у рукама |
| — Како вас не мрзи говорити овде о тако сувопарним стварма, рећи ће један суморни гост: — Што н |
| дело за опште добро, он може, и ако га сувременици не разумеју, и ако га осуђују због тегоба к |
| удски зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у притвор</hi>; али онде где Рија седи нису врата с |
| људи из велике школе отимају се у његов суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре да раде и |
| n="39" /> чује и кривац и публика како суд суди Рији Свилорунићу.</p> <p>Приближаваше се трену |
| и у коју другу струку, него сте дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам научити што више из |
| сазнало и посведочило, изрећи:</p> <p>«Суд је пресудио да Рија Свилорунић за проневерење у дуж |
| жаваше се тренутак у који ће председник суда, побројавши све што се извиђањем сазнало и посведо |
| ојима суди! </p> </quote> <p>Председник суда, г. Жељин Правдић, човек је од својих 50—55 година |
| д оком не можеш видети.{S} Стражари око суда нису опазили никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ |
| } И кад би се потпуно веровало у правду суда, опет би срце човечије показивало пеко учешће прем |
| } Ваљда је така судбина? . . .</p> <p>— Судбина, ја шта је?{S} Нема без судбине ништа, тврди Ба |
| ли се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина? . . .</p> <p>— Судбина, ја шта је?{S} Нема без |
| p> <p>— Судбина, ја шта је?{S} Нема без судбине ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле на једном |
| ленија овако приписује све вољи божјој, судбини, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу своје мо |
| «келнери» те гашаху лампе, и прибираху суде.{S} Али два госта не мицаху се са својих места.{S} |
| >Судију никад не благосиљају сви којима суди! </p> </quote> <p>Председник суда, г. Жељин Правди |
| 39" /> чује и кривац и публика како суд суди Рији Свилорунићу.</p> <p>Приближаваше се тренутак |
| ="SRP18810_C7"> <head>VII</head> <head> Судија</head> <quote> <p>Судију никад не благосиљају св |
| рада; може бити задовољан и спокојан; а судија не може никад бити миран ни спокојан у својој ду |
| завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје воље.{S} Он с |
| било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком свом послу, може само рећи: «Према оно |
| } Ја ником свом не бих световао да буде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к председни |
| за други рад!</p> <p>— Да чујемо! рече судија Живко: — и судије смо и оцеви смо.{S} Може нас т |
| записке, г. председник, кад се искупише судије рече:</p> <pb n="54" /> <p>— Данас би било на ре |
| <p>— Да чујемо! рече судија Живко: — и судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занимати |
| својим радом стећи хвале, благослова, а судију свакад половина парничара куне и осуђује.{S} Кад |
| ми од себе: то једнога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди како је било, и да им изреч |
| </head> <head> Судија</head> <quote> <p>Судију никад не благосиљају сви којима суди! </p> </quo |
| к.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је судиска служба најузвишенија служба у држави.</p> <pb n |
| емити се за какву управничку службу.{S} Судиски је хлеб врло горак.</p> <p>— А ја, напротив, др |
| Сав рад у суду, све што бива у домашају судске власти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни с |
| за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се судски зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у притвор< |
| свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих судских чиновника тражи то исто.{S} С тога у његовом су |
| де докле није постао кључар на. тамници судској.{S} Зна се како народ у опште жали сужње.{S} И |
| е много научити. . .</p> <p>— У овом је суду као и у другом, вели председник.{S} Но ја мишљах д |
| о ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много научити. . .</p> <p>— У овом је суду ка |
| ника тражи то исто.{S} С тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове су масе све у ре |
| > <p>Један пријатељ разгледао је акта у суду, и каже овако:</p> <pb n="37" /> <p>«Као што знате |
| као правник, постављен за практиканта у суду г. Правдића.{S} Председник прочита писмо, погледа |
| тник правде и правице.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домашају судске власти, он има на |
| тражи то исто.{S} С тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; с |
| човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ — мученик.{S} И Чича — Станоје беше увек благ спр |
| ској.{S} Зна се како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду суда, о |
| доњим трепавицама се завирише неколике сузе . . .{S} Хтеде још нешто да изговори, па не могаше |
| на два слова Р. С.</p> <p>Бришући своје сузне очи, болничарка Јулка рече:</p> <p>— Ово је кукав |
| ону рану на плећки избијају клобуци од сукрвице и од неке пене као мехури од сапуна.</p> <p>Ви |
| ужност; потрошио је силне новце од оних сума којима је руковао!</p> <p>Један пријатељ разгледао |
| али се догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоуп |
| ам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не пропта, изумевао сам |
| служба у држави.</p> <pb n="50" /> <p>— Сумњам да је познајете; она узвишена јесте, али је тешк |
| тако сувопарним стварма, рећи ће један суморни гост: — Што не гледате овај свет што овако уме |
| е, а не онако како је желео он, само би суморно проговорио:</p> <p>— У нашем граду можеш заради |
| А код кога сте сад оставили децу? пита суседа.</p> <p>— Ни код кога; остала су сама.{S} Не мог |
| и је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто се изврши «цело послужење«, пош |
| па у зеленом либадету, и тужи се својој суседи на неправду света:</p> <p>— Молим ја вас, Цана П |
| /> <p>Два млада господина, идући јој у сусрет, засташе, промотрише је, осмехнуше се, и један о |
| аху један према другоме, и кад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилорунић.</ |
| чинио; али то осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за <hi>десет пара</hi> |
| е нађемо једно другоме: данас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово |
| — Још ноћас у овој проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у по |
| без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од очију својих тешки сан, и остати да про |
| ј проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у полициском казамату |
| хартије журно стрпа себи у недра да их сутра дан преда г. председнику.</p> </div> <div type="c |
| ! . . . .</p> <milestone unit="-" /> <p>Сутра дан су га саранили у бадовиначко гробље.{S} За кр |
| t="*" /> <p>«Сад чекам шта ће ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво десет пара! . . |
| дићи школе, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од своје во |
| воде, подићи школе, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија никад ништа не сме радити од |
| } Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с ли |
| а нико други не чује:</p> <p>— Младићу! та је цигара зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најми |
| моје . . . свој свога треба да чува.{S} Та је девојка валична . . . нездрава . . .</p> <p>— Нез |
| што бејах и сам, научих се картати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} У почетку ме срећа послужи н |
| етан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу, него је чов |
| сваку повреду хармоније <pb n="29" /> — та је музика права мука.{S} Од времена до времена по је |
| а се Миле: — а ја сам преумио!</p> <p>— Та још од детета познавало се да ће то бити несретник, |
| е вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циганка?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети, |
| сам служија три години.</p> <p>— Где је та Турна?</p> <pb n="45" /> <p>— Еј тамо доле на Дунав, |
| ређе враћам и по мање сумице.{S} Да се та злоупотреба не пропта, изумевао сам нечувене мајстор |
| е месец дана, за спомен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена изгубљена је ту!{S} Скочише |
| него као јунак, као победитељ!</p> <p>«Та ме је вајна победа храбрила да се упињем подмирити и |
| е у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало привређује, да |
| куће ма што: или плајваз, или перо, или таблицу, или њену писаљку.{S} Кад ме <pb n="60" /> учит |
| , онда кривим свакога пре него себе.{S} Тад морам молити другога.{S} Тако су се сваки дан множи |
| ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био младић.{S} У служби сам имао лепо место |
| оно за што ме чекаше робија . . . .{S} Тада . . . побегох . . . .{S} Тумарих у туђ свет. . . . |
| и некад да, а некад се куне да нема.{S} Тада се ја раздерем, вичем, лупам врата и прозоре, и уч |
| "70" /> она се утврди у околини, где се тада отпоче низ оних крвавих бојева који стадоше толики |
| ли биће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе јадиковао.</p> <p>— Изгуб |
| не даш десет пара!</p> <p>«Јадница ми и тада баци двадесет пара, рекавши:</p> <p>— Ако знаш за |
| на велико зло, мој синко! . . .</p> <p>«Тада беше још жива моја баба, очина ми мајка.{S} Жена с |
| диш, мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што сам учинио; али то осећа |
| , а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од очију својих тешки сан, и остати да |
| ита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у н |
| право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: |
| с.{S} Почне се разбирати како је постао тај потпис , па се нађе чудо нечувено — Ријина грдна кр |
| а неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај лек није Станоју требао Бог те пита кад; за то и не |
| световао да буде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к председнику Чича-Станоје, тамни |
| и, а прекиде своја размишљања.</p> <p>У тај мах к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости с |
| >— Да се удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} |
| Нисам то рада.{S} Али је она имала неку тајну бољку коју крију и она и мајка њена.{S} Мањ да је |
| ку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина? . . .</p> <p>— Судбина, ја шта је?{S} Нем |
| а њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију, кад може у на |
| авим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се срце које може прегорети живот. |
| промуцам коју реч у име захвалности за такав савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо дери |
| у име захвалности за такав савет, и на такав начин, ја — бесно и осионо дериште — исплазих за |
| и и расли моји ситни дугови.</p> <p>«На такав начин, ја сам још за свога школовања, спискао све |
| други господин.</p> <p>— На част сваком такав интерес, рече први господин: — кад је у кући . . |
| ивот.{S} Он побраја многе своје мане; а таквих мана ми виђамо и на другој деци и младићима.{S} |
| свирај па и за појас задени!</p> <p>«На таке опомене, ја сам често настављао нови смеј.</p> <p> |
| ас одзивљу:</p> <p>— Сад, сад!{S} Таки, таки!{S} Молим, молим!{S} Сад баш фришко ! . . .</p> <p |
| ваки час одзивљу:</p> <p>— Сад, сад!{S} Таки, таки!{S} Молим, молим!{S} Сад баш фришко ! . . .< |
| и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима ваљају пријатељи.{S} Б |
| екакав злослут.{S} Ко је полудео да још таким мислима разбија главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко |
| ја од оних људи који маре само за себе, тако се никад нисам ни заносио за којекаквим утопијама. |
| упињем подмирити и друге своје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспутне.</p> <p>«И цигара |
| дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циганка?{S} Гледај ти колика |
| о себе.{S} Тад морам молити другога.{S} Тако су се сваки дан множили моји повериоци и расли мој |
| овори, а опет ми је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто |
| име потера несрећа те је само губио.{S} Тако је за неколико месеца узео из касе преко четири хи |
| з гроб никад.{S} Белћим би го пуштили.« Тако говораше својим језиком тамничар у кога срце беше |
| их за њим језик и рекох:</p> <p>— Хајд’ тако право! . . . .</p> <p>«У гимназији сам имао другов |
| Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало привређује, да се никако не рентира имати жен |
| ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору неправду. . . . .< |
| ан писар из полиције.</p> <p>— Око чега тако? упита га један од гостију.</p> <p>— Жандар нашао |
| за њихових леђа Лукина Станица, која је тако лагано пришла да је девојке нису осетиле.{S} Оне с |
| калфама, парче по парче, упућивао те се тако трошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и задужи |
| Васка.</p> <p>— Море децо! ви говорите тако слободно о момцима, а не мислите какаква вас срећа |
| Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће умрети на пре |
| и друге своје пожуде, тако исто мале, и тако исто беспутне.</p> <p>«И цигара сама малена је ств |
| тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина мајка, с лицем врл |
| Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија, Зоркина |
| господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће онај који још сада, са мле |
| ене као мехури од сапуна.</p> <p>Видећи тако јуначку рану, лекар с неким поштовањем упита рањен |
| о што зарађујете.{S} Да су старији ваши тако радили, зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте те бе |
| зумевао сам нечувене мајсторије, те сам тако прикривао стање своје касе.{S} При свем том зебао |
| > <p>— Како вас не мрзи говорити овде о тако сувопарним стварма, рећи ће један суморни гост: — |
| беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру прилику, а два пута би опет говорила:</p> <p |
| ане више!. . .</p> <p>«Пошто сам ја био тако амишан према другима, није било очекивати ни да др |
| мео нико преко погледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у |
| њи живот» !</p> <p>«Да! и ја сам мислио тако, а изашло је инако.</p> <p>«Моја жеља за десет пар |
| , и сви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће |
| :{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p |
| , рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало привређује, да се никако не рен |
| нас се удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} К |
| уде нешто през руку да његова жена, још тако млада, буде проводаџија, помени му да ће му зет Ив |
| и, сад казиваху како су се одмах надале такој несрећи.{S} Најгоре беше за Тетка-Макрену.{S} Она |
| ао рашта расрдити се и, готово у свакој такој прилици, показати дивљину срца свог.{S} Сирота ма |
| гу много, само кад умеју . . .</p> <p>— Таман бих га ја учила, вели Цана: — кад се није знао вл |
| вамо, потрчи онамо — нигде Рије!{S} Ноћ тамна; прста пред оком не можеш видети.{S} Стражари око |
| ветла — показује и само црно име њено — тамница! . .</p> <p>Свилорунић, седећи у својој тескобн |
| id="SRP18810_C6"> <head>VI</head> <head>Тамница</head> <quote> <l>«Тамница је кућа</l> <l>необи |
| »</l> </quote> <p>Народ. изрека.</p> <p>Тамница је кућа необична.{S} То је народ давно изрекао |
| /head> <head>Тамница</head> <quote> <l>«Тамница је кућа</l> <l>необична»</l> </quote> <p>Народ. |
| лужио пре него што си постао кључар ове тамнице?</p> <p>— А где несам?{S} Да речеш да сам госпо |
| е које где докле није постао кључар на. тамници судској.{S} Зна се како народ у опште жали сужњ |
| ој тескобној, лојаном свећом осветљеној тамници, разговараше се сам са собом:</p> <pb n="41" /> |
| <p>«Како се сазна за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се судски зове лепше; каже се <hi>ставио |
| решке у погрешку, докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. . |
| Рија Свилорунић, благајник, затворен у тамницу!{S} До јуче, мислиш, нико није ни знао за тога |
| народ давно изрекао за стару, варварску тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била ку |
| е у седницу к председнику Чича-Станоје, тамничар, с кључевима и са свежњем хартија.{S} Блед и п |
| е ли све <pb n="53" /> онако како прича тамничар.{S} Најпосле додаде:</p> <p>— Овај је младић н |
| пуштили.« Тако говораше својим језиком тамничар у кога срце беше рођено за друге послове.{S} А |
| мах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) наредио сам да се за непажњу узме на одговор |
| > <p>Председник, примивши хартије, рече тамничару:</p> <p>— Иди ти Станоје на своје место.{S} Ј |
| познати свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо текар отпочети живот поштена човека?{S} Претворићу |
| је та Турна?</p> <pb n="45" /> <p>— Еј тамо доле на Дунав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се све |
| еду; све књиге, нарочито интабулациске, тачне су за причу; нигде се у њега послови не задржавај |
| еш хаљину од најтеже француске свиле, а твој Јеврем бошчалук као и кум венчани.</p> <p>— Не мог |
| ка осмехнувши се.</p> <p>— А где је сад твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би т |
| дим неке ћерећелије; па кад бејах поред твоје куће, сетих се и рекох:{S} Баш да свратим, да вид |
| извиди како је то било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек после видеће се: можеш л |
| ако ће . . . (исцепано).</p> <p>«Хвалим твоје добро срце, али остајем тврдо уверен да се деца ј |
| , ја шта је?{S} Нема без судбине ништа, тврди Баба-Соса.</p> <p>Докле на једном крају собе Миле |
| p>«Хвалим твоје добро срце, али остајем тврдо уверен да се деца још из малена морају навикавати |
| м пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да уживам сласт од дима његова, довијао сам се од св |
| довољства које се купује за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот!{S} Никако! |
| есрећи отац ми је умр’о без тестамента, те сестрама, осим удаје, није припало ништа у наследств |
| , али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, докле лепо уреди све како треба!</ |
| да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, докле лепо уреди све ка |
| опта, изумевао сам нечувене мајсторије, те сам тако прикривао стање своје касе.{S} При свем том |
| атове, одмах скупим чету своје дружине, те пред црквом вичемо:</p> <p>— Изгори куму кеса!{S} Из |
| а стане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, докле лепо уреди све како треба!</p> <p>Матер |
| S} Може се неко раније сетити, тргнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и |
| он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S |
| ни мислио да се жени, али она на стане: те отуд, те одовуд, те окрени, те обрни, докле лепо уре |
| пама ражњаху само гостионички «келнери» те гашаху лампе, и прибираху суде.{S} Али два госта не |
| и отац, ни школа, ни наука, ни служба — те ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је др |
| } Чувај се, несретнице!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком?</p> <p> |
| кусити не могу!{S} Само сам свратила да те видим.{S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се |
| S} Седи да се разговарамо: жељна сам да те се нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Савка изађе да |
| та, узме ноте и прође од стола до стола те збере жртве које просвећени људи приносе на олтар ум |
| ога узвика . . . .</p> <p>А рањеник, на те речи, крете своје троме очи, погледа у Јулку, и по л |
| У зао час га једне зиме потера несрећа те је само губио.{S} Тако је за неколико месеца узео из |
| пакост тај лек није Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. < |
| p> <p>Докле пивоноше доношаху пиво пред те нове госте, дотле неко из дружине, иза другог стола, |
| часова, само још једна ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне последице њихове. . |
| и, зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за црне дане! . . . .</p> <p>«Једном ја об |
| о друга: — само једно гурање.</p> <p>Уз те речи нови гости натезаху пивске чаше, као да су још |
| ече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перорезом подаврьо |
| кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{S} Ако ли њ |
| тву с калфама, парче по парче, упућивао те се тако трошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и |
| а би говорила у његову корист.{S} За то те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра дан пре |
| чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту образумисмо, мука ме споп |
| ога; али жандар, узевши дете, одузео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозн |
| о не знам ништо, а старовремско неје за тебе. . . .</p> <p>— Причај куда си пролазио, и где си |
| но!{S} Ох, име слатко!{S} Благо оном ко тебе може <hi>свакад</hi> да има! . .</p> <p>Опет умуче |
| еш се што си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уг |
| д би му учинила ту услугу. . .</p> <p>— Теби Јулка, пада на памет све којешта!{S} Говориш као н |
| једно другоме: данас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погледа |
| да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он б |
| p> <pb n="14" /> <p>— Црна Јулка, он је теби већ померио памет!{S} Чувај се, несретнице!{S} Нем |
| а шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут као да ми је учини |
| иш — то мени, </l> <l>а шта мислиш — то теби.» </l> </quote> <p>Басма од Удворица.</p> <p>Не пр |
| ници не разумеју, и ако га осуђују због тегоба које на њих падају, опет бити уверен о доброти с |
| ам човек страшљив; али је туга у туђини тежа од сваке муке у отаџбини. . . . .{S} Ох, отаџбино! |
| /> други неко.{S} Ко? и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p>«Једини |
| ети прилику оној сироти девојци. . .{S} Тек, Бога ми, како мој браца уме трошити, нема Јулка ра |
| ма ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек после видеће се: можеш ли остати у служби, или не м |
| <p>— Дај Боже, рече Савка кроза смеј: — тек дотле ваља згрицкати много корица.</p> <p>— Помиње |
| девојка.{S} Као да се цена њена познала тек онда кад се нашао момак да је испроси!</p> <p>Рија |
| лашки зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више |
| дић: —Ми смо у школи неке законе прешли тек летимице, а неке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да с |
| ти свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо текар отпочети живот поштена човека?{S} Претворићу <pb |
| . .</p> <p>Свилорунић, седећи у својој тескобној, лојаном свећом осветљеној тамници, разговара |
| а, кућа је то веома необична!{S} Она је тесна, она је страшна, она је загушљива, а колико је св |
| ало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без тестамента, те сестрама, осим удаје, није припало ништа |
| вићу вам.</p> <pb n="11" /> <p>Докле се Тета-Макра и Савка разговараху, дотле мала Мица, Савкин |
| пита:</p> <p>— Мацо! мацице!{S} Лазе ли тета?</p> <p>И кад маца поче одмахивати репом, дете се |
| ју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, рече Савка кроза сме |
| иганка?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети, срце моје, ходи!</p> <p>— Иди пољуби тету у руку! |
| S} Три собе имате, је ли?</p> <p>— Три, тетка, и кујну.</p> <p>— Чудо једну собу не дате ком по |
| е:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова Тетка Макра!{S} Знам да не мисли овако како <pb n="5" / |
| адале такој несрећи.{S} Најгоре беше за Тетка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два пута дока |
| та ми радиш, срце моје ?</p> <p>— Хвала Тетка-Макро! одговори домаћица: — О, немам ситне проје |
| ли Савка не знајући куд заошијава вешта Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву доб |
| пошто Савка изнесе шоље од каве коју је Тетка Макра, преко све клетве, попила у сласт, врати се |
| дини овај један дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене ј |
| ма вам он овде од вамилије никога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не умејући давати одговора.< |
| што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој је браца малко пошире ру |
| ње ли он што о женидби?</p> <p>— Ништа, тето; него од неког доба видим да радо и гледа и помиње |
| ан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тето; чиновник је у некој канцеларји, Бога ми и не знам |
| венчани.</p> <p>— Не могу се подватити, тето; не знам шта ће рећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти к |
| !{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од мене.{ |
| и, срце моје, ходи!</p> <p>— Иди пољуби тету у руку! вели Савка својој малој ћери, која остави |
| с проседом брадом: — на прилику, мени, техничару, што ће знање језика?{S} Кад ја знам своју на |
| е познајете; она узвишена јесте, али је тешка, горка.{S} Сваки други управни старешина може по |
| велим, тај сутра одбити од очију својих тешки сан, и остати да проводи несане ноћи над књигом? |
| ед саму ноћ у бадовиначку болницу, међу тешким рањеницима, донеше болничари једнога добровољца |
| помоћ, бар за ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћи угодна кирајџију; па нам је она трећа «на |
| и мајку на умору? како ће издржати дугу тешку борбу у славу напредака у друштву ? како ће се од |
| и; како ће се онда?</p> <p>— Секо моја, ти си некакав злослут.{S} Ко је полудео да још таким ми |
| ами себи да господаре!{S} Ето, кажи ми, ти која си тако анђеоски добра, како ће онај који још с |
| е:</p> <p>— О, Ријо, сретно! сретно!{S} Ти треба данас да частиш! . . .</p> <p>И како су људи п |
| мора бојати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Ти, као проводаџија, добићеш хаљину од најтеже француск |
| иш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде |
| ће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Како да ти одговорим на то?{S} Он мене још није ни искао. . .{S |
| велиш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто не може да доспе.{S} И сад сам п |
| време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ништо, а |
| и мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкину ћерку); |
| ошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова кућица, Савка!{S} Три собе имате, је ли?</p> <p> |
| <p>— Па како ми живиш ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је |
| у овој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли се није претресало?!. <p |
| ке што много трошимо о славама, а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у години, а они славе ево |
| воје стране, па мора у ред!.{S} Него се ти разговори с Јевремом; помени му за оних 200 дуката!{ |
| Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у другу |
| и човек. . . .</p> <p>— Прођи се, среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?< |
| мило кад ми се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— |
| веку најбољи су и највећи учитељи.{S} И ти учитељи свакад могу много, само кад умеју . . .</p> |
| вкину ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај Боже, |
| се јави. . .</p> <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} |
| е то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и паметна жена.{S} А ра |
| и хартије, рече тамничару:</p> <p>— Иди ти Станоје на своје место.{S} Ја ћу наредити да се најп |
| ски, и свакакво. . . .</p> <p>— Знаш ли ти влашки Чича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не бих знај |
| у судске власти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и |
| а по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} |
| треба!{S} А та мала циганка?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети, срце моје, ходи!</p> <p>— И |
| м му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли д |
| се је, пољуби, и рече —</p> <p>— Не дао ти Бог пожелети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш |
| рош. пословица</p> <p>— Море Јулка, што ти се овај Рија јавља овако умиљато? упита Цана Илина Ј |
| еврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циг |
| треба да се нађемо једно другоме: данас ти мени — сутра ја теби.{S} Ево је, нека ти је жива (го |
| ам шта ће рећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</h |
| доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то |
| ни школа, ни наука, ни служба — те ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго.{S} |
| ним погледом.</p> <p>— Па како ми живиш ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућ |
| е знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p>«Једини мушкарац међу четири девојке, ја |
| RP18810_C0"> <milestone unit="-" /> <p>«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као ма |
| вршено.{S} Ја говорим за друге.</p> <p>«Ти велиш . . . .» (даље је са свим поцепано).</p> <p>(О |
| , а ја увек слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је |
| дмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао затвореник Рија: је л |
| ри, намршти се, и учини се нечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом упита:</p> <pb n="71" /> <p |
| дваред, снебивљиво куцну у врата, па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавши изнутра дозво |
| д баш фришко ! . . .</p> <p>Гости, међу тим, седе, разговарају се, и гуцкају гутљај по гутљај т |
| да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улицом ишло, носило је у рукама новине на к |
| живање. . . .</p> <p>Одоше!</p> <p>Међу тим, гостију све више.{S} За сваким столом смичу се ран |
| су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим музика свира да се ваздух тресе.{S} За људе који се |
| за непажњу узме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, по свој прилици навалице, оставио један ру |
| о мајчина маза, и владао се као кућевни тиран.{S} Осем оца, кога сам се прилично прибојавао, св |
| сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планова, трагање по мојим удешеним при |
| новаца, и оне јаде које сам јадио баш с тих проклетих новаца!. . .</p> <p>«У друштву с људма, к |
| илорунић још сеђаху.{S} Њих се ништа не тицаше штета младога господина.{S} На једаред рећи ће Ц |
| оклето десет пара! . . .</p> <p>— Куку! то је <hi>он</hi>! рече потресено болничарка Јулка; али |
| а боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасније:{S} Младожења је окривљен, тужен и зат |
| желети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што |
| а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и |
| они крију <pb n="51" /> и сами од себе: то једнога дана изнесу пред судију, и зову га да погоди |
| стручњак, те с тога нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S} Вама је потребно знати своју |
| енађено.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; то је велика грехота.{S} Знаш како кажу «мања је грехот |
| наш за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слути на добро, него на велико зло, мој синко! . |
| оме, и кад и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах д |
| ка.</p> <p>Тамница је кућа необична.{S} То је народ давно изрекао за стару, варварску тамницу; |
| ходајући по соби.</p> <p>Кључар уђе.{S} То је омален старчић, врло блага и добродушна лица.{S} |
| .{S} Сваки наслов ишатиран, замрљан.{S} То сам ја чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале |
| и сто заседе једно одабрано друштво.{S} То беху све <pb n="28" /> млади људи у свечаном црном о |
| сазна за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се судски зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у пр |
| е; да погледам у уста страшној цеви?{S} То је јунаштво које многи називљу безумљем, а ја бих се |
| вориш — то мени, </l> <l>а шта мислиш — то теби.» </l> </quote> <p>Басма од Удворица.</p> <p>Не |
| титање</head> <quote> <l>«Што говориш — то мени, </l> <l>а шта мислиш — то теби.» </l> </quote> |
| то најгори лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врло неуредан младић, додаде Цана.</p> <p>Јулку п |
| Бог с тобом! може се оженити.</p> <p>— То може . . . рече Савка нешто развлачећи.</p> <p>— Без |
| вде, па је после ишао и преко.</p> <p>— То је добро.{S} Данас таки и ванџирају.{S} Него и њима |
| , и разговара се врло паметно.</p> <p>— То већ умеју сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за о |
| изрекао за стару, варварску тамницу; а то вреди и данас за сваки затвор.{S} Била кула, била па |
| м да је право овако како пресуђујем,» а то баш притискује савест осетљива човека.{S} Ја ником с |
| сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео сам господски, пров |
| није Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46" /> Кло |
| ја своје наследство упутио давно.{S} За то се очекивало од мене у свакој прилици да сам дуже ру |
| која би говорила у његову корист.{S} За то те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра дан |
| а нешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи га беда далек |
| </p> <pb n="38" /> <p>«Како се сазна за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се судски зове лепше; |
| вот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да по |
| {S} Паметан свет тако ради; а муж је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се н |
| он, и жена му, и деца, а откуд паре за то?</p> <p>— Па он није жењен, рече један практиканат, |
| у да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се срце које може прегор |
| аљку.{S} Кад ме <pb n="60" /> учитељ за то прекори, ја се на њега расрдим и целога сам часа неш |
| с ђацима, губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога само себе— |
| ога сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми некад да, а некад се куне да |
| и, задужује се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка с |
| Јулку поли румен по лицу.</p> <p>— И ја то слушам, рече она снебивљиво: — а, истину да вам каже |
| <p>— Пошла?{S} Како да ти одговорим на то?{S} Он мене још није ни искао. . .{S} Само ми се јав |
| а мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и |
| ма које њему верују.{S} И кад би ми све то изређао, кад би замислио како ће онда и сам бити сре |
| демима и лешницима.{S} Гледа старац све то, и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја р |
| а штедљивцем!{S} Чудна <pb n="12" /> је то ствар. . . .{S} Баш не знам што ћу? . . .{S} Казаћу |
| етврт од часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао та |
| рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најгори лумпов и картаџија.</p> <p>— То је врло неур |
| ејали Зорки, сада као да налажаху да је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познала т |
| у девојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? упита Макра узнемирено.</p> <p>— Луке Лисоп |
| затвара ли се њој кључ с поља, кућа је то веома необична!{S} Она је тесна, она је страшна, она |
| ужба — те ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то че |
| е само неколико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упропасти једнога младића за сав његов потоњ |
| ћу наредити да се најпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек |
| јачије.</p> <p>— Зорка, сестро, лепо је то удати се, вели несташница Ленка Лакина: — али за Бог |
| је она да сам крив ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим — ја сам поста |
| ме у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отићи <pb n="26" /> да вечера и да спава! |
| гнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један мој другар учува од погреш |
| p>— Та још од детета познавало се да ће то бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је једном ук |
| вка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, |
| н, он и од свих судских чиновника тражи то исто.{S} С тога у његовом суду суђење иде и брзо и д |
| дође да се покајем што сам учинио; али то осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и |
| већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, п |
| у школу силно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја изађем, одем кући слинећи у |
| да те се нагледам.</p> <p>Не слушајући то, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљаше:</p> < |
| ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ја, место да се зару |
| лекарски помоћник.</p> <p>Рањеник чувши то, погледа га значајно.</p> <p>Болничари, болничарке, |
| цркву, него скудити девојку«.{S} Нисам то рада.{S} Али је она имала неку тајну бољку коју криј |
| је за то муж да се стара за жену.{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> < |
| уди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> |
| свака се гошћа мора да зачуди:{S} Како то би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако |
| — и судије смо и оцеви смо.{S} Може нас то двојако занимати.</p> <p>То исто изјавише и друга дв |
| у ме срећа послужи необично добро.{S} У то време добих место благајника.{S} У моје руке дође кљ |
| пућивао те се тако трошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и задужити се.</p> <pb n="66" /> < |
| догоди!{S} Сад вам сви знају, и сви су то давно знали, да је морало тако бити! . . .</p> <p>— |
| се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати Јеврему, па што рекне он, јавићу вам.</p> |
| азати «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им беше сав разговор.</p> <p>Жена која храмаше упути |
| S} Може нас то двојако занимати.</p> <p>То исто изјавише и друга двојица.</p> <p>Председник отп |
| своје прси, и засуо пољупцима.</p> <p>«То памтим као данас.</p> <p>«Доцније, опазивши да са мн |
| не знам, а да се он добро и рани и поји—то видим, одговори други сељак.</p> <p>—- Ови варошани |
| давати одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с тобом! може се оженити.</p> <p>— То може . . . рече Сав |
| трани Макрена прича да од <pb n="18" /> тога не би било никад ништа да није било ње.{S} Рија се |
| } До јуче, мислиш, нико није ни знао за тога Рију Свилорунића, а данас се о њему говори у свим |
| нам, како не бих знаја?</p> <p>Рија иза тога разбираше како се влашки зову неке и неке ствари.{ |
| > <pb n="68" /> <p>мојом управом.{S} Од тога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у |
| ака из свога узрока. . . .</p> <p>После тога се расташе ове две жене.{S} Макрена, и не помињући |
| p>— Ако знаш за Бога, дијете, остави се тога!{S} То не слути на добро, него на велико зло, мој |
| Ми се томе смејемо а њена «вамилија« из тога извлачи добар интерес, приметиће други господин.</ |
| Бијељину.{S} Не могавши одмах освојити тога места <pb n="70" /> она се утврди у околини, где с |
| говарају се, и гуцкају гутљај по гутљај тога јечменога нектара.</p> <p>Три сељака, враћајући се |
| p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се ви мене још сетили, <pb n="4" /> ре |
| и заносио за којекаквим утопијама.{S} С тога су ме старешине <pb n="67" /> миловале, и сматрале |
| ни да други према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао рашта расрдити се и, готово у свако |
| пир, или печата, или ма што друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара. |
| х судских чиновника тражи то исто.{S} С тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове с |
| ко је било, и да им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком свом послу, може само рећи: «Прем |
| на Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; ал |
| аго свију људи, а ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S} Вам |
| и столове и госте, а очију не сметаху с тога доконога света.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће један |
| на.» Знало се да сам ја био «масаџија,« тојест, наследник богата оца, али се није знало да сам |
| а трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи се, рече:</p> <p> |
| штапом у рукама: — 1000 дуката мираза и толики пријатељи: за годину дана може по две класе доби |
| че низ оних крвавих бојева који стадоше толиких жртава, а свршише се нашим повратком на десну д |
| О, немам ситне проје да вас поспем !{S} Толико време вас нема.{S} Баш ме заборависте са свим ! |
| проневерење у дужности, за упропашћење толико хиљада поверенога му новца, трпи толико и толико |
| Уз пут се ником не јављаше, и нешто се толико бејаше замислила да се сама са собом гласно разг |
| љада поверенога му новца, трпи толико и толико година заточења».</p> <p>Свилорунићу остајаше са |
| толико хиљада поверенога му новца, трпи толико и толико година заточења».</p> <p>Свилорунићу ос |
| езом: — а шта сте ви измудровали седећи толико без жене?{S} Чудну сте срећу дочекали! . . .</p> |
| , или ма што друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душу за то десет пара.{S} Мајка ми не |
| чунске књиге и исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола није опазила |
| и већ јесу слаби младићи!{S} Они су већ толико слаби да не могу сами себи да господаре!{S} Ето, |
| — један укоп, или једна удадба, однесу толико колико и један пожар. .</p> <p>— Ова наша варош |
| прикривао стање своје касе.{S} При свем том зебао сам и дан и ноћ да се ствар не открије.</p> < |
| сви као вешци.{S} И колико се говори о том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за култ |
| удешава рачунске књиге и исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола н |
| ламњачи један свежањ писане хартије.{S} Томе се сиромах старац јако обрадова мислећи да ту може |
| у другу вамилију«. . . .</p> <p>— Ми се томе смејемо а њена «вамилија« из тога извлачи добар ин |
| — Још ни паре!{S} Пре венчања кажу да о томе не може бити ни разговора.</p> <p>— Проклете ћивте |
| ке које опажа дух људски, и како је, по томе, он благо свију људи, а ви сте стручњак, те с тога |
| јпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек после видеће се: мо |
| {S} Али усред тих мојих нада и планова, трагање по мојим удешеним признаницама обелодани моје к |
| ин није угостио, срамота за њега; а ако траже и преко <pb n="30" /> његове гозбе да ждеру, срам |
| е је.{S} Писано је одмах полицији да га тражи; а за кључара (тамничара) наредио сам да се за не |
| уредан, он и од свих судских чиновника тражи то исто.{S} С тога у његовом суду суђење иде и бр |
| ди да се одмах јави полицији да бегунца тражи, за тим, да се извиди како је побегао затвореник |
| амо ми срце за то?{S} За такав поступак тражи се срце које може прегорети живот.{S} А ја не има |
| /hi>, и још <hi>закључана</hi>!»</p> <p>Тражило се, испитивало се, извиђало се дуго, врло дуго. |
| то има, неваља; све нешто простачко.{S} Тражим везен пешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} М |
| згубљена је ту!{S} Скочише све слуге, и тражише дуго и пажљиво, али не нађоше ништа.{S} Господи |
| покајем што сам учинио; али то осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам опет лупао и викао за < |
| че се крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у ба |
| о. . . .</p> <p>После претреса, који је трајао неколико дана, ваљаше изрећи пресуду.{S} Не беше |
| ја.{S} Место да мене то опемене, да се тргнем, да се поправим — ја сам постајао све гори:</p> |
| прочита!{S} Може се неко раније сетити, тргнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ак |
| ц најпре радио занат, а после је постао трговац: отворио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мај |
| кући пуно и других гостију.{S} Момци из трговачких дућана једни одлажаху а други долажаху.{S} Н |
| ати на неколике корисне занате, па и на трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати |
| вина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику да копам, као сељакуша?{S |
| и девојке почеше гомилама долазити кући трговца Ивана Минића.{S} Њему и домаћици његовој обично |
| е згодан и погодан, али. среће ми моје, треба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S |
| лију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо једно другоме: данас ти мени — сутра |
| у; али . . . дете моје . . . свој свога треба да чува.{S} Та је девојка валична . . . нездрава |
| Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, да је згодан и погодан, ал |
| — За име моје не питајте!{S} Оно вам не треба.{S} Него знајте да сам рођен у <pb n="72" /> овој |
| љак: — видите ли да је овде све како не треба.</p> <pb n="23" /> <p>И удалише се; али у души св |
| {S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циганка?{S} Гледај ти колика је!{S} |
| ри докле ја приберем књиге и све што ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек гуркам |
| /p> <p>— О, Ријо, сретно! сретно!{S} Ти треба данас да частиш! . . .</p> <p>И како су људи прев |
| ни, те обрни, докле лепо уреди све како треба!</p> <p>Матере, које знају колика је брига неудат |
| задужује се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да га одвратиш од Јулке.{S} Јулка је девојка сиро |
| ћеру.{S} За пакост тај лек није Станоју требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је |
| прима честитања, и наручује пиво.{S} За тренут ока запени <pb n="31" /> се хладно пиво пред Риј |
| ији Свилорунићу.</p> <p>Приближаваше се тренутак у који ће председник суда, побројавши све што |
| му зној изби по челу.{S} После неколико тренутака настави:</p> <pb n="73" /> <p>«Шта ће овај ра |
| оћ се увећа, очи се укочише, и на доњим трепавицама се завирише неколике сузе . . .{S} Хтеде јо |
| > <p>Међу тим музика свира да се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармонији не разумеју, или |
| лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кришка паде на <pb n="65" /> зе |
| је наћи угодна кирајџију; па нам је она трећа «намештена соба», рече Савка осмехнувши се.</p> < |
| сељак.</p> <p>— Хајдемоте даље, рећи ће трећи сељак: — видите ли да је овде све како не треба.< |
| <p>— Па красна ти ова кућица, Савка!{S} Три собе имате, је ли?</p> <p>— Три, тетка, и кујну.</p |
| вка!{S} Три собе имате, је ли?</p> <p>— Три, тетка, и кујну.</p> <p>— Чудо једну собу не дате к |
| сам дошаја у Турна.{S} Туј сам служија три години.</p> <p>— Где је та Турна?</p> <pb n="45" /> |
| о гутљај тога јечменога нектара.</p> <p>Три сељака, враћајући се из града од својих синова војн |
| > <p>А рањеник, на те речи, крете своје троме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче развла |
| времом како му његова плата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, док |
| S} Мој је браца малко пошире руке; радо троши, задужује се. . . .</p> <p>— Е баш за то треба да |
| Ови варошани криве нас сељаке што много трошимо о славама, а погле ти њих!{S} Ми славимо једном |
| } Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађујете.{S} Да су старији ваши |
| . .{S} Тек, Бога ми, како мој браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, али |
| ота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право да кажем, чисто не смем да хвал |
| ма, парче по парче, упућивао те се тако трошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и задужити се |
| ћење толико хиљада поверенога му новца, трпи толико и толико година заточења».</p> <p>Свилоруни |
| се поносио да га имам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у т |
| мачно има опет неку «добру прилику«, па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . |
| сам ишао као смерно, паметно дете: него трчим, вичем, дозивам и псујем другове, потежем се на п |
| ијом, и пред свима гостима око њега.{S} Ту се сад поче здравити, желети, нагађати, погађати шта |
| .{S} Ко то не може, нека се не жени.{S} Ту бар није силе!</p> <p>— Не велим ни ја да се муж не |
| аваца с разним посластицама за децу.{S} Ту ми је било најмилије машити се руком у џеп, извадити |
| . . .</p> <p>— Како да нису знали ?{S} Ту скоро је у Мисиру, на папирусову листу, нађен рецепт |
| доле на Дунав, спрема Кладово.</p> <p>— Ту се све говори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и вл |
| лу навику што год мислити или радити, а ту су близу, или који су осетљиви на сваку повреду харм |
| сиромах старац јако обрадова мислећи да ту може бити каква записка која би говорила у његову ко |
| Јеврему ти кажи да сам <hi>ја</hi> била ту; да сам те <hi>ја</hi> молила да се потрудиш, знаш!{ |
| била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</p> <p>— Теби Јулка, пада на памет све к |
| том, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за културни народ!{S} Геак остаје и у фраку ге |
| искао од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту још нешто.{S} Мој је браца малко пошире руке; радо т |
| гори куму кеса!{S} Па кад један кум, на ту вику, рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му |
| Миленији зета.{S} А девојке гледају на ту ствар нешто другојачије.</p> <p>— Зорка, сестро, леп |
| а и скупа и драга успомена изгубљена је ту!{S} Скочише све слуге, и тражише дуго и пажљиво, али |
| да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту образумисмо, мука ме спопаде.{S} Најпосле дете посла |
| гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли се није претресало?!. <pb n="2 |
| трола није опазила.{S} Али где је среће ту је и несреће: са свим случајно примети се на једном |
| несрећна свршетка!{S} Како да поднесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а к |
| ипача.{S} Ономадне <pb n="10" /> је био ту на ручку, па се разговара с Јевремом како му његова |
| им за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према себи, ја бих често почињао стењати з |
| , жеља беспутна.{S} И ја, кад год могах ту жељу <pb n="II" /> задовољити, осећах се не као слаб |
| ик . . . чак сам човек страшљив; али је туга у туђини тежа од сваке муке у отаџбини. . . . .{S} |
| ији не разумеју, или у којих живци нису тугаљиви, она је нека наслада.{S} Али они који имају зл |
| те сиротињски.{S} Мајка ми умре више од туге него од старости.{S} Ја остах сам у свету с неброј |
| >— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо тек |
| Тада . . . побегох . . . .{S} Тумарих у туђ свет. . . .{S} Ух! проклето десет пара!</p> <p>Рање |
| римети се на једном рачунском документу туђ потпис.{S} Почне се разбирати како је постао тај по |
| ах се од немила до недрага: свуда бејах туђ, свуда незнан, свуда немио, свуда мучен, — већ омрз |
| оје губитке, ја се машим руком за новац туђ који стојаше под</p> <pb n="68" /> <p>мојом управом |
| у друштву ? како ће се одрећи од сласти туђега злата а остати под заставом поштене сиромаштине? |
| тиран, замрљан.{S} То сам ја чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.</p> <p>«Од кућ |
| оскудици машао за кључ од своје касе, и туђим новцем намиривао своје издатке.{S} Кад би га у ка |
| срца оним Србима који су, као ово ја, у туђини венули за својом домовином.{S} Ја не помогох баш |
| . чак сам човек страшљив; али је туга у туђини тежа од сваке муке у отаџбини. . . . .{S} Ох, от |
| твар јасније:{S} Младожења је окривљен, тужен и затворен.{S} И што је затворен ни по јада, али |
| седи једна госпа у зеленом либадету, и тужи се својој суседи на неправду света:</p> <p>— Молим |
| губио своје књиге и бедио за то друге, тужио их, опадао, и кривио свакога само себе—никад!</p> |
| а овим храним себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју корпу).{S} Али с каквом памећу ови овако |
| ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј сам служија три години.</p> <p>— Где је та Турна?</ |
| ми није воља, изостајао сам, доцнио се, тукао сам се с ђацима, губио своје књиге и бедио за то |
| . . .{S} Тада . . . побегох . . . .{S} Тумарих у туђ свет. . . .{S} Ух! проклето десет пара!</ |
| утра, започе се крвав бој између Срба и Турака, и траја до 3 сата после по дне.</p> <p>Пред сам |
| . . .{S} Кад чух да Србија завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се бијем. . . . .{S} Нисам в |
| служија три години.</p> <p>— Где је та Турна?</p> <pb n="45" /> <p>— Еј тамо доле на Дунав, сп |
| сам бија ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј сам служија три години.</p> <p>— Где је т |
| ло петнаест година, а већ сам пушио као Турчин.{S} Да купим дувана, те да уживам сласт од дима |
| — ми остао дужан дванаесет гроша, па ми тутури поједоше све.{S} Појела ги вечна мука!</p> <p>Ко |
| ладост-лудост</head> <quote> <l>Свакога ће питати старост</l> <l>где му је била младост?</l> </ |
| говину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштеријама својим, и с кућама које њем |
| ке корисне занате, па и на трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштеријам |
| е цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на неколике корисне занате, па и на трговину |
| > <p>— Та још од детета познавало се да ће то бити несретник, вели Паја Носоња:— мени је једном |
| ећи се, рече:</p> <p>— Море, знаш ли да ће ме <hi>десет пара</hi> одвести на вешала!</p> <p>Јев |
| и српском народу — не знам; али знам да ће скинути камен са срца оним Србима који су, као ово ј |
| . .</p> <p>— Море, знао сам ја давно да ће он свршити на робији, говораше Миле <pb n="35" /> Пе |
| о млада, буде проводаџија, помени му да ће му зет Иван (Зоркин отац) дати оних 200 дуката до Св |
| крена: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се све поправити и он ће бити уредан као најбољи мла |
| </p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут као да |
| дравити, желети, нагађати, погађати шта ће бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, а |
| milestone unit="*" /> <p>«Сад чекам шта ће ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво дес |
| Не могу се подватити, тето; не знам шта ће рећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да сам <hi>ја< |
| така настави:</p> <pb n="73" /> <p>«Шта ће овај рат донети српском народу — не знам; али знам д |
| ба да је и паметан; даље, да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за кос |
| себи:</p> <p>— Новци душегупци!{S} Сад ће новцима преотети прилику оној сироти девојци. . .{S} |
| је време у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отићи <pb n="26" /> да вечера и да |
| {S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у дру |
| е се неко раније сетити, тргнути, те не ће проћи као ја.{S} Ако се то догоди, ако се ма и један |
| коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад |
| тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. .</p> <p>«Проклето десет пара!</p> </div> |
| </p> <p>Приближаваше се тренутак у који ће председник суда, побројавши све што се извиђањем саз |
| ај рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него што за |
| S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, да се нико не досети! |
| дан мој другар учува од погрешака, мени ће бити лакша моја несрећа.</p> <pb n="43" /> <p>Сад за |
| > <p>— Носи га беда далеко одавде! рећи ће Васка Перина: — сви кажу да је то најгори лумпов и к |
| ти овде о тако сувопарним стварма, рећи ће један суморни гост: — Што не гледате овај свет што о |
| ви сељак.</p> <p>— Хајдемоте даље, рећи ће трећи сељак: — видите ли да је овде све како не треб |
| једна госпа.</p> <p>— Прођите се, рећи ће намрштено друга: — само једно гурање.</p> <p>Уз те р |
| се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— Па красна ти ова кућица, Савка!{S} Т |
| конога света.</p> <p>— ’Вала Богу, рећи ће један од њих: — ко ли рани овај оволики залудни наро |
| авде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад могу чути сви! . |
| а младога господина.{S} На једаред рећи ће Цивић</p> <p>— Јеси ли примио?</p> <p>— Још ни паре! |
| обиће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9" /> ни |
| што ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар знати боље. . . .</p> </div> <div type="chapter" |
| у вамилију, па ће се све поправити и он ће бити уредан као најбољи младић.{S} Скочићемо ми сви, |
| хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај сутра одбити од очију својих тешки сан, |
| и, ти која си тако анђеоски добра, како ће онај који још сада, са млечним усницама својим, важн |
| ед бораца за своју отаџбину? . . . како ће . . . (исцепано).</p> <p>«Хвалим твоје добро срце, а |
| разболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се онда?</p> <p>— Секо моја, ти си некакав злослут.{ |
| орбу у славу напредака у друштву ? како ће се одрећи од сласти туђега злата а остати под застав |
| под заставом поштене сиромаштине? како ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину? |
| да проводи несане ноћи над књигом? како ће оставити своје слатко спокојство — да подвори бона о |
| вори бона оца, или мајку на умору? како ће издржати дугу тешку борбу у славу напредака у друштв |
| , нагађати, погађати шта ће бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не мог |
| ми све то изређао, кад би замислио како ће онда и сам бити срећан са мном, он би ме стискао на |
| pb n="25" /> владам својим алатима, што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имате право! дода |
| дом: — на прилику, мени, техничару, што ће знање језика?{S} Кад ја знам своју науку, кад <pb n= |
| среће ти!{S} Како да га вратиш?{S} Зар ће онај слушати жену?</p> <p>— Жену милу, жену пријатељ |
| четка.{S} Нека преписује неко време, па ћемо видети за који је посао даље припреман.</p> <p>Уда |
| uote> <l>«Сина жени кад хоћеш,</l> <l>а ћер удаји кад можеш.»</l> </quote> <p>Варош. пословица< |
| Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах поред твоје куће, сетих се и р |
| говој обично честитаху <hi>зета</hi>, а ћери њиховој Зорки — <hi>младожењу</hi>!{S} Зорка, обуч |
| , вели да није још мислила давати своје ћери, али изиђе добра прилика, и пријатељи навалише, а |
| и божјој, судбини, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамилије, дотле на другој |
| би тету у руку! вели Савка својој малој ћери, која остави мачку, и поче да чепрка свој носић, н |
| а разговараху, дотле мала Мица, Савкина ћерка, милује мачку по репу и пита:</p> <p>— Мацо! маци |
| ва (говорећи ово погледа у малу Савкину ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Т |
| алу Савкину ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћи да затрудиш Тета—Макру. . .</p> <p>— Дај |
| тац, ни школа, ни наука, ни служба — те ћеш ти? . . .</p> <p>— Све је то друго, а жена је друго |
| ети га!{S} Али како радиш, мој Ријо, то ћеш дочекати.</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што са |
| ере, које знају колика је брига неудата ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) честитају Милен |
| же бити ни разговора.</p> <p>— Проклете ћивте!{S} Пре би се растали с душом, него с парама . . |
| а сам у Влашко.{S} У Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј сам служија |
| ника узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; кад пак рок дође (а рокови долазе |
| ам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику |
| >— Иди ти Станоје на своје место.{S} Ја ћу наредити да се најпре извиди како је то било, и има |
| за оних 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да дођеш ти к мени, д |
| еће у несрећу. . . . . .</p> <p>— А шта ћу с овим?</p> <p>Сад извади испод узглавља свитак харт |
| !{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Немам код ко |
| да се нико не досети! . .</p> <p>— Све ћу то ја казати Јеврему, па што рекне он, јавићу вам.</ |
| овој проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у полициском казам |
| м у туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо текар отпочети живот поштена човека?{S} |
| pb n="61" /> <p>— Дајте ми хлеба!{S} Не ћу сува хлеба!{S} Хоћу сира, скорупа, или ма каква смок |
| кра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми моје!{S} Ништа окусити не могу!{S} Само сам |
| тко и воду, а Макра повика:</p> <p>— Не ћу ништа!{S} Не ћу среће ми моје!{S} Ништа окусити не м |
| вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така судбина? . . .</p> <p>— |
| ољства које се купује за десет пара, те ћу сада имати срца да одузмем себи живот!{S} Никако!{S} |
| ци:</p> <p>— Или ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!< |
| ка, вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је так |
| ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику да копам, као сељакуша?{S} Секо моја!{S |
| узела ме нека велика мука; не знам што ћу од себе. . . . .</p> <p>Станоје седе, а Рија му поче |
| > је то ствар. . . .{S} Баш не знам што ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар знати боље. |
| ка! . . .{S} Не мари ништа . . .{S} Бар ћу оставити кости у српској земљи! . . .</p> <p>«Прокле |
| ико преко погледати.{S} Ја сам био тако ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола |
| војку богату и од јаке вамилије.{S} Ја, у својим неприликама, за друго и не питах.{S} Пристах, |
| ћан, пун свакојаке робе од које сам ја, у друштву с калфама, парче по парче, упућивао те се так |
| а срца оним Србима који су, као ово ја, у туђини венули за својом домовином.{S} Ја не помогох б |
| да им изрече правду.{S} С тога судија, у сваком свом послу, може само рећи: «Према ономе како |
| данас се о њему говори у свим каванама, у свим дућанима, у свим канцеларијама.{S} И да видите к |
| овори у свим каванама, у свим дућанима, у свим канцеларијама.{S} И да видите како су људи памет |
| ретворићу <pb n="42" /> се у надничара, у слугу, у аргатина; почећу најтежом службом, не би ли |
| ј свакад има довољно новаца.{S} Једном, у несрећи, да поправим своје губитке, ја се машим руком |
| <pb n="42" /> се у надничара, у слугу, у аргатина; почећу најтежом службом, не би ли како год |
| но и у васкршњим песмама, <pb n="24" /> у фигури, вичу:{S} Дођите да пијемо пиво <hi>ново</hi>! |
| ремом; помени му за оних 200 дуката!{S} У понедељник ја ћу доћи опет.{S} Или ће бити боље да до |
| картати.{S} Та ме игра заузе свега.{S} У почетку ме срећа послужи необично добро.{S} У то врем |
| } У то време добих место благајника.{S} У моје руке дође кључ од касе у којој свакад има довољн |
| г дрвеног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје није смео нико преко погледати.{S} Ја |
| да удешава рачунске књиге и исправе.{S} У том је био толико вешт и срећан да га обична контрола |
| подмирим касу, наумим да се оженим.{S} У вољи ми беше девојчица Јулка, али она нема новаца. . |
| да би намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа те је само губио |
| ужио?</p> <p>— Служија сам у Влашко.{S} У Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турн |
| тку ме срећа послужи необично добро.{S} У то време добих место благајника.{S} У моје руке дође |
| дим.</p> <p>«Тад сам већ био младић.{S} У служби сам имао лепо место.{S} Како сам ја од оних љу |
| м суду може много научити. . .</p> <p>— У овом је суду као и у другом, вели председник.{S} Но ј |
| то — врло често, уздисало се!.</p> <p>— У овој нашој вароши, говораше Иван Минић: — један укоп, |
| н, само би суморно проговорио:</p> <p>— У нашем граду можеш зарадити новаца, можеш купити кућа |
| ајући то, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка на језику ова Те |
| дизаху и одлажаху.{S} Не прође много, а у гостионици и пред њом под липама ражњаху само гостион |
| је судиска служба најузвишенија служба у држави.</p> <pb n="50" /> <p>— Сумњам да је познајете |
| це.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домашају судске власти, он има на уму, и, чини ти се, |
| ић наш нови практиканат.{S} Одведите га у преписаоницу, и наредите да почне службу од самога по |
| м намиривао своје издатке.{S} Кад би га у картама срећа послужила, онда би намиривао оно што је |
| на улици, које не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже ч |
| ских чиновника тражи то исто.{S} С тога у његовом суду суђење иде и брзо и добро; његове су мас |
| . . чак сам човек страшљив; али је туга у туђини тежа од сваке муке у отаџбини. . . . .{S} Ох, |
| а чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> <p>Докле се ту образумисмо, мука ме сп |
| те речи, крете своје троме очи, погледа у Јулку, и по лицу му се поче развлачити као слабачак о |
| а.{S} Председник прочита писмо, погледа у младића, и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за ш |
| а је од «оних».{S} Овде Макрена погледа у Савку а намигну левим оком, што хоће да каже — од про |
| , нека ти је жива (говорећи ово погледа у малу Савкину ћерку); још коју годину, па ћеш и ти доћ |
| девојчуре (сестре моје), мислио сам ја у себи, држе страну једна другој, а за мене не маре! . |
| о је било.</p> <p>«Еве, овој сам нашаја у његове постеље, заврши он, пруживши председнику харти |
| те сам бија ћирица.{S} Потаг сам дошаја у Турна.{S} Туј сам служија три години.</p> <p>— Где је |
| жати дугу тешку борбу у славу напредака у друштву ? како ће се одрећи од сласти туђега злата а |
| е Тетка Макра, преко све клетве, попила у сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ћ |
| оже бити каква записка која би говорила у његову корист.{S} За то те хартије журно стрпа себи у |
| мао сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S} Некад сам, добивши доста, враћао што сам |
| одузмем себи живот!{S} Никако!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку |
| оћи, овако у ноћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашота-балсама.» Брже отрча да га |
| Вама је потребно знати своју струку, па у осталом можете и мукати.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Насм |
| нису разумевали у пиву, рече један попа у наочарима; мислили су да је <hi>ново</hi> пиво најбољ |
| </p> <p>За столом № 4, седи једна госпа у зеленом либадету, и тужи се својој суседи на неправду |
| о ми сви, свак са своје стране, па мора у ред!.{S} Него се ти разговори с Јевремом; помени му з |
| ц ме је сам одвео учитељу који ме уписа у први разред.{S} Учитељ беше млад човек, свој посао ра |
| /p> <p>Један пријатељ разгледао је акта у суду, и каже овако:</p> <pb n="37" /> <p>«Као што зна |
| , као правник, постављен за практиканта у суду г. Правдића.{S} Председник прочита писмо, поглед |
| ДЕСЕТ ПАРА</head> <head>ПРИЧА ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ</head> <p>НАПИСАО</p> <p>М. Ђ. Милићевић</p> < |
| ЕСЕТ ПАРА</head> <head>(НЕШТО ИЗ ЖИВОТА У ВАРОШИ) </head> <head>I</head> <head>Проводаџија</hea |
| естрама, осим удаје, није припало ништа у наследство.{S} Оне су разудате сиротињски.{S} Мајка м |
| есрећа.</p> <pb n="43" /> <p>Сад закуца у врата.{S} Кључеви с поља звекнуше; брава шкрипну; вра |
| ка-Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p> <p>М |
| задужити се.</p> <pb n="66" /> <p>«Кад у једнога познаника узајмим, ја се кунем и заричем, да |
| титник правде и правице.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домашају судске власти, он има н |
| . тамници судској.{S} Зна се како народ у опште жали сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у п |
| и зове лепше; каже се <hi>ставио га суд у притвор</hi>; али онде где Рија седи нису врата само |
| иде и брзо и добро; његове су масе све у реду; све књиге, нарочито интабулациске, тачне су за |
| ? — Да заметне мотику на раме па да иде у надницу, јелте? —</p> <p>— Ви, госпо, имате право да |
| за прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; тре |
| , па трчи да лови младожењу, да «не оде у другу вамилију«. . . .</p> <p>— Ми се томе смејемо а |
| ве нове и нове врлине које гошће находе у њенога младожење.{S} И свака се гошћа мора да зачуди: |
| p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и воду, а Макра повика:</p> < |
| пет претресати Ријину собу, и сада нађе у сламњачи један свежањ писане хартије.{S} Томе се сиро |
| цну у врата, па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавши изнутра дозволе.</p> <p>У соби сеђ |
| и то ништа, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се све поправити и он ће бити уре |
| буде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к председнику Чича-Станоје, тамничар, с кључе |
| ћ што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо своји; треба да се нађемо једно друго |
| } И ова чељад, овако накинђурена, улазе у ову гомилу где један другог гази, прља, полива, квари |
| .{S} А ко га познаје ближе казаће да је у њега онолико исто благости колико и љубави к правди.{ |
| </p> <p>«Кад сам пошао у школу, била је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је сам одвео учитељ |
| ајгоре беше за Тетка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два пута доказивала да је то лаж, да ј |
| в интерес, рече први господин: — кад је у кући . . . он не доврши ове реченице, него подиже рук |
| се шаком, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им беше сав разговор.</p> |
| де?</p> <p>— Овде је, тето; чиновник је у некој канцеларји, Бога ми и не знам како се <pb n="6" |
| Међу тим, кад је улицом ишло, носило је у рукама новине на којима је била адреса оца његовога; |
| p>— Како да нису знали ?{S} Ту скоро је у Мисиру, на папирусову листу, нађен рецепт како се вар |
| им Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} |
| угове, потежем се на псе, на мачке које у путу видим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним к |
| али је туга у туђини тежа од сваке муке у отаџбини. . . . .{S} Ох, отаџбино!{S} Ох, име слатко! |
| е водило од сласти у сласт; од погрешке у погрешку, докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна |
| ојим пожудама, ја ево падам из погрешке у погрешку, из несреће у несрећу. . . . . .</p> <p>— А |
| ле управе срца свога, падах из погрешке у погрешку.{S} На послетку учиних оно за што ме чекаше |
| Рија.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. . . .</p> <p>— Како да утече? у |
| ет што овако уме да проведе своје време у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отић |
| начудим јунаштву оних људи који се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас |
| ио давно.{S} За то се очекивало од мене у свакој прилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упиња |
| каво осменуше дубоком познавању старине у овог попе с наочарима! . . .</p> <p>— За старо време |
| ћудљив, да сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погл |
| судио да Рија Свилорунић за проневерење у дужности, за упропашћење толико хиљада поверенога му |
| > <p>«Како се сазна за то, Рију затворе у тамницу.{S} То се судски зове лепше; каже се <hi>став |
| човека?{S} Претворићу <pb n="42" /> се у надничара, у слугу, у аргатина; почећу најтежом служб |
| еке нисмо ни слушали.{S} Сви кажу да се у вашем суду може много научити. . .</p> <p>— У овом је |
| абулациске, тачне су за причу; нигде се у њега послови не задржавају; све иде као навијен сат.{ |
| "20" /> Осем жена и девојака, виђаше се у Минићевој кући пуно и других гостију.{S} Момци из трг |
| и, а слуге погасише свеће, и вратише се у гостионицу.</p> <p>Цивић и Свилорунић још сеђаху.{S} |
| да се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармонији не разумеју, или у којих живци нису тугаљив |
| {S} Имајући при руци увек новаца, он се у свакој новчаној оскудици машао за кључ од своје касе, |
| и млади људи из велике школе отимају се у његов суд.{S} Од њега зазиру само они који не маре да |
| јника.{S} У моје руке дође кључ од касе у којој свакад има довољно новаца.{S} Једном, у несрећи |
| ће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9" /> ни од |
| адам из погрешке у погрешку, из несреће у несрећу. . . . . .</p> <p>— А шта ћу с овим?</p> <p>С |
| адњу, а Савка спремаше вечеру и мишљаше у себи:</p> <p>— Новци душегупци!{S} Сад ће новцима пре |
| по две класе добијати . . .</p> <p>Беше у велике доба вечери.{S} Гости се, једни за другима, ди |
| иле.{S} Оне се брже окретоше, и ударише у смеј и управдање . . .</p> <pb n="16" /> <p>Ово се го |
| ове последње речи изговори гласније, и у Савку погледа сталније.</p> <p>— Нема вам он овде од |
| ве гозбе да ждеру, срамота за њих.{S} И у моје доба беше свет свакојак, али баш овакав не бејаш |
| а сам се срдио ако ми ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја с |
| офа за културни народ!{S} Геак остаје и у фраку геак! . . . . .</p> <p>За столом № 4, седи једн |
| чити. . .</p> <p>— У овом је суду као и у другом, вели председник.{S} Но ја мишљах да би вам би |
| је <hi>ново</hi> пиво најбоље.{S} Ено и у васкршњим песмама, <pb n="24" /> у фигури, вичу:{S} Д |
| ругог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у сватовима!{S} Проведосте ли се лепо?</p> <p>— Врло ле |
| т.{S} За то те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра дан преда г. председнику.</p> </div |
| дете, одузео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећ |
| тога места <pb n="70" /> она се утврди у околини, где се тада отпоче низ оних крвавих бојева к |
| Најлепше време од ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је најслађе спавати, уранић |
| S} То беху све <pb n="28" /> млади људи у свечаном црном оделу, и младе жене и девојке с најлеп |
| најпре извиди како је то било, и има ли у томе твоје кривице или нема.{S} Тек после видеће се: |
| гледао просто проневерење дужности, али у ком се окривљени бранио врло вешто и врло дрско.{S} Д |
| </p> <pb n="23" /> <p>И удалише се; али у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море је ово згодно; само |
| <p>— Него штета што се нису разумевали у пиву, рече један попа у наочарима; мислили су да је < |
| де који се у хармонији не разумеју, или у којих живци нису тугаљиви, она је нека наслада.{S} Ал |
| unit="-" /> <p>Сутра дан су га саранили у бадовиначко гробље.{S} За крстачу његову освану једно |
| овако ситне мисли и речи у овој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли |
| азговор.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју другу струку, него сте дошли у суд, упита га он. |
| шли у коју другу струку, него сте дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам научити што више и |
| н ђаволан у наочарима, који не гледа ни у кога: — Како језик исказује најтајнија вијугања душе |
| жим везен пешкир за девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атласа! . . .</p> |
| њу, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја сам имао четири сестре, све |
| у Свилорунића, а данас се о њему говори у свим каванама, у свим дућанима, у свим канцеларијама. |
| огрешке у погрешку, докле ме не затвори у тамницу!{S} И ко зна куда ме оно још не ће одвести?!. |
| га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе собу отворену и празну.{S} Рија нек |
| тар уметности.{S} Па се задовољно врати у дружину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело друштво и |
| иромаштине? како ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину? . . . како ће . . . (ис |
| S} Тек после видеће се: можеш ли остати у служби, или не можеш.</p> <p>Станоје се удали.</p> <p |
| пријатеља, жену која би хтела пробудити у његовом срцу ону заспалу љубав к уредном и добром жив |
| и ми дај десет пара, или ћу сад скочити у бунар!{S} И нагох се божем да скочим!</p> <p>«Сирота |
| ра! . . .{S} Оно ме је водило од сласти у сласт; од погрешке у погрешку, докле ме не затвори у |
| ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ — мученик.{S} И Чича — Ста |
| ће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику да копам |
| ри ништа . . .{S} Бар ћу оставити кости у српској земљи! . . .</p> <p>«Проклето десет пара! . . |
| тамница! . .</p> <p>Свилорунић, седећи у својој тескобној, лојаном свећом осветљеној тамници, |
| ли они што беху око рањеника, гледајући у њега, и не саслушаше овога узвика . . . .</p> <p>А ра |
| епрка свој носић, неповерљиво гледајући у гошћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у куј |
| де ћу сутра на вече?{S} По свој прилици у полициском казамату, с једним црним <hi>Р</hi> на леђ |
| и похватао све овако ситне мисли и речи у овој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није г |
| 2" /> <p>Два млада господина, идући јој у сусрет, засташе, промотрише је, осмехнуше се, и један |
| рунићу.</p> <p>Приближаваше се тренутак у који ће председник суда, побројавши све што се извиђа |
| S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку најбољи су |
| и зову неке и неке ствари.{S} Па се тек у један пут поче жалити да му је лоше.{S} Све више и ви |
| <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; да огледам: не ћу ли моћи тамо т |
| } Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста страшној цеви?{S} То је јунаштво које многи нази |
| Па где си служио?</p> <p>— Служија сам у Влашко.{S} У Букуреште сам бија ћирица.{S} Потаг сам |
| ешницима.{S} Гледа старац све то, и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја радио.{S} М |
| туге него од старости.{S} Ја остах сам у свету с небројеним пожудама за уживања, а с мало или |
| је кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостаја |
| е—никад!</p> <p>«Некад на ногама унесем у школу силно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се |
| а су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела се кућа узнемири докле ја приберем књиге и |
| итељ истерао из школе!{S} И кад пораним у школу, свакад заборавим код куће ма што: или плајваз, |
| мо, погледа у младића, и пусти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју другу |
| држим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико друг |
| ко да поднесем ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За |
| оби сеђаше млада једна жена, с плетивом у рукама, а крај ње се играше с мачком једно детенце од |
| Ту ми је било најмилије машити се руком у џеп, извадити десет пара, и купити или перецу, или ђе |
| а, а погле ти њих!{S} Ми славимо једном у години, а они славе ево свако вече!</p> <p>— .{S}Једн |
| чиновничић с рукавицама и лепим штапом у рукама: — 1000 дуката мираза и толики пријатељи: за г |
| p>«Као што знате, Рија је руковао касом у којој је свакад било новаца на хиљаде.{S} Одавно се о |
| ши.{S} Што два човека заплећу сваки дан у своме раду; што они крију <pb n="51" /> и сами од себ |
| ја не може никад бити миран ни спокојан у својој души.{S} Што два човека заплећу сваки дан у св |
| Да речем — мучати! поправља се ђаволан у наочарима.</p> <p>— Како вас не мрзи говорити овде о |
| И ви имате право! додаде један ђаволан у наочарима, који не гледа ни у кога: — Како језик иска |
| говац: отворио је болту.{S} Он је рођен у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имов |
| м не треба.{S} Него знајте да сам рођен у <pb n="72" /> овој земљи. . . . .{S} Са зле управе ср |
| S} Рија Свилорунић, благајник, затворен у тамницу!{S} До јуче, мислиш, нико није ни знао за тог |
| . . . .</p> <p>Цело друштво изгледа као у рају. .</p> <p>Уз једну липу стоји Чича Јанаћко, и др |
| .{S} Ко зна?{S} Може бити да је већ пао у неку невољу!</p> <p>— Не мари то ништа, вели Макрена: |
| о, дуго, по ковчегу докле га је напипао у мраку.{S} Кад се врати у затвор Рији, нађе собу отвор |
| S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{ |
| не не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, била је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је |
| често имао рашта расрдити се и, готово у свакој такој прилици, показати дивљину срца свог.{S} |
| пара»!</l> </quote> <p>«Ја сам се родио у кући имућној.{S} Мој је отац најпре радио занат, а по |
| и јава.{S} Најпосле помисли биће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе |
| ечац!{S} Да му нађе какве помоћи, овако у ноћ, старац се сети да има у свом ковчегу неког «Пашо |
| сужње.{S} И кад би се потпуно веровало у правду суда, опет би срце човечије показивало пеко уч |
| иге и све што ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек гуркам другове, излазим из ред |
| више из права, одговори младић: —Ми смо у школи неке законе прешли тек летимице, а неке нисмо н |
| а свим поцепано).</p> <p>(Ово је нађено у Ријиној блузи после његове смрти).</p> </div> <pb n=" |
| храним себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју корпу).{S} Али с каквом памећу ови овако са сва |
| ај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако избуљио очи, да старац по |
| « Тако говораше својим језиком тамничар у кога срце беше рођено за друге послове.{S} Али кад се |
| собом:</p> <pb n="41" /> <p>— Још ноћас у овој проклетој соби!{S} А сутра?{S} Где ћу сутра на в |
| прилици навалице, оставио један рукопис у ком казује свој досадашњи живот.{S} Он побраја многе |
| говораше Миле <pb n="35" /> Перчиновић у кавани «Код Црнога Крста»: — Видели сте како се прово |
| ечера и да спава!{S} Каква је силна моћ у старих навика!{S} Најлепше време од ноћи проводе ови |
| сата после по дне.</p> <p>Пред саму ноћ у бадовиначку болницу, међу тешким рањеницима, донеше б |
| мору? како ће издржати дугу тешку борбу у славу напредака у друштву ? како ће се одрећи од слас |
| удео да још таким мислима разбија главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко би похватао све овако ситне |
| с каквом памећу ови овако са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако накинђурена, улазе у ову |
| та; најбољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9" /> ни од кога.{S} Т |
| се једаред или дваред, снебивљиво куцну у врата, па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавш |
| це моје, ходи!</p> <p>— Иди пољуби тету у руку! вели Савка својој малој ћери, која остави мачку |
| } Тада . . . побегох . . . .{S} Тумарих у туђ свет. . . .{S} Ух! проклето десет пара!</p> <p>Ра |
| м.{S} Ја не помогох баш ништа!{S} Падох у првом боју. . . . .{S} Нека! . . .{S} Не мари ништа . |
| е заруменим, место да промуцам коју реч у име захвалности за такав савет, и на такав начин, ја |
| Милићевић</p> <gap unit="graphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1881</p> <p |
| их световао да буде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к председнику Чича-Станоје, там |
| ужи, а прекиде своја размишљања.</p> <p>У тај мах к столу № 3 приђе г Рија Свилорунић, а гости |
| у и не шчекавши изнутра дозволе.</p> <p>У соби сеђаше млада једна жена, с плетивом у рукама, а |
| <p>— Хајд’ тако право! . . . .</p> <p>«У гимназији сам имао другова не само из наше вароши, не |
| аш с тих проклетих новаца!. . .</p> <p>«У друштву с људма, као што бејах и сам, научих се карта |
| упућивао те се тако трошкарио.</p> <p>«У то доба већ сам знао и задужити се.</p> <pb n="66" /> |
| о!{S} Нема у мене снаге за то.{S} Да се убијем?{S} Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста |
| , па се брзо следи. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим трепа |
| «Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумник.</p> <p>«Ти велиш : «Десет је п |
| жањ — мученик.{S} И Чича — Станоје беше увек благ спроћу затвореника.{S} А овог вечера хоћаше п |
| ба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек гуркам другове, излазим из реда, смејем се, и засм |
| 0_C0"> <milestone unit="-" /> <p>«Ти си увек била, добра као анђео, а ја увек слаб као малоумни |
| е он почео картати.{S} Имајући при руци увек новаца, он се у свакој новчаној оскудици машао за |
| ог тегоба које на њих падају, опет бити уверен о доброти свога рада; може бити задовољан и спок |
| лим твоје добро срце, али остајем тврдо уверен да се деца још из малена морају навикавати на са |
| ди. . .{S} Дихање му се убрза, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим трепавицама се завири |
| управни старешина може по својој жељи и увиђавности предузети и извршити многе корисне послове, |
| да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер, угађајући својим пожудама, ја ево падам из погрешке у п |
| од жеља мојих; које ме не би пуштало да угађам свакој пожуди својој.{S} Јер, угађајући својим п |
| да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} Рекавши то, он брзо оде од мене.</p> <p>«А ј |
| ово прво време?</p> <p>— Тешко је наћи угодна кирајџију; па нам је она трећа «намештена соба», |
| вамо глад и жеђ?{S} Ако их домаћин није угостио, срамота за њега; а ако траже и преко <pb n="30 |
| ви се два века!{S} Пре се јадна девојка удавала да готови јело за момке и калфе, да човека двор |
| а наша варош права је паланна, говораше удавача Зорка: — што год потражиш — нема!{S} И што има, |
| id="SRP18810_C2"> <head>II</head> <head>Удаваче</head> <quote> <l>«Сина жени кад хоћеш,</l> <l> |
| м ту каштигу?{S} Да скочим у воду да се удавим?{S} Е, а камо ми срце за то?{S} За такав поступа |
| } Најпосле помисли биће скочио у воду и удавио се.{S} И тада је добри старац још горе јадиковао |
| аше Иван Минић: — један укоп, или једна удадба, однесу толико колико и један пожар. .</p> <p>— |
| а још таким мислима разбија главу у очи удадбе?</p> <p>Али ко би похватао све овако ситне мисли |
| а ринта и робује као робиња; а данас се удаје — да живи!{S} Паметан свет тако ради; а муж је за |
| умр’о без тестамента, те сестрама, осим удаје, није припало ништа у наследство.{S} Оне су разуд |
| рајем.{S} Мајка је још морала мислити о удаји сестара мојих, а ја мишљах само о себи, о својим |
| > <l>«Сина жени кад хоћеш,</l> <l>а ћер удаји кад можеш.»</l> </quote> <p>Варош. пословица</p> |
| лавом; зажмури, и умуче.</p> <p>— Да се удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће |
| служби, или не можеш.</p> <p>Станоје се удали.</p> <p>Председник зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p |
| е како не треба.</p> <pb n="23" /> <p>И удалише се; али у души сваки мишљаше:</p> <p>— Море је |
| за који је посао даље припреман.</p> <p>Удалише се и ова двојица.{S} Председник седе, и узе раз |
| ка Лакина: — али за Бога, за кога да се удам?{S} Младожења треба да је леп, да је млад, да је з |
| ска беше прешла Дрину на Бадовинцима, и ударила на Бијељину.{S} Не могавши одмах освојити тога |
| ничари једнога добровољца кога је олово ударило поврх леве сисе и избило на плећку.{S} Спреда м |
| и се из града од својих синова војника, ударише на овај скуп пред каваном, па не могући <pb n=" |
| ису осетиле.{S} Оне се брже окретоше, и ударише у смеј и управдање . . .</p> <pb n="16" /> <p>О |
| ије.</p> <p>— Зорка, сестро, лепо је то удати се, вели несташница Ленка Лакина: — али за Бога, |
| ш — то теби.» </l> </quote> <p>Басма од Удворица.</p> <p>Не прође много после овога девојачког |
| S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске књиге и исправе.{S} У том је био толик |
| мојих нада и планова, трагање по мојим удешеним признаницама обелодани моје крађе, и мене дове |
| мајка.{S} Жена сељанка, оставши на дому удовица, дошла је оцу моме а сину своме да проведе посл |
| о куцну у врата, па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавши изнутра дозволе.</p> <p>У соби |
| леда и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разговор.{S} Ко зна?{S} Може б |
| мари то ништа, вели Макрена: — нека он уђе у ову вамилију, па ће се све поправити и он ће бити |
| орунић, ходајући по соби.</p> <p>Кључар уђе.{S} То је омален старчић, врло блага и добродушна л |
| p> <p>Председник зазвони.</p> <p>Пандур уђе.</p> <p>— Нека дође г. секретар! рече председник.</ |
| о да буде судија . . .</p> <p>У тај мах уђе у седницу к председнику Чича-Станоје, тамничар, с к |
| о као Турчин.{S} Да купим дувана, те да уживам сласт од дима његова, довијао сам се од сваке ру |
| ах сам у свету с небројеним пожудама за уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</ |
| о; само не знам ко најзад плаћа све ово уживање. . . .</p> <p>Одоше!</p> <p>Међу тим, гостију с |
| «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које кога многе рђаве навике које |
| руке од ње.{S} Ево њему наше Зорке.{S} Уз девојку добиће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће |
| на која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не јављаше, и нешто се толико бејаше за |
| е очистим, ја изађем, одем кући слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе |
| оводаџија</head> <quote> <l>«Метни дрво уз дрво</l> <l>да боље гори !» —</l> </quote> <p>Провод |
| ло друштво изгледа као у рају. .</p> <p>Уз једну липу стоји Чича Јанаћко, и држи корпу с пржени |
| тено друга: — само једно гурање.</p> <p>Уз те речи нови гости натезаху пивске чаше, као да су ј |
| b n="66" /> <p>«Кад у једнога познаника узајмим, ја се кунем и заричем, да ћу вратити на време; |
| орунић.</p> <p>На један мах допаде јако узбуђен млад један господин од оних пређашњих сватова, |
| гледајући у њега, и не саслушаше овога узвика . . . .</p> <p>А рањеник, на те речи, крете свој |
| 50" /> <p>— Сумњам да је познајете; она узвишена јесте, али је тешка, горка.{S} Сваки други упр |
| шта ћу с овим?</p> <p>Сад извади испод узглавља свитак хартије, и поче га разгледати.</p> <p>— |
| <hi>Отаџбина!. . </hi> </l> </quote> <p>Уздах изгнаника.</p> <p>Првих дана месеца Јула 1876 срп |
| записивало се . . и често — врло често, уздисало се!.</p> <p>— У овој нашој вароши, говораше Ив |
| pb n="65" /> земљу.{S} Старица се саже, узе са земље кришку, отресе је, пољуби, и рече —</p> <p |
| о све клетве, попила у сласт, врати се, узе плетиво, и седе до гошће, рећи ће Макра:</p> <p>— П |
| се и ова двојица.{S} Председник седе, и узе разгледати Свилорунићеве хартије.</p> </div> <div t |
| е била адреса оца његовога; али жандар, узевши дете, одузео му те новине и метнуо себи у џеп, п |
| му Рија: — седи мало да се разговарамо; узела ме нека велика мука; не знам што ћу од себе. . . |
| мо губио.{S} Тако је за неколико месеца узео из касе преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би |
| ац донео из Пеште, и нико га други није узео него он.</p> <p>— И отац му беше изешник, вели кав |
| ужила, онда би намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа те је с |
| сам, добивши доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешће узимам повеће суме, а ре |
| д заставом поштене сиромаштине? како ће узети пушку и стати у ред бораца за своју отаџбину? . . |
| вели он; допада ми се вамилија; или ћу узети Зорку, или се не ћу ни женити.{S} Ваљда је така с |
| сести у дућан да водим трговину; или ћу узети мотику да копам, као сељакуша?{S} Секо моја!{S} С |
| а девера, па нигде ни у кога!{S} Мораћу узети белу ленту од атласа! . . .</p> </div> <pb n="21" |
| сам био узео; али се догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумице.{S} |
| 8" /> <p>мојом управом.{S} Од тога доба узимао сам га свакад кад ми је била невоља у картању.{S |
| бандиста», црвена носа, задригла врата, узме ноте и прође од стола до стола те збере жртве које |
| /> <p>— Савка, дијете!{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам рад |
| е.{S} Јулка је девојка сирота.{S} А ако узме Зорку имаће одашта и трошити.</p> <p>— Право да ка |
| тамничара) наредио сам да се за непажњу узме на одговор.</p> <p>Међу тим Рија је, по свој прили |
| p> <p>— Чија је то девојка? упита Макра узнемирено.</p> <p>— Луке Лисопољца, бакалина.</p> <pb |
| S} Кад год полазим у школу цела се кућа узнемири докле ја приберем књиге и све што ми треба.</p |
| е, али се чињаху невеште свака из свога узрока. . . .</p> <p>После тога се расташе ове две жене |
| увај се, несретнице!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком?</p> <p>— М |
| д ноћи проводе ови људи у спавању!{S} А ујутру, кад је најслађе спавати, ураниће сви као вешци. |
| ој вароши, говораше Иван Минић: — један укоп, или једна удадба, однесу толико колико и један по |
| ање му се убрза, немоћ се увећа, очи се укочише, и на доњим трепавицама се завирише неколике су |
| тник, вели Паја Носоња:— мени је једном украден красан дивит што ми је отац донео из Пеште, и н |
| ану?{S} И ова чељад, овако накинђурена, улазе у ову гомилу где један другог гази, прља, полива, |
| а на штету њихову, сваки дан сретамо по улицама престонице, не морају постати рђави људи, али о |
| е упути се кући бр. 39, на левој страни улице.{S} Пред вратима отресе своје скуте од прашине, п |
| ју.</p> <p>— Жандар нашао једно дете на улици, које не зна чије је; довео га у полицију а оно п |
| е је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улицом ишло, носило је у рукама новине на којима је бил |
| </quote> <p>Проводаџ. пословица</p> <p>Улицом од Беле Чешме ка Правоме Раскршћу, једнога дана |
| ни искао. . .{S} Само ми се јавља врло уљудно, и разговара се врло паметно.</p> <p>— То већ ум |
| х прође Рија Свилорунић, и јави се врло уљудно.</p> <p>— Ја?. . .{S} Не. . . знам, одговори Јул |
| ле, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика <pb n="7" />.{S} Ето, шта вали |
| твој девер, Савка?{S} Нешто ми паде на ум; за њега би то био добар стан.{S} Је ли он овде?</p> |
| ажари око суда нису опазили никог да је умакао.{S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Чича-Ст |
| ци. . .{S} Тек, Бога ми, како мој браца уме трошити, нема Јулка рашта ни жалити га. . . .{S} Е, |
| полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је |
| аје из ближе рекао би да се он никад не уме насмејати.{S} А ко га познаје ближе казаће да је у |
| т: — Што не гледате овај свет што овако уме да проведе своје време у друштву, јер до мало час с |
| мене овија кључови, него железа!{S} Не умејашем да учувам; ми утекао онај несретник Рија.{S} С |
| ти учитељи свакад могу много, само кад умеју . . .</p> <p>— Таман бих га ја учила, вели Цана: |
| говара се врло паметно.</p> <p>— То већ умеју сви лумпови. .{S} Право да вам кажем, за овог Риј |
| ога, осем Тетка-Јуце, рече Савка већ не умејући давати одговора.</p> <p>— Дијете, Бог с тобом! |
| проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали |
| ва мисли да сам ја проста, па с тога не умем да живим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу |
| чке откако сам зазнао за себе.{S} Нисам умео ни говорити а већ сам имао лепог дрвеног коња и ле |
| е које просвећени људи приносе на олтар уметности.{S} Па се задовољно врати у дружину, да на но |
| та Тетка-Макра.</p> <p>— Да је да се он умеша у «какву добру вамилију», па — да га види Бог!</p |
| Јулка, што ти се овај Рија јавља овако умиљато? упита Цана Илина Јулку Лисопољчеву, кад поред |
| тво — да подвори бона оца, или мајку на умору? како ће издржати дугу тешку борбу у славу напред |
| од оца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о без тестамента, те сестрама, осим удаје, није при |
| Оне су разудате сиротињски.{S} Мајка ми умре више од туге него од старости.{S} Ја остах сам у с |
| ж не стара; али ако се муж разболи; ако умре; ако осиромаши; како ће се онда?</p> <p>— Секо мој |
| есет пара</hi>. . .</p> <p>«Кад ми отац умре, све се измени.{S} Наша се кућа мораде добро стегн |
| > <p>— Чича Станоје, не дај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста беше тако |
| ко избуљио очи, да старац помисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе какве помоћи, овако у н |
| /> <p>— Господине!{S} Хоћу ли ја скоро умрети?</p> <p>— Не бој се, јуначе, одговори лекар: — р |
| ива у домашају судске власти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога |
| Ух! проклето десет пара!</p> <p>Рањеник умукну, зажмури; после малог одмора, настави. .</p> <p> |
| {S} Слабачко затресе главом; зажмури, и умуче.</p> <p>— Да се удале ови одавде, ако имаш што та |
| <hi>свакад</hi> да има! . .</p> <p>Опет умуче.{S} Хладан му зној изби по челу.{S} После неколик |
| амо себе—никад!</p> <p>«Некад на ногама унесем у школу силно блато; ако учитељ, видећи то, рекн |
| исне занате, па и на трговину; да ће ме уортачити са собом, да ће ме познати с муштеријама свој |
| рилици да сам дуже руке.{S} И ја сам се упињао да то будем: одевао сам се лепо, живео сам госпо |
| p>«Та ме је вајна победа храбрила да се упињем подмирити и друге своје пожуде, тако исто мале, |
| S} Отац ме је сам одвео учитељу који ме уписа у први разред.{S} Учитељ беше млад човек, свој по |
| отле неко из дружине, иза другог стола, упита!</p> <p>— Е, како би у сватовима!{S} Проведосте л |
| оју другу струку, него сте дошли у суд, упита га он.</p> <p>— Рад сам научити што више из права |
| та се отворише, и Чича Станоје, кључар, упита:</p> <p>— Што лупаш?</p> <p>— Чича Станоје! ходи |
| . . . нездрава . . .</p> <p>— Нездрава? упита Савка изненађено.</p> <p>— Не дао Бог кудити је; |
| де до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? упита Макра узнемирено.</p> <p>— Луке Лисопољца, бакали |
| сто њега. . . .</p> <p>— Како да утече? упита изненађени председник.</p> <p>— Ето, господине, у |
| ар из полиције.</p> <p>— Око чега тако? упита га један од гостију.</p> <p>— Жандар нашао једно |
| то ти се овај Рија јавља овако умиљато? упита Цана Илина Јулку Лисопољчеву, кад поред њих прође |
| </p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше тај разговор. |
| јуначку рану, лекар с неким поштовањем упита рањеника како му је име.{S} Рањеник зажмури, намр |
| ечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом упита:</p> <pb n="71" /> <p>— Господине!{S} Хоћу ли ја |
| <p>— Среће ти, зар би ти пошла за њега, упитаће је Васка?</p> <p>— Пошла?{S} Како да ти одговор |
| b n="19" /> <p>— Каква рада да му знам? упитаће срдито Јеца Јовина: — ваљда ћу сести у дућан да |
| не се брже окретоше, и ударише у смеј и управдање . . .</p> <pb n="16" /> <p>Ово се говорило на |
| n="72" /> овој земљи. . . . .{S} Са зле управе срца свога, падах из погрешке у погрешку.{S} На |
| те, али је тешка, горка.{S} Сваки други управни старешина може по својој жељи и увиђавности пре |
| адити само на позив парничара!{S} Други управник може својим радом стећи хвале, благослова, а с |
| а парничара куне и осуђује.{S} Кад који управник изврши какво дело за опште добро, он може, и а |
| а би вам било боље спремити се за какву управничку службу.{S} Судиски је хлеб врло горак.</p> < |
| је. чини ми се, свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после иш |
| требао Бог те пита кад; за то и не зна управо где га је оставио. <pb n="46" /> Клопарао је дуг |
| стојаше под</p> <pb n="68" /> <p>мојом управом.{S} Од тога доба узимао сам га свакад кад ми је |
| лико мрва дувана.{S} Мали је то грех да упропасти једнога младића за сав његов потоњи живот» !< |
| вилорунић за проневерење у дужности, за упропашћење толико хиљада поверенога му новца, трпи тол |
| љаше се лепо.{S} Он својски наста да ме упути на добро.{S} И, душа ваља, ја сам могао научити с |
| сав разговор.</p> <p>Жена која храмаше упути се кући бр. 39, на левој страни улице.{S} Пред вр |
| е није знало да сам ја своје наследство упутио давно.{S} За то се очекивало од мене у свакој пр |
| изићи на глас, али деце своје не можеш упутити куд желиш, и како желиш; њих упућује <pb n="57" |
| да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна добра, једна паметна жена мо |
| а, у друштву с калфама, парче по парче, упућивао те се тако трошкарио.</p> <p>«У то доба већ са |
| еш упутити куд желиш, и како желиш; њих упућује <pb n="57" /> други неко.{S} Ко? и како? не зна |
| о би!{S} Кад то би?{S} Ко то тако вешто уради? и тако даље и.т.д. и тако даље</p> <p>— Миленија |
| !{S} А ујутру, кад је најслађе спавати, ураниће сви као вешци.{S} И колико се говори о том, па |
| са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од свих судских чиновника тражи то исто.{S |
| ју, па ће се све поправити и он ће бити уредан као најбољи младић.{S} Скочићемо ми сви, свак са |
| одовуд, те окрени, те обрни, докле лепо уреди све како треба!</p> <p>Матере, које знају колика |
| д ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостајао сам, доцнио се, т |
| дити у његовом срцу ону заспалу љубав к уредном и добром животу, послушао би он, ја мислим, лак |
| водити на пут лумпова?{S} Није га могла усветовати ни <pb n="15" /> мајка, ни отац, ни школа, н |
| ла и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</p> <p>— Теби Јулка, пада на памет све које |
| како ће онај који још сада, са млечним усницама својим, важно изговара:</p> <pb n="III" /> <p> |
| омен венчања.{S} Ето та и скупа и драга успомена изгубљена је ту!{S} Скочише све слуге, и тражи |
| клонио сам се бар зе неко време.{S} Али усред тих мојих нада и планова, трагање по мојим удешен |
| што се жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зорки, сада као да налажаху да је то врло |
| Да дигнем руку сам на се; да погледам у уста страшној цеви?{S} То је јунаштво које многи називљ |
| својити тога места <pb n="70" /> она се утврди у околини, где се тада отпоче низ оних крвавих б |
| го железа!{S} Не умејашем да учувам; ми утекао онај несретник Рија.{S} Сега што да чиним?{S} За |
| ни председник.</p> <p>— Ето, господине, утече на моји очи.{S} Ме извара како да см дете.</p> <p |
| а на место њега. . . .</p> <p>— Како да утече? упита изненађени председник.</p> <p>— Ето, госпо |
| прикупише око постеље његове.{S} Све се утиша.{S} Он прибра мало снаге, па поче овако:</p> <p>— |
| час морала долазити да нас развађа и да утишава наше свађе.{S} Готово свакад налазила је она да |
| се никад нисам ни заносио за којекаквим утопијама.{S} С тога су ме старешине <pb n="67" /> мило |
| <p>Јасан глас овога господина прекиде и утули и реченицу и мисао онога првога који говори о пит |
| ку добиће 800 дуката; најбољу спрему, и ући ће у вамилију у којој се не мора бојати <pb n="9" / |
| ко дирне у коња и у кола; а ако се сви ућуте, и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гле |
| . . . .{S} Тумарих у туђ свет. . . .{S} Ух! проклето десет пара!</p> <p>Рањеник умукну, зажмури |
| еђима!{S} Осудиће ме на сваки начин.{S} Ух! несрећна свршетка!{S} Како да поднесем ту каштигу?{ |
| љиво гледајући у гошћу.</p> <p>Савка се ухвати за врата да изађе у кујну, да донесе слатко и во |
| ко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да удешава рачунске књиге и испра |
| повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— Младићу! т |
| не бих ја пошла — мањ да се затре мушко ухо. . .</p> <p>— Ја друге момке не познајем.{S} А он г |
| ове реченице, него подиже руку до према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «кад је у к |
| који не маре да раде и не милују да се уче.</p> <pb n="49" /> <p>Једнога јутра дође г. Правдић |
| , опет би срце човечије показивало пеко учешће према ономе који нема доста ваздуха, светлости, |
| ад умеју . . .</p> <p>— Таман бих га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за што се |
| {S} За сваким столом смичу се ранији да учине места познијима.</p> <p>— Ово је пиво право богов |
| </p> <p>Не слушајући то, Савка изађе да учини своје, а у себи мишљаше:</p> <p>— Ала је слатка н |
| име.{S} Рањеник зажмури, намршти се, и учини се нечуо.{S} За тим веома изнемоглим гласом упита |
| жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</p> <p>— Теби Јулка, пада на пам |
| здерем, вичем, лупам врата и прозоре, и учиним штете десет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, |
| ја бејах на њега тако љут као да ми је учинио најгору неправду. . . . .</p> <pb n="62" /> <p>« |
| <p>«Тада ми дође да се покајем што сам учинио; али то осећање траја за мало.{S} Сутра дан сам |
| из погрешке у погрешку.{S} На послетку учиних оно за што ме чекаше робија . . . .{S} Тада . . |
| о школе?</p> <p>— Управо ни ја не знам; учио се дуго овде, па је после ишао и преко.</p> <p>— Т |
| и њену писаљку.{S} Кад ме <pb n="60" /> учитељ за то прекори, ја се на њега расрдим и целога са |
| био немирнији од свију других ђака.{S} Учитељ је често морао прекидати свој говор, да мени вик |
| учитељу који ме уписа у први разред.{S} Учитељ беше млад човек, свој посао разумеваше добро, а |
| слинећи уз пут, и сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад пораним у школу, свак |
| ногама унесем у школу силно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се очистим, ја изађем, одем |
| у најбољи су и највећи учитељи.{S} И ти учитељи свакад могу много, само кад умеју . . .</p> <p> |
| жени и жена човеку најбољи су и највећи учитељи.{S} И ти учитељи свакад могу много, само кад ум |
| лика свечаност.{S} Отац ме је сам одвео учитељу који ме уписа у први разред.{S} Учитељ беше мла |
| за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов може одучити од своје старе науке, |
| то догоди, ако се ма и један мој другар учува од погрешака, мени ће бити лакша моја несрећа.</p |
| кључови, него железа!{S} Не умејашем да учувам; ми утекао онај несретник Рија.{S} Сега што да ч |
| и у васкршњим песмама, <pb n="24" /> у фигури, вичу:{S} Дођите да пијемо пиво <hi>ново</hi>!{S |
| овако мали народ, као ми што смо, један филолог доста.{S} Други људи могу сви гледати свога пос |
| а за културни народ!{S} Геак остаје и у фраку геак! . . . . .</p> <p>За столом № 4, седи једна |
| проводаџија, добићеш хаљину од најтеже француске свиле, а твој Јеврем бошчалук као и кум венча |
| стола.</p> <p>— Сад, сад!{S} Отвара се фришко! одговара пивоноша.</p> <p>— И говор им је друго |
| Таки, таки!{S} Молим, молим!{S} Сад баш фришко ! . . .</p> <p>Гости, међу тим, седе, разговарај |
| талом можете и мукати.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Насмејаше се многи од гостију.</p> <p>— Да речем |
| у осталом можете и мукати.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Насмејаше се многи од гостију.</p> <p>— Да р |
| па у осталом можете и мукати.</p> <p>— Ха! ха! ха!{S} Насмејаше се многи од гостију.</p> <p>— |
| исплазих за њим језик и рекох:</p> <p>— Хајд’ тако право! . . . .</p> <p>«У гимназији сам имао |
| ојачији, проговори први сељак.</p> <p>— Хајдемоте даље, рећи ће трећи сељак: — видите ли да је |
| д кога.{S} Ти, као проводаџија, добићеш хаљину од најтеже француске свиле, а твој Јеврем бошчал |
| , или који су осетљиви на сваку повреду хармоније <pb n="29" /> — та је музика права мука.{S} О |
| а се ваздух тресе.{S} За људе који се у хармонији не разумеју, или у којих живци нису тугаљиви, |
| оје, тамничар, с кључевима и са свежњем хартија.{S} Блед и престрављен старац рече:</p> <p>— Го |
| ик седе, и узе разгледати Свилорунићеве хартије.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1881 |
| ада нађе у сламњачи један свежањ писане хартије.{S} Томе се сиромах старац јако обрадова мислећ |
| и говорила у његову корист.{S} За то те хартије журно стрпа себи у недра да их сутра дан преда |
| ој постељи.</p> <p>Председник, примивши хартије, рече тамничару:</p> <p>— Иди ти Станоје на сво |
| /p> <p>Сад извади испод узглавља свитак хартије, и поче га разгледати.</p> <p>— Овде су, продуж |
| остеље, заврши он, пруживши председнику хартије које је нашао на Ријиној постељи.</p> <p>Предсе |
| Није у години овај један дан!</p> <p>— Хвала вам тетка !{S} А да није било тога брда, не би се |
| а: — шта ми радиш, срце моје ?</p> <p>— Хвала Тетка-Макро! одговори домаћица: — О, немам ситне |
| Други управник може својим радом стећи хвале, благослова, а судију свакад половина парничара к |
| > <p>— Право да кажем, чисто не смем да хвалим момка расипача.{S} Ономадне <pb n="10" /> је био |
| . . . како ће . . . (исцепано).</p> <p>«Хвалим твоје добро срце, али остајем тврдо уверен да се |
| ерење у дужности, за упропашћење толико хиљада поверенога му новца, трпи толико и толико година |
| касом у којој је свакад било новаца на хиљаде.{S} Одавно се он почео картати.{S} Имајући при р |
| колико месеца узео из касе преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио се да |
| гости; пред њима се пени хладно пиво, а хитре пивоноше се сваки час одзивљу:</p> <p>— Сад, сад! |
| </hi> да има! . .</p> <p>Опет умуче.{S} Хладан му зној изби по челу.{S} После неколико тренутак |
| } За тренут ока запени <pb n="31" /> се хладно пиво пред Ријом, и пред свима гостима око њега.{ |
| ве засели орни гости; пред њима се пени хладно пиво, а хитре пивоноше се сваки час одзивљу:</p> |
| кад један кум, на ту вику, рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгор |
| какву управничку службу.{S} Судиски је хлеб врло горак.</p> <p>— А ја, напротив, држим да је с |
| случаја он сам губи <pb n="47" /> свој хлеб, и да још може бити каштигован, онда оспе ружити С |
| " /> <p>— Дајте ми хлеба!{S} Не ћу сува хлеба!{S} Хоћу сира, скорупа, или ма каква смока.</p> < |
| о изговара:</p> <pb n="III" /> <p>— Без хлеба могу, а без дувана не могу! како ће, велим, тај с |
| вичем:</p> <pb n="61" /> <p>— Дајте ми хлеба!{S} Не ћу сува хлеба!{S} Хоћу сира, скорупа, или |
| >.{S} Бака се диже и одсече лепу кришку хлеба, и пружи ми је.{S} Ја треснем баку по руци, а кри |
| ича Станоје! ходи амо, рече Свилорунић, ходајући по соби.</p> <p>Кључар уђе.{S} То је омален ст |
| <p>— Што лупаш?</p> <p>— Чича Станоје! ходи амо, рече Свилорунић, ходајући по соби.</p> <p>Кљу |
| ти колика је!{S} Ходи тети, срце моје, ходи!</p> <p>— Иди пољуби тету у руку! вели Савка својо |
| ала циганка?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети, срце моје, ходи!</p> <p>— Иди пољуби тету у |
| аг спроћу затвореника.{S} А овог вечера хоћаше према Свилорунићу да буде још блажи.</p> <pb n=" |
| ару, и рече:</p> <p>— Слази доле, Ријо, хоће ли те бити мајци!</p> <p>«Дрги пут сам перорезом п |
| ше тако избуљио очи, да старац помисли: хоће умрети на пречац!{S} Да му нађе какве помоћи, овак |
| } Ласно је њојзи: она и човек; могу куд хоће! . . .</p> <p>— А код кога сте сад оставили децу? |
| ије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S |
| ешто развлачећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна красна прилика |
| гледа у Савку а намигну левим оком, што хоће да каже — од противне странке: — они данас не ванџ |
| о не рентира имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам привређује? рече готово срдито једна госп |
| и и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћете, али се ја не могу да начудим јунаштву оних људи |
| даваче</head> <quote> <l>«Сина жени кад хоћеш,</l> <l>а ћер удаји кад можеш.»</l> </quote> <p>В |
| е све говори влашки?</p> <p>— Може како хоћеш: и влашки, и српски, и немски, и свакакво. . . .< |
| И сад сам пошла Румени Зекиној за брдо: хоћу да наградим неке ћерећелије; па кад бејах поред тв |
| Дајте ми хлеба!{S} Не ћу сува хлеба!{S} Хоћу сира, скорупа, или ма каква смока.</p> <p>«Књиге с |
| а:</p> <pb n="71" /> <p>— Господине!{S} Хоћу ли ја скоро умрети?</p> <p>— Не бој се, јуначе, од |
| вика:</p> <p>— Чича Станоје, не дај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме нешто у гуши.{S} И доиста бе |
| ју</hi> зашивам другаре, и свећом често хоћу да припалим по кога од њих!</p> <p>»Како чујем сва |
| обедитељ!</p> <p>«Та ме је вајна победа храбрила да се упињем подмирити и друге своје пожуде, т |
| им беше сав разговор.</p> <p>Жена која храмаше упути се кући бр. 39, на левој страни улице.{S} |
| се једна жена која на десну ногу малко храмаше.{S} Уз пут се ником не јављаше, и нешто се толи |
| овек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш да храни! одговори Милица Пискова:—кад смо ми девојке слеп |
| заденем за косу, него је човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш да храни! одговори Милица Писко |
| . </head> <quote> <l>«'Вала Богу!{S} Ко храни овај </l> <l>докони свет? . .» </l> </quote> <p> |
| стар — просјак!{S} Сад сам спао да овим храним себе и бабу. . . (Погледа тужно у своју корпу).{ |
| цама се завирише неколике сузе . . .{S} Хтеде још нешто да изговори, па не могаше. . . . .</p> |
| и на вешала!</p> <p>Јеврем га погледа и хтеде да га упита, а калфа Срета уђе, и они прекидоше т |
| Жену милу, жену пријатеља, жену која би хтела пробудити у његовом срцу ону заспалу љубав к уред |
| о према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«!</p> <p>То им беш |
| ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; али сам, уз лекцију, примао од које кога многе рђ |
| о, али не нађоше ништа.{S} Господин оде хучући, а слуге погасише свеће, и вратише се у гостиони |
| неправду света:</p> <p>— Молим ја вас, Цана Павлова мисли да сам ја проста, па с тога не умем |
| се овај Рија јавља овако умиљато? упита Цана Илина Јулку Лисопољчеву, кад поред њих прође Рија |
| <p>— То је врло неуредан младић, додаде Цана.</p> <p>Јулку поли румен по лицу.</p> <p>— И ја то |
| .</p> <p>— Таман бих га ја учила, вели Цана: — кад се није знао владати, за што се женио ?</p> |
| да зна одашта ће живети.{S} Та није он цвет да га само заденем за косу, него је човек — да ме |
| сам на се; да погледам у уста страшној цеви?{S} То је јунаштво које многи називљу безумљем, а |
| их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела се кућа узнемири докле ја приберем књиге и све што |
| дружину, да на ново дува. . . .</p> <p>Цело друштво изгледа као у рају. .</p> <p>Уз једну липу |
| исмо суседе!...</p> <p>Пошто се изврши «цело послужење«, пошто Савка изнесе шоље од каве коју ј |
| за то прекори, ја се на њега расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван. . . . .</p> <p>«На |
| te> <p>Пословица</p> <p>Једнога дана по целој вароши пуче глас:{S} Рија Свилорунић, благајник, |
| је то врло добра девојка.{S} Као да се цена њена познала тек онда кад се нашао момак да је исп |
| и кад се сусретаху очима.{S} То беху г. Цивић и г. Свилорунић.</p> <p>На један мах допаде јако |
| и се жене у данашње време, рече г. Гаја Цивић: —Та жена је данас тако скупа, а тако мало привре |
| ладога господина.{S} На једаред рећи ће Цивић</p> <p>— Јеси ли примио?</p> <p>— Још ни паре!{S} |
| веће, и вратише се у гостионицу.</p> <p>Цивић и Свилорунић још сеђаху.{S} Њих се ништа не тицаш |
| мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала циганка?{S} Гледај ти колика је!{S} Ходи тети, срце мој |
| иш : «Десет је пара, само десет пара; а цигара је само неколико мрва дувана.{S} Мали је то грех |
| други не чује:</p> <p>— Младићу! та је цигара зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу д |
| о мале, и тако исто беспутне.</p> <p>«И цигара сама малена је ствар, али је велика с оном дружи |
| редовечан човек да држим међу два прста цигару, и повлачим у се дим њезин, па приђе и на ухо ми |
| p>Станоје седе, а Рија му поче савијати цигару.</p> <p>— Причај што Чича-Станоје, не би ли ово |
| че један практиканат, припаљујући своју цигару.</p> <p>— А! истина јес, поправља се Миле: — а ј |
| времена до времена по један «бандиста», црвена носа, задригла врата, узме ноте и прође од стола |
| е и све што ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек гуркам другове, излазим из реда, |
| дмах скупим чету своје дружине, те пред црквом вичемо:</p> <p>— Изгори куму кеса!{S} Изгори кум |
| Знаш како кажу «мања је грехота оборити цркву, него скудити девојку«.{S} Нисам то рада.{S} Али |
| чекало, и. . . .</p> <pb n="14" /> <p>— Црна Јулка, он је теби већ померио памет!{S} Чувај се, |
| !{S} Децо моја! чувајте те беле паре за црне дане! . . . .</p> <p>«Једном ја обискох око бабе з |
| прилици у полициском казамату, с једним црним <hi>Р</hi> на леђима!{S} Осудиће ме на сваки начи |
| а, а колико је светла — показује и само црно име њено — тамница! . .</p> <p>Свилорунић, седећи |
| <pb n="35" /> Перчиновић у кавани «Код Црнога Крста»: — Видели сте како се проводи и он, и жен |
| све <pb n="28" /> млади људи у свечаном црном оделу, и младе жене и девојке с најлепшим накитом |
| е стало лепих новаца.</p> <p>«Још ме је цуцао на колену а приказивао ми је да ће ме дати на нек |
| се бијем. . . . .{S} Нисам војник . . . чак сам човек страшљив; али је туга у туђини тежа од св |
| ује све вољи божјој, судбини, а нешто и чару своје ћери, лепу гласу своје моћне вамилије, дотле |
| рца свог.{S} Сирота мајка моја сваки је час морала долазити да нас развађа и да утишава наше св |
| хладно пиво, а хитре пивоноше се сваки час одзивљу:</p> <p>— Сад, сад!{S} Таки, таки!{S} Молим |
| намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера несрећа те је само губио.{S} Т |
| веде своје време у друштву, јер до мало час све ће се то подизати и отићи <pb n="26" /> да вече |
| за Тетка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два пута доказивала да је то лаж, да је беда, да ј |
| ори, ја се на њега расрдим и целога сам часа нешто љут и гњеван. . . . .</p> <p>«На часу сам би |
| се разрастала.{S} Ако сте вољни, можемо часком прочитати овај рукопис, докле се не скупе парнич |
| >Свилорунићу остајаше само још неколико часова, само још једна ноћ, па да чује те страшне речи, |
| , приметиће други господин.</p> <p>— На част сваком такав интерес, рече први господин: — кад је |
| ако и радо.{S} А жени би била и слава и част, кад би му учинила ту услугу. . .</p> <p>— Теби Ју |
| о, сретно! сретно!{S} Ти треба данас да частиш! . . .</p> <p>И како су људи превртљиви!{S} Они |
| нешто љут и гњеван. . . . .</p> <p>«На часу сам био немирнији од свију других ђака.{S} Учитељ |
| p>Уз те речи нови гости натезаху пивске чаше, као да су још од по дне ожеднели.</p> <p>Међу тим |
| увен је као велики зналац закона, и као чврсти заштитник правде и правице.</p> <p>Сав рад у суд |
| тежом службом, не би ли како год стекао чврсто срце које би било јаче од жеља мојих; које ме не |
| има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вредан и уредан, он и од св |
| , један писар из полиције.</p> <p>— Око чега тако? упита га један од гостију.</p> <p>— Жандар н |
| е са свим ! . . .</p> <p>— Право велиш, чедо моје.{S} Не знам ни како да ти кажем; све се нешто |
| момцима, а не мислите какаква вас срећа чека, рече иза њихових леђа Лукина Станица, која је так |
| збуњен.{S} Није као они што говоре као чекало, и. . . .</p> <pb n="14" /> <p>— Црна Јулка, он |
| ="69" /> <milestone unit="*" /> <p>«Сад чекам шта ће ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето он |
| ку.{S} На послетку учиних оно за што ме чекаше робија . . . .{S} Тада . . . побегох . . . .{S} |
| p>Опет умуче.{S} Хладан му зној изби по челу.{S} После неколико тренутака настави:</p> <pb n="7 |
| и овако са свадбе иду у меану?{S} И ова чељад, овако накинђурена, улазе у ову гомилу где један |
| , ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја сам имао четири сестре, све ч |
| алој ћери, која остави мачку, и поче да чепрка свој носић, неповерљиво гледајући у гошћу.</p> < |
| нашој Зорки?{S} Девојка млада, здрава, честита, није сирота, а вамилија једна по једна?{S} Нег |
| ћи, од свега срца (а неке и са завишћу) честитају Миленији зета.{S} А девојке гледају на ту ств |
| спроси!</p> <p>Рија се осмејкује, прима честитања, и наручује пиво.{S} За тренут ока запени <pb |
| d="SRP18810_C3"> <head>III</head> <head>Честитање</head> <quote> <l>«Што говориш — то мени, </l |
| нића.{S} Њему и домаћици његовој обично честитаху <hi>зета</hi>, а ћери њиховој Зорки — <hi>мла |
| нији од свију других ђака.{S} Учитељ је често морао прекидати свој говор, да мени викне:</p> <p |
| ћало . . . не . . . записивало се . . и често — врло често, уздисало се!.</p> <p>— У овој нашој |
| уги према мени буду бољи.{S} С тога сам често имао рашта расрдити се и, готово у свакој такој п |
| задени!</p> <p>«На таке опомене, ја сам често настављао нови смеј.</p> <p>« Све су моје књиге б |
| >бденију</hi> зашивам другаре, и свећом често хоћу да припалим по кога од њих!</p> <p>»Како чуј |
| мо ни за какву оскудицу.{S} Ма да је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, |
| . . . записивало се . . и често — врло често, уздисало се!.</p> <p>— У овој нашој вароши, гово |
| ена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и паметна жена.{S} А рашта се оно и го |
| опазио ту немарност према себи, ја бих често почињао стењати за прабога, и мучио бих се да се |
| горе беше за Тетка-Макрену.{S} Она је у четврт од часа два пута доказивала да је то лаж, да је |
| </p> <p>«Ја сам имао четири сестре, све четири старије од мене.{S} Ласно је веровати кад причај |
| ни у чем немаштине.</p> <p>«Ја сам имао четири сестре, све четири старије од мене.{S} Ласно је |
| е за неколико месеца узео из касе преко четири хиљаде дуката.{S} Да га не би ухватили, домислио |
| иш ти! . .</p> <p>«Једини мушкарац међу четири девојке, ја сам растао као мајчина маза, и влада |
| p> <p>»Како чујем сватове, одмах скупим чету своје дружине, те пред црквом вичемо:</p> <p>— Изг |
| оводаџ. пословица</p> <p>Улицом од Беле Чешме ка Правоме Раскршћу, једнога дана после по дне, ж |
| ао што сам био узео; али се догађало да чешће узимам повеће суме, а ређе враћам и по мање сумиц |
| дну добру девојку овде до нас.</p> <p>— Чија је то девојка? упита Макра узнемирено.</p> <p>— Лу |
| нашао једно дете на улици, које не зна чије је; довео га у полицију а оно плаче хоће да свисне |
| о себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа се да загледа у те новине.</p> |
| но плаче хоће да свисне; не уме да каже чије је, ни одакле је.{S} Међу тим, кад је улицом ишло, |
| машају судске власти, он има на уму, и, чини ти се, никад ни са чега не смеће ока свога.{S} Вре |
| неком касом и рачунима.</p> <p>— Он је. чини ми се, свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја не знам |
| о си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она гове теби, а ти све дајеш њој да уговеш!{S} |
| /p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јес |
| аде.{S} Најпосле дете посласмо оцу; али чини ми се нема никога код куће.</p> <p>Кад полициски п |
| као онај несретник Рија.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. . . .</p> <p |
| идим, поткрадам пиљаре и бакале, или им чиним какву било штету.</p> <p>«Долазећи кући, још с вр |
| наслов ишатиран, замрљан.{S} То сам ја чинио и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.</p> |
| е, отац осећао сретан: није знао шта је чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га је моје рође |
| Је ли он овде?</p> <p>— Овде је, тето; чиновник је у некој канцеларји, Бога ми и не знам како |
| } Вредан и уредан, он и од свих судских чиновника тражи то исто.{S} С тога у његовом суду суђењ |
| оженио би се многи, рече један сувоњав чиновничић с рукавицама и лепим штапом у рукама: — 1000 |
| И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште свака из свога узрока. . . .</p> <p>Посл |
| шта и трошити.</p> <p>— Право да кажем, чисто не смем да хвалим момка расипача.{S} Ономадне <pb |
| друга двојица.</p> <p>Председник отпоче читати овај састав:</p> <pb n="55" /> <milestone unit=" |
| буде још блажи.</p> <pb n="44" /> <p>— Чича-Станоје! рече му Рија: — седи мало да се разговара |
| али баш овакав не бејаше. . .</p> <p>— Чича! дајде бадема! викну неко иза стола № 4.</p> <p>Чи |
| више докле најпосле не повика:</p> <p>— Чича Станоје, не дај!{S} Хоћу да умрем!{S} Стеже ме неш |
| ар, упита:</p> <p>— Што лупаш?</p> <p>— Чича Станоје! ходи амо, рече Свилорунић, ходајући по со |
| ше; брава шкрипну; врата се отворише, и Чича Станоје, кључар, упита:</p> <p>— Што лупаш?</p> <p |
| ве, онда је сваки сужањ — мученик.{S} И Чича — Станоје беше увек благ спроћу затвореника.{S} А |
| ао у рају. .</p> <p>Уз једну липу стоји Чича Јанаћко, и држи корпу с прженим бадемима и лешници |
| какво. . . .</p> <p>— Знаш ли ти влашки Чича-Станоје?</p> <p>— Знам, како не бих знаја?</p> <p> |
| че савијати цигару.</p> <p>— Причај што Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џа |
| p>У тај мах уђе у седницу к председнику Чича-Станоје, тамничар, с кључевима и са свежњем хартиј |
| S} Сву драгу ноћ није се смирио сиромах Чича-Станоје; слао је свуда где је мислио да Рија може |
| адема! викну неко иза стола № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја р |
| > <p>Председник суда, г. Жељин Правдић, човек је од својих 50—55 година.{S} Висок, сув, малко б |
| говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку најбољи су и највећи учитељи.{ |
| а мени се чини да он није са свим рђав човек.{S} Рђаво упућен јесте; али га једна добра, једна |
| и, слободе, а још ако се држи да и прав човек може пасти у окове, онда је сваки сужањ — мученик |
| писа у први разред.{S} Учитељ беше млад човек, свој посао разумеваше добро, а с оцем мојим <pb |
| вет да га само заденем за косу, него је човек — да ме храни! . .</p> <p>— Баш да храни! одговор |
| жена.{S} А рашта се оно и говори, да се човек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку најбо |
| да их оставим.{S} Ласно је њојзи: она и човек; могу куд хоће! . . .</p> <p>— А код кога сте сад |
| аметна жена може вратити да буде красни човек. . . .</p> <p>— Прођи се, среће ти!{S} Како да га |
| . . . . .{S} Нисам војник . . . чак сам човек страшљив; али је туга у туђини тежа од сваке муке |
| — Ко се жени тај доказује да је солидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали |
| /p> <p>«Једном ме виде један средовечан човек да држим међу два прста цигару, и повлачим у се д |
| ви сте стручњак, те с тога нисте обичан човек: то језик и није за вас.{S} Вама је потребно знат |
| оката заступала су га верујући да је он човек прав, и да га је ово снашла невиђена беда. . . .< |
| изгледу <pb n="48" /> врло оштар и опор човек.{S} Ко га не познаје из ближе рекао би да се он н |
| н ни спокојан у својој души.{S} Што два човека заплећу сваки дан у своме раду; што они крију <p |
| м,» а то баш притискује савест осетљива човека.{S} Ја ником свом не бих световао да буде судија |
| а оспе ружити Свилорунића као најгорега човека. .</p> <p>Већ не знам који пут почне он опет пре |
| ала да готови јело за момке и калфе, да човека двори и служи, да ринта и робује као робиња; а д |
| моћи тамо текар отпочети живот поштена човека?{S} Претворићу <pb n="42" /> се у надничара, у с |
| те уједе!{S} Како би вековала с онаким човеком?</p> <p>— Можда ви боље знате, а мени се чини д |
| ек у женидби мења?{S} Човек жени и жена човеку најбољи су и највећи учитељи.{S} И ти учитељи св |
| но веровало у правду суда, опет би срце човечије показивало пеко учешће према ономе који нема д |
| језик исказује најтајнија вијугања душе човечије, како он обелодањује најфиније разлике које оп |
| . . дете моје . . . свој свога треба да чува.{S} Та је девојка валична . . . нездрава . . .</p> |
| Јулка, он је теби већ померио памет!{S} Чувај се, несретнице!{S} Немо гуја да те уједе!{S} Како |
| ко радили, зло и наопако!{S} Децо моја! чувајте те беле паре за црне дане! . . . .</p> <p>«Једн |
| о говорио неке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у чем немаш |
| о благости колико и љубави к правди.{S} Чувен је као велики зналац закона, и као чврсти заштитн |
| један лекарски помоћник.</p> <p>Рањеник чувши то, погледа га значајно.</p> <p>Болничари, болнич |
| лата не стиже за трошак, а Јеврем му се чуди: куд дева толике паре, док ти он, онако смешећи се |
| ли Г. Гаја; — али и ја имам право да се чудим!</p> <p>— Ко се жени тај доказује да је солидан ч |
| ти за расипачем као и за штедљивцем!{S} Чудна <pb n="12" /> је то ствар. . . .{S} Баш не знам ш |
| измудровали седећи толико без жене?{S} Чудну сте срећу дочекали! . . .</p> <pb n="32" /> <p>— |
| </p> <p>— Три, тетка, и кујну.</p> <p>— Чудо једну собу не дате ком под кирију ?{S} Била би вам |
| како је постао тај потпис , па се нађе чудо нечувено — Ријина грдна крађа! . . . .</p> <pb n=" |
| да се огласи пресуда, да <pb n="39" /> чује и кривац и публика како суд суди Рији Свилорунићу. |
| олико часова, само још једна ноћ, па да чује те страшне речи, и да види страшне последице њихов |
| риђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— Младићу! та је цигара зла госпођа!{S} Ка |
| ето?</p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од мене.{S} Нисам рада оговарати; грехота је кудит |
| а припалим по кога од њих!</p> <p>»Како чујем сватове, одмах скупим чету своје дружине, те пред |
| упе парничари за други рад!</p> <p>— Да чујемо! рече судија Живко: — и судије смо и оцеви смо.{ |
| му лекар.</p> <p>- Не мари!{S} Сад могу чути сви! . . .{S} Проклето десет пара!</p> <p>— Већ <f |
| већ омрзох сам на себе. . . . .{S} Кад чух да Србија завојшти на Турке, пођох и ја . . . да се |
| не би ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели Станоје: — ја сегашно не |
| те, одузео му те новине и метнуо себи у џеп, па се и сам мучи да дозна чије је дете, а не сећа |
| ми је било најмилије машити се руком у џеп, извадити десет пара, и купити или перецу, или ђевр |
| и на туђим књигама, само ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће, ник |
| его подиже руку до према уху, и затресе шаком, као да би хтео казати «кад је у кући свакојако«! |
| че Савка нешто развлачећи.</p> <p>— Без шале, ако хоће да се жени, сад ми паде на ум једна крас |
| прашине, потеже низ леђа перо од своје шамије забрадаче, намести је прстом испод браде, прокаш |
| им у се дим њезин, па приђе и на ухо ми шану, да нико други не чује:</p> <p>— Младићу! та је ци |
| а.{S} Гледа старац све то, и сам у себи шапће:</p> <p>— Овако сам некад и ја радио.{S} Млад — д |
| а, и купити или перецу, или ђеврек, или шећерни кромпир, или печата, или ма што друго.{S} С тог |
| га нађе, и да Рији да неколико капи на шећеру.{S} За пакост тај лек није Станоју требао Бог те |
| ати ни <pb n="15" /> мајка, ни отац, ни школа, ни наука, ни служба — те ћеш ти? . . .</p> <p>— |
| ле шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као смерно, паметно дет |
| ен сат.{S} Озбиљни млади људи из велике школе отимају се у његов суд.{S} Од њега зазиру само он |
| сваком велим да ме је учитељ истерао из школе!{S} И кад пораним у школу, свакад заборавим код к |
| и баруштине, прокопати водоводе, подићи школе, завести радионице и т. д. и т. д.{S} А судија ни |
| ако су ми пале шака.</p> <p>«Од куће до школе, и од школе до куће, никад нисам ишао као смерно, |
| има.</p> <p>— Он је. чини ми се, свршио школе?</p> <p>— Управо ни ја не знам; учио се дуго овде |
| ше из права, одговори младић: —Ми смо у школи неке законе прешли тек летимице, а неке нисмо ни |
| <p>«На такав начин, ја сам још за свога школовања, спискао све што ми је од оца остало.{S} По н |
| о и са села, и из других места.{S} Пред школом нашом <pb n="63" /> бејаше свакад продаваца с ра |
| е кад воља.{S} Кад ми је воља да идем у школу — ишао сам уредно; а кад ми није воља, изостајао |
| никад!</p> <p>«Некад на ногама унесем у школу силно блато; ако учитељ, видећи то, рекне да се о |
| су ми их затурили.{S} Кад год полазим у школу цела се кућа узнемири докле ја приберем књиге и с |
| ељ истерао из школе!{S} И кад пораним у школу, свакад заборавим код куће ма што: или плајваз, и |
| не маре! . . .</p> <p>«Кад сам пошао у школу, била је у кући велика свечаност.{S} Отац ме је с |
| рата.{S} Кључеви с поља звекнуше; брава шкрипну; врата се отворише, и Чича Станоје, кључар, упи |
| ши «цело послужење«, пошто Савка изнесе шоље од каве коју је Тетка Макра, преко све клетве, поп |
| ој кући?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли се није претресало?!. <pb n="20" /> Осем жена и |
| на красна прилика <pb n="7" />.{S} Ето, шта вали нашој Зорки?{S} Девојка млада, здрава, честита |
| ше обичај рећи:</p> <p>— Децо! децо!{S} Шта ли ће најпосле бити од вас?{S} Ви трошите више него |
| </p> <p>— Па како ми живиш ти Савка?{S} Шта ти ради Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти |
| ечи у овој гунгули у Минићевој кући?{S} Шта ти се ту није говорило, шта ли се није претресало?! |
| равље, Савка! рече гошћа још с врата: — шта ми радиш, срце моје ?</p> <p>— Хвала Тетка-Макро! о |
| дно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја бејах на њега тако љут ка |
| олидан човек, вели госпа с лепезом: — а шта сте ви измудровали седећи толико без жене?{S} Чудну |
| несреће у несрећу. . . . . .</p> <p>— А шта ћу с овим?</p> <p>Сад извади испод узглавља свитак |
| икако не рентира имати жену.</p> <p>— А шта хоћете да вам привређује? рече готово срдито једна |
| e> <l>«Што говориш — то мени, </l> <l>а шта мислиш — то теби.» </l> </quote> <p>Басма од Удвори |
| ака судбина? . . .</p> <p>— Судбина, ја шта је?{S} Нема без судбине ништа, тврди Баба-Соса.</p> |
| вику, рече са свим хладно:</p> <p>— Има шта и да му изгори; а шта ће изгорети теби? онда ја беј |
| ам; али га немам ни трун е!</p> <p>— Па шта да радим?</p> <p>— Да бегам у туђ, непознати свет; |
| у од смеја.{S} И Савка и Макрена видеше шта је, али се чињаху невеште свака из свога узрока. . |
| ивим!{S} Умела бих ја и боље од ње; али шта ћу кад су ме везали они врагови (деца).{S} Немам ко |
| че здравити, желети, нагађати, погађати шта ће бити и како ће бити!</p> <p>— Како год год хоћет |
| а се.{S} Станоје сав претрну помисливши шта може бити.{S} Потрчи овамо, потрчи онамо — нигде Ри |
| /> <milestone unit="*" /> <p>«Сад чекам шта ће ми донети сутрашњи дан.{S} Ох! проклето оно прво |
| p>— Не могу се подватити, тето; не знам шта ће рећи Јеврем?</p> <p>— Јеврему ти кажи да сам <hi |
| се, веле, отац осећао сретан: није знао шта је чинио од велике радости.{S} Сви кажу да га је мо |
| а вамилија једна по једна?{S} Него знаш шта!{S} Гледај ти да навалиш на њега.{S} Не ће ти бити |
| ренутака настави:</p> <pb n="73" /> <p>«Шта ће овај рат донети српском народу — не знам; али зн |
| raphic" /> <p>У БЕОГРАДУ</p> <p>ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА</p> <p>1881</p> <pb n="b" /> </div> </front> |
| сувоњав чиновничић с рукавицама и лепим штапом у рукама: — 1000 дуката мираза и толики пријатељ |
| Срце може гинути за расипачем као и за штедљивцем!{S} Чудна <pb n="12" /> је то ствар. . . .{S |
| је он често говорио неке страшне речи о штедњи, о чувању, ми, док он беше жив, не осетисмо ни у |
| ћ још сеђаху.{S} Њих се ништа не тицаше штета младога господина.{S} На једаред рећи ће Цивић</p |
| за ово божанско пиће! ...</p> <p>— Него штета што се нису разумевали у пиву, рече један попа у |
| вичем, лупам врата и прозоре, и учиним штете десет пута више.{S} Једном сам се (о Боже, ала са |
| е димопије које ми, на бруку своју а на штету њихову, сваки дан сретамо по улицама престонице, |
| иљаре и бакале, или им чиним какву било штету.</p> <p>«Долазећи кући, још с врата вичем:</p> <p |
| p>Варош. пословица</p> <p>— Море Јулка, што ти се овај Рија јавља овако умиљато? упита Цана Или |
| ад <pb n="25" /> владам својим алатима, што ће ми перо и граматика?</p> <p>— И ви имате право! |
| тац) дати оних 200 дуката до Св. Илије, што је пре искао од њега.</p> <p>— Ама, тето, има ту јо |
| живим!</p> <pb n="27" /> <p>— О, брате, што се намучих вечерас, рече за столом № 6, један писар |
| а погледа у Савку а намигну левим оком, што хоће да каже — од противне странке: — они данас не |
| ли ово време ишло брже.</p> <p>— Џаном, што да ти причам, вели Станоје: — ја сегашно не знам ни |
| ствар окрене на боље!</p> <p>На жалост, што дан дуже, то ствар јасније:{S} Младожења је окривље |
| брадом: — на прилику, мени, техничару, што ће знање језика?{S} Кад ја знам своју науку, кад <p |
| човека заплећу сваки дан у своме раду; што они крију <pb n="51" /> и сами од себе: то једнога |
| :{S} Баш да свратим, да видим Савку!{S} Што и да се журим?{S} Није у години овај један дан!</p> |
| ити миран ни спокојан у својој души.{S} Што два човека заплећу сваки дан у своме раду; што они |
| >— Све је то друго, а жена је друго.{S} Што сви ти не могу, то често може добра и паметна жена. |
| ди Јеврем?{S} Он већ отишао у дућан?{S} Што ти је вредан мајстор!{S} Тако и треба!{S} А та мала |
| а је паланна, говораше удавача Зорка: — што год потражиш — нема!{S} И што има, неваља; све нешт |
| стварма, рећи ће један суморни гост: — Што не гледате овај свет што овако уме да проведе своје |
| а је то лаж, да је беда, да је завист — што је Рија нашао тако добру прилику, а два пута би опе |
| и Чича Станоје, кључар, упита:</p> <p>— Што лупаш?</p> <p>— Чича Станоје! ходи амо, рече Свилор |
| ијете!{S} Зар њу он да узме?</p> <p>— А што, тето?</p> <p>— Не знам; нисам рада да се чује од м |
| ми утекао онај несретник Рија.{S} Сега што да чиним?{S} Закуј ме у железа на место њега. . . . |
| уживања, а с мало или ни мало снаге да што привредим.</p> <p>«Тад сам већ био младић.{S} У слу |
| ла № 4.</p> <p>Чича-Јанаћко оде брже да што заслужи, а прекиде своја размишљања.</p> <p>У тај м |
| .</p> <p>«Ако се ком детету пре мене да што од колача, од воћа, од слаткиша, <pb n="58" /> ја с |
| ли Цана: — кад се није знао владати, за што се женио ?</p> <p>— Ама и да га учиш, зар се лумпов |
| усти се с њим у разговор.</p> <p>— А за што нисте отишли у коју другу струку, него сте дошли у |
| , и не ће да их погледе, ја се срдим за што не гледе.{S} И кад бих опазио ту немарност према се |
| погрешку.{S} На послетку учиних оно за што ме чекаше робија . . . .{S} Тада . . . побегох . . |
| м у школу, свакад заборавим код куће ма што: или плајваз, или перо, или таблицу, или њену писаљ |
| или шећерни кромпир, или печата, или ма што друго.{S} С тога сам мајци толико пута вадио душу з |
| p> <p>— Све ћу то ја казати Јеврему, па што рекне он, јавићу вам.</p> <pb n="11" /> <p>Докле се |
| божанско пиће! ...</p> <p>— Него штета што се нису разумевали у пиву, рече један попа у наочар |
| е и правице.</p> <p>Сав рад у суду, све што бива у домашају судске власти, он има на уму, и, чи |
| узнемири докле ја приберем књиге и све што ми треба.</p> <p>«Кад смо у цркви на богомољи увек |
| И, душа ваља, ја сам могао научити све што би ми се задало за «лекцију», само ако сам хтео; ал |
| који ће председник суда, побројавши све што се извиђањем сазнало и посведочило, изрећи:</p> <p> |
| сам још за свога школовања, спискао све што ми је од оца остало.{S} По несрећи отац ми је умр’о |
| /p> <p>—- Ови варошани криве нас сељаке што много трошимо о славама, а погле ти њих!{S} Ми слав |
| та је цигара зла госпођа!{S} Кајаћеш се што си се најмио њу да служиш!{S} Теби се чини да она г |
| Зорка: — што год потражиш — нема!{S} И што има, неваља; све нешто простачко.{S} Тражим везен п |
| ења је окривљен, тужен и затворен.{S} И што је затворен ни по јада, али је затворен за прљаву к |
| n> 2, да је за овако мали народ, као ми што смо, један филолог доста.{S} Други људи могу сви гл |
| ече потресено болничарка Јулка; али они што беху око рањеника, гледајући у њега, и не саслушаше |
| е; нешто је као збуњен.{S} Није као они што говоре као чекало, и. . . .</p> <pb n="14" /> <p>— |
| , упита га он.</p> <p>— Рад сам научити што више из права, одговори младић: —Ми смо у школи нек |
| у поче савијати цигару.</p> <p>— Причај што Чича-Станоје, не би ли ово време ишло брже.</p> <p> |
| амо; узела ме нека велика мука; не знам што ћу од себе. . . . .</p> <p>Станоје седе, а Рија му |
| 2" /> је то ствар. . . .{S} Баш не знам што ћу? . . .{S} Казаћу све Јеврему: он ће зар знати бо |
| ати.</p> <p>«Тада ми дође да се покајем што сам учинио; али то осећање траја за мало.{S} Сутра |
| од слаткиша, <pb n="58" /> ја се срдим што није прво дато мени; а ако се прво пружи мени — ја |
| ати много корица.</p> <p>— Помиње ли он што о женидби?</p> <p>— Ништа, тето; него од неког доба |
| и је мило слушати је.{S} Тако ми је жао што и сад нисмо суседе!...</p> <p>Пошто се изврши «цело |
| ца!. . .</p> <p>«У друштву с људма, као што бејах и сам, научих се картати.{S} Та ме игра заузе |
| у селу, а мајка ми је из вароши.{S} Као што рекох, имовно стање оца мога било је врло добро, је |
| и каже овако:</p> <pb n="37" /> <p>«Као што знате, Рија је руковао касом у којој је свакад било |
| њу.{S} Некад сам, добивши доста, враћао што сам био узео; али се догађало да чешће узимам повећ |
| еће, ни светије,</l> <l>ни милије, него што је реч —</l> <l> <hi>Отаџбина!. . </hi> </l> </quot |
| а си пролазио, и где си служио пре него што си постао кључар ове тамнице?</p> <p>— А где несам? |
| ле бити од вас?{S} Ви трошите више него што зарађујете.{S} Да су старији ваши тако радили, зло |
| срећа послужила, онда би намиривао оно што је био узео.{S} У зао час га једне зиме потера неср |
| ног коња и лепа дрвена колица.{S} У оно што је моје није смео нико преко погледати.{S} Ја сам б |
| и како? не знаш; тек она не бивају оно што желиш ти! . .</p> <p>«Једини мушкарац међу четири д |
| ешто мало збуњено, као да би била за то што крива.</p> <pb n="13" /> <p>— Носи га беда далеко о |
| уморни гост: — Што не гледате овај свет што овако уме да проведе своје време у друштву, јер до |
| а:— мени је једном украден красан дивит што ми је отац донео из Пеште, и нико га други није узе |
| ће ти бити за прабога.{S} Такав младић што да иде у другу вамилију, кад може у нашу?{S} Ми смо |
| слада.{S} Али они који имају злу навику што год мислити или радити, а ту су близу, или који су |
| смевали женидби, сад као да му завиђаху што се жени!{S} И они који су се на сва уста смејали Зо |
| > <p>— Да се удале ови одавде, ако имаш што тајно да кажеш? рећи ће му лекар.</p> <p>- Не мари! |
| ead> <head>Честитање</head> <quote> <l>«Што говориш — то мени, </l> <l>а шта мислиш — то теби.» |
| м, па ништа и ништа.{S} Бадава; нема ту штофа за културни народ!{S} Геак остаје и у фраку геак! |
| па за тим <pb n="3" /> уђе у собу и не шчекавши изнутра дозволе.</p> <p>У соби сеђаше млада је |
| —</l> <l> <hi>Отаџбина!. . </hi> </l> </quote> <p>Уздах изгнаника.</p> <p>Првих дана месеца Јул |
| и овај </l> <l>докони свет? . .» </l> </quote> <p> Једна мисао из главе раденика. </p> <p>Пред |
| </l> <l>а шта мислиш — то теби.» </l> </quote> <p>Басма од Удворица.</p> <p>Не прође много посл |
| ћа</l> <l>постала од десет пара»!</l> </quote> <p>«Ја сам се родио у кући имућној.{S} Мој је от |
| ст</l> <l>где му је била младост?</l> </quote> <p>Нар.{S} Пословица.</p> <p>Разгледавши све ред |
| е вуку никад</l> <l>реп не мери.»</l> </quote> <p>Пословица</p> <p>Једнога дана по целој вароши |
| ш,</l> <l>а ћер удаји кад можеш.»</l> </quote> <p>Варош. пословица</p> <p>— Море Јулка, што ти |
| «Тамница је кућа</l> <l>необична»</l> </quote> <p>Народ. изрека.</p> <p>Тамница је кућа необичн |
| уз дрво</l> <l>да боље гори !» —</l> </quote> <p>Проводаџ. пословица</p> <p>Улицом од Беле Чеш |
| не благосиљају сви којима суди! </p> </quote> <p>Председник суда, г. Жељин Правдић, човек је о |
| IV</head> <head>Живи свет. . . </head> <quote> <l>«'Вала Богу!{S} Ко храни овај </l> <l>докони |
| <head> Из ведра неба гром. . .</head> <quote> <l>«Живу се вуку никад</l> <l>реп не мери.»</l> |
| <head>IX</head> <head>Отаџбина.</head> <quote> <l>Нема речи ни веће, ни светије,</l> <l>ни мили |
| <head>VII</head> <head> Судија</head> <quote> <p>Судију никад не благосиљају сви којима суди! |
| head>I</head> <head>Проводаџија</head> <quote> <l>«Метни дрво уз дрво</l> <l>да боље гори !» —< |
| > <head>VI</head> <head>Тамница</head> <quote> <l>«Тамница је кућа</l> <l>необична»</l> </quote |
| head>III</head> <head>Честитање</head> <quote> <l>«Што говориш — то мени, </l> <l>а шта мислиш |
| > <head>II</head> <head>Удаваче</head> <quote> <l>«Сина жени кад хоћеш,</l> <l>а ћер удаји кад |
| III</head> <head>Младост-лудост</head> <quote> <l>Свакога ће питати старост</l> <l>где му је би |
| “</title> </p> <p>Рије Свилорунића</p> <quote> <l>«Сва је моја несрећа</l> <l>постала од десет |